One gorke suze posle

Sra Popovi
2010.

Uspomeni na Zorana Pureevia

Za izdavaa: Svetlana Luk i i Svetlana Vukovi Urednik: Zoran Pureevi Karikature: Predrag Korak si-CORAX Dizajn: Slavia Savi Lektura: Jelena Gall Korektura: Lana Budimli igoja tampa, 2010. Tira: 1000 ISBN 978-86-86391-21-6 www.pescanik.net

Sadraj

Uvod 7 Predgovor: Dubravka Stojanovi Onaj alegorini, suvini veliki korak 8 1. RASPAD JUGOSLAVIJE 14 Oni se kao otcepljuju, a mi im kao ne damo 15 Rat u Hrvatskojmeunarodni sukob ili graanski rat 48 Miloevi, nemotivisano zlo 68 Kako smo se lagali, kako se laemo 82 Pismo Danasu 85 2. RATNI ZLOINI I HAG 88 Sumatra 89 Polemika u Vremenu 90 Pitanje svih pitanja 101 Tekoe lustracije 104 Srpsko drutvo i ratni zloini 107 Prljava trgovina dokazima 113 Drava nije narod 115 ta je do sada dokazano u Hagu 117 Ko sme da se izvinjava 123 Nai zloini i na interes 128 Racionalni otpor 130 Fanatizam poricanja 134 Strah od istine 136 Izbegavanje bola 140 Patriotska nelagoda 142

Nagovaranje 144 Brina javnost 146 A mogao je da zna... 149 Miloevi je nesposoban da se brani 151 On je na! 153 BiH e dobiti spor u Hagu 158 Holanani su krivi za sve 164 Sarajevo nije ni pomenuto 167 Karadi je stvoren u Srbiji 168 Hajde da laemo 173 Ti divni ljudi koji smo bili 179 3. PETI OKTOBAR 185 Diktature ne padaju tako 186 Mali narodi nemaju istoriju 192 Kotunica je opasan 197 Kraj mita o petom oktobru 201 Trenutak istine 207 Na vlasti je Miloeviev aparat 211 Titanik 212 Dvosmisleni dogaaj 219 Pobeda? 228 Balvani na putu 230 4. ORUANA POBUNA 234 Predlog za proirenje optunice, 2005. 235 5. ATENTAT 249 Verolomnik 250

Ringipil 251 Teke brige g. Vrzia 254 Veliko uzbuavanje 256 Zagluujua tiina 272 Predlog za dopunu dokaznog postupka, 2007. 275 Zavrna re 301 Ovo nije poslednje suenje 319 Sumnja nee nestati nikad 329 Pitao bih Kotunicu 332 Profesionalni debakl g. varma 334 Profesionalni debakl g. varma 2 336 Od smrada niko nije umro 340 Odgovor na Insajder 342 Obeanje specijalnog tuioca 344 Zloin bez kazne 346 Nezavreni proces 349 6. KOSOVO 356 Ko je izgubio Kosovo 357 Ahtisarijevo izvinjenje 364 Nekoliko teza o borbi za Kosovo 367 Lane dileme oko lane drave 370 Velika Ustavna Podvala 373 Kratki gr 375 Kraj Jugoslavije 377 Nikada 379 ovek koji je ubio Liberti Valansa 381

7. NACIONALNO POMIRENJE 384 Bolesniku jedan! 385 ip Milovana Danojlia 386 Duhovnost 390 Sirotinja 393 Zavisno sudstvo 400 Zakojevitezanje 402 Kako glasati 405 Kako glasati 2 408 Anomija 410 ta se to dogaa? 418 Publika je istrala na teren 424 Narikae 435 Demokratska stranka 439 Vreme je za levicu 443 DODATAK I 446 Napad na Peanik 447 Stanje nacije 450 Petar Lukovi psuje 455 Tri argumenta 460 DODATAK II 466 Milosevics motivless malignancy 467 INDEX IMENA 482

Uvod
Ideju za ovu knjigu dao je nedavno preminuli prijatelj, novinar Zoran Pureevi. Upoznao sam ga jo 1990, kao novinara asopisa Student koji se interesovao za studentski bunt iz 1968. Ozbiljan, odmeren, skroman, pametan, istrajan i savestan, to je utisak koji je odavao jo tada. Krajem 90-ih nagovorio me je da intervjue i lanke koje sam objavio tokom te decenije sakupim u knjigu, koju je sam uredio pod naslovom Put u varvarstvo. Naslov ove knjige One gorke suze posle odjek je naslova one prve, i u njoj su sabrani tekstovi objavljivani u deceniji koja je usledila. Strukturu knjige je u bitnom odredio Zoran Pureevi. On je bolje od mene samog prepoznao o emu sam tokom poslednje decenije prolog veka govorio i pisao: o kobnom putu kojim se Srbija jednog trenutka uputila, zloinima koji su uinjeni na tom putu i ceni koju za to jo plaamo. Poglavlje o Kosovu moglo se nai i na poetku i na kraju knjige, jer se nalazilo i na poetku i na kraju toga puta, dakle, i kao zloin i kao kazna. Atentat na premijera inia, Pureevi je stavio u centar knjige, kao uzvienu kotu sa koje se najbolje vide i lome naa prolost i sadanjost, pa i budunost. Poglavlje o Peaniku dodao sam sm. Kao i za mnoge druge, za mene je emisija Svetlane Luki i Svetlane Vukovi, pored njihovog sajta, bila jedino mesto na kojem je imalo smisla govoriti i pisati tokom poslednjih deset godina. Jedino mesto koje su one u tom vremenu, s tekom mukom, za svoje privilegovane sagovornike sauvale od umova i buke, mrnje i gluposti. Veina tekstova je preuzeta odatle. Svetlana Vukovi je knjigu uredila, a Peanik je prihvatio da je objavi. Njima dvema i Zoranu dugujem veliku zahvalnost za to. A dugujem im i izvinjenje to ovaj uvod nedovoljno odraava moja lina i duboka oseanja prema njima.
Sra Popovi Beograd, maj 2010.

Predgovor

Onaj alegorini, suvini veliki korak

Zloin je pitanje svih pitanja. Ta reenica je sutinski, najprecizniji i najsaetiji zakljuak knjige Sre Popovia One gorke suze posle. Zloin je bio i uzrok i posledica dogaaja koji su potresali Srbiju poslednjih dvadeset godina. Zloin je bio i izvor i ishodite vladajuih politikih ideja. Zloin je bio i sredstvo i cilj vladajuih krugova. Zloin je kontinuitet koji spaja naoko razliite reime, on je spona izmeu vlasti i opozicije, vlasti i graana. Dubrovnik, Vukovar, Sarajevo, Omarska, Srebrenica, Raak, Drenica, Kuke. Vuk Drakovi, Slavko uruvija, Ivan Stamboli, Zoran ini. Zloini koji proizlaze jedan iz drugog. Sra Popovi u knjizi One gorke suze posle opisuje Srbiju u deceniji posle poinjenih zloina. Za svoje dijagnoze on najee koristi medicinske termine: psihotino je drutvo koje menja stvarnost prema svojim verovanjima i zatim pokuava da se uskladi sa tom konstruisanom stvarnou; patoloko je drutvo koje je sruilo moralni poredak; bolesno je drutvo koje je ostalo bez ljudskih svojstava; autistino je drutvo koje ima tako krupnu la u glavi da moe misliti samo na nju; razbijeno je drutvo koje nije sposobno da se lei; paranoidno je drutvo bez identiteta, jer stara predstava o sebi, pre zloina, nije mogua, a sa novom se ne suoavamo. Zbog toga je drutvo izgubilo smisao za orijentaciju i oseaj ravnotee, zato nema odgovor ni na jedno pitanje, zakljuuje autor. Bio bi to, sudei po ovoj knjizi, opis Srbije posle 2000. To su posledice prethodne decenije, to su te gorke suze posle. Ali, Popovi se ne zadrava na opisu sadanjeg stanja. On u okupljenim tekstovima traga za dubinskim uzrocima koji su do njega doveli. Zahvaljujui tome, otkrila sam jednu, meni do sada nepoznatu pojavu: slinost izmeu dokaznog postupka kriviara i istraivake metodologije istoriara. Da bi objasnili i razumeli dogaaj kojim se bave, i jedan i drugi odmotavaju lanac dogaaja unazad, dok ne stignu do trenutka kada je proces zapoeo, dok ne dou do startne pozicije, poetne
8

ideje, prvog dogaaja u nizu. Kada se film dovoljno prevrti unazad, vidi se kada je na scenu uneta puka koja je opalila na kraju. Vidi se i ko je tu puku uneo. I ta je motiv koji u dokaznim postupcima obe struke, i kriviarske i istoriarske, omoguava povezivanje i razumevanje svih kasnijih dogaaja. Kada se primeni takva metodologija, onda prolost objanjava sadanjost, jer se iz vremenske daljine bolje i jasnije vidi, jer se trikeraj lake opara kada se otkrije prvi vor. Ajmo i mi sada tako unazad. Unazad od ubistva Zorana inia. Da bi ga objasnio i rekonstruisao njegovu politiku pozadinu, Popovi odmotava lanac dogaaja od 12. marta 2003. do pobune Crvenih beretki u novembru 2001. Taj dogaaj Popovi vidi kao deo puzeeg dravnog udara koji se moe razumeti samo ako se posmatra u sledu dogaaja. Ako se postavi u iri vremenski kontekst, onda se lako uoava da je oruana pobuna bila deo plana iji je cilj bio povratak na politiku Slobodana Miloevia, prekid saradnje sa Hakim sudom i obustavljanje evropskih integracija. Pobuna Crvenih beretki omoguila je promenu personalnih struktura u bezbednosnim polugama vlasti i ukidanje inieve kontrole nad JSO, ime je put ka atentatu i punoj restauraciji prethodnog poretka bio otvoren. Ako je uvod u atentat na inia bila oruana pobuna, onda je uvod u pobunu bio, po Sri Popoviu, 5. oktobar 2000, ime se lanac dogaaja odmotava dalje u prolost. Taj dogaaj autor ne vidi kao bunt, revoluciju ili narodni ustanak, ve kao pu koji su izveli Miloevievi saradnici. Pu je izveden da bi se predupredila stvarna revolucija, koja bi napravila diskontinuitet sa Miloevievim programom i sa njegovim kadrovima. Po Popoviu, posle bombardovanja 1999, odreeni politiki, vojni i bezbednosni krugovi shvatili su da Miloevi postaje opasnost za njihov Projekat, da je on svojim nerazumnim postupcima poeo da ih ugroava. Kontrolisani i organizovani prevrat izveden 5. oktobra bio je nain da se rtvuje jedan ovek, da bi se sauvao Projekat, kae autor. Zbog toga, graane na trgovima Popovi vidi kao statiste, a period posle toga dogaaja opisuje kao vreme u kome pravu vlast nije drao DOS, ve puisti sa svojim saveznicima koji su im dali politiki kiobran. Glavni cilj pua bio je, po Popoviu, da se Projekat zatiti, a sa njime i svi oni koji su bili optueni za ratne zloine. Kotunica se, zbog toga, u ovoj knjizi vidi kao ovek kontinuiteta, kao uvar Projekta i zatitnik njegovih izvoaa, koji su za sobom ostavili stratita na tlu bive Jugoslavije.

Da bi se ta funkcija 5. oktobra mogla razumeti, potrebno je otii jo jedan hronoloki korak unazad. Do ratova devedesetih. Do zloina iz toga vremena koji nisu, po Popoviu, bili posledica rata, ve nain da se zaseje mrnja, koja e dalje omoguiti da se rat sam obnavlja, da u mrnji nae svoj raison detre. Takav rat bilo je potrebno dobro organizovati i pripremiti, godinama pre nego to je zapoeo. On je, po Popoviu, postao graanski tek kada se u njega, posle 1992, ukljuilo i civilno stanovnitvo Bosne i Hercegovine koje nije moglo ostati neutralno. Pre nego to je rat zaiveo 1992, on je, kako kae autor, bio rezultat zavere, oruane pobune protiv Ustava SFRJ, veleizdaje. Da bi se to razumelo, potrebno je vratiti se jo korak unazad. Do septembra 1990. Ratni zloini i genocid, u dokaznom postupku Sre Popovia, samo su posledica toga prvog velikog koraka. To je okvir za politiku pozadinu. Pravnom analizom Popovi dokazuje da je Jugoslavija sruena 28. septembra 1990, kada se novim Ustavom Republike Srbije, koji je proglaen toga dana, ta republika otcepila od zajednike drave i pribavila sebi prava kojima e moi da pripremi i povede rat. Taj Ustav omoguio je podrivanje saveznih vlasti; upad u monetarni sistem; pokuaj vojnog udara 9. marta 1991, izbacivanje Slovenije i Hrvatske iz Jugoslavije; uspostavljanje granice unutar koje se nee ratovati i koja e biti granica nove srpske drave; protivustavno menjanje sastava JNA, koja se posle 30. jula 1991. transformisala u vojsku onih koji ele da ostanu u Jugoslaviji, ime je promenila svoj etniki sastav i postala srpska vojska. Zatim zaverenika delatnost stvara hiperinflaciju, organizuje zauzimanje saveznog MUP-a, izbornu krau 1996, atentate, i, na kraju, 5. oktobar. Zaveru su, po Popoviu, inili Borisav Jovi i Veljko Kadijevi, a kasnije su joj prili Blagoje Adi, Momir Bulatovi, Branko Kosti, Milan Babi, Milan Marti, Radovan Karadi, Nikola Koljevi, Momilo Krajinik, Ratko Mladi. Motor zavere bio je Slobodan Miloevi. Plan rata, Projekat, bio je po Popoviu sledei: odigrati jedan kratki i dogovoreni rat sa Slovenijom, da bi se ohrabrila vojska i stvorili uslovi za obraun sa Hrvatskom. Zatim, uz pomo ustanika u Krajini, iscrtati granicu koja e postati budua dravna granica i ne dozvoliti Hrvatskoj da povrati vlast nad tom teritorijom. Na kraju, pokrenuti rat za otcepljenje te ocrtane teritorije i tako stvoriti eljenu i etniki istu, novu srpsku dravu. Zavera je, po autoru, uspela, a
10

njenim tvorcima, umesto za veleizdaju, sudi se u Hagu, ali samo za posledice Projekta. Zahvaljujui tome to Projekat nikada nije doveden u pitanje, kae Popovi, moe se i dalje ponavljati Miloevieva la, moe se odravati kontinuitet sa njom, moe se i dalje u njoj iveti. Promena vlasti 5. oktobra uklonila je nekoliko igraa, ali Projekat nije doveden u pitanje. Zbog toga ta promena vlasti nije donela katarzu, ve je, naprotiv, obezbedila kontinuitet. Zbog toga nije sazrela svest da je Projekat poraen, zbog toga nema odgovora ni na jedno pitanje. Zbog toga su, po Popoviu, najtaniji termini koji opisuju dananje srpsko drutvo oni medicinski. A sada jo jedan korak unazad: Kosovo. Popovieva analiza pokazuje da od osamdesetih godina, osim grupe intelektualaca kojoj je i sam pripadao, niko nije ponudio alternativni program za reenje kosovskog vora. Ni vlast ni intelektualna opozicija osamdesetih, ni vlast ni stranaka opozicija devedesetih. Drugim reima, u Srbiji je postojao iroki konsenzus o nacionalnom programu, o Projektu. Taj konsenzus povezao je Kosovo osamdesetih sa ratovima i zloinima devedesetih, sa zaverom, sa 5. oktobrom, oruanom pobunom, i, na kraju, sa ubistvom Zorana inia. Taj Projekat Popovi vodi pod radnim naslovom spasavanje Srbije, i to je onaj lanac koji se dobija kada se odmotaju dogaaji, kada se postave u jasan logian sled. Projekat je onaj alegorini veliki korak. Veina dogaaja iz poslednje dve decenije izgledala je kao posledica iracionalnih poteza razliitih vlasti, kao plod neznanja, nesnalaenja, nezrelosti, neuravnoteenosti, neodmerenih reakcija. Posmatrane izolovano, te pojave bile su teko shvatljive, mnogima se inilo da nam padaju po glavama iz vedra neba, kao prirodna nepogoda za koju se teko moe nai razumno i logino objanjenje. Meutim, kada se ti dogaaji poreaju na nain na koji to radi Sra Popovi u svom dokaznom postupku, vidi se njihova gvozdena logika, vidi se da tu nema nieg udnog, da oni logino proizlaze jedan iz drugoga. Oni jedan drugi objanjavaju i, posmatrano sa stanovita njihovih kreatora i protagonista, poinju da dobijaju sasvim racionalan oblik. Na tome mestu mogu se zadaci kriviara i istoriara razdvojiti: kriviar je izveo svoj dokazni postupak, doao je do vora, naao motiv, zaverenike, podigao je svoju optunicu. Istoriar tu tek treba da pone. Treba da objasni uslove koji su do svega toga doveli, drutvene
11

okolnosti, ekonomske prilike, politike ideje, vrednosne koncepte, meunarodni okvir, meunacionalne odnose, istorijska optereenja... Mnogi primeri iz prolosti pokazuju da zavere, i kada ih je bilo, nisu mogle biti uspene ukoliko istorijski mozaik sastavljen od miliona delova nije bio dovoljno sazreo. Radi se o dubinskom odnosu istorijskih procesa i istorijskog dogaaja, koji ih dovodi u meusobnu vezu uzroka i posledice. Nije bilo dovoljno Lenjina prebaciti nemakim blindiranim vozom u Rusiju aprila 1917. Bar pola veka pre toga ina poeli su da se, sporim istorijskim ritmom, pripremaju uslovi u kojima je Ruska revolucija postala mogua. To pri tom ne znai da se ona, kao ni jugoslovenski rat, morala dogoditi, ali znai da se time otvara veliko pitanje odnosa izmeu dogaaja i procesa u istoriji, izmeu zaverenika i uslova koji su uticali na to da se mnoga, viedecenijska istorijska iskustva svedu na jedan projekat. Za kriviara Sru Popovia, s razlogom i s pravom, zloini su pitanje svih pitanja. Tek njihovo procesuiranje i suoavanje sa njima i sa Projektom koji je do njih doveo, moe da raspri ogromnu la koja jo nije dovedena u pitanje. Suenje je neophodno, ne samo zbog toga da bi se poinioci kaznili, nego i da bi drutvo pokazalo da osuuje zloin. Jedino suenje moe da uspostavi moralnu ravnoteu koja je zloinom poremeena, i to drutvo osea kao problem. Kako kae autor, to je osnovna svrha suenja za ratne zloine i za atentat na Zorana inia. Svrha kazne je da drutvo pokae da je sposobno sebe da lei, da bi se u odnosu prema prolosti uspostavio odnos, jer, kako Popovi na poetku citira, prolost uva vitalne resurse za obnovu sadanjosti. Ona se ne moe ni preutati niti zaboraviti. Od odnosa prema prolosti, o kojoj govori Popovi, zavisi da li e one gorke suze posle postati otrenjujue. Zato pristup prolosti, da ostanemo u krugu medicinskih metafora, treba da bude homeopatski: ne treba leiti posledice ili simptome bolesti, ve njen uzrok.
Dubravka Stojanovi Beograd, maj 2010.

Onaj alegorini suvini veliki korak umskog duha, to je rasna netrpeljivost. One gorke suze posle, to je melanholija zbog agresivnosti koja promaa. Isidora Sekuli

Benjamin je smatrao da ono to radimo sada moe da promeni znaenje onoga to se desilo u prolosti. Prolost ne mora bukvalno postojati (nita vie od budunosti), ali ona nastavlja da ivi kroz svoje posledice koje su njen vitalni deo. Nai politiari govore o raskidu sa prolou i odustajanju od uzajamnih vekovnih netrpeljivosti. Trebalo bi da zakoraimo u praznu, amnezijom zbrisanu budunost. Benjamin je odbacio takvo licemerje, jer je bio svestan da prolost uva vitalne resurse za obnovu sadanjosti. Onima koji briu prolost, preti opasnost da izbriu i budunost. Teri Iglton

12

13

Oni se kao otcepljuju, a mi im kao ne damo

Srbi ne potuju istinu. To je, misli se ovde, naivnost, glupost i nemo, ako se oslanja na istinu i zavisi od istine. Sreten Ugrii

1.

RASPAD JUGOSLAVIJE

Ratovi devedesetih na teritoriji bive SFRJ prouzrokovani su separatistikim nastojanjima Slovenije, Hrvatske i BiH da se na protivustavan nain otcepe od SFRJ, to je Predsednitvo SFRJ, upotrebom vojne sile JNA, pokualo da sprei i time ouva ustavni poredak i teritorijalni integritet zemlje. Tako otprilike glasi osnovni stav Miloevieve propagande kojim su sve vreme pravdani njegovi postupci. Taj stav je bio i osnova njegove odbrane pred Hakim tribunalom. Taj stav je, konano, ona monumentalna neistina, paravan iza kojeg se i danas krije srpski nacionalizam koji proglaava za heroje Karadia i Mladia, budui da su oni samo branili srpski narod, koji su separatisti pokuavali da otmu od matice Srbije, nacionalizam koji insistira na tvrdnji da Srbija nije bila u ratu i da je sukob imao prirodu spontano nastalog graanskog rata, u kome je JNA samo nastojala da razdvoji sukobljene strane i zatiti srpski narod. Neistinitost ovih teza moe se dokazati jednostavnim misaonim eksperimentom, u kojem bismo pretpostavili da je SFRJ uspela da se odri recimo ranom vojnom intervencijom spoljnih sila od ega je, prema sopstvenoj izjavi u emisiji BBC-a Pad Jugoslavije, Karadi najvie strepeo. Pod uslovima toga eksperimenta, uloga i delatnost Miloevia, Jovia i Kadijevia i mnogih drugih koji su sprovodili njihove odluke morala bi, upravo po zakonima te SFRJ koju su branili, biti kvalifikovana kao teko delo veleizdaje, kanjivo smrtnom kaznom. Misaoni eksperiment koji predlaem je formulisanje elemenata jedne optunice, po kojoj bi Miloevi, Jovi i Kadijevi, da im nije uspelo da unite SFRJ, odgovarali po tada vaeim jugoslovenskim zakonima pred domaim sudom. Ta optunica morala bi da sadri sledee:

14

15

Slobodan Miloevi, u svojstvu predsednika Predsednitva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (do 16. jula 1990), predsednika Socijalistike partije Srbije (od 16. jula 1990), i predsednika Republike Srbije (od 9. decembra 1990), Borisav Jovi, u svojstvu predsednika Predsednitva SFRJ (od 15. maja 1989) i potpredsednika Socijalistike partije Srbije (od 16. jula 1990), i Veljko Kadijevi, u svojstvu Saveznog sekretara za narodnu odbranu, u vremenu od 15. maja 1989. do 8. oktobra 1992, stvorili su zaveru da zloupotrebom svojih politikih ovlaenja protivustavno i nezakonito izmene nacionalnu strukturu JNA, stave je pod svoju efektivnu kontrolu i upotrebe za sledee ciljeve: (1) da nasilno smene organe vlasti u Hrvatskoj i Sloveniji; (2) da vojnim udarom nasilno smene najvie savezne organe vlasti, SIV i Predsednitvo SFRJ; (3) da silom ili protivustavnim putem izmene granice SFRJ, tako to bi protiv-ustavnom odlukom Predsednitva iskljuili Republiku Sloveniju i Republiku Hrvatsku iz SFRJ; (4) da silom ili protivustavnim putem izmene granice Republike Hrvatske, podsticanjem i politikim i vojnim organizovanjem oruane pobune u Hrvatskoj; to je imalo za posledicu smrt velikog broja lica, izazvalo opasnost po ivote ljudi, i bilo praeno tekim nasiljima i velikim razaranjima; ime su svi zajedno, i svaki od njih pojedinano, izvrili jedno produeno krivino delo iz lana 136, stav 1, u vezi lana 116, stav 1 i stav 2, u njegovom najteem obliku kanjivom po lanu 139 KZ SFRJ (Slubeni list SFRJ, broj 44/76).1
1 Citirana krivina dela sadre sledee dispozicije: lan 136 glasi: (1) Ko stvara zaveru, bandu, grupu ili drugo udruenje lica radi vrenja krivinih dela iz lana 114 do 119, stav 2, lana 120 do 123, lana 125 do 127 i lana 131 do 132 ovog zakona, ili ko stvara grupu radi prebacivanja ili upuivanja graana SFRJ u inostranstvo radi vrenja neprijateljske delatnosti prema SFRJ, kaznie se zatvorom najmanje pet godina. lan 116 glasi: (1) Ko uini delo upravljeno na to da se silom ili protivustavnim putem otcepi neki deo teritorije SFRJ ili da se deo te teritorije pripoji drugoj dravi, kaznie se zatvorom najmanje pet godina. (2) Ko uini delo upravljeno na to da se silom ili protivustavnim putem izmene granice izmeu republika i autonomnih pokrajina, kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu. lan 139 glasi: Za krivino delo iz lana 114, lana 115, stav 1, lana 116 do 121, lana 123 do 128, lana 132, i lana 136, stav 1 ovog zakona koje je imalo za posledicu smrt nekog lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljima ili velikim razaranjima, ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje, ili u drugim osobito tekim sluajevima, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili smrtnom kaznom. lanom 116 se inkriminiu kao samostalno delo pripremne radnje i pokuaj izmene granica. lan 118, stav 3 odreuje ta se kod ovakvih dela smatra pripremnom radnjom. lan 118, stav 3 glasi: Kad zakon propisuje kanjavanje za pripremanje odreenog krivinog dela, pripremanje se moe sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugima izvrenja krivinog dela, kao i drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela, a koje ne predstavljaju radnju izvrenja.

injenice koje ukazuju na izvrenje ovoga dela zasnivaju se gotovo iskljuivo na dnevnim zabelekama (15.05.89 08.07.92) Borisava Jovia, objavljenima pod naslovom Poslednji dani SFRJ (Politika, 1995), i memoarima Veljka Kadijevia: Moje vienje raspada vojska bez drave (Politika, 1993). Verodostojnost injenica koje oni iznose i koje se odnose na stvaranje zavere, proistie iz sutinske podudarnosti njihovih svedoenja, iz toga to oni svedoe o sopstvenim postupcima, kao i iz injenice da se ne moe zamisliti uverljiv motiv zbog kojega bi oni lano optuivali sami sebe. Pored toga, ne samo to Miloevi nikada nije demantovao pisanja Jovia i Kadijevia, ve su njihove knjige objavljene u izdavakom preduzeu Politika, nad kojim je Miloevi imao potpunu kontrolu. Dodue, Miloevi je na suenju u Hagu, tokom sasluanja svedoka Stjepana Mesia, poricao da je ikada bio upoznat sa sadrajem Jovieve knjige. Meutim, ovu tvrdnju osporava Miodrag Marovi u svojoj knjizi Politika i politika (Helsinki odbor za ljudska prava, 2002) na strani 331: Mihajlo Markovi je rekao a mediji preneli, da je Joviev rukopis bio u Miloevievim rukama. Konano, zavereniki planovi i namere, kako ih sami opisuju, materijalizovani su u stvarnosti kasnijih politikih i vojnih dogaaja. Pogledajmo sada kojim svojim radnjama su oni ostvarili pojedine bitne elemente ovih krivinih dela.

16

17

Zavera

Nezavisno od kriminalnih ciljeva zavere, sam modus operandi ove trojke ukazuje na konspirativno-prevratniki karakter njihove delatnosti. Ona se odvija kroz prekoraenje ovlaenja, kroz vrenje krivinih dela zloupotrebe poloaja, kroz delovanje mimo legalnih institucija i u tajnosti od njih. Da su tako delovali MiloeviJovi-Kadijevi, vidljivo je iz zabeleaka Borisava Jovia. U prvom paragrafu svoje knjige, on opisuje svoje proglaenje za predsednika Predsednitva SFRJ 15. maja 1989: Iza mene sedi Slobodan Miloevi. Kae mi glasno: Boro, ja sam iza tebe. Odgovaram mu takoe naglaeno: S tim raunam. (BJ, 7) Godinu dana kasnije, aprila 1990, Jovi pie: Svelo se na to da je ipak dobro kako smo tempirali dalji rad, jer e se glavne stvari deavati u Savetu, dok sam ja predsednik Saveta, a u Predsednitvu, kada preuzmem funkciju predsednika. Drugaije bi bilo neizvodljivo, to je bar jasno. (BJ, 139) Za vreme istog sastanka, Kadijevi izlae Joviu planove da se SIV mora staviti pod kontrolu Predsednitva, da je JNA pripremila planove u svim kritinim delovima zemlje, pre svega u Hrvatskoj i Sloveniji; da je osigurano da u najkraem roku moemo sve da stavimo pod svoju kontrolu, kao i da je svestan da za to ne moemo imati celo Predsednitvo, ali moemo imati veinu. (BJ, 142) Samu prirodu toga sastanka Kadijevi, po Joviu, ovako opisuje: Naglaavam da su ovaj sastanak i razgovor vaniji od svih sednica i svih razgovora koji se danas u naoj zemlji mogu odrati; nema institucije u kojoj se o tome moe razgovarati. (BJ, 139) Na drugom mestu Jovi primeuje: Veljko praktikuje da ovakve analize izlae meni, a iz razumljivih razloga ne eli da ih iznosi celom Predsednitvu. (BJ, 68) U razgovoru Kadijevia i Jovia 10. avgusta 1990. njih dvojica zakljuuju: Procenjujemo da se rasplet jugoslovenske politike krize mora izvriti dok sam ja na elu Predsednitva SFRJ. Posle toga bili bismo potpuno nemoni. Zato moramo vui poteze koji idu ka tome. (BJ, 176) Drugom prilikom, 26. januara 1991, Jovi ovako opisuje svoj telefonski razgovor sa Miloeviem: Veoma je razoaran rezultatima sednice Predsednitva. Ne uklapa mu se u zamisao (emu) o kojoj mi ne moemo govoriti telefonom. Jer, kae on, kada vojska jednom pokrije srpske teritorije u Hrvatskoj, mi (ko?) se vie
18

ne bojimo raspleta jugoslovenske krize. Bez toga nita. Slobodan se jo dri onoga to je moda i moglo do nedavno, ali vojska nije htela da ih odseemo od Jugoslavije. (BJ, 262) Jasno je da razgovori koji se vode na relaciji Miloevi-JoviKadijevi imaju konspirativni karakter. To su razgovori koji se vode van institucija i u tajnosti od institucija kojima sagovornici pripadaju (Predsednitvo SFRJ i savezna vlada); to su razgovori koji se ne mogu voditi telefonom i u kojima se raspravlja o stvarima o kojima se ne moe raspravljati u institucijama; ti razgovori su za sagovornike vaniji od onih koji se mogu voditi u bilo kojoj instituciji drave; u tim razgovorima se sistematski upotrebljava prvo lice mnoine na neodreen, ali sagovornicima samorazumljiv nain (mi). To su formalne odlike zavere, naroito kada se imaju u vidu mone funkcije sagovornika: predsednik Predsednitva SFRJ, predsednik Republike Srbije, ministar vojske SFRJ. To je jasno i bez ikakvih saznanja o sadraju njihovih razgovora.

Struktura zavere

U srcu zavere stajala je trojka Miloevi-Jovi-Kadijevi. Miloevi je u zaveru uneo svoju enormnu politiku popularnost meu Srbima (u Srbiji, BiH i Hrvatskoj) i naroito svoju vlast nad ulicom (mitinzi kojima su obarane legalne vlasti), Jovi svoje mesto predsednika Predsednitva SFRJ i vrhovnog komandanta JNA, Kadijevi svoju funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu SFRJ (pri emu taj Sekretarijat i Predsednitvo SFRJ ine Vrhovnu komandu JNA). Njihovi motivi, ciljevi i izbor sredstava za ostvarivanje tih ciljeva nisu se uvek i u svemu poklapali. Kadijevi je kao svoj cilj video ouvanje socijalizma i centralizovanu Jugoslaviju, ali i zatitu od antikomunistikog revanizma. Jovi citira Kadijevia: Varavski blok se raspao. Jednom reju, sve je neizvesno. Veljko je zabrinut ak i za nau bezbednost, ako bi dolo do retrogradnih procesa u SSSR. (BJ, 49) Za nas je najgore to je Gorbaov naruio odnos snaga u Evropi i stavio sve komuniste na optueniku klupu. Sada moramo da se branimo. (BJ, 108) Vojska nema jasnu predstavu ta e se desiti u okruenju na dui rok, ali mi moramo opstati kao drava na
19

socijalistikoj orijentaciji. (BJ, 68) Veljko je totalno razoaran. Kae da su se mnogi komunisti preplaili pred naletom antikomunizma. Ne bore se, ne reaguju, kao da im je svejedno ta se deava. (BJ, 94) Ocenjuje da nadirue antisocijalistike snage prete odmazdom i da, ako nita ozbiljnije ne uradimo na spreavanju njihovog nadiranja, sledi revanizam najgore vrste visiemo na banderama bez pardona. (BJ, 91-92) A Veljko misli da, ako pobede na izborima desne ili revanistike snage, onda imamo osnova (jer je sve neustavno) da ih silom sklanjamo. Sila uvek ostaje kao mogunost. (BJ, 138) Jovi je sa Kadijeviem delio cilj ouvanja socijalizma, ali je mnogo bre od njega napustio ideju o ouvanju Jugoslavije (to su i on i Miloevi prikrivali od Kadijevia). Tako on 6. aprila 1990 belei: Veljko Kadijevi (...) predlae da Predsednitvo SFRJ zatrai od Ustavnog suda da proglasi neustavnim viestranake izbore u Sloveniji i Hrvatskoj. Nije nego! (BJ, 136) Veljko Kadijevi je zbunjen i razoaran odlukom rukovodstva Srbije da formira Socijalistiku partiju (...) Smatra da su Srbi morali sauvati ime komunista. (BJ, 152) (Miloevieva supruga je zatim formirala partiju Komunisti za Jugoslaviju.) 29. januara 1991: Kadijevi jo nije progutao da brani srpske teritorije u Hrvatskoj. Jo veruje u odbranu Jugoslavije. (BJ, 264) 27. juna 1991: Slobodan i ja kod Kadijevia (...) Slobodan insistira nekoliko puta (ispravlja jueranju greku) da vojska mora da brani budue granice Jugoslavije: ta mi ima da branimo slovenake granice, to je privremeno. Treba da branimo ono to e biti trajno. (BJ, 343) Sa svoje strane, Miloeviev cilj je bio da uvrsti i proiri svoju vlast, i u tu svrhu je privremeno usvajao razne programe, razne saveznike i razne ciljeve (centralizovanu Jugoslaviju kojom dominira Srbija, skraenu Jugoslaviju bez Slovenije i Hrvatske, Veliku Srbiju). Socijalizam je branio utoliko to mu je to omoguavalo podrku partijskog i dravnog aparata i vojske (iji bi partikularni interesi bili ugroeni promenom granica); i utoliko to mu je to omoguavalo kontrolu nad privredom i dravnim medijima (drava je bila jedini poslodavac u socijalizmu).

Od njih trojice, Miloevi je prvi odluio da odnose u Jugoslaviji rei silom. Jovi i Kadijevi su dugo smatrali da e biti dovoljne samo pretnje upotrebom sile. Kada su se jednom sloili da upotrebe silu (dravni udar planiran sredinom marta 1991), meu njima je poelo manevrisanje, kojim je svaki od njih pokuavao da izbegne odgovornost za tu odluku. Miloevi i Jovi nastojali su da odgovornost svale na Kadijevia, koji se kolebao i na kraju se nije usudio na isti vojni udar. Jovi belei 13. marta 1991: Kada sam sasluao Veljka, rekao sam da u sutra posle sednice podneti ostavku (...) Ostaviu vojsci prostor za delovanje. (BJ, 296) Kada se Kadijevi nije usudio na udar, Jovi pie: Nisu bili iskreni ni prema meni ni prema Slobodanu, eleli su da im mi budemo politiko pokrie. (BJ 310) Vremenom, Kadijevi e pristati na upotrebu vojske i bez legalne odluke Predsednitva SFRJ, odnosno pristae da izvrava nareenja grupe lanova Predsednitva, iako oni nisu kvalifikovana veina. (BJ, 162) Borisav Jovi kao da dugo nije razumevao da je Miloevi donoenjem Ustava Srbije kao nezavisne drave (koja nije u ratu), glavnu odgovornost za upotrebu vojske formalno svalio na Predsednitvo SFRJ i Jovia (iako je Miloevi, kao najvaniji lan grupe estorice, na odluujui nain uestvovao u donoenju ratnih odluka). Miloeviev glavni doprinos delovanju zavere sastojao se u njegovom odbacivanju politikih sredstava, njegovoj spremnosti da se poslui silom u postizanju ciljeva zavere i njegovom potpunom preziru prema bilo kakvom pravnom poretku. Jovi je u tom pogledu bio bojaljiviji i u poetku je Miloeviu stavljao mlake primedbe na neke njegove nasilne postupke, kojima je izazivao ili podgrevao sukobe u SFRJ. Tako je, na primer, imao primedbe na prekidanje ekonomskih odnosa sa Slovenijom (BJ, 78), na odravanje tzv. Mitinga istine u Ljubljani (BJ, 78), na podrivanje antiinflacionog programa Ante Markovia (BJ, 82), na upad u monetarni sistem SFRJ (BJ, 241), mada se svim tim odlukama, kada je bivao stavljan pred svren in, naknadno priklanjao. Zaveri su kasnije pristupali i drugi pomenuta je grupa estorice koju, pored Miloevia, Jovia i Kadijevia, sainjavaju Blagoje Adi, Momir Bulatovi i Branko Kosti, a kasnije im se pridruuju i Babi,
21

20

Marti, Karadi, Koljevi, Krajinik, Mladi (BJ 371, 382-387, 391392) ali su u najvanijem periodu zapoinjanja ratova u bivoj SFRJ odluujuu ulogu igrali Miloevi-Jovi-Kadijevi.

Kontinuitet zaverenikog vladanja

Pledoaje za bezakonje

Zavereniki sistem vladanja (van institucija, van redovnih linija odluivanja, putem ulice, nasiljem) do kraja je ostao dominatna odlika reima Slobodana Miloevia. Evo nekoliko eklatantnih primera: 1. U jesen 1992. pripadnici promiloevievskog republikog MUP-a na prepad su, u toku jedne kine noi, osvojili zgradu saveznog MUP-a, koju do tada jo nisu drali pod svojom kontrolom (to je vreme kada je predsednik savezne drave Dobrica osi, a predsednik savezne vlade Milan Pani). Na ovu nevienu povredu ustava, ni skuptina ni drugi dravni organi nisu se oglasili ni jednom reju protesta. (Drago Ivanovi, 41-42) 2. Neusumnjivo da je najzamaniji pljakaki pohod na sopstveni narod vlast izvela 1993. planiranim podsticanjem inflacije. Sve je to smiljeno da bi se finansirao nastavak rata, znai preko dravnih izdataka bez javne kontrole. Dinar je obezvreivan iz dana u dan. U drugoj polovini godine, inflacija je prela u galopirajui tempo izazivajui razornu pusto (...) Krajem decembra 1993. jedna nemaka marka na crnom tritu vredela je milijardu dinara (...) U januaru 1994, kada je to njoj odgovaralo, drava je monetarnom reformom zaustavila ovaj inflacioni tajfun koji je ve dostigao fantastinih 313 miliona posto. (Drago Ivanovi, 47) 3. U januaru 1994. cene se u proseku poveavaju 62% dnevno, 2% na sat i 0.029% u minuti. (Mlaan Dinki, Ekonomija destrukcije, 1995, str. 43) 4. Sledei primer moe biti dokazana izborna kraa iz 1996, koja je izazvala tromesene proteste graana Srbije i zavrila se donoenjem tzv. Lex specialisa, kojim je kraa praktino priznata, a da za nju niko nije odgovarao. (Lex, pitaljke i lai, Helsinki odbor za ljudska prava, 1997, str. 322) 5. Uoi predsednikih izbora 2000, koje je Miloevi izgubio, izvrena su tri atentata na dva potencijalna Miloevieva protivkandidata (Vuka Drakovia i Ivana Stambolia), u kojima je ivote izgubilo petoro ljudi. Utvreno je da je politika policija obojicu drala pod striktnim nadzorom, do trenutka neposrednih
23

Motor zavere bio je Miloevi, koji je zagovarao nasilne metode jo poetkom 1989. na XX sednici CK Saveza komunista Jugoslavije, kada je javno izneo svoj pledoaje za bezakonje. Svoju reenost da deluje protivpravno i zloupotrebom poloaja, Miloevi je tada, obraajui se predstavnicima drugih republika i ponet uzletom militantnog nacionalizma meu Srbima, izrazio ovako: U sredinama (u tadanjem argonu to je znailo u republikama), ili povodom problema u vezi sa kojima je odsustvo sluha za promene bilo najvee i gde se nita nije moglo uraditi redovnim putem, institucionalno, a nuno je da se promeni, jer ljudima teko pada i dugo traje, mora da se promeni vaninstitucionalno. I dalje: Ali to reenje nee doneti procedura, njene sitne i krupne zamke, mala i velika lukavstva, intrige i smicalice. Reenje e doneti politika za koju se opredelila veina naroda ove zemlje, institucionalno i vaninstitucionalno, statutarno i nestatutarno, na ulici i unutra, populistiki i elitistiki, argumentovano i neargumentovano, ali u svakom sluaju tako da je jasno da se radi o politici za Jugoslaviju, u kojoj e se iveti jedinstveno, ravnopravno, bogatije i kulturnije. (Drago Ivanovi, Bolest vladanja, Republika, 2000, str. 39) A u intervjuu NIN-u 12. aprila 1991. Miloevi dalje objanjava u emu e se sastojati ta vaninstitucionalna reenja: Mi moramo obezbediti jedinstvo, ako elimo da kao najvea i najbrojnija republika diktiramo dalji tok dogaaja. To su pitanja granica, sutinska dravna pitanja. A granice, kao to znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne diktiraju slabi (...) Ja sam naredio mobilizaciju rezervnog sastava milicije. Dalje, angaovanje u formiranju novih snaga milicije, a vlada je dobila zadatak da pripremi odgovarajue formacije koje e nas uiniti u svakom sluaju bezbednim, odnosno uiniti sposobnim da branimo interese nae republike, srpskog naroda izvan Srbije (...) Ako treba da se tuemo, bogami emo da se tuemo. A nadam se da nee biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer, ako ne umemo dobro da radimo i privreujemo, bar emo znati dobro da se tuemo.
22

napada. (Dragoljub Todorovi, Razlozi za konstituisanje, Srpska re, 05.06.02) 6. Sledei primer mogao bi biti Miloevievo odbijanje da prizna rezultate predsednikih izbora 2000. i njegova spremnost da upotrebom vojske sprei zakonitu smenu vlasti. Da li vas je u toku veeri (5. oktobra 2000) zvao bivi predsednik Jugoslavije?, pita novinar lista Glas javnosti Neboju Pavkovia, naelnika generaltaba Vojske Jugoslavije, koji odgovara: Da. Zvao me je oko 23 asa u vezi sa dogaajima u Studiju B. Oigledno da je program Studija B bio veoma provokativan. Rekao sam da tamo ima ljudi i da nije dunost VJ da puca na vlastiti narod, da to nije problem vojske, ve policije. (Glas javnosti, 13.12.00) 7. Iz svedoenja Radeta Markovia pred Hakim tribunalom vidi se da je Miloevi koristio sredstva iz budeta (carina) kao sopstvena, i da je odatle u gotovini isplaivao koga je i koliko hteo. (spisi Tribunala u predmetu Miloevi) Sve ovo je bilo mogue samo u zaverenikom sistemu vladanja i uz potpuni prezir prema bilo kakvom pravnom poretku.

tok dogaaja (Miloevi). Shodno tome, oni ne samo to deluju iza lea legitimne vlade, ve nastoje da tu vladu sabotiraju, srue ili stave pod svoju kontrolu. Evo ta Jovi o tome belei: Koordinacija u Predsednitvu Srbije. Dogovor o tome ta raditi () Stanko Radmilovi (predsednik srpske vlade) podnosi uvodne informacije () Sloba uti, eka. Jedino Bogdan Trifunovi kae da ostajemo na cedilu, jer svi podravaju SIV. (BJ, 87) Razgovor Kadijevia i Jovia 26. aprila 1990, kada Kadijevi kae: SIV se mora staviti pod kontrolu Predsednitva. (BJ 142) Miloevi kae Joviu: Treba ga (Antu Markovia) oboriti. Ako sada proe, ostae jo etiri godine, a mi u njega nemamo poverenja. (BJ, 82)

Podrivanje savezne vlade i Predsednitva SFRJ

Da bi ostvarili svoje ciljeve, zaverenici su morali razoriti ili uzeti pod svoju kontrolu institucije savezne vlasti koje su stajale izmeu njih i JNA. Kadijevi je, na primer, bio odgovoran i Predsednitvu kao vrhovnom komandantu, i saveznoj vladi kao lan vlade. Premo u Predsednitvu SFRJ zaverenici su postigli relativno jednostavno. Prvo dogovorom Miloevia sa slovenakim predsednikom Milanom Kuanom 24. januara 1991. da Slovenija izae iz Jugoslavije i drugo, protivustavnim izborom predstavnika Kosova u Predsednitvo SFRJ 10. maja 1991 (kosovski predstavnik je izabran od strane skuptine Srbije, umesto od strane skuptine Kosova lan 321 Ustava SFRJ). Ali, da bi Kadijevi imao odreene ruke da deluje u skladu sa ciljevima zaverenika, trebalo se osloboditi i druge politiki nadreene vlasti savezne vlade. Jedino tako zaverenici su mogli diktirati dalji
24

Provodimo itav dan na brodu i na moru (na Mljetu) na izletu Veljko, Sloba, Bogdan i ja s porodicama (...) Opti je zakljuak da je Ante Markovi za nas neprihvatljiv i nepouzdan. Niko vie ne sumnja da je on direktni eksponent SAD, odreen za ruenje sistema i za skidanje sa vlasti svih koji pomiljaju na socijalizam (...) Veljko ga zove kurvin sin. (BJ, 176) Napisao sam seriju od tri lanka, Istina o Anti Markoviu, i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u Politici. Objavie se 5, 6. i 7. u nastavcima pod neijim pseudonimom. Moramo ga razobliiti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i ta je
25

on. Mnogi u njemu vide nekog spasioca. (BJ, 173) Veljko Kadijevi me obavetava o toku pripreme za hapenje u Hrvatskoj (...) pita da li mene i Antu Markovia formalno da obaveste pre ili posle hapenja (...) dogovorili smo se da Antu ne treba formalno obavestiti, jer bi mogao da pravi komplikacije. (BJ, 227-8) SIV je ve danas zakazao sednicu (povodom ostavke Jovia u Predsednitvu i izjave Miloevia da Jugoslavija vie ne postoji) sa kolegijumom SSNO (Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu), to je od strane vojske odbijeno. Niko nee ii na tu sednicu. (BJ, 308) Kadijevi me obavetava o razgovoru s Jazovom. Pre par dana postavio je (telefonom) jasna pitanja Jazovu, da li nas SSSR moe zatititi ako doe do vojne intervencije zapada i da li hoe da nam prodaju odreeno naoruanje kojeg nemamo dovoljno (bombe i kerozin). Odgovor je bio negativan na oba pitanja. Preciznije, ne bi nas mogli zatititi, a to se oruja tie, moe samo redovnim kanalom preko vlade SFRJ (a mi traimo mimo vlade, jer nam Ante Markovi ometa donoenje odluke vlade). (BJ, 360)

Republike Srbije, ili se na drugi nain ugroavaju njeni interesi, a pri tome nije obezbeena kompenzacija, republiki organi donose akte radi zatite interesa Republike Srbije.

Ustav Srbije

Meutim, odluujui udarac vladi i dravi SFRJ, za koju se Miloevi bar deklarativno zalae (BJ, 159), Miloevi zadaje donoenjem Ustava Republike Srbije od 28. septembra 1990. Jovi belei 26. marta 1990: Sastanak koordinacije u SR Srbiji. Uestvuju svi elni funkcioneri. Na cilj je da izbegnemo krvoprolie, da uspostavimo granicu unutar koje se nee ratovati. Van te granice rat se ne moe izbei, jer Bosna i Hercegovina nee moi da opstane kao drava, a bitka oko teritorija bez krvi je teko zamisliva. (BJ, 131) Jovi dalje belei 30. jula 1990: Razgovaram telefonom (...) sa Slobodanom Miloeviem. Stavljam mu primedbu to u nacrtu Ustava Srbije ne pie jasno da Srbija priznaje i potuje Ustav SFRJ (...) Tei me da je to lako, to e odmah dopisati, a tri puta sam mu ve rekao da to uradi. (BJ, 173) Iz ovoga se vidi da je Miloevi pravi autor ustava Srbije. Prema lanu 135, stav 2 novog ustava Srbije: Kad se aktima organa federacije ili aktima organa druge republike, protivno pravima i dunostima koje ona ima po Ustavu SFRJ, naruava ravnopravnost
26

Da ove odredbe ustava nisu donete samo na papiru, svedoi uurbana zakonodavna delatnost skuptine Srbije, kojom se derogiraju savezni propisi i uzurpiraju dotadanja ustavna ovlaenja federacije. Primeri su sledei: 1. Primenom ove odredbe skuptina Srbije donosi Zakon o posebnom porezu na promet roba i usluga odreenog porekla i posebnim taksama (Slubeni glasnik RS 6/90, str. 151), koji predvia u lanu 1: Na promet usluga odreenog porekla plaa se poseban porez na promet roba i usluga. Na isticanje firme, korienje poslovnog prostora i graevinskog zemljita plaa se posebna taksa. Pod robom i uslugama odreenog porekla, u smislu ovoga zakona, smatra se roba proizvedena, odnosno usluge koje pruaju pravna lica i radni
27

ljudi sa seditem, odnosno prebivalitem na teritoriji republike koja ne izvrava preuzete obaveze ili odbija da uestvuje u utvrivanju ili sprovoenju politike ravnomernog razvoja agrarne politike od interesa za celu zemlju, ili na drugi nain dovodi Republiku Srbiju u neravnopravan poloaj. U lanu 2, stav 1 predvia se: Izvrno vee Skuptine Republike Srbije utvruje koji proizvodi i usluge, odnosno pravna lica i radni ljudi sa seditem, odnosno prebivalitem na teritoriji druge republike podleu plaanju posebnog poreza na promet usluga i roba i posebnih taksi. A po lanu 8: Prihodi ostvareni po ovom zakonu uplauju se na poseban raun Republike Srbije. 2. Primenom iste odredbe ustava RS donet je 23. oktobra 1990. i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o drutvenoj kontroli cena (SG RS 6/90, str. 151), kojim se donosi novi lan 7a, koji glasi: Izuzetno ako se aktima organa federacije ili aktima organa drugih republika u oblasti cena naruava ravnopravnost preduzea u pogledu uslova privreivanja ili na drugi nain ugroava ekonomski interes Republike, a ne obezbeuje se kompenzacija, Izvrno vee moe propisati mere neposredne kontrole cena i druge mere za proizvode i usluge koji su saveznim zakonom utvreni kao proizvodi i usluge od interesa za celu zemlju. 3. Primenom iste odredbe ustava RS, donet je i Zakon o dopuni Zakona o prometu robe (SG RS 6/90, str. 153), kojim se donosi novi lan 34a, prema kome: Preduzea i druga pravna lica mogu davati potroake kredite graanima za robu proizvedenu na teritoriji Republike Srbije. 4. Primenom iste odredbe ustava RS, donet je i Zakon o zaduivanju i davanju garancija i supergarancija po odreenim inostranim kreditima od strane Republike Srbije (SG RS 6/90, str. 153), kojim se predvia u lanu 1: Republika Srbija moe uzimati finansijske i druge kredite u inostranstvu za potrebe odravanja tekue likvidnosti u plaanjima prema inostranstvu, za proizvodno i svojinsko prestrukturiranje, za izvoenje investicionih radova u inostranstvu i za druge namene koje su u skladu sa politikom i planom razvoja Republike. U lanu 4: O zaduivanju Republike i davanju garancija i supergarancija u visini od 10 miliona USA dolara odluuje Izvrno
28

vee Skuptine Republike Srbije. I u lanu 5: Narodna banka Srbije vodi sve vrste poslova i evidencije o zaduivanju u inostranstvu. 5. Primenom iste odredbe ustava RS, donosi se i Zakon o merama koje se mogu preduzimati radi spreavanja poremeaja proizvodnje, prometa i razvoja u Republici Srbiji (SG RS 6/90, str. 155), gde se u lanu 2 predvia da: Izvrno vee Skuptine Republike Srbije moe privremeno propisati obavezu da se deo sredstava osnovnog poreza na promet proizvoda i usluga koji pripadaju federaciji, kao i deo naplaenih carina i drugih uvoznih dabina, uplauje na poseban raun Republike Srbije u periodu u kome organi federacije ne izvravaju preuzete obaveze prema Republici Srbiji i kada izostaju utvrivanje, odnosno sprovoenje ekonomske politike iz nadlenosti federacije ime se ugroava ekonomski interes Republike Srbije. 6. Predrag Tai, portparol SIV-a, u svojoj knjizi Kako sam branio Antu Markovia (NIP Mugri 21, Skopje, 1993), opisuje upad u monetarni sistem SFRJ, kada je Srbija nezakonito pozajmila na raun primarne emisije 1,4 milijarde dolara. U poglavlju Srpska pljaka decenije, Tai pie: U trenutku kada je Ante Markovi 28. decembra govorio u Skuptini Jugoslavije o ekonomskoj politici za narednu godinu, Vee udruenog rada Skuptine Srbije donelo je dva zakonska propisa, kojima je izvren upad u monetarni sistem Jugoslavije. Ova dva akta doneta su tajno. Na sebi su imali oznake strogo poverljivo i slubena tajna. Podeljeni su delegatima na sam dan sednice i to u koverti, svakome u ruke. Po usvajanju (a usvojeni su jednoglasno i bez diskusije) delegati su ih morali ponovo spakovati u koverte i vratiti (...) Tim propisima republike Srbije emitovana su prava u visini od 18 milijardi i 243 miliona dinara (tadanjih 1,4 milijarde dolara). (PT, 57) Da bi se ovaj put mogle uzeti vee pare, i to odjednom, (Miloeviev) ovek iz NBJ je predlagao da se to legalizuje zaduivanjem Republike Srbije kod Narodne banke Srbije, donoenjem takvih propisa u Skuptini Srbije. Naravno, pare se ne bi uzele iz Narodne banke Srbije, ve iz Narodne banke Jugoslavije. (PT, 58) Ante Markovi je 4. januara 1991. anonimno obaveten o upadu Srbije u monetarni sistem. (PT, 59) Prema Taiu, Ante Markovi je na vanrednoj sednici vlade, 4. januara 1990, ovaj akt nazvao aktom likvidacije Jugoslavije. (PT, 59)
29

Jovi ovako belei te dogaaje 5. januara 1991: Srbija je pozajmila (odluila da pozajmi) od Narodne banke Srbije (vidi gore PT, 58) iz primarne emisije 18,200,000,000 dinara radi isplate penzija (...) Marendi, lan SIV-a iz Hrvatske, je traio da se pohapse odgovorni u Srbiji, podrao ga je Aca Mitrovi i naravno Ante Markovi, ali se SIV podelio. Zauzet je stav da se stvar ispita i vrate pare (...) Zovem Slobodana i priam mu. Njemu se ve javljao Ante Markovi. Sloba sve zna, ali umanjuje problem. (BJ, 239) Jovi nastavlja 8. januara 1991: Razgovor sa Stankom Radmiloviem (predsednikom srpske vlade) u SPS (...) Malo ga kritikujem ta to sve rade sa emisijom i sa prihodima koji pripadaju federaciji. Objanjava da bi bez toga sigurno izgubili izbore, jer vie od pola republike ne bi primalo plate i penzije. Ante se udio i krstio kako to da nismo bankrotirali, a mi smo ga nadmudrili. To je sutina. (BJ, 241)

politikog znaaja pre njihovog objavljivanja zadri od izvrenja (...) Ako Predsednitvo SFRJ zadri od izvrenja propis SIV-a, iznee sporno pitanje pred nadleno vee Skuptine SFRJ radi donoenja odluke. Ideja o stavljanju vlade pod kontrolu Predsednitva takoe je protivustavna: Predsednitvo prema Saveznom izvrnom veu nema hijerarhijske ve ograniene Ustavom utvrene odnose. (prema autoru Ustava SFRJ prof. dr Jovanu oreviu, Ustavno pravo, Savremena administracija, 1982) Odredbe ustava Srbije, naravno, suprotne su odredbama Ustava SFRJ. Njima se, na primer, uzurpiraju tri osnovne nadlenosti federacije: u meunarodnim odnosima (lan 281, taka 7 Ustava SFRJ), narodnoj odbrani (lan 281, taka 6) i dravnoj bezbednosti (lan 281, taka 8). To se ini odredbama sadranim u lanovima 72, taka 1 (Republika Srbija ureuje i obezbeuje (...) odnose s drugim dravama i meunarodnim organizacijama), i 72, taka 3 (Republika Srbija ureuje i obezbeuje (...) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana). to je jo mnogo vanije, odredbom lana 135, stav 2 Ustava RS, Srbija se doslovno izuzima iz pravnog sistema SFRJ, jer predvia da e potovati savezne zakone jedino onda kada joj je to u interesu. U pravu je ovakva klauzula poznata kao klauzula si volam (ako hou), i ima dejstvo potpunog ponitavanja svake obaveze preuzete pod uslovom ove klauzule. to je potpuno logino funkcija pravne obaveze je da ogranii volju onoga koji je preuzima. Ako klauzula predvia da volja obavezanog ima primat nad obavezom, obaveza ne postoji. Meutim, najvanije je da je Ustav RS od 28. septembra 1990. separatistiki ustav (donet vie od godinu dana pre proglaenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, 8. oktobra 1991). Citiranim lanom 72, odreuje se da je Srbija suverena i NEZAVISNA: Republika Srbija ureuje i obezbeuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen meunarodni poloaj i odnose s drugim dravama i meunarodnim organizacijama. Ovom odredbom Republika Srbija prestaje da bude deo federacije, postaje nezavisna drava i nema nikakvih dunosti prema federaciji, iji lan vie nije. Ako je to tako, a tako je, postavlja se pitanje kakav je onda uopte smisao odredbe lana 135, stav 1 Ustava RS, koji glasi: Prava
31

Protivustavnost

Napred opisana aktivnost zaverenika na sabotiranju i podrivanju SIV-a; donoenju Ustava Republike Srbije; i derogiranju saveznog zakonodavstva zakonima Republike Srbije, protivustavna je po Ustavu SFRJ (a politiki vodi razbijanju federacije). Prema lanu 347, stav 1, taka 9 Ustava SFRJ: Savezno izvrno vee (...) usklauje i usmerava rad saveznih organa uprave radi osiguranja provoenja politike i izvravanja zakona, drugih propisa i optih akata Skuptine SFRJ, nadzire rad saveznih organa uprave te ukida propise saveznih organa uprave koji su u suprotnosti sa saveznim zakonom, drugim propisom ili optim aktom Skuptine SFRJ ili propisom koji je ono donelo radi provoenja saveznog zakona, drugog propisa ili opteg akta, a moe, pod uslovima utvrenim saveznim zakonom, ponititi propise tih organa. Kadijevi se, dakle, ustavno nalazi pod nadzorom vlade i predsednika vlade Ante Markovia koji usmerava njegov rad. to se tie predsednika Predsednitva Jovia, u sluaju neslaganja sa politikom predsednika vlade, on je, kao deo Predsednitva, umesto anonimnih lanaka, imao na raspolaganju pravo i dunost da sporna pitanja iznese pred arbitrau skuptine. Prema lanu 320, stav 3 i 4 Ustava SFRJ: Predsednitvo SFRJ ima pravo da propise SIV-a od opteg
30

i dunosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije, ima po ovom ustavu, a koja se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivae se u skladu sa saveznim ustavom. Smisao ove odredbe je u tome to nezavisna Srbija, koja nema nikakvih dunosti prema federaciji, eli da zadri prava koja joj je nekada, kao lanu federacije, davao taj ustav. Najvanije od tih prava (kojih se Srbija u stvari svojom nezavisnou pravno odrekla) su: (1) da uestvuje u radu Predsednitva drave kojoj vie ne pripada, (2) da preko njega zadri kontrolu nad vojskom, (3) da se krije iza imena Jugoslavije i zalae za teritorijalni integritet Jugoslavije, i (4) da polae pravo na deo savezne kase. Smisao izraza da je nezavisna Republika Srbija u sastavu SFRJ moe se jedino shvatiti kao, liena svakog pravnog osnova, pretenzija da ona i dalje vri prava koja su joj nekada pripadala kao lanu federacije i nakon to se konstituisala kao nezavisna drava, kao i da ona vie nema nikakvih dunosti prema SFRJ. Kako i zato su ostale republike pristajale (dok su pristajale) na ovakvo stanje, u kome Srbija vri svoja prava u federaciji, u kojoj nema nikakvih obaveza (kojoj kao nezavisna drava ak i ne pripada)? Jedini odgovor je sadran u injenici da je Srbija kontrolisala vojsku i njome neprekidno pretila. Dakle, pristanak ostalih republika na ovakvo stanje zasnivao se na njihovom strahu od oruanog sukoba i njihovoj elji da ga nekako ipak izbegnu. Istovremeno, meutim, ova nezavisna drava, budui da je u sastavu SFRJ, uspela je da upadne u monetarni sistem druge zemlje (SFRJ) i svojevoljno se zadui iz njene primarne emisije sumom od 1,4 milijarde dolara. Hrvatska je donela svoj ustav nakon donoenja srpskog ustava, i po uzoru na njega. Na 125. sednici Predseditva SFRJ vodi se ovakav dijalog: Borisav Jovi: Zato niste predloili da se izbrie ustav Hrvatske, koji je ugrozio prava srpskog naroda? Idite korak dalje. Ante Markovi: Mi smo traili da se suspendiraju na tri mjeseca implementacije svih tih odluka. Stjepan Mesi: Ali u emu je problem sa ustavom Hrvatske?
32

Ante Markovi: Ne znam. Sada ne ulazim u to. Stjepan Mesi: Tono ono to je napisala Srbija, to je napisala i Hrvatska. Mi smo namjerno prepisali i znali smo da e oni to napasti. Rekao sam: napiite ovako kako je Srbija napisala i budite bez brige Bora Jovi e to napasti. Ali, nije on kriv. Ja znam ko je kriv. Borisav Jovi: To je taj to si ga Ti citirao. To to sam malopre proitao na njega misli. Stjepan Mesi: Ne znam, ako se usudi rei. (Stenografske beleke sa 125. sednice Predsednitva SFRJ od 12. jula 1991) Sasvim saglasno svome statusu nezavisne drave, Republika Srbija donosi sopstvene zakone kojima ureuje odnose koji su nekada bili u nadlenosti federacije: uvodi posebne dabine na robu iz inostranstva, sama ureuje svoju kreditnu politiku, naplauje na novim dravnim granicama carine koje uplauje na svoje raune, vodi sopstvenu politiku kontrole cena itd, to bi sve bilo nemogue po odredbama lana 281, stavu 1, takama 1, 4, 5, 6, 7 i 10 Ustava SFRJ.

Sledeu prepreku zaverenicima u efikasnom komandovanju i upotrebi JNA za ciljeve razbijanja i prekrajanja Jugoslavije (ciljeve upravo suprotne njenoj ustavnoj funkciji), predstavlja njen multinacionalni sastav. Zato oni zloupotrebom poloaja nastoje da, protivustavno, izmene ovakav sastav vojske. Prema Joviu, na sastanku 30. jula 1991. Kadijevi obavetava Miloevia i Jovia: JNA se transformie u vojsku onih koji ele da ostanu u Jugoslaviji, a najmanje je: Srbija, srpski narod plus Crna Gora. Na ovim principima se povlai na teritorije i menja rukovodstva (...) Sloba ga upozorava da to to govori sporo radi. Treba bre to da radi. On negoduje, opravdava se, neprijatno mu je, a zna da je kriv. (BJ, 367) Za vreme sastanka Miloevia, Jovia i Kadijevia, prema Joviu: Veljko deluje veoma zbunjeno, skoro izgubljeno. Govori o porazu vojske, o dezerterstvu, o nedostatku motivacije, o opasnosti od izdaje jo uvek velikog broja Hrvata u vojsci (...) Kae da bi momentalno moralo da se smeni dve hiljade oficira, da bi izbegao ono to je najgore. Slobodan mu kae
33

Protivustavna upotreba JNA

da ih smeni, da je trebalo i ranije. Veljko to jedva podnosi. Kae mu: Lako je priati. Veljko potom zakljuuje: Vojska e izgubiti rat protiv Hrvatske, ako se ne osigura motivacija i uspeh mobilizacije. To se ne moe ostvariti sa polulegalitetom Jugoslavije. Srbija i Crna Gora treba da proglase vojsku svojom i da preuzmu komandu, finansiranje, rat i sve drugo (...) Dugo smo raspravljali, opirali se (...) ne moemo prihvatiti zahtev da se vojska lii jugoslovenskog naziva. Time bi Srbija i Crna Gora potpuno izgubile sve prednosti, i politike i vojne. (BJ, 387) Na istu temu, na drugom sastanku, u sastavu Slobodan Miloevi, Momir Bulatovi, Branko Kosti, Veljko Kadijevi, Blagoje Adi i Borisav Jovi: Procenjeno je da je to (da se JNA preda Srbiji i Crnoj Gori) sa meunarodnog stanovita loe (...) nama politiki ne odgovara da izlazimo iz Jugoslavije (...) to bi vodilo (...) tu srpskocrnogorsku vojsku u poziciju agresora na srpskim prostorima van Srbije. (BJ, 388-9) Kadijevi pita zato Slobodan Miloevi nikada nije javno istupio u korist vojske i mobilizacije. (BJ, 389) Naravno, Slobodan Miloevi kao predsednik Srbije nema nikakve ustavne ingerencije nad vojskom, ali Kadijevi prihvata njegovu nadreenost. Miloeviu i Joviu potrebna je vojska koja slua njih, sprovodi politike ciljeve srpskog vrha, ali koja e se nazivati jugoslovenskom. Kadijevi pristaje na takvu instrumentalizaciju. Slobodan ne trai od Veljka da se odmah smeni (general) Negovanovi (...) Vojska ne moe bez nas. Mi bismo bez nje moda i mogli formirali bismo svoju vojsku a kako bi oni izmislili svoju dravu nije jasno. (BJ, 391) Jovi 6. oktobra 1991. belei: Traim hitan razgovor sa Slobodanom. Moramo se sami u etiri oka dogovoriti. Nismo mi samousluga da udovoljavamo potrebama generala. Politika mora polaziti od nas, a ne od njih. On se slae sa mnom. (BJ, 392) Slobodan malo zazire od Veljka koji se mnogo trpa u politika pitanja (...) Zato svaku Veljkovu inicijativu koja ima politiki karakter ignorie i kae mi: Neka on gleda svoja posla. Neka radi ono za ta je zaduen. (BJ, 402) Do koje mere je JNA do toga trenutka ve bila instrumentalizovana, vidi se i iz toga koliko je od strane srpskog politikog vrha bila uvuena ak i u protivustavnu upotrebu unutar Srbije. Jovi belei 27.
34

januara 1990: Zovem Veljka da mu kaem da proeta tenkovima kroz gradove na Kosovu, da ih malo zaplai. Nema ga kod kue. Sutradan: Slobodan me zove i moli da naem Veljka da traim pomo. Naem Adia, naelnika generaltaba. On kae da je ukinuta odluka Predsednitva SFRJ o angaovanju vojske. Trebala bi im nova odluka. Javlja se i Veljko, ponavlja isto. Ipak, pristaje da angauje pet helikoptera (da demonstriraju nad Pritinom). (BJ, 96) Isti ti tenkovi etali su beogradskim ulicama za vreme mirnih demonstracija opozicije 9. marta 1991: Dajem Veljku nalog da izvede vojsku na ulice i da zaposedne prostor ispred svih ugroenih dravnih institucija. Slobodan e poslati zvanian pismeni zahtev koji emo sutra na sednici Predsednitva odobriti. (BJ, 283) Dana 7. juna 1991. Jovi belei: Kod Veljka Kadijevia Slobodan i ja. Traimo odgovor na pitanje da li e vojska intervenisati ako bude stani-pani na mitingu 9. juna koji najavljuje opozicija. Hoe, svakako, odgovara Kadijevi. (BJ, 338)

35

Za koje ciljeve je upotrebljavana vojska i od koga, vidi se i iz intervencije u Sloveniji jula 1991, kada Jovi pie: Slobodan i ja zakazali smo s Veljkom Kadijeviem razgovor koji smatramo odluujuim (...) Srpski narod potpuno zbunjen uveliko se pridruuje opoziciji (...) Od Veljka odluno traimo sledee: Slovencima odgovoriti estoko svim sredstvima ukljuujui i avijaciju (...) Potom se povui iz Slovenije (...) Na taj nain e se podii moral vojsci, uplaiti Hrvatska i umiriti srpski narod. (BJ, 349) Konsultujem Slobodana Miloevia o planu vojske (za obaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj). Na pitanje ta da radimo ako ne postignemo dovoljnu veinu u Predsednitvu za odluke koje su potrebne, on misli da treba da odluujemo sa onoliko lanova koliko su za i da e vojska posluati. (BJ, 281)

Grupa estorice

Na sastanku 4. jula 1990. Veljko Kadijevi izvetava Jovia: Vojska e uiniti sve da sprei neustavna ponaanja (proglaenje Deklaracije o samostalnosti Slovenije), koliko god je mogue legalno, a ako Predsednitvo ne moe takvu odluku da obezbedi, onda se moraju traiti i druge opcije (...) vojska bi izvrila nareenja i grupe lanova Predsednitva, iako nisu kvalifikovana veina. (BJ,162) Meutim, kljune strategijske i taktike odluke i komandovanje nad JNA ne preuzima ak ni nekvalifikovana grupa lanova Predsednitva (koji su za), ve sasvim neformalna grupa, tzv. grupa estorice, zaverenika grupa koju predvode Miloevi, Jovi i Kadijevi. Prema Joviu, na sastanku odranom 14. avgusta 1991, Miloevi-Jovi-Kadijevi, na predlog Kadijevia, formiraju grupu estorice Srba i Crnogoraca sa protivustavnim ovlaenjima: Sastanak kod Veljka Kadijevia (Kadijevi, Adi, Miloevi, Bulatovi, B. Kosti i ja). Veljko kae da bi morali imati stalni sistem koordinacije u ovom sastavu. Drugi rade mnogo sistematinije od nas. Za vojsku je ovaj prilaz opasan, ali je nuan. Bilo bi dobro da se napravi struni tab od 5-6 ljudi (Srbija, Crna Gora, JNA), koji bi imao zadatak da procenjuje i predlae odluke. (BJ, 371) Prihvaena je ideja o sistematskom dogovaranju estorice, ali ne i o formiranju taba. (BJ, 372). estorica su, kako je i odlueno, nastavila da se sastaju redovno. Jovi belei sledee sastanke estorice 1991: 14. avgusta, 05, 12, 20, 24, 28. septembra, 02, 05, 06, 09, 25. oktobra. Na ovim sastancima se
36

raspravlja i odluuje o svim aspektima rata, strategijskim, taktikim, pa i operativnim: o spremanju vojske za rat, o tome da rat mora biti ofanzivan i visokog intenziteta, o potrebi usklaenosti politike i propagande, osobito u odnosu na ljude koji idu u rat, o daljem usmeravanju dogaaja (BJ, 383); o tome da li je nama (estorici) cilj da vojskom branimo nove granice naroda koji ele da ostanu u Jugoslaviji, ili da sruimo hrvatsku vlast, o neophodnosti mobilizacije (BJ, 385); o neuspehu plana (zbog neuspeha mobilizacije) da se presee Slavonija, presee Zagreb s juga, presee Hercegovina, da se probije prema Jadranu, to je sve trebalo da dovede Hrvatsku pred kapitulaciju, i o potrebi da se pravi redukovani plan (BJ, 386); o tome da je jo uvek veliki broj Hrvata u vojsci, o potrebi da Srbija i Crna Gora proglase vojsku svojom, da se vojska ne moe liiti jugoslovenskog naziva (BJ, 387); o kadrovskim promenama u Armiji, o nunosti da se uvrste dostignute linije i da se popune jedinice dobrovoljcima, da se moraju srediti jedinice srpskih ustanika i utvrditi poloaji za odbranu dostignutih linija, da Slavonija mora imati peadiju koja e kontrolisati osloboenu teritoriju (BJ, 390-1); o tome treba razraditi koncept mirovne inicijative sa konceptom sile (BJ, 392) itd. estorica preuzimaju potpunu kontrolu nad vojskom. Naruavanje nacionalne strukture JNA i ovde opisana upotreba JNA, kao i nain komandovanja vojskom bili su, naravno, protivustavni, a ponekad su predstavljali i krivino delo. Prema lanu 240, stav 2 Ustava SFRJ: Oruane snage SFRJ ine jedinstvenu celinu i sastoje se od JNA, kao zajednike oruane sile svih naroda i narodnosti, te svih radnih ljudi i graana, i od teritorijalne odbrane, kao najireg oblika organizovanog optenarodnog otpora. Prema lanu 242 Ustava SFRJ: U pogledu sastava stareinskog kadra i postavljenja na vie komandne i rukovodee poloaje u JNA primenjuje se naelo to srazmernije zastupljenosti republika i autonomnih pokrajina. Prema lanu 186 Krivinog zakona SFRJ: Slubeno lice koje na osnovu razlike u nacionalnosti, rasi, veroispovesti, etnikoj pripadnosti, polu, jeziku, obrazovanju ili drutvenom poloaju uskrati ili ogranii prava graana utvrena ustavom, zakonom ili drugim propisom ili optim aktom, ili koje na osnovu ove razlike daje graanima povlastice ili pogodnosti, kaznie se zatvorom od tri meseca do pet godina.
37

Prema lanu 330, stav 1 Ustava SFRJ: Predsednitvo SFRJ radi na osnovu usklaivanja stavova svojih lanova. Prema lanu 313, stav 3 Ustava SFRJ: Predsednitvo SFRJ najvii je organ rukovoenja i komandovanja oruanim snagama SFRJ u ratu i miru. Prema lanu 328, stav 1 i 2 Ustava SFRJ: Predsednik Predsednitva SFRJ predstavlja u ime Predsednitva SFRJ, Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju, predstavlja Predsednitvo SFRJ, saziva sednice Predsednitva SFRJ, predsedava sednicama, potpisuje akte koje Predsednitvo donosi, brine se o sprovoenju akata i zakljuaka Predsednitva SFRJ, izdaje isprave o ratifikaciji meunarodnih ugovora te prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika akreditovanih kod Predsednitva SFRJ (...) Predsednik Predsednitva SFRJ, u ime Predsednitva SFRJ, ostvaruje komandovanje oruanim snagama SFRJ, u skladu sa ovim ustavom i saveznim zakonom. Prema lanu 315, stav 1, taka 6 Ustava SFRJ: Predsednitvo SFRJ u okviru svojih prava i dunosti: postavlja, unapreuje i razreava generale i admirale i druge vojne stareine za koje to savezni zakon odredi; postavlja i razreava predsednike, sudije i sudije-porotnike vojnih sudova i vojne tuioce. Nigde u Ustavu SFRJ nije predvieno da Savezni sekretar za odbranu odgovara pred predsednikom Republike Srbije, niti je ovaj ovlaen da Saveznog sekretara upozorava, da od njega neto trai, poziva ga na odgovornost ili mu nalae smenjivanje generala i drugih stareina (naroito ne na osnovu etnike ili nacionalne pripadnosti). Takoe, nigde u Ustavu SFRJ nije predvieno da predsednik Predsednitva komanduje oruanim snagama bez, ili ak nasuprot stavovima Predsednitva (u ije ime nastupa), jo manje da trai miljenje od predsednika Republike Srbije kako da to uini. Takoe, nigde u Ustavu SFRJ nije predvieno da se vojska upotrebljava bez odobrenja Predsednitva u cilju zaplaivanja graana, na dozvoljenim mitinzima opozicije (ako bude stani-pani), niti u cilju dizanja morala vojsci, plaenja Hrvata ili umirivanja srpskog naroda. Moe se rei da su zaverenici unitili i JNA kao saveznu instituciju koja deluje po odlukama Predsednitva SFRJ i koja predstavlja vojsku svih naroda i narodnosti (lan 240, stav 2 Ustava SFRJ). Kadijevi je 8. januara 1992. podneo ostavku, a 16. oktobra 1992. JNA je prestala da koristi simbole drave SFRJ (petokraku).

Planovi o nasilnoj smeni vlasti

25. februara 1991, pod naslovom Planovi vojske za obaranje vlasti u Sloveniji i Hrvatskoj i za izlaz iz krize, Jovi belei: Osnovna zamisao vojske sastoji se u tome da se vrsto osloni na snage koje su za Jugoslaviju. (BJ, 277) Srbija, Crna Gora, Armija i srpske partije u BiH i Hrvatskoj su za Jugoslaviju. (BJ, 276) da se kombinovanim politikim i vojnim merama srui vlast prvo u Hrvatskoj, a potom u Sloveniji. (BJ, 277) u kolebljivim republikama (Makedonija i BiH) kombinovanim politikim merama demonstracijama i pobunama treba sruiti rukovodstva ili ih preokrenuti u drugom pravcu. Ove aktivnosti valja kombinovati i sa nekim vojnim akcijama. (BJ, 277) Celu akciju treba da vode oni lanovi Predsednitva SFRJ koji se opredele za ovaj kurs, sa osloncem na vojsku. (BJ, 277) U Hrvatskoj, a docnije i u Sloveniji, kao prva varijanta, mogla bi biti vojna uprava, a potom formiranje institucija od nekompromitovanih linosti. (BJ, 278) Konsultujem Slobodana Miloevia o planu vojske. Proitao sam mu svoje zabeleke od rei do rei. On smatra da je sve to dobro, izuzev to Sloveniju treba ostaviti na miru. Samo Hrvatsku treba tretirati. Na pitanje ta da radimo, ako ne postignemo dovoljnu veinu u Predsednitvu za odluke koje su potrebne, on misli da odluujemo sa onoliko lanova koliko su za i da e vojska posluati. Smatra da je logino da uklonimo svakoga ko e se suprotstaviti takvoj akciji Predsednitva. (BJ, 281) Do planiranog nasilnog svrgavanja vlasti u Hrvatskoj (i Sloveniji) nije dolo, jer je po Jovievom miljenju sumnjiva (Miloevieva, vidi gore BJ, 281) ideja da odluuje manjina u Predsednitvu. To je stanje kada odluuje vojska i to se ne moe prikrivati. (BJ, 281), i jer je vojska na velikim mukama, jer za ono to bi uradila nema politiko pokrie. Plai se akcije bez pokria. Ali odluka Predsednitva bez dovoljno glasova nije ustavna i nije pokrie. (BJ, 281). Po mom miljenju bolje je da se stvori prazan prostor vojsci da sama odluuje. (BJ, 281) Nainjen je, ipak, jo jedan korak da se vojska uvede u politiki obraun zavoenjem vanrednih mera koje je Kadijevi, u ime oruanih snaga i taba vrhovne komande, predloio Predsednitvu 12. marta 1991. Ova sednica je odrana tri dana posle velikih demonstracija opozicije 9. marta 1991, kada je Miloevi traio zatitu vojske (BJ,
39

38

283). Ovome se usprotivio predstavnik Hrvatske rekavi da se vanredno stanje predlae da bi se spaslo srpsko rukovodstvo od pritiska opozicije. (BJ, 289) Za uvoenje vanrednog stanja, pored Jovia, glasao je samo predstavnik Vojvodine. Posle toga ostalo je samo da se stvori prazan prostor (BJ, 281) za vojni dravni udar. Sutradan, 13. marta 1991, u vreme odravanja novog velikog mitinga opozicije, Jovi belei: Veljko nam je (Miloeviu i Joviu) doslovno rekao u prisustvu generala Adia: Idemo na vojni udar (...) Pitao sam ga ta se podrazumeva pod vojnim udarom. Odgovorio je: smenjivanje vlade i Predsednitva. Skuptinu nee dirati, ali nee ni dozvoliti sazivanje republike vlasti i sve ostalo nee dirati, ukoliko podravaju udar. U protivnom, skidae i njih. Slobodan nije nita pitao ni komentarisao (...) Kada sam sasluao Veljka, rekao sam da u sutra, posle sednice, podneti ostavku (...) Ostaviu vojsci prostor za delovanje. Razgovarau sa Nenadom Buinom (Crna Gora) i Jugoslavom Kostiem (Vojvodina) da postupe isto. (BJ, 296)

Dva dana kasnije, 15. marta 1991. Jovi preko Televizije Beograd ostavlja prazan prostor za vojni udar podnosi ostavku na lanstvo u Predsednitvu, sa obrazloenjem da ne moe ostati u Predsednitvu koje nastoji vezati ruke JNA i koje je izrazilo oito nepoverenje u oruane snage zemlje (BJ, 306), iako JNA, odnosno oruane snage zemlje, nemaju ni zadatak ni nameru da se meaju u politiki ivot i da utiu na donoenje politikih odluka o budunosti zemlje. (BJ, 305) Ostavke su podneli i Buin i Kosti. Slobodan Miloevi dao je izjavu da u tim okolnostima vie ne priznaje odluke Predsednitva SFRJ i da nee da uestvuje u njegovom radu (u funkciji zamenjivanja lana Predsednitva iz Srbije). (BJ, 306) Vojska ipak, nakon svojih analiza (BJ, 308-309), nije izvrila udar bez politikog pokria. Jovi to ovako komentarie: Ispali su krajnje udni. Ako su sve analize imali u vidu jo onda kada su nam rekli da su se odluili na vojni udar, nejasno je kako su se na to odluili. Ako nisu sve to imali u vidu, onda su neozbiljni. (BJ, 310) Svakako da je postojao sasvim odreen plan koji su sainili Kadijevi, Jovi i Miloevi za protivustavno svrgavanje organa vlasti SIV-a i Predsednitva SFRJ, a po potrebi i organa vlasti u republikama. Radnje koje su im planom poverene, stvaranje praznog prostora, Jovi i Miloevi su ispunili, Jovi istupanjem iz Predsednitva, a Miloevi odbijanjem da ga u Predsednitvu zameni. Oni su uinili sve da doe do nastupanja zabranjene posledice, bez obzira to ona nije nastupila zbog neozbiljnosti vojske. Uzeto samo po sebi, planiranje ovakvih delatnosti, po Krivinom zakonu SFRJ, predstavlja krivino delo iz lana 114 koji glasi: Ko uini delo upravljeno na: ograniavanje ili obaranje vlasti radnike klase i radnih ljudi; podrivanje ustavom utvrenog drutveno-ekonomskog ureenja, drutveno-politikog sistema ili sistema samoupravljanja; protivustavno svrgavanje organa drutvenog samoupravljanja i vlasti, njihovih izvrnih organa ili predstavnika najviih dravnih organa; podrivanje ekonomske osnovice zemlje; razbijanje bratstva i jedinstva ili naruavanje ravnopravnosti naroda i narodnosti; ili protivustavnu promenu federativnog ureenja drave, kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu. Ovo je krivino delo tzv. apstraktnog ugroavanja, tj. dovreno je kada je moglo doi do opasnosti po zatiene objekte, makar da do

40

41

ugroavanja nije realno dolo. Ovo delo kriminalizuje i same pripremne radnje (Odluka Vrhovnog suda Hrvatske I Kz-1878-72), kao i pokuaj. Da li je do mogunosti nastupanja opasnosti dolo ili ne, procenjuje se obzirom na okolnosti. Te okolnosti ovde su poloaj, realna mo i ovlaenja uinilaca. (po Komentaru krivinog zakona SFRJ grupe autora, Savremena administracija, 1986, str. 421). Prema lanu 18, stav 3 KZ SFRJ: Kada zakon propisuje kanjavanje za pripremanje odreenog krivinog dela, pripremanje se moe sastojati u nabavljanju ili osposobljavanju sredstava za izvrenje krivinog dela, u otklanjanju prepreka za izvrenje krivinog dela, u dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugima izvrenja krivinog dela, kao i drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvrenje krivinog dela koja ne predstavljaju radnju izvrenja.

SFRJ za takvu odluku. Sloba je dao dve ideje: prvo, da se odsecanje Hrvatske izvri tako to e liko-banijske i kordunake optine, koje su stvorile zajednicu, ostati sa nae strane, s tim da se tu kasnije narod referendumom izjasni da li hoe da ostane ili izae, i drugo, da se lanovi Predsednitva SFRJ iz Slovenije i Hrvatske iskljue iz glasanja o odluci, jer oni ne predstavljaju onaj deo Jugoslavije koji tu odluku donosi. Ako Bosanac bude za, onda imamo dvotreinsku veinu. (BJ, 161) Prema lanu 283 Ustava SFRJ: Skuptina SFRJ: odluuje o promeni Ustava SFRJ (...) odluuje o promeni granica Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije.

Protivustavna promena granica SFRJ

Jovi belei 12. juna 1990: Sednica Predsednitva SFRJ uz uee predsednika predsednitava republika i autonomnih pokrajina. Prvi put prisustvuju Tuman i Kuan. Kuan i Tuman postavili istovetna pitanja: da li mi njih priznajemo kao legalne i legitimne predstavnike Slovenije i Hrvatske (...) Odgovorio sam im da ih priznajemo. (BJ, 153) Dve sedmice kasnije, 27. juna 1990, Jovi belei razgovor sa Veljkom Kadijeviem: Kaem Veljku da bih ih (Hrvatsku i Sloveniju) ja najradije isterao silom iz Jugoslavije, jednostavnim presecanjem granice i proglaavanjem da su se svojim odlukama sami doveli u tu situaciju, ali ne znam ta da radimo sa Srbima u Hrvatskoj. Nisam za primenu sile, nego da ih stavimo pred svren in. Da se razradi akcija u tom smeru, sa varijantom da se pre konanog isterivanja odri referendum na osnovu koga bi se odluilo gde izvriti razgranienje. Veljko se slae. (BJ, 160) Sutradan Jovi belei razgovor sa Slobodanom Miloeviem: On se slae sa idejom o izbacivanju Slovenije i Hrvatske, ali me pita da li vojska hoe da izvri takvo nareenje? Kaem mu da ona mora da izvri nareenje i da ne sumnjam u to, nego mi je problem ta je sa Srbima u Hrvatskoj, i kako obezbediti veinu u Predsednitvu
42

Jovi 17. maja 1990 pie: Preduzimamo mere da se u Sloveniji i Hrvatskoj oduzme oruje iz civilnih magacina TO (Teritorijalne odbrane) i da se prenese u vojne magacine. Neemo dozvoliti da oruje TO zloupotrebe u eventualnim sukobima ili za nasilno otcepljenje. Praktino smo ih razoruali. Formalno, ovo je uradio naelnik generaltaba, ali faktiki po naem nalogu. Slovenci i Hrvati su otro reagovali, ali nemaju kud. (BJ, 146) Jovi 3. avgusta 1990. belei: Slovenci su vrsto odluili da idu do kraja po cenu incidenata, sukoba i rata. Veljko sav ozaren. Presrean. Kae da nikad nije bio sreniji, jer su tako glupo podigrali da e ih rasturiti, i to ne samo njih. (BJ, 174) 4. septembra 1990: Veljko Kadijevi saoptava mi najnoviju procenu vojno-politike situacije. Mora se biti spreman na upotrebu vojske u Sloveniji ve u septembru, u Hrvatskoj moda u oktobru, a na Kosovu u svako vreme. Na zbivanja povodom ovih dogaaja ne treba vie, kao do sada, delovati preventivno, nego ih ostaviti da izbiju neredi, pa ih iskoristiti za skidanje onih koji su doveli do takvog stanja. (BJ, 190) U svojoj knjizi Moje vienje raspada, Kadijevi objanjava razloge ovakve taktike: Svjesno dozvoliti da neprijatelj prvi napadne, da cijeli svijet jasno vidi ko je agresor i ta hoe (...) Radei suprotno, kako su inae neki sugerisali, pored ogromnih politikih gubitaka u datim meunarodnim okolnostima, potpuno bi upali u zamku brze
43

Oruana pobuna u Krajini

i razorne vojne odmazde koja bi se u prvom redu sruila na Srbiju. (VK, 93-4) Jovieva zabeleka od 26. januara 1991: Razgovaram telefonom sa Slobodanom (...) Slobodan se jo dri onoga to je moda i moglo donedavno, ali vojska nije htela da ih odseemo od Jugoslavije, ali sada to nije mogue (...) Najbolje bi sada bilo da pomou sile kojom raspolaemo (armija) i pomou demokratije koju elimo da nametnemo (izjanjavanje naroda) obezbedimo miran izlazak iz krize i povoljna reenja za srpski narod, a i za sve ostale ako bi to bilo mogue (...) Rat neka nametnu Hrvati. (BJ, 263) Jovi belei 25. februara 1991: Zatim Veljko govori o svojoj zamisli o konceptu akcije. U Hrvatskoj institucionalno i politiki jaati Srpsku krajinu i podravati njeno otcepljenje od Hrvatske, ne javno nego faktiki. (BJ, 277) U svojoj knjizi Kadijevi pie: Imajui sve to u vidu, cilj JNA u Hrvatskoj bio je: zatititi srpski narod u Hrvatskoj od napada hrvatskih oruanih formacija i omoguiti mu da konsoliduje vojniko samoorganizovanje za odbranu; istovremeno pripremiti JNA za rat sa Hrvatskom, kada ga Hrvatska otpone protiv JNA. Zadatak izvravati u okviru spreavanja meunacionalnih sukoba. (VK, 127) JNA je potpuno ostvarila ciljeve ove faze sukoba zatitila srpski narod u Krajini i pomogla mu da se vojniki, pa i politiki pripremi za dogaaje koji e slediti, to je srpski narod u Hrvatskoj zaista i uinio. (VK, 128) Cilj Hrvatske u prvoj fazi bio je da upotrebom policije i vojske uspostavi vlast nad srpskim krajevima u Hrvatskoj. (VK, 126) Po ocjeni hrvatskog vrhovnitva, glavni razlog zbog ega Hrvatska (...) nije ostvarila svoj cilj da slomi otpor srpskog naroda u Hrvatskoj i ostvari potpunu vlast na cijeloj teritoriji u okviru postojeih administrativnih granica Republike Hrvatske, jeste u ulozi koju je imala JNA. I ne samo to, nego im je postalo potpuno jasno da taj cilj nee nikada ni ostvariti, sve dok JNA bude tu. (VK, 128) Strategija i taktika realizacije toga cilja zasnivala se na sledeim idejama. Izbjegavati oruano sukobljavanje sa JNA, JNA neutralisati politikim i propagandnim sredstvima i aktivnostima. (VK, 126) Odavde je jasno da (a) poto su potpuno razoruali Hrvatsku, zaverenici ele rat; (b) da se ne usuuju da napadnu Hrvatsku zbog straha od strane intervencije; (c) da umesto toga vojniki i politiki pomau
44

ustanike u Krajini i podstiu ih na otcepljenje (Jovi: ne javno nego faktiki); (d) da upotrebom vojne sile ne dozvoljavaju hrvatskoj vladi da povrati vlast nad teritorijom svoje republike, nadajui se incidentima koje e iskoristiti; i (e) da e sve to initi u okviru tobonjeg spreavanja meunacionalnih sukoba (navodnice su Kadijevieve). Takvo postupanje predstavlja krivino delo uestvovanja u oruanoj pobuni iz lana 124 KZ SFRJ u vezi lana 139, stav 1 (osobito teki sluajevi), po tada vaeem Krivinom zakonu SFRJ: Ko uestvuje u pripremanju oruane pobune ili u oruanoj pobuni, kaznie se zatvorom najmanje jednu godinu. Ko organizuje pripremanje oruane pobune ili uestvuje u oruanoj pobuni kao organizator ili kolovoa, kaznie se zatvorom najmanje pet godina. lan 139: Za krivino delo iz lana 114, lana 115, stav 1, lanova 116 do 121, lanova 123 do 128, lana 132 i lana 136, stav 1 ovog zakona koje je imalo za posledicu smrt nekog lica ili je izazvalo opasnost za ivot ljudi ili je praeno tekim nasiljima ili velikim razaranjima, ili je dovelo do ugroavanja bezbednosti, ekonomske ili vojne snage zemlje, ili u drugim osobito tekim sluajevima, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje deset godina ili smrtnom kaznom.

Zakljuak

Nema nikakve sumnje da bi pod uslovima predloenog misaonog eksperimenta Miloevi, Jovi i Kadijevi, po zakonima SFRJ koji su vaili u vreme kada su oni delovali, od strane domaeg jugoslovenskog suda bili osueni za teka krivina dela protiv bezbednosti i ustavnog poretka SFRJ, koja su kanjiva smrtnom kaznom. Sva trojica su bila suoena sa tipinom dilemom svih zaverenikaprevratnika: ako ne uspemo biemo zloinci, ako uspemo, nee biti nikoga da na zloin kazni. Uspeli su. I zato za svoj osnovni zloin nikada nisu odgovarali pred domaim sudom po zakonima koji su vladali tempore crimini (u vreme izvrenja zloina). Samo je Slobodan Miloevi odgovarao za sekundarne posledice svoje veleizdaje: genocid, ratne zloine itd, i to pred meunarodnim tribunalom.
45

Politike posledice ovakve situacije su ogromne. Nekanjeni zloin veleizdaje i insistiranje na bukvalno shvaenoj prezumpciji nevinosti omoguava srpskom nacionalizmu da do danas perpetuira kolosalnu la Miloevieve propagande. Tako se odrava ideoloki kontinuitet sa njegovim reimom. Srpsko drutvo je spreeno da se suoi sa tekom istinom i da na njoj izgradi svoj novi identitet.

Dodatak: ustavno pitanje

U ovom tekstu polazim od pretpostavke da je SFRJ postojala do 8. oktobra 1991, jer su na taj dan, posle tromesenog Brionskog moratorijuma, Slovenija i Hrvatska proglasile nezavisnost. U svojoj knjizi Prestanak SFRJ pravne posledice (Pravni fakultet, 1995) profesor Vladimir Vodineli takoe smatra da u domenu privatnog prava kao datum od koga se propisi drugih republika i federacije imaju smatrati kao strano pravo u novonastalim dravama, treba uzeti 8. oktobar 1991. Zakljuci Badinterove komisije upuuju na slian zakljuak, polazei od stava da meunarodno priznanje nezavisnosti neke drave ima pre svega deklarativan karakter. U tom smislu je pogreno danom prestanka postojanja SFRJ smatrati 15. januar 1992, datum kada su Hrvatska i Slovenija meunarodno priznate. Sam Miloevi zastupao je stanovite da je SFRJ postojala do 27. aprila 1992, kada je doneta Odluka o proglaenju Ustava SRJ, koju je donelo Savezno vee Skuptine SFRJ. Budui da je ova odluka doneta bez uea i saglasnosti etiri od est konstitutivnih republika SFRJ, ovo stanovite je neodrivo. Postavlja se, meutim, i pitanje da li je SFRJ postojala nakon donoenja srpskog ustava od 28. septembra 1990, kojim se Srbija konstituie kao nezavisna i suverena drava, i izriito se iskljuuje iz pravnog sistema SFRJ (bez obzira to prihvata da primenjuje opte akte druge drave kada joj je to u interesu, i bez obzira na protivreno deklarisanje da ostaje u sastavu SFRJ). Time je Srbija samo izrazila svoju volju da neosnovano nastavi da u drugoj dravi (SFRJ) vri neka prava koja joj kao nezavisnoj dravi vie ne pripadaju. Srbija se od toga datuma i ponaa kao nezavisna drava donosei sopstveno zakonodavstvo, koje je u direktnoj suprotnosti sa zakoni46

ma SFRJ. Ako je Srbija (po sopstvenom ustavu i po svom ponaanju) nezavisna drava, onda SFRJ vie ne postoji, jer je federacija izgubila mogunost da vri svoja suverena prava nad 41% svoje teritorije i nad 29% graana SFRJ. Pored toga, u lanu 2 Ustava SFRJ nabraja se ta ini Socijalistiku Federativnu Republiku Jugoslaviju: republike, meu kojima je i Socijalistika Republika Srbija, i pokrajine SAP Kosovo i SAP Vojvodina. Dakle, tri od osam konstitutivnih inilaca federacije konstituisano je Ustavom RS u suverenu i nezavisnu dravu. Naravno, postavlja se logino pitanje kako i zato bi ostale lanice federacije tolerisale i pristajale da nezavisna i suverena Srbija i dalje alje svoje predstavnike u Predsednitvo SFRJ i tamo faktiki uestvuje u odluivanju. Odgovor se ne nalazi na pravnom, ve na politikom nivou: ostale republike su se plaile sprege agresivno nacionalistike Srbije sa JNA. Recimo, Kuan se 24. januara 1991. sastaje sa predsednikom suverene i nezavisne Srbije da od njega trai (i dobije) doputenje da izae iz SFRJ. Mo nezavisne i suverene Srbije da se faktiki nametne drugoj dravi na ovaj nain, temeljila se iskljuivo na pretnjama upotrebom sile, koje su drugi ispravno ocenjivali kao realne. Nametanje od strane Srbije da faktiki uestvuje u odlukama ostataka saveznih organa SFRJ, bio je ist akt nasilja. Ako se prihvati da je SFRJ prestala da postoji 28. septembra 1990, kada se Srbija ustavno konstituisala kao suverena i nezavisna, onda je u tzv. skraenom Predsednitvu, u kome vie nisu uestvovali predstavnici Hrvatske, Slovenije, Makedonije i BiH, pored predstavnika nezavisne i suverene Srbije, sedeo samo jedan legitimni lan Predsednitva SFRJ predstavnik Crne Gore. To predsednitvo imalo je samo jednog lana. Naravno, ovo je pitanje koje moraju reiti eksperti za ustavno pravo. Ali ono je od znaaja za pravilnu primenu prava u oceni ponaanja uinilaca krivinih dela kojima se ovde bavimo.
Danas, 27. 03. 2003 09. 04. 2003.

47

Rat u Hrvatskoj
Polemika u Politici u devet nastavaka 1

meunarodni sukob ili graanski rat

predstavlja datum priznanja Hrvatske od strane EU, drugi datum je dan njenog ulanjenja u UN. Stanovite prijatelja suda je pogreno, jer sam in priznanja nema konstitutivno, ve samo deklarativno dejstvo. Drugim reima, priznanjem od strane drugih subjekata meunarodnog prava, ne uspostavlja se dravnost, ve se prihvata jedna ve postojea pravna injenica (na to upuuje i sama re priznanje), koja priznanju prethodi. I to priznanje deluje ex tunc, odnosno od trenutka proglaenja nezavisnosti. Meutim, mnogo je zanimljivija malo pominjana injenica da je sukob od prvoga dana bio meunarodni, budui da je Srbija postala nezavisna drava po svom ustavu od 28. septembra 1990 (donetom vie od godinu dana pre proglaenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 8. oktobra 1991). Ova injenica zamagljivana je Miloevievom propagandom, prema kojoj je uzrok rata bio borba protiv hrvatskog separatizma. Ta injenica je zamagljivana iz straha od strane intervencije, pa je Miloevi toboe uvao teritorijalni integritet SFRJ, a nije vrio agresiju na tuu teritoriju. Naime, prema lanu 72 Ustava Republike Srbije iz 1990: Republika Srbija ureuje i obezbeuje: suverenost, nezavisnost i teritorijalnu celokupnost Republike Srbije i njen meunarodni poloaj i odnose s drugim dravama i meunarodnim organizacijama, kao i odbranu i bezbednost Republike Srbije. lan 83 kae da oruanim snagama u miru i ratu rukovodi predsednik Republike Srbije. Shodno tome, lanom 135, stav 2 Ustava, Srbija se sama izuzima iz pravnog sistema SFRJ i za nju od tada zakoni SFRJ vie ne vae. Tom odredbom se predvia pravo Srbije da potuje savezne zakone jedino onda kada joj je to u interesu. U pravu je ova klauzula poznata kao klauzula si volam (ako hou) i ima dejstvo ponitavanja svake obaveze preuzete pod ovim uslovom. Prirodno, ako imam pravo da radim ta hou, nemam nikakvu obavezu. Ubrzo zatim, Srbija donosi niz zakona iz nadlenosti nekadanje federacije, kojima ureuje sopstvenu kreditnu i monetarnu politiku, sopstvenu politiku kontrole cena, uvodi dabine na robu iz inostranstva (i iz nekadanjih republika SFRJ), naplauje sopstvene carine
49

Nije bilo graanskog rata2

Sra Popovi

Prilikom svoje nedavne posete Hrvatskoj, novi ministar spoljnih poslova Vuk Drakovi, pozvao je Hrvatsku da povue svoju tubu protiv SCG pred Sudom pravde u Hagu, jer se, po njegovom miljenju, u Hrvatskoj vodio graanski rat i to nije bio meunarodni sukob. Reakcija hrvatske javnosti bila je burna, kao to se vidi iz uvodnika Novog lista, koji su preneli neki srpski mediji. Moe se pretpostaviti da je Drakovi svoju izjavu bazirao na stavovima takozvanih prijatelja suda, koji su slinu tvrdnju izneli na kraju svoga mandata u postupku protiv Slobodana Miloevia. Meutim, ta teza je, kako emo ovde pokazati, pravno neodriva. Prijatelji suda, Stiven Mekej, Branislav Tapukovi i Timoti Mekorkem, podneli su 3. marta ove godine (2004) podnesak Tribunalu, u kojem vano mesto zauzima njihova tvrdnja da se Miloeviu pred Tribunalom ne moe suditi za krivina dela uinjena pre nego to je rat u Hrvatskoj dobio obeleje meunarodnog sukoba, to jest pre nego to je Hrvatska postala samostalna i nezavisna drava. Drugim reima, da se radilo o graanskom ratu, ba kao to to tvrdi i Drakovi. Oni kau: Tuilac tvrdi da je oruani sukob u Hrvatskoj bio meunarodni sukob od 8. oktobra 1991. Meutim, prijatelji suda tvrde da je oruani konflikt postao meunarodni u nekom trenutku izmeu 15. januara i 22. maja 1992. Prvi datum
2
U kasnijim tekstovima i intervjuima za Peanik, blie sam kvalifikovao ovu izriitu tvrdnju, miljenjem da su rat zapoeli profesionalni politiari iz srpskog vrha, vrh JNA, Udba i od nje regrutovane paramilitarne jedinice pod komandom JNA i Udbe, ali da je negde od 1992. (kada su glavna vojna dejstva ve bila zavrena) sukob dobio i elemente graanskog rata, naroito u Bosni, jer je tamonje stanovnitvo bilo prinueno da se grupie i opredeljuje po nacionalnoj osnovi. Prvo je baena ibica, a onda se poar irio sam.

48

itd. Srbija takoe ukida niz zakona kojima je svrha provoenje nekadanjeg saveznog zakonodavstva. Po zakonima SFRJ (koju toboe brani Miloevi), i srpski ustav i srpsko zakonodavstvo toga vremena predstavljali bi najtea krivina dela. Ali, Srbija je donoenjem svoga ustava postala suverena i nezavisna i time izuzeta iz jurisdikcije bive SFRJ, pa ta dela niko i nije mogao da procesuira. Prema tome, meunarodni karakter sukoba proizlazi ve iz injenice postojanja suverene i nezavisne Srbije, i to od samog poetka sukoba, bez obzira na pitanje datuma roenja hrvatske dravnosti. Drakovi ne bi trebalo da ve u svojim prvim koracima, kao ministar spoljnih poslova iznosi ovakve neodrive teze, tim pre to se one prepoznaju od naih spoljnopolitikih partnera kao naslee Miloevievog reima.
Politika, 11. 05. 2004.

znanje, tvrdi dalje Popovi, deluje unazad, od dana nastanka drave. Prevedeno, to znai da Hrvatska kao meunarodno priznata drava nije nastala 15. januara 1992, kada je dolo do njenog priznanja od EU, odnosno 22. maja iste godine kada je primljena u UN, ve mnogo ranije. Kada ranije? Moda autor misli na one silne deklaracije i odluke Sabora Hrvatske koje govore o samostalnosti. Ili na sastanak Tumana, oia, Domljana i brae Veselica u jednoj vinogradskoj kleti u Hrvatskom zagorju 1989, gde je doneta odluka o izdvajanju Hrvatske iz sastava Jugoslavije. Ako se izneto tumaenje Popovia prihvati kao princip, onda je meunarodno pravo, i svako drugo pravo, besmisleno. Iz kog to prava secesija dobija prioritet u odnosu na ono to secesionisti pokuavaju da srue? Na osnovu ega oni koji razbijaju meunarodno priznatu dravu, lanicu UN (SFRJ), dobijaju pravo da to rade? Zato to im se vie ne ivi u zajednikoj, pa hoe samostalnu dravu? Mrava argumentacija. Kako u tom sluaju objasniti oduzimanje prava Srbima iz Republike Srpske Krajine na njihovu dravu? RSK je nastala pre 15. januara 1992. ak i pre 8. oktobra 1991, kada je Sabor u Zagrebu proglasio samostalnost Hrvatske. ta emo s ovim podatkom? Da li je ovo bio graanski rat? Pre viestranakih izbora, 30. maja 1990. hrvatski Sabor na predlog zastupnice iz SKH, Slavice Bajan, donosi odluku da se Srbi izbriu iz Ustava Hrvatske kao konstitutivni narod. Bez obzira na nespornu injenicu da je Hrvatska, uprkos apsolutnoj podrci Hitleru i stravinim zloinima nad Srbima i Jevrejima i Ciganima, iz Drugog svetskog rata izala na strani antifaista jedino i samo zahvaljujui ustanku koji su Srbi digli 1941. protiv Hitlerove i Pavelieve vojske. Na prostorima Banije, Like, Korduna, Slavonije... Zato su i dobili pravo na konstitutivnost. Na tim majskim izborima na vlast dolazi HDZ i kree u rehabilitaciju ustatva i Nezavisne drave Hrvatske. U Zagreb se vraaju neki od bivih ministara Ante Pavelia (Vinko Nikoli), te mnogobrojni visoki slubenici ustakog reima, meu kojima i Ivo Rojnica, komandant Dubrovnika u Drugom svetskom ratu, ovek koji je rigorozno provodio Paveliev zakon o diskriminaciji Srba i Jevreja i imao vrlo dobru saradnju sa fra Majstoroviem u Jasenovcu. Radi
51

Klasian graanski rat

Ratko Dmitrovi

Slubena hrvatska politika, ukljuujui i onu opozicionu, s izuzetkom Stipe uvara, tvrdi da je Hrvatska poetkom 90-ih godina bila napadnuta i da je na njenom tlu voen odbrambeni rat. Domovinski. Dakle, nije u pitanju graanski rat. Ta postavka nije tana ali je, sa stanovita hrvatskog nacionalnog interesa, apsolutno razumljiva. Nije, meutim, razumljivo kad to isto tvrdi neko kome hrvatski politiki, ekonomski, dravni i svaki drugi interesi nisu prioritet. Re je o stavu beogradskog advokata Sre Popovia koji je u rubrici Pogledi 11. maja pokuao da demantuje Vuka Drakovia i osnai hrvatsko gledite o odbrambenom ratu i agresiji izvrenoj na Hrvatsku od strane Srbije. Takav pristup tumaenju karaktera ratnih sukoba u Hrvatskoj namee tvorcu spomenute teze obavezu da istu postavi na tanke staklene noge. Jer jaih nema. Popovi svoju tezu zasniva na stavu da je Hrvatska postala samostalna drava onda kad je to Tuman rekao. Popovi tvrdi: priznanjem od drugih subjekata meunarodnog prava ne uspostavlja se dravnost, ve se prihvata jedna ve postojea pravna injenica. To pri50

tednje prostora, pomenuu samo sitne nestaluke HDZ-a u vezi sa oduzimanjem prava Srbima na njihov jezik i njihovo pismo. Dakle, ve u junu 1990. Tumanova vlada uvozi oruje iz Maarske i stvara paravojne formacije, a onda i paravojsku. Poinju upadi tih jedinica u mesta sa veinskim srpskim stanovnitvom, ubijanja Srba, ak i celih srpskih porodica, traenje pismene lojalnosti novoj hrvatskoj dravi, paljenje srpskih kua i lokala (Zadarska rivijera, april 1991, zapaljeno je oko 80 kua i lokala), to dovodi do reakcije na srpskoj strani, do tzv. Balvan revolucije i naoruavanja Srba. Dalje, hrvatske paravojne snage poinju sa napadima na JNA, sa blokadama kasarni, najpre iskljuivanjem struje i vode, a potom i minobacakim, mitraljeskim i snajperskim napadima na tada jo uvek (valjda emo se tu sloiti) jedinu legalnu oruanu silu u zemlji. Televizija prenosi davljenje vojnika JNA u Splitu ali, valjda zbog nedostatka linka, ne prenosi streljanje sedmorice vojnika JNA u Bjelovaru, napade na kasarne u Vukovaru, Zadru, Splitu, Osijeku, Zagrebu, Varadinu... Hrvatske paravojne snage zauzimaju garnizone JNA i dodatno se naoruavaju tenkovima, topovima, haubicama, viecevnim bacaima. Vode se estoke borbe izmeu srpskih sa jedne i hrvatskih paravojnih snaga sa druge strane. Posebno na linijama kod Sunje, Zadra, Petrinje, Osijeka, Karlovca, Kostajnice... Sve se to dogaa, a SFRJ jo uvek postoji kao meunarodno priznata drava. Postoji de iure, a iz toga se, valjda, izvlai i legalitet i potovanje meunarodnog prava. ta je ovo ako nije graanski rat? Neko e spomenuti dobrovoljce iz Srbije. Da, bilo ih je. A gde to dobrovoljci odreuju karakter nekog rata? Popovi spominje Ustav Srbije iz 1990. i tvrdi da je Srbija tada postala nezavisna drava. Kako je to postala nezavisna drava 1990, ako ni danas nije drava? A nije. Nije li to u suprotnosti sa spomenutim Popovievim tumaenjem nastanka drave? Ovakva tvrdnja Popoviu je potrebna da bi mogao da brani tezu o agresiji Srbije na Hrvatsku. Jer, ako Srbija nije bila drava poetkom 90-ih (a nije ni danas), kako neto to nije moe da proizvede neto to, navodno, jeste. Mislim na agresiju. Ako ne veruje detetu pitaj oca kae na narod. Evo ta je o ratu u
52

Hrvatskoj rekao otac nacije, odnosno Franjo Tuman: Mi smo htjeli taj rat, on nam je trebao. Jer, bez rata Hrvatska ne bi mogla da izae iz Jugoslavije, ne bi dobila meunarodno priznanje.
Autor je bivi dopisnik Politike iz Zagreba. Politika, 18. 05. 2004.

Srbija je bila suverena i nezavisna

Sra Popovi

Ratko Dmitrovi polemie u rubrici Pogledi od 18. maja sa dve teze iz moga teksta od 11. maja: sa tezom da je datum priznanja Hrvatske od meunarodne zajednice nebitan za trenutak nastanka te drave; i da je Srbija po svom ustavu iz 1990. postala nezavisna i suverena drava (iako priznanje nije nikada ni traila, ni dobila). U odnosu na prvu zamerku, uputio bih Dmitrovia na Pravnu enciklopediju (Beograd: Savremena administracija, 1979, str. 1135). Meunarodno priznanje ima deklarativan, a ne konstitutivan karakter; njime se samo priznaje jedna ve postojea injenica. Na pitanje Dmitrovia od kada, onda, postoji hrvatska drava, ukazujem da strunjaci, kao uostalom i Haki tribunal, najee prihvataju da hrvatska drava postoji od 8. oktobra 1991 (kod nas je na tu temu pisao profesor Vodineli u knjizi Prestanak SFRJ, navodei da se od tog datuma hrvatsko pravo u naim sudovima primenjuje kao strano pravo). Ali moja teza o tom ratu kao meunarodnom sukobu nije se ni zasnivala na tome. Ona se zasnivala na mom shvatanju da je Srbija od 28. septembra 1990, po sopstvenom ustavu postala nezavisna i suverena drava. Takvo shvatanje, po meni, opravdano proizlazi iz injenice da se Republika Srbija u tom ustavu (lan 72, 1) naziva nezavisnom i suverenom, te da Srbija neposredno ureuje svoje odnose s drugim dravama, i brine o svojoj odbrani (lan 72, 3), da njena skuptina ratifikuje meunarodne ugovore (lan 73, 7), odluuje o ratu i miru (lan 73, 6), da predsednik republike rukovodi oruanim snagama u ratu i miru (lan 83, 5) i zastupa Srbiju u odnosima s drugim dravama (lan 83, 4), da Srbija ima sopstvenu narodnu banku (lan 107), kao i da je Srbija, nakon ustava iz 1990, donela itav niz zakona iz nadlenosti bive federacije (iz oblasti carina, kontrole cena, mone53

tarne i kreditne politike), sve u skladu sa lanom 135 ustava Srbije kojim ona sebe jednostrano iskljuuje iz pravnog sistema SFRJ. Osnova moga argumenta je da bivi organi federacije od 28. septembra 1990. vie nisu mogli ni pravno (prema Ustavu Republike Srbije), ni faktiki da vre vlast na teritoriji nezavisne i suverene Republike Srbije. Ovom shvatanju Dmitrovi suprotstavlja samo svoje pitanje: Kako je to Srbija postala nezavisna drava 1990, ako ni danas nije drava? Odgovor je vrlo jednostavan. Na osnovu predloga Narodne skuptine te nezavisne i suverene Republike Srbije, Republika Srbija je sa Crnom Gorom obrazovala federaciju Saveznu Republiku Jugoslaviju (vidi Odluku o proglaenju Ustava SRJ). Zato Srbija danas nije nezavisna drava. Takoe je bitno imati na umu da izmeu SFRJ i SRJ ne postoji pravni kontinuitet. Recimo, da bi postala lanica Ujedinjenih nacija, SRJ je morala da podnese molbu za lanstvo, jer nije mogla da prosto stupi na mesto SFRJ. Dakle, Srbija je bila nezavisna i suverena od 28. septembra 1990, kao datuma donoenja Ustava Republike Srbije, do 27. aprila 1992, kada je sa Crnom Gorom obrazovala SRJ.

predmet moga teksta. Ja sam samo razmatrao pravno pitanje da li bi takav sukob, ukoliko je postojao, bio meunarodni sukob ili graanski rat. Naravno, ako Dmitrovi eli, moemo razgovarati i o tome da li je Srbija bila u ratu, mada to pitanje danas vie niko ne postavlja ozbiljno. Ali, po mom miljenju, srpski politiki vrh je efektivno kontrolisao takozvanu JNA i sve dobrovoljce, koje je organizovala, naoruavala i otpremala na ratita srpska drava. Sva ostala istorijsko-politika razmatranja Dmitrovia, iako vrlo zanimljiva, ne odnose se na iskljuivo pravnu temu koju u svom tekstu razmatram: da li je rat u Hrvatskoj bio meunarodni sukob ili graanski rat.
Politika, 21. 05. 2004.

Srbija 1990. nije bila drava

Edislav Manetovi

Dimitrovi postavlja, mada samo uzgred, i pitanje da li je sukoba uopte bilo (ako su u njemu iz Srbije uestvovali samo dobrovoljci), to jest iznosi staru tezu da Srbija nije bila u ratu. To uopte nije bio
54

Nedavno je ministar inostranih poslova SCG, Vuk Drakovi, ustalasao javnost u Hrvatskoj zatraivi od nje da povue tubu protiv SCG pred Meunarodnim sudom pravde (MSP). Hrvatska u toj tubi optuuje SCG za genocid. Po Drakovievom miljenju, u Hrvatskoj se vodio graanski rat i zato tuba ne stoji. Drakovi je svoj stav verovatno implicitno bazirao na stavovima prijatelja suda u postupku protiv Miloevia. Oni takoe tvrde da je rat u Hrvatskoj bio graanski. Svoj stav oni obrazlau injenicom da je Hrvatska stekla meunarodno priznanje tek 1992, prvo od EU, a potom od UN. I u Srbiji je izjava Drakovia izazvala reakcije. Tako Sra Popovi u rubrici Pogledi od 11. maja tvrdi da je hrvatska tuba osnovana, jer je sukob imao meunarodni karakter. Svoj stav on obrazlae tvrdnjom da je Srbija ustavom od 1990. konstituisana kao nezavisna drava. Poziva se na lanove 72 i 135, stav 2 ustava Srbije iz 1990, kojima Srbija sebe izuzima iz pravnog sistema SFRJ. Po njemu, meunarodni karakter sukoba proizlazi ve iz injenice postojanja suverene i nezavisne Srbije. Ukoliko se Popovieva argumentacija prihvati, onda injenica da je Hrvatska 8. oktobra 1991. proglasila nezavisnost ne menja karakter rata. On ostaje kvalifikovan kao meunarodni sukob.
55

Ova teza je problematina iz vie razloga. lan 135 ustava Srbije iz 1990. poinje reenicom u kojoj jasno stoji da je Srbija u sastavu SFRJ. Prema tome, iako je Srbija moda prisvojila ingerencije suverene drave, ona je takoe eksplicitno konstatovala da je sastavni deo SFRJ. To je ipak bitna razlika u odnosu na stav Hrvatske od 8. oktobra 1991, kada je proglasila nezavisnost i zatraila meunarodno priznanje. Srbija 1990. nije proglasila svoju nezavisnost, niti je zatraila meunarodno priznanje. Ovo je bitna razlika izmeu postupaka Srbije i Hrvatske. Ukoliko Popovi ve brani deklarativnu teoriju priznanja, po kojoj sam in priznanja nema konstitutivno ve samo deklarativno dejstvo, onda bi konzistentna primena te teorije morala da konstatuje bar elju Srbije za nezavisnou. Srbija tu elju nije iskazala. Takoe, ta elja se ne moe konstatovati od drugih subjekata meunarodnog prava, jer se to onda kosi sa logikom deklarativne teorije priznanja dravnosti. Naime, prednost deklarativne teorije ba lei u tome to ona spreava mogunost drugih subjekata, a naroito velikih sila, da uslovljavaju dravnost slabijim zajednicama koje je zahtevaju. Ako drugi subjekti meunarodnog prava ne mogu da uslove neiju dravnost, onda je ne mogu ni priznati u odsustvu iskazane elje. Srbija 1990. nije bila drava. Dravnost nije samo pitanje prava i odnosa moi u meunarodnom sistemu. Tu lei sutinski problem deklarativne teorije priznanja. Pravne norme se fleksibilno interpretiraju i jo fleksibilnije primenjuju. Da li je Tajvan drava? Kina smatra da nije, a i SAD su promenile svoj prvobitni stav, jer nisu bile voljne da uu u sukob sa Kinom zbog Tajvana. Kina, pak, ne eli da ue u rat sa SAD kako bi uspostavila kontrolu nad Tajvanom. U meuvremenu, Tajvan uspeno egzistira, a deklarativna teorija priznanja mu je od slabe koristi. Sudbinu njegove dravnosti e ipak odrediti odnos snaga izmeu Kine i SAD. Sukob u Izraelu povlai slina pitanja. Da li je to graanski ili meunarodni sukob? Palestinci su proglasili nezavisnost 1988, ali to im nije od velike pomoi, sve dok postojei subjekti meunarodnog prava, i to oni najmoniji, ne odlue da ih priznaju. Do tada e neki Palestinu nazivati dravom, a drugi teritorijom. Za razliku od stanovnika Tajvana, Palestinci jedva egzistiraju. U sluaju Tajvana, in priznanja ne utie esencijalno na ivot njenih stanovnika, dok je u Palestini sluaj obrnut.
56

Ova dva primera ukazuju da i meunarodni i domai faktori mogu biti od konstitutivnog znaaja za jednu zajednicu, potencijalnu dravu. To samo potvruje moju tezu da je od prava jo vanije ko te priznaje, a ko se protivi tvojoj dravnosti. Zar nai ratovi to nisu dokazali? Meunarodno pravo i potovanje istog neemo ojaati ukoliko otvoreno ne uzmemo u obzir sve faktore dravnosti. Datum utvrivanja hrvatske dravnosti zavisie od toga da li se rukovodimo etikom odgovornosti ili etikom konanog cilja (Maks Veber). Po prvoj, moraju se uzeti u obzir slabosti ljudi i onda proceniti predvidivi rezultati neke odluke. Oni koji veruju u etiku konanog cilja, pak, smatraju da je najvanije da se plamen najistijih namera ne ugasi. Oni, ukoliko dobra namera dovede do loih rezultata, pie Veber, krive glupost drugih ljudi. Zato je etika odgovornosti korisnija i Srbiji, i Hrvatskoj i meunarodnoj zajednici, ukoliko svi imaju za cilj razvoj dobrih susedskih odnosa i stabilnost na Balkanu? Pitanje da li je rat na teritoriji bive Jugoslavije bio meunarodni ili graanski nije samo teorijsko. Odgovor e imati praktian efekat na stanovnike SCG. Hrvatska, kao i BiH, koja je podigla slinu tubu protiv SGC, ne ele samo da se utvrdi krivica SCG za izazivanje krvoprolia. One ele reparaciju. Ukoliko se proitaju tube Hrvatske i BiH koje su javnosti dostupne na sajtu MSP, ak i laik moe da zakljui da bi ta reparacija dostigla desetine milijardi dolara. Ako SCG izgubi, tu sumu e isplaivati generacije dravljana SCG koje nikako ne mogu biti odgovorne za te graanske ratove. Jo vanije, takav ishod ne bi pozitivno delovao na uspostavljanje stabilnih odnosa u regionu; Srbija bi jo mnogo decenija ostala siromana i, opravdano ili neopravdano, kivna na Hrvate i Bonjake. Jednom reju, Srbija bi ostala podlona manipulacijama populistikih ekstremista. Postoji reenje kojim bi se i dve bive republike SFRJ zadovoljile, a kojim bi ujedno bile zatiene mlade i neroene generacije dravljana SCG. Hrvatska i BiH bi mogle da zadre tubu, ali da iz nje izuzmu zahtev za reparacijom. Tako bi, ukoliko se utvrdi odgovornost SCG za ratove, tuioci dobili moralnu satisfakciju. Ujedno, potomci eventualnih krivaca ne bi morali materijalno da ispataju za krivicu svojih predaka. Na ovakvo reenje ne navodi samo etika
57

odgovornosti, ve i istorijsko iskustvo. Posle izuzetno visoke reparacije nametnute Nemakoj zbog izazivanja Prvog svetskog rata, to je po mnogima stvorilo uslove za nacizam, meunarodna zajednica je posle Drugog svetskog rata promenila politiku. Nemaka je pacifikovana integrisanjem u Evropu i pospeivanjem njenog ekonomskog razvoja Maralovim planom. Neki od nas vole da povlae paralelu izmeu nacizma i srpske politike u poslednjih 20-ak godina. Konzistentnost bi zahtevala da se onda primene i iskustva koja su pomogla Nemakoj da postane konsolidovana demokratija i miroljubiv lan meunarodne zajednice. Ako je to cilj i u sluaju Srbije, onda treba iznalaziti reenja koja e je tom cilju pribliiti. Tako e i oni koji imaju dobre namere, kao Popovi, jednoga dana videti kako se njihove elje materijalizuju.
Autor je doktorant na Gradskom univerzitetu u Njujorku, lan Srpsko-amerikog centra. Politika, 24. 05. 2004.

Naime, jasno je da je gola konstatacija da je Srbija u sastavu SFRJ liena svake sadrine. To se vidi ve po tome to se citiranom odredbom prava i dunosti koje Srbija ima prema SFRJ definiu ne saveznim ustavom, ve ustavom Srbije. U citiranom lanu se govori samo o pravima i dunostima koje Republika Srbija ima prema ovom (dakle srpskom) ustavu. Meutim, budui da se stavom 2 istog lana Srbija izriito iskljuuje iz pravnog sistema SFRJ (to Manetovi uvia), oito je da Republika Srbija prema SFRJ nema nikakvih dunosti. U tom delu je, dakle, i inae nesuvisla konstatacija o tome da se nezavisna i suverena Srbija ipak nekako nalazi u sastavu SFRJ liena svake sadrine. Svaka drava koja se nalazi u sastavu neke federacije mora imati dunosti prema njoj. Republika Srbija takvih dunosti, po sopstvenom ustavu, kao nezavisna i suverena nema. Jasno je da joj ostaju samo prava, kao to je jasno i da je to besmislica liena svakog pravnog osnova, jer ne moe nezavisna i suverena drava Srbija imati ikakvih prava u drugoj zemlji (SFRJ), u odnosu na koju je nezavisna i iji zakoni je ne vezuju. Jo je besmislenija pretpostavka da ona moe uspostavljati prava u toj drugoj zemlji pozivajui se na sopstveni ustav. Pa, kada je tako, postavlja se prirodno pitanje: kakav je uopte bio smisao ovakve konstatacije da se Srbija nalazi u sastavu SFRJ kada ona nije mogla proizvoditi nikakva pravna dejstva? Odgovor na to pitanje vie nije pravni, ve politiki. Smisao ove konstatacije je u tome to je Miloevi eleo silom, bez ikakvog pravnog osnova, da zadri prava koja je Srbija imala u SFRJ dok nije iz nje istupila, a pre svega da uestvuje u radu Predsednitva SFRJ, da preko njega zadri kontrolu nad JNA, da se pred meunarodnim faktorima krije iza imena Jugoslavije i titi njen teritorijalni integritet i da polae pravo na deo savezne kase (tako je nezavisna Srbija 28. decembra 1990. uspela da upadne u monetarni sistem druge zemlje, SFRJ, i svojevoljno se zadui iz njene primarne emisije sumom od 1,4 milijarde dolara). Dakle, smisao pravno protivrenog izraza da je nezavisna Republika Srbija i dalje u sastavu SFRJ moe se tumaiti jedino kao izraz lien svakog osnova, kao pretenzija da nezavisna i suverena Srbija i dalje vri prava koja su joj kao lanu federacije nekada pripadala, mada
59

U federaciji samo na papiru

Sra Popovi

U diskusiju oko toga da li je posle ustava iz 1990. Srbija postala nezavisna i suverena drava, 24. maja 2004. ukljuio se i Edislav Manetovi, sa tezom da Srbija nije bila nezavisna drava, uprkos tome to to izriito odreuje njen sopstveni ustav, koji Srbiju definie kao nezavisnu i suverenu. Svoje miljenje on zasniva na injenici da je u lanu 135, stav 1 ustava eksplicitno konstatovano da je Republika Srbija sastavni deo SFRJ. Meutim, Manetovi previa da je ova konstatacija liena svake sadrine ako se sistematski tumai u vezi sa ostalim odredbama ustava. Naime, tano je da lan 135, stav 1 konstatuje da e se Prava i dunosti koje Republika Srbija, koja je u sastavu SFRJ, ima po ovom Ustavu (dakle po ustavu Srbije), a koje se prema saveznom ustavu ostvaruju u federaciji, ostvarivati u skladu sa saveznim ustavom, ali analiza pokazuje da je ova odredba bez ikakvog pravnog dejstva.
58

vie nema nikakvih dunosti prema toj federaciji. Postavlja se i pitanje: zato su ostale republike na to pristajale (dok su pristajale)? To je mogue razumeti samo ako se podsetimo da je Srbija kontrolisala nezakonito etniki proienu JNA i neprekidno njome pretila svima; dakle, jedini razlozi za to bili su strah ostalih republika od oruanog sukoba i njihova nada da se on nekako moe izbei. Da je konstatacija o nezavisnoj Srbiji kao delu federacije gola tvrdnja liena svake pravne sadrine, jasno je i po takozvanom istorijskom tumaenju. Bora Jovi u svojoj knjizi Poslednji dani SFRJ (Beograd, 1995, str. 173) ovako opisuje raanje te konstatacije: Razgovaram telefonom (...) sa Slobodanom Miloeviem. Stavljam mu primedbu to u nacrtu ustava Srbije ne pie jasno da Srbija priznaje i potuje Ustav SFRJ (to jest, zato nema konstatacije). Tei me da je to lako, to e odmah dopisati (sic!), a tri puta sam mu ve rekao da to uradi. Ovde se vidi kakav je znaaj te konstatacije, koliko joj se vanosti i ozbiljnosti pridaje. Da je u pitanju naknadna misao i pravno nebitna, dopisana izjava, vidi se i preko njene jezike analize. Naime, konstatacija govori o vrenju prava i obaveza, iako bi elementarna zakonodavno-pravna tehnika nalagala da se govori o vrenju prava i izvravanju obaveza. Meutim, glagol izvravati se u brzini dopisivanja jednostavno isputa, jer ustavotvorac i ne misli da izvrava bilo kakve obaveze (budui da ih po ustavu RS i nema), ve misli samo na vrenje prava. Dakle, postojanje konstatacije o tome da je nezavisna Republika Srbija u sastavu SFRJ liena je svake pravne sadrine i pravnog dejstva, i predstavlja politiko-propagandnu floskulu koja ni po emu ne odreuje dravnopravni status Srbije. Po ustavu iz 1990. Republika Srbija je nezavisna i suverena drava. to se, pak, eventualne reparacije po tubi BiH protiv SCG tie pa, reparacije uvek plaaju i pojedinci (ak i generacije) koji nisu odgovorni. Tako smo mi naplaivali (i jo uvek naplaujemo) ratnu tetu i od nedunih nemakih pojedinaca i generacija. Ta vrsta tete se uvek tako naplauje. Manetovi u stvari osporava samu pravnu ustanovu reparacije, koja je neosporni i neosporavani deo meunarodnog prava.
Politika, 27. 05. 2004.
60

Srbija ipak nije bila drava

Edislav Manetovi

Posle moje tvrdnje da ustav Srbije iz 1990. eksplicitno konstatuje da je Srbija deo SFRJ i da prema tome stav Sre Popovia da je Srbija bila nezavisna i suverena ne stoji, Popovi se oglasio 27. maja pokuavajui da ojaa svoju argumentaciju. On ovoga puta priznaje da u lanu 135 ustava RS stoji da je Srbija u sastavu SFRJ, ali tvrdi da je ta konstatacija unesena samo iz formalnih razloga. Ovo je, pie Popovi, lieno svake sadrine ako se sistematski tumai u vezi sa ostalim odredbama ustava RS. Dakle, on prebacuje argument sa formalne ravni na sadrinsku. Ta argumentacija, meutim, ne stoji iz prostog razloga to bi onda ceo ustav RS mogao da se interpretira kao prazno slovo na papiru, jer je mnogo toga u njemu bilo lieno svake sadrine. Tadanja vlast jednostavno nije mnogo marila za ustav (pravnu dravu). Ta vrsta rezonovanja ne pomae Popoviu, jer bi onda njena konzistentna primena zahtevala da se na isti nain tumae i delovi ustava koje on izuzima kao potvrdu da Srbija jeste bila drava. Na alost, u svom odgovoru on se i ne osvre na drugi deo moje zamerke njegovoj tezi. Taj deo se odnosi na potrebu konzistentne primene deklarativne teorije priznanja dravnosti, po kojoj sam in priznanja (drave Hrvatske) nema konstitutivno dejstvo ve samo deklarativno. Smisao te novije teorije, na koju se Popovi prvobitno pozvao kako bi antidatirao hrvatsku dravnost i time proglasio sukobe u Hrvatskoj meudravnim, ba je u tome da se elja za dravnou ne moe konstatovati od drugih subjekata meunarodnog prava. Dakle, ako drugi subjekti meunarodnog prava ne mogu da uslove neiju dravnost (hrvatsku), onda je ne mogu ni priznati (Srbiji) u odsustvu iskazane elje. Srbija 1990. nije proglasila nezavisnost, niti je zatraila meunarodno priznanje. I Popovieva argumentacija u vezi sa pitanjem reparacija je problematina. To to je do sada pravna ustanova reparacije bila neosporni i neosporavani deo meunarodnog prava, ne znai da ne treba razmotriti njenu delotvornost. Meunarodno pravo nije nepromenjivo. Dve stvari upuuju na to da bi do promene stava u odnosu na usta61

novu reparacija trebalo da doe. Prvo, za razliku od prethodnih vremena, danas se kolektivna odgovornost i kanjavanje celih naroda ne smatra prihvatljivim. Drugo, meunarodni sistem je pre nekoliko godina dobio instituciju Meunarodnog kriminalnog suda (MKS), ija je funkcija da individualizuje krivicu. Dakle, ako su ranije, kao to on tvrdi, reparacije plaali nevini pojedinci, dananje moralne norme i meunarodne pravne institucije upuuju na to da kolektivnog kanjavanja celokupnih naroda vie ne treba da bude. Moj predlog da Hrvatska i BiH izuzmu iz svoje tube za genocid zahtev za reparacijom, potekao je iz elje da se pronae kompromisno reenje kojim bi krivci za krvoprolie meu naim narodima odgovarali za svoja dela, a nevini graani bili zatieni. Poslednjih 20-ak godina je bilo isuvie iskljuivosti na prostorima bive SFRJ, i sa leve i sa desne strane ideolokog spektra. Za tu iskljuivost su odgovorni i politiari i intelektualci iji je zadatak da upuuju na nijanse, na sive zone, a ne da interpretiraju dogaaje i probleme gledajui kroz crno-belu prizmu. Dok se takav stav oekuje od etnonacionalista, graanski orijentisani politiari i javne linosti trebalo bi da pokau veu fleksibilnost. U suprotnom, neemo skoro dostii regionalnu stabilnost.
Politika, 01. 06. 2004.

Manetovi grei kada smatra da se u sluaju ovakve protivrenosti s podjednakim pravom moe tumaiti volja ustavotvorca, bilo tako da se prednost da odredbi da je Srbija u sastavu SFRJ (kojoj protivree sve ostale odredbe ustava, prema kojima je Srbija nezavisna i suverena, kao i celokupna zakonodavna praksa Srbije), bilo svim ostalim odredbama ustava u njihovoj ukupnosti. Takvo tumaenje, pre svega, uopte ne otklanja postojeu protivrenost. A tumaenje je nuno, jer u suprotnom volja ustavotvorca ostaje nepoznata, to jest nema ustava. Manetovi, u stvari, predlae da ovu protivrenost uopte i ne tumaimo. Takoe je ohrabrujue da Manetovi usvaja ve decenijama preovlaujue stanovite da drava postoji kao linost u meunarodnom pravu od momenta svoga stvarnog postanka, nezavisno i pre meunarodnog priznanja. (Suprotna, konstitutivna teorija, prema kojoj drave nastaju tek priznanjem naputena je kao negacija prava naroda na samoopredeljenje). Manetovi, meutim, vidi nekakvu nedoslednost u tome to ja smatram da za trenutak nastanka i hrvatske i srpske drave uopte nije bitno ni kada su, ni da li su ikada meunarodno priznate. I u jednom i u drugom sluaju, dosledno deklarativnoj teoriji priznanja, nastanak tih drava nezavisan je od injenice (ili trenutka) meunarodnog priznanja. Nezavisno od gornje polemike, Manetovi opet pokree pitanje nepravednosti reparacija u povodu tube BiH protiv SCG. On sada izriito priznaje da je pravna ustanova reparacija neosporni i neosporavani deo meunarodnog prava, ali istie da delotvornost te ustanove treba razmotriti, jer ona navodno predstavlja kolektivno kanjavanje celokupnog naroda. Manetovi ovde, pre svega, mea pitanje kolektivne krivice (u krivinopravnom smislu), koje teorija i praksa odbacuju, sa pitanjem odgovornosti za tetu, koja i te kako moe biti kolektivna, pa ak i objektivna (recimo, odgovornost za tetu priinjenu tzv. opasnom stvari, ili odgovornost drave za tetu koju priine dravni organi). Drugo, bilo bi vrlo nedosledno od SCG da pokree i razmatra pitanje opravdanosti ove ustanove, kada jo uvek za svoje graane naplauje takvu tetu (grupa naih Roma je pre nekoliko dana naplatila ovakvu tetu od nemake drave). Konano, ta kolektivna odgovornost nedunih graana za tetu ima
63

Dravnost, reparacije i kompromisi

Sra Popovi

Izgleda da se gledita Edislava Manetovia i ona izneta u mojim ranijim tekstovima sve vie usaglaavaju. Sloili smo se konano da postoji sutinska protivrenost izmeu celokupnog Ustava Republike Srbije i usamljene, tom ustavu protivrene i sadrine liene odredbe iz lana 135 da je nezavisna i suverena Srbija, ipak, nekako, u sastavu SFRJ. Kada postoji ovakva direktna protivrenost neke ustavne odredbe sa svim drugim odredbama, prednost se, naravno mora dati odredbama datim u ostala 134 lana ustava, a ne onom jednom koji protivrei svima drugima. To je osnova tzv. sistemskog tumaenja.
62

svoj osnov u odgovornosti graana za postupke vlade koju biraju (culpa in eligendo). Na kraju, ostaje mi potpuno nejasna Manetovieva pomiriteljska ideja kompromisnog reenja, prema kojoj bi Hrvatska i BiH trebalo da odustanu od svojih zahteva za naknadu tete. U emu bi bio taj kompromis? Kompromis se, naime, definie kao postupak reenja nekog spora meusobnim ustupcima. Kakav ustupak tu ine Srbija i Crna Gora? Koliko je meni poznato, naa dravna zajednica ne samo to osporava sam osnov te tube (genocid), ve je po sopstvenom priznanju (mesecima) pruala utoite i zatitu generalu Mladiu, nalogodavcu srebrenikog masakra (Mladi-heroj).
Politika, 03. 06. 2004.

Napokon, lan 10 tvrdi da je rad dravnih organa dostupan javnosti. Nivo dravne korupcije i nivo javnosti su usko povezani, a Miloevi je po nekim merilima bio na samom vrhu najkorumpiranijih vladalaca u svetu. Da bi se ustanovila volja ustavotvorca mnogo je vanije uporediti ustavne norme sa praksom. To naroito vai za tumaenje volje reima koji se nije odlikovao vladavinom prava. Kao to se volja Miloevievog reima ne moe ustanoviti samo tumaenjem ustava, tako se ne moe utvrditi ni dravnost neke zemlje samo zato to u meunarodnom pravu dominira deklarativna teorija priznanja. Ovaj stav sam ve izloio u prvom osvrtu na Popoviev lanak, 24. maja. Ovom prilikom u samo naglasiti da meunarodna praksa upozorava da legalistiki pristup dravnosti nije dovoljan. Postanak drave esto odreuju interesi najjaih i najuticajnijih sila. Da nije tako, Republika Srpska ili Palestina bi danas bile nezavisne drave. Jaanje meunarodnog prava, kao i domaeg, iziskuje kritiko sagledavanje svih faktora koji utiu na njegovu primenu. U suprotnom, (svetska) javnost postaje cinina a poverenje izmeu vladalaca i (meunarodne) javnosti se topi i nestaje. Popovi i ja se ne slaemo ni po pitanju reparacija, izmeu ostalog i zato to ja ne verujem u kolektivnu odgovornost graana Srbije. Popovi, pak, smatra da su svi graani odgovorni zato to su izabrali Miloevia. Sloio bih se sa time, da je kojim sluajem Srbija bila demokratska drava sa slobodnim i fer izborima. Ona to nije bila, a verujem da se sa time slae i on. Da zakljuim sa temom iz koje su proizala sva gore navedena pitanja. Tie se pitanja da li je sukob u Hrvatskoj imao karakter meudravnog ili graanskog rata. Popovi tvrdi da je to bio meudravni sukob i da zato Srbija treba da plati reparaciju. Neu ponavljati svoj stav koji se, opet, kosi sa njegovim. Pozvau se na miljenje arka Puhovskog, predsednika hrvatskog Helsinkog odbora za ljudska prava, koje je izneo na seminaru Beogradskog centra za ljudska prava (Danas, 28-29. maj 2004). Vei deo hrvatskog javnog mnjenja, tvrdi Puhovski, misli da je taj rat bio meudravni, po principu nismo mi bili u Niu, ve su oni bili u Dubrovniku. Ne sme se rei (u Hrvatskoj) da je na delu bio graanski rat, nego agresija na Hrvatsku, kae
65

Legalizam i objektivnost
Edislav Manetovi

I pored tvrdnje Sre Popovia od 3. juna 2004. da nam se stavovi usaglaavaju, taj zakljuak je, na alost, bez osnova. Popovi suvie legalistiki tumai ustav Srbije. To se vidi i iz tvrdnje da se volja ustavotvorca moe spoznati tumaenjem ustava. On do spoznaje te volje dolazi pronalaenjem kontradiktornosti izmeu odredbe lana 135, kojom se tvrdi da je Srbija u sastavu SFRJ, i celokupnog ustava. Meutim, kada na tas stavimo sa jedne strane tu jednu protivrenost, a sa druge mnotvo protivrenosti izmeu slova ustava i prakse, vidi se zato je Popovieva argumentacija manjkava. Tako u lanu 1 ustava stoji da je Srbija graanska drava zasnovana na vladavini prava. Sumnjam da Popovi veruje da je tokom vladavine Miloevia Srbija bila graanska drava zasnovana na vladavini prava. U lanu 3 stoji da Srbija jami i priznaje lina, politika, nacionalna i druga prava. Pitajmo, recimo, pritvorene lanove Otpora jesu li im lina prava bila potovana. Primere krenja prava nacionalnih manjina ne treba ni navoditi, jer ih svi graani Srbije sada ve dobro znaju.
64

Puhovski i dodaje: pobunjeni Srbi nisu bili Srbi iz Poarevca koji su se digli protiv Miloevia, nego Srbi iz Drnia koji su se pobunili protiv Hrvatske. Dakle, to je bio graanski rat, ak i po slubenim dokumentima hrvatskih vlasti, ili jedan aspekt graanskog rata.
Politika, 05. 06. 2004.

Srbija je i praktino bila nezavisna

Sra Popovi

Drugo, Manetovi nigde ne objanjava u emu bi to praksa funkcionisanja Republike Srbije odudarala od ustavne definicije Srbije kao nezavisne i suverene. Naprotiv, ja sam pokazao da je Srbija nakon donoenja toga ustava donela komplet zakona kojima je potpuno preuzela u svoju nadlenost sve funkcije bive federacije SFRJ: meunarodne odnose, odbranu i bezbednost, monetarnu i fiskalnu politiku, carine itd. Drugim reima, odredbe o nezavisnosti i suverenosti dosledno su sprovedene zakonodavnom praksom i, to je najvanije sa gledita prakse, bivi organi bive federacije nisu vie mogli da vre, niti su vrili ikakvu vlast na teritoriji nezavisne i suverene Republike Srbije. Toliko o praksi. Budui da je i u svom poslednjem javljanju Manetovi (koliko razumem, doktorant prava), konano potpuno odustao od pravne argumentacije svoje teze, mislim da naa dalja polemika nema smisla.
Politika, 07. 06. 2004.

Moj oponent u ovoj polemici, Edislav Manetovi, konano se manuo uzaludnog posla dokazivanja da Srbija, po sopstvenom ustavu, nije bila nezavisna i suverena drava. Naime, u svom poslednjem javljanju on potpuno naputa teren prava, na kome smo, kao pravnici, ovu polemiku i zapoeli. Reen da po svaku cenu brani neodbranjivo, Manetovi sada iznosi dva nova stava: prvo, da nije vano da li je Srbija po sopstvenom ustavu bila nezavisna i suverena drava, jer Srbija svoj ustav nije nikada potovala, i drugo, da profesor arko Puhovski tvrdi da je rat u Hrvatskoj bio graanski rat (dodue samo u jednom aspektu). Poimo od drugog argumenta. Iako potujem profesora Puhovskog kao filozofa, moram priznati da njegovo miljenje u pravnim pitanjima ne smatram merodavnim, niti mi je poznato da ijedan pravnik smatra profesora Puhovskog autoritetom u oblasti prava. to se tie drugog argumenta, da za dravnost Srbije nije bitno ta sama Republika Srbija o tome kae u svom ustavu, ve da je vana praksa koja taj ustav nije potovala, podsetio bih Manetovia na dve stvari: prvo, da je ovim argumentom potpuno napustio teren naeg spora, jer je moj osnovni stav, koji Manetovi osporava, jedino i samo da je Srbija po sopstvenom ustavu iz 1990. bila nezavisna i suverena drava. Naa polemika postaje suvina sada kada Manetovi kae da nije vano ta pie u tom ustavu.

66

67

Miloevi, nemotivisano zlo

da se posle starog svetskog poretka, odozgo nametnutog od strane dva suprotstavljena hegemona, raao novi poredak koji su odozdo stvarali mali igrai. Oni su novosteenu slobodu iskoristili da na svoj nain ree meusobne sporove. Na Zapadu, a posebno u SAD, pad komunizma doivljen je pozitivno kao pobeda. Meutim, za mnoge zemlje nastupilo je nestabilno i opasno vreme. Zato su SAD bile zateene sukobom u bivoj Jugoslaviji. Njihova prva reakcija bila je da problem prepuste Evropljanima, jer Jugoslavija je bila u njihovom dvoritu. SAD su bile zauzete smanjenjem vojnog budeta, izlaskom iz recesije, proslavom pobede u Hladnom ratu i predsednikim izborima. Kada se ispostavilo da Evropljani bez amerikog vostva nisu sposobni da formuliu zajedniku spoljnu politiku prema Jugoslaviji, SAD su odluile da problem ustupe Ujedinjenim nacijama, to jest da nastave da deluju multilateralno5. Amerikim stratezima je ve tada moralo biti jasno da UN nisu u stanju da izvre ovaj zadatak i da je itav poduhvat samo gubljenje vremena6. UN su zauzele neutralan i uravnoteen stav, itav proces je zapao u orsokak, ali Amerika je bila zadovoljna. Neutralni plavi lemovi su bili rasporeeni po terenu, kao dobrovoljni taoci sukobljenih strana. Naravno, njihovo prisustvo nije spreilo krvoprolie koje je Miloevi izazvao u Hrvatskoj, a zatim u Bosni. Jedino to je zaista moglo zaustaviti rat bila je vojna intervencija Zapada. Multilateralni odnosi nisu zaiveli, jer je Rusija jedva doekala priliku da povrati ulogu globalnog igraa. Nepristrasni stav UN-a u odnosu na sve uesnike sukoba nije bio u skladu sa injenicom da je samo jedan od njih bio aktivni pokreta jugoslovenske drame. UN i SAD su strahovito potcenile sposobnost Miloevia da izazove nasilje na masivnoj skali. To je moda najvea greka Zapada u jugoslovenskim ratovima devedesetih. Ta pogrena procena, proistekla iz nerazumevanja prave prirode sukoba, uslovila je itav niz pogrenih odluka meunarodne zajednice.
5
Vidi Mark Thompson, Paper House:The Ending of Yugoslavia, Pantheon Books, 1994. 6 Za otar napad na poteze EU i efekte prebacivanja problema na UN vidi Mark Almond, Europes Backyard War: The War in the Balkans, Heinemann, 1994.
69

Tokom svih osam godina ratnih sukoba na tlu bive Jugoslavije, zapadnu, a pre svega ameriku politiku karakterisali su konfuzija, uljuljkivanje u neosnovane nade, odlaganje i izbegavanje odluka; nedostatak fokusa i odlunosti. Jugoslavija se 1991. nalazila pri dnu liste prioriteta Stejt departmenta4. To je bilo vreme velikih previranja u svetu. Kraj Hladnog rata, pad komunizma i ujedinjenje Nemake bili su dogaaji iji je epohalni znaaj nadilazio sitniave etnike razmirice jugoslovenskih lidera. Jugoslavija je, u poreenju sa drugim bivim komunistikim zemljama, smatrana najspremnijim kandidatom za bezbolnu tranziciju prema parlamentarnom sistemu, trinoj ekonomiji i evropskim integracijama. Usredsreeni na globalna kretanja i uvereni u sposobnost Jugoslavije da sama obavi miran preobraaj, zapadni diplomati su potcenili latentnu opasnost od eskalacije meurepublikih svaa u ogromno nasilje. Bilo je to doba gromoglasnog optimizma. SAD su se zaklinjale u multilateralne odnose nadajui se konstruktivnijem ueu Rusije u Savetu bezbednosti i reavanju svetskih problema konsenzusom. Nije bilo dovoljno razumevanja za strane posledice dugotrajne komunistike vladavine sa kojima su bili suoeni milioni ljudi, niti za ponienost Rusije, nekadanje mone imperije koja se nala na ivici bankrota i politikog haosa. Loe posledice slavljenikog trijumfa Zapada posle nestanka Sovjetskog saveza bile su slabljenje amerikog uticaja na evropske poslove, kao i opteprihvaeni stav da je NATO savez prevaziena i nepotrebna organizacija. Bipolarni svet je prestao da postoji, a sa njime i ravnotea moi koju je on garantovao. Ali kao da niko nije bio zabrinut zbog toga. Zapad nije primetio
3
Esej je pisan na engleskom (Milosevic`s Motivless Malignancy, Dodatak II) za vreme bombardovanja SRJ, dopunjen i objavljen u knjizi War and Change in the Balkans, uredio Brad K. Blitz, Cambridge University Press, 2006. 4 Vidi Warren Zimmermann, Origins of a Catastrophe, New York Times Books, 1996. Ova knjiga je posebno dragocena ako se ima u vidu autorov dugogodinji odnos sa Miloeviem.

68

Svi, a posebno SAD, doivljavali su sukob u Jugoslaviji kao ideoloki: Miloevi je bio komunista, a Tuman i Izetbegovi demokrati. Meutim, ono to se deavalo nije imalo nikakve veze sa ideologijom. Bila je to ogoljena borba za vlast. Posle smrti Tita, koji je bio apsolutni gospodar Jugoslavije, nastao je ogroman vakuum moi. Tita je zamenilo kolektivno osmolano Predsednitvo koje je donosilo odluke konsenzusom. U Jugoslaviji je politiki sistem decenijama bio krojen prema jednom oveku i njegovoj volji. Tito svoj autoritet nije zasnivao na predsednikoj funkciji, ve na funkciji voe komunistike partije i, to je jo vanije, na ulozi vrhovnog komandanta vojske. (To je postalo sasvim oigledno u vreme partijskih istki sedamdesetih godina prologa veka.7) Nijedan pojedinani lan Predsednitva, a ni svi oni zajedno, nisu bili u stanju da popune to upranjeno mesto ogromne moi. Prvi rezultat borbe za vlast posle Titove smrti, bilo je cepanje komunistike partije na est posebnih partija. Vie nije bilo nikoga da delegira vlast odozgo, pa su partijski lideri potraili podrku odozdo, predstavljajui sebe kao zastupnike interesa pojedinih republika. Suoene sa globalnim kolapsom komunizma, ovih est partija poele su da stvaraju saveze po liniji podele na reformiste i tvrde konzervativce. Miloevi se, pritisnut srpskim militantnim antikomunistima i rojalistima, opredelio za tvrdu konzervativnu opciju. Ubrzo je zbog toga bio odbaen i politiki izolovan od rukovodstava ostalih republika. Vano je podvui da on svoj izbor nije napravio na osnovu bilo kakvog dubokog politikog uverenja. Pre e biti da je shvatio da je to najbolji nain da se prigrabi realna mo, koja vie nije pripadala komunistikoj partiji, ve se nalazila u rukama snano indoktrinirane Jugoslovenske narodne armije.8 Miloevi je bio politiki poraen, ali mu je u rukama ostao jedan doker, vojska. U tom asu, niko sem njega nije pomiljao na preuzimanje vlasti silom. Svestan da je politiki gubitnik, on je izabrao oruani sukob, jedini u kojem bi bio nadmoan. To je nedvosmisleno
7 Vidi James Gow, Legitimacy and the Military: The Yugoslav Crisis, London: Pinter; New York: St. Martins Press, 1992. 8 Za analizu postepenog propadanja titoizma tokom osamdesetih, sa naglaskom na poveanju koncentracije legitimiteta na republikom nivou, kao i o kontraproduktivnim pokuajima jugoslovenske armije da ponovo uspostavi legitimitet federalnog reima vidi Gow, Legitimacy and the Military.

saoptio u svom uvenom govoru na Gazimestanu. Bio je to tipian zapaljivi nacionalistiki govor, zasnovan na refrenu mi protiv svih drugih, u kojem je rekao da u odbrani srpskih interesa ni oruane bitke nisu iskljuene. Taj govor je uplaio nesrpsko stanovnitvo u Jugoslaviji, ali i same Srbe, koji su tada poeli da shvataju teinu situacije i da naziru visinu uloga u Miloevievoj igri. Iako je ve tada imao podrku vojske, on se nije odluio na vojni pu, iz straha od vojne intervencije spolja. Nedostajale su mu dve stvari da bi efikasno upotrebio vojnu silu koja mu je stajala na raspolaganju: institucionalno preuzimanje vojske i causus belli (uverljiva provokacija). Prema tada vaeem ustavu, vrhovni komandant vojske bilo je Predsednitvo, u kojem je Miloevi imao kontrolu nad etiri glasa. To su bili glasovi predstavnika Srbije i njenih marioneta: Crne Gore, Kosova i Vojvodine. Da bi obezbedio te glasove, Miloevi je Kosovu i Vojvodini oduzeo sutinsku autonomiju i orkestrirao pu u Crnoj Gori. Ali i posle ovih manevara nedostajao mu je jo jedan glas za veinu u osmolanom Predsednitvu. Miloevi je onda povukao lukav i smeo potez: izbacio je Sloveniju iz Jugoslavije (istovremeno je svojim karakteristinim dvostrukim govorom optuujui za separatizam). Na taj nain je jednim udarcem reio dva problema: posle odlaska Slovenije dobio je veinu glasova u sada sedmolanom Predsednitvu i, to je jo znaajnije, stvorio je causus belli. Tano je predvideo da e Hrvatska potrati za Slovenijom im se on dokopa komande nad vojskom. Znao je da e mu se tada pruiti prilika da upotrebi vojnu silu, kako bi navodno spreio Hrvatsku da sa sobom odvede i hrvatske Srbe. Slovenija je elela da napusti Jugoslaviju. Miloevieve pretnje i agresivna retorika izazvale su strah irom zemlje. Slovencima je bilo jasno da e posle njihovog odlaska nastupiti potop, ali ulog je bio preveliki i oni su izabrali nezavisnost. Miloevi se u maju 1991. sastao sa slovenakim predsednikom Kuanom. Posle sastanka je izdato zajedniko saoptenje, u kojem se Miloevi sloio da Slovenija napusti federaciju, a Kuan izrazio svoje razumevanje za elju svih Srba da ive u jednoj dravi.
71

70

Dogovoreni rat sa Slovenijom trajao je deset dana. Palo je nekoliko rtava, ali u osnovi je to bila unapred izreirana predstava: Miloevi nije eleo Sloveniju. Njen odlazak bio je uvod u glavnu radnju, nagovetaj onoga to e se desiti kada Hrvatska krene za njom. Hrvatska je pola stopama Slovenije, a Miloevi je upotrebio vojsku da bi zatitio hrvatske Srbe. Potencijalna opasnost od rata prerasla je u traginu stvarnost. Rasprostranjeno uverenje na Zapadu da je oruani sukob posledica Miloevieve borbe protiv separatista bilo je pogreno. Borisav Jovi, predsednik Predsednitva i Miloevieva desna ruka, u svojoj knjizi Poslednji dani Jugoslavije, svedoi o razgovoru koji je vodio sa Miloeviem u junu 1990: On se sloio sa planom da Sloveniju silom oteramo iz Jugoslavije.9 Miloevi i Jovi su znali da e, kada Slovenija ode, ugroena Hrvatska pokuati da je sledi. Jovi u svojoj knjizi tvrdi da je Veljko Kadijevi, tadanji naelnik generaltaba, imao sledei plan za Sloveniju: da se odgovori energino, zatim se povue. Ovo bi vojsci podiglo moral, zastrailo Hrvate i odobrovoljilo Srbe.10 Ali samo izbacivanje Slovenije nije bilo dovoljno. Miloevi i njegovi aparatici morali su da budu sigurni da e Hrvatska pratiti njihov scenario. Jovi belei u svoj dnevnik 26. januara 1991: Vano je da Hrvatska zapone rat.11 Trebalo je smisliti kako Hrvatsku naterati da povue prvi potez, naizgled bez ikakve provokacije iz Beograda. Jovi je 25. februara 1991. izvestio Miloevia o ideji Veljka Kadijevia: Trebalo bi tajno, nikako javno, ohrabriti Srbe u Krajini da se otcepe od Hrvatske.12 U svojoj knjizi, Kadijevi se takoe hvali kako je JNA ispunila svoj zadatak politike i vojne pripreme Srba u Hrvatskoj za rat.13 Suprotno tadanjem uverenju, Miloevi nije uao u rat da bi spreio otcepljenje Hrvatske i raspad Jugoslavije. Prema Joviu, 21. januara 1991, tokom telefonskog razgovora povodom tekue krize, hrvatski predstavnik u Predsednitvu, Stipe Mesi, obavestio je Jovia da e Hrvatska moda morati da napusti Jugoslaviju zbog
9 10 11 12 13
72

pretnji koje dolaze iz Beograda. Jovi upozorava Mesia da je u tom sluaju izabrao rat i smesta obavetava Miloevia o ovom razgovoru. Miloevievu reakciju Jovi opisuje sledeim reima: Bio je oduevljen: savreno!14 Spremnost Zapada da bez rezervi prihvati Miloevieve tvrdnje da on brani Jugoslaviju od separatista jo je tee razumeti ako se ima u vidu injenica da je Srbija prva donela separatistiki ustav jo 28. septembra 1990. To je bilo vie od godinu dana pre 8. oktobra 1991, kada su Hrvatska i Slovenija proglasile svoju nezavisnost. Po lanu 72 ustava iz 1990. Srbija je suverena i nezavisna drava, sa sopstvenom vojskom, ministarstvom spoljnih poslova, narodnom bankom itd. U lanu 135 Srbija proklamuje da je vie ne obavezuju zakoni SFRJ. U prolee 1991. parlament Srbije donosi grupu zakona koji se odnose na monetarnu i fiskalnu politiku, meunarodne odnose i carine (oblasti koje su ranije bile u iskljuivoj nadlenosti savezne skuptine). Kada je kasnije Jovi Mesiu, tokom 125. sednice Predsednitva, uputio prigovor na separatistiki sadraj ustava Hrvatske, Mesi mu je s pravom odgovorio: Uinili smo potpuno isto to i Srbija, samo smo prekopirali va ustav i znali smo da ete nas zbog toga napasti. Teko je razumeti kako su zapadne sile, ukljuujui i SAD, toliko dugo mogle biti zbunjene i zaslepljene Miloevievim apsurdnim tvrdnjama da on titi jedinstvo i teritorijalni integritet Jugoslavije, kada je bilo toliko oiglednih dokaza koji su govorili suprotno. Diplomati, novinari i samozvani eksperti napisali su na stotine knjiga u pokuaju da objasne sve zaplete i obrte, glavne i sporedne dogaaje jugoslovenskog rata15. Realni scenario je u stvari prilino jednostavan. Njegova sutina se svodi na trenutak kada Miloevi preuzima kontrolu nad vojskom. Od tada, jedino to su ostale republike i pokrajine (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Kosovo, pa ak i Crna Gora i Vojvodina) elele, bilo je da to pre pobegnu iz Miloevieve jurizdikcije i uspostave vrstu meunarodnu granicu izmeu sebe i
14 15
Jovi, Poslednji dani SFRJ, str. 256-7. Vidi, na primer, Robert Thomas, Serbia under Milosevic: Politics in the 1990s How Milosevic Won and Exercised Power, Hurst & Company, 1999.
73

Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Politika, 1995, str. 161. Ibid, str. 349. Ibid, str. 263. Ibid, str. 277. Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Politika, 1993, str. 128.

njegovog agresivnog i nepredvidivog reima16. I stotine hiljada Srba iz Srbije, posebno mlai i obrazovaniji deo stanovnitva, emigriralo je sa istim ciljem, da pobegne od njegove nadlenosti. Svi kasniji dogaaji bili su samo komplikovanje osnovnog zapleta bonim radnjama, koje je trebalo da odvrate panju od glavnog toka drame. SAD su propustile da od poetka zauzmu jasan stav. Tokom posete dravnog sekretara Bejkera Jugoslaviji, par meseci pre poetka rata, SAD su se zaloile za ouvanje teritorijalnog integriteta Jugoslavije u skladu sa principom nepromenljivih granica formulisanih Helsinkim sporazumima17. Ali, budui da su 1989. pozdravile ponovno ujedinjenje Nemake, SAD su izmenile svoj stav u ime principa samoopredeljenja18. Tako su iz Vaingtona stizali protivreni signali: s jedne strane, Miloeviu je bilo doputano da se skriva iza ouvanja teritorijalnog integriteta Jugoslavije, a sa druge je ohrabrivana hrvatska secesija kao akt prava na samoopredeljenje hrvatskog naroda. Pogrena percepcija da su sukobi bili motivisani ideolokim razlikama (komunisti versus demokrati), i ambivalentan odnos prema dva razliita i kontradiktorna principa (teritorijalni integritet zemlje versus pravo naroda na samoopredeljenje), uinili su da konfuzna politika SAD prema Jugoslaviji zbunjuje i druge. SAD nisu shvatale da pred sobom imaju oveka koji je u borbi za vlast posle Titove smrti neustavnim sredstvima (aneksija Kosova i pu u Crnoj Gori) zadobio kontrolu nad vojskom, reen da upotrebi oruanu silu da bi pobedio svoje politike protivnike. Dakle, na scenu je stupio ovek koji kontrolie vojsku i spreman je da je upotrebi. Zavesa se digla i Miloeviev komad je mogao da pone. On nije samo eleo rat. Rat mu je bio neophodan, jer je samo tako mogao da postane neprikosnoveni gospodar situacije. Od trenutka kada je zapretio da e upotrebiti vojnu silu, svi ostali uesnici ukljuujui i meunarodnu zajednicu samo su reagovali na njegove poteze. Za svoj uspeh mogao je da zahvali odbijanju SAD da vojno interveniu i injenici da je JNA bila ubedljivo nadmona u odnosu na ostale uesnike sukoba.
16
Vidi Branka Maga i Ivo Zani (ur.), The War in Croatia and Bosnia-Herzegovina 1991-1995, The Bosnian Institute/Frank Cass, 2001. 17 Baker, 1995. 18 Za prikaz kraja Hladnog rata vidi analizu iz perspektive tadanjeg dravnog sekretara: James Addison Baker i Thomas M. DeFrank, The Politics of Diplomacy: Revolution, War, and Peace, 1989-1992, Putnam, 1995.

Tok dogaaja bi bio sasvim drugaiji da je Miloevi od poetka bio pravilno shvaen. Njegovi motivi su bili pogreno tumaeni. Pokuaji da se on odobrovolji, da se sa njim razgovara, da mu se ponudi puno argarepe bez tapa, da se sa njim pregovara, da mu se omogui astan uzmak, da se razmotri krivica druge strane bili su koraci u pogrenom pravcu. Njegova agresivnost nije bila zauzdavana ve ohrabrivana. Istini za volju, Miloevieva linost i karakter i jesu prilino neobini. U njegovom sluaju analogija, omiljena diplomatska metoda, nije davala rezultate. Razlog tome je injenica da tipovi kao to je Miloevi zaista retko dolaze na vlast, osim u posebnim, turbulentnim, revolucionarnim okolnostima19. Nemotivisano zlo, da se posluim Kolridovim reima, retka je osobina kod politiara u normalnim vremenima, ak i u komunistikoj partiji preko koje se domogao vlasti. Izgleda da diplomati retko itaju pesnike. To je teta, jer ovaj tip linosti je sa dubokim razumevanjem opisan u sledeem odlomku: Glavni negativac je odmah prikazan kao nezadovoljan ivotom i gnevan na svoju okolinu. To je donekle razumljivo, jer njemu je stvarno naneta nepravda od Prirode ili Drutva. (Oba Miloevieva roditelja izvrila su samoubistvo.) Ovaj zlikovac najvee zadovoljstvo nalazi u nanoenju patnje drugima ili u nasilnom nametanju svoje volje. On uiva u tome da tihog, obinog oveka pretvori u agresivnog zloinca. Nee ga ostaviti na miru dok ga ne natera na ubistvo. Njegovo delovanje je dokaz da ljudima nije potreban jak motiv da bi obmanjivali druge. On smilja morbidne ale, koje su asocijalna reakcija na druge. On je zli komedija koji uiva u oku svoje rtve, kada ona konano shvata da nije rasuivala i postupala po sopstvenoj volji, ve da je sve vreme bila marioneta u njegovim rukama.

19

Knjiga Adama LeBora Milosevic: A Biography sadri nekoliko razgovora sa porodicom Miloevi i njima bliskim ljudima. Ona prikazuje hladnu, proraunatu odlunost Miloevia i njegove supruge Mirjane Markovi, koja je i sama bila optuena za zloupotrebu slubenog poloaja pred sudom u Srbiji 2003.
75

74

Njegov uspeh zavisi od toga koliko dobro procenjuje slabosti drugih, njihovo neznanje, socijalne reflekse, uvreene predrasude, opsesivne elje. Svaka njegova paklenska smicalica izraz je dubokog prezira prema svojim rtvama. On se podsmeva udnjama drugih ljudi, ali im istovremeno i zavidi na njima, jer ma koliko detinjaste i nedostine one bile, njima su one stvarne, dok je on prazan i bez elja. Zli komedija je profesija, kao kockar. On je zavistan od svoga poroka. Njegova prinuda da bude destruktivan zasnovana je na strahu od sopstvene praznine i bekstvu od saznanja da je on sm niko i nita. Njegov krajnji cilj je nitavilo. I poto uniti druge, unitie i sebe. Opisani zlikovac je u stvari Jago iz ekspirovog Otela, a citati su delovi iz jednog eseja pesnika Odna (W. H. Auden, Joker in the Pack20). Analiza ovog fiktivnog lika, napisana pre pedeset godina kao predavanje za studente knjievnosti, bolje definie Miloevieve postupke, linost i motive od stotine strana koje su o njemu ispisali novinari, diplomati i politiki analitiari. Miloevi je pronaao slabu taku graana Srbije poljuljani nacionalni identitet posle Titove smrti i poigrao se njima kao pravi morbidni aljivina. Predstavio im se kao neprikosnoveni voa, kakvog su oni bili naviknuti da slepo slede, i naveo ih da izvre najstranije kriminalno delo genocid. Njegova dobitna kombinacija bio je nacionalizam. Ako se prihvati Odnov opis Miloevieve linosti, postaje jasno da on nije bio ni komunista ni srpski nacionalista. Postaje jasno i zato je bilo nemogue umiriti ga poputanjem, pregovaranjem, potkupljivanjem ili pokuajima da ga se postidi. U politikoj igri koja je bila zasnovana na raznim interesima (ukljuujui i line), on je uvek bio u prednosti, jer je u njoj uestvovao bezinteresno. On je takoe bio i jedini igra bez stvarnog uloga, jer je igrao lanim novcem. Pogreno je i uobiajeno tumaenje da je Miloevi sve vreme samo hteo da ostane na vlasti. Vlast je za njega bila samo sredstvo da namagari druge. Upadljivo je izbegavao sve prilike da uiva u njoj: nije
20
76

voleo da daje intervjue, mrzeo je javne nastupe, mitinge i ovacije. Njegove pristalice, kao i njegova ena, tvrdili su da je on veoma skroman ovek, a Mihalj Kertes, njegov ministar policije, nazivao ga je vanzemaljcem21. Kao neki trbuhozborac, svoje politike stavove najradije je iznosio preko svojih marioneta: svoje ene, Srpske akademije nauka, eelja i lanova svoje vlade (udne skupine ljudi iji je sastav neprekidno menjao).

Da je na vreme i na pravi nain bilo shvaeno ko je zapravo Miloevi, broj njegovih rtava bio bi znatno manji i protrailo bi se manje napora na uzaludne pokuaje da se sa njim pregovara. Pasivnost amerike administracije se, paradoksalno, poveala kada je, kao rezultat ogromne medijske panje kojom je praen rat u Jugoslaviji, u svetskoj javnosti poela da narasta kritika amerike spoljne politike i kada su postali glasniji pozivi na vojnu intervenciju. Opirui se vojnom angaovanju zbog visoke politike cene koja uz nju ide, amerika vlada je pokrenula ekstenzivnu kampanju pravdanja svoje pasivnosti, to je naalost rezultiralo duboko netanom interpretacijom jugoslovenskog sukoba.
21
Mihalj Kertes, bivi ministar unutranjih poslova i ef jugoslovenske carine, bio je kljuna osoba za logistiku u ratovima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu. Omoguio je verc oruja, opreme i novca za srpske paravojske u Hrvatskoj i Bosni tokom priprema za ratove 1991-95.

W. H. Auden, The Dyers Hand, Random House, 1967.

77

Amerika vlada je pokuala da ubedi svoju javnost da, ma koliko strane bile slike koje CNN emituje svakoga dana, nita ne moe da se preduzme, jer se radi o konfliktu koji je posledica vekovne mrnje, istorijske stihije. To je paklenski problem, sukob u kojem nema dobrih i loih momaka, na koji je najbolje primeniti strategiju borbe sa umskim poarom neka izgori do kraja i sam se ugasi. Zavoenje javnog mnjenja na pogrean trag ispostavilo se kao tea greka od one koju je trebalo zatakati. Politika nemeanja u jugoslovenski konflikt bila je pogrena, ali objanjenja kojima se takvo ponaanje pravdalo, kao na primer ono da se nita ne moe uiniti protiv istorijske stihije, bila su opasnija, jer su u potpunosti ila na ruku Miloeviu. Njegova propagandna maina neprekidno je ponavljala istu mantru: konflikt je izbio spontano, on nema nita s tim, Srbija nije u ratu. Naravno, konflikt je bio sve, samo ne spontan. Veinu rtava izazvali su profesionalci JNA, srpska policija i paramilitarne grupe koje je ta policija organizovala, naoruavala i prebacivala preko granice. Tek u svojoj kasnijoj fazi sukob je poprimio i neke odlike graanskog rata civilno stanovnitvo nije moglo da ostane neutralno. U toj fazi, negde 1992, lanovi razliitih etnikih grupa okupljali su se i naoruavali u cilju elementarnog samoodranja. Pored toga, nesrpsko stanovnitvo poelo je da se sveti svojim srpskim komijama za zloine koje su poinili Miloevievi profesionalci. On je sigurno bio oduevljen ocenom Stejt departmenta da u ovom konfliktu nema nevinih. Budui da je on bio glavni krivac, podstreka i izvrilac, u vie navrata spremno je izjavio da su sve strane inile zloine. Na taj nain je izjednaavao rtve sa agresorima i u isto vreme zauzimao poziciju objektivnog posmatraa. Miloevi je bio svestan da mrnja izmeu Srba i Hrvata s jedne, i Hrvata i Bosanaca s druge strane, nije uzrok ve posledica brutalnih i niim isprovociranih zloina (posebno u Bosni) sa srpske strane (njegove vojske i policije). Takoe, znao je da su zloini stvorili dovoljno mrnje, koja e nastaviti da hrani dalje sukobe. Naravno da je bio zadovoljan kada je uo da se radi o vekovnoj mrnji. I ameriki i srpski mediji su iz dana u dan ponavljali tu flos78

kulu. Miloevi je uoio ovu slabost amerike pozicije i upotrebio je do maksimuma. Poricanje zloina i odgovornosti koji su i danas prisutni meu Srbima, velikim delom su izazvani dugogodinjim saglasjem amerike spoljne politike i Miloevieve propagande. U srpskom stanovnitvu je stvoren oseaj svemoi i trijumfa, jer, ili je Miloevi uspeo da prevari Amerikance, ili su zapadne sile svojom pasivnou svesno pomagale Miloeviu da se otarasi muslimana to je bio iroko prihvaen stav u Srbiji. Nastojanje SAD da opravda svoje pasivno dranje tvrdnjom da je sukob spontana erupcija vekovne mrnje imalo je razorni uticaj na tok rata. Ta pasivnost je objektivno bila sauesnitvo.

To je Miloeviu omoguilo da odri inicijativu do samoga kraja. Kao to Odn pie o tragediji Otela: Ne znam ni jednu dramu u kojoj samo jedan lik vri radnju sve radi Jago; ostali, bez izuzetka, samo reaguju.22 Miloevi je vodio radnju, a svi ostali su samo reagovali, ukljuujui i SAD.
22
Auden, Dyers Hand.
79

ak i veliko finale, u kojem su SAD konano povele koaliciju 19 zemalja u vojnu intervenciju kako bi spreile genocid na Kosovu, ne moe se razumeti drugaije nego kao Miloevieva radnja. Riard Holbruk se kasnije priseao da je tokom njihovog poslednjeg susreta upitao Miloevia: Da li ste svesni ta sada sledi?, na ta je Miloevi hladnokrvno odgovorio: Da, vi ete nas bombardovati.23 Teko da se preduzimanje akcije na Kosovu moe shvatiti kao radnja Stejt departmenta. Pre e biti da je amerika administracija samu sebe dovela u orsokak svojom prejakom retorikom u Rambujeu i pretnjama za koje se nadala da nikada nee morati da ispuni24. Miloevieva nepopustljivost u trenutku kada je bio suoen sa mogunou bombardovanja i njegova tvrdokornost tokom bombardovanja, u Vaingtonu su doekane sa velikom nevericom. ak i u samoj zavrnici, Stejt department nije shvatao da Miloevi ne saosea sa patnjama sopstvenog naroda, da ga ne boli razaranje sopstvene zemlje, niti se brine zbog njene izolacije. Naprotiv, on je oberuke prihvatio novu priliku da mirnog i obinog oveka pretvori u agresivnog kriminalca predsednik Klinton je pred valjevskim sudom osuen (u odsustvu) za ratne zloine. Koliko god bila nadrealna, ova zloupotreba suda u politike svrhe u potpunom je skladu sa Miloevievim likom. Neposredno posle bombardovanja, Miloevi je iskoristio naraslo antizapadno raspoloenje u srpskom drutvu i, ne vodei rauna o finesama ljudskih prava, obraunao se sa prozapadnom petom kolonom i izdajnicima iz redova opozicije. Najmanja briga mu je bio gubitak Kosova. Na kraju, ta je moglo da se uradi drugaije? Prvo, trebalo je pomoi poslednjem jugoslovenskom premijeru Anti Markoviu da sauva formalno jedinstvo zemlje, iako bi to znailo pomo od nekoliko milijardi dolara. Taj novac je kasnije ionako utroen na mirovne misije, vojnu intervenciju i obnovu Srbije. ak bi i dolazak plavih lemova koji bi spreili zaveru Miloevia i JNA makar se Jugoslavija pri tome raspala mogao da sprei krvoprolie.
23 24
80

Drugo, nakon to su Hrvatska i Bosna proglasile nezavisnost svojih drava, koje su zatim bile meunarodno priznate, meunarodna zajednica je morala da ih zatiti kao lanice Ujedinjenih nacija koje su doivele stranu agresiju. Prema obavezi iz Konvencije o spreavanju genocida, sve lanice UN-a, ukljuujui i SAD, bile su dune da interveniu u Bosni. Zato se Stejt department jako trudio da izbegne, makar i apatom izgovorenu, re genocid. Umesto nje, izgovaran je Miloeviev paljivo odmereni cinini eufemizam etniko ienje.

Vidi Richard Holbrooke, To End a War, Random House, 1998. Peter J. Boyer, General Clarks Battles,The New Yorker, 17.11.03. U ovom tekstu se opisuje nevoljnost Klintonove administracije da se umea u konflikt, sve dok to nije postalo neizbeno, kao i njihova pogrena percepcija Miloevia.

oveka Miloevievog psiholokog profila, koji u rukama dri smrtonosno oruje, trebalo je zaustaviti u najranijoj fazi. A to je bilo ostvarivo jedino primenom superiorne sile. Meutim, SAD su prvo odbijale da budu svetski policajac, da bi kasnije, u mnogo nepovoljnijem trenutku, ipak odluile da to budu, ali na neodluan i traljav
81

nain koji ih je previe kotao. Napale su suverenu dravu i umeale se u njene unutranje poslove. Naravno, to je bilo neminovno, ali je obavljeno prekasno, neumesno i neubedljivo, pod Miloevievim uslovima. Konano, bio je potreban ogroman pritisak meunarodne i srpske javnosti, koja se podelila na pristalice inievog i Kotuniinog pristupa, da bi Miloevi iz Srbije bio prebaen u Hag, gde je i umro tokom suenja za zloine protiv ovenosti na Kosovu, u Bosni i Hrvatskoj. Ozlojeen do kraja, sam je vodio svoju odbranu i osporavao legitimnost suda. Ali, iako je umro nekanjen, moe se rei da je dobio svoje.
Sa engleskog prevela Lana Budimli Peanik.net, 11. 03. 2009.

sam Miloevi. Uradio sam to (pripremljeno svedoenje) drei se istine, ali (pazite ALI) i po instrukcijama i obavezujuim nalozima Slobodana Miloevia. Istina je dobra stvar, ALI... instrukcije su jo bolje! Bulatovi je nameravao da na to svedoenje ponese i predoi Tribunalu i neke zapisnike sa sednica VSO, koje po njegovom miljenju podupiru odbranu Miloevia. Tako se u knjizi pojavljuje zapisnik sa IX sednice VSO od 2. juna 1993. Evo ta se na toj sednici dogaa: ivota Pani: Kod nas je poseban problem plaanja pripadnika Vojske Republike Srpske. Mi smo izvrili ono to je Vrhovni savet dao. Meutim, tamo ima stareina koje su sa ovog prostora na formacijskom mestu u Vojsci Jugoslavije, ali idu na dva-tri meseca ili due na taj prostor. (str. 160) Pavle Bulatovi: To je naredba koju je potpisao general Adi (...) Tu se kae: Pripadnici JNA koji ostaju na teritoriji Republike BiH, ili se upuuju na tu teritoriju, zadravaju sva prava kao i ostali pripadnici JNA. (str. 161) Momir Bulatovi: Kada smo se kao JNA morali povui sa prostora BiH, tada je bilo logino da uradimo sve mogue aktivnosti da osposobimo nastanak i stvaranje Vojske Republike Srpske. (str. 163) Pavle Bulatovi: Ali to daje osnova da se tui Vojska Jugoslavije! (str. 165) Slobodan Miloevi: Ali da mi plaamo deo oficirskog kadra, to je ogromna kompromitacija. (str. 165) Pavle Bulatovi: Tako je od maja 1992. (str. 162) Pogledajmo, dakle, ta se ovde u stvari kae? Kae se da su po naredbi Vrhovnog saveta odbrane oficiri, pripadnici JNA iz Srbije upuivani na teritoriju BiH i da ih je za to plaala JNA. I pogledajmo sada kako bezono Miloevi spinuje injenice. To je Miloeviev karakteristini metod mogao bi se nazvati simultanom revizijom istorije, preimenovanjem injenica u trenutku njihovog nastajanja. To je na kraju njegove vladavine dovelo do onoga to se zvalo Miloevievim autizmom, paralelnim svetom propagande u kojoj su sve injenice reintepretirane jednostavnim ignorisanjem i negiranjem stvarnosti. Poto je sam na pomenutoj sednici VSO-a ustanovio da je ogromna kompromitacija injenica da su po naredbi VSO stareine, pripad83

Kako smo se lagali, kako se laemo

Danas, 03.10.08.

Verujem da je optunica protiv mene jedinstvena u meunarodnom ratnom pravu. Nikada pre komandanti ili naelnici generaltaba nisu smatrani odgovornima za zlodela koja su poinili pripadnici armija drugih drava ili entiteta, rekao je general Perii obraajui se sudijama na poetku drugog dana procesa.

Momir Bulatovi je 2006. objavio knjigu po naslovom Slobodan Miloevi, neizgovorena odbrana. U uvodu ove knjige Bulatovi kae da je njen sadraj u stvari njegovo planirano svedoenje kao svedoka odbrane na suenju Miloeviu. Do toga svedoenja nije dolo jer, kako kae Bulatovi, sudbina (ili Bog) nisu podarili Miloeviu bolje zdravlje ili dui ivot. Pravi autor knjige je, kae Bulatovi,
82

nici JNA upuivani na teritoriju BiH, gde su komandovali srpskim snagama, Miloevi verovatno na zaprepaenje zadivljenih prisutnih ovako spinuje tu stvarnost: To meni nije jasno, a to se ve drugi put pojavljuje na ovom sastanku. Nije mi poznato da imamo pripadnike Vojske Jugoslavije u vojsci BiH. Oni nisu pripadnici Vojske Jugoslavije. (str. 161) Nemojte sami sebe ovde da obmanjujemo da su to stareine Vojske Jugoslavije. (str. 162) Drugo bi bilo da smo mi odavde slali oficire tamo. (str. 185) Dakle, to je reeno. Niko od prisutnih nema nita da primeti na ovo izvrtanje istine. Razumeli su ifrovanu poruku da se ta istina mora negirati. Meutim, i dalje ostaje neobjanjena druga neprijatna injenica: da te stareine, koje nisu pripadnici Vojske Jugoslavije, ipak plaa Vojska Jugoslavije. Ovo pitanje postavlja se opet na sednici VSO od 29. septembra 1994: Momilo Perii: Imamo plate za pripadnike VJ u Republici Srpskoj. U dve kategorije, tamo ukupno ima 4.614 ljudi. (str. 183) Poto sam traio modalitete (?!) ja predlaem (...) da im dajemo do kraja godine, ali ne kao plate, nego kao neku vrstu pomoi porodicama. Slobodan Miloevi: Mislim da je ovo ideja da se umanje socijalni problemi porodica? to se tie te socijalne pomoi, mislim da treba da je prebacimo Ministarstvu za socijalna i boraka pitanja i da im omoguimo da se d odreena pomo po nekim modalitetima koje bi oni napravili. Zato bi to Vojska radila? (str. 184) Psiholoki je zanimljiv ovaj mehanizam kojim Miloevi i VSO tokom same sednice uspevaju da se preutno, kriom od sebe samih, samoobmanu. I kada Perii konano dospe do Hakog tribunala on e se, kako vidimo uspeno samoobmanut, iskreno zapanjiti da ga optuuju za zlodela koja su poinili pripadnici armija drugih drava i entiteta. Miloevia vie nema, Perii je u Hagu, ali je srpska nacionalistika javnost nauila da se, i bez njih, i dalje na ovaj nain samoobmanjuje.
Peanik.net, 08. 10. 2008.

Pismo Danasu
Obraam se vaem listu sa izvesnom nelagodom. Imam komentar na vae poslednje izvetaje sa suenja Miloeviu, a sa druge strane, svakako da va list objavljuje najbolje izvetaje iz Haga. Paradoksa, meutim, nema sa onima drugima beznadeno je polemisati. ta su moje primedbe? Poimo od vaeg naslova: Miloevi: JNA nije streljala zarobljenike u Vukovaru. Po mome laikom shvatanju, naslov bi trebalo da sadri sutinu vesti ovde to nije sluaj. Jer, ta je ovde vest? Da li je vest svedoenje Mesia, ili je vest da Miloevi, koji svakoga dana suenja porie sve, ini to jo jednom? Da li je vest svedoenje ili standardna reakcija na svedoenje? Svakako da je vest svedoenje. (Miloevi se po sopstvenoj izjavi ne brani, nalazi se u fazi postupka u kojoj se njegovo uee svodi na postavljanje pitanja, a sve usputne izjave nemaju nikakav proceduralni znaaj.) Ako je, dakle, vest svedoenje, zar onda nije prirodno sutinu toga svedoenja istai u naslovu: Mesi: JNA streljala bolesne civile u Vukovaru. To je ono to moe uticati na odluku suda, a ne Miloevievo golo i proceduralno, irelevantno poricanje istinitosti toga svedoenja. Utisak ova dva naslova na itaoca sigurno je vrlo razliit. Naslov koji ste vi dali imao bi moda smisla ako vi (a to je svakako vae pravo) dajete veu verodostojnost Miloevievom negiranju nego Mesievom svedoenju. Ako je to sluaj, mislim da greite. Podseam vas da je o celom sluaju Ovare tada major Veselin ljivananin, pre nego to su otkrivene masovne grobnice, dao dvatri intervjua (jedan, koliko se seam, u Monitoru, drugi u Dugi), u kojima je priznao da je ljude izveo iz bolnice i odvezao iz Vukovara. Poricao je, naravno, da ih je streljao. Tvrdio je da ih je predao nekome (zatvoru?) u Sremskoj Mitrovici. Tih ljudi u Sremskoj Mitrovici nema, ali je pronaena masovna grobnica u kojoj su zakopani, u Ovari. Siguran sam da biste u svojoj dokumentaciji lako pronali pomenute intervjue sa ljivananinom, kao i vesti o masovnim grobnicama u Ovari i oblinjim lokalitetima. U istom broju Danasa u kojem je izvetaj o Mesievom svedoenju, Gradimir Ivani pie o zloinu u Ovari, ali urednik ove tekstove ne

84

85

povezuje. Pa valjda i sami, bez Hakog suda, neto znamo o onome to se tamo dogodilo. Umesto toga objavljuje se Miloeviev demanti, bez komentara. Drugaije mediji, pa i Danas, postupaju kada iskazi albanskih svedoka odstupaju od onoga to svi znamo da je UK postojala, delovala na prostoru Kosova i imala iroku podrku stanovnitva. Onda se svi sete onoga to znaju i kau da to nije istina. Kada Miloevi svakodnevno i samouvereno izrie gomile neistina, niko ne komentarie (ovek mira, albanska majka po najviim svetskim standardima, Srbija nije bila u ratu, Hrvati nisu terani iz Hrtkovaca, uvar Jugoslavije itd). Te izjave se u vaem listu prenose neutralno i objektivno, bez komentara, kao da je va jedini izvor saznanja o tim injenicama Miloevieva potena re. Kao da se nadamo da istina nee biti dokazana na Hakom sudu i onda kada nam je savreno dobro poznata. Stipe Mesi je svedoio o Miloevievom planu da razbije Jugoslaviju i uspostavi nove granice (vidi tekst Natae Kandi Granice povlae jaki u Danasu od 1. oktobra); o njegovom sistematskom i planskom unitavanju svih saveznih institucija; o manipulaciji krnjim Predsednitvom; etnikom ienju vojske; podsticanju i naoruavanju pobune u Krajini. Dakle, sutina Mesievog svedoenja takoe je neto o emu i sami imamo prilino dobra saznanja. Ta saznanja u potpunosti podravaju Mesievo svedoenje, a dobili smo ih iz knjiga Veljka Kadijevia, ministra odbrane, i Miloevieve desne ruke, Borisava Jovia, tadanjeg potpredsednika SPS i predsednika Predsednitva. Zato o tome nema ni rei u vaem izvetavanju iz Haga? Ako imate komentare na neistine albanskih svedoka, zato ih nemate na gomile neistina koje izrie Miloevi? Zato nemate komentar na otrovnu i lanu propagandu koju on danima iri po Srbiji? Moda se i time moe objasniti uspeh njegovog alter ega, Vojislava eelja, na poslednjim izborima? U sledeem izvetaju sa suenja Miloeviu, pod naslovom Slobodan Miloevi: Velika Srbija nije bila cilj (bolji naslov bi bio: Stjepan Mesi: Cilj je bio Velika Srbija, jer je vest Mesievo svedoenje), vi navodite sledei dijalog izmeu optuenog i svedoka:
86

Mesi je uzvratio pitanjem zato su onda Gardijska brigada, MUP Srbije, Teritorijalna odbrana (TO), kao i paravojne formacije iz Srbije, napadale Vukovar, sve pod zapovednitvom Miloevia. Miloevi: Ja sam tada bio predsednik Srbije i ne znam o Vukovaru. Ovde je, prvo, jasno da se optueni uopte ne izjanjava o tvrdnji Mesia da su u napadu na Vukovar uestvovale i snage MUP-a Srbije (iji je predsednik Miloevi), niti o tvrdnji da u tom napadu uestvuju paravojne formacije iz Srbije (za ta bi optueni takoe valjda trebalo da snosi odgovornost). On se ograniava samo na tvrdnju da sa akcijama JNA on nema nikakve veze. Meutim, da li je ak i to tano? Dana 17. septembra 1991, u Igalu su lord Karington, Franjo Tuman, Slobodan Miloevi i Veljko Kadijevi potpisali zajedniku Izjavu o prekidu vatre... Dana 24. novembra 1991, u seditu UN u enevi sastanak S. Miloevia, F. Tumana. V. Kadijevia sa lordom Karingtonom i S. Vensom. Postignut 14. sporazum o prekidu vatre. (Hronologija jugoslovenske krize, Institut za evropske studije, 1994) Slobodan Miloevi je, dakle, potpisao bar dva sporazuma o prekidu vatre, bez obzira na svoje svojstvo predsednika Srbije (koja nije u ratu), ime je priznao da on kontrolie ratna dejstva. Time je takoe priznao da je uzurpirao ulogu Predsednitva SFRJ, jer po Ustavu SFRJ vrhovnu komandu ne predstavljaju Kadijevi i on, ve Kadijevi i Predsednitvo. Svedok Mesi je, dakle, u pravu kada kae da se napad na Vukovar odvijao pod zapovednitvom Slobodana Miloevia. Jo je vanije pitanje da li je cilj ratnih dejstava koja je diktirao Miloevi bila Velika Srbija (to u vaem naslovu Miloevi porie). Citiram ta je Miloevi govorio 12. aprila 1991: Mi moramo obezbediti jedinstvo ako elimo da kao najvea i najbrojnija republika diktiramo dalji tok dogaaja. To su pitanja granica, sutinska dravna pitanja. A granice, kao to znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne diktiraju slabi. Jasno je da je cilj bio nasilno menjanje granica, a ratni dogaaji su zatim jasno pokazali gde je te granice trebalo da budu povuene. To pokazuje karta osloboenih teritorija u Hrvatskoj i BiH karta Velike Srbije.
Danas, 07. 10. 2002.
87

Sumatra
Pol Teru, poznati ameriki putopisac, u svojoj knjizi Fresh Air Friend pie o udnim obiajima plemena Kri sa Sumatre, najveeg ostrva prijateljske Indonezije (zemlje koja, podseam, nije priznala nezavisnost Kosova). Iako se radi o udaljenoj zemlji, zanimljivo je da se neki od tamonjih obiaja mogu prepoznati kao nama bliski.

2.

Naime, meu Kriima, uroenicima koji naseljavaju brdovite june i centralne predele Sumatre, pamenje prolosti itavog plemena povereno je jednoj jedinoj osobi uvek mukarcu. Taj svetenik pamenja podsea Krie na to ko su i ta su radili. Ovu ulogu on dobija od roenja i im odraste dovoljno da moe da komunicira sa drugima, objanjava mu se u emu se ta uloga sastoji. Ona nije laka, jer on mora da naui duge liste imena i dogaaja iz istorije plemena od trenutka svog roenja. Uprkos tome to svetenik pamenja zna ogroman broj injenica, od njega cela populacija zavereniki prikriva jednu vanu tajnu kada napuni trideset godina, to je duboka starost meu Kriima, odrava se neto kao skuptina na kojoj on iznosi itavu istoriju plemena, posle ega ga ubijaju, ispeku i pojedu, u ritualu poznatom kao ceremonija purifikacije, proienja. Prvo muko dete koje se rodi u plemenu posle ove ceremonije postaje novi svetenik. Istorija poinje iz poetka. Sve ranije svae se obustavljaju, svi dugovi su poniteni, sve to se dogaalo pre roenja novog svetenika vie nije deo realnosti. Krii ive u oekivanju smrti svetenika pamenja, o tome apuu, eljno oekujui amneziju koju ona donosi brisanje dugova, zaboravljanje svih zloina, sramota i poraza. Meutim, kroz ceo svoj ivot svetenik pamenja je nesvestan onoga to ga eka, i Krii mu se kriom podsmevaju zato to on ne zna da e se na kraju sve zavriti u zaboravu, u trenutku njegove neumitne smrti. Inae, Teru opisuje Krie kao vrlo spokojne, ali sklone nasilju, nepouzdane i neiskrene, sklone krai, ogovaranju, kockanju i agresivnim ispadima.
Peanik.net, 13. 04. 2008.

RATNI ZLOINI I HAG

Svi su se kliberili. eelj bi u poetku izgovorio: Mi svpski etnici, pa bi poeo da puke kroz nos. Bilo mu je smeno. Bilo je to doba velikog kikota, velike nasmejanosti. Vladimir Pitalo

88

89

Polemika u Vremenu
etiri pisma 1

25

toga, treba da pokaemo dobru volju da oprostimo to se oprostiti moe, da ispoljimo saoseanje i milosre, a ne samo osvetniki bes. . Prvo prevod: nesree za koje vie nema leka su, naravno, zloini poinjeni nad nevinim ljudima. emu taj eufemizam nesree? (Tako je govorio Miloevi: Tragedija!) Za koje vie nema leka znai pojeo vuk magarca. Nije li to malo cinino? Kako li to itaju tvoji itaoci, koji su u tim nesreama izgubili oeve, majke, sinove, keri? Ili se ti obraa samo naim itaocima? Nekima od njih. Ubili, spalili, oterali, silovali, pa ta, nema leka. Lek je u civilizovanom svetu sud, koji restituie ono to je mogue restituisati, a to zato da, pre svega, rtvama bude vraeno ljudsko dostojanstvo (nisu poklani prasii!), a i da preiveli dobiju makar moralnu satisfakciju u saznanju da drutvo u kome ivimo osuuje zloin. Ti na to kae nema veze, nita vas ne ini imunim na istoriju, ratove, zloine i nesree. Pa onda, da kapituliramo? Moda me ovo ini moralnim fundamentalistom, ali takva kapitulacija po mom shvatanju upravo ohrabruje istoriju, ratove, zloine i nesree. Jesmo li mi aktivni uesnici te istorije ili njeni cinini i duhoviti posmatrai? Kome se onda ostavlja kreiranje istorije? Koliko pokazuje ravnodunosti prema rtvama (Miloevi: Dobro to to su vam pobili itavu porodicu, ali da li vam je poznato koliko je to selo udaljeno od onog sela?), toliko pokazuje i ljudsko razumevanje za zloince, prema kojima bi trebalo imati saoseanje i milosre. Da se oprosti to se oprostiti moe a ta moe? Sarajevo, Srebrenica, Vukovar? Reci nam bar to. Ovako je to nekakva generalna amnestija, u koju svako moe da se provercuje. Naime, zloinci naravno misle da se sve moe oprostiti. I tako te i itaju. Mislim i ja, i u praksi sam to esto traio, da i zloinac treba da bude shvaen kao ovek, ali tek kada ga stigne pravda. Tek onda kada se rehabilituju rtve. Saoseanje prvo ide rtvama, a zloincu ako neto ostane. Bojim se da tvoji stavovi, bar ovako kako sam ih ja razumeo, sasvim nepotrebno vode upravo onome za ta ti optuuje kritiare Vremena kolektivnoj krivici. Ti nisi nareivao zloine, nisi ih ni inio, osuivao si ih (najvie od svih), ali kada se sada zalae da se ne prenemaemo nad zloinima (jer nas se u stvari ne tiu, makar bili
91

Dragi Stojane26, kada smo pravili Vreme, nisam mogao ni zamisliti da u se jednoga dana dopisivati sa tobom preko ovih stranica. ta ti i ja traimo meu pismima italaca? Zar ti (i Nenad27 i are28) nisi imao ivaca i pouzdanja da saeka da tebe (i Vreme) brane verni itaoci? Da oni kau da si ti najvie uradio u protivljenju zlu (tj. niko vie od tebe)? Da oni potvrde da Vreme objektivno izvetava iz Haga? Otkuda ta nervoza, otkuda to neodmereno polemisanje sa itaocima (od kojih se ivi)? Sea li se: Mi emo izvetavati, a itaoci neka sami prosuuju? Pa evo, prosuuju. Neki. Neki drugi moda misle drugaije. Pa zar to nije u redu? Zato se ljuti? A ljuti se! Ljuti se, jer su itaoci, po tvom miljenju, moralni fundamentalisti, postomoderni informbirovci, koji neku podrku jo dobijaju, jer je na Zapadu ostalo neto novca u fondovima, tu se negde nalazi njihov zajedniki interes (ha! plaenici!). Oni priaju gluposti. I to sve samo zato to se u neemu ne slau sa novinarom, tobom, koji si uinio najvie u protivljenju zlu. ini mi se da je to neprofesionalan i svakako arogantan stav. Piem ovo sa zebnjom ta li e mi se sruiti na glavu kada ti kaem da se ni meni ne dopada nain na koji Nenad izvetava iz Haga, a ne slaem se ni sa onim to sam proitao u tvom Pismu itaoca. Ne slaem se, naime, sa tvojim osnovnim stavom da treba prestati da se prenemaemo nad nesreama za koje vie nema leka i da, umesto
25
Tekstovi objavljeni u listu Vreme od 01.08-21.11.02, prikupljeni u zborniku Helsinkog odbora za ljudska prava u Srbiji, Taka razlaza, 2003: http://www.helsinki.org.rs/serbian/hsveske.html. Tekstovi sa kojima se ovde polemie nisu ukljueni u knjigu, jer su doslovno citirani u objavljenim odgovorima. 26 Stojan Cerovi (1949-2005), novinar Vremena. Prvi vlasnik nedeljnika, Sra Popovi, jednom je rekao da je Vreme osnovano da bi Stojan imao gde da pie. (prim. ur) 27 Nenad Lj. Stefanovi, novinar Vremena, kasnije urednik informativnog programa RTS-a. (prim. ur) 28 Dragoljub arkovi, glavni urednik Vremena od 1991. (prim. ur)
90

Kapitulacija pred zloinom

poinjeni i u nae ime) i kada trai (pre i bez suenja) saoseanje i milosre za zloince, ti ih naknadno sankcionie, prihvata za svoje, pa si za njih i kriv, i uvlai u tu kolektivnu krivicu i druge. Ili si se ti ispisao iz naroda, isto onako kako si se ispisao iz istorije? Bojim se da to nije mogue. Dalje, samo par rei o deetnifikaciji zloina. Zloini o kojima govorimo bili su etniki. Niti ima potrebe da se oni etnifikuju niti ih je mogue deetnifikovati. Motivi i umiljaj uinilaca imali su etnika obeleja, tzv. napadni objekat imao je etnika obeleja. Genocid, na primer, ne moe uopte ni da se definie bez primene utvrivanja etnike pripadnosti zloinca i rtve, jer je napad na pripadnike neke nacionalne, etnike ili verske grupe ugraen u samu zakonsku definiciju toga krivinoga dela. Zalud je govoriti da zloin nema nacionalnost; ovaj se uopte ne moe zamisliti bez nje. I najzad, to se tie odgovornosti uopte. Postoje tri vrste odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata naredbodavce i izvrioce, i ona je krivina. Postoji druga odgovornost, odgovornost kreatora javnog mnjenja (takozvanih elita), koji su te zloine podsticali, opravdavali, zatakavali, branili, bagatelisali, relativizovali. Ta odgovornost je moralna: neizbrisiva krmaa na tim biografijama, njihova trajna fusnota. Postoji i trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali slike Miloevia, kada je ve bilo jasno o kome se radi, sa cveem ispraali tenkove, irili rodoljublje. To su oni koji danas nose majice sa slikama Ratka Mladia i Radovana Karadia (Mladi-heroj, Svi smo mi Radovani). Ta krivica je, bojim se, prilino kolektivna i trajae sve dok traje i kolektivno poricanje, pravdanje i zatakavanje zloina. U to si se, naalost, nepotrebno, zakasnelo i tuno upustio i sam. Eh, Stojane!
Vreme, 05. 09. 2002.

A ta su radili drugi?

Dragi Stojane, moram ti priznati da sam ekao da se u ovoj polemici pojavi popularni argument Komisije za istinu: A ta su radili drugi? U tekstu Tvrdoglava selektivnost, Vreme, broj 610, pie: Po svemu sudei ovde imamo posla sa jednom tvrdoglavom selekcijom injenica, s odbijanjem da se misli o bilo emu izvan srpske krivice. Nije vano ni ta je bilo pre ni posle, ni ta je radio bilo ko drugi. Prema toj teoriji, samo su Srbi neto radili, svi ostali su nebitni, ukljuujui i velike sile. Ovo je, naravno, samo nalije prie o nebeskom narodu. to se mene tie, savreno me ne zanima nikakva rasprava o Srbima kao najboljem, odnosno najgorem narodu. Jedino ne razumem zato o tome uopte govorimo. S kim se oko toga spori? Slaem se takoe da bi tvrdnja da su Srbi najgori bila samo nalije prie o nebeskom narodu. Ali ko to tvrdi? Da proistimo stvar dalje: za utvrivanje istorijske istine, kojom se ni ti ni ja ne bavimo, naravno da je vano i ta je bilo pre i ta je bilo posle i ta su radili drugi, ukljuujui i velike sile. Razgovor o zloinima koji su poinjeni u ime srpskog naroda od strane raznih psihopata, baraba, lopova i vlastoljubivih demagoga nije razgovor o srpskoj krivici. Upravo ti (siguran sam nesvesno) ova dva razgovora izjednaava, kada uvodi u ovu polemiku pojam srpske krivice o kojoj nije bilo rei. U polemikom argonu ovo bi se nazvalo zamenom teze. Jer, ovde je re o neem drugom. Radi se o tekim krivinim delima (esto vrenim iz koristoljublja), uinilaca sa imenom i prezimenom. Ti ljudi se etaju meu nama, sede po kafanama, vozikaju se automobilima, neki se bave svojim biznisom. I, naravno, opiru se razgovoru o svojoj krivici (jer bi to navodno bio razgovor o srpskoj krivici). I mi tome treba da nasedamo?! Istorijske istine utvrdie istorija na osnovu svih raspoloivih izvora (ukljuujui i istinu o tome ta su drugi radili). Sada tek dolazimo do glavne teme: zato se baviti samo naim zloinima, a ne i njihovim? (Treba, uzgred, napomenuti da se ova tema pojavila tek kada je postalo apsolutno nemogue generalno poricati postojanje bilo kakvih zloina na naoj strani.) Na to se moe dati vie odgovora; naveu dva:

92

93

(1) Nai zloinci nalaze se u naoj jurisdikciji, u domaaju policijskih i pravosudnih organa nae drave (one koja ti je izdala linu kartu). Mi imamo pravo i dunost da insistiramo da naa drava goni nae zloince u naem interesu (koji se, recimo, sastoji u tome da stvorimo pravnu dravu, to je uslov za dolazak stranih investitora, a da ne pominjemo interes naih graana da ive u drutvu u kome se zloin kanjava). Mi nemamo naina da ishodimo kanjavanje njihovih zloina. Time se, recimo, bavi Helsinki odbor u Hrvatskoj, a time se obilato bavi i Feral Tribune (pogledaj poslednji broj). Inae, njima tamo takoe prebacuju da se bave samo hrvatskom krivicom. Dakle, uinimo neto da zloini budu kanjeni tamo gde je to mogue a to je ovde. (2) Slika ove zemlje u svetu, njen meunarodni identitet tokom godina Miloevievih ratovanja, izgraen je gotovo iskljuivo na osnovu slika koje su dolazile iz Sarajeva, Vukovara, Dubrovnika, Srebrenice. Svet je dotle malo znao o nama. Kada je Miloevi pao, stvorena je prilika da se ova slika izmeni, da se tome svetu pokae da se Miloevi lano sakrivao iza naroda, da zloine koje je inio i poricao u ime srpskog naroda mi ne prihvatamo za svoje, i da nemamo razloga da ih poriemo. Postoji dravni interes da se to uini jasnim. Ako ne namerava da ratuje protiv svoje line karte (kako nas uverava), onda bi trebalo da podri taj interes svoje drave.
Vreme, 19. 09. 2002.

Cerovi me tera da mu ponovo naglas proitam ta sam rekao na tu temu u svom prvom javljanju na koje se poziva (valjda se razumno nadajui da su to itaoci zaboravili): Postoje tri vrste odgovornosti za ove zloine: prva obuhvata naredbodavce i izvrioce i ona je krivina. Postoji druga odgovornost (...) tzv. elite koje su te zloine podsticale, opravdavale, zatakavale (...). Ta odgovornost je moralna. Postoji trea vrsta odgovornosti, politiko-istorijska: to je odgovornost onih koji su nekoliko puta birali zloinaku vlast, nosali okolo slike Miloevia kada je ve bilo jasno o kome se radi, s cveem ispraali tenkove, irili rodoljublje; to su oni koji danas nose majice sa slikama Ratka Mladia (Mladi-heroj, Svi smo mi Radovani), a ta krivica je, bojim se, prilino kolektivna. To sam napisao, a evo kako je to Cerovi izabrao da me kategorino citira: Ne samo da jeste bilo rei o srpskoj krivici, odnosno o kolektivnoj, odnosno o etnifikaciji i deetnifikaciji zloina, nego je od toga ova polemika zapoela i bez toga je ne bi bilo. Sam Sra Popovi govorio je o tome u najveem delu svojeg prvog javljanja. Ne mogu da verujem da Cerovi ne razume razliku izmeu krivinopravnog pojma krivice (ratnih zloinaca), koja je po zakonu uvek individualna, i pojma politike odgovornosti svih onih koji su makar i posredno doprineli (makar svojim glasom datim u trenutku kada se znalo da se radi o zloincima, makar naknadnim pravdanjem ili ak glorifikovanjem njihovih zloina) da ti zloini budu poinjeni, odnosno da ostanu nekanjeni. Politika odgovornost svih takvih ljudi je prilino kolektivna, jer je efikasnost tog doprinosa zavisila od brojnosti tih ljudi. A oni su bili prilino brojni. Dovoljno brojni da je vlast mogla da tvrdi da su i ona i njena zloinaka politika legitimne. Zar nije tako bilo? (Pri emu ne poriem da je jedan, svakako manji, broj asnih ljudi zbog toga godinama bio oajan. Meutim, to ne menja sutinu: pozivanje reima na legitimnost je, naalost, imalo opravdanje.) Ali, gde je tu re o kolektivnoj srpskoj krivici? Nije dobro to mi Cerovi podmee ove stavove. Nije dobro ni za Vreme, ni za sliku njegove profesionalnosti, objektivnosti i verodostojnosti (o bilo emu da je re), da doputa da njihov elitni novinar na stranicama
95

Dosta je bilo muljanja

to ree Stojan Cerovi, da se vratimo na poetnu temu a to su objektivnost i verodostojnost Vremena u pisanju o itavom kompleksu pitanja koja se tiu ratnih zloina. Nije dobro ovo emu je pribegao Stojan Cerovi u svom poslednjem odgovoru meni. On, naime, netano tvrdi da sam ja u svom prvom javljanju govorio o srpskoj, odnosno kolektivnoj krivici. To sasvim jednostavno nije istina.
94

toga lista koristi ovakvu metodologiju, pa makar to inio i u odbranu lista. (Uzgred, po mom miljenju nije dobro za Vreme ni da objavljuje uvredljivo pismo u kome Njegova ekselencija gospodin Svetislav Basara naziva itateljke Vremena, uesnice u ovoj polemici, frustriranim, pohlepnim i guzatim babama teko je to i ponoviti. Da li su se te uvrede uredniku posebno dopale, budui da tom pismu u prelomu daje prominentno mesto (da te bisere itaoci sluajno ne propuste)? Da li je Vreme svesno da se radi o krivinom delu uvrede? I ako jeste, kakva je to ureivaka politika i kakvo to novinarstvo Vreme promovie? Zar urednitvo Vremena nije imalo snage da uljudnu kritiku italaca na svoje pisanje primi sa malo vie profesionalnog dostojanstva?) Dobro je to Stojan vraa polemiku na pitanje etnifikacije, odnosno deetnifikacije zloina, jer je ona stvarno odatle i potekla, kada je glavni urednik Vremena Dragoljub arkovi zamerio Helsinkom odboru i gospoi Biserko da pominjanjem nacionalnosti rtava i uinilaca zloina navodno optuuju sve nas. To je miljenje koje deli i Stojan Cerovi, a to je teorija i Kotuniine Komisije za istinu, iji portparol, profesorka Mirjana Vasovi, takoe smatra da nije dozvoljeno nikakvo razvrstavanje zloina (rtava i zloinaca) po etnikoj pripadnosti. (Danas, 21.06.02) Ve u prvom odgovoru Stojanu Ceroviu istakao sam da u sluaju genocida to naprosto nije mogue, jer je etnika pripadnost rtava konstitutivno obeleje samoga dela. Nemogue je to delo definisati i opisati, a da se ne utvrdi nacionalnost rtava. Sledei put Stojan Cerovi mi odgovara da je to tano, ali da se bar ne mora pominjati etnika pripadnost zloinaca. Dakle, u tom grmu lei zec. Ali, pitao bih Stojana Cerovia kako bi se uopte mogao razumeti kao konkretan dogaaj, kao tzv. radnja krivinog dela, koja je nuni deo optunice, recimo Jasenovac. Kako bi se moglo rei ta se tamo dogaalo, a da se ne pomene Nezavisna Drava Hrvatska, ili ustae kao pripadnici ultranacionalistike hrvatske organizacije? Da li i tu vredi princip deetnifikacije? Zloin je zloin, nacionalnost nije vana? Nisam nikada video da se Stojan Cerovi pobunio protiv hrvatskih i srpskih atributa koji se redovno vezuju za Jasenovac, njegove zloince i njegove rtve. Naravno, to i nije mogue.
96

Moe li se govoriti o genocidu nad Jevrejima u Treem Rajhu, a da se ne pominju ni Jevreji ni Trei Rajh? Moe li se govoriti o genocidu nad Jermenima, a da se ne pominju ni Jermeni ni Turska? Kako bi izgledala deetnifikacija tih zloina? To je toliko apsurdno da ne znam zato uopte moramo o tome da govorimo. U svim ovim sluajevima radilo se o jednoj dravnoj politici, o politici drave koja uvek ima (etniko) ime i prezime. To je gotovo neizbeno: razmere pojedinih zloinstava koja tek u svojoj sumi tvore genocid takve su da se on ne moe izvriti u domaoj radinosti. Za to su potrebni velika sila, plan, organizacija, ljudstvo, logistika. U sluaju etnikog ienja (valjda ga Stojan Cerovi nee negirati, a i kako bi kada je o njemu sm najvie pisao) trebalo je sve te civilne rtve pobiti, snajperima, jednu po jednu, trebalo je sve te kue zapaliti i opljakati, trebalo je sve te stotine hiljada ljudi isterati iz njihovih domova, sela i gradova, trebalo je ispaliti dva miliona granata na Sarajevo (ak i kada bismo oprostili onu jednu ispaljenu na Markale). Posao je to! I najzad, kako da deetnifikujemo etniko ienje? Moda da ga, vojnikim jezikom, pretvorimo u ienje terena. Ili asanaciju? Nemogui zahtev da se ovaj zloin deetnifikuje izraz je nelagode zato to je drava (i reim koji je predstavljao) imala sve to vreme podrku, ne samo lumpen-proletarijata nego i znatnog dela birakog tela i vanih nacionalnih institucija, pre svega Vojske, ali i mnogih drugih. Ali, tu sada vie nema pomoi. S druge strane, da zavrim na optimistikoj noti, za mene je silno ohrabrenje to se na mitingu jednog predsednikog kandidata, prvi put javno, na trgu, pred desetinama hiljada ljudi, usred Beograda, uo poziv biraima da se suoe sa svojom prolou. Bilo je to na mitingu Miroljuba Labusa 26. septembra 2002. (Ovaj burno pozdravljeni poziv bio bi nezamisliv u nastupu njegovog glavnog protivkandidata, predsednika SRJ Vojislava Kotunice, prema ijem umivenom nacionalizmu Stojan Cerovi i Vreme dre kurs toboe mudre i benevolentne neutralnosti. A radi se o kandidatu koji kalkulie da e pobediti u drugom krugu uz pomo biraa Vojislava eelja, oveka koji izlazi na izbore kao alter ego Slobodana Miloevia. Vojislav Kotunica, ovek kontinuiteta.) Zar nije dosta tog muljanja? Zar Stojan Cerovi odjednom vie ne ume da nazove stvari pravim imenima? I dalje odbijam da u to poverujem.
97

P.S. Jo samo o Bobetku. Ja sam dao pozitivan primer Feral Tribuna i zagrebakog Helsinkog odbora, koji uspeno otkrivaju zloine nad Srbima i piu o njima. Na pamet mi ne bi palo da u sluaju saradnje sa Hagom uzimam nama za primer hrvatsku vladu.
Vreme, 03. 10. 2002.

ljudskog digniteta veini onemoguava suoavanje sa faktima bez preteranih emocija. Poimo redom: (1) Kako je to srbijanska sredina prezasiena uterivaima krivice, kada se odgovornost masovno i kolektivno negira (za ta g. Bobi ak ima razumevanja), a samo pojedinci (jedna, dve osobe) o njoj govore? U sredini gde je javni glas protiv tako redak? Kako te osobe prezasiuju srbijansku sredinu, koja se kolektivno izraava protiv njih? Tu se g. Bobi neto zapetljao. (2) Gubici i rane su jo svei. iji gubici i ije rane? Kakve to rane imaju zloinci? Kakve gubitke? Pre e biti da se radi o njihovim rtvama i porodicama tih rtava. A te rane i ti gubici trae da se pravda izvri brzo. Spora pravda je loa pravda. (3) Da li ovde moe da se pone da se ivi normalno dok se zloinci etaju meu nama, a cela nacija im jatakuje? Svrha kanjavanja zloina (izmeu ostalog) jeste restitucija naruenog ljudskog poretka. Kako da ivimo normalno u drutvu koje teke zloine previa, zabauruje, opravdava, relativizuje, ponekad ak slavi (Mladi-heroj)? Gde e biti zloinci za nekoliko decenija, koliko po primeru Nemake i preporuci g. Bobia, treba jo da priekamo? ta treba dotle da rade rtve? ta je sa njihovim ljudskim dignitetom? (4) Da mi se ne bi prebacilo da ovde g. Bobia citiram van konteksta, evo celog pasusa: Izvesni prijatelj g. Bobia (Holananin) smatrao je da je otkrivanje istine neophodna stepenica u daljem razvoju drutva. Zalagao se za to da se time bave mediji i obrazovne ustanove. Nisam se mogao sloiti, kao ni u ovom pokuaju uterivanja kolektivne krivice u Srba. Reenica je pomalo nezgrapna, pa i nejasna. Da li sam ja to dobro razumeo da bi otkrivanje istine stvorilo kolektivnu krivicu Srba? Da li to g. Bobi tvrdi da su Srbi kolektivno krivi, ali da tu istinu jo ne treba otkrivati? Ja ne mislim tako. Kako su se to ovde stanovita preokrenula? (5) Na otkrivanju istine o zloinima, po g. Bobiu, ne treba insistirati iz jo jednog, stvarno zanimljivog, razloga: potreba za odbranom ljudskog digniteta veini onemoguava suoavanje sa faktima bez preteranih emocija. Zato je ovaj argument posebno zanimljiv? Zato to implicira itav niz diskutabilnih stavova. Prvo, implicira
99

Malo o ljudskom dignitetu

Prvo, da zadovoljim kriterijume g. Miloa Bobia za uestovanje u ovoj polemici: (1) u domaaju sam sistema (politikog, sudskog, policijskog) to bi po logici samoga g. Bobia ve u startu trebalo da mi da veu kredibilnost od njegove, i (2) nisam plaenik, tj. reima g. Bobia, nisam na platnom spisku. Ipak, moram da priznam da ne zadovoljavam trei uslov kredibiliteta koji postavlja g. Bobi moja miljenja nisu izraz kolektiva, tj. ja sam, opet po reima samog g. Bobia, samo jedna osoba. Naime, u tome, po g. Bobiu, lei deo problema politike, kulturne i javne scene uopte u Srbiji danas. Iznose se miljenja jedne osobe, koja nisu izraz kolektiva. alu na stranu, smatram da ovim kriterijumima g. Bobi zamenjuje tezu: govori o govornicima, a ne o onome to oni govore. Pojava poznata kao argumentum ad hominem. Ako govornik govori istinu, nije vano da li je on samo jedna osoba ili plaenik van domaaja nae policije. I obratno. Moemo li da se bavimo samom stvari? A stvar je: slepo, uporno i iracionalno negiranje zloina, koje je ovde izraz kolektiva. Ovde, u sredini gde je javni glas protiv tako redak (g. Bobi). Radi se, takoe, i pre svega, o g. Bobievom drugaijem shvatanju znaaja istorijske istine u razvoju jednog drutva i strategije kojom se do nje dolazi. Prema miljenju g. Bobia (1) srbijanska sredina je prezasiena uterivaima krivice; (2) gubici i rane su jo svei; (3) kada opet ponu da ive normalno (...) onda e moi da se preispituje (...) prolost (posleratnoj Nemakoj je trebalo nekoliko decenija); (4) preuranjeni zahtev za otkrivanjem istine predstavlja pokuaj uterivanja kolektivne krivice u Srba; (5) a potreba za odbranom
98

postojanje, a onda i povlaivanje plemenskoj svesti veine. Dirnete li u zloinaku aktivnost nekog Srbina, dirnuli ste u dignitet celog plemena. Dirnete li u jednog (ma kakve uasne zloine on poinio), dirnuli ste u sve i svakog pojedinano. Postojanje te plemenske svesti je tano uoeno (mada ja ne znam da li je re o veini, ta pretpostavka nigde nije testirana, testiramo je upravo mi ovde, u ovoj polemici). Po g. Bobiu ovoj svesti treba povlaivati, nju ne treba izazivati, tu plemensku svest ne treba izlagati preteranim emocijama. Drugo, nije jasno otkuda se tu naao ljudski dignitet. Da li moj ljudski dignitet biva ugroen time to meu pripadnicima moje nacije ima i zloinaca? Pa zatvori su oduvek bili puni Srba osuenih za razna krivina dela. Kako to ugroava moj ljudski dignitet? Ali ne, odgovara g. Bobi, naravno da ne ugroava, ali tako osea i misli beslovesna veina u svom kolektivnom izrazu, pa u ime strategije, tu beslovesnu veinu ne treba dalje razjarivati. To je pitanje taktike. Tu je ve na delu paternalizam. G. Bobi koji zna i razume, ipak ima razumevanja prema beslovesnoj veini i zna kako sa njom treba postupati da bi se privela pameti. Polako i izokola. Ne razumem taj stav. Kako se moe iveti meu ljudima sa takvim prezirom prema njima? Meni se ini da bi se ovek morao obesiti ako tako vidi svoje sugraane, jer onda nita nema smisla. Ni ova polemika. Onda treba zatvoriti oi i ui, i utati. A kada bi svi tako radili, onda se istina ne bi otkrila ni za nekoliko decenija. I u Nemakoj je neko morao prvi da pone. U odgovoru Stojanu to sam ve napisao: jesmo li mi posmatrai i dijagnostiari slepila veine, ili svojim delovanjem moemo da manjinu pretvorimo u veinu? Kako emo to uiniti ako preporuujemo da joj se povlauje i da se tede njena oseanja? Konano, i po stoti put: ta je sa ljudskim dignitetom i oseanjima rtava, pa makar oni bili Bonjaci, Hrvati, Albanci?
Vreme, 12. 09. 2002.

Pitanje svih pitanja

Razgovor vodio Petar Lukovi Mnogi u Beogradu misle da si ti jo uvek vlasnik Vremena? Nisam vie. Kada sam poao u Ameriku, Vreme sam prepustio mom sinu Borisu. Svejedno, ne znam za sluaj da bivi vlasnik i osniva lista uestvuje u polemici u Pismima italaca. Vreme sam itao i dok sam bio u Americi. Video sam kako taj list tone zajedno sa itavim drutvom, video sam da oni to ne primeuju jeste, u odnosu na ostala glasila, zadrali su istu distancu, ali su Vreme i srbijansko drutvo zajedno padali sve dublje i dublje. Kljuni trenutak bili su dogaaji na Kosovu, u prolee 1998, kada su svi vrisnuli terorizam, a niko se nije upitao: pa otkud taj terorizam? Sada itam da je Kotunica u Njujorku ispravno primetio da, kada se govori o terorizmu, pre svega treba da se govori kako je do njega dolo, da se istrae njegovi uzroci, a ne odmah motkom. Ali tu lekciju niko, ni Kotunica, nije ovde primenio, pa ni Vreme. I tu sam video da Vreme poinje da gubi perspektivu: sve to se ovde desilo jeste posledica rasizma prema Albancima. Ovde ljudi generalno ne mogu da prihvate injenicu da su Albanci ljudi kao to smo mi. esto sam dolazio u iskuenje da piem Vremenu, ali to nisam uradio, a onda mi se uinilo da je kasno. Pomislio sam: ne ivim tu, nego pet hiljada kilometara daleko, zato da im solim pamet, znam kako se to prihvata kada dolazi spolja. Obino se kae: doi da ivi ovde, pa da vidi kako je. Eto, sada sam doao. Moda to pismo nikada ne bih napisao da se nije oglasio Stojan Cerovi. On mi je dugogodinji prijatelj; dosadilo mi je da idem po gradu i da me ljudi pitaju ta je to sa Stojanom?, jer ja ne elim da o svojim prijateljima, iza njihovih lea, diskutujem sa arijom koja ima sasvim druge motive. Ali doao je trenutak jer me mnogi ljudi identifikuju sa Vremenom i Stojanom da javno progovorim, a ne da pojedinano objanjavam da ja mislim drugaije.
101

100

Sutina ove polemike jeste pitanje ratnih zloina. Koliko su mediji odgovorni za njihovu relativizaciju? Mediji nemaju prevashodnu ulogu da se bave prolou; oni su aktuelni, bave se stvarima od interesa za neposredni ivot. Meutim, injenica da se zloinci etaju meu nama, teki zloinci, gnusni zloinci jer re je o retko odvratnim zloinima to je pitanje aktuelno, to nije pitanje prolosti. Sa tim zloincima mi ivimo danas. Postojanje tih zloina spreava da se ovde, u Srbiji, zasnuje bilo kakav normalan ivot; mnogi ljudi, makar podsvesno, znaju da su ti zloini uinjeni, znaju da mi to pokuavamo da zabaurimo, da relativizujemo, da zaboravimo, ali dok nam taj kamen sedi u stomaku, mi ne moemo normalno da ivimo. Pitanje zloina za mene je pitanje Haga: pitanje svih pitanja ove zemlje. Nita ne moe da krene bez toga. Ne govorim da li je to nemoralno ili nepoteno ali je prilino naivno i lakomisleno smatrati da sve zloinako i krvavo moe da potone u zaborav i da se i dalje moe iveti kao da se nita nije desilo. To je nemogue. Teko je zavaravanje misliti da je mogue uutkati taj razgovor. Pre svega, identitet ove zemlje u inostranstvu obeleen je zloinima. Ne znam koliko ljudi u svetu znaju o Jugoslaviji i Srbiji ali oni koji ita znaju, znaju o zloinima. I sada kae: sruili smo Miloevia, poinjemo iz poetka, ali kako, kada tu osnovnu odrednicu svoga postojanja ne menja. Jedna od glavnih tema polemike u Vremenu jeste deetnifikacija rtava. Mnogo se ovde, u cilju relativizacije, pria: zloin je zloin. Nacionalnost tu navodno nije bitna. To izgleda kao neka razumna i humana poruka, ali nije. Ovde su zloini bili etniki motivisani. Ne moe razumeti krivino delo, a kamoli istorijski dogaaj, ako ne uzme u obzir motiv. Ovde je motiv: etniko ienje. Zloini su injeni protiv ljudi zbog njihove nacionalnosti, religije. Nita ne moemo da razumemo ako sve, kako se kae, deetnifikujemo. Naroito je runo kada vidi da to govori etnika grupa koja je zloine inila. Mi kaemo: Pa nema veze to smo mi to inili. Upravo to priam Ceroviu: to moe jedino ako se ispie iz ovoga naroda i kae: Ja se ispisao, nita ne znam, ba me briga ko ste, odakle ste, ta ste, za mene je zloin zloin.
102

Koliko su takve teze opasne? Razgovarao sam sa jednim predsednikim savetnikom, koji me je uveravao da je suenje u Hagu vrlo opasno po nae interese, jer postoji tuba BiH za genocid. U sluaju, kae mi on, da osude Miloevia, ratnu odtetu e plaati generacije nevinih ljudi koje u tome nisu uestvovale. Pa ta? Nego kako? Da li ti misli pitam ga da su svi oni Nemci koji su nam plaali ratnu odtetu bili krivi? Ako smo to umeli da traimo od Nemaca, umeemo valjda i sami da platimo. Ratovi zato jesu tako strani, jer stradaju civili, a ratnu odtetu plaaju nevini ljudi. Ali o tome je trebalo misliti kada se glasalo za Miloevia. Objanjenje toga savetnika da Miloevia treba braniti da rtve ne bi dobile naknadu tete je monstruozno. Bilo je teko pobediti Miloevia. Ne opravdavam, ali mogu da objasnim stav sada kada smo ga sruili, treba da budemo nagraeni za tu pobedu. A biemo nagraeni ako pokaemo razumevanje za novu vlast i podrimo njeno objanjenje zato je Hag deveta rupa na svirali. Ono to nikako ne mogu da prihvatim jeste strahovita ravnodunost prema stotinama hiljada ljudi koje je tzv. srpska strana unesreila, a to su ljudi sa kojima smo iveli u Jugoslaviji, to su nai sugraani. Kada to pomenete, ovde vam uzvrate nekim praznim pogledom, kao da ne znaju o emu priate. To je potpuno odsustvo bilo kakvog saoseanja prema ljudima sa kojima smo do jue iveli.
BH Dani, 27. 09. 2002.

103

Tekoe lustracije
Lustracija je komplikovana stvar, zato to uvek morate da povuete liniju. Recimo, Savez komunista Jugoslavije je imao koliko lanova? Tri miliona? Treba li sve da ih lustriramo? Ko e onda ostati nelustriran? Uvek negde mora da se povue linija. Ta linija je teoretski nepravedna, jer tamo gde je vi povuete, razlika izmeu onih koje ete lustrirati i onih koje neete postaje beznaajna i uvek se tako i doivljava, kao nepravedna. Ona u sutini i mora biti nepravedna i to je generalni problem sa lustracijom. Ali ovde se radi i o neem drugom ovde je lustracija nemogua. Miloevi je imao plebiscitarnu podrku. To je bila opta euforija. Koliko je svako od tih ljudi doprineo onome to se dogodilo? Verovatno malo, ali u svojoj ukupnosti to je bilo odluujue. Gledao sam na CNN-u Miloeviev intervju sa Larijem Kingom, gde on kae, s pravom pa kako mislite da sam ja sm, jedan ovek, poinio sve te zloine? Ja u Srbiji odluujem o svemu, ja kradem, ja stvaram inflaciju? Pa nisam ja Bog! I to je tano, hiljade i hiljade ljudi su uestvovale u tome. Za mene su svi ti ratovi jedan jedini zloin. Ili, kako se kae u pravu, produeno krivino delo u kome su uestvovale sve dravne institucije. To je bio dravni zloin u kome su uestvovale i policija i vojska. Koga ete da lustrirate, gde je tome kraj? Ovde je ceo narod u jednom trenutku napravio pogrenu odluku. Ceo narod kao narod je doneo pogrenu odluku, a ta odluka je bila da sledi Miloevia u njegovoj ideji da smo mi najjai, najvei, mi emo diktirati uslove, prekrajati granice. Ljudima se to dopalo. Imao sam prijatelja, lirskog pesnika, pa mu kaem je l ti vidi ta ovaj ovek radi?! Neka, neka, kae on, neka malo cvikaju, neka Tuman malo cvika. A od tog cvikanja zaas se dolo do krvi. Ne radi se ovde o tome da je neka pogrena ekipa u jednom trenutku dola na elo drave, pa je ona predstavljala reim, pa je sada reim pao, pa emo mi da ih lustriramo i onda ivimo normalno. Naalost, nije bilo tako jednostavno. Napravljena je pogrena istorijska odluka. Postoji odlina knjiga koju mogu svakome da preporuim: Plata za krivicu, pisac je Jan Buruma. To je jedan Holananin koji je ispitivao pitanje kolektivne odgovornosti i odnosa prema zloinima u japan-

skom i nemakom drutvu posle Drugog svetskog rata. On je otkrio te racionalizacije, mnoge naine na koje se krivica porie, kako ljudi pokuavaju da od sebe odbace tu temu, i ustanovio je tri oblika koji se pojavljuju i u Japanu i u Nemakoj, mada se odnos prema zloinu razlikuje u te dve kulture. Jedan je nain ponavljati a ta su radili drugi? to znai Hiroima, to znai Drezden. Drugi je istoriziranje; ide se unazad u istoriju koliko god treba, da bi se objasnilo kako je do toga moralo da doe, a ako je moralo da doe, onda niko za to nije kriv, jer je kriva istorija. A istorija, naravno, ne moe sesti na optueniku klupu, prema tome, zaboravimo sve. I trei je neto to je Habermas nazvao normalizacijom zloina u ratovima uvek ima zloina, gde je ratova tu je i zloina, to se deavalo i drugim narodima koji nas sada kritikuju, a ta su radili Amerikanci Indijancima i u Vijetnamu. To je pokuaj da se zloin, ak i ovakvih razmera, predstavi kao neto to se meu ljudima prosto mora oekivati, nema u tome nieg udnog, nemojte da se oko toga mnogo uznemiravamo. Ta knjiga je pouna, jer shvatite da se ono kroz ta mi prolazimo i to doivljavamo kao dramu, pa se ovoliko strano i buno svaamo u Vremenu, deavalo i drugima. Uvek se iznose isti argumenti, ali se zna da to nije dovoljno i da e jednoga trenutka stvar morati da se raisti. Dolo je do toga i u Nemakoj, i u Japanu, doi e do toga i kod nas. I to se obino desi u generaciji koja nije neposredno uestvovala, koja postavi pitanje a ta si ti radio u ratu, tata? I tu se napravi neki prelom u drutvu i od tada vie nita nije isto. Kada me je Artukoviev sin pozvao da branim Artukovia, jer je on sm bio potpuno senilan, kazao sam mu da se dogovorimo samo o nekoliko stvari. Prvo, ne mogu da poriem genocid koji je izvren nad Srbima; drugo, ne mogu da branim ustatvo; i tree, za mene je NDH bila marionetska drava. Branio sam i Veselicu u Zagrebu, on je bio hrvatski nacionalista, pisao je lanke i glavna tema mu je bila velikosrpska hegemonija, koja je proisticala odatle to su Srbi bili prezastupljeni u vojsci, policiji i partiji. Ja njemu kaem gospodine Veselica, mogu da vas branim, ali ne mogu da branim tezu da se ovde radi o velikosrpskom hegemonizmu, jer ovde se radi o jednopartijskom sistemu i svejedno je to to su Srbi moda u njemu prezastupljeni. Oni ne vode nikakvu srpsku politiku, nego vode politiku
105

104

partije. Mogu da kaem da ovde postoji hegemonizam komunistike partije. U tom smislu, mogao bih da branim Miloevia, ako bi se on saglasio da kaemo ja sam samo jedan ovek, hajde da raspodelimo tu odgovornost, nisam mogao sve sam. Onda bi to bilo okej. Miloevieva odbrana je politiki marketing usmeren prema domaoj javnosti. Ono to on govori u sudu je uglavnom irelevantno za njegovu odbranu. Njegova pria je nedokazana, moda i nedokaziva. To, naravno, na sud nema nikakvog uticaja; imalo bi uticaja ako bi on u dokaznom postupku uspeo da dokae neke od svojih tvrdnji, s tim to su neke od njih irelevantne, a to su one koje se tiu zloina koji su uinjeni prema Srbima, jer zloini se uzajamno ne ponitavaju. Vi ne moete na sudu da se branite od toga da ste vozili prebrzo time to ete rei da svi voze prebrzo. To nema nikakvoga uticaja. Prema tome, njegov cilj i nije odbrana, njegov cilj je da mitinguje, a mnogo mu je lake da mitinguje kada nema advokata. Jednu stvar mu priznajem vispren je. Dosetio se da mitinguje.
Deo snimka sa tribine u Zrenjaninu. Emisija Peanik, 26. 12. 2002.

Srpsko drutvo i ratni zloini

Nema nikakve sumnje da je pitanje ratnih zloina pre svega krivino-pravno i moralno pitanje srpskog drutva. Odbijanje tog drutva da prihvati svoju odgovornost, na prvi pogled je iracionalno i nesvrsishodno: zar nije u srpskom interesu da prizna injenice, individualizuje odgovornost, oslobodi se teke istorijske hipoteke i stekne pravo na nekakvu budunost? U polemici koja se nedavno vodila u Vremenu, jedna strana isticala je, bez uspeha, izmeu ostalih i ove argumente. Ostajui pri tvrdnji da se kod ratnih zoina radi prvenstveno o krivino-pravnom i moralnom problemu, moramo se zapitati ta je u osnovi tog iracionalnog poricanja, relativizovanja, skrivanja i zamagljivanja zloina, ak i od strane onih koji te zloine nisu nareivali, ni vrili, niti odobravali, a ponekad ak i onih koji su ih osuivali. Na prvom, sociolokom nivou, odgovor je jasan: radi se o plemenskom drutvu i plemenskoj identifikaciji (svi za jednog, jedan za sve), u kojoj individua ne postoji, sem kao deo celine, pa je zaslugama i krivicama plemena obeleen svaki njen lan. Tako Miloevi u Hagu brani sve nas, Svi smo mi Radovan, Mi smo prvaci sveta u koarci itd. Ima puno dokaza da se na ovim prostorima razvojni proces individuacije, proces u kome bi se sticala puna svest i oseanje svog nezavisnog postojanja od drugih ljudi i od sveta, nikada ne dovrava. Mi doivotno ostajemo puki delovi kolektiviteta, bez postojanih linih atributa, sudbina, odluka, pa sledstveno tome i odgovornosti. Svako ko bi se ponaao drugaije, kao individua, biva odbrambenom reakcijom kolektiva ekskomuniciran i samim tim lien prava da govori u nae ime. Evo kako tu nevoljnu odanost plemenu opisuje jedan artikulisani pripadnik plemena, poznati srpski pesnik Milovan Danojli obraajui se samome sebi: Primorali su te da prihvati svoje pripadnitvo, a to se ne ini polovino. Sve ili nita. Lako je biti pametniji od toga, ali

106

107

ta ti vredi pamet, kada jedino u tome nalazi oslonac za oba stopala (to je ono to Rade Konstantinovi naziva palankom prim. autora). To je tvoje i tvoje, bez obzira kako ga doivljavao i procenjivao. Moe ga i mrzeti, ako si i dok si u tome, ali izvan toga pretvara se, u najboljem sluaju, u senku; u gorem sluaju, postaje kukavni izdajnik. (...) Kada se samo setim koliko si se svemu tome podsmevao, kao da se nije i tebe ticalo, kao da te je uoavanje jada i gluposti uzdizalo nad uoenim. Sada su te izleili od prividne nadmoi, vratili su te u tvoj opor. Meutim, za one koji ive ovde, mada ekskomunicirani iz plemena, ponueni odgovor o plemenskoj prirodi drutva kao istoj datosti ne moe biti dovoljan, jer je ta datost za individuu psiholoki neprihvatljiva. ovek ima uroenu potrebu da komunicira sa drugim ovekom, tj. da veruje bar u naelnu mogunost komunikacije. ovek (odrastao, onaj koji nije puki pripadnik opora) ne moe se odrei ove potrebe (da bude pametniji od toga), ak i kada je ta potreba sistematski frustrirana, jer je on socijabilno bie. U tom sluaju, komunikacija mora da se prenese na meta-nivo: na razgovor o tome zato ne moemo da razgovaramo. I o tome je ovde re. Sa toga stanovita, u pomenutoj polemici u Vremenu padala je u oi, naizgled nerazumljiva, vehementnost onih koji su poricali postojanje zloina ili odgovornosti za njih. Ispoljeni snani afekat, agresivnost, povieni ton, izbor leksike, prenebregavanje elementarne logike, lini napadi, nesposobnost da se dri theme probandi, evazivnost, argumenti ad hominem, sve je upuivalo na zakljuak da su neposredno ugroeni vani mehanizmi odbrane pripadnika plemena. Da je u pitanju panika koja stvara ono to psiholozi zovu regresivnom dediferencijacijom psihikog funkcionisanja: nesposobnost da se injenice nepristrasno posmatraju van konteksta drugih psiholokih potreba, elja i aspiracija subjekta (u ovom sluaju nebeskog naroda). Ukoliko su ove potonje ugroene, utoliko gore po injenice.

o zloinima. Mada se i ovo moe tumaiti pragmatinom potrebom novih srpskih vlasti da se opravdaju pred javnou za ovu nepopularnu saradnju. Javni diskurs o tim zloinima jedva da postoji, a i kada postoji dri se u granicama konceptualnog. Primera radi, nedavno je objavljen veoma dobar tekst Sretena Ugriia o pomirenju. Autor savesno analizira mehanizam pomirenja i zakljuuje da se ono sastoji od tri odvojena konsekutivna koraka: poinilac (a) priznaje injenicu zloina i (b) izraava aljenje (nikada sebi neu oprostiti), i tek nakon toga (c) rtva, u sopstvenom moralnom interesu, prihvata ili (protivno tom interesu) odbija da prui oprotaj. Pretpostavljam da je autor bio motivisan na pisanje esto prisutnim licemernim stavom u srpskoj javnosti da treba sve zaboraviti i pomiriti se, stavom koji se plasira kao konstruktivan i pozitivan, iako je to stav kojim poinilac uzurpira glas rtve, tj. oprata sam sebi. Poinilac izbegava da uini one korake koje bi on morao uiniti ako se nada pomirenju (priznanje i kajanje), a istovremeno sebi oprata (to bi mogla uiniti samo rtva). Meutim, taj lanak je isto teorijski, nijednom reju se ne pominje realni kontekst, povod ovih teorijskih razmatranja, ni praktine implikacije zakljuaka za proces konkretnih eventualnih pomirenja izmeu konkretnih uesnika ratova iz kojih smo koliko jue izali. Time ne umanjujem vrednost ovoga teksta, ve samo ukazujem na, danas i ovde, psiholoki podnoljive i socijalno prihvatljive granice razgovora o naim ratnim zloinima. Metafora koju je u jednom drugom kontekstu upotrebio francuski psihoanalitiar Kristijan David, odlino se moe primeniti na ovu situaciju: konceptualni diskurs (...) deluje kao floret sa kuglicom na vrhu. Uklonite kuglicu (to se moe desiti prilikom itanja nekog referata, ili u ivotu, u nekom trenutku istine), i zebnja e iknuti, krv e potei. ta bi znailo uklanjanje kuglice u razgovoru o ratnim zloinima? To bi znailo, pre svega, temeljno elaboriranje samih dogaaja. Recimo u nedavnom pominjanju Srebrenice, povodom sahrane jednoga dela rtava, iz naih medija teko da je iko mogao shvatiti ta se to tano dogodilo u Srebrenici i ko je tu nad kim izvrio masakr. Ali jo daleko znaajnije, uklanjanje kuglice znailo bi odgovarajuu promenu u naoj, ne samo intelektualnoj, ve i afektivnoj predstavi o nama samima: kakvi smo mi to ljudi? Ovaj nedosta109

Sa padom Miloevievog reima dolo je do izvesnog pomaka, u saradnji sa Hakim tribunalom i u koliini dostupnih informacija

108

tak alosti to smo (bili) takvi kakvi smo (bili), ukazuje u stvari na uzrok postojanja te slepe mrlje u naem oku i na funkciju kuglice na floretu. Dolo je do onoga to psihijatri nazivaju disocijacijom izmeu dogaaja i afekta. Uzrok (i posledica) je strah. Taj strah Vinikot (D. W. Winnicott) opisuje kao strah od ruenja. Strah od ruenja, prema njemu, nije opasnost koja preti u budunosti, nego katastrofa koja se ve odigrala: Pojedinac je ve doiveo ruenje, ali kao injenicu koju nosi skrivenu u svom nesvesnom, u tom smislu to ego nikada nije uspeo da integrie neto toliko traumatino, i to se zbog toga naao u nekoj vrsti agonije, preplavljen talasom jaim od najjae zebnje, talasom koji preti da opustoi, porui, uniti njegov psihiki ivot u pravom smislu te rei. Tu, dakle, postoji neprepoznata disocijacija izmeu prolog dogaaja i tekog iskuenja (koje tek treba da nastupi). Na nivou pojedinca, rezultat je psihika smrt. ovek ivi kao da je ve umro, to je njegova glavna odbrana. Na nivou drutva, to je nesposobnost da se postane ono to jesi. To je vana i velika la ugraena delimino u intelektualnu i, to je mnogo vanije, u afektivnu predstavu drutva o samome sebi. Ona ivot ini nestvarnim, troi ogromnu psihiku energiju i onemoguava roenje novoga ja sposobnog za ivot. (Vinikot)

Dakle, pre i posle svih tih zloina. Jer, ako pogledamo unazad, istorija poslednje decenije prologa veka za nas jeste istorija zloina. ak ne istorija ratova, jer su se ti ratovi gotovo iskljuivo sastojali od nasilja naoruanih profesionalaca nad civilima. Neko je ve primetio da se ne moe imenovati nijedna bitka koja je bila voena tokom tih ratova, kao to je karakteristino upadljivo i odsustvo patriotskih herojskih memoara, romana i filmova koji redovno prate prave ratove, u kojima se velia naa herojska borba. albe veterana tih ratova da im se ne ukazuje uobiajena panja i potovanje nisu bez osnova. Oseanja prema njima variraju izmeu saaljenja i ravnodunosti, do prezira.

ta podrazumevam pod time da ne moemo postati ono to jesmo? Mi vie ne moemo biti ono to smo bili pre nego to smo poinili sve te zloine ali takoe, ne moemo postati ono to posle toga jesmo, jer ih (te zloine) ne priznajemo. Naa predstava o nama samima na ovaj nain postaje nemogua, na nivou drutva i na nivou pojedinaca. U tom procepu, mi smo osueni da postojimo samo kao tela.

I kao pojedinci i kao drutvo, mi nemamo nunu zajedniku predstavu o sebi, jer ona ne moe da se uspostavi. A bez takve predstave mi sebe uopte ne moemo da vidimo kao lanove drutva. Ovde nisu u pitanju puke teorijske konstrukcije. Kod konkretnih ljudi svakodnevno uoavam (a ponekad i oni sami govore o tome) nemogunost da se uspostavi kontinuitet svoga ivota pre, sa svojim ivotom posle.
110

Budui da stara predstava o sebi (pre zloina) nije mogua, a psiholoki je nemogue stvaranje nove (posle zloina), identitet itavoga drutva i identitet svakoga pojedinca postao je sumnjiv, neodreen, nestvaran, jer se identitet gradi na kontinuitetu predstave o sebi. Sumnjiva je postala i sama stvarnost naega postojanja, gotovo svedena na postojanje naih tela. Susreti ljudi ispunjeni su nepoverenjem, jer se poverenje gradi na postojanosti naih identiteta, to jest na postojanosti intelektualne i afektivne predstave o sebi. Mi se teko uzajamno prepoznajemo, kao da se radi o glumcima koji igraju nae nekadanje (sada nemogue) ivotne uloge. Potrebno je mnogo razgovora o onome to se dogodilo (lokalni eufemizam za zloine), da bi se prepolovljeni ivoti spojili, da bi se ljudi ponovo mogli uzajamno poznavati.
111

Uzgred, shvatam da upravo ova sumnjiva stvarnost naeg postojanja i linih identiteta stvara kod ljudi oseanje da se biografije mogu slobodno menjati, falsifikovati, krojiti po potrebi i volji, da svako moe biti ta god je u stanju da zamisli. Jer ako je svako niko, svako moe biti i bilo ko. Otuda uasna brbljivost ovoga drutva, otuda ona guva pred TV kamerama, gde svi neprestano, ma ta bio prividan povod, govore o sebi i samo o sebi (ja sam takav ovek). Kao u kakvom butiku, biraju se i isprobavaju pred ogledalom javnosti razne javne persone. Ovaj drutveni i lini gubitak predstave o sebi ne moe se nadoknaditi nikakvim ulaskom u Evropu, NATO, nikakvim pohvalama drugih (koje tako opsesivno i poniavajue lovimo), nikakvim zvaninim potvrdama. I tako e biti sve dok ivimo sklonjeni od Bojeg pogleda. Uzgred, danas u Srbiji ima svega 0,5% ateista, tano onoliko koliko je bilo vernika dok su Tito i Miloevi bili bogovi. Budui da ne znamo ko smo, jasno je da ne razumemo ni ta se zbiva oko nas. Da li je Kosovo nae? Da li je naa granica na Drini? Da li je Srbija bila u ratu? Da li je Kari uspean biznismen ili ratni profiter? A vlasnik Pinka? Da li je Mladi heroj ili masovni ubica? Da li je NATO zloinaka organizacija ili organizacija u koju treba integrisati nau vojsku? Da li je 5. oktobar bio revolucija ili vojni pu? Jesu li Crvene beretke elitna specijalna jedinica ili ratni zloinci? Zato je ubijen Zoran ini? Budui da ne razumemo ta se zbiva oko nas, ne razumemo ni ko smo i ne moemo da postanemo ono to jesmo. I zar je onda udno to se i politiki ivot kree po povrini, to se iscrpljuje u sukobima linosti koje ne zastupaju nita, ne predstavljaju nikoga i motivisane su samo linom koriu koju vlast donosi telima njihovih nosilaca, kao to to uvek i biva u oporu.

staru predstavu o sebi kao ratnom pobedniku, uprkos i bez obzira na realnu injenicu poraza. ini mi se da bi oni koji uporno i bezuspeno pokuavaju da suoe srpsko drutvo sa zloinima poinjenim tokom prolih ratova, takoe trebalo da budu svesni sa ime se ovde sreu. Elaboracija dogaaja svakako je neophodan i prvi korak u tom poslu, ali samo intelektualni, moralni i politiki argumenti nisu dovoljni. U interesu srpskog drutva mora se razviti strategija, kojom bi se demontirao taj psiholoki mehanizam odbrane, kako bi ono moglo postati ono to jeste.
Odjek, Sarajevo, ljeto-jesen-zima 2003.

Prljava trgovina dokazima

Prema pisanju vaeg lista, premijer ivkovi je pre nekoliko dana opomenuo vladu BiH da bi trebalo da odustane od tube za genocid pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu protiv SCG, jer ministarstvo pravde Srbije poseduje znaajne dokumente koji bacaju drugaije svetlo na rat u BiH. Na to je ministar civilnih poslova BiH, Safet Halilovi, pozvao SCG da te dokumente objavi. Ministar pravde g. Bati na to je izjavio da njegovo ministarstvo poseduje dokaze da su i nad Srbima u BiH vreni progoni, etnika ienja, torture, ubijanja, odvoenje u logore, ali da bi bilo smeno da objavljujemo dokaze iz dokumentacije i ponovo preporuio BiH da povue tubu da prolost ne bi remetila neke budue odnose. Ovde se postavljaju mnoga pitanja, recimo: 1. Kakva je dananja slika o ratu u BiH, a kakva bi bila kada bi se bacila drugaija svetlost na rat u BiH? Da li to g. ivkovi priznaje da je sadanja slika slika genocida?
113

U srpskom drutvu mora se inicirati proces aljenja koji se zavrava odustajanjem od svega to je izgubljeno (Frojd), a to je intelektualna i afektivna predstava nebeskog naroda o samome sebi. Nedavno divljanje rulje na beogradskim ulicama posle utakmice sa Hrvatskom, ilustrovalo je bes i agresivnost kojom se ta ugroena predstava o sebi brani. Rulja je skinula zastavu sa hrvatske ambasade, simboliki oduzimajui Hrvatskoj dravnost, ime je trebalo psiholoki odbraniti

112

2. Da li g. ivkovi misli da bi sliku genocida izmenili dokazi o stradanju i Srba u tom ratu? 3. Da li g. ivkovi misli da su zahtevi za odgovornou za genocid ili progone Srba u BiH zahtevi kojima vlade mogu disponirati po svojoj volji? Gde je tu pravda za rtve i njihove porodice? Da li to znai: mi emo izneveriti svoje rtve, a vi izneverite vae? Mi emo potedeti vae zloince, ako vi potedite nae? 4. Zato je smeno istinito osvetliti rat u BiH? Da li se to sa unutranjepolitikog prenosi na meunarodni plan metod ucene papirima i trgovanja dokazima, koji praktikuju srpski politiari (nemoj ja da progovorim)? Gde je tu pravo javnosti na istinitu informaciju? Da li politiari postoje samo jedni zbog drugih (ja tebi pratam i prikrivam tvoju svinjariju, ako ti meni oprosti i prikrije moju) I bez ovih poslednjih izjava, na stav prema postupku pred Meunarodnim sudom je neozbiljan. Poev od aljivih prigovora kako nismo znali da nismo lanica UN dok tamo nismo ponovo primljeni (a zato smo onda podnosili molbu za prijem?), preko nedavnih ideja o nekakvom prebijanju ove tube sa naom tubom protiv NATO (koju svakako moramo povui ukoliko elimo u NATO), do zagovaranja jednostranog povlaenja te tube od strane BiH da prolost ne bi remetila neke budue odnose (kao da se ti odnosi mogu graditi na nepravdi), pa do neuke prie o tome kako bi tetu plaali nevini (svaku ratnu odtetu uvek plaaju nevini, na primer, roditelji za tetu koju uine njihova deca, ili primerenije, poslodovac za tetu koju uini njegov slubenik), dok bi odtetu podelile rtve sa zloincima (mada ovi potonji nikakvu tetu ne mogu ni dokazati niti dobiti). Nije ovo parnica kao svaka druga, kako nas ponekad uveravaju zastupnici SCG u svojim javnim nastupima. U toj parnici mi moramo pokazati svetu, u koji elimo da se vratimo, da smo svesni napora koje moramo da uloimo kako bismo dokazali da vie nismo ono to smo bili, da vie ne elimo da budemo ono po emu smo postali slavni.
Danas, 15. 08. 2003.
114

Drava nije narod

U krivinom zakoniku Jugoslavije iz 1951. politika dela bila su svrstana u posebno poglavlje pod zanimljivom odrednicom Krivina dela protiv drave i naroda. Ovom formulacijom sugerie se i implicira da svaki postupak, svaka re, koji ugroavaju jednopartijsku komunistiku dravu i reim samim tim predstavljaju i delo protiv itavog naroda. Danas smemo da kaemo da se narod jedva oslobodio te drave. Onda smo dobili dravu (reim) Slobodana Miloevia, pa se narod opet jedva oslobodio te drave. Dodue samo delimino, jer su novoga premijera ubili organi unutranjih poslova te nove drave, to je bio povod za iskrenu optenarodnu alost. Pa zar ve jednom nije jasno da je drava jedno, a narod drugo, ak i onda kada drava sebe naziva narodnom vlau, ili onda kada su dravi puna usta nacionalnog interesa? Zar nisu gotovo sve komunistike diktature nazivale sebe dravama narodne demokratije? Zar nacistika propaganda nije tvrdila da Hitler personifikuje itav nemaki narod? Zar hrvatska ekstremna desnica ne tvrdi da su svi Hrvati Gotovina i zar srpska ne tvrdi da smo svi mi Karadi i Mladi? Zar Miloevi u Hagu ne tvrdi da se tamo ne sudi njemu ve celom srpskom narodu, tj. da su njegova dela i kriminalizovana drava kojom je suvereno vladao, u stvari dela srpskog naroda? Zar ta vena podvala nije ve jednom proitana? Izgleda da nije. Ona se ponovo provlai, recimo, u tekstu mr Dragana Miljania, koji je pod naslovom U znaku etiri generala objavio Danas 14. novembra. Autor ovoga teksta kae: Naime, optube protiv sadanjih hakih zatoenika sadre i kvalifikacije o zajednikim tj. kolektivnim akcijama vojske i policije SRJ (...) na podruju Hrvatske i bive (sic!) BiH, a kasnije i na Kosovu, i dodaje: Nije mi poznat, u bilo kojoj formi, zahtev novih vlasti o preformulisanju ovih kolektivnih optubi Tribunala u individualne. Istog dana Politika prenosi rei predsednika SCG, Svetozara Marovia, izreene u Sarajevu: Nadam se da budunost i odnosi BiH i SCG nee vie biti zasnovani na tubama (misli se na tubu za genocid BiH protiv SCG pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu) (...) Krivce treba izvesti na sud, ali za stradanja na prostorima bive Jugoslavije krivi su pojedinci, a ne celi narodi.
115

U oba teksta opet se (namerno? zato? u ijem interesu?) identifikuju drava i njeni organi sa narodom (kojim narodom, ako je to drava svih graana, dakle, Srba, Albanaca, Maara, Slovaka itd). Na osnovu ega na predsednik smatra da bi tuba protiv jedne kriminalne drave, iji su organi (predsednik, vlada, vojska i policija) vrili teka krivina dela, unutar i izvan granica, bila tuba protiv celog naroda? Zato na predsednik zloine te drave podmee srpskom narodu? Zar nije ta drava, koja sedi na optuenikoj klupi pred Sudom pravde i njeni organi, koji sede na optuenikoj klupi pred Tribunalom u Hagu, ali i u Beogradu, po optunici za ubistvo Zorana inia ista ona koja je preko svojih sudova vrila izborne krae, ista ona ija je policija premlaivala pripadnike Otpora i druge demonstrante, ista ona koja je opljakala stare i nove tedie, napunila depove vercerima nafte, cigareta i oruja i dakovima iznosila novac toga naroda na Kipar? Zar onda nije neverovatno kada na predsednik izjednaava tu dravu sa narodom? Civilno drutvo, za koje se svi deklarativno zalau, bilo bi drutvo koje bi dravu razumelo kao servis koji treba da slui graanima tj. narodu, a ne kao ikonu kojoj narod treba da se neupitno klanja, ta god ta drava radila. Odgovornost drave za postupke njenih organa prema drugim subjektima meunarodne zajednice ista je ona odgovornost koju drava ima prema sopstvenim graanima (narodu). Izjednaavanjem drave sa narodom upravo se zagovara kolektivna krivica srpskog naroda, jer drava je nesumnjivo kriva. Nije mogue tu dravu uspeno odbraniti od njene krivice, niti bi krivica te drave na bilo koji nain implicirala kolektivnu krivicu naroda. Upravo oni koji brane Miloevievu kriminalnu dravu od osnovanih optubi za zloine da bi navodno zatitili narod od optubi, ine tom narodu medveu uslugu, jer prihvataju zloine te drave kao zloine celog naroda. U izlaganju Miljania kriju se jo opasnije implikacije, jer on izjednaava krivicu pripadnika zloinakog udruenja, kome su prema optunici pristupili razni dravni organi vojske i policije, sa kolektivnom krivicom naroda. Kolektiv tog zloinakog udruenja nema nikakve veze sa kolektivitetom naroda. Kada se govori da nema nikakve kolektivne krivice misli se na krivicu naroda, a ne na krivicu
116

sauesnika u zajednikom krivinom delu (koja je takoe kolektivna, ali zasnovana na pojedinanoj kriminalnoj volji, svesti i pojedinanim postupcima u okviru zajednikog kriminalnog plana). Stvari su toliko jasne da je teko oteti se utisku da je prosipanje ovakve magle u stvari u funkciji potpunog negiranja bilo kakve krivice hakih optuenika.
Politika, 19. 11. 2003.

ta je do sada dokazano u Hagu

Razgovor vodila Milanka aponja-Hadi Iako se jo ne vidi kraj suenju, u procesu protiv Slobodana Miloevia ve je mnogo toga dokazano. Pre svega, mislim da je dokazana njegova odluujua uloga u raspadu SFRJ i zapoinjanju ratova. Mada to samo po sebi nije predmet optuenja, iz te predigre se jasno vidi kako se Miloevi dokopao odluujueg uticaja i kontrole nad JNA i njenim vrhovnim komandantom, Predsednitvom SFRJ. Dalje je takoe dokazano da je preko JNA i srpske policije on uspeo da ostvari i kontrolu nad paravojnim formacijama, kao i nad Vojskom Republike Srpske, koju je formirao, naoruao i plaao. Kada se uzme u obzir da je preko tzv. Zajednike komande Miloevi 1999. imao i potpunu kontrolu nad snagama na Kosovu, njegova odgovornost za zloine koje su poinili JNA, Vojska Republike Srpske, srpska policija i paravojne formacije oigledna je. U odnosu na optubu za genocid, mislim da je samo postojanje genocida dokazano, i to ne samo dokazima izvedenim na Miloevievom suenju, ve i presudama i priznanjima drugih optuenih koji se odnose na tzv. male genocide, tj. progon po etnikoj osnovi. Zbir tih malih genocida u svojoj sumi jasno ukazuje na genocid, bez obzira
117

da li su izvrioci genocidnog plana, pojedinano i u svakom konkretnom sluaju, postupali sa genocidnim umiljajem i da li su bili svesni celine plana. to se tie Miloevieve odgovornosti za genocid, mislim da mu je do sada dokazano bar pomaganje. Naime, iako je iz javnih istupanja politikog vrha bosanskih Srba, naroito Karadia, odavno postalo jasno kakve namere oni imaju prema nesrpskom stanovnitvu BiH, Miloevi im je preko krnjeg Predsednitva i JNA na raspolaganje stavio sva sredstva za izvrenje krivinih dela i nastavio to da ini i nakon masakra u Srebrenici, pruajui utoite naredbodavcu toga masakra koji je javno boravio u Srbiji nakon to je optuen za genocid. To su jasne radnje pomaganja. Naravno da mu pri tom nimalo ne pomae injenica da je u meuvremenu i u zemlji optuen za brutalna ubistva politikih protivnika, kao ni psihopatska agresivnost, bezobzirnost prema rtvama-svedocima i cinizam koji ispoljava u svojoj odbrani (Ja sam ovek mira). Kako ocenjujete svedoenja Miloevievih saradnika? Oni su svedoili o faktikom uticaju i kontroli koju je Miloevi imao nad srpskim snagama, jer ga oni uzrono povezuju sa zloinima koje su te snage poinile. To su, recimo: svedoenje Slobodana Lazarevia, koji govori o delovanju DB-a u sukobima u Hrvatskoj; svedoenje Zorana Lilia, koji svedoi da je Jovica Stanii imao kontrolu nad Crvenim beretkama, a da je bio direktno potinjen Miloeviu; svedoenje Milana Babia o kontroli srpskog MUP-a nad policijom RSK, o tome da je Marti bio potinjen Staniiu; svedoenje Aleksandra Vasiljevia o tome da je Frenki ispred MUP-a Srbije obuavao dobrovoljce u Krajini, da je DB angaovala Kapetana Dragana za iste svrhe i da su se Marti i Hadi obraali direktno Miloeviu za municiju i rezervne delove; svedoenje Galbrajta o tome da Marti, Milanovi (zastupnik Srba iz Istone Slavonije) i Babi nisu donosili nikakve odluke dok se ne konsultuju sa Miloeviem; svedoenje Osmana Selaka, komandanta banjaluke pozadinske baze JNA, da nijedan srpski i crnogorski oficir nije napustio Banjaluku, kada je navodno nareeno njihovo povlaenje iz Bosne, ili da je Selakova baza svakodnevno kontaktirala sa Beogradom; svedoenje Budimira Babovia o vebanju i naoruavanju paramilitaraca u Bubanj Potoku kraj Beograda; svedoenje biveg korpiona
118

B-104 o tome da je Frenki bio baziran u Bajinoj Bati i odatle komandovao srpskom policijom, vojskom i paramilitarcima koji su delovali u istonoj Bosni; svedoenje Arkanove sekretarice B-129 o tome da je Arkan dobijao nareenja od DB i da je Vojska Jugoslavije opremala i naoruavala Tigrove preko generala Duka Lonara; svedoenje etnikog lidera iz Subotice C-47 o prelaenju u Bosnu, kod Skelana, kamiona JNA sa vojskom, Crvenim beretkama, paramilitarcima i padobranskom jedinicom iz Nia, i o tome da se etnikim dobrovoljcima vreme provedeno na ratitu raunalo u dvostruki sta za potrebe penzijskog osiguranja; svedoenje B-127 da su JNA i Vojska RS delili isti radarski sistem, da su oficiri Vojske RS imali knjiice Vojske Jugoslavije i primali plate iz Beograda; svedoenje C-1149 da su JNA, policija Srbije i paramilitarci zajedno delovali pri prinudnom iseljavanju, prebijanju i zatvaranju 1.700 civila Hrvata; svedoenje C-013, pripadnika srpske policije u podruju Vukovara, da je oficir srpskog MUP-a bio zaduen za prevoz i distribuciju oruja, koje je JNA slala preko Dunava radi naoruavanja lokalnih Srba u Hrvatskoj. Zanimljive su i trake, kao ona na kojoj Frenki navodi mesta na kojima su se Crvene beretke borile u Hrvatskoj i Bosni, ili ona na kojoj eelj govori o tome kako ga je Jovica Stanii zaduio da prikuplja dobrovoljce u Slavoniji i kako je DB dostavljala eelju oruje za naoruavanje tih ljudi. Onda je svedoio poslednji jugoslovenski premijer Ante Markovi. Najznaajnija su svakako svedoenja Ante Markovia, Milana Kuana i Stjepana Mesia, koji uspeno demontiraju osnovnu odbranu Miloevia da je on toboe branio teritorijalni integritet Jugoslavije, da su rat toboe zapoeli Hrvati, i da on nije odgovoran za postupke JNA koja je bila pod kontrolom Predsednitva. Iz njihovih iskaza je jasno da je prvi separatistiki ustav donela Srbija, da je Miloevi sistematski ruio sve savezne institucije, da je tajno organizovao oruanu pobunu u Hrvatskoj, da je amputirao Sloveniju da bi prvo paralisao, a potom osvojio Predsednitvo, te da je na kraju preko Jovia kontrolisao Predsednitvo, a preko Predsednitva Armiju. Svedoenje Ante Markovia je posebno znaajno, jer je preko njega u dokazni materijal uneta knjiga Borisava Jovia Poslednji dani SFRJ.
119

Miloevi vie nije tako samouveren, menja raspoloenje, poputa mu panja. Subjektivno, dakle psiholoki, mislim da arogantnog i nasilnog oveka kakav je Miloevi teko opetereuje sopstvena nemo. Ona se ogleda ne samo u tome to mu svakoga jutra stavljaju lisice da bi ga doveli u sudnicu, to mora da ivi po dnevnom redu Sheveningena, ve i u izdaji insajdera koju ne moe da kazni, u trijumfu politikih protivnika kao to su Ante Markovi i Stjepan Mesi, i u promenama raspoloenja srpske javnosti, nakon otkria njegove uloge u atentatu na Ibarskoj magistrali i ubistvima uruvije i Stambolia. Ako se tome doda injenica da su Mira Markovi i Marko Miloevi u bekstvu, da srpska vojska uestvuje u operacijama NATO snaga, jasno je da se itav njegov svet, gotovo neshvatljivo, preko noi potpuno uruio. Sve su ea priznanja optuenih u Hagu. U kakvom su ona odnosu sa Miloevievim suenjem? Miloevi se brani ne samo poricanjem svoje odgovornosti za zloine, nego i poricanjem injenice da ih je uopte bilo i jasno je da svako novo priznanje potkopava i njegovu odbranu. Zloini koje opisuju svedoci i rtve bivaju potkrepljeni iskazima samih izvrilaca tih zloina. Primera radi, o masakru u Srebrenici (za koji su, prema Miloeviu, odgovorni Francuzi!) u svojim priznanjima nairoko i potanko govore Momir Nikoli i Dragan Obrenovi, izvrioci masakra. Oni govore o planu itave akcije koja je logistiki bila vrlo sloena, o organizaciji hvatanja, transportovanja na stratita, ubijanja, zakopavanja, otkopavanja i ponovnog zakopavanja hiljada rtava, kao i o ueu raznih jedinica i mnotva oficira, na elu sa Mladiem, u ovom zloinu. Predrag Banovi, recimo, u svom priznanju govori o logoru Keraterm i onome to se u tom logoru dogaalo. Prema Miloeviu, to nisu bili nikakvi logori, ve odredita gde su civili radi sopstvene bezbednosti sklanjani iz podruja ratnih dejstava. Banovi, koji priznaje da je u tom logoru ubio pet ljudi i uestvovao u premlaivanju 22 logoraa, ovako opisuje taj logor: Po dolasku u logor zatoenicima je oduzimana sva lina imovina, a zatim bi ih tukli. Nakon toga bi ih uterali u skladini prostor gde nisu mogli ni lei ni kretati se. Veina ih je pozivana na ispitivanje gde su redovno dobijali batine. Naroito
120

velike izglede da e biti premlaeni imali su muslimani i Hrvati koji su bili istaknute linosti u drutvu, intelektualci i imuniji ljudi. Premlaivanja su vrili i posetioci koji su dolazili u logor samo da bi bejzbol palicama, pendrecima i kablovima, na koje su bile privrene metalne kuglice, premlaivali zatvorenike. Mnogi zatoenici nisu preiveli Keraterm. Njihova tela su stavljana u kontejner za ubre ili ostavljana pored njega, a kada bi leeve odvozili iz logora drugi zatvorenici su bili prisiljeni da ih tovare u vozila.

Slino govori Ranko ei o logoru Luka, gde je uestvovao u seksualnom zlostavljanju, premlaivanju i nasuminim ubistvima. Stevan Todorovi govori o svom ueu u premlaivanju, iznuivanju iskaza i seksualnom zlostavljanju muslimana u policijskoj stanici u Bosanskom amcu, a Milan Simi o zlostavljanju u logoru u Bosanskom amcu, gde je kao posetilac, zajedno sa drugim posetiocima, Blagojem Simiem, Simom Zariem, Miroslavom Tadiem, Stevanom Todoroviem i Slobodanom Miljkoviem, premlaivao zatoene muslimane.

121

ta je priznala Biljana Plavi? Priznanje Biljane Plavi je bilo prvo priznanje koje je moda otvorilo vrata ostalima. Imajui u vidu visoki poloaj koji je zauzimala, njena saznanja o poinjenim zloinima bila su daleko ira i sveobuhvatnija, pa se i njeno priznanje odnosi na mnoge zloine koje bi izvrioci moda pokuavali da poriu. Tako Biljana Plavi: pojedinano imenuje 391 logor koji su srpske snage uspostavile irom teritorije BiH; priznaje ubistva desetine zatvorenika u Manjai, 14 u Bratuncu, najmanje 266 u KPD Foa, 190 u selu Grabovice, stotine u logoru Omarska; priznaje streljanje 250 zatvorenika u Prijedoru, ubistva neodreenog broja u Karakaju, logoru Suica, Keraterm, Luka i jo 15 logora ili objekata u vezi sa logorima; priznaje ubistva tokom napada na sela i gradove, 78 u Bijeljini, 65 ubistava u Bratuncu, 10 u Brkom, streljanje 30 muslimana u Prohovu, ubistvo i spaljivanje tela 70 muslimana u naselju Bikavac, likvidaciju vie stotina mukaraca, ena i dece u Viegradu i na mostovima Drine, ubistvo 15 muslimana u Zvorniku i masovna ubistva u jo 15 mesta u BiH; priznaje unitavanje preko 140 kulturnih i verskih spomenika Hrvata i muslimana u BiH. to je jo vanije, ona priznaje da je sve to injeno u nameri da se prisilno i trajno uklone nesrbi sa teritorija na koje su Srbi polagali pravo, te da je Radovan Karadi jo ranije javno upozorio muslimane da e biti uniteni ukoliko budu traili suverenu i nezavisnu BIH. Koliko je to vano za Miloeviev proces? Za Miloevievu odgovornost najvaniji je onaj deo u kome Plavi priznaje da su u kreiranju i sprovoenju te namere, tj. cilja, uestvovali mnogi pojedinci, ukljuujui Slobodana Miloevia, Radovana Karadia, Momila Krajinika i Ratka Mladia, te da su u sprovoenju te namere neki lanovi vostva blisko saraivali sa Slobodanom Miloeviem. U njenom priznanju se govori i o ueu MUP-a Srbije, politikog rukovodstva i vojnog vrha iz Beograda u sprovoenju plana nasilnog razdvajanja etnikih zajednica i prisilnog trajnog uklanjanja nesrba sa teritorija na koje su Srbi polagali pravo. Ovakvim priznanjem Biljana Plavi uinila je Miloevia saodgovornim za svaki pojedini od hiljada i hiljada zloina poi122

njenih u BiH. Ona je ujedno razorila tezu o navodno spontanom graanskom ratu u BiH. Ona je, naime, priznala sam zloinaki plan i stavila Miloevia u sam centar njegovog stvaranja i sprovoenja.
Danas, 29-30. 11. 2003.

Ko sme da se izvinjava

Omer Karabeg vodi razgovor sa Sranom Dizdareviem, predsednikom Helsinkog komiteta BiH i Srom Popoviem U poslednje vreme uestala su izvinjenja koja izgovaraju predstavnici drava na podruju bive Jugoslavije. Mislite li da od toga ima koristi? Sra Popovi: U tim izvinjenima pominju se neka zla, neke nesree, meutim, u srpskoj javnosti nikada nije jasno reeno koja su to zla, kakve su to nesree. Oigledno je da su to eufemizmi za zloin. tavie, u javnosti u Srbiji dominatno je poricanje da su ikakvi zloini injeni. Gospodin Miloevi nedavno je u Hagu tvrdio da su za Srebrenicu odgovorni Francuzi, a mediji su to preneli bez rei komentara. Tako da obian ovek dobija utisak da mi aljemo nevine ljude u Hag, i to pod pritiskom, zato to je to uslov da dobijemo donacije, a ne zbog toga to su oni za neto odgovorni. Kod takvog stanja stvari, mislim da su ta izvinjenja potpuno deplasirana. I ne samo to; ne moete pobiti 200.000 ljudi, pa rei izvinite. To je, po meni, uvredljivo. Sran Dizdarevi: Slaem se sa gospodinom Popoviem, meutim, odnekud treba poeti. Bez obzira to je rije o simbolinim gestovima, o malim koracima u jednom tekom i bolnom procesu, ipak mislim da su ova izvinjenja na neki nain probila led. Ako nita drugo, izali smo iz jednog zaaranog kruga u kome su sve strane tvrdile kako su vodile odbrambene ili makar pravedne ratove, a da su drugi
123

inili zloine. Meni se ini da ova izvinjenja nagovijetavaju mogunost da se konano, osam-devet godina nakon poinjenih zala, krene u proces konanog utvrivanja istine i da se onda pokua uspostaviti povjerenje koje e voditi ka pomirenju. Sra Popovi: Ja razumem poziciju gospodina Dizdarevia, slaem se da je ovo to se desilo nekakav pomak. Ali to je toliko minimalno u odnosu na ono to se zbivalo, da je potpuno neadekvatno. Gospodin Dizdarevi kae da je dobro to je konano, posle osam-devet godina, neko uspeo da izgovori makar i eufemistika izvinjenja, ali posle osam-devet godina niko u Srbiji nije suen za ta nedela. Ovde se javnost ponaa kao da je sve oproteno, ako je uopte neega i bilo. Trebalo bi prvo objasniti ljudima kako se to Mladi nakon Srebrenice toboe krio, a moda se i sada krije, po Srbiji, otkuda prisustvo Crvenih i svih drugih beretki, na stratitima Bosne i Hercegovine, kakva je bila uloga JNA u Hrvatskoj i Bosni, pa se tek onda izvinjavati. Ako se ve izvinjavamo, onda treba znati na ta se to izvinjenje uopte odnosi. Sran Dizdarevi: Ja sam, naravno, pristalica toga da se uspostavi pravda, i to ne samo na temelju presuda Hakog tribunala, jer taj Tribunal do svog zatvaranja nee moi da razrijei vie od 150 najveih i najvanijih sluajeva, dok, prema nekim procjenama, na ovim naim prostorima ima desetak hiljada ljudi koji bi mogli odgovarati za zloine protiv ovjenosti, ratne zloine i zloine genocida. Zbog toga i domai sudovi u Srbiji i Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj moraju konano progovoriti jezikom pravde i suoiti se s tim da su njihovi sunarodnici inili zloine. Meutim, pravda ne moe pokriti cijelu istinu. Treba ispisati jedinstvenu istoriju zbivanja na ovim prostorima, umjesto tri, etiri ili pet interpretacija, koliko ih danas imamo. Na osnovu toga svako od nas treba da prihvati svoju odgovornost, ne samo krivinu, nego i svaku drugu, i da onda krenemo u normalizaciju, u uspostavljanje odnosa kakvi dolikuju civilizovanim narodima. Sra Popovi: Ne mogu da se sloim sa gospodinom Dizdareviem kada se on zadovoljava ovim redosledom poteza. Pravilan redosled postupaka u procesu pomirenja morao bi da bude sledei: najpre strana koja je uinila zla, kako kae gospodin Marovi, treba da prizna ta je uinila, da kae da ne moe sebi da oprosti to je to uinila, pa
124

onda da ponudi izvinjenje koje druga strana moe da prihvati ili da ne prihvati. Tek nakon toga moe da se govori o nekom pomirenju. Da li lideri na podruju bive Jugoslavije imaju moralni kredibilitet da upuuju izvinjenja? Recimo, Marovi je poetkom devedesetih godina pohod na Dubrovnik nazvao ratom za mir. Sra Popovi: Naravno da ne. Gospodin Marovi stvarno ima malo kredibiliteta. On i moe da sedi na toj poziciji na kojoj sedi zato to nikada niko nije ispitao njegovu odgovornost za sva ta zla o kojima on sada govori. Sran Dizdarevi: Ja, naravno, pamtim i gospodina Marovia i gospodina ukanovia iz vremena opsade Dubrovnika i rata u Bosni i Hercegovini, ali ne mislim da treba ekati potpunu smjenu generacija, jedan potpuno novi kvalitet, pa tek onda ulaziti u procese normalizacije. Oni imaju legitimitet da govore u ime svojih zemalja. to se tie moralnog kredibiliteta, ja mogu biti miljenja da je taj njihov kredibilitet veoma upitan i veoma ranjiv, ali oni govore u ime zemalja na ije elo su izabrani kroz demokratske forme i demokratske izbore. Ta funkcija obavezuje, a samim tim i rijei koje oni iskazuju imaju neku teinu, bez obzira na moralni aspekt stvari. Sra Popovi: Mislim da nedostatak kredibiliteta onih koji se izvinjavaju utie i na kvalitet njihovih izvinjenja. Ta izvinjenja, izreena od strane tih ljudi, deluju neiskreno, a naroito u sluaju kada ih njihova javnost uopte nije ovlastila da takva izvinjenja daju. Izvinjenje gospodina Marovia u oba maha primljeno je u ovoj sredini ili sa ignorisanjem ili ak sa protestima. I zato se meni ini da je za kvalitet tih izvinjenja nuno da se najpre utvrdi i prizna ta se uinilo, pa da se tek onda izvinjavamo. esto sam uo ovakve rekacije: ta on ima da se izvinjava u moje ime, kada ja u svemu tome niam uestovao. Sran Dizdarevi: Postoji veliki broj ljudi koji sebi nemaju ta da prigovore, ali jedno je individualna krivica za poinjeni zloin, a drugo je osjeaj kolektivne odgovornosti za politiku koja je proizvod jednog stanja duha u kojem svi participiramo. I u tom smislu ja ne
125

mislim da nevini treba da bjee od izvinjenja. Prije neki dan na jednom okruglom stolu o Srebrenici uo sam izvinjenja naih beogradskih kolega, svi oni su bili antiratni aktivisti, ali su, poto je zlo dolo iz drave u kojoj oni ive, osjetili potrebu da svoje izvinjenje upute rtvama i svima onima koji su stradali zbog politike te drave. Sra Popovi: Zloine u BiH inila je naa drava i naravno da krivinu odgovornost za to snose organi te drave. Njenim liderima se sudi pred Hakim tribunalom, a samoj dravi pred Meunarodnim sudom pravde. A mi, graani te drave, odgovorni smo za svoj politiki izbor. Mi smo birali gospodina Miloevia, i to plebiscitom, u doba kada je bilo jasno da je njegova politika politika rata. On je etiri puta izabran na slobodnim izborima u Srbiji, on je posle Srebrenice dobio dva miliona glasova u SR Jugoslaviji. I naravno da su svi oni koji su za tu politiku glasali i koji su takvu dravu svojim glasovima stvarali odgovorni za njene postupke. A ta je sa onima koji su glasali protiv Miloevia, koji su osuivali zloine jo u doba kada su se oni deavali, koji svojim postupcima nisu ni na koji nain doprineli tim, kako kau pravnici, zabranjenim posledicama? Oni takoe mogu biti odgovorni zato to, kako Hana Arent kae, ivimo meu ljudima. Ako se radujete pobedi koarkakog tima Jugoslavije, iako niste dali nijedan ko, nego ste sedeli u fotelji i navijali, onda isto tako treba da se stidite zbog onoga to je radila vaa vojska. Pored izvinjenja, u opticaju je jo jedna re pratanje. Sran Dizdarevi: Ja bih rekao da je to individualni, zaista individualni in, i da ga treba prepustiti svakom pojedincu, bez kvalifikovanja oprosta kao neega to je neminovno i bez ega se ne moe. Ja mislim da e biti opratanja, jer ljudi ne mogu da ive optereeni negativnim nabojem i potrebom da zlo u sebi uvaju. Sra Popovi: Vi ste pitali da li se opratanje moe zatraiti, to jest zahtevati od rtava. Naravno da ne moe. Kao to je priznanje zloina i kajanje autonomni in onoga ko je poinio neko zlo, tako je i autonomni in rtve da prihvati izvinjenje ili ne. Po mom miljenju, kao to je u interesu onih koji su inili zlo da to priznaju i da se pokaju, tako je i u interesu rtve, da bi mogla da nastavi normalan ivot, da izvinjenje, kada je ono iskreno, prihvati. Ali to od rtve niko ne moe da zahteva.

A kako biste komentarisali onu reenicu koja se esto izgovara: Oprostiemo, ali neemo zaboraviti? Sra Popovi: ivot se sastoji od pamenja i zaboravljanja. Sa suvie pamenja ne moe se iveti. Ljudi su skloni da vremenom zaborave. U tome ima i dobrog i loeg. Sran Dizdarevi: Ja mislim da ne smije biti zaborava. Ako pogledamo nau prolost, izgleda da je svaka generacija morala proi kroz kataklizmu i da je nedostatak i kolektivnog i individualnog pamenja dijelom zasluan za obnavljanje tih ciklusa. Zbog toga mislim da ne treba zaboravljati, da treba ugravirati uspomenu i na Jasenovac i na Kozaru i na Srebrenicu. Ja, naravno, ne negiram snagu zaborava i potrebu da se i na taj nain udaljimo od loih pamenja i loih iskustava, ali mislim da treba pamtiti sa pogledom unaprijed. I na kraju, mislite li da je istinsko pomirenje uopte moguno? Sran Dizdarevi: Uvjeren sam da je to mogue. Bez toga bi ivot na ovim prostorima bio lien smisla. Podsjetio bih na onaj ve toliko isticani primjer Njemake i Francuske koje su toliko ratovale u prolosti, a sada su njihovi odnosi na takvom stupnju da mogu da poslue kao primjer ostalima. Zato i mi ne bismo mogli krenuti tim putem? Nemamo mi u sebi vie zla nego drugi narodi. Sra Popovi: Mislim da je proces pomirenja dug, bolan i sloen i mislim da on umnogome zavisi od postizanja nekakve pravde. Da je mogu, to pokazuje sluaj Nemake koja je uspela da se pomiri sa celim svetom, iako su nacistiki zloini prevazilazili sve ono to se ovde dogaalo. Kada e se to dogoditi? Po mom miljenju, do pravog pomirenja e doi tek izmeu generacija koje nisu neposredno uestvovale u nedavnim traginim dogaajima.
Most Radija Slobodna Evropa (RFE), 01. 12. 2003.

126

127

Nai zloini i na interes

Vojin Dimitrijevi, direktor Beogradskog centra za ljudska prava, na tvrdnje Karle del Ponte da se Mladi nalazi u Beogradu, izjavio je za B92 da se ona nee smiriti dok u Srbiji na vlast ne dovede krajnju desnicu i tada e biti ispunjeno njeno proroanstvo da je sa ljudima u Srbiji nemogue saraivati (...) Ona bi morala da shvati da se nijedno suenje ne vodi u politikom vakuumu. Utisak je da je jedna vlada koja je bila spremna na saradnju, ve od izruenja Miloevia stalno izloena pritiscima, a to ovde stvara otpor koji e rezultirati vladom koja uopte nee hteti da sarauje sa Tribunalom. Pogledajmo malo logiku ove izjave. Nema nikakve sumnje da postoji obaveza (dunost) drave da sarauje sa Hakim tirbunalom i izruuje optuene. tavie, obaveza saradnje nita drugo i ne podrazumeva do pomo u prikupljanju dokaza i izruivanje optuenih. Sa time se niko ne moe sporiti. Takoe je jasno da je, s druge strane, dunost tuiteljke Karle del Ponte da insistira na tome da naa drava ispunjava svoje obaveze (tj. da vri pritisak na nosioca te obaveze). Jedna od glavnih zamerki antihakog lobija Tribunalu je da je to politiki sud. Sutina ove zamerke je u tome da, navodno, Tribunalu nije primarna namena i namera da pred lice pravde izvede ljude za koje osnovano sumnja da su poinili ratne zloine, ve da postigne neke politike (srobofobne) ciljeve. Da je osnovana i da se moe dokazati, bila bi ovo znaajna injenica. Dostojanstvo suda, a ja bih rekao i njegov kredibilitet, sastoji se u ogranienosti njegovog zadatka (Hana Arent). Ni sud ni tuilatvo ne smeju se rukovoditi nikakvim drugim motivom do kanjavnjem krivaca. Ali ta se ovde dogaa? Profesor prava dr Vojin Dimitrijevi zamera Tuilatvu to to ne vodi politiku (tj. ne shvata da se ne sudi u politikom vakuumu). Po profesoru Dimitrijeviu, Tuilatvo bi moralo da shvati da u naoj zemlji postoji otpor prema izvravanju naih meunarodnih obaveza i da e taj otpor biti sve vei to se vie
128

insistira na obavezama. Pa ako Tuilatvo eli da mi ispunimo svoje obaveze, ono ne bi smelo to od nas da trai, jer se mi onda zdravo zainatimo, pa neemo uopte da saraujemo. I glasamo za radikale. Ovde je implicirano rasuivanje da se ne radi o pravima i dunostima, nego o interesima (u interesu je same Karle del Ponte, pouava je prof. Dimitrijevi, da ne radi svoj posao, da mnogo ne insistira, jer inae nee dobiti nita, tj. onda mi neemo uopte izvravati svoje meunarodne obaveze). Nego hajde da se nagodimo. Ali, kako i da se pogaamo kada su i sami ti interesi pogreno shvaeni. U naem je interesu da ispunjavamo svoje meunarodne obaveze i u naem je interesu da se kazne zloinci meu nama, da se krivica individualizuje i da se demontira kriminalna drava koja je zloine planirala, podsticala i pomagala. Ako mi sami ne razumemo da nam je takoe u interesu da razumemo ta nam je u interesu, utoliko gore po nas. U to se niko nee meati, svako ima pravo na samodestrukciju. Zato mi mislimo da je neko drugi duan da o naim interesima vodi rauna vie nego mi sami? Zato mislimo da moemo bilo kome da prebacujemo to to ne ini i da pretimo sopstvenom samodestrukcijom? Zar smo mi maloletnici, nesposobni da vodimo rauna o sebi (dakle, neodgovorni za svoje postupke i svoju budunost)? Zar smo mi toliko neuraunljivi da o naim interesima treba da brine neki staratelj? Zato oekujemo da cela meunarodna zajednica, Ujedinjene nacije i njihov Tribunal, ta Evropa iji smo deo oduvek bili treba da napuste svoj sistem vrednosti (da se zloini moraju kanjavati, a da se ugovori moraju izvravati) da bi nas, protivno ak i naem sopstvenom interesu, odobrovoljili? Zato ceo svet treba da vodi rauna o naem otporu osnovnim civilizacijskim vrednostima i da mu se prilagoava? Zato bi taj svet trebalo samo da nas izdrava i alje nam poklone (lat. donatio), a naa je stvar to to emo sa tim parama subvencionisati sunarodnike optuene za genocid i njihove porodice. (Prilikom trajka radnika u US Steelu, novinari su zabeleili dva transparenta: Dajte pare! i Idite kui!) Mi pijani hodamo sredinom autoputa, oekujemo da nam se prilagodi ostali saobraaj i zameramo Karli del Ponte to nam trubi: time nita nee postii, jer to trubljenje u nama samo stvara otpor pa emo se baciti pred prvi kamion. Pa nek onda vide ta e! U
129

sukobu prava (dunosti hakog tuioca i suda i nae obaveze da sa njima saraujemo) i naeg otpora pravu, svako od nas pojedinano je ili deo problema (otpora) ili deo reenja. Stajati sa strane, ispisan iz ive stvarnosti ovoga drutva, i konstatovati objektivno neumitnu i nepromenjivu injenicu otpora pravu, znai postati deo problema. Snagu tom otporu daju brojni strasni poricatelji i simultani revizionisti nae nedavne istorije (koji su poeli da je revidiraju jo dok se stvarala, a nastavljaju to da ine i danas). Snagu tom otporu daju i oni koji ga iz neutralne, objektivne pozicije prihvataju kao nepromenjivu datost, kojoj se svi mi pojedinano i ceo svet moemo samo mudro prikloniti. Koga vam je moliti, nije vam ga ljutiti.
Helsinka povelja, 73-74, februar-mart 2004.

kamarile. Miloevieva osuda za genocid mogla bi pasti na teret cele drave, jer to je jedino krivino delo za koje moe biti odgovorna drava, koja inae krivino ne odgovara. Da poemo od kraja. Meunarodni sud pravde nije krivini sud i naa drava pred njim ne odgovara krivino. Drava nikada ne odgovara za krivina dela, pa ni na tom sudu, pa ni za genocid. Drava odgovara za posledice krivinog dela koje su u vrenju slube izvrili njeni izabrani organi, njena administracija, vojska, policija itd. Drava uvek i svuda odgovara za takve posledice, kao i za svaku drugu tetu koju u vrenju slube priine njeni organi (recimo, protivpravno liavanje slobode). To to drava odgovara za tetu koju priine njeni organi, prof. Dimitrijevi predstavlja kao neki paradoks. Ali, ono to on eli da kae je da nije lepo da svi plaamo za grehe svoje drave (njenih organa). Kakve veze mi imamo sa time to rade na predsednik ili nai generali? Pa nee biti da je ba tako, pogotovo kada se zna da je taj predsednik izabran aklamacijom i potom etiri puta biran na (raznim) predsednikim izborima, poslednji put revolucionarne 2000, sa dva miliona glasova. Da li se eli rei da su birai neodgovorni za svoj glas? Da je birako telo neodgovorno? Ono se jeste ponaalo neodgovorno, ali odluka veine obavezuje sve. ega u tome ima iracionalnog? Kada ovaj razlog proglaava racionalnim, prof. Dimitrijevi u stvari hoe da kae da je razumljivo to to je neprijatno sada plaati ceh. Meutim, duniku je to uvek neprijatno. On racionalno ne eli da plati dug. Ali, da li je to pravni razlog da mu sud dug oprosti? Trei razlog: Merila koja postavlja Konvencija o genocidu su stroga. Ma koliko strano bilo masovno izvravanje zloina, ono ne predstavlja genocid bez genocidne namere potpunog ili deliminog unitenja jedne nacionalne, etnike, rasne ili verske zajednice. Da bi se ona (namera) utvrdila, potrebno je nai dokaz kakav je Nirnberki sud imao u vidu zapisnika sa konferencije u Vanzeu, gde je vrh nacistike Nemake reio da pristupi brutalnom konanom reenju jevrejskog pitanja. Stie se utisak da prof. Dimitrijevi misli da je nacistikom vrhu u Nirnbergu sueno za genocid, a da je to bilo mogue, jer je bio dovoljno neoprezan da svoje genocidne namere zapisniki konstatuje. Nita slino nije se dogodilo. Nirnberki sud nije utvrivao nikakvu genocidnu nameru, jer za genocid nije ni sudio, pa njegova
131

Racionalni otpor
Povodom eventualnog postojanja odgovornosti za genocid na strani Slobodana Miloevia (pred Tribunalom u Hagu) i na strani nae drave (pred Meunarodnim sudom pravde), prof. Vojin Dimitrijevi u prvom broju novog magazina Forum ima ozbiljnih sumnji da ovakva odgovornost postoji. On za to navodi tri razloga. Prvi razlog: Haki tribunal je dosad odbacio sve optube za genocid, izuzev u prvosvetepenoj presudi protiv generala Krstia, koja nije konana. Ovom nepotpunom indukcijom se sugerie zakljuak da nikakvog genocida tu nije ni bilo. Naravno, u meuvremenu je presuda protiv generala Krstia postala pravosnana, a jedan jedini sluaj krivine osude je dovoljan da, ovoga puta ispravno, zakljuimo da je postojanje genocida utvreno sudskom presudom. Da li to utie na stav prof. Dimitrijevia? Ne znamo, nismo uli. Drugi razlog: Racionalni razlozi se svode na brigu da svi graani Srbije i Crne Gore ne plate za politiku biveg predsednika i njegove
130

praksa u tom pogledu ne moe da predstavlja nikakav pravni presedan. Naime, u doba Nirnberkog procesa takvo krivino delo nije ni postojalo. Sam pojam i njegova definicija dati su tek u Rezoluciji Generalne skuptine UN na prvom zasedanju 11. decembra 1946, a Nirnberki proces je dovren 1. oktobra 1946. Dakle, Nirnberki sud nije utvrivao nikakvu genocidnu nameru, pa samim tim nije mogao ni trasirati metodologiju kojom bi se takva namera utvrivala. Poto je (pogreno) utvrdio da je za dokazivanje genocidne namere potrebno nai zapisnik, prof. Dimitrijevi nas podsea da jo nije naen slian dokument koji bi se odnosio na politiku elitu SRJ i njene saveznike i saradnike. Dakle, prema prof. Dimitrijeviu, bez zapisnika ili slinog dokumenta ne moe se dokazati namera, a bez namere nema genocida, ergo ni Miloevi, ni SRJ ni za kakav genocid ne mogu biti odgovorni. Quod erat demonstrandum. Ostavimo sada po strani odgovornosti SRJ, jer u postupku pred Meunarodnim sudom pravde, koji nije krivini sud, vae druga pravila dokazivanja, koja zahtevaju nii stepen izvesnosti. Ograniimo se na dokazivanje odgovornosti Slobodana Miloevia pred krivinim sudom. Cela pria o tobonjim nepremostivim tekoama u dokazivanju namere je mistifikovana. Teko je oteti se utisku da se to ini samo zato to se prieljkuje da se te namere ne dokau (naravno, iz racionalnog razloga). Naime, sudovi svuda, pa i kod nas, dnevno u stotinama sluajeva utvruju namere poinioca. Genocid nije nikakav poseban sluaj koji zahteva utvrivanje namere, kako se to eli predstaviti. Merila koja postavlja Konvencija o genocidu su stroga, a stroga su zato to zahtevaju da se utvrdi postojanje namere. Pa podjednako su stroga i merila za sva krivina dela kod kojih je potrebno utvrditi nameru. Uzmimo moda najbanalnije od svih krivinih dela krau. Kraa se definie kao oduzimanje tue pokretne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Dakle, mora se utvrditi namera. Da li je to neki problem, pa zar to svakodnevno ne ine sudovi u stotinama hiljada sluajeva, ak i kada lopov ne sastavi zapisnik (ili slian dokument) o nameri prisvajanja? Lopov vam je izvadio novanik iz depa i otrao niz ulicu. Kakva li mu je bila namera? U jednoj sedmici sistematski je pobijeno 8000 ljudi druge etnike pripadnosti. Kakve li su bile
132

namere? Plaali ste vojsku koja to ini, slali joj oruje i municiju, prikrivali uinioce po delu. Kakve li su vam bile namere? Kako ih utvrditi bez zapisnika? Ova i sline tobonje zabrinutosti i vajkanja nad tekoama Tuilatva prisutni su od poetka suenja. Nema niega misterioznog i nedokuivog u utvrivanju namera. Svi mi to inimo svakodnevno u linim kontaktima. U krivinom postupku injenica postojanja namere dokazuje se svim dokaznim sredstvima, o njoj se zakljuuje sa stanovita zdravog razuma i normalnog ljudskog iskustva, uzimajui u obzir sve okolnosti dogaaja (kao to je, recimo, rana Karadieva izjava da muslimana u Bosni nee biti ili priroda odnosa Slobodana Miloevia i Karadia, ili prikrivanje Mladia posle genocidnog masakra u Srebrenici ili slanje naoruanih dobrovoljaca u Bosnu, ili veze Vojske Republike Srpske sa Vojskom Jugoslavije, ili hapenje dezertera iz Vojske RS i njihovo vraanje u BiH itd). Ve je bilo rei o savetima koje prof. Dimitrijevi alje Tuilatvu Hakog tribunala da ne insistira mnogo na izruenjima, jer u Srbiji prema tome postoji otpor, pa se moe desiti da mi potpuno prekinemo saradnju sa Hakim tribunalom. Postavlja se pitanje da li profesor Dimitrijevi ovakvim svojim rezonovanjima, u stvari, ne podstie takav otpor?
Helsinka povelja, 75-76, jun-jul 2004.

133

Fanatizam poricanja
U anketi koju je sproveo Sran Kusovac, novinar Slobodne Evrope i koju je nedavno preneo Danas pod naslovom Zato Srbi mrze Hag, objavljeno je i zanimljivo miljenje novinarke Ljiljane Smajlovi, omiljenog srpskog eksperta za pitanja Hakog tribunala: Mislim da postoji centralni nesporazum i bitni sutinski nesporazum izmeu Srba i Haga, odnosno izmeu bilo koje nacije o ijoj bi se istoriji, sudbini ili politici reavalo negde daleko od te zemlje. Znai, ovde je stvar srpskog vienja onoga to se deavalo u poslednjih petnaest godina i zapadnog vienja ili vienja glavnog dela meunarodne zajednice. Ta dva vienja su bitno suprotstavljena i naprosto mislim da, kakav god da je sud, gotovo nema naina da se te dve verzije usklade na srpsko zadovoljstvo. Malo zapleteno. Moglo bi se to rei i mnogo jasnije. Vienje glavnog dela meunarodne zajednice izraeno je optunicama. Prema tom vienju, postoji osnovana sumnja da su tzv. pripadnici srpskih snaga vrili zloine tokom prolih ratova. Sa druge strane, vienje (bolja re bi bila murenje) Srba je onom prvom bitno suprotstavljeno, to jest Srbi prosto negiraju te zloine. I poto nema nade da se te dve verzije usklade na srpsko zadovoljstvo, tj. nema nade da meunarodna zajednica prizna da Srbi nisu inili zloine, oni, normalno, mrze Hag. Sasvim postmoderno ne postoji nikakva istina o tome da li su se ti zloini dogodili ili ne. Tome ne pomau ak ni priznanja samih poinilaca Srba. Sve je to samo nesporazum. Postoje samo dva vienja i nema nikakve nade da se ustanovi ta se stvarno dogaalo. Po jednoj verziji, na primer, Mladi je osnovano osumnjien za genocid, a po drugoj je heroj. A sama gospoa Smajlovi nema nikakvu verziju. Ona nema pojma ko je tu u pravu. Ili bi se, ipak, moglo zakljuiti da i sama zastupa srpsku verziju, budui da spada u Srbe? Takoe se moe zakljuiti da gospoa Smajlovi smatra neprirodnim neto emu bi se protivila bilo koja nacija da se istina o njoj utvruje, ne daj boe, negde daleko od te zemlje. Sa one strane Alpa. Zanimljiva teorija. Ali prilino neoriginalna. Evo, recimo, ta o njoj pie Stenli Koen, profesor uvene Londonske kole
134

za ekonomiju: To je teorija koja moe da podri i najneodrivije poricanje, kao to je ono koje izriu poricatelji holokausta, kojima odlino zvui tvrdnja da proli dogaaji mogu biti tumaeni samo u skladu sa sadanjim konsenzualnim vrednostima ili idejama o onome to se trenutno i uslovno smatra dobrim uverenjem. ak i najsiroviji poricatelji mogu da eksploatiu postojeu intelektualnu slabost i da tvrde da oni ne nude nita drugo osim alternativne verzije istorije. Debora Liptat je s pravom zaprepaena spremnou profesora univerziteta, studenata i medija da poricanje holokausta shvate samo kao drugu stranu ili razliitu verziju istine. Ne moemo se pozivati na relativnost znanja da bismo potvrivanju holokausta i njegovom poricanju dali isti status u visokokolskoj raspravi. To ne inimo ni kada se radi o shvatanju da je Zemlja ravna ili tvrdnji da ropstva nikada nije bilo. To nisu dva stanovita jedno od njih je naprosto fanatino odbacivanje dokaza i nepotovanje zakona razuma i logike. (Stenli Koen, Stanje poricanja, Samizdat B92, 2003) Dakle, srpsko vienje gospoe Smajlovi naprosto je fanatino odbacivanje dokaza i nepotovanje zakona razuma i logike. Zemlja nije ravna ploa.
Danas, 16. 04. 2004.

135

Strah od istine
Nali smo se, opet, u dubokoj politikoj krizi. Politiki akteri i komentatori tumae tu krizu i njene uzroke na razne naine, pa u skladu sa svojim zakljukom i svojim politikim preferencijama pripisuju odgovornost za nju raznim akterima i pojavama. Politiari optuuju jedni druge za iskljuivost i sebinost, a komentatori onda njih optuuju za preveliku sujetu i nesklonost kompromisu. Neki optuuju privatizaciju, neki optuuju radikale, a neki ak i Karlu del Ponte. Demokratski blok je konano pobedio, a sada se unutar njega akteri svaaju. Celokupna srpska javnost i Evropa slono ih teraju da se sloe i prue jedni drugima demokratsku ruku. Gospodin Mihal Rama u vaem listu opominje ih da se birai ljute. Svi u glas zahtevaju konsenzus. A ta ako konsenzus nije mogu? Lideri stranaka se brane da bi tim konsenzusom izneverili svoje birae. Strankama se, opet, zamera da stranake interese stavljaju iznad nacionalnih. Ali, ta ako sami birai u skladu sa svojim stranakim opredeljenjima dijametralno suprotno i nepomirljivo gledaju na to ta su nacionalni interesi? ta ako drugaije vienje nacionalnih interesa ini sutinu tog omrznutog stranakog interesa? Nisu li onda i same stranke dune da se bore za opredeljenja svojih biraa? Ako je iko odgovoran za pat situaciju u kojoj smo se nali, onda je to podeljeno i meusobno suprotstavljeno birako telo. Birai koji sada negoduju zato to stranke ne mogu da se sloe, u stvari negoduju zbog toga to njihovi politiki protivnici nee da uzmaknu. Paraliza nije plod neije zle volje, ona je stvarnost srpskog birakog tela. Onda se, naravno, postavlja pitanje u emu te demokratske stranke i njihovi birai ne mogu da se sloe, kada se zna da su sve one za ulazak u Evropsku uniju, u NATO, za privatnu svojinu i trinu ekonomiju, za privredni oporavak, za pravnu dravu, za izgradnju dravnih institucija? Reklo bi se da su u svemu tome meusobno saglasni. A u mnogim stvarima mogli bi biti saglasni ak i sa revidiranim politikim deklaracijama radikalne stranke, koja je pametno odustala od svojih zahteva za uniju sa Belorusijom. Ova saglasnost
136

ljutih protivnika, u stvari neprijatelja, u stvari krvnih neprijatelja, prividno je postignuta tako to se i u meusobnim obraunima i u javnosti, svesno ili nesvesno, ali sistematski preutkuje osnovno pitanje koje predstavlja kamen razdora: odnos prema prolosti, pitanje ratnih zloina, saradnja sa Hakim tribunalom. Pitanje koje e se postaviti pred vladu prvoga dana posle njenog formiranja glasie: ta e biti sa etiri generala? Konsenzualna tiina koja vlada u vezi sa tim pitanjem glasnija je od svega o emu se govori. Jedni ute o tom pitanju iz straha od reakcije veinske (patriotske) javnosti, drugi iz straha od reakcije Evrope, naeg donatora. Samo ovo utanje i ovaj previd omoguavaju privid opte saglasnosti o strategiji ostvarivanja nacionalnog interesa; samo pogreno itanje raspoloenja birakoga tela omoguava privid postojanja nekakvog demokratskog bloka. Prikrivene i stalno demagoki prikrivane razlike u odnosu prema prolosti, zloinima i Hakom tribunalu, pravi su i realni uzrok podele u birakom telu i raskola meu strankama. Poloaj neke stranke na politikoj mapi pre svega se odreuje u odnosu na to pitanje. Toma Nikoli je zato u pravu kada DSS naziva svojim prirodnim saveznikom, bez obzira to je Kotunici ova izjava ljubavi pred Evropom neprijatna. Sutina njihovog prirodnog saveznitva sastoji se, naravno, u falsifikovanju, negiranju i bagatelisanju neslavnih injenica nae nedavne prolosti. Nije li Kotunica istupio iz DOS-a i preao u opoziciju zbog isporuivanja Slobodana Miloevia, nije li zagovarao kontinuitet sa socijalistiko-radikalskim reimom za koji je Hag takoe bio deveta rupa na svirali, ne zagovara li danas diskontinuitet sa reimom koji je (kako-tako) saraivao sa Hagom? U poslednjem broju Republike dr Vesna Pei ovako pie o danima posle 5. oktobra: Strateko sukobljavanje oko prolosti dokrajilo je i teoretsku mogunost uspostavljanja minimalnog konsenzusa, od kojeg je mogao krenuti proces konstituisanja politike zajednice i donoenja ustava. Racionalna refleksivnost kao jedini neideoloki kreator dravnog identiteta bila je blokirana zbog negiranja neugledne prolosti (itaj: masovnih zloina prim. autora) i propagande zaborava, kao i isto funkcionalistikog odnosa prema njoj (itaj: saradnje sa Hagom, pod pritiskom prim. autora). Pitanje saradnje
137

sa Hagom je, u stvari, krnjilo i inae nategnutu podrku reformama, jer je veina populacije bila protiv te saradnje. Ono to je onda ometalo proces konstituisanja politike zajednice, donoenja ustava i podrku reformama, ometa ga i danas. Jo je reitije stanovite Nenada Dimitrijevia, koje citira dr Pei, a prema kome on razlikuje tri vrste odnosa prema prolosti u srpskoj politici: (1) strategija odbrane nacionalnog identiteta i dostojanstva (...) konkretizovana kroz minimizovanje ili potpuno negiranje ratnih zloina poinjenih od Miloevievog reima (koja se pripisuje DSS-u); (2) strategija apsolutnog zaborava koja pitanje moralne odgovornosti za rat i poinjene zloine odbacuje kao moralistiko i tetno (koja se pripisuje G17), i (3) strategija suoavanja sa prolou kroz moralnu refleksiju, ili strategija ovladavanja prolou. Najvaniji Dimitrijeviev stav, koji citira dr Pei, je da prve dve strategije, negiranje i zaborav, podjednako ugroavaju perspektive demokratije u Srbiji ako demokratiju shvatimo kao sposobnost samoprikazivanja, korigovanja i socijalnog uenja. Nakon autoritarizma, ratova i poinjenih zloina, mogunost politike zajednice neizbeno ukljuuje refleksiju o nasleu koje su ostavile prakse prethodnog reima. (Nenad Dimitrijevi) Stranke koje odbijaju, ometaju, odbacuju suoavanje sa prolou, konkretizovanu kroz saradnju sa Hakim tribunalom, ne mogu biti deo bilo kakvog demokratskog bloka, jer ugroavaju perspektive demokratije. Birai koji se za ove stranke opredeljuju spremni su da plate tu cenu. Kompromis koji se zahteva izmeu onih koji (bar) pristaju na saradnju sa Hakim tribunalom i spremni su da se suoe sa prolou (makar pod pritiskom) i onih koji na to ne pristaju nije mogu. Sami birai su u vezi sa tim pitanjem strasno i iskljuivo suprotstavljeni. Problem je u naoj javnosti i, pre svega, u naem birakom telu, koje daje prednost onim strankama koje zagovaraju negiranje ili zaborav prolosti i zloina, koje dostojanstvu daju prednost nad demokratskim perspektivama. A stranke se zauzvrat populistiki klanjaju birakoj volji (Vox populi, vox dei, bira je svetinja), kao da ih ta ista biraka volja nije dovela na vlast i drala na njoj punih 12 godina. Zato je ovde politiki
138

nekorektno rei prostu istinu nije problem u Tomislavu Nikoliu, pun je svet tomislava nikolia, ve je problem u onom milionu biraa koji bi da ga vide kao predsednika Srbije. Strah da se to kae ne sluti na dobro.
Danas, 02. 02. 2004.

139

Izbegavanje bola
Pitanje saradnje sa Hakim sudom za ratne zloine, uprkos famoznoj devetoj rupi na svirali (V. Kotunica), neprestano izranja na naoj politikoj sceni; ak bi se moglo rei da to se to pitanje vie potiskuje ono jae skae. Uzrok tome nije omrznuta Karla del Ponte. Samo mala deca misle da je zubar uzrok zubobolji. Pravi uzrok lei u injenici da je pitanje te saradnje neraskidivo povezano sa srpskim nacionalnim interesima, o kojima (bar deklarativno) postoji opta saglasnost. Koji su to interesi? Pomenimo glavne: 1. da se utvrdi krivino-pravna odgovornost neposrednih poinilaca i naredbodavaca ratnih zloina, jer je nacionalni interes da ivimo u drutvu koje sankcionie zloin. Ako nam u tome pomae Haki sud, na interes je da pomaemo tom sudu. Niko se jo nije usudio da ustvrdi da je tamo neko kanjen nevin; 2. da ivimo u demokratskom drutvu. Pacifikovanje prolosti (...) ugroava perspektive demokratije u Srbiji (...) ako demokratiju shvatimo kao sposobnost samoprikazivanja, korigovanja i socijalnog uenja. Nakon autoritarizma, ratova i poinjenih zloina, mogunost politike zajednice neizbeno ukljuuje refleksiju o nasleu koje su ostavile prakse prethodnog reima (Nenad Dimitrijevi); 3. da ostvarimo spoljnopolitike ciljeve, kao to su ulazak u NATO, pristup evropskim integracijama i puna politika, ekonomska i kulturna saradnja sa neposrednim susedima (naroito sa onima prema kojima smo inili zloine). Ostvarenje ovih ciljeva je uslovljeno saradnjom sa Hagom; 4. da ostvarimo povoljniji ekonomski razvoj koji je nemogu bez ostvarenja navedenih spoljnopolitikih ciljeva (koji bi omoguili dolazak neophodnog stranog kapitala i pristup njihovom tritu); 5. ime bismo poboljali i niski ivotni standard graana, kojima je dosta jedenja korenja. Dakle, nai interesi su potpuno jasni, kao to je jasan i nuni sled koraka u kome se na prvom mestu nalazi iskrena saradnja sa Hakim
140

sudom. Odbijanje da se uini taj prvi, nuni korak oigledno je nesvrsishodno, iracionalno i protivno interesima srpskog drutva. Takvo samodestruktivno ponaanje, naalost, ovde nije nikakva novost. Samoubilaka dravna politika Slobodana Miloevia imala je gotovo plebiscitarnu podrku tokom veeg dela trajanja toga reima, zakljuno sa referendumom o bombardovanju. Kosovski Srbi na predsednikim izborima listom glasaju za ksenofobinog Tomu Nikolia, iako bi njegov izbor postao kljuni argument albanskog separatizma. Kako to objasniti? Istraivai koji se bave takozvanom teorijom racionalnog aktera, koja pretpostavlja da e ljudi kao uesnici ekonomskih, ali i politikih procesa donositi odluke u svom najboljem interesu ukazuju na jedno vano ogranienje u primeni te teorije. Naime, ona ne funkcionie u takozvanim analgezinim kulturama. To su kulture koje nisu orijentisane prema postizanju ciljeva, ve ka izbegavanju bola (zubara), smanjenju stresa i uvrivanju stabilnosti. To je kultura drutava koja se prilagoavaju neprijateljskoj i tekoj sredini odustajanjem, povlaenjem u apatiju ili u mali zatieni svet samoogranienih aktivnosti; to su drutva zasnovana na frustraciji, a ne na motivaciji (Harry Eckstein). Pod tekom sredinom podrazumeva se materijalno siromana sredina, u kojoj su rizici veliki, a aspiracije rutinski frustrirane (Roxanne Euben). Drugim reima, radimo na sopstvenu tetu, jer nam je takav, analgezian, kuturni obrazac (Filip David), ili kako kae Mia Danojli jer nam je takav ip, opominjui nas da budemo oprezni: zli i truli Zapad hoe da nam izmeni taj ip.
Danas, 09. 04. 2004.

141

Patriotska nelagoda
Uestala priznanja Srba optuenih za ratne zloine pred Hakim tribunalom izazvala su u srpskoj patriotskoj javnosti prvo zaprepaenje i paniku, a zatim novi talas poricanja: mogu oni da priznaju ta hoe, nita se nije dogodilo. Taj potpuno iracionalni stav (zato bi neko, iz ista mira, priznavao pred sudom neto to nije uinio?) racionalizuje se teorijom trgovine, koja bi trebalo da diskreditovanjem motiva optuenih, diskredituje i znaaj samih priznanja. Ta teorija imala bi nekog smisla jedino u sluaju torture, ili straha optuenih da e (u odsustvu priznanja) biti nevini osueni za jo tea dela. Meutim, niko, ba niko, ne tvrdi da je do sada iko u Hagu bio nevin osuen ili da je neko bio izloen torturi. Tu teoriju trgovine najpreciznije je definisao psiholog arko Trebjeanin u emisiji TV B92, Istina, odgovornost i pomirenje: Priznanje krivice i pokajanje trebalo bi da vode istinskom unutranjem preobraaju, koji je i moralni preobraaj. Mislim da u tom sluaju, ako neko zaista ima potrebu da prizna krivicu, da se na neki nain ispovedi, da se prosto kao linost izmeni, njemu nije potreban advokat, tuilac i svi ti pravnici; njemu je pre potreban svetenik ili moda psiholog, svejedno. Dakle, cela ta situacija je takva da se od jednog, rekao bih, pre svega moralnog i slobodnog ina, pravi jedna vrsta trgovine, to baca veliku senku na to i uvek moete da imate sumnju. Priznanje i kajanje koje je po kriterijumima Trebjeanina istinsko, vrlo je retko meu ljudima uopte, a naroito u sudskom postupku i zato ne moe biti mera stvari. Ni ispovest pred svetenikom ne mora biti moralni i slobodni in, jer je esto izraz straha od vene vatre pakla, od kazne u zagrobnom ivotu, pa zato do takve ispovesti najee i dolazi na samrtnoj postelji. Postavljanje ovako aneoskog kriterijuma istinskog priznanja kao izmene linosti i unutranjeg moralnog preobraaja moe posluiti samo tome da se stvori sumnja prema svakom priznanju i kajanju pred bilo kojim sudom. Takva aneoska priznanja ne postoje u sudskom postupku. Moe se ak postaviti pitanje kakva bi uopte bila svrha kazne kao mere prevas142

pitavanja i resocijalizacije, posle takve radikalne izmene linosti i unutranjeg moralnog preobraaja optuenika? Pojmovi priznanja i kajanja imaju drugaiji smisao u krivinom postupku. Naime, u sudskom postupku optueni je samim zakonom motivisan da priznanjem olaka svoj procesualni poloaj (nudi mu se trgovina). Ve pri prvom ispitivanju, njemu se stavlja do znanja da je istina najbolja politika, ali se islednik opominje da je direktan apel na priznavanje istine efikasan samo ukoliko raspolaemo motivima na kojima poiva opomena, jer etika rasuivanja po pravilu igraju beznaajnu ulogu (Dr ivojin Aleksi, Kriminalistika). U stvarnosti, optueni je uvek svestan (i upozoren) da zakon u odredbama o kanjavanju (lan 41 Krivinog zakona) predvia priznanje kao olakavajuu okolnost (tj. nudi trgovinu). Priznanje u krivinom pravu definie odnos uinioca prema postupku (ne prema delu). Priznanje se nagrauje, jer saradnja optuenog olakava postupak suda. Ekonominost postupka jedno je od naela krivinog postupka. Takoe, priznanjem optueni pomae vaspostavljanje krivinim delom naruenog pravnog poretka. Dakle, otvorena trgovina. Pravo regulie ponaanje, a priznanje je ponaanje optuenog koje povoljno utie na odmeravanje kazne. ak i kada je motivisano egoistinim motivima, to je po pravilu sluaj. Sa kajanjem stvar stoji malo komplikovanije. Kajanje je na sudu takoe uvek pod sumnjom. Teko je rei kada se radi o istinskom (aneoskom) kajanju. Ponekad ono moe biti rezultat (a ne posledica) priznanja, jer se pri priznanju optueni moda prvi put stvarno, pred samim sobom, suoava sa injenicama i okolnostima svoga dela. Meutim, mnogo je vanije da se mi moemo kajati iz etiki veoma razliitih motiva. Kada kaemo pogreio sam zato to sam to uinio, to moe znaiti ao mi je to sam drugome uinio zlo, ali moe znaiti i ao mi je to u sada zbog uinjenog morati da izdravam dugogodinju kaznu. U oba sluaja, izraeno kajanje (ponaanje) mora se odraziti na kaznu. Mislim da ni sam optueni, a kamoli sud, esto ne moe jasno da razlui dublje motive svoga kajanja. Kako kae Mia Danojli: Kada dripac dospe u kripac, u njem se kratkovek raa ovek. Za sud je ono istinsko, ako je izraeno na ubedljiv i nedvosmislen nain. Ubedljivo izraeno kajanje
143

daje zadovoljenje rtvi, uvruje pravni poredak, ispunjava svrhu generalne prevencije. Da li je optueni pri tome na unutranjem planu trgovao ili doiveo katarzu, sporedno je pitanje. To je pitanje za njegovu savest, njegovog svetenika i njegovog psihologa. To je lina stvar optuenika u koju se drava, sud, ne meaju po naelu slobode savesti. Sud nije ni crkva, ni psihijatrijska ordinacija, sud je drutveno-politika institucija. Pravda koja se trai u sudu nije boanska pravda, to je ljudska pravda. Onima koji zahtevaju od Hakog tribunala boansku pravdu (za pripadnike nebeskog naroda) u stvari nije ni do kakve pravde. To najnovije prenemaganje posledica je nelagode koja raste u srpskoj patriotskoj javnosti koja zloine jo uvek porie, jer sa svakim novim priznanjem izranjaju sve jasnije obrisi jedne zloinake dravne politike, ili, jezikom optunice, obrisi zloinakog udruivanja u cilju ostvarenja zloinakog plana.
Danas, 07. 05. 2004.

reima, drava je uinila sve, a sada je odgovornost na optuenima. Naravno, to je besmislica. Nesumnjiva je obaveza drave da optuene isporui Tribunalu, iako potpredsednik DS, Bojan Pajti, prema istom izvoru, kae da je to najneprijatnija obaveza drave. Oigledno je da sama drava (vlada) ne eli da ispuni tu obavezu i time produava agoniju, da sama drava nema moralnu svest o potrebama naroda. Jasno je da je iluzorno apelovati na odgovornost i moralnu svest ljudi koji su osnovano osumnjieni za monstruozna kriminalna dela. Kada bi kod kriminalaca postojala takva svest, institucija policije ne bi bila potrebna, niti bi bilo potrebe da se kriminalci potplauju da bi se sami hapsili. Oni bi se kao odgovorni ljudi predavali po sopstvenoj savesti. Apelovanjem na optuene i njihovim potkupljivanjem, drava eli da zamagli pitanje sopstvene iskljuive odgovornosti za isporuivanje optuenih, jer joj je ta obaveza neprijatna. Postavljaju se onda dva pitanja: prvo, zato je onda drava uopte prihvatila tu obavezu? I drugo, zato je obaveza da se sarauje u kanjavanju zloina neprijatna? Drava je prihvatila tu obavezu, jer nije mogla da zauzme stav da zloini treba da ostanu nekanjeni. Time bi se iskljuila iz zajednice civilizovanih naroda. A neprijatno joj je zato to nacionalistiki indoktrinirani birai, naalost veina Srba, smatraju optuene za nacionalne heroje. Ili to moda smatra i sama vlada, ali se ne usuuje da prizna? Da li drava ini ita kako bi birae uverila da se zloinima ne moe braniti srpski narod, da su ubice uvek i samo ubice? Ne ini. Naprotiv, ona pokazuje puno razumevanje za ovakve naopake stavove. Da li vlada jasno stavlja do znanja srpskoj javnosti da e (legalistiki) odgovoriti svojim meunarodnim obavezama, da e sprovoditi sopstvene zakone i hapsiti optuene? Ne ini ni to. Vlada i ne pokuava da prevlada otpor koji u javnosti postoji prema Hakom tribunalu. Naprotiv, ona svojim izjavama esto taj otpor podstie, da bi potom tim otporom pravdala svoju pasivnost. Vlada stvara problem, a onda se tim problemom pravda. Neodgovorna drava stalno prebacuje odgovornost za tu agoniju ili na Karlu del Ponte koja trai od nas da ispunjavamo preuzete obaveze, ili na optuene koji nemaju moralnu svest da uine ono to bi morala da uini drava. A optueni, kao to je, na primer, gene145

Nagovaranje
Prema pisanju Bete predstavnici DSS, G17 i SPO, dakle koalicioni partneri koji obrazuju manjinsku vladu kao najvii izvrni organ drave, kau da optueni pred Hakim tribunalom treba da budu odgovorni i da je najbolje da se predaju. Funkcioner DSS, Neboja Bakarec, prema istom izvoru, izrazio je uverenje da i preostali haki optuenici imaju moralnu svest o potrebama naroda i drave, a portparol SPO, Vlajko Seni, poziva optuene da razmisle da li da cela drava bude u agoniji zbog njihove odluke da se ne predaju. Evo, drava e im ak i platiti, makar morala da skree izdatke za univerzitet, da budu odgovorni i da steknu tu moralnu svest. Zar su ravnoduni prema potrebama naroda i agoniji drave? Drugim
144

ral Vladimir Lazarevi (Danas, 07.04.04), s pravom odgovara da ne razmilja o dobrovoljnoj predaji (...) jer je to dravno pitanje. Tano, to jeste dravno pitanje. Ne samo to je nerealno, nego je i cinino i licemerno traiti od optuenih da se sami uhapse, kako bi vlada izbegla neprijatnu obavezu. Upravo je dunost vlade, a ne optuenih, da razmisle da li da cela drava bude u agoniji zbog odluke vlade da optuene ne izruuje. Upravo je vlada ta koja treba da pokae moralnu svest o potrebama naroda i drave, a ne da tu svest, naravno uzaludno, oekuje od optuenih.
Danas, 21. 05. 2004.

Brina javnost
Prvi ovek srpske politike, premijer Kotunica, nakon etiri godine premiljanja konano je uspeo, na sednici Glavnog odbora DSS 18. jula, da savlada dugi put (intelektualno jednostavan, ali njemu emotivno nepodnoljiv) od devete rupe na svirali do pitanja svih pitanja. Biograf Slobodana Miloevia, novinar Slavoljub uki, pita se nedavno (Danas, 19. jul): Nisam li ja moda u svojim tekstovima bio na pogrenom putu? Jer ovde se radi o jednom klasinom ubici (...) Dakle, to je ovek koji nas je vodio, i koji je vodio ovu zemlju. To je podatak sa kojim mi moramo iveti. Mnogima je, naravno, ve odavno jasno da je ovek koji nas je vodio ubica i da je Hag pitanje svih pitanja. S druge strane, mnogi, kao na primer Ivica Dai, Mira Markovi i Toma Nikoli, i danas smatraju da je njegovo izruenje Hagu bilo sramotan in (kako ree pukovnik Ulemek na svom suenju).

Negde izmeu, u sivoj zoni, obitava jedno udno pleme potajnih navijaa Slobodana Miloevia (ili mrzilaca Karle del Ponte), koji ne proputaju priliku da, naravno samo u ime najrigoroznijih pravnih i humanitarnih standarda (po kojima smo mi, inae, poznati), tiho i sistematski podrivaju rad Tribunala. Oni su neprestano zabrinuti zbog tekoa u kojima se nalazi Tuilatvo, vajkaju se zbog otpora koji Tribunal izaziva u Srba, ne razumeju komandnu odgovornost, prezumpcija nevinosti je njihova svetinja (bar u ovom sluaju), svedoci su po pravilu naalost neubedljivi, Tribunal promauje politiku svrhu, Miloevi se, to jest-jest, veto brani i belei poene, Tribunal je pred zatvaranjem. Poslednja njihova briga je da e se proces raspasti zbog Miloevieve bolesti, ili jo gore, da e mu biti postavljen (oni kau nametnut) branilac protiv njegove volje, ime bi suenje navodno bilo diskreditovano. Omiljeni srpski ekspert za pitanje Haga, Ljiljana Smajlovi, nedavno pie: Problem je u tome to e malo koji advokat koji dri do sebe pristati da zastupa klijenta protiv njegove elje: pristanak na takvu ulogu pretpostavlja u startu da takav advokat nee zastupati interese klijenta ve interese suda. Naravno da tu ne postoji nikakav problem. U mnogim zakonodavstvima, pa i u naem, okrivljeni mora imati advokata u suenjima za teka krivina dela, pa ak i onda kada on to ne eli. Ustanova branioca po slubenoj dunosti nije uspostavljena samo u interesu branjenika, ve pre svega u cilju potovanja naela kontradiktornosti postupka, dakle pravde. To naelo se mora potovati u javnom interesu, ak i onda kada okrivljeni to ne eli, jer suenje nije samo njegova privatna stvar. Advokati, i to upravo oni koji dre do svog ugleda, ba u ovakvim sluajevima, a oni su gotovo svakodnevni, postupaju sa posebnom savesnou, i propust da tako postupaju predstavlja teak prekraj profesionalne etike. Odredbu koja ovo omoguava sadri i Statut hakog tribunala. Prema Pravilu broj 21 ovog statuta, pravo okrivljenog da se sam brani nije apsolutno i Tribunal ima prava da okrivljenom imenuje branioca i protiv njegove volje, kada je to u interesu vrenja pravde. U sluaju Miloevia, imamo ekstremni sluaj okrivljenoga kome je nuno postaviti branioca, bez obzira na njegove elje. On je jasno iskazao stav da ne priznaje sud i da ne eli da se brani. Protivreno
147

146

je tome stavu da okrivljeni eli da se brani sam, jer on uopte ne eli da se brani, niti eli da ga brane drugi. Njegova je elja, sasvim jasno izraena, da sabotira proces, pa ak i time to e sabotirati sopstvenu odbranu (u korist svojih politikih ciljeva). Kontradiktorni postupak, dakle, interesi pravde zahtevaju da, u javnom interesu, on bude branjen, pa je postavljanje branioca po slubenoj dunosti jedino ispravno reenje. Fiziko zdravlje Miloevia je u svemu tome od sporednog znaaja. Zanimljivo je usput napomenuti da Miloevi sabotira ak i savete svojih lekara i odbija da uzima lekove, sve u cilju sabotiranja i pocesa i sopstvene odbrane, kako je ustanovljeno na pretresu 25. marta 2003. Suenje je stresna situacija i esto dovodi do pojava povienog krvnog pritiska. Meutim, smatra se da je okrivljeni sposoban da uestvuje u procesu, sve dok je u stanju da shvati prirodu optuenja, da razume tok postupka i smisao izvedenih dokaza, i da daje instrukcije braniocu. To to njemu zdravlje moda ne dozvoljava da se brani sam, bez pomoi branioca, irelevantno je. Prvo, zbog toga to on uopte i ne eli da se brani, drugo, jer je stvar njegovog izbora i njegove volje, ukoliko odlui da se brani, da to ini sam ili, ukoliko nije sposoban, uz pomo branioca, i tree, zato to Sud ima pravo da mu postavi branioca ukoliko nije sposoban da se sam brani, a branioca ne eli da imenuje. Rekli smo da Miloevi sabotira proces (i sopstveno zdravlje) zbog politikih ciljeva. Koji su to ciljevi? Pa, upravo da u sivoj zoni domae javnosti, koju ovde oliava Ljiljana Smajlovi, izazove citirane komentare, da mu se navodno onemoguava odbrana (koju ne eli), da mu se namee branilac koji e (zato?) raditi u interesu suda (ime se opet tiho implicira da je interes suda, valjda, da ga nevinog osudi), da je Tribunal u tihoj panici i da se proces raspada. Proces se moe raspasti jedino ako Miloevi ne doivi njegov kraj. Ali, najzad, zar je Hitler pravosnano osuen?
Danas, 23. 07. 2004.

A mogao je da zna...
U kritikama instituta tzv. komandne odgovornosti gotovo iskljuivo se prigovara normiranju odgovornosti komandanta u onim sluajevima kada on nita nije preduzeo da sprei ili kazni zloine svojih potinjenih, za koje je mogao da zna. To reenje se proglaava nekom neuvenom i nebuloznom konstrukcijom Tribunala, odnosno njegovog Statuta i izjednaava se sa pojmom objektivne odgovornosti koju krivino zakonodavstvo, naravno, ne poznaje. Meutim, ovakve inkriminacije poznaje i nae zakonodavstvo. lanom 184, stav 2 Krivinog zakona Srbije kao krivino delo prikrivanja inkrimie se prodaja, zamena, kupovina itd. neke stvari, ako je uinilac mogao znati da je stvar pribavljena krivinim delom. Drugim reima, uinilac je duan da ima odreenu svest, ako je uopte mogao da je ima (prof. Miroslav orevi). Samim zakonom je, naime, odreeno da je i nehat kanjiv. Ogreenje o ovu dunost znanja predstavlja smo obeleje krivinog dela. U stvari, ogreenje o tu dunost predstavlja kod prikrivanja sam supstrat krivinog dela, jer je, naravno, sama prodaja ili kupovina stvari uvek dozvoljena. Ili, reeno kolokvijalno, kupcu ili prodavcu kradene stvari zakonom se onemoguava da se pravi lud. Ova dunost znanja a fortiori postoji kod vojnog komandanta, jer tu dunost nalae poseban propis. Godine 1988. doneti su Propisi o primeni meunarodnog ratnog prava u oruanim snagama SFRJ, kojima se poropisuje da je komadant lino odgovoran za eventualne zloine svojih potinjenih ako je znao ili je mogao da zna da oni pripremaju izvrenje takvih zloina, ili ako je nekanjavanjem takvih zloina doprineo da njemu potinjene jedinice i pojedinci takva dela ponovljeno vre. Nita drugo ne propisuje ni Statut hakog Tribunala. Dakle, dunost komandanta da zna da li i kako njegovi potinjeni izvravaju njegove naredbe i da li potuju pravila ratnog prava, kao i naelna mogunost kanjavanja za ogreenje o ovu dunost postoje i u naem pravu. Ono to u naem pozitivnom zakonodavstvu nedostaje jeste normiranje kazne, koju moe propisati samo krivini zakon. Propustom

148

149

nae drave da ispuni svoje meunarodne obaveze nastale ratifikovanjem enevskih konvencija (1949) i Dopunskog protokola (1977), ovakva dela nisu inkriminisana domaim krivinim zakonom. Krivini sudovi ne mogu neposredno primenjivati meunarodne konvencije, jer prema naelu nullum crimen sine lege niko ne moe biti kanjen za delo koje u vreme njegovog izvrenja nije bilo propisano kao krivino delo, niti je za takvo delo propisana kazna. Otuda nemogunost da se uinioci krivinih dela ratnih zloina po komandnoj odgovornosti procesuiraju pred domaim sudovima. Uzgred, predstojeim izmenama Krivinog zakona predvieno je da ovaj propust bude ispravljen, to je takoe dokaz koliko je neumesno ovo licemerno patriotsko iuavanje nad komandnom odgovornou. Prema tome, potpuno je liena svakog smisla esto plasirana ideja da, recimo, takozvana etiri generala treba da odgovaraju pred domaim sudovima. To je ravno zahtevu da im se uopte i ne sudi, odnosno, da unapred budu osloboeni svake odgovornosti. Naime, naa drava je zgodno propustila da njihovu odgovornost inkriminie (iako se na to obavezala). Meutim, takoe su neosnovani prigovori da se naa drava moe koristiti vlastitim propustom (da u skladu sa svojim meunarodnim obavezama inkriminie komandnu odgovornost), tako to e na temelju toga propusta prigovarati postojanju takve odgovornosti po Statutu hakog suda.
Danas, 02. 07. 2004.

Miloevi je nesposoban da se brani

Advokatska komora Beograda izdala je nedavno saoptenje u kome izraava svoje negodovanje zbog imenovanja branioca Slobodanu Miloeviu od strane Hakog tribunala. Advokatska komora istie da nastupa iskljuivo sa profesionalnog i etikog stanovita. Takva opaska bila bi u normalnim okolnostima suvina, jer kako bi drugaije mogla nastupati jedna advokatska komora? Dva dana kasnije, stav Komore objanjavaju njen predsednik, advokat Vojislav Nedi, i bivi prijatelj suda, advokat Branislav Tapukovi (Danas, 26. oktobar). Advokat Nedi nas ponovo uverava: Nikakve politike pozadine u naem sadanjem stavu nema. emu tolika pravdanja? Meutim, kada se proitaju izjave advokata Nedia i Tapukovia, postaje jasno otkuda ovolika opreznost. U izjavama ovih advokata, naime, pojavljuju se i injenine tvrdnje i pravna miljenja koja su netana, pristrasna i navijaka. Tako nas advokat Nedi uverava da je Miloevi u dosadanjem procesu pokazao da je sposoban da se sam brani uz pomo tima pravnih strunjaka. Istina je da Miloevi nita slino nije pokazao. Naprotiv, pokazao je da se uopte i ne brani, jer, po sopstvenoj izjavi, nee da se brani (budui da i ne priznaje taj lani sud). Miloevi je pokazao da uopte nema nameru da se bavi lanom optunicom, da uopte nema nameru da se obraa lanom sudu, dakle, da uopte i ne eli da se brani. Njegova otvoreno iskazana namera je samo ta da zloupotrebom procesnih ovlaenja, pred kamerama dri nesuvisle i bajate politike govore. Njegova poznata autistina arogancija psiholoki ga ini bukvalno nesposobnim da se brani od optubi koje mu se stavljaju na teret; on ignorie i sud i tuioca. Ni o kakvoj odbrani se tu ne radi. Miloevi je pokazao da je nesposoban da se brani, 99 odsto svega to izgovori potpuno je irelevantno za potrebe postupka i predstavlja svesno i nesavesno odugovlaenje i sabotiranje postupka, za koje bi svaki profesionalni branilac bio neprestano kanjavan, a na kraju i eliminisan iz postupka. Zar to nije jasno svakom advokatu? O kakvom pravu na odbranu je tu re? Odugovlaenje i sabotiranje postupka nije odbrana.
151

150

Advokat Tapukovi nas uverava da sud nikada ne moe da nametne advokata protiv volje optuenog. On kae da optueni mora da se izjasni da prihvata advokata. To jednostavno nije tano. Prema lanu 71. naeg Zakonika o krivinom postupku, okrivljenom koji se iz bilo kojeg razloga pokae nesposobnim (stav 1) da se brani sam, sud e postaviti (nametnuti, kako to zove patriotska javnost) branioca po slubenoj dunosti (stav 4). Nikakva saglasnost okrivljenog za to nije potrebna. Potrebno je samo da sud o tome obavesti okrivljenog (lan 71, stav 4). Dakle, i po naem zakonu, suprotno od onoga to tvrdi advokat Tapukovi, sud moe nametnuti branioca okrivljenom protiv njegove volje. I po naem zakonu, okrivljeni se tada ne pita da li prihvata branioca, ve se o tome samo obavetava. Taj branilac nije nametnut, jer okrivljeni uvek moe umesto postavljenog branioca sam uzeti drugog branioca (lan 73, stav 1 Zakonika o krivinom postupku). To moe i Miloevi u Hagu. Navodno nametnuti branilac vrie svoju dunost jedino ako Miloevi odlui da ne imenuje branioca po svom izboru. To je njegova odluka. Jedino to okrivljeni koji je nesposoban da se brani, poput Miloevia, ne moe da uini, to je da ostane bez branioca. Obavezna odbrana nije uspostavljena samo kao pravo okrivljenog, kao njegova privatna stvar, ve je ona u javnom interesu, u cilju potovanja naela kontradiktornosti postupka, koje je opet uspostavljeno u interesu pravde. Osnovanost optunice mora biti do kraja i struno ispitana, pa ako okrivljeni odbija ili nije sposoban (to je jedno isto) da to uini, onda mu se, u javnom interesu, mora postaviti branilac. Poto za samog Miloevia optunica ak i ne postoji, budui da je lana, jasno je da nju, u interesu postupka, pravde i javnosti, mora kritiki da ispita neko drugi, a to moe biti jedino branilac po slubenoj dunosti (ili branilac koga imenuje sam Miloevi). Miloevi, niti bilo koji okrivljeni, nema pravo da postupak, na sopstvenu tetu, ali i na tetu javnog interesa, lii elementa kontradiktornosti. Utisak je da se iza ovakvih neosnovanih izjava u stvari krije samo elja da se diskredituje Tribunal, koji toboe eli da Miloevia lii prava na odbranu (koju on, po sopstvenoj izjavi, ne eli, niti dozvoljava drugima da je daju umesto njega). Da je namera Tribunala bila da Miloevia lii odbrane, to se lako moglo uiniti na zakonit
152

nain, koji predvia i na Zakonik o krivinom postupku. Naime, prema lanu 299 Zakonika, okrivljeni koji vrea uesnike u postupku i dostojanstvo suda, to Miloevi neprestano ini na najgrublji mogui nain, moe biti udaljen iz sudnice na odreeno vreme ili tokom celog dokaznog postupka, pa ak i glavni pretres moe biti izveden bez njegovog prisustva (lan 299, stav 2). Protiv ovog reenja nije dozvoljena alba. Glavna profesionalna zamerka Tribunalu moe biti upravo to to odavno nije doneo ovakvu odluku. Ali da je doneo, ta bi tek onda imala da kae Advokatska komora? Naravno, sa profesionalnog i etikog stanovita.
Danas, 27. 11. 2004.

On je na!
Kada se pronela vest da e biti sahranjen u Moskvi, na trenutak sam se uplaio, jer bi to opet bilo zabaurivanje injenice da je on na. On treba kod nas da bude. On je na. Nema od toga nikakvog beanja, ni u Moskvu, ni u Crnu Goru. On treba ovde da bude sahranjen. I ne samo to je na, nego se tu u stvari radi o nama. Nije re o Miloeviu, nego o nama. I zato on treba da bude tu. to se tie prie da je ubijen, ispada nekako da, ako ste u zatvoru, ne smete da umrete. I najbolje bi bilo da svi odemo u zatvor, biemo veni. Ja se 45 godina bavim advokaturom, ljudi neprekidno umiru u zatvorima, ak mnogo ee nego van njih, jer uslovi su tei, zatvorenici su depresivni, gube elju za ivotom. Samoubistva su takoe mnogo ea nego u optoj populaciji. To to se Milan Babi ubio tokom iste sedmice ne vidim kakav zakljuak iz toga treba da se izvue da su poeli da ih mlate i da e ih sve pobiti? To su paranoine ideje. Naravno da e to ova vlast iskoristiti da pone da moljaka za odlaganje daljih izruenja kako se toboe ne bi destabilizovala zemlja. Ali od obaveze da izrue Mladia se nee izvui, ona e vaiti sve dok je Mladi iv.
153

Oigledno je da nee biti presude Miloeviu. Reakcije na obustavljanje toga postupka su razliite: nekima je ao, nekima je milo. Onima to savetuju Mladia da se ubije, drago je to nema presude Miloeviu. Razgovarao sam sa ovekom koji tako misli, rekao sam mu to je nevano, mi znamo da je kriv, vi mislite da je to politiki sud, prema tome, svi smo znali da e presuda biti osuujua. To to do nje nije dolo nema znaaja, jer svi znamo kakva bi bila. I stvarno mislim da je tako. U odnosu na tubu BiH, koja se takoe pominje, injenica da je postupak protiv Miloevia obustavljen pred Tribunalom takoe je bez znaaja, jer postupak po tubi BiH bi se svakako zavrio pre izricanja presude Miloeviu. To znai da ta presuda ni u kom sluaju ne bi mogla da utie na ishod tube BiH. Najvanija posledica je ta to je Miloevi sada izruen nama. Mi smo ga izruili Hagu, oni su nam ga izruili natrag. Dakle, sada smo dobili ono to su njegovi prijatelji imali obiaj da kau bolje bi bilo da mu se ovde sudilo. Pa, sada e mu se ovde suditi, tako je. Haki tribunal nam je pomogao, on je zavrio policijski deo posla, zavrio je istragu, prikupio dokaze, iskaze svedoka, dokumenta; to je trajalo 466 dana. Dokaza ima sasvim dovoljno da moemo ovde o tome da razgovaramo, i razgovaraemo veoma dugo. Umesto da priamo o Miloeviu i o njegovoj eventualnoj odgovornosti, krivici, delima, mi smo se godinama zamajavali razgovarajui o Karli del Ponte i o srbofobinom sudu, o zaveri, o dvostrukim standardima. Ta zamena teza vie nije mogua i, tavie, mislim da e sada, u ovom sudu javnosti, njegova optunica biti proirena i za Ivana Stambolia i za Ibarsku magistralu, i za uruviju, i za Makaticu, za Batajnicu, i za sanaciju terena, i za inflaciju, i za Jezdu i Dafinu, i premlaivanje Otporaa, rasejanje itavog jednog narataja, i za ekonomsku i moralnu propast... U optunici za koju je odgovarao u Hagu toga nema, ali na suenju koje mu ovde istorijski predstoji, optunica e biti proirena. I na kraju, na isto politikom nivou, mislim da je vano da je propala teza, koju uglavnom zagovara DSS, o novoj sabornosti, o tome da ne postoje dve Srbije, da smo svi mi Srbi... Sav taj bensedin koji su nam prodavali, odjednom je izgubio svoje dejstvo za vreme sahrane, jer se videlo da i te kako postoje dve Srbije. Pa samo to i postoji. U Srbiji
154

istorijski postoje samo dve stranke: proevropska i narodnjaka stranka, Karaorevii i Obrenovii, Dositej i Vuk, naprednjaci i liberali. ak mislim da su i tokom komunizma politiki sukobi nastajali na toj podeli; to je bilo i pitanje ilasa, i pitanje srpskih liberala. ak mislim da je to bila i 68. godina. Dakle, taj pokuaj DSS-a se tokom sahrane pokazao iluzornim, jer je to bio trenutak istine. Pokuaj DSS-a da se stavi u politiki centar na politikoj sceni nije uspeo. DSS je pokuao da stvori iluziju neke ekvidistance izmeu radikala i ove druge opozicije. Mislim da je to i dovelo do strmoglavog pada njihovog rejtinga, jer se pokazalo, naroito za vreme sahrane, da je ta pozicija nemogua u drutvu koje ima dve nepomirljive opcije pred sobom ili Evropa ili Azija i blato. Tu je centar nemogu. Na te dve stolice ne moe se sedeti. One su toliko razmaknute da je DSS konano propao izmeu njih. Oni su vrlo zanimljiva stranka i teta je to ih niko ne analizira. Njihove nepodoptine su uglavnom u neinjenju, a to nekako ostaje neprimeeno. Oni su stalno van pogleda javnosti, Kotunica ne dri konferencije za novinare, Joi se tajno sastaje sa Legijom u MUP-u, a mi o tome pojma nemamo godinu dana. A kada se to ipak otkrije, on ne d slubenu beleku, jer je to dravna tajna. Kada se pobune Crvene beretke, Kotunica se, umesto da angauje vojsku da suzbije pobunu, pravi da ne primeuje o emu se radi. To je politika skrivanja iza utanja ili dvosmislica, ili iza zavese dravnih tajni. Pogledajte sada, jesu li nali te desetine ljudi iz vojske koji su pomagali u skrivanju Mladia? Zato se to krivino delo ne goni? Zato vlada nema nita da kae o Nacionalnoj tedionici, o Knjazu Milou? Oni nemaju nita da kau o bilo emu to se deava, a u stvari time tite svoje prijatelje. Prijatelji su radikali i prijatelji su SPS. Stalno nam govore kako SPS nita od njih ne trai, isto ponavlja i SPS, a mi vidimo da im ine neke ustupke. Dakle, njih nije lako proitati, mislim da oni to vrlo veto rade, ali bi bilo krajnje vreme, uz tolike politike analitiare, da neko sedne i pogleda ta oni to rade. Ako je to jo uvek vano, jer oni gube na znaaju. Sluajno sam se zadesio u Bulevaru revolucije kada se razilazio taj njihov miting odavanja poasti. U susret su mi ile velike grupe Miloevievih poklonika. Neko je ve pomenuo da su liili na ues155

nike kontramitinga 1997, i oigledno je da su to ti isti ljudi. Oseanja koja oni izazivaju su tuga i stid. To su ljudi stariji, nezaposleni ili loe zaposleni, neobrazovani, bolesni, frustrirani, besni na nekoga, ne znaju ni sami na koga. I oni smo mi. Ba me briga to su oni birai radikala oni su to, jer ne mogu da smisle nita pametnije. Oni su ozlojeeni, nesreni, nemoni i to je oseanje koje je potpuno adekvatno njihovom poloaju. Ne mogu da ih osudim i mislim da bi morao da se nae nain da im se pomogne, inae su preputeni demagogiji ovih bitangi. To je moj najjai utisak sa ove sahrane. Mnogo magijskog miljenja se pojavljuje ovih dana. I posle Slobe Sloba, to je naravno ordinarna glupost. Pa nije bilo ni posle Tita Tito, ak mislim da je i ona izreka i posle inia ini takoe glupost. Nee nai preci reiti nae probleme, ni car Lazar, ni Tito, ni ini, ni Sloba. To je stvarno veoma primitivna plemenska reakcija da, kada vam je teko, ponete da prizivate svoje pretke. Vano je to e mu se suditi ovde i niko nee moi da se nada da e taj sud biti ukinut, a njegovi branioci, sauesnici, svedoci njihova pria je anahrona i istorijski osuena na nestajanje. Tako sam shvatio i ar sa kojim se skoilo na vest o smrti, kao dokaz o tome da e, kao to je on bioloki nestao, cela njegova podrka, koju ine uglavnom stariji ljudi, bioloki nestati. Imam obiaj da, dok idem kroz grad, gledam kako nestaju oni ateksi, beteksi, teteksi... Tako i oni nestaju, a pri tome je to kao ulje i voda, to se ne mea ono to je u jednoj Srbiji, to e ostati u njoj, a ovo to je u ovoj drugoj, to e ostati u drugoj. Meu njima nema nikakvog dijaloga, tu paranoju ne moete razuveriti nikakvim dokazom, jer je ona iracionalna i nestae tek sa ljudima koji ve nestaju, kao to je i Miloevi nestao. Naravno, teko je to ekati, ali sa te strane svi moemo da budemo mirni to e se dogoditi. Kotunica to koi, naravno, jer to je njegov osnovni cilj i zadatak, ali to se mora dogoditi, i to se u izvesnoj meri ve dogodilo. Mislim da i oni u DSS-u to znaju, njihovi nastupi su toliko drski i neumesni, da vi vidite da je nemogue da oni stvarno misle to to govore. Oni zvide u mraku, jer znaju koja im je sudbina. Hajde da jednom i ja irim optimizam. Tuba BiH protiv SCG mi je znaajnija od pitanja Kosova i Crne Gore, jer su ta pitanja odatle izvedena. Ne iz same tube, nego iz onoga to
156

je predmet te tube, sve je odatle poelo. itao sam i sluao ono to se ovde o tome pria. Mogu da vam kaem da sam ponekad zapanjen. Sluao sam na nekoj televiziji Radeta Stojanovia koji je objanjavao kako e nas braniti da on osea da srpski narod nije imao genocidnu nameru i da za to nije kriva drava, nego reim Slobodana Miloevia. To je jedan galimatijas izjava, koje su uglavnom pravno besmislene. Ono to je radio reim Slobodana Miloevia to je radila drava, taj reim je bio drava, jer on je donosio odluke u ime drave. On je bio predsednik drave, ija se polovina rukovodstva nalazi u Hakom tribunalu. Reim ne postoji kao pravni entitet, kao ni narod. Pravno lice je drava i ona odgovara za tetu koju priine njeni organi, i tu nema mesta razmiljanju o narodu, reimu, a naroito ne o tome ta Radoslav Stojanovi osea, jer to svakako ne moe da bude dokaz na sudu. Spolja gledano, mi izgledamo kao ona muva u tegli to bije u zidove, ne moe da stane i da vidi da ima otvor i da u stvari moe da izleti kada god hoe. Mi nemamo ivaca za to, mi moramo da lupamo u taj zid, ini nam se da e on nestati ako u njega lupamo. Ljudima na ulici na licu vidite uvreeno samopotovanje. I oni su s pravom uvreeni. Nevolja je u tome to oni ne znaju ko ih je uvredio. Sve njih je uvredio Miloevi, a dalje ih vrea Toma Nikoli, ali oni to ne vide.
Emisija Peanik, 23. 03. 2006.

157

Razgovor vodila Milanka aponja-Hadi

BiH e dobiti spor u Hagu

U Meunarodnom sudu pravde u Hagu u toku su zavrne rei obe strane. Koja su vaa predvianja? Mislim da e Bosna dobiti taj spor, najkrae reeno. Tu bi trebalo da budu reena tri pitanja: da li se tamo dogodio genocid? Tamo se dogodio genocid i ne znam kakav argument bi mogao da se tome suprotstavi. Drugo je pitanje da li je SRJ podsticala, pomagala, uestvovala u njemu. Mislim da ima mnogo dokaza da jeste i to pre svega u izjavama koje su davali Radovan Karadi i Ratko Mladi. Obojica su tvrdili da nikada taj rat ne bi mogli da vode bez Srbije. Mladi je priznao da su 98 odsto municije dobijali iz SRJ, te iste municije kojom su gaali Sarajevo etiri godine; etiri miliona granata je stiglo iz Srbije; sami su rekli da nisu imali nijedan svoj tenk, nijedan svoj avion, nijedan top, da je sve dolazilo iz Srbije. Mi znamo da su tzv. dobrovoljci upuivani u Bosnu iz Srbije. Znamo da je Miloevi izjavio da je finansirao rat iz primarne emisije. Ljudima ovde jo nije jasno da je inflacija koju su doiveli posledica toga to je finansiran rat. Miloevi je pokrivao 95 odsto budeta u Krajini i Republici Srpskoj. Posljednje pitanje koje srpska strana doivljava kao najveu nadu jeste pitanje nadlenosti Suda. Ali mislim da je i to isto, iako je to javnosti malo tee objasniti. Moda i zbog mnogo magle koja je svesno prosipana. I ostaje na kraju pitanje tzv. namere, da li je postojala namera da se poini genocid. Da, kae se kako to da Sud nije bio nadlean u sluaju NATO bombardovanja, a u ovom sluaju jeste. injenice su iste, ali proceduralno to nije isto. Na poetku ovoga spora, kada se odluivalo o nadlenosti Suda, SRJ je prihvatila tu nadlenost. I 1996. je odlueno da je Sud nadlean, jer SRJ nije imala primedbe na to, ak je i sama podnosila tom istom sudu tube. Kasnije je Tibor Varadi pokuao sa revizijom te odluke o nadlenos158

ti. To je poseban postupak u kojem se konana odluka preispituje u svetlosti novih injenica. Sud pravde je, meutim, pronaao da nema novih injenica i revizija nije bila dozvoljena. Nije o tome ak ni odluivano. To se u Srbiji pogreno predstavlja. Nema veze da li je Jugoslavija tada bila lanica UN-a ili nije. Nema vie pravnog sredstva kojim bi tu odluku, jednom donetu na osnovu prihvatanja SRJ, mogli promeniti, ak i kada bi to Sud hteo. Zato onda srpska strana to pokuava? Iz oajanja. Tibor Varadi je jednom rekao da e biti jako loe ako se pokuaj revizije ne usvoji. To jest, genocid e se lako utvrditi, srpsko uee e se lako utvrditi i jedina nada je u odluci o nenadlenosti Suda. itao sam odluke toga suda u sluaju NATO-a i u ovom sluaju. Impresionirao me je argument da je genocid krivino delo univerzalne nadlenosti u kojem je oteeno oveanstvo, a ne Bonjaci, ne Albanci ili Hrvati. Ljudski rod je oteen i zato se za to delo moe suditi bilo gde. Ne moe se ni zamisliti da se neko pozove na to da se drava tada raspadala i da to bude opravdanje za genocid. Niko ne moe da se pozove na raspad i bezvlae, jer se ba u takvim situacijama genocidi i deavaju. Kada bi se prihvatila ta logika, to bi znailo da se odustalo od gonjenja za genocid i utvrivanja odgovornosti upravo u okolnostima u kojima se on dogodio. Dakle, to je jedan svetski sud koji pokuava da svojim odlukama utie na meunarodne odnose na celoj planeti. Ne moete ga spoticati jeftinim trikovima. Dodatnu konfuziju stvara i sam postupak, koji se bitno razlikuje od onoga u Tribunalu. To je zato to je ovde u pitanju parnica. Parnini postupak se svuda odvija u pisanoj formi. U sudskom spisu postoji 45 presretnutih razgovora izmeu Mladia i Miloevia, ali mi to ne znamo, jer to nije Haki tribunal ija suenja pratimo na televiziji. to se tie pitanja namere, i tu je napravljena ogromna zbrka, pa se tvrdilo da e dravi da se sudi za krivino delo genocida. Ne, dravi se ovde sudi za naknadu tete koju je prouzrokovala tako to je bila saizvrilac, pomaga i podstreka genocida. Tano je da je krivino delo genocida kvalifikovano specijalnom namerom da se uniti deo etnike populacije. Ali genocid moe postojati i ako nijedan krivac za genocid nije
159

osuen. Jedna strana je sistematski pobila osam hiljada muslimana. ta je to? Pa to je genocid. Profesoru Varadiju se ne moe osporiti antimiloevievski angaman, ali sada je doao u izofrenu situaciju. On je akademski ovek i dobar pravnik. A naao se u ulozi advokata koja mu ne lei, i malo se zaneo. Iz nekog astoljublja mu je stalo da iznosi priu o nadlenosti, jer bi shvatio kao svoj profesionalni uspeh da dokae takvu vratolomnu teoriju. Jedan iskusan advokat nikada se ne bi tako zaleteo. Radoslav Stojanovi, takoer akademski ovjek, rekao je u Sudu da su se Srbi uplaili da ne doive ono to ih je snalo 1941. To je znai bio neki preventivni genocid. I Hitler je to radio, preventivno se razraunao sa Jevrejima. Vie puta sam uo da je Bosancima stalo da se utvrdi istina, jer oni zatakavanje i lai koji dolaze iz Srbije doivljavaju kao dodatnu uvredu posle zloina koji je nad njima poinjen. Siguran sam da ne postoji niko u Bosni ko bi bio spreman da tu tubu povue ili da se nagodi, ako nagodba ne podrazumeva priznanje genocida. To je najtei motiv te tube. Sa srpske strane su davane strane izjave. U Sudu je citirana izjava Vladislava Jovanovia, ambasadora SRJ u UN. U vreme kada je predlagan Vens-Ovenov plan, on je rekao da ne treba da se brinemo, jer niko nikada nije plaao odtetu. Dakle, oni su razmatrali pitanje odgovornosti. Imali su Savet za nacionalnu strategiju, iji su zapisnici takoe u Hagu. Iz njih se vidi da politiari iz Srbije pokuavaju da nagovore bosanske politiare da prihvate Vens-Ovenov plan. U tom savetu sede predstavnici SRJ, Krajine, RS, Vojske Jugoslavije, Vojske RS i Vojske Krajine. I na tom savetu Momir Bulatovi kae: Osvojili smo sve, sada treba to da prihvatimo, a na krajni cilj ujedinjenje svih srpskih teritorija, ostaviemo za neku drugu priliku. To kae i Miloevi: Uspeli smo da okupimo srpski narod, pa nije vano da li je u jednoj ili tri republike, ali vremenom i to moe da se postigne. Dakle, oni su bili potpuno transparentni u svojim namerama. Oigledno je u pitanju najtenja koordinacija politika, vojna i finansijska.

Kakav je odnos toga suda u Hagu prema neadekvatnoj saradnji SCG sa Tribunalom? To je bio dodatni argument bosanske strane da Srbija i danas kri Kovenciju o genocidu. SCG svesno titi oveka koga ima obavezu da kazni ili da ga preda Tribunalu. I to je bio ozbiljan argument kojim je odgovoreno na tvrdnju Radeta Stojanovia da ova drava ne moe biti odgovorna za postupke prethodnog reima. To nema nikakvog znaaja, reimi nisu pravna lica. Ali i taj novi reim kri Konvenciju o genocidu time to svesno krije optuene, ne hapsi ih, ne kanjava i ne isporuuje. Na Sudu je, dakle, da utvrdi genocid. Kakav je postupak za odreivanje nadoknade tete? Tom istom sudu moe da se podnese zahtev za naknadu tete. Onda Sud odluuje po svom oseanju pravinosti. Zna se da se teta ne moe nadoknaditi, ali moe simbolino. teta koja je nainjena nenadoknadiva je, pre svega u ljudskim ivotima. A zaboravlja se i da su kamioni i kamioni etiri godine dovlaili u Srbiju opljakanu robu: novac, predmete, dragocenosti, sve to je moglo da se preveze. I sve to je i danas u Srbiji. Ova drava je za toliko bogatija. I sada se ude kada neko kae: sada to treba da platite. Postoji teza da je odgovornost Meunarodnog suda pravde jo vea posle Miloevieve smrti. Tano je da je to politiki postalo jo znaajnije, ali ne znam zapravo ta znai jo znaajnije. To je prvo suenje za genocid u istoriji i to je po sebi epohalan dogaaj u meunarodnom pravu. Takoe i za zemlju koja je optuena za genocid. A pogledajte ta se tokom suenja nalazi na prvim stranama naih novina. Sve je negde skrajnuto, kao da se radi o nekom beznaajnom suenju u Kragujevcu, Niu ili Poarevcu, kao da se sudi zbog neke mee. To je znak patoloke nesposobnosti da se sagleda stvarnost ove zemlje. Nismo to shvatali ni kada se zlo deavalo. Ve tada su nainjeni napori da se to banalizuje i ignorie. I srpsko drutvo je jo uvek u istom stanju svesti, ne razume znaaj toga to se dogodilo. I onda se jave ljudi kao Miroljub Labus i Vuk Drakovi (od kojih to ne bih oekivao, obojica
161

160

su pravnici) i savetuju bosansku stranu da se ne igra vatrom i trai nadoknadu za genocid, jer e to poremetiti meudravne odnose. To je nevieni cinizam i nepojmljivo slepilo. Mi smo u meusobnim odnosima izgubili svaku sposobnost da ocenimo kako e onaj drugi shvatiti nae rei, postupke, ta e misliti, i da bi trebalo da imamo neku odgovornost za tu komunikaciju. Povreujemo ljude bez potrebe. Svi rokovi za izruenje Mladia su iza nas. Pomiljate li na mogunost da se Mladi i Karadi nikada ne nau tamo gdje im je mjesto? Nije iskljueno, moe i to da se desi. I to bismo nosili veoma dugo u sebi, kao klicu teke bolesti. Tako bismo ih nosili. Onda bi se oni razlili kao otrov po celom srpskom drutvu, jer bismo se konano identifikovali sa njima i odluili da sa tim identitetom ivimo. A to je jako teko. Koliko je to stvarno teko otkrile bi nedune generacije, kao to su otkrivale nemake kasnije generacije kada su se suoile sa tim otrovom. Posle Miloevieve smrti Tribunal kritikuju i mnogi koji su ga podravali. Tribunal je, iz straha da mu se ne prebaci da je smanjivao prava odbrane, dozvolio Miloeviu arenje vremena i izlete u politike govore, koji nemaju veze ni sa optunicom, ni sa suenjem. I to je beskrajno produilo postupak i bilo vrlo neprofesionalno. Ne treba Sud da razmilja kako e biti percipiran. On treba samo da radi svoj posao. Oigledno je to bila odluka koja je vodila rauna o politikim okolnostima suenja. Miloeviev advokat Stiven Kej zamera Sudu to je 66 taaka spojio u jednu optunicu. To je tehniki tano, ali tek kada se spoje sve te tube (za Kosovo, BiH i Hrvatsku), moe da se stekne prava predstava o celovitosti toga projekta, da je sve bilo zasnovano na istoj logici, raeno istim metodama, da iza svega stoji ista ruka, ista vojska. Mislim da je loginije bilo tuiti Miloevia ovako kako je tuen, mada ne znam da li je
162

trebalo ukljuiti tolike zloine. Moda je bilo dovoljno odabrati par najeklatantnijih i najmasovnijih zloina (koji se najlake dokazuju), a ne iscrpljivati se u svakom kosovskom i bosanskom selu. To je, iskreno reeno, vrlo teko solidno dokazati, jer je to projekat koji se tokom etiri godine odvijao na ogromnom prostoru i zahteva hiljade svedoka. To je preambiciozno postavljeno, ali mislim da je Miloevia trebalo optuiti za sve zajedno, jer se tada najbolje vidi da je iza toga stajala ista politika platforma. Riard Holbruk smatra da je pravda zadovoljena time to je Miloevi umro sam u zatvorskoj eliji. To vai samo ako mislite da je iskljuivi cilj suenja kanjavanje krivca, ali to nije tano. Suenje ima i druga dva, po meni znaajnija, cilja: generalna prevencija i uspostavljanje novog pravnog, Kant bi kazao i moralnog, poretka. Nesumnjivo je da je on propatio nesrazmerno manje od njegovih rtava. Ali svrha suenja je i u tome da se u svetskoj populaciji, u svesti ljudi pojaa uverenje da se zloin ne isplati. I da odgovornosti za zloine nee biti poteeni ni predsednici drava. To je bila ta vana poruka, zbog koje je bilo veoma vano da se ta presuda izrekne. U tom smislu pravda jeste uskraena. Sa druge strane, zloini nikada nisu tako temeljno dokumentovani kao u ovim balkanskim ratovima. Sutinsku istinu zna svako u Srbiji, ali postoji jedno refleksno poricanje, sasvim neiskreno, nekada potpuno licemerno, a nekada povezano sa inatom i potrebom da se spase obraz nacije. Sve su to, sa istorijskog stanovita, kratkorone posledice, kakvih je bilo u posleratnoj Nemakoj, u Japanu itd. Jedna nacija teko asimiluje svest koja tako temeljno vrea njeno samopotovanje. Ali istorijska pravda e se jednoga dana uspostaviti u svom punom znaenju. U to nema nikakve sumnje.
BH Dani, 12. 05. 2006.

163

Razgovor vodila Svetlana Luki

Holanani su krivi za sve

Kada se pomene holandski bataljon, Tadi i drugi politiari prosto preu preko toga. Oni to sebi ne mogu da oproste, a mi smo sebi sve oprostili. I onda se nai politiari ne usuuju da pomenu o emu se tu radi i mislim da, imajui u vidu nau moralnu fleksibilnost, mi ni ne verujemo da oni to sebi stvarno prebacuju, a u stvari, po nama, nije kriv ni Mladi, a kamoli Holanani. Eto, zato ne pominju nita. Prola je jo jedna godinjica zloina u Topideru i opte je miljenje da su tu dvojicu vojnika ubili Mladievi telohranitelji, jer se on skrivao u tom objektu. Mi preko svega toga prelazimo, a kada Holanani pokau, po nama, preterani moralni obzir, mi zavapimo nepravda. Stvarno neuveno, postali smo bezoni. I nai politiari se varaju ako misle da e se Holanani predomisliti. Oni sami sebi ne mogu da progledaju kroz prste, jer su umeani u taj dogaaj. Oni zbog sebe nee pokazati razumevanje za ono to se dogodilo u Srebrenici. Sigurno su se bunili i kada je sa nama potpisivan Sporazum, ali tada im je obeano: ratifikacija Sporazuma tek sledi, kandidatura tek sledi, i ako Mladi dotle ne bude isporuen, vi moete da zadrite svoj stav. Postoji jedno cininije objanjenje, a to je da Holanani unutar Evropske unije slue kao runa konica koja moe da se spusti, ali uvek moe da bude i alibi kada se postavi pitanje zato je zaustavljeno napredovanje Srbije prema EU. Preporuuje nam se da ponemo da se ponaamo kao da je Sporazum na snazi, niko nam ne brani. Da li nam je neko branio da uhapsimo Mladia i sudimo mu? Niko nam nije branio. Mi se stalno udimo ta su toliko navalili sa tim Mladiem, a nikada se ne pitamo zato ga mi nismo uhapsili. I sada nam je kriv Haki tribunal zato to insistira na izruenju. Haki tribunal je tu supsidijarno, ako mu ti ne sudi, on e ga traiti, prema
164

tome, tu situaciju si sam stvorio. Nije bilo politike snage za to, i tako stalno dolazimo na isto, da su ostaci 90-tih jo uvek tu, ne samo kadrovski nego i u glavama. Mi nikada ne mislimo o svojoj odgovornosti, samo gledamo kako da krivicu svalimo na nekoga, a da se mi pojavimo kao rtva. Teko smo potonuli devedesetih. Nije nam ostalo ni toliko samopotovanja da se okrenemo sebi i svojoj odgovornosti. To je poslednje to nam pada na pamet. Ne, nego emo da ekamo da uemo u Evropsku uniju, pa neka nas onda oni menjaju. To je stvarno moralna kapitulacija, rei ja to ne mogu, naterajte me nekako. Postupak prema Florens Artman deluje krajnje cinino. Ona je obelodanila da je Haki tribunal pogrenom primenom sopstvenog prava dozvolio srpskoj dravi da cenzurie delove zapisnika sa sednica Vrhovnog saveta odbrane, iz kojih bi bilo oigledno da je Srbija uestvovala u genocidu. To je bio i stav potpredsednika Vea, koji je izdvojio svoje miljenje. Florens Artman opisuje kako je do toga dolo. Negde 2004, na suenju Miloeviu Karla del Ponte je zahtevala od drave Srbije da preda zapisnike, bilo je velikog natezanja i najzad je sklopljen neki dogovor, ona kae sa Svilanoviem, da e Srbija dostaviti te zapisnike, ali da u skladu sa pravilima samog Hakog tribunala mogu da se zatamne oni delovi koji bi mogli da ugroze nacionalnu bezbednost Srbije. U interpretaciji samog Hakog tribunala, to ugroavanje nacionalne bezbednosti shvaeno je jako iroko, jednim tumaenjem koje pravnici zovu contra legem, to znai tumaenje koje govori protiv slova zakona. Jedno drugo vee je 2005. zakljuilo da je tano da je tu pogreno primenjeno pravo, da se u pravilima Hakog tribunala ne govori o vitalnim interesima neke zemlje, nego se govori samo o interesima nacionalne bezbednosti, koji u ovom sluaju nisu ugroeni. I time je unutar samog Hakog tribunala raspravljeno da zapisnici nisu smeli biti cenzurisani, a ipak su na kraju bili cenzurisani, jer je logika bila da je ona prva odluka stvorila oekivanje kod Srbije, pa bi sada bilo nezgodno da zapisnici koji su dati u takvom obliku i sa takvim oekivanjima, ipak ugledaju svetlo dana. Kada pogledate sve to zajedno, jasno je da iza toga opet stoji politika logika da se na Srbiju ne moe i ne sme primeniti puna snaga zakona, jer bi to za nju bilo fatalno, da nam se mora pratati. To je paradoks srpski nacionalisti Haki
165

sud zovu politikim sudom, ali i ja ga tako zovem, jer nam je ovo oproteno, a po pravu nije moglo da nam bude oproteno. Pozivanje na odgovornost Florens Artman je u tom kontekstu posebno cinino. Vi u odbrani jednog tehnikog pravila koje nema ni velikog moralnog, ni pravnog znaaja, uskraujete kljuni dokaz u jednom takvom postupku, kao to je postupak za utvrivanje odgovornosti za genocid prvi put posle Drugog svetskog rata. To nee proi. Kada je to obelodanjeno, otvorena su vrata za ponavljanje postupka BiH protiv Srbije pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu. Vi uvek moete da traite da se jedan postupak ponovi, ako je oigledno da bi odluka bila drugaija da su sudu bile poznate neke injenice. U bosanskoj javnosti su izostale reakcije na sluaj Florens Artman. Mislim da su oni toliko rezignirani svim tim marifetlucima ne mogu drukije da ih zovem kojima je obavijeno celo to pitanje genocida, da uopte ne veruju da to ikakvog efekta moe da ima. Ali doi e nove generacije. Tako se desilo i sa Jermenima prva generacija je bila toliko ubijena i deprimirana da je samo elela da to pre sve zaboravi, a onda su unuci tih ljudi koji su neposredno doiveli genocid kazali: ekajte, da vidimo ta se dogodilo, ova stvar mora da se istera na istinu. Ali evo, Karadi e odgovarati za genocid.
Emisija Peanik, 19. 09. 2008.

Sarajevo nije ni pomenuto

Razgovor vodio Vladimir Matijani Kako ste doivjeli presudu po kojoj Srbija nije kriva za genocid u BiH? Presudom je utvreno da se genocid dogodio. To je bila najvie osporavana injenica u Srbiji i RS. Pitanje ko je direktno naredio i sudelovao u genocidu reeno je tako to je sud zakljuio da nema dokaza da je srpska drava imala efektivnu kontrolu nad vojskom RS. Istovremeno, preutkuje se da je genocid poinila Vojska Republike Srpske i nije mi jasno zato se to tamo slavi. To je jedan od najteih argumenata u prilog bonjakim tvrdnjama da je RS genocidna tvorevina. Ja mislim da je genocid u Srebrenici uinila plaenika vojska Slobodana Miloevia, ali pravnici kau: ega nema u spisu, ne postoji ni u ivotu. Taj sud je napravio oiglednu injeninu greku kada je utvrdio da su korpioni bili paravojna formacija, jer oni su bili jedinica MUP-a Srbije. To je poznato i tu su pogreili, premda ne znam da li bi ta injenica bila dovoljna da promeni njihovu presudu. U svakom sluaju, proglaeni smo odgovornima za povredu Konvencije o genocidu nekanjavanjem i nespreavanjem, a to nije malo. U javnosti se uju tumaenja kako je presuda izraz politikog kompromisa, po kojemu e Srbija biti abolirana od genocida, a izgubit e Kosovo? Apsolutno iskljuujem mogunost da je odluka politika. Upoznao sam neke od tih sudija i ne verujem da bi podlegli politikom pritisku. Ali pored toga to mislim da njihova presuda ne odslikava pravo stanje stvari, ne znam u kojoj meri su bosanski zastupnici bili efikasni. Presuda se sada komentarie bez uvida u detalje postupka koji se odvijao u pisanom obliku. Ne znamo ta je sudu dostavljeno, ni kakvi su dokazi bili pred sudijama.

166

167

Mislite li da su izgledi hrvatske tube protiv Srbije sada jo manji? Da, jer u Hrvatskoj se nije dogodio grandiozni i optepoznati zloin kao to je Srebrenica. Istina, dogodio se Vukovar, ali u ovoj presudi, na primer, Sarajevo nije ni spomenuto, a znamo da je taj grad bio izloen snajperima, granatiranju, bio je pod opsadom, bez vode i struje, njegovi graani dovedeni su u ivotne okolnosti koje su vodile istrebljenju. Sud, meutim, oigledno vrlo oprezno upotrebljava kvalifikaciju genocida i mislim da hrvatska tuba nema anse.
Feral Tribune, 28. 02. 2007.

S obzirom da se Karadi odluio sam braniti, koliko e on to iskoristiti za promociju vlastitih ideja? Naravno da e iskoristiti tu priliku. Moja glavna zamerka Hakom tribunalu je to je to dozvolio Miloeviu i eelju. Mislim da time sud pokazuje brigu za svoj imid, na utrb postupka. Nije posao suda da misli o tome kako izgleda. Koliko sve strane u postupku vode rauna o rtvama koje oekuju pravdu, evo vie od 13 godina? Miloevievo suenje je trajalo etiri godine, sa stotinama svedoka, sa hiljadama rtava. Ako suenje za jedno ubistvo traje, efikasno, tri meseca, koliko bi trebalo da traje kada to pomnoite sa hiljadama. Unapred morate da se odreknete ambicije da ete sve rasvetliti, jer je to bio rat i nemogue je sve reiti. Zato je potrebno akcenat staviti na ono to je najkarakteristinije, ta se dogaalo najee i na ono to su najtea dela, a to je genocid. Mislim da bi i zbog proteklih 13 godina i sloenosti samog dogaaja morali optunicu da svedu na neku razumnu meru, pa bi se onda suenje zavrilo na efikasniji nain, a i pribliava se granica ukidanja Tribunala. Mada ga svakako nee ukinuti dok traje Karadievo suenje. Osnovna dilema meu politiarima u BiH je da li e se suenje Radovanu Karadiu pretvoriti u suenje Republici Srpskoj? Tano je da je postojanje RS omogueno tekim krivinim delima. Dejtonski sporazum je od poetka bio nerealan i svi su to znali. I oni koji su ga pisali i oni koji su ga potpisali. Jedina i osnovna svrha sporazuma je bila da prestane rat. Onda je sastavljena jedna papazjanija, jedan papir u kojem je trebalo da izgleda da je svako neto dobio. Pobedila je ona strana koja je govorila dajte da ih nekako smirimo. Kada su ih smirili, pokazalo se da ivot dolazi u stalne sukobe sa tim papirom, i to od prvoga dana. Svesni toga, jedni tvrde da e Dejton morati da se revidira tako to e RS biti pripojena Srbiji, a drugi ele ukidanje ovoga entiteta. Bosna je kao zaleena; stvoren je pravni reim kroz koji svakoga dana probija stvarni ivot. Sada e Karadi biti ispitivan kako je nastala RS i jedni e smatrati da su dobili argument za njeno ukidanje, a drugi e se zabrinuti za njen opstanak. Nemam pojma kako e se to svriti, ali Bosna jeste veliki problem.
169

Razgovor vodio Dejan Koul

Karadi je stvoren u Srbiji

Prema izjavi jednog od advokata iz Karadievog tima, nakon suenja njemu istorija ovoga regiona bie drugaija. Verujete li u to, ili se radi o blefu? To se desilo i posle hapenja Legije, kada su Kotunica i Dragan Joi poeli da priaju kako e on tokom suenja da iznese celu istinu. Kao advokat sa iskustvom nikada ne bih oekivao da e optueni, koji ima sopstvene interese, da otkrije neku istinu. Ni na suenju Legiji se to nije dogodilo, nego je lagao koliko je stigao. To je njegovo procesualno pravo i ak ne moe da mu bude stavljeno kao oteavajua okolnost. Zato sumnjam da e nam Karadi otkriti istinu, ali moda e izneti injenice koje nisu poznate, a koje mu idu u prilog. U tom smislu, i od optuenog se neto moe saznati. Karadi je pristrasan u svom sluaju, selekcionira injenice kako hoe, a ima pravo i da lae bez posledica. Ne bih oekivao da nam on otvori nove vidike na rat u Bosni.
168

Mislim da je Karadi stvoren u Srbiji, da je najvei deo vremena bio instrument Miloevia, pod njegovom kontrolom i to bi mogla da bude njegova linija odbrane bili smo ugroeni, stavili smo se u slubu Srbije, ali odluke nismo donosili mi, ve oni. Ta odbrana ne bi bila efikasna, jer bi samo teoretski umanjila krivicu Karadia. Zloini su strani i veliki. I da ga je Miloevi nagovorio na genocid, on e dobiti maksimalnu kaznu. Da li je, prema vaem miljenju, do ovog suenja dolo prekasno? Da su odmah posle Dejtona bili uhapeni i Karadi i Mladi, to bi bila davno gotova pria. Moda bismo ve svi bili u EU, ali pre svega bi bio osloboen put ka reviziji Dejtona. Imao sam priliku da posmatram kako funkcioniu diplomati. Njihov prvi refleks je da se ne talasa previe, a ne da se rei problem. To je veno odlaganje preuzimanja riskantnog poteza. Imali su od poetka rata priliku da spree ili zaustave sukobe. Nije bilo volje za to. Izmeu pravde i mira postoji konflikt i tu esto morate da birate. Da li gurati pravdu do kraja ili mir i vernost meunarodnom pravnom poretku. Ako ste vi taj koji od toga trpi, pa naravno da ste ogoreni i da vam je pravda na prvom mestu. Meunarodna zajednica odluuje o tome sa velike daljine, a nema ni potrebu da razume rtve. Prosto ne misle da im je to u opisu posla. Ne, nego samo da je mir, ma koliko prljav bio. Dok je jo bio u opoziciji, Milorad Dodik je izjavio da je Karadi ukrao 36 miliona KM. Primjeuje se njegovo nesnalaenje prilikom Karadievog hapenja. Dodik je tipian politiar koji vodi politiku s kamena na kamen. Oslukuje ta e se ljudima dopasti, gleda ko mu je vaan. Stane na jedan kamen, pa gleda na koji e sledei stati. I tako gazi preko toga potoka, bez ikakve vizije, ikakvog uverenja. On je pravi praktiar i tehnolog vlasti. U stanju je da vodi bilo kakvu politiku. Nakon hapenja, u Srbiji se najmanje govorilo o rtvama Karadieve politike. I samo hapenje je ovde ostalo politiki neshvaeno. Zato i kako je uhapen Karadi? Mi smo do sada uli da je BIA tri meseca pose170

dovala podatke o tome pod kojim imenom i gde se krije. Mislim da je Karadi od poetka bio pod njihovom zatitom i da su sve vreme znali gde je. Rade Bulatovi je jednom rekao ne postoje drutveni i politiki uslovi za hapenje, zato ih ne hapsimo. Nije rekao da ne znaju gde su, nego istinu. Ovde moramo da se vratimo na prole izbore. Kotunica je napravio veliku greku, noen svojim fanatinim odnosom prema Kosovu. Sam je izazvao izbore, jer se nadao da je ogorenje u javnosti toliko veliko da mu garantuje pobedu. Prevario se i izgubio je te izbore, ba kao i radikali. Tada su doli na ideju o hapenju Karadia, kako bi se izazvao dodatni potres koji se moe iskoristiti u politike svrhe. Smiljeno je da se Borisu Tadiu servira Karadi. Tadi mora da hapsi Karadia, a Bulatovi daje ostavku. Uvalie Tadiu vrui krompir, pa e da zavrite da je Tadi izdajnik, dovee milion ljudi na Trg republike i traie od vlade da podnese ostavku. To je bila ideja. Boris Tadi sigurno nije eleo da ga uhapsi u tom trenutku, ali morao je da uti. Time se branio od ujdurme koju su mu servirali. Mislim da je tana i pria o tri dana. Njega je BIA uhapsila u petak i trebalo im je tri dana da smisle ta da rade sa njim. Onda je DS tu nevolju pretvorio u vrlinu, i to pozdravljam evo, mi saraujemo, oni nisu mogli, a mi smo to odmah uinili. U ta tri dana na kojima insistira Karadi i njegovi advokati, on je verovatno dran protivpravno, jer nisu znali kako da reaguju na podvalu koja im je spremljena. Kako u tom svjetlu gledati na mogunost hapenja Mladia? Karadi je znaajnija linost kada je re o genocidu, zloinima... Sa Mladiem postoji jedna druga nevolja. Mladi je apostrofiran kao uslov za primenu Sporazuma. Kada bude uhapen, to je kraj procesa pribliavanja EU. To narodnjako-radikalska strana eli da sprei. Imam problem sa komentarima tipa dali smo im Karadia, a oni i dalje trae Mladia. Nisu oni zamenjivi, svaki je zloinac svoje vrste i u svoje ime. Ne moemo da im kaemo dali smo vam Karadia, pustite nas u Evropu. Jer oni kau pa nismo vam ga ni traili, od poetka vam traimo Mladia. Fino je to sa Karadiem, ali nema tu prebijanja, nema suenja jednom umesto da sudimo drugom. Treba oekivati pritiske, jer se obelodanilo da je BIA sve vreme znala gde je bio Karadi. Kredibilitet Srbije kao drave sada je ugroeniji nego pre.

171

Kako komentariete deavanja na Trgu Republike? Broj okupljenih nije bio veliki. Da li je ovo kraj radikala? Bie burnije kada se uhapsi Mladi. Reakcija e biti jaa. Zato to je on apostrofiran. Karadi nije bio na dnevnom redu, a ovaj je to stalno i svi su se izjasnili. Narodnjako-radikalska strana poinje da lii na poslednje dane Miloevia. Onolika povika i propaganda u vezi sa Kosovom, a pokazalo se da to nije bilo dovoljno za veinsku podrku na izborima. Sada su doiveli novo razoarenje. Mislili su da im Karadi moe pomoi da dobiju novu temu, ali ljude to vie ne zanima. Ne zanima ih ni u pozitivnom, ni u negativnom smislu. Niti ih zanima da idu na mitinge radikala i da protestuju protiv Hakog tribunala, niti ih zanima da se suoavaju sa nekom prolou. Ne zanima ih ni zato je on optuen. Prosto je nastala zasienost prolou, i to onoga trenutka kada se otvorila perspektiva Evropske unije. Sada je ta tema dominantna kod graana ne interesuje me da li si Nataa Kandi ili Toma Nikoli, neu da sluam ni jedno ni drugo. To je promena u optem raspoloenju, za koju su radikali i Kotunica ostali slepi. Potezi koje vuku su postali irelevantni, kao i njihove teme. Moe li se napraviti paralela sa Miloevievim hapenjem? Hapenje Miloevia je bilo i lake i tee. Tee, jer je imao dva miliona glasova na izborima, a ti ljudi su jo bili tu. Investirali su u taj reim i nije im se svidelo kako se stvar razvija. Mnogi su investirali u Miloevievu politiku. On je bio ogroman dugo vremena. Njegovo skidanje je bilo kao skidanje Sadama u Iraku. Za mnoge ljude je bilo nezamislivo da se jednom Miloeviu stavljaju lisice i da se on vodi u zatvor. Ali ovo hapenje je bilo lake od Karadievog, jer je Miloevieva politika pogaala graane Srbije svakodnevno, i to decenijama. Skupilo se ogromno ogorenje, ne samo prema reimu, ve i prema njemu kao simbolu reima. Velikom delu populacije je laknulo. Hapenje Miloevia je zaotrilo pitanje interpretacije 5. oktobra. ini je jednim postupkom, njegovim hapenjem, stvorio injenicu koja je pomogla interpretaciji 5. oktobra kao revolucije. To je ogorilo drugu stranu, jer je bilo jasno da je ceo projekat Miloevia gotov, gotov je i taj nacionalizam. Krenuli smo u Evropu, i zato je ini bio ubijen.
Start, Sarajevo, 04. 08. 2008.
172

Hajde da laemo

Komentar na tekst ilana kulia Dr Karadi i mister Dabi u Hagu (Politika, 04.08.08)

Iako je krivica u krivinom pravu individualna, odreene moralne i druge reperkusije osude nekadanjih visokih dravnih funkcionera neminovno pogaaju i itav narod. Zato? Karadi nije dravni funkcioner Srbije. Karadi nije funkcioner ni neke druge drave (Republika Srpska nije drava). ak i da jeste, ne postoji nikakav nacionalni interes, kako se sugerie, da dravni funkcioner izbegne dgovornost za kriminal (ratni zloin), ako ga je poinio. Naprotiv. Srpski narod pogaa upravo to to su mnogi dravni funkcioneri koji su bili ogrezli u razne vrste kriminala izbegli odgovornost i ostali nekanjeni. Stav da moramo braniti nae i kada su kriminalci, odnosno da e nas njihova osuda pogoditi, tipino je nacionalistiki stav. U tom stavu je sublimisana upravo sva pogubnost te ideologije, koja proglaava nacionalnu pripadnost kao osnovnu i dominantnu odrednicu ljudskih bia, pa u skladu s tim relativizuje kao sekundarne, ili ak potpuno nevane, sve druge razlike, recimo izmeu ubica i rtava, krivih i nevinih. Upravo ovakvim stavom uvodi se naelo kolektivne odgovornosti. ta se moe oekivati na suenju dr Radovanu Karadiu i kakva bi odbrana bila najprikladnija? Najprikladnija je udan izbor atributa za odbranu pred sudom od strane profesora Pravnog fakulteta. Prikladna emu? Ovde se, kako e se videti, najprikladnijom smatra odbrana koja bi dovela do oslobaanja optuenog, ne zato to on ne bi bio kriv, ve zato to bi njegova osuda navodno pogodila narod. Karadi insistira da se sam brani, a Hako tuilatvo ve najavljuje da e zahtevati da on ima branioca. Tuilatvo smatra da sloenost predmeta nalae profesionalnu odbranu. Da li je ba tako? Statut tribunala garantuje pravo izbora optuenom, koji slobodno optira da li e se lino braniti ili e uzeti branioca. Tribunal je pokuao da
173

kreativnije tumai ovo pravilo, ali to nije korektna interpretacija. Argument da veina krivinih postupaka (kao to je to sluaj irom Evrope) predvia obaveznog branioca u nekim sluajevima, ovde nema znaaja, jer sam statut ne sadri takvo pravilo. Radovan Karadi nije pravnik, to moe biti dodatni argument zahteva tuilatva. To nije dovoljno jak razlog jer, s jedne strane, obavezna struna odbrana nije propisana statutom, dok, s druge strane, Radovanu Karadiu i onda kada se brani sam moe pomagati tim eksperata, a on kao nesporno inteligentan i elokventan ovek bez veih problema moe savladati tehniku unakrsnog ispitivanja svedoka, te nauiti neophodna procesna pravila, koja su uostalom i za veinu evropskih advokata svojevrsno pansko selo, jer se radi o tipu postupka koji nije tipian za kontinentalnu Evropu. Profesor je ovde u pravu: Statut Tribunala na predvia obaveznu strunu odbranu. Meutim, ostaje potpuno nejasno od kakvog znaaja su ova razmatranja profesora kulia u okvirima teksta koje je sam postavio. Naime, kako bi to moralne i druge reperkusije pogodile itav srpski narod ako bi (inteligentnom i elokventnom) klijentu prof. kulia, ipak, bio postavljen branilac? Jer, podsetimo se, to je navodno jedini motiv zbog koga se prof. kuli nepozvan uplie u odbranu Karadia. Iako se Karadi tereti za teke zloine, odbrana moe prilino zagorati ivot tuilatvu. Prof. kuli sam odmah otkriva svoj motiv: on bi da pomogne Karadiu da zagora ivot tuilatvu (Kotunica bi rekao da nanese tetu). Profesor je svestan da se Karadi tereti za teke zloine(i da e za njih biti osuen, otuda sveza iako), ali spreman je da posavetuje svoga klijenta kako da bar zagora ivot tuilatvu. I time, po njegovom miljenju, spase itav narod od moralnih i drugih reperkusija. Treba takoe primetiti da je jasno implicirano miljenje profesora kulia da motiv tuilatva nije da utvrdi istinu, ve da je ono rukovoeno iskljuivo zlom namerom da ishodi osudu po svaku cenu.

Kada je re o genocidu kao najteoj taki optunice, teite je na sluaju Srebrenica. Mada vrlo ozbiljni struni argumenti govore u prilog tome da, iako su u Srebrenici uinjeni teki zloini, to ipak nije genocid, sigurno je da se tribunal nee mnogo baviti ovom pravnom kvalifikacijom, te e se osloniti na ve presuen predmet generala Krstia, te ovaj sluaj rutinski tretirati kao nesporan genocid. Koji su to ozbiljni struni argumenti da u Srebrenici nije poinjen genocid? Takvi argumenti ne postoje. Postoje presude ne samo Hakog tribunala ve i Meunarodnog suda pravde. Ovu drugu prof. kuli i ne pominje. Pored toga, previa se da se u sluaju Karadi optuba za genocid ne odnosi samo na Srebrenicu, ve na niz drugih lokaliteta, kao to su Bijeljina, Bratunac, Bosanski amac, Brko, Doboj, Foa, Ilija, Klju, Kotor Varo, Novi Grad, Prijedor, Rogatica, Sanski Most, Viegrad, Vlasenica, Zavidovii i Zvornik. Profesor nije itao optunicu svoga klijenta. Odbrana ovo ipak moe dovoditi u pitanje, te posebno insistirati na dokazivanju odgovornosti UN i holandskog bataljona, jer je Srebrenica bila zatiena zona, a nikada nije demilitarizovana. Ko je uostalom ubio nekoliko hiljada Srba u Bratuncu i okolini? Moe se dovesti u pitanje i broj poginulih u Srebrenici. Ozbiljni dokazi izazivaju sumnju u oficijelnih preko osam hiljada, s obzirom na to da nije pronaeno ni priblino toliko leeva, a ima indicija da su tom broju dodavani i poginuli iz prethodnih ratnih godina. Ovaj bezoni argument se esto ponavlja u nacionalistikoj javnosti. Mi ih jesmo pobili, ali to je zato to nas vi niste spreili. Ko je kriv za ubistvo inia? Loe obezbeenje. ta su drugo mogli Ulemek i kompanija nego da ubiju predsednika vlade koji ima tako loe obezbeenje. Holandska vlada je pala zbog tog propusta, ali po miljenju prof. kulia, Karadi i Mladi treba da podele odgovornost sa Holandijom i UN, kao da je i kod njih postojao umiljaj da pomognu genocid. Treba takoe znati da je odgovornost Holanana samo moralna i politika, jer su njihovi vojnici bili prethodno razoruani od strane Mladia, tako da nisu ni bili u stanju da ita uine. Dakle, mi smo ubijali, a Holanani su krivi zato to su dozvolili da ih mi prethodno razoruamo, zbog ega kasnije nisu mogli da nas spree u ubijanju. Neverovatno cinina konstrukcija.
175

174

Karadi se moe braniti i time da on lino nije povezan sa tim sluajem, te da se tu radilo o ekscesu vojnih struktura, ali takav pravac odbrane nije optimalan, jer sama visoka dravna funkcija njega komandno optereuje. Ovo je ve oajniki. I sam branilac primeuje eufemistiki da takav pravac odbrane nije optimalan (u stvari, on je apsolutno nemogu) zbog postojanja komandne odgovornosti, ali je prof. kuliu oigledno nepoznato da postoje svedoci (recimo, Deronji) koji jasno i nairoko govore o linoj umeanosti Karadia u sluaj Srebrenice. Uprkos ovim injenicama, profesor zakljuuje da se Karadi ipak moe braniti i time da nije povezan lino sa tim sluajem. Pa moe, moe se optueni i glupo braniti. Moda je upravo zato nuno da mu se obezbedi struna odbrana. Odbrana bi trebalo da objasni mehanizam nastanka ratnog poara u BiH. Poetkom secesije u SFRJ svakom razumnom bilo je jasno da BiH ne moe opstati kao nezavisna drava ako na to ne pristaju svi njeni konstitutivni narodi, a Srbi su se tome protivili. BiH se ipak protivustavno otcepljuje, a vodei svetski inioci to odmah priznaju. Odbrana mora objasniti da su ta priznanja delovala kao varnica u buretu baruta. Kakvu su ulogu imali neki mirotvorci, poput onih koji su ubedili Izetbegovia da povue svoj potpis sa Kutiljerovog plana? Potrebno je objasniti i da je SDS, kao vodea nacionalna stranka Srba u BiH, nastala poslednja, onda kada su ve uveliko formirane SDA i HDZ. Ovo je stara pria i najotpornija i najvea la Miloevieve propagande, koja se odrala do danas i na koju se lepe mnoge druge lai. Jugoslaviju je razbio Miloevi, a Srbija je bila prva republika SFRJ koja se otcepila sa namerom da uz pomo JNA prekomponuje bivu SFRJ i stvori novu, skraenu Jugoslaviju kojom bi dominirala Miloevieva Srbija. Ustavom iz 1990, godinu dana pre proglaenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske, Srbija je sebe proglasila za samostalnu i suverenu dravu koja vie nema obavezu potovanja saveznog Ustava i zakonodavstva i koja preuzima sve kljune nadlenosti bive savezne drave: odbranu, meunarodne odnose, Narodnu banku. Sledeeg prolea, jo uvek pre proglaenja nezavisnosti Hrvatske i Slovenije, Miloevi donosi niz zakona iz nadlenosti bive federacije. Od ega je to BiH pokuavala da se otcepi?
176

Treba izneti dokaze o formiranju tzv. Patriotske lige, zelenih beretki i drugih paravojnih formacija, te o pripremljenim planovima za no dugih noeva i reenje srpskog pitanja u BiH. Okida za prve oruane sukobe bilo je ubistvo starog svata na Ba ariji, koje je izvrio jedan notorni kriminalac i kasniji ratni heroj. Neki u BiH ne mogu Srbima da oproste to su ovog puta, a nakon doivljenog pogroma u Drugom svetskom ratu, bili mnogo oprezniji, jedinstveniji i znatno bri. Ovo je jo jedna besmislica iz nacionalistikog folklora. Danas je notorno da je BiH bila potpuno nepripremljena za odbranu, kao i da je oruani sukob morao eleti i inicirati onaj jai (etvrta najjaa armija u Evropi) i onaj koji je imao nameru da prekraja republike granice (Miloevi: granice povlai jai). Sve to je dugo pripremano; treba itati Jovieve i Kadijevieve memoare. Zamlaivanje ubistvom starog svata je detinjasto. ta znai opaska prof. kulia da su Srbi u BiH nakon doivljenog pogroma u Drugom svetskom ratu, bili (ovog puta) mnogo oprezniji, jedinstveniji i znantno bri? Pa, to da su Srbi (Miloevieva propaganda) novi pogrom predvideli pre nego to je i poeo, pa su ustali da ga orujem spree. To je ista ona teorija preventivnog rata, kojom se Hitler posluio u sluaju Sudeta: neu ekati da mi date ikakav povod, nego u vas preventivno napasti. Odbrana ima priliku i da iznese oficijelno utvren broj poginulih u graanskom ratu u BiH, jer se jo uvek spominju fantomske brojke. Mora se objasniti da muslimani nisu jedine, niti ekskluzivne rtve. To to su oni najvie stradali, posledica je i njihovog ratovanja na vie frontova, kako sa Srbima, tako u jednom periodu i sa Hrvatima, pa ak i meusobno u Cazinskoj krajini. A na koliko frontova su ratovali Srbi? Za priu o graanskom ratu treba opet itati Jovia i Kadijevia. Ratove 90-ih Srbija je uvek poinjala na isti nain: medijskom histerijom irenja straha, podsticanjem pobune meu srpskim ivljem, njihovim naoruavanjem, posle ega na scenu stupaju srpska vojska, paravojska i Udba, koje moraju svuda da tite srpski narod od guenja oruane pobune usmerene na nasilnu promenu republikih granica.

177

Iako se Karadi optuuje kao pojedinac, njegova istorijska uloga tokom graanskog rata u BiH i predsednika pozicija koju je imao, nesporno e delovati da mnogi taj proces doive i kao svojevrsno suenje Republici Srpskoj. To se ne sme dozvoliti. Odbrana mora insistirati na razbijanju nekih ve stvorenih predubeenja o srpskoj kolektivnoj krivici, te posebno mora paljivo i uporno objanjavati istorijski kontekst graanskog rata u BiH. To e biti vrlo teko. Republika Srpska bila bi nemogua bez etnikog ienja i genocida, kojima je svesno graena i (privremeno?) ostvarena etnika homogenost entiteta. Vano je objasniti i sluaj blokade Sarajeva, tokom koje je nesporno dolo do velikih patnji civila, ali do koje je dolo, kako se procenjuje, iz isto vojnikog rezona, u cilju spreavanja da se velike muslimanske oruane grupacije poveu i deluju ofanzivno. Mora se objasniti da je blokirano Sarajevo bilo i svojevrsni logor za srpske civile. Nekoliko hiljada njih je likvidirano, a mnogima se ni grob ne zna. U gradu su harale paravojne formacije i organizovane kriminalne bande. Postojali su brojni privatni zatvori i javne kue u kojima su Srpkinje nasilno drane. Naravno, odbrana se ne moe zasnivati samo na tvrdnji da su i drugi inili zloine, jer to nije opravdanje, ali ta injenica ipak nije bez znaaja. Iako je krivica u krivinom pravu individualna, odreene moralne i druge reperkusije osude nekadanjih visokih dravnih funkcionera neminovno pogaaju i itav narod. Zanimljiv je neverovatni eufemizam koji profesor kuli upotrebljava za opsadu i granatiranje Sarajeva i sistematsko snajpersko odstreljivanje prolaznika na sarajevskim ulicama. On to zove blokadom. Blokadom koja je preduzeta iz isto vojnikog rezona u cilju spreavanja da se velike (!?) muslimanske oruane grupacije poveu i deluju ofanzivno. I zato su Sarajlije morale etiri godine da ive bez vode i struje, zato je na Sarajevo srueno par miliona granata i zato su se snajperisti godinama zabavljali odstreljujui civile. Odbrana koju savetuje profesor kuli bila bi ravna tekom samooptuivanju, ona bi samo pokazala bezono frivolan odnos optuenog prema uasnim posledicama njegovog delovanja. Ili, kako bi se pravnim jezikom reklo: ilustrovala bi psihopatski, cinini, bezoseajni odnos optuenog prema delu. A to je upravo ono to profesor kuli i jedan deo srpske javnosti preporuuju Dr Dabiu, da bi se itav narod zatitio od moralne i svake druge hipoteke.
Peanik.net, 07. 08. 2008.
178

Ti divni ljudi koji smo bili

Razgovor vodila Svetlana Luki ta mislite o Tadievom odlasku u Srebrenicu? Ako on osea potrebu da ide, treba da ide bez obzira na to ta se ovde dogaalo. Strano je da oni ne mogu da donesu jednu deklaraciju, u kojoj e kazati da im je ao to je pobijeno osam hiljada ljudi. Bili su dovedeni u nepriliku time to su ove nevladine organizacije neto predloile, pa su morali da se izjasne, da prihvate ili da odbiju. Pa poto su videli da je nezgodno i jedno i drugo, onda su kazali mi emo sami da donesemo odluku, ali se onda ispostavilo da ne mogu ni to. Ono to je posle toga usledilo je jo mnogo stranije, jer je poelo da se objanjava zato nije moglo da se odlui. Objanjenja su bila sramna, jadna i glupa i nemoralna, infantilna, licemerna. Pokazalo se da je osnovni razlog ono to je formulisao ministar Stojkovi moe to da bude opasno, kae on. A zato moe da bude opasno? Zbog tube BiH protiv Srbije. Drugim reima, nemojte nita da priznajemo, jer ta istina moe da nam smeta na onom sudu. Tako neto javno rei je stvarno neverovatno, i to kae ovek koji sebe naziva ministrom pravde. A onda mu odgovara Duan Petrovi iz Demokratske stranke, koji je eleo da se usvoji njihova deklaracija i pita zato se Stojkovi brine, kada mi nismo ni pomenuli re genocid. A logika iza toga je plaae svi, i krivi i nevini. To krivi u stvari kau nevinima, a poto emo svi plaati, bolje je da nas sakrivate i jatakujete nam, inae ete i vi da platite. Oni nama prete. Mi ovde plaamo te ljude da bi otili u Hag, umesto da se stavi zabrana na celokupnu njihovu imovinu, da ne mogu da je otuuju, jer jednoga trenutka e moda tom imovinom morati da odgovaraju za tetu na koju emo mi biti osueni. To nije problem, naprotiv, moemo da im poklonimo auto, da im damo milion evra za njihovu porodicu, da im platimo karte da ene mogu da ih poseuju. Dokle god vodi takvu politiku, svaka vlada e se nai u procepu da jednu stvar govori za meunarodne partnere i to onda ima malo vie smisla, a
179

drugu stvar domaoj javnosti koje se plai i za koju pretpostavlja, ak ne znam da li s pravom ili ne, da je jo uvek duboko ogrezla u poricanju i da moe da bude iritirana, a mogu i da se izgube neki glasovi. Kada uporedite kako oni razgovaraju sa Karlom del Ponte ili irakom ili Buom, sa nainom na koji govore nama, vidite da to jedno drugom protivrei. I oni to oseaju kao neko svoje teko breme koje, eto, moraju da nose. Mislim da jako potcenjuju ovu javnost. Svi to vide i kod svih to izaziva nelagodu, jer vide koliko laemo na sve strane, umesto da jednom kau znate ta, ovo ne moe da se krije, ovo treba da se kae, pa emo da platimo ta treba da se plati. Kada imate tako krupnu la u glavi, vi nita drugo ne moete ni da mislite, la vas mui stalno i samo na nju mislite. Onda se gubite, delujete autistino, odnosno, to bi vie liilo na neko paranoidno stanje u kojem smo mi ve 15 godina i koje uporno odravamo. To nas ini disfunkcionalnim kao drutvo. Mi bismo moda lako s tim, ali ona Karla del Ponte nas stalno podsea, trai neto od nas, a mi ne moemo da shvatimo navodni sadizam sa kojim ona radi svoj posao, reena da ga odradi do kraja. I stalno se nadamo da e neko od tih ljudi, u tom svetu koji drukije funkcionie, to zaboraviti, nekako smetnuti s uma, nekako se umoriti pa kazati ma, pusti ih. Nita od toga se nee desiti, sutra da predaju Mladia, ona e im traiti onog poslednjeg, jer ona hoe da zavri svoj posao, ona je dobila mandat i njen je posao da svi ti ljudi stignu u Hag. Mi to ne moemo da pojmimo. Na stranu to to smo kao ljudi spremni da sebi svata oprostimo. Nemamo nikakav zahtev prema sebi, pa se onda i ne oseamo loe ako te zahteve ne ispunimo. Mi od sebe nita ne oekujemo. To utie na drutvo u celini, koi ga i odrava u smrznutom poloaju poricanja i gru u kome se monomaniki razmilja samo o toj jednoj stvari. Pogledajte novine, pune su suludih pria u kojima to pokuava da se zatrpa, a ne moe da se zatrpa, naravno, to stalno odnekud izvire. Ovo to se desilo sa snimcima korpiona je zanimljivo. I kada su priznavali da je takozvana srpska strana inila neke zloine, ovde su ljudi uspevali da o tome govore kao o nekom istorijskom faktu od pre 800 godina. Pa kako neko moe hladno da kae jeste, tano je, pobijeno je osam hiljada ljudi, ali hajde da idemo dalje. To odvajanje intelektualne sadrine priznanja od normalne ljudske emocional180

ne reakcije, takoe je neka patologija. Mislim da mi sve to na neke neprimetne naine plaamo. Nekada sam pisao o tome da mi u stvari plaamo time to ne znamo ko smo. Toliko laemo da ne moemo da shvatimo ko smo u stvari. Nismo oni od pre Srebrenice, to je jasno, a budui da nita ne priznajemo, onda ne znamo kako sada sebe da shvatimo. ore Mamula je povodom snimka korpiona izjavio: Na snimku se vidi da su samo dve osobe pucale u zarobljenike, a ne cela jedinica, treba da odgovaraju samo pojedinci. Imate estoro naoruanih ljudi koji ih sprovode sa oiglednom namerom, koja se na kraju i ostvaruje, da ih ubiju, i oni imaju podeljene uloge, ali, sad govorim krivino-pravno, njihov umiljaj je zajedniki sada emo ove ljude da odvedemo tamo i da ih pobijemo, a ko e da puca, to su podeljene uloge unutar grupe. Neko samo puca, a neko pomae u sprovoenju. Da je neko od njih pokuao da bei, neki od te etvorice bi pucao u njega. Ali ta pria o pojedincima koji su inili krivina dela, pa moraju za njih da odgovaraju ne znam zato se izgovara ta reenica. Naravno da krivini zakon govori o pojedincima koji e odgovarati za izvrena krivina dela, ali zato mi to govori? Kojim povodom mi to govori? Stvar je u tome to se genocid ne radi u domaoj radinosti, genocid vre drave, to su veliki poslovi. Tu su potrebni logistika, organizacija, vreme, ljudi, sredstva, to pojedinci ne mogu da izvedu. To moe da se izvede samo sa resursima drave. Samo sa dravnim resursima moete 800.000 ljudi da ibnete preko dravne granice, kakvi pojedinci. A za Srebrenicu su vam potrebni tenkovi, bageri, ukopavanje, iskopavanje, treba da se pale ta sela, treba da se baci onih dva miliona granata na Sarajevo, to je posao. Nisu to bili kriminalci unutar dravnog aparata, ne, drava je bila kriminalac, vodila je kriminalnu politiku etnikog ienja i tu ni o kakvim pojedincima ne moe da bude rei. Naravno, nisu svi podjednako odgovorni, jer jedni su donosili one najkrupnije, strateke odluke, drugi su donosili taktike odluke, ali u osnovi same ideje da se etniki oiste neki prostori lei bar pristajanje na zloin, jer se to na drugi nain nije moglo izvesti i nije ni izvedeno na drugi nain. I sada vi hoete da mi kaete kako je glavni krivac taj Cvjetan, koji je jedan bilmez kome su dali puku i
181

rekli pucaj na koga hoe, samo nemoj na Srbe, i koji je to i uradio. Znai, samo Cvjetan i niko drugi nas ne zanima? Pa nee biti da je tako. Zato je ceo srpski politiki vrh u Hagu? Jesu li oni tamo kao pojedinci? Pa tamo je cela vlada, predsednici i Srbije i Jugoslavije, ceo dravni vrh koji je vodio tu zloinaku politiku. Oni su bili ta drava koja je inila te zloine. I iz toga naravno ne proizlazi da smo vi i ja krivinopravno odgovorni za to to su oni radili. Mi moemo kao graani te zemlje biti na jedan istorijski nain odgovorni, i moralno odgovorni i odgovorni pred samima sobom, jer smo bili toliko glupi da smo takvu vlast mogli da izaberemo, jer smo bili tolike kukavice da smo takvu vlast tako dugo trpeli, do 2000, kada je taj isti Miloevi dobio dva miliona glasova. Mi nismo u krivino-pravnom smislu krivi. Mi smo istorijski krivi i to plaamo, na primer, time to nemamo vize, niko nee da nam da vize, jer nee da ima posla sa zloincima, a ne zna ko je od nas zloinac a ko nije, jer ih mi iz sebe nismo izdvojili, niti priznajemo da oni postoje, nego im i sada jatakujemo. Seam se kada su posle Drugog svetskog rata Nemci poeli da dolaze u Dalmaciju, mi smo se udili kako se usuuju da tu plivaju i da se smeju i da piju vino. Nemci, hej, Nemci, doli tu i sada na na uas hoe da letuju. A zgraavamo se to nam niko ne da vize. Pa ne daju nam vize, ne mogu da nas vide oima. Zato? Zato to se ponaamo ovako kako se ponaamo. ak nas tretiraju mnogo bolje nego to bi po mom miljenju bilo shvatljivo, stalno nam alju pozitivne signale. Pa dajte, mi vas elimo u Evropi, daemo vam ovo, daemo vam ono, a mi ne, mi se ne predajemo, mi teramo svoju glupu priu do propasti. Ako nas kanjavaju zbog toga to mi te zloine ne priznajemo, mi bismo ili trebalo da priznamo te zloine ili bi oni morali da se pomire sa zloinima i da kau dobro, nema veze, jeste, vrili ste zloine, ali nema veze. E pa to ne moe, jasno je ko tu mora da popusti i ako mi upadamo sve dublje u poricanje, utoliko gore po nas. To je kao kada vam kae policajac nemoj to da radi, to ne sme da se radi, a ti kae e, ba hou, e sad ba hou, ba zato to si mi ti kazao da ne smem. Ko e to da plati na kraju, ta mislite? I ko tu na kraju moe da se slomi? Mi bi trebalo da popustimo pre nego to se slomimo, jer
182

e to da bude novo ponienje, koje je skoro neizbeno. Da li se iko uopte pita zato se tim ljudima sudi, zato mi njih tamo aljemo? Nije svrha samo da se onaj kazni, svrha je da drutvo kao celina vidi ta je zloin, ko je izvrio zloin i da je zloin kanjen. Dakle, suenje vodi vaspostavljanju jedne moralne ravnotee koja je zloinom naruena i koju celo drutvo osea kao poremeaj u svom ivotu. Neu da idem toliko daleko, ali mislim da je i to tano, ja mislim da ak i krivac ima pravo na kaznu, jer kada je jednom kanjen, uspostavlja se neka ravnotea. On e odsluiti svoju kaznu, izai e napolje i kazae ostavite me sada na miru, ja sam svoje platio, ravnotea je uspostavljena i niko vie to ne sme ni da mi prebacuje ni da mi natie na nos. Naa vlada je sve uinila da poalje te ljude, za koje implicira da su nevini, da budu kanjeni, a svima nama objanjava kako svrha kanjavanja koja treba da dovede do vaspostavljanja moralne ravnotee nije ni potrebna, jer oni nisu ni za ta krivi. Prema tome, osnovna svrha suenja je ovde svesno minirana od strane vlade, sve se uinilo da drutvo ne shvati i ne podri injenicu da zloin treba da bude kanjen, da ta osnovna svrha moralne obnove koja je sadrana u ideji suenja izostane. esto se kae da je ovde drutvo razbijeno. Onog trenutka kada je drutvo pretvoreno u narod, kada smo svi postali krompiri u vrei koja se zove narod, tu vie nema ni drutvenih uloga, ni drutvenih grupa, ni svesti o tome ko kojoj grupi pripada, ni iji su interesi zajedniki, koji su interesi suprotstavljeni, nita od toga ne postoji. To je anomija, koja postoji u nedostatku drutva, i to dodatno unesreava ljude, jer je time izgubljeno i ono to se zove javni poredak. I zato sada ono doba socijalizma izgleda kao neka obeana zemlja, kao neki zlatni vek, jer se ljudi seaju ivota u kome je postojala neka pozadina, osnova na kojoj su se odvijali individualni ivoti i gde ste imali mapu na kojoj ste mogli sebe da naete, da vidite gde ste u odnosu na taj background i u odnosu jednih prema drugima. Ti su ivoti imali smisla. Ja mislim da to ljudima fali, to to su ti ivoti, kakvi god bili, sreniji, nesreniji, imali smisla. Ljudi koji su ili u zatvore, disidenti, bili su sreni ljudi, znali su ta biraju, znali su ta moe da im se desi, prihvatali su tu cenu, znali su ta hoe, ta nee, znali su ko je sa njima a ko protiv njih, njihov ivot je imao smisla. U
183

jednoj ovako anominoj situaciji, mi se kreemo haotino kao atomi, svi nekuda idemo, menjamo pravce, sudaramo se, ali to nema nikakvog smisla, to se zove haos. U haosu ljudi ne mogu biti sreni, jer su uplaeni. Njihovi ivoti u haosu nemaju nikakvog smisla. Vi ne znate vie, ako vam se neto dogodi, zato vam se to dogodilo, da li ste mogli da neto uradite da se to ne dogodi, nita od vas ne zavisi, niko vas nita ne pita, niko se o vama ne brine i va ivot je jedan sluajan bioloki podatak sa kojim ne znate ta ete i koji je moda abama i makama dovoljan, ali ljudima nije. Ljudi moraju da daju neki smisao svom ivotu. Ne kaem da je to neto objektivno, ali ljudima je potrebno subjektivno oseanje da njihov ivot nekuda ide, da ima nekakvog smisla.
Emisija Peanik, 23. 06. 2005.

3.

PETI OKTOBAR

U revolucijama postoje dve vrste ljudi: oni koji ih diu i oni koji se njima okoriste. Napoleon

Kada se izjalovi neka revolucija, izjalovilo se i itavo stolee, jer time malograanin dobija u ruke protivdokaze. Fridrih Hebel

184

185

Diktature ne padaju tako

Razgovor vodila Branka Mihajlovi Da li biste vie voleli da se Miloeviu sudi u Hagu ili u Beogradu? Naravno da bih vie voleo da mu se sudi u Beogradu, ali u Beogradu, kao prvo, ne postoji nikakva optunica. Drugo, ako bi se radilo o optubi za ratne zloine po optunici Hakog tuilatva, mislim da u Beogradu nema snage za to. Mislim da nema ni volje ni snage da mu se sudi za ono za ta je on stvarno kriv, a on je kriv za genocid u Bosni. Da li biste branili Slobodana Miloevia? Ja sam se diskvalifikovao time to i ja, nenadlean, priam ve deset godina da je on zloinac. Ne bi bilo profesionalno da prihvatim odbranu kada svako moe da mi kae pa i sam si priao da je zloinac. To bi bila loa odbrana. Inae, mislim da on ima naina da se brani. On sam nije mogao da uini sve to to je uinio. Njegova jedina odbrana bi bila u tome da podeli krivicu sa mnogima drugima koji su se pojavljivali ili kao izvrioci ili, to je na izvestan nain jo i gore, kao podstrekai. Mislim, konkretno, na srpsku inteligenciju. Sem politiara, pripadnika policije, vojske, kome jo treba suditi? Odmah vam pada na pamet televizija. Ona je odigrala strahovito vanu ulogu u tome. To je jedan moan medij. Ovde je ona imala posla sa gledalitem koje nije naroito sofisticirano, koje je lako i naivno upalo u kande propagande. Prema tome, svakako da bi iz njihovog kruga dosta ljudi dolo u obzir. Pored toga, imate i ljude iz Udruenja knjievnika, iz Akademije nauka. Ljude koji su svojim ugledom mnoge povukli za sobom.

Meu njima su ljudi koje ste svojevremeno branili. Jesu. Da li postoji nestrpljenje ljudi u Srbiji da se pokrene proces utvrivanja odgovornosti za ono to je bilo? Ovde sam, pre svega, osetio konfuziju i puno iekivanja. Ljudi ne mogu da shvate ta se dogaa. Oni shvataju ko je poraen, ali ne shvataju ko je pobedio i ta je to pobedilo. Peti oktobar sam pratio na amerikoj televiziji i taj dogaaj mi je izgledao udno. Diktature ne padaju tako. Mogu se uti takve prie po Beogradu, da su se iza scene dogaale mnogo vanije stvari nego ono to se videlo na TV ekranima 5. oktobra. Tu je bilo dilova za koje mi ne znamo. Mislim da je ponaanje policije i vojske bilo iznenaujue. Mislim da su mnogi amnestirani pre 5. oktobra. Sada narod ne moe da shvati da jedan Slobodan Miloevi i dalje sedi usred Beograda i da je voa najvee opozicione stranke i da postoji teoretska ansa da se on na nekim sledeim izborima vrati na vlast. Ceo dogaaj, zbog naina na koji se dogodio, nije izazvao oseaj katarze. Jedan na sagovornik je rekao Uhvatio me je bes kada sam shvatio kako je to ipak lako prolo. Zato to nismo uradili ranije? Tu dolazimo do onoga sa ime se mnogi vai sluaoci nee sloiti. Ja mislim da to nije moglo da se desi pre bombardovanja. To je Miloeviu slomilo kimu. U prvom trenutku, naravno, sav gnev je bio usmeren na NATO, na Klintona, na Madlen Olbrajt. Ali kada su se ljudi okrenuli i pomislili zato se sve to desilo i zato Miloevi nije potpisao predaju, to je od njega traeno drugoga, a ne 77. dana, taj se gnev okrenuo protiv njega. Madlen Olbrajt je jedna od najnepopularnijih svetskih linosti u Srbiji. Vi ivite u Americi, ali da li delite to miljenje? Kada je poelo bombardovanje, javljali su mi se ameriki novinari da me pitaju ta o tome mislim. Moj odgovor je bio da, kada bih bio ameriki dravljanin, smatrao bih da, sa stanovita amerike politike, oni ine uasnu greku, ali da je to za one koji ele Miloeviev pad, za Srbe koji to ele, povoljan razvoj dogaaja.
187

186

Da li posle bombardovanja svet ima obavezu da ulae u obnovu Srbije? O kakvoj vrsti obaveze govorimo? Politiari ne haju za moralne obaveze. Meutim, oni svakako ele da pokau svojim angaovanjem da bombardovanje nije bilo upereno protiv srpskog naroda, nego protiv Slobodana Miloevia. Naravno, ljudi koje bombardujete e u to teko poverovati. Svetu sada politiki obziri nalau da svojim anagaovanjem ovde dokae da nije srbofoban, kako ovde smatraju, nego da je njihova vojna intervencija bila usmerena na jedan nasilni, agresivan i po mom shvatanju, genocidan reim. Branili ste zanimljive ljude u komunistikom reimu: Vuka Drakovia, Vojislava eelja, Dobricu osia, Franju Tumana. Koga od njih ste se najee seali u ovih deset godina? Na mene je ta 1968. godina, iako nikada nisam bio leviar, ostavila veliki utisak. To je bio prvi politiki spontani pokret ljudi u ovoj zemlji u elji da neto izmene. ivot je prosto probio taj okotali sistem. Ti mladi ljudi su mi bili bliski i simpatini. Bili su duhoviti i ivi, neto kao dananji Otpor. Sa njima sam se psiholoki, ako ne politiki, identifikovao i jako sam ih voleo. Moda je to najlepe to sam doiveo u tom vremenu. Bio sam nekih desetak godina stariji od njih, taman toliko da ne prihvatim njihovu politiku, ali da prihvatim njihova raspoloenja. Kasnije sam branio mnoge ljude sa kojima se nisam intimno slagao, ali sam mislio da imaju pravo da izraze svoje politiko miljenje, zato to je to nuno za normalan ivot jednog drutva. Da li ste tada mogli da pomislite kakve e uloge odigrati Vuk Drakovi ili Vojislav eelj? Ili Tuman. Naravno da nisam. Za mene je to bilo veliko razoarenje. Osamdesetih godina sam osetio da komunizam nije tako vean kao to izgleda. Nadao sam se, kada se taj kamen digne sa nas, da emo moi neto lepe da napravimo za sebe. Pokazalo se da je ono to je sledilo bilo daleko gore.

Da li biste se prisetili vaeg susreta sa Franjom Tumanom? Zapanjilo me je kada sam u razgovoru sa njim shvatio da on fantazira o podeli Bosne. Meni se to tada to je 1982. godina inilo toliko ludom idejom, da sam je zapamtio. On je mislio da sam doao po nalogu Dobrice osia ili tako nekog iz srpskih krugova. Mislio je da njima alje poruke preko mene. Jednoga dana mi je kazao da je Bosna vetaka tvorevina i da bi je trebalo podeliti izmeu Srbije i Hrvatske. Pitao sam ga kako misli to da izvede; stanovnitvo u Bosni je toliko izmeano da je to nemogue. Rekao mi je da moe da se povue neka priblina granica. Pa i ako se povue neka priblina granica, mnogo ljudi e ostati i sa jedne i sa druge strane koji etniki nee pripadati ni Srbiji ni Hrvatskoj. Kae to bi moglo malo da se podstakne. Shvatio sam ta hoe da kae i to mi se uinilo monstruoznim. Posle sam itao da je sline zamisli imao i Dobrica osi. Kada ste branili Dobricu osia? Dobricu osia nisam branio, nego zastupao u pokuaju da pokrene list Javnost. Pisao sam tube i albe za njega Vrhovnom sudu Srbije, traei da mu se odobri pokretanje toga asopisa. Dobrica osi je zla kob ovoga naroda. On zastupa jednu fatalistiku tezu da je ovaj narod uklet, da smo mi narod koji ne moe da se uporedi sa drugim narodima, da imamo osobine koje nas ine jedinstvenima. I da nas niko ne razume. Nisam sa njim razgovarao o tome. To je utisak koji sam stekao kada sam itao njegovu knjigu Vreme smrti. Onda sam shvatio da je on u to blato, na koje se ali, u stvari zaljubljen i da to u ovom narodu stvara narcisoidne i autistike tendencije, koje mu vekovima onemoguavaju da se prikljui Evropi i da normalno ivi sa narodima koji ga okruuju. A Vojislav eelj? Vojislav eelj me je impresionirao time kako se drao u zatvoru i na suenju. On je bio izuzetno hrabar ovek, fiziki hrabar ovek. Ono to je on podneo u zatvoru, to bi malo ljudi izdralo. On je jedna usijana glava, pravi hajduk. Ali je, na alost, to bi rekao Dostojevski, zli lakrdija. Kada je poelo sve ovo, tek tada sam shvatio koliko on voli vlast, mo i koliko voli da na silu upravlja ljudima. Poslednji put
189

188

sam ga video kada je prelazio preko Terazija sa nekom utom kesom, a u kesi kalanjikov. Pitam ga: ta ti je to, Vojo?, a on se smeje. To mi je ostalo u pamenju. A Vuk Drakovi? Vuka Drakovia nisam branio, jer nije dolo do suenja. Bili smo samo na nekom pripremnom roitu. To je bilo povodom devetog marta, kada su protiv njega podigli optunicu. Nisam bio sam, bilo je nas desetak advokata. Smatrao sam da u takvom trenutku njemu treba pruiti simbolinu podrku. I danas smatram da je deveti mart bio vaan datum. Tada je postojala ansa da se Miloevi skine na vreme. Kada ste definitivno odluili da odete iz Srbije? Znam u minut kada sam odluio. Osnovali smo Evropski pokret, imali smo podrunice na teritoriji cele bive Jugoslavije, u nekih etrdeset mesta. U prolee su dola dva aka, kako su ih zvali. Jedan je bio ak Delor, a drugome se ne seam prezimena. Oni su doli u Jugoslaviju i ponudili bespovratno pet milijardi dolara i pridrueni status za Jugoslaviju u Evropskoj zajednici, pod uslovom da rei svoje meunacionalne unutranje probleme. To je bila podrka programu Ante Markovia. Meni se to inilo izuzetno znaajnim. Onda sam poao kod svih predsednika svih republikih skuptina u Jugoslaviji, da im kaem da bi trebalo da o tom predlogu raspravljaju u skuptini. Izmeu ostalih, bio sam kod Krajinika u Sarajevu. Sa mnom je bio Zoran Paji, profesor Univerziteta iz Sarajeva, koji je bio lan naeg Evropskog pokreta. Kada sam to izloio Krajiniku, on mi je rekao: Znate ta, prvo da mi svrimo ova naa posla, pa emo onda u Evropu. Ja sam kazao: Ako ja dobro razumem ta vaa posla, to je krv do kolena. On na to nije ni trepnuo: Ako treba krv do kolena, onda krv do kolena. Toga trenutka sam shvatio da se na kljunim pozicijama na kojima se donose odluke nalaze opasni ljudi, i moda opasni ludaci. Shvatio sam da tu nikakve prie ne pomau i da e stvarno da padne krv, a kada padne krv, onda vie niko ne ume da misli. Onda se misli iz stomaka. Svako ide svome i onda prie ne pomau.
190

Krajinik i Biljana Plavi su u Hagu. Imao sam priliku da se sretnem sa Riardom Goldstonom neposredno poto je bio organizovan Haki sud. Izrazio sam sumnju u efikasnost tog suda i u mogunost da pred njega dou svi ljudi koji zasluuju da se tu nau. Tada mi je on rekao neto to me zgranulo. Rekao je: Znate ta, taj sud e postojati trideset godina. Onda sam shvatio da su velike anse da se svi tamo nau. Postoje politiki obziri kod onih koji treba da izvre hapenja. Oni ne ele da stvore dramatine politike okolnosti u vezi sa tim. Ali da e taj trenutak doi i da e ih oni sve sprovesti u Hag, u to vie ne sumnjam. ta mislite, kakva je budunost SR Jugoslavije? O tome moemo da razgovaramo na dva naina. Ovde je Zapad uao na velika vrata. Ova zemlja apsolutno zavisi od pomoi koju e dobijati iz tih, to se do jue govorilo, NATO agresorskih zemalja. Proitao sam pre neki dan da 50 odsto graana smatra da SRJ treba da ue u NATO. Ova nastojanja da se zloinci dovedu u Hag e uspeti. Kapital e poeti da ulazi u Srbiju. Meutim, jedini resurs koji je ovde ostao je jeftina radna snaga. To znai da e kapital ulaziti pod kolonijalnim uslovima. Mislim da je i to bolje nego Miloevieva diktatura, ali ne mislim da je to neto to je velika srea ili to obeava rajski ivot. Potrebno je puno vremena da se zemlja izvue iz toga oblika zavisnosti. Dravno pitanje nije glavni problem Srbije, ve injenica da je sa Miloeviem ovde poraen itav jedan kulturno-politiki obrazac narodnjatva, vezivanja za blato i Rusiju, da je to kraj jedne ideje od koje Srbi stradaju ve 200 godina. Od kada su se oslobodili od Turaka, oni ne mogu da se odlue da li hoe u Evropu ili ne. Mislim da je ovaj narodnjaki obrazac konano poraen. Ako je to tano, onda bi se na poslednjih deset godina moglo gledati kao na nesreu koja nam je dala podsticaj da konano izaberemo neto pametnije od onoga kako smo iveli poslednjih 200 godina.
Radio Slobodna Evropa, 13. 01. 2001.

191

Razgovor vodio Senad Peanin

Mali narodi nemaju istoriju

Vaa je teza da mali narodi uope nemaju vlastite historije. Molim objanjenje. Namerno sam to kazao da isprovociram diskusiju. Ljudi iz naih krajeva su hipnotisani sopstvenom istorijom, koju niti znaju niti razumeju. Smisao te primedbe je bio da mali narodi uglavnom zavise od politike i odnosa velikih naroda. Ako hoete da proverite ovu moju tvrdnju, pogledajte kako su ove nae drave istorijski nastajale. Nastajale su padom Austro-Ugarske, koju nisu sruile ni Hrvatska, ni Vojvodina, ni Bosna. Srbija je nastala padom Otomanske imperije, koju, takoe, nije Srbija sruila. Jugoslavija je nastala nakon Prvog svetskog rata, u kojem je pobedila Antanta, a ne Srbija. Druga Jugoslavija je nastala ne zato to su partizani pobedili sile Osovine, nego zato to su ih pobedili Rusi i Amerikanci. Komunizam je kod nas doao ne zato to smo mi to eleli, nego zato to su nam ga doneli Rusi. A Rusi su mogli to da uine, jer su ih Englezi pustili da nam ga donesu. O nama su drugi odluivali. Komunizam u Jugoslaviji nije pao zato to smo ga mi sruili, nego zato to ga je Gorbaov ukinuo. Prema tome, mi nismo bili gospodari svoje sudbine ni u kljunim trenucima stvaranja sopstvene istorije. Mi smo, svakako, neki mali doprinos tome davali. Ali to nije bio kauzalni, nuni, ve sporedni inilac. Svi nai napori uloeni na upravljanje vlastitom sudbinom su sekundarni: mi sami po sebi nikada ne bismo doveli do tih posledica. Veliki svetski dogaaji izazivaju te posledice kod nas. To nije nita udno, ni za nas poniavajue. Tako svet funkcionie i to je smisao meunarodne politike. Ono to je ludo jeste da mi, Srbi, kada uimo svoju istoriju stiemo utisak da smo mi sruili Otomansku imperiju, da smo izazvali i dobili Prvi svetski rat, da smo pobedili Nemce u Drugom svetskom ratu, da je na komunizam autohton i da smo ga mi sruili. A nita od toga nije tano. Mi posmatramo svoju istoriju izolovano od konteksta, a ona je van konteksta potpuno nerazumljiva.
192

Mi sami sebe ne moemo da razumemo i ne moemo, ak ni danas, da delujemo racionalno u kontekstu svoje sredine, jer negiramo da smo deo ikakve sredine. Svaka od tih novonastalih drava eli da bude suverena na nain na koji ni SAD nisu suverene, jer zavise i od drugih, naravno. Mi se ponaamo kao autistino dete: niti nas ko razume, niti mi koga razumemo. Sedimo u svom oku i alimo se na to to nas svi mrze. To je teka nacionalna nezrelost. Mi traimo da se ceo svet prilagodi nama. To je na ivici ludila. Volio bih da mi kaete neto o peticiji koju ste potpisali 1992, zbog koje ste u Srbiji estoko napadani. Prvo, kada sam je potpisao, nisam bio zadovoljan onim to se trailo tim pismom. Ali to je bilo najblie onome to mi se inilo da treba da se desi. Od kada je poeo rat, ja sam shvatio da Miloevia i JNA niko u Jugoslaviji ne moe zaustaviti. Shvatio sam, takoe, da se oni mogu zaustaviti samo silom. Logian zakljuak je bio da njih moe da zaustavi samo spoljna sila. A mislio sam da za to ima i pravnog osnova, jer postoji Konvencija o spreavanju genocida. Nju su potpisale sve civilizovane zemlje sveta. Prema tome, za mene od poetka nije bilo nikakve sumnje da Srbi i srpska agresija u Hrvatskoj i Bosni mogu da se zaustave samo silom i da ta sila mora doi spolja. E sad, ja sam prema tom pismu koje je bilo upueno Klintonu imao i neke rezerve. Moram da vam priznam da je jedna od njih bila i traenje naoruavanja muslimana. Mislio sam da je to opasno. Mislio sam da je mnogo bolje da neko spolja to zaustavi, da ne doe do revanizma, da se broj rtava smanji time to e strane u tom sukobu biti NATO i Miloevi, a ovi ostali neka se uvaju i dre van toga. Mislim da bi bilo bolje za sve da se tako dogodilo i za muslimane, i za Hrvate, i za Srbe. Svi bi oni u tom sluaju poinili manje zloina. Da li je NATO intervencija, koja je uslijedila sedam godina nakon toga, bila to to ste traili? Da. Jedino to je dola toliko kasno i to je bila potkrepljena loim, ak neiskrenim razlozima. Miloevi nije bombardovan samo zbog Kosova; on je bombardovan i zbog Bosne i zbog Hrvatske, on je bombardovan jer je shvaeno da taj ovek mora da bude zaustavljen. Kosovo je bilo samo poslednja kap. Takoe mislim da je bilo pogre193

no to to je, u nameri da se nae neki legalistiki izgovor, izmiljena cela doktrina o intervenciji u humanitarne svrhe. Po meni, radilo se o tome da civilizovani svet vie nije mogao da gleda ta taj zloinac radi. U tome je bilo i elemenata osvete. Intervencija je usledila i u ime njegovih rtava, a i zbog osvete, jer je deset godina vukao za nos itav svet. Oni su stalno pokuavali da ga nekako potplate on je mito primao, a nikada nije isporuivao ono to je obeavao. Vukao ih je za nos toliko da su oni i pred sopstvenom javnou poeli da izgledaju smeno, dok je on poeo da izgleda kao neki politiki genije. U tome je bilo svega, ali to je tako u politici. Naravno da je trebalo intervenisati onoga trenutka kada je poela opsada Sarajeva. Trebalo je moda ve posle Vukovara, kada se videlo na ta su oni sve spremni, da to vie nisu neke arke, neki spontani sukobi, ve jedna organizovana sila koja netedimice unitava hiljade i hiljade ivota. Dakle, neto to se u ime civilizacije mora zaustaviti. Ja tim pismom nisam bio zadovoljan zato to se trailo selektivno bombardovanje vojnih ciljeva, koje to nije moglo da zaustavi. To je morala da bude ozbiljna vojna intervencija. Kakav je uticaj NATO intervencije na rezultate posljednjih izbora u Srbiji? Svaka objektivna istorija koja se bude pisala o tome e konstatovati da su Miloevia sruili Amerikanci. Mislim da je to sutina prie. Sruili su ga sankcijama i time to su ga degradirali u oima njegovih sledbenika, jer su mu naneli vojni poraz. Svako zna da su Miloevia sledili ljudi koji su oboavali mo, a pokazalo se da i nad tom moi ima mo. Nije nimalo udno to to je vojska glasala protiv njega. To je izazvalo najveu konsternaciju, tu je poela ideja o krai izbora. Ta se vojska oseala zloupotrebljenom doveo si me u sukob sa najveom svetskom silom, potpuno sam nemoan i puta da me gaaju sedamdeset sedam dana, a ja svojim orujem ne mogu ni da dobacim do njih. Po prvi put je ta vojska mogla da oseti da je i ona za Miloevia isto tako nevana kao i svi drugi faktori. On je njih tada stvarno zloupotrebio. Oni nisu mogli nita da brane, samo su izigravali mete, da bi on postigao svoje politike ciljeve.

Ako to spojite sa injenicom da je u stvari Madlen Olbrajt ujedinila opoziciju, da im je Amerika platila kampanju, sve te nevladine organizacije koje su odigrale kljunu ulogu u dogaajima oko petog oktobra, da je godinama plaala opozicione medije i da je, verovatno, i CIA bila aktivna na terenu kada sve to imate u vidu, onda moete da shvatite da su njega, u stvari, sruili Amerikanci. Ljudi u Beogradu su se naljutili na mene kada sam kazao: Tano je ono to je Miloevi rekao kada je silazio sa vlasti mene su sruili NATO plaenici. Njega jesu sruili NATO plaenici, samo to ja u tome ne vidim nita loe. ovek tano kae. Tano kae i da e zemlja zapasti u polukolonijalni poloaj i da Zapad sada politiki ulazi u Srbiju na velika vrata. Ne mislim da je to najbolje reenje, ali je bolje od onoga koje smo imali. A ono to smo imali, napravili smo sami sebi. Prema tome, nemamo kome da se alimo. esto ste isticali znaaj Hakog tribunala. Molim vas da to malo obrazloite. Hag je znaajan zbog pravde, saznavanja istine, pisanja istorije, koju mi sami nikada neemo umeti da napiemo. Ali u ovom trenutku, Hag je najvaniji kao reagens koji e razbistriti konfuznu politiku situaciju u Srbiji. A evo na ta mislim: danas se tano zna ko je izgubio izgubio je Miloevi. Ali ne zna se ko je pobedio. Ne moe, po prirodi stvari, da pobedi i Kotunica i Graanski savez. To su ljudi koji se deset godina nalaze na dijametralno suprotnim pozicijama, sem to su i jedni i drugi bili protiv Miloevia. Najvea razlika izmeu te dve politike opcije je u njihovom odnosu prema ratu. Kotunica je podravao rat, Graanski savez je bio protiv rata. Kotunica je poricao postojanje ratnih zloina, Graanski savez je priznavao ratne zloine. Kotunica i njegova okolina sada pokuavaju da kau svi smo pobedili. A to znai hajde da zatakamo ove nae razlike oko ratnih zloina. To znai daj da Kotunica prisvoji za sebe tu pobedu nad Miloeviem. Meutim, sa padom Miloevia kazali smo tek A. Sada treba da kaemo B, da vidimo ta je pobedilo. Da li je Miloevi samo zamenjen ovekom koji se od njega ne razlikuje po svom odnosu prema ratovima u Bosni i Hrvatskoj, ili je stvarno pobedila graanska opcija? A postavljanje pitanja Haga bi na srpskoj politikoj sceni upravo
195

194

to raistilo, jer bi se ona podelila i ve se deli oko toga da li Miloevi treba da ide u Hag i bude suen za ratne zloine ili ne. To je strahovito vano, jer Miloevieva politika u poslednjih deset godina se sastojala samo od ratova. Ako smo ga sruili, treba da znamo zato smo ga sruili. Ako kaemo da smo ga sruili zbog ratova, onda treba da kaemo i jesmo li ga sruili zato to ih je izgubio ili zato to ih je uopte vodio. Kotunica mu zamera to to ih je izgubio, graanska opcija mu zamera to to ih je uopte vodio. Dakle, kada postavite pitanje Haga, nagonite sve uesnike politikog procesa da se izjanjavaju o stvarima o kojima bi nacionalisti voleli da se niko ne izjanjava, nego da se kae: Svi smo mi jedno, svi smo mi pobedili, svi smo mi oduvek bili protiv Miloevia, nije vano zato Dakle, Hag dovodi do daleko vee transparentnosti cele politike scene u Srbiji. Bez postavljanja toga pitanja, nikada se nee obelodaniti taj latentni sukob izmeu graanske opcije i onih koji su sada u Srbiji na vlasti. Koliko onda moe trajati vladavina te oito neprirodne koalicije? I razreenje toga pitanja dolazi spolja. Pozdravljam to to je hako tuilatvo uporno u postavljanju svojih zahteva da se Miloevi izrui, kao i to to sve zapadne vlade insistiraju da SR Jugoslavija odgovori svojim obavezama u saradnji sa Hagom. Mislim da meunarodni faktori razumeju da Miloevievo isporuivanje daleko prevazilazi znaaj njegove line sudbine i krivine odgovornosti. Stranci shvataju da je u pitanju razreenje nekih jo netaknutih politikih razlika u Srbiji. Srbija koja ne bi isporuila Miloevia ne moe ii u Evropu. Vi postajete deo jedne zajednice onda kada prihvatate principe pravde koje ta zajednica potuje.
BH Dani, 23. 02. i 02. 03. 2001.

Kotunica je opasan
Razgovor vodili novinari Slobodne Dalmacije, Feral Tribune-a i HRT-a Je li u Srbiji dolo do katarze? Nije. Nije li katarza trebala biti odlazak Miloevia u Hag? Ja gledam na taj tzv. 5. oktobar malo drugaije nego veina u Srbiji. Ne smatram da je ulica skinula Miloevia. Smatram da je Miloevia skinula meunarodna zajednica uz pomo odreenih krugova u zemlji. Mislim da je tu napravljen dil. Mnogi su tu zloini oproteni, tako da nije moglo doi do katarze, jer je u stvari napravljen sporazum da se rtvuje jedan ovek koji je postao nemogu, ali da se od projekta ne odustane. Vidim da je ini nedavno opet govorio o pretenzijama na istonu Bosnu... O reviziji Dejtona. O reviziji Dejtona. Jo nije sazrela svest da je ceo taj projekt poraen. Sve se na kraju svodi na Hag. Ovde su se takvi uasi dogodili svima, da je ljudima jo uvek teko da objektivno i sa distance ocene ta je bila njihova uloga, a ta je uloga drugih. esto govorim o tome kako mislim da je Miloevi u izvesnom smislu pobedio. Ono seme mrnje koje je on posadio, ivo je i zdravo. Vi ste na podruju bive Jugoslavije bili odvjetnik. Jeste li primeivali da je nacionalizam izraeniji u Srbiji nego u Hrvatskoj, ili obratno? Mislim da je u Hrvatskoj bio izraeniji. I nije mi to udno, zato to mi nismo imali 1971, kada je poela snana represija u Hrvatskoj kakva u Srbiji nije postojala. Kada sam dolazio u to vreme, oseao sam Hrvatsku u mnogo veoj meri kao policijsku dravu, nego Srbiju.
197

196

Mnogi e rei da je to iz razloga to je u tom policijskom i vojnom aparatu bio veliki broj Srba u Hrvatskoj. Mislim da to nije znaajno. Tu represivnu politiku diktirao je Tito, ona je bila usmerena na to da se brani legitimitet SKJ i njegov lini legitimitet. Budunost vas je demantirala, gospodine Popoviu. JNA se paljivo, pomno i dugo pripremala i pripremila za rat koji je uslijedio. Tano, u pravu ste. I pretvorila se u srpsku vojsku. U pravu ste. Srbi u Hrvatskoj ne ue povijest domovinskog rata u svojim kolama za manjine. Nikakvog pribliavanja nee biti dok se bar u onim najkrupnijim crtama ne moemo sporazumeti oko toga ta se dogodilo u ovih deset godina. U tom pogledu Hag je izuzetno vaan. Izvinjenje? Pa nije izvinjenje u pitanju, kakvo izvinjenje kada vi nikome ne sudite u Srbiji? Onda je to prazno. Pogledajte samo Bosnu, gde ste pobili 150.000 ljudi i onda kaete uh, izvinite. Niste me oepili u prolazu, ne reava se to izvinjenjima. Ono to mislim da sve mora zabrinuti jeste da kada ini izjavi da je za reviziju Dejtona, u Srbiji nema reakcije na to. U Srbiji se dogodila smena vlasti, ali tu se nikakva revolucija u odnosu na Miloevia nije dogodila. A nevladine organizacije? Nevladine organizacije su se podelile. Jedan deo nastoji da naplati svoje politike ipove tako to e se pribliiti vlasti. Postoje oni koji su ostali dosledni sebi. Prema tome, ta scena je pocepana. Sa zemljom u kojoj eelj dobije milion glasova neto nije u redu. Kotunica je opasniji zato to je tee prepoznatljiv.
198

Vjerujete li da e u skorije vreme biti izruen Ratko Mladi. Ne, vlast e se opirati, jer u tome ima podrku najirih slojeva. Zato? Da li su ti ljudi nacionalni heroji u Srbiji? U emu je problem? Ne, vei je problem u tome to ljudi shvataju da su, onoga trenutka kada se utvrde sve te krivine odgovornosti, i oni odgovorni. Oni tu svoju odgovornost ele da odbace, a to se najbolje radi tako to e se sve poricati. Kako ste se osjeali za vrijeme NATO intervencije kada je bombardiran i Beograd? Intervencija je dola prekasno. Ja sam o tome priao od 1991. Poslednji put sam video Budu Lonara u Njujorku 1990. i kazao sam mu: Traite plave lemove, ovoga niko nee zaustaviti, njega samo neko spolja moe da zaustavi. Kako vi ocjenjujete utjecaj meunarodnih organizacija u Srbiji? On je veliki. Da li je to dobro? Mislim da bi taj uticaj trebalo da bude jo vei, jer je meunarodna zajednica najpozitivnija politika snaga u Srbiji. U Srbiji su uvek postojale samo dve politike stranke. Samo dve. Jedna je bila proevropska, ta je uvek dobijala batine, i druga je bila ova pravoslavna ba je lepo ovo nae balkansko blato, vezujemo se za Rusiju, mi smo sami sebi dovoljni. I bez obzira na to kako se formirala politika scena, to su bile jedine dve partije. ak su se i komunisti delili po tim linijama. Ali nije li patologija eljeti biti u blatu? To je strah, nije patologija. To je strah od modernizma koji je poznat u istoriji. to vreme vie prolazi, vi se sve manje smatrate sposobnim da u toj konkurenciji uopte uestvujete. Mislite li da je on trenutno dominantan u Srbiji? Da.
199

Nije li meunarodna zajednica sve ove drave iz bive Jugoslavije liila veeg dela suverenosti? Kako da nije. I nee li ta modernizacija biti nametnuta na silu, nainom na koji je u Nemakoj okupacijom bila nametnuta denacifikacija? Naravno da e biti. I tu nema povratka nazad? Nema povratka i mogu da vam kaem da, po mom miljenju, ni Hrvatska, ni Srbija, ni Slovenija nisu suverene u onoj meri u kojoj su bile u Jugoslaviji, to je dobro, jer ja ne vidim u suverenosti neku veliku sreu. Mada sam prieljkivao demokratsku Jugoslaviju, to je tano. Mnogi su je prieljkivali. Moemo li joj staviti jednu drugu plemenitu ideju na duu? Hrvatska jo uvijek trai 1.300 nestalih i zatoenih. Koliko moe ova demokratska Srbija, nevladine organizacije, pomoi da se to najbolnije od svih bolnih pitanja rijei to je vie mogue. Ne znam. Samo vam stavljamo na duu da radite na tome koliko moete. Koliko ja mogu. Da li je Kosovo izgubljeno za Srbiju? Ja sam to govorio 1990. godine. Moe li ono opet biti izvor buduih sukoba? Ne verujem. Mislim da je Srbija tako iscrpljena ovim ratovima da joj dugo vremena rat nee padati na pamet. Moete li neto lijepo rei o svome narodu? Ja sebe ne smatram predstavnikom svoga naroda. Niko me nije birao za njegovog predstavnika. Mogu da vam kaem ta je meni tamo blisko. To je na prvom mestu jezik, to nije malo. Volim Beograd, to
200

je moj rodni grad. Oseam da je to jedan narod koji je imao nesrenu istoriju, esto svojom zaslugom. Imam saoseanje za to. To su ljudi koji se kreu oko mene, sa kojima ja ivim. Drugo, meni to ljudi ne veruju, ali ja se stvarno ne bavim politikom. Ja svoja uverenja hou da izrazim, ne zato to mislim da ona mogu pobediti ili zato to se ja sa nekim takmiim u tome, nego zato to su to moja uverenja. I moja motivacija da se bavim svime ime sam se bavio bila je lina. elim tako da ivim, pa kako bude.
Deo snimka nastupa na Hrvatskoj televiziji. Emisija Peanik, 16. 01. 2003.

Kraj mita o petom oktobru

Razgovor vodila Milka Tadi-Mijovi Izborna pobeda nacionalistikih snaga je u veem delu Srbije izazvala razoarenje, ali je donela i izvesno olakanje. Nastupio je trenutak istine. Od 5. oktobra do ovih izbora, Srbijom je vladala jedna velika la: da je tada narod na ulici sruio reim i izveo revoluciju, koja oznaava poetak nove epohe i potpuni diskontinuitet sa institucijama i politikom bivega reima. Iluziju da je reim sruen podgrevala je i inieva vlada, i meunarodna zajednica, i najvei deo medija, ali sve je to bila puka propaganda. Ta propaganda je, dodue, imala dobronameran cilj da mobilie ljude da iluziju pretvore u stvarnost. Narod je tu sliku prihvatio prvo, jer mu je laskala i drugo, jer je eleo da u to veruje. Ali je, ipak, sve to bio samo novi, petooktobarski mit. Izbori su taj mit konano sruili.
201

Ipak, kako je bio mogu ovakav uzlet desnice? Ne radi se ni o kakvom iznenadnom uzletu desnice, jer je i njen navodni pad bio samo iluzija. Radi se o tome da 5. oktobar nije bio revolucija, nego pu koji je izvelo Miloevievo okruenje, pre svega vojska, policija i ratni profiteri. Pu je izvren iz straha od mogue revolucije, u kojoj bi svi oni bili poieni zajedno sa Miloeviem. Opozicija je trebalo da izvede ljude na ulicu, a vojska i policija da izda Miloevia i prinudi ga na primopredaju vlasti. Opoziciji je to odgovaralo, jer je tako izbegnuta krvava revolucija koja bi bila najopasnija za samu opoziciju, a i vojsci i policiji je to odgovaralo, jer su tim delom bile amnestirane, ne samo za nasilje unutar Srbije, nego i za ratne zloine. Pored toga, vojska se bojala da bi u sluaju revolucije moglo doi do intervencije meunarodne zajednice. Budui da je uloga vojske i policije bila kljuna, opozicija je morala da zadovolji dva uslova: prvo, da istakne na elo oveka kontinuiteta, Kotunicu, neubedljivog lidera jedne kombi-stranke, i drugo, da obea da Miloevia i pripadnike vojske i policije nee isporuivati Hagu. Pod tim uslovima, vojska je bila spremna da ukloni Miloevia i dovede Kotunicu na vlast. General Pavkovi je to i uinio. To je bio pu. I to pu izdano finansiran iz inostranstva. Prisustvo naroda na ulici bilo je nuno, ali oni su tu bili uglavnom u ulozi statista. ini je pragmatino prihvatio sve ove dilove, raunajui da e svojom politikom okretnou uspeti da Kotunicu skloni na sporedni kolosek, vojsku i policiju lii politike zatite i uz pomo meunarodne zajednice postavi Srbiju na put nepovratnih reformi, to jest da e iznutra izvriti tihu revoluciju. On je u tome bio izuzetno uspean, uprkos Kotuniinom koenju i injenici da je po svim ispitivanjima javnog mnjenja bio nepopularan, i on i njegova vlada. Ta vlada je radila u vakuumu, na pogon donacija, kredita, oprotaja dugova, uz politiku podrku Evrope i SAD i uz manjinsku podrku birakog tela. Meutim, to je podrazumevalo i saradnju sa Hagom. I to je ona taka zbog koje su patriotske snage smatrale da je ini izneverio petooktobarske dogovore i da mora biti ubijen. Setite se samo oruane pobune Crvenih beretki, Kotuniine podrke njihovom trajku, setite se izruenja Miloevia, lane liste hakih optuenika objavlje202

ne u Reporteru, natezanja oko smene Pavkovia, uklanjanja Radeta Markovia, setite se devete rupe na svirali...

ta kaete o moguoj koaliciji DS, DSS, SPO, G17 plus, koju prieljkuje Zapad? Toma Nikoli je u pravu: jedina prirodna koalicija bila bi ona izmeu radikala i Kotunice. Te dve stranke nisu nikada odustale od poraenog koncepta velike Srbije (mada sada nije trenutak za nju) i istorijskih pretenzija na tue teritorije. To su dve stranke kontinuiteta jedne poraene politike. Pria o demokratskom bloku koji obuhvata Kotunicu, monarhistu Drakovia i Velju Ilia, pokuaj je da se
203

nastavi sa praznom optimistikom propagandom. Kola koji su radikali ponudili Kotunici on bi rado pojeo, ali se ne usuuje, jer bi ga to suvie jasno kompromitovalo. U demokratski blok Kotunica bi uao i kao predstavnik radikala i ne bi se ustezao da se osloni na njihove glasove u skuptini. Zato bi u vladi demokratskog bloka dominirao Kotunica ili bi se ona brzo raspala. Zato bi patriotske snage delile vlast, kada su apsolutni izborni pobednici? Meutim, stranke tu nisu vane. Ovde postoji jedna mantra koju pobono slede svi politiari, ali i mediji, koja otprilike glasi bira je svetinja, bira je uvek u pravu, glas naroda je glas boga. Ja razumem motive zbog kojih politiari to papagajski ponavljaju, oni podilaze potencijalnim biraima. Ali to je opasna populistika glupost. I Miloevia, pa i Hitlera, doveo je narod na vlast, doveo ga je taj isti sveti bira. Miloevia ak etiri puta. Za zlu kob Srbije, zloinca Slobodana Miloevia, glasalo je na izborima 2000. dva miliona ljudi. Pa ti su ljudi i sada meu nama. Problem ovde nisu stranke. Pun je svet toma nikolia, ali samo u Srbiji on pobeuje na izborima. Problem je u birakom telu, koje ili ne razume ili ne haje za sopstveni interes. I na kraju, problem je u tome to se takvom birakom telu svi udvaraju. Da li Srbija ulazi u period politike nestabilnosti? Nestabilnost bi bila povoljnija varijanta. To bi znailo da se ipak, makar sporo i teko, odigrava revolucija koja se nije dogodila. Mnogo gora bila bi jedino mogua stabilna vlada, a to bi bila vlada patriotskih snaga koje su pobedile na predsednikim i parlamentarnim izborima. Ja ipak verujem u nestabilnost. Prvo, na to e uticati ono to se zove duh vremena, istorijski procesi koji vladaju svetom i kojima smo se samodestruktivno opirali 15 godina. Naime, odnosi meuzavisnosti u svetu dostigli su stepen koji mi jo ne razumemo. Danas ni SAD ne moe sebi da dozvoli samoizolaciju. To je pre svega posledica trgovine, protoka kapitala i radne snage, kao i razvoja tehnologije komunikacija. Na to e uticati i politiki procesi u naem okruenju, redefinicija koncepta suverenosti, proirenje Evropske unije, NATO i procesi u drugim postkomunistikim zemljama. Mi ne moemo opstati kao nekakva crna rupa. Ako se ne pobrinemo za to sami, pobrinue se za to drugi.
204

Ako su u Srbiji ostale netaknute institucije biveg reima, postoje li u njoj snage koje bi se uhvatile u kotac sa tim problemom? Vidite, esto sam sluao kako se DOS-u zamera da se posle 5. oktobra nije efikasno razraunao sa politikom, ljudima i institucijama starog reima. Mislim da je ta kritika neopravdana i da je ona posledica one propagande o revoluciji. I Kotunicu kao predsednika i tu vladu praktino su instalirale institucije starog reima, pre svega vojska i policija. Setite se samo onih panegirika koji su posle 5. oktobra ispevani Pavkoviu i Legiji. Setite se inievog zaklinjanja da Legiju niko ne sme pipnuti, Mihajlovievih obeanja da u Hag nee otii nijedan pripadnik MUP-a, Pavkovievog izbornog slogana Pobednik. DOS je, ako se sve to ima u vidu, uinio ak i vie nego to se moglo u razraunavanju sa starim snagama. Zato ih je Kotunica i napustio, zato je ini ubijen. Prava vlast nije bila u DOS-u, vlast je ostala u rukama puista i onih koji su bili spremni da im u ime kontinuiteta slue kao politiki kiobran. Naravno, zato i odnos prema prolosti nije mogao biti izmenjen. Mi i danas ivimo u toj prolosti. Kakav e biti odnos Beograda prema Hagu? Meunarodna zajednica nee odustati od zahteva da se oslobodimo naih ratnih zloinaca. Nevolja je u tome to niko od politiara ne sme Srbima da kae da je u njihovom interesu da izlue to zlo iz sebe. Da je Hag usluga koju nam ine drugi, jer sami za to jo nismo sposobni. Da je upravo dobro ako se u Hagu vie sudi naim zloincima. Da naoj asti i dostojanstvu vie koristi demonstracija nae sposobnosti da se od zloinaca oistimo, nego nae lai da ih meu nama nema. ak se ni oni politiari koji tako misle ne usuuju to da kau. Ovde je populizam uspevao 15 godina i niko sada ne sme da proba neto drugo. Pored svega toga, saradnja sa Hagom e se nastaviti, jer se ona ne moe izbei, ali na ovaj isti nevoljan, neiskren, glup i skup nain. Da li meunarodna zajednica ima odreenu odgovornost za procese u Srbiji? Na tzv. meunarodnu zajednicu mi ne moemo uticati. Mi smo mali narod, mala zemlja, siromana zemlja, zemlja optereena tekom istorijskom hipotekom, mi smo zapoeli i vodili ratove sa svojim
205

susedima, poinili u njima teke zloine i izgubili te ratove. Danas ivimo na donacijama meunarodne zajednice, potpuno zavisimo od nje. Da li je meunarodna zajednica za neto od toga odgovorna? Pa moda za to to je predugo pokuavala da urazumi Miloeviev reim, da ga potkupi, smiri. Drugim reima, moda samo zato to nije vojno intervenisala daleko ranije, u doba Vukovara, Dubrovnika, opsade Sarajeva, dakle, kada je bilo jasno ta se radi, ko to radi, a Srebrenica se jo nije bila dogodila. Mogli su te ratove ranije da prekinu i smanje koliinu uasa. Odgovorni su moda zato to nas nisu na vreme zaustavili. Ali da li smo mi ti koji za to treba da ih pozivamo na odgovornost? Kako e razvoj politikih prilika u Srbiji uticati na Bosnu i Kosovo? Podgrevae se nade meu Srbima da poraz moda nije konaan, da e im stii Pavkovi na belom konju, da e Kotunica anektirati zapadno pluno krilo, da e naa policija, kako to ona ve ume, disciplinovati iptare (kako Albance naziva Toma Nikoli), da moemo da nastavimo da se plazimo svetu i da e na kraju svi morati da priznaju nau istinu i da nam se izvine. Integracija Srba u BiH i na Kosovu bie opet ometena, iako je ona u njihovom najboljem interesu. Srbija e poslati poruku regionu da prolost jo traje i da je se neemo tako lako osloboditi. A ta e biti sa srpsko-crnogorskom zajednicom? Meni je to teko da procenim, jer nedovoljno poznajem crnogorske prilike, ali posledice e biti sline kao u drugim delovima okruenja. Vraanje Miloevievoj i eeljovoj politici velike Srbije, pa makar i samo toj retorici, u Crnoj Gori istovremeno ide na ruku zagovornicima nezavisnosti, ali i ohrabruje njihove protivnike. Dakle, radikalizuje politike prilike u Crnoj Gori. ta e biti sa reformama, stranim investicijama, evropskim integracijama, NATO? Svi ti procesi bie usporeni. Ako se pod reformama podrazumeva modernizacija, nacionalisti su njihovi prirodni neprijatelji. Nestabilnost obeshrabruje investicije, a evropske integracije su iona206

ko bile argarepa na dugakom tapu. Nevolja je u tome to niko ne zna kako e svet izgledati kada mi konano budemo spremni da mu pristupimo, da li e u toj relativno dalekoj budunosti procesi u svetu izgledati onako kako izgledaju danas. Postoji, po mom miljenju, realna opasnost da nakon predstojeih proirenja Evropske unije, koja e dovesti do problema u njoj samoj, ona izgubi apetit za dalja proirenja. Svet nee stajati u mestu dok se mi premiljamo.
Monitor, 16. 01. 2004.

Razgovor vodila Svetlana Luki

Trenutak istine

Peti oktobar je pogreno predstavljen kao revolucija, gde je narod na ulici skinuo omrznuti reim i sada e da okrene drugi list, potpuni diksontinuitet sa prolou. To nije tako bilo, injenice nisu bile takve. Po mom vienju, postojala je revolucionarna situacija, ali je onda izvren pu, upravo da do te revolucije ne bi dolo. Pu su izvrili ljudi iz Miloevievog okruenja, koji su shvatili da on postaje opasan ludak, da mogu svi da budu poieni. Pa su kazali hajde da mi poistimo njega, a mi da se sauvamo. Opoziciji je to odgovaralo, zato to krv na ulici niko nije eleo, oni bi bili prve rtve u takvom krvoproliu, koje bi, u stvari, bilo normalno za pad jedne takve diktature, isto dramaturki. Jer, diktature ne padaju tako lako, one padaju burno i krvavo. Na to je uticano i spolja. Tu su ule silne pare, a kako su one podeljene, ja ne znam, ali mogu da pretpostavim. Pretpostavljam da je, recimo, neko kao Legija mogao imati neto od toga. Tu su obeane amnestije ratnim profiterima, pod uslovom da budu lojalni, pa ak i da plate ekstraprofit malo emo da vam
207

uzmemo, a ostalo nek vam ostane. Pa onda pomo nevladinim organizacijama, koje su odigrale veliku mobilizatorsku ulogu, da pomenemo samo Otpor i CeSID. Tu su i drugi koji su takoe bili plaeni iz inostranstva, to kae Miloevi NATO plaenici. Pa naravno, jeste, bili su NATO plaenici, sigurno. Meutim, vojska je imala jedan uslov mi emo tu stvar da svrimo za vas, ali u obzir dolazi jedino Kotunica kao ovek kontinuiteta, koji je antizapadno raspoloen, koji nikada nije osudio rat, koji nikada nije progovorio o zloinima. I ini, koji je bio prilino bistar ovek, a i mnogo vie od toga, on je na to pristao. Daj ta da. Posle emo lake sa Kotunicom nego sa Miloeviem, on nas bar nee ni tui ni ubijati. To je poelo da funkcionie, ini je poeo da ga polako kuva kao onu abu to ivu skuvate. On je poeo polako, svojom energijom jer je Kotunica pasivan, knjiki ovek operativno da osvaja vlast gde god je mogao i da iri priu da je izvrena revolucija, da je sve gotovo, iako je znao da nije gotovo, znao je da mu je glava u torbi. irio je tu propagandu i u nju je jedan deo ljudi ovde, a i napolju, poverovao. Meutim, kada je poeo da izruuje u Hag, kada je Reporter objavio spisak 300 policajaca koji su toboe optueni u Hagu a to nije bilo tano, to je bilo smiljeno samo da uzbudi Crvene beretke onda su se javili ljudi na drugoj strani, koji su ga doveli na vlast. eelj je u pravu kada kae da su ga ubili oni koji su ga doveli na vlast. Oni su kazali e pa zna ta, nismo se tako dogovorili. I poeli su polako da putaju buve Crvenim beretkama, koje su shvatile ta se od njih trai. Taj atentat je postigao svoj politiki cilj. Ljudi su pomislili da je sve bila propaganda, da se u stvari skoro nita nije promenilo. I zaista, jedino to se stvarno ovde dogodilo jeste to da su nacionalisti skinuli komuniste. To se dogodilo. A kada kaem skinuli komuniste nisu oni bili nikakvi komunisti, nego su uspeli da ukinu drutvenu svojinu, na kojoj su se komunisti vozili 60 godina, eto, to su uspeli. I sada su nacionalisti na vlasti, kao to su, po mom miljenju, i bili neprekidno od 5. oktobra, dok su ini, kao ardak ni na nebu ni na zemlji, i njegova vlada, svi nepopularni i bez ikakve podrke u bazi, pokuavali da neto pomere.
208

Sada je trenutak istine. Vratili smo se na 6. oktobar. Ono to je ini pokuao propalo je. Ne mislim da je propalo konano, nadam se da ima jo ljudi koji e to pokuavati, ali zna se ko su pobednici. Tim ubistvom i ovim poslednjim izborima dilema je razreena, vidi se ko je pobedio. Toma Nikoli je pobedio, i Kotunica je pobedio. Kotunica je kao ovek iz fine kue koji ima ljubavnicu koja ga kompromituje i ne voli s njom da se pojavljuje javno, iako se strasno vole. I ne svia mu se kada mu ona javno alje poljupce ovako kako je Toma sada poslao njemu, ali oni su prirodni saveznici. Samo se Kotunica pravi da ga nije uo. Toliko ljudi je ubijeno, i u ovoj zemlji, za tako mali pomak. Da imam dva ivota, pa da se moda i pomirim sa tim, ali ovako ne mogu. Zato to je rupa bila tako duboka. Mogao sam da vidim ta je uniteno za deset godina Miloevieve vladavine, jer nisam bio tu, pa sam mogao da uporedim, od privrede, infrastrukture, do moralnih vrednosti, intelektualnih kapaciteta, odliva mozgova, energije ljudi to je bilo deset godina teke destrukcije. To je stvarno bilo radikalno zlo, a budui da se dogaalo postepeno, mislim da dubina pada nije nikada izmerena. Tako da su oekivanja da e sada sve brzo da se restituie bila neosnovana. ini je predstavljao taj preterani optimizam. On je okretao volan, ali tokovi se nisu ba mnogo vrteli na tom ogromnom vozilu koje nije lako pokrenuti. A veina nas je gledala samo to, kako on okree volan. Strano je kada Kotunica kae da e napraviti diskontinuitet sa prethodnom vladom. Nikada nije izgovorio nijednu re protiv rata. I odjednom taj izliv gneva, jer je inieva vlada upropastila zemlju. Taj pravedniki gnev dolazi otuda to je ini njega stvarno uspeo da skrajne, nasuprot volji birakog tela, nasuprot. I on sada smatra da zbog toga, zbog te injenice, on moe da pravi diskontinuitet sa onima koji su pokuali da naprave diskontinuitet sa Miloevievim reimom. To su vam dve negacije, i one pokazuju od koje take on

209

nastavlja. Mislim da se o tome radi. Gledao sam neku emisiju, te vene politike urke, neko iz SPO, mislim da je onaj Boi, obesio se nekom sagovorniku o ruku i kae a, to ne smete da kaete, bira je uvek u pravu, bira je svetinja, pa mora se potovati stav milion i trista hiljada biraa Tome Nikolia. Zato je bira svetinja? Ja razumem kada politiar kae koga je moliti, nije ga ljutiti, zato ga kritikujete kada treba da glasa za vas. Ali ako niste politiar, ne znam zato bismo se mi priklanjali katastrofalnim odlukama koje su neki ljudi napravili i zato ne smemo da kaemo vi uopte ne razumete za ta ste glasali. Ili namerno glasate za neto to e nas sve povui nazad. Zbog ega ja treba taj deo birakog tela da tretiram sa takvim strahopotovanjem, kada je problem upravo u birakom telu. Nije problem u Tomi Nikoliu, ima svuda toma nikolia, ali ih ne biraju za predsednike. Samo mi to radimo. Problem je oigledno u birakom telu. Pa zar nije birako telo dovelo i Miloevia, Hitlera, kakva je to svetinja birako telo? Kao da veina uvek mora da zna ta radi. Vrlo esto ne zna. Evo gledam podatak da je 77 odsto kosovskih Srba na predsednikim izborima glasove dalo Tomi Nikoliu, a ne moe biti goreg izbora za njih. Toma Nikoli daje albanskim separatistima argument o kakvom nisu mogli ni da se nadaju posle pada Miloevia. A dobili su ga, sa Tomom Nikoliem. Ceo narod je u jednom trenutku poao u pogrenom pravcu i sada je strano teko, pre svega, priznati da je to bio lo istorijski zaokret. Ljudi se polako osveuju, ali veini je i dalje najlake da tvrdi da je, u stvari, sve bilo u redu, jer ako nije bilo u redu onda smo odgovorni onoliko.
Emisija Peanik, 22. 01. 2004.

Na vlasti je Miloeviev aparat

Razgovor vodio elimir Bojovi Koliki je demokratski kapacitet sadanje srbijanske vlade? injenica je da je dravni aparat ostao nepromenjen iz doba Miloevia. Niko nije imao snage ni 5. oktobra, a ni kasnije da proisti taj aparat. ini je to pokuao i platio je glavom i koja god od politikih stranaka eli da doe na vlast, ona mora da dobije imprimature tog aparata. Aparat je na vlasti, nisu stranke na vlasti, nije vlada na vlasti. Taj aparat je autonoman i on uva sopstvene interese i, naravno, koi svaki politiki razvitak i svako demokratizovanje drutva branei sopstvene interese. I taj problem je isti od pada Miloevia do danas. ta smatrate da bi trebalo da budu prioriteti drutva u Srbiji? Oigledno je da postoje dva glavna pitanja. Jedno je pitanje saradnje sa sudom u Hagu, koje ima pre svega simbolinu vrednost, jer pitanje te saradnje je pitanje odnosa prema prolosti. To je prosto pitanje: hoete li zadrati taj reakcionarni stav ne ni konzervativan, nego reakcionaran poricanja i autizma ili ete stvarno da podvuete crtu, napravite diskontinuitet i proglasite novu politiku i novi pravac? Druga stvar je, jasno, privatizacija. Privatizacija je stala i javljaju se ponovo ti populistiki zahtevi za preispitivanjem ak i onoga to je privatizovano. Zbog ega se politike elite u Srbiji uporno opiru transformaciji bezbednosnih struktura i tajne policije? Mislim da se sve svodi, ipak, na taj odnos prema prolosti i na nespremnost celokupnog srpskog drutva, svih politikih partija, da se naini odluan rez prema prolosti. To je, prosto, pitanje odgovornosti. U strukturama bezbednosti vojsci i policiji najvie je kandidata za razna suenja, ne samo za ratne zloine, nego i za ono

210

211

to su kao udarna pesnica Miloevievog reima inili za poslednjih deset godina. Nevolja je u tome to je tu bilo toliko kriminala i ratnih zloina, kao i unutranjeg kriminala, da je broj ljudi koji su u to bili umeani neobino velik. Tako da je njih suvie mnogo, svi se nalaze na jo uvek vrlo vanim mestima u aparatu i u stanju su da sabotiraju te promene. Glavnu nadu vidim u eventualnoj sposobnosti srpskog drutva da razvije ono to se zove civilno drutvo znai, ljudi koji nisu ni u aparatu, ni u politikim partijama i koji bi trebalo da mogu, nekako, da se samoorganizuju i brane svoje interese.
Deutsche Welle, 26. 07. 2004.

Razgovor vodila Svetlana Luki Joi Draganu su bila potrebna itava 24 sata da se oglasi posle saobraajne nesree ili pokuaja atentata na predsednika Tadia. Kada negde otputujem i hou da vidim gde sam doao, prvo upalim televiziju, gledam jedno dva sata, proetam kanale. I kada se desilo ovo sa Tadiem, otvorim televiziju: na RTS 48 sati svadba, na vaoj televiziji je Go-play, pa neka panska sapunica, pa Milioner i svi se prave kao da to nije neki naroiti dogaaj. U svakoj normalnoj zemlji ni na jednom kanalu ne bi bilo nieg drugog. Pa i ako nema vesti, analiziraju se injenice, politika situacija, posledice. Ovo ovde je stvarno postao neki Titanik: muzika svira, na jednom kanalu prodaju erpe, tamo izbeljuju zube. Apsolutno neshvatljivo. Vi vidite jednu javnost i jedno drutvo koji su u komi i vie ne reaguju ni na ta. Jutros, pre nego to sam i saznao da se to desilo, vidim reakcije na ideju Borisa Tadia da prekine sa nemoguom kohabitacijom. Javio se i Vui, kae Tadi je zlo, Pajti je lopov, anak je lopov, utanovac je bednik, DS je udruenje lopova. To je onaj renik kojeg su se oni tobo odrekli kada su pokuavali da se ponovo pojave na
212

Titanik

sceni. DSS daje izjavu da je Boris Tadi pozer i da im nije potreban. Pa kako to zvui posle ovog pokuaja atentata? A Kotunica na nekom sastanku stranih investitora izjavljuje da je politika situacija u zemlji stabilna. Kada hou da razumem ta se ovde dogaa, vidim da uvek moram da se vratim na taj 5. oktobar. Tu je objanjenje svega. Danas mi je potpuno jasno da je Kotunica trebalo da bude kotur za spasavanje koji je baen SPS-u, radikalima, vojnom vrhu; da ih spase kadrovski, da sauva tu ideologiju izolacije, idenja uz nos zapadu, zatvaranja, tavorenja. Lepo se vidi da je on stvarno spasao i te bezbednosne strukture, govorim o Pavkoviu i Radetu Markoviu, i SPS i radikale, sa kojima je uao u koaliciju u Novom Sadu. Mislim da on njima vie ak ni ne treba, on je posluio, vraeno je to je bilo sve je isto, samo njega nema. Meni je jasno da drugaiji ovek nije ni mogao da dobije na izborima 2000. i da je on, upravo zato to je to to jeste, i odabran, pre svega od strane tih bezbednosnih struktura i vojske. ini i njegova vlada jesu pokuali da na miie izvedu tu svoju revoluciju i diskontinuitet. I ba u trenutku kada je izgledalo da to moda moe i da im uspe, ini je ubijen. Samo ne znam je li ta njihova stvar konano pobedila i da li e ponovo da pone egzodus iz ove zemlje, inflacija i bonovi i ekanje po redovima. Nisam siguran, jer sa ovim biraima nikada ne znate na emu ste, kako e oni proitati ovu situaciju. Da li e da nadvlada elja da se okrene drugi list ili e nadvladati strah, jer straha ima. Vidim strah u tome to, molim vas, Maroviu alju pretee pismo i prete mu pazite ovo Legijinim momcima, a Duko Mihajlovi daje izjavu da je Legija istorijska figura i da zasluuje potovanje. Kod Mihajlovia, koji ga je hapsio, ja to ne mogu drugaije da protumaim nego kao strah. Objanjavaju nam da su potezi predsednika vlade i njegove stranke uslovljeni time to moraju da ugaaju socijalistima, koji ih podravaju u koaliciji. Pa znate ta, ako moraju da rade takve stvari da bi bili na vlasti, ne treba da budu na vlasti. To je jedno, a drugo, ja se opet vraam na 5. oktobar, Kotunica njima slui od 5. oktobra naovamo, onoliko koliko moe, koliko okolnosti dozvoljavaju. Dok je ini bio iv, dok je ta vlada funkcionisala, on nije mogao ba mnogo da ini, mada je i
213

onda inio. Sada se stiglo do tih pria da radikalna stranka nije ono to je bila, da SPS nije ono to je bio. Poelo je time to se tvrdilo da nosioci liste mogu da budu i Miloevi i eelj, jer, boe moj, oni su nevini dok ne budu pravosnano osueni, mada nisam primetio da je to iko kazao za Haradinaja. Haradinaj ak nema ni optunicu. U zagradi da pomenem: ta pria o prezumpciji nevinosti, o tome da ljudi nisu krivi dok se to ne dokae, to je jedna pravna fikcija, koja je namenjena sudu i sudskom postupku. Sud mora da se ponaa kao da su ti ljudi nevini dok im ne bude dokazana krivica, a to znai da mora da izvede sve dokaze, da utvrdi sve injenice. Ali niko ne moe od mene da oekuje da i ja imam takve pretpostavke kada imam mozak, oi i ui. O nevinosti eeljevoj i Miloevievoj niko me ne moe naterati da mislim drugaije nego to mislim. I ja bih uvek slobodno kazao i mogu svakome da savetujem moe slobodno da kae da je eelj zloinac, da je Miloevi zloinac, pa neka te tue za klevetu, to moe da se dokazuje, imali smo dovoljno osnova da mislimo da su oni zloinci. Nas ta pria o prezumpciji nevinosti ne spreava da ih nazovemo pravim imenom. Ovde je svima sve jasno i to je jedina dobra strana ove nae situacije. Nema vie neke misterije, nema vie pitanja da li su DSS i Vojislav Kotunica deo nekog demokratskog bloka. Jasno je da oni eznu da padnu Tomi Nikoliu u naruje, samo se jo uvek pomalo stide. Primetio sam da Kotunica dosta esto govori o tome da njega Hag brine najvie zbog toga kako e Srbi biti predstavljeni u istoriji, da li kao neko ko je izvrio genocid, ko je uestvovao u ratnim zloinima. Mislim da je on, to je ne naivno nego autistino, umislio da ta istina moe nekako da se pogura pod tepih. U pitanju je genocid koji je vren pred kamerama. Nijedan sukob u XX veku nije tako dokumentovan kao taj sukob. Napisane su stotine knjiga, hiljade lanaka. Dokumentacija kojom raspolae Haki tribunal je ogromna, to je itava jedna biblioteka. Kao malo dete koje pokrije oi, i on misli da nekako moe da uini da ta stvar nestane. To ne samo to je nemoralno, o tome ve vie niko ovde i ne govori, nego je glupo, fantastino naivno i prosto je na granici autizma. Taj ovek ivi u nekom svom fiktivnom svetu, kao to je i Miloevi iveo, i voen je tom svojom misijom koju je sam sebi zadao da e on istoriju nekako naminkati.
214

Ljudi su posle 5. oktobra govorili da je Kotunica potreban kao brana prema radikalima, a sada to govore za Borisa Tadia. Mogu da razumem taj stav, mada ga ne delim. Moda je to stvar temperamenta, ali ne delim ga. Istina je toliko uasna i toliko mnogo ljudi je umeano u zloine da oveku sa ulice intuitivno izgleda strano opasno prozivati te ljude, iznositi te injenice, jer njihova reakcija moe da bude nasilna i strana. Da pogledamo stvar i sa druge strane. Kada sam gledao 5. oktobar i tu bezbolnu smenu vlasti, shvatio sam da se prava stvar nije dogodila. Takvi reimi kao to je bio Miloeviev ne padaju na taj nain, oni padaju sa treskom, pa i sa krvlju. Donekle shvatam ljude koji posle svega to su doiveli teke su bile te godine pod Miloeviem nisu mogli da zamisle da treba da proive jo jedan straan potres. A ta bi bilo da se ta revolucija zaista dogodila mogli ste da vidite u malom kada je Milanovi utiran pred televizijom. Neu da kaem da je trebalo da ih bude utirano jo na hiljade, ne, ali jo na hiljade je moralo da bude ispitano na onaj nain na koji je Milanovi ispitan, i da doivi onu sudbinu koju je Milanovi na kraju doiveo. To se nije dogodilo, mnogi su bili zadovoljni to se to nije dogodilo, ali se pokazalo da to ima svoju cenu. Ostavili ste korene, i iz njih je ponovo idikljalo sve ono to ste mislili da ste oplevili. I opet se vraam na 5. oktobar. Vi ovde imate dve opcije i analitiari i novinari i opta javnost stalno im zameraju zbog toga to se svaaju. to se lepo ne pomire, zato oni slono, zajedno, ne povedu ovu Srbiju u svetlu budunost. To prosto nije mogue. Te dve opcije su toliko iskljuive da meu njima kompromis nije mogu. Tu bi svako do kraja izdao sebe kada bi uao u neki kompromis. Ta je situacija vrlo radikalna i zato mislim da ovde nastupaju neka opasna vremena. Te dve opcije se ne mogu iskombinovati kohabitacijom u neki pricer, pa da sve bude u redu. To apsolutno nije mogue, naroito zato to je opcija sve je isto, samo njega nema toliko iskljuiva, radikalna i spremna silom da se brani, da ja ne vidim kako ona moe tek tako da nestane sa politike scene govorima u parlamentu i stranakom borbom. Mislim da emo jednoga trenutka svi mi biti ukljueni u to. To se prosto desi, ne znamo ta e da okine, ali jednoga trenutka emo svi biti u to ukljueni i opet ete imati ulicu. Ne kaem da e to da se desi sutra, ali potpuno je oigledno da je to neizbenost. 5.
215

oktobar je bio prvi in, bilo je onoliko zloinaca svih vrsta, profitera, kolaboranata. Pa ne moe to tek tako da nestane. Uvek ponavljam da je Miloevi imao dva miliona glasova na poslednjim izborima. Gde su ti ljudi? Svi su otili u DSS, a kada im vie DSS nije bio potreban, jer su dali vetako disanje SPS-u i radikalima, oni su se vratili tamo odakle su i doli. Ta dva miliona koja su poletela u DSS, sada su u radikalima, tamo gde su oduvek i bili. A taj drugi in, da li za to ima snage u Srbiji? Da sada budem malo bombastian, ne pita vas istorija da li vi imate snage, nego kada vidite da vam je voda do nosa, onda izaete na ulicu, i ako imate snage i ako je nemate. Jeste li imali snage 2000? Niste ni onda imali snage. ista apatija je tada bila, seam se odlino mitinga u avgustu, kada je eda Jovanovi stajao tamo sa 50 patetinih sledbenika, uvara vatre. Drali su se neki mlaki govori, okolo sedi jedno stotinak ljudi, uglavnom u kafanama piju kafu, gledaju skeptino u taj cirkus i seam se ocena vaih kolega novinara nema od toga nita, sve je propalo, opozicija je ista kao i vlast. I odjednom, posle tri meseca nije tako. Teko je oceniti raspoloenje naroda. Mi ovde nemamo pravu javnost, a kada nemate pravu javnost vi ne znate ta se u ljudima kuva i ta se u njima dogaa, ne znate koji to besmislen, nevaan dogaaj moe da okine. Ja se uvek vraam na 1968, vratili se Miun i Ljuba Tadi iz Pariza i na Institutu drutvenih nauka priaju kako je to u Parizu. Sedeli su i vajkali se kako je, eto, naa omladina potpuno apolitina, kod nas to nikada ne bi moglo da se desi. Desilo se posle 15 dana, eksplodiralo je sve. Ne znate to nikada. Ne znam da li je eda Jovanovi na spasilac, nemam pojma, dosta je mlad za tu ulogu, po mom ukusu, ali to nema veze, ja sam star, pa moda zato tako mislim. Ali to to on zastupa, ta stvar pobeuje na dugu stazu, mada na dugu stazu svi smo mrtvi. Ipak, na dugu stazu je jasno da to pobeuje, jer i Miloevi i ceo taj njegov projekat koji sada zastupa Kotunica, to je jedna, to bi ahisti rekli, teorijski izgubljena partija, to ne moe da pobedi. A to to nas kota, to to e oni igrati 500 poteza pre nego to se to dogodi, to je druga stvar. I kao to oni vode jednu teorijski izgubljenu partiju, ono to zastupa eda Jovanovi ili ljudi oko njega, to je budunost, to e se dogoditi. Pitanje je samo da li e se to silom braniti ili to moe nekako, kako
216

vi elite, lepe da se dogodi. Ne predviam da e to pobediti za godinu dana. Ali da e da pobedi pobedie. Upotrebiu Kotuniinu re, kada kae Hag je neminovnost. Jeste, a i eda Jovanovi je neminovnost. A ta je Boris Tadi? On se pravio starmalo mudrim, jer je mislio da moe politiki da manevrie. Nema toga manevra koji e dovesti do happy-end-kompromisa. Sada je i on shvatio da to ne moe. Re koja je upotrebljena u saoptenju DSS-a, pozer, ubitano je tana za njega. Nije sve u stavu, nije sve u tonu, nije sve u formi koju on dosta dobro dri, treba to sve da ima i neku sadrinu. Ali ne bih hteo da ga kritikujem u ovom trenutku, kada kao da se neka sadrina pomalja. Vui kae da je eelj saznao da e neka suenja naim graanima biti preputena Sarajevu i Zagrebu. Statutom Hakog suda je predvieno da postoje konkurentne nadlenosti; moe da se sudi u Hagu, a moe da se sudi i tamo gde je zloin izvren. Moe da se sudi i bilo gde, jer kod ratnih zloina postoji univerzalna nadlenost. Svako je nadlean da ih sudi. Zato se ti zloini i zovu zloinima protiv ovenosti, mada je protiv oveanstva bolji prevod toga izraza. Dakle, svi su oteeni kada se takve stvari dogaaju i svi mogu da sude. Ne znam odakle ta preneraenost nad mogunou da se tim ljudima sudi tamo gde su zloin izvrili i gde ive oni koji su time oteeni, kada mi nismo sposobni da im sudimo. A zato nismo sposobni? Dau vam dva razloga. Jedan je taj to nikada nikome nismo sudili do ove Ovare, trbaca i Sjeverina. Ovim generalima nismo sudili, a imali smo prilike bar od 2000. godine naovamo. Kotunica uopte ne govori o ratnim zloinima, on govori samo o Hagu. Ako ne elimo ni da izruujemo ljude Hagu, kako emo im suditi, jer ti ljudi, da bi im bilo ovde sueno, moraju pre svega da odu u Hag. Prema tome, nita loginije nego da im se sudi u Sarajevu i Zagrebu, to bi bilo i po Statutu i kao politika odluka normalno. Nee pa dobro. Mi smo mislili da je bolje za vas da se sudi tamo, da se vai graani upoznaju sa time ta je raeno u njihovo ime, da vi pokaete da elite nekakvu drugaiju dravu, drugaiju vojsku, drugaiju policiju. Ako ste vi tako uporni u tome da to
217

ne elite, pa onda emo suditi tamo gde moe da se sudi. Dosta mi je teko ovde, jer se oseam kao da razgovaram sa nekim ko je udaljen svetlosnim godinama, pa mu ja neto kaem, a on mi za 10 godina odgovara tano, slaem se. Treba da ekam 10 godina. I to ne pripisujem nekoj svojoj naroitoj mudrosti, nego moda ba tome to mislim da ovek, kada analizira neto, treba da pokua da izoluje svoje elje i svoja oseanja i onda je to ponekad vrlo hladno i neprijatno. Ovde se analiza esto mea sa propagandom, pa onda vae elje odrede vae zakljuke i mislite da ete tako uticati na tok dogaaja. Onda sami nasedate na svoju propagandu i to je kobno. Dobre vesti su nekoliko dobrih poteza vlade koje je iznudila probuena javnost: odlazak ministarke prosvete zbog pokuaja ukidanja darvinizma, odustajanje od donoenja zakona o pomoi hakim optuenicima i zakona o platama poslanika. Kada je javnost skoila, vlada se povukla. Iz toga se vidi da na njih javnost, ako ostane budna i reaguje, moe da utie. Ja mislim da je to pre svega zato to je vlada slaba, tako da je to to je vlada slaba, a javnost se izgleda malo probudila dobra vest.
Emisija Peanik, 02. 12. 2004.

Dvosmisleni dogaaj
Za graanina postoji neto zbunjujue u tom dogaaju, koji jeste dvosmislen. Da li je to bila revolucija, smena vlasti, pu, ta je to bilo i ta je tu poraeno. Uzrok tome vidim pre svega u ambivalentnosti Miloevievog reima, jer je on bio dvoglav. U tim raznim jugoslovenskim republikama zauzeti su razliiti odnosi prema padu berlinskog zida, prema globalnom kolapsu komunizma. I ja se seam da je Miloevi zamerao Sloveniji i Hrvatskoj to to su na tanjiru dale nacionalistima vlast. A on je, za razliku od toga, prvo oklevao koliko god je mogao sa viestranakim izborima, a onda se dosetio, i mislim da je to njegova najvea dosetka, da moe da dri jednu unutranje protivrenu poziciju: da ima matinu partiju da bi zadrao drutvenu svojinu, kontrolu nad medijima, privredom, policijom, vojskom, a da to nekako nakazno vena sa nacionalistikom ideologijom i da zauzme celokupni politiki prostor. Dakle, da ne moe niko da ga skida onako kako su svi ti komunistiki reimi skidani, sa nekih nacionalistikih pozicija. U ovim ostalim istonoevropskim zemljama pobune su bile nacionalistike, ali u odnosu na ono to se smatralo ruskom okupacijom. A ovde su direktno padali komunistiki reimi pred nacionalizmima. I on je odluio pa ja mogu da igram obe uloge, mogu da budem i Crvenkapa i vuk, to je bila stvarno velika dosetka, pri tom prilino neprozirna, zato to je to bilo toliko apsurdno i protivreno. I vi ste onda imali i ambivalentnu opoziciju pod Miloeviem, kod koje se nikada nije znalo protiv ega je, protiv socijalizma, kao Kotunica, ili protiv nacionalizma, protiv rata, protiv ega? emu su oni opozicija? Zato kada je Miloevi padao isto nije bilo jasno ta je sada tu poraeno njegova ratna politika, njegov militantni nacionalizam, je li tu konano skinuta petokraka, ta se tu dogodilo? Taj dogaaj nije jasan. I onda imate dalje ambivalencije i dvosmislenosti. DOS, koji dolazi na vlast, je ambivalentna tvorevina. Je li to Kotunica koji je skinuo Miloevia i postao kalif umesto kalifa, ili je to ini koji je sve to organizovao i koji najaktivnije pokuava da promeni bivi reim?

218

219

Kotunica insistira na legalitetu, na kontinuitetu pravnog sistema, na ouvanju Miloevievog aparata. I to je bilo dvosmisleno, zbunjujue, pa je onda svet kazao pa nije vano ta je bilo, vano je da smo se oslobodili Miloevia. A posle e se pokazati da je vrlo vano kako se interpretira 5. oktobar i da je vrlo vano da se zna ta je tu poraeno i ko je tu pobednik. Oko te interpretacije, koju su pokuali da nametnu i Kotunica i ini, nastao je kasnije i frontalni politiki sukob izmeu DSS i DS. Onda je on poeo da dobija ekstralegalne forme. Smatram da je ekstralegalno bilo kada je ini izbacio iz parlamenta poslanike DSS-a, ali je odgovor bio ne samo ekstralegalan, nego i nasilan, jer onda su odjednom poele da se deavaju stvari kao to je ubistvo Gavrilovia, kao to je oruana pobuna i na kraju atentat, kojim je konano razreena ta ambivalencija.

ture, ljudi koji su to za njega ranije radili. I tu je jedan veliki deo ljudi progledao, naknadno dao neki kredit iniu i poeo da naputa DSS. Tu poinje strmoglavi pad rejtinga DSS, koji nekako prolazi neprimeeno. Kada se digla magla, pokazalo se da je Kotunica isto to i radikali, da on ulazi u koaliciju sa SPS, da flertuje sa radikalima. Ljudi su poeli da se pitaju zato bih ja bio u DSS, kada mogu da idem na pravo mesto, kod onih koji mnogo jasnije tu poziciju plasiraju na politikom tritu. Mislim da je samo ubistvo doprinelo rastu radikala i da je tu Kotunica poeo da pada, jer je postala nemogua njegova mimikrija u tobo uglaenog nacionalistu. Taj atentat je jako razbistrio politiku scenu, on je ak i Demokratsku stranku naterao da zauzme jasniju poziciju. Odmah je primeeno ne samo da DSS opstruira suenje ubicama Zorana inia, nego i da Demokratska stranka na to nema ta da kae. Hajde to oni nee o samom suenju da govore, nee da utiu na sud i tako dalje, ali kada vide ono to smo svi videli, to je oigledno, da DSS pokuava da zatiti te ljude koji su osueni za ubistvo, da pokuava da diskredituje specijalni sud, da ga ukine, protivi se zakonodavstvu o zatienom svedoku, o specijalnom sudu, tajno se sastaje sa Legijom pa zar Demokratska stranka o tome nema nita da kae? To je bio njihov predsednik, sudi se ubicama njihovog predsednika. Kako mogu da ulaze u koaliciju sa ljudima koji opstruiraju to suenje? To je bio poraz Demokratske stranke, koji je po meni izazvao i pojavu LDP, jer je u Demokratskoj stranci bilo ljudi koji na to nisu mogli da pristanu. To je bila linija razgranienja, stvorena je frakcija i Demokratska stranka je morala da odlui ili da ih izbaci ili da odgovori na pitanja koja su oni postavljali. I odluili su da ih izbace iz stranke. Ja mislim da e ih to kotati, ve ih kota, a tek e ih kotati. Poslednje to ujem je rast rejtinga LDP, koji opet dolazi otud to se situacija razbistrila, to je ta pozicija centra koju je prvo tobo zauzimao Kotunica postala nemogua. Kotunica je to shvatio i pribliio se SPS-u i Miloevievim starim koalicionim partnerima, radikalima, a DS je pokuao da stane na to mesto, da sada on bude centar, ali stvar je u tome to je centar nemogu. I DS e se osipati isto kao to se osipao Kotunica.

Atentat je vrlo znaajan za razumevanje 5. oktobra zbog toga to je on bio razreenje tog dvosmislenog dogaaja. To pokazuju posledice atentata. ini, koji je bio najnepopularniji od vienijih politiara na politikoj sceni, odjednom je poeo da biva idolizovan. DSS je odjednom bio prepoznat kao stranka miloevievske politike bez Miloevia, moda najvie po tom brutalnom aktu nasilja kojim se ta strana posluila, gde su ak i egzekutori bili iz miloevievske garni220

221

U Srbiji postoje dve realistine i konsekventne politike, a to su one koje se obino nazivaju ekstremnima. One su ekstremne zato to su opcije polarizovane, a ako imate opciju istokzapad, onda ne znam koja bi vaa opcija u centru trebalo da bude. Severjug, to je nemogue. Mislim da e LDP i dalje dobijati i mislim da se vidi da postoje samo dve opcije u igri, dok je sve ostalo zamlaivanje koje povlauje iluziji nekih ljudi, koje ja razumem, koji misle da se moe neto dobiti, a da se ne plati nikakva cena. To znai neemo izruiti Miloevia, neemo saraivati sa Hagom, ali emo ui u Evropsku uniju, mada ne i u NATO. To su tlapnje koje samo produavaju paralizu. To poinje da se vidi i naravno da postoji strah, jer sukob dve tako udaljene opcije kao to je radikalska i LDP-ovska, bez obzira na neravnopravnost snaga, pomalo je zastraujua, zato to se ne vidi da ona moe da se razrei bez veih potresa. To je bio jedan kriminalni poredak, cela ta drava je bila zloinako udruenje i njih je amnestirao Kotunica time to je proglasio da su to bili izbori: jedan predsednik je otiao, drugi predsednik je doao, Miloevi i dalje ostaje predsednik najvee opozicione stranke i zasluuje uvaavanje. A ja mislim da je najblie rei da je to bila dvorska zavera i da je ono to se dogodilo 5. oktobra bilo pu. SPS tvrdi da je to bio pu i u pravu je. Glasovi nikada nisu prebrojani, a Miloevi je predao vlast tako to se pojavio naelnik njegovog generaltaba u pratnji Kotunice i Ivanova i kazao mu vi ste, predsednie, izgubili izbore, izvolite predati vlast, Kotunica vam garantuje da nikada neete otii u Hag, da e se prema vama ponaati sa uvaavanjem, a gospodin Ivanov je tu da kao velika sila garantuje takav sporazum. Mislim da se to dogodilo i da je Miloevi u stvari uklonjen izdajom svoje okoline, jer je on u svom ludilu suvie daleko otiao i poeo sve da ih ugroava. To je bilo moda najupadljivije tokom 77 dana NATO bombardovanja, kada su svi pomislili ovaj ovek je lud, NATO e ui i sve e nas za ui izvaditi odavde, daj da ga sklonimo, da napravimo neki privid promene, a pokuaemo da zadrimo sve to se zadrati moe. I zato je Kotunica izabran kao ambivalentni kandidat. To se videlo ve iz one parole iz doba izbora zapui nos pa glasaj. Jedan veliki deo je zapuio nos pa glasao, potpuno svestan svega, ali je smatrao da je ipak vano da Miloevi ode. Ispostavilo
222

se da je ceo taj reim, cela ta zloinaka drava bila kao neki suvie teak objekt, kao neki teak orman koji vi pokuavate da sruite, ali ne moete iz prve, morate da ga klatite. I on je zaklaen 5. oktobra, ali nije pao, nego se naprotiv malo klatio i na kraju se opet stabilizovao. I sada nas to dovodi do oajanja, gledamo taj orman, klatili smo, klatili, a nita nismo rasklatili. Linija koju vidim kao konstantnu je ta dvosmislenost Miloevieve pozicije, dvosmislenost opozicije koja ne zna emu je opozicija, dvosmislenost 5. oktobra, gde se ne zna ta je pobedilo. Posle atentata se zna ta je pobedilo i tek kada se to saznalo, mnogi ljudi su videli da je dvosmislenost postojala od poetka i morali su da se odlue za jednu ili drugu stranu. To je situacija u kojoj smo i sada: dve nepomirljive opcije su na delu, jedna je Miloevieva politika bez Miloevia, a druga je ono to je hteo ini, treeg nema. Jedna je istok, druga je zapad. Male zemlje su opredeljene svojom spoljnom politikom; vaniji je taj izbor nego bilo kakva unutranja politika odluka. Odluite se za Putina, onda se zna, vi ste putinska zemlja. I ovo jeste putinska zemlja. Ovde se deava sve ono to se deava i u Rusiji, toj Rusiji koja je i Miloevia podravala, u koju putuju Aca Tomi i Pavkovi za vreme oruane pobune Crvenih beretki, koja garantuje Miloeviev i Kotuniin dogovor 5. oktobra, u koju bee svi ratni zloinci. I to je ta Rusija koja sada, eto, ne doputa da nam zli zapad oduzme 15 odsto teritorije i kojoj emo za to biti, uo sam, veno zahvalni. To je najvei zaokret koji je postignut atentatom na Zorana inia. Vi iz posledica moete da zakljuujete neto o uzrocima i neto o motivima i ciljevima. Ako gledate ta se dogodilo posle inievog ubistva, onda imate pravo da zakljuite da je to i bio cilj ubistva. Nije se ubistvo desilo sluajno i ove promene nisu sluajne. ini je eleo da ue u Evropsku uniju i NATO, a mi sada ne elimo da uemo u Evropsku uniju i NATO. ini nije eleo koncentracionu vladu, Kotunica pravi koncentracionu vladu, ini nije hteo da ima nita sa radikalima, a ovaj flertuje sa radikalima. ini nita nije hteo da ima sa Miloevievom strankom, ovaj je u koaliciji sa Miloevievom strankom. Pa ekaj, ima neke logike u tim dogaajima. Ali ovde se, i to je naslee iz Miloevievog perioda, toliko toga dogaa, a to su mahom pseudodogaaji, koji vas stalno dre na ringipilu i vi nikako
223

ne moete da sastavite tu priu, jer stalno imate neke potrese koji okupiraju ljude. Kao kada se srui kua, a vi ne kaete sruila se kua, nego govorite pala ova cigla, pala ona cigla, brojimo te cigle, gle evo jo jedne cigle. Kada se kua rui, padaju cigle, zato broji svaku ciglu? Ali to je jo Miloevi uspostavio, kad god se zapetlja i nae u neprilici, on stvori novi skandal i onda se svi bave tim skandalom, dok ne naie novi skandal. I to suvie dugo traje i ljudima se neprekidno vrti u glavi. Tako tumaim i apstinenciju. Situacija je neitljiva, veina stvari koje su stvarno vane deavaju se van naeg pogleda. Demokratska stranka ne moe da ima predsednika vlade, iako je osvojila veinu. ta onda znae ti izbori, ne znae nita, ali to znai da neko to uspeva da sprei sredstvima koja nisu vidljiva. U suprotnom, zato bi neko ko je pobedio pristao na to? Mora biti da se odvija neki drugi komad iza zavese. Tako vidite da postoji jedna faktika mo koja nije institucionalna, koja deli karte i naravno da je onda svet demotivisan da izlazi na izbore. Zato da izlazim na izbore, glasam, moda i pobedim, ali pobedio sam samo na papiru. U stvarnosti e se desiti neto drugo, neto to hoe Vojislav Kotunica koji ima pet odsto glasova, a na to e pristati Boris Tadi, iako ima 25 odsto. Mi smo jedno neosveeno drutvo, ne znamo ta nam se dogaa i to ve 20 godina, ne razumemo to, a dogaaju nam se strane stvari. I to izgleda kao neka prirodna pojava koja se deava sama od sebe, a svi se pozivaju na svoje birako telo. Besmisleni su glasovi neinformisanih biraa koji ne razumeju ta je u igri. Veina ljudi u ovoj zemlji ivi kao u snu, onako kao to je san organizovan emocijama, bez ikakvog racionalnog toka. ivimo kao da sanjamo. Ne mislimo, radimo ono to nam se dopada, a ne znamo ni zato nam se to dopada, ni da li je to dobro za nas. Kome se ivot poboljava i odakle se to finansira? Da li se finansira na raun buduih narataja? Vi to moete da udesite, da se ono to bi trebalo da sutra budu nae penzije danas troi na asfaltiranje, ali ne znate da li je to tako, jer je sve neprozirno. Imamo samo neki turistiki, varljivi pogled na stvari. Mi smo jako uznemiren svet, naa su razmiljanja kratkorona. Jedna stvar je poeljna kratkorono, vrlo loa ve srednjorono, a katastrofalna dugorono. Vidim i da nesporazumi meu ljudima nastaju zbog toga
224

to jedan misli kratkorono, a drugi srednjorono. Obojica su u pravu, samo ne mogu da se sporazumeju na koji rok misle. Kada se zaduujete, pa super, dobijete pare ni za ta. Posle doe vraanje i to je ve neto drugo. itao sam u Ekonomistu da se ovde ljudi zaduuju kod banaka da bi igrali na berzi. To je katastrofa, to niko iv ne radi. Ali, prole godine cene na berzi su porasle za 60 odsto i svi su zaradili tih 60 odsto a sutra e da padnu 100 odsto i ta e onda da bude, ko e da vraa te dugove? Kao Jezda i Dafina. To je posledica toga to vam je ovde stalno voda ispod nosa. Ne moete da mislite ni o emu drugom, sem o tome da nos drite iznad vode. Dugorono? Ma, ta dugorono, daj bre, pomagaj, hou da se udavim. Pusti to sa isuivanjem movare, ko zna kada e to biti. I ovi to su protiv Evropske unije stalno govore ma kada emo ui, moda za 20 godina. ekaj, pa i za 20 godina je dobro, pa daj jednom, bre, da uemo. Ali oni kau ako je za 20 godina, onda nam i ne treba. Mi smo toliko dugo na tom ringipilu da nije udo to ne moemo, to kau Amerikanci, da zastanemo da pomiriemo cvee, nego smo stalno u histeriji. To se ovde zove ritam modernog ivota, to bezglavo lundranje i muvanje. Kada pogledate beogradski saobraaj, pomislite pa ovde cveta, ovde buja, ovo je neka privreda. Ma ne, oni svi idu u kafie, na splavove da se nau sa nekim, nema veze, nije to nikakva smislena urba. To prebacuju i Peaniku. Neprijatno je stati, pogledati gde ste, bolje da tako letimo okolo i da ne mislimo, samo emo da se oneraspoloimo. Samo emo, to kau klinci, da upadnemo u bedak. Nemoj to, pusti, to mi to pria, neu to da sluam. Ako nee da slua, to je druga stvar, ali mogao bi moda da popravi taj zub, posle e da ti ga vade. Kada maknete izvan ovih granica, prvo to primetite je da ljudi imaju neke planove, da se ti planovi zasnivaju na nekim informacijama, da postoje neki stabilni trendovi. Ljudi tamo raunaju svoje ivote do groba, a ovde je to nemogue, jer su okolnosti stalno promenljive, kao da igrate ah na nekoj tabli na kojoj se pojavljuju neke nemogue figure, pa tabla ima 180, pa 230 polja. Kako da igrate tako? Ne moete vi tu da igrate ni bilo ta da planirate. Dilema istokzapad postoji od kada postoji Srbija. ak i u doba komunizma imali ste proevropsku struju u jednopartijskom sistemu.
225

Tako mi shvatamo politiku, da imamo neke narodnjake i da imamo neke Evropljane, da je meu njima veno ista diskusija i ista debata i, naalost, isti ishod. Evropljani su uvek gubili, a esto bili i ubijani, kao to je ini bio ubijen. Tako da se to ovde ve doivljava kao neka naa fatalna sudbina, da mi nita drugo ni ne umemo, nego da stalno igramo taj jedan isti komad sa novom podelom. Igramo to to jedino znamo. Ovoga puta se dogodilo neto izuzetno povoljno po nas, da ne samo to su neki ljudi ovde bili zainteresovani za tu Evropu, nego je i ta Evropa jednom bila zainteresovana za nas, jednom je htela stvarno da nam pomogne. I to je doivljeno kod te narodnjake veine kao neka strana podvala ne bi oni nas da nemaju neki interes. Kakvu korist od tebe moe da izvue? Jesi li ti neko trite, je l ima neku naftu, za ta se oni to grabe kada pokuavaju da nas uvuku u Evropsku uniju, ta e to od nas da imaju, paradajz?! Narodnjatvo je uvek bilo povezano sa paranojom. I kada je eleznica trebalo da proe kroz Srbiju govorilo se aha, tako e da nam se uvuku, sa tom eleznicom. Sada vie niko ni ne pomilja da ita ulae u Srbiju, vidi se da od toga nee biti skoro nita. Sada nas svi gledaju, ja mislim, sa saaljenjem. To to mi doivljavamo kao neprijateljstvo, to oni u stvari jo uvek pokuavaju neto sa nama, ali vide da mi neemo. Pa ne moe ipak nita da se desi bez nas. I hajde da kaem neto optimistino: mislim da je dobar proces to to se kod nas kristaliu te dve opcije kao jedine. Oslonac na Rusiju, zatvaranje, opstanak u siromatvu i takorei naturalnoj privredi i ovo drugo, gde za sada stoji samo LDP i nezadovoljni lanovi Demokratske stranke, a to je konana modernizacija, ulazak u Evropu, kosmopolitizam, liberalna ekonomija, oslobaanje ekonomije od politike, osnivanje trita. Ja mislim da e se te dve opcije sve vie kristalisati kao jedine i da e onda izbori biti mnogo racionalniji, kada narod ne budu zbunjivali razni dinkii, Vuk Drakovi, Kotunica vie i ne moe, ali i on je to radio, Boris Tadi. Postae jasno ta su naa dva jedina puta, izmeu kojih srednji ne postoji. Mislim da e Demokratska stranka doivljavati ono to je doiveo Kotunica kada je hteo da izigrava centar, a to znai ne samo osipanje nego i cepanje.

Oigledno je nezadovoljstvo svih ljudi koji optiraju za tu zapadnu i evropsku varijantu. Oni ne mogu da shvate kako se to Tadi slepo i na poniavajui nain lepi uz Kotunicu, koji je ve otiao prema radikalima. DS ve biva percipiran kao neka interesna grupacija. Hoete te upravne odbore, hoete ministarstva, hoete da imate predsednika, ali emu sve to pa niemu, samo da zadovoljite svoje apetite. Oni sve vie tako bivaju percipirani i ljude vrea to slepo sleenje Kotunice. Pa je l ne vidi, bre, da ti je zavukao ruku u dep, vadi ta god hoe, a ti se ne usuuje ni da protestuje. Kotunica je oistio Demokratsku stranku od nepoeljnih lanova koji su eleli da ostanu na liniji inieve vlade. On je sve to poistio i jasno im stavio do znanja ili ste mi svi neprijatelji ili ete da oistite ovo. I oni su to uradili. To je bio njihov prvi poraz, kada su pokazali da nemaju odgovor na ucene, da im je suvie stalo da zadovolje svoje apetite i da e se povinovati svim opscenim zahtevima Kotunice i DSS-a. Zoran ini: (opis inauguracije Vojislava Kotunice za predsednika SRJ u knjizi Vesne Malii) U Sava centru sve je izgledalo glamurozno, dolazili su ministri spoljnih poslova Grke, Norveke, razni izaslanici, ali se osealo da je sve fasada bez supstance. Osealo se da tu nema vlasti i da sve moe da bude vrlo prolazno. Imajui u vidu iskustva Aljendea, Gerenskog i drugih bezubih graanskih revolucija koje su poinjale narodnim entuzijazmom, a zavravale krvavim obraunima i preuzimanjem kontrole od strane vojske, sve vreme sam imao neprijatan oseaj da nita nije zavreno i da vrlo brzo stvari mogu krenuti u neprijatnom pravcu. Tih noi nisam mogao da spavam, jer sam imao oseanje munine, da je sa svakim satom naa pozicija gora, dok u javnosti izgleda sve bolje. Mediji su bili puni pria o pobedi, a kada se ovek zapita ta je garant da ona opstane, onda shvati da nema nikakvog garanta. I kada se upita gde je vlast kada mi odemo kui, onda shvati da vlasti nema. Ona postoji dok smo skupljeni, kada se raziemo nje vie nema. A kada se upitamo da li socijalisti imaju mehanizme koji funkcioniu i kada oni nisu tu, odgovor je imaju. To je znailo da su praktino ve 6. oktobra bili u prednosti u odnosu na nas.
Emisija Peanik, 05. 10. 2007.

226

227

Pobeda?
Na izborima 2000. Kotunica je kandidovan kao kompromisno reenje izmeu onih struktura Miloevievog reima koje su shvatile da ih Miloevi ugroava i tadanje opozicije. Mada je formalno pripadao opoziciji, Kotunica je, kao tvrdi nacionalista, podravao ratnu politiku Miloevievog reima, njegovu osnovnu spoljnopolitiku orijentaciju, ignorisao ratne zloine, bio ogoreni protivnik selektivne pravde lanog, antisrpskog Hakog tribunala i sistematski se protivio bilo kakvim revolucionarnim promenama. Kao takav bio je najprihvatljiviji Miloevievim strukturama. Opozicija je, sa svoje strane, procenila da od svih potencijalnih kandidata iz njenih redova Kotunica ima najvee anse, kao neka vrsta prelaznog, kompromisnog reenja, kojim bi tek trebalo da ponu temeljne reforme. I dok je ini sa drugim strankama opozicije izveo revolucionarno raspoloene mase na ulicu, Kotunica je uz pomo naelnika generaltaba i Ivanova na zatvorenom sastanku sa Miloeviem ovog uverio da mu je najbolji izlaz da odstupi. S obzirom na kasnije dogaaje, razumno je predpostaviti da su tom prilikom Miloeviu data uveravanja da se pitanje bilo kakve njegove odgovornosti nee postavljati (nee biti revanizma). Kotunica je od prvog trenutka nastojao da smenu Miloevia predstavi kao usamljeni dogaaj, kao redovnu, mirnu smenu vlasti, zalaui se za kontinuitet i legalitet, uz puno uvaavanje Miloevia kao predsednika najvee opozicione stranke. Kao protivnik lustracije (revanizma), Kotunica je nastojao da zatiti bitne poluge starog reima (vojska, policija, slube bezbednosti) i osnove pravnog sistema (pre svega stari Ustav), istovremeno pruajui otpor reformskim naporima ostatka DOS-a i njegove vlade na elu sa iniem. Da ini, dakle, upravo ono zbog ega ga je Miloevievo okruenje i prihvatilo kao kandidata. Sukob iniKotunica oko interpretacije 5. oktobra obojio je politiki ambijent Srbije od oktobra 2000. do 12. marta 2003, kada je ubistvom inia postalo jasno da Kotunica nije ta prelazna figura postmiloevievske Srbije, ve da je to ini. Da ini ne moe da proe u Srbiji
228

i da su snage Miloevievog reima koje su podrale Kotunicu u stvari te koje su odnele pobedu. Ako se pogledaju rezultati svih izbora odranih nakon toga, moe se uoiti da se nakon atentata glasovi koji su Kotunici privremeno bili povereni na uvanje uredno vraaju takozvanoj crveno-crnoj koaliciji (preteno crnom delu). Rezultat: Kotunica konstantno opada, SPS se odrava u ivotu, Srpska radikalna stranka raste. Kotunica je, dakle, posluio kao posuda u kojoj su sauvani glasovi Slobodana Miloevia. Na tome je i sam aktivno radio, najvie preko traenja podrke od SPS-a, ali jo mnogo vie sistematskim naporima normalizovanja radikala, koji su po njemu i njegovoj Novoj srpskoj politikoj misli takoe demokratska stranka. Kotunica je ispunio svoj zadatak. Demokratska stranka za ovo snosi svoj deo odgovornosti, jer nije prepoznala ovu strategiju, ve je, iluzorno pokuavajui da konstruktivno sarauje sa DSS i Kounicom, pomagala Kotuniinu mimikriju i zbunjivala politiku javnost. Poslednjim izborima opisan je pun krug. Toma Nikoli, radikali, primili su u nasledstvo neokrnjeni Miloeviev politiki kapital iz 2000. Da li je onda sve isto samo njega nema? Nije. Meutim, sve to je drugaije promenjeno je zaslugom inieve vlade u periodu od 2000. do 12. marta 2003. ini je zbog toga ubijen. Kasnije (Kotuniine) vlade nastojale su da ponite promene koje je ini doneo, umnogome su u tome i uspele, ali ono to je ostalo ini dananju situaciju drugaijom: dosta iroka naelna orijentacija ka Evropskoj uniji i poetni, teko zaustavljivi procesi pridruivanja. Kotunica i njegovi saveznici nee odustati od pokuaja da sve veim okretanjem prema Rusiji i sabotiranjem saradnje sa EU i ovu tekovinu inieve vlade ponite. ansu za to oni vide u proglaenju nezavisnosti Kosova. Euforija nastala nakon poraza Tome Nikolia na izborima moda je naivna i preuranjena. Vrlo brzo, ve kod potpisivanja i ratifikovanja malog sporazuma sa EU, i donoenja paketa mera kojim Vlada treba da odgovori na gubitak Kosova, videe se da li je aa do pola puna ili, naprotiv, do pola prazna.
Peanik.net, 04. 02. 2008.

229

Balvani na putu
U oktobru 2000. sa vlasti je siao Miloevi, ali ostao je netaknut njegov aparat. Kotunica u stvari nije bio kandidat DOS-a. Njega je kandidovala druga strana, to jest Miloevievo okruenje, koje je reilo da rtvuje Miloevia, ali da sauva sve ostalo. To je smisao onoga o emu se 2000. govorilo, da Kotunica jedini moe da pobedi. Kotunica jedini moe da pobedi zato to ga je kandidovalo Miloevievo okruenje, a DOS pristaje na njega, nikako obrnuto. I ja mislim da je cela epizoda sa iniem bio jedan herojski, ali slab i naivan pokuaj da se Srbija menja. Vojislav Kotunica je tu odigrao kljunu ulogu. On je od poetka trojanski konj stare politike i starog reima. Glasovi koje je on u ogromnom broju dobio i podrka koja je bila 80 odsto posle pada Miloevia, sve to je on polako isporuio radikalima i SPS-u i na kraju je morao potpuno da otkrije svoje karte, da ue u koaliciju sa radikalima i da bude poraen. Dai je u skuptini, a kasnije na grobu Miloevievom, rekao ne znam zato ste nas skidali sa vlasti kada ste na kraju doli na nau politiku. I Kotunica to uopte ne sme da komentarie, jer je to tano. Politika koju je vodila vlada koja jo uvek postoji, nala se na kraju na pozicijama Miloevieve politike. Tako da ja ne bih govorio o restauraciji, ja bih govorio o jednom kratkotrajnom, herojskom, ali naivnom pokuaju da se neto u Srbiji pomeri. Osnovna stvar koja je pomerena je bilo zacrtavanje strategije ulaska u Evropsku uniju. To je do dana dananjeg jedina stvarna i velika tekovina inieve vladavine koja je preivela, ali sada se i oko nje lome koplja. Spreavanje pribliavanja Evropskoj uniji je trebalo da bude konana pobeda Kotunice i stranaka starog reima. To je bitka kojoj danas prisustvujemo. Smatram da je potrebna koalicija DS sa SPS iz jednog jedinog razloga, a to je ratifikacija sporazuma o pridruivanju. U takvu vladu uopte ne verujem, mislim da su snage i dalje podeljene fifti-fifti i da ta vlada nee moi da opstane. Njen jedini realni uspeh moe biti ta ratifikacija. Sve ostalo je i dalje u vazduhu, snage su izjednaene. Kada bi ova druga strana dola na vlast, ni njima ne bi bilo lako.
230

Ovde ne moe da postoji efikasna vlada, jer e svaka imati strahovitu opoziciju. Nepomirljivost ta dva bloka je takva da se ona moe zavriti samo pobedom jednoga od njih, nikako drugaije. Kako, ne znam, ali kompromis izmeu te dve pozicije nije mogu i to e uvek stvarati nestabilne vlade. A kako god se ovo svrilo, brzo emo imati nove izbore. Ovde se, prvi put od 2000, strane sukobljavaju oko jednog sutinskog pitanja. Pitanje evropske i antievropske Srbije je istorijsko srpsko pitanje i ono je prepoznato kao dvovekovna dilema ove zemlje. I na jednom tako sutinskom pitanju, koje je uz to i vrlo grubo pitanje, ljudi se vie ne dele po strankama, ve po toj osnovnoj podeli jesam li za Evropu ili nisam. Dakle, nije vie vano za ta se moja stranka zalagala do sada, sada je vano je li moja stranka za Evropu ili protiv nje. Ovde nikada nije ni postojalo nita drugo nego te dve stranke. Ovde su uvek postojale samo evropska stranka i samo antievropska stranka. Onda su one uzimale razna imena, ali u sutini je to bilo to. Mislim da se i u komunizmu ta jedna jedina partija cepala po tom kriterijumu: mi smo za Evropu, za otvaranje granica, za modernizaciju. To su bili i liberali 70-ih godina, ma koliko govorili tim ezopovskim jezikom partijskih rezolucija. I uvek je do sada ta evropska stranka dobijala batine, redovno je dobijala batine. Ovo je prvi put da ona ima na svojoj strani Evropu i njene interese. Mislim da je Evropska unija najvaniji politiki faktor u ovoj zemlji. Na to ova antievropska stranka odmah vie izdaja, izdaja, vi putujete u Brisel, a oni nam otimaju Kosovo. Kada smo kod teme Kosova, hteo bih da odam priznanje Vojislavu Kotunici, a to je da je on taj koji je ovo pitanje zaotrio. Njemu se uinilo da je takozvano otimanje Kosova sjajna prilika za konani udarac evropskoj stranci, sa jednom vrlo prizemnom i primitivnom floskulom ne moemo da idemo u Evropu kada nam oni otimaju Kosovo. Onda je nastala reakcija, Evropa nam je ponudila potpisivanje sporazuma i te dve strane su dole u vrlo neravnopravan poloaj. Odjednom evropska stranka poinje da pria o blagodetima potpisivanja evropskog sporazuma, dolazi Fiat. Za to vreme ova antievropska stranka samo govori Kosovo je srce Srbije, ne damo Kosovo. Ona nema tekst, odnosno, njen tekst je siromaan, on se
231

svodi na neverovatno obeanje da e nam njihov akcioni program vratiti Kosovo. Ljudi nisu ludi, razumeli su veliku razliku izmeu onoga to obeava evropska strana i nerealnih obeanja antievropske strane. Dakle, Kotunica je pogreno, sa svog stanovita, i vrlo nesreno zaotrio to pitanje hoemo li u Evropu ili ne, idemo ka Rusiji, nisu nam potrebne investicije, ne treba nam kapital, nita nam od ovih sa zapada nije potrebno. To je dovelo do ovoga iznenaujuega izbornoga rezultata. Ljudi su se toga uplaili, a uplaio ih je sam Kotunica. Podseam vas na njegov govor pred skuptinom, to je bilo zastraujue. Videli ste oveka opsednutog, monomaninog, besnog, gnevnog, i kada je usledilo paljenje amerike ambasade i divljanje po ulicama, koje je direktno on izazvao, stvari su se odjednom okrenule. Tako tumaim uspeh Demokratske stranke. Ostaje pitanje da li emo mi biti sposobni, kada ratifikujemo taj sporazum, da se po inama na koje e nas staviti dalje kreemo. Na to moe da se gleda na dva naina. Prvo, ovde ve postoji infrastruktura, postoje ljudi koji razumeju Evropsku uniju, koji razumeju proces pridruivanja, koji razumeju ta on podrazumeva. Sa druge strane, kazali smo da je Srbija podeljena i ja mislim da e ta druga strana postavljati strane balvane na tom putu, da e ii uasno teko i sporo. Tu moe biti i ulice, dumbusa, zato to e se ta pozicija braniti oajniki. Revizorska komisija ne moe da dobije svoje kompjutere i telefone zato to, kada bi ustanovili da je neko neodgovorno i nenamenski troio sredstva iz budeta, to se u krivinom pravu zove zloupotreba slubenog poloaja i vi idete u zatvor. Ovde ima veoma mnogo ljudi koji su odgovorni za strane stvari koje su se dogaale, koji nisu kanjeni i koji znaju da je silazak sa vlasti opasan po njih. Taj otpor e biti grevit i besomuan. U tom smislu to moe ii sporo, ali mislim da je ratifikacija jedan ireverzibilan postupak. to se tie uslova za primenu sporazuma, kao to je saradnja sa Hakim tribunalom, moram po svom obiaju da se vratim na 5. oktobar. Vi vidite da se takozvano podvlaenje crte, lustracija, katarza, kako god da to zovete, suoavanje sa prolou, nije dogodilo. Antievropska stranka je uvek smatrala da se to pitanje moe nekako zamuljati. Ali, vi ga izbacite kroz vrata, ono ue kroz prozor. Sada se ono ispoljilo u zahtevu da saradnja sa Hakim tribunalom mora biti
232

potpuna da bi sporazum mogao da se primeni. Lino mislim, mada mi se to ne svia, da i na strani Evropske unije moda postoji jedna rezervna pozicija, koja bi se sastojala u tome da bi taj uslov mogao da otpadne, ako bismo mi na ubedljiv nain dokazali da smo sve uinili da Ratka Mladia naemo, ali u tome nismo uspeli. Tu je jako smetao Vojislav Kotunica, koji ima neverovatnu ideju da se dostojanstvo drave brani tako to ete lagati ceo svet da ne znate gde je Ratko Mladi. Takvo shvatanje dostojanstva i ponosa, koje sa njim deli i Toma Nikoli, meni je neshvatljivo. Dostojanstvo Srbije je bilo ugroeno zloinima Ratka Mladia, a ne njegovim skrivanjem. Najvie to moemo da uinimo da to dostojanstvo vratimo jeste da ga pronaemo i izruimo. Da li e se to dogoditi dozvoljavam da je mogua i ovakva jedna muljatorska solucija, na koju bi i druga strana pristala, mada sam vrlo oprezan kada to kaem. Ta odluka zavisi od 27 zemalja, od kojih neke taj uslov shvataju vrlo ozbiljno, a bez konsenzusa taj se uslov ne moe menjati. Ovde su sve vlade govorile mi ne znamo gde je on, pa posle est meseci onda smo znali, ali sada stvarno ne znamo, pa onda opet jue smo vas lagali, ali danas vam govorimo istinu. Pa naravno da ti niko ne veruje. Svetlana Luki: ef BIA Rade Bulatovi je rekao da ne postoji politika volja da se uhapsi Ratko Mladi. Sra Popovi: Da, a Duan Mihajlovi je kazao da ga je teko uhapsiti, zato to ima jako obezbeenje.
Emisija Peanik, 12. 06. 2008.

233

Predlog za proirenje optunice, 2005.

29

Okrunom javnom tuilatvu Specijalnom tuilatvu

ORUANA POBUNA
Ta posljedica treba da se utvrdi na poseban nain. Treba utvrditi kako daleko see drutveno znaenje djela, odnosno drutveni radijus djela. Dr Vladimir Bayer

4.

Predlog zastupnika oteene Ruice ini, advokata Sre Popovia, za proirenje optunice KTs. br. 2/03 od 21. avgusta 2003. protiv okr. Milorada Ulemeka pred Posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu k. p. br. 5/03 Na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu u gornjem predmetu (lan 342, st. 1 ZKP) stekli su se uslovi za proirenje optunice u odnosu na okrivljenog Milorada Ulemeka optubom za krivino delo oruane pobune iz lana 124, stav 2 Osnovnog Krivinog zakona, kanjivo po lanu 139, stav 1 Osnovnog krivinog zakona. Ve u obrazloenju optunice KTs br 2/03 od 21. avgusta 2003. opisuje se injenino stanje iz koga bi proizlazilo postojanje krivinog dela oruane pobune u odnosu na okr. Ulemeka, iako mu se to delo ne stavlja na teret. Naime, na citiranom mestu u obrazloenju tvrdi se: 1. da su u toj piramidi (kriminalne organizacije) na elu stajali okr. Lukovi-Legija i Duan Spasojevi; 2. da je cela ta organizacija bila koncipirana tako da (...) svoju aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti; 3. da je u realizaciju toga plana (...) ukljuena JSO kao oruana formacija koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na LukoviaLegiju; 4. da je prvi test tih ambicija bila pobuna JSO-a koja je imala politiku pozadinu kroz svoje zahteve za smene ministra policije i drugih lica; 5. i konano, da su dometi pobune (...) ohrabrili Spasojevia i Legiju da osnovnu ideju osvajanje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain i drugim sredstvima.
29
Format originalnog teksta prilagoen je formatu knjige.
235

234

Meutim, tek dokazima izvedenim na glavnom pretresu, sa svom potrebnom izvesnou su dokazane sve one injenice koje konstituiu bie krivinog dela oruane pobune iz lana 124, st. 2 OKZ, i kojima se utvruje odgovornost okr. Ulemeka za to delo. Tu, pre svega, mislimo na iskaze svedoka: Rodoljuba Milovia, Zorana Janjuevia, Gorana Petrovia, Vladimira Popovia, edomira Jovanovia i Zorana Mijatovia, koji su prvi put sasluani tek na glavnom pretresu, ali i na delimino priznanje samog okrivljenog Ulemeka, koji je, budui u bekstvu tokom istrage, takoe prvi put sasluan tek na glavnom pretresu. (Naravno, ovi iskazi moraju se posmatrati u povezanosti sa drugim iskazima, kao to su iskazi svedoka saradnika Zorana Vukojevia i okr. Sae Pejakovia, koji su ispitani i u istrazi i na glavnom pretresu.) Dakle, s obzirom na dosadanji tok dokaznog postupka stekli su se uslovi za proirenje optunice protiv okrivljenog Ulemeka optubom da je: poetkom novembra 2001. kao bivi dugogodinji komandant Jedinice za specijalne operacije, nad kojom je i nakon prestanka funkcije zadrao faktiku kontrolu, u dogovoru sa pok. Duanom Spasojeviem organizovao i bio kolovoa akcije Jedinice za specijalne operacije, upravljene na ugroavanje ustavnog ureenja i bezbednosti SRJ, u kojoj je ta Jedinica izrikom otkazala poslunost svojim stareinama, samovoljno povukla sve pripadnike jedinice u kasarnu u Kuli, iskljuila sve telefonske veze kasarne sa neposrednim stareinama i spoljnim svetom, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja zatienih linosti, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja aerodroma Beograd, pod punim naoruanjem i uz upotrebu borbenih vozila svojevoljno zaposela deo autoputa kod centra Sava u Beogradu, i uz pretnju upotrebe sile ispostavila zahtev Narodnoj skuptini da donese Zakon o saradnji s Hakim tribunalom i zahtev da se smeni lan vlade ministar unutranjih poslova, kao i naelnik dravne bezbednosti i njegov zamenik, sa ciljem da stave Slubu dravne bezbednosti pod svoju kontrolu i time onemogue ispunjenje zakonom odreenih zadataka Slube, to je sve imalo za posledicu ugroavanje ustavnog ureenja i bezbednosti, ime je izvrio krivino delo iz lana 124, stav 2 Osnovnog krivinog zakona kanjivo po lanu 139, stav 1 Osnovnog krivinog zakona.
236

Obrazloenje: injenini navodi i pravna kvalifikacija dela proizilaze iz sledeih dokaza:

1. Otkazivanje poslunosti, prekid komunikacije, naputanje zadataka

Pobuna poinje u novembru 2001. (...) Komandant JSO, po nareenju Lukovia (odnosno okr. Ulemeka), koji i dalje vri funkciju komandanta ove jedinice iz senke, poziva svoje pripadnike da napuste svoje radne obaveze i povuku se u kasarnu, ukljuujui ak i lanove jedinice koji su radili na neposrednom obezbeenju odreenih linosti. Blokirali su neke saobraajnice u Kuli i autoput kod Centra Sava. (Izvetaj Komisije Vlade Republike Srbije DT 72 Broj 00-002/2003/86 od 13. avgusta 2003) Svi su oni (...) zvani u Kulu, mobilnim telefonima, na hitan sastanak, onda su im, to sam kasnije saznao, oduzimani mobilni telefoni i oruje, oni su tamo stavljani u neke prostorije i iza toga su se morali saglasiti sa onim to je grupa ljudi koja je to organizovala, da prihvate, da stanu iza tih zahteva koji su tamo formulisani. (Transkript iskaza svedoka Zorana Mijatovia na glavnom pretresu 28. decembra 2004) Nakon toga u moju kancelariju, a kasnije sam saznao i u kancelariju ministra Mihajlovia koji je tada bio na nekom slubenom putu, stigao je faks u kome otprilike pie: Jedinica za specijalne operacije je, kao to Vam je ve poznato, uradila jedan sraman in, izdajniki i tako neke gluposti, i da zbog toga otkazuje dalju poslunost naelniku resora, tj. meni i ministru unutranjih poslova, Duanu Mihajloviu. Nakon toga ja sam pokuao da stupim ponovo u kontakt sa njima, meutim, ve tada oni su, ne znam po ijem nareenju, pretpostavljam po nareenju onih koji su sve to organizovali, prekinuli sve veze, kako da kaem, sa spoljnim svetom, znai vie se niko nije javljao na telefone u Kuli, ni specijale, ni obine telefone. Kasnije smo saznali da su svim tim pripadnicima Jedinice pokupili mobilne telefone i sve druge telefone zakljuali. (Transkript iskaza svedoka Gorana Petrovia na glavnom pretresu 18. maja 2005) Marii (je) jo jednom pokuao da stupi u vezu sa naelnikom slube (...) Naelnik slube ga je odmah odbio i rekao mu sa kojim
237

je on pravom iskljuio sve veze u centru u Kuli i naredio mu je da odmah doe u centralu slube u Beogradu (...) na ta je imao tu krau prepirku sa naelnikom slube i uglavnom tadanji komandant (to) nije hteo (...) Jedno dva sata posle toga pred kapiju centra je stigao tadanji zamenik Mijatovi i sa njim je u kolima bio tadanji naelnik Sedme uprave Milorad Bracanovi. Oni su hteli poto poto da uu u sedite jedinice (...) komandant nije hteo da ih primi, ve im je odneo sastavljen na papiru zahtev od strane Komande (...) Mijatovi je uzeo onaj papir i bukvalno ga bacio komandantu (...) i rekao mu je, vi nemate nikakvih prava za nikakve zahteve, ili odmah smirite ovu situaciju, ili emo drugaije da razgovaramo. Komandant Marii (...) je tu uao u verbalnu prepirku sa zamenikom i taj se sastanak zavrio, ako mogu da kaem, katastrofalno (...) Tu negde oko pola jedan, kad je ta blokada bila napravljena, opet je doao zamenik Mijatovi (...) Tadanji komandant Jedinice mu je rekao (...) da uopte ne eli da razmatra i komentarie predloge Mijatovia koji je opet tu hteo nekako da to izgladi. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004) Zato sam ja otiao? Jedinica je odbila da primi Gorana Petrovia. (Transkript iskaza svedoka Zorana Mijatovia na glavnom pretresu 28. decembra 2004)

2. Zahtevi, pretnja upotrebom sile

Zahtevi koje je Jedinica istakla bili su (...) da se donese zakon o saradnji sa Hagom, to je isto politika stvar, odnosno stvar zakonodavca, Narodne skuptine, nije, najmanje je stvar policije da se time bavi i da o tome brine. Drugi zahtev je takoe bio (...) isto politiki, jer je bio vezan za smenu ministra odnosno moju ostavku i smenu naelnika i zamenika naelnika Slube dravne bezbednosti (...) zvanina politika Vlade kojoj sam pripadao bila (je) potpuno drugaija od tih zahteva koje je Jedinica postavila. Znai, ta Vlada se zalagala za potpunu saradnju sa Hakim tribunalom (...) a ne da zakon i nemanje zakona bude izgovor za nesaradnju sa Hagom, jer vraajui se u Ujedinjene nacije mi smo prihvatili obaveze koje to lanstvo nosi, a te obaveze, u njih spada i Haki tribunal i ima mnogo, osnova su da se pravila Hakog tribunala i direktno primenjuju, odnosno da ih nai pravosudni organi direktno primenjuju (...) Bili
238

smo svedoci da je vren veliki pritisak na druge pripadnike policije (...) da se pridrue pobuni, da daju podrku pobuni (...) Meutim, istovremeno smo bili svesni realnosti da u tom trenutku policija Srbije nije raspolagala nijednom drugom oruanom formacijom kojom bi mogla da se suprotstavi Crvenim beretkama, odnosno koja bi mogla da ih razorua ili da sprovede neku odluku ministra i naelnika Slube bezbednosti o rasformiranju te jedinice (...) Bilo je potpuno jasno da ako elimo da izbegnemo neku dalju konfrontaciju i nesreu u zemlji, da se neki kompromis mora napraviti (...) da izbegnemo eventualno neko krvoprolie koje je visilo u vazduhu, jer je ta agonija sa pobunom Jedinice predugo trajala i praktino ugroavala je sve ono to je ta Vlada kojoj sam pripadao postigla i to je planirala da uradi na planu reformi u ovoj zemlji (...) Za mene je to bila oruana pobuna. Ona je tako kvalifikovana i od strane rukovodstva Slube dravne bezbednosti. Bila je kvalifikovana od mene kao ministra, bila kvalifikovana i od Vlade u tim prvim saoptenjima i ona je imala sve elemente toga, jer ako neko kome je drava dala oruje da bi radio svoj posao po zakonu i pravilu slube, izae mimo zakona, mimo pravila slube, sa orujem, pod punim naoruanjem i doe u centar Beograda i istakne politike zahteve, ta je to ako nije oruana pobuna. Posle je ta formulacija (...) praktino preformulisana i prihvaena u okviru tog, kako sam rekao, trulog kompromisa, ali jedino mogueg u tom trenutku. (Transkript iskaza svedoka Duana Mihajlovia na glavnom pretresu 15. marta 2005) Duan je u toj situaciji, znai u situaciji u kojoj je otvoreno pomenuta mogunost oruanog sukoba, odluio da podnese ostavku (...) u novembru mesecu (u pobuni) je definisana i naa i njihova sudbina. Oni su odluili da unite nas, mi smo odluili da unitimo njih (...) 11. marta 2003. jedino pitanje koje se postavlja je gde se nalaze osobe koje e biti uhapene i optuene za najtee zloine. Znai samo to je pitanje. Vie nita drugo nije pitanje (...) 10. marta je svedok saradnik dao svoju izjavu i tom izjavom ispunjene su se neophodne pretpostavke da se u skladu sa zakonom o borbi protiv organizovanog kriminala procesuira i Zemunski klan i Milorad Ulemek (...) I da se naravno (...) raspusti Jedinica za specijalne operacije, jer je 17. marta bilo planirano konstituisanje saveta ministara Dravne zajednice, u kojem je Demokratska stranka preuzimala po planu Ministarstvo
239

odbrane, to je za nas bilo izuzetno vano, jer je Ministarstvo odbrane sa svim svojim kapacitetima bila ona vrsta garancije kojom smo mi mogli da odgovorimo na diktat sile. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)

4. Ulemek kao organizator pobune

3. Instrumentalizacija SDB

240

Motivi su bili da smene ovu vlast. Oni su postigli svoj cilj. Znai, jednostavno vlast im nita nije mogla (...) Postavili su Bracanovia (...) On je faktiki bio glavni ovek tamo. Dobili su itavu kontrolu u BIA (...) uglavnom tu su njih interesovale mere prislukivanja. Oni su prislukivali svakog koga su trebali i ta im je trebalo (...) Znam, (...) Duan je priao, znai to se radilo, ne znam kako se to zove, to je Savet za bezbednost, ne znam kako se to zove. To je bilo na Institutu za bezbednost. I valjda u tom trenutku, na tom sastanku arko Kora predlagao neto da se oni pohapse. Ali ovi su bili protiv toga. Tako znam da je to Duan komentarisao. Znali su sve njihove razgovore, ta su priali, ta su planirali. (Transkript iskaza svedoka saradnika Zorana Vukojevia na glavnom pretresu 13. aprila 2004) Taj kompromis se vezivao (...) za ispunjenje elje Ulemeka (...) za imenovanje Andrije Savia i Milorada Bracanovia za (...) naslednike Petrovia i Mijatovia (...) u trenutku u kome smo doneli tu odluku mi smo (...) Resor dravne bezbednosti definisali kao instituciju u koju ne moemo imati nikakvo poverenje ak ni ono elementarno osnovno. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005) Rekao sam da je posle pobune Crvenih beretki kao poslednjeg ina tog sinhronizovanog i organizovanog i orkestriranog zajednikog ruenja, pokuaja i na kraju uspeha ruenja slube dravne bezbednosti. (Transkript iskaza svedoka Vladimira Popovia na glavnom pretresu 13. aprila 2005) Te dve ostavke (ministra Mihajlovia i naelnika Petrovia) su traene (...) zbog njihove uloge koja se vezivala za rasvetljavanje zloina iz prolosti, zloina koje smo mi nasledili iz reima Slobodana Miloevia, i zloina koje je u svom govoru pred Parlamentom, kada je promovisao politiku Vlade, posebno apostrofirao predsednik Vlade. Tada je naime Zoran ini rekao da Srbija nee biti normalno drutvo bez jasnih odgovora na tragina pitanja nestanka Ivana Stambolia, tragediju Slavka uruvije i naravno atentate u Budvi, na Ibarskoj magistrali. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)

Kad sam doao u Kulu, tamo ispred centra je bio opti haos. Tu je bilo ne znam koliko stotina novinara, kamere, svi su pokuavali da uu i mi smo razmatrali da ako ovaj neki potez ne dovede do nekih kako da kaem rezultata, da onda treba debelo razmisliti da li protest da se nastavi ili da se protest prekine. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004) Dok sam radio kod Spasojevia u obezbeenju, Legija je jednom naredio da treba da idemo u Jedinicu u Kulu (...) Nakon to smo stigli u sedite JSO u Kuli, Legija je pozvao sve nas iz obezbeenja, a bilo nas je 10-ak. Odmah je otpustio dvojicu-trojicu (...) koji nisu bili lanovi JSO. Nama ostalima je saoptio da smo od ovog trenutka, ne mogu da se setim koji je izraz upotrebio da li u pobuni ili u protestu, te da ko ne eli da uestvuje, moe da vrati pitolj i slubenu legitimaciju i da ide. Niko nije smeo da se usprotivi. Ne znam da li je Legija tada rekao razlog za pobunu (...) Moje je miljenje da je Legija komandovao ovom jedinicom sve do sada dokle nije rasformirana. (Zapisnik o ispitivanju okrivljenog Sae Pejakovia, kod Istranog sudije, 23. maja 2003) Marko Kljajevi: Da li ste izjavili da je tada, u vreme protesta, okrivljeni Milorad Ulemek Lukovi rekao lanovima i pripadnicima Jedinice i da ste vi bili tu prisutni, da je Jedinica u protestu i pobuni, niste se jasno izrazili, i da ko nee da uestvuje u njoj, da preda znaku i slubeni pitolj, i da to niko nije smeo da uradi? Saa Pejakovi: Jeste, ali to su izjavili mnogi ljudi moniji od mene da nisu smeli nita da urade protiv njih. (Transkript iskaza okr. Sae Pejakovia na glavnom pretresu 19. februara 2004) Legija je bio u tom vremenu u Kuli i rukovodio je pobunom. (Transkript iskaza svedoka saradnika Zorana Vukojevia na glavnom pretresu 13. aprila 2004). U toku ove pobune, kao to sam rekao, glavni stvarni komandant je bio Legija. On je svim tim rukovodio, iako formalno nije bio komandant JSO, ve Gumar. (Zapisnik o ispitivanju okrivljenog Sae Pejakovia kod Istranog sudije 23. maja 2003) Celu no sam razgovarao sa Ulemekom u kantini, oficirskoj kantini JSO (...) Nakon vieasovnih razgovora napravljena je neka vrsta dogovora da se u Kulu pozove Duan Mihajlovi (...) Milorad

241

Ulemek je bio od prvog do poslednjeg trenutka komandant Jedinice za specijalne operacije. Da nije moda to bio Marii koji se plaio njegove senke. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005) Doao sam u Ministarstvo (unutranjih poslova). Odveli su me direktno u kancelariju kod ministra (...) Tu su sedeli i Luki i profesor Andrija Savi (...) Mi smo se tu dogovorili da Jedinica bude izmetena iz Resora dravne bezbednosti, da se stavi pod direktnu komandu Vlade Republike Srbije, s tim to bi operativne ingerencije, znai nad Jedinicom imao naelnik Resora general Luki i ministar Mihajlovi. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004) Novembra 2001, na dan kada su generali Tomi i Pavkovi slubeno otputovali u Moskvu, a tokom pobune Crvenih beretki, kod generala Tomia su doli Mikeli i Legija. Legija je imao podatke da e doi do sukoba izmeu JSO i Kobri a poto je mislio da su Kobre potinjene Upravi bezbednosti Generaltaba traio je Tomievo miljenje u vezi sa ovim. Tomi mu je dao garanciju da se vojska nee meati. (Dopis Uprave vojne slube bezbednosti Str. Pov. Br 1-31 od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala) Prilikom same pobune i tih dogaanja oko pobune, pratei te razgovore koje su imali predstavnici Jedinice sa okruenjem, shvatili smo, bar ja, po prvi put sam shvatio, da veliki uticaj na komandu te Jedinice imaju (...) ne samo gospodin Lukovi, nego i ovi koje spominjemo, Duan Spasojevi, Ljubia Buha ume i otprilike ta ekipa, jer se oni direktno pojavljuju u organizaciji i podrci te pobune. (Transkript iskaza svedoka Duana Mihajlovia na glavnom pretresu 15. marta 2005) Ono to je meni danas jasno i to je nama bilo jasno ve u toku same pobune, zapravo jeste injenica da se vrh Jedinice za specijalne operacije potpuno podredio neformalnom uticaju biveg komandanta Milorada Ulemeka i da je istovremeno vrh Jedinice za specijalne operacije u tom trenutku bio u velikoj meri povezan sa efom Zemunskog klana Duanom Spasojeviem, ovekom koji je praktino koordinirao tu akciju i veoma esto bio prisutan i u samoj Kuli u centru Jedinice za specijalne operacije. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)
242

Kod jednog dela, kaem kod velikog dela ljudi pripadnika JSO to su uglavnom priprosti ljudi, to su ljudi koji nemaju kolu, najvei broj njih nema zavrenu ak ni osnovnu kolu. Njima su ovi koji su ih dovodili bili apsolutni vladari i gospodari (...) Taj broj ljudi je bilo vrlo lako, sa njima se vrlo lako instrumentalizovalo (...) svako je mogao da zna da jedinicom ne komanduje Gumar (Marii) (...) Kakav autoritet, nije imao autoritet ni eni svojoj da naredi, a ne da naredi nekom u Jedinici, ali se znalo, postavio ga je Legija. Da je Legija postavio strailo koje govori, pa i to strailo bi nareivalo toj Jedinici. Prema tome, on je bio apsolutni vladar i gospodar te Jedinice (...) do dana kada se desio 12. mart. Pored onoga, ja mislim da sam to proli put detaljno objasnio. Mogu da ponovim do rei. Ko su, ta su, kakva je, kakva je uloga tano Milorada Lukovia, kakva je uloga ljudi iz Jedinice, da tu postoji desetak, petnaest, ne vie njih koji su tu ukljueni, ali da Legija tamo vai za apsolutnog gospodara kod svih i da znai bez obzira to samo tih deset, petnaest ljudi je ukljueno u kriminal, ili dvadeset, ne znam ve koliko, njih dve stotine gleda u Legiju kao boga i, drugo, oni se plae tog vrha. (Transkript iskaza svedoka Vladimira Popovia na glavnom pretresu 16. maja 2005)

5. Uloga Duana Spasojevia u pobuni

Prvih dana pobune, jedne noi, posle 22 asa, nakon poveerja, kada smo bili svi u krevetima pozvao me je are Nenad da siem dole. Pozvao je jo jednog kolegu, ne mogu da se sada setim kojeg. Rekao je da saekamo u holu zgrade. Podue smo ekali. Otvorila su se sporedna vrata kod kotlarnice. Pojavio se are Nenad i rekao da idemo na spavanje. Iza njegovih lea sam video Duana Spasojevia, prosto se pomerio da bi se videli i mahnuo mi. Ja nisam uzvratio zato to je kene u to vreme bio za to da taj dolazak bude tajna. (Zapisnik o ispitivanu okrivljenog Sae Pejakovia kod Istranog sudije 23. maja 2003) Stigao sam do Vlade Srbije. Tamo su me u dvoritu saekali Ljubia Buha i Duan Spasojevi i rekli su mi, tu je Duan vie (...) rekao nemoj nikako da poputa, ovo mora da ide do kraja. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004) Prilikom prvog susreta (tokom pobune novembra 2001) sa generalom Tomiem Legija je pitao da li moe da doe jedan njegov dru243

gar koji hoe da vidi generala koji je uhapsio Periia. Poto je vrlo brzo doao Duan Spasojevi, verovatno je bio u kolima i ekao da bude primljen. (Dopis Uprave vojne slube bezbednosti Str. Pov. Br. 1-31 od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala) Dakle, kada je ta pobuna izbila, znai, mi smo sva ta prethodna saznanja imali i poto je zbog te bogate kriminalne aktivnosti pojedinih pripadnika te Jedinice jedan broj pripadnika Jedinice bio pod tretmanom resora, mi smo naravno imali ta operativna saznanja, a ona su potvrena i tokom te pobune, pre svega mislim na snimljene telefonske razgovore, od kojih su neki objavljeni u javnosti, u kojima pripadnici Jedinice komuniciraju sa Spasojeviem, sa Buhom (...) to se tie, znai, Buhe, ili, ne znam, Spasojevia, njima je ta instrumentalizacija Jedinice bila vrlo vana u nekim njihovim kriminalnim aktivnostima. (Transkript iskaza svedoka Gorana Petrovia na glavnom pretresu 18. maja 2005) To je bio jedan neprijatan razgovor, kratak razgovor u kome Spasojevi nije uopte skrivao svoje namere niti je ostavio prostor za bilo kakvu sumnju o sopstvenoj ulozi i znaaju koji je on imao unutar Jedinice za specijalne operacije. Praktino se on tu ponaao kao zastupnik JSO. Rekao je da e protest ii do kraja, da e Mihajlovi i Petrovi biti smenjeni, da imaju podrku svih drugih i tu pri tom nije pravio, ostavljao prostor ni za kakve nedoumice. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005) Mi nismo znali, do pobune Crvenih beretki mi nismo znali da je pobuna direktno povezana sa hapenjem Duana Spasojevia i da je uticaj Duana Spasojevia na tu Jedinicu toliko veliki kao da smo uhapsili efa. (Transkript iskaza Vladimira Popovia na glavnom pretresu 16. maja 2005)

mogunost da se umea vojska, poto je vojska bila na neki nain zaduena za sve te savezne institucije. (Transkript iskaza okr. Ulemeka na glavnom pretresu 14. juna 2004) Ja sam rekao da smo indirektno bili upoznati sa planovima koji su se vezivali za zauzimanje nekoliko taaka u gradu ili njegovoj okolini i tu sam direktno pomenuo pored same Gazele, lokaciju aerodroma Beograd, dravne televizije, pa ak i same Vlade. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 12. aprila 2005)

7. Motiv

6. Svest o ugroavanju ustavnog poretka

Znai tu je bilo samo pitanje da li da se izae i blokira aerodrom, zbog toga to je to jutro ministar Mihajlovi najavio da e on dobrovoljno da preda Hagu svog prijatelja, lana stranke admirala Jokia (...) Meutim, s obzirom da se malo pretresla ta ideja (...) onda se dovelo u pitanje da li u jednoj takvoj odluci, u jednoj akciji, postoji
244

Ja u samo izneti injenice, 19. oktobra 2001. je Karla del Ponte (...) uputila jedno opirno pismo na tri ili etiri stranice Duku Mihajloviu (...) gde ona trai od Duka Mihajlovia da se dostavi kompletna dokumentacija o Jedinici za specijalne operacije (...) gde doslovce pie, izmeu ostalog, da se trae i podaci o Zvezdanu Jovanoviu i Miloradu Ulemeku. Istina, Milorad je tu pominjan sa tri-etiri razliita imena i prezimena, psuedonimom i tako dalje, ali se odnosilo na njega. Znai, zaista je dolo pismo 19. oktobra 2001, znai, neto manje od mesec dana od pobune Jedinice (...) Ko je sve mogao biti upoznat da se trae pripadnici Jedinice, da se trae njihovi podaci o njihovim delovanjima, tamo pie, doslovce, u Hrvatskoj, Bosni, pa i na Kosovu (...) ja to ne znam. (Transkript iskaza svedoka Zorana Mijatovia na glavnom pretresu 28. decembra 2004) Dakle, pobuna JSO se vezivala za obraun sa ljudima koji su se borili protiv organizovanog kriminala (...) Te dve ostavke (ministra Mihajlovia i naelnika Petrovia) su traene (...) zbog njihove uloge koja se vezivala za rasvetljavanje zloina iz prolosti, zloina koje smo mi nasledili iz reima Slobodana Miloevia i zloina koje je u svom govoru pred parlamentom, kada je promovisao politiku Vlade posebno apostrofirao predsednik Vlade. Tada je, naime, Zoran ini rekao da Srbija nee biti normalno drutvo bez jasnih odgovora na tragina pitanja nestanka Ivana Stambolia, tragediju Slavka uruvije i naravno atentate u Budvi, na Ibarskoj magistrali (...) to se tie pobune Jedinice za specijalne operacije, to je zapravo poslednja faza konflikta koji je zapoet u trenutku u kojem je postalo jasno da mi kao nova vlast nismo spremni da onako kako je to bilo oekiva245

no od nas izaemo u susret zahtevima koji bi u potpunosti menjali karakter drutva koje smo mi eleli u Srbiji da stvorimo. Dakle, ta distanca koja je stvarana izmeu Jedinice za specijalne operacije ili prvog oveka Jedinice, Milorada Ulemeka, je duga nekoliko meseci. Ona je eskalirala u trenutku sukoba koji je Ulemek izazvao u Stupici, klubu u Beogradu i pre toga u diskoteci u Kuli, nakon kojih je on udaljen iz ministrastva unutranjih poslova. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005)

8. Posledice

Goran Petrovi: Mislim da je ak premijer u nekoliko navrata (...) postavljao pitanja Lukiu i Mihajloviu pre svega, ako oni sada krenu iz Kule i dou ovde u Ministarstvo unutranjih poslova ta ete vi da uradite? Oni su slegali ramenima i govorili otprilike pa nita, pa to nije dobra ideja. Na kraju je pitao ako ja odem u Vladu, oni dou, izbace me iz Vlade na ulicu, ta ete vi da uradite? Oni su otprilike ponavljali tu priu kako to nije dobra ideja, kako ne treba konfrontirati policiju, andarmeriju ili bilo koga toj Jedinici. Onda je premijer ustao i napustio taj sastanak (...) Ja sam bio zastupnik teze da drava mora da se brani svim sredstvima, jer je jedino tada drava. Ako u dravi postoji neka druga sila koja ima vei monopol fizike prinude (...) onda drava ne postoji, onda je ta nekakva organizovana grupa, banda (...) monija od drave. Sra Popovi: Da li je po vaem miljenju u tom trenutku (pobune) bila ugroena bezbednost ili ustavno-pravni poredak zemlje, po vama, po vaem miljenju? Goran Petrovi: Ako je pokojni premijer pitao ministra i naelnika Resora javne bezbednosti ta ako dou u Vladu i izbace me na ulicu, ta ete vi uraditi? Nita!, onda je jasno da postoji i te kakva realna ili osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku moe izvesti dravni udar, pu, da se moe poiniti nekanjeno bilo kakvo krivino delo, a o preuzimanju vlasti da i ne govorimo. Znai, to je u takvoj situaciji vrlo realno i vrlo mogue. (Transkript iskaza svedoka Gorana Petrovia na glavnom pretresu 18. maja 2005) Nakon pobune Crvenih beretki, Vlada Srbije formira Savet za dravnu bezbednost (...) veliki deo tih sastanaka (Saveta za dravnu
246

bezbednost) se bavio i tim organizovanim grupama, surinskim, zemunskim i tako dalje, i bavio se isto tako Jedinicom za specijalne operacije (...) povremeno sam kontaktirao sa gospodinom Saviem, a sa gospodinom Bracanoviem sam se ee viao, poto je on imao obiaj da nas pozove gore kod sebe (...) dok nisam shvatio da on mene neke stvari lae i da on pravi budalu od mene, poto je on mislio da sam ja ba toliko nepismen u tome svemu. Kada sam ja shvatio da u stvari on mene mnoge stvari lae i da to nije istina to on govori, ja sam odluio da potpuno prestanem da dolazim gore (...) mnoge stvari koje je on pokuao na neki nain da meni kae, da ispria, nisu se poklapale sa onim to je u stvarnosti (...) Javna bezbednost je imala druge podatke i ja sam tada video da tu neto nije u redu. (Transkript iskaza svedoka Zorana Janjuevia na glavnom pretresu 14. marta 2005) Zapisi koji su nam (Javnoj bezbednosti) dolazili (iz BIA) u nekoj formi kucanog teksta na papiru, su u mnogo emu bili netani. Nisu ukazivali na ono faktiko stanje, to se deavalo na terenu. Iz toga razloga smo mi insistirali, ukoliko se kree u neku ozbiljniju akciju ka toj grupaciji da imamo deo neke tehnike da moemo bar da presluamo naknadno neke segmente razgovora i donosimo svoje zakljuke, a ne da nam neko te zakljuke trpa u nekom kucanom tekstu itd. Bilo je tada velikog neslaganja izmeu operative Javne bezbednosti i kolega iz Dravne bezbednosti. ak su mnogi ljudi govorili da su znali ta se deava na tim merama (...) nismo imali poverenja u Dravnu bezbednost u to vreme i znali smo da neko Spasojevi Duanu dostavlja podatke. (Transkript iskaza svedoka Rodoljuba Milovia na glavnom pretresu 27. decembra 2004) Meutim, po povratku u Srbiju mi smo se suoili sa pitanjem ne samo Vaingtona, nego i Brisela kome se dugovi otpisuju, odnosno, koja je vlast u Srbiji? Da li smo vlast mi, kada kaem mi, mislim na demokratsku vlast, ili su vlast pobunjenici koji se nalaze u tom trenutku u centru Beograda i demonstriraju silu. (Transkript iskaza svedoka edomira Jovanovia na glavnom pretresu 11. aprila 2005) ***

247

S obzirom na stanje u spisu, Tuilatvo bi moralo proiriti optunicu na delo oruane pobune (u realnom sticaju sa ostalim delima koja se opt. Ulemeku stavljaju na teret s obzirom da se radi o razliitim radnjama i posledicama). Ovo proirenje je neizbeno s obzirom na naelo legaliteta (l. 46, st. 1 ZKP) prema kome je tuilac obavezan da pokrene krivino gonjenje, ako su ispunjeni uslovi propisani u zakonu i ako ima dovoljno dokaza. Zakonodavac je odredio da se tuilac u tom sluaju ne moe rukovoditi necelishodnou gonjenja (naelo oportuniteta), ak ni kada bi se ono moglo pravdati nekim javnim interesom. Pogotovo je to nemogue u konkretnom sluaju, u kome se radi o ugroavanju vrhovnog javnog interesa zatite ustavnog poretka i bezbednosti zemlje. U Beogradu, 11. jula 2005. Sra Popovi, adv. Pridruujemo se predlogu: Rajko Danilovi, adv. Radivoj Paunovi, adv.

5.

ATENTAT
Dobro ima sputane ruke, jer se uvek od neega ustruava; zlo je slobodno, jer se ni od ega ne ustruava. Tadeu Kotarbinski Mi smo metak. Oroz povlai neko drugi, a mi putujemo tamo gde smo ispucani. Milorad Ulemek (kako ga citira Gradia Kati u Blicu 04.12.2000)

248

249

Verolomnik
ini je od 5. oktobra imao slabe anse. Mislim da je pragmatino pristao da zapui nos i prihvati pomo ljudi iz Miloevievog okruenja, da se svi zajedno otarase Miloevia. Jer je Miloevi i njih poeo da ugroava: i toj policiji i toj vojsci i tim ratnim profiterima pretila je opasnost da se na kraju digne kuka i motika i da ih sve poisti. Svako je naao svoj interes. Opozicija da izvri takozvani beskrvni prevrat, a Miloevievo okruenje da rtvuje njega da bi spaslo sebe. Moram da se vratim na primopredaju vlasti, jer mislim da je u njoj simbolino sadrano sve. Kotunica nikada nije ispriao ta se dogodilo tokom tog prvog susreta sa Miloeviem. To je tano, ali kao u eksperimentu, vi moete naknadno, iz posledica da zakljuite ta se tokom eksperimenta dogodilo. Po meni, Pavkovi je doveo Kotunicu kod Miloevia, Miloeviu je kazao da e Kotunica biti predsednik, Kotunica je kazao da Miloevi nee biti hapen, da nee biti izruen u Hag, a Pavkovi je obojici kazao ja to garantujem, a mogu da garantujem, jer iza mene stoji vojska. To je bila sutina 5. oktobra i ini je bio deo celoga toga dila. Meutim, pragmatian ili, kako ga zove druga strana, veroloman, on je odluio da pokua da izigra taj dogovor na delu, u ivotu. Ostavio je Kotunici Pavkovia, on se doepao drugih poluga vlasti i poeo polako, uz pomo meunarodne zajednice, da menja sliku Srbije. Zato je ubijen. Ubijen je, jer ih je prevario. Zvezdan Jovanovi i oni koji su ga instruirali, smatrali su da je jedini izlaz da se on eliminie. I naravno da su Crvene beretke bile idealan instrument koji e to uiniti, naroito zato to je svima njima Hag lebdeo nad glavom. A svi su ih plaili Hagom i dokazivali im mi smo protiv Haga, a ini hoe da vas strpa tamo. Prema tome, ini je vodio jednu vrlo neizvesnu bitku i on nijednoga trenutka, mislim da se to zaboravilo posle njegove sahrane, nije imao podrku u glasakom telu. On je uvek bio najnepopularniji od svih politiara koji su na sceni. Jedinu pravu podrku imao je od meunarodne zajednice, to jest od novca koji je stizao u zemlju. Svi su znali da se od toga ivi i zbog toga su ga trpeli. Tako da ono to se dogodilo 12. marta nije tako udno.
250

udnije je to to se on tako dugo i veto odravao. Mislim da je njih naroito uplailo to kada je on uspeo da izmanevrie Kotunicu i da ga postavi na sporedni kolosek. To je sigurno bio izvor velike frustracije, koja se sada ispoljava u agresivnosti i u osvetoljubivosti koju pokazuje nova vlada.
Emisija Peanik, 11. 03. 2004.

Pie Milo Vasi

Ringipil

U jednoj analizi iz decembra 2004, advokat Sra Popovi pie i sledee: Analiza te kampanje morala bi poi od premise da je atentat, politiko ubistvo predsednika vlade, prema do sada (na sudu) izvedenim dokazima, bio zamiljen kao inicijalna kapisla jednog restauracijskog prevrata. Ciljevi tog prevrata bili su sasvim jasni: blokiranje svake saradnje sa Hakim tribunalom; radikalna promena spoljne politike u pravcu samoizolacije (blokiranje saradnje sa Evropskom unijom, otpor diktatu, dvosmerna saradnja, ravnopravna saradnja); uspostavljanje ideolokog i personalnog kontinuiteta sa miloevievskom Srbijom. Oslonac ovom prevratu, po logici politike scene, dale bi: opozicione stranke patriotskog bloka (nacionalistike i ultranacionalistike stranke desne orijentacije koje su Miloeviu zamerale samo njegov komunistiki pedigre i vojne poraze, dok su njegovu politiku ratove, odnos prema Kosovu, odnos prema meunarodnoj zajednici podravale); bezbednosne, vojne i policijske strukture kojima pripada veina kandidata za Haki tribunal; predstavnici finansijskog kapitala (ratni profiteri, kontroverzni bizmismeni, monopolisti) koji ne mogu uspeno poslovati u transparentnim i strogo kontrolisanim uslovima evropskog trita.
251

Ove tri grupe se, naravno, delimino preklapaju. One ak i ne moraju biti u eksplicitnom dosluhu da bi uspeno saraivale, jer one lako prepoznaju jedna drugu, kao i zajednike interese. Vanredno stanje i Sablja spreili su eljeni ishod, ali je atentat, ipak, delimino postigao svoj cilj: promenjena je politika scena, pala je inieva vlada, poslat je signal da to nee proi u Srbiji, temeljito se revidira politika DOS, ukidaju se rezultati reforme, rehabilituju se Miloevievi kadrovi i stranke starog reima, demonizuju se vanredno stanje i Sablja. Nastavlja se prevrat drugim sredstvima, tzv. puzajui prevrat. Jedino, kao kost u grlu, ostaje nastavljeno suenje optuenim atentatorima. To suenje demistifikuje politiku scenu, demaskira njene uesnike i osvetljava sutinu aktuelnog politikog procesa na jedan krajnje neprijatan nain. ta uiniti? Potrebno je, dakle, svim sredstvima, dezinformacijama, promocijom fantastinih teorija kroz nae medije, stvaranjem specijalnih medija za jednokratnu upotrebu, angaovanjem naih eksperata (...) stvarati neprestanu konfuziju i drati javnost na tom ringipilu dok joj se ne zavrti u glavi i dok ne prizna da vie ne razume nita i da je sve mogue. Uostalom, to je bila omiljena propagandna tehnika Slobodana Miloevia; stari ciljevi diktiraju stara sredstva. Da ilustrujemo ovu tvrdnju samo nekim injenicama: Dejan Mihajlov u predizbornoj kampanji kae: Znamo ko je ubio (inia) i po ijem nalogu, a Dragan Joi bi da postupak vrati u stadijum istrage; pojavljuje se knjiga o inievim kriminalnim vezama (ivota Ivanovi); u publici na sudu se pojavljuju ljudi sa tetoviranim ruama i majicama sa amblemom JSO; dolazi do napada na Gordanu ini, premijerovu sestru; sudija Nata Mesarevi nalazi crvene rue ispred vrata svoje kue; Kotunica i Joi insistiraju na tome da nije vano gde se krio Legija; Kapetan Do u Kuriru daje intervju: inia je trebalo ubiti; Legijino obezbeenje napada novinare ispred njegove kue; Zoran Stojkovi govori o tome da treba ukinuti Specijalni sud; kadrovska istka u policiji i BIA; rehabilitacija Ace Tomia, uprkos udnim razgovorima sa Duom i Legijom; imenovanje Radeta Bulatovia na mesto direktora BIA, iako je preko njega uspostavljen kontakt sa Kotunicom od strane zaverenika;
252

Kotunica je sauvao i zatitio Radeta Markovia i Neboju Pavkovia posle 5. oktobra, obojica su optueni za atentat na Vuka Drakovia; odluke Ustavnog suda (Slobodana Vuetia) o vanrednom stanju; trei metak, drugi strelac, ledeni metak, likvidacija Due i Kuma i analize obdukcionih nalaza; razgovori Dejana Milenkovia Bagzija i Biljane Kajgani; propagandni CD ROM JSO u Kuriru, u trenutku kada treba da ponu da svedoe pripadnici Jedinice (pripremanje javnosti za Legijinu istinu, kako su to nazvali Mihajlov, Marianin i Kotunica); Legijina verzija sluaja sa 600 kg heroina, to je za Tomu Nikolia, Nikolu Miloevia, DSS i druge postala injenica; ugledna jedinica, pijetet, ratne zasluge (Joi o JSO), sindikalna pobuna u svojoj radnoj odei (Kotunica), branili svoj narod (Dai); Joieva ocena Legijinog Pisma javnosti iz januara 2003; izjava Zorana Stojkovia da neemo isporuivati generale itd. Dalje Sra Popovi kae da je opta strategija kampanje blatiti inia, veliati Legiju i Jedinicu, stvarati sumnju u tuilatvo, sud, svedoke-saradnike, vetake i ceo postupak. Meu onima koji danas pokuavaju da miniraju postupak pred Specijalnim sudom, po logici stvari nalaze se: politiki inspiratori atentata, oni kojima je atentat politiki koristio, eventualni nalogodavci i sauesnici, budui da je malo verovatno da bi Legija doneo takvu odluku sam i bez izlazne strategije. Legija se oseao ugroenim, oajniki je traio politike saveznike i nudio se svima za koje je mogao smatrati da bi prihvatili njegove usluge u borbi protiv izdajnike vlade koja sarauje sa Hagom i onima koji bi ga, po njegovom miljenju, mogli zatititi od inia. Legija se na suenju ponaa izuzetno arogantno i sigurno, kao neko ko rauna na izvesna obeanja. Isto tako se ponaaju i pripadnici JSO koji pri izlasku iz sudnice obavezno pozdravljaju veselo drutvo na optuenikoj klupi. Neprofesionalna, kanjiva, a nekanjena priredba koju su branioci priredili na poetku suenja, bila bi nemogua bez autoritativnih garancija. Cela ova situacija posledica je injenice da je istraga stala na pola puta. Iskazi Bore Mikelia, Legije, Aca Tomia i Rada Bulatovia o njihovim udnim razgovorima dovoljno su nelogini, protivreni u detaljima i protivreni sami sebi, da ne mogu kriminalistiki objasniti zato u rasvetljavanju svih injenica oko tih susreta istraga nije ila
253

dalje. Za to postoje samo dva mogua logika objanjenja: prvo, da obezglavljena vlada nije imala politike snage da istera medveda iz rupe, tj. da je nastojala pre svega da stabilizuje situaciju ne ulazei u sukob sa monim nalogodavcima; ili drugo, da je iz slinih razloga bila tako savetovana od meunarodne zajednice. Ovaj propust ohrabrio je te iste nalogodavce, im su se pribrali od prvobitnog oka izazvanog vanrednim stanjem, da preu u kontranapad i da pokuaju da dovre atentatom zapoeti prevrat.
Iz knjige Miloa Vasia, Atentat na Zorana, 2005, str 273-277.

A prema toj istini, suprotno onome to navode Vreme i g. Mia Vasi, u tom razgovoru nisu spomenuti ni Joi ni Bulatovi, ve J. i B. koji bi mogli da budu ova dvojica. G. Vrzi nam ne objanjava iz ega zakljuuje da bi taj J. i taj B. mogli u stvari biti ministar Joi i direktor BIA Bulatovi. Moemo samo pretpostaviti da se to zakljuuje iz konteksta razgovora. Prema g. Vrziu (odnosno njegovom navodnom izvoru) taj kontekst je bio razgovor o fizikoj zatiti Bagzija i njegove porodice, jer se, prema g. Vrziu, jedino o tome i govorilo (Ovo zvui poznato... ah da, o tome i samo o tome su, prema ministru Joiu, isti ovi J. i B. tajno razgovarali u noi njegove predaje i sa Legijom, tj. o fizikoj zatiti njegove porodice). Postavlja se, naravno, pitanje ako je tano da se samo o tome razgovaralo zato bi ga Kajgani u tom razgovoru upotrebljavala inicijale, tj. pokuavala da prikrije idenitet g. Joia i Bulatovia? Ako je to tano, postavlja se takoe pitanje, zato se tuiteljka III Optinskog tuilatva, ga Gordana oli, alila u jednoj TV emisiji da je na nju vren pritisak da ne istrauje sadrinu toga razgovora, ve da i bez tog dokaza tui Miu Vasia za iznoenje neistina, tj. klevetu? Ako je to tano, postavlja se pitanje otkud ovolika buka po medijima oko obelodanjivanja transkripta i zapisa? emu drvlje i kamenje na specijalnog tuioca, samo zato to se nije protivio izvoenju ovog dokaza? Pri emu g. Vrzi potpuno ignorie injenicu da je, s jedne strane, izvoenje ovog dokaza ponueno jedino da bi se proverio iskaz Dejana Milenkovia u kome on tvrdi da u razgovorima sa gom Kajgani nije nikada pominjan ni Joi, ni Bulatovi, a da s druge strane i sam g. Vrzi i njegov izvor tvrde da gg. Joi i Bulatovi jesu pominjani (bilo otvoreno, bilo ifrovano, svejedno). Najzad, zato sve to radi g. Vrzi? On to sam kae u svom tekstu: njega brine (citiram) jo jedna politika intriga, kojom se dokazuje veza izmeu Vojislava Kotunice i inievih ubica. Eto emu moe da vodi takva preterana briga.
Neobjavljeno pismo NIN-u, februar 2007, reakcija na tekst Nikole Vrzia: Ko je J, a ko B, NIN, 01. 02. 2007.

Teke brige g. Vrzia

Va novinar, g. Nikola Vrzi, proslavljen kreativnim (i nagraenim) komentarisanjem suenja atentatorima na premijera inia, autor treeg metka, fotorobota i slinih teorija zavere, potpuno oekivano se opet pojavio da autoritativno razjasni misteriju razgovora Kajgani-Bagzi. On to ini vrlo jednostavno: prvo nam saoptava da taj razgovor nije odsluao niko (kurziv g. Nikole Vrzia), i drugo, citira izvor NIN-a koji je (ispada jedini) sluao originalni, presretnuti razgovor. Drugim reima, va novinar i njegov misteriozni, anonimni i eksluzivni izvor jedini na svetu znaju sadraj tog razgovora. Pa e nam sada to otkriti i reiti misteriju, jednom za svagda. Naravno, ve prva tvrdnja je notorno neistinita. Mi ve sada znamo da su originalni audio zapis tog razgovora, po prirodi stvari, morali odsluati bar ljudi u UBPOK-u, dvojica istranih sudija kojima su zapisi dostavljani, kao i sudija Marko Kljajevi. A s obzirom na njegovu zanimljivu sadrinu, vrlo verovatno i mnogi drugi. Ovom neistinom g. Vrzi pokuava da unapred uveri naivnog itaoca da g. Vrzi i njegov navodni anonimni izvor jedini znaju istinu.
254

255

Veliko uzbuavanje
Razgovor vodile Svetlana Luki i Svetlana Vukovi Posle etiri godine suenja, podneli ste sudu Predlog za dopunu dokaznog postupka, u kojem predlaete da se pred specijalni sud izvedu novi svedoci: Aca Tomi, Rade Bulatovi, Dragan Joi, Aleksandar Tijani, Vojislav Kotunica i jo neki. Osnovna svrha predloga bila je da utvrdimo koja je bila Ulemekova motivacija, kao i cele te grupe, jer ako je to bilo politiko ubistvo, kao to jeste, onda je sasvim normalno da utvrdimo kojoj politikoj opciji Ulemek pripada, kakav je on cilj hteo da postigne. Ako je to bio dravni udar, u iju korist je on vrio taj dravni udar, jer onda, mada to nije neposredni cilj predloga, moete da vidite i da li je bilo pomoi sa te strane ili nije. Mora da se utvrdi kakve su bile Ulemekove pobude. Ovo je krivino delo koje je kvalifikovano jednom specijalnom namerom. Vi vrite ubistvo visokog predstavnika vlasti u nameri da napadnete ustavni poredak i ugrozite bezbednost zemlje. Namera se u pravu definie kao predstava cilja koji vas motivie na postupak i ako elimo da saznamo njen kvalitet, moramo da vidimo kakve predstave kakvih ciljeva je on imao, jer inae bi se celo to suenje svelo na ono to se u stvari i dogodilo da im se sudi za najobinije ubistvo, kao kada komija ubije komiju, pa treba da vidimo ko je pucao, odakle je pucao, gde mu je ulazna, a gde izlazna rana i gotova stvar. Ne mogu da shvatim kako o jednom ubistvu, u kojem imamo priznanje, oruje, auru, obdukcioni nalaz, mi raspravljamo etiri godine, a ne pipamo onaj najvaniji elemenat optunice, koji kvalifikuje to delo kao politiko. Mi taj aspekt uopte ne istraujemo i meni se ini da je razlog tome strah. ivimo u vrlo nesreenim i nestabilnim politikim okolnostima i to je zatvaranje oiju pred problemima iz elje da se ne talasa. A niti se tako moe suditi za to delo, niti takav pristup moe imati one posledice po drutvo koje bi trebalo da ima, a to je katarza, saznavanje istine, razumevanje onoga to se dogodilo.

U medijima to najee nazivamo ubistvo Zorana inia, a kako bi ga trebalo zvati? Najblie istini bi bilo rei da je to atentat, jer se za atentat zna da je politiko delo. Zvanino, ovo delo se zove ubistvo najvieg predstavnika vlasti, i po sistematizaciji u Krivinom zakoniku ono ne spada u krivina dela protiv ivota i tela, nego u dela protiv ustavnog poretka i bezbednosti. To je politiko delo, koje spada u glavu krivinih dela kojima se vri napad na politike vrednosti drutva. Zato ste tek sada izali sa ovim predlogom? Da sam izaao ranije, to bi bilo potopljeno raspravama, koje su takoe potrebne, o ulaznim i izlaznim ranama, fotorobotu, treem metku, ledenom metku, o onome to je uao iz Hrvatske da ubije. Repertoar tih teorija zavere je bio neverovatan. Onda sam mislio hajde, neka se ispucaju sa svim tim glupostima, pa kada sve to iscrpemo, valjda emo doi i do rasprave o onome to je po meni najvaniji deo. Kako razumete utanje javnosti o vaem predlogu? Jue sam razgovarao sa novinarom Ekonomista i on mi je kazao da ve ima gotov naslov Zato optuuje. Hajte molim vas, nikoga ja ne optuujem. Vrlo dobro shvatam da to moe i tako da se razume, u ovoj zemlji se to uvek tako i razume, ali ja ne optuujem nikoga. Ja samo traim da se ti ljudi pozovu kao svedoci i da se sasluaju. Video sam sjajan komentar na sajtu B92. Jedna gospoa, koja se potpisala kao Melanija, pie pa ta ako je nevin, zovu ga samo da svedoi, otkud toliko uzbuavanje. Ovde odmah nastane uzbuavanje i onda se ljudi uplae, ne te stvari, nego onoga to sami iz svoje glave unose u to. Ne poriem da to moe i tako da se ita, da je u svedoenjima koja predlaem impliciran jedan specijalan odnos itavog DSS-a prema ubistvu premijera. Ali ja nisam laik, ja sam pravnik i znam da to nema nikakve veze, jer ja ne znam kakve su bile namere tih ljudi. Ne znam zato je Joi radio ovo, Bulatovi ono, a Kotunica neto tree. I ak smatram da je ba zbog toga to je mogue takvo itanje, u njihovom interesu da dou na sud i objasne te stvari koje ljudi teko mogu da razumeju. Kada shvate ta sve dolazi iz DSS-a, ljudi se
257

256

uplae sopstvene misli i kau ako ponem to da govorim, ispae kao da nekoga optuujem, a samo nam je jo to potrebno na ovu optu paranoju. Vlada strah od toga da se svaka stvar ispita do kraja, bez obzira na eventualne neprijatne posledice. I novinar Ekonomista je primetio tu zagluujuu tiinu. I jeste, ve u sudnici, po reakcijama odbrane, pa ak i suda, i ja sam primetio da je nastalo veliko uzbuavanje. Akcenat vaeg predloga je na pobuni jedinice za specijalne operacije u jesen 2001. Iz dva razloga. Prvo, i sam optueni Ulemek i njegova odbrana poriu da je to bila oruana pobuna, nego je kvalifikuju na slian nain na koji je to uinio i tadanji predsednik Kotunica, kao protest zbog toga to su bili zloupotrebljeni u hapenju brae Banovi. Zastupnici oteenih i tuilac smatraju da se radilo o oruanoj pobuni, koja je vaan elemenat u obrazloenju same optunice Jovana Prijia. On kae da su Ulemek i Spasojevi imali velikog uticaja na jedinicu, da su podigli jedinicu pod parolom Stop Hagu, da su traili smenu ministra policije, da su postavili, dakle, politike zahteve, i da je to bio prvi korak ka dravnom udaru koji su pokuali ubistvom Zorana inia, jer su bili ohrabreni uspehom pobune. A ja dodajem da se JSO posle pobune u stvari oslobodila inieve kontrole, jer je uspela da smeni Gorana Petrovia i Mijatovia i da dovede svoje ljude na elo Udbe. Onda je jedan pripadnik te slube ubio inia, a drugi pripadnik te slube javio njegovo kretanje. Ta sluba je odigrala kljunu ulogu u samome ubistvu, a oruanom pobunom je ostvarena kontrola nad tom slubom. To je u neposrednoj vezi sa atentatom i to je neto to se nalazi u samoj optunici. A ako se neto tvrdi, to treba i dokazati. Od koga ste oekivali pomo u tome? Smatrao sam da e tuilatvo, poto je smo zauzelo taj stav, imati interesa da dokae da je to bila oruana pobuna. Oruana pobuna je sama po sebi krivino delo i u poetku mi je bilo udno to im se ne
258

stavlja na teret ono to se tvrdi u obrazloenju. Onda sam mislio da moda po miljenju tuioca nije bilo dovoljno dokaza, ali je tokom glavnog pretresa sasluan niz svedoka koji su potanko govorili o svim okolnostima pobune. To su bili kvalifikovani ljudi, mislim na Duana Mihajlovia kao ministra policije, Gorana Petrovia kao naelnika slube i Mijatovia. Ali o tome su govorili i mnogi drugi svedoci, pa i sam Ulemek, Saa Pejakovi, Vukojevi. Taj je dogaaj rasvetljen potpuno i do kraja, tako da smo u julu 2005. kolege Danilovi, Paunovi i ja podneli tuiocu predlog da se na osnovu injenica saznatih na samom glavnom pretresu optunica proiri i na krivino delo oruane pobune. Iako se viamo svakodnevno u sudu, dobili smo prijem kod tuioca tek u decembru 2005, znai posle pola godine. Tada nam je reeno da je postupak pri kraju i da zato na predlog nema smisla, ali da oni shvataju, to su njihove rei, da se radi o stvarno tekom krivinom delu, koje mora biti procesuirano, da postoje svi dokazi u spisima i da e oni taj predmet oformiti, to je njihova terminologija, im se zavri ovo suenje. Nismo polemisali sa njima, jer nema ta da se polemie, oni su gospodari situacije. Ako hoe da proire optunicu, proirie je, ako nee, nita. Po mom miljenju, to se nije dogodilo upravo iz politikih razloga, jer se nije htelo da se do kraja definiu politiki odnosi u okviru kojih se pobuna desila. To je na izvestan nain shvaeno kao neto to bi destabilizovalo vlast. Kazau vam ta ja mislim, ovo su sada moje pretpostavke, koje nemaju osnova ni u emu drugom. Bilo je oigledno da su tu pobunu podrali pre svega predsednik Kotunica, a zatim Joi i Bulatovi javno, i ako biste podigli optunicu, vi automatski postavljate pitanje kakva je njihova uloga u svemu tome. Svi se seate uvene Kotuniine izjave da oni protestuju u svojim radnim odelima, ili ruhu, to bi rekao Antoni. Naoruani, na autoputu, sa hamerima, iako je Kotunica naravno znao da tada policija nije imala pravo na trajk. Oni su svi morali da odgovaraju ak i da je u pitanju bio samo trajk. Pored toga, nisu oni izali samo da se etaju po autoputu, nego su povukli obezbeenje svim zatienim linostima, izloili ih opasnosti, povukli obezbeenje Aerodroma Beograd, faksom otkazali
259

poslunost Goranu Petroviu, povukli se u kasarnu, iskljuili telefone i onda izali na autoput. Bulatovi je u jednom lanku koji je napisao za NIN, on je u to doba bio Kotuniin savetnik za bezbednost, rekao da je to pobeda patriotizma i izneo jednu vrlo zanimljivu misao da je time konano uspostavljena saradnja izmeu vojne bezbednosti i Slube dravne bezbednosti, to ja tumaim kao njegovu ocenu da je Sluba dravne bezbednosti konano potpala pod kontrolu Ace Tomia. A Aca Tomi je sa svoje strane odigrao vanu ulogu tokom pobune, jer je primio Duana Spasojevia i obeao da vojska nee intervenisati u guenju pobune. Ustavna dunost vojske i Kotunice je bila da pomognu u guenju pobune i takvo obeanje je u stvari bilo pruanje pomoi pobunjenicima.

te optunice kada se promenila vlast. Na osnovu istih dokaza na osnovu kojih ga je optuilo, specijalno tuilatvo je odustalo od optubi. Objanjenje za to ne moemo da znamo, jer je ono tajno po zakonu. Ono je napisano, stavljeno u jedan koverat, zapeaeno i nalazi se u tuilakom spisu. Dok je Aca Tomi bio u zatvoru, Kotunica mu pie pismo i na loe prikriven nain mu savetuje da uti i izdri. To je, eto, ono to bi moglo da se kae o pobuni. To su okolnosti koje sam predloio da se rasvetle, jer mislim da su od znaaja za ceo dogaaj. U stvari, atentat na premijera inia ne moe da se razume ako se ne razume pobuna jedinice za specijalne operacije? Tako je stvar postavljena u optunici i to bi trebalo da se dokae. Ulemek je tada izgubio posao i svoje mesto u Slubi dravne bezbednosti, Spasojevi se uznemirio, jer on je bez Ulemeka i slube nita, samo kriminalac koji je svakoga trenutka izloen hapenju. I oni su tada odluili da izvedu pobunu. Ali, kao i kod ubistva, morate da shvatite da se takve stvari ne preduzimaju ako ne znate ta ete posle. Ne moete da pravite pobunu, a da ne znate koga ete da dovedete na mesto ministra unutranjih poslova i na elo slube bezbednosti. I kada ubijate predsednika vlade sa namerom da oborite tu vladu, vi znate koga ete da dovedete na njegovo mesto. To bi inae bio besmislen postupak, jer ko e vas sutra zatititi, kako ete izbei gonjenje? Oni su svakako imali plan i, da nije bilo vanrednog stanja, to je bila visprena, racionalna i vitalna ideja prethodne vlasti, moda bismo i videli u emu se sastojao njihov dalji plan. Pobuna je uspela, ali vi moete smatrati da je i ubistvo uspelo, da je i taj udar uspeo, jer ako je bio cilj da se obori vlada, ona je pala, ne odmah, ali je pala i to zbog toga to je ostala bez inia. Svakome je jasno da je zato pala. Kada sam se usudio da to kaem u sudnici, doiveo sam skandalizovanje u odnosu na moje predloge i bio onemoguen da ih do kraja iznesem. Smatram da je uzrok tome upravo injenica da se promena koja je trebalo da se postigne atentatom u stvari desila i da sada, naravno, niko ne eli da slua ovo o emu ja priam. To je nenormalna situacija, koja se najbolje ogleda u upornosti i otvorenosti kojom postojea izvrna vlast sabotira suenje na sve mogue naine: izjava Stojkovia da treba ukinuti specijalni sud, izjava Joia da proces treba da se vrati u stadijum istrage, izjava naelnika resora javne bezbednosti da je proces na staklenim nogama, izjava
261

Zanimljivo je i to da i Tomi i Ulemek govore neistinu o tome kada je dolo do tog sastanka, jer tvrde da se on odigrao u leto 2001, dakle nezavisno od pobune koja se odigrala u novembru. Ja sam uz ovaj predlog priloio i jedan dopis uprave za bezbednost, kojim se potvruje da su Spasojevi i Ulemek tokom pobune bili kod Ace Tomia i da je on tom prilikom stvarno obeao da se vojska nee meati. Konano, zbog toga je Aca Tomi kasnije bio lien slobode i protiv njega je podignuta optunica, ali je specijalno tuilatvo odustalo od
260

Gradimira Nalia da je proces montiran od poetka do kraja, da su oni koji su ga ubili i sastavili celu optunicu. Svako se tu naao pozvanim da diskredituje suenje, a da ne priam o onom sastanku koji je Joi obavio sa Ulemekom u noi kada se ovaj predao, i to ne samo on, nego su tu bili i Bulatovi i Stojkovi, a sada ujemo i Tijani i Nikitovi. Zato su se oni svi skupili, ta je bio njihov posao te noi sa Ulemekom? Kae da mu garantuju bezbednost. Pa mogli su da mu garantuju bezbednost i sutradan, nisu morali da putuju sa Zlatibora helikopterom da mu garantuju bezbednost.

odakle njima uopte saznanje da e on otkriti istinu, odakle oni znaju ta e on govoriti, ako se o tome ve nisu dogovorili u ministarstvu unutranjih poslova. Dakle, to je jedan galimatijas, muljanje iz kojega moete da izvuete zakljuak da ta stranka ima neki poseban interes da se sve injenice na tom suenju dovedu u pitanje. Kotunica je odmah tvrdio da su tu unitavani dokazi, Aleksandar Tijani tvrdi da on zna ko je platio 50.000 pripadnicima SAJ-a da ubiju Kuma i Spasojevia, to jest, da ih streljaju, kako to oni kau. Ja sam predloio da i on doe u sud i kae nam ko je platio tih 50.000 i kome je platio. Imamo i injenicu da je predsedavajui sudskog vea napustio svoje mesto smatrajui da pod takvim pritiskom ne moe dalje da sudi. Da ne pominjemo da je hapen zamenik specijalnog tuioca, Radovanovi, za disciplinski prekraj za koji bi neko jedva bio pozvan na disciplinsku odgovornost, posle ega, uplaen, i drugi zamenik specijalnog tuioca naputa tuilatvo. Pa je onda ubijen jedan svedok, pa drugi. Kada je ubijen Krijetorac, MUP izlazi sa saoptenjem da to nema nikakve veze sa suenjem, a nikada nismo saznali sa ime ima veze, zato je taj ovek ubijen, je li sprovedena neka istraga, je li se dolo do nekog rezultata, nita od toga se ne zna. MUP izlazi sa zvaninom izjavom da, tano je, on je svedok u tom pretresu, ali njegovo ubistvo nema sa tim nikakve veze. Ne znam na osnovu ega su to tvrdili i udno je da se to tvrdi. A drugi ubijeni svedok? Drugi svedok je Vukojevi, kojem je na njegov zahtev ukinuta zatita. Ja smatram da zatita nije ni ustanovljena u interesu svedoka, nego u interesu postupka. Nije on dobio telesnu strau zato to je njegov telesni integritet tako dragocen, nego zato to on ima izuzetnu vanost za postupak i zatita nije smela da mu bude oduzeta, bez obzira na njegove zahteve. Predloio sam Joia kao svedoka na niz okolnosti, izmeu ostalog i zbog pitanja da li je pokuao da utie na Ulemekov iskaz prilikom sastanka posle hapenja. Predsedavajua Nata Mesarevi me je pitala na osnovu ega, molim vas, moete da postavljate to pitanje. Ja sam joj rekao na osnovu okolnosti koje ukazuju da je tako neto bilo mogue i mislim da on o tome treba da bude pitan. A te okolnosti su da je on, prvo, poricao da se taj sastanak uopte dogodio, pa je onda govorio da nije vano da li se dogodio,
263

Taj sastanak je sam po sebi krajnje sumnjiv iz prostog razloga to se on odigrava usred predizborne kampanje, u kojoj se DSS ubi da dokae da je Demokratska stranka narkodilerska stranka i da ini ima sumnjive veze i poslove. I onda se svi oni sastanu sa Ulemekom kod Miroslava Miloevia u kabinetu, pa se Ulemek pojavi na sudu i pone sam sebe lano da optuuje da je provercovao 600 kila heroina zajedno sa edom Jovanoviem samo zato da bi pomenuo edu Jovanovia. Onda se to beskrajno ponavlja u kampanji DSS. A pre nego to Ulemek da svoj iskaz, Kotunica i Mihajlov nam na sav glas objanjavaju da je, hvala bogu, uhapen gospodin Legija, koji e sada izneti celu istinu. Kao da je normalno oekivati da od oveka koji je optuen za teko krivino delo ujete istinu. Moje iskustvo za sve ove godine mi govori da taj obino neto lae. I na kraju krajeva,
262

pa onda nije umeo da objasni zato se dogodio, pa je govorio da je tamo bilo bezbedno, pa da je Legija opasan ovek, pa je rekao ak i to da Centralni zatvor ne radi nou, to je totalna besmislica. I na kraju je rekao nije ni vano, ta ste toliko zapeli sa tim, zato je vano sa kim se Legija video, sa kim je razgovarao, ak i ako je bilo nezakonito? On je tvrdio da ima slubenu beleku koju je povodom toga sastanka napravio i onda mu je B92 traio da im dostavi tu slubenu beleku. On je to odbio, sa obrazloenjem da je to dravna tajna, pa je odjednom ono to je bilo beznaajno i ta me uopte pitate za to postalo dravna tajna. Tek na insistiranje poverenika za javne informacije, on je konano dostavio tu beleku, po ijoj sadrini bi se moglo zakljuiti da verovatno nije pisana te noi kada se to dogaalo nego mnogo kasnije, kada je taj sastanak postao problem, jer u toj beleci ima 10 stavova, a u njih 6 Joi se brani od onih primedbi koje su mu kasnije stavljene. On ih je valjda anticipirao, ta li. To su amateri svome gradu. On je govorio i da nema veze gde se Ulemek krio, ta vas briga, vano je da je doao. A posle je govorio to e biti utvreno, pa je posle na pitanje jeste li utvrdili, rekao nismo ni utvrivali. Sluajte, Ulemeku je bilo vrlo teko da se krije bez neije pomoi, a iz toga ko mu je pruio pomo i kako, moglo se lako zakljuiti ko je jo u tome uestvovao. Nespremnost da se ta injenica utvrdi dokazuje nespremnost da se utvrdi i ko je jo uestvovao u tome, ko su bili njegovi pomagai, njegovi jataci. Da poemo po svedocima koji su predloeni. Znai, Aca Tomi je pozvan da nam ispria ta? Da nam ispria o svom sastanku sa Spasojeviem i Ulemekom u doba pobune Crvenih beretki i o tome da li je tom prilikom bio pitan da li e Kobre da pomognu u guenju pobune ili ne, da li e vojska intervenisati protiv pobunjenika. I da nam objasni, ako se to nije dogodilo onako kako se tvrdi u dokumentu uprave vojne bezbednosti, u kojem se tvrdi da je on dao obeanje da vojska nee intervenisati, kao i da je taj sastanak odran za vreme pobune kako je onda mogue da je iz uprave vojne bezbednosti izaao takav dokument.
264

Sledei je Rade Bulatovi. Koje okolnosti bi on trebalo da objasni? Za sada imamo samo Kotuniino objanjenje da se on tamo naao sluajno. Znate ta, to je apsolutno nemogue, kod naelnika uprave vojne bezbednosti se zakazuju sastanci i kod njega se ne upada dok on sa nekim ima sastanak, to je nezamislivo. Tako da bi on morao da objasni kada je zakazao taj sastanak, ko mu ga je zakazao, je li znao da e Ulemek biti tu. Moda moe da objasni i zato Saa Pejakovi, koji vozi Ulemeka i Duu Spasojevia sa tog sastanka, jednoga trenutka uje neemo kazati eelju da smo ostvarili kontakt sa Kotunicom. O tome je svedoio Pejakovi u istranom postupku, da je to Spasojevi kazao Ulemeku. Znai da su oni smatrali da su sastankom sa Bulatoviem ostvarili kontakt sa Kotunicom. A sve se dogaa tokom pobune Crvenih beretki i tada se hvata i onaj, ako se seate, presretnuti razgovor u kojem izgleda ume i Spasojevi razgovaraju i kau ovo sada moe da zaustavi samo Kotunica. A onda Kotunica sutra izlazi i daje izjavu nisam imao nikakvog uticaja na jedinicu. Suvie je tu udnih i protivrenih stvari, a dogaaj ne da je ozbiljan, nego je moda promenio istoriju zemlje. I odjednom se to nikoga ne tie. Pa kako? Pritisak javnosti na onaj drugi legendarni sastanak, kada se Legija predao, uinio je da imamo mnogo jasniju predstavu o tome ta se te noi desilo. O ovom susretu iz doba pobune Crvenih beretki skoro nita ne znamo. Na suenju su Duan Mihajlovi i Goran Petrovi tvrdili da je vojska podravala pobunu. Goran Petrovi je kazao nije bilo nikoga ko bi mogao tu pobunu da ugui. Ja sam ga pitao zato se niste obratili predsedniku Kotunici, da poalje vojsku da je ugui. A on mi je rekao to bi bilo kontraproduktivno. Tri svedoka su rekla da je vojska podrala tu pobunu, a znate, Kotunica kao komandant ima ustavnu obavezu da titi ustavni poredak i vojska ima ustavnu obavezu da titi ustavni poredak, ne slui ona samo za ratovanje. Tako da, ako su se oni ogluili o tu svoju dunost, oni su saodgovorni za posledice, a posledice pobune su bile te da je bio ugroen ustavni poredak i da je zbog toga ugroavanja bilo mogue da se konano izvri i napad na ustavni poredak, koji je izvren ubistvom. To moda zvui kao teori265

ja, ali kada znate da je sluba bezbednosti posle pobune bila izuzeta iz kontrole vlade i da je kasnije ta sluba neposredno uestvovala u ubistvu, onda to vie nije nikakva teorija, onda je to injenica ivota. I ta dva dela, po meni, bi mogla da se posmatraju i kao neto to se inae zove produeno krivino delo, kada vi u okviru jedinstvenog umiljaja preduzimate razne radnje od kojih je svaka krivino delo, a u stvari time elite da postignete onu krajnju posledicu, koja je ubistvom i postignuta. I to se zove produeno delo i smatra se jednim krivinim delom, jer isti ljudi u okviru istoga umiljaja postupaju sa istim ciljem. Optunica za atentat to i pominje, samo se taj deo ne razmatra na suenju. Va predlog u stvari ostaje u okviru optunice. Ceo predlog se kree apsolutno u okviru optunice. Predsednik Kotunica je i doktor prava, a njegova politika ocena je bila da je pobuna jedan obian trajk. Naravno da bi morao znati, pa to je toliko notorno. Kada otkaete poslunost, kada zahtevate od vlade da se lii jednog ministra, kada svoje pretpostavljene smenjujete silom, pa naravno da je pobuna kada otkazujete poslunost izrikom. Naravno da je oruana pobuna kada naoruani izaete na ulicu. Ne znam kako bi to uopte moglo da se tumai drugaije. Jedan od svedoka je i Miroslav Miloevi. U stvari, u kabinetu Miroslava Miloevia se eka da se Joi vrati sa Zlatibora. Legija se predaje Guriju Radosavljeviu, koji je sada u bekstvu, jer oni su majstori svi redom. Zanimljivo je da Guri njega poznaje lino, to se u pravu smatra najautentinijim i najpouzdanijim oblikom identifikacije. To pominjem zbog prie kako je bilo potrebno da se Legija identifikuje. On je identifikovan u prvoj sekundi i trebalo je da bude smesta voen u 29. novembra, jer se zna ko je. Dakle, da mu se urui reenje i da se vodi u CZ. I onda Guri javlja Joiu na Zlatibor da se desio taj neobian dogaaj i da je on sa Legijom. Joi pita jesi li siguran? Ovaj kae siguran sam, znam oveka, ratovali smo zajedno. Dobro, kae Joi, on sada mora da bude predat pravosudnim organima, vodi ga u 29. novembra. Javlja mu se posle 5 minuta i kae
266

ne, ne, nemoj da ga vodi u 29. novembra, vodi ga u kabinet kod Miloevia. Joi je u meuvremenu sa nekim razgovarao i taj neko mu je rekao treba prvo mi da se vidimo s njim. I oni idu u kabinet kod Miloevia i tamo sede i ekaju da Joi doe sa Zlatibora. Na Zlatiboru je i Boovi koji pita ta je bilo, ali Joi nee da mu kae o emu se radi, i od njega to krije. Ja mislim da za to vreme Ulemeka iaju u Miloevievom kabinetu, jer je on bio zarastao u bradu i kosu i, valjda za susret sa ministrom, on se ia, i oni naravno priaju s njim, to isto ne bi smelo da se dogodi. ta priaju, nemamo pojma, a Miloevi kae nita, o obinim stvarima. Ne znam koliko je trebalo Joiu da stigne, ali on konano stie i sada Joi kae Guriju i Miloeviu da izau, da on razgovara sa Ulemekom. Zato oni moraju da izau da bi on obeao fiziku bezbednost Ulemekovoj porodici, ne znam, i zato je potrebno da mu se sada pridrui i Bulatovi? I to traje, to njihovo obeavanje fizike bezbednosti, do 2 sata po ponoi, a on je u 9 lien slobode. I u 2 sata ga vode u CZ, iako CZ ne radi nou, ali sada je odjednom proradio. Eto, to je ta pria o Miloeviu i on je sve to prilino poteno ispriao, ak je dodao i detalje za koje nismo znali: da je te noi u ministarstvu bio i ministar pravde Stojkovi, koji je inae tvrdio da je za predaju Ulemeka saznao iz novina, a kada su ga nedavno ponovo pitali, on se naljutio i pitao novinarku a ta ste vi radili te noi, zato je vano ta sam ja radio, kakvo je to pitanje. Kao sedmi svedok poziva se Vojislav Kotunica. Svi ostali svedoci su takoe lanovi DSS i vrlo je udno da su u sve to umeani po pravilu lanovi Demokratske stranke Srbije. Pretpostavljam da Kotunica kao predsednik stranke ima uvid u ponaanje visokih funkcionera svoje stranke, naroito onda kada se vidi da su ta ponaanja koordinisana, da imaju isti smisao. Zato ja predlaem njega na okolnost podrke koju je dao pobuni i na okolnost da nije uinio nita od onoga to je bio duan da uini da bi tu pobunu uguio uz pomo vojske, ali takoe i da objasni kako to da sve ovo dolazi iz njegove stranke: i pritisci na sud, i ti nezakoniti sastanci sa Ulemekom, i sastanci u vojnoj bezbednosti i ponaanje vojne slube. Sve se to odvijalo iz istog okruenja i pretpostavljam da on kao predsednik stranke moda, moda i ne, ima uvid u to kako je
267

dolo do toga da na tako koordinisan nain lanovi njegove stranke nastupaju u ovoj stvari. U ovom predlogu postoji jedno poglavlje koje govori o politikoj bliskosti Ulemeka i DSS-a. Osvetlite nam to u suprotnosti sa dimnom zavesom koju nam Legija baca ve etiri godine, da je on ba sa iniem bio strano blizak. Tako je, to je moda neto to je najtee razbiti kao zabludu, da su on i ini bili bliski. To potie od 5. oktobra, kada se ini u elji da izbegne prolivanje krvi sastajao sa svakim ko moe da mu obea nekakvu pomo. A taj sastanak je sam Ulemek opisao na jedan malo drugaiji nain, da je kod njega 4. oktobra doao Duan Spasojevi, koji mu je kazao sluaj, ako hoe da se spasava, sada je trenutak za pretravanje. I onda je Ulemek uradio ono to su i on i jedinica i Spasojevi esto radili, da ljudima nude tobonju pomo i zatitu, kao kada su ili kod Mikovia za vreme otmice. Isto to su uradili sa iniem i ponudili su mu se, rekli mu da je on u stranim opasnostima, ali da e ga oni sauvati i spasiti i kako su oni njegovi ljudi. Koliko je onaj filozof u to poverovao, ne znam, ak sumnjam da je poverovao i mislim da je od prvoga dana odnos izmeu inia i Ulemeka bio obostrano neiskren. Naravno da je Ulemeku bilo potrebno da ima zatitu predsednika vlade, naroito s obzirom na to ta je sve radio, a naravno da ini nije mogao da rizikuje da ue u sukob sa Crvenim beretkama tako to e im kazati ma znam da me laete, nego su i jedni i drugi gajili taj lani odnos. Ali, u javnosti je ostala slika o tom odnosu onakva kakvom su je njih dvojica predstavljali. I tu zabludu javnosti pokuava da iskoristi Ulemek kada tvrdi da on nije imao nikakav motiv za ubistvo, jer, boe, on je bio tako blizak iniu i njih dvojica su bili saradnici, ini se sa njim savetovao i sve te burgije. Samo treba da u svojoj svesti prizovete onu sliku ponienog inia koji ulazi u Kulu one noi kada se vratio iz Amerike, pa da shvatite kakvo je to prijateljstvo bilo. Od trenutka pobune, meu njima je bilo jasno da je pitanje ko e koga, a moda su i posle toga jedan drugoga pokuavali da uspavaju. Odmah je poeo da se priprema zakon o zatienom svedoku, zakon o specijalnom sudu, imenovanje specijalnog tuioca, pojavio se ume. I tokom cele 2002, znai od pobune, traju te pripreme za konani obraun meu njima. Duan Mihajlovi svedoi da je trebalo da svi
268

oni budu pohapeni 15. marta, ali naravno, poto su imali svoje ljude svuda, oni su to znali i tri dana ranije su ga ubili, a pokuavali su da ga ubiju ve mesec dana ranije. Legija se naljutio na inia kada ga je ovaj izbacio iz slube, odnosno kada su kao tobo sporazumno raskinuli radni odnos. Kada je Legija shvatio da je opet niko i nita, kao to je bio i pre toga, poeo je da trai saveznike. U njegovom kompjuteru su pronaena pisma, objavilo ih je Vreme, koja je pisao ljudima koji bi mu bili eventualni saveznici, jer nisu u dobrim odnosima sa iniem. Pisao je Velji, pa je pisao Vuksanoviu, koji je u to doba cepao stranku, pa je pisao oviu, svima se nudio. U to doba je ubijen i Gavrilovi i po Bagziju je potpuno jasno da se Legija nudio i DSS-u. Tu je on sada traio politikog partnera, jer je ostao na cedilu, a bio mu je potreban politiki partner protiv inia. I naao ga je. Ve u reakcijama na Legijino Pismo javnosti, Joi se eksplicitno slae sa svakom reju Legijine politike ocene stanja u Srbiji. Tako je. To pismo je Legijin politiki manifest, jer tu je sve zapisano oni unitavaju dostojanstvo i ast Srbije, to nisu patrioti, oni prodaju Srbiju, niko im vie ne treba tu misli na sebe, kako im on vie nije potreban kako narod to sve vidi, nee oni tako jo dugo, niko im to nee oprostiti. I javnost je to doivela kao pretnju iniu. Jedan novinar je onda pitao Joia da li ovo Legija preti iniu, a on je rekao jeste, preti, ali to ne preti Legija, to preti narod. Tako je on proglasio Legiju za vox populi i objasnio da su sva ta Legijina truanja vrlo ozbiljna politika analiza, sa kojom bi svaki ovek morao da se sloi. On ga je potpuno podrao od poetka do kraja, a sve to se deava dva meseca pre ubistva. Na ta mislite kada u svom predlogu pominjete uzajamnu podrku ili usklaenost delovanja DSS-a i optuenog Ulemeka? Mislim na mnogo stvari, jer se ta uzajamna podrka neprekidno vidi. Da poemo od pobune, u kojoj Ulemek vladi postavlja iste zahteve koje u tom trenutku postavlja i DSS: da se donese zakon o saradnji sa Hakim tribunalom, da se smeni Mihajlovi, i da se Petrovi i Mijatovi uklone iz slube bezbednosti. Sve su to bili i zahtevi DSS. Kada su oni napravili oruanu pobunu, Kotunica ih je javno podrao u tome, pa je onda Bulatovi objavio svoj lanak Pobeda patriotizma. Onda jedinica ili zemunski klan, moete to da zovete kako hoete,
269

ali to je jedna ista stvar, ubije Gavrilovia, a onda Kotunica optui DS da je time prelio au i da DSS vie ne moe sa tim kriminalcima da ima nikakvog posla. Zatim Kotunica u kampanji poinje priu o inievim mafijakim vezama, pa Ulemek posle sastanka sa Joiem pone priu o 600 kila heroina. Pa onda u kampanji DSS razvija priu o heroinu do besvesti, pa za vreme suenja DSS kroz svoje razne funkcionere objanjava da inia nije ubio Legija, nego ne znam ko. To bi tek neka nova istraga utvrdila, to kae Nali, kada bi nali ko je iskonstruisao tu optunicu i ko je sve namontirao taj sluaj. Imate i one izjave ljubavi u doba same predaje, kada je Legija smesta izjavio da je ovo vlast u koju on ima poverenja, a onda njemu ta ista vlast uzvraa poverenje i kae sada e Legija da kae celu istinu. Pa to je ljubav neopevana meu njima.

Da li u sudskim papirima postoji neto na osnovu ega bi jednoga dana neko mogao ponovo da pokrene tu stvar? Da, smatram da u tom predmetu, u stanju u kome se sada nalazi, samo sa jednim drugaijim pristupom, postoji sve to je potrebno da se ceo postupak izvede od poetka na potpuno drugaiji i mnogo efikasniji nain. Mada je, naravno, jako mnogo proputeno tokom istrage. Primedbu koju bih mogao da prihvatim na svoj raun u vezi sa ovim predlogom je da je to neto ime je istraga trebalo da se bavi, a nije. Ali ako se istraga time nije bavila, to ne znai da smo mi osloboeni dunosti da se time bavimo. Kada je Boovi govorio zato pobuna nije procesuirana, rekao je u to doba je vlada bila slaba. U to doba vlada jeste bila slaba da ovo suenje postavi kako treba, nego se zadovoljila sa tih nekoliko pucaa. Naroito kada su poeli da im sufliraju iz meunarodne zajednice, uglavnom iz Evrope nemojte da dirate politike protivnike, oni su tom pritisku popustili i izvrili pritisak na tuilatvo da ne pokuava da istrai ovo to bih ja sada pokuao, jer navodno, to je opasno, moe da destabilizuje zemlju. Ideja koja je stajala iza te preporuke je bila jasna, a to je da ne treba dozvoliti da se suprotstave Demokratska stranka koja ima andarmeriju, i Kotunica koji ima vojsku, naroito s obzirom na naa nedavna zbivanja i na stvarnu nestabilnost u kojoj se drava nalazila. Cilj je bio samo to pre stabilizovati prilike. O tome su pisali i udni ljudi, gospodin Mamula iz DSS-a i Ljilja Smajlovi. Oni su javno govorili o tome da je postojala ideja da se saslua Kotunica, ali da se na pritisak meunarodne zajednice od toga, sreom, odustalo. E, ja nisam siguran da je to bila ba takva srea. Mislim da je sve trebalo odmah da se raisti i da bismo onda drukije iveli. Da Kotunica bude sasluan tokom Sablje? Pa da, ali onda je postojao strah od toga da se ne talasa suvie. Ali ako ne platite na mostu, platiete na upriji. I ja to zameram ivkovievoj vladi. Moda je to bilo politiki oportuno, ali ja sam pravnik, pa im zameram to su tom pritisku podlegli. Zameram i tom tuilatvu to je pristalo na takav pritisak, a nije radilo svoj posao.
Emisija Peanik, 01. 03. 2007.

270

Suenje na kraju izgleda karikaturalno. Mislim da proseni italac novina i gledalac televizije misli da je to skandal i da je to neto potpuno besmisleno i tako neadekvatno dogaaju. To suenje uopte ne lii na ono to bi trebalo da se dogodi nakon to je ubijen predsednik vlade, jer pre svega mi nemamo, svi zajedno kao drutvo, bez obzira na politiku pripadnost, istu elju da tome doemo do dna. Jedni to svesno i jasno i oigledno sabotiraju, a drugi su zbog toga oajni. Teko je u takvoj zemlji iveti, gde se takva stvar dogaa, vrlo je deprimantno kada vidite da do takve istine ne moe da se doe.

271

Razgovor vodili Predrag Ursi i Mijat Lakievi

Zagluujua tiina

i zato je to uinio tada, odgovorio mi je: U ovu vlast imam poverenja. To je taj valcer koji su oni neprekidno zajedno igrali. Kljunom smatrate pobunu JSO? I tuilac je u optunici naveo da su Legija i Duan Spasojevi organizovali pobunu pod sloganom Stop Hagu, sa pravim ciljem dravnog udara. Zapravo, njegovog prvog pokuaja, iji ih je uspeh ohrabrio da se kasnije poslue i drugim sredstvima, pa i ubistvom premijera. A Kotunica, kao tadanji vrhovni komandant oruanih snaga, nita ne preduzima da ugui pobunu. Naprotiv, daje sarkastine izjave da su specijalci pod orujem poput lekara u belim mantilima. Istine radi, treba rei da su mnogi Kotunicu i DSS teko optuivali za sauesnitvo u ubistvu inia ne samo u pola glasa, nego i na nivou predizbornih slogana ali dalje od toga nisu ili. Ja sam, meutim, uveren da je upravo zato nuno da se oni pojave u sudnici i konano objasne o emu se radi. U suprotnom, celokupna atmosfera u naem ionako paranoinom drutvu postae jo nezdravija. Zato Kotunica i DSS uporno ute pred tako ozbiljnim optubama? To ni meni nije jasno. Pa valjda bi trebalo da im je u interesu da ih odbace, pogotovo zato to plaaju znatnu politiku cenu zbog toga. Ovako samo dodatno raspiruju sumnju, pogotovo zato to su i kada su se oglaavali uhvaeni u lai. Uopte, previe je pitanja na koje javnost predugo eka odgovor. U jednoj izjavi medijima rekli ste da pokuaj dravnog udara koji je u pozadini inievog ubistva sigurno nije izvren za radikale. Prvo, SRS je u vreme atentata imala svega 22 poslanika u parlamentu. Pa ne vri se dravni udar pri takvom odnosu snaga. Drugo, Bagzi (Dejan Milenkovi) svedoi da je navodno i eelju nuena saradnja, to je ovaj odbio i radije otiao u Hag. Nakon to je najuren iz Slube posle incidenata u Kuli i klubu Bojan Stupica, Legija je traio novog politikog gazdu, a u obzir su dolazili svi koji su bili u sukobu sa iniem i svima njima je slao e-mailove koje je kasnije objavilo Vreme: i Vuksanoviu, i Velji Iliu, i oviu... Da je upalilo kod
273

Zato ste zahtevali da se kao svedok u sudnici pojavi Vojislav Kotunica? Iz dva razloga. Prvo, zbog uloge koju je imao u oruanoj pobuni JSO novembra 2001. Drugo, visoki funkcioneri stranke iji je on predsednik pokazivali su veliki stepen koordinacije i u postupcima i u stavovima sa prvookrivljenim. Kada je dva meseca pre inievog ubistva prvooptueni objavio svoj politiki manifest, Otvoreno pismo, Dragan Joi se tim povodom odmah izjasnio rekavi da to nije Legijina, ve razumljiva pretnja naroda. Dalje, imali su identine stavove napadajui inia i blatei njegove najblie saradnike kao narko-dilere, traei smenu tadanjeg ministra unutranjih poslova Duana Mihajlovia, a slagali su se i u pogledu nesaradnje sa Hakim tribunalom. Nakon Legijinog zatvaranja Joi, tada ve ministar unutranjih poslova, tajno se sastaje sa njim, to je nezakonito. Joi je to pobijao. Sastao se tajno sa Legijom. To potvruje bivi naelnik Resora javne bezbednosti, general Miroslav Miloevi. Ali tano je da je Joi to pobijao, navodei prvo ak da je za Legijino hapenje saznao iz tampe, da bi potom davao niz gotovo detinjastih objanjenja za taj sastanak. Slede brojni pritisci na sud opet iz DSS-a. Onda Legija na sudu samog sebe lano optuuje za umeanost u verc 600 kg droge za ta ga niko nije teretio, niti je za to postojao bilo kakav dokaz samo da bi naveo da mu je u tome sauesnik bio edomir Jovanovi. Poto se sve deava u predizbornoj predsednikoj kampanji Dragana Marianina, DSS to uzima zdravo za gotovo, a njeni najvii predstavnici DS proglaavaju narko-strankom. Ono to je takoe zanimljivo, Kotunica i Joi uglas su ponavljali da e se nakon Legijinog hapenja otkriti prava istina. Na osnovu ega su to mogli da znaju pre njegovog sasluanja? Na osnovu dogovora koji su postigli? Inae, kada sam samog Legiju na suenju pitao zato se nije ranije predao
272

Kotunice, svedoi Saa Pejakovi, koji je vozio Legiju i Spasojevia nakon susreta sa Acom Tomiem i Radetom Bulatoviem i koji kae da su ova dvojica tom prilikom rekli: Neemo rei eelju da smo ostvarili kontakt sa Kotunicom. A vidi se iz transkripta razgovora koji je takoe objavilo Vreme jo tokom pobune JSO, da Spasojevi telefonom nekome (smatra se, umetu) poruuje: Ovo sada moe da zaustavi jedino Kotunica. Ne tvrdim da je sve ovo istinito, ali objanjenje je vie nego nuno. Ja sam jo jula 2005. zahtevao od tuioca da proiri optunicu za oiglednu oruanu pobunu. Objasnio mi je da e do toga doi im se postojei proces okona. Zato? Zato to je proces u zavrnoj fazi. A to je bilo pre dve godine. Istina, protiv Tomia je podignuta optunica, ali tuilac je iz meni nepoznatih razloga od nje odustao nakon promene vlasti. Obrazloenje je kovertirano. Bilo kako bilo, suenje se nastavlja 20. marta. ta oekujete? Pravo da vam kaem, ne znam. Sigurno je samo to da jo nismo navikli da se vlade menjaju i da e sledea kopati po kompromitujuim papirima prethodne. Kojim papirima? Da, uvek se kertesovski mogu isei na sitne rezance. Do nastavka suenja trebalo bi da doe do kljunih pomaka u pregovorima o formiranju nove republike vlade. Veliki kompromisi su neophodni, pa se u tom paketu moe nai i zatakavanje vae inicijative. Ma to se lako zatakava. Jednostavno, odlui se da se o tome nee ni diskutovati. I ta onda? Nita. Nastavlja se veno muljanje i oseaj munine zbog toga. Mada, nakon mog predloga bilo je vrlo dramatino u sudnici, u kojoj su me napali da u nju unosim politiku. Pa naravno da unosim politiku u atentat na premijera i napad na ustavni poredak i bezbednost zemlje, sa politikim motivima i politikim posledicama. Sa time se mrcvarimo etiri godine, kao da je re o bilo kakvom ubistvu, bavei
274

se treim metkom, a imamo i dokazni materijal i izjave svedoka. A moglo se sve okonati za dva-tri meseca. Oseate li da je sve ovo opasno po vas lino? Bilo je opasnije u Titovo vreme politika je tada bila ozbiljnija. Sada se koristi mo preutkivanja.
Ekonomist, 05. 03. 2007.

Predlog za dopunu dokaznog postupka,

2007
30

Pobuna JSO

Predlaem da se izvede dokaz itanjem Izvetaja Komisije Vlade Srbije od 13. avgusta 2003. DT 72 Broj 00-002/2003/86, str 24, na okolnost: da je, prema nalazu ove Komisije, prvookrivljeni, kao kolovoa, zajedno sa drugim licima u novembru 2001. organizovao pobunu upravljenu na ugroavanje ustavnog poretka i bezbednosti; izjave Generalnog inspektora MUP Srbije, Vladimira Boovia, iz lanka koji je pod naslovom Boovi: Samo sam citirao Zakon, objavljenog u listu Danas od 30. maja 2005; izjave Vladimira Boovia iz lanka Lupus in fabula iz lista Vreme od 2. juna 2005, na okolnost: da je Generalni inspektor MUP-a Srbije, Boovi, 18. maja 2005. ponitio odobrenje za nabavku oruja koju je Agenciji Lupus izdao OUP Savski Venac kao protivzakonito, sa obrazloenjem da su u ovoj Agenciji zaposlena lica koja su, kao nekadanji pripadnici JSO, uestvovali u oruanoj pobuni novembra 2001, i samim tim nemaju
30
Format originalnog teksta prilagoen je formatu knjige.
275

prava na nabavku i dranje oruja. I da do progona za to delo nije dolo jer je tada vlast bila slaba, te da se danas ne vodi istraga, sve dok tuilac to ne naredi. Obrazloenje: prvookrivljeni u svojoj odbrani negira da je u novembru 2001. uestvovao u akciji JSO kojom je ugroen ustavni poredak i bezbednost zemlje. Predloeni dokazi, naroito posmatrani u sklopu svih drugih, ve izvedenih dokaza, opovrgavaju ovakvu odbranu. Naime, prvookrivljeni u potpunosti priznaje injenice koje bi konstituisale objektivni element oruane pobune, naime, da je novembra 2001. uzeo uea u akciji Jedinice za specijalne operacije u kojoj je ta Jedinica: izrikom otkazala poslunost svojim stareinama, samovoljno povukla sve pripadnike u kasarnu u Kuli, iskljuila sve telefonske veze kasarne sa neposrednim stareinama i spoljnim svetom, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja zatienih linosti, povukla svoje pripadnike iz obezbeenja Aerodroma Beograd, pod punim naoruanjem i uz upotrebu borbenih vozila svojevoljno zaposela deo autoputa kod centra Sava u Beogradu, ispostavila zahtev Vladi i Narodnoj skuptini da donesu zakon o saradnji s Hakim tribunalom, ispostavila zahtev Vladi da smeni lana Vlade, ministra unutranjih poslova, kao i da smeni neposredne stareine Jedinice, naelnika Dravne bezbednosti i njegovog zamenika. Meutim, odbrana prvookrivljenog negira da je opisana akcija u kojoj je prvookrivljeni uestvovao, bila upravljena na ugroavanje ustavnog ureenja i bezbednosti zemlje. Takvo stanovite odbrana prvookrivljenog zasniva na, inae nespornoj, injenici da protiv uesnika pobune nije nikada pokrenut postupak za ovo teko krivino delo. Danas predloenim dokazima dokazalo bi se da istraga za krivino delo oruane pobune nije izostala zato to bi navodno nedostajali zakonski uslovi za progon. Naime, iz danas predloenog Izvetaja Komisije Vlade Republike Srbije DT 72 Broj 00-002/2003/86 od 13. avgusta 2003. vidi se da je akcija Jedinice za specijalne operacije iz novembra 2001. ocenjena kao oruana pobuna (a to su na glavnom pretresu potvrdili i za to svojom funkcijom kvalifikovani svedoci, kao to su tadanji ministar unutranjih poslova i tadanji naelnik Dravne bezbednosti, kao i drugi svedoci, poput Rodoljuba Milovia, Zorana Janjuevia,
276

Vladimira Popovia, edomira Jovanovia, Zorana Mijatovia, svedoka saradnika Zorana Vukojevia i okrivljenog Sae Pejakovia). Iz danas predloenih izjava Generalnog inspektora MUP Srbije Vladimira Boovia iz 2005, videli bismo da Generalni inspektor MUP potvruje navode citiranih svedoka da progon kolovoa i uesnika oruane pobune nije izostao zbog nedostatka zakonskih uslova za takav progon, ve zato to je tada vlast bila slaba, dakle iz politikih razloga, a da se danas ne vodi istraga, sve dok tuilac to ne naredi. Drugim reima, iako se radilo o oruanoj pobuni, do progona za ovo delo nije dolo upravo zato to je pobuna uspela. Predloenim dokazima potkrepilo bi se i stanovite i ocena optunice KTs br. 2/03 od 21. avgusta 2003, gde se na strani 32 navodi: da su u toj piramidi (kriminalne organizacije) na elu stajali okr. LukoviLegija i Duan Spasojevi; da je cela ta organizacija bila koncipirana tako da (...) svoju aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti; da je u realizaciju tog plana (...) ukljuena JSO kao oruana formacija koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na Lukovia-Legiju; da je prvi test tih ambicija bila pobuna JSO, koja je imala politiku pozadinu kroz svoje zahteve za smenu ministra policije i drugih lica; i konano, da su dometi pobune (...) ohrabrili Spasojevia i Legiju da osnovnu ideju osvajanje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain i drugim sredstvima. Meutim, iako je specijalni tuilac sasvim tano okvalifikovao postupke prvookrivljenog kao oruanu pobunu, on ipak, iz nejasnih razloga, ovo delo okrivljenima ne stavlja na teret. Uzrok tome mogao bi jedino biti to da u trenutku podizanja optunice, moda, po oceni specijalnog tuioca, nije bilo dovoljno dokaza za ovakvo optuenje. S druge strane, budui da su dokazima izvedenim tek na glavnom pretresu, to jest iskazima svedoka Rodoljuba Milovia, Zorana Janjuevia, Vladimira Popovia, edomira Jovanovia, Zorana Mijatovia, Gorana Petrovia, svedoka saradnika Zorana Vukojevia i deliminim priznanjem samog prvookrivljenog Ulemeka, sa svom potrebnom izvesnou dokazane sve one injenice koje konstituiu krivino delo oruane pobune, ja sam u ime svoje stranke 13. jula 2005, u smislu lana 342, stav 1 ZKP, stavio odgovarajui predlog specijalnom tuiocu za proirenje optunice protiv okrivljenog i na
277

delo iz lana 124 stav 2 OKZ, a ovaj predlog su podrali u ime svojih stranaka i kolege Paunovi i Danilovi. Od specijalnog tuioca smo, uprkos urgencijama, dobili odgovor tek 1. decembra 2005, da se i po njegovom miljenju, citiram: radi o tekom delu koje treba da bude procesuirano, da postoje zakonski uslovi za progon, da se svi dokazi ve nalaze u spisu ovog predmeta i da e se takav predmet u specijalnom tuilatvu oformiti, ali da optunicu ipak nee proiriti, iz dva razloga: prvo, jer se suenje nalazi u zavrnoj fazi, i drugo, jer bi optuba za oruanu pobunu morala da obuhvati i druga lica iz ondanje komande JSO. Naravno, postavlja se pitanje od kakvog je to znaaja za ovaj postupak? Dozvolite mi da to ukratko objasnim. injenice i okolnosti vezane za pobunu od odluujue su vanosti za utvrivanje namere kao konstitutivnog obeleja bia dela iz l. 122 OKZ, koje se prvookrivljenom stavlja na teret u ovom postupku. Zatitni objekt i ovog dela i onog iz l. 124 OKZ su identini ustavno ureenje i bezbednost. Razliita su samo sredstva napada, ali je inkriminisani subjektivni odnos uinioca kod oba dela identian. Predloenim dokazima Sud bi, dakle, proverio odbranu prvookrivljenog u onom njenom delu u kome prvookrivljeni nastoji da dokae da nije imao nikakav motiv, pobudu za izvrenje krivinog dela iz l. 122 OKZ koje mu se stavlja na teret.

vezane za pobunu, njene kolovoe i saveznike bez obzira to se ovo delo prvookrivljenom u ovom trenutku ne stavlja na teret spadaju u ono to zakonodavac naziva u lanu 326, st. 2. ZKP vanim injenicama. Da ponovim: pobunom, pa i ako je nazivate protestom, trajkom, akcijom, kako god hoete, prvookrivljeni i njegovi sauesnici su protivustavnim putem stekli kontrolu nad Slubom bezbednosti, iji su pripadnici onda, ohrabreni uspehom, kako kae optunica, zavrili zapoeti posao i ubili premijera. Tom akcijom, kako je ve utvreno u ovom postupku, izvrena je od strane prvooptuenog i njegovih sauesnika eljena smena u rukovodstvu Slube, ime je uklonjena najvea prepreka za atentat, te se moe uzeti da se radilo, u najmanju ruku, o pripremanju dela protiv ustavnog ureenja i bezbednosti iz lana 320 u idealnom sticaju sa ubistvom predsednika vlade. Sve to pominjem da istaknem tesnu krivinopravnu vezu izmeu pobune i atentata.

Sastanak u Upravi vojne slube bezbednosti

Produeno krivino delo

Moglo bi se ak tvrditi da se ovde radi se o jednom produenom napadu na ustavni poredak i bezbednost. Pobuna i atentat dva su koraka ka istom cilju, dva koraka ka ostvarenju iste namere nasilnog ruenja vlade pok. Zorana inia i nasilnog uklanjanja pok. Zorana inia sa mesta predsednika Vlade, kako bi se stvorilo mesto za nekog drugog. Pobuna i atentat predstavljaju jedan jedinstveni ivotni dogaaj, i jedan jedinstveni politiki dogaaj. Sa krivinopravnog stanovita kod pobune i atentata radi se o istovrsnim krivinim delima izvrenim od istog uinioca (prvookrivljenog) u okviru jedinstvenog umiljaja, to sve zadovoljava optuenje za jedno produeno krivino delo (kako je ono definisano u l. 61, stav 1 KZ). Ali bez obzira na sve to, u najmanju ruku je sigurno da sve injenice
278

Predlaem da se izvede dokaz sasluanjem svedoka: ACE TOMIA, iz Beograda, Kumanovska 14, RADETA BULATOVIA, iz Beograda, Zmaj Jovina 39, i BORISLAVA MIKELIA, iz Beograda, Molerova 3 I itanjem sledeih pismena: intervjua Ace Tomia listu Veernje novosti od 3. juna 2004. i dopisa Uprave Vojne slube bezbednosti Str. Pov. br. 1-31 od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, na okolnost: provere odbrane prvookrivlljenog u pogledu injenice da li se on sam ili sa pok. Duanom Spasojeviem sretao tokom oruane pobune novembra 2001. sa tadanjim naelnikom Uprave Vojne slube bezbednosti, generalom Acom Tomiem i tadanjim savetnikom za bezbednost predsednika DSS, Vojislava Kotunice, Radetom Bulatoviem i ako jeste kako je do susreta dolo, o emu se prilikom tih susreta razgovaralo, posebno da li se prvookrivljeni raspitivao o mogunosti upotrebe Kobri u zaustavljanju pobune i razoruavanju pobunjene Jedinice za specijalne operacije; izjave predloenog svedoka Ace Tomia iz lanka Tomi: Hteli da me likvidiraju iz lista Veernje novosti od 2. juna 2005, na okolnost: da li je generalu Aci Tomiu bilo poznato da se pokojni Spasojevi profesionalno bavi trgovinom drogama i da li mu je pokojni Spasojevi prilikom susreta poklonio mobilni telefon sa kamerom.

279

Obrazloenje: na glavnom pretresu 6. septembra 2004, na pitanje zastupnika Paunovia, da li je na sastanku kod generala Tomia bilo govora o tome da li e se Kobre meati u protest Crvenih beretki, okr. Ulemek odgovara: Ne, nije. Na pitanje istog zastupnika da li se tokom pobune sastajao sa Acom Tomiem, okr. Ulemek odgovara: Ne. Na tom sastanku nije priano nita s obzirom da sam ga prvi put tada video generala Tomia. Znai, uobiajene su bile prie. Aca Tomi u intervjuu Veernjim novostima od 3. juna 2004. takoe prikriva da se sastajao sa prvooptuenim tokom pobune i tvrdi da su se sastanci sa Ulemekom i Spasojeviem dogodili u leto 2002 (dva puta, jula i avgusta). Ni jedan ni drugi ne govore istinu, prema predloenom dopisu Uprave Vojne slube bezbednosti Str. Pov. br. 1-31. od 22. juna 2003. Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, gde se navodi da je do susreta dolo tokom pobune: Novembra 2001, na dan kada su generali Tomi i Pavkovi slubeno otputovali u Moskvu, a tokom pobune Crvenih beretki, kod generala Tomia su doli Mikeli i Legija. Legija je imao podatke da e doi do sukoba izmeu JSO i Kobri, a poto je mislio da su Kobre potinjene Upravi bezbednosti Generaltaba, traio je Tomievo miljenje u vezi sa ovim. Tomi mu je dao garanciju da se vojska nee meati. Iz predloenog Izvetaja jasno bi se utvrdilo da je prvookrivljeni (s pravom) bio zabrinut da bi Vojska, u skladu sa svojim ustavnim dunostima (lan 133 tada vaeeg Ustava SRJ), mogla protiv JSO intervenisati upravo zato to je bio potpuno svestan da uestvuje u oruanoj pobuni (protestu, akciji, svejedno) kojom se ugroava ustavni poredak. Izvoenjem ovog dokaza ne samo da bi se utvrdilo da je jo novembra 2001. na strani prvooptuenog postojala svest i volja za urgoavanje ustavnog poretka, ve bi se proverili i iskazi svedoka ondanjeg ministra policije Duana Mihajlovia i tadanjeg naelnika Slube bezbednosti Gorana Petrovia, koji su ovde govorili o ulozi Vojske Jugoslavije, odnosno delova vojne bezbednosti u ugroavanju ustavnog poretka novembra 2001. od strane JSO. Tu mislim na sledea svedoenja: Recimo, svedok Goran Petrovi (18. maja 2005) govori povodom pobune, o postojanju operativnih podataka, od kojih se neki odnose na presretnute razgovore koji ukazuju, citiram, da je u celu tu priu umeana i Vojska Jugoslavije, odnosno njene slube bezbednosti (...)
280

Prema podacima do kojih smo dolazili, zakljuili smo da u svemu tome Jedinica ima podrku Vojske Jugoslavije, odnosno pojedinaca ili pojedinih delova slubi bezbednosti. Ili, svedok Duko Mihajlovi kae: Shvatio sam da nam je neko iza lea pripremio pobunu (...) Shvatili smo da ne moemo da raunamo ni na podrku vojske koja je jedina imala jedinice i sredstva koje bi mogle da se suprotstave JSO, a takoe iz javnih istupanja videli smo da mnogi drugi pruaju jasnu politiku podrku pobuni Jedinice. (15. marta 2005) U skladu sa ovakvom interpretacijom sastanka generala Tomia sa okrivljenim tokom pobune, bila bi i injenica da general Tomi u svom intervjuu, nasuprot slubenom Izvetaju Komisije Vlade Srbije od 13. avgusta 2003. DT 72 Broj 00-002/2003/86, takav susret i takvu sadrinu razgovora sa prvookrivljenim naravno porie. Smatram da je predloeni izvetaj, s obzirom da je vie puta objavljen u medijima, izgubio svoj poverljivi karakter i da pripada javnom domenu, a ukoliko sud ne deli ovo miljenje, predlaemo da se od nadlenog organa prethodno pribavi odluka o skidanju oznake poverljivosti sa ovoga dokumenta. Predlaem da se saslua kao svedok: MIROSLAV MILOEVI, general, bivi Naelnik Javne bezbednosti, na okolnost: predaje prvooptuenog, a posebno kuda je nakon lienja slobode odveden, po ijem nareenju, da li je prvookrivljeni pre dolaska u Centralni zatvor bez dozvole predsednika ovog Vea obavio bilo kakve razgovore sa drugim licima, posebno sa Ministrom policije Draganom Joiem i direktorom BIA, Radetom Bulatoviem, pod kojim okolnostima i sa kojom svrhom. Predlaemo da se izvede pismeni dokaz itanjem: transkripta izjave Gorana Radosavljevia date u radio emisiji Kaiprst Radija B92 od 18. maja 2005, objavljenom na B92.net, transkripta izjave Gorana Radosavljevia date za TV emisiju Insajder pod nazivom Rukopisi ne gore, IV deo, emitovane 27. decembra 2004. na TV B92, objavljenom na B92.net, izjave Gorana Radosavljevia Veernjim novostima od 19. maja 2005, na okolnost: da je generalu Radosavljeviu ministar policije Dragan Joi naredio da prvookrivljenog vodi u MUP Srbije i da ga tamo zadri dok on ne doe sa Zlatibora, da je svedok tako i postupio, te da je tamo prvookrivljeni prvo sedeo u
281

kancelariji Miloevia i razgovarao sa njim, dok nisu stigli ministar Joi i direktor BIA, Rade Bulatovi; i posebno na okolnost: da li je njemu okrivljeni 2. maja 2004. bio lino poznat i da li ga je prilikom susreta, tj. predaje, pozitivno identifikovao kao lice sa poternice, tj. prvooptuenog Milorada Ulemeka. Predlaem da se saslua svedok: DRAGAN JOI, ministar policije, koga pozvati preko Vlade Srbije, na okolnost: da li je po njegovom nareenju prvookrivljeni nakon lienja slobode 2. maja 2004, izmeu 20.00 i 21.00 sproveden u MUP Srbije, u kancelariju naelnika RJB Miloevia, da li je njegova prvobitna naredba Radosavljeviu glasila da prvookrivljenog sprovede pravosudnim organima, i ako jeste, zato je tu prvu naredbu izmenio, da li je u kancelariji naelnika RJB, Miroslava Miloevia, razgovarao sa prvookrivljenim, i ako jeste, da li je jo neko prisustvovao tom razgovoru; da li je prethodno naredio generalu Goranu Radosavljeviu i naelniku Miroslavu Miloeviu da napuste prostoriju, ta je bila svrha ovog razgovora, da li je bio svestan da je ovakav razgovor bio suprotan odredbi iz l. 150 st. 4 ZKP, zato je prikrivao ovaj susret od javnosti, da li je tom prilikom uticao na prvookrivljenog u pogledu toga kakav e iskaz dati na pretresu. Predlaem da se izvede dokaz itanjem: izjave ministra Dragana Joia objavljene pod nazivom Izborna kampanja ili prikriveni pomagai, objavljena u listu Danas 1. juna 2004, str. 3, na okolnost: da je ministar policije Dragan Joi netano obavetavao javnost da je navodno precizno ispotovana zakonska procedura, kao i da je prikrivao znaaj razgovora koji je u noi izmeu 2. i 3. maja 2004. vodio sa prvooptuenim, protivno l. 150 st. 4 ZKP (Potpuno je beznaajno gde je bio, s kim je priao). Predlaemo da se izvede dokaz itanjem: izjave naelnika RJB Miroslava Miloevia: Od Joia i Bulatovia traio bezbednost, iz lista Danas od 21-22. maja 2005, izjave ministra Dragan Joia objavljene kao vest pod nazivom Razgovor sa vrlo opasnim ovekom na B92.net od 15. juna 2005, izjave ministra Dragana Joia objavljene u lanku pod naslovom Za est meseci policija privela 100.000 ljudi u listu Danas od 18-19. juna 2005, str. 3, transkripta intervjua sa ministrom pravde Zoranom Stojkoviem u radio emisiji Kaiprst Radija B92 od 30. juna 2005, objavljenom na B92.net, na
282

okolnost: da su, sam ministar policije Dragan Joi, ali i drugi lanovi Demokratske stranke Srbije, kao i naelnik RJB Miroslav Miloevi i ministar pravde Zoran Stojkovi, bezuspeno pokuavali u javnosti da objasne svrhu susreta i razgovora prvooptuenog sa ministrom Joiem i direktorom BIA Bulatoviem, tako to su tvrdili, recimo: da je prvookrivljeni odveden u MUP, jer Centralni zatvor ne prima tokom noi (Joi); da je prvookrivljeni doveden u MUP, jer je ta zgrada najbezbednije mesto (Miloevi), da je ministar Joi doputovao sa Zlatibora radi Ulemekovog breg prebacivanja u Centralni zatvor (Joi), da je do susreta dolo jer se radilo o oveku koji nije obian ovek (Joi), da je prvookrivljeni doveden u zgradu MUP da bi tamo Dragan Joi i Rade Bulatovi sa prvookrivljenim razgovarali o njegovoj bezbednosti i bezbednosti njegove porodice (Joi, Miloevi), sve do objanjenja da je prvookrivljeni morao ekati u MUP-u, zato to je potrebna procedura da prikupite validna dokumenta, da mu se utvrdi identitet, da se prikupe podaci (Stojkovi).

Slubena beleka

Predlaem da se izvede dokaz itanjem faksimila slubene beleke ministra Joia 01 br. 2875-04 datirane sa 3. majem 2004, objavljenog u listu Vreme od 6. aprila 2006; da se izvede dokaz itanjem originala Slubene beleke ministra Joia 01 broj 2875-04 datirane sa 3. majem 2004, koju bi Sud slubenim putem pribavio od Ministarstva unutranjih poslova Republike Srbije; da se izvri vetaenje originala iste slubene beleke u cilju eventualnog utvrivanja injenice kada je ova beleka pisana, na okolnost: da je ministar Joi nastojao da prikrije sastanak sa prvookrivljenim u noi izmeu 2. i 3. maja 2004, kao i okolnosti toga sastanka. Predlaem da se izvede dokaz itanjem transkripta izjave Vladimira Boovia, pomonika ministra, generalnog inspektora MUP date u emisiji Poligraf televizije B92, 7. aprila 2006, na okolnost: da je ministar Joi sa kojim je boravio na Zlatiboru 2. maja 2004, od generalnog inspektora MUP-a prikrivao da helikopterom leti za Beograd da bi se sastao sa prvookrivljenim; da je u samom vrhu MUP-a bilo odlueno da on ne bude obaveten, i da je predloeni svedok na prvom narednom sastanku kolegijuma to ministru otro zamerio,
283

da je oko toga preduzeo istragu, i da je potom, tek tri meseca kasnije, dobio Slubenu beleku, ije smo itanje predloili. Predlaem da se izvede dokaz itanjem transkripta izjave Dragana utanovca, lana Odbora za bezbednost Skuptine Srbije data u emisiji Insajder televizije B92 od 31. marta 2006, na okolnost: da je na Odboru za bezbednost, znatno nakon datuma Slubene beleke, postavljeno pitanje svrhe ovog sastanka, te da je ministar Joi tom prilikom objasnio da su oni (ministar Joi i prvookrivljeni) u intimnom razgovoru proveli par sati i da lanovi Odbora za bezbednost nisu dobili nikakvu informaciju da je bilo ta slubeno zabeleeno. Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Vojislava Kotunice objavljene pod nazivom Nije bilo pregovora sa Legijom objavljene na B92.net 04. maja 2004, izjave funkcionera DSS Dejana Mihajlova iz Glasa javnosti od 11. maja 2004, na okolnost: da su i predsednik Kotunica i Dejan Mihajlov, nakon razgovora Dragana Joia i Radeta Bulatovia sa prvookrivljenim, a pre nego to je prvookrivljeni sasluan, i naravno pre nego to je sudu data prilika da oceni njegov budui iskaz, izali u javnost sa izjavama da e se tim iskazom otkriti puna istina. Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave ministra policije Dragana Joia za Balkan od 21. septembra 2003. pod naslovom Kako bi izdrali sudar sa Legijom, najtraenijim licem sa poternice, na okolnost: da je Dragan Joi tada, u svojstvu savetnika za bezbednost predsednika Kotunice i ministra policije tzv. vlade u senci, odgovorio: Nemojte to da me pitate. elim posebno da obrazloim na osnovu ega predlaem da se svedok Dragan Joi saslua na okolnost da li je prilikom susreta sa prvookrivljenim u noi izmeu 2. i 3. maja 2004. nastojao da utie na njegov budui iskaz. U predloenim pismenim dokazima sadrane su brojne indicije koje opravdavaju zakljuak da se to moglo dogoditi i da se verovatno i dogodilo. Na primer, nareenje da se prvookrivljeni vodi u kancelariju naelnika RJB i tamo dri do dolaska Joia sa Zlatibora, protivno odredbama lanova 566-569 ZKP, prema kojima je prvookrivljeni morao odmah biti priveden u SUP Beograd, koji je i izdao poternicu, da mu se tamo urui reenje o pritvoru, povue poternica i optueni odmah
284

sprovede u CZ. Prvookrivljeni je generalu Radosavljeviu, kome se predao, lino poznat i nikakav drugi postupak utvrivanja identiteta nije bio potreban. Joi izdaje nareenje Radosavljeviu i Miloeviu da napuste prostoriju, kako bi on i Bulatovi obavili nasamo razgovor sa prvookrivljenim. Taj razgovor se odvija nezakonito, tj. protivno odredbi l. 150, st. 4 ZKP. Ovaj razgovor je prikrivan od javnosti (nije bilo pregovora, nije bilo razgovora, zakonska procedura je bila precizno ispotovana), sve dok ga nije obelodanio general Radosavljevi. Nakon toga je ministar Joi, uz pomo drugih ljudi iz njegove stranke, nastojao da u javnosti omalovai znaaj ovoga razgovora (nije vano ko je razgovarao), pokuavajui da ga objasni netanim i protivrenim tvrdnjama. Predloena slubena beleka objavljena je, pod neobinim okolnostima, tek na veliki pritisak javnosti, na pretnje sudom i na nalog poverenika za informacije od javnog znaaja. Konano, zato bi uopte ministar Joi sastavljao ovu slubenu beleku 3. maja 2004, kada je sam, prema listu Danas od 1. juna 2004. izneo svoje miljenje da je, citiram: Potpuno beznaajno s kim je (prvookrivljeni) bio, s kim je priao. Zato bi ministar Joi uopte sastavljao slubenu beleku o neemu to je potpuno beznaajno? O potpuno beznaajnim stvarima se ne prave beleke. Jasno je da je ono to je bilo potpuno beznaajno 2004, i to kao takvo nije zasluivalo slubenu beleku, postalo znaajno tek u maju 2005, kada je postalo toliko znaajno da je ak postalo dravna tajna. Sve ovo stvara ozbiljnu sumnju da je tekst te slubene beleke stvarno pisan 3. maja 2004, kako je beleka datirana. injenica je da je nakon ovog tajnog i nezakonitog nonog razgovora, zbog koga je Joi doputovao sa Zlatibora, sa dva visoka funkcionera DSS i izvrne vlasti, ministrom policije i direktorom BIA, prvookrivljeni zapoeo svoju odbranu, datu usred predsednike kampanje, lanim samooptuivanjem za verc 600 kg heroina, krivino delo kanjivo maksimalnom zatvorskom kaznom po lanu 245, st. 2 KZ RS (priznanje, odn. samooptuivanje koje inae nije niim motivisano, i koje je za njegovu odbranu irelevantno). injenica je da je budui iskaz prvookrivljenog (koji i Dejan Mihajlov i Vojislav Kotunica, obojica pravnici, nazivaju svedoenjem, a prvookrivljenog svedokom), od strane ministra Joia i drugih
285

pripadnika DSS danima najavljivan kao konano otkrivanje istine, iz ega bi se moralo zakljuiti da je (a) sadrina tog budueg iskaza ministru Joiu bila unapred poznata, i (b) da iskaz nee biti odbrana nego svedoenje o neijoj tuoj krivici (za navodni verc heroina). injenica je da je ova lana tvrdnja prvookrivljenog neumorno ponavljana tokom predsednike kampanje njihovog kandidata Marianina, kao dokaz da je DS narkodilerska stranka.

savetnikom za bezbednost Radetom Bulatoviem, tvrdnjama da je Rade Bulatovi nenamerno bio uesnik toga razgovora, a da naelnik Uprave bezbednosti ne moe da bira s kim moe da razgovara a s kim ne. Predlaem da se izvede dokaz itanjem pisma Vojislava Kotunice objavljenog pod naslovom Kotuniino pismo u listu Danas od 7. juna 2004, na okolnost: da je general Aca Tomi 4. juna 2003, u vreme kada je bio u istranom zatvoru Okrunog suda u Beogradu, kada se protiv njega vodila istraga za krivino delo udruivanja radi neprijateljske delatnosti iz lana 136 st. 2 OKZ, primio pismo Vojislava Kotunice u kome bi mu se na slabo prikriven nain savetovalo da uti i da izdri. Predlaem da se izvede dokaz itanjem autorskog lanka Radeta Bulatovia pod nazivom Pobeda patriotizma iz lista NIN od 28. marta 2002, na okolnost: da je Rade Bulatovi kao savetnik za bezbednost Vojislava Kotunice, u asopisu NIN br. 2674 od 28. marta 2002, promene u vostvu Slube bezbednosti, ostvarene oruanom pobunom, pozdravio kao pobedu patriotizma. Predlaem da se izvede dokaz itanjem lanka Mladi DS, GSS, DC i SDU prekinuli promociju knjige Zoran ini u mrei mafije, objavljenog u listu Danas, 5-6. juni 2004, na okolnost: pokuaja DSS da dokae svoju tezu da je premijer ini navodno bio u mreama mafije. Napisana je ak i knjiga sa takvim naslovom koju je recenzirao i promovisao istaknuti lan DSS, poslanik, pok. akademik Nikola Miloevi; transkripta video zapisa izjave Vojislava Kotunice objavljenog na sajtu Televizije B92 pod naslovom Prvi put javno: novinari o novinarima, na okolnost: optubi Vojislava Kotunice protiv pok. premijera za njegove navodne zanimljive i neobine veze i uestvovanje u vercu; izjave predsednika DSS, Vojislava Kotunice iz lanka Ishitreno i poniavajue objavljenog u listu Glas od 29. juna 2001, na okolnost: da je, prema predsedniku DSS-a, izvrenjem meunarodne obaveze SRJ izruenjem Slobodana Miloevia, pok. premijer navodno zadao udarac vladavini prava i ozbiljno ugrozio ustavni poredak.

Relevantnost

Kakva bi bila relevantnost eventualne injenice da je ministar Joi uticao na iskaz prvooptuenog? Prvo, ova bi injenica bila relevantna za ocenu iskaza samog prvooptuenog. Drugo, i mnogo znaajnije, ona bi posluila, u sklopu svih ostalih predloga koje emo staviti i koji se svi moraju posmatrati u svojoj celini i uzajamnoj povezanosti, kao provera odbrane prvooptuenog u onom delu u kome on porie postojanje politikog motiva za izvrenje dela. Naime, u svojoj odbrani on se predstavlja kao lini i politiki prijatelj pok. premijera, dok se moe dokazati, to se ovde i ini, da je stvarnost bila i jeste upravo suprotna. Daljim dokaznim predlozima pokazaemo da se bliskost izmeu prvooptuenog i DSS-a ogledala: u podrci DSS-a pobuni; u bliskosti javno iznoenih politikih stavova, posebno u odnosu na kanjavanje ratnih zloina; u uzajamnoj koordiniranoj politikoj podrci optuenog DSS-u, i obratno; u nastojanjima DSS da sa pozicija izvrne vlasti utie na ovaj postupak u korist prvooptuenog.

Politika bliskost prvooptuenog sa DSS

Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Vojislava Kotunice iz vesti pod nazivom Kotunica: Nemam nikakav uticaj na JSO sa B92.net od 15. novembra 2001, na okolnost: da je tokom pobune novembra 2001. Vojislav Kotunica dao javnu izjavu da pobunjenici ni na koji nain nisu ugrozili bezbednost zemlje i uporedio oruanu pobunu sa trajkom lekara; da se izvede dokaz itanjem izjave Vojislava Kotunice iz intervjua pod nazivom Ko je Spasojevia pustio iz zatvora iz lista Vreme od 5. juna 2003, na okolnost: da je Vojislav Kotunica u intervjuu datom listu Vreme od 5. juna 2003. pokuavao da opravda susret prvookrivljenog i Duana Spasojevia sa naelnikom Uprave bezbednosti Acom Tomiem i Kotuniinim
286

287

Uzajamna podrka

Predlaem da se izvede dokaz itanjem intervjua Vojislava Kotunice Vremenu, br. 648 od 5. jula 2003, na okolnost: da je Vojislav Kotunica za atentat na pok. premijera optuio njegovu sopstvenu vladu. U svojim javnim izjavama predsednik DSS ponavlja optube ovde sasluanog svedoka Mihajlova (da ivkovi i Tadi znaju dobro ko je ubio pok. premijera) i doslovno kae: ukoliko su u ubistvo Zorana inia umeani ljudi iz Crvenih beretki, onda je za to odgovorna vlada, budui da se radi o njenim inovnicima. (Po komandnoj odgovornosti, sam Zoran ini je odgovoran za svoju smrt.) Predlaem da se izvede dokaz itanjem Otvorenog pisma biveg komandanta Crvenih beretki, Blic, 28. januar 2003, na okolnost: da u svome obraanju javnosti, nepuna dva meseca pre atentata, o vladi pok. premijera i o samom pok. premijeru iniu, prvookrivljeni ovako govori: Odbrojavaju nam poslednje dane, igrajui se naim sudbinama, kao uostalom vascelog naroda (...) ne ele da potuju bive (njega), pa ni sadanje komandante (...) ne daju mi da budem ono to jesam, ali zato hoe da budem ono to nisam, da sam radio ono to nisam radio (...) ljagaju iskrene patriote (njega) (...) narod i ma ko drugi vie im nije potreban (...) krme poslednje kredite narodne volje (...) gaze poslednja uporita nacionalnog ponosa i dostojanstva (...) nita im nije sveto i ni do ega to je srpsko nije im stalo (...) obezvreuju i omalovaavaju sopstvenu dravu (...) lau nas (...) rade ono to ne treba da rade (...) niko vam to nee oprostiti. Predlaem da se izvede dokaz itanjem lanka Joi: Legijina analiza rada Vlade, Blic, 29. januara 2003, na okolnost: da je funkcioner DSS, Dragan Joi, ministar vlade u senci DSS, stavove iz ovog pisma prvookrivljenog, koje su ve tada mnogi, s pravom, videli kao neskrivenu pretnju vladi i samom pok. premijeru, podrao reima: da u pismu Milorada Lukovia Legije (...) ne vidi (...) poziv na bunt, na oruje (...) da je pismo Legije ozbiljno (...) da je to politika analiza rada Vlade i svega onoga to je bilo od 5. oktobra do danas (...) da je takvo pismo mogao da napie bilo koji graanin Srbije (...) da pismo kritikuje ovaj politiki trenutak kakav on jeste (...) da ono jeste pretnja za nekog ko loe radi i vodi Vladu (ini), ali ne od Legije ve od naroda.
288

Predlaem da se izvede dokaz itanjem transkripta izjave potpredsednika DSS, Dragana Marianina date Radiju B92, objavljene na sajtu toga radija 16. marta 2003, pod naslovom DSS nee podrati ni mandatara ni Savet ministara, na okolnost: da DSS za krizu nastalu atentatom na predsednika Vlade smatra odgovornom samu Vladu. Predlaem da se izvede dokaz itanjem lanka Vreme za okupljanje, koji donosi izjavu Vojislava Kotunice na konferenciji za novinare DSS, objavljenog u Veernjim novostima 17. marta 2003, na okolnost: da su DSS i njen predsednik Vojislav Kotunica, 3 dana nakon atentata na pok. premijera pokuali da postojeu vladu, koja jo uvek uiva poverenje u skuptini, zamene formiranjem nove vlade u koju bi uli predstavnici DSS, ali i predstavnici radikalne stranke i SPS, (jer je, po reima Vojislava Kotunice, i njih narod birao).

Pritisak na sud

Predlaem da se izvede dokaz itanjem vesti Joi: policija mora ponovo da istrai ubistvo inia, agencija Beta od 10. aprila 2004, objavljene na sajtu Radija B92, na okolnost: da ministar policije, lan DSS, 15 dana pre predaje prvookrivljenog trai da policija ponovo istrai ubistvo inia, jer je to, po njemu, jedina prava stvar da se doe do potpune istine. On se tada i ali da u tome nema dovoljne saradnje tuilatva.; izjava naelnika RJB, Miroslava Miloevia, prenete u listu Danas od 14. juna 2004. pod naslovom Pritisak na sud, na okolnost: da je udruenje tuilaca ocenilo kao nastavak krenja zakona od strane izvrne vlasti izjavu naelnika RJB, Miroslava Miloevia, prema kojoj se suenje za ubistvo premijera inia pretvara u lakrdiju (...) da MUP treba da se bavi razreavanjem ubistva premijera inia (...) i da postoji mnogo propusta u vezi sa tim, ali i novih saznanja kojih nema u optunici i drugim zvaninim spisima. Predlaem da se saslua kao svedok: MIROSLAV MILOEVI, naelnik RJB, koga pozvati preko MUP Srbije, Kneza Miloa 101, Beograd, na okolnost: njegovih saznanja o injenicama vezanim za atentat na pok. premijera kojih nema u optunici, a ni u drugim zvaninim spisima.
289

Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave funkcionera DSS, Gradimira Nalia, iz lanka Za Zorana metak, za Voju robija objavljenog u listu Veernje novosti od 20. aprila 2004, na okolnost: da funkcioner DSS, Gradimir Nali iznosi tvrdnju da je zvanina verzija optunice (...) isprobavana est meseci pre atentata (...) da je oigledno re o klasinom sluaju pripremanja ubistva, svedoka i krivaca od istih lica (...) da je onaj ko veruje u zvaninu verziju sve dalje od istine o ubistvu Zorana inia. Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Dejana Mihajlova, funkcionera DSS, objavljene u lanku Dejan Mihajlov: Legijina predaja uspeh Vlade, u listu Danas od 11. maja 2004, na okolnost: njegove tvrdnje da su tokom istrage u ovom predmetu dva optuena ubijena, a neki materijalni dokazi uniteni (...) da je vano uti svedoenje (!?) prvookrivljenog tako da javnost sazna punu istinu, i da se iz reakcija funkcionera bive vlasti moe zakljuiti da nekima izgleda savest nije ista. Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave predsednika DSS, Vojislava Kotunice, objavljene na sajtu Radija B92 4. maja 2004, pod naslovom Kotunica: nije bilo pregovora sa Legijom, na okolnost: njegove tvrdnje da je predajom Milorada Lukovia (prvookrivljenog) obezbeeno da bude to vie svedoka (!?) i materijalnih dokaza i da materijalni dokazi ne budu unitavani. Predlaem da se izvede dokaz itanjem izjave Aleksandra Tijania, biveg savetnika Vojislava Kotunice, objavljene u transkriptu video zapisa emisije Utisak nedelje od 5. juna 2005, na okolnost: njegovih navodnih saznanja o tome ko je platio 50.000 jedinici koja je ubila Kuma i iptara, budui da on tvrdi da se to zna. Predlaem sasluanje svedoka: ALEKSANDRA TIJANIA, koga pozvati preko RTS, Takovska 10, Beograd, na okolnost: da on zna ko je navodno platio 50.000 jedinici koja je ubila pok. D. Spasojevia i M. Lukovia. Predlaem da se izvede dokaz itanjem izvoda iz Izvetaja Evropske komisije o napretku Srbije i Crne Gore u 2005, koje je objavio list Danas od 14. novembra 2005, na okolnost: da Evropska komisija utvruje u svom Izvetaju da su u 2005. godini primeeni oigledni pokuaji pojedinih lanova Vlade da se meaju u rad sudstva.
290

Obrazloenje: svi napred navedeni dokazi, kao i oni koji slede, imaju jedinstvenu svrhu utvrivanja injenica vanih za proveru odbrane prvooptuenog u onom delu u kome se ona odnosi na postojanje motiva i pobuda i inkriminisane namere za izvrenje dela iz lana 124 OKZ. Da bih obrazloio date dokazne predloge moram ukratko da podsetim na sutinu te odbrane.

Odbrana prvookrivljenog

Kroz celu svoju odbranu okr. Ulemek, u nastojanju da ospori postojanje bilo kakvog, a posebno politikog, motiva za atentat na pok. premijera, uporno i dosledno nastoji da predstavi (a) svoju lojalnost pok. premijeru, i (b) naklonost pok. premijera prema njemu. Prema njegovoj odbrani, ovakav idilian odnos trajao je od prvog susreta 4. oktobra 2000. do 12. marta 2003. Tako, na primer, na glavnom pretresu 7. septembra 2004, odbrana (branilac Milivojevi) zapoinje ispitivanje prvookrivljenog ovom temom, citiram: Nakon to mu je prestala funkcija komandanta Jedinice za specijalne operacije, da li je (prvookrivljeni) imao kontakte sa pokojnim premijerom iniem? Milorad Ulemek: Ja sam ve u svojoj odbrani izneo jedan niz susreta koje sam imao sa pokojnim premijerom (...) (to je bilo vie u smislu) neke molbe, ili, kako da kaem, jednog naeg savetovanja ta uraditi u odreenim situacijama. Ja ovde namerno nisam hteo da iznosim nekoliko susreta izmeu mene i premijera gde nije bio niko sa strane (...) da ne bi ispalo da ja priam samo svoju priu (...) Svi ostali susreti (...) odvijali su se javno ili polujavno, gde se uglavnom govorilo o toj nekoj problematici gde (je) mene Premijer zvao da me pita za neko moje miljenje ili eventualno da me ukljui u ta neka odreena deavanja, jer je verovatno mislio da bi ja mogao da pomognem da li savetodavno da li vie svojim prisustvom. Na identian nain branioci okr. Ulemeka i zavravaju svoje ispitivanje prvookrivljenog, citiram sa str. 19 i 20 transkripta od istog dana: Adv. Momilo Bulatovi: Da li ste bili u loim odnosima sa predsednikom Vlade pok. dr Zoranom iniem? Miodrag Ulemek: Ne. Ba suprotno. Adv. Momilo Bulatovi: Hvala, nemam pitanja vie. Ovo je sama sr odbrane prvookrivljenog.
291

Dopunska odbrana

Naravno, ovakvu odbranu dovode u pitanje dva nesporna dogaaja, prvo, da je okr. Ulemek, posle ona dva incidenta koja je izazvao u Kuli i klubu Stupica, praktino najuren iz Slube, i drugo, daleko, daleko, ozbiljnije, da je novembra 2001. organizovao oruanu pobunu protiv vlade Zorana inia. Zato prvookrivljeni dopunjava svoju odbranu tvrdnjom da je nakon to je smenjen sa dunosti kom. JSO navodno nagraen sumom od 30.000 dolara od strane oveka iz najblieg okruenja premijera. to se tie pobune uperene protiv vlade, prvookrivljeni se brani da je pok. premijer, u stvari, u toj pobuni stao na stranu JSO i okrivljenog Ulemeka. (iako se u njoj zahtevala smena lana te vlade.) Tako, prvookrivljeni objanjava da je JSO stavljena pod ingerenciju vlade, ne zato to vlada i pok. premijer nemaju vie nikakvog poverenja u tu Jedinicu, nego zato to je premijer, citiram odbranu okr. Ulemeka (transkript od 7. septembra 2004): Hteo da zatiti Jedinicu zato to (...) je on (i posle i uprkos pobune) imao odreenu simpatiju prema toj Jedinici, jer je zapravo video i verovatno se informisao koliko ta Jedinica vredi, kakvu snagu ona ima (...) i on je na neki nain hteo tu Jedinicu da zatiti od svih tih nekih manipulacija. I dok je, dakle, prema okr. Ulemeku, premijer iz simpatija prema JSO stavio tu Jedinicu pod svoju zatitu, on je istovremeno, opet citiram: Bio strano ljut i besan zbog toga to Ministarstvo (unutranjih poslova) (...) ne moe da napravi jedan odnos sa tom Jedinicom.

Iz predloenih dokaza o izjavama najviih funkcionera DSS pokazala bi se, suprotno od onoga to tvrdi prvookrivljeni, pre svega, velika i potpuna bliskost politikih stavova prvookrivljenog i funkcionera te stranke, koji su u tom trenutku najljui politiki protivnici premijera i njegove vlade. Pomenimo samo neke od tih politikih stavova, recimo one: o izruenju Slobodana Miloevia; o Zakonu o saradnji sa Hakim tribunalom; o smeni Mihajlovia; o smeni Petrovia i Mijatovia; o Hakom tribunalu i izdajnikoj politici vlade Z. . (pri emu se uoava i identian, lako prepoznatiljiv vokabular i retorika, kao prinoenje rtava Hagu, izdaja, ponos i dostojanstvo itd). Sve se ovo moda najjasnije pokazuje, recimo, u otvorenom pismu prvookrivljenog i javnim izrazima podrke njegovim stavovima od strane Dragana Joia.

Svest prvookrivljenog o zajednikom delovanju

Osim identinosti politikih stavova i zajednikog politikog cilja da se srui izdajnika vlada Zorana inia, oigledno je da postoji i usklaeno delovanje i jasna svest prvookrivljenog o tom zajednikom i koordinisanom delovanju. Pogledajmo: prvookrivljeni organizuje pobunu postavljajui iste one zahteve koje na politikoj sceni postavlja DSS (ostavka ministra policije, smenjivanje rukovodilaca Slube bezbednosti, donoenje Zakona o saradnji sa Hakim tribunalom, obustavljanje izruenja). I, naravno, Vojislav Kotunica, predsednik DSS i tadanji komandant Vojske (lan 135 Ustava SRJ), otvoreno podrava pobunu. Prvookrivljeni i pok. Duan Spasojevi sreu se sa funkcionerom DSS Radetom Bulatoviem i naelnikom Uprave bezbednosti Acom Tomiem i dobijaju garancije da Vojska nee, u ovom sluaju, braniti ustavni poredak (uprkos odredbi lana 133, stav 1 tada vaeeg Ustava SRJ). Funkcioner DSS Rade Bulatovi javno pozdravlja uspeh pobune lankom Pobeda patriotizma. Prvookrivljeni objavljuje svoj politiki manifest, Otvoreno pismo, u kome napada vladu pok. Zorana inia, pre svega zbog saradnje sa Hakim tribunalom (koja bi i po predsedniku DSS, Vojislavu Kotunici trebalo da bude deveta rupa na svirali), jer time navodno
293

Dopunska zatita

Suprotno onome o emu govori prvookrivljeni u svojoj odbrani, predloenim dokazima bi se dokazala politika bliskost prvookrivljenog sa najeim politikim protivnicima premijera i njegove vlade, Demokratskom strankom Srbije. Izvoenjem predloenih dokaza bi se pokazalo postojanje ove politike bliskosti izmeu prvookrivljenog i DSS tokom jednog dueg perioda, a bar od oruane pobune, a koja se manifestovala: u bliskosti politikih stavova i ciljeva; u objektivno usklaenom politikom delovanju u raznim prilikama; sve do nedavnih sistematskih pokuaja pripadnika te stranke da sa pozicija izvrne vlasti vre nezakoniti i protivustavni pritisak na nezavisnost ovog Suda u korist prvookrivljenog.
292

gaze nacionalni ponos i dostojanstvo (to je takoe est ondanji argument predsednika DSS, Vojislava Kotunice), jer navodno ta vlada ljaga iskrene patriote, i preti vladi da im to niko nee oprostiti (kao to to pok. iniu, prvookrivljeni i nije oprostio). A onda funkcioner DSS javno podrava ovaj politiki manifest, ove stavove, proglaava pismo prvookrivljenog glasom naroda i njegove pretnje za pretnje koje vladi upuuje, kroz usta prvookrivljenog, sam narod, u ime koga sad govori i funkcioner DSS, Dragan Joi. 12. marta 2003. dolazi do ostvarenja pretnje, do atentata. Odmah posle atentata DSS koristi priliku stvorenu atentatom od strane prvooptuenog i njegovih sauesnika, da izae u javnost sa zahtevom da, kako je tada reeno, DSS preuzme odgovornost formiranjem nekakve koncentracione vlade, u kojoj bi uestvovale sve parlamentarne stranke i iji bi mandatar svakako bio predsednik DSS.

postupak u korist prvookrivljenog sa pozicija izvrne vlasti koju je osvojila nakon atentata. Poimo redom. Ovo su injenice koje bi se utvrdile predloenim dokazima: Oko 21.00, 2. maja 2004. predaje se prvookrivljeni; istog trenutka funkcioner DSS, Dragan Joi, tada ve ministar policije, putuje sa Zlatibora da bi obavio nezakonit i tajni razgovor sa prvookrivljenim u kancelariji naelnika RJB u MUP-u, kome prisustvuje i drugi funkcioner DSS, naelnik BIA, Rade Bulatovi; nakon tog razgovora, kako bi se videlo iz predloenih dokaza, pljute izjave iz DSS, pune neobjanjivog poverenja u iskrenost prvookrivljenog, koji nema ni zakonsku dunost da govori istinu, niti to okrivljeni po pravilu inae ine, da e konano gospodin Legija otkriti pravu istinu o atentatu, za razliku od one koju prezentuje pravosnana, dakle, od suda potvrena, optunica; prvookrivljeni odmah uzvraa iskazivanjem poverenja DSS: izjavljuje na glavnom pretresu da se predao nakon 14 meseci, jer za razliku od bive (koju je formirao Zoran ini), ima puno poverenje u novu vladu; 13. juna 2004. prvookrivljeni zapoinje svoju odbranu lanim, za odbranu irelevantnim i niim motivisanim samooptuivanjem za teko krivino delo, priom o vercu 600 kg heroina u navodnom dogovoru sa ljudima iz neposrednog okruenja Zorana inia, ukljuujui se tako u predizbornu kampanju kandidata DSS Marianina; naravno, ovu izmiljotinu o vercu droge, kao dokazanu injenicu, danima, neumorno, ponavljaju svi lanovi DSS i naroito izborni tab DSS-ovog kandidata; funkcioner DSS, ovde sasluani svedok Mihajlov, iznosi tvrdnju da Boris Tadi i Zoran ivkovi znaju ko su prave ubice, za razliku od onih koji sede na optuenikoj klupi, a zatim priznaje na ovom Sudu da se samo alio; a onda drugi funkcioner DSS, Dragan Joi, trai novu istragu, a trei, ministar pravde, takoe kadar DSS, ukidanje Specijalnog suda, dok etvrti, naelnik RJB, presuuje da je optunica na staklenim nogama, a da su prave ubice na slobodi; trei funkcioner DSS usuuje se da tvrdi da je ceo ovaj proces montiran i to od strane onih koji su i pripremili ubistvo (radi se o klasinom sluaju pripremanja ubistva, svedoka i krivaca od istih lica, kae Gradimir
295

Pritisci na sud

Neobina bliskost prvookrivljenog sa glavnim politikim protivnicima pok. premijera bila bi dokazana i onim predlozima koji se odnose na oigledna nastojanja Demokratske stranke Srbije da utie na ovaj
294

Nali); u skladu sa ovom teorijom o montiranom procesu predsednik DSS tvrdi da su u istrazi unitavani materijalni dokazi, Dragan Joi i Dejan Mihajlov da su dvojica okrivljenih likvidirani; a bivi savetnik Vojislava Kotunice, Aleksandar Tijani, ak, da zna ime oveka koji je isplatio pripadnike SAJ-a sa 50.000 evra da ubiju pok. Spasojevia i Lukovia, podravajui niim dokazane tvrdnje iz odbrane prvookrivljenog; Sve to uzima takve razmere da Evropska komisija utvruje u svom Izvetaju da su u 2005. godini primeeni oigledni pokuaji pojedinih lanova Vlade da se meaju u rad sudstva. (Naravno, protivno ustavnom naelu podele vlasti iz lana 12 naeg Ustava.) Predlaem da se saslua kao svedok: VOJISLAV KOTUNICA, koga pozvati preko Demokratske stranke Srbije, Pariska 13, Beograd, na okolnost: da je kao predsednik DSS, na sve napred navedene okolnosti, dakle, kako one koje se tiu politikih izjava i postupaka samog svedoka, tako i one koje se tiu politikih izjava i postupaka njegovih najbliih partijskih saradnika, budui da su one do te mere koordinisane da se moe govoriti o politici stranke na ijem elu se svedok nalazi, a posebno na okolnost podrke oruanoj pobuni novembra 2001, koju je javno dao sa pozicije Predsednika SRJ. Obrazloenje: mnogi svedoci su ovde ve govorili o ulozi predloenog svedoka u dogaajima vezanim za oruanu pobunu iz novembra 2001. Tako, recimo: Okrivljeni Pejakovi u istrazi svedoi da je novembra 2001, tokom pobune, po izlasku opt. Ulemeka i pok. Spasojevia sa sastanka sa A. Tomiem, Mikeliem i Bulatoviem, jedan od njih dvojice rekao drugom Neemo rei eelju da smo ostvarili kontakt sa Kotunicom, da vidimo prvo ta eelj o tome misli (kod istranog sudije, 23. maj 2003). U jednom od tih razgovora (tokom pobune) koji sam ja izneo u javnost, neko od tih pripadnika (Jedinice), da li Gumar, da li bilo ko, ko je razgovarao recimo sa umetom i Spasojeviem, i ovaj mu je rekao doslovce to sada nema prekidanja dok ne kae Kotunica (...) Moete da izvuete zakljuak koji je vie nego jasan da se organizatori pobune i te kako uzdaju u Vojislava Kotunicu i da njega doivljavaju

kao taj neki autoritet koji bi jedino mogao, ako bi hteo da utie na njih da se ta pobuna zavri. (Goran Petrovi, GP 18. maja 2005) Na moje pitanje, pa zato se neko nije obratio g. Kotunici da to prekine, kad ve moe, svedok je odgovorio da bi to bilo kontraproduktivno, i objasnio: da je izmeu vlade i Kotunice i DSS postojao sukob, postojao medijski rat, postojala politika borba (...) da su te strane bile direktno sueljene, odnosno suprotstavljene jedna drugoj (...) Ono to je interesantno, kad govorim o tom politikom kontekstu, osim onog koji je javno poznat, dakle, da je predsednik SRJ podrao tu oruanu pobunu, da je to uinila DSS (...) postoje tu i neke druge stvari, operativne, koje ukazuju na umeanost. (Goran Petrovi, GP, 18. maja 2005) Na primer, u svojoj knjizi Povlenske magle i vidici, ovde sasluan svedok Duan Mihajlovi objavljuje faksimil slubene beleke od 13. novembra 2001, u kojoj saradnik citira telohranitelja Zorana amija, koji govori o viekratnim susretima amija sa Legijom i Frenkijem, o tome da DSS otvoreno podrava Crvene beretke, da dobro znaju da Vojska nee da intervenie, a da je MUP (...) tu nemoan (...) Poela je pria kako e Jedinica doi u Beograd, osvojiti Vladu (...) i dovesti na vlast one koji e voditi tu, po njima, patriotsku politiku, za razliku od ove anacionalne, izdajnike. (Duan Mihajlovi, GP, 15. marta 2005)

Oiglednost ugroavanja ustavnog ureenja

Postavlja se pitanje da li je Vojislav Kotunica, kao doktor pravnih nauka, dajui svoju ocenu akcije JSO, bio svestan, mogao ili morao biti svestan da se radi o ugroavanju ustavnog ureenja zemlje. Predloenom svedoku je moralo biti jasno da u svojoj akciji JSO ispostavlja politike zahteve najviim organima izvrne i zakonodavne vlasti, budui da o eventualnom razreenju ministara odluuju predsednik Vlade i Narodna skuptina (lan 93, stav 6 Ustava RS); da Vlada postavlja i razreava funkcionere u ministarstvima (lan 90, taka 5 Ustava RS); da je dunost Vlade da izvrava meunarodne obaveze zemlje (lan 90, taka 1 Ustava RS); i da Narodna skuptina, na predlog Vlade (lan 90, taka 4 Ustava RS), odluuje o donoenju zakona (lan 73, taka 2 Ustava RS).
297

296

Naravno, nijedno od ovih ovlaenja nema ni Jedinica za specijalne operacije, ni njen aktuelni, ili bivi komandant, kao ni pok. Duan Spasojevi. I naravno da je ovo doktoru pravnih nauka, predloenom svedoku, savreno jasno. Pokuaj da se ova ovlaenja pretnjama uzurpiraju, kako je to uinjeno u pobuni, predstavlja napad na vladu, njenog predsednika, na politiku Republike Srbije koju ta vlada po Ustavu vodi, i suverenitet Narodne skuptine i samim tim predstavlja ugroavanje ustavnog poretka. I naravno da je i to predloenom svedoku jasno, odnosno moralo bi mu biti jasno. Manifestacije pretnje takoe su bile savreno jasne: demonstracija snage JSO; otkazivanje poslunosti i povlaenje sa zadataka; praktino uspostavljanje monopola prinude; garancije koje prvookrivljeni trai da Vojska nee intervenisati.

vlade (i to ba od strane pripadnika Slube bezbednosti). Zato se odgovornost za meuposledicu proiruje logino i na odgovornost za posledicu. Takvo stanovite, u stvari, zauzima i sama optunica kada na strani 32 kae: dometi pobune ohrabrili su Spasojevia i Legiju da osnovnu ideju osvajanje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain i drugim sredstvima.

Zato Kotunica

Otklanjanje prepreka

Poto anticipiram (jedan) odreeni prigovor ovom predlogu, elim da uinim jasnim da iako traim da se predloenim dokazima utvrdi kauzalna veza izmeu radnji ovog svedoka i zabranjene posledice koja se ovim optuenima stavlja na teret izvoenje predloenih dokaza ne bi imalo za rezultat utvrivanje eventualnog postojanja krivinog dela pomaganja na strani predloenog svedoka, to, naravno, ne moe biti predmet ovog postupka. Krivino delo u smislu lana 14, stav 1, je samo ono delo koje je skrivljeno. U stavu 2 istog lana KZ kae se izriito da nema krivinog dela iako postoje sva obeleja krivinog dela odreena zakonom bez krivice, tj. posebnog subjektivnog odnosa uinioca prema delu. Dakle, Zakon kae, ne da nema odgovornosti, nego nema dela. Ono to ja predlaem je da se sasluanjem svedoka Vojislava Kotunice utvrde okolnosti ovog dela koje je predmet postupka, a ne neko drugo delo nekog drugog lica protiv koga se ovaj postupak ne vodi.

Osnovano bi se moglo postaviti pitanje odgovornosti predsednika DSS za pomaganje otklanjanjem prepreka neinjenjem, dakle za delo iz l. 124 u v. l. 24, stav 2 u v. l. 30, stav 1 OKZ, koji je vaio tempore crimini (odnosno l. 310 u v. l. 35, stav 2. u v. lana 15, stav 2 dananjeg KZ), budui da je obaveza injenja propisana u l. 133 i l. 135 Ustava. Proputanjem da se izvri ova obaveza koju Ustav propisuje Vrhovnom komandantu i Vojsci, Jedinici za specijalne operacije je u kritinom trenutku, kada ona izlazi sa svojim pretnjama i zahtevima, praktino preputen monopol na upotrebu sredstava prinude. Time se osigurava uspeh pobune.

Zakljuak

Veza sa atentatom

Pobuna je delikt ugroavanja, ija je posledica stanje opasnosti po zatitni objekt ustavnog poretka i bezbednosti. Sa svoje strane, stanje opasnosti znai poveanu mogunost nastupanja povrede ustavnog poretka i bezbednosti. Zato, kada do povrede i doe, pravna teorija govori o meuposledici delikta ugroavanja. (Bayer) U naem sluaju, pobunom je stvoreno stanje opasnosti (Sluba bezbednosti se otela kontroli) u kome je onda moglo lake doi, kao to je stvarno i dolo, do povrede ubistva predsednika republike
298

Prema tome, potpuno je jasno da je neistinita odbrana prvookrivljenog u onom delu u kome govori o svojoj lojalnosti Slubi, MUP, Vladi i Zoranu iniu. Istina je upravo suprotna, da je sa punom sveu delovao upravo na liniji politike DSS, najveeg protivnika Zorana inia i njegove vlade, inei sve to je mogao od pobune, do atentata, pa ak i u svojoj odbrani, da politiki pomogne protivnike premijera. Svest i volja okrivljenih za napad na ustavni poredak formira se u odreenom, konkretnom politikom ambijentu. Ona se formira postepeno, kao odgovor na konkretne politike dogaaje, kao to su, na primer: izruenje Slobodana Miloevia Hakom tribunalu
299

(sramotan in); smenjivanje prvookrivljenog sa mesta komandanta JSO; otvaranje istrage za atentat na Ibarskoj magistrali, pismo Karle del Ponte u kome se trae podaci o prvookrivljenom (o kome je govorio svedok Mijatovi); oruana pobuna (Stop Hagu); donoenje Zakona o organizovanom kriminalu; uspostavljanje institucije Specijalnog tuioca i ovog suda. Ona se takoe uvruje kroz svest o postojanju politikih snaga i dravnih institucija ili delova tih institucija, koji takoe prieljkuju pad vlade pok. premijera i koji ih javno podravaju tokom njihovog produenog napada na ustavni poredak. Umiljaj poinioca jednog dela upravljenog na politike posledice ne formira se u vakuumu, on se formira u jednoj politikoj areni. Za puno razumevanje takvog umiljaja nuno je razumevanje te politike arene. Kako poinioci dolaze na ideju o napadu na ustavno ureenje atentatom? Kakve predstave politikih posledica ih motiviu? Kakve politike posledice oekuju od atentata? Na emu zasnivaju ta oekivanja? ta ele da spree, ta ele da postignu? Kako oni tu politiku arenu razumeju? Kako ona utie na formiranje njihove volje? Na koga mogu da se oslone? Ko su protivnici, ko su saveznici? Svi ovi dogaaji odvijaju se od juna 2001. do 12. marta 2003, u politikom ambijentu ogorenog i ostraenog sukoba dva jasno prepoznatljiva politika bloka, jednog koji je sebe nazivao reformskim, koga je oliavao Zoran ini i njegova vlada, i drugog, koji je sebe nazivao patriotskim i koji je oliavao DSS i tadanji predsednik Kotunica. Svrha naih dananjih predloga je da dokaemo da je suprotno odbrani prvookrivljenog, tokom pomenutog perioda postojala nesumnjiva i jaka politika bliskost izmeu prvooptuenog i najeih politikih neprijatelja premijera inia okupljenih u Demokratskoj stranci Srbije, a vrlo esto to smo pokuali da dokaemo ak i usklaenost delovanja, i to kako ona javna, tako i ona prikrivena.
Peanik.net, 19. 02. 2007.

Zavrna re

31

Sre Popovia, advokata na glavnom pretresu, 24. aprila 2007, u predmetu krivice opt. Milorada Ulemeka i dr. za krivino delo iz l. 122 OKZ pred Posebnim odeljenjem Okrunog suda u Beogradu Potovani Sude, Pridruujem se u potpunosti zavrnoj rei zamenika specijalnog tuioca, koji je savesno i minuciozno analizirao dokaze, kao i rei kolege Rajka Danilovia, i prihvatam njihovu ocenu da su dela koja se optuenima stavljaju na teret u potpunosti dokazana. U stvari, tu ne bih imao nita da dodam. Moja re zato e se odnositi na ispitivanje Vae odluke o odbijanju svih dokaznih predloga, koje sam stavio na glavnom pretresu 14. februara o. g. Vi se svakako seate da sam pokuao da stavim primedbu na tu Vau odluku, a da sam bio upozoren da to mogu da uinim u albi, to je svakako bila omaka, jer mi znamo da oteeni nemaju pravo na albu, te da se verovatno elelo rei u zavrnoj rei. Evo, stigli smo i do te zavrne rei. Dakle, u narednih par minuta ja u ispitati osnovanost odluke kojom su moji dokazni predlozi odbijeni, kao i obrazloenje te odluke. Smatram da su predloeni dokazi odbijeni sa neodrivim obrazloenjem. Razlozi dati za odluku na glavnom pretresu 20. marta zasnovani su: na netanim injeninim konstatacijama koje su u protivrenosti sa sadrinom spisa; na pogrenom tumaenju odredaba Zakonika o krivinom postupku; na meusobno protivrenim razlozima; i povredom naela kontradiktornosti postupka. Pokuau da ovo svoje stanovite obrazloim i dokaem. Meu predlozima za dopunu dokaznog postupka koje sam stavio 14. februara 2007, nalazi se i izvestan broj predloga koji se odnose na dogaaj koji specijalni tuilac u optunici naziva oruanom pobunom. Sud je odbio sve te predloge, izuzuzev onaj za sasluanje svedoka Ace Tomia.
31
Format originalnog teksta prilagoen je formatu knjige.

300

301

Netane konstatacije

Prvo, moram da kaem da je, obrazlaui odbijanje ovih predloga na glavnom pretresu 20. marta, predsednik Vea iznela dve konstatacije koje su, jednostavno, da tako kaem, suprotne sadrini spisa. Prvo, u obrazloenju odluke Suda se tvrdi da ja svojim predlogom netano interpretiram da je tuilac u optunici stavio na teret (okrivljenima) u opisu krivinog dela delovanje oruane formacije JSO kroz pobunu. Pa, naravno da to nije istina, naravno da je meni poznato da se oruana pobuna okrivljenima ne stavlja na teret. Upravo zato sam specijalnom tuiocu i predloio proirenje optunice na krivino delo oruane pobune. Kada bih smatrao da im se to stavlja na teret, ne bih predlagao proirenje optunice na ovo delo. Potpuno mi je nejasno na osnovu ega Sud ovo tvrdi. Drugo, Sud takoe tvrdi, opet citiram, da je punomonik oteenih, tj. ja, u predlogu za dopunu dokaznog postupka ponovio predloge koje je izneo u predlogu za proirenje optunice. Ne samo da je ova konstatacija netana (u predlogu za proirenje optunice ne nudim ni jedan jedini dokaz), nego se proirenje optunice po zakonu (lan 342, st. 1 ZKP) moe predloiti, i optunica moe proiriti, samo na osnovu ve izvedenih dokaza na glavnom pretresu. Dakle, niti sam predlagao ikakve dokaze u predlogu za proirenje optunice, niti sam ih onda mogao toboe ponoviti u predlogu za dopunu dokaznog postupka 14. februara. Zato se neto ovako tvrdi? Meni to nije jasno. Bilo je vrlo lako iz spisa utvrditi da ja niti ponavljam dokazne predloge iz predloga za proirenje, niti da pogreno smatram da se oruana pobuna optuenima stavlja na teret. Ja sam siguran da Sud poznaje spis kako su se ove dve neistinite konstatacije nale u obrazloenju odluke Suda? Nemam odgovor. Budui da su ove konstatacije date u kontekstu obrazlaganja odluke Suda o odbijanju mojih dokaznih predloga, obrazloenje Suda u ovom delu protivrei sadrini spisa i utoliko je, naravno, pravno manjkavo. Svaka odluka zasnovana na neistinitim premisama je manjkava.

na oruanu pobunu. Citirau: Javnosti radi, ja kao predsednik Vea, a u ime Vea moram rei da je optunicom (...) optuenima stavljeno na teret da su delovali samo u jednom kraem vremenskom periodu i to, kako se navodi pod takom 1 optunice, krajem 2002. i poetkom 2003 (...) Prema tome, ni u jednom segmentu dispozitiva (...) ne pominje se niti se optuenima stavlja na teret da su svoju delatnost poinili organizovano i zapoeli organizovanjem oruane pobune Jedinice za specijalne operacije. Nesporno je da se na strani 32 obrazloenja ove optunice u jednoj jedinoj reenici nakon opisa radnji pominje da je priprema tog dela poela sa pobunom Jedinice za specijalne operacije, ali, kao to svi znamo, Vee je vezano i Sud je vezan dispozitivom optunice (Glavni pretres, 20. mart 2007).

Jedna jedina reenica

Nije Sud bio u pravu ni kada je obrazlaui svoju odluku o odbijanju dokaza predloenih na injenice vezane za pobunu, ustvrdio da se pobuna pominje samo u jednoj jedinoj reenici na str. 32 optunice. Sud opet tvrdi neto to je suprotno sadrini spisa. Evo te jedne jedine reenice, sa strane 32 optunice: Cela ta organizacija (Lukovia i Duana Spasojevia) bila je koncipirana tako da nakon sticanja odreene finansijske i drutvene moi (...) uz korienje pozicija koje bi banda ostvarila u odreenim drutvenim, politikim, pravosudnim i drugim iniocima, svoju aktivnost usmeri u pravcu osvajanja vlasti. To je podrazumevalo najpre (...) promenu personalne strukture u bitnim segmentima vlasti (...) U celoj toj ideji iskoriena je i injenica postojanja hakih optunica protiv odreenih lica da bi za front delatnosti (...) imao podrku veeg broja ljudi. S obzirom da se legalnim putem vlast nije mogla osvojiti, pogotovo ne od kriminalne organizacije Spasojevia i Lukovia, Legija dolazi na ideju da u realizaciju tog plana bude ukljuena i JSO kao oruana formacija, koja je dobro utrenirana i posluna u odnosu na Legiju. Prvi test tih ambicija (za osvajanje vlasti) bila je pobuna JSO, koja je imala politiku pozadinu kroz svoje zahteve za smenu ministra policije i drugih lica. Ova akcija je imala ogranien domet, jer su iznuene samo neke personalne promene u MUP-u Srbije, ali su i takvi dometi ohrabrili Spasojevia i Legiju da osnovnu ideju, osvaja303

Ostali razlozi

To je ozbiljno, ali to je najmanji problem. Mnogo vei problem jesu dalji razlozi koje Sud navodi odbijajui ove predloge koji se odnose
302

nje vlasti forsiraju, ali sada na drugi nain, drugim sredstvima. U celom pasusu govori se o oruanoj pobuni kao delu ukupnog plana po kome postupaju optueni Ulemek i Duan Spasojevi: i onda kada se govori o tome da cilj osvajanja vlasti najpre podrazumeva promenu personalne strukture vlasti u bitnim segmentima vlasti; i onda kada se govori da se u realizaciju toga plana ukljui JSO; i onda kada se govori da je u toj ideji iskoriena injenica postojanja hakih optuica; i onda kada se govori kako je uspeh pobune ohrabrio optuenog Ulemeka i Spasojevia da nastave svoju delatnost i drugim sredstvima, kao to su ubistva. Sofizam je tvrditi da se u svim citiranim iskazima same rei oruana pobuna pominju samo jednom, kada se na itavoj toj strani govori o vanom mestu i ulozi oruane pobune u ukupnom planu osvajanja vlasti i pripremanju ubistva premijera. Uostalom koliko puta treba da bude pomenuta neka injenica da bi bila smatrana vanom i vrednom dokazivanja. Dva puta? etiri puta? Kakvo je to pravilo? Ili je bitan smisao, znaaj i kontekst u kome se ona pominje?

principu supsidijariteta, ne stavljaju na teret prvookrivljenom, budui da je ta priprema konzumirana viom fazom izvrenja (delicta preparata). Drugim reima, ono to ja smatram samostalnim krivinim delom oruane pobune, Sud, pozivajui se u tome na optunicu, smatra nekanjivom pripremnom radnjom.

Sud je vezan dispozitivom optunice

Pripremne radnje

Meutim, ak i usvajajui stav optunice i samoga Suda da se radi samo o pripremnim radnjama, pripremne radnje uvek predstavljaju vane injenice u smislu lana 326, st. 2 ZKP. Nema nikakvog osnova u Zakonu za razlog koji iznosi Sud, prilikom odbijanja predloga koje sam stavio u odnosu na pobunu, kada kae na glavnom pretresu 20. marta da je, citiram, kao to znamo, Vee vezano i Sud je vezan dispozitivom optunice. Naravno, Sud nije vezan dispozitivom optunice u smislu da ne sme ispitivati injenice koje se pominju van dispozitiva optunice, u njenom obrazloenju. Pa u najveem delu postupka upravo se te injenice i dokazuju. Pa isti ovaj Sud je ovde izveo bezbrojne dokaze na takve injenice i okolnosti, o kojima nema ni pomena u dispozitivu optunice. Ova tvrdnja je formalno tana, ali evo ta ona znai: Sud je vezan dispozitivom optunice jedino odredbom lana 351 ZKP, koji odreuje da Sud moe optuenog osuditi samo za ono delo za koje je optuen, tj. moe ga osuditi samo za ono delo koje se opisuje u dispozitivu optunice. Sud je, dakle, vezan optunicom u pogledu identiteta optube i presude, a nipoto time da bi tobo bio ogranien na dokazivanje samo onih injenica koje se pominju u dispozitivu. Ono to posebno zabrinjava jeste to ovo potpuno pogreno tumaenje ZKP Sud, sa svim svojim autoritetom, izriito upuuje laikoj javnosti: Javnosti radi, ja kao predsednik Vea a u ime Vea moram rei... tako Sud poinje ovo svoje neobino tumaenje vezanosti Suda optunicom. Za odnose sa javnou Sud ima svog portparola. Suenje je javno, ali Sud ne ini nikada i nita javnosti radi.

Dakle, cilj prvookrivljenog i Spasojevia (dok jo funkcioniu kao kriminalna organizacija, kako je optunica i naziva) jeste osvajanje vlasti, a sredstva koja planiraju (po optunici) jesu sledea: sticanje finansijske moi; sticanje pozicija u politikim, pravosudnim i dr. strukturama; promena personalne strkture u bitnim segmentima vlasti (MUP, Sluba); u tom cilju ukljuivanje JSO; korienje prie o hakim optunicama; I tek onda (budui ohrabreni uspehom pobune), organizovanje zavere za osvajanje vlasti i drugim sredstvima, tj. ubistvom premijera. Ja mislim da se radi o oruanoj pobuni kao samostalnom krivinom delu za koje bi (bar) prvookrivljeni trebalo da odgovara u realnom sticaju sa delom koje mu se stavlja na teret. Ali to je sada i ovde potpuno nevano. To je neto o emu treba razgovarati s Tuilatvom. To sada i ovde uopte nije tema. Sud nasuprot meni smatra, kao i optunica, da se u toj pobuni-protestu radi o pripremi osnovnog dela, tj. atentata, drugim reima, o pripremnim radnjama koje se, po
304

Vane injenice

Pogotovo je neshvatljivo da Sud prihvata stav optunice da se pobuna Jedinice tretira kao priprema kasnijeg atentata, ali uprkos tome
305

smatra da injenice koje se odnose na pripremne radnje ne mogu ili ne treba da budu predmet dokazivanja? Zakon razlikuje dve vrste injenica: odlune injenice i vane injenice. Odlune injenice moraju biti obuhvaene dispozitivom optunice. Odlune injenice se, recimo, pominju u lanu 370, stav 1 ZKP, gde se govori o razlozima za pobijanje presude (kad je sud neku odlunu injenicu pogreno utvrdio). Meutim, predmet dokazivanja u postupku nikada nisu samo odlune injenice, kako Sud sugerie kada kae da je vezan dispozitivom optunice. U delu ZKP koji je naslovljen sa Dokazni postupak, zakonodavac u l. 326, st. 2 odreuje ovako predmet dokazivanja: dokazivanje obuhvata sve injenice (...) vane za pravilno presuenje. O tome razlikovanju postoji ogromna literatura. Bitno je da, naravno, sud nije vezan za dokazivanje samo onih injenica koje se kao odlune injenice navode u dispozitivu optunice. Sud nije na taj nain vezan dispozitivom optunice, kako Vee netano tvrdi i pogreno poduava javnost. Predlog za utvrivanje injenica vezanih za radnje kojima se priprema delo uvek je umestan i te injenice su vane injenice. Uostalom, kako bi Sud objasnio zato je u ovom postupku utvrivao itavo more injenica koje se ne pominju u dispozitivu optunice? Zato smo danima ispitivali sve one peripetije oko kupovine raznih kamiona upotrebljenih za pokuaj atentata kod Limesa? Ili porekla puke? Ili graevinskih radova u zgradi Vlade 12. marta? Ili spaljivanja droge? Da ne nabrajam dalje.

Kratak period delovanja (kraj 2002. i poetak 2003)

Sud odbija one moje dokazne predloge, koji se odnose na dogaaje pre kraja 2002. i poetka 2003. Tako Sud navodi, na primer, da pobuna, prema optunici, ne moe biti plod delovanja organizovanog zloinakog udruenja, jer navodno zloinako udruenje jo nije ni stvoreno u doba pobune, novembra 2001. Ovakva interpretacija optunice je netana. Ja upuujem na zavrnu re zamenika specijalog tuioca, koji je jue detaljno razmotrio i obrazloio datum nastanka zloinakog udruenja. Vano pitanje jeste kada kriminalni klan prerasta, (kada je) proiren u neprijateljsko zloinako udruenje, rekao je jue u svojoj rei zamenik specijalog tuioca. Tuilac onda opirno analizira dokaze i zakljuuje: Zemunska banda, kao zloinako udruenje, nastala je na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu poetkom 2000. Ovo tuilac utvruje na osnovu iskaza svedoka are Nenada, Vukainovia, optuenog Krsmanovia i Pejakovia. Prema tome, Sud netano tvrdi da se optuenima stavlja na teret samo delatnost u vremenskom periodu izmeu kraja 2002. i poetka 2003, samim tim to im se stavlja na teret zloinako udruivanje, koje, videli smo, postoji od 2000. Tuilac ak eksplicitno i uspeno dokazuje da je pobuna nastala i odvijala se zajednikim organizovanim delovanjem dvojice voa zloinakog udruenja. Prema tome, ne stoji razlog Suda da se moji predlozi koji se odnose na injenice vezane za pobunu odnose na vremenski period kada zloinako udruenje nije ni postojalo.

Protivrenost razloga

Uostalom, protivrena je ova odluka i njeni razlozi drugim dokaznim reenjima Suda. Recimo, odluka o ispitivanju Ace Tomia, koji je ispitan iskljuivo na injenice i okolnosti vezane za pobunu (a odbijaju se svedoci Bulatovi i Mikeli, iako treba da svedoe o istom konkretnom dogaaju). Isto se odnosi na sasluanje Mihajlovia, Petrovia, Jovanovia, Mijatovia, Popovia, Janjuevia, pa i samih okrivljenih. Svi su oni danima ispitivani s obzirom na injenice i okolnosti vezane za pobunu. Pa zar za njih ne bi morali vaiti isti razlozi koji vae, recimo, za svedoka Kotunicu i Bulatovia?
306

Kolizioni dokazi

Nezavisno od prednjeg, podseam da meu predlozima koje sam stavio 14. februara, postoji jedan broj predloga, a to je sasluanje svedoka i itanje javno objavljenih izjava Gradimira Nalia, Miroslava Miloevia i Aleksandra Tijania, koji su tvrdili da imaju posebno vana i bitna saznanja o odluujuim injenicama za ovaj postupak. Na primer: da u optunici postoji mnogo propusta, i da svedok poseduje nova saznanja o injenicama kojih nema u optunici i drugim zvaninim spisima (Miloevi); da je zvanina verzija optunice (...) isproba307

vana est meseci pre atentata, i da su ista lica pripremila ubistvo, svedoke i krivce, dok je verzija data u optunici, daleko od istine (Nali); da predloeni svedok Tijani ima saznanja o tome da je neko platio pripadnicima jedinice, koja je ubila Kuma i iptara u Meljaku, sumu od 50.000 evra i da on zna ko je to platio. Ne moe biti nikakve sumnje da bi sva tri predloena svedoka, po svojoj funkciji, vrlo verovatno mogla raspolagati saznanjima o injenicama o kojima govore, budui da se radi o: naelniku Resora javne bezbednosti, savetniku za bezbednost predsednika Kotunice i kandidatu DSS za poloaj ministra unutranjih poslova, i generalnom direktoru RTS, tzv. javnog servisa. Pretpostavka je, takoe, da se radi o odgovornim licima koja vre vrlo vane javne funkcije i ije se izjave o vrlo vanim injenicama moraju uzimati ozbiljno. Sud je, meutim, odbio ove predloge sa paualnim obrazloenjem da je njihovo izvoenje suvino. Tu je napravljena vrlo ozbiljna greka. Zato? Ova tri predloena svedoka, a to je bitno za odluku o njima, svojim javno iznetim tvrdnjama protivree i dispozitivu i obrazloenju optunice, kao i svim drugim izvedenim dokazima. Dakle, predloeni dokaz njihovog sasluanja je takozvani kolizioni dokaz. Funkcija kolizionog dokaza jeste da se njime osporava do tada utvreno injenino stanje; on je u koliziji sa do tada izvedenim dokazima. Tipian kolizioni dokaz je dokaz alibija. Kolizioni dokaz nikada ne moe biti odbijen kao suvian. To je teka povreda postupka. Sud nikada ne moe uzeti bilo koju vanu injenicu za utvrenu, ako je odbio izvoenje kolizionog dokaza, tj. protivdokaza. Time se naruava sama ideja i naelo kontradiktornosti krivinog postupka. Apsolutno je nezakonito da kolizioni dokazi budu odbijeni kao suvini. Po toj logici Sud je mogao odbiti i sve dokazne predloge odbrane, jer je izvedenim dokazima iz optunice dovoljno razjasnio injenino stanje.

cija se delovalo preko JSO, u kojim politikim uslovima, kakva je klima tome prethodila itd. Sud navodi svedoke Mihajlovia, Petrovia, Mijatovia, Janjuevia, Jovanovia, i zakljuuje: Prema tome, smatramo da su motivi i politika pozadina delovanja ove kriminalne grupe za sada dovoljno rasvetljeni. Drugim reima, odbija predloge za sasluanje Kotunice, Joia, Bulatovia, Nalia itd, kao suvine. Smatram da je Sud doneo pogrenu odluku. A evo zato. Atentat na premijera inia dogodio se, to je notorno, u ambijentu estoke politike borbe dve politiki strasno sukobljene strane, sa oprenim politikim ciljevima, oprenim politikim pogledima dve strane, koje se javno uzajamno optuuju i proglaavaju uzajamno odgovornim za ubistvo premijera. Sasluali ste jednu stranu, njena saznanja i njene argumente mi smo predloili drugu. Ispravno je Sud pozvao svedoka Mihajlova, koji je javno optuivao same inieve saradnike za atentat, ali je Sud, po istoj logici i iz istih razloga, morao pozvati i predloene svedoke Kotunicu, Joia i Bulatovia. U odsustvu ovih dokaza, Sud sada mora jedino prihvatiti sliku politike pozadine atentata koju su dali svedoci Mihajlovi, Petrovi, Jovanovi, Mijatovi, Popovi, i sve one optube koje su izrekli, recimo, na raun Vojislava Kotunice, Ace Tomia, vojske i civilnih i vojnih organa bezbednosti. A evo ta oni o tome kau: Vladimir Popovi: Vojislav Kotunica je proglaen za predsednika. Postao je predsednik. Otiao je u kabinet, okruio se ljudima Slobodana Miloevia koji su bili u toj zgradi, od obezbeenja, pa do ostalih saradnika po kabinetima. Poeo je da dovodi u svoj kabinet ljude kojima je jedina zajednika crta bila mrnja prema Zoranu iniu, koja je bila lina, iz razloga to nisu uspeli da ostvare neke funkcije koje su eleli da ostvare (...) Znai, dva meseca posle 5. oktobra Gradimir Nali, kao izaslanik Vojislava Kotunice, odlazio je u tu Jedinicu u prisustvu Radeta Markovia. Znai on, Rade Markovi, Branko Crni i cela ta ekipa. Predstavljen je toj Jedinici kao budui ministar policije, a on je odrao njima patriotski govor da oni treba da se okrenu Kotunici, Kotuniinoj strani, da, ako budu sa Kotunicom, nema Haga, nema ovoga, nema onoga, i tako dalje (...) Deo politikih struktura koje su uz Vojislava Kotunicu, mislim
309

Politika pozadina

Sud je odbio da izvede dokaze ponuene na injenice tzv. politike pozadine, odn. motiva koje sam predloio 14. februara 2007, sa obrazloenjem da je ve ranije sasluao veliki broj svedoka iz javnog i politikog ivota Srbije, upravo na okolnosti sa kojih politikih pozi308

na Miloevieve strukture vlasti, koje su postali lanovi DSS u meuvremenu (...) svi oni (...) su se plaili saznanja istine i otkrivanja ta e se desiti kad Radeta Markovia stave u zatvor, da li e Rade propevati ili nee, ta e rei ili nee rei, i tako dalje. Znai, mislim na pripadnike JSO, mislim i na pripadnike SAJ i na druge delove policije (...) Vi se seate izjave Vojislava Kotunice te veeri (kada je Miloevi predat Hakom tribunalu), da je to dravni pu. Nije on rekao da je to dravni pu zbog toga to je njemu bilo ao Miloevia, nego to je upravo pod utiskom pria svojih saradnika iz struktura koje su ranije 10 godina vladale (...) verovao (...) da sledei potez Zorana inia jeste hapenje Vojislava Kotunice. edomir Jovanovi: Naime, zbog neuspeha, kako je to tada definisano, odnosno nesposobnosti vojske da sprei ekstradiciju, smenjen je general akovi i na to mesto protivzakonito postavljen general Tomi. I ja sam u razgovoru sa Miloradom Ulemekom u jesen 2001, razgovoru koji je organizovan na njegov zahtev, po povratku iz Grke, od njega uo da su uspostavljeni kontakti i sa generalom Tomiem i sa vojnom slubom bezbednosti i da e ono to mi nismo bili spremni da uradimo, i JSO i njemu lino, uraditi sada neki drugi. Nemam dilemu koji su ti drugi i nemam nikakvu sumnju u pozadinu kontakata koji su razvijani od tog trenutka pa praktino sve do 12. marta. Vladimir Popovi: U toj atmosferi Kotunica rui vladu, naputa vladu (...) Tog trenutka postoji samo jedan cilj, a to je: to pre rasturiti vrh dravne bezbednosti (...) pokuavaju da iskoriste onu fotografiju objavljenu u Nedeljnom telegrafu (...) Seate se da je tada traeno da moraju da se smene Petrovi i Mijatovi zbog toga to se ta fotografija pojavila (...) To je dva meseca bila tema u Srbiji (...) i to je kulminiralo onda ubistvom Gavrilovia (...) I Gavrilovi je bio potreban da bi se dokazalo, znai, ja sam siguran da su oni ubili Gavrlovia (...) da je Zoran ini mafija, da je kriminalac. edomir Jovanovi: Onda oni (JSO) prave paralelne strukture moi. Pokuano je, poto ne moe da se uradi to sa iniem, ajde da uradimo to sa Kotunicom. Kotunica je oajniki eleo da smeni rukovodstvo Ministarstva unutranjih poslova zbog toga to je to definisao kao jedan od svojih politikih prioriteta, a ostavke koje trai
310

godinama su ostavke ministra Mihajlovia, ministra pravde Vladana Batia i istovremeno smenu Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia. To su njegovi politiki zahtevi. Poto je nemoan da te zahteve ostvari, tu se pojavljuju oni (JSO) koji e mu u tome pomoi. Vladimir Popovi: Iz tog razloga kaem da je pobuna Crvenih beretki bila samo krajnji, poslednji in jedne sinhronizovane akcije koja je trajala od 5. oktobra (...) (Legija je smatrao) da je on (ini) taj koji je jednog trenutka njih izdao, a da su se onda oni potpuno prirodno okrenuli tamo gde i treba da se okrenu, gde su prepoznali prave vrednosti, gde su prepoznali tradicionalnu Srbiju i srpstvo i junatvo i ojstvo, kabinet Vojislava Kotunice i te politike strukture, i da je onda ta pobuna zbog toga takva i bila. Duan Mihajlovi: Prema tome, shvatio sam da je stvar izmakla kontroli, da nam je neko iza lea pripremio pobunu jedne, mislim, elitne jedinice u slubi Dravne bezbednosti i da je stvar ozbiljna. edomir Jovanovi: Tada smo znali, na osnovu informacija koje su pristizale, da se razrauju planovi koji su se vezivali za zauzimanje beogradskog aerodroma. Planovi koji su se vezivali za zauzimanje televizije, planovi koji su se vezivali za nasilan ulazak u republiku vladu. Goran Petrovi: Bilo je dosta tih nekih sitnih detalja koji su ukazivali da cela ta pria, da sa tom pobunom ja ne mogu da tvrdim da je nju organizovao Vojislav Kotunica ili njegovo okruenje ali da sa tom pobunom koketiraju mnogi, da mnogi vode nekakve prljave politike igre i to na bazi tih injenica, i da se ni Vojska Jugoslavije, odnosno njene slube bezbednosti ili, da ne uvredim nikoga od potenih pripadnika tih formacija, neki ljudi iz tih slubi, iz te vojske, bave i takvim stvarima. Znai, to nisu neke puke izmiljotine, to nisu neke formulacije bez neke specifine teine, nego se upravo zasnivaju na tim i takvim informacijama i podacima do kojih smo mi dolazili i tako se dolo do toga da su Jedinicu organizovali Ulemek i Spasojevi i Buha, kao to sam rekao da ni Vojislav Kotunica ni Demokratska stranka nisu nevini u svemu tome, da je u svemu tome Jedinica imala podrku i Vojske Jugoslavije odnosno pojedinaca ili pojedinih delova slubi bezbednosti.
311

edomir Jovanovi: Nismo imali mogunosti da se suprotstavimo tom protestu. Nije postojala nikakva spremnost nijednog dravnog organa da nam u tome pomogne. Znai, otvoreno Vojska Jugoslavije sa svojim specijalizovanim institucijama podravala je taj protest, apsolutno su ga podravali. Odravani su konstantni kontakti sa komandom JSO. Pruana su uveravanja da se vojska nee meati, da nee pokuati da utie putem sile na prekid tog protesta, niti e se suprotstaviti eventualno novim pokretima Jedinice za specijalne operacije. Goran Petrovi: Ako je pokojni premijer pitao ministra i naelnika Resora javne bezbednosti: Ako oni krenu iz Kule i dou u ministarstvo, ta ete vi uraditi?, a oni odgovorili: Nita, ako je posle toga pitao: ta ako dou u Vladu i izbace me na ulicu, ta ete Vi uraditi? Nita, onda je jasno da postoji i te kakva realna ili osnovana pretpostavka da se u svakom trenutku moe izvesti dravni udar, pu, da se moe poiniti nekanjeno bilo kakvo krivino delo, a o preuzimanju vlasti da i ne govorimo (...) Ono to je moda interesantno kada govorim o tom politikom kontekstu, pored onoga koji je javno poznat, dakle, da je predsednik Savezne Republike Jugoslavije podrao tu oruanu pobunu, da je to uinila Demokratska stranka Srbije, da je u nekim medijima objavljeno kako je Marii, tadanji komandant, zvao generala Pavkovia i pitao ga da li e vojska da se mea. On je rekao: Ne, ne pada nam na pamet. edomir Jovanovi: U tom trenutku Vojska Jugoslavije, sa svim svojim bezbednosnim strukturama i praktino naelnikom Generaltaba i prvim ovekom vojne bezbednosti, otvoreno je podravala i logistiki na otvoren nain koordinirala takoe taj protest. Odravani su redovni kontakti izmeu vrha vojske i komande Jedinice za specijalne operacije, kontakti koji su bili u funkciji davanja garancija i vrstih uveravanja da se vojska nee umeati u taj sukob (...) (citirajui Duana Spasojevia) Rekao je da e protest ii do kraja, da e Mihajlovi i Petrovi biti smenjeni, da imaju podrku svih drugih i tu, pri tome, nije pravio, ostavljao prostor ni za kakve nedoumice. Rekao je da postoji jasan dogovor sa vojskom. Rekao je da ih podravaju Pavkovi i Tomi, da e sigurno dobiti podrku Srpske radikalne stranke, Socijalistike partije Srbije i da protest moe da prekine iskljuivo Vojislav Kotunica.
312

Goran Petrovi: Znai, bilo je nekoliko serija tih razgovora pripadnika Jedinice sa umetom ili sa Spasojeviem, koji su bili u tonu: To, sad ih imamo, izdrite jo malo, nema prekidanja, nema poputanja. I u jednom od tih razgovora koji sam ja izneo u javnost (neko od tih pripadnika, da li Gumar, da li neko ko je razgovarao recimo sa umetom i Spasojeviem, i ovaj mu je rekao doslovce: To sada nema prekidanja dok ne kae Kotunica.), moete da izvuete taj zakljuak koji je vie nego jasan, da se organizatori pobune i te kako uzdaju u Vojislava Kotunicu i da njega doivljavaju kao taj neki autoritet koji bi jedini mogao, ako bi hteo, da utie na njih da se ta pobuna zavri. Ja sam to otprilike shvatio, da bi oni jedino Kotunicu posluali kada bi im rekao da tu pobunu prekinu. Sra Popovi: Da, tako sam i ja to shvatio, ali da li je bilo tada, s obzirom na ovo to sada kaete, da bi po Vaem miljenju oni jedino posluali Kotunicu? Da li je postojala ideja da se, recimo, premijeru javi: Gospodine predsednie, ili Vojo, ne znam kako se oni oslovljavaju, molim Vas, zaustavite ovo, a ako ne, zato ne? Goran Petrovi: Ne. Ja nisam uo za takvu ideju jer je bilo svima jasno da je tokom te, 2001. godine, kao to sam rekao, dolo do polarizacije na politikoj sceni na one koji su znali i bili svesni da moraju da menjaju, kao to sam rekao, i mnogo i brzo, i na one koji ne samo da to nisu shvatali ili da to nisu hteli, ve su se aktivno ukljuili na sve mogue naine u onemoguavanje ovih koji su neto hteli da rade, da u tome imaju to manje uspeha. Narodski reeno, Kotunica i DSS ne samo da nita nisu radili, nego su aktivno spreavali inia i vladu Srbije da bilo ta rade. Sra Popovi: Onda bi takav apel bio... Goran Petrovi: Taj apel bi bio kontraproduktivan, ali to su sada spekulacije. Znai, jasno je (stavljeno) do znanja da je, uslovno reeno, postojao sukob, postojao medijski rat, postojala politika borba, nazovite to kako god hoete, i da su te strane bile direktno sueljene, odnosno, suprotstavljene jedna drugoj. Zbog sramnog ponaanja Vojislava Kotunice i Demokratske stranke Srbije i podrke koju su dali pobuni te Jedinice, zbog podrke, ne javne, dodue, nego tajne, pojedinih lidera DOS i pojedinih lanova vlade Srbije, zbog podrke
313

Vojske Jugoslavije, pojedinih medija, nezavisnih intelektualaca ili ne znam sve koga, ta pobuna je uspela. Vladimir Popovi: Znai, od tada, od 2001, praktino od pobune Crvenih beretki, to sam ve rekao malopre, tu postoji jedna meusobna igra izmeu nas i njih. Kada kaem nas, mislim na onaj deo vlasti oko Zorana inia, kada kaem njih, mislim na sve njih ostale i na prvooptuenog, a mislim i na Vojislava Kotunicu, poto ako sam do sada bio dovoljno jasan, jasno vam je da je to jedan isti front. Pobuna Crvenih beretki je poraz Zorana inia (i on je toga bio svestan) i njegove Vlade, ne zbog toga to je morao da smeni Gorana Petrovia i Zorana Mijatovia, zbog toga to je bio prinuen da ih smeni, zbog toga to je bio prinuen da postavi Bracanovia na to mesto, znajui da tako predaje Slubu njima i u isto vreme zbog toga to je znao da je javnost tog trenutka bila apsolutno na strani Vojislava Kotunice i te Jedinice koja je izala naoruana i zapretila celoj dravi. edomir Jovanovi: Taj protest Jedinice za specijalne operacije u novembru mesecu 2001. godine najjasnija je slika naih meusobnih odnosa. Nakon toga su u potpunosti bile prekinute sve komunikacije (sa Jedinicom) (...) U novembru mesecu 2001. godine nama je postalo jasno da se moramo sa tim ljudima obraunati i zapoeta je priprema, znai organizovanje drave, za tu vrstu obrauna. Nismo imali podrku drugih institucija u drutvu, tako da smo morali sami, u meri u kojoj je to bilo mogue, tako neto da sprovedemo. Marko Kljajevi: Kakav je odnos bio u profesionalnom smislu i saradnja sa Miloradom Bracanoviem tokom Vaeg rada? Zoran Janjuevi: Pa, znate kako, ja sam se gore pojavio kao ovek koji e da kontaktira sa njima, poto premijer nije imao vremena, kao lan Saveta za dravnu bezbednost. Ja sam se pojavio da dobijem neke informacije, da prenesem premijeru eventualno ta se deava i tako. Nisam toliko kontaktirao, povremeno sam kontaktirao sa gospodinom Saviem, a sa gospodinom Bracanoviem ee sam se viao, poto je on imao obiaj da nas pozove na sastanak, gore kod sebe, da nam na neto ukae, objasni i tako dalje. Znai, moj, ovako da kaem, profesionalni odnos je bio isto profesionalan. Jedno vreme smo bili na Vi, kasnije smo bili na ti, dok nisam shvatio da on mene
314

neke stvari lae i da on pravi budalu od mene, poto je on mislio verovatno da ja sam ba toliko nepismen u tome svemu. Kada sam shvatio da u stvari on mnoge stvari mene lae i da to nije istina to on govori, ja sam odluio da poptuno prestanem da dolazim gore, osim kada sam dolazio kao lan Saveta za dravnu bezbednost na sastanke, poto su se svi sastanci odravali na Institutu za bezbednost. Marko Kljajevi: Na osnovu ega ste utvrdili da Vas Milorad Bracanovi lae dok je radio u Resoru dravne bezbednosti kao zamenik naelnika? Zoran Janjuevi: Pa, znate ta, mnoge stvari koje je on pokuao na neki nain meni da kae, da ispria, nisu se poklapale sa onim to je u stvarnosti. Ja sam kasnije bio u vezi sa gospodinom Nenadom Miliem, koji je bio zamenik ministra unutranjih poslova. Javna bezbednost je imala druge podatke o nekim stvarima, gospodin Bracanovi je prezentirao druge podatke i ja sam tada video da to neto nije u redu. Sudija Milimir Luki: Kako su Vam saoptavane te injenice od strane Bracanovia? Zoran Janjuevi: Pa, jednim delom kroz, znai, dobijem eksterno informisanje, a jednim delom usmeno, dok sedim tu, tako da i premijer, u stvari, kljuno u tome svemu je bilo to premijer vie to nije ni itao i to je to dao meni zato to on to vie ovek nije mogao da proguta, te papire i lai. Vladimir Popovi: Znai, dobijali smo informacije, tada tokom cele te 2002. godine, da ta je veza izmeu te grupe i Kotuniinog kabineta, koji je i dalje funkcionisao i dalje postojao, posebno vojne slube bezbednosti, vie nego aktivna. edomir Jovanovi: Oni su pronali u Vojislavu Kotunici, odnosno u vojsci, ona utoita koja nisu mogli da imaju u Demokratskoj stranci, DOS ili republikoj vladi. Bukvalno tako. Kao izbor druge strane, i to nije na osnovu ne znam nekog mog politikog stava prema Demokratskoj stranci Srbije, nego na osnovu tih realnih interesa koji su postali kompatibilni (...) Znai, Demokratska stranka Srbije (je) protiv Zakona o organizovanom kriminalu, a i oni su protiv tog
315

zakona jer taj zakon ih ulja. Demokratska stranka Srbije je protiv Specijalnog suda, pa su protiv Specijalnog suda. Prirodno je da se onda dogovaraju Bulatovi, Joi i Ulemek oko strategije daljeg ruenja ove institucije. Prirodno je da se tako neto radi. Da se osporava Priji, tako to se koriste izjave onih koji su optueni za najtea krivina dela, mislim tu na ubistvo generala Boka Buhe i sve ono to je posle toga usledilo. Vladimir Popovi: Vraam se na ono to sam malopre rekao da u se vratiti. Kada je Zoran ini reio i doneo definitivno odluku da sa njima mora da se obrauna, u isto vreme je znao da nema mehanizme vlasti da to moe da uradi. Takoe je bio svestan da u toj dravi ne postoji nijedan mehanizam, institucija ili grupa ljudi na koju moe da se osloni i sa kojom moe njima da se suprotstavi, naroito i posebno iz razloga, jer u to vreme vie to nije tajna i vie se to ne radi kriom, savetnici Vojislava Kotunice, mislim na Radeta Bulatovia, na Gradimira Nalia, Acu Tomia, efa dravne bezbednosti, jesu ljudi koji su direktni pokrovitelji JSO, Milorada Bracanovia i Andrije Savia. Novembar je konaan rastanak. Znai, prirodno, ako se 20. novembra okonala pobuna JSO, sledei datum u tom kalendaru je 12. mart. *** Ovako tzv. politiku pozadinu opisuju jedini svedoci koje je Sud na ove okolnosti sasluao i ijim iskazima je, po oceni Suda, dovoljno rasvetljena politika pozadina atentata, a dalji dokazi postaju suvini. Dakle, odluka koju je Sud doneo po mojim predlozima moe biti formalno ispravna, jedino ako Sud smatra da je iskazima ovih svedoka tano i istinito opisana politika pozadina, ali je ona i u tom sluaju materijalno manjkava, kada je Sud, odbijajui moje predloge, u stvari odbio da ove iskaze proveri. Sud je, mislim, bio pod utiskom povike da se time politizuje suenje, a, naprotiv, odbijanjem ovih predloga suenje je politizovano. Ako Sud pokloni punu veru ovim svedocima i njihovom prikazu politike pozadine ovog dela, kako e u presudi objasniti da je odbio da proveri njihove iskaze? Ako, s druge strane, Sud tim iskazima ne pokloni veru, koje e dokaze suprotstaviti sasluanim svedocima?
316

Takvih dokaza u spisu nema. O emu se onda ovde, u stvari, radi? Po mom miljenju, Sud je pokuao da izbegne da visoke predstavnike izvrne vlasti dovede u situaciju u koju je ovde bio doveden svedok Dejan Mihajlov, da poreknu svoje izjave i da moraju da objanjavaju zato su takve izjave davali i zato su radili ono to su radili. Da li zato to sa optuenima predstavljaju jedinstven front, kako tvrdi svedok Goran Petrovi, ili iz nekog drugog razloga. Ne smemo da zaboravimo da je prethodni predsednik Vea Marko Kljajevi u ovom predmetu demisionirao sa javno datim obrazloenjem da je na njega vren pritisak. Svojevremeno sam, priznajem, to profesionalno zamerio sudiji Kljajeviu. Meutim, danas moram da priznam da je on moda bio u pravu. Ako ne moe da se sudi, pa i ne mora da se sudi. Da rezimiram. S obzirom da je Sud odbio predloge koje sam stavio na glavnom pretresu 14. februara: zasnivajui svoju odluku na netanim tvrdnjama o sadrini spisa; zasnivajui svoju odluku na pogrenom pravnom tumaenju ZKP; zasnivajui svoju odluku na protivrenim i nerazumljivim razlozima; i da je svojom odlukom povredio naelo kontradiktornosti krivinog postupka; ponavljam svoj predlog da se u ponovo otvorenom glavnom pretresu ispitaju kao svedoci: VOJISLAV KOTUNICA RADE BULATOVI BORISLAV MIKELI MIROSLAV MILOEVI DRAGAN JOI GRADIMIR NALI ALEKSANDAR TIJANI, sa podacima i na okolnosti kao iz predloga za dopunu dokaznog postupka podnetog na glavnom pretresu 14. februara 2007. Ujedno podseam Sud da nikada nije odluio po mom predlogu da se izvede dokaz itanjem Informacije UBPOK koja protivrei razlozima Suda iznetim u odluci o odbijanju moga predloga za itanje transkripta
317

presretnutog razgovora izmeu svedoka Dejana Milenkovia i Biljane Kajgani. Ovaj dopis UBPOK-a je dodue itan na glavnom pretresu, ali nije izveden kao dokaz, jer Sud nije nikada doneo reenje ni o itanju, ni o odbijanju ovog predloga. Jasno je, meutim, da Sud mora odluiti o svim predlozima koji stranke daju tokom postupka pre nego to okona dokazni postupak.32 *** U odnosu na ostale izvedene dokaze, tu nema ta mnogo da se pria. Da su optueni izvrioci krivinog dela koje im se stavlja na teret u potpunosti je dokazano. Odbrana optuenih prilino je oajnika i moe se saeti u tri rei: sve je montirano: Materijalni dokazi su podmetnuti, priznanja su iznuena, svedoci su naueni da lau, dokazi o njihovoj nevinosti su uniteni, vetaci su pristrasni. ta o tome rei? To je nekakva zavera u kojoj uestvuju stotine i stotine ljudi, samo da bi se ovim nevinim ljudima, koji su oduvek potovali zakon, kako ree prvooptueni, neto napakovalo. Oekujem da emo sada uti i ko je u stvari ubio premijera. Tokom postupka ve je nagovetavano da su to u stvari treim metkom uinili: narkodileri, strane obavetajne slube, Albanci, foto-robot, eda Jovanovi. Da li optueni i svi oni koji im pomau da lansiraju ovakve fantastine teorije stvarno misle da to neko moe poverovati? Pa naravno da ne. Oni se time samo izruguju: oteenoj porodici ini, pravdi, potovaocima premijera inia, i ovom Sudu. Kako neko jednom ironino ree, ta la je izgubila asnu svrhu obmanjivanja. Ona je i sama postala sredstvo nasilja. Dozvolite samo jo na kraju da u jednoj jedinoj reenici iznesem svoje vienje ovog dela. Upoznao sam Zorana inia, kao klijenta, pre 39 godina, zastupao sam ga u vie navrata, znam da ga je celog ivota UDBA proganjala i vidim: UDBA ga je na kraju i ubila. Drugaije sam zamiljao svoju zavrnu re kada sam ulazio u ovaj postupak. Ali vidim da za tu drugaiju re nema potrebe. Krivica
32
318

ovih ljudi koje sede na optunikoj klupi je banalna. Kao i uvek, uradili su ono to im je reeno da urade. Za drugaiju zavrnu re moda u imati priliku na nekom sledeem suenju za ubistvo premijera inia. Kada se bude sudilo onima koji su ovo organizovali i naredili. *** Na kraju, ukoliko bi Sud odluio da, ipak, ne otvara ponovo postupak, predlaem da optuene proglasi krivim i osudi po zakonu, kao i da ih obavee da svi solidarno oteenoj nadoknade trokove postupka po trokovniku koji prilaem, dok u odnosu na imovinskopravni zahtev zadravamo pravo da isti ostvarujemo u parnici.
24. 04. 2007.

Ovo nije poslednje suenje

Razgovor vodile Svetlana Luki i Svetlana Vukovi Zato niste dozvolili da se vaa zavrna re emituje na televiziji, kao zavrne rei tuioca i ostalih? Ima nekoliko razloga, prvi je bio taj to nisam eleo da Aleksandar Tijani montira moje rei. Znam da se to ne puta u celosti, znam da su mogunosti montae priline, a opet nisam hteo da kaem dozvoliu svima, a neu RTS-u, kao to su branioci optuenih kazali svi mogu, samo ne moe B92. Dakle, ako ne mogu svi, neu da birkam, neu nikoga, to je jedno. Drugo, ja i nisam dao pravu zavrnu re, vie sam to koncipirao kao albu na odluku suda o odbijanju dokaznih predloga, jer mi nemamo prava na albu. Ta je alba vrlo tehnika, bavi se pravnim pitanjima za koja javnost niti
319

Ova tvrdnja nije tana. Sud jeste doneo odluku o ovom predlogu na glavnom pretresu na kome me je zamenjivala koleginica advokat Katarina Kosti. Zbog toga mi je ovo promaklo i utoliko Sudu dugujem izvinjenje.

ima interesovanja, niti moe da oceni argumente koje iznosite. Trea je stvar to to mislim da je zavrna re sama po sebi najdosadniji i najmanje vaan deo postupka. Dokazni postupak je ono gde se sve odluuje. Ovo posle uglavnom se radi, eto tako, za galeriju, za klijenta, za njegovu rodbinu. I konano, izneo sam ozbiljne argumente za politiku pozadinu atentata, pa sam ak izrazio sumnju u politiku nepristrasnost suda, u smislu da se oni nalaze pod pritiskom, i nisam eleo da svoju poziciju kompromitujem TV prenosom, tako to bi mi neko rekao ti vodi politiku, to je politizacija. To to sada priam o tome je neto sasvim drugo, jer propaganda se vri preko televizije, a ne preko Peanika. Prosto sam hteo da to ostane pravno pitanje izmeu suda i naega klijenta. Kakva e biti odluka suda, ne znam, jer ja sam predloio da se postupak ponovo otvori i da se ti svedoci ipak sasluaju. I mislim da je to sada ve i u interesu suda, jer bez toga sud nee moi da napie kredibilnu presudu. Ima li anse da se to desi? Mislim da nema, a kazau vam i zato. Sve to sam predlagao oni su pogreno shvatili kao napad na Kotunicu, na DSS. Ne, uopte se ne radi o tome, radi se o tome da je sud sasluao u odnosu na politiku pozadinu predstavnike bive vlade, koji su izrekli teke optube na raun Vojislava Kotunice, vojske i vojne bezbednosti i DSS. I vi sada, kada ste uli tu jednu stranu, morate da dozvolite i onoj drugoj strani da se izjasni o tim optubama. Moda se stekao utisak da ja, to se kae kolokvijalno, nametam DSS-u, ali to moete misliti jedino ako pretpostavljate da ta strana nema ta da kae i da su ove optube na mestu. Ali to sud ne sme da pretpostavlja. Lino ne znam da li bi oni uspeli sve da objasne, ak i sumnjam da mogu da objasne svoje izjave i svoje postupke, ali to je bez znaaja za odluku suda. Sud mora tu priliku da im d, a ako im ne d, ne znam kako e da napie presudu. Moj predlog je bio u interesu postupka i samoga suda i kredibilnosti njegove presude, a ne neke politizacije. Naprotiv, Nata Mesarevi je odbijanjem da saslua ovu drugu stranu ispolitizovala proces. Ako su dalji dokazi suvini, ona je prihvatila kao istinu ono to govore Beba Popovi, eda Jovanovi, Goran Petrovi, jer ona tome nema ta da suprotstavi. Bez sasluanja ovih drugih svedoka, ona u presudi nema ta da suprotstavi toj slici dogaaja, a slika koju oni slikaju je strana. Tako da je ak i u jednom drutveno-politikom smislu njena odluka
320

opasna. Takve stvari ne mogu da se ostave da vise, na kraju moraju da se poveu konci koji se vuku. Ne moe da se dozvoli da se i dalje kroz javnost valjaju te uzajamne optube, jer tu ima optubi i ove druge strane u odnosu na bivu vladu, setite se Dejana Mihajlova. Mislim da je to jo jedan razlog zbog kojeg je sud bio u nelagodi da prihvati te svedoke, jer su se bojali da e Joia, Kotunicu, Bulatovia, Nalia dovesti u istu situaciju u kojoj se naao Dejan Mihajlov, da e i oni morati da kau mi smo priali kojeta u aru politike borbe, pa smo izmiljali. Postojao je strah da e se oni politiki iskompromitovati i sud je hteo da ih potedi toga. Naravno, neka diskrecija treba da vai zbog zatite ugleda institucija koje ti ljudi predstavljaju i neki oprez mora da postoji, ali je situacija bila takva da je sud apsolutno morao da ih pozove, nije mogao da izbegne da ih pozove. Ako je sasluao jedne, morao je da saslua i druge.

Moda je u pitanju bila i urba da se poto-poto smandrlja taj postupak. Moda je neko rekao sudu dajte, zavravajte to ve jednom, muimo se, uznemiravamo javnost tim priama, treba da pravimo vladu, skidajte to sa dnevnog reda. Mogue je, ali je postupak smandrljan. Mislim da to vee oekuje komplimente to je tako brzo sve svrilo, ali to je brzo to je kuso. Ipak je osnovni prioritet postupka da se sazna istina. Ako to mora da potraje, pa neka potraje. Ne treba da se zadovoljimo onom istinom koju moemo da saznamo do etvrtka.
321

Suenje je uvek sukob dve teze i zato je osnovno naelo postupka, osim naela materijalne istine, naelo kontradiktornosti, koje znai da mora da se uje i druga strana. Kada dajete protivdokaz, to znai da dokazujete neto to je suprotno dokazima koji su do tada izvedeni. Taj dokaz nikada ne moe biti odbijen kao suvian. I kada kaete protivdokazi su suvini, vi u stvari odbijate da ujete drugu stranu i pokazujete se kao pristrasan sud, jer hoete da ujete samo jednu stranu. Dovoljno je, vi verujete toj strani. To je kao da je sud izveo samo dokaze optunice i kazao odbrani sve smo utvrdili. Pa ekajte, imam i ja neto da kaem protiv tih dokaza, a sud kae ne, ne, utvrdili smo sve i suvino je sve to vi imate da kaete. Tipian protivdokaz je dokaz alibija: izvedeni su dokazi, pet svedoka tvrdi da vas je videlo u Beogradu kada ste pucali na lice X, a vi kaete ekajte, ali ja mogu da dokaem da sam bio u Novom Sadu. Zamislite da sud tada kae a ne, to je suvino, mi smo ve utvrdili da ste bili u Beogradu. To je elementarna stvar, ne mogu da shvatim kako je to odbijeno. Brinem se za tu presudu. Oni e morati to pitanje potpuno da ignoriu, kao i one dokaze koje su u pogledu politike pozadine ve izveli: sve to su uli od Bebe Popovia, ede Jovanovia i Gorana Petrovia. Oni onda to ne smeju da pomenu u presudi. A onda e ostati ta osnovna rupa, za koju od poetka znamo da postoji, a to je da politika pozadina u stvari nije utvrena, nije raspravljena. S obzirom na znaaj toga suenja, mislim da je to loe voen postupak, sem ako se u poslednjem trenutku ne popravi ono to se moe popraviti, a moe jo uvek. Na koji nain? Da se otvori postupak i da se sasluaju ti ljudi, ne vidim kakav bi to bio problem. Ako to ne urade i u presudi ignoriu prvu stranu, jer nemaju drugu, onda to odlazi na vrhovni sud. Vi na neki nain pomaete vrhovnom sudu da obori tu presudu. S druge strane, ovoga puta se javnost, u kojoj je taj vrhovni sud ve prokazan po tome to obara sve presude, boji da e oni odmah prihvatiti ovu presudu i brzo stvar privesti kraju. Mislim da je vrhovni sud politiki obojen i moe da se desi da oni potvrde bilo kakvu presudu, samo da se ova stvar vie ne pominje. Ali i to e biti pogreno, jer po prirodi stvari ovo nikada nee prestati da bude tema. To za 20 godina nee prestati da bude tema i mislim da oni, kada ovaj proces porede sa Kenedijevim suenjem, pripremaju javnost za to. Oni hoe da to ostave nereeno,
322

pa neka pria ko ta hoe. Neka se snimaju filmovi, neka svako iznosi svoje ludake fantazije i teze. Ostae utisak da istina nije mogla da se utvrdi a sve je moglo da se utvrdi. Sve to je vezano za pobunu moralo je da se ispita do poslednjeg detalja. Argument suda je bio da se pobuna dogodila u periodu na koji se optunica ne odnosi. Priji, zamenik specijalnog tuioca, u svojoj zavrnoj rei je objasnio da on smatra da je zloinako udruenje formirano 2000, a to znai da je svaka delatnost optuenih krivino-pravno zanimljiva od poetka 2000. Na kraju, sam sud je sasluao svedoke koji su govorili o pobuni. O pobuni su govorili Goran Petrovi i Duan Mihajlovi, o pobuni je govorio i sam Ulemek, a i ostali okrivljeni su ispitani na injenice koje se odnose na pobunu, tako da je potpuno nejasno zato sud sada, kada su u pitanju Kotunica, Joi i Bulatovi, primenjuje neku drugu logiku. Nata Mesarevi je Acu Tomia prihvatila na isti konkretni dogaaj na koji je odbila da saslua Bulatovia i Mikelia i navela more nekakvih razloga, koji u sluaju Ace Tomia oigledno nisu vaili. Nekako mi se ini, kada pokuavam da se stavim u tu poziciju, da sadanje vee i sadanja predsednica vea smatraju da nisu vezani odlukama Marka Kljajevia. Kao to kae Rade Stojanovi to je radio onaj reim, nemamo mi sa tim veze. Pa ne moe, nije to tako, to je isti sud, ne moe novi direktor preduzea da kae ne priznajem dugove, napravio ih je stari direktor. ini mi se da oni smatraju da taj sud uopte nije vezan odlukama Marka Kljajevia. To je jedan isti sud i ne mogu da postoje protivrene odluke u jednom istom predmetu, bez obzira ko je sudio do 2006, a ko posle 2006. Tijani tvrdi da zna ko je platio 50.000 evra pripadnicima SAJ-a da ubiju Kuma i Duana Spasojevia, da bi time uklonili nezgodne svedoke. Mislim da ta injenica apsolutno mora da se rasvetli u procesu. Ako je to tano, mi tim putem moemo doi i do ljudi koji su organizovali sve to. Ili Aleksandar Tijani, kao direktor nacionalne televizije i javnog servisa, pria ta mu padne na pamet i misli da ne moe da odgovara za to. Ili jedno ili drugo je tano. To je reeno na televiziji, pred stotinama hiljada ljudi. On ne bi trebalo da moe da pria ta god mu padne na pamet. Da li se on nalazi na funkciji na kojoj bi eventualno mogao neto i znati pa da, on uje svata. Ne mogu da shvatim da sud kae to me ne zanima, to nije vano.
323

Grada Nali tvrdi da on takoe zna ko je montirao ovaj proces, ko je montirao svedoke, ko je sastavljao ovakvu optunicu i da su to uradile ubice. Pa ekaj, i on je imao neku funkciju, on je bio savetnik za bezbednost Vojislava Kotunice, on je bio kandidat za ministra unutranjih poslova. Tom oveku mora da se prui prilika da doe i da kae to to zna. Da li sud eli da utvrdi tako vane injenice, koje se tiu same sutine dela od takvog svedoka ili ne? Neobjanjivo je da ne eli. Ta dva svedoenja bi mogla da ree sluaj, ako oni nisu prosto priali izmiljotine, a i tada to treba da se ustanovi na sudu.

Ako je tano da su Kotunica i Legija, po reima Gorana Petrovia, bili jedan front, onda se Vojislav Kotunica objektivno neinjenjem, a imao je obavezu injenja, pojavio kao pomaga zloinakog udruenja i oruane pobune i time je stvorio uslove, prema optunici, da se u sledeem koraku pree na atentat. Time ne tvrdim krivino-pravnu odgovornost Vojislava Kotunice, nego tvrdim da je bilo apsolutno nuno da se utvrdi stanje njegove svesti i volje i da se utvrdi zato nije izvrio svoju obavezu. Moda on ima neko objektivno objanjenje za to, ali njegovim postupcima su ostvareni svi objektivni elementi jednog tekog krivinog dela. On je morao da bude sasluan u odnosu na subjektivne elemente, koji bi eventualno stvorili krivicu ili objasnili tu greku. E sad, ako se vi usteete da to saznate, ja ne mogu da objasnim razloge tog ustezanja i to je ono to je tu nekako najte324

e, pogotovo ako on pokuava da iskoristi posledice stanja nastalog posle atentata i kae hajde da pravimo koncentracionu vladu, iji u ja da budem predsednik i da dovedem socijaliste i radikale u tu vladu. On sve to mora da objasni. Vrlo je neprijatno i nezgodno da to ostane tako neobjanjeno. To je politika pozadina ubistva, to je ono ime bi jedan ozbiljan sud morao da se bavi. Poslanik DSS Mamula i Ljilja Smajlovi su, u dve razliite prilike u doba Sablje, izjavili da je od strane meunarodnih faktora izvren pritisak na tadanju ivkovievu vladu da se Kotunica ne sasluava, jer prilike u zemlji treba to pre da se stabilizuju, a to sasluanje bi moglo da zaotri sukob izmeu te dve strane, to oni ne ele uostalom, imate izvrioce, a organizatori e se sada povui u miju rupu. I Mamula i Ljilja Smajlovi su o tome govorili javno, iz ega mogu da izvuem zakljuak da je tuilatvo u ono doba bilo pod politikim pritiskom ivkovieve vlade, da se to nuno sasluanje ne obavi. I tako se to nejasno stanje vue do danas. Moda je odluka da se tu stane bila politiki celishodna. Onda je to stepen istine koji ovo drutvo moe da podnese. Mi, znai, ne moemo da podnesemo konanu istinu, slomili bismo se pod njom. To moe da bude politiki argument. Ali ja sam pravnik i takve argumente ne prihvatam. Po meni sud mora da radi svoj posao, pa to kau fiat justitia, pereat mundus, neka svet propadne, ali pravda mora biti zadovoljena. To je logika suda. Ne moe sud da vodi politiku. Drugi vode politiku, a sud traga za istinom. eleo sam da sasluamo ljude koji sve vreme opstruiraju postupak i sud. Da li to znai da oni imaju neki interes za ishod i odakle im taj interes? Onaj doek koji su priredili Legiji je neshvatljiv i ministar Stojkovi do dana dananjeg pokuava da dovede javnost u zabludu odbijajui da odgovori da li je on te noi bio tamo ili nije. A bio je. O tome je svedoio Miroslav Miloevi, u ijem kabinetu se to deavalo. Zoran Stojkovi je tvrdio da je za hapenje Legije saznao iz tampe, a kada je Miroslav Miloevi kazao da je Stojkovi bio tamo, jedan novinar ga je ponovo pitao, mislim za TV B92 jeste li vi tada bili tamo. On se naljutio kako me to pitate, ta me to pitate, gde ste vi bili te noi. Ta arogancija kojom se tite neistine koje ti ljudi izgovaraju bi morale da se rasprave u interesu javnosti, ak i da se ne radi o suenju. Ti ljudi su na visokim poloajima i ko zna o emu oni
325

nas jo lau. Kada te uhvatim tri puta, pa ja ti ne verujem vie nita, onda moda nije tano nita to ti pria. U pitanju je kredibilitet javne vlasti. Bulatovi treba da objasni tri dogaaja u kojima je on uestvovao. Prvi je taj doek, ta e on tamo i ko ga je zvao? Dobro, Guri kae on je zvao Joia i Joi tvrdi da je imao nekog razloga da doe, da razgovaraju o obezbeenju Legijine familije. I onda nije dovoljan Joi, pa on izgleda zove Radeta Bulatovia doi i ti, da mu zajedno garantujemo. Kakve su to besmislice? Drugi, raniji dogaaj u kojem uestvuje Bulatovi je sastanak kod Ace Tomia za vreme pobune JSO 2001, kada su tamo doli Ulemek i Spasojevi i kada im je Tomi obeao da se vojska nee meati u pobunu. Izlazei sa toga sastanka, prema okrivljenome Pejakoviu, Ulemek i Spasojevi su komentarisali taj dogaaj reima neemo kazati eelju da smo napravili kontakt sa Kotunicom. Oni su taj sastanak oigledno shvatili kao uspostavljanje kontakta sa Kotunicom. Tree, Rade Bulatovi je posle pobune napisao uveni lanak Pobeda patriotizma, u kojem je proslavio injenicu da e od toga trenutka, od smene Gorana Petrovia i Mijatovia, dve slube bezbednosti, vojna i civilna, opet moi uspeno da sarauju. A sada znamo da je vojna bezbednost bila i te kako umeana u pobunu. Bulatovi bi trebalo da nam objasni ta je time mislio. Tamo se od svih koje ste predloili pojavio jedino Aco Tomi i nekako to odradio. Nije on nita odradio, nego je predsednica vea meni zabranila legitimno pitanje da li je tano da se on vie puta sreo sa Duanom Spasojeviem, a ne samo onda kada je od njega dobio mobilni sa kamerom, nego i u svom stanu, i da li je nekome od tih susreta prisustvovao i Milo Simovi, za koga on toboe uopte ne zna ko je. I onda mene predsednica vea pita a na osnovu ega vi to pitate. Ve to pitanje nije bilo na mestu, jer ja mogu imati saznanja i ne moram da objanjavam odakle mi. Meutim, ja joj kaem imam saznanja iz iskaza Duana Krsmanovia, koji je o tome svedoio. Onda mi ona zabranjuje pitanje, zbog toga to je branilac Duana Krsmanovia stavio zahtev da se taj Krsmanoviev iskaz izdvoji iz spisa. Ja kaem znam, ali vi ga niste izdvojili iz spisa, a sve dok ga ne izdvojite iz
326

spisa zakon kae, to je taj lan 337, da se ti iskazi mogu koristiti u postupku. Da li e se na njima zasnovati odluka, to je drugo pitanje, ali dok su oni u spisu, i sud i uesnici u postupku mogu njima da se koriste. Sem toga, o tome je i Vukojevi svedoio, onaj policajac koji je ubijen. Ona mi zabranjuje to pitanje, a sutradan odluuje da odbije zahtev branioca Duana Krsmanovia da se taj iskaz izdvoji iz spisa i onda ja ponavljam svoj predlog, kaem sada ni po vaoj logici, koja je pogrena, nema nikakve smetnje da sasluamo Acu Tomia na okolnosti o kojima je svedoio Krsmanovi. Ona to odbija, tako da jedini svedok koga je vee pristalo da saslua nije mogao biti sasluan u onom obimu u kojem to zakon dozvoljava, jer je bilo zabranjeno kljuno pitanje. To pitanje i odgovor na njega upuuju da je on bio deo te pobune i on je zbog toga i bio optuen. Onda je specijalni tuilac povukao optubu protiv njega iz nejasnih razloga, van glavnog pretresa, na osnovu istih dokaza na osnovu kojih ga je prethodno optuio. I nikada nismo uli objanjenje zato je optunica protiv njega povuena. U sluaju loeg ishoda, to jest da ona napie presudu, a vrhovni sud je prihvati, da li se moe oekivati da Jovan Priji ispuni svoje obeanje i pokrene postupak za pobunu? Nije to samo obeanje Jovana Prijia, jer to ne bi bilo dovoljno, ve obeanje specijalnog tuioca Radovanovia i Jovana Prijia da e se pokrenuti postupak za oruanu pobunu, im se svri ovo suenje. U okviru toga procesa moraju da budu sasluani ovi ljudi. Mislim da je proirenje optunice odbijeno zato da se ti ljudi ne bi sasluavali. Za sud ne mogu nita da kaem, ali tuilatvo je vezano za izvrnu vlast na jedan drugi nain. Tuilatvo nije nezavisno ni po zakonu, ono je politiki organ. Da li e se to dogoditi, videemo. To e biti novi test volje da se injenice stvarno rasvetle. A ja sam u svome predlogu naveo iskaze desetine svedoka pomou kojih je to delo apsolutno dokazano, ve sada, na ovom suenju je dokazano. Ako tuilac ne pokrene proces za pobunu, onda moemo samo da ekamo neka bolja vremena u nekoj neodreenoj budunosti, kada e biti obnovljeno suenje za atentat.
327

Ja stvarno ne mogu da zamislim da je ovo poslednje suenje za ubistvo Zorana inia. To ne mogu da zamislim. To je nemogue, to je nemogue. Moda je potrebno da se izmene politike prilike, da se promene akteri koji su na politikoj sceni. Moda je potrebno da ti ljudi vie ne budu na tako vanim funkcijama na kojima se nalaze, da bi mogli biti sasluani. Politiari i vlade u Srbiji jo uvek nisu shvatili da niko tu nije vean i da se sa vlasti silazi, kao to se na nju dolazi i da ne moete zapuiti sve rupe. Videemo.

cinizma koji ljudi ovde gaje prema vlasti em se bogati, em ima materijalne koristi, em si nedodiriv i iznad svakoga zakona. Pa kako da ti verujem, ta da ti verujem? Taj sud u stvari nema snage da pozove te ljude, oni prosto nemaju snage da takve pozive napiu, eto, to je cela pria. Ne smemo da zaboravimo da je odlazei predsednik vea, Marko Kljajevi, izjavio da odlazi zbog pritisaka koji se vre na sud. U ono doba sam mu to profesionalno zamerio. Mislio sam da je morao da izdri i da ostane u postupku i da se odupre pritiscima, ali posle svega imam razumevanja za njega, jer moda stvarno, ako ne moe da se sudi kako treba, i ne treba da se sudi. Pa neu u tome da uestvujem.
Emisija Peanik, 26. 04. 2007.

Sumnja nee nestati nikad

Razgovor vodila Danica Vueni Kada gledate neke od poslanika, ini vam se da je borba za poslaniko mesto u stvari borba za imunitet. Imate ljude u vlasti za koje postoji po 15 krivinih prijava. Posebna sramota je kako odluuju te komisije koje daju imunitet. Imunitet moe da se d poslaniku samo za ono to je uinio u vrenju svoje dunosti i za to on ne moe da odgovara. Ali ako on tue svoju enu ili napravi saobraajni prekraj, pa naravno da e da odgovara i za to mu se ne daje imunitet. Meutim, oni su to shvatili kao neku arobnu palicu kojom su zatieni od svega. A kakvu tetu to nanosi legitimitetu sistema, ne treba da vam priam. Tu je jedan od izvora
328

Ulemek ne veruje ni u ta, taj ovek se zaklinjao Miloeviu i sluio ga, a onda ga je izdao, pa se zaklinjao iniu i sluio ga, pa ga je izdao, pa se zaklinjao Kotunici izdae i njega. Taj ovek nema nikakvih ubeenja, to je ovek koji pliva kroz ivot rukovoen svojim interesima i svojom bezobzirnou i, kao i svaki siledija, on je time u prednosti nad svima nama. On nije govorio ono to misli, ali su o tome govorili drugi, pre svega svedoci saradnici. Oni su govorili o nameri da obore tu vladu i dovedu patriotske snage na elo zemlje. Svi akteri su imali razliite motive. Zemunski klan je bio jako zadovoljan situacijom u kojoj im Ulemek sa legitimacijom dravne bezbednosti omoguava da prodaju drogu i da se bogate.
329

Oni opisuju da su se kretali u kolonama od po 5-6 luksuznih vozila, koje nije smela da zaustavi nijedna policija. Ulemek je imao drugaiju motivaciju. Vodila se istraga za Ibarsku magistralu, bio je najuren iz Slube, ostao je na cedilu. U njegovom kompjuteru su pronaena pisma koja je pisao raznim politikim linostima nudei svoje usluge. I on se plaio Haga. Nekoliko nedelja pre ubistva, stiglo je jedno pismo iz Hakog tribunala, u kojem je izraeno specijalno interesovanje za njega i Zvezdana Jovanovia. Oni koji su Ulemeka gurnuli u sve to, imali su svoj interes, koji se razlikovao od interesa zemunskog klana i od Legijinog interesa, a to je bilo da protivno izbornim rezultatima dou na vlast. Ta mnogostrukost motiva ini stvar malo nepreglednom. Po meni, u noi izmeu 2. i 3. maja kada se Ulemek predao, nije postignut nikakav dil. Ovo je ista teorija, ali mislim da objanjava sve injenice. Zbog ega bi se Milorad Ulemek predao? Ja mislim da se on uopte nije predao. Onoga trenutka kada je zavedeno vanredno stanje, za taj deo imamo osnova u spisu, on je potpuno otkaio zemunski klan. Kada su doli da ga pitaju ta sada da radimo, on je kazao ne znam, idite u umu. On je njih otpisao. On sm je otiao kod onoga od koga je i dobio nareenje da to uradi i kazao burazeru, sada me sklanjaj. I taj ga je sklonio. To je bio neko ko je mogao slobodno da ga transportuje u doba vanrednog stanja, to su bila vozila koja nisu smela da se zaustavljaju i on je sklonjen tamo gde ti ljudi dre i neke druge begunce, recimo od Hakog tribunala. I onda, u jeku predizborne kampanje, njega za ui dovode pred sud da pria priu o tome kako je sa edom vercovao heroin. Nita oni njemu nisu imali da obeavaju, jer je on bio pod punom kontrolom sve vreme, i to je po meni jedina teorija koja je logina. Ne kaem da se to desilo, kaem da je to jedino objanjenje koje je logino. Da su se pojavili na sudu, da li biste ih pitali o tome? Ja bih pokuao da im postavim mnoga pitanja, ali ne oekujem da bi se oni rasplakali i kazali istinu. Ali, i to znaju ljudi koji rade u sudnici, svaki odgovor je zanimljiv, jer vodi drugim pitanjima. Recimo, ako nije bilo tako, a zato ste sakrivali taj sastanak, pa ako nije tako, zato ste unitili knjigu u koju se upisuje svako ko dolazi u ministarstvo,
330

pa ako nije tako, zato niste umeli da nam objasnite, i ne umete ni dan-danas, ta je bio cilj vaega sastanka. Kae da mu garantujemo bezbednost. Pa mogli ste mu garantovati bezbednost i posle pet dana. I zar su potrebni i direktor BIA i ministar unutranjih poslova i Nikitovi i Stojkovi i Tijani da mu garantuju bezbednost, i da mu je garantuju tri sata. Zato su oni i zatieni, njih je sudija Mesarevi zatitila, ali mislim da im je uinila medveu uslugu. ime? Time to im nije dozvolila da, ako imaju ta da objasne, to i objasne. A nas je ostavila da zauvek sumnjamo. Ne znam da li e biti dignuta nova optunica, protiv koga i kada, ali sumnja koja je stvorena u vezi sa tim nee nestati nikad. Nikad. Pitanje je ta ovi ljudi koji su dobili po 40 godina zatvora dobijaju time to ute. To je njihova jedina zatita. Oni nisu glupi, oni vide da su se njihovi prijatelji bavili opstrukcijom toga suenja. Pa kako bi smeli da protiv toga neto kau ili pokuaju. Stvari nisu tako teke ako se usudite da mislite, ali u ovoj zemlji je stvorena jedna situacija u kojoj je postalo opasno misliti. Dok sam obrazlagao svoje predloge, predsedavajua vea Nata Mesarevi mi je stalno govorila nemojte da zakljuujete. Pa izvinite, ako obrazlaem svoj predlog, moram da zakljuujem, znai da mislim. Kada joj je dosadilo da mi govori da ne zakljuujem, ona mi je rekla onda nemojte da obrazlaete. Kazao sam joj znate, moda ja obrazlaem i pogreno, ali vi ete sve to da odbijete, pa pustite me da obrazloim, a vi ete posle rei da je to glupost i da to nema nikakvog smisla i fino, ja sam zadovoljan. Ali ja imam neku dunost prema svojoj stranci, prema onome to smatram da je moja uloga u ovom sudu, da to predloim i da to obrazloim, zato mi to ne doputate. I ja nisam uspeo da do kraja obrazloim svoj podnesak i svoje predloge. Na kraju sam kazao pa ako to ne moe, ja u da sednem, hvala.
Deo snimka tribine u klubu Zeleno zvono u Zrenjaninu. Emisija Peanik, 31. 05. 2007.

331

Pitao bih Kotunicu

Razgovor vodila Jelka Jovanovi Zamenik specijalnog tuioca Jovan Priji, koji u ime drave vodi optubu protiv Ulemeka i saoptuenih, pristaje samo na sasluanje Miroslava Miloevia? Zato odbija druge, Kotunicu pre svega? Teko mi je da nagaam, ali mislim da se on kree u prilino ogranienim okvirima. Kada to kaem imam u vidu nain na koji je svojevremeno odustao od optunice protiv generala Ace Tomia, efa vojne bezbednosti u vreme atentata. Priji je odustao od optunice protiv njega na osnovu istih injenica na osnovu kojih je optunicu podigao. To moe, naravno, da se radi, nije prekren nikakav zakon, ali je to vrlo udna okolnost i upuuje da se neto desilo u irem kontekstu i dovelo do obrta u postupku. To je bila promena vlasti. Potom su promenjena ustavno-pravna i zakonska reenja, kojima su tuilatva dovedena u veliku zavisnost od izvrne vlasti. Danas je izvrna vlast u stanju da efikasno kontrolie tuilatva, a kada jo stavite sudovima u zadatak da ne menjaju optunice, a javnosti da ne komentarie presude, onda ste sve uklopili. Tu je negde i odgovor na pitanje zato tuilac odbija da saslua premijera i ministre.

Poto je oigledno da Kotunica nee biti sasluan, recite nam ta biste ga pitali? Prvo bih ga kao doktora prava pitao kako je mogao da daje izjave o trajku u radnim odelima, kada je poznato da policija u doba oruane pobune nije smela da trajkuje? Poto je izjavio da oni nisu ugrozili bezbednost, budui da su zauzeli samo polovinu autoputa, pitao bih ga da li mu je poznato da su povukli obezbeenje svih linosti koje su bili obavezni da tite? Da li je bio obaveten da je povueno obezbeenje sa aerodroma Beograd? Da li su mu poznate prie da su oni nameravali da zauzmu zgradu vlade, da pohapse ministre? Pitao bih ga ta znai njegova izjava da se Bulatovi sluajno sastao sa Ulemekom kod Ace Tomia? Kako je mogue to sluajno sastajanje kod naelnika vojne bezbednosti; zar se tu ulazi i izlazi kako kome padne na pamet, ili se svaki sastanak belei i zakazuje? Ako se zakazuje, kako se desilo da je Bulatoviu zakazano ba u isto vreme kada su dolazili Duan Spasojevi i Ulemek? Pitao bih ga na osnovu ega je nakon Ulemekovog hapenja tvrdio da emo sada saznati istinu? Kako kao pravnik smatra da e ovek optuen za ubistvo biti glavni izvor istine o onome to se dogodilo? Takav ovek obino lae, to je potpuno prirodno i ak mu zakon daje to pravo. Pitao bih ga kako mu se tom prilikom omaklo da kae Ulemekovo svedoenje, a ne iskaz. Isto je ponovio i Mihajlov, to znai da su oni znali da e on svedoiti o tuoj krivici, govoriti o edi Jovanoviu i 600 kilograma heroina. Pitao bih Kotunicu zato je u onih desetak redova pisma podrke Aci Tomiu, dok je ovaj bio pritvoren u Sablji ponavljao uti i izdri. O emu treba da uti? Pitao bih ga kako nije primetio da sabotaa sudskog postupka dolazi iz njegove stranke. Kako ocenjujete rad svojih kolega iz odbrane? Zapanjen sam time ta im je sud sve dozvolio ti njihovi pledoajei koje ponavljaju svaki put kada ustanu progutali su vie od polovine vremena. Jo je mnogo gore to to im sud dozvoljava da itavu odbranu svedu na to da je sve montirano, to je priglupa i neprofesionalna odbrana. Osporavanje svega i tvrdnja o montai podrazumeva ogromnu zaveru, zaveru hiljada ljudi koji su se namerili da jadnom Ulemeku nameste krivini postupak, kao da on ne odgovara u jo pedeset drugih. Od samoga poetka postupka odbrani je dopute-

332

333

no da maltretira sud i vrea tuilatvo. Oni stalno vreaju tuioca Prijia, aludiraju da je umean u zaveru, aludiraju ak i na umeanost suda. Mislite li da bi sudija Kljajevi insistirao na razjanjenju politikog konteksta ubistva? Iskreno, mislim da bi. Postupkom se bave i mediji. Kako ocenjujete njihovu ulogu? Oni ele da ugode vlastima. U tome je najdalje otiao NIN, koji se pretvorio u glasilo Ulemekove odbrane, a mislim da pomo i podatke dobijaju i sa druge strane, iz slubi bezbednosti. Ovde, naalost, ne postoji specijalizacija sudskog izvetaa i mnogi ljudi koji izvetavaju su u neprilici. Prosto je neverovatno da niko od novinara ne pokuava da ukae na protivrenosti koje su se ule tokom postupka. I urednici ih obeshrabruju suenje prosto nije seksi.
Danas, 14. 07. 2007.

atentat spreili. Pa je time V. Popovi odgovoran i za sam atentat. Na osnovu injenica koje g. varm iznosi kao autor filma, drugi zakljuak se ne moe izvui. Aleksandar Tijani (poznat po izjavi Ako ini preivi, Srbija nee), ija kua je naruila i finansirala film, smesta je taj zakljuak i doneo i zahtevao od Specijalnog tuioca da otvori istragu o navodnom zloinu V. Popovia. A neki tabloidi su onda promptno objavili svoj zakljuak u ogromnom naslovu: Beba ubica inia. Na tu vest, g. varm je oprao ruke od cele rabote, izjavom da ne eli da se njegovo delo koristi u politike svrhe. Meutim, g. varm se, i pod pretpostavkom da je u celoj stvari bio dobronameran (za g. Tijania bi to bilo teko pretpostaviti) i motivisan samo eljom za istinitim obavetavanjem javnosti ipak teko ogreio o svoj poziv. Naime, on je propustio da se obrati g. Popoviu za objanjenje ove naizgled senzacionalne, i senzacionalno plasirane injenice. On je propustio da ovu misteriju rasvetli, recimo, u razgovoru sa novinarima koji su pratili suenje Legiji i kompaniji, a propustio je i da se o tome obavesti kod Specijalnog tuioca, kod sudija koji su ubicama sudili, ili kod advokata koji su zastupali oteene, ili u MUP-u. Na toj misteriji je, naravno, insistirala i Legijina odbrana, bez uspeha. Da li se g. varm zapitao zato? Drugim reima, on je govorio o neemu o emu ne zna nita i cela misterija je, u najboljem sluaju, plod njegove neobavetenosti, povrnosti i propusta da proveri svoje izvore, njihovu verodostojnost i poznavanje injenica. Sada, kada je ovo neznanje i ovaj neprofesionalni odnos prema injenicama rezultirao javnim tekim optubama njegovog saradnika Tijania protiv Vladimira Popovia, Filip varm ne moe da se izvue iz cele stvari koju je sam zakuvao izjavom da ne eli da se njegovo delo koristi u politike svrhe. Svojim neznanjem i neprofesionalnou on je upravo omoguio da Tijani ovako iskoristi njegov film. On je makar sada duan da, makar naknadno, prui istinitu i potpunu informaciju o tobonjoj misteriji fotografija osumnjienih. Ako je za to spreman, prvi mu stojim na raspolaganju, pored velikog broja drugih ljudi koje sam pomenuo (svedoka, advokata, policajaca, ge Mesarevi, g. Prijia, pa i samog Vladimira Popovia). Ako za to
335

Profesionalni debakl g. varma

(Dejan Mihajlov, drugi put) Novinar vaeg lista Filip varm, autor emisije nastale u saradnji Vreme filma i RTS-a, napravio je u toj emisiji kolosolan profesionalni gaf. Govorio je o stvarima koje ne zna i o kojima nije ni pokuao da se obavesti. U svom istraivakom naporu on je, naime, toboe otkrio senzacionalnu injenicu da je Vladimir Popovi, samo dva sata nakon ubistva premijera inia, raspolagao imenima i fotografijama glavnih osumnjienih. Odakle bi verovatno trebalo izvui zakljuak da je propustio da o tome na vreme izvesti organe, koji bi
334

nije spreman, pretpostavka njegove dobronamerne greke, naalost, pada u vodu. Jer, ne treba zaboraviti da je u toku predizborna kampanja, ba kao i onda kada je sline izmiljene prie na raun istih ljudi, priao i Dejan Mihajlov u, kako sam ree, aru politike borbe.
Vreme, 13. 03. 2008.

Nije jasno, kojim i kakvim zakljucima? Kako vodi tim zakljucima? (3) Jedan od tih pogrenih zakljuaka vezan je za samu temu filma Atentat na inia medijska pozadina. Mi se ni na koji nain nismo bavili istraivanjem kako su predstavnici tadanje vlasti dakle i Vladimir Popovi doli do saznanja o organizatorima i izvriocima atentata na premijera. Upravo tako. A morali ste to objasniti, jer va film postavlja pitanje: kako je mogue da se sve znalo unapred, to je nekakva misterija, to je sumnjivo. I ostavlja gledaoca bez odgovora. (Aleksandar Mandi kae u filmu: Zapanjujua stvar; Antonela Riha: Znate, tu ja ve oseam neku vrstu besa. Kako je mogue da postoje ljudi koji su identifikovani kao kriminalci (...) i da mi onda na dan ubistva premijera dobijemo te iste slike, da su oni osumnjieni ili ve optueni za njegovo ubistvo? Mislim, to je, to je strano.) U udarnom delu filma vi se upravo bavite time, ne kako, nego kada je V. Popovi doao do saznanja o atentatorima. I mirno preputate svojim sagovornicima da se nad tim, u zabludi, otvoreno zgraaju. Vi ne inite nita da tu zabludu razbijete, ve je mirno prenosite na gledaoce. (4) Iz iskaza u naem filmu vidi se samo kada su se i kako fotografije s njihovim imenima prvi put pojavile u medijima, pa samim time i u javnosti. I nita vie. Prema tome, ono to vi nazivate kolosalnim profesionalnim gafom ne stoji jer to, jednostavno, nije bila tema filma. Tema vaeg filma je pozadina atentata (u redu, medijska). Naslov sugerie da vi otkrivate do sada nepoznate i znaajne injenice (pozadinu) atentata. Svakako da u te znaajne nepoznate injenice ne spada kako je ko od vaih sagovornika saznao za atentat, niti kada su fotografije objavljene. (Prvo su moda zanimljive, ali irelevantne line ispovesti, drugo je svima poznato: toga se ionako svi odlino seaju.) Evo kako je NIN shvatio temu vaeg filma: tri strane teksta koje se bave vaim filmom imaju naslov ta je Beba znao 12. marta? Vae kolege u NIN-u su shvatile. Da ne pominjem sve mogue tabloide sa naslovima poput Beba ubica inia. Ako su vas svi, i NIN i tabloidi i Tijani i ja, pogreno razumeli, onda je to, ipak, profesionalni debakl. Ali dobro su vas razumeli, drugaije vas nije mogue razumeti. Ono
337

Profesionalni debakl g. varma 2

Potovani gg. varm i ebiu, U svome odgovoru na moj tekst pod naslovom Profesionalni debakl g. varma vi piete: (1) Ne moemo se oteti utisku da vae pismo zapravo i nije upueno nama kao autorima filma. Razloga za ovu tvrdnju je vie, pa zato valja krenuti redom. Mi kao prvo ne otkrivamo tobo senzacionalnu injenicu da je Vladimir Popovi samo dva sata nakon ubistva premijera inia raspolagao imenima i fotografijama glavnih osumnjienih. Premijer ini je ubijen u 12.25 12. marta 2003. Fotografije sa imenima osumnjienih stigle su u RTS oko 19 sati istoga dana. Sloiete se da je izmeu ina atentata i objavljivanja fotografija prolo najmanje est sati. Ne vidim nikakvu protivrenost izmeu tvrdnje (a) da je g. Popovi raspolagao fotografijama dva sata posle ubistva i tvrdnje (b) da su fotografije objavljene na RTS-u est sati posle ubistva. Jo manje vidim kako na osnovu toga zakljuujete da moje pismo nije upueno vama. Non sequitur. (2) Moda se ovo ini kao puko cepidlaenje, ali nije. Prenebregavanje injenica poput ove vodi ka pogrenim zakljucima.

336

to vi pretendujete da otkrijete i otkrivate je iroj javnosti stvarno nepoznata injenica da je g. Popovi unapred, i pre atentata, znao da se atentat sprema i ko ga sprema, a nita nije uinio da to sprei. Ta injenica stvarno izgleda udno onim milionima gledalaca RTS-a kojima se obraate, jer oni ne znaju injenice bez kojih ne mogu razumeti kako je to bilo mogue, sem ako je g. Popovi i sam bio umean u atentat, makar tako to atentatore nije blagovremeno prijavio. Oni ne znaju da je ta lica sa fotografija UBPOK traio jo od februara, od pokuaja atentata kod Limesa, kao to ne znaju ni da je osnovni formalni dokaz protiv njih pribavljen tek na sam dan atentata (radi se o izjavi Ljubie Buhe umeta, koju je g. Priji doneo u Beograd 12. marta ujutro). Vama je jasno da vai gledaoci sve to ne znaju i da bez te informacije moraju zakljuiti da je to stvarno sumnjivo: ako je g. Popovi sve to znao unapred onda je svakako umean u atentat. Ali vi u filmu tu bitnu informaciju preutkujete. Svakako vam je takoe jasno da su vai sagovornici, koji se u filmu iuavaju nad time to je g. Popovi imao ove podatke ve dva sata nakon atentata, poznate javne linosti, novinari, to njihovom iuavanju daje poseban kredibilitet. Gledalac svakako ima pravo da zakljui: ako se i takvi ljudi ude, onda je to stvarno udno. Upravo na ovaj apriorni kredibilitet vaih sagovornika poziva se i g. Tijani u svojoj krivinoj prijavi protiv g. Popovia. Moralo vam je biti savreno jasno kakav ete efekat time postii, to jest da e vai gledaoci izvui pogrene zakljuke. ta drugo ovek moe da pomisli nego da ste upravo to i hteli? Dodue, mogue je da ni sami niste znali sve injenice, da su i vas zaveli vai neobaveteni sagovornici (to bi, ipak, takoe bilo neprofesionalno). Dakle, teoretski je mogue da je ova injenica i vas udila. Ta okolnost ostaje nejasna i posle vaeg odgovora. Dakle, jeste li znali da se vai sagovornici zgraaju u zabludi? Trebalo je da znate, a ako ste znali, moralo se to u filmu gledaocima i objasniti. Dopustite da vam citiram va Novinarski kodeks: Novinar je duan da iznosi proverenu, celovitu informaciju (...) Novinar e se drati naela da se uju sve strane (...) Izbor injenica mora () da omoguava () uvid u sve relevantne aspekte nekog dogaaja (...) Preutkivanje injenica koje mogu da utiu na stav javnosti o nekom dogaaju, jednako je njihovom namernom iskrivljavanju ili iznoe338

nju lai. Namernim preutkivanjem bitnih injenica novinar () grubo povreuje ovaj Kodeks (...) Novinar ne sme slepo da veruje izvorima informacija (...) Teme kriminala () novinari moraju da obrauju sa najveom profesionalnom panjom. Da li mislite da ste ovako postupali? (5) Nije dobro to generalni direktor RTS-a za lini politiki obraun koristi deo dokumentarnog filma koji je snimljen u produkciji kue na ijem je elu, i koji je emitovan u njenom udarnom terminu. Na taj nain, naruen je kredibilitet i autora i filma, ali i samog RTS-a. Da je na dokumentarni film emitovan na nekoj drugoj televiziji, reakcija g. Tijania moda bi bila razumljivija; ovako, ona to nije. No, mi na ovaj postupak g. Tijania nismo mogli da utiemo, kao to ni on nije uticao na formu i sadraj naeg filma. Ne znam zato reakciju g. Tijania smatrate nerazumljivom. Naprotiv, mislim da je potpuno razumljiva i da vam je morala biti (razumljivo) oekivana jo kada ste ulazili u ovaj projekat. Zar vam nije od poetka bio udan pijetet g. Tijania (obeleavanje godinjice atentata) prema Zoranu iniu, kada je optepoznato koliko je otrova i ui on izlio protiv Zorana inia, da ne govorimo o njegovoj opsesiji Vladimirom Popoviem? Zar je mogue da vam nije bila poznata njegova uvena izjava: Ako ini preivi, Srbija nee (koja odjekuje u iskazu snajperiste Zvezdana Jovanovia: Ubio sam inia zbog spasa Srbije)? Zar vam stvarno nije bilo jasno emu e posluiti (emu moe posluiti) va film, u kome ugledni i asni ljudi, iz neznanja bude, naizgled razumljive, sumnje prema objektu opsesivne mrnje g. Tijania? I dalje doputam mogunost da ste bili naivni. Ali, ako ste bili TOLIKO NAIVNI, to je za profesionalnog novinara nedopustivo. (6) Jo manje smo mogli da utiemo na injenicu da je film emitovan na poetku izborne kampanje. Pa kako ste mogli misliti da e g. Tijani kao javni servis takav poklon propustiti da iskoristi u najboljem trenutku? Na kraju, jedan dobronameran savet: nemojte vie braniti svoj film, stvar samo postaje sve gora.
Vreme, 27. 03. 2008.
339

Od smrada niko nije umro

U vaem cenjenom listu pojavio se 24. marta 2008. tekst Mie Vasia, novinara Vremena, pod naslovom istunci, u kome se, dodue usput, i ja pominjem na nain koji zahteva odgovor. Tekst se bavi primedbama koje sam stavio na film Medijska pozadina autora Filipa varma i Radoslava ebia. Zamerio sam im da su svojim filmom kao misteriju predstavili injenicu da su neki ljudi u inievoj vladi samo dva sata nakon ubistva imali spisak sumnjivih, kasnije osuenih atentatora, a da nisu nita preduzeli da se atentat sprei. Toj injenici se u filmu iuavaju Aleksandar Mandi i Dejan Mija, kao i novinarka B92, Antonela Riha. Ono to zameram autorima je da pitanje koje u filmu postavlja Riha, a koje se namee i iz izjava Mandia i Mijaa: Kada su sve to znali odmah posle atentata, zato ga nisu spreili? ostavljaju bez ikakvog odgovora. Autori filma, nadam se zbog nepoznavanja injenica, to pitanje ostavljaju da visi u vazduhu kao logino i umesno. Dakle, misterija. Ko je i zato propustio da sprei atentat? To pitanje, sasvim oekivano, postavlja i koproducent i finansijer filma, Tijani (RTS), ali u obliku krivine prijave Specijalnom tuilatvu za sauesnitvo u atentatu onih koji su znali, a nisu spreili. Misterije, naravno, nema. To zna portparolka Specijalnog suda, ljudi koji su uestvovali u suenju atentatorima, Mia Vasi, poneki vrlo paljivi italac njegove knjige Atentat na Zorana, moda i varm i ebi. Veina ostalih je nasela na misteriju. Visokotirani tabloidi svakako. Preteni deo televizijskih stanica, naravno na elu sa RTSom, bez ikakvog komentara prenosi sadraj Tijanieve krivine prijave zasnovane na senzacionalnoj misteriji, koju lansiraju Riha, Mandi i Mija u filmu g. varma. Veliki deo javnosti se pita: stvarno, zato se to ne ispita; zar nije i Dejan Mihajlov pokrenuo to pitanje oduvek nam je bio sumnjiv taj Beba. Meni Vasi, dodue sa aljenjem, prigovara zato to uestvujem u toj suvinoj aferi. Da mu pomognem, stvar je jo gora, ja sam aferu i pokrenuo videvi da niko ne reaguje.
340

Naravno da je UBPOK imao listu sumnjivih, ali nije imao dokaze da ih hapsi, sve do ranog jutra 12. marta 2003. Sve to je utvreno na suenju atentatorima nema misterije. Samim tim nema mesta ni krivinoj prijavi tuilatvu, jer tuilatvo sve to ve odavno zna. Zato sam se javio? Zato to se film bavi pozadinom atentata, kako sam naziv filma kae. To je ono to i ja pokuavam da inim, to je ono to Specijalno tuilatvo stalno obeava. Film varma plasiranjem svoje misterije zamagljuje to pitanje podgrevajui propalu priu Dejana Mihajlova, koji je tek na sudu priznao da je lagao u aru politike borbe. Unoenjem rei pozadina atentata u naslov svoga filma, autori sugeriu da filmom otkrivaju neto do sada nepoznato i znaajno u vezi sa ubistvom Zorana inia (ime se moe objasniti i njegova velika gledanost). Taj naslov odreuje, kako Vasi kae, anr i svrhu filma. Milioni koji su gledali tu emisiju, naravno, ne znaju injenice i nisu itali knjigu Mie Vasia, niti su tako pomno pratili suenje atentatorima. Njima je vrlo uspeno ugraen lani crv sumnje. ak je i Sra Popovi zamerio autorima da u filmu nema raskrinkavanja () to nije bila ni svrha, ni anr tog filma (videli smo da jeste), pa se stoga ne moe uzeti kao dokaz zavere i izdaje. Moj odgovor g. Vasiu: sasvim suprotno od onoga to on tvrdi, ja zameram autorima filma to u filmu IMA raskrinkavanja. Autori raskrinkavaju, preko svedoka Rihe, Mandia i Mijaa, da su neki ljudi (Vladimir Popovi) i pre atentata znali imena, ak posedovali fotografije atentatora i da su, dakle, atentat morali da spree (zato ga nisu spreili). Raskrinkanog je potom, logino, tuio Tijani, direktor firme koja je film finansirala. A varma i ebia nisam optuio ni za zaveru ni za izdaju, ve za neprofesionalno obavljen posao, pre svega zato to nisu potraili objanjenje misterije tako to bi uli i drugu stranu. Zar to nije prvo, zlatno pravilo vae profesije? Svoj lanak Vasi je naslovio reju istunci. To shvatam kao ono od smrada niko nije umro.
Peanik.net, 24. 03. 2008. Danas, 26. 03. 2008.
341

Odgovor na Insajder
Razgovor vodio Aleksandar Rokni Posle pokuaja atentata kod hale Limes 21. februara 2003, ostalo je nejasno da li je policija, dok je Dejan Milenkovi Bagzi bio u zatvoru ili kada je ve puten, uvidom u bazne stanice ustanovila veze koje su funkcionisale toga trenutka na tom podruju. Policijski inspektori su shvatili da je re o atentatu i da je u to umean zemunski klan. Naen je i drugi kamion, koji je kupilo isto lice kao i Bagzijev, i oni su shvatili da je ta dva kamiona trebalo da zajedno uestvuju u atentatu na premijera inia. Znali su ko je Bagzi. Za to vreme, Ljubia Buha ume daje iskaz van granica drave specijalnom tuiocu Jovanu Prijiu. Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) upoznata je sa Buhinim svedoenjem. On detaljno svedoi o tome da je doneta odluka da se ini ubije, ko je doneo odluku, da su u to umeani Milorad Ulemek Legija, Duan Spasojevi i zemunski klan. U noi izmeu 11. i 12. marta 2003. tuilac Priji stie u Beograd sa potpisanom Buhinom izjavom, koja je ve mogla da se upotrebi, takva kakva je, na sudu. U tom trenutku, sva su imena poznata i prikupljene su fotografije. Inae, fotografije su jo ranije bile noene onim prodavcima kamiona da se vidi ko je kupovao te kamione. Tada se prvi put te fotografije i pominju. Sve je to na sudu potpuno jasno utvreno. U trenutku kada se desio uspeli atentat na inia, policija ima spremna sva imena i fotografije ljudi koji treba da budu uhapeni za pokuaj atentata kod Limesa. Naravno, odmah objavljuju taj spisak. Zato od pokuaja atentata kod Limesa do uspelog atentata policija nije uspela da ih uhapsi? Prvo, nije postojala Buhina izjava i nisu mogli da krenu, jer nisu imali taj osnovni dokaz. Drugo, policajci su na sudu svedoili da su se pripadnici zemunskog klana posle Limesa povukli u takozvane tekove i prestali meusobno da komuniciraju telefonima, tako da ih je bilo nemogue nai. Oni su prvi put izali iz tekova da bi izvrili atentat. O tome su svedoili pripadnici zemunskog klana na sudu,
342

neki zatieni, a neki i bez mera zatite. Prema tome, sve je jasno kao dan. Odbrana optuenih je na sudu pokuavala da to istakne kao neku misteriju, u stilu kada se znalo, zato se nije spreilo. Sada se odjednom podgreva ta ista pria. Nadam se da je gospodin Filip varm, autor dokumentarca, dobronameran, ali u ovom sluaju je bio krajnje nesavestan i povran, jer se nije javio ak ni Vladimiru Popoviu da ga pita odakle je on to znao. To bi bilo normalno. Meni je ao to je gospoa Antonela Riha sa B92 u emisiji dovedena u situaciju da se iuava. Njena dunost nije bila da zna, ali je to bila dunost autora. Ti ljudi su doprineli sumnji, odjednom se pojavila neka misterija i ne moe da se objasni kako su oni doli do tih fotografija samo dva sata posle ubistva. A sve je to raieno i jasno. Mislite li da je podnoenje zahteva za istragu protiv Vladimira Popovia i nepoznatih ministara iz inieve vlade neka vrsta pritiska na Vrhovni sud, koji bi uskoro trebalo da raspravlja o albama na osuujuu presudu za ubistvo inia? Mislim da to ne moe da utie. Shvatam da je ovo uinjeno u aru politike borbe, kao to kae Dejan Mihajlov, i da se ta ista pria, koja je ve jednom pukla, opet ponavlja u predizbornoj kampanji, opet u slinom trenutku. Ljude koji to rade ne zbunjuje to to je Mihajlov na sudu morao da prizna da je lagao. Oni e to ponavljati beskrajno. Na sudu je ustanovljeno da su na spisku zemunskog klana za likvidaciju, pored inia, bili i Vladimir Popovi, edomir Jovanovi, Gao Kneevi, Goran Svilanovi. Ova pria se javila kao odgovor na Insajder TV B92 o politikoj pozadini ubistva premijera inia. Jer, moralo se neto kazati. Ba kao to je posle prole emisije Insajder bio uhapen gospodin Rade Terzi, bivi beogradski okruni javni tuilac, po besmislenoj optubi koja e sigurno pasti, tako je i posle ovoga Insajdera trebalo preduzeti neto to se zove umanjivanje tete. To znai, mi emo da ih optuimo, pa e javnost biti zbunjena time to jedni optuuju druge i izvesti zakljuak da su moda svi u to umeani. To je ta ideja.
Danas, 18. 03. 2008.

343

Obeanje specijalnog tuioca

Imam kolekciju izjava specijalnog tuioca, od one prve kada je kazao: to emo pokrenuti im vi date zavrnu re, to je bilo pre godinu i po dana, preko one da e to da raspravi istorija, do one da se eka pravosnanost presude. Pokazalo se da oni, kada govore o politikoj pozadini, u stvari misle na Terzia koji je oslobodio Legiju, a znao je da e ovaj ubiti inia; ili da je politika pozadina ono o emu pria Tijani, da je u stvari Beba ve dva sata kasnije znao ko su ubice i da e onda svako pametan razumeti da ih je on i angaovao. Tako da ne verujem da e specijalni tuilac ita preduzimati. A eleo bih i moda bi bilo i zgodno da se razjasni da je ta politika pozadina u stvari krivino delo oruane pobune, u kojoj je Kotunica odigrao vrlo sumnjivu ulogu, za koju postoje svi mogui dokazi koje je prikupio Kljajevi na suenju za atentat na inia. Za mene je to jedina politika pozadina, iz razloga koje je naveo Priji u optunici da je oruana pobuna u stvari bila prvi korak ka atentatu, i da su te dve stvari usko povezane, jer je uspeh pobune stvorio mogunosti i sredstva, preko zadobijene kontrole dravne bezbednosti. inia su ubili dravni slubenici. Ljudi koji su radili u dravnoj bezbednosti su ga ubili orujem koje je uzeto iz dravne bezbednosti, po informacijama koje su dobijene iz dravne bezbednosti. Tako da upotreba te sintagme politika pozadina zamagljuje injenice. Re je o oruanoj pobuni, tekom krivinom delu protiv ustavnog poretka i bezbednosti, a o okolnostima pod kojima je izvreno to krivino delo sasluani su brojni svedoci, prikupljene su izjave od samih optuenih koji dokazuju da se radilo o oruanoj pobuni. ak postoje i trake na kojima su snimljeni prislukivani razgovori, u kojima se esto pominje Kotunica. Dakle, to je za mene politika pozadina, ali ne vidim da se govori o oruanoj pobuni, nego se stalno govori o toj nekakvoj fantomskoj pozadini. I onda ljudi s pravom kau: pa to uopte nije pravna kvalifikacija, ne postoji takav izraz u krivinom
344

zakonu, to ne znai nita. Tano, i karakteristino je da tuilac govori na tako nejasan i zbunjujui nain. Postoji sumnja da su DSS i Kotunica lino imali nekakvu ulogu u pobuni. Kotunica je oigledno imao, jer pobunjenici kau ovo moe da zaustavi samo Kotunica. Ako Spasojevi kae nemojte da kaete eelju da smo uspostavili kontakt sa Kotunicom, ako se oni viaju sa Tomiem i Bulatoviem usred pobune, ako im ovi obeavaju da nee krenuti na njih, ako Kotunica ne izvrava svoju ustavnu obavezu da kao vrhovni komandant ugui pobunu onda je jasno da nekakva uloga tu postoji, ali da ona nije ispitana. Mislim da e presuda biti potvrena samo zato da se cela ta pria skine sa dnevnog reda i da se vie ne pominje. Svakog 12. marta nastane jedna briga i strepnja da e ta pria opet da se otvori. Oni ekaju da to polako potone u prolost i da postane neka istorijska misterija, a i takvih izjava je bilo, da se to nikada nee saznati. Pa ako nee da sazna, nee se saznati. Taj sluaj je zatvoren odmah, i to na isti nain na koji nam je oproten genocid. Kada je u Sablji istraga krenula ka Kotunici, odmah se zavapilo iz Evropske unije nemojte to da dirate, nemate vi snage, bre, za to. Samo ete da napravite dumbus. On ima vojsku iza sebe i moete da napravite graanski rat. Nemojte nita da ga pitate, pravite se ludi. Eto, imate pucae, sudite pucaima i zadovoljite se time... Mi smo, dakle, stalno tretirani kao neki maloletnici, kao neki olo koji nije u stanju da rasvetli ovaj sluaj i koji nije zasluio nikakvu pravdu, i bolje bi mu bilo da se time ne bake, nego da gleda nekako da zamulja stvari i da ide dalje. Tako nas tretiraju pusti ih, ne znaju oni za bolje. Lino sam pogoen u svom nacionalnom dostojanstvu tim stavom.
Emisija Peanik, 18. 09. 2008.

345

Razgovor vodio Bojan Toni

Zloin bez kazne

Da li u intervjuu Stanka Subotia Jutranjem listu nalazite potvrdu svoje ideje da postoji politika pozadina atentata na inia? Intervju Stanka Subotia svakako sadri tvrdnje koje se uklapaju u ceo onaj niz dokaza koje sam predlagao na glavnom pretresu, a koji bi da su izvedeni pomogli da se rasvetli politiki kontekst toga dogaaja. To se, pre svega, odnosi na medijsku kampanju iz DSS-a da se ini povee sa vercom cigareta, da se oznai kao mafija, ime se pripremao teren da se atentat na njega pripie tobonjem unutranjem obraunu mafije. Tako neto i jeste pokuavano u izjavama samog Kotunice, Nalia, Joia, Tijania, koji su te tvrdnje zasnivali na pisanju Pukanievog Nacionala, kao i na pismima Ljilje Buhe, pisanim po diktatu Ulemeka i Spasojevia. Dakle, radilo bi se o sinhronizovanoj kampanji Kotuniinog okruenja i kasnijih ubica. Suboti takoe tvrdi da je u Kotuniinom kabinetu postojala neformalna grupa koja je vodila tu kampanju, na elu sa Radetom Bulatoviem, Draganom Joiem, Aleksandrom Tijaniem i Aleksandrom Nikitoviem... Ja sam na sudu predlagao sasluanje prve trojice, ali je Sud taj predlog odbio. Zanimljiva je i tvrdnja Subotia da su tekstovi Nacionala prevoeni u Kotuniinom kabinetu i slani tuilatvu u Bariju i Uredu za borbu protiv korupcije Evropske unije. A posebno je zanimljiva tvrdnja Subotia da poseduje materijalne dokaze i svedoke o tome da je Duan Mihajlovi pokuao da ga reketira za 15 miliona evra, da bi ga zauzvrat skinuo sa liste lica sumnjivih za verc duvana. Ako stvarno postoje takvi dokazi, onda bi se mnogo lake razumelo neobjanjivo i niim izazvano, spontano i strasno istupanje Duana Mihajlovia, kada je naknadnom pameu u Poligrafu Jugoslava osia iznenada otkrio da iza atentata na inia stoji, u stvari, Vladimir Beba Popovi, da je to ta politika pozadina za kojom svi uzaludno tragaju na pogrenom mestu. I to u vreme kada je na elu unutranjih poslova bio Dragan Joi.

Koliko vam Subotievi stavovi u tom intervjuu deluju ubedljivo? Prvo, mora se odmah rei, Stanko Suboti se nalazi pod optuenjem i svakako ima interesa da injenice predstavlja na nain koji je koristan za njegovu odbranu. Dakle, mora im se prii oprezno. S druge strane, ne samo to slika koju on prezentuje, uzeta sama za sebe, deluje logino i koherentno, ve se uklapa i u mnoge druge injenice, kako one optepoznate, tako i one ije sam dokazivanje predlagao u Specijalnom sudu. One se pre svega odnose na podudarnost javno iznoenih politikih stavova i ciljeva atentatora i Kotuniinog okruenja, kao i odnosa, susreta i razgovora na relaciji Ulemek-Spasojevi-Tomi-Bulatovi-Kotunica-Bagzi-KajganiJoi. Konano, punu panju zasluuju i navodi Stanka Subotia da za neke od ovih tvrdnji moe da ponudi materijalne dokaze i svedoke. Dakle, bez obzira na procesni poloaj Stanka Subotia, njegove izjave, iz navedenih razloga, dovoljno su kredibilne da bi zahtevale ozbiljnu proveru. Istina o atentatu na Zorana inia e isplivati, ona isplivava postepeno kroz nove i nove delove mozaika i razumno je oekivati da e se to i nastaviti. Kao i u procesima za ratne zloine, u procesu atentatorima na Zorana inia u senci je ostala uloga drave. Ne znam ta podrazumevate pod dravom? Na osnovu svega to danas znamo, u doba atentata su pojedini dravni organi vodili uzajamno suprotstavljenu politiku, politiku reformi protiv politike kontinuiteta, pod uticajem dve estoko suprotstavljene grupacije, od kojih je jednu predvodio predsednik vlade, a drugu predsednik republike. Sukob ini-Kotunica bio je glavno politiko obeleje celog perioda od 5. oktobra 2000. do atentata 12. marta 2003. Ko je od njih bio drava? Nakon Miloevievog pada, znalo se da je Miloevi izgubio, ali ko je pobedio, nije bilo jasno. I oko toga se vodila bespotedna borba. Sudski proces otpoela je vlada ubijenog premijera, a zavrila ga vlada Vojislava Kotunice. Specijalni sud je osnovala vlada Zorana inia, zakon o zatienom svedoku je takoe donet za vreme te vlade, a druga strana je opstruirala te napore. Atentatori su otkriveni i dokazi protiv njih prikupljeni za vreme vlade inieve ekipe, proces je opstruirala potonja vlada Vojislava Kotunice. Specijalni tuilac postavljen je za vreme prve
347

346

vlade, druga ga je smenila. Predsednik Vea je doao na svoje mesto pod inievom vladom, pod Kotuniinom je demisionirao sa objanjenjem da ne moe da sudi pod pritiskom. Sud i Tuilatvo su, naravno, dravni organi, ali koje drave? Da li je tuilatvo moglo ili moralo da proiri optunicu? Ja sam na glavnom pretresu obrazloenim pismenim podneskom predloio da se optunica protiv Ulemeka proiri i optubom za oruanu pobunu iz novembra 2001. Sudija Kljajevi je izveo niz dokaza, iz kojih je postalo oigledno da je Ulemek bio organizator te pobune kojoj je cilj bio dravni udar. Po Zakonu o krivinom postupku, kada tuilac tokom postupka po jednom delu ustanovi da postoji osnovana sumnja da je poinjeno i neko drugo delo, duan je da i za to delo podnese optunicu. On to moe uiniti u posebnom postupku, a moe i proiriti optunicu u tekuem postupku. Ovde je bilo potrebno proiriti optunicu iz dva razloga: prvo, iz ekonominosti, jer potrebni dokazi su ve izvedeni pred sudom, pa nema smisla ponovo ih izvoditi u nekom novom postupku. I drugo, prema stavu samoga Tuilatva iznetom u optunici, oruana pobuna i atentat su i objektivno i subjektivno povezani, cilj im je bio isti, ruenje vlade Zorana inia; umiljaj i motivi Ulemeka su isti, dovoenje na vlast patriotske vlade, tako da dva dela stoje i u kauzalnoj vezi. Naime, u samoj optunici se kae da je uspeh oruane pobune atentatore ohrabrio da u istom cilju upotrebe i druga sredstva, kao to je ubistvo premijera. Da li je predsedavajui vea mogao iz postupka da naloi pokretanje istrage protiv ljudi koji nisu obuhvaeni optunicom? Naravno da nije. Pokretanje istrage uvek je zadatak tuilatva. S druge strane, predsedavajui Vea mogao je da saslua kao svedoke ljude iz politike, koji su oigledno kontaktirali atentatore pre atentata, vodili s njima politike razgovore, delili iste politike ciljeve, neinjenjem pomagali oruanu pobunu, svojim javnim izjavama je podravali, a kasnije tokom postupka zavodili javnost i dravne organe lanim optubama koje su pogodovale atentatorima, na primer, kriom i nezakonito se sastajali sa odbeglim Ulemekom itd. Atentat je politiko delo i politiki kontekst toga dela se morao ispitati.
348

Gospoa Nata Mesarevi je vrlo neprofesionalno zavrila taj postupak. Dau vam samo jedan primer. Ona je nezakonitim odlukama spreila potpuno sasluanje generala Ace Tomia, koji je imao mnogo toga da kae o svojim susretima sa Ulemekom i Spasojeviem, o kojima su govorili neki svedoci. Drugi primer: ona je zastupnike oteenih nezakonito onemoguila da izvre uvid u transkripte razgovora voenih na relaciji Dejan Milenkovi-Biljana Kajgani, u kojima se, prema naim pouzdanim informacijama koje su dospele i u javnost, sugerisalo Milenkoviu da d lani iskaz i to predstavljalo Milenkoviu kao ideja najmonijih ljudi u zemlji, lako prepoznatljivih inicijala D.J. i R.B. Samo zbog te dve stvari gospoa Mesarevi bi trebalo da bude razreena sudilake dunosti. Meutim, ona je nagraena postavljanjem na mesto predsednika Vrhovnog suda, sa koga je posle slala sudovima u Srbiji raspise da ne rade nita na predmetima u kojima je tuena drava. ta jo rei?
E-novine, 14. 05. 2009.

Nezavreni proces
Koje delo je optuenima stavljeno na teret
Proces atentatorima na predsednika prve demokratski izabrane vlade posle Miloevia tokom etiri godine svog trajanja u naoj javnosti uporno je pogreno nazivan suenjem za ubistvo inia. Krivino delo koje je optuenima stavljeno na teret, meutim, nije bilo krivino delo ubistva. Optuenima se sudilo za dva krivina dela: udruivanje radi neprijateljske delatnosti(lan 136 OKZ) i ubistvo predstavnika najviih dravnih organa (lan 122 OKZ). Dakle, optuenima se uopte nije sudilo za krivino delo ubistva. Ubistvo je delo koje za zatitni objekat ima ivot i telo, sistemski se nalazi u drugom poglavlju Krivinog zakona, a u doba savezne dra349

ve bilo je ak inkriminsano i drugim zakonom (republikim). Dela koja se optuenima stavljaju na teret optunicom su dela koja imaju za zatitni objekat ustavni poredak i bezbednost zemlje. Ubistvo se kod jednog od ova dva dela pojavljuje samo kao specifino sredstvo izvrenja toga dela, ija je sutina napad na ustavni poredak i bezbednost. Najprostije reeno, ubistvo je delo kojim se napada ivot, dela koja se optuenima stavljaju na teret su dela kojim se napada drava.

Spasavanje Srbije

cije poeli su 6. oktobra 2000. Nukleus i glavna poluga Miloevieve politike bili su vojska i policija, a unutar njih takozvane bezbednosne strukture. Restauracijski napori bili su oigledni odmah, pre svega u nastojanjima desnog krila DOS-a da zatiti Miloeviev aparat od reformisanja, lustracije i odgovornosti, pod izgovorom da bi to destabilizovalo zemlju. Upravo ovaj aparat pojavie se u optunici o kojoj govorimo kao okosnica zloinakog udruenja. Pobunom JSO iz novembra 2001. poniteni su pokuaji reformisanja toga aparata kao nukleusa staroga reima, a iz toga aparata godinu dana kasnije regrutovani su i atentatori.

Specijalni tuilac je kvalifikovao delo optuenih kao dravni udar, jer je dokazima prikupljenim u istrazi ustanovljeno da njihova namera nije bila da ubiju Zorana inia, ve da po reima samog Zvezdana Jovanovia, koji je povukao oroz snajperske puke 12. marta 2003 spasu Srbiju, to jest da umesto izdajnike dosovske vlade na vlast dovedu prave patriote. Dakle, njihov umiljaj i namera bili su upravljeni na nasilno obaranje prve demokratski izabrane vlade, tj. dravni udar kojim bi se praktino izvrila restauracija Miloevievog reima, koji je takoe nazivao svoj reim patriotskim, za razliku od opozicionih izdajnika. Tvrdnja da je cilj zloinakog udruenja bila restauracija Miloevievog reima moe izazvati dve primedbe: prvo, da je to bio komunistiki reim, koji je istorijski nepovratno nestao i koji se ne moe restaurirati; i drugo, da se Miloevi u trenutku izvrenja dela nalazio u Hagu i da je njegov povratak nemogu. Meutim, ove primedbe ne stoje. Jasno je da sutina Miloevievog reima nije bila izgradnja socijalizma ili ostvarenje komunistike utopije. Dimne zavese koje je stvarala Mirjana Markovi od objektivnog posmatraa ne mogu sakriti jasnu injenicu da je sutina toga reima bila: na unutranjem planu, prekrajanje unutranjih granica bive Jugoslavije posredstvom sile, a na spoljanjem planu, dizanje zida prema zapadu i okretanje Rusiji i Kini. Komunistiki pedigre te vlasti bio je tu sasvim sekundaran. injenica da je Miloevi u Hagu, i injenica vojnog poraza koji je zaustavio osvajake ratove, same po sebi ne predstavljaju prepreku reastauraciji politike toga reima. Ciljevi te politike mogu biti privremeno i delimino odloeni, a ona se moe voditi i bez Miloevia, sa ljudima koji su mu 24. septembra 1999. dali dva miliona glasova. U stvari, pokuaji restaura-

Prema optunici, ovaj puzei dravni udar zapoeo je jo novembra 2001, neposredno nakon predaje Slobodana Miloevia Hakom tribunalu. Dakle, onoga trenutka kada su atentatori i njihovi nalogodavci morali izgubiti svaku nadu da bi se Slobodan Miloevi mogao vratiti na vlast politikim sredstvima. Taj dravni udar, prema zavrnoj rei Specijalnog tuioca, zapoinje stvaranjem zloinakog udruenja koje organizuje oruanu pobunu Jedinice za specijalne operacije (Crvenih beretki)33. Oruana pobuna je teko krivino delo (lan 124 OKZ) protiv ustavnog poretka, ali poto pobuna uspeva, lanovi zloinakog udruenja ostaju nekanjeni, tavie, prema optunici, oni bivaju ohrabreni da svoj cilj nastave da ostvaruju i drugim sredstvima, to jest ubistvima. Drugim reima uspeh oruane pobune bio je prvi korak na putu restauracije i poraz prve demokratske vlade34 i on je stvorio uslove da se puzajui udar nastavi ubistvom premijera inia, koje je imalo za posledicu i pad itave njegove vlade. Da li treba podseati da je pobuna uspela pre svega zbog politike podrke koju je imala, i da bi taj uspeh bio nemogu
33
Kad god pomislim na Zorana inia setim se onog kadra, snimljenog nou, u kome on dolazi meki na rupu, to jest prelazi nekih dvadesetak koraka odvratnom, izbetoniranom stazom osvetljenom ugavim neonskim svetlom i ulazi u kasarnu JSO u Kuli. Ispred ga eka njegov budui delat, ali on koraa odluno, reen da ide do kraja. Taj trenutak veoma podsea na onaj u kome, svestan da ini moda fatalni korak, Orfej silazi u Tartar, proavi pored besnog Kerbera. (Goran Markovi, Zoran ini, ili o hrabrosti, blog B92, 11.03.07). 34 U svom svedoenju na glavnom pretresu, svedok Goran Petrovi, bivi naelnik Slube bezbednosti, ovako opisuje okonanje oruane pobune: U tom trenutku drava je predala vlast kriminalcima.
351

Puzei dravni udar

350

da su Predsednik drave i Vojska u tom trenutku izvrili svoju ustavnu obavezu i pobunu uguili?

izjavama, postupcima i pritiskom na medije normalan tok procesa, neprikriveno ustajui ak i u odbranu samih atentatora.36

Nezavreni proces

Dva lica jednog suenja

Po mom miljenju, restauracija (bivi premijer ivkovi to zove kontrarevolucijom) je uspela, uprkos injenici da se njoj jo uvek ponekad ponegde daje otpor. Ta injenica objanjava i skromne domete upravo zavrenog procesa. Dravni udar je uspeo. Naime, kao to je uspeh oruane pobune onemoguio kanjavanje pobunjenika, tako je upravo ubistvo tadanjeg predsednika vlade (koje je gotovo automatski dovelo i do ruenja tzv. dosovske vlade) onemoguilo kanjavanje svih zaverenika. Dodue, u vanrednom stanju, koje je atentatore, po sopstvenom priznanju, iznenadilo, pohvatani su i optueni neposredni izvrioci, ali je tadanja vlada ostala suvie slaba (kratkog veka) da bi bila u stanju da razotkrije i sankcionie celu zaveru (organizatore i nalogodavce). U tome je odreenu ulogu odigrala i tzv. meunarodna zajednica, koja nije razumela prirodu samoga dogaaja i koja je insistirala da istraga ne ide u loginom pravcu istraivanja umeanosti politikih protivnika te vlade, u iju korist je udar i planiran. Moe se samo pretpostaviti da je u tom trenutku prevladao (moda i opravdan) strah, kako kod meunarodnih faktora tako i kod same vlade Zorana ivkovia, da bi svaki pokuaj istraivanja te politike pozadine mogao dovesti do destabilizacije zemlje, pa, imajui u vidu politiku orijentaciju Vojske, ak i graanskog rata.35 Sa konanim padom inieve vlade, tj. sa konanim uspehom zaverenika, takav tok procesa postao je i praktino nezamisliv. tavie, iza zatvorenih vrata, bez obrazloenja, povuena je optunica protiv generala Ace Tomia, a korisnici udara otvoreno i agresivno minirali su svojim
35
Kako NIN saznaje, na ovonedeljnim redovnim konsultacijama ambasadora vodeih zapadnih zemalja u Beogradu, prvi put od uvoenja vanrednog stanja i konsolidacije vlasti, preovladao je ton blage zabrinutosti... Vlada Zorana ivkovia dobila je jasan signal u tom pogledu (neete valjda biti toliko glupi da privodite Vojislava Kotunicu), o emu verovatno svedoi i iznenadna poplava izjava njegovih politikih partnera da privoenje Kotunice ne bi ostavilo dobar utisak (Ljiljana Smajlovi u tekstu Peanik, NIN, 17.04.03).

Nastala je jedna neobina i retka situacija: postupak koji je zapoeo pod jednom vladom iji je premijer ubijen, morao se nastaviti pod drugom, koja je imala politiku korist od toga ubistva37. Iz te nove vlade odmah je poela opstrukcija sudskog procesa, odatle su poele da dolaze ideje da Specijalni sud treba ukinuti (ministar pravde Zoran Stojkovi), pa onda da (nakon podizanja optunice) sve treba vratiti u stadijum istrage (ministar unutranjih poslova Dragan Joi), jer je proces montiran od pravih ubica (Gradimir Nali), koje treba traiti u samoj vladi Zorana inia (generalni sekretar vlade Mihajlov). Pod tom novom vladom, Specijalni tuilac Priji, autor optunice, morao je da ustupi svoje mesto novom tuiocu, njegov zamenik Radovanovi je uhapen pod optubom da je svojoj supruzi odao dravnu tajnu, a predsedavajui vea Marko Kljajevi naputa proces i sud sa obrazloenjem da ne moe da sudi pod pritiskom. Pripadnici policije koji su se istakli u vanrednom stanju otkrivanjem i hapenjem atentatora, izloeni su sistematskoj istki, hapenjima, smenama sa vanijih funkcija. Ubijena su dva svedoka, vaan svedok-saradnik, i jedini svedok koji je prepoznao optuene atentatore. Ministri Joi i Stojkovi i direktor BIA Bulatovi tajno se sastaju sa prvooptuenim dok se on nalazi u bekstvu, povlai se optuba protiv generala Ace Tomia i Borislava Mikelia. U toj atmosferi otpoinje suenje agresivnom zloupotrebom procesnih ovlaenja od strane advokata odbrane podnoenjem krivinih prijava protiv sudija, samovoljnim naputanjem glavnog pretresa. Proces danima ne moe da pone, a ove zloupotrebe prava na odbranu ostaju nesankcionisane. Na optuenikoj klupi vlada oputena i vesela atmosfera u kojoj esto uestvuju i uvari. Optueni prete
36
Vidi: Marija Obradovi, Sudski proces optuenima za atentat na premijera Zorana inia u zborniku Zoran ini, etika odgovornosti, Helsinki odbor, 2006, str. 327-379. 37 U izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije i Crne Gore u 2005, koji je objavio Danas 14.11.05, kae se da su primeeni oigledni pokuaji pojedinih lanova Vlade da se meaju u rad sudstva.
353

352

svedocima i Specijalnom tuiocu, vreaju sud i ostale uesnike postupka. Njihovi simpatizeri demonstriraju u sudnici sa upadljivim oznakama Crvenih beretki (to sud tolerie), reaju se pretnje majci i sestri Zorana inia i samim sudijama. Prvooptueni postaje medijska zvezda. Odbrana optuenih gotovo iskljuivo se sastoji u niim potkreljenim tvrdnjama da je njihovim klijentima sve montirano, nameteno, materijalni dokazi su podmetnuti, priznanja iznuena, svedoci i vetaci od strane Specijalnog tuioca podueni da lau. Ovakva odbrana naravno nije dozvoljena, jer u stvari predstavlja niz optubi za teka krivina dela zloupotrebe poloaja od strane velikog broja slubenih lica, ali sud na to ne upozorava branioce, a veina medija savesno prenosi ove klevete, bez ikakvog komentara. U takvim okolnostima bilo je vrlo teko pokuati da se rasvetli politika pozadina atentata, ali se to prosto moralo uiniti. U sudskom postupku svi uesnici imaju razliite, zakonom odreene uloge i dunosti. Te dunosti se moraju izvravati bez obzira na ono to ine drugi uesnici postupka i bez obzira na okolnosti koje vladaju van sudnice, u politikoj stvarnosti, u drutvu. Ova knjiga govori o tome. Ono to se dogodilo 12. marta 2003. ne moe se razumeti ako se ne razume ta se dogodilo novembra 2001. Ja sam zato predloio da se optunica proiri optubom za oruanu pobunu. Jula 2005. specijalni tuilac je obeao da e oformiti taj predmet im se zavri ovo suenje, ali iz nekih nedavno objavljenih izjava vidim da sada prema tome ima neke rezerve38. Dokazi koje sam na suenju predloio imali su svrhu da razjasne upravo politike injenice i okolnosti o kojima sada govorim. Kao to je poznato, sud je te predloge odbio. Obrazloenje koje je sud za tu odluku dao, potpuno je neodrivo, i ja sam se jedino time bavio u svojoj zavrnoj rei, jer je to, budui da oteeni nema pravo albe, bila poslednja prilika da se to uini.
38
U nedavno objavljenom intervjuu, specijalni tuilac Slobodan Radovanovi na pitanje novinara o pokretanju postupka za oruanu pobunu odgovara: to se tie ovog pitanja Crvenih beretki, o kome je u poslednje vreme bilo puno rei u medijima, sve to vidim kao pokuaj pritiska na rad pravosua. Konkretno i na rad Specijalnog tuilatva, jer se navodno oekuje, prema izjavama pojedinih, pokretanje postupka. (Srbijom treba da vlada pravo, a ne kriminal, Pravda u tranziciji, broj 9, april 2007).
354

Samo suenje je imalo niz drugih aspekata i stoga mi nije bila namera da na ovom mestu prikaem itav tok i punu sadrinu procesa. Da bi se ira javnost upoznala sa pokuajem rasvetljavanja politike pozadine atentata i odbijanjem suda da se u to rasvetljavanje upusti dovoljno je bilo da se na ovom mestu predoi samo na Predlog za proirivanje optunice i Predlog za dopunu dokaznog postupka (uz priloge i pismene dokaze koji su podastrti sudu), kao i Odluka suda da odbije ove predloge. Zavrna re predstavlja rezime i osvrt na odluku suda po ovom pitanju, dok je misterija transkripta razgovora izmeu Biljane Kajgani i Dejana Milenkovia, najbolja ilustracija nespretnog i nezakonitog rada suda, u pokuaju da se zatakaju injenice koje otvaraju pitanje meanja u sudski postupak pojedinih visokih predstavnika izvrne vlasti.
Uvodno poglavlje u knjizi Sre Popovia Nezavreni proces, Helsinki odbor, 2007.

355

Ko je izgubio Kosovo?
Septembra 1990, u organizaciji tadanje Udruene jugoslovenske demokratske inicijative (UJDI), odrana su dva okrugla stola na temu Kosova, uz uee jednog broja nastajuih politikih organizacija i pojedinaca iz itave Jugoslavije, kao i predstavnika alternativnih organizacija Srba i Albanaca sa Kosova. Na drugom od ta dva sastanka, 1. marta 1990, imenovana je nezavisna komisija koja je trebalo da analizira problem Kosova i predloi metodologiju njegovog reavanja, koja bi se razlikovala od tada postojee neefikasne politike progresivnog zaotravanja odnosa sa kosovskim Albancima, ovinistike propagande i represije. Komisija je zavrila svoj zadatak septembra 1990. i objavila svoj izvetaj u knjizi pod naslovom Kosovski vor. Zakljuci toga izvetaja i danas su interesantni, jer se iz njih moe shvatiti kako i zato je izgubljeno Kosovo i ko je za to odgovoran. Gledano iz dananje perspektive, ovaj izvetaj otkriva dve vane stvari koje se tiu dalje sudbine Kosova. Prvo, da je jo 1990. bilo jasno da je tadanja politika srpskog reima i Slobodana Miloevia vodila u poraz i drugo, da je takvoj politici jedna politiki zrela i odgovorna opozicija morala da se suprotstavi, upravo u zatiti autentinog nacionalnog interesa, jer bi se tim otporom bar stvorili uslovi da se nakon eventualnog dolaska opozicije na vlast problem Kosova reava drugaijim, demokratskim metodama, analizom sukoba, dijalogom i pregovaranjem. Zato opozicija nije ovako postupila? Zato to je bila uplaena uspehom Miloevievog populizma i plebiscitarnom podrkom srpske javnosti njegovoj agresivnoj (samoporaavajuoj) politici na Kosovu. Kratkovidi oportunizam zahtevao je da se pridruite onome koga ne moete da pobedite. Meutim, srpska opozicija time je samu sebe uinila saodgovornom za konani gubitak Kosova. U tom smislu, premijer Kotunica nije mogao biti ubedljiv kada je u Ujedinjenim nacijama pledirao da se uzme u obzir da sadanja vlast ne treba da plaa pogreke Miloevievog reima, jer se u odnosu na kosovski problem politika opozicije, a naroito politika Vojislava Kotunice ni u emu
356

6.

KOSOVO

Dakle, nacija je kako nas ui Fihte tvorevina histeroidna iz svoga temelja. Da bi rasla, ona sebe samu moralno mamuza; da bi bila uverljiva, ona javno proizvodi i izvodi samu sebe. Nacija je histerini i panini informacioni sistem koji sam sebe neprestano uzbuuje, izaziva stres, samoterorom se dovodi u stanje panike i time sam sebe impresionira, kako bi sebe kao zajednicu stresa koja oscilira u samoj sebi uverio da zaista postoji. Peter Sloterdajk

357

nije razlikovala od politike Miloevievog reima. Ne razlikuje se ni danas, kada je ta opozicija na vlasti. Prilikom nedavnog izglasavanja Rezolucije o Kosovu, sadanji predsednik SPS Dai s pravom je primetio: Ne znam emu je bilo potrebno da nas 5. oktobra smenjujete, kada vodite nau politiku.

Dakle, tako je otpoela bespravna gradnja drav koja se sada samo legalizuje. A tu bespravnu gradnju podravala je i srpska opozicija. Pre svih, Vojislav Kotunica. (Njemu je samo smetalo to to je Miloevi komunista). Evo, ukratko, kako su izgledali zakljuci te Nezavisne komisije one daleke 1990:

Zakljuci izvetaja Nezavisne komisije

septembar 1990.
Jedan od zadataka koji je bio stavljen pred Komisiju bio je i taj da predloi nain produetka dijaloga o Kosovu. Prilikom podnoenja prvog izvetaja Komisije na zajednikom sastanku Jugoslovenskog foruma za ljudska prava i pravnu sigurnost graana i Udruenja za jugoslovensku demokratsku inicijativu o temi Ljudska prava na Kosovu i u Jugoslaviji, odranom 9. juna 1990. u Beogradu, Komisija je u est taaka sastavila svoj predlog o nainu produetka dijaloga. Tih est taaka moglo bi se ukratko rezimirati na sledei nain: Dananjim itanjem ove knjiice (Nezavisna komisija: Kosovski vor. Titograd: Chronos, 1990), otkriva se takoe da su motivi ondanjeg SPS i dananje narodnjake koalicije i premijera Kotunice potpuno identini kada javnosti nameu Kosovo kao jedino relevantno politiko pitanje. To je isti pokuaj da se (kako je 1990. reeno) forsiranjem problema Kosova jedna anahrona stranka odri na vlasti. Najkrae reeno, Kosovo je izgubljeno zbog politike Slobodana Miloevia, ali i zbog politike srpske opozicije koja je danas na vlasti. Zato naknadna indignacija dananjih srpskih vlasti, optube na raun biveg reima i krokodilske suze narodnjake koalicije deluju neiskreno i licemerno. (Na jednoj nedavno objavljenoj otroumnoj karikaturi Coraxa, Vojislav Kotunica je prikazan kako lije potoke suza kojima, istovremeno, pere ruke). Uz aplauze srpske opozicije (i Vojislava Kotunice), Miloevieva Srbija je prva razvalila okvire Ustava SFRJ donoenjem ustava Srbije iz 1990, kojim se jednostrano deklarisala kao samostalna i nezavisna, i proglasila princip da granice povlai jai (Slobodan Miloevi), odnosno da pobedniku pripada plen (Kosta avoki).
358

prvo, Komisija je predloila da se propagandistiki prilaz temi zameni analitikim; drugo, da se razgovor vodi na univerzalnoj ravni, kakva je, na primer, ravan zatite svih politikih manjina; tree, da se u tu svrhu izgradi sistem institucionalno razraenih, operacionalizovanih i sankcionisanih garancija zatite manjina; etvrto, da se na tim poslovima angauje u to veoj meri nauka (socioloka, demografska, pravna); peto, da se pokua obezbediti uee novoosnovanih stranaka u iznalaenju reenja; esto, da se problem Kosova stavi u perspektivu svih tekuih promena u Jugoslaviji i Evropi (demokratizacija, evropska integracija i slino). Iako Komisija ostaje kod svih iznetih predloga, moramo naalost konstatovati da je produetak dijaloga danas, samo etiri meseca kasnije, mnogo neizvesniji i udaljeniji. Efekti zapenuane propagande i represivne politike voene na Kosovu doveli su do duboke radikalizacije obe pozicije, do kristalisanja meusobno iskljuivih zahteva za potpunom vlau na istoj teritoriji, do apsolutnog uzajamnog nepoverenja. Stie se utisak da je jedna pogrena politika na Kosovu reena da u njoj istraje do svog potpunog poraza. Ona, raspolaui silom, ne vidi ta bi dijalogom mogla dobiti. Na pokuaje posredovanja, recimo od strane UJDI-ja ili od strane SIV-a (u okto359

bru 1990), ta politika je reagovala nervozno i odbojno. Stie se utisak da, gradei svoj legitimitet iskljuivo na eskalaciji kosovskog sukoba, ona ne nalazi nikakav interes u njegovom mirnom, dijalokom reavanju. tavie, svaki takav pokuaj ona proglaava nacionalnom izdajom, ako je iniciran unutar Republike, odnosno antisrpskom zaverom, ako je iniciran od spoljnih inilaca.

Njen zadatak bi svakako bio da reinterpretira srpski interes, pa makar zbog toga od vladajue stranke bila optuena za nacionalnu izdaju. Jer, jasno je da ne moe biti u srpskom nacionalnom interesu da se odlau procesi demokratizacije; da se iri ksenofobija; da se Srbija izoluje unutar Jugoslavije, unutar Evrope, pa i sveta; da se daju argumenti secesionistikim aspiracijama ne samo Albanaca, ve i drugih naroda u Jugoslaviji; da se razbija federacija koja jedina moe okupiti srpski narod u jednu dravu. U srpskom je nacionalnom interesu da se pokua otvoriti dijalog sa Albancima; da se prizna alosno stanje ljudskih prava na Kosovu; da se sa Albancima jo jednom pokuaju zasnovati odnosi koegzistencije namesto odnosa meusobne dominacije dveju etnikih grupa; da se razdvoji pitanje separatizma i secesionizma od svih ostalih kosovskih problema; da se stvori jedna kredibilna srpska politika, koja bi otvorila mogunost za artikulisanje razumne pozicije koju bi i ostali morali prepoznati kao takvu. Drugim reima, mogunost produetka dijaloga o Kosovu danas iskljuivo zavisi od sposobnosti srpskog naroda da iznedri takvu opoziciju koja bi bila u stanju da samostalno i odgovorno redefinie i reinterpretira autentini, realni i dugoroni srpski nacionalni interes. Poto je Izvetaj Komisije ve dobio svoju konanu formu, dogaaji su ga pretekli, pa bi se ak moglo rei da je u izvesnom smislu postao i iluzoran. Naime, posle donoenja Programa za ostvarivanje mira, slobode, ravnopravnosti, demokratije i prosperiteta SAP Kosova (Slubeni list SRS, br. 15/1990), rasputanja kosovske skuptine, poslanike ustavne deklaracije, tzv. kaanikog ustava i nacrta novog ustava Srbije postalo je jasno da se radi o dvema pretenzijama na suverenitet na istoj teritoriji, odnosno, reeno jezikom naeg izvetaja: o pokuaju ustavnopravnog institucionalizovanja dominacije i na jednoj i na drugoj strani. Rezultat pipavog rada na prikupljanju, obradi i interpretaciji injenica Komisiju je doveo do zakljuka koji su dogaaji nedvosmisleno potvrdili, da je sav na uloeni trud praktino suvian. Sada, kada su karte konano otvorene, vidi se ono to je Izvetaj i nasluivao da je sve to je poslednjim dogaajima prethodilo bilo samo predigra, taktiziranje i propagandni rat, kojima je pripremano iznoenje zahteva za suverenitetom, bilo u vidu praktinog ukidanja autonomije, bilo u vidu konstituisanja kosovske republike.

U takvim okolnostima, teko se moe zamisliti bilo kakav produetak dijaloga, koji jedva da je i zapoet. Danas je jasno da se dijalog o Kosovu ne moe nastaviti, dok se unutar Republike Srbije ne shvati da srpski nacionalni interes, kako ga definie, interpretira i zastupa u praksi tekua srpska politika, predstavlja samo prerueni interes jedne anahrone stranke koja pokuava da se odri na vlasti u uslovima u kojima je to nemogue. Dokle god srpska opozicija ne uvidi da bezrezervna podrka represivnoj politici na Kosovu teti, pre svega, autentinim srpskim interesima, ova situacija se nee izmeniti. Naime, podravajui ovu politiku, na dugi rok svakako osuenu na poraz, opozicija, na sopstvenu tetu, dri zaleenim demokratske procese i pomae perpetuiranje jednopartijskog monopola, koji bi da ukine. Nedemokratinost reima koja odatle rezultira postaje onda dodatni argument albanskog secesionizma, koji dalje slui kao novo opravdanje te represivne politike, koju po istoj logici opozicione stranke dalje slede, itd. Iz ovoga zaaranoga kruga, srpska opozicija, za sada, ne uspeva da nae izlaz. Obuzeta izbornom psihozom, dakle, kratkoronim ciljevima, ona ne moe da se odrekne ove, na dugu stazu, samoporaavajue politike.
360

361

Na izvetaj pisan je u doba kada je vaenje Ustava SFRJ onemoguavalo otvoreno zalaganje za bilo koju od ovih opcija. Meutim, onda kada je u Jugoslaviji postalo jasno da nema politike snage, ni interesa glavnih aktera politikog procesa, ni politiki dovoljno monog subjekta da se obezbedi vaenje toga Ustava Ustav je via facti stavljen van snage i obe strane su otvorile karte. Time su institucionalni okviri za reavanje sukoba izgubljeni, pa se ak i u skuptinskim dokumentima (recimo, Programu za ostvarivanje mira...) poelo davati na znanje da e se potovanje istorijskih prava na suverenitet na Kosovu, ako treba, obezbeivati i ratom. Rasputeni su organi kosovske vlasti, razoruana milicija, zavedena je drava po meri srpskih interesa, jednom reju, Kosovo je od strane Srbije, sa stanovita formalno jo vaeeg Ustava SFRJ, anektirano. Izgledalo bi da je time ostvarena institucionalizacija srpske dominacije, kojoj se po naem nasluivanju od poetka iskljuivo i teilo. Ako je taj in praktino svren postavlja se opravdano pitanje: emu ovaj Izvetaj? vor je preseen, ne moe se vie rasplitati. Po naoj oceni, stvari ipak ne stoje tako. Reenje koje je na ovaj nain postignuto, ne reava nita i tzv. kosovsko pitanje ostae i dalje aktuelno, pa samim tim i potreba njegovog racionalnog sagledavanja. Postignuto reenje donelo je samo one sporedne efekte, koji su i bili glavni motiv za njegovo ovakvo tretiranje i reavanje: delimino i privremeno je zaleen uzdrmani i osporeni legitimitet anahrone komunistike vlasti u Srbiji, koja je redukovala svoj program na reenje isforsiranog kosovskog problema. Pitanje zajednikog ivota Srba, Crnogoraca i Albanaca na Kosovu, naravno, ostaje potpuno otvoreno, ak akutnije otvoreno nego ikada. Uspostavljena dominacija ovoga puta ne moe biti stabilna, ni dugovena. Cena kojom je plaena bila je preskupa. Na strani dominiranog ostale su znaajne politike prednosti, koje e on iskoristiti da, uprkos institucionalizovanoj dominaciji, pitanje Kosova dri i dalje otvorenim. Te prednosti se mogu sumirati na sledei nain: (a) albanska strana je dosta uspeno i opravdano postavila i internacionalizovala pitanje povreda ljudskih prava na Kosovu; (b) ona je imala strpljenja da saeka da srpska strana prva probije ustavnopravne brane postavljene Ustavom SFRJ (iako to trenutno izgleda beznaajno);

(c) ona je uspela da oboji sukob kao sukob izmeu istorijski prevaziene komunistike vlasti koja se slui ovinistikom retorikom i demokratskih snaga koje se slue liberalnom retorikom, a na taj nain ostvarene su i sledee dve prednosti: (d) zamrzavaju se demokratski procesi u Srbiji (jer bi oni naruili slogu i jedinstvo, jer zahtevi za demokratizacijom postaju nepatriotski) i (e) srpska strana se prinuuje na meunarodnu izolaciju i izolacionizam. Ostvareno formalno ustavno reenje zato ne moe staviti taku na kosovski problem. *** Dakle, sve je to bilo jasno jo daleke 1990: i da ustav iz te godine nita nije reio, i da Albanci stiu strateku prednost, i da nam preti izolacija i sukob sa svetom, i da Miloevi vodi u poraz i gubitak Kosova, i da je jedini inilac koji to moe da sprei srpska opozicija. Danas je jasno da je srpska opozicija bila potpuno nedorasla tome zadatku, a dananji premijer Vojislav Kotunica je ak najaktivnije podravao Miloevievu kosovsku politiku, mada je ona ve tada bila jasno gubitnika. Kotunica je sopstvenom politikom izgubio Kosovo. Ali on nas sada uverava da jo nita nije gotovo, jo e se on erati, mi nikada neemo priznati taj ishod. Ako je potrebno, nastaviemo tako decenijama i rtvovati jo nekoliko generacija. A da li to iemu vodi, videe se tek u dalekoj budunosti u koju je Premijer zagledan. To podsea na milenijumske ciljeve komunista, koji su obeavali da e nas uvesti u carstvo slobode, komunizam, to rajsko drutvo za koje treba rtvovati ivote ivih podanika i njihovih potomaka. Cilj je tako ogroman da nikakve rtve nisu prevelike. I, kao sa komunistima, uspeh takve politike savremenici nikada ne mogu da ocene, jer su ciljevi zgodno pomereni u daleku i neizvesnu budunost, pa se ni pitanje odgovornosti za neuspeh nikada ne moe postaviti.

Peanik.net, 18. 02. 2008.

362

363

Ahtisarijevo izvinjenje
U Danasu se pojavio intervju sa Slobodanom Samardiem. Koliko se seam, Samardi i Leon Koen su bili prvi i jedini, dakle, glavni izvor Ahtisarijeve izjave koja je navodno glasila: Srbi su krivi kao narod. Meutim, Samardi sada u intervjuu kae: Ahtisari je doslovno kazao: Srbija je kriva kao nacija. Pa ekaj, to je neka druga pria, izmeu nacije i naroda postoji ogromna razlika i izgleda da ovi nai politiari nisu bili u koli toga dana kada se to uilo ta je narod, a ta nacija. Narod potie iz rodovsko-plemenskih korena i karakterie ga krvno srodstvo, religija, jezik, obiaji to je narod. Postoje narodi koji nisu nacije. Kurdi nisu nacija, a naravno da su narod, Jevreji dugo vremena nisu bili nacija, nisu imali svoju teritoriju, ni svoju vladu, niti su bili politika zajednica. Bili su narod, nisu bili nacija. Amerikanci su nacija stvorena od nekoliko naroda. Vi imate narode koji su stvorili nekoliko nacija: Nemci su stvorili vajcarsku, Austriju i Nemaku, pa i mnoge nacije se sastoje od meavina naroda i rasa. To je politika zajednica koja ima svoju teritoriju, svoju vladu. Kada se kae Srbi kao nacija, to znai srpska drava, to jest, vi kao drava ste krivi. Kolektivna krivica uopte ne proizlazi iz onoga to je Ahtisari rekao. I kao drugo, histerini ton kojim se reaguje na ovu izjavu histerini ton u smislu klinike histerije, to ne kaem u metaforinom smislu. Kada imate jedan snaan unutranji konflikt, onda stalno pazite da neko u to ne pipne, jer ako pipne, reagovaete napadom i to teatralno, histerino, senzacionalno, iz sveg glasa to je histerina reakcija. A emu se to pribliio Ahtisari to je njih toliko uzbudilo on se pribliio tom konfliktu. Mislim da u srpskom narodu postoji duboko potisnuto oseanje krivice. I zato im neko upotrebi rei zloin, Hag, Karla del Ponte, odgovornost, genocid onaj konflikt pone da radi i poinje ta histerina reakcija. A u emu je taj konflikt? Postoji veliki broj ljudi, koji mi stalno potcenjujemo, koji se intimno identifikuje sa Miloeviem, Mladiem, Karadiem. Nekada se to i govorilo, sada se usteu svi smo mi Mladi, svi smo mi Karadi a istovremeno znaju, sada ve svi, da su to zloinci. I sada govore sebi pa ja
364

sam na strani Mladia i Miloevia i Karadia, ali oni su zloinci, a ja nisam na strani zloinaca, ja sam na strani Karadia, Miloevia i Mladia. Tako se stvori vor, koji oni nikada ne razreavaju. To je to potisnuto oseanje krivice. Naravno, tu nije re o krivino-pravnoj krivici, nego moralnom oseanju krivice. Vi moete imati oseanje krivice, a da u objektivnoj stvarnosti nema nikakvog osnova za to. I moe da se postavi pitanje da li postoji neki osnov za to oseanje krivice. Ja mislim da postoji. Kada se setim onih aklamacija Miloeviu, one plebiscitarne podrke Miloeviu pa svako je tu malo bio sauesnik, jer je ohrabrivao tu njegovu aroganciju, militantnost i nasilnost, kada su one bile ve potpuno oigledne. A da i ne govorim o onima koji su ga birali. Neki mi kau ti ljudi su bili u zabludi, neki su to inili iz konformizma. Ali tu se radi o politikoj odgovornosti koja je objektivna. Odgovara i za zabludu i za glupost i za konformizam, jer si proizveo jednu posledicu. Svako od ljudi koji su glasali za Miloevia doprineo je postizanju jedne posledice, kao to je na primer Srebrenica, i to svi znaju. I bilo bi suludo kazati da neko ko glasa nema nikakvu odgovornost prema posledicama svoga glasanja. Pa dobro, ona je srazmerno manja, ona se deli, onih dva miliona ljudi koji su glasali za njega na septembarskim izborima 2000, svako od njih snosi dvomilioniti deo te odgovornosti ali je ima, a ta odgovornost opet nije odgovornost naroda, jer ne glasa narod, nego glasaju birai kao politiki subjekti. Najvie me zabavlja kada ujem od tih ljudi koji nas brane od kolektivne krivice kako kau dovoljno smo kanjeni, jer smo bombardovani. E, to je vrlo zanimljivo. emu je srazmerna ta dovoljna kazna? Pa krivici toga naroda, jer ne kau oni da je to bila neopravdana kazna, nego dovoljna, pa nemojte sad jo! Oni koji se najvie bore protiv kolektivne krivice, jedino i misle da ona postoji. A naroito vole da govore o kolektivnoj krivici oni koji imaju individualnu krivicu, jer to je onda super, ja utopim svoju individualnu krivicu u ovu kolektivnu, pa onda kaem kolektivne krivice nema, prema tome niko nije kriv. Tako da je Ahtisari njima kazao da su Srbi kao nacija, znai kao politika zajednica, kao drava, odgovorni za pogreke svoje katastrofalne politike i to e naravno imati uticaj na donoenje konane odluke Saveta bezbednosti o Kosovu.
365

Odlian je taj intervju Samardia Danasu. On kroz ceo razgovor objanjava da je nezavisnost Kosova nemogua, a glavni mu je argument da bi to bilo suprotno odluci 1244. A ceo proces se vodi da bi se ukinula ta rezolucija i zamenila novom, jer po stanovitu Saveta bezbednosti stanje kakvo je stvoreno tom rezolucijom postalo je neodrivo i ona mora da se promeni. Ceo ovaj postupak pregovora se vodi da bi se videlo kako da se ona promeni. Samardi je 18 puta kazao ali to bi bilo suprotno Rezoluciji 1244. Kako on to zastupa tamo, nemam pojma, jer ako on to govori tamo, ljudi mora da se eu po glavi i pitaju o emu ovaj pria, je l ovaj zna uopte zato smo se mi ovde sastali? Tako da se vidi da su ti zloini i taj Hag i ta suenja i te tube jo uvek osnovno pitanje odnosa meu narodima na Balkanu i uopte preduslov da se bilo kuda iskorai, jer taj kamen nam stoji u elucu, mi ga prevremo, svariti ga ne moemo. Zatvaramo oi, mi emo u budunost, mi emo u Evropu, ali Mladia ne damo. To je paraliza ogromnih razmera, nanosi nam ogromnu tetu, a mi bismo nekako hteli da se iskobeljamo iz onoga to se ovde dogaalo 20 godina, da jednom to prekrstimo i da, to oni kau, ivimo kao normalni ljudi. Pa ne moe da ivi kao normalan ovek kada ima nenormalan problem. Rei taj problem, pa e da bude normalan ovek. Ti lepo vidi da su se oni toj Ahtisarijevoj izjavi, navodnoj ili tanoj, ne znamo vie, obradovali, kao to se Miloevi obradovao bombardovanju. Holbruk mu kae pa zna ta e sada da bude, a on kae znam, vi ete nas bombardovati, super, pa ete videti kada okrenete ovaj narod protiv sebe. Tako i ovi, vidite da su presreni i vie se ni ne pitaju da li je on to kazao ili nije, jer toliko bi bilo lepo da je to kazao i da ne mogu vie to da ispituju. Uostalom taknuto-maknuto. Svetlana Luki: I ako nije rekao, rekao je. Sra Popovi: Sada mu ne bi dali ni da povue izjavu a, nema, nema, rekao si!
Emisija Peanik, 07. 09. 2006.

Nekoliko teza o borbi za Kosovo

Suverenitet
Republika Srbija nema suverenitet na Kosovu, pa se ne moe traiti zatita neega to ne postoji. Suverenitet podrazumeva slobodu donoenja odluka i delovanja u odnosu na bilo koju drugu vlast unutar njene teritorije, kao i punu slobodu u donoenju i primeni prava (Pravna enciklopedija). Takvu slobodu Srbija nema. Ona je se odrekla Kumanovskim sporazumom.

Teritorijalni integritet

Priznavanje neke novonastale drave je politiki in. Van domena bilo kakve pravne regulative. U meunarodnom pravu postoji i pravo naroda na samoopredeljenje: od Vilsonovog programa i Versajskog mirovnog sistema (primena ovog prava ograniavala se na narode koji su bili pod dominacijom sila koje su izgubile rat), preko Atlantske povelje iz 1941, Povelje UN (l. 1 i 55) do paktova o ljudskim pravima (l. 1) i Deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima (1960); naroito naroda pod rasistikim reimima (vidi: Aljoa Mimica: Vreme kada je narod govorio, Svetlana orevi: Svedoanstvo o Kosovu, Svetlana Slapak: Kosovski vor, Mirjana Mioinovi u emisiji Peanik pod nazivom Osveta Kosova). Slobodan Miloevi i najvii politiki i vojni vrh Srbije optueni su pred Hakim tribunalom za zloine nad albanskim civilima (Batajnica, hladnjae sa leevima pobijenih albanskih civila, proces Suva Reka itd). Srbija, zemlja koja je osuena od Meunarodnog suda pravde za krenje Konvencije o genocidu, i dan-danas skriva Ratka Mladia (po mnogima heroja koji je samo branio svoj narod). Bojazan Albanaca od takve vlasti je opravdana. Opravdana je i bojazan meunarodnih faktora da se Albanci ponovo stave pod vlast onih koji su ih sistematski diskriminisali, poniavali, proterivali i ubijali, tovarili u hladnjae i skrivali u masovnim grobnicama ili bacali u reke. Argument da to
367

366

nismo radili mi, nego reim Slobodana Miloevia, neosnovan je kada se zna da nijedna srpska stranka nikada ni jednom reju nije protestovala dok se to dogaalo. Ljudi optueni za te zloine su ispraani u Hag uz dravne poasti. Kandidat SPS za predsednika Srbije decembra 2007. u svojoj kampanji Slobodana Miloevia naziva moralnom gromadom. Treba samo pomisliti na to da Zakon o podeli akcija svim graanima Srbije, u koje ova vlast jo uvek ubraja i Albance, stanovnike nae june pokrajine, njih diskriminatorno, samorazumljivo, bez ikakvog objanjenja iskljuuje.

Srbije. Vaenje priznanja nezavisnosti Kosova u meunarodnom pravnom saobraaju nijednom od ovih mera (vidimo da se radi o jednostranim proglasima) nee biti dovedeno u pitanje. Srbija moe, naravno, proglasiti i Srbiju do Tokija, moe to uneti i u svoj ustav i moe smatrati da se Srbija stvarno prostire do Tokija to u politikoj stvarnosti ne bi proizvelo apsolutno nikakve posledice. Ovo je samo jedan primer ovde veoma rasprostranjenog magijskog miljenja. Ako neto verujemo, smatramo i proglasimo, mi time menjamo stvarnost. I onda se ponaamo u skladu sa takvom stvarnou. To je osnovni simptom tekog duevnog oboljenja psihoze (vidi delusions, sumanute predstave).

Politika

Ponuda kompromisa, koji e Albancima na Kosovu omoguiti nevieni stepen autonomije, nema nikakvu verodostojnost, kada se zna da su oni jednom imali nekakvu autonomiju i da im je ona nasilno, uz nacionalni konsenzus, oduzeta. Uz takvo istorijsko iskustvo, uz neprijateljstvo koje se prema njima ispoljava i dan-danas, ko Albancima moe zameriti bojazan da im ta neviena autonomija opet moe biti jednostrano i nasilno oduzeta?

Meutim, ne treba prenagliti. to bi rekao Polonije u tom ludilu ima sistema. Velika medijska kampanja i diplomatska ofanziva povodom Kosova i nije ozbiljno motivisana borbom za Kosovo. Vlada Srbije odlino zna kakav e biti ishod. Pravi motiv je stvaranje frustracije i ogorenosti u srpskoj javnosti, koje e kulminirati u asu kada budu izneverena (svesno i sistematski podgrevana) lana oekivanja da e Kosovo ostati u Srbiji. Narodnjaci (DSS, radikali, SPS) se nadaju da e to stvoriti neprijateljstvo prema Evropskoj uniji, prema Zapadu uopte, dakle onima koji su nam oteli Kosovo. Na sednici skuptine od 26. decembra 2007, poslanik SPS Ivica Dai podravajui Rezoluciju trijumfalno je, i tano, primetio: Ne znam zato ste nas uopte skidali sa vlasti 5. oktobra, kada ste samo nastavili nau politiku. Drugi poslanik SPS, Obradovi, zatim je uporedio Rezoluciju sa Miloevievom politikom i ubedljivo dokazao njihovo podudaranje. Borba za Kosovo koju vodi Vojislav Kotunica ima isti smisao koji je imalo i ubistvo izdajnika Zorana inia uspostavljanje punog kontinuiteta sa vladavinom Slobodana Miloevia ili, kako je to objasnio ubica Zvezdan Jovanovi spasavanje Srbije. Borba za Kosovo Vojislava Kotunice je samo sredstvo za postizanje njegovog osnovnog cilja: na meunarodnom planu kidanje veza sa Zapadom; na unutranjem planu puna rehabilitacija stranaka biveg reima, SPS i radikala, njihovih prirodnih saveznika, kako je to rekao Toma Nikoli.
Peanik.net, 09. 01. 2008.
369

Odgovor Republike Srbije na nezavisnost

Svi akti proglaenja i priznavanja nezavisnosti: bie proglaeni nitavnim (sic! verovatno se htelo rei nitavim, tj. bez pravnog dejstva, jer nitavan znai zanemarljiv, beznaajan); protivnim ustavnom poretku Srbije; Kosovo e se smatrati sastavnim delom Republike
368

Lane dileme oko lane drave

Neprirodna i neprincipijelna (dakle lana) koalicija izmeu DS i DSS je pukla, jer u vladi nema jedinstva u vezi sa procesom pridruivanja EU (prema Tadiu), odnosno u vezi sa Kosovom (prema Kotunici). Problem je, naravno, nastao jo onda kada je stvarana ta vlada, kada su ove razlike bile prikrivene nejasnim i dvosmislenim formulacijama zajednikih principa i floskulom i Evropa i Kosovo. Diplomati to zovu papering over the differences (premoavanje razlika dvosmislicama). Partneri su se toboe sloili, ali uz mentalnu rezervu, to jest uz spremnost da nejasni koalicioni sporazum protumae na nain koji im odgovara u datom trenutku. Dakle, od poetka nije bilo nikakvog sporazuma, jer nije postojala iskrena saglasnost volja. Sporazum je bio simuliran. Tehniki, nejasnoa se sastoji u tome to su kao ravnopravni proklamovani protivreni principi (i Evropa i Kosovo), bez saoptavanja njihove hijerarhije. Drugim reima, nije bilo predvieno ta initi ako se pokae da je neophodno jednom od ta dva principa dati prednost. Preutano je ta e se desiti ako bude nemogue u datim objektivnim okolnostima zadovoljiti oba principa istovremeno: da li je u tom sluaju vanija borba za Kosovo ili pridruivanje EU? Da bi uopte sastavili vladu, i DS i DSS su morali da prikriju svoje prave stavove o tome, ali to je bilo samo privremeno, dok ta pitanja ne dou na red kao uslov praktinih politikih odluka. Sporazum je bio laan, a lana je bila i na njemu zasnovana vlada. Obe strane su nas svesno obmanjivale. To se u Srbiji zove politika, umetnost neodgovornog laganja. Zato je vlada, naravno, morala pasti na prvoj vanoj odluci. I sada, kada je taj balon pukao, izgleda kao da emo na sledeim izborima moi da raspravljamo i odluujemo BEZ LAI. Naalost, to nije sluaj. Iz oportunizma, demagogije, politikantskih kalkulacija i kukaviluka, ovaj sukob e se ipak ponovo odvijati na pozadini jedne kolosalne lai i od strane DSS i od strane DS (pa i svih ostalih partija). Ta la je, naravno, tvrdnja da je borba za Kosovo mogua. To jest,
370

apsolutno je nemogue zamisliti da mere akcionog plana dovedu do kopernikanskog obrta, u kome sve drave koje su priznale Kosovo priznaju svoju zabludu, greku i greh prema nama i ponitavaju svoju odluku. Takoe je sasvim jasno da Kosovo moe biti meunarodno priznata nezavisna drava i uprkos vetu Rusije na prijem Kosova u UN. Pa i mi smo bili drava u vreme kada nismo bili lanica UN. Niko se ne usuuje da prizna ono najvanije, to zna svaki ovek na ulici: Kosovo vie nikada nee biti u sastavu Srbije.

Kosovo je nezavisna drava i ne postoji nikakva, ni teorijska mogunost da se tu ita izmeni. Izraavanje nezadovoljstva, protesta, emocija, aljenja, neslaganja, odbijanje priznavanja te drave oekivano je, prirodno, neizbeno, legitimno i irelevantno za postojanje te drave. Svima je jasno da je taj in realno neopoziv. Niko se, meutim, ne usuuje da tu realnost prizna javno, a kako je politika umetnost mogueg, oigledno je da borba za Kosovo nije nikakva politika, ve ono to graani, javnost i birai glasno dijagnostifikuju kao ludilo. DSS, SRS i SPS su obnovili pravilo devedesetih opet je patriotski biti lud. Ali, jo gore, i to ludilo je simulirano. Jer niko ne moe biti toliko lud. To simulirano ludilo pre svega ima za cilj da nas udalji od evropskih
371

integracija. To je pravi cilj DSS, SRS i SPS. Kod ostalih stranaka, pre svih DS, simulirano ludilo je samo demagogija. Oni se ustruavaju da priznaju oiglednu istinu, jer se boje da je ona toliko neprijatna da bi na izborima graani sigurno kaznili njenog glasnika. Oni potcenjuju javnost, graane i birae, jer oni ve znaju istinu, pa ta demagogija promauje cilj. I zato ona, pre svega, ima represivan karakter. Proevropske stranke i graani se zastrauju time da e biti optueni za izdaju, ako tu istinu otvoreno iskau. U stvari, onim politiarima, strankama i graanima koji prvi budu skupili hrabrosti da otvoreno kau da je car go, da je Kosovo nezavisno i da je borba za Kosovo samo ludilo ili demagogija, trebalo bi svi da priznamo ne samo potenje i hrabrost, ve i pravi patriotizam. Dravna strategija zasnovana na ovako kolosalnim laima vodi samo u jo jedan skupi i dugoroni poraz. Nema nikakve nade za Srbiju dok ostaje ovako ukopana u poricanje moralne i politike hipoteke devedesetih, koju kao drava opravdano i danas nosimo. Za Kosovo se trebalo boriti, sa Albancima je trebalo pregovarati onda osamdesetih i devedesetih. To niko nije inio.

Velika Ustavna Podvala

Preambula Ustava od 8. novembra 2006 (i sam Ustav) predstavlja krenje Rezolucije 1244 (meunarodnog prava) jer ne predvia nikakav osnov za oslobaanje nosilaca dravne vlasti od obaveze da bezodlono i bezizuzetno reintegriu Kosovo i Metohiju u Srbiju (...) Postoji samo jedan nain da se odredbe Ustava o Kosovu i Metohiji primene u praksi: Ustavu lojalni nosioci vlasti moraju bez ikakvog odlaganja pokrenuti rat za uspostavljanje suverenosti Srbije nad pokrajinom Kosovom i Metohijom.
Aleksandar Molnar, Oprotaj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skuptine?, Fabrika knjiga, 2008.

Peanik.net, 09. 02. 2008.

Sa ovom idejom poigrao se Nenad anak u skuptini, tokom debate o donoenju Rezolucije o Kosovu, kada je zapanjenim poslanicima argumentovano predoio kakve odluke (rat, odmah) namee Ustav koji su sami izglasali i na koji se neprestano pozivaju. Sa njim se sloio i Ivica Dai, reima da ne razume zato ih je DOS 5. oktobra skidao sa vlasti, kada usvajaju njihovu (znamo, ratnu) politiku na Kosovu. Ovu izjavu Dai je nedavno ponovio nad grobom Slobodana Miloevia. Naravno, rat je nemogu, ali izostane li rat, revanizam postaje jalov i okree (ve otupljenu) otricu destrukcije prema samom narodu koji mu je podlegao. (Molnar) Taj jalovi revanizam u konkretnom sluaju ima sledee posledice po politiki ivot u zemlji: blokada evropskih integracija, pometnja u politikom ivotu zemlje, zbog koje e se borba za vlast voditi najpre sredstvima manipulacije emocijama graana, degradiranim na, veberovskim reima govorei, glasaku marvu. (Molnar) Ustav, sa ijom sadrinom ni javnost ni poslanici nisu bili upoznati do poslednjeg trenutka, donet je bez javne rasprave, na silu, na

372

373

referendumu koji je produen na 49 sati, uz optube za krau glasova, gotovo tajnim dogovorom rukovodstava politikih stranaka. U trenutku donoenja, on je predstavljen kao instrument jaanja pregovarake pozicije naeg tima. Pregovori su okonani i postavlja se pitanje kakva je funkcija ovakvog ustava danas? Osnovni politiki motiv za donoenje Ustava je i onda i sada bio blokada evropskih integracija. DSS tako moe da zauzima deklarativno proevropsku poziciju, uz istovremenu zgodnu, a neotklonjivu ustavnu prepreku tim integracijama. Radikali su rado pristali na ovo reenje, jer su otvoreno anti-evropska stranka. Naime, SRS bez uvijanja odbija saradnju sa Hakim tribunalom, to je uslov za potpisivanje Sporazuma o pridruivanju. Radikali sada mogu da pozivaju bilo koju vlast na oigledno nemogue potovanje Ustava. Budui da Ustav nalae (po njima, naalost) nemogui rat, sve ostale ludosti u borbi za Kosovo izgledaju gotovo razumno i umereno. Postavljanjem nepremostive ustavne prepreke za evropske integracije, eliminie se i poslednja vana tekovina inieve epohe. Otkriva se ujedno i zato je ini, kao proevropski izdajnik koji je isporuio Miloevia morao biti ubijen. To odobrava i dravna televizija Rusije, nae uzdanice i saveznika u borbi za Kosovo. To objanjava i davanje politikog azila u Rusiji lanovima porodice Miloevi, beguncima od srpske pravde. Sve je u duhu rehabilitacije Miloevieve antizapadne spoljne politike uz oslonac na Rusiju. Ne treba zaboraviti ni injenicu da je Kotunicu 6. oktobra inaugurisao Ivanov. Ne treba zaboraviti ni Pavkovia, koji je takoe prisustvovao ovoj primopredaji vlasti, a koji je sa Acom Tomiem, tadanjim naelnikom Uprave vojne bezbednosti, tokom oruane pobune Crvenih beretki 2001, dakle tokom pokuaja dravnog udara, leteo u Moskvu. Zato? ini nije oliavao samo evropsku Srbiju, ve je bio i nepremostiva smetnja restauraciji i vraanju na vlast stranaka i politike biveg reima, radikala i SPS, sa kojima DSS sada planira koaliciju (ak i kao mlai partner). Iz ove perspektive, bolje se razume i Kotuniin legalizam, borba za ouvanje Miloevievog ustava, osuda revanizma prema politikim zloincima 90-ih, zatita ratnih zloinaca od Hakog tribunala, zatita Miloevievog aparata kroz opiranje lustraciji. U tom smislu, Ivica Dai nije u pravu kada se udi to su ih skidali sa vlasti kada

vode njihovu politiku. Jer, nisu isti oni koji su SPS i radikale skidali sa vlasti i ovi koji danas vode politiku biveg reima. Nema tu nikakve nedoslednosti, ni paradoksa. Miloeviev reim je skidao ini (Kotunica nije doao, doneli smo ga, doneli!), a politiku staroga reima danas vodi, preiveli, Vojislav Kotunica. Ovaj ustav se mora menjati. Zakonska i ustavna reenja koja je nemogue primeniti pretvaraju se u obian papir. Ne moe se narediti da ljudi moraju da lete. Neprimenljiva zakonodavna i ustavna reenja kompromituju svaki pravni sistem, naruavaju njegov legitimitet, jer se takav dokument ne moe primenjivati samo delimino, a da se ne urui poverenje u itav sistem. Ako se Ustav ne potuje u celini, to znai da se Ustav ne potuje. Proevropske snage u drutvu morale bi odmah zapoeti politiku borbu za promenu Ustava. Ako ni zbog ega drugog, onda da bi se raskrinkala Velika Ustavna Podvala.
18. 03. 2008. (neobjavljeno)

Razgovor vodio Igor Lasi

Kratki gr

Kako se razvija situacija u Srbiji uoi velikog beogradskog mitinga u etvrtak, 21. veljae? Jue i danas neredi na ulicama se donekle smanjuju, moda i svesno, zbog zakazanog okupljanja. Slobodan Samardi, ministar za Kosovo, danas je izjavio da ne odobrava demonstracije, ali da ih potpuno razume, jer je to jedna prirodna emotivna reakcija. A predsednik SRS Toma Nikoli strahovito zamera medijima to uopte belee sve to, to mlade ljude nazivaju huliganima, i to zapadnim medijima daju materijal da nas nazivaju divljacima. Te su se organizacije ve od ranije identifikovale, recimo Obraz i Dveri, i bilo je jasno zato se okupljaju. Spreili su tako izlobu jednog albanskog slikara, dva puta
375

374

prekidali javno snimanje emisije Peanik itd. Malo je neprijatno to sve to veoma podsea na izvesne jurine odrede, ako me razumete. Poseban pritisak trpe javne osobe koje sa njima ne dijele stav o odnosu Srbije i Kosova? Da, meu ljudima je zavladao strah. Rulja je pre dva dana polupala prostorije Liberalno-demokratske partije u nekoliko mesta, ali jo je neverovatnije da su pokuali da upadnu i u stan ede Jovanovia, predsednika LDP. Policija ih je zaustavila i sada je Jovanoviev stan pod obezbeenjem. Ali nisam uo da je predstavnik ijedne partije u Srbiji osudio taj in, a to je bilo ozbiljno ugroavanje bezbednosti oveka koji vri javnu funkciju. Meutim, sve je nekako u oekivanju mitinga u Beogradu, na kojem bi trebalo da se javnosti obrate Vojislav Kotunica, Boris Tadi i Tomislav Nikoli. Ovo je moda samo predah i priprema za budua velika dogaanja, a njihov dalji tok zavisie od naina na koji e se oni obratiti ljudima. Prije godinu dana rekli ste nam da u vezi sa gubitkom Kosova predviate Srbiji samo kratak gr. Koliko kratak? Pitanje Srbije i Kosova je fait accompli. Ne moete beskrajno da mamuzate mrtvog konja. Ljudi e uskoro poeleti da opet ive normalnije, Evropa e Srbiji davati ponude kojima nee moi da se odoli itd. To to u trenutku pijanstva razbijamo bircuz, nema dalekosene posledice. Takva reakcija je instrumentalizovana odozgo, a kod mladog sveta bez zaposlenja ima puno frustracija. Pa ako ne moe da se ventilira na fudbalskoj utakmici, moe ovako. Pribliavaju se parlamentarni izbori na prolee, no ako se nastavi vanredno stanje, ne znam hoe li se odrati. Bilo bi loe da moramo da optrimo jo jedan krug. Kako gledate na injenicu da je odcjepljenjem Kosova poinjen pravni presedan u kontekstu ustavnog poretka SFRJ? Pitanje je umesno, no seate se da je Kosovo imalo jedan hibridni status. Ono je bilo autonomna pokrajina u okviru Srbije, ali i konstitutivni element federacije sa ovlaenjima koja su bila vrlo blizu ovlaenja samih republika. Zavisno kojem elementu date prednost, stvar se moe interpretirati na dva naina. Ali ljudi koji godinama vode nacionalistiku srpsku politiku i stalno optuuju druge za sece-

siju i srbofobiju, morali bi da se zapitaju ta je to zbog ega se drugi stalno odvajaju od nas. Pitao me jedan sused u Americi, kada sam tamo iveo, ta je to. Rekao sam mu da se u Srbiji pojavio jedan besni ludak i da je sve to deo istoga procesa, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Kosovo... Svi ele da se otcepe. A ja, poto nisam imao ta da otcepim, otiao sam u Ameriku.
Feral Tribune, 21. 02. 2008.

Kraj Jugoslavije
Kada je Miloevi zaveo policijsku dravu na Kosovu, Albanci su, da bi preiveli, morali da organizuju paralelno drutvo. Srpska opozicija se tome nikada nije ni reju usprotivila i to mi je palo na pamet kada sam sluao, kako vi Svetlana kaete, Kotunicu doktor Vojislava u Ujedinjenim nacijama, gde je on pokuavao da objasni da je dananja Srbija demokratska, a ne Miloevieva. Pomislio sam, kada bih bio Albanac, morao bih da konstatujem da ne vidim nikakvu razliku u odnosu Miloevia prema Albancima i u odnosu srpske opozicije prema njima. Kotunica je bio opozicija Miloeviu zato to je Miloevi navodno bio neki komunista. On je najmanje bio komunista, a u oblasti nacionalne politike Kotunica je vrlo esto bio radikalniji od njega. I kada ga sada sluaju ti Albanci, oni ne mogu da prihvate da je ono to je dolo posle Miloevia u odnosu na politiku prema njima, u bilo kom pogledu drugaije. I to je neto to se esto prenebregava. Mislim da ovde postoji generalna ocena da je Miloevi izgubio Kosovo. Po mom miljenju, Kosovo je u istoj toj meri izgubila i srpska takozvana demokratska opozicija. Imam iracionalnu nelagodu i ak tugu zato to je to Kosovo izgubljeno, ne zato to mi te teritorije neto znae, nego zato to sam prisustvovao komadanju Jugoslavije. Stalno su neki delovi odlazili
377

376

i to je izgledalo kao gubljenje itave jedne politike ideje i jednog oseanja zajednitva, koje je postojalo u toj zemlji. Taj proces je morao biti bolan za svakoga ko nije bio zatrovani nacionalista. To sam oseao i kada je Kosovo u pitanju, ali po mom miljenju albansko stanovnitvo je vodilo oslobodilaki rat, izalo je iz kolonijalnog poloaja, doivelo je uasne rtve, koje su nemerive sa osvetom prema kosovskim Srbima, koju time ne pravdam... Momak iz Dveri: Prijatelju, sada je bilo dosta... Voditelj tribine: Polako, bie prilike, momci, lagano, lagano... Publika: Napolje, napolje! (Redari izvode pripadnike Dveri.) Ja ovim momcima ne zameram mnogo, zato to oni imaju podsticaj za ovakvo ponaanje sa visokog mesta. Histerija koja se digla u Srbiji posle 17. februara dugo je pripremana. U ovoj zemlji je sistematski stvarana lana nada da se to nekako moe izbei, a samo zato da bi se posle proglaenja nezavisnosti stvorilo ovo oseanje frustracije i ogorenja, koje mnogi ljudi u Srbiji danas oseaju. A to je bilo potrebno da bi se zemlja okrenula od evropskih integracija, da bi se pribliila Rusiji, koja je i Miloevia podravala i koja bi rado ukinula glavnu tekovinu inieve vladavine, a to je pribliavanje Srbije Evropi i svetu. Samo hou to da naglasim, da ja mislim da je ovde posle ubistva inievog sistematski obmanjivan itav narod tim tobonjim nadama da emo pregovorima izbei neizbeno. Sistematski smo obmanjivani i dovoeni u zabludu, da bi nas ovaj 17. februar zviznuo u glavu to jae. Bes koji su ovi ljudi ovde pokazali isti je onaj bes koji su pokazali pred amerikom ambasadom i isti onaj koji se uje od ministara i savetnika premijerovih, koji se valja po medijima. Cilj svega toga je da se izbegne evropska budunost, koja ljudima na vlasti uopte ne odgovara, kao to ne odgovara ni monopolistima koji plaaju te stranke, jer takvi monopoli u Evropi vie nigde nisu mogui. Iza toga postoje realni interesi, i nacionalistika ideologija, koja je ovde jo uvek iva i zdrava. Miloevievo vreme je bilo stvarno zanimljivo po tome to je on unitio vrednost govora. On je stvarao injenice, to znai ratove, leeve, a vi ste za to vreme mogli da priate ta god hoete. Pod Miloeviem nije bilo vano ta priate, jer je on proizvodio tako kolosalne inje378

nice, da su one delovale sto puta jae nego sve to objave Vreme ili Peanik. Ovo to sada imamo je najgore od svega, da se sistematski iz vrha vlasti i uz pomo slubi stvara atmosfera lina. Ne treba da vas goni nikakav sud, nego e na kraj sa vama izai obina rulja. I tu vi ak nemate ni nekoga ko bi mogao da odgovara za to, jer toboe za to niko nije odgovoran. Ako ste sluali i gledali govor premijera Kotunice ispred skuptine, taj ton, ta mimika, to siktanje bili su poziv na spaljivanje amerike ambasade. On nije morao da izgovori spalite je.
Deo snimka sa tribine u Panevu. Emisija Peanik, 07. 03. 2008.

Nikada
Nadam se da mi gospodin Gligorov nee zameriti to plagiram naslov njegovog izvrsnog teksta, koji logino i racionalno analizira besmislenu upotrebu rei nikada u politikom govoru o priznavanju Kosova ili ukidanju Republike Srpske. Gospodin Gligorov je, naravno, potpuno u pravu. Meutim, predloio bih da odemo korak dalje, jer u Srbiji, kako neko ree, i duplo dno ima duplo dno. Meni se ini, naime, da govornici koji upotrebljavaju ovakav jezik i sami odlino znaju da on nije racionalan. Ne radi se ovde o logici, nego o hemiji. Upotreba rei zauvek i nikada pripada nacionalistikom vokabularu i nacionalistikom shvatanju drave i naroda. Nikada je ZAVET. On ukazuje na ono to je faistika propaganda nazivala svetom vezom pokolenja. Bie naroda je nepromenljivo, veno jednako samome sebi, i to sa demokratskom smenom vlasti nema nikakve veze. To iskazuju Boris Tadi, Boidar eli i Vuk Jeremi, smatrajui da je to obol koji se mora platiti dominantnoj sabornoj i zavetnoj Srbiji i jo uvek vladajuoj ideologiji nacionalizma. Ako pri tome elite da se odbranite od optubi da ste ustaa i izdajnik.
379

Slinim jezikom (i ne samo jezikom) sluili su se i komunisti kada su (ak i sudski) proganjali mlade ljude u Srbiji, jer su se svojim govorom ili svojim tekstom ogreili o svete tekovine socijalistike revolucije. I oni su zahtevali od novih generacija da ponove ivot svojih oeva. Zahtevali su da ivot stane, da se status quo konzervira. Naravno, takvi zahtevi nisu samo glupi, oni su nemogui. ivot na kraju uvek pobedi. A ivot ne zna za nikada i uvek. Racionalna kritika iracionalnih stavova, koja tim stavovima zamera logiku nedoslednost, zato podbacuje. Govornik ih i izgovara kao iracionalne i upravo tom iracionalnou eli da utie na svoju publiku. Dakle, svojim aristotelovskim retorikim patosom, a ne svojim logosom.
Peanik.net, 06. 08. 2008.

ovek koji je ubio Liberti Valansa

Drutvo se kree kroz drutvene sukobe, pod uslovom da postoje institucije u kojima ti sukobi mogu da se razreavaju, tj. da se ne reavaju na elementaran nain, na ulici, ovako kako smo mi imali prilike da doivimo. I oni imaju svoju viziju Srbije, to je u redu. A o kakvim vizijama u stvari priamo? Petog oktobra, kada je Miloevi pao, veliki deo Srbije je to doekao kao veliko olakanje i kao znak da je jedna epoha zavrena. Te nade je stvarao Zoran ini. On je shvatio da Srbija u tom trenutku, 2000, nema nikakav koncept drave. Da je Srbija imala dva koncepta, jedan je bio koncept Jugoslavije, u kojoj bi svi Srbi iveli u istoj dravi, i drugi je bio koncept Velike Srbije, u kojoj bi opet svi Srbi iveli u toj Velikoj Srbiji. Oba ta koncepta su poraena kao koncepti ne govorim sada o vojnom porazu, koji je deo toga, ali oba ta koncepta su poraena tokom ratova devedesetih. Ta dva koncepta smo izgubili politikom koju smo vodili. U tom trenutku je Zoran ini nastupio dravniki, jer je rekao: postoji trei koncept, koncept Srbije u Evropi. S druge strane, imali ste DSS i Vojislava Kotunicu, koji je imao veliku poetnu popularnost kao ovek koji je doao na mesto Miloevia. On je bio ovek koji je ubio Liberti Valansa. On je bio taj, vien u mati, u tekuoj legendi Srba, ovek koji je pobedio adaju. Vrlo brzo se pokazalo da je on zastupnik politike kontinuiteta. On je, seate se, dugo titio Radeta Markovia, oveka koji je posle odgovarao za ubistva, titio je Neboju Pavkovia, titio je ceo aparat i naroito, to je bilo politiki vano, titio je strukture vojske koje su na sebi vukle veliku odgovornost za mnoge zloine koji su u ime Srba poinjeni. I taj u poetku pritajeni sukob poeo je da dobija sve dramatinije oblike, po meni upravo zato to su poinjeni zloini bili tako strani. ini je, pored toga to je bio vizionar, bio i vet politiar. Vojislav Kotunica je ubrzo ostao bez funkcija. Kroz organizaciju svoje partije i kroz pokuaj stvaranja efikasnog dravnog aparata, ini je stvar-

380

381

no poinjao da osvaja Srbiju, ak protiv njene volje. Tako da 12. mart nije nikakva sluajnost. On se dogodio, kako se nekad u marksizmu govorilo, po istorijskoj zakonitosti. Srbija veinski nije bila spremna da sledi taj put, stvorena je zavera, on je ubijen, njegovi sledbenici su bili obeshrabreni, i danas su, a sve ono to je ini uspeo da uini za dve godine poelo je da se vraa u prvobitno stanje. Ali najvanija u njegovom nasleu je ta vizija Srbije u Evropi. I ta vizija je smesta poela da se sabotira. Vidite da se opet koketira sa idejom pripajanja Republike Srpske, ponekad otvoreno, ponekad na uvijen nain. Rei danas da je mogua neka borba za Kosovo znai samo zaluivati ljude, ime ne kaem ba dobro to je Kosovo nezavisno, ba je dobro to smo ga izgubili. Ne, ali postoji realnost i ne moemo se dovoditi u stanje pomraene svesti zato to nam se ta realnost ne dopada. Ideja da se pitanje Kosova prepusti Meunarodnom sudu pravde je u stvari ideja da se to skine sa dnevnog reda u Srbiji. Tekua politika to odlino shvata i zna da je najbolje da se sada, kako je kazao Boris Tadi, taj politiki problem reava pravnim putem. Onda ministar Jeremi kae ako taj sud ne presudi u nau korist, mi ga ne priznajemo. Zato smo mu se onda obraali? Vidi se da mi od toga nita i ne oekujemo, nego nam je samo potreban trenutak predaha od pitanja Kosova, da se ta stvar ohladi, da konano postane jasna svima. Nekima e biti mnogo ao, nekima manje, Albanci uopte nee aliti, ali ovde je postalo bitno da ta realnost nekako legne. Boris Tadi je izjavio da smo mi dalji od Evrope nego ikada, to je tano, ali nisam ga uo da je naglasio da je on sam uestvovao u stavljanju prepreka Srbiji za ulazak u Evropu. Njegova je stranka dva puta glasala za rezoluciju o Kosovu, koja je zabetonirala taj na stav. Ciljevi, ideologija, retorika danas su isti kao na Gazimestanu. Po meni, to je velikim delom posledica atentata na Zorana inia. udna mi je ta sintagma suoavanje sa prolou, imam problem sa njom, jer mi se ini da ono to ljudi podrazumevaju pod prolou u stvari psiholoki uopte nije prolost. To je naa sadanjost. To je neto to je u psihijatriji poznato kao posttraumatski sindrom. Doiveli smo velike traume: zloine 90-ih, inflaciju, sankcije, bombardovanje... I sopstveni zloin moe biti trauma. Teko je ubiti. Tu postoje i bioloki tabui i kada ih prekrite, i to u razmerama i na
382

naine na koje smo mi to uinili, vi ostajete traumatizovani. A ta to znai? Vi doivljavate tu traumu kao da se dogaa sada, vi gubite onaj mali glas koji vam kae to je prolost. Ne, ne, ne, to kod nas nije prolost, mi smo spremni da se i dalje bijemo, mi i dalje ne moemo nita da priznamo, mi nismo ni za ta odgovorni. Na celokupni dravni vrh je proglaen i osuen kao zloinaki, a mi i dalje govorimo ne, to je politiki sud, nita ne priznajemo, diemo i dalje tri prsta, nismo odustali ni od ega, jo emo se erati. Mi i dalje ivimo tu prolost i zato akteri iz prolosti poinju da izgledaju kao normalni uesnici javne politike scene. Mi se vie ne udimo tome to su oni jo uvek tu. Zato? Pa zato to to to se dogaalo nikada nije postalo prolost. Graanka: Treba li svi Srbi da legnu, da se sagnemo do zemlje da bismo uli u Evropu? Sra Popovi: Na koje uslove mislite? Graanka: Da uhvatimo Mladia, da uhvatimo Karadia... Sra Popovi: Vi smatrate da su neuveni uslovi da se ljudi optueni za teke zloine pronau i kazne, ali ja ne mislim da su oni nerazumni. Graanka: Zato zloini koji su nad Srbima uraeni nisu izali na svetlost dana? Sra Popovi: Nama se postavljaju uslovi da uhvatimo nae zloince. Ne mogu nama da se postave uslovi da uhvatimo hrvatske ili albanske zloince. I ja mislim da je u naem interesu da naemo svakoga ko ovde ivi, krije se, a zloinac je. Ne znam zato mislimo da nam se nanosi velika nepravda time to se od nas trai da u sopstvenom drutvu kanjavamo zloine. Pa to je valjda dobro za nas. to bih ja brinuo da li e Hrvati da kazne svoje zloince? To je dobro za Hrvate, neka oni misle o tome. Vi jo uvek ivite u stavu tog antagonizma ono to je dobro za njih ne moe biti dobro za nas i obratno, a ja mislim da je u svaijem interesu da kazni svoje zloince.

Deo snimka sa tribine u Kragujevcu. Emisija Peanik, 29. 05. 2009.

383

Bolesniku jedan!
Nacionalizam je teka droga. Skidanje sa te droge je teko. Remisije su neizbene. Mora se pokuavati vie puta. Svaka droga je privlana, upravo je u tome njena opasnost. Droga nacionalizma je privlana, jer se pod njom:

7.

NACIONALNO POMIRENJE
ekspir, Hamlet

ne vidi bolna realnost (na njeno mesto stupaju halucinacije, fantazmi, iluzije privilegovane posebnosti, neostvarive elje, sumanute predstave svemoi); ona oslobaa od tekih zahteva svakodnevice, razuma i morala (svi ti zahtevi izgledaju nepravedno); ona ukida odgovornost za sopstvenu sudbinu (mi smo a priori nevini, jer smo najlepi, za sve su krivi drugi); ona je melem za ugroeno oseanje samopotovanja (moda sam ja nita, ali mi smo sve); ona podstie slatko samosaaljenje (niko me ne razume, evo ta su mi uradili). Svaka droga nas kratkotrajno i prividno usreuje. Svaka droga nas uvodi u raj budala. Zato e ovisnik uiniti sve, bez izuzetka, da svoju zavisnost redovno i obilato hrani. Kako ga droga slabi, tako raste strah od apstinencijalne krize. Kako raste taj strah, tako se smanjuje sposobnost otpora, inhibicije samodestruktivnog poriva, a stvarnost, u koju bi se trebalo vratiti, postaje sve neprijatnija. I samim tim droga postaje sve potrebnija. Prvi korak je priznavanje problema. Taj korak je zastraujui i od njega se bolesnik brani samoizolacijom. Bez pomoi spolja, adikcija, naroito poodmakla i zaputena, nepobediva je. Treba ui u Evropsku uniju.

Oh, my crime is so rotten it stinks all the way to heaven.

Peanik.net, 21. 04. 2008.

384

385

ip Milovana Danojlia
Razgovor vodio Darko Vukorepa Da li ete se kao i 1991. odluiti na odlazak iz Srbije, u kojoj su opet najvie glasova dobili eeljevi radikali? Ne. Ukupne okolnosti danas su drugaije nego to su bile 1991. ak ni objektivne prilike nisu iste kao 1991. Tada je Srbija veselo i bahato, uz optu saglasnost, srljala prema ponoru, a danas su na redu, kako kae Isidora Sekuli, one gorke suze posle. Ovo vreme je mnogo autentinije, treznije. Drugim reima, avo je doao po svoje. Od svih zabluda moda je preiveo samo veni narcizam malog naroda. Dodue, on se danas ispoljava drugaije, podnoljivije. Tada je to bio narcizam dravotvornog nebeskog naroda, pobednika kome pripada plen, kako je govorio Kosta avoki, jaeg koji povlai granice, kako je govorio Slobodan Miloevi, a danas, posle bombardovanja, to je narcizam vene rtve, naroda izabranog za patnju, narcizam takozvane duhovnosti. Crkve su pune nevernika, ratni hukai su se uprepodobili, retorika je, umesto ratne, postala mirotvorna i popovska. Tu la je lake podneti, jer ne podrazumeva nikakvu akciju, ve samo prenemaganje. To je proziran i naivan psiholoki mehanizam odbrane. Pokuaj da se zaobie pitanje odgovornosti za sopstvenu zlu sudbinu. I Beograd se opredijelio za radikale, odnosno za Kotuniinu DSS. Ono to je zajedniko radikalima i Kotunici, to je upravo ono o emu sam malopre govorio: grevito, infantilno odbijanje da se prizna poraz sumanutog projekta i da se prizna sopstvena odgovornost za njegove logine posledice. Za birako telo koje to ne eli da prizna, da se suoi sa prolou, kako se to kae, prava je muzika za ui kada im neko govori da nita nije gotovo, da emo se jo erati, kako kae Matija Bekovi. Drugim reima, da jo nije vreme za konano svoenje rauna. To im kae i radikal Toma Nikoli kada i dalje govori o granici Karlobag-Karlovac-Virovitica, a to im govori i Vojislav Kotunica kada izjavljuje da Drina deli Srbiju na pola i razdvaja njena dva pluna krila. Smeta nam samo taj prokleti Hag. Ali ako

uspemo nekako da ga zaboravimo, jer je on ionako deveta rupa na svirali, i ako osnujemo Komisiju za istinu, naravno nau istinu, kao to je to uinio Kotunica, onda moda jo ima nade da produimo agoniju, da zamurimo na poraz, da ciljeve sumanutoga nacionalnoga programa pomerimo u neizvesnu budunost i da tako sauvamo ast i dostojanstvo koje nam je onomad vratio Miloevi.

386

Uzgred, zabavno je bilo gledati Kotuniinu nelagodu kada mu je Toma Nikoli ponudio koaliciju kao prirodnom savezniku radikala, kada je u javnosti obelodanio tu tajnu ljubav u kojoj Kotunica strasno uestvuje, ali je se pred svetom stidi. ini i njegova vlada pokuali su, bez ikakve podrke baze, da Srbiju suoe sa prolou, to jest, makar samo preutno, priznali su da je ratni projekat bio sumanut, da je doiveo poraz, da se u Hagu mora platiti ceh i, uz pomo jueranjih dumana, onih koji su nas bombardovali kako kae Miloevi u Hagu, pokuati nekakav novi poetak. Zato su bili nepopularni, i on i njegova vlada. ini je po svim ispitivanjima javnog mnjenja bio uvek na samom zaelju popularnosti. Konano je zbog takve politike i ubijen, a politiki cilj atentata jasno je postignut, jasnom porukom da, bar za sada u Srbiji to nee proi. Tu veliku i runu abu Srbija ne moe da proguta, makar se ne najela varaka, kako kae Brana Crnevi, makar jela korenje, kako je u vreme sankcija govorio premijer Zelenovi.

387

S druge strane, ne treba zaboraviti da je Miloevi na izborima 2000, dakle posle Sarajeva i Srebrenice, posle katastrofalne hiperinflacije, posle politikih ubistava, premlaivanja demonstranata, surove pljake graana kroz piramidalne prevare, posle bezone krae glasova na izborima 1996 dobio dva miliona glasova. Ti ljudi su jo uvek meu nama i glasaju za onoga ko im najvie lii na Miloevia. udnije je iznenaenje njihovim rezultatima, nego sami rezultati tih izbora. To iznenaenje u stvari je rezultat uspenosti inieve propagande, kojom je on uspeo da uveri posmatrae da je 5. oktobra izvrena nekakva narodna revolucija kojom je izvren konani raskid sa prolou. ini je sam protiv svih i protiv raspoloenja birakog tela, takorei na miie, pokuao da ostvari drugaiji program. Nacionalistika Srbija je bila poela da od njegovih uspeha strepi. Atentat je te strepnje uklonio. Atentat i rezultati izbora alju istu poruku: to nee proi. Iste one teze koje Miloevi zastupa u Hagu, zastupaju i Nikoli i Kotunica u Beogradu: ratovi su nam nametnuti, zloina nije bilo, Haki sud je laan. Zato se Miloevi, iako politiki mrtav, vraa kao vampir u likovima svog biveg koalicionog partnera i oveka kontinuiteta. Za to su zasluni i srpski mediji koji suenju poklanjaju malo panje, izlazei u susret svom italatvu koje o tome ne eli nita da zna. ak i ti oskudni izvetaji sa suenja su, manje ili vie prikriveno, navijaki. Tuilatvo u njima stalno doivljava neke tekoe, iskazi svedoka se trimuju, a Miloevieva poricanja redovno istiu u naslove. Ugledni pravnici objanjavaju da je u nacionalnom interesu da Miloevi bude osloboen od optube za genocid, jer bi u suprotnom drava mogla biti osuena da plaa naknadu za ono to je inila po Bosni. Onda premijer ivkovi izlazi sa savetom da o tome ne treba mnogo govoriti u javnosti. Sve u svemu, preovlauje stav molimo, samo bez uznemiravanja javnosti. Budui da taj mir biraa najdoslednije tite upravo Nikoli i Kotunica birai su ih nagradili. Kakvu perspektivu kosovskog pitanja vidite nakon ovih izbora? Albanci su dobili novi (u stvari stari, podgrejan) argument za nezavisnost, a kosovski Srbi iluzornu nadu da se, eto, moda general Pavkovi vraa na belom konju. Drugim reima, radikalizuju se pozicije obe strane, od ega e veu tetu imati slabija, a to su kosovski Srbi. Paradoksalno je da su oni na kosovskim predsednikim
388

izborima dali kandidatu radikala, Tomi Nikoliu, 77 odsto glasova, verovatno zato to on Albance naziva uvredljivim izrazom iptari, dok je njegov protivkandidat Miunovi dobio samo 11 odsto. Vole ljudi jaku re, ne pitaju koliko kota. Ne pitaju za one gorke suze posle, samo da se sada dobro istutnje. Pijanka bez prestanka. to je to u srpskome drutvu to se ve desetljeima opire demokraciji i normalnom i civiliziranom nainu ivota? Srpski pesnik Mia Danojli nedavno je dao intervju u kome je izrazio svoje negodovanje zbog toga to, kako kae, svet hoe da nam izmeni ip. U Srbiji je uvek bilo onih koji su shvatali da je problem u naem ipu i da nam se loe pie dok ga sami ne izmenimo, ali takvi su ovde uvek bili manjina. O toj manjini je najvie pisala istoriarka Latinka Perovi, o emu govori i naslov njene poslednje knjige, posveene Marku Nikeziu: Krhka srpska vertikala. O samom tom ipu napisao je jo pre trideset godina kapitalno delo srpske kulture knjievnik Rade Konstantinovi: Filozofija palanke. Radi se o tako inspirativnom delu i takvom bogatstvu uvida, da bi u normalno razvijenoj kulturnoj sredini o toj knjizi bilo napisano ve nekoliko desetina studija. Ovde ne postoji nijedna. Bolesnik je toliko bolestan da nema snage da se lei. Grupa intelektualaca iz Foruma pisaca, na elu sa Filipom Davidom, pre godinu-dve upozorila je da sve nae tekoe imaju koren u postojeem kulturnom modelu, to je samo druga re za Danojliev ip.
Feral Tribune, 29. 01. 2004.

389

Duhovnost
Razgovor vodila Svetlana Luki Ponekad mi se ini da bi nas Kotunica, da je kojim sluajem bio na mestu Slobodana Miloevia, ili da Miloevi nije potroio pravo na rat, uveo u tu situaciju. Vi znate da on nikada nije priznao Dejtonski sporazum. Poto je izabran za predsednika, on je u dva-tri maha govorio o Republici Srpskoj kao o zapadnom plunom krilu Srbije, o Drini koja tee sredinom Srbije, da treba ekati neke povoljnije okolnosti da se zavri ono to je Miloevi zapoeo. Njegova jedina primedba na Miloevia je bila ta to je on komunjara. Dakle, ne vidim da se on uopte razlikuje od Miloevia. On izgleda kao Miloevi koji je priznao poraz. On i dalje pravda sve to je obeleilo srpsku politiku 90-tih pokuavajui to da pomiri sa novim meunarodnim poloajem Jugoslavije. Koliko je on opasan politiar? On pati od nedostatka energije i nesposobnosti za bilo kakvu akciju. On sebe vie shvata kao oveka koji e Srbiju vratiti njenim tradicionalnim vrednostima i naroito, ponititi naslee komunizma. Meutim, mislim da on nita nee raditi. On e prosto priati. On sebe ipak vidi prvenstveno kao ideologa. Jako su opasni ljudi koje on skuplja oko sebe, a oni nee samo priati. On bira ljude koji e se revanirati Demokratskoj stranci. Mislim da je to kriterijum koji odluuje. I uprkos tome to Labus pria da nee biti revanizma, ve se sada vidi da se o Demokratskoj stranci u DSS-u govori onako kako se nikada nije govorilo o Miloeviu. Sada se vidi da je DS Kotuniin najvei ideoloki protivnik, i to u dve oblasti: kulture u najirem smislu te rei, a drugo su meunarodni odnosi, jer nacionalisti se uvek plae integracija u Evropu. Odatle im preti najvea opasnost, jer oni bi u Evropskoj uniji izgledali kao neke aveti. I oni to znaju i ele to da spree. Prema tome, postoji konsenzus da se u tu Evropu ne ide, mada se to ne govori otvoreno. To ne sme da se kae, jer se jo uvek rauna na donacije. Ali ni Kotunica ni njegova vlada, ni DSS, ni Toma Nikoli, ni crkva, ni srpski kapital ne ele u Evropu.
390

A to se tie dvosmerne saradnje sa Hagom, ja uopte ne znam ta bi to trebalo da znai. Moda da mi njima izruujemo ratne zloince, a oni nama Klintona. Ili kako? Jedino tako to mogu da zamislim.

Da se trampimo: mi da sudimo Solani, a oni neka sude Mladiu. Valjda tako nekako. To je totalna besmislica, ne znai apsolutno nita i jedna je od tih njegovih teko pronaenih formula da se ne kae ono to on, u stvari, misli. On ne eli nikakvu saradnju sa Hakim tribunalom, to je jasno, on i ne smatra da su injeni ikakvi zloini, on je napravio tu Komisiju za istinu, koja nikada nita nije uradila, a nije ni pokuala ita da uradi. Njegove izjave o Hakom tribunalu ne treba da ponavljam: uvena deveta rupa na svirali i da mu se stomak prevre na pomen Haga. Je l on misli da se u ratu nije uestvovalo? Je l on misli da JNA nije inila zloine? Je l on misli da srpska policija nije inila zloine? Je l on misli da na drugoj strani postoji ita to moe da se uporedi sa Srebrenicom ili sa Ovarom? Ne postoji. On osea da je u svakodnevnoj politikoj operativi potpuni diletant. On zna ta treba da govori, ali pojma nema ta treba da radi. Zato su mu potrebni ti aktivisti koji e da pretau njegove generalne ideje u svakodnevnu akciju, jer je on lino anahron ovek. On je potpuno anahron. Ako ste itali knjigu koju su pisali on i avoki, moete da vidite ime je on opsednut. On je opsednut porazom stare
391

Demokratske stranke i uopte viepartijskog sistema i time kako su komunisti izigrali celu tu ideju kroz Narodni front. Mislim da se on identifikuje sa Milanom Grolom i eli da dobije bitke koje je Grol izgubio 1945. Ali Grol je te bitke izgubio u jednom drugom vremenu i vratiti Srbiju u 45. ili 41, to u stvari Kotunica eli, jer on misli da je to taka u kojoj smo izgubili put, neshvatljiva je fantazija koje se on dosledno i uporno dri. I njegov jezik je anahron, jer on eli da sunerom izbrie ezdeset godina istorije, ne samo nae nego i evropske, i da vrati sat na 1941. To je nestvarno. On ne lii na ljude koji se kreu ulicom, on lii na neki hologram i mislim da ljudi to oseaju. Ta njegova sumorna projekcija, ta njegova uspavanost i ta njegova neodreenost i nedoreenost vena... U trenutku kada treba da nadoknaujemo vreme koje smo izgubili, to je fatalno po ovu zemlju. On to ne vidi, jer on misli da bi ovde trebalo da bude 41. i to mu onda nije problem. To dovodim u vezu i sa zahtevom da se Srbi vrate duhovnosti. Duhovnost znai da nas ono to se deava u materijalnom svetu ne zanima. O tome je vrlo lepo pisala Isidora Sekuli u eseju Nevolje malih naroda, gde je opisivala kako su mali narodi, a naroito srpski, esto bahati i agresivni, a onda dolaze to su njene rei koje su mi se dopale one gorke suze posle. Prvo pretimo svima, mlatimo svakoga koga stignemo, pa kada se pojavi neko jai, mi se odjednom setimo duhovnosti, nita nas ne zanima, nae je carstvo nebesko, mi smo nacija okrenuta duhu. U trenutku kada nam je potrebna natoveanska energija da se iz ove crne rupe izvadimo, oni nam kau ne, sedeemo ovde, ba nam je dobro i ovako, pa emo duhovno da se zamiljavamo. To je kao superioran stav u odnosu na plitku materijalistiku kulturu koju nam nude sa zapada. Kao karikaturalni oblik toga moe se shvatiti izjava ministra policije Joia, koji je na pitanje da li je u mladosti obijao kioske, rekao: Vi me pitate za kioske, a gori nam Hilandar. Dabome, duhovnost je vana, tako je. Mi se bakemo glupostima kao to je pitanje zato smo postavili lopova za ministra policije, a gori nam Hilandar. Zauzima se jedna ptija perspektiva, iz koje se sve gleda sa jedne takve visine da prestaje da bude vano. Mia Danojli kae: Moda je ak i dobro to smo ovako nastradali, kao neto
392

emo i nauiti, a ne vidim da ita uimo, vidim samo da zadovoljno ponavljamo da smo rtve i da smo uvek bili u pravu. To je jedno popovsko zapomaganje, umesto da se neto uradi. Zastraujue je koliko kod nas sve stalno poinje od nule. Svako ko smeni neki reim smatra da sve to je bilo pre njega nije valjalo nita i sada e on da postavi prave koordinate u kojima treba da ivimo. To je uraeno i 1945, u doba komunizma. Jedan od razloga zbog kojih se Jugoslavija raspala bio je taj to komunistiki reim nije mogao da shvati da je jugoslovenska ideja starija od komunistike, tako da kada je pukao taj reim, pukla je i Jugoslavija. Jer se slavio 29. novembar, a nije mogao da se slavi 10. decembar. To sada rade i oni koji skidaju inia sa sajta vlade. Svaka generacija ovde poinje od nule.
Emisija Peanik, 11. 03. 2004.

Sirotinja
Ovoj vladi, Kotunici pre svega, glavni cilj je, i u tome oni vide stabilnost, da se dogaa to manje. Neka se nita ne mrda, neka ivot stane jer ivot vue na stranu na koju oni ne ele da idu. To je jedno. Drugo je politiki sadraj te njihove aktivnosti. Njihov motiv i njihova emocija jeste mrnja. Po tome vidim da se vraamo na ivot pod Miloeviem, jer i kod Miloevia je glavni motiv politikog angamana bila mrnja. Kada god je govorio, Miloevi je nekoga mrzeo Zapad, Klintona, Albance, Tumana. On je stalno pozivao ljude da mu se pridrue u mrnji. I ljudi su, u svojoj frustraciji, to prihvatali, jer ako nee da mrze drugoga morali bi da mrze sebe. Za ove poslednje tri godine mrnja je bila poela polako da nestaje. Ali sada se, sa sve Tomom Nikoliem koji je pravi mrzitelj, pojavljuje Kotunica i ceo DSS sa tom skrivenom, potajnom mrnjom. Mislim da je to mrnja koja se u njima kuvala dugo i sada, kada su se doe-

393

pali vlasti i vlade, oni ne uspevaju vie da je sakriju. Ovo to je Dejan Mihajlov napravio39 je, recimo, samoubilaka stvar. To je liilo na Matia, na JUL. To je bilo bezobrazno agresivno. I mislim da su bili vrlo iznenaeni kada im se, barem na nivou medija, to vratilo kao bumerang.

To je neka ziheraka pozicija, iz koje objanjavate ta sve niste, da ne biste morali da razmiljate o tome ta jeste, jer to ni ne znate. I time svakoga nekako zadovoljite. Samo to je u ovako tekoj situaciji u kakvoj se mi nalazimo, takav stav opasan, jer mi se davimo, a odbijamo da plivamo. Postoji rezerva prema procesu ukljuivanja u Evropu. To ostaje kao cilj, ali on e nekako doi sam od sebe. Mrtvo more, ne znam kako drugaije to da opiem, nieg nema. I mislim da e ovde da nastane velika depresija kada prou svi ti izbori i kada se isporue generali, kada prestane da nam dolazi Karla del Ponte, kada se rei pitanje Kosova, koje e se reiti uskoro. Mislim da emo ostati bez teksta u politici. E, onda e da se postavi pitanje pa dobro, a kako emo sada da ivimo? Privid dogaaja izbori, predizborne kampanje, suenja zaklanja injenicu da ivot ovde nikako da se makne sa mrtve take. Mislim da bismo morali prvo da se smirimo. I pada mi na pamet da bi trebalo da tri meseca svi utimo, sami sa sobom, pa da odatle vidimo da li moemo nekuda da krenemo. Moda jedinu nadu daju male stvari. To je jedino zbog ega se svi nismo poveali. Ipak postoje neki mali poslovi koji mogu da se realizuju: mogu da ofarbam ova vrata, mogu da operem sudove, moda mogu da popravim auto. Tamo kod mene, obradovao sam se pre neki dan, pokosili su travu u parku. Nisam to oekivao. Ali posle katastrofe koja nas je zadesila, to je valjda i pravi domaaj promena. Mislim da bi svima bilo lake kada bismo konano sebi dozvolili da padnemo u oajanje, pa da onda odatle krenemo, korak po korak, bez velikih iluzija da ve sutra moemo da dovedemo stvari u red. Ne moemo. Mi se otimamo da shvatimo gde smo, a otimanje ne pomae. Tu smo gde smo. ta god mislili o tome, mi smo tu. Kotunica se brine da emo ui u istoriju kao ljudi koji su izvrili genocid. Pa izvrili smo ga, ne vredi da se oko toga vie bakemo. Ne, nego emo da laemo jo 20 godina sebe i druge. Posle tog 5. oktobra za isporuivanje moda je bilo snage da se kae jeste, to se dogodilo, taj sud je u pravu. Kada napravite neku svinjariju, najlake je da kaete izvini, pogreio sam, daj da vidimo nekako ta emo sad. To je najlake i to vam je odmah nagraeno. Celo drutvo se pretvara u nekakvu tvravu lai. Nali smo se u toj
395

Marianin stalno govori: Mi nismo ni levo ni desno. Tako oni definiu centar. To je oblik takozvane mudrosti kojom smo mi definisali svoj poloaj jo pod Titom nismo mi ni kapitalizam, ni socijalizam, ni istok, ni zapad. Naa demokratija nije ni zapadna, formalna, a nije ni iz realnog socijalistikog bloka. Mi nismo ni u Varavskom, ni u NATO paktu. Kod nas postoji i ne postoji trite.
39
Nakon ubistva inia, Dejan Mihajlov je 17.05.04, na zakazanoj konferenciji za novinare, na kojoj nisu mogla da se postavljaju pitanja, proitao sledee saoptenje: utali su i kada su ubijali premijera. Znali su ko je doneo odluku da se ini ubije i znali su ko ga je ubio. inieva majka to jasno kae: Moga sina su ubili njegovi, i jedan bivi ministar jasno mi je to rekao. ta jo nije jasno u majinim reima? ta nije jasno u dranju supruge ubijenog premijera, koja u svoju kuu vie ne prima gotovo nijednog od najbliih inievih saradnika, koji su ga prodali, a moda uradili i neto gore? I ne diu oni graju titei porodicu ini, ve probajui da zatite svoju mafijaku porodicu. Da su hteli, zatitili bi njega, ali ne sad, ve pre neto vie od godinu dana. Neka ivkovi i neka Tadi dobro razmisle sa kim su, kako su i za iji raun vodili prolu vladu i svoju stranku. Povodom ove izjave, na suenju za atentat, na predlog advokata Radeta Paunovia, Mihajlova je sasluao sudija Marko Kljajevi. Mihajlov je ovu izjavu morao da povue kao netanu, objanjavajui da je izreena u aru politike borbe.

394

tvravi i laemo svi zajedno, ak ni jedni drugima vie nita neemo da priznamo. Ovo sa Hakim sudom, ova pomo hakim optuenicima... Ustavni sud je doneo odluku da suspenduje primenu toga zakona zbog toga to se time neravnopravno tretiraju isti sluajevi, recimo oni kojima se sudi ovde i oni kojima se sudi u Hagu. A onda Kotunica u jednom intervjuu objasni ta je bio motiv za donoenje toga zakona. On kae: Mi nismo napravili red u odbrani. To znai ja plaam branioca, pa mogu i da ga odredim i mogu da utiem na odbranu i da spreim ta priznanja. Ja to itam kao advokat i kao branilac i vidim da neko pokuava da mome klijentu propie odbranu koja je u interesu drave, po miljenju Kotunice, a da moj klijent nema pravo da prizna, ako je to u njegovom interesu. Ljudima je esto, kada im je sve dokazano, u interesu da priznaju, bolje e proi. Dakle, to je napad na pravo oveka da se brani. Kada se neko brani u Hagu, on po Kotunici mora pre svega da ima na umu dravni interes, pa da tome prilagodi svoju odbranu, a njemu kako bude. U meuvremenu sam saznao i ta znai dvosmerna saradnja: mi emo njih hapsiti i isporuivati Hagu. To je sa nae strane. A sa njihove: oni e prihvatati garancije koje daje naa drava i putati ih na slobodu. Dvosmerno mi hapsimo, oni putaju. Logino i tipino za politiku koju Kotunica vodi. Obavljaju se razne aktivnosti, a na kraju zavrite tamo odakle ste i poeli oni su na slobodi. On je najvie o tome priao kada je osnivao svoju Komisiju za istinu. Ta komisija je trebalo da obezbedi povoljnu sliku Srbije u istoriji. Kae: Ispaemo genocidni narod. Pa tako misle samo oni koji su Hrvate zvali genocidnim narodom i koji uopte misle da postoje genocidni narodi. To samo njima pada na pamet, nikom drugom. Ni onima koji sude u Hagu ne pada na pamet da e time Srbi postati genocidni narod. Najvei zagovornici kolektivne krivice jesu oni koji stalno brane srpski narod. A tu uopte ni o kakvom srpskom narodu i nije re. Re je o dravi. Ovde se ne vidi ak ni to da je drava jedno, a narod neto drugo. Narod moe snositi, i ve snosi, istorijsku odgovornost, i konkretnu, materijalnu odgovornost za pogrean izbor. Pogreno je izabrao svoju vladu. Pogreno je izabrao organe svoje drave. I, naravno, kada drava plaa odtetu, plaae i oni. Jasna stvar. Ali nema tu nikakve krivice. ak i kada ustanovite da je drava kriva za genocid, a naravno da jeste, jer genocid ine samo drave mi

jadni pojedinci za to nemamo snage, to treba postii ne vidim da se to bilo kako reflektuje na stav prema narodima. Ja ne mislim ni da su Nemci genocidan narod, niti mislim da iko normalan to misli. Kosta avoki moe da misli da su Nemci i Hrvati genocidni narodi. Narodi su narodi. Moja ena kae: Svi su narodi odvratni kada se pojavljuju kao narodi. Kada su pojedinci, znam sa kime imam posla. A im pone da pria o narodima daj, ostavi me na miru. Mojoj eni je povod za tu izjavu bilo to to na televiziji u Americi stalno ponavljaju: American People. Pusti me, bre, sa tim narodima. Krstievom presudom je utvrena njegova krivica, pomo u genocidu. Utvrena je, meutim, i injenica da je genocid postojao. Sada u jo vie da zakomplikujem. Nai pravnici se ude kako je on mogao da bude osuen samo za pomo u genocidu, a da se kod njega ne utvrdi postojanje namere da izvri genocid. Po naem zakonu to ne bi bilo mogue, jer neophodna je namera i neko ne moe biti osuen za pomo u genocidu, ako niko nije osuen za izvreni genocid. To znai da prvo neko mora da je izvrio taj genocid, pa onda ja mogu biti kriv zato to sam u tome pomagao. Meutim, u sudu u Hagu postoji pomaganje genocida kao samostalno krivino delo. Druga je pria kako e to uticati na suenje pred Meunarodnim sudom pravde. Taj sud po bosanskoj tubi za genocid samo utvruje da li je postojao genocid. On ne mora nikoga individualno da oglasi krivim, nego samo posmatra injenice. To nije krivini sud. On samo konstatuje tetu koja je time poinjena i, ako ustanovi vezu sa dravom koja stoji iza toga, utvruje visinu naknade tete. U anglosaksonskom pravu postoji mogunost da od nekoga traite nadoknadu tete i kada je taj osloboen na krivinom sudu. A logika je da je za osudu oveka na zatvor potreban mnogo vei stepen izvesnosti, skoro apsolutna sigurnost, pre nego to mu oduzmete slobodu. A za naknadu tete dovoljno je da pokaete da je verovatno da se to dogodilo. Tako ste imali uveni sluaj O. J. Simpsona, koji je pred krivinim sudom bio osloboen. Porota je smatrala da nema dovoljno dokaza da ga osudi. A onda su ga sudili graanskom tubom za naknadu tete i taj sud ga je osudio da plati neke milione dolara, jer je bilo dovoljno osnova da se uini verovatnim da je on to stvarno uinio. Znai, ne dovoljno da ga poaljemo u zatvor, ali dovoljno da mu naplatimo tetu. I to je ono to se dogaa pred Meunarodnim sudom pravde. To je tuba
397

396

za naknadu tete i za nju vai ista ta logika dovoljno je da se uini verovatnim da je genocid izvren. Veoma je, kazau blagu re, neukusno kada sa ove strane poinju da se alju signali i sugestije vladi Bosne i Hercegovine da treba da odustane od svoje tube u cilju pomirenja. Ti si tuen. Naravno da bi ti voleo da onaj odustane od tube u cilju pomirenja. Ali sa njegovog stanovita, moemo da se mirimo tek kada raistimo ove stvari. Ili bar kai jeste, bio je genocid. Pa onda da vidimo da li mene interesuje i naknada tete ili ne. Napravite taj prvi korak. A mi tvrdimo nita se nije dogodilo, ali bilo bi lepo da u interesu pomirenja vi povuete tu tubu. Vodim polemiku u Politici sa jednim ovekom koji ima ideju da bi to trebalo da se rei kompromisno, tako to e Bosna i Hercegovina da povue tubu. Pa gde je tu kompromis? Kompromis su uzajamni ustupci. Kakav ustupak mi inimo? Mi ne inimo nikakav ustupak. Mi uvamo Mladia ovde. Kakav je to ustupak? Bio sam u Sarajevu i mogu da vam kaem da bi politiar koji bi na to pristao bio mrtav zauvek, uao bi u istoriju Bosne i Hercegovine povlaenjem te tube. Pogoeni su milioni ljudi. Ko sme u njihovo ime da kae dobro, hajde da se pomirimo. Ko to sme da kae? Mi ne biramo predsednika drave. Mi biramo domaina. A svako domainstvo krije svoje kriminalce iz porodice i negira i lae policiju. Tako se to ovde shvata. Zato to smo mi organska nacija. Mi nismo drutvo u kome postoje razne uloge, nego smo mi jedno bie. Ovde se govori o narodnom biu. Mi smo jedno bie. Pipnite u jednog, pipnuli ste u sve. Ako je kriv jedan, krivi smo svi. Kao kada Partizan pobedi Zvezdu, a onaj vie: Pobedili smo vas. Ko je pobedio? Sedeo si u naslonjai i gledao na televiziji i pio pricere. Koga si ti pobedio? To je stadionsko shvatanje kolektiviteta. To je kao idealna porodica, zamiljena narodna porodica samo sloga Srbina spasava. Svi treba da se sloimo oko svega. Pogledajte ta se deava u takozvanom politikom ivotu i zato ljudi s pravom kau da je to predpolitiko stanje. Postoji socijalna baza svake partije u svetu. Samo kod nas sve partije pretenduju da reprezentuju sve, to znai Srbe. I svi se obraaju Srbima i bore se ko e ubediti te neizdiferencirane Srbe da e ih predstavljati bolje od ostalih. Tu nema nikavog politikog sukoba. Svi smo jedna masa. Onda je sukob mogu samo prema spolja. U osnovi svega je da bi sistem trebalo da bude jednopartijski, jer ako
398

jedna od partija najbolje predstavlja birako telo, onda su sve druge nepotrebne. Jer oni predstavljaju Srbe, a ne deo stanovnitva koji ima neke partikularne interese u jednom sloenom drutvu. Kada vi kaete da elite dobro ovome drutvu, a ne smatrate nunim da budete srpski nacionalista, ljudi uopte ne razumeju o emu govorite, jer ovde ne postoji nijedna druga politika osim nacionalne. To je bio problem jo pod Miloeviem, jer su se svi i pod Miloeviem otimali za celokupno birako telo. Ni pod Miloeviem nije bilo nijedne stranke koja nije bila nacionalistika. GSS donekle, ali i oni su morali da kalkuliu. A onda su birai razmiljali ovako dobro, svi se izjanjavaju kao nacionalisti, pa to bih ja skidao Miloevia da dovedem ove, kada se on pokazao kao najenerginiji, jer on hoe i da ubija. Mislim da su ljudi u tom smislu u pravu kada ocenjuje samo njihove individualne razlike i opredeljuje se prema njihovim linostima. Jer u onome to oni nude, ni ja ne vidim neke velike razlike. Kada stvari uzmu jedan tok ipak su to milioni ljudi to je kao brod koji ne moe da se okrene u mestu. Kada vi okrenete kormilo, brod jo pet kilometara nastavlja u istom pravcu. Izgleda da su neki procesi tako snani da, kada zaponu, oni po svojoj inerciji jo neko vreme, dok se ne zaustave, nastavljaju da traju, ak i ako iza njih vie ne stoji neka energija. Mislim da smo mi u takvom stanju. Nema vie energije iza toga nacionalizma. Nema snage vie ni za ta. Nema snage ni taj Toma Nikoli, niti njegovi radikali. Samo vrljaju zidove. To je inercija i to e trajati jo neko vreme. A i tada nee biti zaokreta, nego emo stati. I onda e svi videti da smo stali i da se ne miemo nikuda. I valjda e onda ljudi pomisliti pa kuda emo sada? Nasred smo puine, ta emo sada?Ja to fiziki oseam, kako nas ta inercija nosi. Bez oduevljenja, na ler. Nema vie ni goriva. Ali jo uvek se osea da ta stvar i dalje mili po stazi po kojoj je juriala 90-ih godina. Tako ivi sirotinja, jer zna da nema nade. im neko neto ima, on poinje da planira, da rauna. Ovde je ideja provoda: jedi, pij, veseli se, na ivot poseri se. I to je... Svetlana Luki: Sloboda. Sra Popovi: Jeste, to je neka sloboda. Sloboda koju imate kada nemate nade.
Emisija Peanik, 03. 06. 2004.
399

Zavisno sudstvo
Poeo sam da se zabavljam pratei ta se zbiva sa tim poslanikim mandatima. Danas sam video Aligrudia koji kae mora da se utvrdi ko je kriv i da taj ide u zatvor. Ja sam 45 godina kriviar i ne vidim kakvo je to krivino delo. Kau podmiivanje. Ti poslanici su promenili stranku, a u tome nema niega protivpravnog. Irelevantno je da li su oni za to dobili pare, stan, mesto pomonika ministra... Svako moe da promeni stranku i u tome nema protivpravnog delovanja. Mito je mogue jedino ako vam neko kao slubenom licu plati da uradite neto to je nezakonito. Vidim da se ta re upotrebljava na jedan kolokvijalan nain, u smislu u kome vi podmitite dete hajde, napii zadatak pa u da te vodim u bioskop. Pa podmitili ste ga i ta, treba li da idete u zatvor? I vidim da se niko ne javlja da kae da to nije krivino delo, nego se mea policija, koja zove te ljude i sasluava ih. Moe da se raspravlja da li je to moralno, da li je taj ovek izgubio kredibilitet da se bavi politikom, jer oigledno ne postupa po svojoj savesti, nego iz interesa. Ali sve to ne opravdava policijsku istragu. Onda se pojavi i ministar policije i stvara utisak da tu postoji neki kriminal, a niko nam ne objanjava u emu bi se taj kriminal sastojao. Nema tu nikakvoga kriminala, nego je to zloupotreba poloaja od strane ljudi iz policije, koji u ime izvrne vlasti zastrauju narodne poslanike da ne menjaju stranke. Izvrna vlast postaje zaista agresivna. Poela je da posee za represivnim sredstvima tamo gde im nije mesto, i to iz nekog dravnog razloga, iz neke celishodnosti, a to vodi u policijsku dravu. Znai, da bih u skuptini dobio glasove koji su mi potrebni, ja sasluavam ljude u policiji. Jo je gore kada proitate da su advokatu Terziu to dvoje poslanika zapretili da e da ga izbace iz stranke. Pa ni advokatura ne moe da bude nezavisna ne sme ti da zastupa moje politike protivnike. To je totalitarna tendencija. Ne kaem da oni za nju imaju snage, mislim da nemaju, ali stvar jeste zabrinjavajua. Oni pravo shvataju kao instrument politike. To znai primenjivaemo one norme i onda kada nam to politiki odgovara. Tako je i Miloevi radio.
400

Imate, na primer, sluaj Makatice, gde su spaljivani leevi ljudi kao u Auvicu, ali taj sluaj je zamrznut. Gledao sam kako na konferenciji za novinare pitaju Joia ta je bilo sa Makaticom, a on kae nemojte to da me pitate. A sa druge strane, ministar pravde urgira da se aktivira prijava protiv edomira Jovanovia, da se vidi koliko puta je on bio u Centralnom zatvoru i koliko puta se neovlaeno sreo sa ne znam kime. Ta prijava je vana, ona zasluuje njegovu panju, a prijava za Makaticu spava godinama, to nikoga ne zanima. Uspostavljanje pravne drave i vladavine prava je apsolutno najvanije pitanje. Pri emu su to dve stvari. Pravna drava bi bila drava koja primenjuje svoje zakone, a vladavina prava bi zahtevala da ti zakoni neto valjaju. Evropska komisija je zakljuila da se izvrna vlast oigledno mea u rad suda. Kada pravosue ima problem, to je kao lekar koji je sam smrtno bolestan i ne moe sam sebe da lei, nego lei i kuka na postelji. Tako oni lee i kukaju na toj postelji, ali drutvo bi moralo da nae instrumente, ako je potrebno i revolucionarne, van postojeih granica ustava i zakona, da to izlei. Sve to moramo od nule da pravimo, a ne znate sa kim. Ne znate ko sedi u policiji, ne znate ko sedi u tuilatvu, ne znate ko sedi u sudu. Nali smo se u toj situaciji zato to smo jednoga trenutka proklamovali bezakonje i sada je uasno teko. Kada je Vladan Bati bio ministar pravde, on je pokuao da po svojoj pameti lustrira sudove. Bilo je jasno da ljudi koji su sudili pod Miloeviem i sedeli u tuilatvima ne mogu suditi, niti biti tuioci. Smesta su skoili sudovi da mu kau to je napad na nezavisnost sudstva. Bilo bi lepo da su sudovi nezavisni, ali ti zavisni sudovi sada se brane naelom nezavisnosti. Tano je da je to to je uradio Bati napad na nezavisnost sudstva i to jeste bila revolucionarna mera, ali drugom se metodom sudovi uopte ne mogu oistiti. I oni su se sada zabarikadirali iza te svoje tobonje nezavisnosti, kao to je Miloevi po prezumpciji nevinosti nevin u Hagu. To su sve fikcije, jer niti je on nevin, niti su oni nezavisni. To je zloupotreba jedne forme koja je stvorena u drutvima u kojima ustanove funkcioniu. Uanili su se, niko ne moe da ih pipne a ne valjaju. Vlast nema snage da stvori policijsku dravu, ali zato uspeno stvara haos u kome ljudi poinju da se oseaju nesigurno. Postoji opasnost
401

da se pojavi neko ko e da kae ja u da zavedem red, ili kako kae Toma Nikoli hapsiemo i hapsiemo. To bi kod prestraenog graanina moglo da izazove pozitivnu reakciju i da on kae radi ta hoe, samo spasavaj. E, taj bi mogao da zavede policijsku dravu. Tako da sadanja vlada za nekog takvog priprema teren, jer je ljudima stvarno dosta nesigurnosti i straha. Nae birako telo je toliko ubijeno i rezignirano da prata sve svinjarije, ili ga se uopte nita ne tie, pa je apstinent. Drutvo iz osnova moe da obnovi samo civilni sektor. I Peanik, na primer, tako ga ja shvatam.
Emisija Peanik, 08. 12. 2005.

Razgovor vodile Svetlana Luki i Svetlana Vukovi

Zakojevitezanje

Ne bih potcenjivao Kotunicu. On moe daleko da ode, do dovoenja u pitanje svoje politike sudbine. I neki strani analitiari misle da ovaj kurs kratkorono pogoduje militantnim, antizapadnim, antievropskim, proruskim, nacionalistikim, ksenofobinim snagama, ali da e ve na srednji rok to biti njihov veliki, konani poraz. Meni se takva ocena ini moguom. Kada jedna glupa politika konano pobedi, to je esto i njen kraj, jer se onda otkrije da je uasno glupa. Dok ne pobedi, vi to ne znate, nemate predstavu do ega ona moe da dovede. Miloevia je dovela do bombardovanja i on je profitirao od toga bombardovanja, sve dok ljudi nisu kazali dobro, bre, zato si nas uopte doveo u tu situaciju, goni se. Tu postoji neka dijalektika, a i vremenska projekcija mi se ini umesnom. Da li mislite da se pribliava obraun izmeu Kotunice i Tadia? Tu postoji kontinuitet na srpskoj politikoj sceni i moda u ga najbolje izraziti ako malo prokritikujem poziciju koju je zauzeo LDP
402

mi smo protiv svih, mi sami protiv svih. Mislim da u ovoj zemlji postoje stvarne dve opcije, jedna je LDP, druga su radikali. Glavni protivnik LDP-a su radikali, Kotunica je to u onoj meri u kojoj se njegova politika podudara sa politikom radikala, a Boris Tadi u onoj meri u kojoj sledi Kotunicu. Ali to je jedan kontinuum. Svi vai protivnici vam nisu jednaki, a neki su vam protivnici samo pod odreenim uslovima. Recimo, Boris Tadi je to jedino ako se priklanja Kotunici, koji se priklanja radikalima. Kada Boris Tadi pria o pristupanju evropskim integracijama, to nije nikakav problem, to podravamo. To je supstrat politike Demokratske stranke u ovom trenutku. Rei da ste vi protiv svih je netano, jer vam se ciljevi u mnogome podudaraju sa DS-ovim. U neemu se ne podudaraju i to moe da bude predmet vae kritike. Ali iznijansirajte svoju poziciju u odnosu na celokupnu politiku scenu, nemojte da sebe proglaavati za jedinu nau nadu, jer je to malo obeshrabrujue. ivimo u tekim vremenima. Sve visi, ali mislim da mi u svom oajanju precenjujemo snagu radikala i DSS-a. Poslednjih dana primeujem da je postalo legitimno da se pita a ta e biti ako izgubimo Kosovo? To pitanje se uje u svim medijima. Sve ee to ujem i siguran sam da one koji govore sada moramo biti jedinstveni, moramo se braniti svim sredstvima veina ljudi vie nije spremna da prati. Mislim da i oni koji to zastupaju, oseaju da sa tako iskljuivim stavom moemo gadno da nastradamo. Ovo su teka vremena i za ljude koje smatram svojim politikim protivnicima, radikale i DSS. Oni ve poinju da pokazuju neke znake gubljenja razuma. Kao onaj koji kae Zoran ini je trebalo da bude ubijen, jer je bio izdajnik, ili Toma Nikoli koji kae ruska zastava e se vijoriti na naem ministarstvu odbrane, ili Koen koji kae nisu nam potrebne evropske integracije. To su znaci gubljenja razuma. Ovaj narod je toliko izluivan, esto i dugo, da mislim da je stekao i neki imunitet. Crnogorci imaju izraz zakojevitezanje, kada onaj koji nosei zastavu predvodi kolonu i poziva hajde za mnom, ko je vitez. Mislim da to ovde teko moe da se proda, videli su ljudi koliko to kota. Neke ljude sam prvi put ula da kau ako Kosovo ode, bie mi teko. Oni oseaju da e to biti ponienje samo zato to odbijaju da priznaju da su bili poniavani i 1991, druge, tree, etvrte, pete... Mi smo davno ponieni. Mi smo ponieni kada smo zavodili policijsku dravu na Kosovu, kada smo te ljude ubijali, tukli, izbacivali,
403

hapsili, sudili tada smo mi ponieni. Sada to samo postaje jasno po posledicama, a trebalo je da bude jasno ve onda. Nismo mi ponieni zato to se sada sudi onima koji su vrili ratne zloine u nae ime, mi smo ponieni time to su oni vrili te zloine. Ta katastrofa koju ljudi sada percipiraju ona se ve dogodila. Najbolje to sada moe da uini je da to shvati, ostavi iza sebe i krene u nekom drugom pravcu, a ne da tvrdi da toga nije bilo ili da mi nismo za to krivi ili da je to opta zavera. To je neekonomino sa naeg stanovita. Nikoga mi vie ne moemo ni za ta prevariti, sve se zna. Samo u svojoj parohijalnosti moemo poverovati da moemo da sakrijemo Mladia. Pa ne moemo, svi to znaju, vide, priznali smo sami sto puta sakrivali smo ga, a sada ga ne sakrivamo. Aman, ljudi, pa jeste, sakrivamo ga. To je stvarno oajnika pozicija, kao kada oveku odseku ruku, a on misli da je jo ima. Pa nema je, naui da ivi sa jednom rukom. Bolje bi bilo da ima obe, ali sada ivi sa tom jednom. Naa patnja je patnja ljudi koji su prinueni da gledaju film koji se zove Poslednjih 17 godina. I to je teko. Nemce su na silu morali da vode da gledaju, mi to gledamo sada i teko je. Ali to je bilo i dobro je to je to prolost. Mi samo treba da se osvestimo da je to prolost, jer dokle god to ne moemo sebi da priznamo, mi se nalazimo u permanentnoj traumi. Ljudima koji su doiveli traumu kau pii o tome, priaj o tome, sto puta priaj o tome, da to ode u onaj deo mozga u kojem su pohranjene dugotrajne memorije iz prolosti. A dok negira, to ne moe da stigne tamo i ti stalno ivi u toj looj sadanjosti; ti jo uvek ivi sa Srebrenicom, sa Markalama, sa bombardovanjem, zato to ne moe da shvati i ne moe sebe da dovede do toga da prizna jeste, to je bilo. I sada, loi deo tog iskaza je to jeste, a dobar deo je to je bilo to nije sada, to je bilo. Meu ljudima koji su nam prekinuli tribinu u Aranelovcu su bili i neki etnici u maskirnim uniformama. Jedan od njih je postrojio ostale i vikao: eta, na-des-no. Njihove maskirne uniforme su pohabane, oni su ih stvarno nosili u ratu, ali sada je to farsa. Izgleda kao farsa, jer on ne razume da je to prolo, a vi ga gledate i mislite ta je tebi, idi, bre, lei se.
Emisija Peanik, 14. 12. 2007.

Kako glasati
Glasati za manje zlo
Glasati za manje zlo ipak znai glasati za zlo. Kada jednom svesno date svoj glas za zlo (manje), postajete odgovorni za to zlo. Ono e se od tada uvek, s pravom, pozivati na va glas. Tumaie va glas kao podrku za svo (manje) zlo koje bude inilo. Naknadne reklamacije se ne primaju. Da li sigurno znate ta e se u budunosti pokazati kao manje, a ta kao vee zlo? Glasanjem za manje zlo potvrujete pravilo i dosadanju ustaljenu praksu da za uspeh u politikoj utakmici ne morate biti dobri. Dovoljno je da budete manje zlo. Time obeshrabrujete dobre. Manje zlo je manje u datim okolnostima. Davanjem svoga glasa manjem zlu, vi cementirate te okolnosti. To je prihvatanje datih okolnosti kao fatuma. Kapitulacija pred okolnostima. A moda bi bilo bolje menjati te okolnosti glasanjem samo za ono to smatrate dobrim. Glasanjem za zlo (makar i manje) kompromitujete svoju savest. Vi niste odgovorni za pobedu veeg zla, ako propustite da glasate za manje. Za vee zlo su odgovorni samo oni koji su glasali za vee zlo. Svako moe da odgovara samo za sebe, jer samo nad svojim postupcima ima potpunu kontrolu.

Glasati za Evropu

Da li ste sigurni da (u datim okolnostima) glasanjem za Borisa Tadia glasate za Evropu? Ovo pitanje je umesno iz dva razloga. Prvo, Tadi se redovno deklarativno izjanjava za pristupanje Evropskoj uniji, ali on se vrlo esto ponaa potpuno suprotno. Pomenimo samo glasanje za kosovsku preambulu ustava, glasanje za rezoluciju o Kosovu i preputanje mesta premijera oveku sasvim jasnog antievropskog opredeljenja.
405

404

(Naime, Kotunica je za Evropu samo ako se ona promeni (on bi rekao proisti) po njegovom ukusu; to jest, on je protiv Evrope kakva ona jeste). Tadi kao da sam sebi postavlja prepreke za ostvarenje cilja koji deklarativno postavlja. Da li pri tome Tadi ne razume ta radi ili je neiskren u svom evropskom opredeljenju, ili oboje nebitno je. Drugo, da li Tadi, ako bi bio izabran, moe da osigura potpisivanje najavljenog sporazuma koji bi Srbiju postavio na put ka EU? Premijer i njegov deo vlade smatraju da nisu za to dali potrebno i neopozivo ovlaenje potpredsedniku eliu. Sporazum mora biti ratifikovan u skuptini, gde protivnici potpisivanja sporazuma imaju veinu. Konano, ak i da skuptina ratifikuje sporazum, s obzirom na kosovsku preambulu i rezoluciju o Kosovu, mogla bi se u ovakvoj Srbiji osporavati ustavnost te odluke. Dakle, pitanje je da li smatrate: (a) da je prioritetno dobro da Srbija pristupi EU, (b) da Boris Tadi to iskreno hoe, (c) da on to, u opisanim okolnostima, ume i moe da osigura sa mesta predsednika. Ako na sva tri pitanja odgovorite pozitivno, znai da izbore shvatate iskljuivo kao referendum o ulasku u EU i logian bi bio va glas za Borisa Tadia (kako god inae ocenjivali tog kandidata). Ako na bilo koje od ovih pitanja odgovorite negativno, onda vam mora biti jasno da glasom za Tadia neete davati glas za Evropu.

Glasanjem protiv Evrope ne moe se sauvati Kosovo. Moe se samo izgubiti, pored Kosova, i evropska perspektiva (za koju se gotovo svi slau da je naelno poeljna).

Glasati po savesti

Glasati po savesti znailo bi glasati za ono to vi smatrate da je dobro. Bez obzira na vaa oekivanja da li ete biti u veini ili ostati u manjini. Dakle, ne kalkuliui o tome kako e glasati svi ostali. Samo tako moe da se utvrdi tzv. narodna volja. Samo tako je va glas odgovoran, jer se samo to i trai od vas kao graanina. Ne postoji baeni glas. Njega su izmislili politiari manjeg zla i pobornici status quoa. Kada neko pokuava da misli i svojom i tuom glavom, i da svoj stav podeava prema raznim, komplikovanim (esto pogrenim) kalkulacijama o ponaanju drugih, on nas vara i uskrauje nam bitnu informaciju o njegovom autentinom, linom miljenju i volji. Dakle, upravo ono to demokratski proces jedino od njega trai i upravo ono to pojedinca ini sutinski neophodnim i dragocenim uesnikom politike. Politiari e onda, u svojoj elji da budu uspeni, kalkulisati i podeavati svoje ponaanje prema ukupnom zbiru i rezultanti tih pojedinanih miljenja, volja i odluka, ali ni oni to ne mogu da ine, ako ta lina i pojedinana miljenja nisu jasno izraena. Niti je iko odgovoran za to kako e biti tumaen njegov savesni izbor, kako on moe biti upotrebljen u datim okolnostima. Jer ni okolnostima se ne moe robovati, i same okolnosti se nekada moraju menjati. U protivnom, te okolnosti postaju na fatum. Politiar moda nekad mora da bude pragmatian, bira to ne sme da bude, jer gubi svojstvo biraa i sam postaje politiar. Razvijeno demokratsko drutvo, kao sloeni sistem, poiva na diferencijaciji i potovanju uloga.

Glasati za Kosovo

Antievropska opcija u Srbiji stavlja birae pred ovakvu tobonju dilemu: da li elite u Evropu ili elite da sauvate Kosovo u Srbiji. To rezonovanje se izvodi na sledei nain: (a) Evropa sama priznaje da eli Srbiju u EU, (b) Evropa istovremeno eli da Srbiji otme Kosovo, (c) Srbija nee pristati da ue u EU i time e prinuditi Evropu da promeni stav prema Kosovu. Rezonovanje je oigledno pogreno. Prvo, zato to je Kosovo ve oteto ili, bolje reeno, davno izgubljeno zbog srpske politike na Kosovu. Drugo, EU zna da je ulazak Srbije u EU vaniji Srbiji nego njoj. Konano, EU je svesna da to znaju i oni koji joj na ovaj nain prete, to jest da je tobonja pretnja samo instrument zaluivanja srpske javnosti od strane onih koji na sve naine nastoje da odre kontinuitet sa reimom Slobodana Miloevia.
406

Peanik.net, 28. 01. 2008.

407

Kako glasati 2
Konfuzija
Meu biraima Druge Srbije vlada konfuzija. Naroito meu kritiarima dosadanje politike Borisa Tadia. Da li, ipak, opet zapuiti nos i spreiti najgore? Ne treba zaboraviti da je ovu konfuziju stvorio sam Tadi, kada je glasao za onakav ustav, na onakav nain, kada je glasao za onakvu rezoluciju o Kosovu, kada je Kotunici poklonio mesto premijera. Konano, kada je, protivno iskustvu i zdravom razumu, poverovao da e ga Kotunica podrati na predsednikim izborima. I najvanije: kada je ostao potpuno pasivan i nem kada je njegov sadanji koalicioni partner, DSS, sistematski i bestidno sabotirao i opstruirao suenje ubicama prethodnog predsednika njegove sopstvene stranke, Zorana inia. Tek kada je kasno uvideo da e ga DSS opet prevariti, Boris Tadi se iznenada setio da tu podrku trai od graana (valjda onih iz LDP koje je, po Kotuniinom zahtevu, izbacio iz stranke). Za konfuziju Druge Srbije odgovoran je sam Boris Tadi.

vrati na vlast radikale i socijaliste, da ih normalizuje (sve su stranke demokratske). U tome je konano uspeo nakon ubistva Zorana inia. Boris Tadi se u toj dilemi izmeu inia i Kotunice priklonio Kotunici. Glasom za Tadia ne brani se 5. oktobar koji je izveo ini, ve se inievo vienje 5. oktobra izdaje. Dakle, braniti 5. oktobar je dvosmislen poziv. iji 5. oktobar, koji 5. oktobar? Shvaen kao revolucija (ini) ili kao redovna smena vlasti uz pomo Miloevievog okruenja (Kotunica)?

Ako Toma doe na vlast...

Tadi i njegovi birai plae nas Tomom Nikoliem. I bez dolaska na vlast, radikali u Srbiji ostvaruju veliki politiki uticaj. Dva miliona Miloevievih glasaa iz 2000. i dalje je meu nama (inicijalno u DSS-u, a zatim u radikalima), lustracija je izostala, dravni aparat je nereformisan, spoljna politika (nakon ubistva izdajnika inia) vraena na Miloevieve pozicije: protiv trulog Zapada, za brau Ruse koji kriju nae zloince. Dodatna nevolja je to radikali (uz pomo Kotunice) ostvaruju taj veliki politiki uticaj bez ikakve odgovornosti. Ako se u Srbiji ve vodi radikalska politika, zar nije bolje da oni za nju postanu i saodgovorni? Kratkorono, to bi svakako bilo vrlo neprijatno, ali dugorono bi moglo biti vrlo korisno da se Toma Nikoli istera iz udobnog opozicionog zaklona. U jednom zoopsiholokom eksperimentu ispitivana je inteligencija ivotinja. Ona se stavlja ispred polukrune iane ograde, sa ije druge strane se nalazi hrana. Da bi dola do hrane, ivotinja bi morala da naini nekoliko koraka unazad, od hrane, i obie ogradu. Kokoka to nije u stanju da uini, ona beskonano i neuspeno pokuava da kljunom, kroz ogradu, dosegne do hrane. Pas reava problem iz prve. U mnogim poslovima, smiljeni korak unazad vodi cilju mnogo pre i mnogo sigurnije nego pokuaji mata u jednom potezu, koji su karakteristini za frustriranu srpsku politiku.

Greh apstinencije

Ima biraa kojima je usaen strah od greha apstinencije. Meutim, ako ste u prvom izbornom krugu glasali za nekoga od kandidata koji nisu proli u drugi krug, vi niste apstinent. Vi ste dali glas svome kandidatu, birali ste, ostali u manjini i obavili svoju graansku dunost.

Braniti 5. oktobar

DS, Tadi i njegovi birai iz prvog kruga ele da nas ubede kako se glasom za Tadia brani 5. oktobar. To nije tano. Od samoga poetka, razumevanje onoga to se tada dogodilo bilo je ambivalentno. Postojala su dva tumaenja toga dogaaja: jedno je bilo tumaenje Zorana inia (radikalni raskid sa Miloevievim reimom), a drugo Vojislava Kotunice (kontinuitet sa tim reimom). Vojislav Kotunica je sve vreme nastojao da putem koncentracione vlade
408

409

Birai LDP-a

S obzirom na svoj veoma kritian stav prema Borisu Tadiu, birai LDP-a su u posebno konfliktnom poloaju. Sama stranka je na kraju, svakako nevoljno, pozvala svoje birae da daju glas Borisu Tadiu. Kako ovaj poziv njeni birai treba da shvate? LDP je kao stranka morala da povue ovaj potez, da ne bi sutra bila optuena da je dovela Tomu Nikolia na vlast. To strahovanje je opravdano, bez obzira to Tomu Nikolia na vlast dovodi u stvari DSS. Vojislav Kotunica ima manir da optuuje druge za svoja nedela (u aru politike borbe). Birae LDP-a zato ovaj poziv ne obavezuje. Stranka je uradila ono to je morala da uradi, ali odluku na izborima donose birai, autonomno i tajno. Sumnjam da e se mnogo LDP-ovih biraa odazvati ovom nevoljnom pozivu.
Peanik.net, 30. 01. 2008.

Onda se pojavi onaj Nenad Popovi, ja uopte ne znam ko je taj ovek, ta on radi, mislim da niko ne zna ta on radi odnosno, znam ta radi, ali ne mogu da kaem i kae: mi smo ratifikovali taj sporazum i to je zakon. I niko mu ne kae a ta se Rusa tie na zakon, to je zakon za nas, Rusi uopte nisu obavezni da ga potuju. On je to ponovio 18 puta, da nita ne brinemo, jer je to zakon. Kao da mi moemo da Rusima prepisujemo zakone iz nae skuptine. Onda ljudi pitaju: pa ta ste se dogovorili? E, to ne moemo da vam kaemo, jer smo u pregovorima. Ne razumem zato ne moe da se kae o emu se pregovara, zato je to neka tajna, kada oni od Rusa nikakve tajne ne kriju. Za koga je to tajna? Pa tajna je za nas, tajna je za ekonomiste i strunjake koji bi im rekli da priaju budalatine. Ne, ne, vi ne razumete, videete. Kada emo da vidimo? Pa kada potpiemo. Sada su potpisali i kau: sada je gotovo. Kao da smo ovce, majmuni, ne znam kako da nazovem to kako nas tretiraju i kako im ne smeta to su ti marifetluci toliko glupi i providni. Njih se to vie ne tie. I na kraju kau u stvari, to je zato to e nama Rusi spasiti Kosovo, to je glavna stvar. Na predsednikim izborima Boris Tadi je stalno ponavljao i Evropa i Kosovo. Dobro, i Evropa i Kosovo, ali ako te dve stvari dou u sukob, ta e biti prioritet? To nikada nije hteo da nam kae. I Kotunica je govorio i Evropa i Kosovo, pa smo pretpostavljali da je kod Borisa ipak prioritet Evropa. Ali onda izae Jeremi i kae: ako treba da priznamo Kosovo, neemo Evropu. Oni su se Kotunice oslobodili kao politikog rivala, ali su preuzeli celu njegovu politiku. Jeremi je rekao da postoji kontinuitet politike ove i prethodne vlade. A moemo da se vratimo jo jedan korak unazad. Kada je pao Miloevi, i Kotunica je govorio o kontinuitetu. Taj kontinuitet se tako prenosi na devedesete. Onda vidite Daia kao potpredsednika vlade, pa se vraaju Lili i kundri. Pa stvarno je kontinuitet. Onda vidite da je Toma Nikoli postao mogui koalicioni partner pa to je puni kontinuitet. E, onda vam kau: ali morate da priznate da se sada bolje ivi. Pa ekajte. Prvo da vidimo kako smo dobili taj bolji ivot. Tako to smo isterali jedno 300-400.000 ljudi van zemlje, koji alju pomo svojim porodicama u iznosu od tri milijarde dolara godinje. Tako to smo dobijali razne poklone, donacije i oproste dugova od pariskih klubova, od Evropske unije i od MMF-a. Tako to smo se
411

Anomija
Arogancija sa kojom je uterana cela ta pria sa NIS-om od strane Rusa naoj vladi, pa nama od strane nae vlade, do te mere je bezobrazna da je to neverovatno. To samo dokazuje koliko je nacionalizam destruktivan za svoju stvar i kako nam taj nacionalizam, koji nam titi dostojanstvo, stalno uruava to dostojanstvo, i koliko lako, sve brinui se za na suverenitet, krmi taj suverenitet. Prvo su nas slagali u vezi sa tim sporazumom o svemu smo se dogovorili, Banatski Dvori, Juni tok, zato NIS ide po tako maloj ceni i van tendera. To je veliki poduhvat iji je NIS samo mali deo, a od celog posla emo imati fantastine koristi. Onda su posle toga morali da nam kau ne, ne, one druge stvari vise u vazduhu, ali imamo garancije Putina. A Dai kae: pa neemo valjda da sumnjamo u Putina? Koja je to servilnost i koje je to puzanje.
410

maksimalno zaduili i tako to smo sve vreme troili vie nego to smo proizvodili. I sada im je svetska finansijska kriza pala kao kec na deset. Unitava se jedina tekovina inievog reima. Srbija je uvek imala samo dva dravna koncepta, jedan je bio Jugoslavija, drugi je bio Velika Srbija i oba su pukla. 2000. smo bili neka grupa ljudi u ovim gudurama, oko ovih reka, na ledini, bez ikakvog pojma ta emo da radimo, i ini je doao i kazao: ja imam koncept, moj koncept je Srbija u Evropi. I ljudi su to prihvatili. I on je ubijen, a ta glavna tekovina inieve kratke vladavine je ostala. U ispitivanjima javnog mnjenja vidite da ljudi u tome vide neki izlaz. Posle atentata, koji je delimino zato i izvren, jer je on zapadni agent, pijun, izdajnik, nemaki ovek, mafija, ta se sve nije prialo, poelo je sistematsko, prvo personalno, menjanje svega to je on doneo, a onda je poeo da se nagriza njegov najvei doprinos, a to je taj novi dravni koncept. Kosovo je tu palo kao doker. Donet je ustav koji nas spreava da ikada priznamo Kosovo, pa su donete rezolucije o Kosovu, i u svemu tome je Kotunica obezbedio sauesnitvo Tadia. U svemu tome je Tadi uestvovao. Smisao tih poteza je bio da mi sami sebi postavljamo prepreke za ulaz u EU, da se odreknemo NATO, da poklonimo Rusima NIS i da sve to predstavimo kao neku objektivnu nemogunost mi bismo u Evropsku uniju, ali ne moemo, evo, imamo ove prepreke. Pa sam si ih postavio. Svejedno, prepreke su tu, ne moemo da ih preskoimo. Je l se slaete? Svi se slaemo. Mali je broj poslanika sa kojima se ja viam, ali nekima sam kazao da ne mogu da shvatim da meu njima nema nikoga da izae i kae: je l hoete izlaz iz ove situacije? Vidite ona vrata tamo? Treba samo da izaete kroz ta vrata i to vam je izlaz. Koja vrata? Eno vam vrata, imate li oi odmah priznajte Kosovo, koje ionako nikada neete dobiti, a i kada biste ga dobili, ne biste znali ta ete sa njim i vi to odlino znate. Pa ne moemo zbog ustava promenite ustav. Pa doneli smo rezoluciju donesite novu rezoluciju i onda vam nee biti potrebni ti Rusi i moete pravo u Evropsku uniju, kao to smo se dogovorili. Naravno, vi moete da se pravite blesavi, ali bar emo jednoga dana moi da vas pitamo na ta smo straili sve ove godine, kada ste kroz ta vrata mogli da izaete jo danas. Izgleda je postignut takav psiholoki pritisak da se i ljudi kojima je sve savreno jasno ne usuuju to da izgovore, nego se prave ludi.

eka se presuda Meunarodnog suda pravde u Hagu, koja ne moe da vrati to Kosovo. Kosovo je izgubljeno 1990, kada je neko namislio da moe silom da vlada sa dva miliona ljudi, kojima ne pada na pamet da ive pod naom vlau. I da ih sutra dobijete, imali biste permanentnu pobunu, dokle god postoji ijedan Albanac. Sve se to zna i cela ova pria i sve ove lai i sve Jeremieve diplomatske pobede, sve je to pozorite i izgovor koji se nudi ljudima koji su poverovali u iniev koncept: da su se toboe pojavile neke objektivne prepreke. A glavna objektivna prepreka je to to mi to neemo. A zato mi to neemo? Zato to se jo uvek nadamo da e nam Rusija pomoi da ostvarimo Veliku Srbiju. Te prie oni jo ne mogu da se odreknu u svojim fantazijama. Pored toga, nas za Rusiju veu mnoge vane veze, jedna je to tamo bee nai ratni zloinci, druga je to je tamo porodica Miloevi i to su tamo nae pare. A svia nam se i kako je Putin ukrotio svoj civilni sektor, kako je lepo zaveo red i jo ima optu podrku. To bi mi, a ne neku Evropu, u kojoj e da nam ukidaju monopole od kojih se te partije izdravaju, da nam reformiu vojsku, da naprave transparentnima tokove novca, da nas nateraju da imamo revizionu komisiju koja e da pazi kako se troi budet. Ne daj boe, to bi bila katastrofa. Ova javnost je umorna i obeshrabrena i to dovodi drutvo do onog stanja o kome je priala Vesna Pei, o kojem ste objavili dva odlina teksta, Ralfa Darendorfa i Stivena Luksa, koji se smatra jednim od vodeih sociologa u svetu. To stanje se zove anomija. Anomija je nemogunost da neemu date ime. Ovo u emu mi ivimo nema ime, odnosno jedino ime mu je anomija, a to znai nemogunost da se imenuje o emu se radi. Ja sam poneo Luksov citat Dirkema, koji je najznaajniji autor koji je pisao o anomiji, koji kae: Anomija se manifestuje u vreme ekonomske propasti, to hvala bogu imamo, kada dolazi do svojevrsnog raspada drutvenih slojeva i kada se pojedinci nau u situaciji koja je gora nego dotadanja. Ako se ne prilagode nametnutim okolnostima i samu ideju prilagoavanja smatraju neizdrivom, iskusie patnju. Ako ne moete da se prilagodite, jedino to vam ostaje je da patite. ovek vie ne zna ta je mogue, a ta nije, ta je pravedno, a ta nepravedno, koji su prohtevi i oekivanja legitimni, a koji nisu. Svaka grupa je okrenuta protiv svih ostalih, jer vie ne postoji utvrena hijerarhija i klasifikacija, slabi volja za ivotom. Dirkem je verovao da su svima potrebni drutveni
413

412

i moralni propisi, norme ponaanja koje ograniavaju inae bezgranine i destruktivne tenje od vrha do dna lestvice. Unitava se socijalna integracija, unitava se solidarnost, unitava se povezivanje sa socijalnim grupama i irim drutvom. To je taj opis, koji zvui kao da je nas gledao. Drutvo je zapalo u patoloko stanje, jer ne razume samo sebe. Nastalo je opte bezakonje. alimo se kako skuptina ne donosi zakone, a to i da ih donosi ako ih ne primenjuje? Vidimo da policija uestvuje u kriminalu, da prebija ljude na ulicama. Postoji tu neto jo vanije, zato to je elementarnije, a to je potpuno nepotovanje svih moralnih normi. Ovde moralne norme vie ne znae apsolutno nita. Samo ako ste jako naivni moete da kaete nemoj, to nije poteno. Mi vie ne znamo ta jedni od drugih uopte moemo da oekujemo, ta imamo prava da traimo u svakodnevnom ponaanju. Dau vam primer koji mene mui. Stanujem blizu Palilulske pijace i tu je neka kola. Izau ona deca iz kole, njih est se skupi na trotoaru, niko iv ne moe da proe. Vi doete do njih, oni vas vide i na pamet im ne pada da se pomere. Kominice sa pijace sa onim torbama, kesama, isto tako stanu, doete do njih i na kraju im kaete: Hoete li da me pustite da proem?, a one se brecnu na vas. Na onim specijalno uzanim delovima trotoara na kojima su parkirani automobili, idete u susret oveku i niko nikoga ne proputa, nego idemo jedan u drugoga. Nekako emo se mimoii, zagrliemo se, pa emo se mimoii. To je ponaanje na najelementarnijem nivou nee valjda da proe kroz mene, hou da proem kroz tebe, zato misli da neu. Opisujem neto prilino neuhvatljivo, ali mislim da u svakodnevnom ivotu ljude takve stvari najvie tite. U svakodnevnom ivotu nemate previe posla ni sa partijama, ni sa Mikoviem, ni sa policijom, ni sa sudom, ali sa drugim ljudima imate svakodnevni kontakt, a oni vam svakoga dana daju do znanja da nikakva vaa socijabilnost nee biti uvaena, da tu nema nikakvog drutva, tu je svako za sebe i ba me briga ta ti oekuje, ba me briga ta ti misli o meni, moe da misli ta god hoe, ja u da svrim svoj posao. E, to je ta anomija koja vas satire. Ona vam daje na znanje da nema milosti, da vas niko ne potuje kao linost, da nikoga ne zanimaju vaa suluda oekivanja pristojnosti. I to je stanje u kome smo se stabilizovali.

Ljudi shvataju da je to izgleda novi nain ivota, i da emo tako iveti zauvek. I to ljude tera, to je posledica anomije, u izolaciju. Zatvorite se u svoju kuu, jedino ste tu sigurni. Anomija se ponekad zavrava revolucijom, koju ne vidim na pomolu, ili se zavrava u ritualnom ponaanju, ali je ono ispranjeno od svakog sadraja. Slaviemo slavu, Novu godinu, idemo, eto, na groblje, palimo sveu, idemo u crkvu, postimo, ispunili smo ivot, dali smo mu neki oblik. Ali unutra, u tim ritualima vie nema niega to oveka intimno dotie. Na to dolazi ova svetska kriza, koja sve die na kvadrat, jer kada je kola mali, onda je otimanje za njega jo brutalnije. Gledam one jadnike koji stoje ispred vlade, protestuju, izvode hepeninge, trae neke pare. Doe mi da im kaem nemojte, hladno je, idite kui, va poslodavac je bankrot, nije da nee, on nema odakle da vam da. Ali oni trae otmi od nekoga, ne tie me se, daj meni. Nisam ekonomista, ali sam iveo deset godina u kapitalizmu i znam ta se radi kada doe recesija. Vi pokuavate da oivite privredu i onda celo drutvo razume da je otputanje neminovnost. Ako nemam kome da prodam to to proizvodim, pa smanjiu proizvodnju, a ako smanjim proizvodnju, ta e mi toliki radnici? Ne, ovde se govori: nipoto, ovde niko ne sme da izgubi posao. Imate izbor izmeu prirodne ekonomske mere i kupovine socijalnog mira. Ovde je izbor uvek kupovina socijalnog mira, kojim ete na kraju unititi privredu. Ali to se vas ne tie, jer vas interesuje sledeih est meseci i sledei izbori. I onda dolazite do situacije koja se u ekonomiji zove stagflacija, istovremena inflacija i recesija. Sve se to njih ne tie, jer vodi ka neemu to je ovde podsvesno idealno stanje, a to je jednakost u siromatvu moe ova stoka to da izdri, navikli su, a poto je gladan ovek politiki miran, jo e se i smiriti. To je kao kada konju oduzmu zob, pa ga hrane samo senom, a on se upripitomi. To je bezduna ideja te politike. Na prijemu u ruskoj ambasadi, Jeremi je izgovorio da su dve konstante srpske spoljne politike Kosovo i Rusija. Mislim da je stvar odluena na nivou vlade, na nivou drave. Je l Toma Nikoli predlagao da budemo ruska gubernija, a evo, Tadi ga smatra potencijalnim koalicionim partnerom. On putuje u Moskvu, potpisuje te ugovore, slika se sa Putinom. A to se tie kontinuiteta te politike, pa setite se ko je podrao pu protiv Jeljcina, pa kada je bila oruana
415

414

pobuna Crvenih beretki, gde putuju Aca Tomi i Pavkovi? Putuju u Moskvu da pitaju da li smeju da izvre pu, hoe li biti podrani. Kada se smenjuje Miloevi, ko dolazi da izvri primopredaju vlasti? Dolazi Ivanov. Kada ste u ljubavi sa Rusima, to je okej, ali kada hoete da raskinete, oni hoe da biju. Ne moe ti da raskida sa mnom, nego kada ja kaem da smo raskinuli, onda smo raskinuli. A inae, ako treba da se ideoloki definie, ovo je etniko-informbirovska vlada. etnici i Informbiro, oni su sada vlada. To je postavljeno jo 5. oktobra 2000. Od tada do danas ta strana koju su predstavljali Kotunica, Toma Nikoli, cela ta nacionalistika, ksenofobna bratija u stalnom je sukobu prvo sa iniem lino, a onda sa njegovom zaostavtinom, koja je fantastino ilava. Oni sistematski u ovih osam godina pokuavaju da nas odvoje od dravnog koncepta koji je on formulisao i koji je narod jednoga trenutka prihvatio, i pokuavaju da nas priblie staroj politici i svojim starim saveznicima. S druge strane, Rusi su se s pravom obradovali idiotskoj Buovoj politici, porastu antiamerikanizma u svetu, koji koincidira sa rastom cene nafte, koja je otila na 150 dolara. Rusi su jednoga trenutka bili puni ko brod. Sada se to rapidno topi, jer je nafta pala na 40 dolara i za nas je karakteristino da se ba u tom trenutku vezujemo za njih, kada oni propadaju, a Obama na onoj strani uliva velike nade. Puni trezori ohrabrili su neto to u ruskoj dravi ne umire, a to su imperijalne tenje. Oni nikada nisu digli ruke od svoje interesne sfere i zadrali su tu nadu da e se oni tu kad-tad vratiti. Slini procesi deavaju se i u ekoj, Slovakoj, Poljskoj, Bugarskoj oni svuda trae ovakve kao to je naa vlada, da se polako uunjaju natrag u te zemlje. Tako da su ta dva procesa konvergirala, na i njihov, da bi se krovno susrela u NIS-u. Mislim da emo se teko iz toga iupati. U osnovi nacionalnog pomirenja, opte homogenizacije kojom svi postajemo krompiri u izgradnji prividnog i lanog konsenzusa, u osnovi toga lei neto to je njima bila kost u grlu, a to je pria o dve Srbije. Ne mogu da postoje nikakve dve Srbije, sve emo to da izniveliemo. I ono to je tu stvarno tuno, to je da ima mnogo prebega. Ljudi iz druge Srbije su obeshrabreni, gledaju od ega se ivi. Ako ovo ne moe da pobedi onda emo, kao to kae Marko Vidojkovi, da gledamo svoja posla, da gradimo svoju karijeru. E, to je zato to
416

mi nismo protestanti i to nemamo nikakav autnomni zahtev prema samima sebi i zato to odustajemo odmah, ako povoljan ishod nije na vidiku. Mi nismo rukovoeni time ne, ja hou da ivim tako da se ne stidim sebe i iveu tako, bez obzira kakav rezultat mogu da postignem i da li je neka moja pobeda na vidiku ili ne. Time vi ipak vrite neki uticaj u drutvu. Tu sam imao problem da razumem LDP, tu elju da matirate protivnika u jednom potezu i da odmah pobedite. Kao da ne moe da postoji stranka koja je vrlo znaajna za jedno drutvo, koja nikada nee doi na vlast, ali koja ima vrlo korisnu ulogu. Ne, ovde to mora odmah da bude izmereno izbornim rezultatom, a izborni rezultat odmah mora da bude nagraen nekim parama. Od toga slabo moe neto da bude. I onda poinju kompromisi i ulivanje u mejnstrim. To je glavna ideja Borisa Tadia, da sve to iznivelie, jer rauna na to da je meu Srbima jako malo protestanata. Za va sajt sam napisao tekst o glasanju za manje zlo i pitao: jeste li sigurni da je to manje zlo ili je to neto to se predstavlja kao manje zlo da bi dobilo glasove, a kada dobije glasove, videe se da je to isto ono zlo. Posle izbora je nastala konsternacija na proevropskoj strani, a samo je manje zlo ispalo isto zlo. Pria o manjem zlu je uinila ljude skromnima, zadovoljnima malim, lako ih je prevariti, lako podlegnu, lako poveruju, brzo se razoaraju i postaju apatini. Ali ja imam veru u to to je dato u biolokoj osnovi ljudi, a to je da su oni drutvena bia. Rei u neto jo naivnije mislim da ljudi ele da se vole i da ele da saoseaju sa drugima i da ele da pomognu jedni drugima. Mislim da to nije nikakav kulturni konstrukt, mislim da je to dato u vrsti kao nain na koji se jedino moe preiveti. Niko ne moe preiveti sam. I moja jedina nada je da to moe da doe odozdo i da bi ovde od svake partije bio potrebniji neki duhovni pokret, neka crkva koja ne postoji, nova crkva koja bi ila okolo i podseala ljude da pre svega treba da se vole, a posle emo sve lako. Eto, vidite dokle sam dogurao.
Emisija Peanik, 25. 12. 2008.

417

ta se to dogaa?
Poslednje jake turbulencije na srpskoj politikoj sceni izgleda da zbunjuju javnost. SPS ulazi u koaliciju sa DS-om, DSS bledi i nestaje sa scene, a radikali se cepaju, nita manje nego na pitanju pristupanja evropskim integracijama. ta se to dogaa? Teko da se ovi dogaaji i njihove posledice mogu razumeti van konteksta svih postoktobarskih previranja i procesa. A taj kontekst mogao bi se opisati ovako:

svojoj istoriji imala: koncept velike Srbije i koncept Jugoslavije (sa dominantnim poloajem najveeg naroda u njoj).

ini novi dravni koncept

Istorijski poraz

Nacionalizam kao ideologija i politika doneo je Srbiji tokom devedesetih godina prologa veka duboki istorijski poraz. Ekonomsko unitavanje zemlje, egzodus mladosti, kriminalizacija drutva, meunarodna izolacija, moralna hipoteka genocida i ratnih zloina, simbolino je kulminirala u vojnom porazu, gubitku teritorije Kosova, oktobarskom prevratu i ekstradiciji glavnog autora te politike, Slobodana Miloevia, meunarodnoj pravdi. Ideologija je poraena rezultatima svoje politike prakse. Ona je ostala prisutna jedino kao gorki nacionalistiki resantiman, reakcija na narcistiku povredu, iluzorna, aposteriorna odbrana dostojanstva izraena u golom poricanju optepoznatih injenica. (Politiki izraz toga resantimana je prkosno podizanje tri prsta, znaka u kome smo sami konstruisali svoj istorijski poraz; on bi trebalo da znai nije istina, nismo nita uradili, nita nauili, nismo ni za ta odgovorni, nismo ni od ega odustali, uradili bismo sve to opet.) Tako je poetak milenijuma Srbiju zatekao u prirodnom stanju: devastiranu ekonomski, moralno, politiki, ali takoe bez jasne vizije budunosti i novog dravnog koncepta, u traljama jedne poraene ideologije. O Srbiji se u tom trenutku gotovo nije moglo ni govoriti kao o dravi (paradoksalno, ali psiholoki razumljivo, nosioci te poraene ideologije Srbiju redovno nazivaju drava Srbija). Nakon svog poraza, Srbija je mogla biti definisana jo samo kao pare jugoistonog Balkana u slivovima Save i Morave gde ive ljudi koji sebe nazivaju Srbima. Pored toga, ovim istorijskim porazom Srbija je, gotovo usput, kompromitovala i izgubila jedina dva dravna koncepta koja je ikada u

Dakle, Srbija se posle poraza nalazi u stanju opte anomije, bez jasnog dravnog koncepta, na istorijskoj ledini, ispranjena od sadraja, sa oteenim i iznurenim ljudskim resursima i u stavu poricanja. Nasuprot tome, u meunarodnom okruenju vlada intenzivna politika aktivnost koju indukuje Evropska unija svojim planovima za proirenje na istonu Evropu i Balkan. Ta politika energija preliva se svuda preko granica, pa i preko granica ispranjene Srbije. Zraenje te energije saima u sebi Zoran ini i pokuava da je potom emanira u prazni, iscrpljeni srpski prostor, nasuprot snagama opisanog nacionalistikog resantimana. Uz pomo te energije, on u ovome postie uspeh nesrazmeran njegovoj politikoj snazi izraenoj u linom rejtingu i snazi njegove stranke. ini je poeo da menja Srbiju iz manjinske pozicije, bez prave podrke iznutra, gotovo protiv opte volje. Za nacionalistiku Srbiju to je znailo izdaju, podleganje diktatu Zapada, dakle, onih koji su nas bombardovali i ujedno dokaz nedemokratske prakse inia i njegove vlade. Uprkos tome, Srbija je poela da se menja, izgledalo je nepovratno. Ulazak u naputene meunarodne institucije, zaeci trine ekonomije, vizija evropske budunosti, blagi rast ivotnog standarda, realizam, (oprezni) ideoloki otklon prema prolosti, saradnja sa Hakim tribunalom (pre svega kroz simbolinu sramnu ektradiciju Miloevia), pokuaji suzbijanja kriminala i verca kljuna re toga vremena je bila reforma. Ali najvei doprinos inieve vlade svakako je bio stvaranje novog dravnog koncepta. Vizija Srbije kao lanice Evropske unije; smela, nova jasna i realistina vizija budunosti, usvajanje drugaijih vrednosti i drugaije ideologije na mestu one poraene. Paradoksalno, upravo ovim uspesima ini je sebi potpisao smrtnu presudu. Srbija nije bila spremna za takvu promenu. Tu presudu su donele i izvrile jo uvek ive snage kontinuiteta, koje su se samo na trenutak bile pritajile, preruile i zatim meusobno prepoznale, pregrupisale i konsolidovale oko svoje stare nacionalistike (sada resantimanske)
419

418

ideologije i konkretnih politikih interesa, koji su se sastojali pre svega u strahu od odgovornosti za srpski istorijski poraz, ali i pljaku, zloine i zloupotrebe vlasti tokom devedesetih.

Atentat Pirova pobeda

ini je ubijen. Meutim, reklo bi se da je to bila Pirova pobeda. Javnost je prepoznala ubice. Srbija je imala dovoljno iskustva sa politikim ubistvima i prepoznala je zaverenike i ubice po njihovim motivima, rukopisu, modusu operandi. Sredstvo kojim je zaustavljen ini izazvalo je otrenjenje u srpskoj javnosti. Umesto da bude brzo zaboravljen, kako su njegove ubice oekivale, inieva popularnost je neoekivano poela da raste iz godine u godinu nakon njegovog ubistva. ini je prepoznat posthumno, kroz prepoznavanje njegovih protivnika i ubica. Pravnici bi rekli: nesvesnim argumentom ad contrario. Ako je smetao ubicama, zasluuje potovanje. Vlada stvorena na njegovom grobu nije mogla uivati pravu podrku. injenica da je u njoj uestvovala i stranka ubijenog premijera (koja je prethodno oistila stranku po eljama inievih ogorenih neprijatelja) izazivala je u Demokratskoj stranci, a naroito meu njenim biraima, nelagodu, nedoumice, gorinu i stid. Kao da je time neshvatljivo, naknadno, od strane same inieve stranke, oproten atentat na njihovog predsednika.

nezavisnosti Kosova, Kotunica je pomislio da je doao taj trenutak, da je kosovska trauma dovoljna da se osigura konani poraz inievog dravnog koncepta i svih proevropskih snaga i raspisao je izbore. On se tada nadao da e pred ovom dilemom, bunim javnim kletvama, zaklinjanjima i miloevievskim mitinzima, zastraena Demokratska stranka jo jednom pristati da ga sledi, odriui se i te poslednje tekovine inieve vladavine. Bila je to pogrena raunica. Evropska vizija uhvatila je korena u srpskoj javnosti. To je ostala jedina pozitivna i sadrajna poruka na politikoj sceni. Prazna i nerealna obeanja o vaspostavljanju srpske vlasti na Kosovu liila su na podgrevanje poznatih iluzija, zagovaranje samoizolacije, samodestruktivno inaenje sa celim svetom i poznati miloevievski autizam sa takoe poznatim posledicama. Ceo sadraj te poruke stajao je u ciglo tri, oigledno neistinite, i do besvesti ponavljane rei: Kosovo je Srbija. Nasuprot tome sloganu, proevropska opcija nudila je perspektivu stranih ulaganja, smanjenja nezaposlenosti, pristupa evropskim fondovima, politike rehabilitacije Srbije, povratka politikom razumu i vaspostavljanja elementarnog samopotovanja.

Nova linija razgraniavanja

Kosovo ili Evropa

Nacionalisti su precenili uspeh ostvaren uklanjanjem inia. U atmosferi oka, rezignacije i apatije, koja je obuzela Srbiju nakon atentata, nova vlada poela je sistematski da ponitava efekte inievih reformi, instituicionalno i kadrovski. Meutim, to nije bilo dovoljno. Osnovna prepreka za potpunu rehabilitaciju starog reima i njegove ideologije ostala je, ipak, ona jedino preostala, ali najvanija tekovina inieve vladavine proevropska vizija budunosti Srbije. Njegovi protivnici su morali da unite tu viziju, da bi potpuno ponitili iniev politiki testament. Precenivi svoju snagu pomislili su da to mogu da uine tako to e Srbiju staviti pred dilemu: Kosovo ili Evropa. Nakon proglaenja
420

Dilema koju je Kotunica, grekom u politikom rasuivanju, u krajnje zaotrenom obliku stavio pred Srbiju, Kosovo ili Evropa, razreena je na za njega neoekivan nain. Konani obraun koji je Kotunica najavio kao pitanje ivota ili smrti razreen je pobedom proevropskih snaga. Nacionalistika Srbija je doivela svoj prvi, veliki poraz. To se dogodilo zbog toga to je pred birako telo, nasuprot sitniavih, koristoljubivih i efemernih meustranakih prepucavanja, prvi put postavljeno jedno pitanje koje birai prepoznaju kao relevantno za njihove ivote, koje nudi realistinu viziju budunosti, novi dravni koncept, a ujedno razreava istorijsku dilemu Srbije Evropa, da ili ne. Pitanje ovakvog znaaja otvara put kroz maglu meustranakih dnevnopolitikih sukoba. Time se moe objasniti, za mnoge neoekivani, izborni rezultat. Kako ve obino biva, pobedio je ivot.
421

Reperkusije na stranaki ivot

U ovoj situaciji, narodnjaci su ostali verni sebi, onome to vide kao svoju istorijsku misiju, osuujui sebe na dostojanstvenu irelevantnu anahronost i tiho nestajanje. U drugim strankama, poraz nacionalista izazvao je refleks iskrcavanje pacova sa broda koji tone. Pobedio je realizam, a zatim je na scenu stupila srpska navika glasanja za pobednike. Besprincipijelnost preletanja pokuava da se pred sopstvenim biraima prikrije prividnim istrajavanjem na staroj nacionalistikoj retorici, ali dela govore glasnije od rei. Tako se SPS, ulazei u nezamislivu koaliciju sa DS i dalje zaklinje Miloeviem, ali glasa za pristupanje Evropskoj uniji (koja nas je bombardovala i priznala nezavisnost Kosova). SPS se deklarie kao ljuti protivnik antisrpskog Hakog tribunala, ali manje-vie utke prihvata izruenje Karadia. Muljanje koje ivot znai.

Izgleda da tako treba shvatiti razdor u radikalnoj stranci, a ne kao lini sukob Tomislava Nikolia i Vojislava eelja ili borbu za vlast. Dve kljune linosti u radikalnoj stranci, predsednik i njegov zamenik koji operativno vodi stranku, predlau oprene odgovore na poraz svoje ideologije i politike: uz sve gubitke nekako preiveti u izmenjenim okolnostima ili istrajati u porazu, do kraja branei dostojanstvo, jedino to nam je preostalo.

Moe se lako predvideti dalje uruavanje radikalne stranke. Njeni birai privreni su patrijalhalnim, autoritarnim vrednostima. Voa se bespogovorno slua i sledi. Za njega se daje ivot, kako smo nedavno uli. Radikali imaju najdisciplinovanije birako telo. Za takve birae rascep u srcu autoriteta je duboko traumatian, jer raa sumnju i trai od njih donoenje nekih odluka. A takvu odgovornost radikalski bira, nauen samo da slua i izvrava, ne moe da podnese. On e pre rezignirano dii ruke od svega. Radikali pokuavaju slian realpolitiki manevar. Ako ne moe da ih pobedi pridrui im se (bar prividno). Meutim, njihova godinama uena i nauena ropska vernost autoritarnom voi, Vojislavu eelju koji vie nema ta da izgubi i kockarski (va banque!) istrajava u Hagu u odbrani velike Srbije, ratova, zloina i mrnje prema Evropi ne dozvoljava im da ponove manevar SPS.
422

ini se da prisustvujemo konanom krahu nacionalizma kao ideologije i praktine politike.

Peanik.net, 11. 09. 2008.

423

Publika je istrala na teren

Razgovor vodio Sran Dvornik Kako u Srbiji stoji sa obranom ljudskih prava? Ta pria je doivela velik udarac padom berlinskog zida, jer se otkrilo da je ono to su vlasti socijalistikih zemalja esto tvrdile da je to samo deo ideoloke borbe Zapada protiv Istoka delimino tano. Mnogi od nas su to slutili, mada sam ja govorio samo vi vodite tu svoju ideoloku borbu, ali trea korpa Helsinkih sporazuma garantuje ljudska prava. To je bio veliki poklon za ljude koji su trpeli represiju. Moglo se pozivati na obaveze drave koje su bile izvan njenog suvereniteta. Danas vrlo retko upotrebljavam izraz ljudska prava, jer je on ispranjen, ne od svoga sadraja, nego od svoje dinamike snage. Prevladao je cinizam, taj izraz se upotrebljava licemerno, bez pravog ubeenja i instrumentalizuje se u unutranjim politikim borbama. ak se i radikali pozivaju na ljudska prava: vi krite naa ljudska prava, mi krimo vaa. Sve se izjednailo. U sukobu dva svetska bloka, to je bila ideoloka borba, a u njoj se operie idejama. Kada je ta borba prestala, ideje su prestale da budu vane i postala je vana mo. I kada neko pomene neku ideju, on izgleda naivno. Pozivanje na ustav, Konvenciju o ljudskim pravima, Povelju UN-a, ak i na meunarodno pravo svi to shvataju kao smokvin list iza kojega se sigurno krije neki interes. Takva je percepcija u javnosti, pa pozivanje na ljudska prava vie nema efekat koji je nekada imalo. Prema tome, skoro dva decenija parlamentarne demokracije nisu donijeli i vladavinu prava? Nisu donele promenu u pravnoj kulturi, to jest u shvatanju prava kao sistema pravila koji nije unapred podeen da koristi ovoj ili onoj konkretnoj grupaciji. To proizlazi i iz kulture ovoga naroda, kojem je stalno voda do nosa i koji ne moe da ivi po nekim apstraktnim pravilima, nego se bori za svoj neposredni interes, a to je da preivi. Postoji odlian esej Stanislava Vinavera, u kojem on ali zbog toga to

je naputen staroslovenski jezik, ime je svakodnevni jezik izgubio niz apstraktnih pojmova. To osiromaenje, zajedno sa ovom stalnom borbom za opstanak, doprinelo je tome da se ovde apstraktni jezik prava ne razume. Jer pravo je u sutini apstraktno, sastoji se u supsumiranju pojedinanoga pod opte, a ovde te od malih nogu ue nemoj da filozofira. Pa pravo jeste filozofiranje, to je jedna logika aktivnost. Imao sam tako sluaj u toku suenja za ubistvo Zorana inia, kada sam iznosio dokazne predloge (da se saslua Kotunica i cela DSS-ova ekipa, koja se veoma udno ponaala i pre atentata, i tokom i posle njega). Obrazlagao sam relevantnost svoga predloga, a sudija me je prekinula primedbom: Pa vi sada obrazlaete, nemojte zakljuivati. U stvari mi je rekla nemojte misliti. O kojem god se krivinom delu radilo, pa makar to bilo i deparenje, sud ima drutvenu funkciju da ispita ono to se zove drutveni radijus dela: zato je to kanjivo, ta su bili motivi da bi se dogaaj razumeo kao dogaaj u drutvu. A mi se drimo samo najelementarnijih injenica, ne smemo da se upustimo ni u kakvo tumaenje, ne smemo nita da razumemo. U anglosaksonskom pravu, posle izricanja presude sudija iznosi objanjenje koje govori o drutvenom znaenju toga dela i presude. Krivini zakon poznaje odlune injenice one koje omoguuju da se kvalifikuje delo ali i vane injenice. A ta su vane injenice? Pa to su sve okolnosti dela. Ali kod nas se sud ponaa kao automehaniar. Ovde se pravo shvata kao sredstvo za ostvarenje nekoga cilja. Ono se ne sprovodi, kako kau Anglosaksonci, under the veil of ignorance, pod velom neznanja. Ne, ovde je ono instrumentalizovano, naroito pod Miloeviem, kada su okolnosti rat, siromatvo, duboka kriza bile ekstremne. Time je ono uniteno do mere da bi se i uz najbolju volju i idealne napore vlasti moglo sanirati tek za dvadesetak godina. Prvo treba doekati novu generaciju mladih, dobro obrazovanih ljudi, koji e uiti neto drugo od onoga to se ui na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji je bio servis Miloevieve vlasti pravnim miljenjima, istupima, tribinama, svojom pomoi hakim optuenicima. Tu su unitene generacije pravnika. Sada je osnovan privatni pravni fakultet, koji vodi profesor Vladimir Vodineli, ali dok prve generacije dou do profesionalnih pozicija, to e potrajati. Drugo, uniteno je poverenje u sudove, koje nikada i nije bilo naroito visoko. Kada
425

424

se poverenje izgubi, potrebno je dugo da se ono obnovi ne dve-tri godine, nego decenije. Tree, tu je jedna nova fascinacija novcem, do koje je dolo nakon pada socijalizma. Dok su se i u socijalizmu i u razvijenom kapitalizmu u fokusu nalazile i druge vrednosti, ovde je novac sada bog. Bojim se da u srpskoj kulturi naelno postoji jedan strukturni deficit. Rade Konstantinovi je o tome govorio kao o naivnom realizmu, zdravorazumskom empirizmu, mislei na nisku sposobnost apstraktnog miljenja u ovoj kulturi. To je jedna materijalistika kultura. Pravo se doivljava kao Zero-sum game: mogu dobiti samo ono to ti izgubi. Sve se svodi na spor oko mee: ili u se ja proiriti na tvoje imanje, ili ti na moje. Ta svest ne prihvata pravilo koje je dobro i za mene i za tebe. Ne valjanost jednog zakona, jedne norme, procenjuje se a posteriori: da li mi daju za pravo, ili ne. Ako sam u pravu, okej, ako sam u krivu to je lo zakon. Pogledajmo primer Kosova. U redu meunarodno pravo priznaje teritorijalni integritet drava. Ali ono priznaje i pravo naroda na samoopredeljenje, pod odreenim uslovima koji su po mom miljenju ovde ispunjeni. Na Kosovu je godinama voena rasistika politika i mislim da su ono to je Srbija nazivala terorizam, Albanci s pravom zvali borbom za narodno osloboenje. E sad, kada se mi pozivamo na meunarodno pravo, postoji dobra norma zatita suvereniteta i integriteta a ona druga, koja je za nas loa, potpuno se ignorie, kao da ne postoji. Mi se takoe pozivamo na meunarodno pravo posle svega to smo inili na teritorijama bive Jugoslavije, na nain po kojem ispada da se mi setimo meunarodnog prava tek kada nas bombarduju. A dotle je vladala jedna druga logika, koju je Miloevi pregnantno izrazio na poetku svoje vladavine, kada je kazao da granice povlai jai. E pa izvinite, sada se pojavio neko jai ko povlai granice i je li to u redu? Ne, sada je to nasilje. Kosta avoki je govorio da pobedniku pripada plen. Pa ko je sada pobednik? I pripada li mu plen? U zavrnoj rijei na suenju atentatorima na Zorana inia rekli ste da pravi posao otkrivanje politike pozadine tog zloina uope nije obavljen, premda su poinioci osueni. Sudilo se kao da je re o obinom ubistvu. Ubistvo premijera nije
426

krivino delo protiv ivota i tela; to je krivino delo protiv ustavnog poretka. Ubistvo smo razjasnili, ali taj drugi, vaniji deo nismo. U delu koje se okrivljenima stavljalo na teret ubistvo najvieg predstavnika vlasti telo i ivot su objekat napada, ali objekat zatite je ustavni poredak. Moramo pokazati kako je tim delom napadnut ustavni poredak. To znai utvrditi ta su bili motivi, zatim ako su poinioci nameravali da izvedu dravni udar u iju korist i utvrditi ko su njihovi politiki pokrovitelji. ak ne kaem nalogodavci, ali kada govorimo o drutvenom radijusu dela, moramo utvrditi ta to delo znai, kakav je drutveni i politiki smisao tog dela, jer se to zahteva ve i u samoj definiciji dela. Treba objasniti od ega se sastoji taj napad na poredak, zbog ega su Kotunica i DSS podrali oruanu pobunu 2001, dakle neto to se dogodilo godinu i po pre atentata, pobunu istih tih ljudi, koja je bila uvod u atentat. I zbog ega su DSS i Kotunica sve vreme opstruirali to suenje.

427

I to suenje, i samo ubistvo, shvatio sam kao deo jednog politikog procesa koji se odvija od 2000. do danas, a koji se tie same prirode smene vlasti. Od shvatanja ta se uopte desilo 5. oktobra 2000. zavisi razumevanje svih dogaaja posle toga, ukljuujui i ubistvo premijera inia. Godine 2000. postojala je jaka elja da se Miloevi smeni. Napravljen je raznorodan savez, sastavljen sa jedne strane od onih kojima je smetao Miloeviev komunizam, a sa druge od onih kojima je smetao njegov militantni nacionalizam i rat u koji je uvukao Srbiju. Ali izmeu njih se, zbog potreba trenutka, o tome nije raspravljalo. Kotunica je izabran kao kandidat zbog toga to je bio prihvatljiv i za Miloevievo okruenje i za inia. Po mom miljenju, on je zapravo bio kandidat Miloevievog okruenja, a ne ljudi sa kojima je formalno bio u opoziciji Miloeviu. im je do promene dolo, nastala je borba za interpretaciju tog dogaaja. Kotunica je tvrdio da je to normalna smena vlasti. ini je hteo da od toga napravi revoluciju. Mislim da je inia kotalo ivota to to je on u toj borbi, u kojoj je bio u manjini, bio vrlo uspean, jer je politikim manevrima uspeo da gurne Kotunicu na marginu politikog ivota. To je doivljeno kao strana prevara i kao nepravda. Zbog toga je ubijen. I toga trenutka njegova interpretacija prevrata gubi, a dobija ova: nita se nije dogodilo, business as usual. Kotunica je bio kontejner Miloevievih glasova, koje je tokom osam godina polako preneo radikalima. Danas smo doli u situaciju da prilikom donoenja rezolucije o Kosovu Dai, predsednik Miloevieve partije, kae ne znam zato ste nas skidali sa vlasti kada vodite nau politiku. I potpuno je u pravu. U kojoj su mjeri ovi posljednji izbori, koji su donijeli neoekivan rezultat u korist evropskog bloka, znak promjene? U Srbiji su oduvek, tokom svih 200 godina, postojale samo dve stranke. Jedna je bila proevropska, modernizacijska, a druga domainska, nacionalistika, militarna, koja se oslanjala na klasine stubove autoritarnih sistema crkvu, vojsku, akademiju. Ta proevropska stranka je ovde uvek dobijala batine. Sada ova proevropska stranka po prvi put dobija malo vie prostora. Naroito zbog toga to po prvi put tu stranku podrava i Evropa. Ovde je konano postavljeno pravo pitanje za Evropu ili protiv nje. To je dovelo do stvarno velike promene.
428

Ono to je negativno jeste to to su sada te dve strane gotovo potpuno izjednaene i ta ravnotea doprinosi oseanju velike tenzije i krize. Ona je sublimirana u oekivanoj ratifikaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju EU. Mislim da Tadi to ne razume, jer pokuava neto nemogue, a to je da bude stoer centra izmeu dijametralno suprotnih projekcija budunosti zemlje. To nije mogue. Tu mora da pobedi jedna strana. Tu nema kompromisa: ili e izruiti Mladia ili ne; ili e ratifikovati sporazum ili ne.

Tadi ima iluziju o svojoj ogromnoj linoj snazi i harizmi. On ne razume da se nije glasalo za njegovu linost, nego da se radilo o mnogo vanijoj i iroj stvari. Moda ga je ta zabluda i navela na apsurdnu ideju nacionalnog pomirenja, jer mu se uinilo da je toliko veliki da nas sve moe obuhvatiti. Za ovo je delimino zasluan i Kotunica, jer je proglaenje nezavisnosti Kosova pogreno i naivno protumaio kao trenutak koji e mu omoguiti konani obraun sa drugom stranom. Izaao je iz vlade i na izbore, a onda otkrio da stvari stoje drugaije. Tadi sada ponavlja istu greku. Kotunica je izgubio, jer je pokuavao da izigrava nacionalni centar koji je nemogu, a Tadi pokuava da stane na njegovo mesto i govori o nacionalnom pomirenju. Umesto da ponesen izbornim uspehom progoni protivnika
429

dalje, on ini korak nazad da bi ostao u centru. Ne moe se sedeti na te dve stolice. Koliko je politika mo povezana sa ekonomskom, do organiziranog kriminala? U Srbiji se ne zna ko finansira partije i postoji otpor svih stranaka da se to regulie, da postane transparentno. Ovde tee debata da li finansijskom kapitalu u Srbiji odgovara ulazak u Evropsku uniju ili ne. Smatra se da od toga zavisi iza koje politike opcije e taj kapital stati i da tu mogu da nastanu obrauni. to se tie organizovanog kriminala, podseam da svaka drava ima svoju mafiju, ali da je ovde mafija imala svoju dravu. Veliki broj ljudi bi morao krivino da odgovara za te devedesete i jasno je gde ide njihova podrka: izolacionistima i nacionalistima.

pitanja odgovornosti. Postoji list Kurir koji kota 10 dinara i koji mora da gubi ogroman novac. Ili Politika, koja je od trenutka kada je privatizovana izgubila na berzi 90 odsto svoje vrednosti. Izgubili su i svoju velelepnu zgradu, jer su se zaduivali kod Komercijalne banke. Oni zapoljavaju 1000 ljudi, a u 2007. su ostvarili prihod od svega 75.000 evra. I to uz aktivnu podrku vlade, koja je vlasnica 30 odsto Politike, to je takoe nedozvoljeno. Ali svi se nadaju da e se doepati vlade, pa e moi da kontroliu Politiku. Mediji koji me najvie zabrinjavaju su oni koji na silu pokuavaju da ostanu u centru i odre ekvidistancu izmeu nepomirljivih opcija. Time stavljaju obloge italatvu, koje je uznemireno krizom i kojem se svia taj pomirljivi, benigni i prazni ton: Zato se svi lepo ne pomirimo? Time se ignorie vana injenica da drutvo napreduje kroz drutvene sukobe. Ovde ne postoji okvir i procedura u kojoj bi se taj sukob odvijao, a da ne bude destruktivan po drutvo. Tu se postavlja i pitanje opstanka. Vlasnitvo nad medijima je netransparentno. Vreme je tu bilo apsolutni izuzetak. Ne zna se ko ta finansira, mediji se kupuju i prodaju i samo vidite da je neki medij napravio nerazumljivi zaokret u svojoj politici od 180 stepeni. Najgore sa stanovita profesionalnosti i morala je to to nastavljaju da piu isti ljudi. Ljudi ne mogu da se orijentiu, jer im je nepoznato polje u kojem se igra. To utie i na onu narodnu volju, na koju politiari esto vole da se pozivaju. Meutim, kako se formira ta narodna volja, ako ne postoji nikakva javnost, nikakvo javno mnenje? Osim toga, 50 odsto Srba je nepismeno (to je statistiki podatak), pa imamo biraa koji je neobaveten, koji ne razume politiku scenu. I ta njegov glas uopte vredi? ta vredi pozivanje na te procente procente ega? Demokratija kao sistem podrazumeva i na drugim mestima esto neopravdanu pretpostavku da ljudi znaju ta rade, da znaju za ta glasaju i da umeju da program i delovanje politike stranke za koju glasaju dovedu u vezu sa svojom linom sudbinom. Od triju Aristotelovih principa etosa, logosa i patosa ovde deluje samo patos: igra se na emocije. I svi glasovi koji se daju i dobijaju su negativno ponderisani, njihova teina je mnogo manja nego to se ini. A kada to kae, ispada da nisi demokrata i da ne voli svoj narod.
431

U mnotvu razliitih medija, koliko je stvarnog pluralizma, neovisnosti i kritikih istraivanja i analiza? Mediji nikada nisu bili loiji. U profesionalnom smislu, njihov kvalitet je bedan. Tome jednim delom doprinosi veliki broj medija, koji se nekada osnivaju za ograniene i neposredne politike ciljeve, i posle toga nestaju. Njih organizuju strukture koje bih nazvao radikalsko-udbakim. To su mediji koji treba da odloe ili zamagle
430

Koliko su opravdana tumaenja da mnogo ljudi glasa za radikale zbog brige za socijalnu sigurnost, a ne zbog njihove ideologijske orijentacije? Mislim da birai radikala pre svega reaguju iz frustracije i kod njih dobro odjekuje ton gneva i mrnje koji stalno emituje radikalna stranka: Da, i mi smo gnevni i mrzimo. Koga mrzimo? Mrzimo pre svega to to pare idu u gradove. Mrzimo tu Evropsku uniju. Mrzimo te strance koji nas krive za ono to se dogodilo 90-ih. Mrzimo te to su nas bombardovali. Mrzimo te bogate ljude. Mrzimo tu decu koja sede po kafiima, idu po splavovima. Sve to mrzimo. Kada bi se skenirao mozak takvog biraa, tamo bi se nali gnev i mrnja, a ne njegov interes, to bi bilo bolje, ma kakav on bio. Na to su oni reagovali i pod Miloeviem. Pravi je problem to to oni ne prepoznaju ko je kriv za njihovu frustraciju. Jer svako je kriv, samo ne Miloevi, ili sada Nikoli, jer oni su ti koji se ljute, pa ne mogu oni biti krivi. Srbija vie nije opasna za svoje susede. Ona je sada opasna za sebe. Radikali su doiveli veliki poraz na poslednjim izborima, a na simbolinoj ravni on je jo dublji, jer predstavlja iznenaenje. Tako da e na sledeim izborima radikali izgubiti sve one koji uvek glasaju za jaega. Dubina njihovog poraza jo se ne vidi potpuno. Oni su poraena opcija. Koliko e se dugo moi jo eksploatirati Kosovo? Ogranienje upotrebne vrednosti Kosova je u tome to tu nema teksta. Jedini tekst je Kosovo je Srbija. To se izlie i tu onda nema o emu da se pria. Za razliku od evropske opcije, koja govori o fondovima, otvaranju trita, ulasku investicija, Fiatu, ukidanju viza, dakle o ivotu. A kada oveku govore Kosovo je Srbija, on moe samo da kae To sam uo. Slaem se, Kosovo je Srbija, ali ta dalje, koji je va plan? A na plan je da emo naterati SAD i vei deo Evrope da jednu odluku koju su ve doneli preinae u nau korist i izvine nam se. Taj plan se normalnom ljudskom razumu pokazuje kao sulud: to se jednostavno nee dogoditi. Vie ne pije vodu ono da emo jesti korenje i mislim da e Kosovo ieznuti kao vana tema. Kakve se garancije onda mogu postii za ljudska prava na Kosovu? U vezi sa tim deluje se isto kao to se radilo sa Srbima u Krajini. I
432

ovi e proi isto tako: srpska vlast pomou kosovskih Srba ulazi u jedan sukob u kojem e biti poraena, a cenu e platiti ti ljudi koje manipulatori iz Srbije sada upotrebljavaju. To se najbolje vidi u dvostrukoj poziciji u kojoj se nalaze Srbi u enklavama i ona manjina u severnoj Mitrovici. Taj militantni stav i otpor integraciji u novu dravu dolazi skoro iskljuivo iz severne Mitrovice, u koju se sliva ogroman novac kojim se plaaju ti aktivisti, kojima ne smeta nezaposlenost i ekonomska besperspektivnost, jer su plaeni kao agitatori. Ne vodi se rauna o tome da Srbi u enklavama nemaju izbora nego da se integriu u tu novu dravu, jer bez toga ne mogu da ostvare najelementarnije ljudske potrebe. To je jedan bezduni stav koji je ve Miloevi pokazivao prema upotrebi Srba van granica Srbije. Njih se upotrebljava na nain koji dovodi u pitanje njihovu egzistenciju. Mislim da rezultat takve politike moe da bude samo takav da se Kosovo isprazni od Srba. I naravno, da se nastavi borba sa podruja severne Mitrovice, gde ivi oko 20.000 ljudi. Tri puta vie ljudi ivi u enklavama, ali prema njima se stvara resantiman kod veinskog stanovnitva, oseanje da oni imaju destruktivan odnos prema toj dravi. Tu najveu ulogu mora da odigra EULEX. Ogroman je interes meunarodne zajednice da to ne bude propali projekat, da to uspe. Kako realno stoji sa onom mitskom ulogom Rusije u odnosu na Srbiju? Rusija je zemlja sa stalnim imperijalnim ambicijama, koje su trajnije od reima koji se u njoj smenjuju. Ona se nikada nije konano pomirila sa gubljenjem jurizdikcije i uticaja u bivem Sovjetskom Savezu i istonoj Evropi. Mislim da su procenili da je sada idealan trenutak da te svoje imperijalne tenje i operativno pokuaju da ostvare. Meutim, zabluda je i iluzija Kotunice i Tome Nikolia da e Rusija nae interese staviti ispred svojih. To se najbolje videlo kada je proevropska strana u Srbiji dobila otvorenu podrku Evrope, dok je takva podrka Kotunici sa ruske strane izostala. Naprotiv, odande je stigao hladan tu, izjava kojom Rusija pozdravlja ulazak Srbije u EU. To je bila otvorena poruka Kotunici: ne moemo vas pratiti ba u svim vaim budalatinama. Mi emo vas upotrebljavati u meri u kojoj nam moete biti korisni, i nemojte se nadati da emo ii preko toga.
433

Koje je mjesto vojske u politikim odnosima u Srbiji? Vojska se, zbog naina na koji je bila upotrebljavana, kao institucija jako degenerisala. Mislim da ne predstavlja politiki faktor, ak ni u unutranjim previranjima, sa izuzetkom vojne obavetajne slube, koja je ostala nereformisana, obavijena velom tajnosti (iz Udbe je kojeta izlazilo, a od njih nikada), i koja predstavlja oslonac antievropskih snaga. Na suenju za ubistvo inia pojavio se Mihajlovi i govorio o politikom podzemlju. Kada sam ga pitao ta pod tim podrazumeva, govorio je neto o ratnim zloincima, a kada sam ga pitao jesu li to i te slube, odgovorio je potvrdno, pa i na pitanje o vojnoj slubi. On je do jue bio ministar unutranjih poslova, i na sudu tvrdi da je vojna obavetajna sluba deo podzemlja. Koje je znaenje civilnog drutva i intelektualne elite u reformama? Ta, ponekad pogreno nazivana disidentska, pa kasnije opoziciona, javnost roena je 68. To je bila pobuna ivota. U nedavnom razgovoru sa Latinkom Perovi, a mi smo 68. bili na suprotnim stranama barikada, ponudio sam jednu utenu misao: kada gledamo iz ove perspektive, i masovni pokret u Hrvatskoj, i liberalizam u partijskom rukovodstvu u Srbiji, i ta pobuna 68 bile su samo razne manifestacije ivota koji vie nije mogao da bude sputan kroz sistem. Taj sistem je zaista sputavao, i kasnije je sve podavio. Do 1975. je sve to dovreno i to je bio poraz ivota. U tome smo se Latinka i ja sloili. Sistem je bio toliko rigidan i restriktivan da se ivot prosto probio kroz njega. Godine 1968. publika je provalila na teren. Jurili su je pendrecima, ali nikada je nisu sasvim izjurili sa toga terena. I vlast u Srbiji 2000. je formirana iz toga talasa, od ljudi koji su velikim delom izali na politiku scenu u vremenima oko 68. Kada ste pod represijom, kao to je Beograd bio posle 1975. godine, kada je sistem konano restauriran u svoj svojoj snazi, onda se uzajamne razlike prikrivaju i slabe. Tito je progonio nacionaliste, progonio je novoleviare, progonio je liberale, a oni izmeu sebe nisu ulazili u obraune, jer su zauzeli onu sektaku poziciju koja se obino zauzima pod pritiskom: mi se izmeu sebe optuivati neemo, jer samo pomaemo Udbi. Tako da je proces diferencijacije unutar toga opozicionog ili disidentskog delovanja, bio zaleen. Ali neki
434

procesi su se unutar toga dogaali, i dobili smo nacionaliste, leviare i takozvanu graansko-liberalnu opciju. Kada je Miloevi doao na vlast, onaj prvi deo, predvoen Dobricom osiem, bio je isporuen Miloeviu. On je stao u njegovu slubu. To je bio ogroman udarac za tu drugu Srbiju. Leviari su padom komunizma i porazom ideologije na globalnom nivou, izgubili teinu. Ostala je ta trea treina, liberalna graanska opcija, koja je po mom miljenju ponela i glavni teret otpora Miloeviu i ratovima. Bila je slaba, ali se njen glas ipak uo, i ako je neto ovde spaslo nacionalnu ast za koju se tako zalae gospodin Kotunica, onda su to bili upravo ti ljudi, koji su nazivani izdajnicima, a tako ih tretiraju i danas. Na linom planu, bilo je tu stranih lomova i uasnih razoarenja. Prestajala su dugogodinja prijateljstva i stvarana nova neprijateljstva puna uzajamnog prezira. Ali to je druga pria.
ZaMirZine, 22. 08. 2008.

Narikae
U analizama pojave tzv. grupa huligana nije bilo rei o tome ta generie njihovu mrnju, jer radi se o mrnji. Meni se ini da je to isputeno iz vida upravo zato to je to veliki deo nae stvarnosti. I kao to u onoj mranoj komori koja je osvetljena crvenim svetlom ne vidite crvene predmete, odnosno oni su beli, tako mi tu mrnju vie ne vidimo, jer mi 20 godina ivimo u mrnji. Ja sam to primetio u svojoj praksi; kada je Miloevi doao na vlast odjednom je prestala primena onoga lana Krivinog zakona o irenju i podsticanju nacionalne, verske itd. mrnje, ime je ona proglaena legitimnom. Miloevi je, ako se seate, a svi se valjda seaju njegovih govora, stalno bio ljut, besan, stalno je izlivao otrov na nekoga. To su bili Albanci, pa muslimani, pa Hrvati, pa Amerikanci, pa meunarodna zajednica, pa Solana. Sve ivo je dolo na red da se mrzi i tu se neprekidno mrzelo 20 godina.
435

Posle 5. oktobra to nastavljaju pre svega radikali. Tomi Nikoliu i Vuiu iz svake rei izbija mrnja. S tim to je to sada malo modifikovano i to je sada na redu neto to ja zovem kolekcioniranjem nepravdi. Stalno se prave spiskovi svih nepravdi koje smo ikada pretrpeli. Stalno se objanjava da uzrok tome nisu nae greke, nai loi izbori, nego je to neka zla via sila, koja se najee zove svetski poredak, i da smo mi pred time, naravno, nemoni. Kombinacija nepravdi i oseanja nemoi izaziva agresiju i elju da se nekom svetite. Kotunica radi tu istu stvar na malo drugaiji nain, on je vie kao neka narikaa, stalno vapije nad naom zlom sudbinom. Svetislav Basara ga je dobro citirao pre neki dan, Kotunica kae koji smo mi to zakon ikada prekrili, pa da nam se ovo deava. Tu su pomeane sumanute ideje proganjanja i sumanute ideje veliine. Zato ba mi pa zato to smo specijalni, nas je ceo svet odabrao da nam ini nepravde, a zato pa zato to smo mi izuzetni. Sve to kombinovano sa nemoi izaziva stvarni bes, pa se onda tu ubacuje oteli su nam Kosovo, a mi nita ne moemo, bombardovali su nas, a mi nita nismo mogli, sankcije su nam uvodili, a mi nita nismo mogli. I kada pogledate inievu sudbinu, moete da kaete da je on ubijen zbog toga to je irio nadu. On je govorio ma kakva zavera, sve su to gluposti, ili to nije nacionalizam, to je kompleks manje vrednosti. Imao je on puno tih ideja koje su morale smetati, jer su bile pozitivne i konstruktivne. Na ovoj drugoj strani je resantimanski nacionalizam koji raste na negativizmu svaki uspeh je nevolja. Jedino zadovoljstvo tih ljudi je zluradost, kao to se to dogodilo 11. septembra, kao to mislim da im svaki put srce zaigra kada se desi neka poplava, zemljotres, neka katastrofa, jer to je boja kazna naim dumanima. Pored Kotunice, u te narikae spadaju Matija Bekovi, Mia Danojli, Brana Crnevi, Dobrica osi. To su ljudi koji svaku nau nesreu doivljavaju kao sopstveni trijumf jesmo li vam kazali, je l vidite da ne moe, nemoni smo. Kotunicu sam prvo primetio po tome to kada oznaava ljude koji nisu Srbi, on ih zove strancima stranci, pa stranci. Imao sam prilike da vidim prirunik Njujork tajmsa za njihove novinare, gde se re stranac zabranjuje. Zato? Zato to istie tu drugost, i u Njujork tajmsu nikada neete nai jednu naizgled vrlo pitomu re stranac, nego se kae Francuz, Nemac, svako je neto, ne odreuje se samo

negativno. Ovde se oni odreuju samo negativno on nije na. Zato postoje Nai, zato to postoje stranci. I onda ti Nai ubijaju te strance i to je neto kao logino. E sad, sav taj bes i gnev koji se na taj nain stvara kod ljudi jo uvek nije mrnja. On postaje mrnja kada se usmeri na neku odreenu grupu, na neku manjinu, kao to ste vi u Peaniku, koji kau, da opet upotrebim inieve rei niko nam nije kriv, to je cena nae gluposti. On kae skuvali ste ribe, gotovo je. To su izdajnici, ti koji brane Haki tribunal i njegovo postojanje, oni koji nalaze da je i u bombardovanju postojala neka logika, da je 19 vlada razvijenoga sveta smatralo da je to nuno, da je davanje nezavisnosti Kosovu takoe posledica pogrene politike koja je ovde dugo voena. Mrnja se usmerava na svakoga ko im na to ukazuje ili ko ukazuje na to da su se srpski zloini stvarno desili. Sada sam proao pored glavne pote, tamo i dalje stoji veliki grafit Lazarevi heroj. Ko god im na to neto kae, on se svrstao na drugu stranu i samim tim i on zasluuje istu mrnju. Suavanje nae panje na tih desetak ljudi koji su sada pohapeni i na dve organizacije koje e biti zabranjene je apsolutno usmereno na simptome. ta je to to proizvodi tu mrnju, ta je to to je generie 20 godina? Mi se ovde mrzimo vrlo aktivno i vrlo raireno. Postoji tu jo jedna grupa koju nisam pomenuo, koja sve to relativizuje, koja pokuava da sve nivelie. To je ona pria o dva ekstremizma, pa ste vi ekstremni to idete u Panevo da drite tribinu na kojoj ete kojeta priati, a oni su ekstremni zato to hoe da vas zbog toga biju. Pa nije to valjda jedna ista stvar? U Utisku nedelje, seam se Olje Bekovi koja se iuavala ta vam je to govor mrnje? Kao da je to neka izmiljotina. Odavno neki ljudi govore o faistikim pojavama u drutvu, i uvek su ih pitali pa gde vam je taj faizam, kakav faizam, ta priate. Sada se odjednom pokazalo da je ta pria bila potpuno na mestu i da je neto trebalo da se preduzme. Policija zna te huligane, snimila ih je sto puta, zna svakoga u glavu. To se vidi i po brzini sa kojom su ti ljudi, kada je ovaj Francuz naalost umro, pronaeni. Postoji grupa ljudi koja zatvara oi pred tim stvarima i koja na taj nain eskulpira i oslobaa odgovornosti sve te ljude, i one to pale damije i one to su ruili ameriku ambasadu i one koji su divljali povodom Karadievoga izruenja. Ljudi koji sve to rade su svima
437

436

poznati, kao to je poznato i da su njihovo politiko krilo radikali. Ja ne tvrdim, jer nemam o tome dokaza, ali siguran sam da bi jedna ozbiljna istraga zaas utvrdila i organizacione i personalne veze, jer u veini tih dogaaja na ulici stalno se vrzma Vui. Druga je stvar to se on, kada se nae pred kamerama, sav presamiti i pokuava da izigrava neku oajnu babu koja samo narie, ali to je PR. A inae, kada njega i druge radikale sluate u skuptini, vi vidite da je to jedna agresivna mrzilaka ekipa, ksenofobina, ljuta, besna. Mislim da je nedovoljno zapaena injenica da se sav taj bes i gnev ljudi zbog raznih uskraenosti, frustracija, ponienja, percepiranih ponienja, pretvara u jednu homogenu emociju, a onda se naknadno bira rtveni jarac na kojega e to biti usmereno. To mogu biti homoseksualci, antifaisti, to moe da bude Peanik, Amerika. Ta slika je suvie klinika, ali ona je stvarna. U nekim istraivanjima u Africi i u arapskom svetu primeeno je da ta uspena manipulacija nije posledica samo siromatva, da je ona pre posledica neega to se zove kastrirana zavisnost. To znai da imate ljude koji se ne usuuju da svoj bes, gnev, svoju frustraciju ispoljavaju prema onima koji su moni u drutvu i koji ih mogu kazniti. Seam se odlino kako je 89-90, posle pada berlinskog zida, ovde poeo da raste antikomunizam, jedna zakasnela reakcija na taj reim, kada je general Kadijevi napisao ovde raste antikomunizam, svi emo visiti na banderama. Zna on o emu govori, a Miloevi je sva ta oseanja virtuozno uspeo da usmeri, tog trenutka na Albance nemojte nas, nego emo svi ove Albance da satremo. To je radilo zato to je pored toga gneva istovremeno postojao i strah od toga reima, bilo je opasno poi na Miloevia, bilo je mnogo lake da se ta agresija isprazni prema Albancima na Kosovu, kasnije Hrvatima, muslimanima. I taj manevar je njega odrao na vlasti 12 godina u toj ve izgubljenoj zavrnici. Na tome se on vozio. Sto puta su za te huligane govorili pa to su deca, normalno je da budu ogoreni na te to su nas bombardovali, to je normalna reakcija na srbofobiju. Koliko su nam puta to kazali i Toma Nikoli i Kotunica? Dakle, oni su ih ohrabrivali, a sada peru ruke od njih. Ti jurinici tome i slue, da zatalasaju, a onda emo ih se odrei. To je ono dete to vam prodaje ciglu, a iza njega stoji siledija. Ti klinci
438

su sluili za to, kae im idi spali onu damiju. Niko ne objanjava zato policija u doba Kotunice nije reagovala na paljenje damije, nego je saekala da izgori, pa se onda aktivirala. Nikada nisu objasnili zato nije zatiena amerika ambasada pre nego to se skupila masa pred njom, a znalo se da e se skupiti. Kotunica ih je poslao tamo i zaustavio policiju. Sve je to suvie providno, a ja mislim da prolazi samo zbog toga to se Boris Tadi ne usuuje da se suprotstavi jo uvek monom neprijatelju.
Emisija Peanik, 09. 10. 2009.

Demokratska stranka
ini mi se da tonemo u stanje anomije, kada ljudi prestaju da razumeju ta se dogaa. Nita se u stvari i ne dogaa, sve lii na truljenje. Nadao sam se da kriza moe da poslui kao povod da se suoimo sa istinom, jer na najvei problem je nerealistina percepcija nas samih. Nikada vam niko nee kazati mi smo jedno siromano drutvo, nai resursi su oskudni, mi imamo lo meunarodni poloaj, iscrpljeno stanovnitvo, veliki odliv mozgova, mi smo jedno neobrazovano i podeljeno drutvo. To vam niko nee rei, nego nam se stalno uliva neki neopravdani optimizam i stalno tu sliku o sebi retuiramo i zato su nam oekivanja potpuno nerealna i razoarenja velika. Mislio sam da e iz ovakve ozbiljne krize koja je na vidiku moda e se to i dogoditi proizai jedna pozitivna posledica, a to je da malo realnije vidimo ko smo i kakva nam je situacija, pa emo odatle poeti da inimo ono malo to moemo, da popravljamo ono malo to moemo i da nam bude malo bolje. Nama se svet predstavlja nerealno, a to je nerealna slika o nama samima, koja je u stvari narcisoidna. A kao svaka narcisoidna struktura, ona je istovremeno i paranoidna: poto sam ja tako znaajan i poto me niko ne razume, poinjene su mi nepravde, onda mora da postoji neka zavera protiv mene. Ne izgleda to sve dobro.

439

Ovde ne postoji nikakav koncept odgovornosti, ni na individualnom, ni na drutvenom, ni na politikom planu. Pogledajte, recimo, ta se desilo sa ministarkom Malovi ona je uhvaena u krai, ona je vratila pare, a ne pada joj na pamet da to treba da povue neku politiku odgovornost. Ne pada to na pamet ni predsedniku vlade, nikome ne pada na pamet da ona kompromituje ceo sistem i da mora politiki odgovarati, tj. da se od nje mora traiti ostavka. Mi ne priznajemo odgovornost za zloine koji su poinjeni u nae ime. Ljudi koji su bili odgovorni za devedesete danas su opet na vlasti. Sam koncept odgovornosti nama je potpuno stran, jer to je ipak neto to ima svoju individualnu podlogu: prvo ste odgovorni u linom ivotu, a onda zahtevate odgovornost od drugih. To je pseudoreligiozna misao, ali na njoj poiva drutvo; to je va odnos sa drugima, ali je istovremeno i va odnos sa sobom. Ako nemate takav odnos sa sobom, nemate ga ni sa drugima. Ovde je uvek psiholoki traen alibi za to to se uvek teko ivelo, to ljudi nikada nisu imali mo da upravljaju svojim ivotima, nego su bili objekat vladanja. A kada nemate mo, onda naravno nemate ni odgovornost, nego samo alibi ta sam ja mogao, ja sam radio ono to sam morao, ono to su svi radili. Prema tome, nema nikakvog smisla ni da me poziva na odgovornost, jer ja se ne oseam odgovornim. Ako bih traio izvor te anomije to je Demokratska stranka. Zato su oni tako veliki problem? Zato to je od poetka u njih polagana najvea nada. Trebalo je da oni budu ta graanska, demokratska, prozapadna, modernizatorska stranka, i ona je privukla ljude koji su u to verovali. Ali u njih je vrlo rano ugraen jedan destruktivan gen, koji je izvor svih njihovih problema, a odatle i naih. Iz te 68. godine nastala je ona nejaka i nikakva opozicija koju su zvali disidentima, koja je ostala na sceni do 2000. Odatle su regrutovana, u stvari, vostva svih politikih stranaka kada je uveden viepartijski sistem. Struktura te opozicije koja je roena 68. bila je vrlo eklektina, difuzna i nejasna. Imali ste s jedne strane marksiste koji su bili najvidljiviji, levicu; imali ste nacionaliste, antikomuniste; i imali ste vrlo slabu graansko-liberalnu struju. Zanimljivo je da je tokom svih narednih 30 godina ta najslabija struja u stvari bila politiki najoperativnija i da je ona vodila sve akcije.
440

Ovi drugi su se samo pridruivali. Onaj takozvani peticijski pokret nastao je u tom graansko-liberalnom delu, a ovi drugi su to samo potpisivali. Kada je kolabirao komunizam kao ideologija i kao politika na globalnom nivou, desilo se neto to je bilo i za oekivanje: nacionalisti, antikomunisti su proglasili svoju pobedu i oni su bili u stanju da formiraju najjae opozicione stranke. Da vas podsetim: Vuk Drakovi, eelj, onaj Jovi, ko se sve nije pojavio u tom trenutku. Marksisti su doiveli poraz i opredelili su se uglavnom za socijaliste, u strahu od onoga to je Miloevi s pravom nazvao snagama haosa i bezumlja. Vuk i eelj su bili snage haosa i bezumlja koje su uplaile ljude i mislim da su oni velikim delom doprineli pobedi socijalista na prvim izborima. A iz tree, graansko-liberalne opcije je nastala Demokratska stranka. Seam se kada mi je Kosta avoki u doba formiranja Demokratske stranke doneo njihov program. Nisam eleo da se bavim politikom, ali moje simpatije su bile na toj strani. Ali kada sam pogledao taj program, video sam da se on sastoji iz dva potpuno protivrena dela. U jednom se zagovaraju najire definisane demokratske vrednosti: slobode, prava graana, trina ekonomija, ali drugi deo je bio najcrnji nacionalizam. Ono prvo potpisao bih murei i odmah, a ono drugo ni u snu. I kada pogledam unazad, vidim da su oni ve tada bili jako impresionirani uspehom desnih stranaka i uspehom Miloevieve deklarativno leve, ali u stvari desne politike, i da su shvatili da e ostati izolovani i usamljeni ako i oni ne daju svoj obol nacionalizmu. I tada su ugradili taj razvojni gen u sebe, koji je bio razlog za sukob izmeu Miunovia i inia i inia i Kotunice, odvajanje Nikole Miloevia i avokog. On je drmao tu stranku stalno, on je bio i razlog sukoba izmeu Tadia i ede Jovanovia. Stranka je stalno bila razdirana tom ve onda ugraenom protivrenou u samo svoje bie, a posledica toga je sada i taj Tadiev slogan: i Kosovo i Evropa. On odgovara protivrenim zahtevima koje su oni na poetku sebi postavili. To objanjava i priu o nacionalnom pomirenju, jer oni sada ele da pomire dva nepomirljiva dela svoga programa, i to na personalnom nivou, na nivou vlasti i na nivou drave. Taj gen koji su oni sebi ugradili je kob ovoga drutva, jer se on oslanja i na raspoloenje u graanstvu, u birakom telu koje je umorno od
441

trzavica, sukoba, od sva nemojte vie da se svaate, dogovorite se i koje jo uvek pozitivno reaguje na pomiriteljsku nadpolitiku, mesijansku ulogu u koju sebe stavlja Boris Tadi, jer ona je kao neki oblog za izmuene birae, a ne moe da dovede ni do ega. Ona paralie samu sebe, jer je zakoena dvema interferirajuim silama koje u njoj vladaju. To je jedno nita, koje troi strane koliine jedne inae male reformatorske energije u ovom drutvu. Ono sugerie da nama nema leka i da je najbolje da nita i ne radimo, najbolje da sedimo ovako i ekamo da nas neko drugi spasava. Ono to je govorio Miloevi na Gazimestanu, to je i dalje ideologija veine partija u Srbiji i te njihove opte koalicije. Jedino to je on tada obeavao sukobe koji mogu biti i vojni, dok se sada samo vojni sukobi vie ne pominju, nego Jeremi neprestano ponavlja samo politikim, diplomatskim i pravnim sredstvima. Ali ciljevi su ostali isti.

one promene, koje je nacionalistika ideologija doivela od Gazimestana do danas, samo promene koje su nastale usled poraza te politike, ali ciljevi i raspoloenje za ostvarenje tih ciljeva su do danas ostali isti. Ta istorijska zabit u kojoj ivimo je u stvari politika zabit, jer to se ipak tie vrednosti. Tu je izgraen sistem vrednosti, u tom gru i u toj borbi sa celim svetom, koja se odvijala tokom 90-ih, i taj gr je prerastao u jedan jeevski stav koji ne dozvoljava bilo kakvim univerzalnim ljudskim vrednostima da se probiju do ovoga drutva. I mi smo se navikli na izolaciju, mislim da je vie ne primeujemo.
Emisija Peanik, 17. 04. 2009.

Vreme je za levicu
Ovde se formirala jedna politika klasa kojoj pripadaju sve partije, koje se eventualno pogaaju samo oko plena. One imaju ak i klasnu svest, shvataju da zastupaju pre svega interese svoje klase, ali i interese jedne nove srednje klase koja se stvorila od sprege krupnog kapitala i politike. U partije ubrajam i crkvu, jer crkva se ne bavi naim duama, moralom i milosrem, ona se bavi politikom. Svaki put kada vlast ima problem da proturi neku ideju koja nije dovoljno kredibilna, ona za to upotrebi crkvu. Napravljena je interesna zajednica, klasna zajednica te partijske elite, koja se nalazi u jednoj mega-koaliciji. Onda dobijate situaciju da tu nikakve opozicije ni nema. Tu dolazi do paradoksa da se s vremena na vreme sama vlast pojavi kao opozicija, pa kae otkud sad ti arii? Pa to ste vi napravili. Onda Nata Mesarevi u vezi sa reizborom sudija kae ima tu sudinica koje igraju na stolovima, tu ima prostitucije. Pa ekajte, ona je
443

Kada sam dolazio kod vas, video sam parolu na zidu: Ne damo Republiku Srpsku. Pa je l je imamo da je ne damo? Pa je l to nije gotovo? Mi ovde ugoavamo vladu u egzilu SAO Krajine ciljevi su ostali isti. I nama se govori: moda u ovom trenutku nismo u stanju, ali jednoga dana emo biti u stanju da sve te ciljeve ostvarimo. Dakle, promenilo se jedino to to smo se mi kao drava odrekli upotrebe sile, ali odrekli smo se upotrebe sile zato to smo unitili svoje potencijale, zato to vie nismo u stanju da primenjujemo silu. Tako da su
442

bila predsednik Vrhovnog suda, na monom poloaju, ona je mogla davno da razrei te sudije. Ne, oni u datom trenutku, kada vide da neki problem postane suvie nezgodan i prisutan u javnosti, izau kao neka opozicija samima sebi. Imate ovaj sluaj sa kritikom privatizacije, kada je izalo na videlo da neki ljudi ne primaju plate zato to su prodati raznim protuvama, koje su na taj nain prale novac. Mogu da se setim toga iz 2001, 2002 i 2003, kada su svi, i Dinki, i eli, i Vlahovi govorili nas ne zanima poreklo toga novca a u stvari su pozivali na pranje novca nad kojim se danas iuavaju. Ta mega-koalicija politike klase je zarobila celu dravu. Njih uopte ne zanima ekonomija, njih mi ne zanimamo. Oni su sami sebi dovoljni i zanima ih jedino da neko ne odsee sebi prst i da se neko ne polije benzinom, da ne bude socijalnih nemira, da se nekako glajhaltuje cela politika i socijalna scena. Ovde je stvorena i jedna nova srednja klasa, koja je u slubi krupnog kapitala i drave, koja je, u stvari, posluga vlasti. U taj establiment bih uraunao i veinu medija i oni slue samo tome da zastupaju interese te klase. Profesor Todor Kulji je nedavno u Danasu pisao o bedi srpske sociologije da o krupnim pitanjima, o sutinskoj transformaciji drutva, koja ima i svoj politiki kiobran, sociologija nema ta da kae, da ona ispituje minorne, trivijalne teme, da se niko ne usuuje da vidi od ega i od koga se danas sastoji ovo drutvo. Nikada nisam bio ni marksista ni leviar, ali moram da primetim ovde nemamo jednu normalnu kritiku kapitalizma, njega smo usvojili kao neto to se podrazumeva samo po sebi i to je naa neumitna budunost. Dojueranji marksisti ne umeju da vam odgovore kada ih pitate da li je to u redu. Moda kapitalizam i jeste jedini mogui nain proizvodnje, ali da li je kritika kapitalizma koja je govorila o prisvajanju vika vrednosti, o eksploataciji oveka od strane drugog oveka, o alijenaciji, neljudskim odnosima, nedostatku solidarnosti u kapitalistikom drutvu, optoj kompeticiji, ovek je oveku vuk je l ta kritika bila na mestu? O tome ne moete da progovorite, a da vas ne nazovu komunjarom. Kapitalizam jeste jedan neoveni privredni sistem. Jednom mi je jedan ekonomista to i kazao nema kapitalizma bez pendreka.
444

Nema normalnog kapitalistikog drutva koje nema svoju levicu. Ja moda neu biti deo te levice, ali mislim da je levica ovome drutvu apsolutno neophodna. Strano je to to je sa nestankom hladnoratovskog sveta i globalnom propau komunistike ideologije uniten i onaj metar kojim je mogao da se meri kapitalizam. Devedesetih, kada je propadao Sovjetski Savez, bio sam u Americi. Nastala je nelagoda zato to je nestao ideoloki protivnik prema kome smo se merili. Ovo to danas ivimo, to je to, i niemu drugom se nemojte nadati, to je pobedilo i niega drugoga nema takva situacija je obeshrabrila levicu irom sveta. Mislim da je svetska ekonomska kriza posledica toga to je ta ideologija ostala bez korekcije. Zato je to otilo u jednu iracionalnu krajnost, koja je zatim dovela do stranih disbalansa i do svetske ekonomske krize. Drugim reima, mislim da ljudi ne mogu da ive bez utopije, jer je to onda ivotinjski ivot. Jedna utopija je unitena jer je u praksi propala, ali se bez neke utopije ne moe iveti.
Deo snimka tribine u Subotici. Emisija Peanik, 05. 03. 2010.

445

Napad na Peanik
(1)
Prvo, ta je to Peanik? Peanik je nevladina organizacija koja se sastoji od dva lana, dve novinarke, Svetlane Luki i Svetlane Vukovi. Njih dve ve devet godina proizvode devedeset minuta dugu radio-emisiju koju, bez dinara naknade, poklanjaju Radiju B92 da bi bila emitovana jednom nedeljno, petkom, i reprizirana sutradan. Emisiju svake sedmice slua izmeu 350.000-400.000 slualaca.

DODATAK I PEANIK
Na svom 14. i poslednjem Berlinskom predavanju, Fihte izlazi pred publiku i bez okolianja joj kae da je uzima za taoca. Sluaoci treba da budu naisto s tim da su oni od sada, upravo zato to ga sluaju, taoci govornika i da ubudue nikada nee moi da se pravdaju time da nita ne znaju i da nita nisu uli. Peter Sloterdajk, U istom amcu

Njih dve zatim transkribuju emisiju i svaka tri meseca transkripte objavljuju kao knjigu. Knjige su do sada tampane u 26.000 primeraka, koji se prodaju po ceni prozvodnje ili dele besplatno na promocijama. Promocije se organizuju na tribinama irom Srbije (u tridesetak mesta godinje). Do sada je emitovano 354 emisije, od kojih je 300 preneto na DVD koji se distribuira na slian nain. Od prole godine Peanik je postavio svoj sajt www.pescanik.net na kojem objavljuje priloge svojih saradnika na teme politike (pre svega evroatlantskih integracija i odnosa prema ratnim zloinima), drutva i kulture. Sajt dnevno poseuje 5000-6000 ljudi, od kojih se mnogi, prema izjavi provajdera, na sajtu zadravaju i satima. Vaniji tekstovi se prevode na engleski jezik, a jedan iri izbor transkribuje i objavljuje kao posebna publikacija pod naslovom Almanah. Prvi broj Almanaha izlazi iz tampe u petak, 30. januara 2009. Da ponovim: sve to rade dve osobe, Svetlana Luki i Svetlana Vukovi, uz malu pomo nekoliko volontera. Toliko o statistici. to se tie profesionalnog kvaliteta toga rada, njih dve su dobitnice brojnih nagrada za svoj profesionalni rad: Udruenja novinara Srbije (1990) za najbolju emisiju na RTV Beograd, Fonda Jug Grizelj za istraivako novinarstvo (1995), Fonda Duan Bogavac za etiku i hrabrost (1995), Nagrade Konstantin Obradovi Beogradskog centra za ljudska prava (2006), Nagrade grada Beograda za novinarstvo (2006), Nagrade Press Freedom Award meunarodne organizacije Reporteri bez granica.

446

447

(2)
Emisija Peanika redovno poinje takozvanom najavom Svetlane Luki, to je u stvari kolumna koju bismo u tampanim medijima nazvali uvodnikom. U poslednjoj, 354. emisiji, Svetlana Luki se, kao i obino, pozabavila dogaajima iz prethodne sedmice. Sluaj je hteo da je u centru tih dogaaja bio, izgleda neprikosnoveni, predsednik republike. Uvodniarka mu je zamerila, redom: da jedini na svetu nije poslao estitku novom amerikom predsedniku Obami; da izoluje Srbiju (die novu Gvozdenu zavesu); da je za sedam meseci, od formiranja proevropske vlade do danas, podrka evropskim integracijama pala za 6 odsto; da preko svog aka i ministra inostranih poslova optuuje EU da postavlja Srbiji specijalne uslove za prijem (mi hoemo u Evropu, ali Evropa nee nas); da uzurpira nadlenosti koje mu po ustavu ne pripadaju; da ne ini nita kako bi Srbija podrala rezoluciju evropskog parlamenta da se 11. juli proglasi Danom seanja na rtve genocida u Srebrenici; da preko istaknutih lanova svoje stranke (Miunovi) obmanjuje srpsku javnost da je Meunarodni sud pravde oslobodio Srbiju od odgovornosti za genocid.

Rezultat je bio potpuna nedostupnost samog servera. Da je u pitanju koordiniran i dobro organizovan napad veeg broja lica, govori i injenica da bi se server, istog trena kada bi bio vraen na mreu, naao pod novim napadom. Najvei broj napada dolazio je sa IP-adresa kompanija SBB i Telekom. Ova dva internet-servis provajdera raspolau listom korisnika koji su toga dana imali te IP-adrese, dok hosting provajder rapolae listom tanih vremena kada su napadi izvreni. Na osnovu ovih podataka lako se moe utvrditi ko su uinioci ovog krivinog dela, koje se goni po slubenoj dunosti (oteenje raunarskih podataka i programa, lan 298, stav 1 Krivinog zakonika). U Okrunom javnom tuilatvu u Beogradu postoji posebno odeljenje koje se bavi tzv. visokotehnolokim kriminalom. Napadi su dolazili i sa lokacija u Hrvatskoj i Rusiji. Ali tu uda ne prestaju. Dok novinarka Svetlana Luki u studiju Radija B92 ita svoju najavu, rasklimani jugo bordo boje preduzima komplikovani manevar (ostavlja tragove na travnjaku) kako bi uzeo dovoljan zalet da pod uglom od 90 stepeni to snanije udari u auto kojim se Svetlana Luki dovezla na parking B92. To se deava pred vie oevidaca, ali registarski broj niko nije zabeleio. Automobil je udaren takvom silinom da su mu prednji tokovi prebaeni preko 30 cm visoke bankine. Hauba juga se pui, probuena mu je jedna guma, ali se on ipak udaljava sa mesta dogaaja, a policija ne uspeva da ga pronae.

(3)
I, gle uda! Usled do sada neobjanjenih smetnji na veem broju predajnika tokom emisije u petak 23. i reprize u subotu 24. januara, ovu najavu, kao ni vei deo emisije, nisu mogli da uju brojni sluaoci u Vojvodini, centralnoj Srbiji, junoj Srbiji i Beogradu. Ovi predajnici su inae okaeni na repetitore RTS-a (na ijem se elu i dalje nalazi Aleksandar Tijani, bivi ministar Slobodana Miloevia, kasnije savetnik Vojislava Kotunice). Istovremeno, izvren je organizovani hakerski napad na sajt Peanika, koji je gotovo simultano sa emisijom tu najavu objavio u pismenoj formi. Radi se o DoS-napadu (Denial of Service), koji podrazumeva koordiniran napor grupe ljudi da optereti kompletne resurse servera, kako obini korisnici ne bi mogli da dou do njega. DoS-napad na server Peanika iji smo bili svedoci sastojao se u optereivanju linka putem velikog broja otvorenih veza ka serveru.
448

(4)

Ova uda zahtevaju jak motiv, ozbiljnu i dobro sinhronizovanu organizaciju, uee velikog broja lica, oigledno uverenje da im je garantovana nekanjivost. Nagradno pitanje glasi: ko je ovo organizovao? Imate li neku ideju? (Neka deca? Strane slube?)

(5)

Posle Markala (gde su Bonjaci sami sebe pobili) vie nije neobino to se na raznim forumima pojavljuju, dodue pojedinani, komentari da je ovo sve delo samih novinarki Peanika. To one same ometaju svoju emisiju, rue svoj sajt i demoliraju svoja kola da bi se proslavile.

449

(6)

A sada je na koalicionom partneru g. Tadia, ministru unutranjih poslova Daiu, da nas brzo rei svih oiglednih (zlobnih i zlonamernih) sumnji.
Peanik.net, 28. 01. 2009.

nije paradoksalno to doivljavate takve napade, naroito u jednoj sredini gde je veina medija skliznula u mainstream i ne eli da se dotie tema kojih se vi dotiete. Va najvei greh u oima vaih politikih protivnika, jer vi imate politike protivnike, je u stvari to to vi u svojim emisijama pokreete tabuizirane teme, teme o kojima se ne govori. One su proglaene za irelevantne, idemo dalje, to nije vano, i onda, naravno, izazivate i panju, i odatle i vaa popularnost i vaa sluanost, a odatle i vehementnost napada. Iz tog jednog istog razloga, zato to vas dve oigledno uspevate nisam doao da vam laskam da svojim radio-nedeljnikom vrite veliki politiki uticaj. Zato, naravno, sa vama mora da se obrauna onaj ko se s vama ne slae i koji stoji na dijametralno drugim pozicijama. Neke od tema koje vi pokreete privlae gromove vi govorite o odgovornosti za ratove, a samim tim i za sudbinu Srba van Srbije koje su ti ratovi ojadili, govorite o ratnim zloinima, govorite o Srebrenici, govorite o iracionalnosti ukopavanja u gubitniku borbu za Kosovo, takozvanu, koja ne slui apsolutno niemu, izuzev da se pomou nje prkosi Evropskoj uniji i da se izbegnu obeane evroatlantske integracije. Oni toliko lau, i svi znaju da oni lau, i oni znaju da svi znaju da oni lau, ali je nezgodno kada postoji medij koji e da kae: sada ste slagali. Smetate im time to govorite o nedemokratskom i bankrotiranom sistemu jednoga diktatora Putina, to pominjete taj zaokret od onoga dravnog koncepta koji je formulisao ini, a to je Srbija u Evropi, ka tom hladnoratovskom, antizapadnom prestrojavanju koje je u toku i iji je glasonoa ministar spoljnih poslova Jeremi, svakako po instrukcijama Borisa Tadia. Dakle, kada bih ja hteo Peaniku da dam neko drugo ime, ja bih mu dao ime Stanje nacije, to je ime jedne emisije za koju uopte ne znam zato se pravi. Sutina i uloga medija, koja je ovde totalno zapostavljena, sem u Peaniku, je kontrola vlasti. Graani glasaju jednom u etiri godine i u periodu od jednih do drugih izbora oni su politiki pasivni, njihov je jedini zadatak da prate da li ljudi kojima su poverena neka javna pravna ovlaenja koriste ta ovlaenja u skladu sa svojim mandatom, svojim obeanjima i oekivanjima biraa. Tu mediji predstavljaju sponu izmeu biraa i politike. Oni treba da vas obaveste ta se dogaa, pa ete vi onda to da ocenjujete kako hoete.
451

Stanje nacije
Ovo je nasilje prema ljudima koji su drugog politikog uverenja. Dakle, to je politiko nasilje i ovde postoji jedna drava koja je dozvolila da se stvori takva klima da je to takorei oekivano i ljudi nisu zaueni. Niko nije zauen, a zato? Zato to Peanik napadaju godinama i to uglavnom dravni mediji, napadaju ga politiari, napadaju ga dravni analitiari; napadani ste i sa skuptinske govornice, to je neuveno. I to je naizgled neki paradoks i vama to i spoitavaju. Kao, pa ta vi zamiljate, da ste vi toliko vani, je li tako, to je emisija koju vodite vas dve sa stotinak sagovornika, to niko ne slua. Stvarno, to izgleda nekako paradoksalno, to je injenica. Kada biste vi imali neku kliping-slubu, vi biste mogli tomove da objavljujete o tome ko vas je sve, zato i kako napadao. E sada, ako pogledamo ta je Peanik Peanik je u stvari jedan radio-nedeljnik. Ja sam imao prilike da ujem gospodina arkovia, urednika Vremena, kako s velikim bagatelisanjem i nipodatavanjem govori o Peaniku kao o nekoj marginalnoj pojavi, a njegov nedeljnik je, to ja znam pouzdano, u trenutku kad je prodat imao tira od 5.000 primeraka. Peanik nedeljno slua 350.000-400.000 ljudi. Na osnovu ega se ta emisija tretira na taj nain meni nije jasno, mada u stvari razumem. Postoji ogromni raskorak izmeu sredstava kojima vi raspolaete, izmeu injenice da taj nedeljnik prave dve osobe Svetlana Luki i Svetlana Vukovi, to je redakcija toga nedeljnika i uticaja koji on ima meren sluanou, meren tiraom. To je, dakle, u ogromnoj nesrazmeri sa ljudskim i materijalnim resursima. I zato

450

Oni moraju da kritikuju vlast kada sami vide da ona svoja ovlaenja ne obavlja u skladu sa mandatom. I tek tada dobijate biraa koji je obaveten, koji razume konkretne politike procese koji su u toku i koji na taj nain vri svoj suverenitet. Bira ne moe da vri suverenitet koji mu je proklamovan u lanu 2 Ustava ako nije obaveten, ako ne razume ta se dogaa, a vlast ini sve da on niti bude obaveten, niti da razume ta se zbiva. I zato je vaa uloga tako vana. Taj antagonizam koji vlada prema medijima od strane vlasti potpuno je prirodan, on je psiholoki nuan. Pa niko ne voli onoga koji ga kritikuje i ne moe se oekivati da e on nekim moralnim naporom da se izdigne iznad te psiholoke nunosti, pa e vas tolerisati. Nee vas tolerisasti, jedno to po ustavu i zakonu, i to je jedino to se od njih i oekuje, to mora da trpi. Na vlasti je, da, i to mora da trpi. Vlast ni u staroj Jugoslaviji nije bila navikla da trpi, htela je da se dilitne, da vas uutka, da vas zabrani. Svima su puna usta vladavine prava, meutim, da biste je ostvarili, vlast mora da trpi kritiku. Na jednom forumu sam proitao neto vrlo glupo, a mislim da se jako lako lepi za prosenog biraa poruka je glasila da je ovo to se vama nedavno dogodilo napad ekstremista na ekstremiste. Normalno je da suprotno miljenje smatramo u izvesnom smislu ekstremnim, znai pogrenim, preteranim, netanim. Ono to je neobino je da se sagovornici Peanika trude da svoja miljenja nekako argumentuju. Da li ja dobro argumentujem ili ne, moda da, moda ne, ali po svojoj savesti ja pokuavam da to uinim najbolje to mogu, jer u to verujem. I ne buni me mnogo to neko drugi ima drugaije miljenje i smatra moje miljenje pogrenim pa i ja smatram da je njegovo pogreno, nemam sa time nikakvih problema. I u tome se sastoji valjda neki drutveni proces miljenja u kome se miljenja sukobljavaju, pa emo videti ta e iz toga da ispadne, ko e da ubedi tu javnost koja prima ta miljenja kroz medije. Neobino je to ta druga strana koja vas najvie napada ne eli da argumentuje, ona uopte ne eli da razgovara o temama o kojima vi razgovarate, a kamoli o argumentima koje navodite, nego se Peaniku jednostavno izdevaju imena. Ispoljava se agresija i mrnja, a od argumenata nema ni traga. I moram sada da odam priznanje Slobodanu Antoniu, on je jedini ovek koji, po meni neuspeno, ali to nije vano, pokuava da neto argumentuje kada govori o

Peaniku. Poslednji njegov argument sam danas itao u Politici on kae da su demoliranje vaih kola, ometanje signala i napad na sajt tri nezavisna dogaaja koja meusobno nisu povezana. Sem rtve. Pa je li malo? I kae da vi to, poto je vas pogodilo, paranoidno povezujete. Naravno da povezujem kada me napadaju sa tri strane. Kada govorimo o tom navodnom sukobu dva ekstremizma, jedini neutralni sudija je najira javnost. Tih 300.000-400.000 ljudi koji vas sluaju; oni misle na jedan nain, a oni koji itaju Vreme ili Politiku ili NIN, to je naalost postalo isto, oni misle na drugi nain. Pitanje je samo, kao i u sluaju atentata na inia, kakvim se sredstvima pri tome sluite. Mi moemo da se sporimo oko toga da li je ini bio u pravu ili su to bili njegovi politiki protivnici. injenica je, meutim, da ini nikoga nije ubio, a da su njega njegovi protivnici ubili. Izbor sredstava najbolje definie politiku poziciju. Postoje, znai, politike zbog kojih se ubija i postoje politike koje pokuavaju da misle, argumentuju i polemiu. Koliko je meni poznato, Peanik nikada nije razbio auto gospoe Smajlovi, niti je ometao signal RTS-a, niti je obarao sajt NIN-a, niti je nasilno prekidao politike tribine koje mu se ne sviaju, niti je slao pretee poruke gospodinu Vukadinoviu. Politiki ekstremizam se poznaje po sredstvima koja ste spremni da upotrebite, dakle, kao i obino, ta politika se poznaje po svojim delima. I to izjednaavati je sramno, glupo, netano, smiljeno, jer se izjednauju stvari koje se nikako ne mogu izjednaiti. Na reima smo svi za vladavinu prava, za bolji ivot graana, kako govore radikali. Jedan politiar koga citiraju decenijama rekao je: Ja sam za sve to je dobro. Svi su za sve to je dobro, ali da vidimo ta radite, po tome se razlikujemo, po tome ta radite. Inae, svi smo za sve to je dobro. Eto, mislim da je ta la koja ljudima namee pomisao da ste ekstremni i vi, a ekstreman je i onaj to vam je slupao kola, prosto nepodnoljiva. Vlast je u ovom trenutku jako osetljiva na medije i pokuava sve da ih glajhaltuje, a vas, poto to ne moe, pokuava da uutka ili da vas zastrai. Jer ono do ega e ovde doi u sledeih godinu dana e biti vrlo neprijatno. Nisam nikakav ekonomski strunjak, ali garantujem i nudim opkladu svakome ko eli da je prihvati, da nee biti rasta od 3,5%, da inflacija nee biti 8% i da oni to odlino znaju i da su jako nervozni, jer ne znaju kako e javnost na to reagovati. I onda dolazi do onoga to je jednom formulisao Miroslav Krlea, da kada
453

452

se sprema tua u kafani, prvo se razbije sijalica, pa emo onda u mraku sve da reimo. To je upravo takav brutalan i drzak, neobian napad, napad kojim je htelo da se kae: evo ta vam sve moemo i vi nemate nikakvu odbranu od toga. A vi ste ipak dobili tu odbranu, a dobili ste odbranu zato to imate tih 350.000-400.000 slualaca, koje bih ovde hteo da okvalifikujem. To je 350.000-400.000 ljudi koji nisu usamljeni. Mislim da postoji jedna tiha veina koja misli kao ovih 350.000-400.000 slualaca. Ti sluaoci su ljudi koji nisu kapitulirali, koji jo nisu obeshrabreni, koji jo nisu odustali. Mislim da postoji veliki broj ljudi koji deli njihovo miljenje, ali je odustao. Pa kako da se ne uspavate kada gledate kako funkcionie skuptina? Skuptina, najvia vlast u zemlji, izraz narodnog suvereniteta, bulazni danima. U njoj se rui dostojanstvo vlasti pod vidom intervencije u cilju zatite dostojanstva. Kakvog dostojanstva? O emu oni priaju kada tite dostojanstvo? Skuptina Srbije je nacionalna sramota Srbije. Pa zar je udo da onda ljudi gube poverenje i odustaju, ne zato to misle da je ovaj ivot normalan i da tako treba da izgleda, nego zato to su izgubili svaku nadu. Vlast ini sve da im nadu ubije. Da samo govorimo o tim evroatlanskim integracijama i o toj prii na kojoj je Boris Tadi dobio izbore koja se sada pretvorila u svoju suprotnost, u pronalaenje izgovora da se ne ide u tu Evropsku uniju. Neemo da idemo u Evropsku uniju, jer ne moemo da naemo Mladia. Jeste bio tu, ali sada ne znamo gde je, ali stvarno je malopre bio tu. Ne moemo u EU zato to nikada neemo priznati Kosovo niko im taj uslov ni ne postavlja, oni ga sami postavljaju i onda ga shvataju kao prepreku. Oigledno je da mi imamo teritorijalne pretenzije prema susednim dravama. U glavama jo uvek postoji ideja Velike Srbije; ona je trenutno zaustavljena, onemoguena, ali uspeemo uz pomo naih prijatelja, bankrotirane Rusije, koju sada odjednom proglaavamo za nekakvu stranu silu i za uzor pravoslavne demokratije pojavio se i taj pojam. Kao to je nekada postojala socijalistika demokratija, sada postoji pravoslavna demokratija. Mi emo na kraju svoje ciljeve ipak ostvariti. Napravljene su itave naslage toga u glavama ljudi, a vi pokuavate da nekim mikroskopom tu lobanju ispitate.
Emisija Peanik, 30. 01. 2009.
454

Petar Lukovi psuje

Razgovor vodila Svetlana Luki Prijavio sam se za ovaj razgovor poto sam uo gospou Turajli prole nedelje. Ona ima primedbu da u Peaniku nema ljudi koji drugaije misle. Ja ovoga puta mislim drugaije od gospoe Turajli i eto, da osveimo tu stvar i unesemo malo polemike meu istomiljenike. Gospoa Turajli na poetku svoga intervjua kae da mora malo da naljuti sluaoce Peanika. Ja se nisam naljutio, ali oseam potrebu da sa nekima od njenih stavova malo polemiem. Osnovna teza koju je iznela je da vi kao autorke, sa svojim gostima prizivate dogaaje kakav je onaj koji se dogodio u Aranelovcu u kojem vam je onemoguena tribina, da vi prizivate one koji se sa vama ne slau da se sa vama obraunaju silom. Ja mislim da je to vrlo netana i opasna tvrdnja. Prema profesorki Turajli, to se ini time to se Peanik slui govorom frustracije, time to promovie svoje ideje podjednako netolerantno kao i druga strana i tree, slui se prostaklukom, psovkom. Da poem od ovog poslednjeg, o emu je bilo najvie rei, da apsolviramo nesrenog Peru koji je postao dravna tema broj dva znamo ta je broj jedan. Mislim da je gospoa Turajli ovde upala u zamku prihvativi propagandnu floskulu koja je u opticaju u javnosti, kako je tobo Pera Lukovi najvei problem koji ljudi imaju sa Peanikom. Naravno da nije, ali logika greka u koju se tu upada je tako velika da mene udi da je gospoa Turajli, koja je pametna ena i koja se bavi naukom, mogla da je previdi. To je neto to se u logici zove pars per toto, gde se jedan deo uzima kao da je celina. Potpuno se zaboravlja da je udeo uea Pere Lukovia, ja sam izraunao, u vaim emisijama 0,7 odsto. Ali ne, Peanik to je Pera Lukovi. Politika je nedavno objavila intervju sa predsednikom optine Topola, Draganom Jovanoviem, u kojem postoji izjava koja je rasistika i u kojoj se poziva na nasilje. Sumnjam da bi gospoa Turajli Politiku nazvala rasistikim novinama zato to se u njoj pojavila takva izjava, a ona se pojavila ak i bez ikakvog komentara, u elementarnom
455

obliku. U Peaniku nastupaju ljudi kao to su: Mirko orevi, Ivan olovi, Latinka Perovi, Desimir Toi, Bora osi, Dejan Ili, Vojin Dimitrijevi, Dimitrije Boarov, Vesna Raki-Vodineli, Laslo Vegel, Jovan Bajford, Miroslav Prokopijevi... Pa da li zaista gospoa Turajli smatra da jezik kojim oni govore nije jezik dijaloga, da je netolerantan i da opravdava nasilje koje bi nad njima bilo izvreno? Jer to je Peanik. Zato je Peanik Pera Lukovi? I koliko god da Pera Lukovi psuje, zato je to povod da se na silu zaustavlja vaa tribina u Aranelovcu? Takvom logikom vi biste mogli da kaete da se ministar Velja Ili, iji jezik gospoa Turajli izjednaava sa jezikom Pere Lukovia, slui prostaklukom, a on je lan vlade, pa prema tome vlada priziva batine. Naravno da takva logika ne stoji. Ja se nisam naljutio ali, da se posluim izrazom gospoe Turajli, ovo je vie moja tuga kako je to moglo njoj da se dogodi? Ja to kaem ozbiljno i bez ikakve ironije, jer ja nju vrlo potujem i zato me je i pogodilo to to sam uo. Kada brani ovakvu naopaku tezu, gospoa Turajli misli da psovke poput onih koje upotrebljava Pera Lukovi te lumpenproletere iz Topole bole kao amar. Ja u to jako sumnjam. To su ljudi koji su organizovano dovedeni u Aranelovac od strane jednog bigota i rasiste. Sumnjam da su oni ikada imali strpljenja da odsluaju ijednu emisiju Peanika i verujem da psuju vie od Pere Lukovia. Sumnjam da je njih psovka, koja ak nije upuena njima nego je potapalica koju u svojoj frustraciji esto koristi Pera Lukovi zabolela kao amar. I sumnjam da su oni tamo doli radi dijaloga. Oni su tamo doli radi akcije koju su i priredili i mislim da su doli da spree dijalog, i poto su uspeli da ga spree proglasili su to svojom pobedom. Ono to gospoa Turajli zove govorom frustracije je moda tano, jer psovka jeste izraz frustracije, bar onako kako je upotrebljava Pera Lukovi. E sad, te psovke se razlikuju od psovki Velje Ilia, jer, ta frustrira Peru Lukovia? Njega frustrira ono to nalazi u svakodnevnom ivotu: gluposti, lai, podvale, nasilje, krae. I sluaoci imaju istu tu frustraciju nad istim tim pojavama i ono to on uspeva kada o tome govori i kada o tome psuje je da ih nasmeje. A ta frustrira Velju Ilia kada psuje? Njega pre svega frustrira pozivanje na odgovornost. im neko pone da ga poziva na odgovornost, lete psovke. Da ne pominjem to da psovanje Pere Lukovia i Velje Ilia ne moe da se

izjednai, jer Pera Lukovi je novinar i humorista, satiriar, a ovo je lan vlade. A da ne pominjem to da kada se frustrira Velja Ili, on ne samo da psuje on ume i da utne, i to pred kamerama, nekog kolegu Pere Lukovia. I to prolazi kao poseban stil Velje Ilia, tako smo uli obrazloenja i opravdanja iz vlade takav je ovek, on se tako udno izraava. Ovde nije kraj mojim zamerkama. Moda najvei problem sa izlaganjem gospoe Turajli imam kada ona kae da Peanik podjednako netolerantno promovie svoju ideju kao i ona druga strana. Tu se implicira da su sve ideje iste i da je vaan jedino nain na koji vi promoviete svoje ideje. E, pa nisu sve ideje ravnopravne. Ja smatram da ideja kao to je ova Dragana Jovanovia, da zatvori Rome iza bodljikave ice u geto, da bi beli graani bili poteeni neeljenih susreta, tako on to naziva; ili ideje Srboljuba ivanovia, narodnog poslanika, da je Zorana inia trebalo ubiti, jer je bio izdajnik; ili ideja Obraza da promovie nacistiki pogled na svet dizanjem ruke; ili ideja da treba ubiti, zaklati homoseksualce da ne postoje; ideja da se rehabilituju Ljoti i antisemitizam Nikolaja Velimirovia; grafiti koje moete da vidite irom Srbije Cigani, mar napolje, ideja da Cigani koji ostanu u Srbiji ne bi trebalo da se kupaju u istim bazenima sa belcima; ideja da je Mladi heroj, da u Srebrenici nije bilo genocida, da je Srebrenica osloboena to su ideje koje su retrogradne, glupe, neuke, tetne, kojima se ugroavaju ljudski ivoti, potkopava pravni sistem, zagarantovana ljudska prava pojedinaca i grupa, njima se srozava ugled zemlje. To nisu ideje koje su u bilo emu ravnopravne sa idejama koje se iznose u Peaniku. Nisu sve ideje iste. Mi smo svi ravnopravni u tom pogledu da imamo pravo da iznesemo svoje miljenje, ali sva ta miljenja nisu ista. Stalno ujem u TV emisijama da neko kae Mladi je heroj, a neko drugi kae Mladi je optuen za genocid, pa se odgovori to je vae miljenje. Pa nisu ravnopravni istina i la, nisu ravnopravni ni hukanje na rat i pacifizam, ni faizam i antifaizam, ni osuda zloina i opravdavanje zloina, ni znanje i neznanje, dobar i lo argument. Pa nije to sve isto, a vano je samo da se tobo zastupa na neki pristojan nain. Pa ne, najvanije je ta se kae.
457

456

458

Obino kau a ko je taj koji e da odlui da li je jedna ideja legitimna ili ne? Iza toga stoji pretpostavka da se mi jo uvek nalazimo u stanju varvarstva, da se nita ne zna, da nikakve knjige nisu napisane, da je sumnjivo ta je dobro i zlo, da je sve relativno. To je strana poruka i kapitulacija pred onima koji su meu nama najgori i najagresivniji. Oni navodno mogu da iznose ta svoja uasna, naopaka, tetna, esto i kanjiva miljenja pod uslovom da ne psuju. Pravo da vam kaem, u pojavama koje sam naveo postoje ak i neke ozbiljne natruhe faizma. Na to se kae to je preterana izjava, pa ovaj poredak nije faistiki. Pa ja i ne kaem da je ovaj poredak faistiki, ali da mi prisustvujemo postupcima, izjavama, stanovitima koji zasluuju atribut faistikih to je sasvim sigurno. Te nasilnike grupe, lumpenproleterske, zasluuju atribut faistikog. I ako pogledate raznu literaturu o faizmu, esto ete nai da je poetni uticaj tih malih grupa i njihovih voa beznaajan. Ali zato nas upozoravaju na to? Zato to je to virus koji se strano brzo iri i ako se ne zaustavi, kada jednom uzme maha, onda ogromna cena mora da se plaa da bi se to stanje leilo. To je lekcija koja je ovde valjda ve jednom nauena. Mi smo imali prilike to da vidimo. Ako tu stvar ne suzbijete u korenu, teko ete se sa njom posle izboriti. Ovo je jedna podeljena zemlja i tu se potpuno slaem i razumem motiv gospoe Turajli, koji poiva na njenoj elji da ivimo u ureenoj zemlji gde su sva osnovna pitanja reena, gde postoji konsenzus o generalnoj politici koja se vodi, o vrednostima toga drutva i onda moemo utivo, lepo da razgovaramo o tome kako da tu zemlju uinimo jo boljom. Ali mi ne ivimo u takvoj zemlji. U stavu gospoe Turajli postoji element magijskog miljenja ako se mi ponaamo kao da ivimo u takvoj zemlji, onda e to biti takva zemlja. Nee, nee. To je ona logika da e, ako izaem sa kiobranom na ulicu, pasti kia. Pa nee pasti kia zbog toga. A ako ne ponesem kiobran sijae sunce pa nee sijati sunce. I da citiram i ja jedanput Dobricu osia daleko je to sunce i do tog sunca se stie, u ovakvim okolnostima u kojima mi ivimo, kroz drutvene sukobe. Nema niega a priori loeg u drutvenim sukobima, drutvo napreduje kroz drutvene sukobe. Ono ne napreduje kroz sabornost, kroz jedinstvo, kroz ignorisanje realnosti. Ne, ono napreduje kroz razrea-

vanje tih sukoba. Naa nevolja je to to nemamo institucije u kojima bi se ti sukobi razreavali na jedan miran, civilizovan i razuman nain. Ali za to nije kriv Pera Lukovi. Mi nemamo zreli parlament, nemamo autonomnu javnost, nemamo nezavisne sudove i za sve to nije kriv Pera Lukovi. Za to je kriva ova vlast. Ne treba meati uzroke i posledice. Kao da je uzrok podeljenosti Srbije i drutvenih sukoba u njoj psovanje Pere Lukovia. Pa nije, to je posledica toga to ova vlast nije uspela da stvori institucije kroz koje bi se ti drutveni sukobi konano razreili. Jedan od njenih argumenata je da se nain na koji ljudi u Peaniku pokuavaju da promoviu odreene ideje pokazao neefikasnim i da bi moda bilo dobro da probamo da naemo neke teme koje bi ljudi mogli lake da prihvate, a da za neki budui trenutak odgodimo stvari o kojima ljudi ne ele da sluaju. Ja to razumem i moda je sa gledita neke politike taktike to umesno miljenje, meutim mislim da je to jedan visoko ispolitizovan stav. Kada iznosim svoje miljenje, ja ga ne iznosim zato to sam motivisan postizanjem nekoga ishoda ili nekoga cilja. Ja sam ljudsko bie koje ima sivu modanu masu, to znai da neto mislim i imam ljudsku psiholoku potrebu da to miljenje izrazim pa ta bude. I ne bih mogao da pristanem da u ime neke politike taktike sebe cenzuriem i mislim da ljudi ne smeju da budu na taj nain ispolitizovani. Ako govorite sa stanovita svoje struke, ako govorite o neem to znate, pa ne moete vi sebe skratiti za glavu da ne biste bili pogreno shvaeni. Neko e me shvatiti dobro, neko e me shvatiti loe, kakvi e biti ishodi ne znam, ali moram da ivim tako kako moram da ivim. Nije dobra motivacija, naroito za oveka koji razmilja u okvirima svoje struke, da razmilja kakav e ishod time da izazove. Taj zahtev da se misli tuom glavom mi je neshvatljiv. Seam se kako su u onim disidentskim vremenima stalno dolazili neki duebrinici da nam govore nemojte to da priate, to e samo da izazove ove vrstorukae. to kae onaj, boj se ovna, boj se govna pa ne mogu tako da razmiljam. Mislim da je taj stav gospoe Turajli poziv na neprirodnu i tetnu politizaciju.
Emisija Peanik, 14. 12. 2007.
459

Tri argumenta
Ukazao bih na neke od tehnika relativizacije. Ljudi koji kritikuju Peanik, na primer oni iz Nove srpske politike misli, uglavnom istiu tri argumenta prvi je da su miljenja koja se iznose u Peaniku ekstremna, da je to neka vrsta politikog ekstremizma. Drugi argument je da je Peanik neobjektivan zato to u tom mediju nisu zastupljena suprotna miljenja. I trei je da se u Peaniku polazi sa jedne moralizatorske take gledita, da se sa pozicija preteranog istunstva zahtevaju i postavljaju nerealni, aneoski moralni kriterijumi koje je u realnom ivotu nemogue zadovoljiti, pa su prema tome, takvi zahtevi neumereni. Poeu od argumenta o objektivnosti. Sam pojam objektivnog medija je, po mom shvatanju medija, pogrean. Mediji su neto to me je oduvek zanimalo, i struno i kao graanina. Medijima sam se na ovaj ili onaj nain bavio dugo od 70-ih kada sam zastupao razne publikacije koje su u to doba bile zabranjivane, pa do angamana u magazinu Vreme. Kada je proglaeno viestranaje i kada su ljudi poleteli u razne stranke, meni se inilo da je to pogrean put angamana. Mislio sam da prvo treba formirati neke opcije, neko javno mnenje, iz kojeg e se formirati stranke koje e zastupati razne platforme. Ako vi prvo formirate stranku a sve su formirane sa takorei identinim programima, to jest sve su se zalagale za slobodu, demokratiju i trite tada politika borba postaje nejasna, jer se ne zna u emu se stranke uopte razlikuju. Zahtevati od bilo kog medija da bude objektivan je uzaludan posao. Nikada nigde nije bilo objektivnog medija. Postoje mediji koji sami sebe proglaavaju objektivnim, ali to je neto sasvim drugo. Meutim, svi imamo razliita miljenja i stavove, svi zauzimamo razliite pozicije u drutvu i ubeeni smo da smo u pravu i da smo objektivni mada naravno nismo, jer svako miljenje je u krajnoj liniji subjektivno. Vi moete rei da je neko miljenje bolje ili loije argumentovano, da je blie ili dalje od istine, ali ono je uvek subjektivno. Zahtev za objektivnou medija protee se jo iz socijalistikog doba, gde su postojale tzv. garancije slobode informisanja postojao je zakon o informisanju koji je nalagao medijima da objektivno i istinito oba460

vetavaju javnost. U socijalistikom ivotu i svetu to je moda bilo i razumljivo, jer se znalo ta je istina postojala je jedna istina, a to je bila istina Saveza komunista Jugoslavije. Ako doete u sukob sa tom istinom, onda ste neobjektivni ili zlonamerni. Slobodna tampa u socijalizmu nema mnogo smisla zato biste kontrolisali ili kritikovali vlast ako nemate slobodne izbore i mogunost da tu vlast smenite? tampa tome slui da kontrolie vlast tako da bi se na sledeim izborima vlast promenila. Ako Savez komunista vlada po istorijskoj nunosti, kako je stajalo u Ustavu, i nesmenjiv je emu onda kritika i kontrola? Mislim da je podvala zahtevati objektivnost u drutvu koje eli da bude pluralistiko. Naroito to ne treba zahtevati od medija poput Peanika. Kau a zato vi ne zovete ljude koji misle drugaije od vas, to znai one koji po vaem miljenju misle pogreno? Ne razumem zato biste zvali nekoga od koga, po vaem shvatanju, nita istinito, tano ni pametno ne moete uti. Objektivnost je, naravno, vrednost kada je u pitanju informisanje javnosti. Ona se postie tako to postoje razni mediji meu kojima postoji konkurencija i koji mogu ulaziti u uzajamne polemike. Na jednoj strani postoji jedinstvena javnost, a na drugoj brojni mediji koji se, svaki na svoj nain, obraaju toj javnosti, nudei joj razliite poglede na razne teme. Time se omoguava da javnost bude obavetena i da izabere ko ima vie, a ko manje kredibiliteta i kome e da veruje. Konkurencija meu medijima ima svoje granice. Sloboda medija se moe efikasno koristiti jedino ako raspolaete odreenim kapitalom. Naelno, svakome je dozvoljeno da ima svoj medij, ali nije svako u stanju da ga ima. U Srbiji je ak i drava vlasnik medija, iako to ne sme da bude po sopstvenim propisima, jer je funkcija medija da kontroliu nosioce javnopravnih ovlaenja, odnosno dravu. Drava ne moe samu sebe da kontrolie. Drava moe da RTS zove javnim servisom, ali ako je drava vlasnik tog medija, tu se ne moe oekivati nikakva nepristrasnost, niti najmanja kontrola vlasti. Druga vrsta kapitala koji se pojavljuje je kapital koji je kriminalno steen, a u Srbiji je takav skoro svaki veliki kapital. Duan Spasojevi notorni kriminalac, diler droge, ubica bio je vlasnik jednog lista.
461

Ja nisam u stanju da budem vlasnik medija, jer su gubici veliki. Meutim, neije gubitke drava ili politika stranka moe beskrajno da pokriva, dok neko ko hoe da bude vlasnik nezavisnog medija ne moe da opstane na tritu. Tu se postavlja granica u konkurenciji, i to ne samo ovde, nego i u celom zapadnom svetu svi polaze od trinih odnosa, ali su polazne take neravnopravne. Sloboda jeste proklamovana, ali nju moe da koristi samo onaj ko ima dovoljna finansijska sredstva. U sluaju Peanika dogodilo se neto paradoksalno finansijska mo Peanika u odnosu na veinu medija je patetina i nikakva. Pre svega zato to Peanik ima dva zaposlena i to ta radio-produkcija ne zahteva neka ogromna finansijska sredstva. Potreban je mikrofon i dva kompjutera za montau. Ono to posebno iritira politike protivnike Peanika jeste ta nesrazmera izmeu bednog kapitala kojim Peanik raspolae i uticaja koji istovremeno vri. Vreme ima 70 zaposlenih, to znai da bi, srazmerno uloenim sredstvima, trebalo da ima 35 puta vei tira, to je nezamislivo. Jedna od tehnika relavitizacije je ono to nazivam fenomenom to je vae miljenje. Tokom debata na televiziji esto vidim da onaj govornik koji je stisnut argumentima druge strane, u jednom trenutku kae pa to je vae miljenje. Naravno da je moje miljenje, ovo je debata. Govornik tom reenicom samo opisuje formalni okvir dogaaja; svako ima svoje miljenje i pitam se zato opisivati da je ovo debata u kojoj svako ima svoje miljenje? Tom frazom se, zapravo, proglaava apriorna ravnopravnost svih stavova i svih miljenja. Dakle, ukoliko neko kae da se u Srebrenici dogodio genocid, druga strana mu prosto odgovori to je vae miljenje, kao da je nemogue utvrditi ije je miljenje istinito. Kao to je neije miljenje da je dva i dva etiri, dok neko moda misli da je rezultat pet. Ovde se mea jednakost ljudi pred zakonom, koja garantuje da svako ima pravo da objavi svoje miljenje, ali to ne znai da su sva izraena miljenja jednaka, jer takva jednakost ne postoji. Uvek e postojati miljenja koja su bolje argumentovana, ona koja su gluplja i pametnija, iskrenija i manje iskrena i tako dalje. Ovde se rauna na postojanje razluene javnosti, koja je razluivana 20 godina i kojoj se kae da ni ne pokuava da shvati ko je u pravu, jer su to samo razliita miljenja. Mi, recimo, mislimo da u dravi postoji monopol, a neko misli da ne postoji. Mi mislimo da je pravosue instrumentalizovano to je vae miljenje, mi mislimo da nije. Mi mislimo da vlada korupcija na sve strane to nije dokazano, to je samo vae miljenje.

Meutim, postoje objektivni naini da se proceni zasnovanost nekog miljenja. Recimo, kredibilitet neijem stavu i miljenju dodaje, na primer, strunost ako ovek poznaje stvari o kojima govori njemu se vie veruje. Postoji jo neto to je vano, a to je biografija govornika. Na javnoj sceni imamo ljude koji su poznati laovi, nije valjda da to ne smem da uzmem u obzir lagao me je pre, pretpostavljam da me lae i sad. Postoji neka logika kojom se rukovodite dok sluate nekoga i procenjujete da li ume da misli. Glupak je takoe prepoznatljiv. Naravno da neete njemu pokloniti veru, jer je njegovo miljenje slabije. Tu je i nivo opteg znanja kada sluate oveka koji ima pouzdano i iroko opte znanje naravno da e on imati vei kredibilitet. Meutim, postoje naini kojima se moe otkriti da je neko miljenje u stvari propaganda. Postoje testovi koji kvantitativno mere propagandni sadraj u nekom tekstu. Postavljeni su jasni kriterijumi, gde se, izmeu ostalog, moe pratiti frekventnost nekih pojava. Recimo, zna se da je jedna od tih pojava laskanje ako ja elim da vas ubedim u neto u ta ne verujem, rei u vam Vi ste divna publika, ovako pametnu publiku i ovako divan svet nisam odavno video. Ili, vi ste nebeski narod, svejedno. U ove pojave spada i izazivanje straha i stvaranje neopravdane nade. Ovde moete i sami da se setite primera. Kriterijum propagande je i takozvana prividna univerzalnost stava. To je kada neko kae opte je poznato, ogromna veina misli ovako, svi e se sloiti. Tako se vri pritisak na spremnost svakog normalnog oveka da se u izvesnom smislu konformira, da pomisli ako svi tako misle, moda ja greim, moda stvarno treba da promenim svoje miljenje. U ljudskoj prirodi je da pojedinac ne voli da bude bela vrana, da ne voli da privlai panju stavovima koji se razlikuju od stavova veine. Primer koji je mene naljutio je onaj kada je u jednu vrlo gledanu emisiju, Utisak nedelje, Olja Bekovi pozvala Natau Kandi, stavila je ispred sebe i kazala joj u oi Za vas se pria da ste izdajnik, jeste li vi svesni da vas veina ljudi u ovoj zemlji mrzi. Odakle njoj taj podatak? Da li je ona pravila referendum, kako ona zna ta veina ljudi misli? Pod tim pria se, lansira se stav koji gledaoci prihvataju, pa poto se to pria, onda i oni nastavljaju to da priaju, a sve potie iz jedne proizvoljne, zlobne i niim argumentovane primedbe. Ta pria, potom, za mnoge postaje miljenje.
463

462

Jedan oblik relativizacije odnosi se na ekstremizam, odnosno ekstremni iskaz koji se pripisuje Peaniku. Nedavno sam u Peaniku dao jednu izjavu, koja je verovatno ekstremna, ili je tako ocenjena, i poto mislim da merim svoje rei, seam se da sam, pre nego to sam je izgovorio, pomislio smem li ja ovo da kaem. To je bila izjava: Narodna skuptina je nacionalna sramota Srbije. Da li je ta izjava ekstremna ili ne, o tome moemo da razgovaramo jedino ako prvo razgovaramo o samoj pojavi, odnosno o predmetu na koji se ta izjava odnosi. Ne moemo da utvrdimo da li je ta izjava ekstremna, ako ne odredimo kakva je Narodna skuptina koja je predmet izjave. Dakle, hajde da priamo o predmetu, a ne da tema bude da li ja smem da kaem tako neto o Narodnoj skuptini. Kada kaete da je u Srebrenici izvren gnusan zloin, najvei na evropskom kontinentu posle Drugog svetskog rata to je ekstremno jaka izjava. Ali, da li je iskaz ekstreman? Hajde da vidimo ta se dogodilo tamo i tako utvrdimo da li je iskaz ekstreman. Ekstremne situacije za sobom povlae ekstremne izraze, a mi decenijama ivimo u ekstremnoj situaciji. Kosovo je nepovratno izgubljeno, da li je to ekstreman stav? Ako mislite da je taj stav ekstreman, objasnite ime to argumentujete? Ne, to je neto to se ne moe kazati, to ne treba da se govori i to je osnovna ideja. Naroito posle takozvanog nacionalnog pomirenja, u itavoj javnosti postoji aprioran stav da se sve razlike u miljenju niveliu. To znai da o mnogim stvarima neemo ni govoriti, a ako ba i moramo, onda oprezno, oprezno bez ekstremnih iskaza. Tako smo postupili kada se dogodila svetska kriza. Govorili smo to je naa ansa, to nas nee pogoditi. Taj iskaz nije ekstreman, on jeste umeren ali je netaan. Takav stav opisujem onim to ponekad ujem od mladih ljudi samo oputeno. Kaem, pa kua gori ma samo oputeno, nemoj da si ekstreman. Graani Srbije su na sedmom mestu po stepenu pesimizma koji izraavaju prema svojoj budunosti, to je, dakle, jedan ekstremni pesimizam. Da li je taj pesimizam posledica toga to Ceca Luki iri defetizam, pa su svi ti ljudi zavedeni njome i ne mogu da vide ovu idilu oko sebe? Kod nas se, kao i uvek, trai rtveni jarac. Poslednja od tih tehnika relativizacije, odnosi se na optubu za moralizatorstvo, ili za moralni fundamentalizam, misionarstvo. Taj stav zavisi od polazita, od vaeg sopstvenog vrednosnog sistema. Hajde da malo kraduckate, ali vi preteraste, to je rekao ministar

resora u kome se dogodila velika pljaka. On postulira jedan moralni standard sama kraa je okej, ali nemojte da preterujete. Ovde je postavljen jedan strahovito nizak prag osetljivosti na moralno pregreenje. Ali ako kaete ne, svaka kraa je nemoralna, jer kradljivac svesno parazitira na tuem radu, pristalice onakvog moralnog standarda odmah vapiju nemojte da zahtevate nemogue, to je neljudski, pa moramo malo da krademo. Naravno da je sa pozicije sa koje je govorio tadanji ministar Ili preterano osuivati ba svaku krau. Meutim, to je stvar njegovog vrednosnog sistema, a za drutvo bi bilo bolje da takav sistem ne prihvati. Na suenju za ubistvo Zorana inia rekli su jeste, u toj politikoj kampanji smo lagali, znate, to je bilo u aru politike borbe; znate, u politici postoje samo interesi, drugi su lagali jo vie tako ispada da postoje lai koje su u redu, a ako kaete ne, laganje je samo po sebi moralno neprihvatljiv in onda ste moralni fundamentalista, jer hoete da zabranite laganje. Momo Kapor je jednom opisivao zato je odluio da ne ode u inostranstvo, gde bi moda lake iveo i gde bi mu bilo udobnije. Odluio je, kae, da ostane onda kada je otiao na pijacu sa svojim pocepanim zembiljom i video sve te brkate seljake i zabraene seljanke, video taj svet i tu njemu poznatu i prisnu domau atmosferu varuckanja i kraduckanja. Zato je on odluio da je ba to svet u kome on eli da ivi. Drugi pisac, koji je moralna gromada, pa ne moram ni da ga imenujem, ostao je uven po iskazu vanija mi je pravda od istine. To je zbunjujua izjava, jer shvatite da je za njega pravda ono to je dobro za na narod. Prema tom shvatanju, ako je to u nacionalnom interesu, u redu je i lagati. U sukobu moralnog imperativa i nacionalnog interesa, zna se ko e stradati sve ostalo je moralisanje, ili jo gore ista izdaja. To su tehnike relativizacije i mislim da bi bilo sasvim na mestu da se izvri ozbiljno istraivanje, gde bi se ispitali standardi i vrednosni sistem srpskih medija tako bi se shvatilo zato Peanik ljudima ide na ivce. Peanik ne smeta samo politikim protivnicima; poznajem vrlo razumne ljude koji nisu politiki zagrieni, ali koje istina deprimira i koji ne vole da uju istinu koja se uje u Peaniku. Kau da imaju rezerve prema Peaniku, jer ih Peanik baca u oajanje. Ne baca vas Peanik u oajanje, istina vas baca u oajanje, a za to vam Peanik nije kriv.
Deo snimka sa tribine Kome smeta Peanik, 13. 02. 2009. Peanik.net, 16. 02. 2009.

464

465

Milosevics motivless malignancy

Throughout the eight years of conflict in the former Yugoslavia, Western, and particularly American policy in the region has been characterized by confusion, wishful thinking, procrastination, evasions and a lack of focus and determination. The most likely reason for such behavior on the part of the United States may simply have been that, in 1991, Yugoslavia was very low on the State Departments list of priorities.40 This was a time of great turmoil in the world. The end of the Cold War, the fall of communism, and the unification of Germany were certainly all events of epochal and global significance that by far outweighed the petty ethnic bickering of Yugoslav leaders. Especially since, at this time, Yugoslavia was considered the most promising candidate, among former communist states, for a smooth transition into both the parliamentary system and an open market economy, as well as integration into European economic and political institutions. Focused on larger global events and confident in Yugoslavias capacity for a smooth transition, Western diplomats underestimated the potential of these petty tensions to escalate into violence. At the time, optimism was rampant; the United States swore by multilateralism hoping to engage Russia in the Security Council and work out global problems by consensus. Little was understood, at the time, about the terrible consequences now encountered by people who had spent half a century or more under the rock of communist rule; little understood about the humiliation of the Soviet Union, yesterdays mighty empire, now pushed into bankruptcy and political disarray. And most tragically of all, the celebratory mood of the West prevented them from recognizing that, despite the fact that the threat of the Soviet Union had disappeared, the United States could not simply disengage from Europe, just as NATO, far from being an obsolete organization, still had a significant role to play. The dangers
40
466

DODATAK II

See Warren Zimmermann, Origins of a Catastrophe, New York: New York Times Books, 1996. This book is especially valuable given his longstanding relationship with Miloevi.

467

created by the dissolution of the bipolar world, by a disintegration of the entire balanced field of political forces, were completely ignored. The West also failed to recognize that with the disappearance of the old world order once imposed upon the world by two hegemonies from above, the possibility was created for the emergence of a new order. This was created from below by small players, newly released from the rigid old structure and now free to settle their accounts with their neighbours. For the West, and the United States especially, the fall of communism was a positive development a victory. And so they failed to recognize that from an internal perspective the situation was fraught with instability and hidden dangers. It was for these reasons that the conflict in the former Yugoslavia found the United States, whose first reflex was to leave the problem to the Europeans, unprepared; after all, Yugoslavia was Europes backyard. The United States was busy cutting down on military spending, getting out of the recession, celebrating the end of the Cold War and going through presidential elections. When Europeans, left without American leadership, turned out to be unable to formulate a common foreign policy towards Yugoslavia, the United States decided to dump the problem on the United Nations to act only multilaterally.41 It seems that, by this time, it was already clear to American policymakers that the United Nations might not be up to the task, and that this move was meant merely to sweep the problem under the UN carpet.42 The UN quickly assumed a neutral and evenhanded position and the whole process came to a dead end while the US pretended not to notice. The US was satisfied with the situation, in which the neutral UN peacekeepers acted as self-appointed hostages and prevented any military action. Yet such action was the only thing that could have stopped the blood bath organised by Miloevi, first in Croatia and then in Bosnia.
41
See Mark Thompson, Paper House: The Ending of Yugoslavia, New York: Pantheon Books, 1994. 42 For a scathing attack on the European Communitys actions and the effects of the US handover to the United Nations, see also Mark Almond, Europes Backyard War: The War in the Balkans, London: Heinemann, 1994.
468

Needless to say, multilateralism did not work, as Russia was happy to reinstate itself as a global player and a factor in the international arena. The evenhanded stance taken by the UN could not have been effective, as the whole Yugoslav drama was a one-man show run by Miloevi. Both the UN and the United States grossly misjudged this man around whom the vortex of violence turned, and this was perhaps the biggest mistake made by the United States, the UN, and the entire international community from the beginning of the Yugoslav conflict. This misjudgment, along with the failure to understand what the nature of the conflict was in the first place, later caused a string of wrong decisions to be made. The nature of the conflict was perceived from the very beginning, especially in the United States, in ideological terms: Miloevi was a Communist, and Tuman and Izetbegovi were democrats. However, at that point in time, what was playing out in Yugoslavia was not about ideology; it was a simple power struggle. After the death of Tito, who ruled as an absolute dictator, an enormous power vacuum was felt throughout the country. The Presidency which replaced him, and which was supposed to reach its conclusions by consensus, was practically paralyzed. The whole political system had been adapted to revolve around a single figure and a single will. Titos authority was not rooted in his institutional post as the president, but in his role as the head of the Communist Party and, even more importantly, in his role as the commander in chief. It had been made obvious during the party purges, especially in the early seventies, that Titos main strength had come from the Yugoslav Army.43 No single member of the Presidency, or, for that matter, all of them put together, could have fulfilled such a role. The first result of this power struggle was the splintering of the Communist Party into six disparate parties. Since Tito no longer delegated the power from the top, party leaders sought support from below, by casting themselves as representatives of the interests of their respective republics.
43
See James Gow, Legitimacy and the Military: The Yugoslav Crisis, London: Pinter; New York: St. Martins Press, 1992.
469

Faced with the fall of communism, these six parties started to form alliances mainly along the lines of reformers and hard-line conservatives. Miloevi, threatened by aggressive and militant anti-communists and royalists in Serbia, opted for the hard-line conservative option; he soon found himself politically defeated and isolated. It is important to understand that he did not choose this position as a result of deeply ingrained political belief. Rather, he chose it because he alone realized that this was the best way to secure the real power, which did not belong to the Communist Party but to the highly indoctrinated Yugoslav army.44 Thus, although apparently defeated and isolated within Yugoslavia, Miloevi still held the trump card: the army. Nobody in Yugoslavia at tile time realised that this power struggle would be resolved by force, except Miloevi. He recognised that the political battle was lost, and he was well positioned and prepared for the military battles in which he would be overwhelmingly superior. He made this clear during his famous Gazimestan speech when he masked his pursuit of power with such nationalist rhetoric as us against them, promising to defend Serbian interests and, if necessary, to do so with military means. The main effect of the speech was that it generated a great deal of fear, not only among non-Serbs in Yugoslavia, but also among Serbs who suddenly realised the gravity of the situation and the stakes involved. Although at this point Miloevi had the support of the army, a simple putsch was too risky to undertake as it might have provoked foreign intervention. Miloevi lacked two things in order to effectively use the military force at his disposal: institutional control over the army and casus belli (a viable provocation). According to the constitution, the commander in chief was the Presidency and, within the Presidency, Miloevi controlled only
44
For an excellent analysis of the decay of the Titoist political system in the 1980s, focusing on the increasing concentration of legitimacy at the republican level, and on the counter-productive attempts of the Yugoslav Army to restore the legitimacy of the federal regime, see Gow, Legitimacy and the Military.

four votes: those of the representatives of Serbia and its puppets, Montenegro, Kosovo and Vojvodina. In order to obtain even these votes, Miloevi had to deprive Kosovo and Vojvodina of autonomy, and stage a putsch in Montenegro. But after all this, he still lacked one vote that would enable him to control the army. Miloevi then made a clever and bold move: he pushed Slovenia out of Yugoslavia (true to his double-talk, he accused them of separatism). This move solved both of his problems; without Slovenia he controlled the majority in the Presidency, but even more significantly, he created the casus belli. He knew that Croatia would run for the door the moment Slovenia left Yugoslavia, i.e., the moment Miloevi got hold of the army. At this moment, Miloevi knew he would be given an opportunity to use the army in order to prevent Croatia from taking the Serbian minority out of Yugoslavia. Slovenia readily agreed to leave. Miloevis threats and aggressive rhetoric were already spreading fear throughout the country. The Slovenians were perfectly aware that by jumping out of the boat they would overturn it, but the stakes were too high, and they opted for independence. Miloevi met with Slovenian President Kuan in May 1991. After their meeting they issued a joint statement in which Miloevi agreed for Slovenia to leave the Federation and in which Kuan expressed his understanding for the wish of all Serbians to live in a single state. The war with Slovenia, which lasted ten days and had just a few casualties, was a show; Miloevi never intended to hold them back. In a sense, it was just an overture playing the main theme, a foreshadowing of what would ensue if and when Croatia decided to follow the Slovenes. Croatia did follow and Miloevi used the army to protect the Serbs in Croatia. With the army in play, the potential power he had held in his hands hence became tragically real. The popular perception in the West that the consequent armed conflict amounted to Miloevis fight against separatists was also false. Borisav Jovi, then president of the Presidency and Miloevis right-hand man testifies in his book Poslednji Dani SFRJ (Last Days of SFRY), about a conversation he had with Miloevi in June of 1990: He agrees with the plan to force Slovenia ... out of Yugoslavia.45
45
Borisav Jovi, Poslednji dani SFRJ, Belgrade: Politika, 1995, p. 161.
471

470

Miloevi and Jovi knew that once the Slovenes left, a threatened Croatia would try to follow. Jovi also states in his book that Veljko Kadijevi, the chief of staff, had the following plan for Slovenia: to respond forcefully ... then withdraw ... This will boost the Army morale, scare Croatia, and appease the Serbian people.46 But pushing Slovenia out was not enough. Miloevi and his apparatchiks had to be certain that Croatia would follow their script. On January 26th 1991, Jovi writes in his dairy: The war should be started by Croatia.47 To this end, they devised a plan whereby Croatia would be forced to act, and apparently without provocation from Belgrade. On February 25th 1991 Jovi reported on an idea from the chief of staff, Veljko Kadijevi: Serbs in Krajina should be encouraged, not publicly but secretly, to secede from Croatia.48 In his own book, Kadijevi also boasts of how the JNA fulfilled its tasks of preparing both politically and militarily the Serbs in Croatia for war.49 Quite contrary to perceptions at the time, Miloevi did not go to war in order to prevent Croatian secession and the dissolution of Yugoslavia. According to Jovi, on January 21st 1991 during a telephone conversation concerning the ongoing crisis, the Croatian representative in the Presidency, Stipe Mesi, informed Jovi that Croatia might choose to leave Yugoslavia in response to the threats coming from Belgrade. Jovi warns Mesi that he is choosing war, and promptly informs Miloevi of the conversation. Jovi describes Miloevis reaction in the following words: He was exuberant: excellent.50 The Wests tendency to blindly accept Miloevis claim that he was protecting Yugoslavia from separatists is even more difficult to understand in view of the fact that Serbia designed the first separatist constitution as early as September 28th 1990. This was more than a year before October 8th 1991, when Croatia and Slovenia declared independence.
46 47 48 49 50
472

In article 72, Serbia is declared a sovereign and independent country, with its own Army, Ministry of Foreign Affairs and National Bank etc. In article 135, Serbia declared that it was no longer bound by the laws of SFRY. In the spring of 1991, the Serbian parliament enacted a series of its own laws on monetary and fiscal policy, international relations, and customs (all previously regulated by the federal parliament). When reproached by Jovi for the separatist content of the Croatian constitution during the 125th session of the Presidency, the Croatian representative Mesi justly replies: We have done exactly the same as Serbia, we just copied your constitution and we knew we would be attacked for doing so. It is hard to understand how the Western powers, including the United States, could have been confused and blinded for so long by Miloevis absurd claims that he was just protecting the unity and territorial integrity of Yugoslavia, when there was so much evidence to the contrary. Hundreds of books have been written by diplomats, journalists and self-proclaimed experts who have tried to explain all the intricacies, twists and turns, plots and subplots of the Yugoslav war,51 but the basic script was rather straightforward and simple. The whole prolonged affair boils down to a simple, single event: the moment Miloevi secured control of the army. From this moment on, all the republics (Slovenia, Croatia, Bosnia, Kosovo and, even today, Montenegro and Vojvodina) just wanted to escape Miloevis jurisdiction and establish a firm international border between themselves and his aggressive, dangerous and unpredictable regime.52 Even the Serbs from Serbia fled his jurisdiction in hundreds of thousands by emigrating, especially the young and better educated segments of the population. All the events that followed were just a complication of this basic plot a bunch of sideshows and distractions. The United States failed to take a clear position from the start. During Secretary of State Bakers visit to Yugoslavia a few months before the war erupted, the United States took the position that they
51
See, for example, Robert Thomas, Serbiaunder Miloevi: Politics in the 1990s - How Miloevi Won and Exercised Power, London: Hurst & Company, 1999. 52 See Branka Magas and Ivo Zani (eds), The War in Croatia and BosniaHerzegovina 1991-1995, London: The Bosnian Institute/Frank Cass, 2001.
473

Ibid, p. 349. Ibid, p. 263. Ibid, p. 277. Veljko Kadijevi, Moje vienje raspada, Belgrade: Politika, 1993, p. 128. Jovi, Poslednji, pp. 256-7.

were in favour of preserving the territorial integrity of Yugoslavia in accordance with the principle of stable borders as expressed in the Helsinki Accords.53 But, as the United States favoured the reunification of Germany, they were compelled to shift their position to the principle of self-determination.54 The United States sent mixed signals: they allowed Miloevi to hide behind his preserving the territorial integrity of Yugoslavia, but then encouraged Croatias secession as an act of self-determination of the Croatian people. The misinformed perception that the conflicts were motivated by ideological differences (communist versus democrats), and their ambivalent position in relation to the two different and contradicting principles described above (territorial integrity versus selfdetermination), made US policy in Yugoslavia both confused and confusing. The United States failed to recognise the simple picture of one man who had gained control of the army by unconstitutional means (the annexation of Kosovo and the putsch in Montenegro) in the power struggle that had erupted after Titos death, and who was now determined to use it to defeat his political opponents. Miloevis control of the army and his readiness to use it set the stage for his one-man show. Miloevi not only wanted the war, but also needed it in order to be able to dictate the agenda. Once he threatened to use force, all of the other participants, including the international community and the United States, merely reacted to his moves. His discouraging success was the result of the obvious fact that the United States had no intention of intervening militarily, and that the Yugoslav Army had overwhelming superiority over the other players within Yugoslavia. As Miloevi was running the whole show, it would have made all the difference had he been properly understood from the very beginning. But, from the very beginning, Miloevis motives were misinterpreted. The attempts to appease him, to somehow engage him, to apply too much carrot and no stick, to negotiate with him,
53 54
Baker, 1995. For an account of the end of the Cold War from the perspective of the then secretary of state, see James Addison Baker and Thomas M. DeFrank,The Politics of Diplomacy: Revolution, War, and Peace, 1989-1992, New York: Putnam, 1995.

to help him save face, and to see the non-existent other side of the issues were all steps in the wrong direction. Not only did these steps do nothing to stop his aggression, but they also actually encouraged it. To be fair, Miloevis character and personality are both very unusual. In his case, analogies, the favourite tool of diplomats, did not work. This was so because men of Miloevis personality and character rarely rise to positions of power, except in extraordinary and highly turbulent, revolutionary circumstances.55 His motiveless malignancy, to borrow Coleridges words, is a rare trait among politicians in normal times, even within the Communist Party through which he rose to power. It is a pity how rarely diplomats seem to read poets. This type of personality has been described in literature with great clarity and deep understanding: The villain, on the other hand, is shown from the beginning as being a malcontent, a person with a general grudge against life and society. In most cases this is comprehensible because the villain has, in fact, been wronged by Nature or Society. [Both of Miloevis parents committed suicide]. [His] primary satisfaction is the infliction of suffering on others, or the exercise of power over others against their will. [He has] the pleasure of making a timid conventional man become aggressive and criminal ... [he] will not let him alone until he consents to murder. [His actions are] a demonstration ... that man does not always require serious motive for deceiving another. [He is] a practical joker ... and all practical jokes are anti-social acts. The satisfaction of the practical joker is the look of astonishment on the faces of others when they learn that all the time they were convinced that they were thinking and acting on their own initiative, they were actually the puppets of anothers will.
55
Adam LeBors Miloevi: A Biography contains several interviews with the Miloevi family and inner circle. It presents an image of cold, calculated determination on the part of both Miloevi and his wife, Mirjana Markovi, who was herself arrested in 2001 and charged with abuse of office before a Serbian court in 2003.
475

474

The success of a practical joker depends upon his accurate estimate of the weakness of others, their ignorance, their social reflexes, their unquestioned presuppositions, their obsessive desires, and even the most harmless practical joke is an expression of the jokers contempt for those he deceives. The practical joker despises his victims, but at the same time he envies them because their desires, however childish and mistaken, are real to them, whereas he has no desire which he can call his own. Yet the professional practical joker is certainly driven like a gambler, to his activity, but the drive is negative, a fear of lacking a concrete self, of being nobody. [Since his] ultimate goal is nothingness, he must not only destroy others, but himself as well. The villain described is Iago and the quotations are taken from W. H. Audens essay, The Joker in the Pack.56 This analysis of a fictional character, written fifty years ago in a literary essay on a Shakespeare tragedy, defines Miloevis actions, his personality and his motives more accurately than the hundreds of pages that have been written on him by journalists, diplomats and political analysts. Miloevi had recognised the weakness of the Serbian population that was created by the vacuum of national identity they found themselves in after the death of Tito, and he played a morbid practical joke on them. Imposing the kind of strong leadership they had grown used to, he led them to the worst kind of criminal and aggressive behaviour imaginable: genocide. The nationalist card was simply the easiest means to this end. If we accept Audens characterisation of Miloevi, we can easily understand that Miloevi was neither a communist nor a Serbian nationalist, and that it was impossible to appease him, to deal with him, to bribe him or to shame him. He was able to stay always a step ahead in this political game ruled by interests (including a personal self-interest) and trade-offs, since he had no such interests and no real stake because he was playing with counterfeit money.
56
476

Even the more recent conventional wisdom that he was only interested in preserving power seems wrong; for Miloevi, power was just a tool that enabled him to play his practical jokes. It was evident that he shunned the usual opportunities to enjoy power, such as interviews, public appearances, rallies and ovations, and his supporters, such as his wife, who spoke of him as a very modest man and, tellingly, extraterrestrial according to Mihalj Kertes, former minister of the interior.57 His political statements were usually made by others, by the puppets whose movements he controlled like a ventriloquist behind the scenes: his wife, the Academy of Sciences, eelj and members of the government (the composition of which was shuffled and reshuffled constantly). Had Miloevi been understood earlier, the number of his victims could have been reduced considerably, and less time would have been lost in futile attempts to deal with him. The passivity of the US administration was compounded when, as a result of extensive coverage of the Yugoslav war, public criticism of US policy and demands for military action started to mount. Still unwilling to get militarily involved due to the high political cost of such action, the US administration developed an extensive public campaign to fend off critics, which resulted in an elaborate misrepresentation of the Yugoslav conflict. The administration tried to persuade the American public mat however terrible were the pictures that they watched every evening on CNN, there was nothing that could be done because the conflict was a result of centuries of hatred, that it was driven by blind forces of history, that it was a problem from hell, that there are no good guys in that conflict and that the only viable strategy was that which is used for forest fires let it burn itself out. Such misguided persuasion was probably a bigger mistake than the one that it was supposed to cover up. Passivity was bad enough, but the explanations given for such passivity, for example, what can you do against the blind forces of history, were much worse since they
57
Mihalj Kertes, a former interior minister and head of the Yugoslav customs, was central to the logistics of the Serb wars in Croatia, Bosnia and Kosovo. He helped funnel the arms, equipment and money to the Serb militias and paramilitaries in Croatia and Bosnia in the run-up to the 1991-95 wars.

W. H. Auden, The Dyers Hand, Random House: New York, 1967.

477

played straight into the hands of Miloevi, whose propaganda kept repeating the same mantra: the conflict had erupted spontaneously, he had nothing to do with it, Serbia is not at war. Of course, there was nothing spontaneous about the conflict. Most of the victims were produced by the professionals of the Yugoslav Army, by the Serbian police and by paramilitary groups whom the Serbian police organised, armed and shipped to the frontlines. It was only in its later stages that the conflict also assumed some traits of a civil war, because it was impossible for civilians to remain neutral. It was at this later stage, roughly after 1992, that members of various ethnic groups flocked together and armed themselves as an act of self-preservation. It was also at this stage that non-Serbs started to retaliate against their Serbian neighbours for the atrocities committed by Miloevis professionals. Miloevi must have been delighted to learn that, according to the State Department, There were no good guys in the conflict. Being the main culprit, instigator and executioner, he readily agreed on many occasions that all sides are committing atrocities, thus equating the victims with the aggressors, and appearing to hold an objective position at the same time. Miloevi was well aware that the hatred between Serbs on one hand, and the Croats and Bosnians on the other, was not the cause of the conflict, but the result of the brutal and unprovoked crimes perpetrated against the others (especially in Bosnia) by the Serbian side (his Army and his police). He also knew that these crimes were so terrible that they would create enough hatred for the war to be able to perpetuate itself. Of course he was happy to hear that this hatred was centuries old. Both the American and Serbian media repeated these mantras from day to day in enormous circulation. Miloevi understood this weakness of the American position, and he exploited it to the best of his ability. A great deal of denial still present among Serbs today was caused by the fact that American foreign policy and media emphatically reinforced Miloevis own propaganda. At the time, this created among the Serbian population a feeling of omnipotence and triumph, for either
478

the Americans were fooled by Miloevi, or else the Western powers were, through their inactivity, actually allowing Miloevi to get rid of the Muslims, an opinion frequently entertained in Serbia during the war. The State Departments attempts to justify US passivity by claiming that the conflict was a spontaneous eruption of centuries old hatred had a devastating effect on the course of the war. From an objective point of view, passivity turned into complicity. This allowed Miloevi to retain the initiative right to the end. As Auden wrote of the tragedy of Othello: I cannot think of any other play in which only one character performs personal action all the deeds are Iagos and all the others without exception only exhibit behaviour.58 All the deeds were Miloevis; everybody else just exhibited behaviour, including the United States. Even the grand finale, when the United States led the coalition finally into military intervention to stop the genocide in Kosovo, cannot truly be considered anything else than Miloevis deed. Richard Holbrooke testifies that during their last encounter, he asked Miloevi: Do you realize fully what will come next? to which Miloevi calmly responded, Yes, you will bomb us.59 The State Departments behaviour can hardly be viewed as taking action in Kosovo; rather, the State Department painted itself into a corner by harsh rhetoric at Rambouillet by threats it hoped would never have to be carried through.60 Miloevis resilience when faced with bombing, and his stubbornness during the bombing, again came as a complete surprise to the State Department. Even at the end of the game, the State Department did not understand that Miloevi cared nothing for the suffering inflicted on his own people or the destruction of his own country and the isolation of Yugoslavia, and that he welcomed this new opportunity for making the timid and conventional man aggressive and criminal. In one of Miloevis courts in Valjevo, President Clinton was indicted [in absentia] for war crimes. However farfetched it may seem, the use
58 59 60
Auden, Dyers Hand. See Richard Holbrooke, To End a War, New York: Random House 1998. Peter J. Boyer, General Clarks battles, The New Yorker, November 17th 2003. This article documents the Clinton administrations reluctance to intervene until it was absolutely unavoidable, as well as their mistaken view of Miloevi.

479

of a court to promote Miloevis political ends fits perfectly with his stubborn character. Miloevi initially profited from the anti-Western sentiment aroused by the bombing of Serbia, as well as from the desperation of his own population plunged .into poverty by the bombing. As for the subsequent isolation, even though it was short lived, it allowed him to settle his accounts with the pro-Western fifth column and the traitors of the opposition without having to worry about the niceties of human rights and democratic standards. Miloevi never cared about losing Kosovo. So, what could have been done differently? First, the late Yugoslav prime minister, Ante Markovi, should have been helped by every possible means to preserve the formal unity of Yugoslavia; even if that meant injecting some of the billions of dollars later spent on interventions, peacekeeping, reconstruction and conferences. Even the offer of blue helmets in the face of the Miloevi/Yugoslav Army conspiracy if it led only to the subsequent dissolution of Yugoslavia would have prevented the carnage that ensued. Second, once Croatia and Bosnia carved out their own independent states, and these states were then internationally recognized, they should have been defended by the international community as members of the United Nations exposed to foreign aggressions. Most certainly, it was the duty of all members of the United Nations (including the United States), under the Convention on the Prevention of Genocide, to intervene in Bosnia. The State Department took pains to avoid even whispering the word genocide and instead used Miloevis carefully and cynically calibrated expression ethnic cleansing in its place. A man of Miloevis profile with a lethal weapon in his hand could have been and should have been stopped as early as possible. This could only be accomplished by superior force. The United States initially declined to act as a world policeman and then chose to do so at an inappropriate moment, which was at a great cost and done hesitantly and messily. It attacked a sovereign state and interfered with its internal affairs. Of course, it had to be done, but it was
480

done much too late, improperly, and even then half-heartedly, on Miloevis own terms. In the end, it required considerable international pressure, and a public divide between the late Prime Minister Zoran ini and President Kotunica to force Miloevi out of Serbia to the Hague where he died, while on trial accused of crimes against humanity in Kosovo, Bosnia and Croatia. Indignant, until the end, he prepared his own defence and challenged the legitimacy of the Tribunal. Although he died before justice could be served, the malcontent did finally reach the dock.
War and Change in the Balkans, Brad K. Blitz, Cambridge University Press, 2006.

481

INDEX
A Adi, Blagoje 10, 21, 34-36, 40, 83 Ahtisari, Marti 364-366 Aleksi, ivojin 143 Aligrudi, Milo 400 Almond, Mark 69, 468 Aljende, Salvador 227 Antoni, Slobodan 259, 452 Arent, Hana 126, 128 Arkan, eljko Ranatovi 119 Artman, Florens 165, 166 Artukovi, Andrija 105 Auden, W. H. 76, 79, 476 B Babi, Milan 10, 21, 118, 153 Babovi, Budimir 118 Bagzi, Dejan Milenkovi 253-255, 269, 273, 318, 342, 347, 349, 355 Bajan, Slavica 51 Bajford, Jovan 456 Bakarec, Neboja 144 Basara, Svetislav 96, 436 Bejker, Dejms 74, 474 Braa Banovi, Predrag i Nenad 120, 258 Bati, Vladan 113, 311, 401 Bayer, Vladimir 234, 298 Bekovi, Matija 386, 436 Bekovi, Olja 437, 463 Biserko, Sonja 96 Blitz, Brad K. 68, 481 Boarov, Dimitrije 456 Bobi, Milo 98-100 Bonaparta, Napoleon 185 Boyer, Peter J. 80, 479 Boovi, Vladimir 267, 271, 275, 277, 283 Bracanovi, Milorad 238, 240, 247, 314316 Buin, Nenad 40, 41 Buha, Ljilja 346 Bulatovi, Momilo 291 Bulatovi, Momir 10, 21, 34, 36, 82, 83, 160 Bulatovi, Pavle 83 Bulatovi, Rade 171, 233, 252, 253, 255257, 259, 260, 262, 265, 267, 269, 274,
482

279, 281-285, 287, 293, 295, 296, 306, 309, 316, 317, 321, 323, 326, 333, 345, 346, 347, 353 Buruma, Jan 104 Bu, Dord 180, 416 C Cerovi, Stojan 90, 94-97, 101, 102 Cvjetan, Saa 181, 182 Crni, Branko uri 309 anak, Nenad 212, 373 avoki, Kosta 358, 386, 391, 397, 426, 441 ei, Ranko 121 oli, Gordana 255 olovi, Ivan 456 ume, Ljubia Buha 242, 243, 265, 268, 274, 296, 311, 313, 338, 342 ebi, Radoslav 336, 340, 341 osi, Bora 456 osi, Dobrica 23, 188, 189, 435, 436, 458 osi, Jugoslav 346 uruvija, Slavko 8 D Dai, Ivica 146, 230, 253, 358, 369, 373, 374, 410, 411, 428, 450 Danilovi, Rajko 248, 259, 278, 301 Danojli, Milovan Mia 107, 141, 143, 386, 389, 392, 436 Darendorf, Ralf 413 David, Filip 141, 389 David, Kristijan 109 DeFrank, Thomas M. 74, 474 Del Ponte, Karla 128, 129, 136, 140, 145, 147, 154, 165, 180, 245, 300, 364, 395 Delor, ak 190 Deronji, Miroslav 176 Dimitrijevi, Nenad 138, 140 Dimitrijevi, Vojin 128-133, 456 Dinki, Mlaan 23, 444 Dirkem, Emil 413

Dizdarevi, Sran 123-127 Dmitrovi, Ratko 50, 53-55 Dodik, Milorad 170 Domljan, arko 51 Dostojevski, Fjodor 189 Drakovi, Vuk 8, 23, 48, 50, 55, 161, 188, 190, 203, 226, 253, 441 Dua (iptar), Duan Spasojevi 235, 236, 241-244, 247, 252, 258, 260, 261, 263-265, 268, 273, 274, 277, 279, 280, 286, 290, 293, 296, 298, 299, 303, 304, 311-313, 323, 326, 333, 342, 345-347, 349, 461 Dvornik, Sran 424 akovi, Milan 310 eli, Boidar 379, 406, 444 ilas, Milovan 155 ini, Gordana 252 ini, Ruica 235 ini, Zoran 7-9, 11, 12, 82, 112, 116, 156, 172, 175, 197, 198, 201, 202, 205, 208, 209, 211, 213, 219-221, 223, 226230, 240, 245, 250, 252-255, 257, 258, 261, 262, 268-270, 272, 273, 278, 287295, 299, 300, 309-311, 313, 314, 316, 318, 319, 328, 329, 334-337, 339-344, 346-354, 369, 374, 375, 378, 381, 382, 387, 388, 393, 394, 403, 408, 409, 412, 413, 416, 419-421, 425, 426, 428, 434, 436, 437, 441, 451, 453, 457, 465, 481 orevi, Jovan 31 orevi, Miroslav 149 orevi, Mirko 456 orevi, Svetlana 367 ukanovi, Milo 125 uki, Slavoljub 146 E Eckstein, Harry 141 Euben, Roxanne 141 F Fihte, Johan Gotlib 356, 446 Frenki, Franko Simatovi 118, 119, 297 Frojd, Sigmund 112

G Galbrajt, Piter 118 Gavrilovi, Momir 220, 269, 270, 310 Gerenski, Aleksandar 227 Gligorov, Vladimir 379 Goldston, Riard 191 Gow, James 70, 469, 470 Grol, Milan 392 Gumar, Duko Marii 237, 238, 241243, 296, 312, 313 Guri, Goran Radosavljevi 266, 267, 281, 282, 285, 326 H Habermas, Jirgen 105 Halilovi, Safet 113 Haradinaj, Ramu 214 Hebel, Fridrih 185 Hitler, Adolf 51, 115, 148, 160, 177, 204, 210 Holbruk, Riard 80, 163, 366 Hrebeljanovi, Lazar 156 Husein, Sadam 172 I Iglton, Teri 13 Ili, Dejan 456 Ili, Velimir 203, 269, 273, 456, 457, 465 Ivani, Gradimir 85 Ivanov, Ivan 222, 228, 374, 416 Ivanovi, Drago 22, 23 Ivanovi, ivota 252 Izetbegovi, Alija 70, 176, 469 J Janjuevi, Zoran 236, 247, 276, 277, 306, 309, 314, 315 Jazov, Dmitrij 26 Jeljcin, Boris 415 Jeremi, Vuk 379, 382, 411, 413, 415, 442, 451 Jezda, Jezdimir Vasiljevi 154, 225 Joi, Dragan 155, 168, 212, 252, 253, 255-257, 259, 261-264, 266, 267, 269, 270, 272, 281-286, 288, 289, 293-296, 309, 316, 317, 321, 323, 326, 346, 347, 353, 392, 401 Jovanovi, edomir 216, 217, 236, 240,
483

242, 244-247, 262, 272, 277, 306, 309312, 314, 315, 318, 320, 322, 333, 343, 376, 401, 441 Jovanovi, Dragan 455, 457 Jovanovi, Jelka 332 Jovanovi, Vladislav 160 Jovanovi, Zvezdan 245, 250, 330, 339, 350, 369 Jovi, Borisav 10, 15-22, 25, 26, 30, 32-36, 39-45, 60, 72, 73, 86, 119, 177, 471-473 K Kadijevi, Veljko 10, 15-22, 24-26, 30, 33-36, 38, 39, 41-45, 72, 86, 87, 177, 438, 472 Kajgani, Biljana 253-255, 318, 347, 349, 355 Kandi, Nataa 86, 172, 463 Kant, Imanuel 163 Kapetan Dragan, Dragan Vasiljkovi 118 Kapetan Do, Dragan ari 252 Kapor, Momo 465 Karabeg, Omer 123 Karadi, Radovan 10, 15, 22, 92, 115, 118, 122, 133, 158, 162, 166, 168-176, 178, 364, 365, 383, 422, 437 Karadi, Vuk 155 Karaorevii 155 Kari, Bogoljub 112 Karington, Piter 87 Kati, Gradia 249 Kej, Stiven 162 Kenedi, Don F. 322 Kertes, Mihalj 77, 477 King, Lari 104 Klinton, Bil 80, 187, 193, 391, 393 Kljajevi, Marko 241, 254, 314, 315, 317, 323, 329, 334, 344, 348, 353, 394 Kneevi, Gao 343 Koen, Stenli 134, 135 Koen, Leon 364, 403 Kolrid, Semjuel Tejlor 75 Koljevi, Nikola 10, 22 Konstantinovi, Rade 108, 389, 426 Kora, arko 240 Kosti, Branko 10, 21, 34, 36 Kosti, Jugoslav 40, 41 Kosti, Katarina 318 Kotunica, Vojislav 9, 97, 101, 137, 140, 146, 155, 156, 168, 171, 172, 174,
484

195-198, 204-206, 208, 209, 213-217, 219-224, 226-229, 230, 232, 233, 250, 252, 253, 256-259, 261-263, 265-267, 269-274, 284-286, 288-290, 293, 296, 297, 299, 300, 309-313, 317, 323-325, 333, 344, 345, 347, 357-359, 363, 369, 375-377, 381, 386-388, 390, 392, 393, 395, 396, 403, 406, 408-412, 416, 421, 425, 427-429, 435, 436, 438, 439, 481 Kotarbinski, Tadeu 249 Koul, Dejan 168 Krajinik, Momilo 10, 22, 122, 190, 191 Krijetorac, Kujo 263 Krsmanovi, Duan 307, 326, 327 Krsti, Radislav 130, 175, 397 Kuan, Milan 24, 42, 47, 71, 119, 471 Kulji, Todor 444 Kum, Mile Lukovi 253, 263, 290, 296, 303 Kusovac, Sran 134 L LaBor, Adam 75, 475 Labus, Miroljub 97, 161, 390 Lakievi, Mijat 272 Lasi, Igor 375 Lazarevi, Slobodan 118 Lazarevi, Vladimir 146, 437 Legija, Ulemek Milorad Lukovi 146, 175, 207, 213, 235-243, 245, 246, 248, 249, 252, 253, 256, 258-265, 267-270, 272, 273, 277, 280, 282, 283, 288, 290292, 295, 296, 301, 303, 304, 310, 311, 316, 323, 324, 326, 329, 330, 332-334, 342, 346-349 Lenjin, Vladimir 12 Lili, Zoran 118, 411 Liptat, Debora 135 Lonar, Buda 199 Lonar, Duko 119 Luki, Sreten 242, 246 Luki, Milimir 315 Luki, Svetlana 7, 164, 179, 207, 212, 233, 256, 319, 366, 390, 399, 402, 447450, 455, 464 Lukovi, Petar 101, 455-457, 459 Luks, Stiven 413 LJ Ljoti, Dimitrije 457

M Maga, Branka 74, 473 Majstorovi, Miroslav 51 Malii, Vesna 227 Malovi, Sneana 440 Mamula, ore 181, 271, 325 Mandi, Aleksandar 337, 340, 341 Manetovi, Edislav 55, 58-64, 66, 67 Marendi, Boidar 30 Markovi, Ante 21, 25, 26, 29-33, 80, 119, 120, 190, 480 Markovi, Goran 351 Markovi, Mihajlo 17 Markovi, Mirjana 75, 120, 146, 350, 475 Markovi, Rade 24, 203, 213, 253, 309, 310, 381 Marovi, Miodrag 17 Marovi, Svetozar 115, 124, 125, 213 Marianin, Dragan 253, 272, 286, 289, 295, 394 Marti, Milan 10, 22, 118 Mati, Goran 394 Matijani, Vladimir 167 Mekej, Stiven 48 Mekorkem, Timoti 48 Mesarevi, Nata 252, 263, 320, 323, 331, 335, 349, 443 Mesi, Stjepan 17, 33, 72, 73, 85-87, 119, 120, 472, 473 Miunovi, Dragoljub 389, 441, 448 Mihajlov, Dejan 252, 253, 262, 284, 285, 288, 290, 295, 296, 309, 317, 321, 323, 334, 336, 340, 341, 343, 353, 394 Mihajlovi, Branka 186 Mihajlovi, Duan 205, 213, 233, 237, 239-242, 244-246, 259, 265, 268, 269, 272, 280, 281, 293, 297, 306, 309, 311, 312, 323, 346, 434 Mija, Dejan 340, 341 Mijatovi, Zoran 236-238, 240, 245, 258, 259, 269, 277, 293, 300, 306, 309-311, 314, 326 Mikeli, Borislav 242, 253, 279, 280, 296, 306, 317, 323, 353 Milanovi, Dafina 154, 225 Mili, Nenad 315 Milivojevi, Slobodan 291 Miloevi, Marko 120 Miloevi, Miroslav 262, 266, 267, 272, 281-283, 285, 289, 307, 317, 325, 332 Miloevi, Nikola 287

Miloevi, Slobodan 9-11, 15-26, 29, 33, 34, 36, 39-42, 45, 46, 48-50, 55, 59, 60, 64-66, 68-87, 91, 92, 94, 95, 97, 102-104, 106-108, 112, 115-120, 122, 123, 126, 128, 130-133, 137, 138, 141, 146-148, 151-163, 165, 167, 169, 170, 172, 176, 177, 182, 186-188, 190, 191, 193, 194198, 202, 204, 206-212, 214-216, 219224, 228-230, 240, 245, 250, 251-253, 287, 293, 299, 309, 310, 329, 347, 349351, 357-359, 363-369, 373-375, 377, 378, 381, 386-388, 390, 393, 399-402, 406, 408, 409, 411, 413, 416, 418, 419, 422, 425, 426, 428, 432, 433, 435, 438, 441, 442, 448, 467-481 Milovi, Rodoljub 236, 247, 276, 277 Miljani, Dragan 115, 116 Miljkovi, Slobodan 121 Mimica, Aljoa 367 Mioinovi, Mirjana 367 Mikovi, Miroslav 268, 414 Mitrovi, Aca 30 Mladi, Ratko 10, 15, 22, 64, 92, 95, 99, 112, 115, 120, 122, 124, 128, 133, 134, 153-155, 158, 159, 162, 164, 170-172, 175, 180, 199, 233, 364-367, 383, 391, 398, 404, 429, 454, 457 Molnar, Aleksandar 373 N Nali, Gradimir 262, 270, 290, 296, 307309, 316, 317, 321, 324, 346, 353 Nedi, Vojislav 151 Negovanovi, Marko 34 Nikezi, Marko 389 Nikitovi, Aleksandar 262, 331, 346 Nikoli, Momir 120 Nikoli, Tomislav 137, 139, 141, 146, 157, 172, 203, 206, 209, 210, 214, 229, 233, 253, 369, 375, 376, 386-390, 393, 399, 402, 403, 409-411, 415, 416, 423, 432, 433, 436, 438 Nikoli, Vinko 51 O Obradovi, Dositej 155 Obradovi, Marija 353 Obradovi, arko 369 Obrenovi, Dragan 120 Obrenovii 155 Olbrajt, Madlen 187, 195
485

P Paji, Zoran 190 Pajti, Bojan 145, 212 Pani, Milan 23 Pani, ivota 83 Paunovi, Radivoj 248, 259, 278, 280, 394 Paveli, Ante 51 Pavkovi, Neboja 24, 202, 203, 205, 206, 213, 223, 242, 250, 253, 280, 312, 374, 381, 388, 416 Peanin, Senad 192 Pejakovi, Saa 236, 241, 243, 259, 265, 274, 277, 296, 307, 326 Perii, Momilo 82, 84, 244 Perovi, Latinka 389, 434, 456 Pei, Vesna 137, 138, 413 Petrovi, Duan 179 Petrovi, Goran 236-238, 240, 244-246, 258-260, 265, 269, 277, 280, 293, 297, 306, 309-314, 317, 320, 322-324, 326, 351 Pitalo, Vladimir 88 Plavi, Biljana 122, 191 Popovi, Nenad 411 Popovi, Sra 7-12, 48, 50-56, 58, 61, 62, 64-66, 90, 95, 123-127, 198, 233, 235, 246, 248, 251, 253, 301, 313, 341, 355, 366, 383, 399 Popovi, Vladimir 236, 240, 243, 244, 277, 306, 309-311, 314-316, 320, 322, 334-339, 341, 343, 346 Priji, Jovan 258, 316, 323, 327, 332, 334, 335, 338, 342, 344, 353 Prokopijevi, Miroslav 456 Puhovski, arko 65, 66 Pukani, Ivo 346 Pureevi, Zoran 7 Putin, Vladimir 223, 410, 413, 415, 451 R Radmilovi, Stanko 25, 30 Radovanovi, Slobodan 263, 327, 353, 354 Raki-Vodineli, Vesna 456 Rama, Mihal 136 Riha, Antonela 337, 340, 343 Rojnica, Ivo 51 Rokni, Aleksandar 342
486

S Samardi, Slobodan 364, 366, 375 Savi, Andrija 240, 242, 247, 314, 316 Sekuli, Isidora 13, 386, 392 Selak, Oman 118 Seni, Vlajko 144 Simi, Blagoje 121 Simi, Milan 121 Simovi, Milo 326 Simpson, O. J. 397 Slapak, Svetlana 367 Sloterdajk, Peter 356, 446 Smajlovi, Ljiljana 134, 135, 147, 148, 271, 325, 352, 453 Stamboli, Ivan 8, 23, 120, 154, 240, 245 Stanii, Jovica 118, 119 Stefanovi, Nenad Lj. 90 Stojanovi, Dubravka 12 Stojanovi, Radoslav 157, 160, 161, 323 Stojkovi, Zoran 179, 252, 253, 261, 262, 267, 282, 283, 325, 331, 353 Svilanovi, Goran 165, 343 ami, Zoran 297 aponja-Hadi, Milanka 117, 158 are, Nenad 243, 307 ekspir, Vilijem 76, 384 eelj, Vojislav 77, 86, 88, 97, 119, 169, 188, 189, 198, 206, 208, 214, 217, 265, 273, 274, 296, 326, 345, 386, 422, 423, 441, 477 irak, ak 180 kuli, Milan 173-178 ljivananin, Veselin 85 oi, Hrvoje 51 utanovac, Dragan 212 uvar, Stipe 50 varm, Filip 334-336, 340, 341, 343 T Tadi, Boris 164, 171, 179, 212, 213, 215, 217, 224, 226, 227, 288, 295, 370, 376, 379, 382, 394, 402-406, 408-412, 415, 417, 429, 439, 441, 442, 450, 451, 454 Tadi, Ljuba 216 Tadi, Miroslav 121 Tadi-Mijovi, Milka 201 Tapukovi, Branislav 48, 151, 152

Tai, Predrag 29 Teru, Pol 89 Terzi, Rade 343, 344, 400 Thomas, Robert 73, 473 Thompson, Mark 69, 468 Tijani, Aleksandar 256, 262, 263, 290, 296, 307, 308, 317, 319, 323, 331, 335, 337-341, 344, 346, 448 Tito, Josip Broz 70, 74, 76, 112, 156, 198, 275, 394, 434, 469, 474, 476 Todorovi, Dragoljub 24 Todorovi, Stevan 121 Tomi, Aca 223, 242, 243, 252, 253, 256, 260, 261, 264, 274, 279-281, 286, 287, 293, 296, 301, 306, 309, 310, 312, 316, 323, 326, 327, 332, 333, 345, 347, 349, 352, 353, 374, 416 Toni, Bojan 346 Toi, Desimir 456 Trebjeanin, arko 142 Trifunovi, Bogdan 25 Tuman, Franjo 42, 50-53, 70, 87, 104, 188, 189, 393, 469 Turajli, Srbijanka 455-459 U Ugrii, Sreten 15, 109 Ursi, Predrag 272 V Valans, Liberti 381 Varadi, Tibor 158-160 Vasi, Milo 251, 254, 255, 340, 341 Vasiljevi, Aleksandar 118 Vasovi, Mirjana 96 Veber, Maks 57 Vegel, Laslo 456 Velimirovi, Nikolaj 457 Vens, Sajrus 87, 160 Veselica, Vlado i Marko 51, 105 Vidojkovi, Marko 416 Vinaver, Stanislav 424 Vinikot, D. W. 110 Vodineli, Vladimir 46, 53, 425 Vrzi, Nikola 254, 255 Vueni, Danica 329 Vueti, Slobodan 253 Vui, Aleksandar 212, 217, 436, 438 Vuk, Zoran Vukojevi 236, 240, 241, 259, 263, 277, 327 Vukainovi, Vukain 307

Vukorepa, Darko 386 Vukovi, Svetlana 7, 256, 319, 402, 447, 450 Vuksanovi, Slobodan 269, 273 Z Zani, Ivo 74, 473 Zari, Sima 121 Zelenovi, Dragutin 387 Zimmermann, Warren 68, 467 arkovi, Dragoljub 90, 96, 450 ivanovi, Srboljub 457 ivkovi, Zoran 113, 114, 271, 288, 295, 325, 352, 388, 394

487

CIP - , 323(497.11)2000/2010 316.4(497.11)2000/2010 , , 1937One gorke suze posle / Sra Popovi ; [urednik Zoran Pureevi ; karikature Predrag Koraksi-CORAX]. - Beograd : Peanik, 2010 (Beograd : igoja). - [470] str. : ilustr. ; 22 cm Tira 1.000. - Str. [9-13]: Onaj alegorini, suvini veliki korak / Dubravka Stojanovi. Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Registar. ISBN 978-86-86391-21-6 a) - - 2000-2010 b) - - 2000-2010 COBISS.SR-ID 176173836