УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
ДЕПАРТМАН ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ

СРПСКА ДРАМА И КРИТИКА 20. ВЕКА
Семинарски рад

ШТА ЈЕ ПОЕЗИЈА, А ШТА КРИТИКА
ПОГЛЕДИ ЉУБОМИРА НЕДИЋА

Ментор

Студент

мр Јован Пејчић

Александра Ђорђевић, 1929
grofica989@live.com

Ниш
Јул 2013.

............................................................ 4 Недићева анализа књиге у синтези човека ........................................................... 6 Закључне напомене ............................................................................................................ 10 2 .................................................................................................................................. 3 Покушај о литерарном укусу Љубомира Недића или критичарев поглед на поезију ....................................... 9 Литература .......САДРЖАЈ Увод ................................................................................

Студије и критике. 1977. а који су и тема нашега рада. Београд... предговор у: Љубомир Недић.Увод Пре самога почетка. Сасвим је последичан следећи аргумент на дотичну тврдњу: .Ако је Вук у српској књижевности родоначелник књижевне критике у ширем значењу те речи.“1 Иступајући са позиције слободног мислиоца.7 3 . приступајући питањима која су у њему будила одговоре. Недић је књижевној критици пришао с генијем једног психолога. 1 Наведено према: Иво Тартаља . Матица српска: Институт за књижевност и уметност. Своје ставове о критици и поезији.Човек у књизи“ Љубомира Недића. . било би ваљано обележити критичарску личност Љубомира Недића као прекретницу у српској књижевној критици. Недић се указује као покретач критике у једном модернијем смислу. стр. Нови Сад. Љубомир Недић дао је у два своја рада: Покушај о литерарном укусу (1892) и О књижевној критици (1901) .

Реч је о разлици између чисто књижевних дела и дела која су отворила неке нове путеве и поља у књижевности. Дакле. а наравно није ни форма у спољашњем смислу израђености стиха и музикалности израза. дакле безвремена су управо преточене у недићевску кованицу . човечанство се редовно враћало на темељита класична дела као што су Илијада и Одисеја. Недић проналази утврђену разлику. Изгубљени рај. То му опет даје охрабрење да нека књижевна мерила за естетске идеале ипак постоје.. Тражећи опште.у ужем смислу) које је кроз сва времена подражавало естетску лепоту уметности. у том исцрпном испитивању. Божанствена комедија. Истиче. или Гетеов Фауст. сходно томе. трајне вредности књижевних дела које их уврставају у класична. онда слепу тежњу за променом и новошћу. Шекспирове драме. трајно. Као противтежу свим чиниоцима мењања укуса. Проналази стабилност литрерарног укуса на основи унутрашње вредности књижевнога дела и ту унутрашњу вредност види као трајно мерило књижевног укуса. није садржина. По Недићевом суду и закључку. нове идеје које је дело донело свету. временски квантум. увидео је велику неједнакост укуса у литератури. задржао се на питању о условима књижевног укуса. и најзад сујету појединца. затим најразличитије особине народа. У првом плану то су опште културне прилике. пада му у очи чињеница да се без обзира на цивилизацију. век. Овај факат Недић посматра као жива сведочанства широке сагласности и стварне постојаности у суђењима о лепоти. бесмртно дело (или форму. иако и све ове чињенице имају удела у њему. ..сложај речи“. Наглашава један одређенији правац у непрестаним колебањима укуса који диктирају особине везане за процес духовног сазревања народа и појединца. А то свакако. и утицаје који утичу на мењање литерарног укуса. како би рекли модерни семиотичари – граде спојеве који се ни на један други начин не могу 4 . Међутим.речи са својим секундарним значењем и безбројним асоцијацијама што су за њих везане – елементи система конотације. Наводећи као аргумент за то и појаву свакодневних нових стилских формација.Покушај о литерарном укусу Љубомира Недића или критичарев поглед на поезију Желећи да утврди неоснованост латинске изреке de gustibus non est disputandum.

Покушај о литерерном укусу из: Љубомир Недић. 3 2 Нав. ма колика она иначе била. стр. Српска књижевна задруга. са своје стране. дакле. нестаће и њега“ . отуда. Београд. била би само пролазна. стр. јер је везана за нештои условљена нечим што је. Студије из српске књижевности. са променом овога. променљиво. да ће и они естетички ефекти постојати само донде док се језик не промени.Вредност речи.остварити “ .. 11 3 Љубомир Недић. Нови Сад.Тартаља. очевидно је. 1960. исто. 306 5 . опет. 2 Или како то Недић све сам објашњава: . према: И.

он даје своју дефиницију књижевне критике и има у виду проучавање књижевних дела понаособ. Историчар књижевности се труди да пронађе везе књижевних дела са историјским.. чија се улога ограничава на праћење једнодневних текућих књижевних појава и оцене тих дела. густ теоријски резиме свих његових размишљања о послу једнога критичара и коју је Недић сам назвао својом исповести. 1960. Нови Сад. као и везе једних са другим књижевним делима. у анализи књиге и у синтези човека који је у књизи“. тако и од оне критике која се бави разматрањем општих питања с намером да упућује писце и одређује књижевни правац. Недић једноставно. националним и кутурним приликама у којима су она поникла. Недић. Бит закључака о књижевној критици. У проучавању књижевности се и код Недића јавила уобичајена разлика између књижевне критике и историје књижевности. недоследност сопствене методе показује као привидну: потпуно је у реду одрећи се биографског проучавања а ипак трагати за хуманом основом књижевног дела. а критичар тежи да једном створено дело правилно схвати и праведно оцени. Недић закњучује да је критика та која прати стваралаштво и да је .. 39 5 Љ. Недић инсистира на поменутој разлици. 40 6 . О књижевној критици из: Љубомир Недић. човека који је у књизи“ . формулише их и шири“5. даје им јасна израза. стр.. Сходно претходноме. Студије из српске књижевности. Ма колико оне биле тесно повезане и колико једна на другу упућивале. Београд. и метод и предмет критике учитава .4 Та дефиниција обухвата обе стране критичког чина на које Недић обраћа пажњу и усклађивањем једног новог појма . Српска књижевна задруга. њена улога у томе што упознаје нове идеје које се у књижевности јаве . Недић затим проналази да историја и критика 4 Љубомир Недић. да се послужимо речима Ива Тартаље. стр. очитава се у једној усмерености ка психолошкој проблематици тражења лирског доживљаја и захтева за испољавањем снажне индивидуалности у уметности. наведени текст. које треба разликовати како од дневне критике. Проблематика која је већ приметна у првим пасусима овога огледа.Недићева анализа књиге у синтези човека Текст О књижевној критици даје Недићев.

он не тражи човека који је иза књиге. и где то изостане ништа не може помоћи. тако има разлике и у предмету критике. Он чак проналази коме та метода помаже и одговара – онима који се баве фрагментарним филолошко. Критичар може дати и две врсте оцене: истиниту. стр. Недић истиче следеће: а) да у критици мора бити јединства. него онога који је у њој.Н. јер је то неискрена оцена и њој се понајвише замера и тражи се њена лична или политичка позадина. Као стрампутице у критици Недић наводи формализам и импресионизам. већ помињану.историјским коментарисањем. Самим тим је и критичар уметник.. Поред ове. критичар треба да проучи књигу и изнесе оно што је из ње прочитао. Као од нарочите важности. такође. То је по Недићу гора врста лажне оцене него када се критичар превари. и лажну. Јасно разграничавање ових двеју делатности значи за критику пре свега одрицање од културно – историјског метода.. Критика је инстикт. подигао зидове према биографској методи у критици и схватио да распознавање пишчеве личностги не помаже критичарском суду о делу. таленат. урођени белег дара. Како писац и човек који је књигу написао нису иста личност. Напослетку.школској“ критици као о критици пуној стремљењу идеалима и пуној предрасуда и дефиниција. исто. унутарње уметничке искрености тражи се од критике и искреност која је намењена кругу публике. Такав је и предмет критике: . када се превари приликом суда. Недић даје сажет закључак у коме објашњава своју потребу за дефинисањем књижевне критике на овај начин: 6 Љ. Критика је та која дело изнесе пред читалачку публику и она која треба да нам прикаже што јаснију слику о писцу. Критика је под обавезом да прати само ток књиге. А код импресиониста замера губљење редова у празнословље. како је Недић зове. да уђе у њу и схвати је. дакле има разлике између човека у књизи и човека ван књиге.она је у анализи књиге и у синтези човека који је у књизи“ 7 . б) да критика мора бити искрена. Недић.“ 6 . тако да да што вернији суд и што пластичнију слику о писцу. Доброг критичара не могу створити писана или неписана правила и прописи. Недић је. 46 7 Љ. Критика је та која од уметничког дела тражи да буде искрено... где прва спада у науку а друга у уметност.припадају различитим областима духовног живота. па из тога следи да и критички суд мора бити исте природе.. када у њу сам не верује или из бојазн и да некога не увреди или напакости коме. Захтев за јединством потиче из саме природе онога што се критиком жели постићи. исто 7 . Задатак критике је јасан: . Истинитост критике се огледа у истинитости критичарског суда или што бар критичару изгледа истинито. Он прилично негативно говори о . .

8 Љ.Недић.. Али.52 8 . стр. наведено дело. ја нисам ни имао намере да будем потпун. него да само изнесем понешто од чега сам мислио да може бити користи ако се оно изнесе“ 8 ..

.Одсечан и јасан у исказима.Тартаља..Закључне напомене Као закључак овоме раду додајемо мишљење Ива Тартаље који прилично тачно описује критичара Љубомира Недића и његове погледе на књижевност. јасан и одређен (. оне коју античка реторика назива verbum proprium и коју држи за главни услов чистоте говора. постао је један од пионира тзв. стр. на уметност критике и на његов траг у српској књижевној критици с краја XIX и почетка XX века: ..овај критичар је фанатик праве речи. 28 9 . наведено дело. За њега је стил српскога језика природан и концизан. Негујући строг интелектуалан израз у складу са таквим схватањедм.). београдског стила и дао елегантан узор модерног књњижевног језика. “ 9 9 И.

Нови Сад. Нови Сад. Иво Тартаља .Човек у књизи“ Љубомира Недића. Студије и критике. . 1977. 1960. Љубомир Недић. 10 . Београд.Литература 1. предговор у: Љубомир Недић. 2.. Студије из српске књижевности. Српска књижевна задруга. Београд. Матица српска: Институт за књижевност и уметност. Покушај о литерерном укусу и О књижевној критици из: Љубомир Недић.