Među narodna i nacionalna saradnja i koordinacija u suprotstavljanju kriminalitetu Volumen 3, Broj 1, Oktobar 2010, str.

14-2

ULOGA I ZNAČAJ INTERPOLA U MEĐUNARODNOJ POLICIJSKOJ SARADNJI !oc. dr "ro# $ena !irekcija %a koordinaciju policijski& tijela Bi' (-mail) urospena*&otmail.com +ata#a ,ikimić Visoka #kola unutra#nji& poslova Banja -uka (-mail) sikimic-natasa*&otmail.com

Apstrakt: Međunarodne policijske aktivnosti nisu inovacija novog doba globalizacije. Istorijski korjeni me đunarodne policije datiraju još od 19. vijeka, širenjem nacionalnih država. Kroz istoriju, me đunarodne policijske aktivnosti su ormirale različite oblike u ostvarivanju razli čitih ciljeva. !opšte, istorijski trend je da policijske institucije postepeno odbace politi čke policijske zadatke i da se okusiraju na jasne kriminalističke ciljeve i da napreduju u odnosu na trenutne i ograničene oblike saradnje ka stvaranju trajnijih strukturiranih aranžmana saradnje. Međunarodne policijske organizacije, uz široko me đunarodno predstavljanje nisu bile ormirane dok policijske institucije nisu postale dovoljno nezavisne u odnosu na političke centre svojih nacionalnih država kako bi unkcionisale kao relativno nezavisne pro esionalne birokratije. Kada je ovaj strukturalni uslov institucionalne autonomije bio ispunjen, policijske institucije su počele da sarađuju preko granica svojih nacionalnih država, na osnovu zajedničkog shvatanja u pogledu razvoja i sprovo đenja međunarodne kriminalističke saradnje. "akle, oblici međunarodne policijske saradnje koji su tokom 19. vijeka bili orjentisani na zaštitu uspostavljenog autokratskog politi čkog režima, posebno na evropskom kontinentu, će na kraju dovesti do osnivanja Međunarodne kriminalističko# policijske komisije 19$%. godine, organizacija koja je danas poznata kao Interpol. Ključne riječi: Međunarodna policija, Interpol, nastanak, razvoj, saradnja, koordinacija. 1. .,/O0.1,2. 034VO1 M(Đ"+30O!+( $O-.5.1,2( ,303!+1( /okom 16. vijeka, policijske institucije ,jedinjeni& 3meri čki& !r7ava nisu i8rale %načajniju ulo8u u međunarodnoj policijskoj praksi. " to vrijeme, policijske du7nosti internacionalni& dimen%ija u ,jedinjenim !r7avama su se odnosile posebno na američke okolnosti, kao #to je i%vr#enje %adataka u ve%i sa ropstva, imi8racija, i osnivanje nacionalni& 8ranica na sjeverno-ameri čkom kontinentu. Međutim, u (vropi međunarodna policijska saradnja, od sredine 16. vijeka pa

"lo8a i %načaj .nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji

privuče saradnju policija samo nadalje, sesedam naroda sa njemačko8 relativno mno8o8ovorno8 područja koji su bili ra%vila. Većinaideolo#ki blisko srodni i tada#nji& politički ujedinjeni u dr7avnu evropski& %ajednicu. , ob%irom da je policijski& or8ani%acija bila i dalje tjesno saradnji su tadapove%ana sa političkim bile uslovima, nije bilo skoncentrisane nai%nenađujuće da policijske političke posloveaktivnosti "nije postepeno u ve%i sa %a#titomopadaju sa neprijateljskim utvrđene stavovima i%među vlasti kon%ervativne %emalja čije su policijske vladavine odinstitucije bile članice "nije. sumnjivi& "nija je konačno raspu#tena subver%ivni& kada je i%bio rat i%među njene aktivnosti. /akavdve 8lavne članice, $ruske i najjasnije slučaj 2 je bio sa3ustrije, 19;;.8odine. $olicijskim 2. $O-.5.13 . sindikatom 3+30'.43M njemački& dr7ava 1 .ako je bilo tokom dru8e , međunarodna polovine 16. vijeka već policijska or8ani%acija kojapostojeći trend primjetan u je bila aktivna odpravcu krivični& obave%a u policijskim 19:1. do 19;;.međunarodnim 8odine koja je bilaaktivnostima, politički ciljevi usmjerena dasu nastavili najvi#e da su%bije političkudominiraju u radu policije i opo%iciju, kojupreko nacionalni& 8ranica. " čine demokrate,poslednjoj deceniji 16. vijeka, anar&isti, nasilni incidenti inspirisani socijalisti itd.radikalnim političkim idejama "nija je posebnoopet su u%drmali temelje orjentisana nauspostavljeni& autokratski& pokretanje re7ima u (vropi i ubr%ali sistema ra%mjeneaktivnosti međunarodne in<ormacija policije. ,eptembra i%među policija1969.8odine, italijanski koje učestvuju uanar&ista -uiđi -uc&eni je vidu protokaubio austrijsku caricu in<ormacija putem(li%abetu, #to dodatno #tampani& pojačava %abrinutost od materijala i naanar&istički& prijetnji. policijskim +ekoliko nedjelja kasnije, 26. sastancima. 3liseptembra, 1969, italijanska $olicijski sindikatvlada je or8ani%ovala je bio u stanju da

policije, 0imski $rotokol je međunarodnu kon<erenciju usadr7avao planove kako da 0imu kako bio&rabri policiju u nad%iranju anar&ista, da se u svakoj %emlji or8ani%ovala borbu protivučesnici utvrdi specijali%ovana anar&i%ma. Mea8encija %a nad%or kako bi se đunarodna posti8ao ovaj cilj, i da se kon<erencija uor8ani%uje sistem ra%mene 0imu %a socijalnuin<ormacija i%među ovi& odbranu protivnacionalni& a8encija. /akođe, anar&ista odr7ana%emlje koje su potpisale je od 24.%avr#ni $rotokol na novembra do 21.kon<erenciji su se slo7ile da decembra 1969, ausvoje =portrait parl>? metod prisustvovali sukriminalističke identi<ikacije. :4 dele8ata i% 21/e&nički so<isticiranija ver%ija evropske %emlje.@@bertilonovo8@@ " %avr#nom $rotokolu 1 !e<lem, Mat&ieu. 3 kon<erencije ,A.nternational $olicin8 in 16t&(urope) /&e $olice "nion o< anar&i%am je5enturB Cerman ,tates, 19:1-19;;.D str. 3;de<inisan kao bilo: , .nternational 5riminal 1ustice koje djelo koje se0evieE. 166;. 0. 3. Fri8&t and 1. M. koristi nasilnim 2Miller, &he 'nc(clopedia o )riminolog( , str. 6:- 69, +eE sredstvima da Gork) 0outled8e. uni#ti or8ani%aciju 3 $ublic 0ecord O<<ice +ational 3rc&ives, 2eE, dru#tva. OH$0OI, (n8land, 0ecords created and pitanjima in&erited bB t&e Jorei8n O<<ice. JO 94. Ceneral 5orrespondence praktično8 rada4:K be<ore 160;, .talB, ,ir $. 5urrie, 1969. 1:

". $ena L +. ,ikimić

njičene %a sis krivična djela te na osnovu ma numerički ko i%ra7eni& ji mjera dijelova je 8lave i tijela. i% 2on<erencija mi je takođe sli odobrila o odredbu %a 3l i%ručenje lica <o koja su ns poku#ali da Be ubiju ili rtil kidnapuju on,vladare ili =p #e<ove dr7ave. ort 4 rai +ovembr t a 1601, 0uske pa vlasti su rl> ubistvo ? američko8 Hsl predsednika ika Mekinlija od ko strane ja anar&ista u 8o septembru te vo 8odine, riI iskoristile kao je osnov %a me o7ivljavanje to antid anar&ističko8 ide pro8rama nti 0imske <ik kon<erencije. aci .nicijativa je do je dovela dru8o8 antiko ja anar&ističko8 kla skupa u martu si< 1604. 8odine u ,ankt ik $etersbur8u, uje 8dje su se os predstavnici u deset %emalja m slo7ili oko

a /e7nja da se i%r anar&i%am iči tretira kao to krivična stvar po nisu mo8li da liti se odr7e na .pak.ankt &i% $etersbur8u ma namjerno su M. ajn posebno %bo8 o8 to8a #to i kada pr je uključena ot taktika ok kontrolisanja ola kriminalni& %a incidenata me inspirisani& đu anar&ističkim na motivima. an . oti antiv anar&istički an sastanci u ar 0imu i .M/ čke prirode. samo ar mali broj &i% %emalja je ma %aista donio je novi %akon na oč osnovu i8l odredbi ed protokola i% no 0ima i . kojim je bo trebalo da rb rukovodi a administrativn pr i nivo oti policijski& v institucija. ek i%vr#enje u. krivično vij pitanje. ro .vjesni dn politički i osetljive rat prirode pr anar&i%ma.: %amislili anar&i%am kao 16stro8o .ankt bil $etersbur8a.

. kako na se tada %valo.ni poslovima vo takođe su u postavile na o8raničenja na cio planove nal međunarodne ni policijske & saradnje koji vla su ra%vijeni u da <unkciji 8d <ormalni& je međuvladini& su u8ovora. va 1o# jedan ni. poseban <okus . ke početka vijeka pa po bio je dje nadalje međunarodna le prostitucija ili u tr8ovina me bijelim đu robljem. ro Međunarodna dn kon<erencija na temu im bijelo8 roblja po je prvi put liti or8ani%ovana čk od strane im <rancuski& . me 1asno je da đu učesnici na kon<erencija u ro 0imu i .d međunarodne eol policijske o# aktivnosti od 20.ankt dn $etersbur8u i nisu mo8li da u8 se do8ovore o ov stvaranju ori centralno8 m antior anar&ističko8 ali obavje#tajno8 da biroa %a bu ra%mjenu du in<ormacija rat #irom i<i ra%ličiti& ko dr7ava.

D.1691. B. 1691. jul nisu potpisali a spora%um. eli "niversitB 166:. ali 16 su ipak 02. . +a sljedećem u /o sastanku $ari%u 4. A/&e . +eke ri% ne-evropske u dr7ave. $rinceton) bij $rinceton $ress.nterpol. odredbi. 04. 1ournal su o< 5ontemporarB %bi 'istorB.uključujući M većinu M %emalja koje eđ su potpisale un spora%um ar od 4 0.3!.D 1ournal o< 5ontemporarB 'istorB. maja ko m 1610. sas MMeđunarodn tan u konvenciju ak o su%bijanju a utr8ovine $a bijelim 6 ri% robljemM u potpisalo je 13 16 %emalja.pristale da se 8o pridr7avaju di nje8ovi& ne. . o 323-34 . među 1:. B.nterpol.njima i . m .nternational or 3nti-3narc&ist a% 5on<erence o< u 1969 and t&e o< m Ori8ins . ni A/&e sp 1ensen. str.&alt 2ill) tr8 0evolutionarB in ov /errorism 0ussia 1964ine 161 .vla tpisan od sti strane vlada u 12 evropski& $a %emalja. 3nna jan : /&ou ju Cei<man. .nternational blj 3nti-3narc&ist em 5on<erence o< M 1969 and t&e 9 je po Ori8ins o< . 0ic&ard ro 1ensen. 8odine.

0e 9o< -ea8ue +ations por 162 )16 .BodB o< (Nperts on /ra<<ic in and ea8 Fomen $art ue 5&ildren. Ceneva) o< One. s. t o< t&e 6o< -ea8ue .pe +ations 162 )16 cial 200. . o< +at $ublications -ea8ue o< ion t&e +ations. 162 . 1.

0O203/.23 bijelom roblju . +apori$olicijske institucije da se kontroli#edosti%anjem autonomno8 tr8ovina bijelimpolo7aja na osnovu ra%voja robljem npr. politike. /okom 20.storijski doka%i praktični& poka%uju da su međunarodne aspekata politikepolicijske or8ani%acije o prostituciji.nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji .jedinjene !r7avesprovedeni u% pomoć su bile međunacionalno8 %akonodavstva %emljama koje se. nacionalni& jurisdikcija.<ormirane."lo8a i %načaj . političkim 23 pitanjima.trukturalni obe%bje đ uju da nacionalne je%ika <ormalno8 međunarodno8 policijske a8encije budu u da preva%iđu prava.3!. 3"/O+OM. u&otimi čno -racionalne lo8ike . 8odine.1.5. 3. te da <unkcioni#u kao nacionalne relativno ne%avisne birokratije. 2ada spora%umi o bijelom robljusu ispunjeni ovi strukturalni međ unarodnim nisu bitno uticaliuslovi.5. 8odine. 2aostanju o8rani č enja vladaju ći& posljedica.1 spora%umi posti8nuti u 3 $O-. posebno 3ktom o vi#e nisutr8ovini bijelim robljem 10 i% pridr7avale novo81610.!r7avama. M(Đ"+30O !ok su se !+3 međunarodni spora%umi o $O-. spora%uma. policijskim or8ani%acijama je na tok i is&od bila potrebna dodatna strate8ije međ unarodne policijemotivaciona osnova da počne i dru8i&sa radom. su u8lavnom .međunarodno predstavljanje. .jedinjenim 3meričkim 1604.303!+13 . $ari%u bili su. policijske tek kada su policijske aktivnosti uinstitucije postale dovoljno oblasti bijelo8ne%avisne od vladajući& roblja ra%vijene sustruktura svoji& nacionalni& kao diodr7ava. bavili neB. neki poput oni& o strukturalni uslovi i operativni anar&i%mu.1(. međudr7avnom uslovi nivou i u okvirima. u% #iroko "mjesto to8a. o motivi su bili ispunjeni kako bi kojima se se utvrdio dalji ra%voj odlučivalo na me đ unarodne policije. vijeka.

te da 2ada jeponovo i8raju ulo8u blisko strukturalni uslovpove%anu sa političkim institucionalne ciljevima nacionalni& autonomije biodr7ava. aktivnosti preusmjere. okolnosti utiču na 11 $. saradnja je takođe i postepeno $romjenljive dru#tvenoistorijske 10 -ea8ue o< +ations 162 ) . autonomije 1 . Većina ovi& planova 8ranica svoji&nisu bili uspje#ni. Blau. policijske veka. dale supromjena. povećali su se napori da institucije suse <ormalno or8ani%uje počele dameđunarodna policijska sarađuju prekosaradnja.da koristepolicijski& institucija tokom naje<ikasnija perioda %načajni& dru#tveni& sredstva. ali je nacionalni& %abilje7en i%u%etan porast u jurisdikcija na poku#ajima da se struktura osnovu posla međunarodne policije %ajedničko8 jasno mani<estuje vi#e kao sistema %nanja u po8ledu ra%voja iop#ta 8lobali%acija koja je sna8a u su%bijanju%au%ela mjesto u mno8im dru#tva. /&e !Bnamics o< BureaucracB. . 16::.nten%ivni dru#tveni određene ciljeve uporemećaji obično dovode do kontroli poku#aja da se birokratske kriminaliteta. 5&ica8o) stepen birokratske "niversitB o< 5&ica8o $ress. " prvim decenijama 20. međ unarodno8oblastima Me đ unarodna policijska kriminala.11 ispunjen.

. u 20. anj . $ena L +. je . a vijeku takve.". strukture i $o dru8e re dru#tvene d institucije u uti trenucima caj inten%ivni& a dru#tveni& . liti međunarodne čk aktivnosti e policije će biti po samo lic privremeno ijs relevantne.jedinjenim bil !r7avama i o idru8de tre okrenule nu pa7nju na tni #irenje & 8lobalno8 vr komunističko ać 8 pokreta. %o i%ra%it primjer va trenutne na promjene u u autonomiji po policije do 8le koje je do#lo du tokom sv i%nenadne oji kri%e nakon & Bolj#evičke cil revolucije.ikimić $rvo8 de svjetsko8 rata po koji je liti remetio.pak. na politički po motivisane. policijske ma institucije u da (vropi. ke +apori da se du ponovo 7n politi%uju ost policijske i. jev kada su a.

12 .ro $rva ni inicijativa 20. ra%voj lic koji je bio ijs predviđen jo# 16. 2ao je k #to na%na č eno u de imenu #a vaj 2on8resa. kontrole. ije 8odine. . u omo8ućavaju i%n ći im da se en bolje odupru ađ takvim uj poku#ajima uć političke i. čn vijeka da se o <ormalno je uspostavi to međunarodna da policijska se or8ani%acija ov koja bi se i bavila na pitanjima nepo političke ri prirode je po predu%eta na liti $rvom %a kon8resu cij Međunarodne e kriminalističk jo# e policije u uv Monaku 1614.pr ucije o nastavljaju da mj se pro#iruju i en učvr#ćuju a po%iciju nis autonomije. ke krajem vijeka. ins tit Međutim. je u usastanak <okusiran vri je isključivo na %a me obave%e sprovo đ enja ka da krivično8 po %akona.

prvo je u ni% nastao -atinskoj ov an 3merici.13 %at +a o američkom #to kontinentu. kao ro #to su dn procedure u i%ručenja. sas kao tan repre%entativn ak i duplikat nij evropske e policijske bi saradnje o or početkom 20. koje u8 su policijske lav institucije do no tada već m napustile. po $rijedlo%i koji lic su se ticali ijs policijski& ku mjera or ra%matrali su 8a se samo u ni% <unkciji aci pravni& ju.2o ane policijski& n8 slu7benika. 8dje od su spora%umi str napravljeni . en uključujući i e rasprave oko me spora%uma đu međunarodno na 8 prava. 8a vijeka. res već od strane ipa političara i k dr7avni& nij %vaničnika. principa. e !iskusije koje us su odr7ane na pi kon8resu su o bile isključivo da u unutar po %akonsko8 kr okvira.

i ko u Buenos bi 3iresu 1620. na " ro septembru dn 1622. im Međunarodna po policijska lic kon<erencija ijs osnovana je ki na sastanku m policije u ko +1ujorku. n< . res 2on<erencija u uće ostati 16 u8lavnom 0:.%ričito ere nci %ami#ljena ja kao ma or8ani%acija u da unapređuje olak#ava Bu i me đ unarodnu en os saradnju 3i policije. đu %ato #to su na u8lavnom bili ro orjentisani na dn pro<esionalne e ciljeve. 8odine. i%8 8odine.a koja se o . ali ne nje i da se na kontroli#e me međunarodni đu kriminal. ovi dil napori su i u8lavnom me nedosljedni.američka . ra Međutim.ka $aolu 1612. po odnosno da se lic nje8uju bolji ijs odnosi i%među ke policija sar ra%ličiti& ad %emalja.. uor8ani%acija .

I lo 16 1.-) . kal 13 -ian8.:. str. me . +eE eri Gork) 5ambrid8e 19 "niversitB $ress . +. /&e 0ise o< t&e m Modern $olice and (uropean . ba Međunarodna vi policijska pr kon<erencija o je stavljena m pod ov rukovodstvo isa Baron nje 2olijera. koji je pr poku#ao da o< o7ivi esi on 12 .pr čkim ve a8encijama %a nst provođ enje ve %akona.tate am t&e . ni 'si-'euB. ali (isenstadt. H16:.erspective. no 8odine. 1662.:. 1632. . m bo8ato8 ide bi%nismena u ala pen%iji.. %m *ureaucrac( in +istorical a .Bstem.cott. and đu Joresman 5ompanB.

/akođe. i saradnjadanas. 0a%ličitim . koji je dijelovima svijetaimao te&nički najopremljenije i %ato #topolicijske objekte.nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji i dalje ostale i%olovane od or8ani%aciju./3+32 policijska . " sjedi#tu . %vaničnika. be% uspe&a. čekova i valute. ono #tostrane policijski& <unkcionera su propustili jei% ra%ni&. međunarodne du8o vremena od njeno8 policijske osnivanja. otiske <ederalne policije.prstiju i <oto8ra<ije. udaljenosti sa.+/(0$O-3 kon<erencija je samostalno Međunarodna or8ani%ovana odkriminalističko-policijska strane policijski&or8ani%acija H. 8odine i postoji sve do policije.5$O . konteksta kao re%ultat. . ali inicijative -pravno8 sistema.jedinjene !r7avesu se nala%ila specijali%ovana jo# uvijek nisuodjeljenja %a <alsi<ikovanje dobro ra%vilepaso#a.5$O je u početku je (vropom i dru8imbilo smje#teno u Beču. Međunarodna 4. ne diplomatske <ormalno inicijative.5$O je je poku#aj da se<ormirana na Međunarodnom ostvari vanpolicijskom kon8resu u Beču. nacije-dr7aveI kako bi se $osebno %bo8steklo članstvo u or8ani%aciji. nije imala or8ani%acije je umeđunarodno pri%nat pravni to vreme jo# uvekstatus i be% %akonske nedostajala uprocedure je <ormali%ovana na . kao najtrajnija među članovimameđunarodna policijska 2on<erencije bioor8ani%acija. .nternacionali%aci aktivnosti su bile planirane na ja kriminala kojapolicijskim sastancima i putem bi mo8laprepiske i%među policijski& opravdati slu7benika. u8lavnom evropski& bila realna%emalja."lo8a i %načaj . pravno8 dokumenta.5$OI 1: . i dru8e policijske sisteme koje su u skladu sa operacije . Or8ani%acija je bila %abrinutost u ve%iosnovana be% potpisivanja sa međunarodnimmeđunarodno8 u8ovora ili kriminalom.nterpol. osnovana je +1ujor#ke 1623.samostalno predu%ete od Međutim.jedinjenim policijske a8encije Ha ne 14 !r7avama. be% kontrole osnivanje nacionalni& vlasti.jedi#te . +3. aliostatka svijeta.3!-apolicijskim %nanjima i su u tom trenutkute&nikama. or8ani%acija trenutno po%nata posebno i%kao .

bili sumjesto u %emljama koje naj%načajnija prola%e kro% rapidne dru#tvene ostvarenja ovepromjene i te&nolo#ke 1. . '. Ono o čemu 1. !akle. komisija je or8ani%acije. u strukture . nove sisteme Motivacione utvrdila te&nolo#ki napredni& sredstava osnove %a policiju da sarađuju kro%%a međunarodnu policijsku /akođe.nternational 5riminal $rvo8 svjetsko8 $olice 5ommission. -ian8. kriminala koji su 16 0. '.sredstvima raspravljali or8ani%ovanjem i direktne učestvovanjem u ovoj komunikacije or8ani%aciji kako bi opravdali policije -policiji. 1662. +eE Gork) $rae8er $ublis&ers.tate .Bstem.5$O se %ala8ao dr7avnim jačanjem i internacionali%acij om borbe protiv 14 M. se odi8rali krajem 1: /&e .5$O jekomunikaciju. rata.saradnju preko nacionalni& kao #to su radio8ranica su nove vrste mre7e ikriminala koji su %au%ele publikacije. 16 . suprotnosti sa ne%8rapnim u prvom stepenu procedurama uslovljeno među-%akonskim ekstradicije. pro8rese. BureaucracB.3lbroE. /&e 0ise o< Modern $olice and t&e (uropean su policijskit&e . +eE Gork) 5ambrid8e %vaničnici "niversitB $ress.

".5. 0 Birokratska 3 autonomija .5$O je u cio ovom po8ledu u nal i%u%etna svjetlu ni političke i & kulturne 8r &etero8enosti ani koja ca. dru8de.2( ko .1 nu . . $ena L +.ikimić 4VO1 %a M(Đ"+ dir 30O!+ ( ekt $O-.303! m +1( un ika Među cij implikacijama u na činjenicu su i% da policijske me institucije đu istorijski po počele da sara đ uju lic ija posti%anjem ka birokratske autonomije je ko da se saradnja bi mo7e odvijati e<i među ka policijama sni nacionalni& dr7ava koje je mo8u biti sar veoma ađ ra%ličite u iva političkim.na8a o opstanaka na . obelje7ava ra%ne %emlje u (vropi i :. ek . i li pravnim dru8im pr aspektima.

k $olitička dal priroda je Međunarodne u od kriminalističk no o-policijske su or8ani%acije je na ironično . u 1 !akle. +apori va međunarodne či policijske nje saradnje su nic postavljeni na u osnovu da standarda po e<ikasnosti i lic sistema %nanja ijs o ke međunarodno ins m kriminalu tit koji bi mo8li uci da budu je %ajednički m policijskim o8 stručnjacima. pr Međunarodna ev kriminalističk a%i o-policijska ći or8ani%acija je sv bila u stanju oje da pronađe i na pro#iri svoje dle or8ani%acione 7n strukture i e objekte. or uprkos 8a činjenici da se ne članovi i or8ani%acije na nisu pr do8ovorili o avi jasnoj ti de<iniciji ko međunarodno ra 8 kriminala.po <unkcije koje lic su im ije dodjeljene od ob strane ja# dr7avni& nja vlasti.

a po nekoliko lic 8odina ije kasnije.19 str . čk or8ani%acija je o oči8ledno bila m ranjiva u ide smislu da se ol . 8dje su po or8ani%aciono vo bili usklađeni dil sa a nacističkom ek policijom. .5$Obu a tra8ično de otkriven kada isk je or8ani%aciju ori preu%eo #ć nacistički en re7im nakon a aneksije od 3ustrije 1639.do o8ijom i vel samim tim se a uključe u da aktivnosti or policije u 8a političke ni% svr&e.ako em praktične no posljedice m naci<ikacije na po .5$O nisu liti jasne. ko sjedi#te je ja premje#teno u se Berlin.5$O e predsedni#tvo na je dodjeljeno cio nacističkom nal %vaničniku ne policije. str 8odine. aci $otencijal da ja se politi%uje m rad o7 međunarodne e policije je u da slučaju . /e an 8odine.

političkoj . čini rat se. !anas. svr Or8ani%acijsk &e. vi#e . nala%i na a.. o članstvo je $o nastavio da se %a #iri i trenutno vr# se sastoji od etk policijski& u institucija i% !r 199 dr7ava. Od ori tada.komunikacije 8o stvara sve vi#e %a di potrebu e<ikasnijim ne na načininom sk saradnje koji up je neop&odan u %a po međunarodnu lic dimen%iju ije kriminalističk u e aktivnosti %a Br sprovođenje ise %akona. u8 /u7na o8 činjenica svj savremeno8 ets dru#tva je da ko borba protiv 8 kriminala. sjedi#te sti Međunarodne u kriminalističk po o-policijske liti or8ani%acije je čk postavljeno u e Jrancuskoj. lu.isk Bel8ija.5 a8endi $ praktično O svako8 naroda je #irom svijeta. re< (<ikasniji i or lako mi pristupačan sa i na transport 16 sredstva 4.

nterpol?I. Gork) 5ambrid8e $ress.D str. 21-44. -o8ic o< a +a%i<ication)/&e o< t&e ko 5ase . 2002. 20 . +eE da.tate ika (uropean . /&e 0ise o< t&e Modern 8o $olice and t&e ..ociolo8B. str "niversitB 1662.ne -ian8. uk 19 M.Bstem. 1 . '.nternational 5riminal $olice ja 5ommission H=. A/&e tur !e<lem.nternational 1ournal o< ' 5omparative .

koji je smje#ten u sprovođenje -ionu. sarađuju nao8romna većina aktivnosti 8lobalnom nivou. Jrancuska..nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji danas. u praksi."lo8a i %načaj . 0(J(0(+/+3 odr7ano8 1614.nterpola sve donera%umno . . bi se pobolj#ale iCeneralne +acionalni centralni biroi su dru8e uslu8e koje popunjeni isklju č ivo od strane mo7e da ponudi./3V-13+ diskutuje o 1( mo8ućnostima %a M(Đ"+30O!+ pojednostavljenje i ubr%avanje ( $O-.nterpola se odvija kro% je od su#tinsko8kancelarije osnovane u svakoj %načaja %adr7avi članici da slu7e kao <okusne tačke %a krivični međunarodnu saradnju. %vani č nika svoje %emlje i . %akona da Međutim. !ok je Ceneralni su učinjeni kakosekretarijat ve%an odlukama skup#tine.$O. policijske metoda strukture u svijetu se veoma identi<ikacije. .1. Cdje postoji vi#e od procedure jedne a8encije %a sprovođenje ekstradicije i %akona u istoj %emlji Hili po centrali%acije in<ormacija u ve%i8eo8ra<skim podjelama ili kao međ unarodni&od8ovor na ra%ličita vladina 16odjeljenjaI. Ove pravosudni sistem. . jedinstvene nacionalne o unapređenjupolicijske slu7be.2( međunarodni& . tera%likuju i često su veoma usklađivanja slo7ene.sto tako bilo bi očekivati da . Ovi ciljevi ostajui jurisdikcije nisu uvijek lako punova7ni ira%umljivi trećoj strani koja podupiru ulo8utra7i pomoć.nterpol čini 199 omo8ućava %emalja članica #irom sveta i policiji i dru8imima ultra-moderni Ceneralni a8encijama %asekretarijat. pitanja nadle7nosti kriminalaca. međunarodno8 kon8resa .5.303!+1( potra8a %a .ako neke %emlje imaju tra7enim osumnjičenicima.nterpol je u 8ranicama imao svojeposluju korjene upostavljeni& od strane %akona odlukama svoje dr7ave.nterpolkancelarije su po%nate kao ispunjava tu ulo8u+acionalni centralni biroi i %načajni naporiH+5BI. /3Č23 43 8odine da ".

/reba s&vatiti da pravni& pitanja nacionalni biroi ne od8ovaraju koja treba u%eti u ob%ir kada se bavena sve upite ili aktivnosti koje po %a&tjevu %aproističu i% međunarodni& pomoć i%%a&tjeva %a pomoć . $ress. kao i kako da se nastavi. 21 . Osnivanje Međutim.nternational $olice ON<ord) 5larendon koje se javljaju i5ooperation.nterpol and t&e se smanje te#koće$olitics o< . /u jeHarapski je radni je%ik u i često ni%Ceneralnom sekretarijatu 20 politički& iCeneralnoj skup#tiniI. article :4. " nekim %emljama. se to i de#ava inostranstva. u većini slučajeva.5$O-. <rancuski i #panski inostranstvu. istra8e poma7e da$olicin8 t&e Forld) . Malcolm.lokalne policijskein<ormacije dostupne o tome jedinice rutinski#ta mo7e i ne mo7e da se uradi. 1696. posjeduju neop&odno %nanje$roblem je%ika je preva%iđen je%ika da bi mo8liunutar .nterpola u velikoj meri da odr7e dijalo8o8raničavajući komunikaciju sa svim svojimna tri @@slu7bena je%ika@@kole8ama uen8leski. slu7e kako bi se 20 .+/(0$O5onstitution and Ceneral osi8uralo da su 0e8ulations. nacionalni biro slu7i kao +acionalni& centralni& biroaposrednik %a vitalnu kao re<erentne tačke %a međunarodne 16 3nderson.

. takve kontakte te je i%ričito %a napravljena u pr %vaničnim en u8ovorima ili os spora%umima. pr naročito kada em je%ik nije a barijera. na dru8e strane. način tak re#avanja o iproblema. $ena L +. i% $ostojanj me e nacionalni& đu biroa ne dr isključuje u8 mo8ućnost i& direktno8 na kontakta cio i%među nal policijski& vlasti. cio postoje nal po%itivne ni prednosti centrali%acije . .ikimić m biroima ve dru8i& %u %emalja. ni u nekim & slučajevima.". bir odredba %a oa. od dr ponekad mo7e doka7e u8 da naje<ikasniji i&. u% po puno m po#tovanje oć pravni& ka %a&tjeva koji mo8u ko se primjeniti. 4aista. %a $od uslovom &tj da je takav direktan ev kontakt a pa7ljivo %a rukovođen.

nacionalni& vrl biroa nikada o ne treba rea %anemariti lne kada se op ra%mi#lja o as direktnom no kontaktu.nterpol se or suočava sa 8a o8romannim n i%a%ovom u sa ra%voju pr sistema koji bi e8l radio br%o i ed e<ikasno kad o 8od bi bilo m koje od ti& na %emalja trebali sa da ra%8ovaraju sa m jedni 22 ost dru8ima. !akle. %a ist medij ra komunikaciju .21 sti .1. i . ju 23 ak M0(O3 o ne $reduslo po v %a saradnju sto bilo koje vrste ji su jed od8ovarajuća an sredstva ce komunikacije. tako aln +e kao e davno. a.235.in< 8e i operacije or pojedinačni& ma policijski& cij a8encija. na 2OM"+ sta . +a vrijednost pri konsultantova mj nja er. ntr "% članstvo aln 199 %emalja.

ek upravljanje. kriminalcima. mno8e e %emlje su ko <inansirale ji kupovinu po . u% po%natija kao da 0e8ionalni n pro8ram sis te moderni%acije. se m da %a obe%bjedi tel instaliranje. da će sa n. !a .se ve%uje svaki ko od nacionalni& ris biroa putem etil po#te i a omo8ućava M automatski or pristup %e centralnoj ba%i ov podatakaa in<ormacija o a% međunarodno bu m kriminalu i ka. cij . nekim be %emaljama biti %bj potrebna ed <inansijska an pomoć. o odr7avanje i m obuka %a ove un %emlje ika besplatno.pak. i !onijeta je po odluka. e<i jo# kada je bio ka sistem planiran. im a bilo je jasno.ako na cjena s instaliranja. or pokretanja i 8a odr7avanja ni% neop&odne aci opreme je ja pristupa č na.

+ ve J ći O na 0 3< M rik e. op re 4 me V . 1u / 7n . 8o M di . ik u O ko B ris .j + ev 3 er na . 3 3% 5 ije . i . ne . a i ' (v ro . . su 1 im 3 ale vel . pa. a Č 3 2 me rik . . O Ve 0 ć od 2 16 0 6 .so t od ovo8 pst novo8 ve sistema.23 ne 9.

nal 2oeni8. !. asp cio 23 !.i an nterpol.3 preko .asp str 22 "0-) &ttp)KKEEE. str.intK$ubli je cK0e8ionK!e<a od ult. se 21 "0-) em itu &ttp)KKEEE. $olice & 5ooperation) bir 3Forld $erspective. Većina 3 od ti& poruka 1 su saop#tene + bilateralno ili .nterpolove V centralne ( telekomunikac P ijske stanice u / -ionu. -eNin8ton oa 31. O +acionalni ! biroi takođe 3 mo8u i%abrati / da dijele 3 in<ormacije 2 koje prenose 3 sa Ceneralnim sekretarijatom dobrobit i#e %a od dru8i& mi %emalja lio članica. kako inicirali n bi ve%u. multilateralno ' među %emljama $ članicama. Books.intK$ ublicKicpoKc e ore<unctions na Ksecure5om. . po ru u%imajući u ka ob%ir 8o internacionaln di# i kriminal i nje kriminalce.nternational ni !as. 2. 2001 . 1.int erpol.

22 .

. na primer. +a primjer."lo8a i %načaj . istra7itelj mo7e navede ključne se pro#ire naporda karakteristike predmeta koje je istra7ivanja u pitanju. " poslednji& nekoliko posvećena je8odina. ba%a ukradene će biti identi<ikovan podataka i. a %atim čekati od8ovor nekoliko oblasti.JI 24 . ako je slika dostupna. se rutinskikoja je omo8ućena novom prosleđuju telekomunikacionom Ceneralnom opremom.nala%io. /akođeaktivnosti smatraju da su od međunarodno8 %načaja.nterpola ima prika%uje se na mre7i u cilju odjeljenje %a poređenja.koji bi pripremao jedan od 1edna od ti&slu7benika koji se tamo oblasti. kro%pretra8e takođe obe%beđuje du8 sistemautomati%ovan pristup i%ve#tavanja. Ovadetaljima koji se odnose na ba%a omo8ućavalice čije &ap#enje je tra7eno sa po8ledom na ekstradiciju Ceneralnom sekretarijatu daHuklju čujući i <oto8ra<ije to8 pru7i osnovnelica i otiske prstiju. distribuiraju članicama. Čak #ta vi#e.nterpola je 0anije je nacionalni biro moćno skladi#te i mo8ao da pristupi sistem in<ormacijama i% Ceneralno8 pronala7enja kojisekretarijata samo slanjem uključuje poruka. $o#toukoliko istra7itelj posjeduje se od istra7iteljaumjetničko djelo koje mo7e često %a&teva dabiti ukradeno. kao i detalje o pojedincima ilidru8im kriminalcima čije se 8rupama. posebno 2riminalistič<alsi<ikovani& valuta i ko-in<ormacioni ukradeni& umjetnički& djela. 3utomatska metoda sekretarijatu. Bilo koji predmet in<ormacija koji ima karakteristike kao i ve%ani& %a one snimljene na sistem kao imovinu. . obe%bjeđuje 3utomatska metoda podatke %a ra%ne pretra7ivanja takođe in<ormativno omo8u ć ava dru8e vrste obavje#tajne pretra7ivanja kro% dodatne biltene koji se ba%e podataka.nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji sumnjive imovine. sistem . 8dje je in<ormacije odostupnoI. pomoć unedavni ra%voj se tiče pitanja identi<ikaciji ukradeni& motorni& vo%ila. ovaj proces je in<ormacijama automati%ovan i od8ovor se ve%anim %amo7e dobiti u sekundi %aplijenu dro8a)koristeći automati%ovane nove in<ormacijemetode pretra8e H3.

i te&nolo8ije koja je dostupna !ok suCeneralnom sekretarijatu. jednostavno <unkcioni#e kao propisi koji5entar %a in<ormacije. -. nacionalni biroipostoji %načajan potencijal %a primarna . :. 1664. police cooperation in dru8im slu7bama"nderstandin8 (urope) settin8 a <rameEork <or 23 analBsis.% to8 re8uli#u ra%lo8a. OviHspora%umeI. .nterpolom. strane sami& "% bo8atstvo in<ormacija 2: %emalja. radije ne8o da .earc& JacilitB do%voljavaju 2: 1. FoodEard. 0.!etalji o svimkoje i%vr#avaju policijsku vo%ilima misiju../urnbull. . 4emlje članice automatski sklapaju međusobne u8ovore pretra7ivač.nterpol da ra%vije svoju ulo8u nacionalne tačkeu oblasti kriminalističko8 u kontaku saobavje#tavanja. posvećena 8rupi automatsku obučeni& kriminalistički& metodu pretra7ivanja 24 3utomated . str. 3utomatsko %abilje7enim kaopretra7ivanje podataka mo7e ukradena nabiti od oči8ledne vrijednosti na nacionalnim aerodromima i dru8im indeksima mo8ulokacijama 8dje se vr#e 8rani biti snimljene načne kontrole.Fillis. kako bi podaci seiskoristile mo8ućnosti koje im a7uriraju ručno ilipru7a pristup ovoj metodi na automatski odaerodromima.BenBon. direktan pristup3.

an Ova jedinica ali je postala tič centar ara i%vrsnosti %a Q kriminalističk 3n e anali%e i to ali je jedinstveno tič mjesto %a ka kori#ćenje kri in<ormacija mi koje proi%ila%e nal i% cijelo8 isti svijeta. . $ena L +. čk (vropski o. Oni e ali takođ tič sarađuju kako pomo8li ki bi .nterpola je avj otprilike e#t udvostručio ajn prvobitni broj a %emalja slu članica.ikimić m so<tverima. kao 7b posljedica a -politički& u je %bivanja isto č noj i os centralnoj no va (vropi. na (vropski biro %a ve%u i %natno se op pro#irio i u re veličini i ml statusu i sada jen ima tim a %vaničnika sa koji vrl obe%beđuju o pokrivenost so< ra%ličiti& isti lin8vistički& cir oblasti i pravosudni& ani u m sistema an (vropi.".re8ion ob .

imi8racioni& na ro slu7bi. kao i dn ra%ličiti& i& <ederalni& i% &it a8encija .2. i đu carine. a i ka V3+13 ko 1o# jedna bi ulo8a se od je pr . or .nterpola ev uslu8a a%i pove%ivanja. me 7andarmerija. #le Ceneralni te# sekretarijat u je ko -ionu @@opremljen@@ će i% u osobljem ra%ni& sar ad a8encija. m Među njima pr su i %vaničnici ać i% enj tradicionalni& em policija.jedinjeni& ni & dr7ava. oni na rade u bliskoj cij saradnji sa u dru8im ko jedinicama u m okviru pli Ceneralno8 ko sekretarijata i va sa ni nacionalnim & biroima.ko čajeva. tamo i% skoro br četrdeset ra%li %i čiti& %emalja. slu Jormalne . era "-OC3 cij $OV(4. op 6.asvim di prirodno. nji postavljeni& .

%i +1i&ova ulo8a sa se %natno po ra%vila od jed tada. eu 1o# 16 4. ini ovi slu7benici m %a ob pove%ivanje las imaju ulo8u ti koja ma podra%umjeva kri pru7anje mi savjeta u ve%i nal sa pravnim i ite te&ničkim ta. mo8ućnostim ali a %a istra8e du svi& vrsta.ob bila i av ne<ormalna e% obave%a e poma8anja %a nacionalnim ve biroima i ći operativnim nu istra7iteljima ov u re#avanju i& pitanja slu saradnje u 7b kojima se eni lična ka intervencija se poka%ala kao sas od8ovarajuća toj ili neop&odna. ru 8odine. !anas. 8o poma7u u je ra%meni . %emlje ko (vropsko8 vo re8iona slo7ile đe su se da nj <ormiraju u an8a7ovanje in< tima %a or pove%ivanje ma slu7benika %a cij narkotike da am rade u a uCeneralnom ve sekretarijatu.

in< vanje ad &oc or radne 8rupe ma ciljajući cij speci<ične a uslučajeve. -eNin8ton ni% 32-4 Books. ka 2oeni8. to (vropski ku slu7benici %a kri pove%ivanje mi su an8a7ovani nal i% %emalja isti #irom (vrope čk kao i i% e (vropsko8 ist biroa %a ra pove%ivanje. ko 3merici i or 3%iji. !o nedavno.nterpol?s in e irole international po police cooperation. anj 'i8don. !. 2001. 2. !as. $olice (Nacutive 7a . . ali ovaj di debalans je na ra%matran u cij kontekstu i @@re8ionali%acij slo e@@ politike 7e ..nterpola.nternational o i$olice or 5ooperation) 3Forld 8a $erspective. .Bmposium. 1. pr raspolo7ivi ać resursi su bili enj manje e ira%vijeni %a po pru7anje ma <ormalni& 8a uslu8a nje pove%ivanja u u 3<rici.2 ni & slu čaj ev 2. str. !. .nternational dr 4. . a. 8e. ov 2 $.

.Vie nna. 24 . 166.

odnosnoi%menom strukture . odvijao veoma 7iv%emljama članicama. "% to.nterpolu i dostavljati u obratno. kao i otkrivanje. kao i mno8e%atim ra%ličiti propisi u dru8e.pitanju ova osetljiva materija.avremena se na re<orme sredstva ve%e iodnose or8ani%acijske strukture. potrebno je i% %apadne ipojednostaviti <ormalnosti %a i%među srednje (vrope %akomuniciranje %emalja. /o se relativno sporo8 naro č ito odnosi na op#te8 instituta međ unarodneunapređenje saradnje među krivično pravneevropskim %emljama. svakakoin<ormacija. Be% ob%ira na to #to je pomoći u uslovima najče#će 432-1"Č3 subjektivni& međ unarodni& 2 stavova i tumačenja. pitanju) otkrivanje učinioca Veoma krivično8 dela. pored ostali&pravovremenu ra%menu <aktora.nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji +a#a %emlja. bilo koja <a%a da je u inostranosti. policija pojedini& %emalja . kada je u . koja sadr7e nisu 8arantovali skoro nikakav elemente uspe&. oduvek. nijematerijalnom i procesnom krivičnom pravu. i%olovanost i po#teđena je%ičke barijere u krivični& dela međusobnom komuniciranju. koje transporta se moraju prila8o đ avati omo8ućavaju promenama s kriminalcima dapolitičkim ob%irom na to da se u aktivnost br%o prela%e i% jedno8 mesta uove or8ani%acije uključuju dru8o i da na tajnovo<ormirane dr7ave. nje8ovo dinamičnom rastu&vatanje ili i%ručenje. !alja u pravcu promet ljudi inastojanja unapre đ enja saradnje i%me đu dobara. pri čemu se doprinosi imoraju koristiti prednosti 8eo8ra<ski polo7ajte&nolo#ko8 napretka kako bi na#e %emlje prekose ova ra%mena maksimalno koje vode puteviubr%ala. i preko ve ć oj meri stru č ne materijale koji& se.nterpola. ra%vijanje odre đeno8 $okretanje standarda uslu8a koje će se slo7eno8 i pru7ati č lanicama."lo8a i %načaj .nterpola kriminaliteta kodusmerena su na inten%ivnu i nas. unaprediti analiti čki Bliski istok i rad u . " način i%be8nuskladu sa tim je i nastojanje %a or8ani%acione &vatanje. ove vrste +astojanja .

vo%ila i slično. Mada takva or8ani unutra#nji&saradnja naila%i na te#koće. veoma obimna i . čine i i sa or8anima samu saradnju mno8o be%bednosti inten%ivnijom i dinamičnijom %emalja koje nisu ne8o #to je predviđaju pravila članice ove . ile8alni promet sprečavanja i vatreno8 oru7ja i municije.nterpola.nterpolapolitičko8 stanovi#ta. poslova ostvarujukako političke tako i sa policijskimproceduralne prirode. 2 : .nten%iviranje saradnje plodonosna. opasnost koju sa na#a %emlja sobom nose pojedini od ovi& nastoji da oblika kriminaliteta. ona je %načajna ne dru8i& %emalja usamo sa operativno8 već i okviru . su%bijanja dro8e. ona neop&odno je %bo8 je nedovoljna da sprečavanja i su%bijanja bi u potpunosti speci<ični& oblika ispunila postojeće kriminaliteta kao #to su %a&teve terori%am. Be% kriminaliteta na ob%ira na saradnju međunarodnom or8ani%ovanu posredstvom planu. manje8 or8ani%acijama je obima. uspostavi saradnju prvenstveno terori%am.nterpola. 4bo8 to8a .saradnja kojuor8ani%acije.

onal Bureaucrac $olice +eE 5oopera B. ! Fomen and 5&ildren. $olicin8 t&e Forld) 2001. . $art One. "nivers . -.+/(0$O Cei<ma n. 1964FoodEard. . -eNin8t 9.Bstem. -ea8ue o< itB +ations. '. 3lbroE.&alt Ceneral 2ill) 0evolut 0e8ulation s.tate . $ena L +. -ian8. . 1. /erroris m in:.". $ublications 2. /&e -.. $rinceto police cooperation n) in (urope) settin8 a $rinceto <rameEork <or n analBsis. t&e . 1. 162 .pecial BodB o< (Nperts on /ra<<ic 166:./urnbull. . Ceneva) 2oeni8. 1664.Fillis. 3 4. M. o< t&e Modern 0ise /( $olice and t&e 03 (uropean . /" +eE Gork) 5ambrid8e 0 "niversitB $ress.5$O. !as. 0ussia 3. . 3) 1662. 0eport o< $ress. on 3nderson.ikimić .nterpol and t&e $olitics o< 3. . 1696. ' . M. o< t&e !. 16 0.nternati . 1. -ea8ue o< +ations. Gork) tion) 3Forld $rae8er $erspect $ublis&ers. ive. in2. article ionarB :4. BenBon. 0. /&ou 5onstitutio n and . 161"nderstandin8 . Books.

. B. !e<lem.nternational A/&e 5riminal 1ustice -o8ic 0evieE.nternati $rae8er onal $ublis&ers $olice . tion..nternational 5larend $olicin8 in 16t&on 5enturB (urope) $ress.Bmposium.. created and 10.. +ational . /&e $olice "nion M o<6. JO br 94. 4:K Ceneral oE 5orrespondence . .ociolo 3rc&ives. $. t&e 5&ica8o) . $ublic 5ompar 0ecord O<<ice ative H$0OI. .D. o< 14. Bu . 19:1-19. $. +a%i<ica 12. 5ommis 'i8don. (n8land..nternati "niversitB o< onal 5&ica8o $ress. Blau. ON<ord) A. .nterpol?s sion role in international H=. 3narc&ist +e 5on<erence o< 1969 E t&e Ori8ins o< and Go . 1969..talB.ir $. 0ecords 2002. be<ore 160. M.nterpol. 166. 4. 2eE. M.nterp police cooperation. 5oopera 11.D 1ournal o<rk) 5ontemporarB .nternati $olice (Nacutive onal . ucr 1ensen.tates. 1ournal Vienna.nternational 3nti. !e<lem. 0. 16 0. ol?I..D.nternational . 5rimina 16::. o< 166. in&erited bB t&e 3l Jorei8n O<<ice. A/&e acB . l $olice13. tion)/&e /&e !Bnamics o< 5ase o< BureaucracB.Cerman . 8B. . rea 1:. 5urrie.

. E. secure5o 1 m. "0-) 6:&ttp)KKEE 69.intK$ublic (ncBclo K0e8ionK! pedia o< e<ault.16. E. $erspective. &ttp)KKEE Miller. .asp 5rimino lo8B.interpol +eE .-) 0.intK$ublic Gork) KicpoKcore 0outled <unctionsK 8e. (isenstadt. Fri8&t H16:. 'istorical . BureaucracB in 1.asp 2 .'istorB. and 1.cott. .interpol /&e . +. . "0-) M.I 16 1. str. and 5ompanB. Joresman 3. 1691. . 19.

. Over t&e course o<t&e 16t& centurB Eere oriented at protectin8 establis&ed &istorB."lo8a i %načaj . . BroadlB.nternational &as been <or police. to 8raduallBdevelopment. international especiallB on t&e (uropean police activities &ave taken oncontinent. t&e <orms o< police eNpansion o<international cooperation t&at t&rou8&out national states.nterpol. abandon politicalcoordination. t&eas . police institutions recent a8e o<be8an to collaborate across t&e 8lobali%ation.nternational varietB o<5riminal $olice 5ommission. police institutions cooperation.nternational police activitiesF&en t&is structural condition are not t&eo< institutional autonomB Eas invention o< t&e<ul<illed.nterpola u međunarodnoj policijskoj saradnji <ocus on distinctlB criminal 8oals and to move <rom momentarB and limited <orms ROLES AND o< cooperation to t&e creation IMPORTAN o< more permanentlB CE OF structured arran8ements o< INTERPOL cooperation. police tasks to . /&us. t&e or8ani%ation knoEn todaB objectives. Eould ultimatelB di<<erent <orms inlead to t&e establis&ment in pursuit o< a1623 o< t&e .nternational IN police or8ani%ations Eit& INTERNATI broad international ONAL representation Eere not POLIC <ormed until police institutions E &ad become su<<icientlB COOPE autonomous <rom t&e political RATIO centers o< t&eir respective N national states to <unction as independent Abstract: relativelB pro<essional bureaucracies. /&eborders o< t&eir respective &istorical roots o<national states on t&e basis o< s&ared conceptions concernin8 international development and policin8 todaB 8ot&e en<orcement o< international back to at least t&e 16t& centurBcrime. autocratic political re8imes.nterpol. t&e ori8in. . &istorical trend Key wor s: .

2 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful