I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT

1
I Naučno stručni skup
Preduzetništvo, i nženjerstvo i menadžment
Zrenjanin, 10.12.2010. god.
Tema:
“Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment“








ZBORNIK RADOVA




















Zrenjanin, 2011.
I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
2








I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
3


PROGRAMSKI ODBOR:

1. Dr Smiljana Mirkov, VTŠSS Zrenjanin (predsednik),
2. Dr Robert Molnar, VTŠSS Zrenjanin (sekretar),
3. Dr Ilija Ćosić, FTN Novi Sad,
4. PhD Dorijan Nedelcu, Univerzitet „Eftimie Murgu“ Resita/Romania,
5. Dr Vojin Grković, FTN Novi Sad,
6. Dr Slobodanka Markov, Prirodno – matematički fakultet, Novi Sad,
7. Dr Aleksandar Jovanović, Steinbeis Institute, Stuttgart/Germany,
8. Dr Ratko Nikolić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad i
9. Dr Miroslav Bobrek, Mašinski fakultet Banja Luka/Republika Srpska.




ORGANIZACIONI ODBOR:

1. Dr Robert Molnar (predsednik),
2. MSc Marija Matotek (sekretar),
3. Dr Smiljana Mirkov,
4. Dr Zdenka Đurić,
5. Mr Dušan Malić,
6. Imre Makai,
7. Radomir Panić,
8. Radmila Erski i
9. Ljiljana Leleš.

I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
4


I Naučno stručni skup
Preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment
Tema:
“Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment“

ZBORNIK RADOVA

Izdavač:
Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

Glavni i odgovorni urednik:
Dr Smiljana Mirkov, direktorka VTŠSS u Zrenjaninu

Urednici:
Dr Smiljana Mirkov
Dr Robert Molnar

Tehnička priprema:
MSc Marija Matotek
Imre Makai

Štampa
Štamparija VTŠSS u Zrenjaninu

Tiraž
60 primeraka

ISBN 978-86-84289-41-6


I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
I
SADRŽAJ

U UV VO OD D. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . V V
1. I. Ćosić, Ž. Tekić
O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JE E Z ZA A P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IŠ ŠT TV VO O, , I IN NŽ ŽE EN NJ JE ER RS ST TV VO O
I I M ME EN NA AD DŽ ŽM ME EN NT T U U D DR RU UŠ ŠT TV VU U Z ZN NA AN NJ JA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 1
2. V. Grković
O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JE E, , N NA AU UK KA A I I T TE EH HN NO OL LO OG GI IJ JA A, , S ST TA AN NJ JE E
I I M MO OG GU UĆ ĆN NO OS ST TI I. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 11 1
3. D. Dobrosavljević
A AR RT TE ES S M ME EC CH HA AN NI IC CA AE E. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .2 25 5
4. S. Mirkov
P PO OČ ČE ET TC CI I I I R RA AZ ZV VO OJ J I IN NŽ ŽE EN NJ JE ER RS SK KO OG G O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JA A U U S SR RB BI IJ JI I . .. .. .. .. .3 33 3
5. Ž. Tekić, I. Ćosić, V. Todorović, M. Jovanović
T TH HE E I IN NT TE ER RP PL LA AY Y O OF F E EN NT TR RE EP PR RE EN NE EU UR RS SH HI IP P, , T TE EC CH HN NO OL LO OG GY Y A AN ND D
B BU US SI IN NE ES SS S A AT T U UN NI IV VE ER RS SI IT TY Y S SE ET TT TI IN NG GS S . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .4 41 1
6. N. Šabić
M MO OD DE EL L O OF F E EN NT TR RE EP PR RE EN NE EU UR RI IA AL L U UN NI IV VE ER RS SI IT TY Y. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .4 47 7
7. D. Miletić, E. Jeremić, S. Blagojević
U UT TI IC CA AJ J G GL LO OB BA AL LI IZ ZA AC CI I J JE E N NA A O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JE E M ME EN NA AD DŽ ŽE ER RA A
I I P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IK KA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .5 55 5
8. I. Simić
O OR RG GA AN NI IZ ZA AC CI IO ON NO O U UČ ČE EN NJ JE E U U F FU UN NK KC CI IJ JI I R RA AZ ZV VO OJ JA A
K KO OR RP PO OR RA AT TI IV VN NO OG G P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IŠ ŠT TV VA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .6 63 3
9. V. Todorović, Ž. Tekić, M. Jovanović
P PO OD DS ST TI IC CA AN NJ JE E P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IŠ ŠT TV VA A M ML LA AD DI IH H – – R RA AZ ZV VO OJ JN NA A Š ŠA AN NS SA A
S SR RB BI IJ JE E. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .6 69 9
10. V. Kopanja
P PR RO OM ME EN NA A P PA AR RA AD DI IG GM ME E P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IČ ČK KO OG G O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JA A U U
S SR RB BI IJ JI I . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .7 75 5
11. R. Molnar, Z. Eremić
N NE EF FO OR RM MA AL LN NI I V VI ID DO OV VI I O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JA A
Z ZA A P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IŠ ŠT TV VO O U U S SR RB BI IJ JI I. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .8 83 3
I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
II
12. M. Radišić
U UL LO OG GA A I I Z ZN NA AČ ČA AJ J S ST TR RU UČ ČN NE E P PR RA AK KS SE E
N NA A S ST TR RU UK KO OV VN NI IM M S ST TU UD DI IJ JA AM MA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .9 91 1
13. D. Jašin
O OB BR RA AZ ZO OV VA AN NJ JE E Z ZA A E EK KO O- -M ME EN NA AD DŽ ŽM ME EN NT T. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .9 97 7
14. D. Radovanović
U UP PR RA AV VL LJ JA AN NJ JE E V VA AN NR RE ED DN NI IM M S SI IT TU UA AC CI IJ JA AM MA A – –
S SP PE EC CI IJ JA AL LI IS ST TI IČ ČK KE E S ST TU UD DI IJ JE E. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 10 01 1
15. Z. Đurić
E EK KO ON NO OM MS SK KO O V VR RE ED DN NO OV VA AN NJ JE E I IN NO OV VA AC CI IJ JA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 10 05 5
16. Č. Avakumović, J. Avakumović, R. Kandić
K KO ON NC CE EP PT T P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IČ ČK KI IH H S ST TR RA AT TE EG GI IJ JA A . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 11 13 3
17. M. Runić
K KO OM MP PL LE EK KS SN NO O A AN NA AL LI IT TI IČ ČK KE E M ME ET TO OD DE E O OC CE EN NJ JI IV VA AN NJ JA A N NI IV VO OA A
O OR RG GA AN NI IZ ZA AC CI IJ JE E . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 12 21 1
18. J. Avakumović, J. Avakumović
M ME EN NA AD DŽ ŽM ME EN NT T S ST TR RA AT TE EG GI IJ JA A R RI IZ ZI IK KO OM M
U U P PR RE ED DU UZ ZE ET TN NI IŠ ŠT TV VU U. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 12 29 9
19. M. Ristić Runić, S. Mirkov, M. Matotek
M ME ET TO OD DO OL LO OŠ ŠK KA A P PO OS ST TA AV VK KA A I IS ST TR RA AŽ ŽI IV VA AN NJ JA A
P PR RO OF FE ES SI IJ JE E M ME EN NA AD DŽ ŽE ER R. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 13 37 7
20. V. Tot, T. Savić Tot
U UP PR RA AV VL LJ JA AN NJ JE E Z ZN NA AN NJ JE EM M M ME EN NA AD DŽ ŽE ER RA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 14 45 5
21. D. Živković, V. Požidaeva, R. Popović
U UP PR RA AV VL LJ JA AN NJ JE E I IN NV VE ES ST TI IC CI IJ JA AM MA A
U U M ME ET TA AL LO O P PR RE ER RA AĐ ĐI IV VA AČ ČK KO OJ J I IN ND DU US ST TR RI IJ JI I
P PR RI IM ME EN NO OM M S SO OF FT TV VE ER RS SK KO OG G P PR RO OG GR RA AM MA A B BP PW WI IN N. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 15 53 3
22. J. Avakumović, G. Savanović, J. Avakumović
U UP PR RA AV VL LJ JA AN NJ JE E I IN NV VE ES ST TI IC CI IJ JA AM MA A K KA AO O D DE EO O F FI IN NA AN NS SI IJ JS SK KO OG G
M ME EN NA AD DŽ ŽM ME EN NT TA A U U P PR RO OI IZ ZV VO OD DN NO O P PO OS SL LO OV VN NI IM M S SI IS ST TE EM MI IM MA A. .. .. .. .. .1 16 61 1
23. D. Soldat
T TE ER RO OT TE EH HN NO OL LO OŠ ŠK KI I P PR RI IS ST TU UP P P PR RO OC CE ES SU U I IN NV VE ES ST TI IR RA AN NJ JA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 16 69 9
24. P. Subić
P PO OS SL LO OV VN NO O I IN NF FO OR RM MI IS SA AN NJ JE E D DO ON NO OS SI IO OC CA A O OD DL LU UK KA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 17 75 5
I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
III
25. S. Milovanović
R RE EI IN NŽ ŽE EN NJ JE ER RI IN NG G P PO OS SL LO OV VN NI IH H P PR RO OC CE ES SA A
I I M ME EN NA AD DŽ ŽM ME EN NT T I IN NF FO OR RM MA AC CI IO ON NI I S SI IS ST TE EM MI I. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 18 81 1
26. Ž. Eremić
L LA AN NC CI I M MA AR RK KO OV VA A U U F FU UN NK KC CI IJ JI I P PO OB BO OL LJ JŠ ŠA AN NJ JA A N NA AV VI IG GA AC CI IJ JE E
A AD DA AP PT TI IV VI IH H V VE EB B S SA AJ JT TO OV VA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 18 87 7
27. D. Jovanić
V VI IZ ZI IJ JA A I IN ND DU US ST TR RI IJ JE E Z ZA AV VA AR RI IV VA AN NJ JA A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .1 19 95 5
28. M. Rančić, V. Mulić, M. Notaroš
M ME ET TO OD DA A Z ZA A A AN NA AL LI IZ ZU U P PR RE EN NO OS SA A T TO OP PL LO OT TE E
U U P PO OD DN NO OM M G GR RE EJ JA AN NJ JU U K KA AO O P PR RO OC CE ES SU U
S SA A Č ČI IS ST TI IM M V VR RE EM ME EN NS SK KI IM M K KA AŠ ŠN NJ JE EN NJ JE EM M. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .2 20 03 3
29. C. Žepinić, V. Mulić
M MO OD DE EL LI IR RA AN NJ JE E G GA AS SN NO OG G G GR RE EJ JA AČ ČA A V VA AZ ZD DU UH HA A
F FA AR RM MI I " "S SY YS ST TE EM MA A - - I IN NF FR RA A" " Z ZA A P PO OT TR RE EB BE E Z ZA AS ST TU UP PA AN NJ JA A
" "E EU UR RO OT TE EH H- -G GA AS S" "- - A A. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .2 21 11 1
30. N. Soldat
E EN NE ER RG GE ET TS SK KA A E EF FI IK KA AS SN NO OS ST T B BI IO OG GA AS SA A
K KA AO O N NO OV VO OG G V VI ID DA A E EN NE ER RG GI IJ JE E. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .2 21 19 9
31. V. Mulić, D. Jovanić, A. Rajić
N NU UM ME ER RI IČ ČK KI I S ST TR RU UG G T TU U- - 4 48 80 0 U U R RE EK KO ON NS ST TR RU UK KC CI IJ JI I I IS SP PL LA AČ ČN NE E
P PU UM MP PE E. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .2 22 25 5
32. M. Mijatov, L. Čelar
D DI IZ ZA AJ JN NI IR RA AN NJ JE E, , P PR RO OV VE ER RA A N NA AP PO ON NA A I I O OP PT TI IM MI IZ ZA AC CI IJ JA A
P PR RE ES SE E Z ZA A B BR RI IK KE ET TI IR RA AN NJ JE E P PI IL LJ JE EV VI IN NE E
P PR RI IM ME EN NO OM M P PR RO OG GR RA AM MA A S SO OL LI ID DW WO OR RK KS S. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .2 23 33 3
33. B. Nikin, M. Sivački
Š ŠT TE ET TN NA A Z ZR RA AČ ČE EN NJ JA A Č ČO OV VE EK KO OV VE E R RA AD DN NE E I I Ž ŽI IV VO OT TN NE E S SR RE ED DI IN NE E. .. .2 24 41 1








I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
IV











































I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
V

UVOD
Zbornik radova naučno – stručnog skupa je imao za cilj da pruži
doprinos razvijanju preduzetničke kulture u srpskom društvu, sa
akcentom na podsticanje njegovog najzdravijeg vida – proizvodno
preduzetništvo, u čijoj se osnovi nalazi inženjerska inovacija. Polazeći
od činjenice da se u osnovi razvoja modernih društava nalazi znanje,
organizatori skupa su se opredelili da njegova podtema bude
obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment. U odnosu
na postavljen cilj, oblasti koje su bile u centru pažnje pisanih radova i
usmenih saopštenja su sledeće:
– priroda preduzetništva i značaj preduzetničke kulture u Srbiji,
– uloga inženjerskih inovacija u razvoju društva i načini
njihovog unošenja u ekonomski život Srbije,
– analiza najnovijih dostignuća u oblasti obrazovanja za
preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment,
– zastupljenost programskih sadržaja iz preduzetništva i
menadžmenta u inženjerskim kurikulumima na domaćim
inženjerskim fakultetima i visokim inženjerskim školama,
– uloga i značaj neformalnog obrazovanja za preduzetništvo i
menadžment,
– načini osnaživanja inženjerskih obrazovnih programa
sadržajima iz preduzetništva i menadžmenta, kako bi budući
inženjeri bili u stanju da kompetentno i hrabro odgovore na
tržišne izazove.
Zbornik radova sadrži četiri tematske celine: preduzetništvo,
inženjerstvo, menadžment i obrazovanje za ove tri oblasti rada.
U uvodnim radovima razmatrane su najkrupnije pojave,
manifestovane krajem dvadesetog veka u Svetu – globalizacija i
eksplozivni rast kvantuma znanja. U tom smislu posebno su razmotreni:
globalna neravnomernost razvoja pojedinih zemalja i tokovi globalnog
obrazovanja, osnovni aspekti međusobnih veza znanja, ekonomije i
konkurentnosti država, ali i pojedinačnih regiona, odnosno njihovih
privreda. Takođe je dat pregled osnovnih pokazatelja razvoja visokog
obrazovanja u Srbiji i, u tom svetlu, aspekti budućeg razvoja visokog
obrazovanja kod nas. Razmotrene su moguće varijante povezivanja
obrazovanja, naučnog istraživanja, tehnologije i preduzetništva i
I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
VI
formiranje odgovarajuće organizacione infrastrukture u Srbiji i u
Vojvodini i putevi razvoja visokog obrazovanja.
Istaknut je značaj razvoja preduzetništva za razvoj privrednih
potencijala ali je posebno ukazano na značaj inženjerstva,
preduzetništva i menadžmenta u budućnosti i potrebe za sinergijom u
obrazovanju kako bi nove generacije bile spremne za tri najvažnije
vrste posla u budućnosti: identifikaciju problema, njihovo rešavanje i
razmenu ideja. Istovremeno je ukazano na elemente u kojima
univerzitet može dati značajan doprinos razvoju preduzetništva,
posebno na regionalnom nivou, kreirajući preduzetničku klimu,
povezujući industriju, obrazovanje i istraživanje.
Autori ističu da je preduzetničko ponašanje način razmišljanja,
opredeljen kreativnim pristupom poslovanju, a što se ogleda u
prihvatanju rizika i promenama zasnovanim na inovativnom delovanju,
koje stvara uslove za poslovni razvoj.
Jedan od bitnih činioca stvaranja povoljne preduzetničke klime i
konačno preuzetničke kulture, je i preduzetničko obrazovanje, koje ima
svoju specifičnu problematiku, u odnosu na klasično obrazovanje
Priprema nove generacije preduzetnika, koje imaju razvijen
ovakav način razmišljanja je jedna od šansi Republike Srbije za
postizanje međunarodne konkurentnosti. Obrazovni sistem se dakle,
mora transformisati u smislu da kod đaka razvija divergentni način
razmišljanja, za razliku od reproduktivnog znanja koje je i danas još
uvek imperativ u obrazovnom sistemu Srbije.
Pored samog nastavnog sadržaja, problem u preduzetničkom
obrazovanju su ostali elementi nastavnog procesa, a to su:
1. Nastavnici, koji vrlo često osim teoretskih znanja nemaju i
ona praktična, iskustvena, odnosno nemaju iskustva u
realizaciji preduzetničkog ciklusa,
2. Nastavne metode, uglavnom zastarele sa dominatnom EX
Cathedra metodom, bez kreativnih radionica i dr.,
3. Literatura, i to ona pisana od strane domaćih autora, gde se
zadržava stari koncept u obrazovanju, odnosno traži se
reprodukcija znanja, što je suprotno preduzetničkom načinu
razmišljanja,
4. Nastavna sredstva/učila, koja praktično i nisu razvijana za
ovaj vid obrazovanja, sa izuzetkom pojedinih tehničkih
fakulteta i visokih strukovnih škola, gde se koriste nastavna
sredstva razvijena uglavnom za druge nastavne predmete, ali
se kao primeri inovacija mogu primeniti i u preduzetništvu.
I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
VII
Pored sve učestalijih pokušaja da se preduzetništvo uvrsti kao
obavezan nastavni predmet u osnovnom i srednjem obrazovanju u
Srbiji, već skoro čitavu deceniju se razvijaju i sprovode tzv.
»neformalni« vidovi obrazovanja za preduzetništvo. Bez obzira na
činjenicu što ovi vidovi nisu deo formalnog obrazovnog sistema. značaj
koji imaju je nesumnjiv, kako u upoznavanju širokih slojeva društva sa
filosofijom preduzetničkog poduhvata, tako i sa osnovnim
zakonitostima i postojećom regulativom u toj oblasti.
Radovi koji se odnose na menadžment strategije i menadžment
procese tretiraju i pitanja neophodnosti razvoja eko – menadžmenta ali
i obrazovanja za upravljanje vanrednim situacijama. Takođe je dat i
doprinos izgradnji metodološkog postupka za istraživanje profesije
menadžer, a u cilju identifikovanja oslobađajućih i ograničavajućih činilaca
za razvoj ove profesije u savremenom srpskom društvu. Poseban
doprinos ovoj problematici dat je u radu u kojem jedan od autora
afirmiše značaj ekonomskog vrednovanja inovativnog rada i inovacija i
daje pregled metoda vrednovanja doprinosa inovacija ekonomskom
razvoju i metodama ekonomskog vrednovanja pojedinih tipova
inovacija. Posebno se ističu nekoliko radova posvećenih menadžmentu
investicija kao delu finansijskog menadžmenta kao i terotehnološkom
pristupu upravljanju investicijama.
Inženjerski korpus tema sadrži dve podceline. Prva se odnosi na
isticanje značaja informacionih tehnologija u podizanju efikasnosti
poslovanja, ali sadrži i konkretne predloge upotrebe informacionih
tehnologija u svetu elektronskog poslovanja gde je jedna od najvažnijih
i najprepoznatljivijih aktivnosti upravo aktivnost elektronske prodaje
roba i usluga putem veb sajtova.
Drugu grupu radova iz ove celine čine radovi posvećeni
mašinskoj industriji i njenom razvoju, kao što je vizija industrije
zavarivanja, ali i radovi koji se odnose na matematičke modele
projektovanja u termoenergetici. Takođe je data i analiza energetske
efikasnosti i stanje u svetu i Srbiji, pri čemu je posebna pažnja
posvećena biogasu kao novom vidu energije koji se dobija energetskom
valorizacijom biomase, koja pored energije sunca, energije vodotokova,
energije vetra i energije mora spada u obnovljive energetske izvore.
Na kraju, poslednji radovi Zbornika posvećeni su očuvanju
čovekovog zdravlja. Autori upozoravaju na štetna dejstva
elektromagnetnih zračenja i predlažu jednu od mogućih preliminarnih
I Naučno – stručni skup PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO I MENADŽMENT
VIII
zaštita koja je eksperimentalno potvrđena na pet radnih mašina, nakon
čega je merenjem utvrđeno da je magnetno polje značajno smanjeno.
Iako su radovi prezentovani na Skupu, sudeći na osnovu
tematika kojima su bili posvećeni, u određenoj meri odstupali od
zadatog cilja Skupa, mišljenja smo da to nije umanjilo njegov značaj.
Ukoliko Zbornik radova koji je pred Vama podstakne kako naučno –
stručnu javnost, tako i relevantne predstavnike privrednog života
Srbije, na sistematičnija i produbljenija istraživanja preduzetništva,
inženjerstva i menadžmenta, u okviru budućih naučnih skupova koji se
planiraju u Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Zrenjaninu, cilj
organizatora Skupa će biti ispunjen.


Urednici


U Zrenjaninu, marta 2011. god.

















Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
1
Dr Ilija Ćosić
1

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Mr Željko Tekić
2

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
OBRAZOVANJE ZA PREDUZETNIŠTVO, INŽENJERSTVO
I MENADŽMENT U DRUŠTVU ZNANJA
EDUCATION FOR ENTREPRENEURSHIP, ENGINEERING
AND MANAGEMENT IN THE KNOWLEDGE SOCIETY
Rezime: U ovom radu je dat pregled trendova koji dominantno oblikuju
društvo, pa time u najvećoj meri određuju i potrebe obrazovanja. Zatim je
ukazano na značaj inženjerstva, preduzetništva i menadžmenta u budućnosti i
potrebe za sinergijom u obrazovanju kako bi nove generacije bile spremne za
tri najvažnija vrste posla u budućnosti: identifikaciju problema, njihovo
rešavanje i razmenu ideja. Na samom kraju, ukazano je na elemente u kojima
univerzitet može dati značajan doprinos razvoju preduzetništva, posebno na
regionalnom nivou, kreirajući preduzetničku klimu, povezujući industriju,
obrazovnanje i istraživanje.
Ključne reči: Preduzetništvo, inženjerstvo, menadžment, obrazovanje,
društvo znanja

Abstract:This paper reviews relevant trends that shape society, and are very
important for understanding education in the future. The importance of
engineering, entrepreneurship and management is highlighted in such a
changing world and the need for synergetic approach in education in these
three fields in order to prepare the future generations for three most
important classes of jobs: problem identification, problem solving and idea
exchange. Finally, the role of university for developing entrepreneurial
climate and regional development is stressed.
Keywords: Entrepreneurship, Engineering, Management, Education, Knowledge
Society
Uvod
U uslovima globalizacije, povećane mobilnosti, brzog protoka
informacija, ljudi i roba, nestanka granica svih vrsta i otvorenih tržišta,
ekonomski, ali i svaki drugi uspeh jednog društva zavisi od njegove

1
ftndean@uns.ac.rs
2
tekicz@uns.ac.rs
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
2
sposobnosti da uspostavi komparativnu prednost u privredi zasnovanoj
na znanju. Društvo znanja je društvo u kome ekonomski, socijalni,
kulturni i drugi procesi i sve ljudske aktivnosti u presudnoj meri zavise
od znanja i sposobnosti zasnovanih na znanju. Razvoj ovog, novog
društva počiva na usponu tehnologije i primeni tehničkih dostignuća u
različitim oblastima društvenog života. Društvo znanja je društvo
mobilnosti i najkonkurentnije društvo u dosadašnjoj istoriji
čovečanstva [1].
Termin „društvo znanja“ prvi put je koristio Piter Draker 1969.
godine [2], a njegovo današnje značenja je nastalo 90-tih godina
prethodnog veka. Ono se zasniva na znanju - resursu koji je drugačiji od
svih ostalih, jer se upotrebom i deljenjem uvećava. Znanje je neopipljivo
i višedimenziono. Ono se teško čuva i štiti, brzo gubi vrednost na tržištu
i ne podleže dobro znanim procedurama i metodama upravljanja
resursima.
U ovom radu ćemo ukazati na značaj inženjerstva,
preduzetništva i menadžmenta u društvu znanja i potrebe za njihovim
sinergetskim dejstvom u društvu i obrazovanju kako bi nove generacije
bile spremne za tri najvažnije vrste posla u budućnosti [3]:
identifikaciju problema, njihovo rešavanje i razmenu ideja. Takođe,
ukazaćemo na elemente u kojima univerzitet može dati značajan
doprinos u razvoju preduzetništva, posebno na regionalnom nivou,
kreirajući preduzetničku klimu, povezujući industriju, obrazovanje i
istraživanje. Da bismo sve ovo uradili, na početku ćemo dati pregled
trendova koji oblikuju potrebe budućnosti.
1. Trendovi koji oblikuju budućnost
Okruženje u kome danas nastaju i posluju kompanije može se
okarakterisati kao brzo promenljivo, globalno i veoma neizvesno.
Najznačajniji trendovi koji dominantno oblikuju društvo, politiku,
ekonomiju, okruženje, tehnologiju i tržište, pa time u najvećoj meri
određuju i potrebe obrazovanja su: globalizacija, porast svetskog
stanovništva i potreba za očuvanjem životne sredine.
Fundamentalna promena sa kojom se susrećamo u društvu jeste
globalizacija – stvaranje jedinstvenog ekonomskog, političkog i
kulturnog prostora na planeti. Svedoci smo ubrzanog nastajanja
jedinstvenog svetskog tržišta na kome slobodno cirkulišu ljudi, roba i
kapital. Globalizacija je rezultat tehnološkog napretka, njeno vezivno
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
3
tkivo su brz protok informacija i razvijene informaciono –
komunikacione tehnologije.
Druga značajna promena koja oblikuje svet jeste porast svetske
populacije. Postoji značajan problem sa shvatanjem i upravljanjem
promenama koje se menjaju po eksponencijalnom zakonu poput ove.
Teškoće nastaju jer su dugo vremena efekti promene teško primetni, a
onda se iznenada, praktično niodakle pojavljuju i donose velike izazove.
Treće, veoma značajna promena je uslovljena potrebom za
očuvanjem životne sredine. Niz velikih prirodnih katastrofa u
poslednjoj deceniji, globalno zagrevanje i ubrzano izumiranje biljnih i
životinjskih vrsta širom sveta, uslovili su da green thinking dobije na
značaju i da postane jedna od vodećih sila koje oblikuju budućnost.
Kombinovanje i preplitanje ova tri mega trenda rezultuje u
dramatičnom porastu zavisnosti „svih od svih“, značajnom povećanju
mobilnosti i migracija stanovništva, individualizovanju životnog stila,
lakšem pristupu znanju, smanjenju barijera za ulazak u nove poslove,
porastu konkurencije i potrage za ljudskim talentom u svakom kutku
sveta.
U ovakvom okruženju se čini da rečenica čuvenog Čarlsa Darvina
da: „Ne preživljavaju najjače vrste, niti one najpametnije, već one koje
se najbolje prilagode promenama.“ danas više nego ikada ranije
oslikava stanje na svetskom tržištu i u svetskoj ekonomiji.
2. Uloga inženjerstva, preduzetništva i menadžmenta
u društvu znanja
U društvu zasnovanom na znanju i oblikovanom opisanim
promenama, održiva konkurentnost će u velikoj meri zavisiti od tri
ključne sposobnosti: da se snalazimo u nepoznatom ili delimično
poznatom okruženju, spremnosti da se prepozna problem (promena) i
preduzme akcija (inicira promena) i da se izvuče maksimum iz novog
ravnotežnog stanja.
Prva zahtevana sposobnost je inherentna inženjerskom pozivu.
Naime, reč inženjer potiče od latinske reči ingeniosus i u prevodu znači
nadaren, sposoban da pronađe nešto novo, neko novo rešenje,
sposoban da se snađe u nepoznatom. Inženjeri danas su istraživači,
dizajneri, konstruktori, tehnolozi, projektanti, analitičari, kontrolori,
menadžeri, agro-inženjeri, arhitekte, saobraćajci, graditelji puteva,
mostova, železnica mašina, alata, pribora, zgrada, postrojenja ratličitih
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
4
vrsta i u svim slučajevima stvaranja: nove vrednosti prodorom u
nepoznato, i dodate vrednosti u kvalitetno, produktivno i efektno
vođenim procesima rada [4].
Pored već postojećih zahteva da koristi postojeću tehnologiju i
da na osnovu postojeće nauke razvija novu tehnologiju, javlja se i novi
zadatak za inženjere: da pomognu društvu da svojim potrebama
prilagodi nove (napredne) tehnologije. Naša civilizacija je bazirana na
razvoju tehnologije i svoj današnji izgled duguje napretku tehnologije.
Međutim, brzina razvoja tehnologije je nadmašila potrebe društva i da
bi iz postojeće tehnologije društvo izvuklo maksimalnu korist mora
naučiti kako da tehnologiju prilagodi svojim potrebama. Ovo je novi
zadatak za inženjere [5]. Da bi opis problema sa kojim se susreću
inženjeri budućnosti bio kompletan, treba naglasiti još jednom da će
sredina u kojoj će stvarati biti brza, promenjiva i nestabilna.
Sa druge strane, preduzetništvo je fenomen diskontinuiteta, a
preduzetnik uvek istražuje promene kako bi ih koristio i/ili
amortizovao. Preduzetnik je dinamička snaga čija je osnovna uloga da
remeti postojeće stanje svojim inovativnim ponašanjem. Preduzetnik je
inovator i centralni pokretač ekonomskih promena, pri čemu je njegov
osnovni zadatak kreativna destrukcija [6]. Istovremeno, preduzetnik
prepoznaje ili otkriva priliku na tržištu, prikuplja resurse, preuzima
inicijativu, pokazuje odgovornost, upravlja rizikom i ima istrajnost da
vidi stvari okončanim. Iz svega navedenog sledi da ćemo drugu ključnu
sposobnost u turbulentnom društvu razviti razvijajući preduzetnički
duh kod populacije.
Konačno, kratak period između dve promene predstavlja
„ustaljeno stanje sistema“ i treba ga iskoristiti za inteligentno
privređivanje [4], u kome je osnovni zahtev prema menadžerskom
mehanizamu u preduzeću da obezbedi efektivno, usmereno i skladno
uklapanje znanja, iskustva, veština i neopipljivih / nemerljivih
elemenata u celinu koja uz efikasnu, efektivnu i odgovornu primenu
kreira novu vrednost. U takvoj, učećoj organizaciji menadžeri su
istraživači, dizajneri, mislioci u značajnom stepenu više nego nadzorni
organi i kontrolori. Njihov je zadatak da ohrabruju zaposlene za
osmišljavnje ideja, za međusobnu komunikaciju, za nadziranje procesa
rada i kolektivni prilaz u razvoju preduzeća kako bi spremno dočekali
novu promenu. Zbog toga je menadžment fenomen kontinuiteta i
predstavlja treću ključnu sposobost u društvu znanja.
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
5
3. Obrazovanje za društvo znanja
Društvo znanja mora imati veliki procenat visokoobrazovanog
stanovništva, velika ulaganja države u obrazovanje, nauku i istraživanje;
podsticanje doživotnog učenja, kvalitetne i dostupne informaciono –
komunikacione infrastrukture i usluge, propulzivnu i konkurentnu
privredu, široku dostupnost informacijama i jednostavan pristup njima
[7]. Upravo zato, obrazovanje jeste centar društva znanja, a školovanje
(obrazovni sistem) njegova ključna institucija.
Društvo znanja nije samo društvo zasnovano na primeni
informaciono komunikacionih tehnologija u kojem je znanje najskuplji
proizvod, već i društvo koje nameće nove načine organizovanja, zadaje
nove uloge poznatim sistemima (jedan od njih je sistem obrazovanja),
redefiniše i revalorizuje i same ljudske, ali i druge resurse, kao što su
prostor i vreme [8]. Otuda obrazovanje ima vitalnu ulogu u razvijanju
privrede zasnovane na znanju i novi zadatak da obrazuje tokom celog
života jer društvo zasnovano na znanju istovremeno je i društvo
permanentnog učenja. To pred svaki obrazovni sistem, kao osnovni
zadatak, postavlja zahtev da se svaki pojedinac osposobi da upotrebi
svoje znanje, da ga unapredi, da odaberu ono što je bitno u datom
kontekstu i da razume ono što je naučeno tako da svoje znanje može
upotrebiti za rešavanje problema u okviru radnog i društvenog
okruženja, koje se sve brže menja.
Društvo znanja se ne može održati kreiranjem obrazovane elite,
kao izolovanog ostrva. Znanje mora prožeti veći deo društva i svaki
pojedinac mora biti sposoban da upotrebi svoje znanje, da ga unapredi,
da selektuje ono što je bitno u datom kotekstu, i da razume ono što je
naučeno tako da se to može prilagoditi zahtevima sve bržih promena
okruženja. Dok u Srbiji samo 14% radno sposobne populacije ima
visoko obrazovanje, u zemljama Evropske unije to je slučaj sa 21%, u
SAD 38%, a u Kanadi čak 43% [9]. Znanje jeste strateški nacionalni
resurs i jedini prirodni resurs koji društvo može samo da kreira. Zemlje
koje više investiraju u obrazovanje i obuku ostvaruju značajan
ekonomski i društveni benefit – više plate i bolji kvalitet života. Zato se
obrazovanje mora tretirati kao razvojni resurs.
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
6
4. Regioni znanja
Izgradnja društva zasnovanog na znanju je globalni imperativ, a
neki aspekti puta ka društvu znanja su identični za sve zemlje [10].
Društvo znanja se razvija kroz sveukupnu državnu politiku u oblasti
obrazovanja, informacionih tehnologija, istraživanja, razvoja i
preduzetništva, ali i obezbeđenjem funkcionalne demokratije,
ravnopravnosti u društvu i vladavine prava. Iskustva zemalja zapadne
Evrope i SAD pokazuju da se ka društva znanja stiže kreiranjem regiona
znanja – organizovanog okvira, najčešće i geografske oblasti, u kome
postoji delotvorna i višesmerna interakcija između univerziteta,
poslovnog sektora i vladinih institucija (Triple helix) [11] kojom se
može upravljati. Neponovljivi primeri su svakako Silikonska dolina i
okolina Bostona u SAD; odlični primeri su Kembridž u Velikoj Britaniji,
Banglor u Indiji, Minhen u Nemačkoj ili Tel Aviv u Izraelu; a dobri
primeri: Brno, Barselona i Mančester.
U ovom milenijumu, održiva konkurentnost u globalnoj
ekonomiji će zavisiti od tehnoloških i inovativnih sposobnosti, kao što
su sposobnost da se primeni nova tehnologija, da se razvije novi
proizvod, da se uspešno pristupi novom tržištu, da se prihvati dobra
praksa u menadžmentu i da se razviju veštine kod svih radno sposobnih
ljudi [12]. Ovo su sve elementi u kojima univerzitet može dati značajan
doprinos, posebno na regionalnom nivou povezujući industriju i
obrazovno – istraživačke institucije i generišući protok i razmenu
znanja između partnera.
Firme postaju sve zavisnije od spoljašnjih izvora znanja i
tehnologije, a potreba da stalno obnavljaju i inoviraju tehnologiju, ih
motiviše da budu deo mreže inovacije. Lokacije novih na tehnologiji
zasnovanih industrija u velikoj meri zavisi od pristupa znanju i
različitim procesima učenja i zbog toga nove firme nastaju i formiraju
klastere oko univrziteta, istraživačkih centara i postojećih kompanija.
5. Gde je šansa Srbije?
Na osnovu studije urađene u sklopu projekta Evropski indeks
konkurentnosti Srbije [13] na osnovu konkretnih, kvantifikovanih,
naučno zasnovanih i pragmatski testiranih podataka o nivou
konkurentnosti Srbije i njenih univerzitetskih centara u svetlu
evropskih regija, potvrđena je teza da je Srbija na začelju jedne ovakve
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
7
table (slika 1) i da se u Srbiji u narednom periodu mora dosta raditi na
podizanju nivoa konkurentnosti.
Za utvrđivanje položaja Srbije u odnosu na zemlje Evropske
unije, korišćeni su pokazatelji ekonomije, infrastrukture, obrazovanja i
kreativnosti. Upoređivanje je vršeno u odnosu na 27 zemalja EU, na
osnovu podataka za 2007. godinu.
Na osnovu rezultata ovog istraživanja Srbija je rangirana na
poslednje 28. mesto (slika 1). Prosečna vrednost kompozitnog indeksa
konkurentnosti evropskih zemalja iznosi 102,73; dok je vrednost
kompozitnog indeksa konkurentnosti za Srbiju 26,0 [13].
Međutim, ohrabrujući rezultat Srbija je zabeležila po kriterijumu
obrazovanja, koji je rangira na 19. mesto. Srbija se po nivou
konkurentnosti u oblasti obrazovanja među zemljama EU nalazi u
drugoj polovini, ali još uvek parirajući većini zemalja Evropske unije u
ovoj oblasti (slika 2).

EVROPSKI I NDEKS KONKURENTNOSTI SRBIJE
174,4
168,8 168 167
137,6
128,6
125,3 124 123,2
117,4115,4113,6
111,9110,2108,7
86,9
82,2 80,2
79 78,6 78,4
69,3
62,9 61,2
45,8
28 27,2 26
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
Š
v
e
d
s
k
a

F
i
n
s
k
a
D
a
n
s
k
a
R
.
Ir
s
k
a
M
a
lt
a
A
u
s
t
rija
K
i p
a
r
U
j.
K
r
a
lje
v
s
tv
o
L
u
k
s
e
m
b
u
rg
H
o
la
n
d
i ja
E
s
t
o
n
ij a
F
ra
n
c
u
s
k
a

N
e
m
a
č
k
a

Š
p
a
n
ija
B
e
lg
ij
a
L
e
to
n
i ja
I
ta
lija
L
it
v
a
n
ij a
S
lo
v
e
n
ija
G

k
a
P
o
r
t u
g
a
l
M
a
đ
a
r
s
k
a
R
.
Č
e
š
k
a
S
l o
v
a
č
k
a
P
o
lj
s
k
a
R
u
m
u
n
ija
B
u
g
a
rs
k
a

R
.
S
r
b
i ja

Slika 1. Evropski indeks konkurentnosti Srbije [13]

Prosečna vrednost kompozitnog indeksa konkurentnosti u
oblasti obrazovanja za 27 zemalja EU iznosi 100,31; dok je vrednost
kompozitnog indeksa konkurentnosti u oblasti obrazovanja za Srbiju
91,3.

Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
8
EVROPSKI INDEKS KONKURENTNOSTI ZA OBLAST OBRAZOVANJA
174
159,8
153,3
132,2
124
122
120,5
118,1
116 115,5
106,4
104,7
101,4
95,6
93,7 93,3 93 92,5 91,3
81,1
78,5
75,2
67,6
63,9 63,3 62,8 62,5
37,5
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
P
o
lj
s
k
a
M
a
đ
a
r
s
k
a
B
e
l g
ij a
F
i
n
s
k
a
R
u
m
u
n
i
ja
G
r
č
k
a
I
t
a
l
i j
a
S
lo
v
e
n
ija
L
i t
v
a
n
ij
a
S
lo
v
a
č
k
a
L
e
t
o
n
i
ja
E
s
to
n
i
ja
B
u
g
a
r
s
k
a

F
r
a
n
c
u
s
k
a

Š
v
e
d
s
k
a

R
.

Ir
s
k
a
U
j
.
K
r
a
lje
v
s
t
v
o
R
.

Č
e
š
k
a
R
.
S
r
b
i ja
M
a
l
ta
A
u
s
t
r
ij
a
D
a
n
s
k
a
Š
p
a
n
ij
a
H
o
la
n
d
i
ja
K
i p
a
r
N
e
m
a
č
k
a

P
o
r
t
u
g
a
l
L
u
k
s
e
m
b
u
r
g

Slika 2. Evropski indeks konkurentnosti Srbije u oblasti obrazovanja [13]

Ovo je posledica činjenice da je sistem obrazovanja u Srbiji jedan
od boljih prema međunarodnim standardima u oblasti obrazovanja [13]
i da se u Srbiji značajan deo stanovništva školuje, kako na
srednjoškolskom, tako i na akademskom nivou.
Zaključak
Nalazimo se u periodu tranzicije iz informacionog društva u
društvo zasnovano na znanju. Ova tranzicija je karakterisana brzim
promenama u okruženju, rastućom globalizacijom i konstantnom
neizvesnošću. Da bi u ovakvom okruženju bila konkurentna ekonomija
svake zemlje Evrope, pa time i Srbije, mora postati bolja u kreiranju
znanja kroz istraživanje i razvoj, u difuziji znanja edukacijom, i u
primeni znanja kroz inovacije. Imajući u vidu da društvo u kome stopa
učenja nije veća od stope promena nema šansu za konkurentan
napredak i razvoj [4], postaje jasno da obrazovanje i obrazovni sistem,
kao nikada ranije, predstavljaju ključ budućeg razvoja društva i
kvaliteta života. Međutim, uloga obrazovnog sistema u društvu znanja
neće biti samo u sferi kreiranja i isporuke znanja, već i sposobnosti da
se prikupljaju signali koji najavljuju promenu i spremnost da se
promene prihvate, adaptiraju postojeća i razvijaju nova znanja i u
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
9
najkraćem vremenu stvore uslovi za razvoj novih oblasti i kreiranje
novih promena.
Izgradnja društva obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi, sa
mogućnostima da se obrazuju, da uče tokom celog svog života i da se
zaposle u velikoj meri zavisi od sposobnosti obrazovnog sistema da ih
osposobi da se snalaze u nepoznatom ili delimično poznatom
okruženju, da budu spremni da prepoznaju ili iniciraju promene i da
zatim, njima uspešno upravljaju. Da bi razvili ove sposobnosti u
populaciji, potrebno je razvijati inženjerske, preduzetničke i
menadžerske kompetencije.
Podaci prikazani u ovom radu pokazuju da je obrazovanje jedna
od retkih razvojnih šansi Srbije i da može biti realan izvor porasta
konkurentnosti naše privrede. Da bismo iskoristili značajan deo ovog
potencijala potrebno je da visokoškolske ustanove prihvate i dodatne
uloge u društvu, izuzev obrazovanja i istraživanja i da postanu inkubari
za kompanije zasnovane na znanju. Univerzitet će za to biti sposoban
samo ako je spreman da razvija preduzetnički duh, da promoviše
inovaciju, kreativnost i otvori svoja vrata sektoru malih i srednjih
preduzeća.
LITERATURA
[1] Drucker, P. (2006). Moj pogled na menadžment. Adizes: Novi Sad.
[2] Drucker, P. (1969). The Age of Discontinuity, Guidelines to Our Changing
Society. Harper & Row: New York.
[3] Turajlić, S. (2006). Univerzitet i država - misija, autonomija, odgovornost,
Zbornik radova XII Skup Trendovi razvoja: “Bolonjski proces i primena
novog Zakona”, Kopaonik, 06. – 09 03. 2006.
[4] Zelenović, D. (2003). Inteligentno privređivanje i efektivni menadžment.
FTN: Novi Sad.
[5] Katalinic, B. (2010). Engineers for knowledge based society. Annals of
DAAAM for 2010 & Proceedings of the 21th International DAAAM
Symposium. DAAAM Internationa: Vienna, Austria 2010.
[6] Schumpeter, J. A. (1954). History of Economic Analysis, New York, Oxford
University Press.
[7] Popov, S. (2007). Društvo učenja i znanja – izazov moderne pedagogije,
Tehnologija, informatika, obrazovanje 4, (ed) Danilović, M. i Popov, S.; Institut
za pedagoška istraživanja Beograd, Centar za razvoj i primenu nauke,
tehnologije i informatike Novi Sad, Prirodno matematički fakultet Novi Sad.
[8] Jelinčić, J. (ed) (2007). Evropeizacija Srbije – Društvo znanja, Fond za
otvoreno društvo, Beograd.
Obrazovanje za preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment u društvu znanja
10
[9] Šlaus, I. (2007). Building a knowledge-based society: The case of South
East Europe, Futures, 39, 986–996.
[10] Ćosić, I. and Tekić, Ž. (2008). Razvoj platformi i regiona znanja – put ka
društvu znanja, Zbornik radova XIV međunarodna konferencija
industrijski sistemi, Novi Sad, 2-3. oktobar, 2008
[11] Etzkowitz, H. (1998). The norms of entrepreneurial science: cognitive effects
of the new university-industry linkages, Research Policy 27, 823–833
[12] Jones-Evans, D., Klofsten, M., Andwerson, E. and Pandya, D. (1999). Creating a
bridge between university and industry in small European countries: the role
of the Industrial Liaison Office, R&D Management 29 (1), 47-56
[13] Ćosić, I., Katić, V., Kiš, T. and Anđelić, G. (2009). Evropski indeks
konkurentnosti Srbije, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad

























Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
11
Dr Vojin Grković
3

Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
OBRAZOVANJE, NAUKA I TEHNOLOGIJA, STANJE
I MOGUĆNOSTI
EDUCATION, SCIENCE, TECHNOLOGY, CIRCUMSTANCES
AND POSSIBILITIES
Rezime: Razmatranja su fundirana u najkrupnije pojave, manifestovane
krajem dvadesetog veka u Svetu – globalizaciju i eksplozivni rast kvantuma
znanja. U tom smislu posebno su rasmotreni: globalna neravnomernost
razvoja pojedinih zemalja i tokovi globalnog obrazovanja. Rasmotreni su
osnovni aspekti međusobnih veza znanja, ekonomije i konkurentnosti država,
ali i pojedinačnih regiona, odnosno njihovih privreda. Dat je pregled osnovnih
pokazatelja razvoja visokog obrazovanja u Srbiji i, u tom svetlu, aspekti
budućeg razvoja visokog obrazovanja kod nas. Rasmotrene su moguće
varijante povezivanja obrazovanja, naučnog istraživanja, tehnologije i
preduzetništva i formiranje odgovarajuće organizacione infrastrukture u
Srbiji i u Vojvodini i putevi razvoja visokog obrazovanja.
Klučne reči: obrazovanje, nauka, privredni razvoj

Abstract: Presented considerations are conceived on the largest appearance
manifested in the last decades of twentieth century at the world stage –
globalization and explosive enlargement of the knowledge quantum. In this
respect particularly were considered: global unbalance of the development
among countries, and the patterns in the global education. The main aspects of
the state’s knowledge, economy and competitiveness were conceived, as well
as those of provinces and regions. An overview of the main indicators of the
higher education in Serbia is presented. In that respect the aspects of the
higher and university education future development in Serbia is conceived.
The possible schemes for the compounding of higher education, scientific
research, technology development and entrepreneurship were conceived
targeting their high synergy achievement. The establishing of the appropriate
scientific-education infrastructure in Serbia, as well as in Vojvodina, was
discussed.
Keywords: education, science, economical development

3
vojingr@uns.ac.rs
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
12
Uvod
U poslednjim dekadama dvadesetog veka, postaju dominantne
krupne promene u oblasti proizvodnje znanja, razvoja tehnologija, ali i
ukupnig razvoja pojedinih država. S jedne strane, imamo ogromnu
produkciju naučnih rezultata, izraženu kroz broj objavnjenih radova i
brzinu prenosa tih razultata u nove tehnologije i nove proizvode. S
druge strane, imamo izrastanje moćnih multinacionalnih kompanija kao
operatora na svetskom tržištu, koje ga pretvaraju u globalno tržište,
reprodukujući mnogo složeniji fenomen globalizacije. Neravnomernost
razvoja pojedinih država se stalno uvećava. Najrazvijenijim državama
za dalji razvoj treba što veći inovativni kapacitet. Da bi ga ostvarile, one
moraju da raspolažu odgovarajućim, vrlo velikim, ljudskim kapitalom.
Težnja ka uvećavanju tog kapitala reprodukuje tendenciju
uspostavljanja novih odnosa u sferi globalnog visokoškolskog
obrazovanja. Ovi procesi neminovno utiču na našu zemlju. S druge
strane Sribja treba pravovremeno da formuliše svoj koncept da bi, u
aktuelnim dešavanjima, mogla da bude, ne pasivan, već aktivan učesnik.
1. Globalna neravnomernost razvoja zemalja
U drugoj polovini dvadesetog veka, uz ubrzan porast
stanovništva na planeti Zemlji, postale su veoma izražene
neravnomernosti nivoa razvoja između pojedinih zemalja. Najčešće se
kao mera toga razvoja uzima iznos bruto domaćeg proizvoda po glavi
stanovnika (Gross Domestic Product – GDP per capita). Međutim, iza
suvih cifara o povećanju i dostignutom nivou GDP-a per capita, nalazile
su se krupne i suštinske promene osnovnih pokretača razvoja i krupne
strukturne promene u sistemima privređivanja pojedinih zemalja.
Sledeći Porter-ov koncept o tri faze razvoja zemalja [1], sve zemlje
možemo, prema nivou razvoja, svrstati u tri grupe.
Prvu grupu čine najrazvijenije zemlje: SAD i one koje je u stopu
prate, ili joj se sve više približavaju. Njihov dominantni pokretač razvoja
su inovacije, dok investicije i faktorski pokretači razvoja imaju znatno
manji razvojni efekat. Inovacije i inovativna aktivnost u ovim zemljama
manifestuju se kako u tehnološko-proizvodnoj, tako i u preduzetničko-
upravljačkoj sferi. Ove zemlje odlikuje razvijena infrastruktura
kreiranja znanja i razgranate istraživačke i razvojne mreže tokova
znanja. Njihove su ekonomije zasnovane na znanju sa visoko vrednim
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
13
(plaćenim) poslovima i visoko vrednim proizvodima i uslugama. To su
zemlje visokog inovativnog kapaciteta i visoke konkurentske
sposobnosti.
Drugu grupu čine zemlje gde su dominantni pokretači razvoja
investicije (i domaće i inostrane), efektivnost uloženih investicija i
efektivnost proizvodnje i ukupne ekonomije. Ovde inovacije i faktorski
pokretači razvoja imaju manji razvojni efekat. Ova grupa zemalja po
GDP-u per capita, kao i po nekim drugim pokazateljima, zaostaje za
prethodnom grupom, ali je ipak na visokom nivou razvoja. Važna
karakteristika njihovih ekonomija jeste proces intenzivnog transfera
tehnologija i znanja uopšte [2]. Zemlje iz ove grupe, naravno, teže da se
priključe prvoj grupi.
Treću grupu čine zemlje sa dominantnim faktorskim
pokretačima razvoja, dok su investicije i, naročito inovacije relativno
malo zastupljene. Najčešće su glavni faktori: prirodni resursi i niska
cena radne snage. Naravno, u poređenju sa prethodne dve, ova grupa
zemalja ima najniži nivo ekonomskog razvoja i najniži prosečan GDP
per capita. Srbija se, na žalost, nalazi u ovoj grupi zemalja. S druge
strane, Milačić [3], smatra da postoji i četvrta grupa – grupa neuspešnih
zemalja i da se Srbija nalazi upravo u toj grupi.
Nećemo ovde ulaziti u analize indikatora privređevanja i da li se
Srbija nalazi u trećoj ili u četvrtoj grupi zemalja, jer su obe grupe ispod
naših realnih aspiracija, već ćemo pažnju usmeriti na mogućnosti,
načine i puteve kojima bi Srbija mogla ući u drugu grupu, odnosno,
približiti se prvoj grupi.
Analogno državama, po sličnim kriterijumima mogu se grupisati
i odgovarajući delovi država, pokrajine i regioni.
2. Globalno obrazovanje
Prelazak u ekonomiju zasnovanu na znanju nije moguć bez
odgovarajućeg obrazovanja, koje ne samo po obimu i sadržaju, dobija
konture nove industrije znanja [4]. Jedna gruba procena
4
ukazuje da
danas u Svetu radi oko 55 miliona učitelja, nastavnika, profesora i
asistenata, koji podučavaju oko 1.150.000.000 učenika i studenata
5
.
Globalni troškovi obrazovanja iznose oko 1200 milijardi dolara
6
. Pri

4
Jedan na 125 stanovnika, prosečno za ceo svet.
5
Jedan na 6 stanovnika, prosečno za ceo svet.
6
Oko 1000 dolara godišnje po učeniku, prosečno za ceo svet.
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
14
tome, ako se ograničimo samo na troškove visokog obrazovanja,
Sjedinjene američke države troše oko 40% svetskih troškova visokog
obrazovanja [5].
Bitno obeležje globalnih obrazovnih tokova jeste velika
nesrazmera između godišnje produkcije inženjera, diplomiranih na
visokim školama i fakultetima, i potreba za novim inženjerima, naročito
u prvoj grupi zemalja, s jedne strane i brz ekonomski rast i produkcija
diplomiranih inženjera najvećih zemalja iz druge grupe, a pre svega
Indije i Kine, sa druge. Tako, na primer, godišnja produkcija inženjera
(na visokim školama i fakultetima, zajedno) u Americi iznosi oko
70.000, dok u Indiji ona iznosi 350.000, a u Kini čak 600.000 inženjera
godišnje [6]. Nedostatak ljudskog kapitala u najrazvijenijim i u
zemljama sa najbržim ekonomskim razvojem postaje sve veći.
Sistem obezbeđenja ljudskog kapitala, potrebnog za brz
ekonomski rast najrazvijenijih zemalja značajno je usavršavan tokom
vremena. Prva faza bila je uvoz gotovih inženjera i naučnika od strane
SAD-a iz zapadnoevropskih, ali i iz azijskih zemalja, s jedne strane i
uvoz gotovih inženjera i naučnika od strane najrazvijenijih
zapadnoevropskih zemalja iz balkanskih zemalja i iz bivših kolonija, sa
druge. Kada je rast potreba industrijskih zemalja za ljudskim kapitalom
iscrpeo mogućnosti ovog načina njegovog obezbeđenja, u drugoj fazi
kao dopuna prethodnom, nastalo je regrutovanje studenata koji će
studirati upravo u industrijski razvijenim zemljama. Ceni se da danas
oko tri miliona studenata studira van svoje domovine [5]. Izgleda,
međutim, da i ovaj kanal za uvoz i produkciju mozgova za, na znanju
zasnovane, ekonomije nije dovoljan, jer se već uočava treća faza i nova
trka – trka za formiranje satelitskih kampusa u srednje razvijenim i
nerazvijenim zemljama od strane uglednih univerziteta iz zemalja prve
grupe, da bi se, pored prethodnih, i na taj način obezbedio ljudski
kapital dugoročno neophodan njihovim ekonomijama. Tako već sada
postoji 162 satelitska kampusa širom sveta, pre svega na Srednjem
istoku i u Aziji, koje su formirali univerziteti iz zemalja ekonomski
najrazvijenije grupe [5].
Naravno, ovako agresivan nastup izaziva otpor kod mnogih
zemalja, koje imaju artikulisane aspiracije na razvoj sopstvenih
tehnologija i, po tom osnovu, unapređivanje sopstvenih ekonomija. One
primenjuju razne protekcionističke mere, počev od birokratskih
prepreka otvaranju satelitskih kampusa od strane zapadnih fakulteta i
univerziteta, preko otežavanja odlaska mozgova iz sopstvene zemlje, do
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
15
uvođenja sistema kvota za broj stranih studenata na njihovim
fakultetima [5]. Sve u svemu, stvaraju se svojevrsni otpori aktuelnom,
ovako oblikovanom procesu globalizacije visokog obrazovanja.
Kada je reč o obezbeđenju ljudskog kapitala, krajnji cilj
najrazvijenijih ekonomija, zapravo je težnja da još više povćaju
nadmoćnost sopstvenog kapaciteta inovativnosti.
3. Obrazovanje i znanje u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije [7], u
školskoj 2008/09 godini, na poslovima obrazovanja u Srbiji radilo je
oko 95.100 učitelja, nastavnika, profesora i saradnika, s punim i s delom
radnog vremena. Oni su podučavali ukupno oko 1.171.800 učenika u
osnovnim i srednjim školama, na visokim školama i na fakultetima, što
čini odnos 1:123, dakle nešto malo povoljnije od ocenjenog svetskog
proseka. Učešće đačko-studentske populacije u ukupnoj populaciji
stanovništva, u nivou je ocenjenog svetskog proseka – 1:6. Ukupan
prihod obrazovanja u 2008. godini iznosio je oko 128 milijardi dinara,
što bi, po prosečnom godišnjem srednjem kursu u 2008 godini,
odgovaralo 1.960 dolara po jednom učeniku, odnosno studentu,
godišnje.
Na svim fakultetima i visokim školama u području obrazovanja:
tehnika, proizvodnja i građevinarstvo (uslovno rečeno „inženjerstvo“),
u Srbiji je, iste 2008/09 školske godine, studiralo ukupno oko 33.400
studenata. Pri tome je u 2008. godini, u istom području obrazovanja,
diplomiralo 5.752 studenta. Uporedni prikaz izabranih pokazatelja za
Srbiju i nekoliko zemalja u Svetu dat je u tabeli broj 1.

Tabela 1: Odnos broja stanovnika i broja diplomiranih inženjera za neke zemlje
SAD Indija Kina Srbija
Broj stanovnika na jednog
diplomiranog inženjera godišnje
4.439 3.400 2.234 1.278
GDP per capita
7
46.733 1.039 3.717 5.850

Vidimo da je Srbija produktivnija u proizvodnji inženjera od
Kine, 1,75 puta, od Indije 2,7 puta, a od SAD-a čak 3,5 puta. Ove cifre
zaslužuju najmanje jedan komentar. Treba imati u vidu da je gro
inženjera koji su nosili industrijsku proizvodnju i razvoj tokom

7
Nominalni GDP, prema podacima Svetske Banke preuzetim iz [8].
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
16
sedamdesetih i osamdesetih godina danas u penziji, ili pred penzijom.
Deo preostalih inženjera je, zbog pada industrijske proizvodnje
praktično ostao bez posla i suviše dugo se ne bavi strukom. Zbog svega
toga, za ozbiljan razvoj industrijske proizvodnje, bar do nivoa onog iz
1990. godine, sada sigurno nemamo ni blizu dovljno inženjera, bez
obzira na impresivnost gornjeg poređenja.
Ovde se nameću još dva pitanja. Prvo: da li mi produkujemo ovaj
vredni ljudski kapital, umesto za nas, za razvijene zemlje i drugo: zašto s
takvom produkcijom mi nemamo bolje ekonomske rezultate. Obim
industrijske proizvodnje u Srbiji, u 2009. godini, iznosio je tek 45%
ostvarenog obima industrijske proizvodnje u Srbiji, u 1990. godini
8
. U
približno istom odnosu stoji i zaposlenost u prerađivačkoj industriji u
Srbiji 2009 i 1990
9
. Stopa nezaposlenosti, računata kao odnos broja
nezaposlenih lica i aktivnog stanovništva u Srbiji u 2009. godini iznosila
je 26% [7]. Ocenjujemo da nezaposlena lica tehničke struke učestvuju u
ukupnoj nezaposlenosti sa 1,54%
10
. Nizak nivo zaposlenosti ne znači
istovremeno malo učešće industrije u GDP-u, ili mali industrijski rast.
Važi, mađutim obrnuto: mali industrijski rast i malo učešće industrije u
GDP-u, definitivno znače malu zaposlenost, što je upravo naš slučaj.
GDP per capita, u Srbiji manji je od većine zemalja u okruženju (na
primer, od Grčke, Turske, Bugarske, Rumunije, Mađarske, Hrvatske,
Slovenije).
Sadašnja srpska produkcija inženjera je u velikoj nesrazmeri, ne
samo sa ostvarenim životnim standardom u Srbiji, već i sa brzinom
njegovog porasta. Iz ovih podataka nikako se ne sme zaključiti da je
produkcija inženjera u Srbiji prevelika za njene potrebe, već da su
ukupni ekonomski efekti daliko ispod, ne samo naših želja, već i ispod
naših realnih mogućnosti. S druge strane, podaci iz Tabele 1 nisu u
suprotnosti sa tezom da je ekonomski prosperitet SAD-a baziran na
uvozu ljudskog kapitala i to kako gotovih inženjera tako i studenata
tehnike, ali i da su satelitski kampusi, koje formiraju univerziteti iz SAD-
a i drugih zapadnih najrazvijenijih zemalja, upravo u funkciji održavanja
tog prosperiteta.

8
Detaljan pregled i analiza privrednih kretanja u Srbiji u periodu 2000-2008. Godina
dat je u literaturi [9].
9
Što znači da produktivnost nije značajno povećana u odnosu na referentnu 1990. god.
10
Pod pretpostavkom da je njihovo učešće u kategoriji nezaposlenih lica sa visokim i
višim obrazovanjem jednako njihovom učešću u ukupno diplomiranim licima.
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
17
4. Moguće trase razvoja visokoškolskog obrazovanja
kod nas
Šta se može učiniti u Srbiji u pravcu promene ekonomskog
stanja, pitanje je od suštinskog značaja, koje sve više zaokuplja njenu
tehničku inteligenciju.
Danas, na znanju zasnovane ekonomije kao glavni cilj postavljaju
povećenje knkurentnosti, kako na državnom, odnosno međudržavnom,
tako i na pokrajinskom i lokalnom planu. Te ekonomije su u značajnom
obimu struktuirane u klastere. Oni podsećaju na reprodukcione celine
koje su negovane u Srbiji i u Jugoslaviji do kraja osamdesetih godina, a
koje su podrazumevale povezivanje proizvodnih organizacija u lancu od
proizvođača osnovnih sirovina, do finalnih proizvođača, a često su
uključivale i moćna trgovinska i spoljno-trgovinska preduzeća. Za
razliku od repro-celina kod nas, klasteri u na znanju zasnovanim
ekonomijama obuhvataju još i obrazovne institucije, inovativne firme u
oblasti razvoja tehnologija i firme iz oblasti marketinga. U odnosu na
reproceline, u konceptu klastera je značajno izraženija komponenta
preduzetništva, koje praktično predstavlja tvorca njegove ukupne
arhikteture. Ono kreira, postavlja ciljeve i zahteva stalno unapređenje
poslovanja kompanija članica.
Osnovna pokretačka snaga, pa i osnova razvoja klastera, bez koje
nisu moguće inovacione aktivnosti, niti ptreduzetnički rezultati, jeste
ljudski kapital i znanje. Klasteri imaju uspostavljene sisteme
primenjenog, razvojnog i permanentnog obrazovanja i doškolovavanja.
Oslonac u tome su im visoke škole i fakulteti, koji se nalaze i deluju na
„njihovoj“ teritoriji.
Znanje nužno mora da bude kreirano na bazi nekog prethodno
stečenog (naučnog, teorijskog) znanja, oplođenog tehnološkim
razvojem da bi moglo da bude neposredno primenjeno. Tek takvo,
oplođeno, znanje može da bude preneto i prihvaćeno od strane drugih
subjekata, najčešće prvo onih iz klastera koji ih okružuje. Tako se stvara
intelektualna, sa tehnologijom usko povezana imovina, koja kao takva,
nekada više, nekada manje, ali uvek značajno povećava vrednost
kompanija članica klastera. Osnova, i suština tog povećanja vrednosti
jeste mogućnost valorizacije konkretne tehnologije na tržištu.
Inovaciju možemo da predstavimo i kao rezultat preseka znanja i
specifičnih informacija (o potrebama čovečanstva i održivog razvoja,
preferenciji tržišta, ali i o nesavršenosti i teškoćama postojećih
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
18
realizacija i slično). Zbog toga je za inovacionu aktivnost vrlo važno
uspostavljanje odgovarajućih tokova znanja i tokova informacija (kroz
biblioteke, internet, naučne konferencije i slično), koji moraju biti
dostupni istraživačima. Osim tokova znanja, unutar klastera se javljaju i
komplementarni tokovi tehnologija (za savršeniju istraživačku opremu
i slično). Ovi tokovi su jedan od važnih povezujućih činilaca u strukturi
klastera.
U literaturi, inače, postoje izvesne razlike tumačenja samog
pojma klastera. Na primer, Feser, ga definiše kao teritoriju na kojoj je
umerena i visokosofisticirana infrastruktura znanja, spojena sa bitnom
industrijski povezanom bazom [11]. Lengyel, pak klastere vidi više kao
neophodan element strukture, na znanju zasnovane ekonomije [2].

NAUČNO-SAZNAJNO
ZNANJE
PREDUZETNIČKO-
POSLOVNO
ZNANJE
TOKOVI ZNANJA
TEHNOLOŠKO-
RAZVOJNO
ZNANJE

Slika 1. Shematski prikaz jezgra znanja

Infrastrukturu za kreiranje i prenos znanja danas najčešće
predstavljaju tehnološki parkovi. Koncept tehnološkog parka je
evoluirao od prvog tehnoparka uspostaveljenog 1947 godine, a čiju
osnovu su činili Bostonski i Harvardski univenrziteti i MIT, preko
naučno-industrijskog parka (Palo Alto u Kaliforniji) 1951. godine i
tehnoparkova prve, druge i treće generacije (tehnopolisa), s kraja
prošlog i početka ovog veka [10]. Tehnološki parkovi mogu imati
nekoliko stotina edukativnih institucija, kompanija za razvoj tehnologije
i preduzetništva (poslovni inkubatori) i industrijsku proizvodnju.
Današnji tehnološki parkovi treće generacije, obuhvataju:
naučnoistraživački park, tehnološki park, inovacione centre i biznis
inkubatore. U Svetu ih ima više od 100. Za visokoškolske obrazovne
institucije oni su zone sinergetskog dejstva fakulteta, tehnoloških
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
19
kompanija, preduzetništva i industrije. Naučni kapacitet visokoškolskih
obrazovnih institucija, koje rade u tehnoparku, dodatno se i brže
povećava, što je od izuzetnog značaja, kako za te institucije, tako i za
njihovo uže i šire okruženje.
Znanje, neophodno na znanju zasnovanim ekonomijama, može
da bude: naučno-saznajno – ono obuhvata fundamentalna znanja,
tehnološko-razvojno – ono obuhvata znanja u obliku proizvodnih
procedura i tehničkih rešenja, i preduzetničko-poslovno – koje obuvata
znanje o poslovnom konceptu, poslovnim metodama, tržištu i njegovim
mehanizmima i drugo. Ova tri znanja, zajedno sa proizvodnim
veštinama, možemo povezati u složenu strukturu jezgra znanja,
prikazanu na slici 1. Njihovom međusobnom spregom, u mreži
razvijenih tokova znanja i tehnologija, stvara se sinergetsko dejstvo,
koje predstavlja ključni faktor povećanja konkuretnosti regiona,
pokrajine, države, odnosno ekonomije koja ih koristi. Struktura jezgra
znanja, u suštini, odgovara infrastrukturi za kreiranje i prenos znanja i u
formi tehnološkog parka i u formi klastera.
5. Konkretni primeri
U pogledu povezivanja naučnog, tehnološkog i preduzetničkog
znanja i transfera tehnologija i stvaranja savremene infrastrukture za
kreiranje i prenos znanja i tehnologija, u Srbiji su već napravljeni prvi
koraci. Prikazaćemo ih kroz dva izabrana primera.
U dosadašnjem periodu Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu
je osnovao 58 tehnoloških (spin-off) firmi. One danas zapošljavaju oko
2.000 inženjera, a u toku prošle godine su zaradile oko 36 miliona evra.
Kao prirodna sledeća faza došlo je povezivanje Fakulteta tehničkih
nauka i ovih firmi i stvaranje jedinstvene infrastrukture za kreiranje i
prenos znanja i tehnologija – naučno tehnološki park. Njegovo
formiranje je u toku. Naučno-tehnološki park će sačinjavati: Fakultet
tehničkih nauka, tehnološke firme, inovacioni centri, poslovni inkubator
i tehnološki inkubator [14]. Ovako zamišljen naučno-tehnološki park
ima sve šanse da bude u pogledu obrazovanja, istraživanja, inovacija,
razvoja i transfera tehnologija, kao i ukupnih ekonomskih i razvojnih
efekata u nivou grupe ovakvih parkova u Svetu.
Na Departmanu za energetiku i procesnu tehniku, Fakulteta
tehničkih nauka u Novom Sadu razvijaju se aktivnosti prema opisanom
jezgru znanja sa slike1. Prikazaćemo ih kroz primer korišćenja biomase.
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
20
Akreditovan studijski program energetike i procesne tehnike obuhvata
obrazovanje iz akademski opšteobrazovnih, teorijsko-metodoloških,
naučno-stručnih i stručno-aplikativnih predmeta. Nastavu iz dela
akademski opšteobrazovnih, teorijsko-metodoloških i naučno-stručnih
predmeta (npr.: osnovi energetskog menadžmenta, termodinamika,
mehanika fluida, sagorevanje, prenos toplote, merenje i regulisanje)
drže nastavnici sa Departmana za energetiku i procesnu tehniku. Oni,
naravno, drže i nastavu iz stručno-aplikativnih predmeta (na primer:
kotlovska postrojenja, termoenergetska postrojenja, toplotne
turbomašine, i slično). Sve u svemu, Departman za energetiku i
procesnu tehniku, Fakulteta tehničkih nauka, raspolaže potrebnim
nastavnim kadrom za obrazovanje iz oblasti energetike i procesne
tehnike, vezano za transformacije energije od svake energetske
sirovine, uključujući i biomasu do sekundarne, odnosno do finalne
energije.
Nastavnici i saradnici Departmana za energetiku i procesnu
tehniku realizuju projekat pod naslovom: „Tehnologije korišćenja
biomase za proizvodnju električne energije i za kogeneraciju“. Projekat
finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Srbije u okviru
programa tehnološkog razvoja. U realizaciji projekta učestvuje i
Katedra za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu. U okviru
projekta se razvijaju, pored ostalih, tehnologije iz oblasti sagorevanja
biomase, gasifikacije biomase, dobijanja električne i toplotne energije
primenom tehnologije parnih, tehnologije gasnih (i kombinovanih
parnih i gasnih) turbina, zatim, tehnologije zaštite životne sredine i
sušenja poljoprivrednih proizvoda korišćenjem biomase [15]. Korisnici
projekta su dve kompanije: MINEL-Holding i Victoria Group. Po
konceptu i po realizaciji, ovaj projekt predstavlja deo razvoja
tehnološkog znanja sa slike 1. Nastavnici i saradnici Departmana za
energetiku i procesnu tehniku upravo su, zajedno sa Pokrajinskim
centrom za energetsku efikasnost, kao inovacionim centrom, završili
projekt pod naslovom: „Razvoj tržišta biomase Vojvodine“. Projekt je
finasirao Pokrajinski sekretarijat za nauku Vojvodine. Osnovne teme
projekta bile su: tržište bimase, berza biomase, sistem cena biomase i
drugo [16]. Po koncepciji i po realizaciji, ovaj projekt predstavlja deo
razvoja preduzetničko-poslovnog znanja sa slike 1, ali i ukupnog
preduzetničkog okruženja. Ova dva projekta su, zajedno sa studijskim
programom Departmana za energetiku i procesnu tehniku, u značajnoj
meri pokrila znanje iz jezgra znanja sa slike 1, potrebno za efikasno, na
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
21
znanju zasnovano, korišćenje biomase. Osim toga, ova dva projekta
pokazuju primer komplementarnosti i sinergetskog dejstva napora i
sredstava Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Srbije i
Sekretarijata za nauku Vojvodine. Njihova realizacija otvara mogućnost
za formiranje tehnološko-razvojnih firmi i preduzetničkih centara, kao i
eventualno formiranje budućeg klastera iz oblasti korišćenja biomase.
Kao krajnji rezultat očekuje se doprinos povećanju konkurentnosti
privrede Vojvodine i Srbije.
Zaključak
Globalna neravnomernost razvoja zemalja i izrasle krupne
multinacionalne kompanije reprodukovali su vrlo specifične i složene
ukupne međunarodne procese, koje jednim imenom nazivamo
globalizacija. U njima raspolaganje ljudskim kapitalom ima duguročno
veći značaj od raspolaganja sirovinama, pa čak i od raspolaganja
energijom. Izgradnja kapaciteta ljudskog kapitala danas postaje zadatak
od najvećeg značaja, kako na nivou države tako i na nivou
multinacionalnih kompanija.
Obrazovanje je postalo globalan proces. Aktuelni tokovi u tom
procesu idu u pravcu stavljanja obrazovanja, posebno visokoškolskog
obrazovanja u funkciju obezbeđenja ljudskog kapitala. Naziru se
konture formiranja novih međunarodnih odnosa, s obzirom na
dugoročno obezbeđenje ljudskog kapitala, kao uslova za ostvarivanje
željenog, inovacionog kapaciteta pojedinih država.
Obrazovanje, posebno visoko obrazovanje u Srbiji je u mnogim
aspektima bolje nego što se često u javnosti predstavlja. Najveći
problem je u tome što dobri efekti srpskog obrazovanja ne reprodukuju
odgovarajuće dobre rezultate u razvoju privrede i društva uopšte. To je,
zapravo, problem kome treba posvetiti maksimalnu pažnju.
Treba istaći pozitivne primere, ali i perspektivne mogućnosti
koje otvara, formiranje odgovarajućih infrastruktura za kreiranje i
prenos znanja i tehnologija, koje povezuju obrazovanje, razvoj
tehnologija, transfer tehnologija i razvoj preduzetništva u Vojvodini i
Srbiji. U tom smislu dobr početak, sa dobrim potencijalima, jeste
formiranje naučno-tehnološkog parka i ostale aktivnosti kreiranja i
transfera znanja u pojedinim specifičnim oblastima na Fakultetu
tehničkih nauka u Novom Sadu.
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
22
LITERATURA
[1] Porter M. E.: (2003) Building the microeconomic foundations of
prosperity: findings from the microeconomic competitiveness index in:
The Global competitiveness report 2002-2003, World Economic Forum.
[2] Lengyel I.: (2009) Knowledge-based local economic development for
enhancing competitiveness in lugging areas of Europe: the case of the
University of Szeged, in Universities, Knowledge Transfer and Regional
Development, Edited by A. Varga.
[3] Milačić R. V.: (2008) Industrijska organizacija ekonomije države – nova
paradigma održivog razvoja, XXXII Savetovanje proizvodnog mašinstva
Srbije, sa međunarodnim učešćem, (32; 2008; Novi Sad), Zbornik radova,
Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.
[4] Milačić V.: (2010) Politička ekonomija industrije znanja – elementi
teorije i prakse, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.
[5] Wildavsky B.: (2010) Science educations across the borders in: The New
York Academy of Sciences Magazine (winter), New York, New York
Academy of Sciences.
[6] Dove A.: (2010) Science education crisis intervention, in: The New York
Academy of Sciences Magazine (winter), New York, New York Academy
of Sciences.
[7] Statistički godišnjak Srbije 2010 (2010), Beograd, Republički zavod za
statistiku Srbije.
[8] http://en.wikipedia.org/wiki/World_population, (2010), pristupljeno
sajtu 13. novembra 2010.
[9] Grković V. (2008) Industrija srbije juče i danas – rezultati, uzroci,
posledice, u: Tehnologija, kultura razvoj 15, Beograd, Udruženje
„Tehnologija i društvo“.
[10] Marković Lj. i Jovanović L.: (2005), Nove inovativne infrastrukture u
različitim zemljama Sveta, u: Tehnologija, kultura razvoj 12, Beograd,
Udruženje „Tehnologija i društvo“.
[11] Feser E.: (2009) Detecting university-industry synergies: a comparison
of two approaches in applied cluster analysis, in: Universities,
Knowledge Transfer and Regional Development, Edited by A. Varga.
[12] Burke J.: (2010) Spreading Science Knowledge Far and Wide, The New
York Academy of Sciences Magazine (winter), New York, New York
Academy of Sciences.
[13] Varga A. and Parag A.: (2009) Academic knowledge transfer and the
structure of international research networks, in: Universities, Knowledge
Transfer and Regional Development, Edited by A. Varga.
[14] (2010) Srbija dobija prvi naučno-tehnološki park, FTN Novine,
novembar 2010, Novi Sad, Fakultet tehničkih nauka.
Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
23
[15] Grković V., Jankes G., Gvozdenac D. Stamenić M. i Miljković B.: (2010)
Tehnologije korišćenja biomase za proizvodnju električne energije i za
kogeneraciju, Druga regionalna konferencija: Industrijska energetika i
zaštita životne sredine u zemljama jugoistočne Evrope, IEEP’10, 22-26.
jun, Zlatibor, Srbija.
[16] Petrović J.: (2010) Biomass market development in Vojvodina, 4
th

International Forum on Renewable Energy Sources „Energy Safety and
New Technologies“, Novi Sad, 27-28
th
October 2010.



































Obrazovanje, nauka i tehnologija, stanje i mogućnosti
24










































Artes Mechanicae
25
Dr Drenka Dobrosavljević
11

Radio-televizija Vojvodine, Novi Sad
ARTES MECHANICAE
ARTES MECHANICAE
Rezime: Rad traga za prvim dodirima između nauke i tehnike koji su vodili ka
interdisciplinarnosti i međuzavisnosti nauke i tehnologije savremenog doba.
Izlaže se i početak duhovne klime društvanog i naučnog priznavanja tehničkog
znanja. Rad traga i za tim šta čini korpus znanja artes mechanicae u odnosu na
artes liberales i uzrocima njihovog postojanja kao svetova bez međusobnih
dodira – od pradavnih vremena do sredine petnaestog veka. U nastavku se
analizira doprinos i uticaj renesansnog tehničkog znanja, zanatskih i
umetničkih radionica u istorijskom prostoru i vremenu – na nastanak i razvoj
nove nauke. Takođe se daje kratak osvrt na novo naučno oruđe Fensisa
Bekona i racionalizam Renea Dekarta, s kojima se završava epoha artes
mechanicae. Rad takođe u osnovnim crtama analizira relacije osnivanja prvih
univerziteta u 12. veku i politehnika u 18. veku, te njihovu integraciju u
univerzitete u 20. veku.
Ključne reči: artes liberales, artes mechanicae, renesansa, moderna nauka,
nauka i tehnologija, univerziteti i politehnike.

Abstract: This article follows first traces of roots of interdisciplinary and
mutual interdependence of science and technology which is the characteristic
of modern world. The beginnings of social and scientific recognition of
technical knowledge are also presented. This article also searches for the
classification of knowledge of artes mechanicae in relation with artes liberales,
as well as for reasons of their existence without mutual connections from
ancient times till the middle of fifteen century. Further, the contribution and
the influence of renaissance technical knowledge, crafts and arts to the
modern science in the historical space and time are analyzed. In the form of
synthetic sentences Francis Bacon’s Novum organum scientiarum and Rene
Dekart’s rationalism as the end of the artes mechanicae epoch are also given.
Also in synthetic form, we take into consideration the foundation of first
universities in 12
th
century and the foundation of first polytechnics in 18
th

century and their integration in universities in 20
th
century.
Keywords: artes liberales, artes mechanicae, Renaissance, modern science,
science and technology, university and polytechnic school.

11
drenka.dobro@gmail.com
Artes Mechanicae
26
Uvod
Evropska civilizacija iznedrila je naučnu teorijsku misao, kao i
razvoj nauke u međuzavisnosti sa razvojem tehnike i tehnologije i
obrnuto. To i interdisciplinarnost obeležje su savremenog doba. Procesi
nastanka naučne misli i nauke, s jedne strane, i proces razvoja
tehničkog odnosno tehničko-tehnološkog znanja, s druge strane, dugo
su se odvijali nezavisno jedni od drugih, od pradavnih vremena pa sve
do novijeg doba. Pri tome, treba imati u vidu da se helenska misao
napajala dometima susednih i prethodnih civilizacija, kada je reč o
najdubljim korenima saznanja, o matematičkom simbolizmu i mišljenju,
o astronomskim posmatranjima, o kalendarima i merenju [1] i [2], kao i
da je i značaj preciznog beleženja i valjanog tumačenja izvora bio
poznat još bliskoistočnom praskozorju naše obrazovanosti [3]. Znanje
je čvrsto isprepleteno sa religioznim shvatanjima u mitskim
vremenima, u doba magijskih verovanja, plemenskog vrača i misterija
[1]. Tada je znanje bilo privilegija odabranih, iniciranih i aristokratije.
Demokratizacija znanja teče sporo i kroz celokupan antički svet, pa sve
do doba prosvetiteljstva. U Platonovoj idealnoj državi obrazovanje je
dostupno samo eliti [4]. Zanatlije pripadaju nižoj klasi. Znanjem i
umenjem olakšavaju život i služe zemlji i ljudima [5]. Aristotelovo
viđenje nauke bilo je prožeto njegovim oligarhijskim pogledom na
društvo. Prema njegovom mišljenju, zanatlije su neophodne državi, ali
ne treba da uživaju građanska prava, a razlikuju se od robova po tome
što oni prvi zadovoljavaju potrebe većeg broja ljudi, a ovi drugi samo
potrebe jednog čoveka [6]. Plutarh, u uverenju svojstvenom antici da su
manuelni rad i inženjerski izumi nedostojni, traži razloge zašto Arhimed
nije ostavio nijedan spis o svojim napravama, pa piše: „Arhimed je,
posjedovao takvu uzvišenost duha, dubinu misli i bogatstvo
znanstvenih spoznaja da o svojim pronalascima koji su mu pribavili
ugled i slavu zbog mudrosti ne ljudske nego božanske, nije htio ostaviti
nikakav spis, nego je uvjeren da su mehanika i uopće sve znanosti s
praktičnom primjenom proste i vulgarne, usmjerio sav svoj žar samo na
one spoznaje na čiju prefinjenost i ljepotu nimalo ne utiču materijalne
potrebe“[7]. U istorijskim i socio-kulturnim uslovljenostima,
prekretnica odviće se u doba renesanse. Tèchne i artes mechanicae –
zanatske, tehničke i umetničke veštine tek tada će početi da stiču
društveno priznanje i ostvariti prvi korak prema nauci, koja će
istovremeno, takođe tek tada, početi da se okreće prema njima i da
Artes Mechanicae
27
osluškuje šta kazuje njihovo iskustvo. U centru renesansne klime je
firentinska platonistička akademija u kojoj dozreva duh modernog
doba, kao i potonje izbavljenje iz astrološkog praznoverja i mistike
alhemičara [8].
1. Renesansa, nauka i vjeruju i pogled u instrument
i čoveka
Analogno nauci, tzv. slobodnim umetnostima (za koje se
smatralo da su morale biti slobodne od svega praktičnog, empirijskog,
čulnog i u svakom pogledu ovozemaljskog, što sprečava um da dosegne
istine)
12
, artes mechanicae koje su prvobitno nazivane artes vulgares et
sordidae – obične i prljave odnosno oznojane veštine, bile su
klasifikovane u umeća, u artes mechanicae.
13
Potrebna znanja bila su
sistematizovana u: opificium, armatura, navigatio, theatrica, agricultura
i venatio. Tu je bila svrstana i medicina. Tako je i artes mechanicae bilo
ukupno sedam, kao i sedam nauka, artes liberales. Tek nastanak
renesansnih gradova prvo u Italiji, koji će se ubrzo proširiti po celoj
današnjoj Evropi [9], izazvaće one sudbonosne civilizacijske promene
koje karakterišu i savremenu, urbanistički
14
, tržišno, naučno-tehnički i
tehnološki orijentisanu civilizaciju, promene zbog kojih se upravo u
vreme renesanse smešta njen početak. Tada počinje da se rađa potpuno
nov život sa ekonomskim uporištem u prvim industrijama, trgovini i
moreplovstvu, velikim plovidbama, njihovim otkrićima i osvajanjima

12
Artes liberales predstavljaju korpus znanja još u antičko doba. Prvo je Marko Terencije
Varon u prvom veku naše ere utvrdio devet saznajnih disciplina. To su: gramatika,
retori ka, logika, aritmetika, geometrija, astronomija, muzička teorija, medicina i
arhitektura i to je predočio u delu Devet knjiga o disciplinama. Međuti m, ubrzo,
medicina i arhitektura behu svrstane u artes mechanicae, znanja namenjena pametni m
robovima, pošto su bila nedostojna senatora i elite. Taj pogled se zadržao i kasni je, pa ga
je preuzeo i Maricijan Kapela, paganski pisac pozne antike. On je odbacio arhitekturu i
medicinu iz korpusa slobodnih umetnosti i tako ih sveo na sedam disciplina. Prema
Kapeli, u delu De nuptiis Mercurii et Philologiae fundamentalna znanja predstavljaju:
gramatika, dijalektika, retorika, aritmetika, geometrija, astronomija i muzika. Ta
klasifikacija se dalje prenosi i u doba sholastike.
13
Veštine koje su davale rešenja i inovacije za fortifikacije, palate, hramove i njihovo
ukrašavanje, kao i za izgradnju gradova, mostova, puteva, irigacionih sistema, izradu
oruđa, oružja, alata, instrumenata.
14
Proces sve većeg slivanja populacije u gadove, koji je tada počeo, do danas se nije
zaustavio, te i dalje podstiče izume tragajući za boljom egzistencijom i organizovanim
životom u nji ma.
Artes Mechanicae
28
sveta i odbranama sopstvene autonomije ili državnosti. Tada se s
Makijavelijem javljaju i ideje o nacionalnoj državi [10]. „Pred kraj
srednjega veka obelodanjuje se jedna nova duhovna nastrojenost“,
zaključuje Vajthed [11]. „Izumevanje je podstaklo mišljenje, mišljenje je
ubrzalo spekulaciju u vezi s fizikom, helenski rukopisi su predočili ono
što su otkrili ljudi u antici. Napokon, mada je 1500. Evropa znala manje
od Arhimeda, koji je preminuo 212. p. n. e, ipak je 1700. bilo napisano
Njutnovo delo Principia, i svet je podobro zakoračio u modernu
epohu“[11]. I Koare smatra da se obnavljanje i usvajanje Arhimedovih
dela nalaze u osnovi naučne revolucije do koje će doći u 17. veku [12].
Prema Rosiju, povratak Arhimedu dogodiće se s Leonardom
15
i biće od
epohalnog značaja jer će pokrenuti konačan raskid prezira prema
tehničkom, inženjerskom i umetničkom radu i znanju (kao i prema
preduzetništvu) u odnosu na intelektualna pregnuća [13]. To će dati
novi pravac evropskoj, danas svetskoj civilizaciji. Inženjeri, majstori,
umetnici i preduzetnici nisu više bezimeni i na dnu društvene
hijerarhije, naprotiv, a njihova esnafska udruženja i trgovačke gilde,
postaju subjekti društveno-ekonomskih odnosa [13]. Prema Vajthedu,
sjedinjenje između traganja za opštim idejama i beleženja tvrdih
činjenica nije moglo da nastupi pre nego što je bitno uvećan ugled
zanatstva i tehničkog postignuća, a to se desilo tek kada su preduzetnici
i zanatlije u velikim gradovima postali društvena klasa koja je sebe
smatrala jednakom sa zemljoposednicima i njihovim činovnicima, kao i
sveštenicima [11]. Arnold Hauser sažima ista saznanja na zaključak da
se preokret dogodio u 16. veku, kada se Karlo Peti sagnuo da podigne
četkicu koja je Ticijanu ispala iz ruke [13]. Osim multidisciplinarnosti,
ono što karakteriše renesansne radionice
16
jeste timski rad. To je još

15
Milorad Ristić, kao i drugi vrhunski poznavaoci Leonardovog dela, ukazuje na to da je
Leonardo izučavao Euklida, Aristotela i Arhimeda, i da su Leonardovi pronalasci, mašine
i inženjerska rešenja, po svoj širini i dubini, često bili ispred vremena, ali da se ne bi
smelo reći da su „samonikle biljke u pustinji, isključivi proizvod njegove originalne
plodne genijalnosti.“[14]. Da bi se čovek uverio u to, dovoljno je da pročita spisak koji je
polovinom 13. veka sačinio jedan od najvećih naučnika srednjeg veka, Rodžer Bekon, na
osnovu podataka iz tekstova starih sedamsto godina [14].
16
U radionicama učila se veština sečenja mermera i livenja bronze. Uz slikarstvo i
skulpturu, učile su se i tajne spravljanja boja, osnove anatomije i optike, računa,
perspektive i geometrije. Učilo se i projektovanje lukova i prokopa kanala i kako se prave
pomoćne konstrukcije za izgradnju veli kih objekata. Iz radionica su izlazili i grbovi,
zastave, mustre za tapiserije i vezove, tehnika bojenja tkanina. Zlatarski zanat učili su i
slikari i skulptori. Arhitekti nisu bili samo konstruktori zdanja nego i mehaničkih sprava
– i za vojne i za civilne svrhe [13]. Nadalje, na primer, Bruneleski, neprevaziđeni
Artes Mechanicae
29
jedna novina, a ideja o njenom značaju migriraće i projektovaće se
kasnije i na naučni rad. On se dugo odvijao hermetički zatvoreno, a
dokučena znanja, posebno u pogledu postupaka uključujući i
matematičke, bila su čuvana kao najveće tajne [1]. Slikari i lekari
pripadali su istom esnafu „viših zanatlija“ [13]. Nameće se pitanje: da li
se iz te okolnosti rodila saradnja i doprinos slikara anatomskim
atlasima? Već u doba humanizma, a posebno u doba renesanse počinje
polemika s Aristotelovim konceptom nauke. U isto vreme, nauka i
vjeruju, koje su dugo bile čvrsto isprepletene, upravo tada će doživeti
najveći udarac jer će se na geocentričnoj i heliocentričnoj slici sveta
prelamati pogled na ustrojstvo sveta na Zemlji. Tome su najviše
doprineli instrumenti. S prvobitnom namenom u vojnoj i civilnoj
tehnici, zatim trgovini i moreplovstvu, instrumenti su ubrzo postali
sredstvo otkrića i verifikacije u nauci. Upravo posmatranjima
teleskopom, koji je sam usavršio, Galilej je potvrdio Kopernikovu tezu.
To je definitivno razorilo Aristotelovu kosmologiju, Ptolemejevu
astronomiju i antičku predstavu o svetu kao preslikanoj hijerarhiji
poretka u univerzumu. Jasno je da je u koincidenciji vremenskog
perioda od Arhimeda do Leonarda i od Aristarha do Kopernika upletena
odbrana vladajućeg poretka na zemlji i čovekovog mesta u svetu. „Zdrav
razum“ onoga vremena ne prihvata tako lako nova saznanja o
ustrojstvu sveta i nepoverljiv je prema svim optičkim uređajima [15].
Postavlja pitanje: „Da li se kroz instrument u osnovi vidi samo
deceptiones visus?“ Galilejev pogled u nebo teleskopom 1609,
Vezalijusov pogled u čoveka disekcijom i radoznali pogled Levenhuka
(trgovca tkaninama), kroz mikroskop u bočicu s vodom iz jezera,
najkrupniji su i konačni iskoraci [15] iz sholastičkih filozofskih
promišljanja (u čijem središtu je pitanje univerzalija) i teoloških
preokupacija s posezanjem u logici i drugim naukama za terminima i
postupcima za objašnjenje vere. Prema Koareu, 1543. treba posebno
zapamtiti iz dva razloga. Te godine objavljeno je Kopernikovo delo De
Revolutionibus Orbium Coelestium i anatomija Andreasa Vezalijusa De
Humani Corporis Fabrica [12]. Istovremeno, u 15. i 16. veku inženjeri,

arhitekta prve polovine petnaestog veka, skulptor i izumi telj linearne perspektive u
slikarstvu, bavio se i projektovanjem i takozvanih teatričnih mehanizama za izvođenje
biblijskih motiva o čudima. Inače, i u narednim vekovima velik broj scenskih
mehanizama pravljen je za zabavu na dvorovima, a poseban domet su predstavljali oni
koji su ugrađivani na gradske satove. Otuda je theatrica bila posebna veština među artes
mechanicae.
Artes Mechanicae
30
tehničari i umetnici, unlearned men, neuvažavani u nauci zbog
nepoznavanja latinskog – jezika nauke i nepoznavanja filozofije, fizike,
astronomije, matematike, geometrije, logike, kao i etike i prava i drugih
disciplina koje se izučavaju na univerzitetima, uviđajući potrebu za
produbljenim znanjima traže ih u antičkoj geometriji i matematici i
istovremeno počinju da pišu priručnike i traktate
17
, te skreću pažnju na
značaj svog iskustva i zalažu se za to da ih nauka uvaži [13]. Oni će
odlučujuće doprineti tome da se počnu ostvarivati dodiri između
naučnog i naučno-tehnološkog znanja i između nauke i industrije [1].
Unlearned men doprinosom prodiru u svet nauke i podstiču:
valorizaciju prakse i eksperimentalnog dokaza, valorizaciju korišćenja
govornih jezika
18
i u nauci, priručnicima i ogledima. Gutenbergovo
otkriće štampe pokretnim slovima prekretnica je u demokratizaciji i
eksplozivnom širenju znanja. Kraj epohe artes mechanicae, obeležen je
nastankom epohe prirodnih nauka, koju je krajem 16. i početkom 17.
veka inaugurisao Frensis Bekon, koji je temeljno pokušao potpunu
likvidaciju srednjovekovne sholastike i spekulativne metafizike.
Bekonove ideje o novoj filozofiji nauke
19
i novom metodu naći će
potvrdu i u narednom veku. Najveći reprezent nove nauke biće
matematičar i filozof Rene Dekart, koji je stvarao temelje racionalizmu
kao osnovu za sagledavanje i proveravanje istine. Metodska sumnja
uobličena u njegovo čuveno Cogito ergo sum, izvršila je preokret u
novovekovnoj evropskoj misli i definitivno ju je odvojila od
srednjovekovnog sholastičkog pogleda na nauku.

17
Pomenimo, pri mera radi, Lorenca Gibertija i njegovo delo Commmentarii; Pjera dela
Frančeska i njegove radove De prospectiva pingendi, Abacus teatrise i Libellus de
quinque corporibus regularibus; Roberta Valturia – De re militari, Albrehta Direra i
njegova dela Underweysung der Messung mi t dem Zirckel und Richtscheyt, Vier Bücher
von Menschlicher Proportion Underweysung der Messung; Vanoća Biringuća i njegov
rad De la Pirotechnia; Agostina Rameli ja, njegovu knjigu Le diverse et artificiose
machine del Capitano Agostino Ramelli...
18
I Gali lej je na firentinskom napisao epohalno delo Dialogo sopra i due massi mi sistemi
del mondo, tolemaico e copernicano i Discorsi e dimonstrazioni matematiche intorno a
due nuove scienze.
19
Neki istoričari nauke smatraju da je Frensis Bekon kao sedamnaestogodišnji mladić,
boraveći u Parizu, slušao predavanja iz agronomij e, mineralogije, geologije čuvenog
grnčara Bernarda Palisija i možda tu dobio podsticaj za nov pogled na nauku [13].
Artes Mechanicae
31
Zaključna razmatranja
Iako filozofi promišljaju o obuhvatu i metodama moderne nauke,
mora se zaključiti da su i renesansni inženjeri, tehničari, umetnici i
lekari doprineli rađanju novog, empirijskog pogleda na nauku, rađanju
novih disciplina i diversifikaciji nauka; stvaranju kooperativnog
karaktera nauke, multidisciplinarnog i timskog rada; uočavanju
međuzavisnosti razvoja nauke i tehnike; uvođenju principa javnosti
rezultata i postupaka; napuštanju jezika hermetičke nauke, jezika
aluzija, alegorija i nekodifikovanih simbola; uvođenju novog metoda
proverljivosti; uvođenju metoda produbljivanja teorije rezultatima
uočavanja pomoću instrumenata i eksperimenata; uvođenju metoda i
principa naučne strogosti.
20
Posredno, zanatlije i njihove radionice na
izvestan način doprineće formiranju ideje o univerzitetima kao
korporacijama koje su autonomne i u odnosu na crkvenu i svetovnu
vlast. Da podsetimo, seme univerziteta niče u manastirima, ali će, prema
uzoru na zanatske esnafe i trgovačke gilde u 12. veku, početi da se
osnivaju prvi univerziteti. Prvi će biti onaj u Bolonji, osnovan 1088,
slede: Oksford, Pariz, Modena, Kembridž... Centri najvišeg
institucionalizovanog obrazovanja nastaviće sve brže da se šire
Evropom. Taj koncept uticao je i na formiranje ideje o profesionalizmu,
pripadnosti ljudi od znanja istom, uslovno rečeno, „esnafu“, i iznedrio je
ideju da diplome treba da budu univerzalno i svuda važeće: licentia
ubique docendi. Međutim, tek u 18. veku počinju da se osnivaju
Politehnike u najznačajnijim centrima industrijskog i tehničkog razvoja.
Prva politehnika osnovana je u Torinu 1739 – Scuola di Artiglieria e
Fortificazioni. Politehnike će u 20. veku prerasti u fakultete i postepeno
će biti pripojene univerzitetima. Najstarija visoka stručna škola je
medicinska osnovana u Salernu u 10. veku. Susret nauka – artes
liberales i znanja iz korupsa artes mechanicae koji se dogodio u
renesansi – podjednako je sudbonosan za nauku i evropsku i svetsku
civilizaciju koliko i „grčko čudo“ i prevrednovanje znanja jonskog
naturalizma – i prve teorijske sinteze u upitanostima mislilaca iz Mileta
o praosnovi svih stvari, o tome šta je arhè, šta je prauzrok stvari kao

20
Dugo omalovažavana tehnika u pojedinim periodima postaće i inspiracija nedovoljno
utemeljenim filozofskim idejama. Tako će, na primer, mehanički satovi, časovnici
probuditi ideje o Bogu kao časovničaru, mehaničke sprave inspirisaće promišljanje o
univerzumu kao mehanizmu, a anatomska i fiziološka uočavanja podstaći će ideje o
svetu kao organizmu.
Artes Mechanicae
32
materija i sila koja svim stvarima gospodari i upravlja. U renesansnom
susretu inženjerskih odnosno tehničkih znanja sa naukom
revolucionisaće se i pogled na samu nauku. Međuzavisnost naučnih i
naučno-tehničkih znanja, koja se od tog vremena počela odvijati,
otvorila je put do novih saznajnih međuprostora, izdvajanju prirodnih
nauka iz filozofskog korpusa, te diferencijaciji fizike, logike i
matematike na nezavisne nauke u 19. veku, uz razvoj raznorodnih
disciplina u prethodnom. Interakcija primene nauke i tehničkih znanja
doprinela je daljem razvoju fundamentalnih nauka, kao i otkrićima koja
će revolucionisati naučni pogled na svet. Interdisciplinarne
međuzavisnosti i multidisciplinarnost savremene nauke, te međusobne
razvojne uslovljenosti nauke i tehnologije imaju korene u „renesansnom
čudu“. Renesansni čovek okrenuo se prema svestranoj obrazovanosti
koja uključuje i tehnička znanja, uz duhovno napajanje kulturom i
umetnošću, a biografije velikana svedoče o tome da je fenomen
renesansnog čoveka, polihistora, inženjera i naučnika, ujedno literate i
umetnika ili vrsnog poznavaoca umetnosti u potpunosti ostvaren u
drugoj polovini 19. i prvoj polovini 20. veka.
LITERATURA
[1] Preti, Đ. (2002). Istorija naučne misli. Beograd: Klub NT.
[2] Mlađenović, M. (1986). Razvoj fizike: mehanika i gravitacija. Beograd.
[3] Dobrosavljević, D. Nauka od Talesa do Ajnštajna. Arhe – Journal of
Philosphy, Year II, No4/2005, p. 292-302.
[4] Platon. (1976). Država. Beograd: BIGZ.
[5] Platon. (2004). Zakoni. Beograd: Dereta.
[6] Aristotel. (1970). Politika. Beograd: Kultura.
[7] Plutarh. (1988). Usporedni životopisi. Zagreb: Avgust Cesarec.
[8] Burkhart, J. (1991). Kultura renesanse u Italiji. Beograd: Dereta.
[9] Živojinović, D. (1985). Uspon Evrope. Novi Sad: Matica srpska.
[10] Stanovčić, V. (2006). Politička teorija. Tom I, Beograd: Službeni glasnik.
[11] Vajthed, A. N. (1976). Nauka i moderni svet. Beograd: Nolit.
[12] Koare, A. (1981). Naučna revolucija. Beograd: Nolit.
[13] Rossi, P. (1976). I filosofi e le macchine (1400–1700). Milano: Feltrinelli.
[14] Ristić, M. (1996). Leonardo da Vinči. Beograd: SANU i Muzej NT.
[15] Borstin, D. Dž. (2001). Svet otkrića. Beograd: Geopoetika.

Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
33
Dr Smiljana Mirkov
21

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin
POČETCI I RAZVOJ INŽENJERSKOG OBRAZOVANJA
U SRBIJI
THE BEGINNINGS AND DEVELOPMENT
OF ENGINEERING PROFESSION IN SERBIA
Rezime: Rad pod nazivom „Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji“
čine sledeće tematske celine: socijalne i privredne prilike u Srbiji u drugoj
polovini devetnaestog vek; osnivanje i rad. Inženjerske škole, Artiljerijske škole,
Jestastveno-tehničeskog odeljenja srpskog Liceja, Tehničkog fakulteta Velike
škole i Tehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Vremenski raspon u kojem
se analizira razvoj inženjerskog obrazovanja obuhvata period od 1846. do 1915.
godine. Za nešto više od pola veka u Srbiji se formirala tehnička inteligencija koja
je svojim delovanjem snažno uticala na industrijalizaciju zemlje, na primenu
tehničkih dostignuća u svim domenima državnog i društvenog života, kao i na
obrazovanje budućih tehničkih stručnjaka.
Ključne reči: obrazovanje, inženjerstvo, istorija

Abstract: The paper ''The Beginnings and Development of Engineering
Profession in Serbia'' consists of following units: social and economic
circumstances in Serbia in the second half of the 19th century, the founding
and work of Engineering School, Serbian Licej, and Technical Faculty of Great
School and Technical Faculty of the University in Belgrade. The authors
analysed the development of engineering profession in the period from 1846
to 1915. After more than half of the century the technical intelligence was
created in Serbia. It strongly influenced not only the industrialisation of the
country, the usage of technical achievements in all aspects of state and social
life, but also the education of future technical experts.
Keywords: Education, Engineering, History
Uvod
Početci obrazovanja inženjera u Srbiji bili su uslovljeni stvarnom
potrebom za takvim stručnjacima, kao i prosvetnim prilikama koje su
bile odraz celokupnog društvenog razvoja. Srbija je odmah po dobijanju
samostalnosti (1830) krenula putem razvoja. Ona je u XIX veku doživela

21
smiljanam@eunet.rs
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
34
potpuni preobražaj te je od male, nerazvijene orijentalne provincije, za
nepunih sedam decenija, prerasla u samostalnu državu, organizovanu
na evropskim principima. Svakako da je obrazovanje bio jedan od
glavnih oslonaca u procesu emancipacije društva pa su državne vlasti,
odmah po sticanju nezavisnosti, počele sa razvojem školstva i sa
obrazovanjem domaće inteligencije. U to vreme u Srbiji je bilo malo
školovanih ljudi, te se tehnički razvoj, koji je bio u funkciji unapređenja
privrede, isključivo zasnivao na Srbima iz Vojvodine. Stoga je država
uvidevši da razvoj društvenih i privrednih prilika, umnogome zavisi od
obrazovanih ljudi, dosta rano organizovano slala naše ljude na
školovanje u zemlje Zapadne Evrope.
1. Početci obrazovanja inženjera u Evropi
Kao i u drugim domenima privrednog i društvenog života i za
formiranje sopstvene tehničke inteligencije, Srbija se ugledala na
razvijene evropske zemlje. U ovim zemljama visokoškolsko obrazovanje
inženjera tokom XVIII veka je bilo organizovano na tehničkim
katedrama pri pojedinim filozofskim fakultetima u okviru kojih su se
izučavali opšteobrazovni, prirodno-matematički i neki stručni, tehnički
predmeti. Ovakvo enciklopedijsko obrazovanje, usled povećanog broja
naučnih istraživanja vezanih za praktične probleme, nije bilo dovoljno
pa se, krajem XVIII veka, u većim mestima i privrednim centrima
Evrope pristupilo osnivanju stručnih tehničkih škola. Te prve
specijalizovane stručne ustanove za obrazovanje inženjera, nastale iz
državnih potreba, javile su se u okviru vojnih akademija, da bi se
vremenom osamostalile i postale inženjerske ili artiljerijske škole. U
prvoj polovini XVIII veka, tačnije 1747.godine u Parizu je otpočela sa
radom Visoka škola za građenje puteva i mostova Ecole des Ponts et
Chausses, a nešto kasnije, 1775. godine i Ecole Politehnique [1].
Nekoliko decenija kasnije 1803. godine osnovana je Tehnička škola u
Pragu, 1815. g. U Beču, a 1829.godine i Politehnika u Londonu [2].
Za obrazovanje naših inženjera značajne su bile visoke tehničke
škole u Nemačkoj. Razvoj tehničkog obrazovanja inženjera u ovoj zemlji
je išao postepeno (od zanatlijskih škola na početku pa do visokih
tehničkih škola univerzitetskog nivoa) i trajao nešto više od pola veka.
Osim nemačkih visokih tehničkih škola, za obrazovanje naših inženjera,
bile su privlačne Politehnika u Cirihu, osnovana 1855. godine, kao i
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
35
visoka tehnička škola u Beču, koja je 1815. godine otpočela rad pod
nazivom Politehnički institut.
Za razliku od nemačkih i austrijskih politehnika, u Francuskoj su
visoke tehničke škole bile izdvojene od univerziteta [2]. U tim školama
studenti su sticali manje naučna a više praktična znanja, koja su bila
neophodna za obrazovanje stručnjaka.
2. Osnivanje Inženjerske škole
U vremenu osnivanja prvih stručnih škola za obrazovanje
inženjera u evropskim zemljama, Srbija je tek počela da se politički,
privredno i kulturno uzdiže. Četrdesetih godina XIX veka, po ugledu na
Zapadnu Evropu, javljaju se u Srbiji novi zanati, počinju da se istražuju
rudna bogatstva, da se grade putevi i da se podižu javni objekti. Ovakav
privredni zamah nalagao je otvaranje prvih stručnih škola i obrazovanje
stručnjaka koji su se svojim znanjem uključivali u društveni i privredni
preporod zemlje.[3]
Pre nego što se prva generacija školovanih inženjera vratila sa
studija iz inostranstva u Srbiju, u Beogradu je na inicijativu
Popečiteljstva unutrašnjih sela 1846. godine otvorena prva visoka
tehnička škola – Inženjerska škola
22
[4]. Cilj te trogodišnje škole
internatskog tipa bio je formiranje „praviteljstvujućih inženjera“
uglavnom građevinskog smera. Tokom trogodišnjeg školovanja svršeni
licejci Filozofskog odeljenja, na osnovu nastavnog plana, donetog 1846.
godine slušali su sledeće predmete: Praktičnu geometriju u prvoj
godini, Mehaniku u drugoj godini i Arhitekturu u trećoj godini. U sve tri
godine učilo se Načrtanije a radi lakšeg praćenja stručne literature i
Nemački jezik. U inženjerskoj školi se odvijala i teoretska (tokom
zimskih meseci) i praktična nastava (tokom leta na terenu). Ovakva
organizacija nastavnog procesa predstavljala je izuzetan didaktički
poduhvat za ono vreme u kome su nedostatak udžbenika i profesora bili
glavni razlozi niskog obrazovnog nivoa u ovoj školi. Kada je prva
generacija od devet pitomaca (od kojih su samo dvojica radili kao
inženjeri), završilo svoje školovanje škola je prestala sa radom.
Istorijski gledano, Inženjerska škola je imala epizodni karakter.

22
U vezi sa njeni m osnivanjem, iste godine Srpske novine su objavile članak u kome se
navodi da „Ako je koje zavedenije zemlji našoj potrebitačno, to je zaista ova indžinirska
škola, zašto zvaničnike ni za koju struku danas nije tako teško naći kao za struku
indžinirsku, a osobito našoj zemlji.. .“
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
36
Međutim, kao prva i jedina viša škola za obrazovanje inženjera sa
nastavnim planom u kome su se po prvi put samostalno pojavili neki
stručni predmeti (Mehanika i Arhitektura), ona je svojim postojanjem
doprinela širenju školskog sistema i sazrevanju ideje o pojavi i razvoju
Jestastveno-tehničkog odeljenja Liceja.
3. Osnivanje Artiljerijske škole
Samo godinu dana po prestanku rada Inženjerske škole, u
Beogradu je 1850. godine, pod upravom Popečiteljstva unutrašnjih dela
otvorena Artiljerijska škola . Ova petogodišnja škola, internatskog tipa
u koju su se upisivali mladići dobrog telesnog zdravlja sa svršenim
filozofskim i gimnazijskim naukama, bila je namenjena školovanju
artiljerijskih oficira. Pored vojnih, pitomci ove škole, su slušali i
prirodno-matematičke i tehničke nauke: Mehaniku, Fiziku, Hemiju,
Geometriju, Nacrtnu geometriju i crtanje, Teorijsku i praktičnu
matematiku i Građevinarstvo. Ubrzo po osnivanju Artiljerijska škola je
prerasla u potpunu Vojnu akademiju, mada je taj naziv dobila tek 1880.
godine. Iako nije bila tehničke struke Artiljerijska škola je 60-tih godina
XIX veka, pored Jestastveno-tehničkog odeljenja Liceja, bila jedina koja
je, pored vojnih, pružala i neka tehnička znanja, i kao takva davala
osnov za dalje stručno obrazovanje inženjera. [3]
4. Osnivanje Jastastevno-tehničkog odeljenja srpskog
Liceja
Izvestan napredak u privrednom i društvenom životu Srbije
uticao je na unapređenje visokog obrazovanja uvođenjem prirodnih
nauka i nekih tehničkih disciplina. Radi toga je prvom temeljnom
reformom visokog obrazovanja 1853. godine Srpski Licej organizovan
kao trogodišnji studij u okviru tri odeljenja: Pravoslovnog, Jestastveno-
tehničkog i Opšteg. Svršeni gimnazijalci imali su mogućnost da se
upisuju ili na Pravoslovno ili na Jestastveno-tehničko odeljenje ali su
bili u obavezi da slušaju predmete iz Opšteg odeljenja koje je davalo
opšte obrazovanje i kulturu. Organizovan u tri školske godine nastavni
plan Jestastveno-tehničkog odeljenja više je obilovao predmetima
opšteobrazovnog i humanističkog karaktera nego predmetima i
prirodnih i tehničkih disciplina. Samo u trećoj godini je bio predviđen
nešto veći broj prirodnih disciplina. Što se tiče tehničkih predmeta bilo
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
37
ih je samo dva: Tehnologija, koju je u početku predavao profesor
Mihailo Rašković i Građevinska arhitektura, koju je držao Emilijan
Josimović, nastavnik Artiljerijske škole. Naravno, da ovo nije bilo
dovoljno za formiranje inženjera koji su šezdesetih godina XIX veka,
itekako bili potrebni za industrijski razvoj zemlje. Nedostatak
nastavnika i udžbenika i nastavnika, kao i u slučaju Inženjerske škole,
ozbiljno je ometao brži razvoj tehničkog obrazovanja u Srbiji. Od
osnivanja Liceja pa do njegovog prerastanja u Veliku školu, nastavu iz
tehničkih predmeta držala su samo tri profesora. Iako je, vremenom,
nastavni proces usavršen upotrebom učila, formiranjem zbirki i
organizovanjem ekskurzija a izdvajanja Ministarstva prosvete bila veća,
stručno obrazovanje inženjera još uvek je bilo u svojim počecima.
Glavne smetnje razvoja tehničkog obrazovanja su, kao što smo videli,
bili nedostatak profesora i udžbenika kao i loš nastavni plan koji je bio
preopterećen opšteobrazovnim predmetima. Sve ovo je uticalo na to da
se relativno mali broj slušaoca Liceja opredeljivao za studije na
Jestastveno-tehničkom odeljenju. Ali, kada se uzme u obzir celokupan
školski sistem u Srbiji šezdesetih godina XIX veka, kada se po prvi put
javljaju i razvijaju pojedine srednje i više stručne škole, sasvim je
razumljivo što je ovako usko stručno obrazovanje nailazilo na prepreke.
Osim toga, Srbija, kojoj je domaća inteligencija tek bila u povoju i koja je
svoj privredni razvoj zasnivala na Srbima iz Vojvodine ili onima
školovanim u inostranstvu, nije imala intelektualne snage ni
organizacione sposobnosti da formira stručnjake svih profila. Ali, ove
prve pokušaje za razvoj tehničkog fakulteta treba ceniti jer bez njih ne
bi bilo ni daljeg napretka tehničke misli i kulture.
5. Osnivanje Tehničkog fakulteta Velike škole
u Beogradu
Deset godina po otvaranju Jestastveno-tehničkog odeljenja
Liceja, 1863. god., pod uticajem snažnih, prvenstveno administrativnih
promena u Srbiji donet je Zakon o ustrojstvu Velike škole kojim je Licej
podignut na rang Velike škole. Umesto dotadašnjih odeljenja, Veliku
školu sačinjavali su: Filozofski, Pravni i Tehnički fakultet.
Veliki značaj za obrazovanje srpskih inženjera i formiranje
tehničke inteligencije imao je Tehnički fakultet Velike škole, čiji se
rad može grubo podeliti u dve vremenske celine: od osnivanja do 1896.,
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
38
odnosno do donošenja Uredbe Velike škole, i od 1896. do 1905. godine,
odnosno do osnivanja Univerziteta. [3]
U prvom periodu Tehnički fakultet je, kao i prethodne tehničke
škole u Srbiji, imao sledeća ograničenja u svom razvoju: nedostatak
odgovarajućeg profesorskog kadra, preopterećenost profesora (više
predmeta je držao svaki profesor), nezainteresovanost prosvetnih vlasti
za ulaganja u kabinete i laboratorije, nedostatak udžbenika na srpskom
jeziku, nedovoljan broj časova praktične nastave. Ovo su bili razlozi što
je u ovom prvom periodu svog postojanja Tehnički fakultet još uvek
imao relativno malo studenata.
Drugi period u razvoju Tehničkog fakulteta Velike škole, period
od 1896. do 1905. godine karakteriše se prerastanjem Velike škole u
Univerzitet. To je bio period kada je na polju visokog obrazovanja dosta
urađeno. Najveći korak je učinjen Zakonom o izmenama i dopunama
Zakona o ustrojstvu Velike škole iz 1863.g. koji je donet 1896. Ovim
zakonom omogućeno je pregrupisavanje i oslobađanje od suvišnih
predmeta, kao i uvođenje obaveznih časova vežbanja u seminarima i
laboratorijama. Već godinu dana kasnije (1897.) doneta je Uredba
Tehničkog fakulteta na osnovu koje je taj fakultet postao najviša
ustanova za stručno spremanje tehničara za sve tehničke grane, za
obrazovanje nastavnika za tehničke škole i za širenje tehničke nauke i
kulture. [5] Do donošenja ovog zakona u Srbiji se školovao jedinstven
tip inženjera, da bi njime nastava bila podeljena na tri odeljenja:
Građevinsko-inženjerski, Arhitektonski i Mašinsko-inženjerski, a tokom
četvorogodišnjih studija održana su predavanja iz 46 predmeta. Spisak
nauka i veština koje su, nastavnim planom bile predviđene ukazuje na
činjenicu da je srpsko inženjersko obrazovanje krenulo put dostizanja
nivoa evropskih politehnika. U ovom periodu stručna nastava je
intenzivirana i otvaranjem nekoliko novih katedri. Pored bolje
organizacije i većeg materijalnog ulaganja za opremu kabineta, na
kvalitet studija uticalo je i postavljenje većeg broja profesora, priznatih
stručnjaka i naučnih autoriteta, koji su svojim radom neposredno
učestvovali u formiranju mnogih generacija srpskih inženjera. Tokom
četrdeset godina postojanja, Tehnički fakultet Velike škole završilo je
ukupno 130 studenata. Većina njih se zaposlila u Ministarstvu
građevina.
Godine 1905. Velika škola je donošenjem Zakona o Univerzitetu
transformisana u Univerzitet. Ovim Zakonom Univerzitet je postao
„najviše samoupravno telo za višu stručnu nastavu i za obrađivanje
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
39
nauka“[5], a fakultetima je omogućeno da samostalno odlučuju o
stručnoj nastavi, dok je profesorima bila data sloboda naučnog
izražavanja. Kriterijumi za izbor profesora su bili pooštreni, te se za
izbor profesora zahtevao samostalni naučni rad i doktorska titula.
Izuzetak su činili profesori Tehničkog fakulteta koji su samostalni
naučni rad mogli zameniti svedočanstvom o diplomskom ispitu, a
doktorsku titulu samostalnim stručnim radom. Iz ovoga se jasno vidi da
tehnika u to doba još uvek nije dostigla naučni nivo, već da je visok
stepen stručnosti u praktičnim domenima, bio zadovoljavajući za
obrazovanje budućih inženjera. Ubrzo posle donošenja Zakona, usledila
je Opšta uredba Univerziteta, a već sledeće godine (1906.g.) i Uredba
Tehničkog fakulteta. Na osnovu te uredbe, Tehnički fakultet je imao
zadatak da „da što potpuniju višu teorijsku, a koliko je u školi moguće i
praktičnu spremu, kao i da neguje nauke i veštine, ukoliko ulaze u krug
tehničke nastave“. [5] Nastava na Tehničkom fakultetu Univerziteta u
Beogradu je bila bolje organizovana u odnosu na raniji period a
predmeti su, usled razvoja tekstilne i prehrambene industrije, kao i
uvođenjem novih materijala i tehničkih postupaka , bili sadržajniji.
Tokom tehničkih studija ispiti su mogli biti diplomski i doktorski. Izrada
diplomskog rada trebalo je da omogući primenu teorijskog znanja, a
polaganje doktorskog ispita podrazumevalo je naučno istraživanje u
oblasti inženjerstva. U to vreme tehnika je još uvek bila mlada nauka, pa
je samo izvestan broj inženjera stekao doktorsku titulu na inostranim
politehnikama, dok je na našem Univerzitetu to bila retka pojava. U
periodu od osnivanja Univerziteta pa do izbijanja Prvog svetskog rata
stalno se povećavao broj studenata na Tehničkom fakultetu, a vidno je
povećanje broja upisanih devojaka. Nije zanemarljiv ni broj državnih
pitomaca koji su po završetku Tehničkog fakulteta bili upućivani na
nastavak studija na strane politehnike. Za nepunu deceniju postojanja
Tehničkog fakulteta u okviru Beogradskog univerziteta stručna nastava
se uglavnom razvijala zahvaljujući profesorima koji su svoja znanja,
stečena na stranim visokim tehničkim školama, kao i prakse ostvarene
u okviru Ministarstva građevina, ugrađivali u proces obrazovanja.
U periodu do izbijanja Prvog svetskog rata bili su ostvareni
skoro svi potrebni uslovi za razvoj tehničkih disciplina koje su
odgovarale tadašnjim potrebama Srbije. Nastava na Tehničkom
fakultetu uglavnom je omogućavala teorijsku specijalizaciju
inženjerskog znanja, mada se poslednjih godina intenzivno radilo na
praktičnom usvajanju i primeni znanja[3]. Balkanski ratovi su
Početci i razvoj inženjerskog obrazovanja u Srbiji
40
poremetili razvoj obrazovanja i nauke a za vreme Prvog svetskog rata
on je bio potpuno prekinut.
Generalno gledajući, Tehnički fakultet je za nešto više od pedeset
godina rada formirao brojne generacije inženjera koje su sa našim
inženjerima školovanim u inostranstvu, činile tehničku inteligenciju
Srbije, koja je uglavnom bila u mogućnosti da samostalno obavlja sve
tehničke poslove. Svojim delovanjem snažno su uticali na
industrijalizaciju zemlje, na primenu tehničkih dostignuća u svim
domenima državnog i društvenog života, kao i na obrazovanje budućih
tehničkih stručnjaka.
LITERATURA
[1] Anđus, V., (1994), Profesori visokog tehničkog obrazovanja u Srbiji do
1914. godine, Putevi srpskog inženjerstva tokom XIX veka, Beograd
[2] Trgovčević, Lj., (1994), Srpski inženjeri na studijama u inostranstvu do
1918. godine, Putevi srpskog inženjerstva tokom XIX veka, Beograd
[3] Nikolova, Maja., (1995), Razvoj Tehničkog fakulteta Velike škole u
Beogradu 1836-1905, magistarska teza odbranjena na Univerzitetu u
Beogradu
[4] AS MPS FP, 65/1846: rešenje kneza Aleksandra A. Karađorđevića o
ustrojenju inženjerske škole od 19. juna/1. jula 1846. godine
[5] Baralić, D., (1967), Zbornik zakona i uredaba o Liceju, Velikoj školi i
Univerzitetu u Beogradu, Beograd
















The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings
41
Mr Željko Tekić
23

Dr Ilija Ćosić
24

Mr Vladimir Todorović
25

Mr Miloš Jovanović
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
THE INTERPLAY OF ENTREPRENEURSHIP, TECHNOLOGY
AND BUSINESS AT UNIVERSITY SETTINGS
POVEZANOST PREDUZETNIŠTVA, TEHNOLOGIJE I BIZNISA
I ULOGA UNIVERZITETA
Abstract: This paper contributes to an understanding of technology-based
entrepreneurship and to clarify the role of university in its development in
Serbia. The paper ends with some conclusions and implications for policy
makers.
Keywords: Entrepreneurial University, Technology Based Entrepreneurship

Rezime: U ovom radu je objašnjen pojam tehnološkog preduzetništva i uloga
univerziteta u njegovom nastanku u Srbiji. Na kraju rada su dati predlozi za
unapređenje trenutnog stanja.
Ključne reči: Preduzetnički univerzitet, tehnološko preduzetništvo
Introduction
Our civilisation is technology based. Its sustainability, economic
development and growth are highly dependent on technological
development. In order to maximise benefits from existing technology
our society is adapting its organisational form to the permanent
changes of technology [1]. In such a world, technology-intensive
industries play an increasingly important role and innovation is key
process for long-run economic growth.
Technology based entrepreneurship links technology and
business development through new technology-based firms (NTBFs).
These firms differ from other SMEs in several dimensions: they are

23
tekicz@uns.ac.rs
24
ftndean@uns.ac.rs
25
todorovic. ftn@gmail.com
The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings
42
established by highly qualified personnel, require large amounts of
capital and are characterized by greater technical and market risk.
Much of what we know about NTBFs is based on the experience
of biotechnology, semiconductor and software firms in the USA. Many of
these originated from an academic institution or large well-established
firm. Examples of university incubators include Stanford which
spawned much of Silicon Valley, the Massachusetts Institute of
Technology (MIT) which spawned Route 128 in Boston. Therefore,
universities are seen as the key element in the creation of knowledge
regions. MIT in particular has become the archetype academic
incubator, and in addition to the creation of Route 128, its alumni have
established some 200 NTBFs in northern California, and account for
more than a fifth of employment in Silicon Valley [2].
Although NTBFs tend to get a lot of attention among
policymakers and the importance and interest of technology-based
entrepreneurship is increasing, the available research-based knowledge
is still limited [3], especially in transitional economies. Therefore, the
purpose of this paper is to contribute to an understanding of
technology-based entrepreneurship in Serbia and to clarify the role of
university in its development.
The paper is organized as follows. After a general discussion
about technology-based entrepreneurship, the paper goes on to
consider the case of University of Novi Sad. The paper ends with some
conclusions and implications for policy makers in Serbia, but also
applicable to other countries in the Region.
1. What is technology based entrepreneurship?
It is clear that this phenomenon occurs at the intersection of
technology development (science and engineering) and business
creation (management and business) involving individuals, businesses
and governments that transform new ideas into economic and societal
value.
Technology – based entrepreneurship is a combination of two
main concepts, namely “technology” and “entrepreneurship”.
Technology is “the theoretical and practical knowledge, skills, and
artifacts that can be used to develop products and services as well as
their production and delivery systems” [4]. On the other hand, the
entrepreneurship literature has offered an emerging consensus about
The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings
43
at least the components that any comprehensive and useful definition of
entrepreneurship should encompass. Bearing that in mind,
entrepreneurship can be defined as “the identification and exploitation
of previously unexploited opportunities through the creation of new
resources or the combinations of existing resources in new ways, to
develop and commercialize new products, move into new markets
and/or service new customers” [5].
According to these, technological entrepreneurship can be
defined as “the process that bridges technology development and
business creation, from the recognition or even the creation of potential
business value of new discoveries and technologies, to the matching
with existing and/or potential market needs, and finally the
transformation of opportunities arising in commercial products,
services and new businesses” [6].
2. University as a source of technology based
entrepreneurship
It is well known that NTBFs tend to cluster. The location of new
technology-based industries depends greatly on access to knowledge
and different learning processes, new firms tend to spin-off from and
cluster around universities, research organizations and existing firms.
The most famous clusters are the Silicon Valley and Route 128 in USA,
but also places like Cambridge in the UK; Munich in Germany, Bangalore
in India, and Tel Aviv in Israel are all well known.
Universities take more prominent role in knowledge-based
society being not only a source of new ideas for existing firms, but
becoming a source of new firm formation, especially in advanced areas
of science and technology [7]. They can make a substantial contribution,
particularly on a regional level by linking industry and government
with academic institutions and generating flows of knowledge between
the three partners. Therefore, universities, combining their research
and teaching capabilities in new ways, are the key element in the
creation of knowledge regions. However, not any university, but only
the one which is ready to develop entrepreneurial spirit, promote
innovations, creativity and open the door to the sector of small and
medium sized enterprises.
In Serbia location of universities influence the location of NTBFs
as well. One of the regions of knowledge that is emerging in Serbia is
The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings
44
based around University of Novi Sad [8]. Effective cooperation with
business sector based on innovation activities and entrepreneurial
clime at University of Novi Sad have supported and motivated the great
number of researchers and students to undertake entrepreneurial
initiatives. Currently, there are 58 successful SMEs, most of them at
Faculty of Technical Sciences. These SMEs could be classified as NTBFs
in line with broad definition used in this paper. Also, there are
numerous researchers groups oriented to commercialisation of their
results in the future. New companies are created based on knowledge
and know-how developed at the University through research projects.
Existing companies employ more around 2000 well educated young
people; they had turnover higher than 35 million € in 2009 and export
more than 60% of their results. These companies are the best promise
for development of Novi Sad knowledge region. In this way the
University of Novi Sad has extended its capabilities towards technology
transfer, incubation programmes and firm formation, all of which have
enhanced its position as a regional innovation organizer.
Conclusion
In transitional countries like Serbia, academic institutions are
seen as a primary source of new knowledge production and innovation
as well as the corner stone for technological change in vital segments of
economy. Research universities in transitional economy are important
institutions for educating high-quality technologists, but they are also
the most important source of technology based entrepreneurs. This
conclusion mirrors the fact that R&D in Serbia is performed for
industry, while R&D in OECD member countries is performed in
industry [9]. Additionally, the private sector is still weak and barely
integrated with the public R&D system. Also, private universities and
faculties are mostly only educational.
Although the number of technology – based enterprises
established in Serbia has been on increase, it is still rather small.
Government need to do significantly more to increase both the quantity
of to-be entrepreneurs and to enhance the quality of the businesses
which these individuals establish. These improvements should increase
the number of ‘successful’ NTBFs, which, in turn, would increase the
number of entrepreneurial role models.
The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings
45
To stimulate the commercialisation of university based research
and promote spin-outs policymakers in many developed countries have
responded by infrastructure measures facilitating the
commercialisation of scientific research outputs. The emergence of this
model in the Serbia and whole Region is constrained not only by weak
universities, but primary by weak firms and very weak local demand for
local R&D and innovations. Universities have so far been unable to
respond to these new challenges. The capacity to grow local spin-offs is
quite complex, especially in the small and semi-developed research
systems of the SEE countries which are faced with numerous missing
factors [10].
The practice of stimulating and promoting development of
NTBFs is still in infancy in Serbia. There is little institutional support
which should provide educational, training and financial services to
existing as well as would-be academic and graduate entrepreneurs.
First attempts are made by national competition “The Best
Technological Innovation” (www.innovation.org/en) supported by
Serbian Ministry of Science, but it is not enough. Government as well as
universities needs much more proactive role in order to create
sustainable policy, to make available proof of concept funding, to
develop scientific and technology parks, to bring European VCs.
Finally, in this way we can create an ecosystem that can offer
local opportunities and drive down brain drain in Serbia, which is
among the highest in the world.
LITERATURE
[1] Katalinic, B. (2010). Engineers for knowledge based society. Annals of
DAAAM for 2010 & Proceedings of the 21th International DAAAM
Symposium, DAAAM International, Vienna, Austria 2010
[2] Roberts, E. (1991). Entrepreneurs in High Technology: Lessons from
MIT and beyond. Oxford University Press, Oxford.
[3] Dahlstrand, A.L. (2007). Technology-based entrepreneurship and
regional development: the case of Sweden, European Business Review,
Vol. 19 No. 5, pp. 373-386.
[4] Burgelman, R.A., Christensen C.M. and Wheelwright, S.C. (2004).
Strategic Management of Technology and Innovation, New York:
McGraw Hill.
[5] Hitt, M.A., Ireland, R.D., Camp, S.M. and Sexton, D.L. (2001). Strategic
entrepreneurship: entrepreneurial strategies for wealth creation.
Strategic Management Journal, 22 (special issue), pp. 479–91.
The interplay of entrepreneurship, technology and business at University settings
46
[6] Petti, C. (2009). Introduction in Cases in Technological
Entrepreneurship - Converting Ideas into Value. Edward Elgar,
Cheltenham.
[7] Etzkowitz, H. (2002). MIT and the Rise of Entrepreneurial Science.
London: Routledge.
[8] Cosic, I. and Tekic, Z. (2008). Platforms and regions of knowledge – the
route towards knowledge society. Proceedings of 14
th
International
Conference Industrial Systems. pp. 499- 507.
[9] Kutlaca, D. (2007). Science and Technology System in Serbia: Between
Survival and Restructuring. Why Invest in Science in South Eastern
Europe? Proceedings of the International Conference and High Level
Round Table. UNESCO BRESCE, 2007, Venice
[10] Etzkowitz, H and Ranga, M. (2007). Creative Reconstruction: Towards a
Triple Helix Innovation Strategy in SEE Countries. Why Invest in Science
in South Eastern Europe? Proceedings of the International Conference
and High Level Round Table, UNESCO BRESCE. Venice




















Model of Entrepreneurial University
47
Mr Norbert Šabić
26

Visoka tehnička škola strukovnih studija, Subotica
MODEL OF ENTREPRENEURIAL UNIVERSITY
MODEL PREDUZETNIČKOG UNIVERZITETA
Rezime: Istorija je pokazala da promene u društvu često imaju značajan uticaj
na to, kako se naši univerziteti transformišu. Aktuelna neoliberalna politika
teži ka tome da progresivno stvara nova tržišta ili proširuje već postojeća.
Ovakva politika stimuliše ne samo privatne firme da se takmiče za tržišni
udeo, nego dovodi i do toga, da državne institutcije obezbeđuju potrebna
sredstva za funkcionisanje u okviru „kvazi tržišta“. Prema tome, i razvoj same
visokoškolske ustanove sve više zavisi od spostvene konkurentnosti ustanove
na tržištu, odnosno od toga koliko je sposobna da privuče klijente /sic/. Zato
je legitimno postaviti pitanje, da li je tradicionalan način funkcionisanja i dalje
održiv model za visokoškolske ustanove? Preduzetnički (eng. entrepreneurial)
univerzitet, kao novi model organizacije, opisuje instituciju koja aktivno teži
tome da iskoristi nastale mogućnosti na tržištu. Uostalom, zbog pojačane
konkurencije na tržištu, preduzetnički univerzitet je željan da uspostavi
kompetetivnu prednost u oblastima stvaranja znanja (istraživanje), prenosa
znanja (predavanje i obuka) i eksploatacije znanja (pretvaranje istog u usluge i
robu).
Ključne reči: Preduzetnički univerzitet, akademski kapitalizam, tržišna
konkurencija

Abstract: Changes in society significantly influenced the way our universities
transformed themselves throughout history. Current neoliberal politics
progressively supports the emergence of new, or the expansion of existing
markets is our society. Such politics stimulate not just the private companies
to compete for a bigger market share, but also public institutions have to
secure their funding on so-called “quasi markets”. Consequently, the
development of higher education institutions is increasingly related to their
competitive abilities, that is to say, to attract clientele /sic/. Therefore, it is
legitimate to ask, whether the traditional model, according to which higher
education institutions used to function, is still adequate? The entrepreneurial
university describes a new institutional model that actively seeks to take
advantage of market opportunities. Additionally, due to increased market
competition, the entrepreneurial university seeks to create a competitive
advantage in the areas of knowledge production (research), knowledge

26
norbert.sabic@gmail.com
Model of Entrepreneurial University
48
transmission (teaching and training), and knowledge exploitation (converting
it into products and services).
Keywords: Entrepreneurial university, academic capitalism, market
competition
Introduction
The current changes within the European higher education
sector suggest that Schumpeter’s model of the entrepreneur has been
creatively extended beyond the sphere of business into higher
education |1|. There is a growing tendency in the present European
academic arena, to describe the future of higher education institutions
as entrepreneurial. Indeed, it is believed that the structural coupling
between knowledge, innovation, and economic growth can be realised
through injecting a bit of entrepreneurial spirit into the daily life of
universities and colleges. To put it simply, the heightened role of higher
education institutions in a knowledge-based economy seems to require
from them to take over some features of entrepreneurship and even
enterprises.
This paper, will argue that a new model of organisation, that is
the entrepreneurial university, answers the calls for a greater role in
economic development. The evolving model can shortly be
characterised by increased inter-sector cooperation, professors’
engagement in industry related activities, growth of spin-off companies,
increased managerial capacity, focusing on application-oriented
research, development of attractive study programmes and so forth.
1. External changes that support the new model
Commonly, changing environmental conditions are in a strong
connection with how higher education institutions transformed
themselves through history. The up-and-coming model is drawn into
connection with the emergence of a broader phenomenon, that is the
“knowledge society” or “knowledge based economy”. This term is
probably more of a myth, than an actually description of today’s
economies or societies, however it is very much at the heart of the
universities centrality in the post-industrial world |2|.
During the industrial age, the economy was established for the
purpose of manufacturing. However, in a knowledge society the main
objective is not to organise production, but to generate innovations.
Model of Entrepreneurial University
49
Therefore, the future of high-wage economies critically depends on
their ability and competence to create new markets though product and
service innovation and to increase productivity though process
innovation |3|. Consequently, European higher education policies tend
to favour economic productivity functions over welfare ones. Castells
notes the following |4|:
“After centuries of using universities as ideological apparatuses and/or
elite selecting devices, there is a rush of policy makers and private firms
towards the university as a productive force in the new economy”
In knowledge societies, universities are able to engage in
markets in order to trade their knowledge resources as any other
product, whereby market competition becomes a key process. It is here,
where the validity of entrepreneurialism in higher education comes
through. As Peterson puts it |5|:
“It requires them to be much more opportunistic as well as market driven.
Institutional redesign and macro or transformational change, not just
strategic responses, became necessities for some”
2. The emerging model
Following the works of Clark, Slaughter and Etzkowitz, we
believe that the entrepreneurial model of higher education institutions
covers adjustments in three areas. Namely, (i) new and innovative
initiatives enrich the traditional activities, (ii) a structural
rearrangement takes place to foster these activities, and (iii) an
“entrepreneurial” mission is being incorporated along the existing ones.

I Entrepreneurialism in activities
We know that the past practices do not fit well the present
circumstances. The expansion of the market economy to the public
sector requires from the higher education institutions and their
personnel to rethink their traditional approaches to their activities.
Innovative initiatives have become the core method to secure
universities primacy in the sector of knowledge discovery and
transmission. Knowledge transfer became the primary way to exploit
university knowledge on the market, by allowing private companies to
use it for their own benefits. Starting and running business incubators,
science parks and spin-off companies, is the dominant form of
engagement in knowledge commercialisation. Therefore,
Model of Entrepreneurial University
50
entrepreneurial activities are mainly associated with research and
commercialisation of research outcomes. Certainly, the development of
high-tech innovations and their export to market places is a very
promising area. However, in an increasingly competitive higher
education system, universities have to innovate constantly also their
teaching practices and programme offers in order to satisfy both
external demands put forward by policymakers and students.
Universities demonstrate their entrepreneurial ambitions also by
creating new programmes, reaching out to new “costumers”, and
diversifying their support services (e.g. canteens, student housing, sport
centres, etc.). Consequently, the core activities of universities acquire a
new meaning and direction within the knowledge society in order to
better connect with the market.

II Structural rearrangement
In the first case, it is argued that a strengthened managerial core
plays an important role in the adoption of an entrepreneurial direction
|6|. It not just increases the capacity of institutions to better interact
with the market |7|, but it is also aggregates the complex processes |6|,
enhances entrepreneurial culture |8|, stimulates fundraising |6| and
manages cross-subsidising among the many fields and degree levels.
Additionally, increased leadership and management is necessary to pull
together the fragmented institution and to redirect its efforts towards
new priorities |9|. In this sense, more and more managers are pulled
into the academic system whose contribution is vital for successful
entrepreneurial activities.
Secondly, we also know that most of the entrepreneurial
activities take place in the periphery |10| |6|. The new units, or as Clark
calls them, the “project groups” |6|, emerge alongside the traditional
departments; and they create bridges to other sectors of society in
order to better exploit the emerging opportunities. These centres and
institutes are professional outreach offices that work on knowledge
transfer, industrial contract, intellectual property development,
continuing education, fundraising, and even alumni affairs |6|. Hence,
its expansion is a significant sign of entrepreneurial transformation.
The last aspect of the formal structural transformation refers to
the way universities used to secure their funding. Inevitably,
entrepreneurial processes contribute to the diversification of resources.
With an increased third stream income, higher education institutions
Model of Entrepreneurial University
51
enlarge their financial flexibility, which is important to initiate
entrepreneurial processes |8|. In other words, universities become less
dependent on the state budget, while increase their resources through
market activities.
Continuing with non-formal structural arrangements, several
scholars pointed out that entrepreneurial processes may stay on a
negligible level, until an entrepreneurial culture is accommodated in
every aspect of the institution. The entrepreneurial idea has to spread
among many participants, link up with other ideas and be expressed in
numerous structures and processes to form a consistent institutional
belief |6|. Yet, this new culture often appears to be in contradiction with
the traditional ones. Thus, entrepreneurialism challenges the existing
culture at universities, which were built up by decades.

III “Entrepreneurial” mission
The entrepreneurial mission, or as Eztkowitz refers to it, the
“third mission” embraces an “extrovert” orientation of universities |1|.
It rests heavily on the assumption that universities have a role and a
responsibility in generating innovations for industry |11|. Yet, it does
not have to be limited to knowledge transfer activities only. It serves
the primary purpose to legitimate the new type of activities and
structures that seek to strengthen the links between higher education
institutions and the market. It is of a symbolic value, yet powerful
enough to signal readiness for entrepreneurial activities and
institutional restructuring.


Figure 1. Entrepreneurial transformation in higher education institutions

Model of Entrepreneurial University
52
As an example, we could mention the newly established
European Institute of Innovation and Technology (EIT), which explicitly
states in its mission, the importance of promoting a “fresh
entrepreneurial culture in Europe”
27

LITERATURA
[1] Etzkowitz, H., Webster, A., Gebhardt, C. and Cantisano Terra, B.-R.
(2000). The Future of the University and the University of the Future:
Evolution of Ivory Tower to Entrepreneurial Paradigm. Research Policy,
Vol. 29, pp. 313-330
[2] Meyer, J., Ramirez, F., Frank, D. and Schofer, E. (2007). Higher Education
as an Institution. In: Gumport, P. (ed.) Sociology of Higher Education:
Contributions and their Contexts (pp. 187-221). Baltimore, Johns
Hopkins University Press
[3] Röpke, J. (1998). The Entrepreneurial University – Innovation, academic
knowledge creation and regional development in globalized economy.
Working Paper, University of Marburg, Retrieved from:
http://www.ucol.mx/acerca/coordinaciones/cgic/cgic/Ejeinvestigacion
/Bibliografia/universidad%20empnde%20alemania.pdf
[4] Castells, M. (2001). Universities as dynamic systems of contradictory
functions. In: Muller, J., Cloete, N. and Badat, S. (eds.) Challenges of
globalisation. South African debates with Manuel Castells (pp. 206-224),
Cape Town, Maskew Miller Longman
[5] Peterson, M.W. (2007). The study of colleges and universities as
organizations. In: Gumport, P. (ed.), Sociology of higher education:
Contributions and their contexts (pp. 147-184). Baltimore, Johns
Hopkins Press
[6] Clark, B. (1998). Creating Entrepreneurial Universities, Organisational
Pathways of Transformation, Oxford, Pergamon
[7] Slaughter, S. and Rhoades, G. (2004). Academic Capitalism and the New
Economy: Markets, State and Higher Education. Baltimore, Johns
Hopkins University Press
[8] Schulte, P. (2004). The entrepreneurial university: A strategy for
institutional development. Higher Education in Europe, Vol. 29, No. 2,
pp. 187–191
[9] Olsen, J.P. and Maassen, P. (2007). European debates on the knowledge
institution: the modernization of the university at the European level.

27
Obtained from the webpage of the European Insti tute for Innovation and Technology.
Link: http://eit.europa. eu/about-ei t/at-a-glance/eit-mission.html
Model of Entrepreneurial University
53
In: Maassen, P. and Olsen, J. P. (eds.), University Dynamics and European
Integration (pp. 3-22). Dordrecht: Springer
[10] Slaughter, S. and Leslie, L. (1997). Academic Capitalism: Politics, Policies
and the Entrepreneurial University. Johns Hopkins University Press,
Baltimore
[11] Geiger, R. L. and Sá, Creso M. (2008). Tapping the Riches of Science:
Universities and the Promise of Economic Growth. Harvard University
Press, Cambridge, Massachusetts, and London

Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
54











































Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
55
Dr Dejan S. Miletić
28

Fakultet za ekonomiju i političke nauke, Beograd
Mr Emina Jeremić
29

Fakultet za ekonomiju i političke nauke, Beograd
Mr Srđan Blagojević
Centar za proučavanje globalizacije, Beograd
UTICAJ GLOBALIZACIJE NA OBRAZOVANJE MENADŽERA
I PREDUZETNIKA
IMPACT OF GLOBALIZATION ON THE EDUCATION
OF MANAGERS AND ENTREPRENEURS
Rezime: Savremeni svet se karakteriše dinamičnim promenama koje se,
između ostalog, sastoje iz ubrzavanja integracija na svim nivoima i
neprestanim jačanjem međuzavisnosti društvenih subjekata. Ova pojava se u
aktuelnoj literaturi opisuje terminom – “globalizacija”. On treba da pored
svega ukaže i na tendenciju planetarnog ujedinjenja kao krajnjeg rezultata
aktuelnih promena. Jedan od najvećih zamajaca globalizacije jeste ekonomija,
pa se ekonomska globalizacija često poistovećuje sa opštedruštvenim
procesom u svetu. Da bi bilo moguće na pravi način odgovoriti ovim
promenama, potrebno je brzo prilagođavanje kako pojedinca, tako i institucija
na lokalnom, državnom, regionalnom, ali i svetskom nivou. Jedan od važnijih
segmenata, eventualnog uspešnog prilagođavanja jeste upravo modernizacija
obrazovnog sistema, koji treba da omogući optimalnu pripremu za
nastupajuće izazove koji dolaze sa globalizacijom. U tom smislu, potrebno je
snažno delovati u pravcu menadžersko-preduzetničkog osposobljavanja kako
bi oni bili u situaciji da odgovore na pravi način snažnoj tržišnoj konkurenciji.
To podrazumeva da budu “naoružani” kako ekonomskom teorijom tako,
verovatno još važnije, setom konkretnih veština. Za Srbiju je ovaj drugi deo
posebno važan, jer je on tradicionalno zapostavljan u našem obrazovanju i
moglo bi se reći, značajno podcenjivan, u meri da danas imamo veoma malo
kvalitetnih edukatora iz oblasti kao što su: komunikacija, pregovaranje, rad u
multikulturnoj i multijezičkoj sredini i sl.
Ključne reči: globalizacija, obrazovanje, menadžment, ekonomska
globalizacija, informatičko društvo

Abstract: The contemporary world is characterized by dynamic changes that,
inter alia, consist of acceleration of integration at all levels and the constant

28
office@cgs.org.rs
29
emina. jeremic@fepn. edu.rs
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
56
strengthening of the interdependence of social subjects. In the current
literature the term - "globalization" describes this phenomenon. Above all, it
should point to the tendency of planetary unification as the final result of
current changes. One of the biggest momentum of globalization is the
economy, so the economic globalization is often identified with general social
process in the world. In order to properly respond to these changes, it is
necessary that both individuals and institutions quickly adapt such changes at
local, national, regional, and global level. One of the major segments of the
prospective successful adaptation is the modernization of the educational
system, which should provide optimal preparation for the upcoming
challenges that come with globalization. In that sense, it is necessary to act
vigorously in the direction of managerial and entrepreneurial training so that
they can be in a position to adequately respond to strong market competition.
That means to be "armed" with both economic theory and, perhaps more
importantly, with a set of specific skills. For Serbia, this second part is
especially important, because it is traditionally neglected in our education and
it could be said, significantly underestimated, to the extent that today we have
very little competent educators from the fields such as communication,
negotiation, working in a multicultural and multilingual environment, and etc.
Keywords: Globalization, Education, Management, Economic Globalization,
Information Society
1. Najvažniji činioci globalizacije
Savremeni svet se karakteriše dinamičnim promenama koje se,
između ostalog, sastoje iz ubrzavanja integracija na svim nivoima i
neprestanim jačanjem međuzavisnosti društvenih subjekata. Ova
pojava se u aktuelnoj literaturi opisuje terminom – “globalizacija”. On
treba da pored svega ukaže i na tendenciju planetarnog ujedinjenja kao
krajnjeg rezultata aktuelnih promena. Jedan od najvećih zamajaca
globalizacije jeste ekonomija, pa se ekonomska globalizacija često
poistovećuje sa opštedruštvenim procesom u svetu. Da bi bilo moguće
na pravi način odgovoriti ovim promenama, potrebno je brzo
prilagođavanje kako pojedinca, tako i institucija na lokalnom,
državnom, regionalnom, ali i svetskom nivou. Međutim proces
globalizacije je duboko uticao na ekonomske, socijalne i tehnološke
aspekte društva u nezavršenom “novom svetskom poretku”.
Cogburn[1] smatra da se globalizacija prevashodno odnosi na velike
strukturne promene koje su se pojavile u procesu proizvodnje i
distribucije unutar globalne ekonomije. Ove strukturne promene u
stvari predstavljaju odgovor na potrebe mnogih preduzeća koja operišu
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
57
na svetskom tržištu reagujući na snažan pritisak i velike mogućnosti
nastale usled pojačane primene visokih tehnoloških dostignuća u svom
poslovanju. Ovo se pre svega odnosi na primenu informacionih i
komunikacionih tehnologija. Konkretno, u pitanju su proizvodne
mogućnosti, testiranje kvaliteta proizvoda i proizvodnih procesa,
logistička podrška, operativnost, marketing i distribucija.
Globalizacija i s’njom povezani trendovi deregulacije,
privatizacije, rastuća sofisticiranost potrošača, dovele su do značajnog
razvoja konkurentnosti i rast standarda poslovanja u širokom spektru
industrija. Pokazalo se da izolacionizam, protekcionizam i zatvorenost
za informacije predstavljaju svojevrstan put u ekonomsku propast. Ovo
je dovelo do spoznaje da firme moraju da se otvore prema novim
tehnologijama koje će omogućiti njihovu komparativnu prednost i
unošenje specifičnih inovacija u njihove proizvode.[2] Tehnološke i
povezane sa njom organizacione promene su se dodatno pojačale
poslednjih godina. Štaviše, pokazalo se da postoji svojevrsna
depresijacija znanja kod zaposlenih, jer se dešava njegova velika
akumulacija koja se eksponencijalno uvećava.[3] Na kraju, mnogi
zaposleni u organizacijama koje posluju na globalnom nivou, traže
šansu za smisleni posao koji će im omogućiti izgradnju veština i neku
vrstu profesionalnog identiteta, posebno u radnom okruženju gde se
potrebe specifične stručnosti za određenim poslom neprestano menjaju
i gde je doživotna zaposlenost teško ostvariva.[4] Uticaj globalizacije se
ne ispoljava samo na trgovinu i proizvodnju, ili na usluge koje se
pružaju, kao što je to slučaj sa obrazovanjem, već on ima snažan uticaj i
na kulturu.
U savremenom svetu države i narodi mogu da budu ili subjekti ili
objekti globalizacije. Ukoliko dozvole sebi luksuz da ne prepoznaju
šanse koje ona nosi, dolaze u situaciju da značajno zaostaju u razvoju i
suočavaju se sa opasnošću da postepeno nestaju i gube značaj. U tom
slučaju oni predstavljaju svojevrstan objekt ovog megatrenda svetskog
razvoja, ni u kom slučaju ne kontrolišući svoju sudbinu i neprestano
predstavljajući predmet kojim se drugi činioci globalizacije aktivno
bave i često predstavljaju svojevrstan izazov za međunarodnu
zajednicu. One države i narodi koji jasno razumeju da je globalizacija
nepovratan proces sa kojim se treba što pre suočiti i kome se treba što
je pre moguće prilagoditi korišćenjem šansi koje ona nosi, predstavljaju
subjekte globalizacije koji su uvaženi, pitani i predstavljaju faktore koji
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
58
aktivno učestvuje u kreiranju boljeg sveta neposredno učestvujući u
formiranju sistema vrednosti savremenog i budućeg čovečanstva.
Osim toga, globalizacija donosi sa sobom fundamentalne
promene u sferi ekonomije, društvenog i kulturnog života pojedinca.
Novi koncepti i dostignuća se neprestano uvode i zamenjuju jedan
drugi, a građani su pod neprestanim pritiskom da im se prilagođavaju i
samim tim usvajaju novi sistemi vrednosti. Nova informaciono-
intenzivna ekonomija postaje sve značajnija u eri globalizacije. Realnost
ubrzane globalne ekonomije se zasniva na informacijama i znanju.
Sve u svemu, moglo bi se iz svega ovoga zaključiti da, kako kaže
Delong, “globalizacija vodi ka bogatijem, ali i osetljivijem i tolerantnijem
svetu.”[5]

2. Globalizacija i obrazovanje

Globalizacija ima bliske odnose sa obrazovanjem i to u onoj meri u
kojoj obrazovanje ima u oblikovanju savremenog društva. Oni su
uzajamno uslovljeni. Globalizacija ekonomije je dovela do rastuće potrebe
za internacionalizacijom kurikuluma.[6] Globalizacija je jedna od
najmoćnijih široko prisutnih snaga koje vrše transformaciju osnova
poslovnog okruženja paradoksalno najavljujući doba u kome male, lokalne
zajednice i poslovni sistemi mogu da postanu prevaziđene forme. U tom
smislu je obrazovanje jedan od moćnih alata u njihovom osposobljavanju
da optimalno reaguju na promene koje su sve brže i radikalnije. Sa
globalizacijom mnoge promene se očekuju u sferi obrazovanja.
Tradicionalni pristup obrazovanju se mora čim pre menjati.[7] U
budućnosti obrazovne institucije neće biti namenjene samo mladima i
redovnim oblicima školovanja. Postaće neophodno da one budu otvorenije
za ljude svih godina koji žele da unaprede nivo svog znanja. One će biti
otvorene za sve one koji su dovoljno motivisani da ulažu u svoje znanje. To
će istovremeno značiti da će se uvećavati broj studenata, kako onih
redovnih, tako i onih koji će dolaziti da steknu samo partikularna znanja,
što sve zajedno vodi do daljeg produbljavanja akademskog okruženja.
Fakulteti će nedvosmisleno biti dostupni i onim delovima populacije koji
nisu zainteresovani za akademska zvanja i obrazovanja. Sobzirom da je
visoko obrazovanje investicija u ljudski rast i prosperitet, tokom ubrzanih
društvenih i ekonomskih promena, od posebne je važnosti da univerziteti i
druge institucije visokog obrazovanja razmotre svoj doprinos društvu iz
široke i dugoročnije perspektive.
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
59
3. Obrazovanje menadžera i preduzetnika
Jedan od važnijih segmenata, eventualnog uspešnog prilagođavanja
prethodno navedenim promenama jeste upravo konstatovana potreba za
modernizacijom obrazovnog sistema, koji treba da omogući optimalnu
pripremu za nastupajuće izazove koji dolaze sa globalizacijom. U tom
smislu, potrebno je snažno delovati u pravcu menadžersko-
preduzetničkog osposobljavanja kako bi oni bili u situaciji da odgovore na
pravi način snažnoj tržišnoj konkurenciji. To podrazumeva da budu
“naoružani” kako ekonomskom teorijom tako, verovatno još važnije, setom
konkretnih veština. Za Srbiju je ovaj drugi deo posebno važan, jer je on
tradicionalno zapostavljan u našem obrazovanju i moglo bi se reći,
značajno podcenjivan, u meri da danas imamo veoma malo kvalitetnih
edukatora iz oblasti kao što su: komunikacija, pregovaranje, rad u
multikulturnoj i multijezičkoj sredini, itd.
U tom smislu, globalizacija poslovanja i sa time povezan pomak
sa domaćeg na globalan biznis, zahtevaju usvajanje novih menadžerskih
veština.[8] Stoga je neophodno da se uz teorijske aspekte ekonomije i
upravljanja, obezbedi obrazovanje čitavog seta veština. U tu grupu
veština, možemo navesti:
- Sposobnost da se primene u što većoj meri menadžerski
koncepti i metode koji su prilagođeni domaćem tržištu, prilikom
vođenja globalnog biznisa. To podrazumeva veštine
međunarodnog menadžmenta u smislu međunarodnog
pregovaranja, upravljanja kursnim razlikama i drugim vrstama
rizika u međunarodnom poslovanju, alokaciji resursa po
zemljama, itd.
- Razumevanje međunarodnog poslovnog okruženja, institucija i
prakse drugih zemalja, međunarodnih institucija i regionalnih
trgovinskih blokova
- Razumevanje kultura i podkultura različitih grupa zemalja.
- Odlično poznavanje bar jednog stranog jezika. Ovo nije samo
korisno u smislu optimalnog korišćenja jezika, već da bi se
pojačala i kulturna osetljivost i njeno razumevanje.
- Komunikacijske veštine, pregovaranje i liderske sposobnosti da
se posluje u okruženju različitih kultura.
Razvoj mnogih od ovih veština se, nažalost, ne obrađuje u
mnogim školama menadžmenta. Međutim, ostaje činjenica da poslovni
lideri sutrašnjice treba da budu osposobljeni da operišu efektivno i
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
60
komforno u rastucem kompleksnom multikulturnom, multijezičkom
globalnom okruženju.[9] U tom smislu svako kašnjenje i neadekvatno
delovanje u njihovom obrazovanju nanosi dugoročne posledice po
ekonomski razvoj sa teško sagledivim posledicama.
4. Zaključna razmatranja i predlozi
Imajući u vidu da globalizacija predstavlja jačanje
međuzavisnosti i ubrzavanje integrativnih procesa, koji direktno
menjaju našu ekonomsko-političku, ali i opšte-društvenu realnost.
Globalizacija dovodi do novog načina života pojedinca, sistema, i šire
društvene zajednice. Od pojedinaca se očekuje da budu u stanju da
sagledavaju svet i njegove izazove na holistički način. U pitanju je
svojevrstan fenomen koji vrši, između ostalog, transformaciju svetskog
ekonomskog sistema uključujući gotovo sve aspekte proizvodnje,
distribucije i ostalih poslovnih procesa. Kako se dešava sve veća
akumulacija znanja i kako su izazovi na globalnom nivou sve snažniji,
neophodno je omogućiti pristup novim znanjima na optimalan način
kako bi dalji napredak bio moguć. Sa pojavom novog razvojnog modela,
znanje i obrazovanje zauzimaju posebno značajno mesto. U tom smislu,
era globalizacije ima dramatične posledice po znanje, obrazovanje i
proces učenja.
U gotovo uspostavljenom svetskom tržištu, razumevanje
fundamentalnih veza između biznisa, okruženja u kome on funkcioniše i
društva je postalo od esencijalne važnosti. Uloge i odgovornosti biznisa
kao globalne sile su postale još važnije i kompleksnije. Koncepti koji se
odnose na društvenu odgovornost i održivi razvoj su dobili potvrdu kao
suštinski važni elementi u obrazovanju poslovnog menadžmenta.
Bilo kakva smislena i trajnija promena ka uspostavljanju
poslovanja prema društvenoj odgovornosti i održivog razvoja mora da
uključi institucije koje najdirektnije deluju kao pokretači poslovnog
ponašanja. Ovde posebno imamo u vidu akademske strukture. One
pomažu oblikovanje odnosa i ponašanja poslovnih lidera kroz poslovnu
edukaciju, istraživanja, razvojnih menadžerskih programa, treninga, i
ostalih aspekata sistema vrednosti neophodnih za uspešno poslovanje,
ali i opstanak čovečanstva na duži rok. Kroz obrazovanje poslovnih
ljudi, akademske institucije imaju potencijal da generišu talas pozitivnih
promena, na taj način pomažući i obezbeđujući svet u kome i kompanije
i svet mogu da koegzistiraju i cvetaju.[10]
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
61
U tom smislu smo i kreirali određeni set preporuka, nadajući se
da na ovaj način stimulišemo razmišljanje o potrebi daljeg usavršavanja
našeg obrazovnog sistema, sa posebnim akcentom na obrazovanje
menadžmenta. Potrebno je:
- razviti i podsticati nivo studentskog razmišljanja u smeru
želje za poslovanjem koje je usmereno na rad u okviru
održivog razvoja sveta i inkluzivne ekonomije;
- u okviru obrazovnih Curriculu-ma inkorporirati vrednosti i
važnosti društveno odgovornog poslovanja;
- preuzimati obrazovne programe, materijale, procese da bi se
podstaklo usvajanje znanja globalno prihvaćenih i priznatih
obrazovnih institucija koje su najprominentnije i
najuspešnije;
- što češće uključivanje naših naučnika i istraživača u
međunarodne projekte koji unapređuju naše razumevanje
uloge, dinamike i uticaja korporacija u kreiranju održivog
razvoja;
- češće uključivanje uspešnih poslovnih ljudi i visokih
rukovodioca uspešnih sistema kako bi se teorijska znanja i
studije slučajeva proverile u neposrednom kontaktu
studenata sa njima;
- organizovati i podsticati okrugle stolove i debatne skupove
između edukatora, poslovnog sveta, vladinih visokih
službenika, medija, predstavnika civilnog društva i drugih
interesnih grupa, na kojima bi se slobodno diskutovalo o
problemima koji se tiču ekonomskih mikro i makro problema
sa direktnim uvidom u komparativna iskustva na globalnom
nivou.
Osim toga, potrebno je istaći da se dešavaju i promene u
obrazovnom sistemu na planetarnom nivou.[11] Registruju se prvi
znaci uspostavljanja globalnih institucija za edukaciju menadžera i
preduzetnika, kao što je London School of Commerce koji uspešno radi
na nekoliko kontinenata po istom programu, dajući univerzalne
diplome MBA studija, a otpočela je sa radom i u Beogradu. Analizom
ovih pojava i faktora na globalnom nivou, moguće je naslutiti pravac
daljeg razvoja sistema obrazovanja na polju menadžmenta i
preuzetništva, kao i izvući čitav niz interesantnih zaključaka koji mogu
biti od koristi kako našoj društvenoj zajednici, tako i čitavom region.
Uticaj globalizacije na obrazovanje menadžera i preduzetnika
62
Uočavajući značajan nedostatak između željenog i aktuelnog
uticaja globalizacije na edukaciju menadžmenta i preduzetništva,
smatrali smo da je potrebno istaći značajnije nedostatke i predložiti
određena rešenja, sve u nadi da nikada nije toliko kasno da ne vredi
pokušati. Ovo posebno naglašavamo zbog utvrđene činjenice tokom
našeg istraživanja da do globalizacije obrazovanja menadžmenta i
preduzetništva dolazi spontano i po svemu sudeći neizbežno.
LITERATURA
[1] Cogburn, D. L. (2000). Globalization, Knowledge, Education and Training
in the Information Age. From http://www.unesco.org/webworld/
infoethics_2/eng/paper/paper_23.htm
[2] Quinn, J.B. (1992). Intelligent Enterprise, New York: The Free Press.
[3] Badaracco, J. (1991). The Knowledge Link, Boston: Harvard Business
School Press. p.37.
[4] Barlett, C. A. & Goshal, S. (1995). Changing the Role of Top Management
Beyond Systems to People, Harvard Business Review, May-June, p. 132-
142.
[5] Delong, J. B. (2000). Globalization and neoliberalism. from
http://econ161.berkeley.edu/Econ_Articles/reviews/alexkafka.html
[6] Twigg, C. A. & Oblinger, D. G. (1996). The Virtual University, A Report
from Joint Educom/IBM Roundtable, Washington, D.C. Novembar 5-6, p.
1-6.
[7] Kundu, S.S. (2009). Era of Globalization and Management Education in
India: Need of the Hour, Academe, vol. XIII, No.1, November, p. 71.
[8] Adizes, I. (2011), The Impact of Globalization on Management
Education, from: file://E\KONF DO 22.02\The Impact of Globalization
on Management Education
[9] Kolodko, W. G. (2006), Globalization, Transformation and Management
Education, Warsawa:Economic Research Centrum Badawacze, Tiger
Working Papers Series, No. 89, May, p.6-9.
[10] Reed, D. (2002). Management Education in an Age of Globalization: The
Need for Critical Perspective, Rethinking Management Education,
Greenwich CT:Information Age Publishing, p. 210-213.
[11] Jotia, L.A. (2008), Globalization, Education and the Birth of a Democratic
Active Global Citizen, Gaborne:University of Botswana, p. 11.





Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva
63
Dr Ivana Simić
30

Ekonomski fakultet, Niš
ORGANIZACIONO UČENJE U FUNKCIJI RAZVOJA
KORPORATIVNOG PREDUZETNIŠTVA
ORGANIZATIONAL LEARNING IN THE FUNCTION
OF INTRAPRENEURSHIP DEVELOPMENT
Rezime: Iako se, inicijalno, termin preduzetništvo dominantno odnosio na ono
što se danas označava kao privatno, individualno ili samostalno preduzetništvo
(„entrepreneurship“), danas se, pod ovim pojmom, ima u vidu i kategorija tzv.
korporativnog preduzetništva („intrapreneurship“). Pod korporativnim se
preduzetništvom ima u vidu praksa afirmisanja preduzetničkih kvaliteta, odnosno
praksa jačanja preduzetničkog potencijala u okviru bilo koje organizacije. Iako je
lista preduzetničkih kvaliteta dosta duga, ključnim se kvalitetima smatraju:
inovativnost, kreativnost, inicijativa, upravljanje rizikom, odlučnost,
samouverenost, istrajnost, pozitivan stav prema promenama, holistička
perspektiva, i sl. Razvoj nekih od navedenih kvaliteta, u dobroj se meri može
podstaći snažnim afirmisanjem koncepta organizacionog učenja. U pitanju je
koncept koji, kreiranjem odgovarajuće podrške za učenje, na različitim nivoima u
okviru organizacije, doprinosi, ne samo jačanju preduzetničkih potencijala
savremene organizacije, već, takođe, doprinosi i jačanju njene baze talenata.
Ključne reči: korporativno preduzetništvo, individualno preduzetništvo,
organizaciono učenje, menadžment.

Abstract: Although, initially, the term entrepreneurship has often been applied to
a private, individual or independent entrepreneurship, today, this term, also
include the category of intrepreneurship. The definition of the intrepreneurship
consider practice of promoting entrepreneurship quality, or practice of
strenghtening entrepreneurial potential within any organization. Even though the
list of entrepreneurial quality is long, the crucial are: innovation, creativity,
initiative, risk management, determination, confidence, positive attitude towards
change, holistic perspective etc. The development of some of these qualities can
be encouraged by strong affirmation of the concept of organizational learning. By
creating appropriate support for learning at different levels within organization,
this concept contribute, not only in strenghtening entrepreneurial potential of
modern organization, but also in strenghtening its base of the talents.
Keywords: Intrapreneurship, Entrepreneurship, Organizational learning,
Management.

30
ivana. simic@eknfak.ni. ac.rs
Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva
64
Uvod
Iako je termin „preduzetnik” kreiran još u 18. veku,
31
njegovo
ozbiljnije afirmisanje otpočinje tek u drugoj polovini 20. veka.
Afirmacija preduzetništva, kako u praksi, tako i u teoriji, za rezultat je
imala, pored ostalog, i pojavu novih koncepata vezanih za
preduzetništvo. Jednim od značajnijih smatra se i koncept
korporativnog preduzetništva („intrapreneurship”
32
).
1. Priroda korporativnog preduzetništva
Koncept korporativnog preduzetništva, u osnovi, predstavlja
reakciju teoretičara, ali i praktičara, na, s jedne strane, sve intenzivnije
promene u ekonomskom, socijalnom, kulturološkom, tehnološkom i
političkom ambijentu savremenih organizacija i, s druge strane, sve
učestalijih, značajnih i očiglednih uspeha samostalnih, privatnih ili
individualnih preduzetnika (tzv. „entrepreneurship”
33
), ostvarenih,
prvenstveno, po osnovu njihove inovativnosti, kreativnosti,
inicijativnosti i fleksibilnosti njihovih organizacija.
Pod pritiskom navedenih tendencija, veće, čak i globalno
orijentisane organizacije, bivaju „primorane” da, pored ostalog,
intenzivno rade na podsticanju preduzetničkog duha, odnosno na
jačanju sopstvenog preduzetničkog potencijala ili preduzetničke baze.
Preduzetničku bazu jedne organizacije čine njeni kadrovi koji
raspolažu odgovarajućim kvalitetima koji su svojstveni
preduzetnicima. Imaju se u vidu, pre svega, sledeći kvaliteti:
inovativnost, kreativnost, inicijativnost, detaljizam, perfekcionizam,

31
Termin „preduzetnik“ prvi je upotrebio Richard Cantillon u 18. veku (videti detaljnije u:
Jennings R., Cox C., Cooper C. L., „Business Elites: The Psychology of Entrepreneurs and
Intrapreneurs“, Routledge, New York, 1994, str. 3.
32
Tvorcem termina „intrapreneurship“ smatra se amerikanac Gifford Pinchot, koji ovim
terminom označava preduzetničku aktivnost unutar korporacije (videti detaljnije u: Davidson
M., „The Transformation of Management“, Mac Millan Press, Ltd., London, 1995, str. 88).
33
Proizilazi da je, u osnovi, moguće govoriti o dva tipa preduzetništva. Jedno je tzv.
individualno, samostalno ili privatno preduzetništvo („entrepreneurship“) koje je svojstveno
malim organizacijama na čijem se čelu nalazi vlasnik koji raspolaže preduzetničkim
kvalitetima. Drugo je tzv. korporativno preduzetništvo („intrapreneurship“), svojstveno
većim, čak i globalno orijentisanim organizacijama, u okviru kojih figuriraju pojedinci,
članovi organizacije, koji raspolažu preduzetničkim kvalitetima (videti detaljnije u: Simić I.,
„Menadžment“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš, 2010, str. 308).
Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva
65
sposobnost upravljanja rizikom, holizam i sl. Sa svrhom podsticanja
jačanja i omogućavanja ispoljavanja navedenih preduzetničkih
kvaliteta, neophodno je u organizaciji, pored ostalog, od strane top
menadžmenta, bezrezervno podržavati sve aktivnosti koje su u
funkciji tih kvaliteta. Pre svega se imaju u vidu aktivnosti:
– postavljanja stabilne inicijalne osnove korporativnog
preduzetništva, odnosno kreiranja adekvatnih smernica
razvoja projekta korporativnog preduzetništva;
– kreiranja korporativne kulture koja podržava
preduzetničko ponašanje;
– identifikovanja potencijalnih korporativnih
preduzetnika u okviru organizacije, odnosno onih
članova organizacije koji raspolažu preduzetničkim
kvalitetima;
– stvaranje uslova za kreiranje i dalje razvijanje
preduzetničkih kvaliteta kod onih članova organizacije
kod kojih ovi kvaliteti nisu dovoljno manifestovani itd.
Zapaženu ulogu u naporima menadžmenta, usmerenim na
kreiranje i jačanje preduzetničkih kvaliteta u okviru organizacije, ima
organizaciono učenje.
2. Uloga organizacionog učenja
Iako je termin „organizaciono učenje” u upotrebi još od 60-ih
godina 20. veka,
34
još uvek ne postoji konsenzus teoretičara po pitanju
njegovog definisanja. Tako se, na primer, organizaciono učenje
definiše kao sposobnost organizacije da kreira, objedini, prenosi ili,
među članovima organizacije, širi znanje, da ga ugrađuje u svoje
proizvode, usluge i sisteme.
35
Po osnovu sposobnosti organizacionog
učenja, organizacija biva u stanju da razvija nove, ili modifikuje
postojeće, strukture, tehnologije, procese, što joj otvara prostor za
uspešno „manevrisanje” i hvatanje u koštac sa zahtevima okruženja.
Organizacijom, pak, koja uči, smatra se ona organizacija u kojoj
je svaki njen član angažovan u identifikovanju i rešavanju problema, u
kontinuiranom eksperimentisanju, u njenom permanentnom menjanju
i unapređenju i u kojoj, kao posledica svega toga, dolazi do

34
Termin „organizaciono učenje“ prvi put su upotrebili March i Cyert.
35
Nonaka I., Takeuchi H., „The Knowledge-creating Company: How Japanese Companies
create the Dynamics of Innovation“, Oxford University Press, New York, 1995, str. 44.
Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva
66
unapređenja organizacionih sposobnosti, rasta, učenja i ostvarenja
ciljeva.
36
Osim navedenih, organizaciju koja uči odlikuju još i:
– fleksibilan menadžment,
– „pločastija” organizaciona struktura,
– dinamičnija strategija,
– razvijena mreža komuniciranja i informisanja,
– delegiranje ovlašćenja i odgovornosti na zaposlene,
– ka učenju orijentisana organizaciona kultura itd.
Navedeni momenti u značajnoj meri doprinose kreiranju
organizacionog ambijenta koji podstiče razvoj i jačanje preduzetničkih
kvaliteta članova organizacije. Tako su, na primer, tzv. fleksibilni ili
transformacioni menadžeri, po osnovu kvaliteta koji su im svojstveni,
u stanju da svakog od članova organizacije analiziraju ponaosob, da
identifikuju njihove individualne kvalitete (među kojima su posebno
dragoceni preduzetnički kvaliteti) i da te kvalitete podstiču, razvijaju i,
u konačnom, na pravi način iskoriste.
Isto tako, pločastija ili tzv. horizontalna organizaciona
struktura, koja favorizuje jačanje horizontalnih organizacionih veza,
timski rad i slabljenje barijera između menadžera i ostalih članova
organizacije, podrazumeva, u stvari, redizajniranje velikih kompanija
u male, preduzetničke poslovne jedinice, koje imaju autonomiju
profitnih centara i koje, kao takve, postaju u većoj meri preduzetničke,
inovativne i fleksibilne, dok ljudi u njima postaju brži, fleksibilniji,
odgovorniji, kreativniji.
I strategija u organizaciji koja uči može predstavljati „teren”
koji doprinosi afirmaciji korporativnog preduzetništva. Iako je, kao i u
tradicionalno shvaćenoj organizaciji, i u organizaciji koja uči, strategija
domen top menadžmenta, u organizaciji koja uči top menadžment
nastoji da viziju i pravac kretanja organizacije ne determiniše
samostalno, već to čini prema potrebi i uz svesrdnu pomoć i saradnju
članova organizacije.
U organizaciji koja uči postoji razvijena mreža komuniciranja
među njenim članovima. Dobri komunikacioni kanali obezbeđuju brzo
i adekvatno širenje informacija, znanja i ideja, što, sve zajedno, može
biti u funkciji razvijanja novih ideja i kreativnog mišljenja članova
organizacije.

36
Daft R. L., „Management“, The Dryden Press, Harcourt Brace College Publishers, USA,
1997, str. 751.
Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva
67
Delegiranjem ovlašćenja i odgovornosti na članove organizacije
koja uči, manifestuje se, zapravo, njihova sloboda i ukazuje im se
poverenje od strane menadžmenta. To doprinosi kreativnijem i
inovativnijem ponašanju članova organizacije, jačanju intelektualnog
kapaciteta organizacije i njenom uspešnijem reagovanju na dinamiku
događaja u okruženju.
Kultura organizacije koja uči, takođe doprinosi afirmisanju
preduzetničkog duha. Prvenstveno zbog toga što ova kultura podstiče
razvoj i napredovanje članova organizacije do njihovih maksimalnih
mogućnosti. Takođe, s obzirom na to da je u pitanju kultura koja
podrazumeva maksimalno uvažavanje članova organizacije, ona
članove organizacije podstiče na to da ponude organizaciji sve ono
najbolje što znaju, mogu i umeju. U tom smislu, organizacija koja uči
zna onoliko i može onoliko koliko znaju i mogu svi njeni članovi.
Zbog brojnih prednosti svojstvenih preduzetništvu, razumljivo
je nastojanje današnjih organizacija, odnosno njihovih menadžera, da
u što većoj meri podstiču preduzetničko ponašanje članova
organizacije. Zapaženu ulogu u tom nastojanju ima i organizaciono
učenje. Neka od dominantnih obeležja organizacije koja uči, poput:
fleksibilnog menadžmenta, „pločaste” ili horizontalne organizacione
strukture, dinamičke strategije, razvijene mreže komuniciranja i
informisanja, delegiranja ovlašćenja i odgovornosti na zaposlene, ka
učenju orijentisane organizacione kulture i sl., predstavljaju solidnu
podršku za afirmisanje korporativnog preduzetništva, odnosno za
kreiranje ključnih preduzetničkih kvaliteta članova organizacije. U tom
smislu, napori menadžera usmereni ka kreiranju i jačanju
preduzetničkog potencijala organizacije, moraju biti praćeni i
njihovim nastojanjem da u okviru organizacije kreiraju kontekst tzv.
organizacije koja uči.
LITERATURA
[1] Jennings R., Cox C., Cooper C. L., (1994), „Business Elites: The Psychology
of Entrepreneurs and Intrapreneurs“, Routledge, New York.
[2] Davidson M., (1995), „The Transformation of Management“, Mac Millan
Press, Ltd., London.
[3] Simić I., (2010), „Menadžment“, Ekonomski fakultet u Nišu, Niš.
[4] Nonaka I., Takeuchi H., (1995), „The Knowledge-creating Company: How
Japanese Companies create the Dynamics of Innovation“, Oxford
University Press, New York.
Organizaciono učenje u funkciji razvoja korporativnog preduzetništva
68
[5] Daft R. L., (1997), „Management“, The Dryden Press, Harcourt Brace
College Publishers, USA.
[6] Pinchot G., (1985), „Intrapreneuring“, Harper and Row, New York.
[7] Hisrich R. D., Peters M. P., (2002), „Entrepreneurship“, McGraw Hill, Inc.,
New York.
[8] Lambing P., Kuehl C. R., (2000), „Entrepreneurship“, Prentice Hall, New York.
[9] Burns P., (2001), „Entrepreneurship and Small Business“, Palgrave, New York.
[10] Pawlowsky P., (2003), „The Treatment of Organizational Learning in
Management Science“, in „Handbook of Organizational Learning, (ed.
Dierkes M., Berthoin Antal A., Child J., Nonaka I.), Oxford University
Press, Inc., New York.
Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije
69
Mr Vladimir Todorović
37

Mr Željko Tekić
38

Mr Miloš Jovanović
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
PODSTICANJE PREDUZETNIŠTVA MLADIH – RAZVOJNA
ŠANSA SRBIJE
ENCOURAGING YOUTH ENTREPRENEURSHIP AS SERBIA
DEVELOPMENT OPPORTUNITY
Rezime: U ovom radu je predstavljeno nekoliko primera dobre prakse iz
Evrope i okruženja u podsticanju preduzetništva mladih. Takođe,
predstavljene su domaće inicijative i date su preporuke za podsticanje
preduzetništva mladih u Srbiji, za koje se očekuje da će rezultovati širenjem
preduzetničkog duha, ali i kreiranju novog odnosa prema rešavanju vlastitog
zaposlenja i egzistencije.
Ključne reči: Preduzetništvo mladih, preduzetnički trening, obrazovanje

Abstract: This paper presents examples of best practice in developing youth
and student entrepreneurship from Europe and the neighborhood countries.
Also, initiative from the Faculty of Technical Sciences is presented. Paper ends
with conclusions and implications for policy makers.
Keywords: Youth entrepreneurship, entreprenural training, education
Uvod
Uprkos tome što je u svetu široko prihvaćeno shvatanje
preduzetništva kao izvora stvaranja novih radnih mesta, profita,
lokalnog razvoja i ekonomskog dinamizma, preduzetništvo mladih je
uglavnom ostalo izvan pažnje istraživača. Kreatorima politike razvoja,
zapošljavanja i povećanja konkurentnosti u mnogim zemljama izmakao
je iz vida potencijal koji sobom nosi opredeljivanje mladih za
preduzetništvo kao karijeru, pa je i nivo aktivnosti da se takav izbor
inicira i podrži političkim merama i strategijama veoma nizak. Ovo se
odnosi i na našu zemlju.
Značaj preduzetništva za ekonomski oporavak i dinamizaciju
raspoloživih resursa, kako ljudskih tako i materijalnih zahteva bez

37
todorovic. ftn@gmail.com
38
tekicz@uns.ac.rs
Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije
70
svake sumnje usmeravanje veće pažnje i istraživača i kreatora politike
na mlade iz svih grupacija, ali pre svega na studente, kako bi oni postali
subjekti otvaranja biznisa zasnovanih na novim idejama, visokim
tehnologijama ili uočenim tržišnim nišama. Iako se kreativnost
prvenstveno vezuje za mlade, kao i spremnost za preuzimanje rizika,
čini se ovi resursi nisu dovoljno iskorišćeni niti da postoji
infrastruktura koja će im pomoći.
U ovom radu će biti predstavljen potencijal koji sobom nosi
podsticanje preduzetništva mladih. Na osnovu nekoliko primera dobre
prakse iz Evrope i okruženja, date su preporuke za podsticanje
preduzetništva mladih u Srbiji, za koje se očekuje da bi rezultovalo
širenjem preduzetničkog duha, ali i kreiranju novog odnosa prema
rešavanju vlastitog zaposlenja i egzistencije.
1. Mladi i tržište rada
Pokazatelji na tržištu rada u Srbiji su daleko lošiji od proseka u
EU, a stopa zaposlenosti je daleko od Lisabonskom strategijom
predviđenih 70% [1]. Ovi pokazatelji su posebno poražavajući kada se
posmatra populacija mladih, jer dok je stopa nezaposlenosti celokupne
radno sposobne populacije bila u 2005 21.8%, a stopa nezaposlenosti
mladih 47.7%. Iako mladi u svim zemljama Evrope imaju probleme pri
ulasku na tržište rada, u Srbiji oni imaju manje uspeha na tržištu rada
nego drugde u Evropi. Istraživanje Svetske banke iz 2006. [1] pokazuje
da je njihova zaposlenost na vrlo niskom nivou, a polovina mladih koji
su zainteresovani za pronalaženje posla nisu u stanju to da ostvare.
Stopa nezaposlenosti u ženskoj populaciji doba od 15 – 24 godine iznosi
čak 52%. Isto istraživanje svedoši i da skoro 80% mladih u Srbiji radi za
platu, dok svega 8% započinje samostalan posao.
2. Preduzetnički trening i obrazovanje
Iako su istraživanja pokazala da mladi ljudi koji izađu iz
obrazovnog sistema koji ima više sluha za razvoj preduzetništva, neće
isključivo razmišljati o pokretanju sopstvenog biznisa nego će u slučaju
da se odluče za rad u postojećim kompanijama pokazati veću efikasnost
i doprineti boljem poslovanju preduzeća, nivo preduzetničkog
obrazovanja je nizak [2]. Trening i preduzetničko obrazovanje se još
uvek nalaze u početnom stadijumu razvoja u regionu. Preduzetništvo se
Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije
71
u srednjim školama pojavljuje tek kroz retke pilot projekte, neizvesnog
trajanja i još neizvesnijeg finansiranja. Na univerzitetima, velika većina
nastavnih programa, ako ne i svi, obrazuju studente i spremaju ih za rad
u velikim preduzećima ili onim koja je neko drugi osnovao, a
preduzetništvo se izučava i studenti motivišu da samostalno pokrenu
poslovanje na tek nekoliko nastavih predmeta. Kao po pravilu, studenti
tehničkih disciplina u svom kurikulumu nemaju preduzetničke
predmete. Konačno, pokazatelji Evropske povelje o malim preduzećima
[3] u dve poslednje analize (2007. i 2009. godine) Srbiju stavljaju ispod
proseka jugoistočne Evrope kada je nivo preduzetničkog obrazovanja u
pitanju (slika 1).



Slika 1. Nivo preduzetničkog obrazovanja u jugoistočnoj Evropi [3]

3. Primeri dobre prakse
Samo prenošenje znanja nije jedina uloga koju univerziteti imaju
u preduzetništvu. Preduzetnički programi na univerzitetima mogu imati
više ciljeva poput: razvoja preduzetničke motivacije među studentima,
treninzi studenata za pokretanje sopstvenog biznisa (planiranje,
umrežavanje, prodaja, izvori finansiranja..), razvoj preduzetničkih
sposobnosti potrebnih za otkrivanje i korišćenje pruženih mogućnosti.
Postoji mnogo primera različitih projekata koji se bave ovom
problematikom na univerzitetima širom Evrope, a neki od interesantnih
primera su:
Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije
72
1. Primer dobre prakse - Corvinius Univerzitet
Budimpešta, Mađarska [5]
Corvinus Univerzitet u Budimpešti je 2004. godine započeo
program pomoći studentima sa ciljem njihovog osposobljavanja za
samostalno započinjanje posla i plasiranje novih ideja. Cilj studentskog
spinn – off modela je primena tek stečenog teorijskog znanja i njegova
transformacija u ideje koje odgovaraju zahtevima tržišta. Pored
novčane stimulacije za otpočinjanje posla studenti dobijaju što je možda
i bitnije, mentorsku podršku koja u velikoj meri pomaže razvoju
preduzeća u narednih godinu dana.
2. Primer dobre prakse – Makedonija [6]
U Makedoniji je pre 6 godina osnovan Youth Entrepreneurial
Services (YES). Cilj ovog omladinskog centra je stvaranje novih radnih
mesta za mlade, a samim tim i podsticaj ekonomskog razvoja zemlje.
Privlačenje mladih ljudi, njihova obuka i trening u oblasti
preduzetništva, njihovo povezivanje sa poslovnim partnerima sa ciljem
uključivanja u tržišnu utakmicu i stvaranja IT industrije kao vodeće
industrije u Makedoniji je osnovno delovanje YES centra još od
osnivanja 2004. godine.
3. Primer dobre praksa – Naučni Centar Beč, Austrija [5]
Svi učesnici u ovom projektu/takmičenju su dodiplomci jednog
od bečkih univerziteta. Obično se radi o studentima koji se nalaze na
završnoj godini na svom fakultetu. Takmičenje uključuje razradu plana
za pokretanje sopstvene firme. Svrha takmičenja je da se motivišu
studenti kako bi radili ne samo na izradi dobrog biznis plana nego
prvenstveno da se obuče za rad u multidisciplinarnim timovima.
4. Centar za preduzetništvo mladih
Fakulteta tehničkih nauka
Kroz saradnju sa privredom i kreiranje mnogobrojnih spin-off
kompanija Fakultet tehničkih nauka je neosporni lider u pogledu
transfera znanja na Univerzitetu u Novom Sadu [7]. Međutim, rezultati
u podsticanju studenata u pokretanju sopstvenih preduzetničkih
poduhvata nisu pratili ove rezultate, i praktično nisu ni zaživeli do sada.
Zbog toga je pokrenuta inicijativa za osnivanje Centra za preduzetništvo
mladih na Fakultetu tehničkih nauka.
Centar treba da postane primer dobre prakse u oblasti
preduzetništva i kreator novih ideja i preduzeća kroz razvoj novih
Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije
73
poslovnih ideja među visoko obrazovnom omladinom. Cilj Centra za
preduzetništvo mladih je pomoć mladim ljudima u započinjanju
sopstvenog biznisa kroz:
– preduzetničke treninge
– takmičenje biznis planova
– biznis inkubator za kompanije kreirane od strane
studenata
Ključ uspeha vidimo u stimulisanju preduzetničkog duha kod
mladih pružajući im moderne i dobro opremljene prostore za rad,
obezbeđivanje mentorskih usluga za sve vidove kreiranja i vođenja
uspešnog poslovanja i partnerstvo i podršku pokrajinskih i republičkih
institucija.
Zaključak
U izmenjenim društvenim okolnostima (tranzicije društvenih
sistema) od naročite važnosti je da se mladi, a posebno
visokoobrazovani mladi, osposobljavaju za usvajanje novih vrednosti i
novog duha vremena, koji uključuju razvijanje i širenje preduzetničkog
duha, proaktivan i inovativan odnos prema rešavanju problema. Treba
imati na umu da je preduzetništvo glavni pokretač inovativnosti,
konkurentnosti i privrednog rasta u jednoj sredini i da su mnogobrojne
preporuke Evropske unije usmerene na što ranije uključivanje
preduzetništva u obrazovanje mladih ljudi. Preduzetničke kompetencije
su ključne za samozapošljavanje, ali takođe vrlo relevantne i za
zaposlene u preduzeću bilo koje veličine. Lisabonskom agendom iz
2000. godine preduzetništvo je prepoznato kao „nova osnovna“ veština,
neophodna svima da bi živeli i radili u društvu zasnovanom na znanju.
Obrazovanje u oblasti preduzetništva treba da se tretira kao
ključno od rane faze obrazovnog sistema, a potrebno je pojačati
delovanje u oblastima:
– Podizanja preduzetničkog duha i stvaranja novih veština
od rane mladosti kroz obrazovni sistem
– Razvoja specifičnih poslovnih modula u obrazovnim
programima kako u srednjem tako i u visokom
obrazovanju
– Promocije uspeha mladih preduzetnika
Podsticanje preduzetništva mladih – razvojna šansa Srbije
74
LITERATURA
[1] World Bank Report (2006). Serbia Labor Market Assesment
http://www.siteresources.worldbank.org
[2] Markov, S. and Stanković, F. (2008). Univerzitet i preduzetništvo, Novi
Sad, 2008.
[3] OECD (2009). Progress in the Implementation of the European Charter
for Small Enterprises in the Western Balkans: 2009 SME Policy Index.
Retrieved on 05.12.2010, from
www.oecd.org/dataoecd/25/44/43469909.pdf
[4] Jelinčić, J. (2007). Evropeizacija Srbije – Društvo znanja, Fond za
otvoreno društvo, Beograd, 2007.
[5] European Commission, (2010). Policy highlights overview, Retrieved on
05.12.2010, from: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/index_en.htm
[6] Youth Entrepreneurial Services (YES), (2010). Retrieved on 05.12.2010,
from: www.yesincubator.org.mk
[7] Ćosić, I. and Tekić, Ž. (2008). Razvoj platformi i regiona znanja – put ka
društvu znanja, Zbornik radova XIV međunarodna konferencija
industrijski sistemi, Novi Sad, 2-3. Oktobar 2008
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
75
Vesna Kopanja
39

SA »Pergament«, Zrenjanin
PROMENA PARADIGME PREDUZETNIČKOG OBRAZOVANJA
U SRBIJI
CHANGING ENTREPRENEURAL EDUCATION PARADIGM
IN SERBIA
Rezime: U ovom radu se analizira neophodnost uvođenja predmeta
Preduzetništvo u osnovne škole u Republici Srbiji zasnovanog na konceptu
divergentnog mišljenja. Preduzetničko ponašanje jeste način razmišljanja,
opredeljen kreativnim pristupom poslovanju. Suština je u prihvatanju rizika i
promena, zasnovanim na inovativnom delovanju, koje stvaraju uslove za
poslovni razvoj. Priprema nove generacije preduzetnika koje imaju razvijen
ovakav način razmišljanja je jedna od šansi Republike Srbije za postizanje
međunarodne konkurentnosti. Međutim, ovo je dugotrajan proces koji se
mora uraditi na celovit i sistemski način.
Ključne reči: Preduzetništvo, obrazovanje divergentno mišljenje.

Abstract: In this paper the necessity of introducing Entrepreneurship as a
subject at elementary schools in Republic of Serbia is analysed, based on the
concept of divergent thinking. Entrepreneurial behaviour is the way of
thinking, determined by creative approach to running the business. The
essence is in accepting risk and changes steming from innovative actions, that
create conditions for business development. Preparing new generations of
entrepreneurs who will think this ways is one of the chances for Republic of
Serbia to reach the level of international competitiveness. However, this is a
long – term process which has to be completed in a comprehensive and
systematic way.
Keywords: Entrepreneurship, education, divergent thinking.
Uvod
Preduzetništvo, preduzetnički potencijal, preduzetnički duh,
preduzetničko obrazovanje.... sve su pojmovi koji se često koriste u
svakodnevnom, pre svega političkom govoru. Šta u srpskom jeziku
znači reč preduzetnik? Ili bolje, na šta većina ljudi u Srbiji misli kad čuje
ili upotrebi reč preduzetnik? Prva asocijacija je: vlasnik samostalne

39
kopanjav@yahoo. com
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
76
radnje, uglavnom trgovac ili ugostitelj, a ne osoba koja pokušava da
ostvari svoje poslovne ideje. Reč preduzetnik označava sposobnog
čoveka koji pokušava da ostvari svoje poslovne ideje. Ključni pojmovi
za preduzetnike su ideja, primenljivo znanje, strast, visok nivo rizika,
spremnost da svoju poslovnu karijeru uzme u svoje ruke. Razvijamo li
mi ove karakteristike kod mladih ljudi tokom obrazovnog procesa,
odnosno kada treba uvrstiti predmet preduzetnišvo u formalni
obrazovni proces i koje efekte treba postići?
1. Preduzetničko obrazovanje u Srbiji
Kada govorimo o formalnom obrazovanju, na nivou osnovnog
obrazovanja u Republici Srbiji ne postoje zvanični programi sa
sadržajem preduzetništva. Od 333 srednjih stručnih škola
preduzetništvo je na inicijativu različitih projekata uvedeno kao
nastavni ili vannastavni predmet u 150 škola tokom prethodnih godina.
Pored ovoga, na nivou visokog obrazovanja u Republici Srbiji različite
ustanove iz javnog i privatnog sektora obrazovanja nude mogućnosti
sticanja posebnih akademskih kvalifikacija u oblasti preduzetništva.
Što se tiče neformalnog obrazovanja u Srbiji trenutno postoji veliki broj
privatnih kompanija, sa različitim metodologijama unapredjenja znanja
iz oblasti preduzetništva. Republika Srbija, preko svoje mreže pružaoca
usluga organizuje besplatne trodnevne obuke iz preduzetništva za sve
koji žele da koriste povoljene državne start up kredite i/ili subvencije
za samozapošljavanje. Zvanični podaci o kvalifikacionoj strukturi
mladih koji su zainteresovani za pokretanje sopstvenog biznisa ne
postoje. Medjutim, Regionalni Centar za Razvoj “Banat”
40
, realizuje
program start up kredita Vlade Republike Srbije na teritoriji Banata i
podaci koji su ovde navedeni su iskustveni podaci njihovih trenera.
Zainteresovani mladi za pokretanje sopstvenog posla najčešće – skoro
90% imaju završenu srednju trogodišnju ili četvorogodišnju stručnu
školu. Procenat fakultetskih obrazovanih mladih je mnogo manji i iznosi
oko 7%. Ako se uzme u obzir ovakva kvalifikaciona struktura mladih,
jasno je da edukacija iz oblasti preduzetništva koja traje 3 dana ne može
da zameni sistemski pristup preduzetničkom obrazovanju i da su
intervencije u sferi osnovnog i srednjeg obrazovanja neophodne.


40
www.rcrbanat.rs
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
77
2. Postojeće paradigme u preduzetničkom obrazovanju
u Srbiji
Trenutni obrazovni sistem, bilo formalni ili neformalni pre svega
se odnosi na prenošenje, odnosno usvajanje informacija i znanja, a ne
na unapredjenja sposobnosti i razvoj mišljenja. Ako pogledamo
nastavne planove i programe predmeta preduzetništvo za srednje škole
videćemo da se oni pre svega odnose na ekonomske i zakonske
odrednice preduzetništva. Čak i način proveravanja znanja, gde je samo
jedan odgovor tačan, gde se pitanje može shvatiti samo onako kako ga
je shvatio nastavnik, gde nema timskog rada – jer je to onda
prepisivanje, stavlja predmet preduzetništvo u kalup sa ostalim
predmetima. Nema podrške drugačijem mišljenju, niti pronalaženju
novih rešenja i iskorišćavanje potencijalnih mogućnosti. |1|. Nema
preduzetničkog duha, ponašanja, potencijala.....Sa druge strane postoji
snažna inicijativa od strane Unije poslodavaca za uvodjenje predmeta
Preduzetništvo u osnovne škole,
41
sve sa predloženom šemom
realizacije:

Razred Nastavni plan i program
5. Šta je preduzetnički duh i šta znači biti „sam svoj gazda“
6.
Pojam preduzetničke radnje, osnovna znanja o vođenju radnje i
ortačkog društva
7.
Pojam i tipovi MSP, proizvodna MSP, uslužna MSP, uloga MSP u
modernoj državi
8.
Menadžment i principi uspešnog poslovanja, elektronsko
poslovanje, distribucija

Da li neko stvarno veruje da učenika 6. razreda koji ima 12
godina zanima kako se vodi preduzetnička radnja ili ortačko društvo? I
kako smo uspeli da od 5. razreda koji bi trebalo da se bavi
preduzetničkim duhom, ponovo, već u 6. razredu preduzetništvo
svedemo na samostalne preduzetničke radnje? Srećom ovo je samo
inicijativa. Medjutim, osnovni problem postojećeg preduzetničkog
obrazovanja je što niko ne govori kako se razvija, podržava i
unapredjuje preduzetnički duh i talenat kod dece. Niko ne postavlja
pitanje kako treba da obrazujemo decu za ekonomiju 21. veka, odnosno
koje kompetencije deca treba da imaju kako bi našli svoje mesto na

41
http://www.poslovnimagazin.biz/magazin/uvesti-predmet-preduzetnistvo-u-skole-27-1922
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
78
tržišu u budućnosti. Trenutno je u Srbiji, kada se spominje
preduzetničko obrazovanje glavna “parola” da je uvodjenje ovog
predmeta neophodno kako bi se otvorila nova radna mesta u
budućnosti. Može li bilo ko da predvidi kakva će ekonomska kretanja
biti već krajem sledeće nedelje ili možda za 10 godina? Problem sa
preduzetničkim obrazovanjem je što pokušavamo da zadovoljimo
buduće potrebe za novim radnim mestima sa načinom obrazovanja koji
je kreiran i stuktuiran u nekom prošlom vremenu.
3. Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja
Naša deca žive u čulno i saznajno najstimulativnijem periodu u
istoriji (računari, televizijiski kanali, Iphone, mobilni telefoni,
Internet....). Sa, druge, strane mi im nudimo i dalje tablu i kredu,
ponekad, računarsku učionicu sa osrednjim ili lošim Internet-om i sa
nastavnicima nesigurnim u svoje znanje kori[‘enja te tehnike. Škole su
organizovane kao proizvodne linije u fabrikama, sa zvonom koje zvoni
za početak i kraj aktivnosti, odvojenim predmetima, deca su
klasifikovana po razredima, tj. godištu. Osnova promene paradigme
preduzetničkog obrazovanja je u uvodjenju diveregentnog načina
mišljenja. Divergentno mišljenje nije isto što i kreativnost, već
predstavlja bitnu pretpostavku za razvoj kreativnog mišljenja.|1|
Divergentno mišljenje predstavlja mogućnost da se na dato pitanje
pronadje više mogućih različitih odgovora i da se postavljeno pitanje na
različite načine interpretira.
RSA
42
- je vršio istraživanja oko razvijenosti divergentnog
mišeljenja u sadašnjem vremenu. Na prosto pitanje koliko upotrebnih
vrednosti mogu da smisle za običnu spajalicu, došli su do zaključka da
prosečan čovek može da smisli izmedju 10 i 15, a osobe koji su izuzetno
talentovane za diveregentno mišljenje mogu i do 200. Oni predstavljaju
nivo genija za divergentno mišljenje. Istraživanje je nastavljeno sa 1500
dece. Istu grupu dece su testirali u predškolskom uzrastu, zatim posle 5
godina kada su deca bila uzrasta od 8 do 10 godina i opet posle 5 godina
tj. decu uzrasta od 13 do 15 godina. Cilj istraživanja je bio da se utvrdi

42
RSA je dobrotvorna organizacija koja razvija platforme za podršku javnom mišljenju i
progresivinim debatama više od 250 godina. Pristup rada je multi-disciplinaran, politički su
nezavisni i kombinuju vrhunske istraživačke i razvojne politike za praktičnu primenu. Jedan
od najznačajnijih projekata je Projekat – Prosvetiteljstvo za 21. vek http://www.thersa.org/
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
79
procenat dece koji mogu da budu svrstanu u grupu genijalca
divergentnog mišljenja. Rezultati istraživanja su pokazali da:
– 98% dece predškolskog uzrasta ima stepen genijalnog
divergentnog mišljenja
– 50% dece uzrasta od 8 do 10 godina ima isti stepen
– 25% dece uzrasta od 13 do 15 godina ima iste sposobnosti.
Divergentno misljenje i uzrast dece
98
50
25
0
20
40
60
80
100
120
Predskolski uzrast Uzrast od 8 do 10
godina
Uzrast od 13 do 15
godina
% dece


Izveden je zaključak da u suštini svi imamo kapaciteta za razvoj
divergentnog mišljenja i logično je da se postavi pitanje šta se
promenilo tokom 10 godina sa ovom decom. Odgovor je jasan, prošli su
kroz obrazovni sistem. Zašto je divergentno mišljenje važno za predmet
preduzetništvo? Pre svega kroz razvoj divregentnog mišljanja razvijaju
se osnovne karakteristike budućih preduzetnika:
– redefinicja – nova upotreba postojećih sadržaja
– osetljivost za probleme – sposobnost predvidjanja i
otkrivanja problema
– fluentnost – raspolaganje bogatstvom ideja
– originalnost – sposobnost da se razviju potpuno nove ideje
– elaboracija – razradjivanje originalne ideje do detalja
– fleksibilnost – prilagodjavanje novim okolnostima i lako
napuštanje uhodanih metoda
Sve ove karakteristike su neophodne preduzetniku da preživi u
promenljivim uslovima globalnog tržišta. |2|. Promenom osnovne
paradigme preduzetničkog obrazovanja razvijale bi se nove veštine kod
dece: pronalaženje sopstvenog načina učenja, prepoznavanje prilika i
šansi i najboljih načina za njihovo iskorišćenje, uočavanje rizika i kako
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
80
ga svesti na najmanju moguću meru, društvene i interpersonalne
veštine i znanja (komunikacija, timski rad, donošenje odluka),
upravljanje situacijama i upravljanje informacijama. |3|.
Fokus treba staviti na naglašavanje dečije sposobnosti da
razumeju i primene stečena znanja, razvoj fleksibilnog mišljenja, brzom
prilagodjavanju promenljivim uslovima na tržištu, preuzimanju
inicijative, motivaciji, donošenju odluka... |4|
Zaključak
"Trenutno širom sveta ima preko 300 miliona nezaposlenih
starosti od 18 do 30 godina. U narednih 30 godina očekuje se još preko
1,3 milijarde mladih ljudi koji ulaze na tržište rada. Pružanje pomoći
mladima da započnu sopsteveni biznis je izazov kojim će morati da se
bave svi sektori društva“
43
. Složićemo se da ovakvo stanje predstavlja
ogromno rasipanje energije i talenta mlade generacije, posebno kad se
zna da minimum 20% mladih ljudi ima preduzetnički potencijal, a da ga
iskoristi manje od 5% .
Deca sa razvijenim divergentnim mišljenjem su mnogo uspešnija
u rešavanju problema, posebno kompleksnih problema na koje utiče
mnogo faktora i probleme koje imaju više mogućih rešenja.
Ohrabrivanjem na divergentno razmišljanje kod dece razvijamo
njihovu mogućnost selektovanja, kombinovanja i povezivanje činjenica i
ideja. Sve su ovo preduslovi za buduće preduzetnike, koje često
karakterišemo kao ambiciozne osobe, koji imaju razvijenu želju i
sposobnost da uspeju, imaju visok nivo inicijative, istrajnosti i
spremnosti da dodju do cilja. |5| Uvodjenje predmeta preduzetništvo u
osnovne škole se postavlja kao imperativ u Srbiji samo u slučaju ako bi
se proces uvodjenja implementirao na celovit i sistemski način. Timski
pristup u definisanju nastavnog programa je ključan, kako bi suština
predmeta bila prilagodjenja uzrastu dece i kako bi program predmeta
preduzetništvo bio zasnovan na razvoju divergentnog mišljenja kod
dece.

43
http://www.ilo.org/skills/what/pubs/lang--en/docName--WCMS_104020/index.htm
Promena paradigme preduzetničkog obrazovanja u Srbiji
81
LITERATURA
[1] Verica Babić, Marko Slavković,(2009): Značaj kreativnosti u
strategijskom odlučivanju - MAJSKA KONFERENCIJA O STRATEGIJSKOM
MENADŽMENTU, 29. – 31 maj 2009. ISBN: 978-86-80987-67-5
[2] Pokrajac, S., (2001) Menadžment promena i promene menadžmenta,
Beograd, TOPY
[3] Urbanc, D. (1995): Čovek: veštine, spretnosti, praktične tehnike,
Didakta
[4] Denny, R. (1997): O motivaciji za uspeh, Gospodarski Vesnik
[5] Pirc, V. (2001): Trening za povećanje efikasnosti vodjenja, Gospodarski
Vesnik - skripta

Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
82











































Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
83
Dr Robert Molnar, dipl.inž
44

Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin
Zoran Eremić, dipl.inž.
45

Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj – BANAT, d.o.o., Zrenjanin
NEFORMALNI VIDOVI OBRAZOVANJA
ZA PREDUZETNIŠTVO U SRBIJI
INFORMAL FORMS OF EDUCATION FOR
ENTREPRENEURSHIP IN SERBIA
Rezime: Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji su
relativno novijeg datuma. Kao što i sam naziv sugeriše, ovi oblici obrazovanja
nemaju formalni karakter, odnosno nisu deo obrazovnog sistema Srbije.
Međutim, značaj koji imaju je nesumnjiv, kako u upoznavanju širokih slojeva
društva sa filosofijom preduzetničkog poduhvata, tako i sa osnovnim
zakonitostima i postojećom regulativom u toj oblasti.
Prvi organizovani oblici neformalnog obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
su se poklopili sa formiranjem mreže regionalnih agencija/centara za razvoj
MSP i preduzetništva širom Srbije i bili su inicirani od strane donatorske
zajednice u Srbiji, tokom 2002. godine. U kasnijem periodu inicijativa se
proširila na republičke institucije, a pre svih na Nacionalnu službu za
zapošljavanje, koja je u saradnji sa ostalim državnim institucijama, dala novu
dimenziju ovom vidu obrazovanja, a u funkciji samozapošljavanja lica sa
evidencije Službe.
Ključne reči: Preduzetništvo, obrazovanje, regionalne agencije/centri za
razvoj MSP i preduzetništva, Nacionalna služba za zapošljavanje.

Abstract:
Informal forms of education for entrepreneurship in Serbia are relatively
recent practice. As its name suggests, these forms of education do not have a
formal character, i.e. they are not part of the educational system in Serbia.
However, the significance they have is indisputable, as in the introducing of a
wide range of society with the philosophy of entrepreneurship, basic rules as
well as with existing legislation in this area.
The first organized forms of informal education for entrepreneurship in Serbia
have coincided with the establishment of a network of regional

44
robert. molnar@vts-zr.edu. rs, Visoka tehnička škola strukovnih studi ja u Zrenjaninu,
Đorđa Stratimirovića 23, 23000 Zrenjanin
45
zoran.eremic@rcrbanat.rs, Regionalni centar za društveno ekonomski razvoj – Banat
d.o. o., Čarnojevićeva 1, 23000 Zrenjanin
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
84
agencies/centers for SME development and entrepreneurship Serbia wide,
and were initiated by the donor community in Serbia, in year 2002.
Afterwards, the initiative has spread to the republican institutions, and above
all the National Employment Service, which is in cooperation with other state
institutions, has given a new dimension to this form of education, mainly with
the purpose of self-employment of those who are registered in the Service’s
records.
Keywords: Entrepreneurship, Education, regional agencies/centres for SMEs
and entrepreneurship development, National Employment Service.
Uvod
Veliki privredni subjekti su bili stub ekonomije socijalističkih
zemalja i istovremeno oličenje poretka u kojem je država brinula o
mnogim aspektima života pojedinca. Međutim, mala produktivnost u
njima, u kombinaciji sa neinventivnošću i u relativno zatvorenim
ekonomijama, kao što su to bile socijalističke, dugoročno je dovela do
impotentnosti čitavih nacionalnih ekonomija, što je poljuljalo i konačno
srušilo čitav koncept socijalističkog društvenog uređenja |1|.
U uslovima kada je država, praktično bila glavni preduzetnik, a
svaka privatna inicijativa bila sistematski sputavana, drugačiji rezultat
se nije ni mogao postići. Iz tih razloga, uvođenje preduzetničkog
obrazovanja na svim nivoima, postao je, pored privatizacije, osnovni
zadatak svih Vlada tranzicionih zemalja. Da li Srbija ima drugu
alternativu?
1. Definisanje problema
Danas se u Srbiji o preduzetništvu sve više piše i čuje, kako u
sredstvima javnog informisanja, tako i u susretima raznih naučnih i
stručnih krugova. S druge strane sve je više i nastavnih sadržaja,
nastavnih predmeta, studijskih programa, pa čak i visokoškolskih
institucija koje u svom nazivu imaju reč preduzetništvo.
Jedan od bitnih činioca stvaranja povoljne preduzetničke klime i
konačno preuzetničke kulture, je i preduzetničko obrazovanje, koje ima
svoju specifičnu problematiku, u odnosu na klasično obrazovanje. Ovo
postaje očigledno kada se uzme u obzir činjenica da su preduzetnici
pravi individualci koji ne prihvataju rutinu u poslovanju, već
neprestano nešto dekomponuju i reorganizuju i kada se zna da je njihov
zadatak da izvrše tzv. “kreativnu destrukciju” |2|.
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
85
2. Preduzetnički ciklus i obrazovni proces
Da bi se stekla jasnija predstava o preduzetništvu kao širem
društvenom fenomenu, neophodno je upoznati se sa preduzetničkim
ciklusom, odnosno zakonitostima koje vladaju u njemu.



Slika 1. Ciklus samostalnog preduzetništva

Slika 1 jasno sugeriše koja su to osnovna znanja neophodna u
preduzetničkom obrazovanju. Očigledno je da su u pitanju, pored
fundamentalnih znanja, i ona inter- i multi-disciplinarna. Međutim,
uvidom u nastavne sadržaje, kako formalnih, tako i neformalnih vidova
obrazovanja za preduzetništvo, uviđa se da dominiraju tematike vezane
za ekonomske i pravne aspekte preduzetništva.
Pored samog nastavnog sadržaja, problem u preduzetničkom
obrazovanju su ostali elementi nastavnog procesa, a to su:
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
86
1. Nastavnici, koji vrlo često osim teoretskih znanja nemaju i
ona praktična, iskustvena, odnosno nemaju iskustva u
realizaciji preduzetničkog ciklusa.
2. Nastavne metode, uglavnom zastarele sa dominatnom EX
Cathedra metodom, bez kreativnih radionica i dr.
3. Literatura, i to ona pisana od strane domaćih autora, gde se
zadržava stari koncept u obrazovanju, odnosno traži se
reprodukcija znanja, što je suprotno preduzetničkom načinu
razmišljanja
4. Nastavna sredstva/učila, koja praktično i nisu razvijana za
ovaj vid obrazovanja, sa izuzetkom pojedinih tehničkih
fakulteta i visokih strukovnih škola, gde se koriste nastavna
sredstva razvijena uglavnom za druge nastavne predmete, ali
se kao primeri inovacija mogu primeniti i u preduzetništvu.
5. Studenti, kao najbitniji element nastavnog procesa, u
nastavnim planovima studijskih programa koji nisu
preduzetnički, već tehnički orijentisani, ne prepoznaju i ne
prihvataju novi pristup u savladavanju nastavnih sadržaja
koji zahtevaju kreativnost i originalnost u radu.
*

3. Neformalno preduzetničko obrazovanje u Srbiji
Pored formalnih vidova preduzetničkog obrazovanja, koji su se
prvobitno pojavili na privatnim fakultetima krajem 90-ih godina XX
veka, u Srbiji su se početkom novog veka, počeli sve više pojavljivati i
tzv. neformalni vidovi preduzetničkog obrazovanja. Pošto je privatna
inicijativa kao životno opredeljenje, slično kao i u drugim bivšim
evropskim socijalističkim zemljama, bila sistemski izopštena iz glavnih
društveno-ekonomskih tokova, to se do pred sam kraj 90-ih godina XX
veka u Srbiji nije moglo dobiti obrazovanje koje će u sebi sadržati
elemente preduzetničkog.
Potaknuti značajem preduzetništva, i barem deklarativne
promocije privatne inicijative od strane vladajućih politika, u Srbiji su
se sve više pojavljivali, ali i dalje se pojavljuju pojedinici i institucije koje
nude neformalne vidove obrazovanja za preduzetništvo. Za prvi

*
Na Visokoj tehničkoj školi u Zrenjaninu, prateći dve generacije studenata na specijalističkim
studijama tehnologije i mašinstva, dobijeni rezultati u potpunosti potvrđuju iznesene navode.
Problem čak i prevazilazi problematiku preduzetničkog obrazovanja, jer znatan deo
studenata (oko 50%) čak ne prepoznaje mesto, kao ni značaj sopstvene struke.
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
87
organizovani oblik ovakvog vida obrazovanja može se uzeti početak
funkcionisanja regionalnih agencija/centara za razvoj MSP i
preduzetništva, podržan od strane dontora iz EU. Ovo podrška se
ogledala kako u finansijskom tako i u onom tehničkom delu, gde su se
iskustva iz drugih tranzicionih zemalja prenela i na Srbiju. Jedno od
značajnih područja rada ovih institucija bila je edukacija, odnosno
treninzi za preduzetničko osposobljavanje.
Preduzetnički treninzi su bili podeljeni u 3 nivoa, a prema
sledećoj tabeli |3|:

Tabela 1: Edukacija za preduzetništvo pri regionalnim agencijama za razvoj
MSP i preduzetništva u Srbiji u periodu 2002-2004
Nivo
Naziv
treninga
Teme/sadržaj
Fond
časova
Dana za
realizaciju
1.
Orijentacioni
trening
1. Šta treba da znam o biznisu i
preduzetništvu?
2. Institucionalno okruženje za
biznis
3. Profil uspešnog preduzetnika
4. Test: Preduzetničke
sklonosti
7 1
2.
Bazični
trening
1. Menadžment MSP
2. Marketing i prodaja
3. Biznis planiranje – osnove
4. Pravni aspekti poslovanja
5. Finanijski menadžment
20 5
3.
Napredni
trening
1. Biznis planiranje - detaljno 24 6

Značaj implementacije ovog koncepta bio je višestruk:
– organizovan i ujednačen koncept osposobljavanja za
preduzetništvo na većem delu teritorije Republike Srbije,
– formiranje mreže nezavisnih konsultanata i institucija
koje rade po usklađenom programu i metodama
– edukovani polaznici i dr.
Potaknut implementacijom prethodnog koncepta obrazovanja za
preduzetništvo, Regionalni centar za razvoj MSP i preduzetništva -
BANAT, d.o.o., je 2003. godine koncipirao, a 2004. godine i
implementirao NOVI KONCEPT: Preduzetničko osposobljavanje u
velikim preduzećima. Ovaj koncept je realizovan u okviru NIS Naftagas-
a, i kroz koji je od prvobitno prijavljenih 206 zaposlenih, uspešno
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
88
završilo sva 4 ciklusa, svega 36. Specifičnosti ovog novog koncepta su u
odnosu na prethodni model, individualne konsultacije sa polaznicima,
pri kreiranju biznis plana, kao i mogućnost za bavljenje unutrašnjim
preduzetništvom u okviru velikog sistema. Ovaj koncept, prvobitno
zamišljen da preraste u nacionalni, nije zaživeo, pre svega zbog
drugačije vizije nadležnih za privatizaciju i restrukturiranje velikih
preduzeća u Srbiji.
Međutim, koncept koji je ponudila EU, nakon isteka perioda
podrške regionalnim agencijama/centrima za razvoj MSPP u Srbiji,
Vlada Srbije je prilagodila i počela da implementira preko filijala
Nacionalne službe za zapošljavanje, uz posredovanje Republičke
agencije za razvoj MSPP.
46
Tokom proteklih par godina, realizovano je
mnoštvo obuka, od kojih su neki njihovi pokazatelji dati na slici 2,
vezani za obuke „Kako da započnem biznis“ |4|, |5|, |6|. Poslednjih
godina, Vlada Srbije, preko Republičke agencije za razvoj malih i
srednjih preduzeća i preduzetništva i mreže Regionalnih agencija za
MSPP, a u saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, realizuje
obuke za potencijalne preduzetnike – korisnike tzv. START UP kredita.
54
1422
23
656
56
1323
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
t
r
e
n
i
n
g
a
p
o
l
a
z
n
i
k
a
t
r
e
n
i
n
g
a
p
o
l
a
z
n
i
k
a
t
r
e
n
i
n
g
a
p
o
l
a
z
n
i
k
a
2004. 2005. 2006.


Slika 2. Indikatori preduzetničkog osposobljavanja pri NSZ u periodu 2004-2006
U 2007. godini realizovano je ukupno 68 treninga sa 1389
polaznika, odnosno korisnika kredita. Ova praksa je nastavljena do
danas, istina u izmenjenoj formi |7|.
Međutim, ono što je važno za obuke preko Nacionalne službe za
zapošljavanje, to je da spadaju u kategoriju tzv. „instant“ obuka, gde se

46
Ova institucija je 2009. godine transformisana u Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj.
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
89
za dan-dva, sa relativno malim brojem časova predavanja, pokušava u
polaznike utkati nešto što se praktično uči od malih nogu, a što je i
jedna od osnovnih osobenosti preduzetnika: kreativnost i različitost u
mišljenju. Pošto je to bilo i ostalo nemoguće uraditi ovakvim pristupom,
u našem društvu se još uvek pronalaze modeli preduzetničkog
obrazovanja koji će više odgovarati našoj društvenoj i kulturnoj
realnosti.
Zaključak
Naše društvo se pored tranzicije privrede nalazi i u kulturno-
obrazovnoj tranziciji. Tranzicija privrede se međutim, pokušava
uspešno obaviti bez promene kulturnih i obrazovnih obrazaca. Čak i
zemlje EU su 2008. god. usvojile tzv. Oslo agendi shvatajući
neophodnost uvođenja preduzetničke kulture u sve sfere društvenog
života |8|. Naime, Nova Lisabonska strategija iz 2005. god., i zvanično
priznaje da privreda zemalja EU zaostaje za najrazvijenijim privredama
sveta, a pre svega za SAD i Japanom, te da razloge ovog zaostajanja
treba tražiti u odnosu prema preduzetništvu i uopšte tradicionalizmu u
evropskoj kulturi. Glavni cilj Oslo agende je da se obezbedi učenje za
preduzetništvo kroz čitav obrazovni sistem, odnosno da preduzetništvo
postane način razmišljanja građana EU.
Imajući sve ovo u vidu jasno je da se ne postavlja pitanje zašto
preduzetništvo treba da bude utkano i u srpski kulturni obrazac, jedino
što se postavlja kao pitanje je koliko nas svaki dan odlaganja učenja za
preduzetništvo, udaljava od razvijenih zemalja.
LITERATURA
[1] Molnar, R. i Marković, Lj. (2004). Preduzetničko osposobljavanje u
velikim preduzećima. Zrenjanin: Regionalni centar za razvoj malih i
sredjih preduzeća i preduzetnišzva – BANAT, d.o.o.
[2] Schumpeter, J. (1939). Business Cycles. New York: McGraw Hill.
[3] Šema podrške pružanju usluga (2002). Operativni dokument
Projektnog tima »Nefinansijska podrška MSP i preduzetništvu u
Srbiji«. Beograd.
[4] Godišnji izveštaj za 2004. godinu (2005). Republička agencija za
razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Beograd.
[5] Godišnji izveštaj o radu u 2005. godini (2006). Republička agencija
za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Beograd.
Neformalni vidovi obrazovanja za preduzetništvo u Srbiji
90
[6] Godišnji izveštaj o radu u 2006. godini (2007). Republička agencija
za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Beograd.
[7] Godišnji izveštaj o radu u 2007. godini (2008). Republička agencija
za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva. Beograd.
[8] The Oslo Agenda for Entrepreneurship Education in Europe. Preuzeto
15. novembra 2010. godine sa:
http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/files/support_measures/t
raining_education/doc/oslo_agenda_final_en.pdf




Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama
91
Dr Mirjana Radišić
47

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin
ULOGA I ZNAČAJ STRUČNE PRAKSE
NA STRUKOVNIM STUDIJAMA
ROLE AND IMPORTANCE OF PROFESSIONAL PRACTICAL
WORK DURING VOCATIONAL STUDIES
Rezime: Orijentacija Visokih škola strukovnih studija ka upoznavanju
studenata sa praktičnim radom u proizvodnim pogonima i ka njihovom
potpunijem osposobljavanju za buduće poslove u privredi je imperativ
savremenog visokoškolskog obrazovanja. Ova osposobljavanja studenti stiču
kroz predmet Stručna praksa. Cilj Stručne prakse je da se studenti kroz
praktičan rad približe praktičnoj delatnosti inženjera. Kroz Stručnu praksu
unapređuju se sposobnosti studenata za uspešnu primenu stručnih i naučnih
saznanja i metoda u datim praktičnim situacijama kao i intenzivnijem
povezivanju teorije i prakse. Studenti pri tom stiču uvid i tehnička,
organizaciona, ekonomska i socijalna dešavanja i njihovu uzajamnu
povezanost u preduzećima, odnosno institucijama. Upoznaju se sa
delatnostima izabranog preduzeća, načinom poslovanja, upravljanjem i
mestom i ulogom inženjera u organizacionim strukturama. Program Stručne
prakse, u perspektivi omogućava studentima da kroz praktičan rad steknu ne
samo elementarno radno iskustvo već i uvid u mogućnosti zapošljavanja kao i
motivisanost da se nakon diplomiranja obavljaju slični poslovi u praksi. Zbog
svega ovog pohađanje Stručne prakse, kao važan segment u školovanju svakog
inženjera, ne bi trebalo da bude obaveza već želja svakog studenta.
Ključne reči: Strukovne studije, stručna praksa, praktičan rad

Abstract: Orientation of the Higher Schools of Vocational Studies toward the
introduction of students with practical work in production plants and to their
more complete training for future jobs in the industry is imperative for
contemporary higher education. This training is delivered to the students
through the Professional Practice subject. The goal of the Practice is enable
students to get closer to the practical activities of engineers. Students improve
their skills through the Practice aimed to the successful implementation of
professional and scientific knowledge and methods in given practical
situations as well as more intensive linking between theory and practice. At
the same time, students gain insight into the technical, organizational,
economic and social developments and their mutual relationship in companies

47
mirjana_ radisic@yahoo. com
Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama
92
or institutions. They introduce themselves with the activities of the selected
company, operating methods, management and the place and role of
engineers in organizational structures. In perspective, the Practice program
allows students by practical work to gain not only a basic working experience
but also an insight into the opportunities and motivation to perform similar
activities in practice after their graduation. Because all of these, attendance of
Practice, as an important part in education of every engineer, should not be an
obligation but the desire of each student.
Keywords: Vocational studies, Professional practice, Practical work
Uvod
Stručna praksa treba da olakša studentu prelazak sa
akademskog školovanja na profesionalni rad inženjera. Pri tom bi
trebalo da stekne uvid i tehnička, organizaciona, ekonomska i socijalna
dešavanja i njihovu uzajamnu povezanost u preduzećima, odnosno
institucijama. Kao povratno dejstvo kontakta sa profesionalnom
praksom očekuju se podsticaji za ovladavanje strukom i motivisanost
da se nakon diplomiranja obavljaju slični poslovi u praksi. Student
upoznaje proizvodne i radne uslove i aktivno učestvuje u njima.
Prikupljanjem i obradom podataka kod studenata se razvija analitički
pristup. Analizom problema i predlozima za njihovo rešavanje student
stiče kreativnost i sklonost ka praktičnom radu.
Cilj stručne prakse je da se student kroz praktičan rad približi
praktičnoj delatnosti inženjera. Student time dobija priliku da znanja i
sposobnosti koje je dobio proučavanjem teorije, većinom u odvojenim
disciplinama, primeni u praksi.
1. Organizacija Stručne prakse
Zbog posebnog značaja predmeta Stručna praksa, koji ima status
obaveznog predmeta, njegovoj organizaciji i realizaciji mora se posvetiti
posebna pažnja. Stoga se u svakoj Visokoj školi mora imenovati
rukovodilac Stručne prakse kao i njegov zamenik iz redova nastavnika.
Student se opredeljuje za mentora od koga dobija zadatak koji treba da
realizuje u konkretnom proizvodnom pogonu. U radnoj organizaciji, u
koju se student upućuje, takođe dobija mentora pod čijom kontrolom
izvršava svoje obaveze.
Rukovodilac Stručne prakse svo vreme sarađuje sa oba mentora
i zajedno sa mentorima obilazi praktikante.
Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama
93
Stručnu praksu po pravilu treba organizovati u proizvodnim
pogonima ( kompanijama, malim ili srednjim preduzećima) ili u
namenski određenim laboratorijama (mini pogonima) u Viskoškolskim
institucijama.
Ukoliko je student zaposlen, Stručnu praksu može obaviti u
radnoj organizaciji u kojoj je u radnom odnosu, ako se radi o
programima iz obrazovnog profila.
U toku realizacije Stručne prakse student ima obavezu pisanja
Elaborata stručne prakse, koji pregledaju i overavaju Mentori i
Rukovodilac stručne prakse.
Stručna praksa se sastoji od tri celine:
– praktičnog rada
– inženjerskog staža i
– studijskih poseta
Nastavnik Stručne prakse je zadužen za realizaciju celokupnog
programa Stručne prakse. Njegov zadatak je da:
– formira grupe (3-5 studenata)
– poveže studentske grupe sa mentorima
– pripremi studente za rad u proizvodnim pogonima ( kurs
HTZ), za studente prehrambene i hemijske tehnologije
kurs iz higijenskog minimuma i obezbeđivanje Sanitarnih
knjižica.
– uputi studente za rad u odgovarajuće radne organizacije
– organizuje studijske posete
– formira konačnu ocenu iz predmeta Stručna praksa
U toku inženjerskog staža (prakse) student piše Elaborat koji
treba da ima sledeći sadržaj:
– Upoznavanje radne organizacije
Lična karta preduzeća
Proizvodni program
Organizaciona struktura
Rukovodeća struktura
– Snimanje proizvodnog procesa (ili dela)
Tokovi materijala
Proizvodna oprema
Proizvodni proces
Informacioni sistem
Obezbeđenje standarda
Kontrola kvaliteta
Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama
94
Razvoj konstrukcija
Prototip, laboratorije, modeliranje
Marketing
Nabavka
Transport (unutrašnji i spoljašnji)
Energetika
– Analiza proizvodnog procesa:
Problemi u proizvodnom procesu
Uska grla proizvodnje
Problemi sa opremom
Zastojii kvarovi
Održavanje
Kadrovi
– Predlog mera za eventualno poboljšanje
Inovativni pristup
– Zaključak
2. Stručna praksa u inostranstvu
Stručna praksa se može realizovati u proizvodnim pogonima i u
inostranstvu. Ako se student opredeli za ovaj vid Stručne prakse veliku
pomoć mu mogu pružiti brojna studentska udruženja ( na primer
najveća svetska studentska organizacija AIESEC). Posredstvom samo
ove organizacije (AIESEC ) godišnje iz Srbije oko 7 500 studenata svoju
Stručnu praksu realizuju u zemljama širom sveta.
Konkurs za prijavu je stalno otvoren a Stručna praksa se
organizuje dva puta godišnje. Međutim, da bi student ostvario svoju
Stručnu praksu u inostranstvu mora ispunjavati i odgovarajuće
kriterijume ( proverava se njegovo iskustvo, mogućnosti i motivacija za
odlazak na Stručnu praksu)
3. Problemi u realizaciji Stručne prakse
Prilikom organizacije i realizacije Stručne prakse gotovo sve
Visokoškolske institucije u Srbiji suočavaju se s velikim problemima.
Mnoge veoma uspešne proizvodne radne organizacije su u
poslednjih desetak godina doživele velike transformacije : od potpune
obustave proizvodnih procesa preko neuspelih privatizacija do
diskontinuiteta u radu uzrokovanih nedostatkom sirovina,
Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama
95
repromaterijala ili obustavama rada zbog sve težeg položaja zaposlenih.
U ovakvim radnim organizacijama je nemoguće kvalitetno realizovati
Stručnu praksu iako postoji dobra volja rukovodilaca ovih pogona da
prime praktikante.
S druge strane postoje kompanije sa savremenom opremom i
tehnologijom koje vrlo uspešno posluju. Ove kompanije imaju
međunarodne sertifikate kao što su HACCP, ISO 9000, ISO 22 000 i
druge. Po ovim Standardima pristup pogonima imaju samo zaposleni.
Ipak i u ovakvim kompanijama postoji razumevanje za realizaciju
Stručne prakse, ali u manjim grupama. Studenti moraju poštovati sve
definisane Standarde, ponašati se shodno pravilima kao zaposleni i
moraju obavezno imati Sanitarne knjižice .
4. Gde je rešenje problema Stručne prakse?
Stručna praksa se ipak manje ili više uspešno realizuje u
Visokoškolskim institucija i to zahvaljujući dobrim odnosima i
permanentnom saradnjom sa proizvodnim pogonima. Jedna od
mogućnosti kvalitetne organizacije Stručne prakse su i poluindustrijska
postrojenja (mini pogoni) u okviru samih Škola. Ova praksa je veoma
zastupljena u zemljama EU. Ovakva postrojenja nažalost kod nas još
uvek postoje samo na malobrojnim Fakultetima (akademskim
studijama). U perspektivu razvoja Visokih škola strukovnih studija
svakako treba uvrstiti i opremanje mini pogona čije postojanje je
neminovnost.
Zaključak
Kvalitetnim programima Stručne prakse svi su na dobitku:
– Studenti kroz praktičan rad stiču elementarno radno iskustvo,
uvid u mogućnosti zapošljavanja, motivaciju da nakon
diplomiranja obavljaju slične ili iste poslove u praksi.
– Institucije koje podržavaju programe Stručne prakse imaju
priliku da steknu uvid u sposobnosti studenata i mogućnost, da
najbolje od njih zadrže u svom okruženju.
– Visoke Škole kroz ovako ostvarenu povratnu spregu, pored
podizanja kvaliteta nastave, imaju mogućnosti da usklade
nastavne programe sa zahtevima privrede, razvojnih i naučnih
delatnosti.
Uloga i značaj stručne prakse na strukovnim studijama
96
LITERATURA
[1] Pravilnik Stručne prakse, Visoka tehnička škola strukovnih studija u
Zrenjaninu, Zrenjanin (2007)
[2] Elaborat o akreditaciji VTŠSSZ, Zrenjanin (2007)
[3] Internet adrese:
www.comtrade.com/praksa
www.fthm.singidunum.ac.rs
www.aiesec.org/cms/aiesec/Al/.../SERBIA/
www.web.efzg.hr
www.lanaco.com/stručna praksa/
www.fefa.edu.rs/praksa/
www.agrif.bg.ac.rs






Obrazovanje za eko – menadžment
97
Mr Danijela M. Jašin
48

Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin
OBRAZOVANJE ZA EKO-MENADŽMENT
EDUCATION FOR ECO-MENAGMENT
Rezime: Svedoci smo sve većih problema vezanih za narušavanje životne
sredine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je period 2005–2015. god.
proklamovala kao „Dekadu obrazovanja za održivi razvoj“. Iz navedenog
proističe potreba za ekološkim obrazovanjem,
Cilj ovog rada je ukazati na neophodnost i značaj obrazovanja kadrova koji će
se baviti eko-menadžmentom, kao i sagledavanje trenutne situacije, vezano za
ovu problematiku, u našoj zemlji.
Ključne reči: Obrazovanje, eko-menadžment, zaštita životne sredine

Abstract: We are witnessing the growing problems of prejudice to the
environmenatal. The United Nations General Assembly is the period 2005-
2015 years proclaimed as the “Decade of Education for Sustainable
Development”. From above comes a need for ecological education.
The aim of this paper is to point out the necessity and importance of
education staff who will deal with eco-management and overview of the
current situation regarding this issue in our country..
Keywords: Education, Eco-management, environmental protection
Uvod
Kroz svoju istoriju, ekološke nauke, ili ekologija, razvila se u
veoma bliskoj interakciji sa posebnim kontekstima menadžmenta,
tačnije ekološkog ili eko menadžmenta [1].
Ekološki ili eko-menadžment je relativno mlada naučna
disciplina koja se, krajem prošlog veka razvila iz ekologije. Osnovni cilj
eko-menadžmenta je zaustavljanje i sprečavanje zagađenja i daljeg
narušavanja životne sredine.
Menadžment u zaštiti životne sredine predstavlja neophodnost i
značajan element održivog razvoja. Poslovna politika koja uključuje i
ovaj domen ima za posledicu konkurentnost, a često i primat na tržištu.
Sve je češće slučaj, da se daje prednost određenom proizvodu, od strane

48
danijelajasin@gmail.com
Obrazovanje za eko – menadžment
98
potrošača, ukoliko se zna da je njegova proizvodnja u skladu sa
principima održivog razvoja i zaštite životne sredine.
1. Osnove obrazovanja za eko - menadžment
Eko-menadžment je postao ozbiljna i važna profesionalna
orijentacija. Pored toga, u svetu ekonomije se bez njega ne može i na
njegovom uključivanju u menadžment čitave firme ili organizacije se
insistira. Naime, preko eko menadžmenta se zasigurno obezbeđuje
bolje, trajnije i sigurnije mesto na tržištu.
Upravljanje ekosistemima se smatra jednim od najvećih izazova
koji se postavljaju pred zaštitom životne sredine [2]. Često u praksi
primenjene menadžment intervencije imaju nepredvidive ishode.
Posebna kategorija eko menadžmenta, tzv. adaptivni eko menadžment
podrazumeva stalno prilagođavanje menadžmenta, kao odgovor na
neočekivane rezultate i u skladu sa novim naučnim saznanjima.
Kao što je u ovom radu već rečeno, Generalna skupština
Ujedinjenih nacija je period od 2005. do 2015. proklamovala, kao
„Dekadu obrazovanja za održivi razvoj“. Iz tog razloga se u okvirima
političkog djelovanja Evropske unije, održivi razvoj smatra jednim od
prioritetnih pravaca, a kao pokretačke snage se identifikuju
obrazovanje i istraživački rad [3]. Naime, za održivi razvoj je
neophodno obrazovanje u ekološkom smislu na svim vaspitno-
obrazovnim nivoima, od predškolskog do akademskog. U cilju
postizanja istog, moraju se međusobno povezivati, sistem obrazovanja
novih i postojećih profila sa potrebama privrede jedne države. Pristup
navedenom mora biti interdisciplinaran i multidisciplinaran, kako bi
novoformirani stručnjaci bili u stanju da rade i rukovode u skladu sa
održivim razvojem. Tu se ogleda i perspektiva i potreba za eko
menadžerima, kao novim tipom menadžera osposobljenim da u
postojećim, često, teškim i rizičnim situacijama pomiri naizgled
nepomirljivo: ekonomiju i ekologiju. Pri tome, ovi menadžeri moraju
uzeti u obzir i socijalni faktor.
2. Stanje ekološkog obrazovanja u Srbiji
Evidentno je da je sistem obrazovanja u našoj zemlji, posebno
kada su u pitanju ekologija i zaštita životne sredine, veoma trom i
karakterišu ga planovi i programi koji imaju brojne nedostatke. Kada se
Obrazovanje za eko – menadžment
99
navedeno ima u vidu ne treba da nas čudi jedan od zaključaka
Nacionalnom programa zaštite životne sredine RS, koji glasi ,,opšti nivo
svesti i javnosti o potrebi zaštite životne sredine kao i nivo ekološke
kulture u Srbiji je nizak” [4]. Pomenuti Nacionalni program za zaštitu
životne sredine, kao posebno važna, ističe dva načela i to načelo [5]:
– podizanja nivoa svesti o značaju zaštite životne sredine, koje
promoviše važnost obrazovanja o zaštiti životne sredine u
cilju povećanja nivoa razumevanja problema od strane
javnosti i pobuđivanja interesa za pitanja životne sredine i
– informisanja i učešća javnosti.
Visokoškolsko obrazovanje u našoj zemlji je reformisano u
skladu sa principima Bolonjske deklaraciji i to kako na državnim (7),
tako i na privatnim (9) Univerzitetima i fakultetima.
Podrobno su pregledani planovi i programi osnovnih i
specijalističkih studija sa svih fakulteta koji pripadaju Univerzitetima u
Srbiji, kao i na preostalim privatnim fakultetima kojih ima ukupno 6.
Na nivou Univerziteta, zaštita životne sredine izučava se na 4
Univerziteta u Srbiji čiji je osnivač Republika i to: Beograd, Niš, Novi Sad
i Kragujevac, kao i na fakultetima u Boru, Zrenjaninu i Kosovskoj
Mitrovici.
Specijalističke studije na Fakultetu organizacionih nauka
Univeryiteta u Beogradu imaju između ostalog i profil Ekološki
menadžment sa 4 obavezna predmeta [6] i to: Eko-menadžment,
Održivi razvoj, Eko-marketing i Eko-menadžment i kvalitet. Pored
obaveznih postoje i 6 izbornih predmeta: Dizajn za životnu sredinu,
Eko-menadžment i ISO 14000, Održivo korišćenje prirodnih resursa i
sistem zaštite životne sredine, Menadžment tehnoloških inovacija i
ekologija, Socijalna ekologija i Pravni i normativni okviri zaštite životne
sredine.
Na osnovnim studijama Mašinskog Fakulteta u Kragujevcu
postoji smer Energo i eko menadžment u trajanju od VI semestara i sa
ukupno 26 predmeta.
Pri Departmanu za Inženjerstvo zaštite životne sredine,
Fakulteta tehničkih nauka, Univerziteta u Novom Sadu, uvodene su i
akreditovane specijalističke akademske studije i specijalističke
strukovne studije Upravljanja zaštitom životne sredine Eko-
Menadžment.
Na osnovnim studijama Visoke tehničke škole strukovnih studija
u Zrenjaninu trenutno postoje dva modula i to menadžment u
Obrazovanje za eko – menadžment
100
tehnologiji i menadžment u mašinstvu iz kojih bi se u perspektivi mogle
formirati izuzetne specijalističke studije Eko mendžmenta.
Zaključak
Osnovni imperativ održivog razvoja je povezivanje i sinergija
zahteva koje postavlja sistema upravljanja kvalitetom, s jedne i sistem
upravljanja zaštitom životne sredine, s druge strane.
Eko menadžmet je siguran put ka čistijoj i zdravijoj budućnosti
svih nas.
LITERATURA
[1] Bocking, S. (1997). Ecologists and environmental politics. A history of
contemporary ecology.New Haven: Yale University Press.
[2] MA (Millennium Ecosystem Assessment). (2005.) Ecosystems and human
well-being: Synthesis. Washington, D. C.: Island Press.
[3] Vujić V.: Globalni kontekst obrazovanja za ekološki menadžment. 5.
Hrvatska konferencija o kvaliteti. Preuzeto 06.11.2010 sa http:
www.kvaliteta.net/okolis/radovi/Vujic
[4] Nacionalni program zaštite životne sredine Republike Srbije (2005), str.
107.
[5] Aleksić I. (2006): Povezanost životne sredine i socijalnih aspekata
održivog razvoja Predložak za diskusiju: Projekat «Strategija održivog
razvoja u Srbiji».
[6] Preuzeto 07.11.10 sa: http://www.fon.rs/postdiplomskestudije
/stariprogram /specijalistickestudije/#em

Upravljanje vanrednim situacijama – specijalističke studije
101
Mr Dragoš Radovanović
49

Gradska uprava Kragujevac, Kragujevac
UPRAVLJANJE VANREDNIM SITUACIJAMA –
SPECIJALISTIČKE STUDIJE
EMERGENCY MENAGMENT – SPECIALIST STUDY
Rezime: Organizacija specijalističkih studija ili izbornog modula u okviru
studijskog programa iz oblasti upravljanja vanrednim situacijama – krizama
predstavljao bi značajan pomak u ovoj oblasti. Nedostatak kadrova na nivou
lokalnih samouprava predstavlja dovoljan razlog a pride postoji i realna
mogućnost zapošljavanja s obzirom na zakonske nadležnosti i obaveze istih.
Ključne reči: Inženjerstvo, menadžment, krizni menadžment, obrazovanje

Abstract: development and improvement of disaster management—Crisis;the
organization of specialized studies; elective courses on the basic professional
studies; legal responsibilities and obligations of local governments; possibility
of realization of professional practice; real basis for recruitment.
Keywords: Engineering, Management, Crisis management, Education.
1. Ciljevi studijskog programa
– Osposobljavanje studenata za primenu naučnih stručnih dostignuća
u rešavanju problema bezbednosti, zaštite zdravlja ljudi,
materijalnih dobara i prirodom stvorenih vrednosti;
– Razvoj i unapređenje sistema upravljanja vanrednim situacijama
kroz primenu mera zaštite i spasavanja;
– Primena jedinstvene i savremene metodologije u izradi procene
rizika ugroženosti i planova zaštite i postupcima u vanrednim
situacijama
2. Posebni ciljevi studijskog programa
– Razvoj metodologija i metoda upravljanja vanrednim situacijama;
– Razvoj strategija, projektovanja i upravljanja sistemom bezbednosti
u vanrednim situacijama;
– Timski rad u upravljanju vanrednim situacijama;
– Analizu rizika i upravljanja vanrednim situacijama;

49
dradovanovic@kg.org.rs, 065/3062042
Upravljanje vanrednim situacijama – specijalističke studije
102
– Primenu mera zaštite i spasavanja;
– Izradu planskih dokumenata;
– Permanentno obrazovanje i razvoj sistema znanja u ovoj oblasti;
3. Ishod procesa učenja
Sagledavanjem studijskog programa student stiče profesionalnu
kompetenciju za:
– Izradu studije procene rizika i udesa;
– Ocenu antropogenih rizika;
– Izradu i ažuriranje planova zaštite;
– Organizaciju i upravljanje resursima;
– Informisanje i komunikaciju sa javnošću;
– Razvoj metoda za ocenu efikasnoti sistema;
– Organizovanje i primenu mera zaštite;
– Obrazovanje i upravljanje znanjem za VS;
– Razvoj metoda i metodologija za upravljanje VS;
– Izradu strategija razvoja sistema upravljanja VS;
4. Lista obaveznih i izbornih predmeta
Obavezni predmeti:
– Vanredne situacije
– Etiologija ugrožavanja u VS
– Metode procene rizika
– Modeliranje i simulacija procene rizika
– Rizik od udesa
– Civilna zaštita
– Bezbednosna kultura
– Doktrina i sistemi civilne zaštite
– Monitoring u civilnoj zaštiti
– Krizni menadžment
– Teorija odlučivanja
– Teorija ljudskih grešaka
5. Izborni predmeti
1. Evakuacija i spasavanje
2. Ekspertiza udesa
3. Engleski jezik
Upravljanje vanrednim situacijama – specijalističke studije
103
4. Životna sredina i zdravlje
5. Zaštita i osiguranje
6. IT u zaštiti
7. Informaciono-komunikacione mreže
8. Informisanje i odnosi sa javnošću
9. Upravljanje i razvoj ljudskih resursa
10. Upravljanje projektima
6. Zakonska regulativa
Zakon o vanrednim situacijama (“Službeni glasnik RS” br.111/09)
Nadležnosti jedinica lokalne samouprave
(član 15. Zakona)

1. Donose odluku o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na
teritoriji jedinice lokalne samouprave i obezbeđuju njeno
sprovođenje u skladu sa jedinstvenim sitemom zaštite i
spasavanja;
2. Donose plan i program razvoja sistema zaštite;
3. Planiraju i utvrđuju izvore finansiranja;
4. Izrađuju i donose Procenu rizika ugroženosti i Plan zaštite i
spasavanja;
5. ...
Umesto zaključka
– Jasno je da su Zakonom definisane nadležnosti lokalnih
saouprava velike i obavezujuće;
– Lokalne samouprave ne raspolažu sa stručnim kadrom da
ogovore na postavljene obaveze;
– Kroz program saradnje lokalnih zajednica i Visokih škola,
ostvarili bi se značajni rezultati na pripremi stručnih i obrazovnih
kadrova za rad u lokalnim sredinama;
– Posebno težište je izraženo na izradi studijsko-analitičkih i
planskih dokumenata od posebnog značaja (studija procene
rizika ugroženosti, planovi reagovanja, planiranje i primena mera
zaštite uz jedinstven savremeni metodološki pristup)
– Kao poseban kvalitet celokupnog procesa, treba istaći činjenicu
da kroz mogućnost obezbeđenja praktičnog rada budućih
Upravljanje vanrednim situacijama – specijalističke studije
104
studenata u organima lokalne uprave (stručna praksa), budući
studenti bi stekli određeni nivo praktičnih znanja za punu
primenu već stečenih teorijskih znanja;
– Moguće je obezbediti punu podršku programa USAID (PPES-
program za planiranje i reagovanje u vanrednim situacijama i
jačanje ekonomske sigurnosti)

LITERATURA
[1] Zakon o vanrednim situacijama ("Sl.glasnik RS" broj 111/09)

Ekonomsko vrednovanje inovacija
105
Dr Zdenka Đurić
50

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu
Zrenjanin
EKONOMSKO VREDNOVANJE INOVACIJA
INNOVATIONS ECONOMIC VALUATION
Rezime: U radu autor afirmiše značaj ekonomskog vrednovanja inovativnog rada
i inovacija i daje pregled metoda vrednovanja doprinosa inovacija ekonomskom
razvoju i metoda ekonomskog vrednovanja pojedinih tipova inovacija
Ključne reči: inovacije,nevidljivi kapital ekonomska vrednost, metode
vrednovanja

Abstract: In paper, autor emphasize importance of economic valuation of
innovation works and innovations and made syrveu of measurement
methodologies innovation contribution to GNP and economic valuations
techniques of different innovations types.
Keywords: innovation, integlible capital, economic value, value methodology
Uvod
Pred nas se postavlja zahtev ne samo da budemo kreativni, inventivni i
preduzimljivi, već i ekonomski bogati. U odogovoru na ovaj zahtev, mnogo više
nego do sada moramo da se pozabavimo pitanjem ekonomskih vrednosti i
ekonomskog vrednovanja tehnoloških rešenja, inovacija, znanja i veština.
1. Definicija inovacija
Inovacije su brojne i raznovrsne promene na najrazličitijim
tehnološkim rešenjima i ukupno, najrazličitijim rešenjima u praktičnom radu
/uslovima rada, procesima rada i u produktima rada/ kako bi se
51
: ostvarili
neki specifični ciljevi u radu i sačuvala i povećala ekonomija
rada/produktivnost, rentabilnost, efikasnost ekonomičnost. U ne tako dalekoj
prošlosti, u stručnim krugovima pod inovacijama se mislilo samo na: manje
promene na postojećim tehnološkim rešenjima kako bi se kvalitetnije
odgovorilo na postojeće zadatke i na promene /inovacije i unapređenja/ u
tekućem radu koja su rezultat masovnog stvaralačkog rada zaposlenih. Danas,

50
zdenka.djuric@vts-zr.edu.rs
51
D.Tony and other (2006) Making innovation work: How to manage it, measure it, and
profit for it,Warton school publshing
Ekonomsko vrednovanje inovacija
106
u stručnim krugovima: mnogi pod inovacijama misle na sve inkrementalne i
revolucionarne promene u tekućem radu, uključujući i inovirana i nova
rešenja koja su rezultat profesionalnog naučnog, istraživačkog i razvojnog
rada, dok manji broj stručnjaka, ostaje na staroj definiciji, po kojoj inovacije
pripadaju tzv. masovnom stvaralaštvu.
2. Definicija ekonomskog vrednovanja
Ekonomsko vrednovanje je ekonomska analiza ili merenje ekonomskih
vrednosti faktora rada, rada i produkata rada i sameravanje uloženih i
dobijenih vrednosti. Ekonomska nauka i praksa je definisala: ekonomsku
vrednost /razlikuju se: fer-stvarna vrednost, prometna vrednost, nominalna i
računovodstvena vrednost, količinski i novčani iskaz ekonomske vrednosti,
pristupe vrednovanju ekonomskih vrednovsti, osnovnu metodologiju
vrednovanja faktora, aktivnosti i subjekata. U razvijenim tržištim
ekonomijama, ekonomski kriterijumi su osnovni kriterijumi u donošenju
različitih upravljačkih odluka ne samo u preduzećima, već i kod drugih
subjekata, koji su uvek, više ili manje i ekonomski subjekti.Nama, u manje
razvijenim zemljama tek predstoji afirmacija značaja i metodologije
ekonomskog vrednovanja pretpostavljenih i realizovanih aktivnosti.
3. Merenje inovativnosti u savremenoj praksi
Pre prezentovanja priloga ekonomskom vrednovanju inovativnog rada
i inovacija u razvijenom delu sveta, korisno je operisati pregledom priloga
merenjima inovativnosti u savremenoj praksi, zbog toga, što isti daju korisne
doprinose definisanju metodološke osnove ekonomskog vrednovanja
inovativnog rada i inovacija
52
. U najnovijim prilozima merenju inovativnosti u
savremenoj praksi treba istaći sledeća merenja: Global innovative index
53
,
TEA indeks, Creative class
54
, Innovative capacity index, Preduzetnički
kapacitet korporacije, Inovativni index MTI /OOI 2008/. U jednom od svojih
radova IBM grupa prezentovala je promene u metrici praćenja inovativnog
rada istićući da su osnovni pokazatelji inovativnosti
55
: u periodu od 1950.do
1960.god. bili: izdaci za IR, broj istraživača i tehnička intenzivnost rada; u
periodu od 1970 do 1980. god. bili:broj patenata, broj naučnih publikacija i
broj novih proizvoda i promena na postojećim proizvodima; u periodu od

52
OECD –Oslo manual
53
www.innovationmetrics.gov
54
V.Andrejević-Matovac (2005) – Inovativna praksa uspešnih poduzeća hrvatske
industrije, Zbornik Ekonomskog fakulteta, Zagreb, br.3
55
E.Milbergs –Innovatiom metrics: Measurement to insight, Centre for international
science and technology politcy, George Washington university
Ekonomsko vrednovanje inovacija
107
1980. do 1990. god. bili:broj inovacija, dinamika promena i broj novih
proizvoda i promena na postojećim proizvodima; na početku XXI veka,
osnovna struktura pokazatelja inovativnosti u okviru EU je: procenat
angažovanih u nauci i inženjerstvu u starosnoj dobi od 20 do 29 godina;
procenat fakultetski obrazovanih u sistemu celoživotnog učenja, broj
zaposlenih u proizvodnim i u uslužnim preduzećima visokog tehnološkog
nivoa, istraživanje i razvoj koji se finansira iz budžeta, istraživanje i razvoj u
privredi, patentiranje kod evropskih i američkog ureda za patente, broj i vrsta
inovacija, uvođenje nove opreme po osnovu promena u tehnologijama, izdaci
za inovacije i obim i struktura inovacijske saradnje.
4. Prilozi ekonomskom vrednovanju inovativnih
kapaciteta, inovativnog rada i inovacija u širem
okruženju
U razvijenoj praksi, od 70-ih godina prošloga veka na ovamo prisutan je
interes i aktivnosti na ekonomskom vrednovanju: nešto manje, inovativnih i
razvojnih kapaciteta preduzeća, privrede i društva, i nešto više, produkata -
rezultata inovativnog i razvojnog rada. Po mojim saznanjima u ekonomskoj nauci,
nije razvijena posebna subdisciplina koja pokriva pitanja ekonomskog
vrednovanja razvoja i angažovanja inovativnih kapaciteta ili faktora inovativnog
rada, inovativnog rada i produkata inovativnog rada. .Nešto veće interesovanje i
rad na ekonomskom vrednovanju inovacija beleži se u krugu inženjera i
praktičara.U poslednjim godinama evidentira se povećano interesovanje za
pitanja ekonomskog vrednovanja u okviru Masačusetskog tehnološkog instituta
/MIT/, Svetske organizacije za intelektualnu svojinu /WIPO/, Evropske
organizacije za vrednovanje /TEGOVA/ i drugih organizacija.
5. Ekonomska vrednovanja inovacija na
makroekonomskom nivou
Brojnost i raznovrsnost faktora od kojih zavisi društveni bruto
proizvod i nacionalni dohodak zemlje i njihov rast usložavaju iznalaženje
metodologije uz pomoć koga bi se utvrđivao doprinos pojedinačnih faktora i u
okviru njih, doprinos inovacija. . Danas, još uvek u makroekonomskim
analizama doprinos faktora – nekada se govorilo o faktoru NT razvoja, a danas
se govori o faktora inovacija, utvrđuje se kao procenat rasta DBP i ND koji ne
može da se objasni doprinosom faktora fizičkog kapitala i faktora radne
snage
56
. Prema procenama stručnjaka rezidualni faktor, faktor NT razvoja ili

56
H. Grupp (1998) – Foundations of the economics of innovation: Theory, measurement
and practice (New horizonts in the economics of innovation), E.Elgar publishing
Ekonomsko vrednovanje inovacija
108
inovacija nosio je cca 25% svetskog ekonomskog rasta u XX veku. Po
procenama stručnjaka, doprinos ovog faktora ekonomskom rastu u aktuelnoj,
ekonomiji znanja značajno se povećava
57
. Stvarni doprinos ovog faktora
ekonomskom rastu, po mišljenju stručnjaka zavisi od: predmeta inovacija,
vrste inovacija, izvora pribavljanja inoviranih i novih tehnološko-proizvodnih
rešenja, dinamike promena, kvaliteta u sprovođenju promena, intenziteta i
kvaliteta angažovanja inoviranih i novih rešenja u proizvodnji i poslovanju,
ukupno u tekućem radu i ponašanju. U grupi makroekonomskih analiza,
pažnju bih zadržala na zaključku analize, istina sprovedene pre 10-ak godina,
koji je i danas aktuelan
58
. Po ovoj analizi ne postoji čvrsta korelacija između
podizanja obrazovnog nivoa stanovništva i ekonomskog rasta društva,
naročito u grupi zemalja u razvoju i nedovoljno razvijenim zemaljama.
Izostanak očekivanog doprinosa obrazovanja ekonomskom rastu, koji se
sasvim izvesno i danas beleži , treba tražiti: u strukturi obrazovanja za
proizvodna i neproizvodna zanimanja, u strukturi ukupno zaposlenih, u
osposobljenosti učenika i studenata za praktičan tekući i inovativni rad, u
organizacionoj, materijalnoj, normativnoj podršci stručnom, inovativnom i
unapređivačkom radu u preduzećima.
6. Evidencije nevidljivog kapitala jednog broja
skandinavskih zemalja
Na početku 80-ih godina prošloga veka jedan broj večih kompanija iz
skandinavskih zemalja opredeilio se za izradu godišnjih izveštaja o
ulaganjima, aktivnostima, produktima i rezultatima aktivnosti vezanih za
osposobljavanje zaposlenih, pretplate na stručne časopise, istraživački,
razvojni, inovativni i unapređivački rad, za pribavljanje i ustupanje prava
industrijske svojine
59
.U funkciji izrade ovih izveštaja sprovođene su više ili
manje detalne ekonomske analize i vrednovanja.
7. Tehnološki bilans subjekta
Danas, na nivou pojedinih zemalja i pojedinih, najčešće velikih preduzeća
sačinjavaju se tehnološki bilansi
60
. Tehnološki bilans subjekta: sa jedne strane
pokazuje troškove /izdatke/ za pribavljanje prava korišćenja industrijske svojine,

57
H. Schlogl (2005) – Opening remarks in Conference on intellectual property as an
economic asset; Key issues in valuation and expoitation, OECD
58
L.Pritchett (2001) –Where has all the education gone?, The world bank-Economic
review, vol.15.num.3
59
E.Lief (1997) – Developing intellectual capital at Scandia, Long range planing,vol.30.no.3
60
Freeman C (1982)-The economics of industrial innovation, F.Pinter, London
Ekonomsko vrednovanje inovacija
109
a sa druge strane, pokazuje prihode po osnovu naknada za ustupljena prava
korišćenja industrijske svojine.
8. Inovativni rad i inovacija – predmet ekonomskog
vrednovanja
Kod ekonomskog vrednovanja, kao i kod svakog drugog vrednovanja
bitno je jasno definisati predmet vrednovanja ili pokazatelje sa kojima će se
operisati. Ovo definisanje pokazatelja vrednovanja nije jednostavan zadatak,
jer inovacije su vezane za jedan ili veći broj inoviranih ili novih tehnoloških
rešenja koja se manifestuju u
61
: strukturi faktora rada, načinu rada, uslovima
rada, kvalitetu rada, ekonomiji rada, uz ili bez promena u produktima
/proizvodima/ rada. Inovativan rad je složena struktura rada u koju ulaze
aktivnosti:definisanja inovacije koja će se sprovoditi, planiranja aktivnosti na
sprovođenju inovacije, razvoja ili pribavljanja inoviranog ili novog rešenja,
stvaranja uslova za sprovođenje promene u tekućem radu, sprovođenja
promene u tekućem radu. Produkt inovativnog rada je inovirano ili novo
tehnološko rešenje koje:donosi uštedu u radu, rešava problem kvaliteta
tekućeg rada i obezbeđuje očuvanje i rast prihoda i zarada. Problemi u
ekonomskom vrednovanju pojedinačnih inovativnih aktivnosti i inovacija je u
nepostajanju:normativa za ovu vrstu rada, kvalitetnih evidencija o utrošcima i
troškovima vezanim za ovu vrstu rada i odnosima vrednosti i cene rada, pre
svega, kreativnog ljudskog rada. Drugi mnogo veći problem u ekonomskom
vrednovanju inovativnog rada i inovacija odnosi se na: definisanje vrednosti
inoviranog ili novog rešenja ili utvrđivanje prinosa i rizika prinosa od
vlasništva i korišćenja inoviranog ili novog rešenja. U ne tako dalekoj prošlosti
vrednost inoviranog ili novog rešenja utvrđivana je u okviru troškovnog
pristupa, na bazi sabiranja investiranog i utrošenog i njegov razvoj. Danas, u
ekonomskom vrednovanju, i u ekonomskom vrednovanju inovacija napušta se
troškovni pristup i prelazi se na prinosni pristu
62
. Sledstveno ovom inovirano
ili novo rešenje – inovacija vrede onoliko koliko će donositi prinosa u
budućnosti koliki su rizici očekivanih prinosa, umanjeno za investiranu
/utrošenu/ vrednost u njegov razvoj i uvećano za rezidualnu vrednost
konkretnog tehnološkog rešenja. Rizici prinosa i rezidualna vrednost
konkretnog inoviranog ili novog tehnološkog rešenja zavise od tehnološko-
tržišne aktuelnosti rešenja ili velikog broja, promenljivih faktora. Po novom,
prinosnom pristupu vrednovanju inovacija, manje složeno je vrednovanje
inovacija koje donose uštede u tekućem radu i rešavaju probleme tekućeg rad

61
Z. Đurić (2001) - Prilagođavanje preduzeća – Uslov uspešnosti preduzeća, Institut
ekonomskih nauka, Beograd
62
UN economic commission for Europe (2003):Intellectual assets: Valutation and
capitalization, Geneva
Ekonomsko vrednovanje inovacija
110
u odnosu na inovacije koje imaju ili treba da imaju uticaj na prihod preduzeća.
Zbog složenosti problema procene prihoda i rizika prihoda u poslovanju
tržišnih subjekata, u ekonomskoj teoriji i struci razvijena je subdisciplina u
čijem fokusu je prognoza poslovnog razvoja i poslovne uspešnosti.
9. Ekonomsko vrednovanje patenta
U savremenoj praksi vrednovanja ili definisanja promentne vrednosti
patenta ili tehnološko-proizvodnih rešenja zaštičenih pravom industrijske
svojine, analitičari operišu sa sledećim pokazateljima
63
: troškovi razvoja
tehnološko-proizvodnog rešenja; troškovi registracije i održavanja patenta;
životni vek patenta; zbir naknada za ustupljena prava korišćenja patenta;
ponuda sličnih patenata; tražnja za korišćenjem prava konkretnog patenta; neki
drugi pokazatelji. Životni vek patenta odnosi se na životnu dob tehnološko-
proizvodnog rešenja u momentu vrednovanja, na mogućnosti njegovog daljeg
inoviranja, potrebna ulaganja u ove inovacije i prinose od inoviranja i na rizike
gubitka aktuelnosti rešenja zbog pojave novog i novog supstituirajućeg rešenja.
10. Ekonomsko vrednovanje robnih marki /žigova/
Po danas, široko prihvaćenoj Interbrendovoj metodologiji, ekonomska
vrednost brenda zavisi od
64
: očekivane zarade koja se može prepisati
intelektualnom kapitalu preduzeća u narednih pet do 10 godina; procene
doprinosa brenda u ostvarivanju zarade od intelektualnog kapitala preduzeća
u budućnosti; indexa uloge brenda u tržišnoj uspešnosti proizvoda
/pozicioniranje brenda u svesti potrošača/; rizika brenda /rizik zarade koje
brend tj. proizvod može da obezbeđuje u narednom periodu/. Zarada od
intelektualnog kapitala i brenda ne uključuje samo zaradu od prodaje
proizvoda i usluga već i zarade od ustupanja prava korišćenja industrijske
svojine /tehnologija, robnih marki, know-how-a i slično/.
11. Naknade za ustupanje prava korišćenja
tehnoloških rešenja
U obračunima naknada /licencnih taksi i rojalti-a/ za ustupljeno pravo
korišćenja tehnološkog rešenja, davalac i primalac licence operišu sa sledećim
pokazateljima: zaradom koju angažovanje rešenja može da obezbedi u periodu
trajanja licencnog ugovora; tehnološko-tržišne aktuelnosti ustupljenog rešenja;
stepen difuzije posmatranog rešenja u okruženju; ugovorenih restriktivnih

63
J.E.Malackowski and other –Inovation measurement: The economic impact of patent valu
64
F.Pablo – Valuation of brands and intellectual property –http://ssrn.com/
Ekonomsko vrednovanje inovacija
111
klauzula /vezano za tržišta prodaje, inovacije rešenja i slično/; obima, strukture i
uslovima realizacije pratećih trgovačkih aranžmana; suštinskih pregovaračkih
pozicija davaoca i primaoca licence. Analize prinosa od razvoja i transfera
tehnologije pokazuju sledeće: vlasnik u periodu angažovanja tehnologije u
vlastitoj proizvodnji ne samo da pokriva trošak uloženog u razvoj rešenja, već
ostvaruje i veliku zaradu tako, da naknade od tranfera tehnologije predstavljaju u
najvećem delu čistu zaradu.
12. Inženjerski pristup u ekonomskom vrednovanju
inovacija
U praksi američkih kompanija /farmacija, građevinarstvo/ razvijen je
inženjerski pristup ekonomskom vrednovanju inovacija
65
. U pitanju su
ekonomske analize alternativnih rešenja za proizvodne procese, sa ciljem
smanjivanja troškova proizvodnje ili ušteda, a pod uslovom da se ne obara već
dostignuti kvalitet proizvodnog procesa i proizvoda. U američkoj građevinskoj
industriji ustrojena je metodologija inženjerskog pristupa ekonomskom
vrednovanju inovacija. Pristup ovoj metodologiji je licenciran.
13. Ekonomska vrednovanja intelektualnog kapitala
Intelektualni ili nevidljivi kapital obuhvata kodifikovana i nevidljiva
znanja i veštine kolektiva, strukturni ili organizacijski kapita i relacijski kapital.
Ekonomsko vrednovanje intelektualnog kapitala i njegovih elemenata sprovodi se
u funkciji utvrđivanja stvarne vrednosti subjekta
66
. Ranija istraživanja koja sam
sprovela vezano za ekonomsko vrednovanje IK u savremenoj praksi pokazuju
sledeće: ekonomska vrednost IK se ne meri, već se procenjuje; u procenama
vrednosti IK polazi se od prinosnog pristupa; u procenama vrednosti IK sabiraju
se procenjene vrednosti najznačajnijih elemenata IK /pronalasci, tehnološka
rešenja i elementi relacijskog kapitala/; u ovim procenama operiše se sa sa
međuzavisnim vezama različitih elemenata IK.

65
Yasumasa Watanabe (2008) Ini tiatives for innovation measurement by US
departrment of commerce, Scence and technology trends, april
66
D.Amidon – The economic of intengible value- Trends determine their i mplication for
your business-www.entovation. com;Aizcorbe A.M, Moylan C.E (2009.) –Toward better
measurement of innovation and intangibles, HighBeamResearch, january
Ekonomsko vrednovanje inovacija
112
14. Računovodstvena vrednost inovacija i nevidljivog
kapitala
Od skora međunarodna računovodstvena metodologija u okviru:
standarda MRS-141 predviđa obavezu posebnog knjigovodstvenog
iskazivanja; vrednosti patenta i vrednosti naknada koje se oprihoduju ili
plaćaju za ustupljena prava korišćenja industrijske svojine; standarda MRS-
142 predviđa obavezu procenjivanja goodwill-a kod prodaje preduzeća.
Goodwill je intelektualni – nevidljivi kapital preduzeća. Vrednost goodwill-a je
razlika između prodajne cene i računovodstvene vrednosti preduzeća.
Zaključci
Prvi zaključak je da ekonomsko vrednovanje inovacija pripada oblasti
ekonomskog vrednovanja tehnološkog razvoja i nevidljivog kapitala. U
aktuelnoj, ekonomiji znanja jača potreba za razvojem metodologije
ekonomske analize i ekonomskog vrednovanja inoviranih i novih znanja i
veština u praktičnom radu ili tehnoloških rešenja i inovacija. Drugi zaključak
je, da kvalitetno ekonomsko vrednovanje inovacija zahteva postojanje
kvalitetne ekonomske analize faktora rada i rada. Bez kvalitetne ekonomske
analize faktora rada i rada nije moguća kvalitetna ekonomska analiza
doprinosa inovacija. Treći zaključak je da je u svetskoj praksi razvijena
solidna metodološka osnova ekonomskog vrednovanja doprinosa faktora
znanja i u okviru toga inovativnog rada i inovacija. Stručnjacima u zemljama u
razvoju ostaje da na bazi dostupnog, definišu i afirmišu metodološku osnovu
ekonomskog vrednovanja koja će se koristiti u upravljanju razvojem i
angažovanjem kreativnih kapaciteta preduzeća i društva. U ovim sredinama, pre
kvalitetnog rešavanja problema ekonomskog vrednovanja novog faktora
uspešnosti poslovanja i ekonomskog rasta, treba rešiti problem prihvatanja
ekonomskih kriterijuma odlučivanja i zaživljavanja kvalitetne ekonomske analize.
LITERATURA
[1] Z.Đurić (2004) - Upravljanje promenama, Fakultet za preduzetni
menadžment, Univerzitet Braća Karić, Novi Sad
[2] Z.Đurić (2005) – Intelektualni kapital /skripta/, Fakultet za preduzetni
menadžment, Univerzitet Braća Karić, Novi Sad
[3] Z.Đurić (2008) – Ekonomsko vrednovanje investiranja kapitala u
različitu aktivu, /skripta/, Fakultet poslovne ekonomije, Panevropski
univerzitet Apeiron, Banja Luka
[4] Z.Đurić (2010) – Upravljanje razvojem preduzeća, Fakultet poslovne
ekonomije, Panevropski univerzitet Apeiron, Banja Luka
Koncept preduzetničkih strategija
113
Dr Čedomir Avakumović
67

PEP, Beograd
Mr Jelena Avakumovićć
68

PEP, Beograd
Radomir Kandić
69

KONCEPT PREDUZETNIČKIH STRATEGIJA
CONCEPT OF ENTEPRENEURIAL STRATEGICS
Rezime: Svi menadžeri – preduzetnici se pri strateškom razmišljanju o
sadašnjem trenutku i mogućim izgledima za svoje – poslovno proizvodne
sisteme (PPS) suočavaju sa tri osnovna pitanja: Gde smo sada? Gde želimo
doći? Kako ćemo doći do željenog odredišta? U radu će biti govora o tome kako
strategija nastaje u preduzetništvu, o vrstama akcije koje određuju strategiju
preduzetništva, o vrstama strategije u preduzetništvu.
Ključne reči: strategija, preduzetništvo,, konkurencija, kupci, odluke.

Abstract: All managers - entrepreneurs in strategic thinking about the present
moment and possible prospects for your own - Business Production System
(BPS) face three basic questions: Where are we now? Where do we want to
come? How do we get to the desired destination? The paper will discuss how
strategies arise in entrepreneurship, the types of actions that define
entrepreneurship strategy, the types of strategies in entrepreneurship.
Keywords: strategy, entrepreneurship, competition, customers, decision.
Uvod
U izvornom značenju reči “strategija” podrazumeva veštinu
ratovanja, u poslovnom smislu pod strategijom se uglavnom
podrazumeva prezentacija načina na koji je preduzetnička firma
povezana sa njenim okruženjem radi dostizanja dugoročnih ciljeva. Ona
obuhvata izradu dugoročnih preduzetničkih planova za efektivno
prilagođavanje kororativnih mogućnosti (snage) i nemogućnosti
(slabosti) sa prilikama i opasnostima koje preduzetničke firme očekuju u
njenom okruženju.
Preduzetnička strategija je određena sa tri ključna faktora:
potreba kupaca, potrošačke grupe i alternativne tehnologije, na osnovu

67
acedomir@yahoo.com
68
jelenalav@yahoo. com
69
radomir.kandic@meteo.co. me
Koncept preduzetničkih strategija
114
kojih preduzetničke firme odlučuju: šta, koliko, kada i na a koji način
treba da ponudi tržištu.
Koncept preduzetničke strategije nam ukazuje na menadžerske –
preduzetničke odluke o tome kako će privući i ugađati kupcima, kako će
reagovati na promene, kako će upravljati svakim organizacionim delom i
razvijati potrebne sposobnosti sa ciljem postizanja planiranih parametra
poslovanja. U preduzetničkoj strategiji treba istaći proizvode/usluge,
segmente kupaca, geografska područja i poslovne poteze koje
preduzetnički menadžment namerava istaći.
Ustvari, strategija se može razmeniti i kao svojevrsni “most” (slika
1.) između sadašnjosti i budućnosti. Svaka preduzetnička strategija treba
da se zasniva na objektivnim, sveobuhvatnim i pouzdanim analizama
postojećeg stanja, kao i kreativnim sagledavanjima ne samo poželjnih,
nego pre svega, mogućih budućih stanja.
Buduća stanja su uvek povezana sa značajnijim neizvesnostima i
rizicima, što inače karakteriše svako preduzetničko ponašanje, pri čemu
je zbog turbulentnih promena okruženja, sve teže doći do pouzdanih
vizija budućnosti.
Svaka preduzetnička firma ima priliku da izradi strategiju koja
odgovara njenoj situaciji i koja se razlikuje od strategije njenih
konkurenata.


Slika 1. “Most” između sadašnjosti i budućnosti strategije
Koncept preduzetničkih strategija
115
1. Koncept preduzetničke strategije
Preduzetnička strategija predstavlja akcijski plan za ostvarivanje
postavljenih ciljeva. Postoje različiti pristupi formulisanju strategija. Za
formulisanje preduzetničke strategije predlažemo tkz. 5 S pristup, koji
podrazumeva pet logičkih koraka:
1) Razumevanje tržišta i konkurencije (SCAN)
2) Traženje i definisanje poslovnih aktivnosti (SEARCH)
3) Izbor ključnih faktora uspeha (SELECT)
4) Specifikacija elemenata kreiranja vrednosti i osnovnih
sposobnosti (SPECIFY)
5) Oblikovanje strateške organizacione strukture (SHAPE). [1]
Preduzetnička strategija je proces transformacije i ona je veoma
kompleksan proces koji predstavlja.[2]
– Dizajniranje, intuitivno vizioniranje i stalnu potrebu za
učenjem,
– Proces transformacije,
– Uključuje individualno razmišljanje, kao i socijalnu
interakciju, kolaboraciju ali i konfrontaciju,
– Predstavlja analizu prošlosti, pregovaranja u sadašnjosti i
programiranja budućnosti, a sve to zbog zahteva okruženja.
Osnovna svrha koncepta preduzetničke strategije je da omogući
preduzetniku da bude bolji od konkurencije.
Dobra preduzetnička strategija je ona koja omogući bolji položaj
preduzetničke firme u odnosu na konkurenciju uz prihvatljivi vlastiti
trošak.
Da bi se došlo do dobre preduzetnička strategije potrebno je:
– Indentifikovati ključne faktore uspeha i koncetrisati resurse
tamo gde preduzetništvo može ostvariti značajnu
konkurensku prednost.
– Pronaći područje u kojem preduzetništvo ima relativnu
superiornost ( tehnologija, kadrovi, prodajna mreža, servis)
– Unaprediti inovatnost – pronaći nova tržišta ili razviti nove
proizvode/procese.
Preduzetnička strategija je proces koji se sastoji od više
komponenata:
1. Formulacija strategije je deo procesa preduzetničke
strategije koja obuhvata:
a) identifikaciju misije i strateških ciljeva,
Koncept preduzetničkih strategija
116
b) sprovođenje konkurentskih analiza,
c) razvoj specifičnih strategija.
2. Implementacija strategija je proces koji se fokusira na:
a) iznošenje strateških planova,
b) kontrolu izvršavanja strateških planova.
Vodeći svetski ekspert za pitanja strateškog menadžmenta
američki profesor Michael Porter razvio je model pet konkurentskih
sposobnosti kao prikaz za analizu i prirode i intenziteta konkurencije u
datoj industriji u terminima pet glavnih snaga. On, zapravo, polazi od
analize lanca vrednosti u kojem izdvaja dve posebne grupe aktivnosti: [3]
1. primarne aktivnosti (inbound logistics) koje se direktno odnose
na pripremu proizvodnje, zatim operacije samog
proizvođenja, potom logistiku proizvoda (outbound logistics)
kao što je skladištenje i distribucija, a onda i na marketing i
prodaju i najzad, servis i razne postprodajne usluge i
2. aktivnosti podrške, koje uključuju infrastrukturu preduzeća,
razvoj tehnologije, menadžment Ijudskih resursa, nabavku
itd. Na taj način, Porter je identifikovao sve ključne faktore koji
utiču na efikasnost poslovanja, a pre svega na troškove i
strukturu vrednosti proizvoda/usluge kao suštinske poluge
kurentnosti.
Porterov model i danas pokazuje svoje analitičke prednosti zbog
toga što:
1. Model omogućava ocenu okruženja sa stanovišta strateški
značajnih elemenata okruženja koje utiču na ciljeve
preduzeća.
2. Konkurentnost je stepen do kojeg organizacija smanjuje
profite svojih konkurenata.
3. Pregovaračka snaga potrošača je mera do koje kupac može da
iznudi smanjenje cena ili iznudi bolji kvalitet servisa uz istu
cenu.
4. Pregovaračka snaga dobavljača je mera u kojoj dobavljač može
da demonstrira snagu u industriji uz pretnju da će podići cenu
ili smanjiti kvalitet proizvoda.
5. Pretnja ranog ulaska je pretnja rata cenama da novi konkurent
uđe na tržište.
6. Pretnja zamene proizvoda ili servisa je predviđanje u kojoj
meri drugi proizvođači mogu ponuditi zamenu za proizvod ili
servis i tako smanjiti profit organizacije.
Koncept preduzetničkih strategija
117
Na osnovu ovih Poterovih stavova preduzetnici treba da definišu
osnovne organizacione faktore koji utiču na konkurentsku prednost, jer
samo tako taj koncept preduzetničke strategije obezbeđuje opstanak na
tržištu.
2. Vrste preduzetničkih strategija
Preduzetnička strategija je način realizacije ciljeva
preduzetničke organizacije i može biti formulisana za različite
organizacione nivoe u zavisnosti od veličine preduzetničke organizacije
(firme). U literaturi postoje različite podele preduzetničkih strategija.
Mi smo u našem radu prihvatili podelu na sledeće vrste preduzetničkih
strategija i to:
– Generičke poslovne strategije,
– Ansoffova matrica rasta
– Strategija izvorne inovatnosti,
– Strategija kreativne imitacije,
– Strategija ekoloških niša,
– Strategija modifikacije obeležja proizvoda.
Generičke poslovne strategije. Siguran opstanak preduzetničke
firme na tržištu je postizanje konkurentske prednosti na bilo koji
legalan i poslovno etički način. Da bi to postigao preduzetnik mora da se
opredeli koju vrstu prednosti želi da postigne, kao i da izvrši izbor
tržišnog područja na kojem želi da posluje.
Konkurentska prednost postoji uvek kada je preduzeće u
nečemu (produktivnost, kvalitet, ekonomičnost, imidž na tržištu itd.)
uspešnije od svojih konkurenata.
Porter je razmatrao osnovne konkurentske prednosti u vezi sa
širinom konkurentskog područja indetifikovao je tri generičke
konkuretske strategije:
1. Strategiju troškova vođstva koja se svodi na izgradnju
konkurentske prednosti najnižih troškova.
2. Strategiju diferencijacije.
3. Strategiju fokusiranja, na svoje dve karakteristike: fokusiranim
troškovnim vođstvom i fokusiranom diferencijom.
Ansoffova matrica rasta omogućava razlikovanje preduzetničkih
strategija kao što su strategija obrade tržišta, strategija razvoja tržišta i
strategija razvoja proizvoda.
Koncept preduzetničkih strategija
118
Strategija izvorne inovatnosti, koju Peter F Drucker [4] naziva
strategijom ko će brže, ko će više, zasniva se na pokušaju zauzimanja
vodeće (lidersko – predvodničke) ili pak dominirajuće (monopolske)
pozicije na nekom novom tržištu, novoj ekonomskoj proizvodnoj ili
neproizvodnoj – uslužnoj branši ili pak u nekoj novoj javno – uslužnoj
delatnosti.
Strategija kreativne imitacije. Nijedna inovacija (proizvod, usluga
ili proces) koji se po prvi put lasniraju na tržište nikada nije tako
idealan da joj ama baš ništa ne fali. Sve se može oponašati. Oponašatelj
dotičnu inovaciju usavršava do nivoa boljih ekonomskih ili tržišnih
performansi te potecijalnim kupcima nudi proizvod, uslugu ili proces
koji su primereni njihovim željama i potrebama.
Strategija ekoloških niša predstavlja zauzimanje monopolskog
položaja na nekom malom proizvodnom, neproizvodnom ili javno –
uslužnom području. Sledbenici preduzetničke strategije ekoloških niša
uživaju u svojoj anonimnosti i zaštićenosti, uzimaju novac a slavu
prepuštaju drugima.
Strategija modifikacije obeležja proizvoda se odnosi na
proizvodno preduzetništvo i počiva na Kotlerovoj klasifikaciji obeležja
proizvoda kao mogućih područja njihove deferencije ili modifikacije. U
ovim strategijama uzimaju se u obzir i karakteristike usluga i
karakteristike osoblja i imidž.
3. Preduzetnički proces izrade i realizacije strategije
Izrada i realizacije preduzetničkih strategija je preduzetnički
proces koji se sastoji od pet faza: [5]
1) Izrada strateške vizije o odredištu preduzetničke firme i njegovom
budućem fokusu na proizvode, kupce, tržišta i tehnologiju.
2) Utvrđivanje i korišćenje ciljeva kao pomagala za merenje
uspešnosti i napretka preduzetničke firme.
3) Izrada strategije za ostvarivanje željenih izlaza i vođenje
preduzetničke firme prema kursu koga je planirao menadžment.
4) Efikasno i efektivno implementiranje i realiazcija odbrane
strategije.
5) Kontrola razvoja i pokretanje korektivnih mera u dugoročnom
smeru, ciljevima, strategiji ili realizacji, s obzirom na postojeći
učinak preduzetničkih firmi, promenu uslova, nove ideje i nove
prilike.
Koncept preduzetničkih strategija
119
Na slici 2 prikazan je preduzetnički proces

Slika 2. Proces stvaranja i realizacije preduzetničkih strategija

Svrha procesa formulisanja preduzetničke strategije je da
proizvede preduzetničko strategijsko razmišljanje koje osmišljava
budućnost preduzetničke firme, kao i način na koji se ta budućnost
može osigurati. Formulisanje preduzetničke strategije treba da
obezbedi mehanizam koji će olakšati prenošenje ideja i koordiniranje
napora.
Zaključak
Svi menadžeri – preduzetnici se pri strateškom razmišljanju o
sadašnjem trenutku i mogućim izgledima za svoje poslovno –
proizvodne sisteme (PPS) suočavaju se sa tri osnovna pitanja:
– Gde smo sada?
– Gde želimo doći?
– Kako ćemo doći do željenog odredišta?
Kada odgovorimo na ova tri pitanja postićemo to da možemo
izraditi dobar koncept preduzetničke strategije sa prikazom njegovih
mnogobrojnih efekata i aspekata.
Preduzetnička strategija je svojevrsni “most” između sadašnjosti
i budućnosti, odnosno kao realističan instrument za ostvarivanje
prelaza iz postojećeg stanja u neko novo, buduće. Svaka preduzetnička
strategija treba da se zasniva na objektivnom, sveobuhvatnim i
pouzdanim analizama postojećeg stanja, kao i kreativnim
sagledavanjima ne samo poželjnih, nego pre svega, mogućih budućih
stanja.
Koncept preduzetničkih strategija
120
LITERATURA
[1] Figar N., (2001)“Osnovi menadžmenta”, Niš,
[2] Mintzberg N. i Lampel J. (2009) “Reflecting on the strategy process”, Sloan
Management Review, Spring.
[3] Porter M.E. (1990) “The competative advantige of nations”, Mac Millan,
[4] Drucker P., (1996) “Inovacije i preduzetništvo”, Privredni pregled,
Beograd, 1996.
[5] Thompson A. A., Strickland A. J., Gamble J. E. (2008) ”Strateški
menadžment”, Mate, Zagreb.

























Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
121
Dr Milan Runić
70

KOMPLEKSNO ANALITIČKE METODE OCENJIVANJA NIVOA
ORGANIZACIJE
ANALYTICAL COMPLEX METHODS OF THE ASSESSING OF
THE LEVEL OF ORGANISATION
Rezime: U organizacionom kompleksu naročito u industrijskom se
funkcionisanje odvija uvek u 14 funkcija koje su podeljene u tri dela:
finansijsko-ekonomske aktivnosti, proizvodno-tehničke aktivnosti i
upravljanje i rukovođenje. Svaki od ovih delova ima svoj nivo organizovanosti
u zavisnosti od aktivnosti i karakterističnih faktora a naročito negativno
uticajnih faktora. Sa gledišta navedenih funkcija u kompleksu najveći značaj
imaju upravljanje proizvodnjom i upravljanje celokupnom organizacijom. U
prilogu su prikazani ostvareni rezultati u Novkabelu, organizaciona jedinica –
pogon metalurgija gde je bilo zaposleno oko 800 radnika.
Ključne reči: organizacija, menadžement, nivo organizacije

Abstract: The function of an organisational complex, especially the industrial
one, is conducted in 14 functions which are divided into three parts: financial-
economic activities, production-technical activities and management. Each of
these parts has its own level of organisation depending on the activities and
characteristic factors, especially depending on negative factors. The most
important factors in the complex are production management and the
management of the whole organisation. The author has presented the
achieved results in Novkabelu, organisational unit - metallurgy, where worked
more than 800 employees.
Keywords: organisation, Management, level of organisation
Uvod
Upravljanje proizvodnjom uglavnom se može podeliti u četiri
sistema upravljanja: ručnim, organizacionim sredstvima,
organizacionim sredstvima i elektronskim upravljanjem i isključivo sa
elektronskim upravljanjem. Nivo organizacije se primenjuje prema
izboru sistema. Sa gledišta upravljanja preduzećem primenjuje se
isključivo elektronika kod koje se primenjuje jedan od sistema nivo-a
organizovanosti.

70
runic@famns.edu.rs
Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
122
Kod primene utvrđivanja nivo-a organizovanosti takođe postoje
različiti sistemi. Međutim u ovom radu je prikazan jedan od
najsavremenijih sistema utvrđivanja nivo-a organizovanosti s tim da se
na osnovu prikazanog prikupljanja podataka kod upotrebe savremene
tehnologije može primeniti elektronika. Na taj način se u najbržim
vremenskim terminima mogu dobiti odgovarajući rezultati. Efekat
dobijen ostvarenim rezultatima na osnovu utvrđenog nivo-a
organizovanosti određuje: položaj menadžera, efekat postignutih
rezultata i što veća uloga menadžera u industriji i ostalim oblastima.
Upravljanje proizvodnjom i preduzećem se izvodi iz dva dela:
– Upravljanje proizvodnjom i
– Ocenjivanjem nivo-a organizacije analitičkom metodom
ocenjivanja
Zadatak sistema upravljanja proizvodnjom je da poboljša
organizacione i ekonomske efekte proizvodnje.
Ocena se izvodi pomoću metodologije ocenjivanja pojedinih
pokazatelja u koje ulaze sledeći pokazatelji u vidu grupa:
1. Mogućnost uklapanja u postojeću organizaciju
2. Pouzdanost sistema (kritike radnih mesta i obuka)
3. Efikasnost (brzina protoka informacija)
4. Ekonomičnost sistema i investicije u sistem
Ocena nivo-a organizacije se posmatra prema:
1. Nivo-u zaduženosti pojedinih organizacionih jedinica
2. Nivo-u poslovanja koje organizacione jedinice vrše za
druge organizacione jedinice
3. Nivo-u poslovanja ukupne organizacione jedinice
4. Nivo-u poslovanja po funkcijama
5. Nivo-u poslovanja po fazama poslovanja
6. Nivo-u poslovanja čitave organizacije
7. Angažovanost organizacionih jedinica prema broju
informacija
Poslovanje svakog organizacionog kompleksa je podložno nizom
faktora složenog karaktera od kojih se izdvajaju uticajni faktori koji su
neograničeni i javljaju se kao rezultat svih sila koji utiču na rezultat
poslovanja po principu paralelograma što se vidi iz grafičkog
predstavljanja. Skup sila predstavlja rezultat poslovanja. Važno je istaći
da prilikom ocenjivanja uzimaju se u obzir samo faktori koji imaju
negativan uticaj.

Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
123

Slika 1.

R = Z (F1, F2, F3 ....... Fn)



Slika 2.

K – X predstavlja kritičnu tačku koja označava gubitak odnosno
dobit pa prema tome cilj je da se ova tačka kreće prema dobiti i da
pomoću uticajnih faktora poboljša ocenu nivo-a organizacije.
1. Postupak ocene nivoa organizacije
Ocena nivo-a se bazira na sledećim postavkama:
1. Svaki proizvodni proces može se svrstati po funkcijama i
organizacionim jedinicama.
2. Postojanju karakterističnih faktora.
Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
124
3. Svaki element poslovanja je vezan za organizacioni
potencijal koji treba da ovlada karakterističnim
faktorima.
4. Isti faktori utiču na više elemenata poslovanja:
a) uticajne faktore grupe A, B, C,
b) frekvenciju,
c) pondere.
5. Ocenjivanje se izvodi pod sledećim pretpostavkama:
a) 0-10 nivo Nivo organizacije ide od 0 – 10
b) Nst<Nopt ,G=0 Stvarni nivo je mani od 10 Nopt G –
gubitak može biti jednak 0
c) Rst < Ropt Stvarni rezultati poslovanja su
manji od optimalnih rezultata
d)
0 1
N
N
R G
st
opt
st
>
|
|
.
|

\
|
÷ =
Prema obrascu G – gubitak je> 0
6. ON=Nst / Nopt ON Ocena nivoa je stvarni nivo
kroz optimalni nivo
a) OS=Nopt – ON OS Organizaciona slabost je
optimalni nivo minus
ocenjen nivo
7. Selekcija uticajnih faktora
a) P=P1 + P2 +P3 + ... + Pn Selekcija uticajnih
faktora je zbir
pondera
b) Rst = Ropt Stvarni rezultati su
jednaki optimalnim
Na osnovu gornjih pretpostavki može se doneti zaključak da
gubitak G može biti veći od 0 i da se postignu neki rezultati. Međutim
ako se ocene mogućnosti da rezultati budu takvi da se može povećati
amortizacija, investicije, poboljša tehnološka razvijenost organizacije,
povećaju plate itd. Ispituje se rad direktora, odnosno menadžera koji
vodi organizaciju i eventualno njegova odgovornost tj. smena. Prema
tome važno je oceniti organizacionu slabost organizacije OS i povećati
je.





Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
125
Raščlanjavanje poslovanja:
1. Pl -planska funkcija 14
2. Pp -priprema proizvodnje 23
3. F -fabrikacija 16
4. S -snabdevanje 15
5. Pr -prodaja 13
6. Kd -kadrovsko 14
7. Z -zaštita 9
8. Ar -administracija 13
9. PR -finansijska (priv. rač.) 18
10. Up -unapređenje 14
11. UR -upravljanje i rukovođenje 11
160

Frekvencije u zavisnosti od raščlanjavanja poslovanja

Tabela 1


Kritične vrednosti obima proizvodnje
k
max
Q
Q
Kq =

Kritična vrednost troškova poslovanja:
min
min min
Tp
Tp kolebanja % Tp
Kt
· +
=

k
min min
Q
Tp Cp
kolebanja %
÷
=

Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
126
Granična vrednost A, B, C: KS
Ponderi:
Ks Kt Kq F Po · · · =
Qmax – maksimalni kapacitet
Qk – ostvareni kapacitet
Tpmin – troškovi poslovanja minimalni
Cp – prodajna cena
KS – grupa ABC kreće se 1.00 – 1.15

Tabela 2: Zbir pondera organizacione jedinice planiranje Pl
Organizacijski potencijal
Organiz. jedinica
Neophodni Stvarni
Ocena
Pl 112,52 79,05 7,06
Pp 125,08 91,28 7,31
F 82,30 58,32 7,10
S 77,86 56,21 7,25
Pr 71,30 52,64 7,38
Kd 67,30 47,25 7,01
Z 43,30 30,45 7,12
PR 67,75 45,45 6,70
Ar 40,60 29,90 6,63
Up 82,63 58,80 7,10
UR 91,55 58,82 6,52

U gore navedenoj tabeli 2. u koloni „Neophodni organizacioni
potencijal“ prikazano je ono što je planirano, a u koloni „Stvarni
organizacioni potencijal“ prikazano je ono što je ostvareno.
Zaključak
Na osnovu prikazane ocene nivo-a organizacije može se
zaključiti da se za svaku funkciju odnosno faktora poslovanja može se
prema tabeli izračunati i broj informacija prema organizacionim
jedinicama, koje organizacione jedinice daju jedna drugoj I čitavoj
organizaciji informacije, što uslovljava i broj zaposlenih u funkciji kao i
njihova zaduženost za pojedine poslove. Broj 160 koji pokazuje
raščlanjavanje poslova može danas biti i cca 250 što zavisi od daljeg
razvoja tehnologije.
Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
127
Prilog
Nivo organizovanosti preduzeća pre i posle uvođenja sistema
upravljanja – postignut rezultat u Novkabelu:
Organizovanost finansijsko-ekonomskih aktivnosti
Komercijalne aktivnosti 58,73% 65,20%
Finansijske aktivnosti 65,85% 65,85%
Opšti poslovi 78,18% 78,18%
Organizovanost proizvodno-tehničkih aktivnosti
Tehnička priprema 38,61% 75,85%
Kontrola kvaliteta 68,18% 72,50%
Tekuće održavanje 56,14% 56,14%
Unutrašnji transport 48,48% 48,48%
Skladišna služba 36,66% 50,00%
Proizvodnja 41,66% 57,50%
Upravljanje i rukovođenje 63,63% 65,25%
Ukupan nivo organizovanosti 55,60% 63,43%

LITERATURA
[1] Dešić V. (1966). Metode naučne organizacije rada. Naučna knjiga,
Beograd
[2] Bakić B. (1972). Savremena koncepcija optimizacije upravljanja.
Poslovna Politika, Beograd
[3] Kliment S.(1975). Izgradnja informacijskih sistema uz primenu
elektronskih računala. Informator, Zagreb
[4] Orlović B. (1970). Osnovi privredne kibernetike. Beograd
[5] Runić M. (1969). Projektovanje organizacije preduzeća. Viša škola za
organizaciju rada, Novi Sad
[6] Vila A.(1982). Modeli planiranja proizvodnje u industriji. Informator,
Zagreb
[7] Runić M.(1982). Termelesiranyitasi rendszer ismertetese. Müszaki
Föiskola, Kecskemet

Kompleksno analitičke metode ocenjivanja nivoa organizacije
128










































Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
129
Dr Julija Avakumović
71

Visoka strukovna škola za dizajn,tehnologiju i menadžment, Beograd
Mr Jelena Avakumović
72

PEP, Beograd
MENADŽMENT STRATEGIJA RIZIKOM
U PREDUZETNIŠTVU
THE MANAGEMENT STRATEGY IN ENTREPRENEURSHIP
Rezime: Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu je proces kroz koji
se potvrđuje poslovna opravdanost izbora sigurnostnih rešenja i kontrole koja
će obezbediti dovoljan nivo i stepen sigurnosti. O pojmu rizika u
preduzetničkom poslovanju, vrstama rizika i kako njima upravljati biće tema
ovog rada.
Ključne reči: rizik, preduzetništvo, strategija kontrole

Abstract: The risk management strategy in entrepreneurship is a process
which confirms the business justification of choice of safety and control
solutions that will ensure a sufficient level and the level of security. On the
concept of risk in the enterprise business, types of risks and how to manage
them will be the subject of this work.
Keywords: risk, entrepreneurship, control strategy
Uvod
Savremeno poslovanje zbog globalizacije i stvaranja integrisanog
tržišta uslovljeno je pojavom rastućih rizika raznih vrsta, od
finansijskih, komercijalnih do ekonomskih i političkih. Zbog toga
preduzetništvo se mora obezbediti da što lakše prežive nestabilne
situacije. Važno je da se obezbede i osposobe da što efikasnije iskoriste
prilike koje im se u takvim situacijama ukažu. Zbog toga upravljanje
rizicima postaje sastavni deo upravljanja preduzetničkim poduhvatom.
Upravljanje rizikom je proces kroz koji se potvrđuje poslovna
opravdanost izbora sigurnosnih rešenja i kontrola koja će obezbediti
zadovoljavajući nivo i stepen sigurnosti. Za menadžment strategiju
rizikom u preduzetništvu najvažniji, najosetljiviji i vremenski
najzahtevniji deo procesa upravljanja rizikom je procena rizika.

71
julija09@yahoo. com
72
jelenalav@yahoo. com
Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
130
Procena rizika može biti kvantitativna i kvalitativna.Menadžment
strategija rizikom u preduzetništvu je vođenje računa i kontrola
odstupanja od neočekivanog ishoda, a to znači da treba biti u stanju
upravljati rizikom.
1. Pojam rizika u preduzetništvu
Rizik je moguće odstupanje budućih prihoda od planiranih, a to
znači mogućnost nastanka štete kao posledice nekog neočekivanog
događaja U svakodnevnoj upotrebi pojam „rizik“ se često koristi kao
sinonim za verovatnoću pojave nekog poslovnog gubitka ili štete.
Predmetni oblici rizika se svrstavaju u tri osnovna oblika: čisti,
špekulativni i osnovni kao što je prikazano na Slici 1. [1]



Slika 1. Predmetni oblici rizika

Kod čistog rizika preduzetnik ne može gotovo ništa učiniti da bi
otklonio pravi rizik, jer su čisti rizici nepredvidivi i ne mogu se sa
sigurnošću presresti. Oni imaju za rezultat gubitak ili bez gubitka i
nikad ne potenciraju dobit. Špekulativni rizik omogućuje ili dobit ili
gubitak dok sa pravim rizikom preduzetnik može samo izgubiti ili
pokriti gubitak. Osnovni rizik se razlikuje od čistog i špekulativnog
rizika jer je rizik koji ne nudi alternative, a to znači da zahteva sve
procese i poslove. U poslovnoj praksi rizik je koncept koji označava
mogući negativni uticaj na imovinu ili neku vrednost koja proizilazi iz
nekog trenutnog ili budućeg događaja. U svakodnevnoj upotrebi „rizik“
se često koristi kao sinonim za verovatnoću nekog poslovnog gubitka ili
štete. Nema ničeg u životu što u sebi ne sadrži određenu količinu rizika.
To je postalo svakodnevnica i života i poslovanja preduzetnika.
Preduzetnici i ne očekuju da se njihovi poduhvati i projekti mogu
Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
131
osloboditi rizika. Postavlja se samo pitanje koji stepen i količinu rizika
su spremni da prihvate. Menadžment strategijom rizikom u
preduzetništvu, rizici ne mogu biti potpuno eliminisani, ali se zato
mnogi mogu predvideti i njima se može upravljati unapred. Osnovni
zadatak, odnosno svrha upravljanja rizicima je identifikovanje faktora
rizika za poduhvat/projekt, a zatim izrada plana upravljanja rizicima
kako bi se minimizirala verovatnoća pojave rizičnog događaja i
njegovog lošeg uticaja na poduhvat/projekat. Više autora pod rizikom
podrazumevaju mogućnost pojave neželjenih događaja koji otežavaju
realizaciju poduhvata, a karakterišu ga tri osnovne osobine;
neizvesnost, potencijalni gubitak i vremenska komponenta. Neizvesnost
pojave rizičnih događaja nikada se ne može potpuno otkloniti.
Rizik podrazumeva mogućnost nekog oblika gubitka, pa čak i ako
početni gubitak u nekom budućem vremenu može rezultirati dobitkom,
rizik se posmatra kao gubitak. Vremenska komponenta rizika značajna
je za planiranje odgovora na rizik. Rizik je stepen izloženosti negativnim
događajima i njihovim verovatnim posledicama. Rizik preduzetničkog
poduhvata je kumulativan učinak neizvesnih događaja koji bi ozbiljno
mogli da ugroze ciljeve tog poduhvata. Pri realizaciji preduzetničkog
poduhvata, odnosno pri tom procesu pojavljuju se faktori koji nastaju u
toku poslovnog procesa i doprinose postojanju rizika.
Rizik možemo definisati sa tri ključna faktora rizika [2], a to su:
– rizični događaj,
– verovatnoća rizika, i
– veličina uloga.
Rizik preduzetničkog događaja (poduhvata) je nesiguran
događaj ili stanje koje može da ima pozitivan ili negativan uticaj na neki
od ciljeva poduhvata (na bar jedan), odnosno na troškove, rokove,
kvalitet ili predmet projekta preduzetničkog. Rizik može imati više
uzroka, a njegova pojava jednu ili više posledica. Rizik nekog događaja
ima više komponenti i to:
– verovatnoću nastanka rizičnog događaja, odnosno u „L“
(eng. Likelihood),
– veličinu uticaja rizika ako do njega dođe, odnosno „I“ (eng.
Impact),
– rizik je u funkciji izloženosti izvora u opasnosti „H“ (eng.
Hazard), i
– zaštite u slučaju pojave opasnosti „S“ (eng. Safeguard).
– Rizik = f(l,i,h,s)
Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
132
Rizik se povećava s povećanjem izloženosti izvorima opasnosti, a
smanjuje se efikasnom zaštitom od njihovih nepovoljnih uticaja.
2. Vrste rizika
U literaturi ne postoji jedinstvena kategorizacija rizika. U
sledećim tabelama su date vrste rizika (tabela 1) i kategorizacija rizika
(tabela 2), prema Zelenoj knjizi britanskog ministarstva finansija - HM
Treasuary. Obzirom na broj rizika jasno je da pred preduzetnicima ima
puno izazova, pa i zbog toga je važno uraditi menadžment strategiju
rizikom u preduzetništvu.

Tabela 1. Opšte vrste rizika
Vrsta rizika Opis rizika
rizik
raspoloživosti
rizik da će dobijena usluga kvantitetom biti manja od ugovorene
poslovni rizik rizik da organizacija ne može ispuniti svoje poslovne obaveze
rizik građenja
građevina nije završena na vreme, u okviru budžeta i prema
dogovorenoj specifikaciji
rizik pretakanja
rizik prilagođavanja poduhvata prema potrebi premeštanja
zaposlenih/klijenata sa jednog mesta na drugo
rizik zahteva
zahtev za uslugom ne odgovara planiranom projektovanom ili
procenjenom nivou usluge
rizik
projektovanja
projektant ne može isporučiti uslugu po traženim karakteristikama i
standardima kvaliteta
ekonomski rizik
kada je realizacija poduhvata osetljiva na ekonomske uticaje (npr.
inflacija veća od očekivane)
rizik okoline
priroda poduhvata ima glavni na neposredno okruženje i postoji
velika verovatnoća prigovora od strane javnosti
rizik finansiranja
kada su kašnjenja projekta ili promene obima projekta posledica
(ne)raspoloživosti finansijskih sredstava
pravni rizik promene zakonodavstva povećavaju troškove
rizik održavanja troškovi održavanja imovine premašuju budžet
rizik korišćenja troškovi korišćenja premašuju budžet, kvalitet odstupa od standarda
rizik planiranja projekat nije uspešan zbog grešaka i propusta u planiranju
politički rizik političke promene koje utiču na poduhvat
rizik nabavke nedovoljan kapacitet dobavljača, sporovi između ugovorioca
rizik informacija o
poduhvatu
kvalitet prikupljenih relevantnih informacija u fazi pokretanja
poduhvata može dovesti do neočekivanih problema
rizik reputacije loš glas učesnika u poduhvatu u precepciji javnosti klijenata
tehnološki rizik
promene u tehnologiji imaju za rezultat uslugu koja ne uključuje
optimalnu tehnologiju
rizik obima stvarni obim varira oko predviđenog

Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
133
Prema metodologiji poznatoj pod nazivom Method 123, rizike nekog
poduhvata moguće je podeliti u kategorije prikazane kao u sledećoj tabeli.

Tabela 2. Kategorizacija rizika prema Method 123
Kategorija rizika Opis rizika
zahtevi
– zahtevi nisu jasno specifikovani
– specifikovani zahtevi ne zadovoljavaju potrebe klijenata
– zahtevi nisu merljivi
poslovna
očekivanja
– nisu identifikovana poslovna očekivanja
– poslovne koristi nisu merljive
– konačno isporučeno rešenje ne ispunjava poslovna očekivanja
planiranja
– planirani rok je prekratak
– nisu isplanirane sve potrebne aktivnosti ni zadaci
– nisu tačno isplanirane međuzavisnosti aktivnosti
budžet
– troškovi poduhvata premašuju dodeljena sredstva
– postoje neplanirani izdaci na poduhvatu
isporuke
– nisu jasno definisani zahtevi za isporukama
– nisu precizno definisani zahtevi za kvalitetom
– isporučeni proizvodi ne zadovoljavaju zahtevani kvalitet
obim poduhvata
– granice poduhvata nisu jasno određene
– poduhvat se ne sprovodi u okviru dogovorenih granica
– promene u poduhvatu negativno utiču na poduhvat
problemi
– problemi tokom poduhvata nisu na vreme rešavani
– slični problemi se kontinuirano ponavljaju kroz poduhvat
– nerešeni problemi postaju novi rizici za poduhvat
dobavljači
– nisu definisana očekivanja prema dobavljačima
– dobavljači ne zadovoljavaju očekivanja
– problemi s dobavljačima negativno utiču na poduhvat
prihvatanja
isporuka
– kriterijumi za prihvatanje isporuke nisu jasno definisani
– klijenti ne prihvataju isporuku poduhvata
– kupac je nezadovoljan procesom primopredaje
komunikacija
– nekontrolisanakomunikacijastvara probleme u projektu
– ključne inter. grupe nisu upoznates napredovanjem produhvata
resursi
– osoblje dodeljeno poduhvatu nema odgovarajuću kvalifikaciju
– za sprovođenje poduhvata nema dovoljno opreme
– manjak materijala u trenutku potrebe za njegovom ugradnjom
2.1. Modeli rizika
Za uspešno upravljanje rizicima potrebno je prethodno odabrati
odgovarajući model rizika. Model rizika je značajan iz dva razloga.
Pomoću njega se može kvantifikovati jačina rizika i uporediti s drugim
mogućim rizicima kako bi se donela odluka o načinu upravljanja
rizikom. Osim toga, modelom rizika se prepoznaju uzroci njegovog
nastanka, čije je poznavanje preduslov za efikasno upravljanje rizicima.
Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
134
Postoji više modela rizika, a ovde ćemo se ukratko upoznati sa
tzv.standardnim modelom rizika.
Standardni model rizika prikazan na Slici 2, je najčešće korištena
tehnika za modeliranje rizika poduhvata, jer je jednostavan za
razumevanje, obuhvata suštinu poimanja rizika i prikazuje uzročno-
posledične odnose, što je značajno za upravljanje rizicima.



Slika 2. Standardni modeli rizika

Osnovne komponente ovog modela su:
– rizični događaj – slučajni događaj ili stanje koje uzrokuje
gubitak,
– uzrok rizičnog događaja – postoji razlog u okolini
poduhvata za koji se veruje da bi mogao da prouzrokuje
rizični događaj,
– verovatnoća rizičnog događaja – verovatnoća da će
nastati rizični događaj,
– uticaj rizika – posledica ili potencijalni gubitak koji bi
mogao nastati ako bi se dogodio rizični događaj,
– uzroci uticaja – postoji razlog u okolini
poduhvata/projekta zbog kojeg se veruje da bi se mogao
pojaviti određeni uticaj,
– verovatnoća uticaja – verovatnoća da će nastati neki
uticaj od određenog rizičnog događaja,
– ukupan gubitak – veličina stvarne vrednosti gubitka kada
se dogodi rizični događaj.
Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
135
3. Upravljanje rizicima
Preduzetnici se moraju odgovorno ponašati prema riziku i treba
da budu svesni posledica gubitaka. Aktivnosti preduzetnika treba da
budu usmerene na:
– identifikaciju rizika,
– stalne procene i merenja,
– analize moguće kontrole rizika, i
– finansiranje rizika.
– Zaštite od rizika podrazumevaju sledeće: [3]
– potpuno otkloniti rizik,
– samoosiguranjem apsorbovati rizik,
– sprečiti pojavu gubitka, smanjiti verovatnoću pojave ili
smanjiti njihovu ozbiljnost, i
– preko osiguranja preneti na druge zaštitu od rizika.
Potpuno otkloniti rizik znači ne preduzimati radnje koje mogu
rezultovati gubitkom. Apsorbovati rizik samoosiguranjem
podrazumeva lično osiguranje od moguće štete, izdvajajući deo novca
kao deo vrednosti koje može pokriti mogući gubitak. Izvršiti prevenciju
gubitka znači smanjit verovatnoću pojave ili smanjiti njegovu ozbiljnost
tj.kontrolisati gubitke. Na primer, menadžeri-preduzetnici treba da
minimiziraju verovatnoću požara, organizovati programe za obuku
(zaštitu na radu i sl.), pregledati i održavati postrojenje, zatim osigurati
fizičku i termičku zaštitu.
Preneti rizik na druge preko osiguranja je transfer rizika na
osiguranje koje se danas u praksi najviše koristi.
Izbor metode upravljanja rizikom zavisi od učestalosti štete i
samom intenzitetu štete, kao što je prikazano u narednoj tabeli.

Tabela 3. Metode upravljanja rizikom
RIZIK Učestalost štete Intenzitet štete
Metode
upravljanja
rizikom
I Niska Nizak Zadržavanje
II Visoka Nizak
Kontrola štete i
zadržavanje rizika
III Niska Visok Osiguranje
IV Visoka Visok Izbegavanje

Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu
136
Zadržavanje, podrazumeva da preduzetnik treba zadržati
kontrolu nad štetom, budući da je njihova učestalost niska i da je njen
intenzitet vrlo mali.
Metoda kontrole štete i zadržavanje rizika, podrazumeva
kontrolu gubitka i zadržavanje rizika jer štete su učestale, ali su male
finansijske vrednosti.
Upravljanje rizikom uz pomoć osiguranja, je nužno kada je
učestalost štete niska, ali je njena finansijska vrednost izuzetno visoka.
Izbegavanje, je metod kada se procenjuje da su i učestalost i
intenzitet vrlo visokog stepena jer su gotovo neisplativi, tj.stvaraju
osiguranju gubitak, odnosno ugroženost od bankrota.
Zaključak
Preduzetnici treba da imaju viziju da identifikuju ona područja u
kojima imaju prednosti, odnosno u kojima ostvaruju najbolje rezultate
uz kontrolisano upravljanje menadžment strategijom rizikom.
Savremeno preduzetničko poslovanje karakterišu rizici raznih
vrsta, gde preduzetnici treba da razviju menadžment strategiju rizikom.
Strategija uključuje merenje i procenu rizika i prenos rizika drugoj
strani. Pored prenosa rizika, strategijom treba predvideti kako izbeći
rizike, kako smanjiti negativne uticaje rizika ili predvideti prihvatanje
nekih ili svih posledica rizika.
Menadžment strategija rizikom u preduzetništvu je proces kroz
koji se potvrđuju poslovna opravdanost izbora sigurnih rešenja i
kontrola. Strategijom se predviđaju odgovori na rizik koji mogu biti u
vidu zanemarivanja, praćenja, izbegavanja rizika, prebacivanja rizika ili
mere ublažavanja rizika.
Dobra primena menadžment strategije rizikom je „bolje sprečiti,
nego lečiti“.
LITERATURA
[1] AVAKUMOVIĆ J., BOJOVIĆ P.: Savremeni finansijski menadžment, ŽIG,
Beograd, 2010.
[2] BOJOVIĆ P ., ŠIKANJIĆ B., AVAKUMOVIĆ J., KRASULJA N. i dr..:
Finansijska analiza poslovanja, ŽIG, Beograd, 2010.
[3] BOJOVIĆ P ., AVAKUMOVIĆ J., dr..: MIKROFINANSIJE, ŽIG, Beograd,
2009.

Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
137
Mr Marija Runić Ristić
73

Fakultet za menadžment, Novi Sad
Dr Smiljana Mirkov
74

Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin
Msc. Marija Matotek
75

Visoka tehnička škola strukovnih studija, Zrenjanin
METODOLOŠKA POSTAVKA ISTRAŽIVANJA
PROFESIJE MENADŽER
THE METHODOLOGICAL OVERVIEW OF THE RESEARCH
OF THE MANAGERIAL PROFESSION
Rezime: Tematski krug ovog rada odnosi se na metodološki prikaz istraživanja
profesije menadžer koje bi za cilj imalo da se istraže i identifikuju činioci koji bi
doprineli ubrzavanju procesa profesionalizacije menadžmenta u savremenom
srpskom društvu. U radu će biti dat prikaz dosadašnji istraživanja na ovu temu.
Na osnovu kratkog pregleda teorijskih modela za proučavanje profesije biće
identifikovan najpodesniji model za proučavanje profesije menadžer. Na kraju,
autori će izneti zadatke i hipoteze ovog istraživanja.
Ključne reči: profesija,menadžerska profesija , obrazovanje

Abstract: The paper refers to the methodological overview of the research of the
managerial profession which objectives will be to research and identify the
factors that will contribute to the accelerating of the process of management
professionalization in the contemporary Serbian society. The overview of the
research conducted in the past will be presented in the paper. The most suitable
model for the studying of the managerial profession will be indentified. Finally,
the authors will present tasks and hypothesis of the research.
Keywords: profession, managerial profession, education
Uvod
Zahvaljujući brzom naučnom i tehnološkom razvitku, danas su
moderna društva i moderan čovek sve više zavisni od grupa ljudi koji poseduju
visokostručna i na nauci utemeljena znanja – profesionalaca. Istovremeno,
savremenom čoveku njegova profesionalna karijera postaje jedan od
najznačajnijih činilaca koji određuju smisao života, njegov uspeh i tok.

73
runic@famns.edu.rs
74
smiljanam@eunet.rs
99
matotek@vts-zr.edu. rs
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
138
U ovom radu bavićemo se menadžerskom profesijom, odnosno
daćemo metodološki prikaz istraživanja profesije menadžer koje bi za
cilj imalo da se istraže i identifikuju činioci koji bi doprineli ubrzavanju
procesa profesionalizacije menadžmenta u savremenom srpskom
društvu. Pre svega ćemo se ispitati primenjivost poznatih teorijskih
modela za proučavanje profesije, a zatim ćemo formulisati najpodesniji
teorijski model za izučavanje menadžerske profesije. U nastavku rada
analiziraćemo dosadašnja istraživanja vezana za menadžersku
profesiju. Na kraju, biće predstavljeni zadaci i hipoteze koji će se
koristiti u istraživanju profesije menadžer.
1. Teorijski model
U traženju najpodesnijeg teorijskog modela za proučavanje
mesta i uloge menadžerske profesije u jednom konkretnom društvu,
prvi korak obuhvata propitivanje primenjivosti poznatih teorijskih
koncepata u istraživanju menadžerske profesije, a drugi na formulisanje
teorijskog okvira u kojem se ova tematika istražuje. U literaturi
razvijeno je nekoliko teorijskih modela za analizu profesija. Ovi modeli
se međusobno razlikuju po naglašavanju svojstva koja definišu
profesiju, a koja jasno razlikuju profesiju od zanimanja, kao i od drugih
društvenih grupa. Ti teoretski modeli su: strukturalističko-
funkcionalistički model, kritičke teorije, realističko-istorijske teorije.
Jedan od najpoznatijih teorijskih modela za proučavanje
profesija jeste strukturalističko-funkcionalistički model, koji su razvili E.
Grinvud [5] i njegovi sledbenici (B.Berber, E.A.Krause, C.Turner i
M.Hodge) pod snažnim uticajem T. Parsonsa [10]. Na osnovu
Parsonsove teorije, E.Grinvud [5] je dao jednu od vrlo citiranih, ali i
često osporavanih definicija profesije. Ona sadrži pet sledećih atributa
profesije: sistematski zaokružena teorija, stručni autoritet, društvene
sankcije, etički kodeks i specifična subkultura. Svi navedeni elementi
neophodni su iako ne i dovoljni za oblikovanje profesija. Međutim,
Grinvud je pri tome upozorio da je ipak teško odrediti jasnu razliku
između profesija i neprofesija. Odnosno on smatra da se navedeni
elementi profesije sreću i kod zanimanja. Razlika je u stepenu
razvijenosti tih elemenata. Ono što je najviše kritikovano kod
Grinvudove teorije jeste činjenica da ova teorija sadrži obeležja koja tek
treba da budu završena procesom profesionalizacije, a koja ne postoje
na početku tog procesa. Pomoću strukturalističko-funkcionalističkog
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
139
modela ne može se analizirati menadžersku profesija. Zašto? Zato što
ovaj model, po našem mišljenju, ima tri velika propusta. Kao prvo,
model ne razmatra radne uloge menadžera kao ni njihove profesionalne
aktivnosti. Kao drugo, model se ne bavi sadržajem i prirodom korpusa
znanja koja se koriste u menadžerskom radu. I treće, ovim modelom se
ne može istraživati društveno vrednovanje menadžerske profesije.
Kritičko-antielitističke teorije usmerene su na kritiku elitističkog
poimanja profesija u strukturalističko-funkcionalističkoj teoriji
Parsonsa, Grinvuda i drugih. Najtipičniji predstavnik ove teorije je
Đ.Đarmati [6] koji je smatrao da su svojstva koja se pripisuju profesiji
apriorne tvrdnje a ne rezultat empirijskih istraživanja. Po njemu ta
svojstva su izmišljena kako bi se opravdala moć kojom profesionalci
raspolažu. S druge strane, činjenica da u Srbiji do sada nije urađena ni
jedna studiozna analiza profesije menadžer, kako bi se ona sa stanovišta
kritičke teorije mogla posmatrati, takođe ukazuje na to da ovaj teorijski
model nije podesan okvir za proučavanje odnosa tranzicijskih promena
i menadžerske profesije.
U drugu grupu kritičara strukturalističko-funkcionalističkog
shvatanja profesija spadaju realističke teorije, koje su usmerene, pre
svega, na ispitivanje razlike koje postoje između idealnog tipa profesije
(koji je razvio Grinvud) i realnih procesa profesionalizacije. Ove teorije
sadrže elemente, iako ne sve, prikazane kroz faze profesionalizacije, i
to: 1. faza – povećava se broj osoba koje se bave nekom određenom
potrebnom društvenom delatnošću, 2. faza – konstituiše se posebna
škola za profesionalno obrazovanje, 3. faza – formira se profesionalno
udruženje, 4. faza – profesionalno udruženje pokušava političkom
akcijom da postigne zakonsku zaštitu svoje socijalne grupe, i 5. faza –
razvija se kodeks profesionalne etike. Stručna grupa koja realizuje svih
pet faza smatra se potpuno profesionalizovanom.
2. Pregled dosadašnjih istraživanja
Među profesijama koja su krajem dvadesetog veka počele da se
razvijaju je i profesija MENADŽER. Povećanje složenosti proizvodnje,
ekspanzija veličine organizacije i potreba za sve većim i različitim
znanjem na različitim nivoima dovela je do nastanka MANADŽERA.
Možemo reći da je menadžer neko ko radi sa ljudima i uz pomoć drugih
ljudi koordinira njihov rad u cilju postizanja organizacionih ciljeva [12].
Prema Stoneru (2002.) menadžment se definiše kao proces planiranja,
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
140
organizovanja, vođenja i kontrole napora članova organizacije radi
ostvarivanja ciljeva organizacije. Možemo reći da ono što se menadžeri
trude da ostvare jeste efikasno i efektivno obavljanje organizacionih
aktivnosti vezanih za rad. U uslovima stalnih promena i kontinuiranih
turbulencija, koje karakterišu svetsko tržište neophodno je da postoji
što više kvalitetnih i uspešnih menadžera. Menadžeri menjaju
ekonomiju, dovode do značajnih naučnih dostignuća i imaju izuzetan
značaj za organizacionu uspešnost. Jednom rečju možemo reći da
uspešni menadžeri menjaju svet oko nas. Oni ne samo da utiču na razvoj
novih proizvoda i usluga, nego i pružaju podršku ličnom razvoju ljudi
koji za njih rade. Stoner [14] tvrdi da u velikoj meri od menadžera zavisi
koliko će uspešno neka organizacija postići svoje ciljeve, a istovremeno
i ispuniti svoje društvene odgovornosti.
Tradicionalne profesije kako što su pravo, medicina, itd. imaju
duboke istorijske korene na univerzitetima širom sveta. Ove profesije
su počele da se izučavaju na fakultetima još u srednjem veku i još uvek
opstaju. Za razliku od ovih profesija menadžment kao nauka se mnogo
kasnije pojavio u obrazovnim institucijama i to se pre svega pojavio u
Americi kao zemlji iz koje je potekao menadžment. Prvi poslovni
fakultet u Americi nastao je 1881. godine na univerzitetu u Pensilvaniji
i zvao se University of Pennsylvania’s Warthon School of Finance.
Do 1984. godine, kako u svetu tako i kod nas, nije bilo naučnih
radova i literature koji su se bavili menadžerskom profesijom [15].
Dosadašnja stručna literatura i udžbenici vezani za menadžment u
najvećoj meri se bave menadžerskim ulogama u organizaciji, stilovima
rukovođenja, upravljanjem, karakteristikama uspešnih menadžera,
motivacijom menadžera ([14], [12], [13], [11], [8]). Pojedini od ovih
autora su se bavili menadžerskom etikom ali više sa aspekta društvene
odgovornosti menadžera ([14], [12], [13]). Iz ovoga možemo da
zaključimo da su kako u stranoj tako i u današnjoj domaćoj literaturi
obrađivani samo neki elementi profesije menadžer i to pre svega
poslovne uloge i donekle profesionalna etika. Stoga sa pravom možemo
da kažemo da kompletnog i potpunog istraživanja na temu profesije
menadžer nije ni bilo. Tek u poslednjoj deceniji, pre svega, u svetu javila
se u opšte potreba da se menadžment istraži sa aspekta profesije. Pa je
tako 2005. profesor Rakesh Khurana [7] na Harvard Business School
objavio rad koji je za cilj imao da utvrdi da li je menadžment profesija.
Međutim, ovo teoretsko istraživanje nije celovito i ne istražuje
menadžersku profesiju sa svih aspekata, nego samo analizira pojedine
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
141
aspekte, a to su korpus znanja potrebnih menadžerima i etički kodeks
menadžera. Galupov institut od 1976. godine sprovodi istraživanja u
kojoj meri građanstvo Amerike smatra da su određene profesije etične,
pa je u okviru svog istraživanja ispitivao i kako gledaju na prisutnost
etičkog kodeksa kod profesije menadžer. Stevens je 2004. godine dala
prikaz svih Galupovih istraživanja vezanih za etičnost profesije ali se u
svom prikazu ovih istraživanja fokusirala samo na menadžersku
profesiju. Najnovije teoretsko istraživanje vezano za menadžersku
profesije objavljeno je u julu mesecu 2010.godine u Harvard Business
Review-u. Autor ovog rada, profesor Kembričkog univerziteta, Richard
Barker [2] takođe je analizirao samo pojedine segmente menadžerske
profesije. On se u svom radu bavio socijalizacijom za menadžersku
profesiju i etičkim kodeksom. Ovaj rad nastao je kao odgovor na gore
pomenuti rad iz 2005. godine profesora Rakesh Khurana na Harvard
Business School. Za razliku od Khurana-ovog rada koji je za cilj imao da
pokaže da postoji razvijen i jasno definisan teoretski korpus znanja koji
je neophodan za profesiju menadžer, Barker je pokušao, upoređujući
menadžersku profesiju sa lekarskom i advokatskom profesijom, da
dokaže da je ne moguće tačno odrediti korpus znanja koji je neophodan
da bi se neko kvalifikovao kao menadžer. Iako se i Khurana i Barker
slažu da postoji razvijen etički kodeks menadžera, Barker smatra da je
teško primenjiv, tj. da ne postoje mehanizmi koji bi sankcionisali
menadžere ukoliko se ne bi pridržavali ovog kodeksa. Suština Barker-
ovog rada je da pokuša da dokaže da menadžer nije, niti će ikada moći
da postane profesija. Kod nas je objavljeno istraživanje „Profesija
menadžera u tranziciji“[4]koje tretira samo neke dimenzije
profesionalizacije menadžera kao što su: socijalni status menadžera,
pozicija menadžera u organizaciji i stavovi menadžera o profesiji. Ovo
istraživanje nije obuhvatilo dimenzije profesionalizacije menadžmenta
kao što su: procesi socijalizacije i regrutacije za profesiju menadžer,
organizovanost menadžerske profesije, razvijenost profesionalne etike i
ideologije, zaštita monopola nad stručnom ekspertizom i
prepoznatljivost menadžerske profesije u javnosti.
U monografiji izdatoj na Novosadskom univerzitetu „Univerzitet
i preduzetništvo“[9] analiziran je jedan od elemenata menadžerske
profesije – socijalizacija za profesiju menadžer. Autor rada T.
Kuzmanović dala je pregled zastupljenosti studijskih programa iz
oblasti menadžmenta na univerzitetu u Novom Sadu. Na osnovu ovog
iscrpnog pregleda studijskih programa možemo zaključiti da je razvijen
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
142
teoretski korpus znanja, kao jedan od bitnih elemenata profesije,
neophodan za profesionalno delovanje menadžera. Našoj literaturi, kao
što se iz gornjih navoda vidi, nedostaju istraživanja koja se odnose na:
genezu menadžerske profesije u savremenom srpskom društvu,
procese formiranja menadžerske profesije u društvu tranzicije
(regrutacija i socijalizacija za profesiju menadžer) i specifične
profesionalne aktivnosti menadžera i razvijenost profesionalne etike i
ideologije.
3. Metodološki prikaz istraživanja
Model koji će se koristi u istraživanju menadžerske profesije je
strukturisan od elemenata profesije prisutnih u okviru realističko-
istorijske teorije posebno razvijene kod Vilenskog, koju smo detaljnije
objasnili u ranijem delu teksta. Elementima Vilenskovog modela dodaće
se još neki elementi, a to su: ispitivanje profesionalnih aktivnosti i
radnih uloga menadžera, kao i društveno vrednovanje menadžerske
profesije. Cilj istraživanja profesije menadžer je da se istraže i
identifikuju činioci koji bi doprineli ubrzavanju procesa
profesionalizacije menadžmenta u nas. U istraživanju ove teme koristili
bi sledeće istraživačke zadatke: a) ispitati teorijske pravce u izučavanju
profesije i konstruisati adekvatan teorijski model za proučavanje
profesionalizacije menadžmenta, b) sagledati istorijsku pozadinu
menadžmenta, c) ustanoviti prisutnost i razvijenost konstitutivnih
elementa profesije menadžer, što obuhvata: d) prikazati proces
formiranja menadžera kao profesionalaca i e) ispitati društveni položaj
profesije menadžer u srpskom društvu kroz sledeće elemente:
materijalni položaj, društvena moć i društveni ugled.
Hipoteze od kojih bi se pošlo u ovo istraživanje su sledeće:
1. U savremenom srpskom društvu razvijena su pojedina, ali ne i
sva konstitutivna obeležja profesije menadžer
1.1. Korpus teorijskih znanja potrebnih menadžerima razvijen je na
našim univerzitetima
1.2. Društvena zaštita monopola nad stručnom ekspertizom
menadžera nije u dovoljnoj meri razvijena u našem društvu
1.3. Profesionalna udruženja menadžera nisu razvila aktivnosti
kojima bi omogućavala privrženost menadžera svojoj profesiji
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
143
1.4. Profesionalna etika i ideologija kao značajni elementi
profesionalizacije nisu u zadovoljavajućoj meri razvijeni unutar
menadžmenta
1.5. Menadžeri u našem društvu zauzimaju visok društveni položaj
(materijalna primanja, moć i ugled)
U istraživanju ispitaćemo dve grupe ispitanika. Prvu grupu će
činiti menadžeri, a drugu studenti fakulteta za menadžment.
Procesnom analizom daće se opis sledećih važnih činilaca
menadžerske profesije: procesi regrutacije za menadžersku profesiju,
proces socijalizacija za menadžersku profesiju i resocijalizacija u
organizaciji (radne uloge i profesionalne aktivnosti). Uz pomoć
strukturalne analize opisaće se sledeći elementi: korpus osnovnih
teorija i tehnika koji čine osnovu za profesionalno delovanje
menadžera, organizovanost menadžerske profesije i razvijenost
profesionalne etike i ideologije, karakteristike profesionalnog
menadžerskog delovanja i društveni položaj menadžera.
Zaključak
Na kraju istraživanja profesije menadžer biće moguće, na osnovu
empirijskog prikupljanja i statističke obrade podataka, kao i na osnovu
literature i ostale relevantne građe, kao što su statistički bilteni, dati
osnovne nalaze o tome u kojoj se meri menadžment profesionalizovao
u našem društvu. Na osnovu ovog istraživanja biće moguće dati predlog
kako da se menadžment u potpunosti profesionalizuje u nas.
Istraživanje profesije menadžer značajno je ne samo sa aspekta
ne postojanja dovoljno sistematizovane elaboracije na ovu temu u
domaćoj literaturi, nego profesija menadžer zaslužuje pažnju
istraživača i zbog svojih specifičnosti u našim društvenim uslovima.
Profesija menadžer postaje sve privlačnija za mlade što dokazuju i
podaci statističkih publikacija o broju upisanih i diplomiranih studenta
na različitim fakultetima u Srbiji („Diplomirani studenti“, 2008).
Istovremeno savremeno srpsko društvo u uslovima ekonomske krize
mnogo očekuje od znanja koja pružaju profesionalni menadžeri.
LITERATURA
[1] Bennis, W., & O’Toole, J. (2005), How business schools lost their way,
Harvard Business Review, 83(5), 96-104.
Metodološka postavka istraživanja profesije menadžer
144
[2] Barker, R., (2010), No Management Is Not a Profession, Harvard
Business Review, July - August
[3] Catherwood F., (1971), Change and the Development of a Management
Profession, Management Decision, Vol. 9 No.2 , pp. 160-167
[4] Dimitrijević, S. (1996) Profesija menadžera u tranziciji - sociološko
istraživanje profesije menadžera u Nišu, Niš
[5] Greenwood, E., (1957): Atributes of Professions, Social Work, Vol. 2, No. 3
[6] Gyarmati, G.E.,(1974): The Doctrine of the Professions - Basis of a Power
Structure, Intenational Social Science Journal, Vo. XXVII, No. 4
[7] Khurana R., Nohria N., Penrice D., (2005), Is Business Management a
Profession?, Harvard Business School Working Knowledge, The MIT Press
[8] Lončarević, R. Mašić, B., Đorđević – Boljanović, J. (2007) Menadžment.
Principi, koncepti i procesi, Univerzitet Singidunum, Beograd
[9] Markov S, Stanković F. ur, (2008.), Univerzitet i preduzetništvo,
Univerzitet u Novom Sadu- Unesco katedra za studije preduzetništva,
Novi Sad
[10] Parsons, T., (1968): Professions, in: Intenational Encyclopedia of the
Sciences, New York
[11] Petković M., Janjićijević N., Bogićević-Milkić B., (2006), Organizacija,
Centar za izdavačku delatnost, Ekonomski fakultet, Beograd
[12] Robbins P. S., Coulter M. (2005), Menadžment, Data status, Beograd
[13] Ristić D. i saradnici, (2005), Osnovimenadžmenta, Cekom books, Novi Sad,
[14] Stoner A.F.Dž., Friman R. D., Gilbert R.D., (2002.), Menadžment, Želdin,
Beograd
[15] Šporer, Ž., (1984): Bibliografija radova o sociologiji profesija, Revija za
sociologiju, Vol. XIV, No 1-2
[16] Wilensky, H.L., (1964): The Professionalization of Everyone, American
Journal of Sociology, 70















Upravljanje znanjem menadžera
145
Dr Vilmoš Tot
76

Fakultet za poslovnu ekonomiju, Univerzitet Edukons, Sremska Kamenica
Mr Tijana Savić Tot
77

Fakultet za menadžment, Novi Sad
UPRAVLJANJE ZNANJEM MENADŽERA
MANAGERS’ KNOWLEDGE MANAGEMENT
Rezime: Ako su danas znanje i ljudi kao njegovi nosioci najbitniji resurs kojim
treba upravljati, što je prevashodno posao menadžera, postavlja se pitanje
koja su znanja menadžerima onda potrebna? U radu je prikazana potreba
menjanja obrazovanja (institucionalnog i vaninstitucionalnog), znanja kao i
opšteg ambijenta u kome posluju menadžeri.
Ključne reči: menadžeri,znanje,obrazovanje

Abstract: Today, knowledge and its carrier people are the main resources
which need to be managed. Therefore, the main question is which knowledge
managers need. The authors have presented in the paper the demand for the
change of education (institutional and non-institutional), knowledge and
general environment where managers work.
Keywords: Managers, Knowledge, Education,
Uvod
U poslednjih najmanje šesdeset godina menadžeri su posmatrani
kao ključni elemenat u poslovanju organizacija. P.Drucker
78
menadžere
posmatra kao profesionalnu kategoriju koja utiče na konkurentnost
društva. Uzimajući u obzir zahteve današnjeg poslovnog okruženja u
kome su promene stalne, menadžeri moraju biti visokokvalifikovani,
fleksibilni i adaptivni kako bi obezbedili konkurentnost organizacije
79
.
Ako je danas pokretačka snaga društva znanje a ljudi kao nosioci znanja
najbitniji resurs, postavlja se odgovarajuće pitanje kako se upravlja
znanjem na individualnom, organizacionom, nacionalnom nivou? Ako
uzmemo u obzir da su menadžeri zaduženi za upravljanje, naravno i

76
v_tot@yahoo.com
77
savic@famns.edu.rs
78
Drucker P.,(2005):Upravljanje u novom društvu,Adižes,Novi Sad
79
Lawler, E. E., Mohrman, S. A., Ledford, G. E. (1998): Strategies for high performance
organizations-The CEO report. San Francisco, CA: Jossey Bass Publishers.
Upravljanje znanjem menadžera
146
znanjem, moramo videti onda kakvim znanjima oni moraju biti
naoružani.
Možda se deo odgovora krije i u istraživanju poznatog futuriste J.
Canton-a
80
o 10 najuticajnijih trendova koji se tiču organizacija i
poslovnog okruženja: globalni rat za talentovane radnike koji postaju
najuticajniji faktor konkurentske prednosti, trend starenja radne snage,
povećano učešće žena u poslovanju, radnici sa diverzifikovanim
znanjima i veštinama, pronalaženje i zadržavanje visokokvalifikovanih
radnika, implementacija inovacione kulture u organizacijama, izgradnja
motivacionog i privlačnog okruženja za zaposlene, priprema zaposlenih
za rad u stresnom okruženju rapidnih promena u kome se rizičnim
situacijama pristupa fleksibilno i efektivno, posvećenost organizacije
razvoju zaposlenih i razvijanje sistema privlačenja kvalitetne radne
snage.
Kao profesionalna kategorija procenjuje se da će menadžeri u
Americi sačinjavati jednu trećinu ukupne radne snage do 2014
81
. U
Srbiji se svako može nazvati menadžerom a posledice takvog pristupa
su vidljive u uticaju politike, niskoj produktivnosti, lošim finansijskim
rezultatima i velikoj nezaposlenosti. Tri najveća problema sa kojima se
trenutno suočavamo niska konkurentnost, slab izvoz i nezaposlenost,
direktna su posledica lošeg menadžmenta u našoj zemlji..
1. Posao menadžera
Jedan od vodećih stručnjaka u upravljanju promena T.Piters
definisao je menadžere kao one koji deluju, M.Porter kao mislioce, A.
Zelnik i W. Bennis, kao lidere, dok su ih teoretičari i praktičari u
prošlosti kao što su H.Fayol i Urvick L. više posmatrali kao kontrolore
poslovanja. Nesumnjivo je da svi autori predlažu svoje viđenje
menadžera i njihovog posla kao pravo, ili bar efektivnije od drugih dok
se odgovor možda može posmatrati kao sklop svih ovih delova.
Godinama je menadžerski posao, zahvaljujući H.Fayolu,
posmatran, kroz funkcije planiranja, organizovanja, komandovanja,
koordinacije i kontrole.
82
Godinama kasnije istraživanje koje je sproveo
H. Mintzberg pokazalo je da se posao menadžera može posmatrati i
kroz tri kategorije koje podrazumevaju 10 različitih uloga koje

80
http://www.globalfuturist.com
81
http://www.American Labour of statistics
82
Fayol H., (1916): Industrial and general administration, Paris, Duboa
Upravljanje znanjem menadžera
147
ostvaruje u poslovanju organizacije.
83
Verodostojnost koncepta uloga
potvrđena je kasnijim istraživanjima
84
međutim, uočena je i razlika u
važnosti određenih uloga u odnosu na nivo organizacije. I jedan i drugi
pristup imaju svoje prednosti i nedostatke. Koncept funkcija i dalje
ostaje najpragmatičniji način sagledavanja menadžerskog posla
uzimajući u obzir da je obavljanje određenih uloga povezano sa jednom
ili više funkcija
85
, ali je sam koncept uloga istakao važnost stavova u
odnosu na posao menadžera. Važan doprinos u definisanju posla
menadžera svakako je dalo istraživanje R.Katza koje je ukazalo na tri
osnovne kategorije veština kojima menadžeri moraju da raspolažu kako
bi obavljali svoj posao.
86

Sama istraživanja koja se bavila problematikom menadžerskog
posla doprinela su definisanju aktivnosti koje utiču na efektivnost rada
menadžera ali pitanje definisanja tih aktivnosti i dalje su jedinstvene za
svaku organizaciju i zavise od uticaja okruženja, ciljeva i potrebe same
organizacije.
2. Upravljanje znanjem menadžera
Danas u ekonomiji u kojoj je jedina izvesnost neizvesnost,
siguran izvor trajne kompetitivne prednosti postaje primenjeno
znanje
87
. Znanja koja su menadžeru potrebna u današnjem poslovnom
okruženju umnogome se razlikuju od znanja koja su mu bila neophodna
pre deset ili dvadeset godina. Industrijsko doba iznedrilo je organizacije
sa jasno definisanom hijerarhijom i menadžere čija je uloga usmerena
na upravljanje putem funkcija planiranja, organizovanja, rukovođenja i
kontrole. Informatizacija, globalizacija, doba znanja i koncept
doživotnog obrazovanja ima za posledicu nova znanja, veštine i
sposobnosti menadžera. Kada se danas, govori o kompetentnosti
menadžera, fokus se pomera sa tvrdih (hard) na meka (soft) znanja
odnosno sa znanja koja su usmerena na poznavanje alata i tehnika
planiranja, organizovanja i kontrole na sposobnost komunikacije,

83
Mintzberg H., (1973): The Nature of managerial work, Harper Row, New York
84
Martinko M.J., Gardner W.L.,(1990): Structured observation of managerial work: A
replication and synthesis, Journal of management studies,maj,str. 330-357
85
Carroll S.J.,Gillen D.A., (1987):Are the classical management functions useful in describing
managerial work, Academy of management review, januar, str. 48
86
Katz L.R. (1974):Skills of an effective administrator, Harvard Business review, septembar-
oktobar, str.90-102
87
Nanoko, J.,(1991): The Knowledge Creating Company, Harvard Business Review, 69, (6), 96-104
Upravljanje znanjem menadžera
148
veštine stvaranja socijalnih mreža, veštine upravljanja znanjima
zaposlenih itd. U suštini, svi zaposleni bez obzira da li pripadaju
menadžerskom kadru ili ne će morati da imaju određena menadžerska
znanja kako bi odgovorili na zahteve posla.
Godinama unazad teoretičari i praktičari menadžmenta ističu
probleme u relevantnosti obrazovanja menadžerskog kadra koji ne
odgovara potrebama organizacija
88
Autori Porter i McKibbin
89
su još
1988. godine istakli problem prevelike fokusiranosti poslovnih škola na
analizu problema nasuprot razvijanju sposobnosti identifikacije,
implementacije i rešavanja samih problema u poslovanju. Nakon
desetak godina ovom stavu pridružili su se i drugi autori poput
H.Mintzberga (Mintzberg, 1996; Mintzberg, Gosling, 2002;
Mintzberg,Lampel, 2001) i H.Leavitt-a koji smatraju da master studije
mogu da pohađaju samo studenti koji su određeni broj godina proveli
radeći menadžerske poslove. Svoj stav autori zasnivaju na
istraživanjima koje su sproveli i u kojima su došli do podataka da top
menadžeri koji su postigli natprosečne rezultate nemaju nikakvu
diploma poslovne škole a da menadžeri Motorole I Microsofta nisu
završili koledž. Takođe, su došli do saznanja da 40% top menadžera u
Americi pomenutih u članku Fortune:zašto top menadžeri propadaju a
imaju završene master studije
90
. čime su i potvrdili svoj stav da master
diploma poslovnih studija ne garantuje ni uspeh niti sprečava propast
poslovanja. Iako se autori slažu da poslovne škole ne proizvode
studente sa adekvatnim veštinama i znanjima ne postoje ni dokazi o
uticaju tog obrazovanja na poslovne sisteme.
U Srbiji danas postoji oko 50 fakulteta koji se bave
obrazovanjem menadžera. Mnoge delatnosti su prepoznale potrebu za
menadžerskim kadrom što je uslovilo otvaranje smerova kao što su
menadžment u poljoprivredi, menadžment u zdravstvu, graditeljstvu,
medijima, informatici, farmaciji itd. Iako potreba za menadžerima u
svim navedenim delatnostima postoji u oglasima za posao su još uvek u
formi kvalifikacija srednje stručne spreme, posedovanja vozačke
dozvole B kategorije i spremnošću za putovanja, što ni približno ne
predstavlja prave zahteve za ovaj posao. Jedan od retkih prepoznatih
poslova koji su vezani za menadžment a koji je na našim prostorima

88
Werner M.J., DeSimone L.R., (2008): Human resources development, South Western College
89
Porter, L. W. & McKibbin, L. E. (1988): Management education and development: Drift
of thrust into the 21st century? New York: McGraw Hill, Inc.
90
Charan, R. ,Colvin, G. (1999): Why CEOs fail,Fortune magazine 139 (12)
Upravljanje znanjem menadžera
149
postao popularan je marketing menadžer i svakako menadžer ljudskih
resursa, s druge strane ostaje neprimećena potreba za: brend
menadžerima, proizvodnim menadžerima, menadžera logistike,
istraživanja i razvoja, finansija, itd
Pored formalnog obrazovanja koje se stiče u školama i
Fakultetima danas zaposleni nastavljaju obrazovni proces u okviru
preduzeća. S'obzirom da trećinu svog života provodimo u
organizacijama one postaju nova obrazovna snaga društva. Vreme koje
će zaposleni provesti u obuci zavisi od organizacionih potreba i
sposobnosti pojedinca.
Mnoge kompanije traže od svojih zaposlenih kontinuirani razvoj
kriznim obukama i programima usavršavanja. Kompanija Motorola
traži da svaki zaposleni 5% svakog radnog dana utroši na obrazovanje.
Ona svojim zaposlenima nudi 40 sati obrazovanja godišnje i planira da
to vreme poveća tri puta u naredne dve godine. Za inženjere traži da
provedu 10% svog radnog vremena u proširivanju znanja da bi ostali na
nivou diplomiranih, odnosno 20% do 25% ako žele da zadrže istu
vrednost za organizaciju i društvo. Za menadžere se procenjuje da
trebaju da potroše 20% godišnjeg radnog vremena u obrazovanju kako
bi sprečili zastarevanje znanja.
91

Prema rezultatima istraživanja Internacionalne asocijacije
korporativnih i profesionalnih resursa
92
čiji su članovi eksperti za
ljudske resurse karijera menadžera u budućnosti će biti zasnovana na
specijalizovanim znanjima, internacionalnom iskustvu, liderskim
sposobnostima, veštinama upravljanja samim sobom, fleksibilnosti,
integritetu i poverenju
93
.
Za razliku od poslovnih škola koje su fokusirane na razvoj
teorijskih znanja, analitičkog i kritičkog posmatranja poslovnih pojava i
njihovih uticaja, sistem razvoja menadžmenta u organizaciji ima
praktičniji fokus jer je usmeren na razvijanje pojedinačnih znanja i
veština prilagođenih potrebama konkretnog okruženja i organizacije.
Razvoj menadžmenta se definiše na različite načine ali se suština
ogleda u organizacionim naporima da obezbede menadžerima

91
Colakoglu S., Lepak P. D., (2006): Measuring Human Resources Management
Effectiveness Considering Multiple Stakeholders in Global Context, Human Resources
Management Review,
92
International Association of Corporate & Professional Recruitment
93
Allred, B. B. , Snow, C. C., & Miles, R. E. (1996): Characteristics of managerial careers in
the 21st century. Academy of Management Executive, 10(4), 17-27.
Upravljanje znanjem menadžera
150
prohodan sistem za unapređenje znanja, veština i sposobnosti u skladu
sa organizacionom strategijom. Ovakav način posmatranja sistema
sugeriše da je on specifičan za svaku organizaciju i da zavisi od njenog
poslovnog okruženja, potencijala samog menadžera kao i usklađenosti
sa strategijom. Razvoj menadžmenta podrazumeva tri komponente:
obrazovanje iz menadžmenta, obuke i iskustvo stečeno na određenim
poslovima
94
. Obrazovanje iz menadžmenta se stiče u poslovnim
školama, obuke su usmerene na razvoj specifičnih znanja,sposobnosti i
veština i iskustvo je usmereno na unapređenje i sticanje novih znanja u
svakodnevnim poslovnim aktivnostima. U istraživanju sprovedenom
2006. godine utvrđeno je da organizacije ulažu trećinu budžeta
predviđenog za obuku i obrazovanje zaposlenih u razvoju
menadžmenta. Najčešće navedeni razlog za ulaganje u razvoj
menadžmenta je proširenja znanja, veština i sposobnosti. U organizacije
sve češće organizuju sopstvene programe obrazovanja menadžera.
Sistemi razvoja menadžmenta u organizacijama trebali bi da:
1) Precizno definišu opis posla menadžera,
2) Uključe proces razvoja menadžmenta u strategiju
organizacije kako bi razvoj tih znanja i veština bio u funkciji
realizacije strategije preduzeća
3) Proceniti mogućnosti obrazovanja menadžera u smislu
definisanja relevantnih obuka i kurseva
4) Definisati sistem razvoja menadžmenta
Svi ovi podaci dovode do zaključka da organizacije postaju
najvažnije obrazovne ustanove današnjice. Prema procenama one,
danas, ulažu u obrazovanje svojih zaposlenih isto toliko novca i truda
kao i sve škole i fakulteti zajedno.
Zaključna razmatranja
Menadžerima se danas bitno menja okvir znanja i opisa posla.
Potrebno je prvo kod njih kao primarnu funkciju staviti permanentno
obrazovanje i stvaranje mreža, potrebu razvijanja soft znanja oslonjenih
na socijalnu, duhovnu, emocionalnu inteligenciju. Njihova znanja treba
usmeriti u sposobnost otkrivanja i eliminisanja rupa u potrebnim
znanjima organizacije. Popunjavanje nedostajućih znanja putem
internih resursa odnosno izgradnjom tih znanja kroz zaposlene unutar
organizacije ili ako to nije moguće, eksterno putem mreža koje su

94
Werner M.J., DeSimone L.R., (2008): Human resources development, South Western College
Upravljanje znanjem menadžera
151
menadžeri razvili i pronalaskom nosioca potrebnog znanja izvan
organizacije. Ono što je bilo teorija danas se u praksi sve više
primenjuje da menadžeri od posla trenera idu ka poslu učitelja. Uspešni
će biti oni menadžeri koji u okviru svoje organizacije i korišćenjem
spoljnih resursa (eksperata, visokoobrazovnih institucija, instituta, ..)
najbrže budu eliminisali GEP ove u okviru svojih organizacija.
Uzevši u obzir, neke od činjenica u Republici Srbiji
95
:
1) Trend starenja stanovništva (prosečna starost radno
aktivnog stanovništva u Srbiji iznosi 43,6 godina),
2) Visoku stopu nezaposlenosti - oko 23%,
3) Nepostojanje nacionalne strategije razvoja,
4) Nepostojanje strategije razvoja privrednih grana,
5) Sistem obrazovanja koji je rezultirao lođim plasmanom u
okviru PISA testiranja (što znači da je upotrebljivost znanja
stečenog osnovnim i srednjim obrazovanjem na niži nivoima
od ostalih zemalja)
6) Kvalifikacionu strukturu nezaposlenih lica u kojoj dominiraju
pojedinci srednje stručne spreme sa 56% i polukvalifikovani
i nekvalifikovani radnici sa 37%,
7) Višak profesija koje se ne traže, odnosno deficit zanimanja
koja poslodavci traže - znak je strukturne nezaposlenosti na
domaćem tržištu rada,
8) Nezaposlenost mladih je čak tri puta veća od nezaposlenosti
ove starosne grupe u zemljama EU (48,8%) .
9) Veoma niska konkurentnost privrede (zauzimamo 97 od
mogućih 133 mesta)
10) Stav top menadžmenta da slabo čita savremenu literaturu,
retko odlazi na stručna usavršavanja a deklarativno je za
inoviranje svojih znanja.
Uzevši u obzir sve prethodno navedeno menadžeri se nalaze
pred velikim izazovom kao i obrazovne institucije koje se bave
obrazovanjem menadžera.
LITERATURA
[1] Bates T., (1990): "Entrepreneur Human Capital Inputs and Small
Business Longevity," The Review of Economics and Statistics, MIT
Press, vol. 72(4), pages 551-59, November.

95
www.rsz.co. rs
Upravljanje znanjem menadžera
152
[2] Bertrand, Marianne, and Antoinette Schoar, 2003, ‘Managing with
Style: The Effect of Managers on Firm Policies’, Quarterly Journal of
Economics 118 (4), 1169-1208.
[3] Charan, R.,Colvin, G. (1999) Why CEOs fail, Fortune magazine 139 (12)
[4] Crainer, S. & Dearlove, D. (1999). Gravy training: Inside the business of
business schools. San Francisco, CA: Jossey-Bass Publishers.
[5] Denison E.F. (1985): Trends in American Economic growth, 1929-
1982, Washington D.C., Brookings Institution
[6] Gordon C. Winston & David J. Zimmerman, (2003).: "Peer Effects in
Higher Education," NBER Working Papers 9501, National Bureau of
Economic Research, Inc
[7] Honjo, Yuji, 2004, ‘Growth of New Start-up Firms: Evidence from
Japanese Manufacturing Industry’, Applied Economics 36, 343-355.
[8] Jorgenson, D. and K. Stiroh (2000): Raising the Speed Limit: U.S.
Economic Growth in the Information Age." Brookings Papers on
Economic Activity 1: 125|236.
[9] Leonhardt, D. (2000)"Age of Free Agent Economy Turning Out to Be a
Myth for Many Workers." Pittsburgh post-gazette, December
[10] Mintzberg H.,(1996): Menadžeri a ne masteri poslovne administracije
[11] Mintzberg, H. and Gosling, J. (2002) “Educating Managers Beyond
Borders” in Academy of Management Learning and Education, Vol. 1,
No. 1, 64-76
[12] Porter, L. W. & McKibbin, L. E. (1988). Management education and
development: Drift of thrust into the 21st century? New York McGraw
Hill, Inc.
[13] Salas, E., & Cannon-Bowers, J.A. (2001). The science of training: A
decade of progress. Annual Review of Psychology, 52, 471-499.
[14] Savić T.,Aleksić S.,Grubić L.,Tot V., (2009):Prijem zaposlenih u funkciji
poboljšanja performansi organizacije,XIV Internacionalni naučni
skup,Ekonomski Fakultet, Subotica, Palić
[15] Scherer, F.M. and Keun Huh (1992): ‘Top Managers’ Education and
R&D Investment’, Research Policy 21 (6), 507-511.
[16] Solow, R. (1957): Technical Change and the Aggregate Production
Function." Review of Economics and Statistics 13: 65|94.
[17] Tot V (2007) Intelektualni kapital strategijskih procesa industrijskih
sistema, doktorska disertacija, FTN, Univerzitet Novi Sad
[18] Updated from the book, The Extreme Future: The Top Trends that
will Shape the World in the Next 20 Years, Dr. James Canton.





Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
153
Dr Dragan Živković
96

VTŠ Novi Beograd
Dr Viara Požidaeva
97

Univerzitet Ivan Rilski, Sofija
Dr Radivoj Popović
98

VTŠ Novi Beograd
UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA U METALO
PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI PRIMENOM SOFTVERSKOG
PROGRAMA BPWIN
MANAGING INVESTMENTS IN METALWORKING
INDUSTRY APPLICATON OF BPWIN SOFTWARE PACKAGE
Rezime: Investicioni razvoj prateći razvoj tehnologije i proizvodnju proizvodne
opreme (sredstava za rad) na domaćem i inostranom tržištu, predlaže uvođenje
novih tehnologija odnosno nove opreme, tamo gde je to tehno-ekonomski
opravdano. Pre bilo kakve investicije izrađuje se predprojektna studija,
tehnološki projekat i ekonomsko finansijska studija. Da bi se pristupilo bilo
kakvoj investiciji, tehnoekonomski parametri predprojektne studije, tehnološkog
projekta, i ekonomsko finansijska studije moraju biti pozitivni. U radu se
razmtra uvođenje informacionog sistema za upravljanje investicijama u
metaloprerađivačkoj industriji primenom softverskog programa BPwin.
Ključne reči:Informacioni sistem, BPwin alati, Investicioni razvoj, Investicija,
Projekat

Abstract: Following the development of technology and production of
manufacturing equipment (work tools) both on domestic and foreign market
the investment development proposes the introduction of new technologies
i.e. new equipment when technically and economically feasible. Before any
investment one prefeasibilty study, technological design and economical-
financial study will be worked. In order to proceed to any investment,
technical economical parameters of prefeasibility study, technological design
and economical/financial study must be positive. This work considers
introducing of the information system for maning investments in metal
working industrz application of BPwin softwer package.
Keywords: Information system, BPwin tools, Investment development,
Investment, Project

96
Dr Dragan Živković, prof.VTŠ Novi Beograd, zivkkev@drenik.net
97
Dr Viara Požidajeva, prof Univerziteta Ivan Rilski, Sofija
98
Dr Radivoj Popović, prof. VTŠ Novi Beograd
Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
154
aaa
Uvod
Savremeno tržište zahteva stalno neprekidno pored novih
proizvoda i poboljšanje kvaliteta postojećih proizvoda i usluga. Da bi se
to postiglo često je potrebno obezbediti odgovarajuće investicije u
razvoj i realizaciju novih proizvoda, kao i investicije u osavremenjivanje
postojećih tehnoloških celina. Da bi proces investiranja bio uspešno
realizovan, bez greške, potrebno je obzbediti i proces upravljanja tim
investicijama. To podrazumeva pored dobrog dokumentovanog sistem
koji obuhvata sve poslovne funkcije jednog preduzeća i moderan
informacioni sistem podržan računarom. Danas Informacioni sistemi
raspolažu različitim softverskim paketima koji obezbeđuju sve
pretpostavke za funkcionisanje jedinstvenog, dokumentovanog sistema
informisanja, što u stvari predstavlja osnovu savremene proizvodnje.
Jedan od tih softverskih paketa je i program BPwin (Business Process
modeling that aligns with information technoloqy) je softverski alat za
modeliranje poslovanja radnih organizacija i njenih aktivnosti.
1. Proces investiranja
Ako se izvrši analiza procesa investiranja, vidi se da se proces
investiranja sastoji iz nekoliko faza, međusobno vrlo povezanih:
– predinvesticiona analiza opravdanosti investiranja,
– izrada investicionog programa (studija izvodljivosti),
– donošenje odluke o realizaci investicije,
– izrada investicionih projekata,
– realizacija investicionih projekata,
– kvantitativni i kvalitativni prijem i puštanje u rad.
Realizacija investicije predstavlja materijalizaciju postavki
prethodnih faza kroz sledeće aktivnosti:
– izbor najpovoljnijeg izvođača i ugovaranje investicije,
– obezbeđivanje pravne regulative,
– praćenje investicije,
– prijem objekta.




Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
155
2. Sadržaj investicionog projekta
Investicioni projekat predstavlja skup projekata u kojima se daje
tehnička razrada rešenja potrebnih za realizaciju investicije. On mora
da sadrži detaljnu razradu svih projekata na osnovu kojih je moguće
izraditi investicioni objekat i pustiti ga u rad.
Prema tome Investicioni projekat jeste skup projekata
neophodnih za realizaciju planirane investicije, i on obuhvata sledeće
projekte (podprojekte):
– generalni projekat,
– idejni projekat,
– glavni projekat,
– izvođački projekat i
– projekat izvedenog stanja.
Upravljanje izradom investicionog projekta u
metaloprerađivačkoj industriji je veoma složen proces koji obuhvata
veliki broj aktivnosti i veliki broj izvršilaca, što uslovljava dobru
pripremu, organizaciju, odnosno upravljanje celokupnim procesom da
bi se on efikasno obavljao. Primera radi, zbog ograničenosti prostora,
biće naveden samo sadržaj glavnog projekata, koji treba da sadrži
sledeće projekte, odnosno podprojekte:
– glavni tehnološki projekat,
– glavni građevinski projekat,
– projekat elektro instalacije,
– projekat vodovoda i kanalizacije,
– projekat grejanja i ventilacije,
– projekat snabdevanja odgovarajućim energentima,
– projekat protivpožarne i druge zaštite.
Zadatak pri izradi investicionih projekata i njihovoj realizaciji
treba da bude usmeren prvenstveno na pravilan izbor odgovarajućih
projektanata i izvođača, potrebnih radova kao i dosledno pridržavanje
investicionog projekta pri njegovoj realizaciji.
Da bi se ostvarila uspešna saradnja sa izvođačem radova sva
investiciona dokumentacija potrebna za investicionu izgradnju mora:
– jasno definisati radove koje treba izvesti.
– jasno definisati zahtev za ponudom,
– jasno definisati kriterijume za ocenjivanje podobnosti
izvršioca,
– jasno definisati kriterijume za ocenjivanje izvršenih radova.
Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
156
3. Upravljanje investicionom projektima
Upravljanje aktivnostima investicionih projekta odnosi se na
utvrđivanje sadržaja poslova i personalne odgovornosti za obavljanje
aktivnostima planiranih projektom. Upravljanje projektom počinje sa
izdavawem naloga za realizaciju. Upravljanje projektom sprovodi se
preko:
– konstantnog praćenja, kontrole planirane realizacije aktivnosti
projekta,
– intervenisanja organizacionim i drugim merama kada
realizacija zaostaje za planiranom ( po mogućstvu povećavati
planske zadatke za sledeće periode kako bi se nadoknadilo
propušteno),
– stalnog ažuriranja instrumentata i informacije o praćeju
realizacije, a samo prema potrebi vršiti rebalanse plana,
– procene efikasnosti planiranja i upravljanja projektom.
Ocenjivanje projekta predstavlja razmatranje načina kako je
izveden projekat i ocenjivanje koliko su bile podesne i efikasne
odgovarajuće odluke. Ocenjivanje odluka može biti:
– ocenjivanje mogućih odluka u fazi planiranja,
– ocenjivanje mogućih odluka u fazi kontrole realizacije,
– ocenjivanje donetih odluka nakon završetka projekta.
4. Informacioni sistem
D. Hini (Heany) kaže da je informacioni sistem:
"...skup jasno definisanih pravila, praktičnog iskustva i metoda
rada kod kojih ljudi, grupe (ili i jedni i drugi) treba da rade na unošenju
datih podataka u kompjuter, koji će obraditi informaciju tako da može da
pruži sve informacije koje će omogućiti pojedincima da se odluče u datim
poslovnim situacijama..." [1]
Zadatak informacionog sistema je da ulazne informacije obradi u
izlazne informacije, upotrebljive za donošenje određenih odluka.
Povratna veza ima zadatak da kontroliše da li je izlazna veličina stvarna
vrednost, a ukoliko se na izlazu ne dobije stvarna očekivana vrednost
dolazi do provere i korekcije ulaznih podataka (proverava se postojanje
greške ili na ulazu ili u obradi. Uvek postoji mogućnost greške u ulaznim
informacijama kao i u procesu obrade).
Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
157
Prema tome informacioni sistem je sistem zasnovan na računaru
s namenom da pruža informacije korisnicima. Za formiranje jednog
informacionog sistema potrebno je:
– prikupiti podatke,
– izvršiti obradu podataka,
– memorisati (uskladištiti) podatke,
– dostaviti podatke i informacije na korišćenje.
Svaki informacioni sistem u sebi treba da sadrži sledeće
elemente:
– unošenje podataka,
– banka podataka,
– logička procedura,
– formulari i dokumentacija,
– uređaj za obradu informacija,
– izlaz.
5. Softverski paket BPwin
Za izradu i opisivanje informacionog modela i njegovo
dokumentovanje, koriste se odgovarajući softverski programi za izradu
odgovarajućih dijagrama, kojima je mnogo lakše opisati kompleksne
strukture, aktivnosti i procedure. Slika može biti mnogo bolja nego
hiljadu reči, jer daje koncizniju, precizniju i jasniju informaciju. Jedan od
najimozatnijih softvera za grafičku prezentaciju projektovanog
iformacionog sistema je svakako i program BPwin.
Program BPwin (Business Process modeling that aligns with
information technoloqy) je softverski alat za modeliranje poslovanja
organizacija, njenih aktivnosti i razvoj informacionih sistema, odnosno
BPwin je pod program programa CASE (Computer Aided Software
Engineering). Efekati upotrebe CASE alata su sledeći:
– poboljšanje komunikacija između korisnika i projektanta,
– manja potreba za promenama koje traže korisnici,
– bitna redukcija u troškovima održavanja i
– bolje upravljanje projektom.
Uz pomoć CASE- alata, odnosno njegovog logičkog podprograma
BPwin mogu se vrlo lako i brzo uraditi sledeći dijagrami:
Konteksni dijagram predstavlja osnovni tok podataka, i
predstavlja se jednim procesom i vezama tog procesa sa svojom
okolinom. Tu se mogu videti ulazni tokovi informacija u posmatrani
Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
158
proces, izlazni tokovi iz posmatranog procesa, kontrolne funkcije koje
deluju na posmatrani proces i potrebni resursi za obradu pristiglih
informacija. Konteksni dijagram predstavlja najopštiji dijagram toka
podataka.
Hijerarhijska dekompozicija procesa počinje sa definisanjem
dijagrama konteksta gde se ceo informacioni sistem tretira kao jedan
proces, a završava primitivnim procesom tj. procesom na najnižem
nivou za koji se definiše akcioni dijagram (tzv. sekvence procesa).
Dijagram toka podataka predstavlja skup paralelnih procesa i
veza između njih sa tokovima podataka kao i datotekama (arhiva)
podataka. On je detaljniji od dekompozicionog dijagrama i koristi se
tamo gde je moguće definisati procese, ulaze i izlaze iz procesa, arhive i
veze sa drugim procesima i drugim susednim dijagramima podataka.
Dekompozicioni dijagram predstavlja grafički prikaz koji
hijerarhijski opisuje proces ili objekat koji se sastoji od više podprocesa
istog tipa a oni opet od više podprocesa takođe istog tipa. Odnosno
složeni proces razvija se u hijerarhiju podprocesa u obliku stabla. Koren
stabla je polazni proces a najudaljenije grane predstavljaju
najednostavnije procese koje se ne mogu dalje razlagati na podprocese.
Konteksni dijagrami, dijagrami toka podataka i dekompozicioni
dijagrami mogu se koristi za prikaz postojećeg informacionog sistema
preduzeća, kao i grafički prikaz organizacionih i radnih uputstava
sistema kvaliteta.
Primeri kontekstnog dijagrama (slika:1), dijagrama toka (slika:2)
i dekompozicionog dijagrama (slika:3) prikazani su na primeru
upravljanja investicijama ( procedura Sistema kvaliteta) u jednoj
metaloprerađivačkoj fabrici, odnosno Fabrici poljoprivrednih mašina
“Zmaj”




Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
159
0
Upravljanje
investicijama
predprojektna studija
zaht.za predproj.studijom
zaht.za tehn.projektom
tehnoloski projekat
zaht.za nabavkom opreme
zaht.za realizacijom projekta
zahtev za otudjivanjem opreme
i zvestaj o otpisu opreme
reklamacije
i zv.o nabavci i instal. opreme
organicaz.uputstva,standardi,zakonski
normativi
Zaht.za anal.kapac.
resursi
Izvestaj o kapacitetu
ponude,prospekti,prepiska
Stanje osnovnih sredstava
normati vi vremena
odluke G.D.
zahtev za ponudom
zahtevi
izvestaj o otudjenj u
trazeni izvestaji


Slika 1. Kontekstni dijagram upravljanja investicijama
u Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”


1
PRACENJE
I ANALIZA
KAPACITETA
2
IZRADA
PREDPROJEKTNE
STUDIJE
3
IZRADA
TEHNOLOSKOG
PROJEKTA
4
REALIZACIJA
PROJEKTA
5
OTPIS I
OTUDJENJE
OPREME
organicaz.uputstva,standardi ,zakonski
normativi
resursi
Zaht.za
anal.kapac.
Izvestaj o kapacitetu
zaht.za
predproj.studijom
predprojektna studij a
zaht.za tehn.projektom
ponude,prospekti,prepiska
zaht.za nabavkom opreme izv.o nabavci i instal. opreme
zaht.za realizacij om projekta
reklamacije
zahtev za otudji vanjem opreme
izvestaj o otpisu opreme
tehnoloski projekat
Stanje osnovnih
sredstava
normativi
vremena
odluke G.D.
zahtev za ponudom
zahtevi
izvestaj o otudjenju
trazeni izvestaji


Slika 2. Dijagram toka upravljanja investicijama
u Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”
Upravljanje investicijama u metalo prerađivačkoj industriji primenom
softverskog programa BPwin
160
0
UPRAVLJANJE
INVESTICIJAMA
1
PRACENJE
I ANALIZA
KAPACITETA
2
IZRADA
PREDPROJEKTNE
STUDIJE
ANALIZA TR@I[TA
KONSTRUKTIVNA
ANALIZA
TEHNOLO[KA
ANALIZA
EKONOMSKO
FINANSIJSKA
ANALIZA
3
IZRADA
TEHNOLOSKOG
PROJEKTA
4
REALIZACIJA
PROJEKTA
IZBOR I
UGOVARANJE
OPREME
PRIJEM I
INSTALISANJE
OPREME
REALIZACIJA
INVESTICIONE
IZGRADNJE
5
OTPIS I
OTUDJENJE
OPREME
OTPIS
OPREME
OTUDJENJE
OPREME


Slika 3. Dekompozicioni dijagram upravljanja investicijama
u Fabrici poljoprivrednih mašina “Zmaj”

Zaključak
Primenom odgovarajućeg informacionog sistema i pratećih
softverskih paketa, u ovom slučaju programa BPwin u upravljanju
investicijama optimizuje njihovu realizaciju, obezbeđuje traženi kvalitet
i što je najvažnije onemogućava da dođe do proceduralne greške.
LITERATURA
[1] Maynard, H.B. Savremena organizacija proizvodnje knj.1, Privredni
pregled, Beograd.
[2] Živković Dragan Organizacija proizvodnje, VTŠ, Beograd,2007.
[3] Jovanič,D. Veljović A. Ranić M. Information Modelling of Welding
Process Specification by Use Idefix Methodology, VII međunarodno
savetovanje o dostignućima elektro i mašinske industrije, DEMI-2005,
Banja Luka, Republika Srpska, 2005.
[4] Dihovički Đ. Simulacija objekata i procesa primenom Matlab
programskog jezika -monografija, Visoka tehnička škola Novi Beograd,
Beograd, 2010.
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
161
Dr Julija Avakumović
99

Dr Goran Savanović
100

Mr Jelena Avakumović
101

UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA KAO DEO FINANSIJSKOG
MENADŽMENTA U PROIZVODNO POSLOVNIM SISTEMIMA
MANAGEMENT OF INVESTMENTS LIKE PART OF THE
FINANCIAL MANAGEMENT IN PRODUCTION BUSINESS
SYSTEMS
Rezime: Važan segment finansijskog menadžmenta predstavlja upravljanje
investicijama. Investicija je ulaganje kapitala u određeno dobro s ciljem da
buduća primanja budu veća od sadašnjih ulaganja. Da bi se uradila adekvatna
finansijska ocena investicija koriste se različite metode i dijagrami. Neprekidni
proces inovacija proizvoda, procesa, tehnologija i usluga primorava PPS da
investira.
Ključne reči:finansijsko upravljanje, upravljanje investicijama, proizvodno
poslovni sistem PPS, finansijska analiza

Abstract: The important segment of the financial management is the
management of investments. The investment is a capital investment in
particular an order that future earnings are higher than the current
investment. In order to do adequate financial evaluation of investment used
different methods and diagrams. One continuous process like as innovation
products, processes, technologies and services is forcing PBS to invest.
Keywords: financial management, management of investments, production
business system PBS, financial analyze
Uvod
Upravljanje investicijama predstavlja važan segment finansijskog
menadžmenta, jer se tu donose odluke o upotrebi ograničenog kapitala
od koga se očekuje rast i razvoj proizvodno poslovnog sistema (PPS).
„Investicije i investiciona ulaganja predstavljaju deo globalnog problema
razvoja kao kontinuelnog procesa kojim PPS osigurava svoje buduće
efikasno poslovanje.“ Investicija je ulaganje kapitala u obliku gotovine u

99
julija09@yahoo. com
100
goranssavanovic@gmail.com
101
jelenalav@yahoo. com
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
162
određeno dobro s ciljem da buduća primanja budu veća od sadašnjih
ulaganja. Proces investiranja može se posmatrati kao odricanje od
potrošnje u sadašnjosti radi dobijanja povećane koristi u budućnosti.
PPS koji se nalazi u fazi rasta ulažu kapital u nabavku fiksnih sredstava
jer postojećim kapacitetom nije u mogućnosti da zadovolji tražnju za
svojim proizvodima. U fazi zrelosti PPS ulaže u zamenu amortizovanih
ili ekonomski zastarelih fiksnih sredstava. Donosilac investicione
odluke ima veliku odgovornost u izboru alternativa za ulaganje kapitala.
On treba da izabere ona ulaganja kod kojih su očekivane koristi
relativno veće u odnosu na sumu kapitalnih izdataka. Efikasnost
investicionih odluka može se obezbediti primenom odgovarajućih
metoda[1].
1. Ocena finansijske isplativosti investicija
1.1.Metodi ocena i rangiranje
Finansijska ocena investicija treba da ukaže na njihovu
prihvatljivost i isplativost. U teoriji i praksi se najčešće susreću dve
osnovne grupe metoda[2], i to:
– dinamička metoda ocene i rangiranja investicionih projekata i
– statički metodi ocene i rangiranja investicionih projekata.
Dinamički metodi ocene i rangiranja investicionih projekata,
nazivaju se i savrameni, a smatraju se pouzdanim jer se temelje na
vremenskoj vrednosti novca i na planu novčanih tokova investicionih
projekata. U ovu grupu spadaju:
– metod neto sadašnje vrednosti i
– metod interne stope prinosa.
Metod neto sadašnje vrednosti je odlučujući kriterijum za ocenu
projekta. Neto sadašnja vrednost se izračunava na osnovu diskontnog
novčanog toka. Pored dinamičkog posmatranja ovaj metod uvažava i
vremensku vrednost novca, koja polazi od toga da dinar danas vredi
više od dinara primljenog sutra. To znači da se vrednost novčanog
priliva u prvoj godini vrednuje kao veći u odnosu na vrednost novčanog
priliva u sledećim godinama. Razlika njihove vrednosti se određuje
pomoću diskontne stope koja je jednaka ceni kapitala.
Neto sadašnja vrednost, NSV, javlja se kao razlika između
sadašnje vrednosti neto novačnog toka od eksploatacije projekta i
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
163
kapitalnog izdatka u taj projekat, a može se izraziti matematički u vidu
formule:
C
) k 1 (
R
...
) k 1 (
R
) k 1 (
R
NSV
n
n
2
2
1
1
÷
(
¸
(

¸

+
+ +
+
+
+
= tj.kao,
( )
C
k 1
R
NSV
n
1 t
t
t
÷
+
=
¿
=

gde je:
R...iznos godišnjeg neto novčanog toka u veku trajanja projekta,
C...iznos neto kapitalnog izdatka u projekat,
k...diskontna stopa, cena kapitala ili standardna stopa prinosa,
n...vek trajanja projekta u godinama.
Smatra se da je svaki projekat ekonomski efikasani i finansijski
prihvatljiv kod koga je NSV veća od nule. Ako se vrši ocena više
projekata, najbolji je onaj sa najvećom NSV. Ako PPS ulaže u projekat
čija je neto sadašnja vrednost jednaka nuli, ono će tokom eksploatacije
projekta ostvariti stopu prinosa u visini cene kapitala, a ako je neto
sadašnja vrednost veće od nule, PPS će ostvariti stopu prinosa koja je
veća od cene kapitala. Projekat čija je neto sadašnja vrednost manja od
nule se odbacuje jer bi njihovom eksploatacijom PPS stvarao gubitke.
Kod metoda interne stope prinosa, interna stopa prinosa
predstavlja diskontnu stopu kojom se izjednačava sadašnja vrednost
očekivanog neto novčanog toka sa investicijom, odnosno pri kojoj je
neto sadašnja vrednost jednaka nuli.
Diskontna stopa se matimatički može izraziti formulom[1]:
n
n
2
2
1
1
) i 1 (
R
...
) i 1 (
R
) i 1 (
R
C
+
+ +
+
+
+
=
tj.kao:
( )
¿
= +
=
n
1 t
t
t
i 1
R
C
gde je:
C...sadašnja vrednost izdataka u investicioni projekat,
R...godišnji neto novčani tok u veku trajanja projekta,
i...interna stopa prinosa,
n...vek trajanja projekta u godinama.
Osnovni kriterijum za donošenje investicione odluke na bazi
ovog metoda je - prihvatljiv je onaj projekat gde je interna stopa prinosa
jednaka ili veća od cene kapitala, ili neke standardne stope prinosa,
odnosno gde je i ≥ k.
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
164
Statistički metodi ocene i rangiranje investicionih projekata ne
uvažavaju vremensku vrednost novaca, a najvažniji su:
– metod povraćaja i
– metod računovodstvene stope prinosa.
Metod povraćaja predstavlja vreme koje je potrebno da se
ulaganja u neki projekat nadoknade iz neto godišnjeg novčanog toka.
Rok povraćaja izražava se brojem godina. Što bi na primer, za PPS koji u
projekat investira 800.000 dinara i očekuje ujednačen neto novčani tok
od 200.000 dinara godišnje tokom sledećih šest godina, period
povraćaja (800.000:200.000=4) je 4 odnosno 4 godine. To znači, da će
se kapitalni izdatak u taj projekat otplatiti za četiri godine. Ukoliko se
radi o neujednačenom godišnjem neto novčanom toku, period
povraćaja se utvrđuje sukcesivnim oduzimanjem godišnjeg neto
novčanog toka od ostatka ulaganja u projekat, sve dok se inicijalna
kapitalna ulaganja ne svedu na nulu. Rangiranje projekata po ovom
metodu pretpostavlja postojanje jedninstvenog kriterijuma u smislu
utvrđenog vremena za nadoknadu investiranog kapitala. Nezavistan
projekat je prihvatljiv ukoliko je njegov period povraćaja kraći od
kriterijumom utvrđenog vremena za nadoknadu uloženog kapitala. Kod
međusobno isključivih projekata prihvatljiv je onaj čiji je period
povraćaja kraći. Metod povraćaja ne predstavlja metod ocene
rentabilnosti projekata jer ne izražava prirast uloženog kapitala, već
pokazuje likvidnost projekta, odnosno rizik kojem je određeno
investiciono ulaganje izloženo. Nedostatak metoda povraćaja je u tome
što ne uvažava vremensku vrednost novca, kao i što zanemaruje neto
novčani tok projekta posle njegovog perioda povraćaja. Osnovne
prednosti ovog metoda su jednostavnost i razumljivost. Zbog ovih
karakteristika metod povraćaja treba da bude pomoćni, a ne osnovni za
ocenu i rangiranje investicionih projekata.
Metod računovodstvene stope prinosa zasniva se na odnosu
između očekivanog dobitka od projekta i investicionih ulaganja u
projekat. U zavisnosti od toga kako se utvrđuju dobitak i kapitalna
ulaganja postoje brojne varijante ove stope, ali preovladava stopa
prinosa koji se izračunava kao odnos prosečnog godišnjeg dobitka i
prosečnog godišnjeg iznosa investicionih ulaganja u projekat u veku
njegovog trajanja. Računovodstvena stopa prinosa predstavlja odnos
prosečnog godišnjeg dobitka i prosečnog godišnjeg ulaganja. Prosečan
dobitak utvrđuje se kao prost prosek godišnje očekivanih dobitaka
posle amortizacije i poreza, ali pre finansijskih rashoda odnosno
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
165
kamate, što znači da se insistira na očekivanom prirastu ukupnih
poslovnih ulaganja. Prosečni kapitalni izdatak u veku trajanja projekta
odnosi se na ulaganja u fiksna sredstva i dodatna obrtna sredstva koja
su neophodna za normalnu eksploataciju fiksnih sredstava u veku
njihovog trajanja.
Nezavisni projekti prihvatljivi su ukoliko je njihova
računovodstvena stopa prinosa viša od stope prinosa utvrđene
kriterijumom, a od međusobno isključivih projekata prihvatljiv je onaj
čija je računovodstvena stopa prinosa najviša.
1.2. Investicije i rizik
Svaki investicini projekat zahteva veliki utrošak finansijskih,
materijalnih i ljudskih resursa i odnosi se na budućnost koja je
neizvesna. Investicioni projekat sadrži niz podataka koji su izloženi
riziku. Rizik se vezuje za one situacije u kojima distribucija verovatnoće
budućih prinosa od razmatranog projekta može da bude procenjena,
neizvesnost se pak, poistovećuje sa onim slučajevima u kojima ne postoji
dovoljno relevantnih informacija da bi se distribucija verovatnoće
očekivanih prinosa mogla proceniti dovoljno pouzdano. Obzirom da ova
razlika bitno ne utiče na finansijsku analizu, rizik i neizvesnost
tretiramo kao sinonime. Svaki podatak investicionog projekta utiče na
iznos investicija, visinu dobitka i neto novčani tok. U proceni
distribucije verovatnoće očekivanih prinosa mogu se koristiti statistički
podaci i subjektivno procenjivanje donosioca odluke.
Za merenje i izražavanje rizika koriste se različiti metodi: analiza
senziviteta, procena verovatnoće, distribucija verovatnoće, standardna
devijacija i koeficient varijacije.
Analiza senziviteta sastoji se u tome da PPS vrši i pesimističku i
optimističku procenu neto godišnjeg novčanog toka i pomoću metoda
za ocenu efikasnosti investicija vrši proračun njihove buduće
rentabilnosti. Ovaj metod je pogodan za primenu u uslovima pune
neizvesnosti. Procena verovatnoće ima za cilj eliminaciju ograničenja na
jednu otimističku, pesimističku i najverovatnije procenu kroz
utvrđivanje mogućeg raspona svake varijable i preispitivanje
verovatnoće dešavanja svake od mogućih vrednosti varijable unutar tog
raspona. Verovatnoća predstavlja procentualnu šansu da će očekivana
vrednost biti osvarena. Raspon verovatnoće od 0 do 100 % zavisi od
stepena neizvesnosti. Kada je taj stepen veći i raspon će biti veći i
obrnuto.
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
166
Distribucija verovatnoće je grafički metod za prikazivanje
odnosa između pretpostavljenih ishoda i njihovih verovatnoća.
Najjednostavniji je histogram koji ima određene nedostatke, a odnose
se na mali broj mogućih ishoda i njihovih verovatnoća. Standardna
devijacija, distribucije prinosa od investicionog projekta predstavlja
kvadratni koren iz proseka kvadratnih odstupanja pojedinačnih prinosa
odnosno ishoda od očekivane vrednosti. Za utvrđivanje standardne
devijacije distribucije treba utvrditi očekivanu vrednost (E) po formuli:
i
n
1 i
i
P E E · =
¿
=

gde je,
Ei...prinos u posmatranom slučaju (i),
Pi...verovatnoća nastanka posmatranog slučaja i
n...broj slučajeva uzetih u razmatranje.
Standardna devijacija distribucije verovatnoće obeležava se
sigmom (α) a izražava se jednačinom:
( )
¿
=
÷ =
3
1 i
L
2
i
P E E σ
Što je manja standardna devijacija manji je rizik ulaganja u
projekat.
Koeficient varijacije (V) je rezultat odnosa standardne devijacije
i očekivane vrednosti od eksploatacije projekta
E
σ
V =
Što je veći koeficient varijacije to je veći rizik prihvatanja i
eksploatacije projekta i obrnuto.
1.3. Investicione odluke u uslovima rizika i neizvesnosti
Za donošenje investicionih odluka u uslovima rizika i
neizvesnosti koriste se različite tehnike od kojih izdvajamo sledeće:
stablo odlučivanja, simulaciona analiza i korekcija diskontne stope.
Stablo odlučivanja dobilo je naziv po svom izgledu. Tehnički
postupak se sastoji u utvrđivanju očekivane vrednosti od eksploatacije
projekta, a ona polazi od varijabilnosti mogučih prinosa i njihovih
verovatnoća. Očekivani iskodi od eksploatacije određenog projekta
predstavljaju se odgovarajućim brojem grana. S obzirom da je broj
varijabli od kojih zavisi rizičnost projekta velika, javlja se problem
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
167
njihovog kombinovanja i sumiranja, a to predstavlja nedostatak ove
tehnike. Primer pokazuje dijagram na slici br 1.


Slika 1. Dijagram-stablo odlučivanja za projekat

Simulaciona analiza polazi od kvantitativnog ocenjivanja više
varijanata očekivane vrednosti kako bi se došlo do odgovarajućeg
rešenja. Koristi se kod razmatranja velikih, skupih i dugoročnih
projekata. To je složen postupak koji se služi kompjuterskom obradom
velikog broja podataka. Naime, i na novčana primanja i na novčana
izdavanja utiču mnogobrojni faktori. Zahvaljujući odgovarajućim
programima kompjuter kombinuje određene faktore i proces ponavlja
mnogo puta dok se ne dobije optimalna varijanta, odnosno distribucija
verovatnoće neto sadašnje vrednosti projekta.
Korekcija diskontne stope pretpostavlja konstrukciju krive
indiferencije na kojoj su kvantificirane subjektivne relacije između
rizika i rentabilnosti. Takav slučaj je prikazan na slici br.2.
Stepen rizika meri se koeficientom varijacije, a rentabilnost se
izražava diskontnom stopom. Vidimo da kod projekata koji se može
proceniti sa izvesnošću V=0 diskontna stopa iznosi 6%. Za svaki rizik
veći od nule određuje se i veća diskontna stopa. Iznos za koji je tako
formirana stopa veća od stope prinosa na ulaganje bez rizika naziva se
premijom za rizik. Premija za rizik raste srazmerno sa povećanjem stepena
rizika razmatranog projekta. Nakon korekcije diskontne stope za rizik vrši
se obračun neto sadašnje vrednosti posmatranih projekata i donosi
investiciona odluka.
Upravljanje investicijama kao deo finansijskog menadžmenta
u proizvodno poslovnim sistemima
168

Slika 2. Subjektivna kriva indiferencije

Zaključak
Finansijsko upravljanje investicijama u poslovno proizvodnim
sistemima je veoma značajan element menadžmenta finansijama.
Neprekidni proces inovacija proizvoda, procesa, tehnologija i usluga
primorava PPS da investira. Investiranje nije ništa drugo nego sadašnje
ulaganje radi postizanja budućih efekata, gde je veoma značajno
finansijsko upravljanje tim investiranjem. Donosilac investicione odluke
ima veliku ulogu i odgovornost u izboru alternativa za ulaganja kod kojih
su očekivane koristi relativno veće u odnosu na sumu kapitalnih izdataka.
Efikasnost investicionih odluka može se obezbediti primenom
odgovarajućeg metoda koje se koriste za finansijsku ocenu investicija.
LITERATURA
[1] AVAKUMOVIĆ J., BOJOVIĆ P.: Savremeni finansijski menadžment, ŽIG,
Beograd, 2010.
[2] BOJOVIĆ P ., ŠIKANJIĆ B., AVAKUMOVIĆ J., KRASULJA N. i dr..: Finansijska
analiza poslovanja, ŽIG, Beograd, 2010.
[3] ĐURIČIĆ M.: Menadžment investicija, IR-MIR, Užice, 2002.
[4] AVAKUMOVIĆ J. AVAKUMOVIĆ Č.: Upravljanje građevinskim projektima, X
medjunarodni simpozijum iz Projekt menadžmetna, Zlatibor, 15-17.maj
2010.

Terotehnološki pristup procesu investiranja
169
Dr Drago Soldat
102
, prof. struk. studija
Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin
TEROTEHNOLOŠKI PRISTUP PROCESU INVESTIRANJA
TEROTECHNOLOGICAL APPROACH TO THE INVESTMENT
PROCESS
Rezime: U radu se obrđuje problematika investiranja u opremu
terotehnološkim pristupom, ovom, stalno aktuelnom pitanju. Uticaj
održavalaca na proces investiranja treba da počinje sa projektovanjem i
konstruisanjem opreme, da bi preko eksploatacije i održavanja, ovaj proces
bio završen njenim izdvajanjem iz proizvodnje i ponovnim investiranjem u
istu. Uticaj održavalaca ima posebnu ulogu u praćenju i proučavanju
prvenstveno zastoja opreme, kao i troškova nastalih zbog njih a u vezi sa
eksploatacijom i održavanjem opreme po terotehnološkom principu nakon
zavrtšetka određene investicije i početka realizacije redovne proizvodnje.
Neophodnost analiza tržišne vrednosti opreme radi njenog izdvajanja iz
proizvodnje i preduzimanja aktivnosti investiranja, takođe je jedan od bitnijih
zadataka zadatak održavanja a time i održavalaca.
Ključne reči: Terotehnologija, održavanje,investiranje

Abstract: This paper analyses the issues of investing into equipment based on
the terotechnological approach to this question which is of continuous
interest. The influence of maintenance professionals upon the investment
process should start from the phase of equipment design, extend through the
exploitation and maintenance phases and end when the equipment is
withdrawn from the production process and new investment is in sight. The
influence of maintenance professionals is especially important in monitoring
and analysing equipment failures, as well as relative expenses concerning
equipment exploitation and maintenance based on the terotechnological
principle after completion of investment phase and beginning of production.
The necessity of analysing the equipment market value for the scope of its
withdrawal from the production and undertaking new investment activity is
also one of the key tasks of maintenance and personnel engaged in this
process.
Keywords: Terotechnology, maintenance, investment.

102
biznisinvest@open.telekom.rs, tel. +381 11 304 9994
Terotehnološki pristup procesu investiranja
170
Uvod
Uključivanje održavalaca u proces odlučivanja u vezi sa
investiranjem u nabavku neophodne opreme treba zasnivati na
terotehnološkom pristupu.
Zahtevi u pogledu eksploatacije i održavanja opreme
podrazumevaju praćenje zastoja i analizu slabih mesta, kao i analizu
troškova koji pri tome nastaju i čine jasne preduslove sagledavanja
tehničkih performansi i troškova opreme i indikator su potrebe za
preduzimanje investiranja.
Cilj rada je prezentovanje problematike investiranja u opremu
analizom uticaja održavalaca na taj proces, proučavanjem prvenstveno
zastoja opreme, kao i troškova nastalih zbog njih a u vezi sa
eksploatacijom i održavanjem opreme po terotehnološkom principu
nakon zavrtšetka određene investicije i početka realizacije redovne
proizvodnje.
1. Analiza opreme u procesu rada
Bez obzira na usvojenu strategiju održavanja i primenu
odgoovarajućih metda održavanja, neminovno će ipak, doći do zastoja
na opremi u procesu eksploatacije, koje inače treba smatrati
opravdanim u proizvodnom procesu samo kada su planirani.
Utvrđivanjem i analiziranjem uzroka pojave slabih mesta na
opremi u cilju njihovog otklanjanja utiče se u znatnoj meri na smanjenje
otkaza a time i na smanjenje zastoja, što pozitivno utiče na efikasnost
održavanja.
Primer registrovanja zastoja na opremi u cilju sprovođenja
analize slabih mesta dat je u Tabeli 1 [1].
U posmatranom periodu istraživanja, najveći broj zastoja desio
se na pumpama, što očito upućuje na to da im u posmatranoj vrsti
industrije treba dati prioritet u postupku utvrđivanja i otklanjanja
slabih mesta. Praćenjem otkaza na pumpama usledio je zaključak da su
oni najčešći na vratilu pumpe.
Rešenja za eliminaciju otkaza, a time i otklanjanje slabih mesta,
moguće je poznavanjem simptoma i mogućih uzroka aš to se svodi na
uspostavljanje dijagnoze hidrauličnih karakteristika pumpi i njenih
mehaničkih karakteristika [1, 2].

Terotehnološki pristup procesu investiranja
171
Tabela 1. Pregled zastoja proizvodne opreme [1]
Red. broj Naziv opreme
Neplanirani časovi zastoja
u posmatranom periodu
1. Elektro filteri 144
2. Reduktori 48
3. Varijatoori 48
4. Centrifugalne pumpe 336
5. Transporter piritnih izgoretina 144
6. Elevator piritnih izgoretina 192
7. Pumpe za kiselinu 264
8. Kondenz lonci 192

Česti uzročnik zastoja pumpi su i ležajevi zbog preopterećenje u
radu. Rešenja za eliminaciju otkaza, što podrazumeva i otklanjanje
slabih mesta treba tražiti u izboru pogodnijeg - otpornijeg materijala
vratila pumpe, smanjenje radnog opterećenja (pridržavanje propisanog
režima rada), postavljanje pumpi u paralelnu vezu (rezervna pumpa).
2. Analiza troškova neplaniranih zastoja opreme
Neplanirane zastoje a time i potrebu za hitnim intervencijama
nije moguće izbeći,zbog čega dolazi do određenih troškova [3, 4].
Troškovi zastoja (Tz), odnose se na troškove popravke opreme
(Tpo). Ovi troškovi čine zbir troškova održavalaca (Todr), troškova
materijala i rezervnih delova (Tmrd) i troškova usluga u vezi sa tim (Tu ).
Tz = Tpo = Todr + Tmrd + Tu ……………………………...............………….....(1)
2.1. Troškovi održavalaca
Troškovi održavalaca na osnovu prethodnih konstatacija iznose:
Todr. = Todr.om + Todr.oi......................................................................................(2)
gde je:
– Todr.om - troškovi održavalaca na obradi materijala,
– Todr.oi - troškovi održavalaca na obradi informacija.
2.2. Troškovi rezervnih delova i materijala
Problematika rezervnih delova potrebnih za otklanjanje nastalih
zastoja na opremi u osnovi se svodi na njihovo kontinuirano praćenje,
Terotehnološki pristup procesu investiranja
172
planiranje i uskladištenje uz obavezno definisanje optimalne veličine
porudžbine, troškova porudžbine i momenta plasiranja porudžbine.
Matematički model za definisanje optimalne veličine porudžbine
može se definisati na sledeći način [3, 4]:
c T
GT 2
E
d
p
q =
..........................................................................................(3)
gde je:
– G - procenjene godišnje potrebe odnosne vrste rezervnih
delova,
– Tp - procenjeni troškovi po jednoj porudžbini,
– Td - troškovi držanja zaliha rezervnih delova u procentima
od nabavne vrednosti,
– c - nabavna cena po jedinici rezervnog dela.
Troškovi porudžbi mogu se izračunati na način definisan
izrazom (4) [3, 4]:
Eij = Crd ns + C~m tn + Cm tm...........................................................................(4)
gde je
– Crd - cena rezervnog dela,
– ns- ukupan broj rezervnih delova kiji je nabavljen,
– Cčm - cena časa rada mašine (proizvodne opreme),
– tn - vreme nabavke rezervnog dela,
– Cm - cena časa montaže rezervnog dela,
– tm - vreme montaže rezervnog dela.
Moment plasiranja porudžbine može se se izračunati na sledeći
način:
MMP = VU + F SD............................................................................................(5)


gde je:
– VU - broj jedinica zaliha koje će biti utrošene u intervalu od
momenta plasiranja do momenta izvršenja porudžbine,
– F - faktor prihvatljivog nivoa nedostatka zaliha,
– SD - standardna devijacija od VU.
2.3. Troškovi usluga
Otklanjanje zastoja opreme često zahteva i korišćenje usluga
drugih preduzeća "tuđe usluge", uglavnom specijalizovanih za tačno
definisane poslove.
Visina troškova usluga drugih preduzeća reguliše se ugovorom
između korisnika i izvršioca određenih radova. Naravno, visina
Terotehnološki pristup procesu investiranja
173
troškova mora biti u skladu sa usvojenim iznosom finansijskih
sredstava predviđenim za ove potrebe.
Navedene aktivnosti održavalaca su samo potrebni, ali ne i
dovoljni uslovi. Ispunjenje načela potrebe i dovoljnosti dovodi do tačno
definisanog rešenja, zbog čega moraju biti tretirana i neka druga pitanja
u vezi s tim, a koja se odnose na neophodnost sagledavanja i analizu
strukture ekoomskg veka opreme i cenovnu analizu njene tržišne
vrednosti zbog potrebe eventualnog preduzimanja aktivnosti
investiranja, a to nije predmet razmatranja u ovom radu.
3. Zaključak
Savremeno održavanje zahteva direktno uključenje i kadrova iz
održavanja u proces odlučivanja o altenativama novih tehnologija i
investiranja u nabavku odgovarajuće opreme po terotehnološkom
principu.
Utvrđivanjem i analiziranjem uzroka pojave slabih mesta na
opremi u cilju njihovog otklanjanja i definisanjem troškova popravke
utiče se u znatnoj meri na smanjenje otkaza a time i na smanjenje
zastoja, što pozitivno utiče na efikasnost održavanja. Na ovaj način stiču
se tehno - ekonomski uslovi nesmetanog rada opreme u predviđenom
ekonomskom veku projekta.
U procesu investiranja, kod opreme čiji je tehnički vek kraći od
ekonomskog veka projekta, preduzimaju se aktivnosti vezane za
modernizaciju i rekonstrukciju takve opreme u njenom ekonomskom
veku, kao i odgovarajuće - valjane metode efikasnog održavanja po
obavljenom investiranju i početku redovne eksplooatacije.
LITERATURA
[1] Soldat, D. (1993), Beograd, Efikasnost održavanja, KIZ "Altera”.
[2] Soldat, D, Grujić, N. (2009), Zrenjanin, Održavanje mašina i
opreme,Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu.
[3] Dubonjić, R. (1997), Beograd, Upavljanje troškovima održavanja -
Seminar za inovaciju znanja, Upravljanje održavanjem mašina u
preduzeću, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu.
[4] Soldat, D., Grujić, N., Dubonjić, R. (2000), Beograd, Tehnički i
ekonomski aspekti investiranja u opremu s obzirom na njeno
održavanje, Industrija, vol. 26, no.1 str. 117-129.
Poslovno informisanje donosioca odluka
174











































Poslovno informisanje donosioca odluka
175
Petar Subić
103

POSLOVNO INFORMISANJE DONOSIOCA ODLUKA
BUSINESS INTELLIGENCE DECISIONMAKERS
Rezime: Metode poslovnog informisanja koriste centralno stovarište
podataka koje omogućava efektivno istraživanje podataka, online analitički
način rada, upravljanje izvršenjem poslovanja i vizualizaciju podataka.
Arhitektura poslovnog informisanja obuhvata skladište podataka alate
poslovne analitike koje koriste krajnji korisnici i odnos sa korisnikom.
Ključne reči: poslovno informisanje, podrška odličivanju

Abstract: Business intelligence methods utilize a central repository that
enables efficient data mining, online analytical processing, business
performance management and data visualization. Business intelligence
architecture includes the data warehouse, business analyties tools used by
end users, and a user interface.
Keyword: business intelligence, decision suport
Uvod
Poslovno okruženje u kome danas preduzeća rade postaje sve
više složenije i stalno se menja. Preduzeća, privatna i javna, posluju pod
povećanim pritiskom koja ih prisiljavaju da na promenu uslova
poslovanja reaguju brže i da inoviraju način svog rada. Te aktivnosti
zahtevaju da preduzeće bude prilagodljivo zahtevima tržišta i da brzo
donosi strategijske, taktičke i operativne odluke, koje su ponekad
veoma složene. Donošenje takvih odluka može zahtevati blagovremene
i relevantne podatke, informacije i znanja. Radi donošenja adekvatnih
odluka njihova priprema mora biti brza, često u realnom vremenu, što
opet zahteva neku podršku računara.
Delokrug poslovne informisanosti razvilo se u opšte prikladan
artikal prihvatljiv od strane rukovodilaca i analitičara u preduzeću.
Termin poslovna informisanost u sebi sadrži alate, arhitekturu
informacionog sistema, baze podataka, metodologije projektovanja i tsl.
Poslovna informisanost ima mnoge mogućnosti, uključujući
izveštavanje, složenije analize, pronalaženje podataka, predviđanje,
prognozu i sl., korišćenje izvršnih informacionih sistema, sistema za

103
subic@ptt.rs
Poslovno informisanje donosioca odluka
176
podršku odlučivanju, ispitivanje i vizualizaciju podataka, primenu
operacionih istraživanja, upravljačkih nauka i veštačke inteligencije.
1. Okvir poslovne informisanosti
Koncept i tehnologija podrške odlučivanju realizuje se već 30.
godina pod razčitim nazivima sa različitim alatima i metodologijama.
Od 2006. g. pojavili su se mnogi projekti pod nazivom poslovna
informisanost. Istraživanje o poslovnoj informisanosti započinjemo sa
definisanjem i sagledavanjem zašto je to uspešna tehnologija za
rešavanje problema donošenja što adekvatnijih odluka.
Definicija poslovne informisanpsti (PI). PI je okvirni termin koji
obuhvata arhitekturu, alate, bazu podataka, aplikacije i metodologiju
projektovanja. Ovakva definicija može imati različito značenje za neke
pojedince. Delimična konfuzija o definiciji poslovne informisanosti
izazvana je mešanjem akronima i svakodnevnih reči koje asociraju na
poslovnu infomisanost i njene alate. Osnovni cilj PI je da omogući
interaktivni pristup podacima (ponekad u realnom vremenu), da
omogući upravljanje tim podacima i da obezbedi rukovodiocima i
analitičarima sposobnost da izvrše prikladnu analizu poslovanja
preduzeća. Na osnovu te analize oni mogu donositi adekvatne odluke.
Proces PI je zasnovan na transformaciji podataka u informacije, zatim u
odluke i najzad u aktivnosti.
Danas je prihvaćeno da sve informacije koje zadovoljavaju
potrebe donosilaca odluka mogu biti korisne u PI – osnovnim
informacionim sistemom preduzeća. Dakle, izvorni izvršni informacioni
sistem je transformisan u PI. Od 2005. g. PI počeo je da obuhvata
mogućnosti veštačke inteligencije kao snažnu analitičku mogućnost.
Osim toga, mnogi drugi različiti alati i tehnike mogu biti uključeni u PI.
Svi oni obezbeđuju različite mogućnosti PI.
Arhitektura i komponente PI. PI ima četiri osnovne komponente:
skladište podataka sa izvornim podacima; poslovnu analizu (skup alata
za rukovanje i analizu podataka u skladištu podataka); upravljanje
izvršenjem poslovanja na osnovu konrole i analize poslovanja i odnos
sa korisnikom. Jedna od komponenata PI u budućnosti može postati
sistem koji obuhvata veštačku inteligenciju.
Napominje se da je za okruženje skladišta podataka uglavnom
odgovorno tehničko osoblje a da je okruženje analize poslovanja u
nadležnosti donosilaca odluka o poslovanju preduzeća.
Poslovno informisanje donosioca odluka
177
U daljem izlaganju ukazaće se samo na neke osnovne
karakteristike osnovnih komponenata poslovne informisanosti.
Skladište podataka je specijalna baza podataka ili stovarište
podataka koji su pripremljeni za podršku donošenju odluka i to od
jednostavnog izveštavanja i obaveštavanja do složenijih optimalizacija.
Analiza poslovanja. Postoji više softverskih alata koji
omogućavaju korisniku da kreira izveštaje na zahtev i upite i da
realizuje analizu podataka. Oni se pojavljuju pod zajedničkim nazivom
online analytical processing. Njihovim korišćenjem učesnici u donošenju
odluka mogu brže i lakše identifikovati ostvarivanje plana poslovnog
procesa. Grafičkim prikazom podataka može se podržati mnogo
efikasnija analiza. Istovremeno, donosioci odluka mogu brže uočiti,
izdvojiti i klasifikovati proizvode, kupce, regione i druge karakteristike
koje su značajne za rast ili pad trenda ili analizirati situacije koje
stvaraju probleme. Neka rešenja će takođe obuhvatiti potpuno
integrisanu funkciju grafičkog prikaza koji omogućuje da korisnik
dobije detaljniju vizualizaciju podataka. Za realizaciju analize
poslovanja korisniku je potreban interaktivni softver tj posredni
softver, međusoftver koji obezbeđuje povezivanje različitih aplikacija i
pristup skladištu podataka. Dalji razvoj oblasti analize je u pravcu
automatizacije sistema odlučivanja.
Istraživanje podataka je kategorija analize informacija koja je
zasnovana na bazi podataka i koja istražuje skriveni obrazac u
sakupljenim podacima a koji može biti značajan za predviđanje budućih
aktivnosti. Termin istraživanje podataka se često pogrešno koristi da
opiše softver koji obezbeđuje podatke na nov način. Autentičan softver
za istraživanje podataka ne daje izmenjenu prezentaciju podataka, već
otkriva nepoznate odnose između podataka, koji se zatim mogu koristiti
za realizaciju specifičnih poslovnih ciljeva. Alati za istraživanje
podataka se koriste da popune ili povećaju informisanost donosioca
odluka i da otkriju nove značajne odnose, obrasce i trendove.
Upravljanje izvršenjem poslovanja je komponenta koja je na kraju
procesa poslovnog informisanja. Ova komponenta je zasnovana na
metodologiji usklađivanja mogućnosti preduzeća sa stvarnim
poslovanjem. Ona je okvir za definisanje, izvršavanje i upravljanjem
strategijom poslovanja preduzeća u cilju povezivanja ciljeva sa stvarnim
mogućnostima preduzeća. Upravljanje izvršenjem poslovanja koristi
poslovno informisanje radi analize, izveštavanja i upita. Ciljevi
Poslovno informisanje donosioca odluka
178
upravljanja izvršenjem je da se optimizira celokupno poslovanje
preduzeća.
Upravljanje izvršenjem poslovanja obično obuhvata alate koji
obezbeđuju obuhvatno, brzo sagledavanje rada kompanije najčešće
putem grafičke prezentacije, slično instrumentima na šoferskoj tabli
automobila. Oni ukazuju na izvršenje poslovanja, trendove i odstupanja
od planiranih zadataka i prikaz integrisanih informacija sa više tačaka
poslovnog procesa. Osnovno je da se tim alatima upoređuje stvarno
izvršenje sa sistemom mera i indikatorima izvršenja i da se u formi
grafičkog prikaza ukaže na potrebu preduzimanja korektivnih
aktivnosti.
Korisnički odnos obuhvata alate za prenos informacija. Oni
obezbeđuju iscrpni pregled izvršenja poslovanja preduzeća (indikatore
poslovanja), trendove i odstupanja na više tačaka proizvodnog procesa.
Postoje brojni alati za vizualni prenos podataka kao npr. dachboard
(šoferska tabla), corporate portals (korporacijska vrata), digital
cockpits (digitalna pilotska kabina) kao i drugi alazi za virtialno
prestavljanje podataka.
2. Koristi poslovne informisanosti
Osnovna korist poslovne informisanosti za preduzeće je što
obezbeđuje precizne informacije koje su potrebne za donošenje što
adekvatnijih odluka. Taj proces obezbeđenja informacija moguće je
realizovati u realnom vremenu za ceo poslovni sistem i za njegove
pojedinačne delove. Te informacije mogu biti za sve tipove odluka, za
strategijsko planiranje poslovanja ili za samo preživljavanje poslovnog
sistema. Na osnovu istraživanja u korporacijama (1) ukazuje se na
sledeće koristi poslovne informisanosti:
– ušteda vremena odlučivanja (61%)
– tačnija informisanost (59%)
– poboljšanje strategije i planiranja (57%)
– poboljšanje taktičkih odluka (56%)
– mnogo efikasnije izvršenje (55%)
– ušteda troškova (37%)
Thompson (2) daje pregled sledećih osnovnih koristi poslovne
informisanosti:
– brže, mnogo tačnije izveštavanje (81%)
– poboljšanje donošenja odluka (78%)
Poslovno informisanje donosioca odluka
179
– poboljšanje usluga kupcima (56%)
– povećanje prihoda (49%).
Poslovno informisanje se najčešće koristi za potpunije
izveštavanje, analizu prodaje i tržišta, planiranje i predviđanja,
finansijsko izveštavanje, planiranje finansijskih pokazatelja i analize
rentabilnosti.
Napominje se da su mnoge koristi neopipljive. To je razlog da
mnogi rukovodioci ne insistiraju na rigorozno troškovno opravdanje
projekta sistema poslovne informisanosti.
3. Poslovno informisanje danas i sutra
U današnjem veoma konkurentnom okruženju, kvalitet i
blagovremenost poslovnih informacija za preduzeće nije samo izbor
između profita i gubitka – to može biti pitanje opstanka ili bankrotstva.
Ne može poslovno preduzeće da se odrekne nesumljive koristi poslovne
informisanosti. U narednim godinama može se očekivati da će milioni
ljudi koristiti svaki dan različite vizualne alate i analize poslovne
informisanosti.
Danas je u preduzećima moguće realizovati mnoge prednosti
poslovne informisanosti sa stavljanjem na raspolaganje korisnih
informacija većem broju zaposlenih i maksimalno korišćenje
mnogobrojnih pristupa podacima. Alati za vizualni prikaz podataka,
npr. uključivanjem „šoferske table“ (dashboard), koriste se u procesu
proizvodnje, maloprodaji, državnoj upravi, specijalnim agencijama i dr.
Sve više se na tržištu pojavljuju specifični analitički alati koji omogučuju
izvršenje gotovo svih vrsta analiza i koji olakšavaju informisanje
donisioca odluka svih nivoa.
Mogući trend daljeg razvoja PI je verovatno udruživanje sa
veštačlom inteligencijom. Veštačka inteligencija je počela da se koristi u
poslovnim aplikacijama od 1980.g. i šire je korišćena za rešavanje
složenih problema i kao tehnička podrška odlučivanju u realnom
vremenu. Može se očekivati da će se uskoro aplikacije veštačke
inteligencije sjediniti sa poslovnom infomisanošću i koristiti se za
rešavanje problema poslovanja preduzeća. Prvi korak u tom pravcu je
automatizovana podrška odlučivanju. Radi omogućavanja te integracije,
prodavci alata PI su počeli da razvijaju projekte informacionih sistema
na osnovu servis-orijentisane arhitekture i integrisanih informacija
preduzeća.
Poslovno informisanje donosioca odluka
180
Poslovno informisanje se širi na sve: od malih, srednjih do
velikih kompanija. Analitički alati za veoma specijalizovane funkcije
takođe se pojavljuju na tržištu što može pomoći kompanijama da ih
prihvate ako su prikladni i pre nego što se realizuje u celini projekat
poslovnog informisanja zasnovan na skladištu podataka.
Poslovna informisanost prihvata prednosti već razvijenih i
instaliranih projekata sistema informisanja, što će pomoći kompaniji da
iskoristi svoje investiranje u informacionu tehnolgiju i da koriste sve
podatke arhivirane u nasleđenim i realizovanim sistemima. Za mnoge
velike kompanije koje su već utrošile veća finansijska sredstva za
projektovanje skladišta podataka, sada je pogodan trenutak da realizuju
poslovno informisanje kao korak koji će obezbediti punu korist od
dosadašnjeg investiranja. Ipak, bez obzira što se neke komponente
poslovnog informisanja, kao što je skladište podataka, mogu promeniti
(npr. podatak može biti arhiviran online), potreba za realizacijom
projekta poslovnog informisanja se povećava zbog brzih promena
poslovnog okruženja.
LITERATURA
[1] Eckerson, W. (2003). Smart Companies in the 21st Century: The Secrets
of Creating Successful Business Intelligent Solutions. Seattle, WA: Data
Warehousing Institute.
[2] Thompson, O. (October 2004). „Business Intelligance Success, Lessons
Learned.“ Technology Evaluation.com.
[3] Turban, E., Sharda R., Aronson J., King D. (2008). Business Intelligance.
Prentice Hall.



Reinženjering poslovnih procesa i menadžment informacioni sistemi
181
Dr Slavoljub Milovanović
104

Ekonomski fakultet, Niš
REINŽENJERING POSLOVNIH PROCESA
I MENADŽMENT INFORMACIONI SISTEMI
BUSINESS PROCESS REENGINEERING
AND MANAGEMENT INFORMATION SYSTEMS
Rezime: Mnoga preduzeća investiraju u razvoj novih informacionih sistema
(IS) koji mogu unaprediti i inovirati njihove poslovne procese. Neki od tih
projekata IS izazivaju radikalno restruktuiranje i transformaciju poslovnih
procesa, dok drugi izazivaju postepenije promene. Radikalna transformacija
načina izvršavanja poslovnih pocesa je poznata kao reinžinjering poslovnih
procesa. Različite informacione tehnologije (IT) se mogu efektivno iskoristiti u
reinžinjeringu poslovnih procesa, pa se zato svim sadašnjim i budućim
menadžerima preporučuje kontinuirano obrazovanje u ovoj oblasti i
permanentno proučavanje mogućnosti tih tehnologija u radikalnim i
postepenim transformacijama poslovnih procesa. Ovaj rad predstavlja
doprinos kontinuiranom obrazovanju naših menadžera u oblasti dizajniranja
poslovnih procesa i informacionih sistema.
Ključne reči: Informacioni sistemi, Reinženjering, Poslovni procesi

Abstract: Many enterprises invest in development of new information
systems (IS) which can improve and inovate their business processes. Some of
the IS projects generate radical restructuring and transformation of business
processes while the others generate more incremental changes. Radical
transformation of business processes is known as business process
reeingeneering. Various information technologies (IT) can be effectively used
in business process reeingeneering and therefore continual education of today
and future managers in the field is recomended. The managers should
permanently study abilities of the technologies in radical and incremental
business process transformation. The paper represents contribution to continual
education of our managers in area of business processes and IS design.
Keywords: Information systems, Reengineering, Business processes
Uvod
Poslovni proces se može definisati kao skup logički povezanih
zadataka koji se izvršavaju da bi se ostvario definisani poslovni rezultat.

104
smilovan@eknfak.ni.ac. rs
Reinženjering poslovnih procesa i menadžment informacioni sistemi
182
Skup procesa čini poslovni sistem - način na koji poslovna jedinica ili
skup jedinica vodi poslovanje. Reinženjering poslovnih procesa (BPR -
Business Process Reengineering) podrazumeva radikalnu promenu i
transformaciju načina izvršavanja poslovnih pocesa preduzeća. Procese
karakterišu dve važne osobine: procesi imaju klijente, odnosno
definisane poslovne izlaze koje ti klijenti primaju i procesi prelaze
organizacione barijere (granice), odnosno odvijaju se između
organizacionih jedinica (nezavisni su od formalne organizacione
strukture). Tipični primeri procesa koji zadovoljavaju ove
karakteristike su: razvoj novog proizvoda, naručivanje robe od
dobavljača, kreiranje marketinškog plana i sl. [1]
Glavni cilj ovog rada je da pruži sadašnjim i budućim
menadžerima osnovne informacije i znanja o mogućnostima korišćenja
informacionih sistema u reinženjeringu poslovnih procesa i poslovnim
inovacijama. Drugi deo rada objašnjava u čemu se sastoji inovacija u
odnosu na klasičan metod dizajniranja poslovnih procesa. U trećem
delu rada se analiziraju koraci koje treba preduzeti u reinženjeringu
poslovnih procesa uz podršku informacionih sistema, dok se u četvrtom
delu rada daju zaključna razmatranja.
1. Uticaj IT na reinženjering poslovnih procesa
U devedesetim godinama prošlog veka, mnoga preduzeća
razvijenih zemalja su počela da sa šireg aspekta posmatraju i shvataju
IT i poslovne aktivnosti, kao i odnos između njih. Uočeno je da su IT i
reinženjering poslovnih procesa u međusobnoj zavisnosti, odnosno u
tzv. rekurzivnom odnosu, kao što se može videti na slici 1. Kada se
razmišlja o IT, uzima se u obzir kako ta tehnologija može da, umesto
poslovnih funkcija, podrži nove ili redizajnirane poslovne procese. S
druge strane, poslovne procese i njihovo unapređenje treba razmatrati
zajedno sa mogućnostima koje pruža IT. Mogućnosti korišćenja IT u
reinženjeringu (redizajniranju) poslovnih procesa su prikazane u tabeli
1. [2]
Prema tome, osnovni nedostatak klasičnog pristupa
automatizaciji poslovnih procesa je što se prvo projektuje (dizajnira)
sam poslovni proces, pa se posle razvija IS koji podržava takav proces.
Savremeno projektovanje poslovnih procesa i IS znači da se u ranijim
fazama projekta uzme u obzir IT, koja ne samo da podržava poslovni
proces, već ga može radikalno transformisati.
Reinženjering poslovnih procesa i menadžment informacioni sistemi
183
Mogu nosti IT ć BPR
Kako IT može da podrži poslovne procese?
Kako se poslovni procesi mogu transformisati
uz podršku IT?


Slika 1. Rekurzivan odnos između IT i BPR

Tabela 1: Mogućnosti IT i uticaj na BPR
Mogućnosti IT Uticaj/koristi za preduzeće
Transakciona
IT može transformisati nestruktuirane procese u rutinske
transakcije
Geografska
IT može preneti informacije sa velikom brzinom i lakoćom između
dve udaljene distance, tako da proces nije zavistan od geografskog
prostora
Mogućnost
automatizacij e
IT može da smanji ili u potpunosti zameni ljudski rad u procesima
Analitička
IT može obezbediti kompl eksne analitičke metode za analizu
procesa
Informaciona IT može da obezbedi veliku količinu detaljnih informacij a o procesu
Sekvencijalna
IT omogućava promenu redosleda zadataka u procesu, tako da je
moguće izvršavati više zadataka simultano
Upravljanj e
znanjem
IT dozvoljava čuvanje i širenje znanja i ekspertize za unapređenje
procesa
Praćenje IT dozvoljava detaljno praćenje statusa zadataka, ulaza i izlaza
Eliminisanj e
posrednika
IT može biti iskorišćena za povezivanje dve strane unutar procesa
koje bi inače komunicirale preko pos rednika (internog ili
eksternog)

Pošto poslovni procesi često prevazilaze granice jedne
organizacione jedinice i funkcije preduzeća, potrebno je formirati
timove čiji članovi mogu pripadati različitim poslovnim funkcijama, što
znači da su za projektovanje poslovnih procesa i IS potrebne nove
fleksibilnije organizacione forme. S obzirom da većina procesa ima
interfunkcionalnu prirodu (prolazi kroz više poslovnih funkcija), nije
uvek lako identifikovati rukovodoca neke funkcije koji treba da
preuzme odgovornost za poslovni proces. [3]
Reinženjering poslovnih procesa i menadžment informacioni sistemi
184
2. Faze u reinženjeringu poslovnih procesa
BPR uz podršku IT se može odvijati u pet osnovnih faza: 1.
kreiranje poslovne vizije i ciljeva procesa, 2. identifikovanje procesa
koje treba redizajnirati, 3. razumevanje i merenje postojećih procesa, 4.
identifikovanje mogućnosti IT i 5. projektovanje i izgradnja prototipa
novog procesa. [4]
Kreiranje poslovne vizije i ciljeva procesa. U prošlosti,
redizajniranje poslovnih procesa je obično bilo usmereno na
jednostavno “racionalisanje” procesa, odnosno eliminisanje očiglednih
uskih grla i neefikasnosti. Redizajniranje nije obuhvatalo neku poslovnu
viziju ili kontekst. Međutim, uspešno redizajniranje se može ostvariti
samo ako najviše rukovodstvo razvije široku strategijsku viziju u koju
se BPR uklapa. Iz svake strategijske vizije proizilaze specifični ciljevi
BPR, koji najčešće mogu da budu: smanjenje vremena i troškova,
kvalitet izlaza, kvalitet radnog okruženja (života), učenje, dobijanje
većih ovlašćenja (empowerment) i sl.
Identifikovanje procesa koje treba redizajnirati. Usled
velikog broja poslovnih procesa koji postoje u jednom preduzeću, treba
identifikovati samo one koji su kritični za funkcionisanje i uspeh
preduzeća. Prvi pristup identifikovanju poslovnih procesa se sastoji u
pokušaju identifikovanja svih procesa, da bi se napravio prioritet među
njima sa stanovišta hitnosti redizajniranja. Suština drugog pristupa se
ogleda u identifikovanju samo najvažnijih procesa ili onih koji su u
najvećem konfliktu sa poslovnom vizijom i ciljevima.
Razumevanje i merenje postojećih procesa. Postoje dva
primarna razloga za razumevanje i merenje procesa pre redizajniranja.
Prvo, problemi moraju da se razumeju, kako se ne bi ponavljali. Drugo,
precizno merenje može da služi kao uputstvo za buduća unapređenja.
Ukoliko je cilj reinženjeringa smanjenje vremena i troškova, onda
vreme i troškove odvijanja određenog procesa treba tačno izmeriti.
Identifikovanje mogućnosti IT. Sve do nedavno, mogućnosti IT
su se razmatrale tek nakon reinženjeringa poslovnog procesa. Prvo su
se definisale potrebe procesa ili nekog drugog poslovnog entiteta, pa
tek onda razvijao IS koji bi zadovoljavao te potrebe. Problem kod
ovakvog tradicionalnog pristupa je što svest o mogućnostima IT može i
treba da utiče na projekat poslovnog procesa. Veoma je korisno imati
listu osnovnih mogućnosti IT u unapređenju poslovnih procesa. Jedna
takva lista mogućnosti sa koristima koje se mogu dobiti je prikazana u
Reinženjering poslovnih procesa i menadžment informacioni sistemi
185
tabeli 1. U najširem smislu, sve te mogućnosti obuhvataju unapređenje
koordinacije i pristupa informacijama kroz organizacione jedinice. Na
taj način bi se omogućilo efektivnije upravljanje zadacima koji su
međusobno povezani.
Projektovanje i izgradnja prototipa novog procesa. Krajnji
rezultat nije gotov projekat poslovnog procesa već njegov prototip.
Prototip se dalje usavršava kroz sukcesivne iteracije. Glavni faktori i
taktike koje treba razmotriti u kreiranju i usavršavanju prototipa
procesa uključuju: korišćenje IT kao alata za projektovanje, definisanje
različitih kriterijuma za ocenu alternativa projekta i kreiranje
organizacionog prototipa koje obuhvata izradu prototipa aplikacije IT,
kao i izgradnju prototipa poslovnog procesa i odgovarajuće
organizacione strukture.
Zaključak
Inovativni pristup dizajniranju poslovnih procesa podrazumeva
da se mogućnosti IT analiziraju na samom početku projekta, tako da te
mogućnosti značajno utiču na sam dizajn procesa. Tradicionalni pristup
uzima u obzir mogućnosti IT tek na kraju projekta, kada je uticaj IT na
značajniju promenu poslovnog procesa veoma mali. U tom slučaju,
poslovni proces se automatizuje, da bi se učinio efikasnim, ali se ne
postiže njegovo radikalno poboljšanje i transformacija. Menadžmentu
preduzeća se preporučuje savremeni pristup redizajniranju poslovnih
procesa uz konstantno ispitivanje i biranje onih procesa koji zaslužuju
najveću pažnju i proučavanje mogućnosti IS u njihovom redizajniranju.
LITERATURA
[1] Turban E., Leidner, D., McLean, E. and Wetherbe, J. (2006). Information
Technology for Management: Transforming Organizations in the Digital
Economy, 5th Edition, Prentice Hall, New Jersey.
[2] Davenport, T.H. and Short, J.E. (1990). The New Industrial Engineering,
Sloan Management Review, Summer., p. 11-27.
[3] Havey, M. (2005). Essential Business Process Modeling, O'Reilly Media, Inc.,
Sebastopol.
[4] Broadbent, M., Weill, P. (1999). The Implications of Information
Technology Infrastructure for Business Process Redesign, MIS Quarterly,
Vol. 23 Issue 2, p. 159-182.
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
186
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
187
Mr Željko Eremić
105

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin
LANCI MARKOVA U FUNKCIJI POBOLJŠANJA NAVIGACIJE
ADAPTIVIH VEB SAJTOVA
MARKOV CHAINS IN ORDER TO IMPROVE NAVIGATION OF
ADAPTIVE WEB SITES
Rezime: U svetu elektronskog poslovanja jedna od najvažnijih i
najprepoznatljivijih aktivnosti je aktivnost elektronske prodaje roba i usluga
putem veb sajtova. Log fajlovi sadrže u sebi podatke o ponašanju posetilaca u
standardizovanoj formi, koja je pogodna za dalju obradu na računaru.
Adaptivni Web sajtovi automatski menjaju sopstvenu strukturu i prikaz na
osnovu podataka o ponašanju posetilaca. Shortcut – ovanje je pristup koji
ostvaruje povezivanje između dva dokumenta koja do tada nisu bila povezana.
Korišćenjem metoda zasnovanih na lancima Markova moguće je vršiti
izračunavanje verovatnoća prelaska sa tekućeg na sledeći dokument.
Poznavanje ovih verovatnoća omogućava posetiocima veb sajtova da lakše i
brže dođu do željenih sadržaja ili informacija o robama i uslugama, a sve
korišćenjem novodobijenih veza među dokumentima.
Ključne reči: log, prečica, lanci Markova , adaptivni veb sajtovi

Abstract: In the world of e-business one of the most important and most
prominent activity is the activity of electronic sales of goods and services
through Web sites. Log files contain information about the behaviour of
visitors in a standardized form, which is suitable for further computer
processing. Adaptive Web sites automatically modify its own structure and
presentation of the data according to the behaviour of visitors. Shortcutting is
an approach that enables the connection between the two documents that had
not been connected. It is possible to calculate the probability of transition
from current to the next document using methods based on Markov chains.
Knowledge of these probabilities allows website visitors to easily and quickly
reach the desired content or information about goods and services using
newly founded links between documents.
Keywords: Log, Shortcut, Markov chains, Web sites

105
zeljko. eremic@vts-zr.edu. rs
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
188
Uvod
U svetu elektronskog poslovanja jedna od najvažnijih i najčešće
korišćenih aktivnosti je aktivnost elektronske prodaje roba i usluga
putem veb sajtova. Za uspešnost ovog vida prodaje pored faktora niske
cene, uštede vremena i osećaja sigurnosti predstavljenih u [1] postoje
takođe neki faktori koji mogu uticati na bolje rezultate prodaje. U
situacijama kada postoji sve više informacija na sajtu, korisniku je
veoma bitno da na što brži i efikasniji način dođe do one informacije
koja mu je potrebna. Jedan od pristupa koji se koristi za postizanje
ovakve efikasnosti je analiza prethodnog ponašanja posetilaca veb sajta.
Bitan deo ponašanja korisnika veb sajta se može naći u log fajlovima
koji se automatski generišu na veb serveru. Informacije dobijene iz log
fajlova koje su obrađene na odgovarajući način mogu u dobroj meri da
rekonstruišu način ne koji su korisnici posećivali stranice veb sajta. Na
osnovu rekonstrukcije ovog ponašanja moguće je ostvariti određeno
predviđanje u ponašanju novih korisnika. Lanci Markova predstavljaju
teoretsku osnovu u ovom radu koja bi trebala da omogući predviđanje
budućeg ponašanja posetilaca veb sajta na osnovu njihovog trenutnog
stanja i prethodnih ponašanja posetilaca.
1. Elektronsko poslovanje i elektronska trgovina
U svetu poslovanja poslednjih decenija je prisutan termin
Elektronsko poslovanje. ”Elektronsko poslovanje predstavlja jedan novi
faktor za organizaciju poslovanja. On ima uticaja na većinu poslovnih
procesa unutar kompanija, a njegovi uticaji su prisutni i u odnosima sa
klijentima, i klijenti sve više postaju glavni resursi kompanija, kojima se
ostali faktori prilagođavaju. Poslovni procesi doživljavaju transformacije
koje su direktna posledica elektronskog poslovanja.”, [1].
Jedna od korišćenih definicija je ”Elektronsko poslovanje, e-
poslovanje (e-business) podrazumeva upotrebu sredstava i platformi za
vođenje poslovanja kompanije“, [2].
Elektronska trgovina predstavlja jedan od najvažnijih delova
elektronskog poslovanja. ”Elektronska trgovina, e-trgovina (electronic
commerce) se odnosi na kupovinu i prodaju putem Interneta; kada se to
kaže potrošači odmah pomišljaju na modele kakav je Amazon.
Elektronska trgovina podrazumeva mnogo toga, a ne jednostavno
elektronski moderiranu finansijsku transakciju između kompanije i
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
189
njenih potrošača. Mnogi pod elektronskom trgovinom podrazumevaju
sve elektronski moderirane transakcije između kompanije i svih drugih
strana sa kojima posluju. Po ovoj definiciji, nefinansijske transakcije kao
što su zahtevi potrošača za dodatnim informacijama takođe se smatraju
delom elektronske trgovine.”, [3].
2. Log fajlovi
Log fajlovi su datoteke sa standardizovanim formatom zapisa.
Zahvaljujući ovoj standardizaciji log fajlovi su pogodni za analizu u
različitim računarskim programima. Postoje više formata koji se koriste
u log fajlovima, ali standardni format je CLF (Common Log Format), koji
će se koristiti u ovom radu. Primer zapisa u log datoteci u CLF formatu
je dat:
„127.0.0.1 - frank [10/Oct/2000:13:55:36 -0700]
"GET/apache_pb.gif HTTP /1.0" 200 2326“, [4].
3. Predprocesiranje podataka
Kao preduslov za primenu predviđanja potreba korisnika veb
sajta potrebno je uraditi predprocesiranje sirovih zapisa iz log fajla. U
nastavku će biti dat teoretski opis ovog postupka.



Slika 1. Postupak predprocesiranja podataka prema [5]

Prvi korak koji je potreban je spajanje, “Merging“, zapisa iz više
log fajlova u jednu jedinstvenu listu. Jedan predlog gde bi ova lista
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
190
mogla da se čuva je tabela u bazi podataka. Pri tome treba voditi računa
o tome da se eliminišu eventualni dupli zapisi, a svi preostali validni
zapisi trebaju biti sortirani po vremenu pristupa, i snimljeni u takvom
redosledu.
“Data Cleaning“ predstavlja korak u kome su uklanjaju svi
nepotrebni podaci iz spiska zapisa. Nepotrebni podaci su pre svega
podaci koji ne odslikavaju uspešno ponašanje korisnika: posete veb
robota, “crawlera“-a, zatim oni zahtevi koji u sebi sadrže ekstenzije koji
nisu relevantne (poput zahteva za slikama). Takođe se eliminišu zahtevi
koji su neuspešni a njih prepoznajemo tako što je polje statusa u zapisu
izvan intervala 200-299.
Ovako pročišćen spisak zapisa se zatim podvrgava postupku
“Sesionalizacije“: Na osnovu kriterijuma IP adresa posetilaca iz spiska
zapisa vrši se grupisanje zapisa po IP adresi (tako da svaka grupa koja
sadrži isti IP predstavlja jednog posebnog korisnika), i iz svake od tih
grupa se izdvajaju jedna ili više sesija. Kriterijum za razdvajanje sesija u
okviru zapisa sa istom IP adresom je taj da je između dva vremenski
najbliža zapisa prošlo 30 minuta.
Kada su na gore opisani način formirane sesije potrebno je od
njih stvoriti korisničke putanje ukoliko je to moguće. Dobijene sesije
sadrže liste zapisa, s svaki zapis nosi informaciju o dokumentu kome je
pristupljeno i trenutku u kome server izvršio ovaj zahtev. Na osnovu
ovih informacija se formiraju liste putanja korisnika gde svaki član liste
sadrži informaciju o posećenom dokument (veb stranici) i vremenu
provedenom na tom dokumentu. Provedeno vreme na dokumentu se
izračunava tako što se informacija o vremenu tekućeg dokumenta
oduzme od informacije o vremenu sledećeg elementa. Poslednji
element u putanju nema izračunato vreme zadržavanja.
Treba napomenuti da bi postojale mogućnost da se i vreme
zadržavanja na poslednjem elementu putanje izračunava, ali bi to
zahtevalo najčešće korišćenje takozvanih "istorijski obogaćenih
digitalnih objekata" (History-enriched digital objects),, koji opet za
sobom povlače neke potencijalne komplikacije vezane za privatnost i
tako da ovakve mogućnosti neće biti razmatrane u ovom radu.
"Istorijski obogaćeni digitalni objekti" poput ostalih tehnika za
beleženje ponašanja povlače za sobom pitanja privatnosti”, [6].
Još jedna stvar u okviru predprocesiranja koju je potrebno
uraditi je određivanja spiska dokumenata između kojih je potrebno
posmatrati postojanje i frekvenciju veza. Moguće rešenje je izdvajanje
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
191
svih jedinstvenih zahteva stranica iz spiska zapisa log fajlova i zatim
ručna selekcija onih dokumenata koji bi bili relevantni za određivanje
predviđanja verovatnoća njihovih pojavljivanja.
Primer selekcije bi mogao biti sajt za elektronsku prodaju koji
želi da predviđa pojavljivanje samo stranica koji sadrže detalje o
proizvodima. Primer iz polja zahteva bi mogao biti
"GET/productinfo.php?productid=123 HTTP/1.0". U ovom slučaju
relevantni za predviđanje bi bili samo oni zapisi koji u polju zahteva
sadrže „productinfo.php?productid=“.
4. Predviđanje zasnovano na lancima Markova
Lanci Markova, opisani u [7], predstavljaju osnovu različite
modele predviđanja. Po završetku koraka iz prethodne sekcije podaci
su spremni za obradu u cilju stvaranja procena budućeg ponašanja
posetilaca. Spiskovi putanja se dele po granicama koje predstavljaju
dokumenti koji su označeni kao dokumenti nad kojima se posmatra
predviđanje. Tako da se jedna putanje deli na nijednu, jednu ili vise
nizova koji ćemo nazvati isečci. Ovo deljenje će biti ilustrovano na
jednom intuitivnom primeru:
Neka su P1 i P2 primeri dve putanje. Neka prva putanja sadrži
niz od 9 posećenih dokumenata a putanja P2 niz od 7 posećenih
dokumenata:
P1: A, B, C, D, E ,F, G,C,G
P2; H, A, C, I, J,K, L
Takođe neka postoji spisak elemenata koji su označeni kao
relevantni za predviđanje ponašanja SRPP={A,C,G,K}. Za date putanje P1
i P2, i spisak SRPP dobijaju su sledeći isečci za koje važi pravilo da
moraju početi i završiti se elementom is spiska SRPP:
I1: A, B, C
I2: C, D, E, F, G
I3: C, G
I4: A, C
I5: C, I, J, K
Element H iz putanje P2 nije ni u jednom isečku jer mu ne
prethodi ni jedna element iz spiska SRPP niti mu dokument pripada, a
dokument L takođe ne pripada ni jednom isečku jer mu ne sledi ni jedan
element iz spiska SRPP, niti mu dokument L pripada.
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
192
Pošto za model predviđanja predstavljen u ovom radu
međuelementi nemaju značaj vrši se transformacija isečaka, tako što se
izbacuju svi elementi iz isečaka koji nisu na prvom ili poslednjem mestu,
tako da se dobija sledeće stanje isečaka u na navedenom primeru:
I1: A,C
I2: C,G
I3: C,G
I4: A,C
I5: C,K
Dakle evidentirana su dva (posredna ili neposredna) prelaska sa
dokumenta A na dokument , dva prelaska sa dokument C na G, i jedan
prelazak sa dokumenta C na dokument K

Tabela 1. Ilustracija tabele koja se koristi za smeštanje verovatnoća prelazaka
između izabranih dokumenata
Početni
dokument
Odredišni
dokument
Frekvencija
veze (I)
Ukupna frekv.
početnog
dokumenta (II)
Odnos I/II
A C 2 2 1
C G 3 3 0,67
C K 1 3 0,33

U koloni ”Odnos I/II” mogu se videti verovatnoće prelaska sa
početnog dokumenta na odredišni dokument na osnovu prethodnih
iskustava. Tako je da se osnovu ove dve putanje (P1 i P2) mogu izvući
sledeći zaključci:
– Kada je korisnik na dokumentu A, postoji 100%
verovatnoće da ukoliko korisnik pređe na neku dokument
iz spiska SRPP to će biti dokument C.
– Kada je korisnik na dokumentu C verovatnoće prelaska na
neki od SRPP dokumenata su 67% da će to biti dokument
G, i 33% da će to biti dokument K.
– Kada je korisnik na dokumentima G i K ne postoji procena
verovatnoće prelaska na bilo koji drugi dokument.
Navedeni primer se može predstaviti i matricom prelaska lanca
Markova - između dokumenata (stanja):
A =
Slika 2. Matrica prelaska lanca Markova gde su navedene verovatnoće prelaska
između dokumenata iz spiska SRPP={A,C,G,K}.
Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
193
Na sledećem grafiku je prikazana situacija iz opisanog primera:



Grafik 1. Verovatnoće prelaska među dokumentima na osnovu verovatnoće iz
matrice prelaska lanca Markova A

5. Implementacija dobijenog rešenja na veb sajtu
Kada je dobijen spisak kandidata za prečice potrebno je izvršiti
procenu perspektivnosti svake od predloženih prečica. Predlog autora
bi mogao biti da se postavi granica verovatnoće prelaska kao kriterijum
za prihvatanje predložene prečice kao relevantne. Još jedan faktor za
odluku bi mogao biti rang kandidata za prečicu u odnosu na ostale
prečice koje vode sa tekućeg dokumenta. Tako bi na primer mogla da se
postavi granica od 10%, i granica za rang 5, pa bi bile prihvaćene samo
privih 5 prečica na tekućem dokumentu pri čemu svaka od njih mora da
ima verovatnoću prelaska u A matrici od minimalno 0,1.
Na sledećoj slici se može videti predlog kako je moguće dodati
ove novodobijene prečice na postojeće stranice. Najjednostavnije, a
verovatno i najbolje rešenje je dodati nove linkove, a pri tome ne
uklanjati stare. Pri tome se bolje rangirane prečice mogu naglasiti većim
ili izraženijim fontom u cilju njihove bolje vidljivost, mada ovo nije
obavezno, a sam prikaz najviše zavisi od već postojećeg dizajna veb
sajta.

Lanci Markova u funkciji poboljšanja navigacije adaptivnih veb sajtova
194

Slika 3. Mogući načini primene spiska dobijenih prečica na stranici veb sajta, [8]
Zaključak
U svetu elektronskog poslovanja je prisutan konstantan rast
raspoloživih informacija, i postoji izazov na polju obezbeđenja željenih
informacija. Adaptivni veb sajtovi na osnovu dosadašnjih ponašanja
posetilaca, koje je zabeleženo u log fajlovima, mogu uz odgovarajuće
transformacije i korišćenja modela za predviđanje, izračunati koji su to
dokumenti kojima će se najverovatnije pristupiti sa tekućeg dokumenta.
Na osnovu ovako dobijenih spiskova predloženih prečica mogu se
formirati prečice među dokumentima veb sajta na način na koji to
odgovara osobi koja kontroliše sam veb sajt, i na taj način ostvariti
doprinos poslovnim ciljevima.
LITERATURA
[1] Eremić, Ž. (2010) „Analiza i sistematizacija faktora za unapređenje on-line
kupovine“, magistarska teza, Zrenjanin, T.F. “Mihajlo Pupin”.
[2] (2003), Oxford Dictionary of Business, Oxford University Press.
[3] Ivković, M., Milošević, S., Subić, Z. and Dobrilović, D., (2005), “Elektronsko
poslovanje”, Vizartis, Beograd.
[4] http://en.wikipedia.org/wiki/Common_Log_Format [preuzeto 16.11.10]
[5] Raju, G. and Satyanarayana, P., (2008), “Knowledge Discovery from Web
Usage Data: Complete Preprocessing Methodology”, IJCSNS International
Journal of Computer Science and Network Security, Vol. 8.
[6] Hill, W. and Hollan, J., (1993), “History-Enriched Digital Objects,”
Proceedings of Computers, Freedom, and Privacy (CFP’93), available from
http://hackvan.com/etext/CFP93-Readwear-paper. [preuzeto 16.11.10]
[7] http://nlp.stanford.edu/IR-book/html/htmledition/markov-chains-1.html
[8] Lee, J., Shiu, W., (2007) “An adaptive website system to improve efficiency
with web mining techniques”, Advanced Engineering Informatics, Vol 18,
pp. 129-142.
Vizija industrije zavarivanja
195
Mr Dušan Jovanić
106

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu
VIZIJA INDUSTRIJE ZAVARIVANJA
VISION FOR WELDING INDUSTRY
Rezime: U ovom radu je dat prikaz pravaca razvoja industrije zavarivanja,
odnosno vizija industrije zavarivanja do 2020 godine, prema dokumentu koji
je sačinila američka asocijacija za zavarivanje –AWS.
Ključne reči: zavarivanje, faktori budućnosti zavarivanja.

Abstract: This paper reviews trends in the development of welding industry
and the vision for welding industry by 2020, according to a document that
was prepared by the American Association for Welding-AWS.
Keywords: Welding, Welding future.
Uvod
Kako se industrija zavarivanja priprema da zadovolji buduće
potrebe kupaca, ona prati veći broj faktora koji oblikuju njenu poslovnu
startegiju.
Ključni faktori budućnosti zavarivanja su:
1. Tržište i kupci
2. Obrazovanje i radna snaga
3. Poslovna praksa i ekonomija
4. Dostignuća u informacionoj tehnologiji
5. Kvalitet, pouzdanost i mogućnost servisiranja
6. Regulacija,sertifikati i standardi
7. Integracija proizvoda i procesa
8. Razvoj materijala
9. Bezbednost i zdravlje na radu
10. Nove tehnološke startegije
1. Tržište i kupci
Zavarivačka industrija moraće da se nadmeće sa alternativnim
procesima, kao što su oblikovanje, procesi depozicije, adhezivne
tehnologije, mašinska obrada velikom brzinom, rapid prototyping itd.

106
jovanicd@ptt.rs
Vizija industrije zavarivanja
196
Zavarivanje je priznata metoda u brodogradnji, mostogradnji, procesnoj
industriji, proizvodnji i preradi nafte, za raznu konstrukcionu opremu.
Odlični rezultati već su postignuti u automobilskoj i avio industriji. U
budužnosti se očekuje velika primena zavarivačke industrije u razvoju
infrastrukture. Drugo tržište za industriju zavarivanja biće razvoj
proizvoda koji će podržati medicinske zahteve, kreirajući nove
mogućnosti spajanja u tehnologijama kao što su biokompatibilni
implanti. Takođe se očekuje primena zavarivanja i tehnika spajanja u
vojnoj industriji. Tendencije su sve manjeg izdvajanja za NIR, tako da je
prepušteno zavarivačkoj industriji da formira partnerstva u cilju
finansiranja istraživanja i razvijanja novih tehnologija.
2. Obrazovanje i radna snaga
Industrija ima potrebu za osobljem vrhunskog kvaliteta u oblasti
zavarivanja, od inženjera do zavarivača. Osoblje u zavarivanju mora
neprekidno usavršavati svoju veštinu i fleksibilnost.
Prema smernicama IIW (EN ISO 14731:2004 KOORDINACIJA U
ZAVARIVANJU – ZADACI I ODGOVORNOSTI) postoji 6 nivoa
osposobljavanja osoblja:
– Međunarodni inženjer zavarivanja- IWE
– Međunarodni specijalista zavarivanja- IWT
– Međunarodni tehnolog zavarivanja- IWS
– Međunarodni inspector zavarivanja- IWI
– Međunarodni praktičar zavarivanja- IWP
– Međunarodni zavarivač- IW
Osposobljavanje zavarivača u Evropi sprovodi se po
ujednačenim programima u zemljama članicama EWF (Evropske
federacije za zavarivanje, spajanje i sečenje) koje imaju odobreno
nacionalno telo (ANB) za sprovođenje i nadzor nad takvim načinom
osposobljavanja.
Osposobljavanje se sprovodi za:
– gasno zavarivanje PL(G),
– ručno elektrolučno zavarivanje REL (MMA),
– zavarivanje pod zaštitom gasa netopivom elektrodom (TIG) i
– zavarivanje pod zaštitom gasova topivom elektrodom
(MIG/MAG).
Obučavanje se sprovodi prema sledećim dokumentima:
– Gasno zavarivanje (G): Doc EWF 480-01
Vizija industrije zavarivanja
197
– REL zavarivanje (MMA): Doc EWF 452-94
– TIG zavarivanje: Doc EWF 481-01
– MIG/MAG zavarivanje: Doc EWF 467-01
Na slici 1 se vidi pojednostavljena šema osposobljavanja, a na
slici 2, podrobnije je prikazana šema osposobljavanja REL zavarivača.



Slika 1. Pojednostavljena šema osposobljavanja

Vizija industrije zavarivanja
198


Slika 2. Šema osposobljavanja REL zavarivača.

3. Poslovna praksa i ekonomija
Sledeća odrednica budućnosti industrije zavarivanja je
povećanje produktivnosti kroz:
– promene u investicionim odlukama koje se tiču zavarivanja.
Npr. investiranje u oblasti kao što su obrazovanje i oprema,
– Korišćenjem informacionih tehnologija proizvođači će biti u
mogućnosti da ugrade virtualne/integrisane tehnike u
proizvodni proces i da ih iskoriste za smanjenje troškova.
– Modeliranje će sigurno biti važno za smanjenje vremena
između konstruisanja i početka proizvodnje.
– Korišćenje tehnologije simulacije
– Povećani kvalitet proizvoda i mogućnost servisiranja.
Vizija industrije zavarivanja
199
4. Dostignuća u informacionoj tehnologiji
Procesi zavarivanja, zasnovani na rigoroznim inženjerskim
analizama, numeričkom modeliranju, i kompjuterski baziranoj
automatskoj proizvodnji, biće u širokoj upotrebi i u velikoj meri će se
oslanjati na informacionu tehnologiju koja će omogućiti smanjenje
troškova i povećanja produktivnosti. Treba da postoji širok pristup već
razvijenim procedurama. S tim u vezi, istorija prošlih rešenja treba
da bude lako dostupna u bazi podataka.
5. Kvalitet, pouzdanost i mogućnost servisiranja
Konkurencija će dovesti do toga da proizvodi imaju nula
defekata i da imaju mogućnost popravke kroz čitav vek trajanja.
Naslućuje se namera industrije da insistira na superiornom “6 sigma
kvalitetu” za sve proizvode vezane za zavarivanje. Mogućnost
modeliranja i analize zavarenih spojeva biće važan korak u
poboljšanju njihovog kvaliteta. Tehnike simulacije će se koristiti da
predvide ponašanje zavarenih spojeva Jedan od pokretača u budućnosti
zavarivanja, biće napor za poboljšanjem estetskog izgleda zavarenih
spojeva.
6. Pravila i standardi
Nova pravila i standardi mogu biti nametnuti od strane vlade, da
bi se ograničila industrijska potrošnja energije i uticaj industrije na
životnu okolinu.Da bi ostala u igri u brzopromenljivoj, globalnoj
proizvodnoj sredini budućnosti, zavarivačka industrija će verovatno
usvojiti fleksibilni sistem kodiranja i standarda. Glavni izazov je preći
na grupu univerzalno prihvaćenih internacionalnih standarda,
dozvoljavajući proizvođačima da se nadmeću na bilo kom tržištu.
Druge legalne stvari vezane za zavarivačku industriju,uključuju
probleme vezane za intelektualnu svojinu koji proizilaze iz istraživačkih
poduhvata.
7. Integracija proizvoda i procesa
Zavarivanje će sve više biti automatizovano kako bude
integrisano u projektovanje proizvodnje i koordinisano usavršenim
informacionim sistemima. Među predviđenim tehnikama su integracija
Vizija industrije zavarivanja
200
projektovanja, senzorske i procesne kontrole i razvoj opreme za
modularno procesiranje za osiguranje kompatibilnosti raznih sistema.
Alati za kompjutersko modeliranje i simulaciju omogućiće
stvaranje“virtualne fabrike” . Ovi alati omogućavaju modeliranje varova,
i ovi modeli se mogu integrisati u razumljivije informacione sisteme.
8. Razvoj materijala
Osnovna potreba u oblasti zavarivanja je bolje razumevanje
metalurgije u oblasti zavarenih materijala. Osnovna potreba u oblasti
zavarivanja je bolje razumevanje metalurgije u oblasti zavarenih
materijala. Novi koncept u ovoj oblasti uključuje razvoj materijala koji
će smanjiti potrebe za potrošnjom energije. Manje energije biće
korišćeno u svrhu predgrevanja i naknadnog zagrevanja. Pametni
materijali imaće ugrađen čip, koji će pratiti fizičke karakteristike
materijala, tokom procesa proizvodnje, i omogućiti inženjerima da
tačno znaju kako će se materijal ponašati tokom korišćenja gotovog
proizvoda.
Drugi izazov biće da se osigura zavarivanje nesličnih materijala
9. Bezbednost i zdravlje
Zavarivačko okruženje je danas često viđeno kao mračno, prljavo
i opasno. Ova percepcija se menja, primenom novorazvijenih
zavarivačkih tehnologija. Zakoni i propisi, promena poslovne prakse i
intenzivnija briga za životnu okolinu će dovesti do toga da proizvodno
okruženje postane tiše , čistije, zdravije, i bezbednije za radnike
Zaključak
Zavarivačka industrija treba da povede tehnološki razvitak koji
će, zauzvrat omogućiti brzu i fleksibilnu proizvodnju novih proizvoda
koji će zadovoljiti zahteve kupaca.
Da bi se ovo postiglo, treba sprovesti se sledeće:
– Učiniti današnje procese pouzdanijim i robusnijim
– Omogućiti veću primenu automatizacije procesa
– Razviti zavarivačku tehnologiju u skladu sa razvojem novih
materijala
Vizija industrije zavarivanja
201
– Razviti procese i metode koji uključuju spajanje metala, stakla,
keramike, plastike i drugih materijala, tako da se optimiziraju
performanse gotovog proizvoda
– Implementirati metode integracije zahteva zavarivanja i
znanja u oblasti zavarivanja, u celokupno proizvodno
planiranje i informacione sisteme za upravljanje.
LITERATURA
[1] www.aws.org/research/vision.pdf
[2] www.iiw-iis.org
[3] www.ewf.be





























Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
202
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
203
Dr Milorad Rančić
107
, dipl.inž.maš.
Spec. Veselin Mulić
108
, dipl.ing.
VTŠSS, Đorđa Stratimirovića 23, 23000 Zrenjanin
Miomir Notaroš, dipl. ing. arh.
AD "Servo Mihalj Inženjering", Petra Drapšina 15, Zrenjanin
METODA ZA ANALIZU PRENOSA TOPLOTE
U PODNOM GREJANJU KAO PROCESU
SA ČISTIM VREMENSKIM KAŠNJENJEM
THE METHOD FOR ANALYSIS OF FLOOR HEATING
APPROACH AS A PROCESS OF TIME DELAY
Rezime: Rad prikazuje matematički model podnog grejanja jednog stambenog
prostora dobijen matematičkim modeliranjem. Određen je vremenski odziv i
kretanje termodinamičkog procesa podng grejanja kao sistema sa kašnjenjem.
Stabilnost matematičkog modela podnog grejanja ispitana je kriterijumom
stabilnosti za sisteme sa kašnjenjem.
Ključne reči: podno grejanje, matematički model, dinamika objekta i procesa,
kašnjenje

Abstract: The work deals wiht the floor heating problems in the residental
premises, from the as applied and the movement of thermodinamics process
of floor heating deladed system. The stability of matematical model of the
floor heating is investigated and exemined of the deladed system.
Keywords: floor heating, matematical model, dinamical object, and deladed system
1. Arhitektonsko građevinski opis
Horizontalna termoizolacija (stiropor d=6cm u prizemlju)
postavljena je preko konstrukcije od betona, a vertikalna termo-izolacija-
dilatacija (stiropor d=3cm) pored zidova. Izvedena je dilatacija (stiropor
d=1cm) između ploča grejnog estriha u različitim prostorijama ili većim od
20m
2
. Urađene su kade preko stiropora od tetrapak folije (PVC folija,
aluminijumska folija, hartija i PVC folija) u rolni širine 130cm, sa preklopima
i lepljenjem spojeva lepljivom PVC širokom trakom. Kada je dubina 8cm,
ugrađena je mrežasta armatura 15/15cm, Φ5mm. Izvedeni su prodori PEX
cevi kroz dilatacione spojnice i zidove objekta od rebrastih plastičnih cevi

107
rancicmil@ptt.rs
108
vmulic@ptt.rs
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
204
Φ22mm (namenjenih elektro instalacijama), postavljene u dužini 15 do
20cm od tetrapak folije sa obe strane dilatacije ili zida. Nakon ugradnje PEX
cevi zaptiven je ulaz u rebrastu cev sa obe strane lepljivom PVC trakom. Cevi
PEX se slobodno pomeraju u rebrastoj cevi (30 do 60cm), zbog "plivanja",
širenja i skupljanja grejnog estriha različito od ostale konstrukcije objekta.
Montirane su PEX cevi na rastojanju od 7.5 i 15cm. Jednostavnost polaganja
cevi omogućuje mrežasta armatura svojim pravilnim rasterom od 15cm. Uz
spoljašnje zidove rastojanje između cevi je 7.5cm u pojasu od 30cm (sl.1).
Cevi su vezivane za mežastu armaturu bakarnim izolovanim jednožilnim
kablom 1.5 ili 2.5mm
2
. Nakon završtka instalacije podnog grejanja, izvršena
je proba na vodeni pritisak. Cevi su ostale pod pritiskom od 2 bara za sve
vreme izrade estriha i preko njih su postavljene daske (d=5cm) za zaštitu
cevi, kade i izolacije od mehaničkog oštećenja. Estrih je spravljen u el.
mešalici za beton od 50 litara bez dodavanja aditiva za termostabilnst (nije
ih bilo na tržištu!) sledećeg sastava i količine za 1m
3
gotovog estriha: cement
PC350 300kg, granulisani šljunak ("A" frakcija) 1.30m
3
i voda oko 0.20m
3
.


Slika 1.
Kod ugradnje betona vođeno je računa da betonska masa dobro
prione uz spoljašnju površinu PEX cevi. Prvi sloj betona do pokrivanja cevi
spravljen je žitkiji, a drugi, završni, gušći radi bolje i lakše završne (gornje)
površine estriha. Oba sloja izvedena su bez vremenskog prekida. Veliki
problem može prouzrokovati prevelika količina vode (onemogućeno je
oticanje vode iz kade od tetrapak folije) koja se izdvaja na gornjoj površini
estriha i spira cement. Nakon stvrdnjavanja estriha takva površina se kruni
i može doći do odlepljivanja parketa, čime se gubi monolitnost estriha i
parketa, koja je jedan od preduslova pravilnog i dobrog grejanja. Usledilo
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
205
je negovanje betona narednih dana čuvanjem od mehaničkih oštećenja i
vlaženja. Nakon čišćenja i pripreme estriha za polaganje podova, izveden je
od pod od lamelnog hrastovog parketa (sl.1) debljine 7mm. Zalepljeni
parket je završno obojen po dva puta sandolinom i lakom. Postavljene su
ugaone lajsne između poda i zida objekta, pričvršćene vijcima za zid, kao
mehanička i vizuelna zaštita vertikalne izolacije -dilatacije.

Tabela 1. Konstruktivne i radne karakteristike
NAZIV VELIČINE OZNAKA DIMENZIJA VREDNOST
Masa 1m
2
poda m kg/m
2
198
Spoljašnji poluprečnik cevi rs mm 10
Unutrašnji poluprečnik cevi ri mm 8
Poluprečnik savijanja cevi r m 0.01
Dubina postavljanja cevi u podu h m 0.05
Rastojanje cevi u podu S m 0.15; 0.075
Debljina l amelnog parketa d0 mm 7
Površina poda A m
2
70
Koeficijent provođenja toplote kroz cev ìc
w/mK 0.41
Koeficijent toplotne provodnosti vazduha ìv
w/mK 0.25
Koeficijent provođenja toplote poda ì w/mK 1.25
Termički otpor poda Re m
2
K/w 0.0064
Termički otpor folije Rf m
2
K/w 0.003
Termički otpor stiropora Rs m
2
K/w 1.316
Termički otpor betonske ploče na tlu Rb m
2
K/w 0.48
Specifična toplota poda c J/kgK 1050
Koeficijent zračenja poda na vazduh C w/m
2
K
4
5.4
Temperatura tla Θt °C 10
Temperatura vazduha prostorije - nominalna ΘiN °C 20
Temperatura površine poda - željena Θpž °C 27
Temperatura grejne vode - polazna nominalna ΘwvN °C 60
Temperatura grejne vode - povratna nominalna ΘvrN °C 40
Temperatura grejne vode srednja - nominalna ΘNvs °C 50
Broj cevi postavljenih u 1m
2
poda N Kom/m
2
6.5
Pretpostavka 1. Grejni estrih je prema literaturi ravna ploča sa
dve beskonačne dimenzije i konačnom debljinom i paralelnim stranicama
sa ravnomerno raspoređenim izvorima toplote. Ploča je izotropna i
homogena.
Pretpostavka 2. Temperaturno polje grejnog fluida je
jednodimenzijsko i prema literaturi ima dovoljno tačnu vrednost iz
formule usv = (uwv + uvr).
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
206
2. Matematički model grejnog estriha
Pretpostavka 3. Temperatura površine poda dovoljno tačno se mož
opisati jed.(1) kao za ravnu ploču sa malim unutrašnjim toplotnim otporom.
Pretpostavka 4. Toplotni gubici kroz vertikalnu izolaciju su
zanemarljivo mali. Kf je koeficijent uticaja podne obloge na specifični
toplotni fluks.

Slika 2.
) q q q `` q ` q ( K
dt
θ d
A
mc
p z k f
p
÷ ÷ ÷ ÷ =
|
|
.
|

\
|
. (1)
U jed. (2 - 6) predstavljene su: dovedena količina toplote iz
grejne vode u PEX cevima na pod (estrih+lamelni parket), odvedena
količina toplote sa poda na tle, konvktivna, zračeća, provedena količina
toplote vazduha sa površine poda.
) θ θ ( K ) m / w `( q
p vs uk
2
÷ = , (2)
) θ θ ( K ) m / w ``( q
t vs C
2
÷ = , (3)
) θ θ ( α ) m / w ( q
i p k
2
k
÷ = , (4)
) θ θ ( α ) m / w ( q
i p z
2
z
÷ = , (5)
) θ θ (
d
λ
) m / w ( q
i p
v 2
p
÷ = . (6)
Pretpostavka 5. Provođenje toplote odvija se po Furijeovom
zakonu, jed. (6), kroz vazduh, ali se može zanemariti već na malim
rastojanjima od površine poda, prema literaturi.
Jed. (7) i (8) predstavljaju konvektivne i zračeće koeficijente
prelaza toplote sa površine poda na vazduh prostorije.
25 . 0
i p
2
k
) θ θ ( 25 . 3 ) K m / w ( α ÷ = , (7)
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
207
C
θ θ
) 100 / θ ( ) 100 / θ (
) K m / w ( α
i p
4
i
4
p
2
z
÷
÷
= . (8)
Pretpostavka 6. Štefan-Bolcmanov zakon dovoljno tačno
određuje toplotu zračenja u jed. (5 - 8).
Pretpostavka 7. Koeficijent zračenja ima konstantnu vrednost
C = 5.4(W/m
2
K
4
) prema literaturi.

Slika 3.
Otpori prolazu toplote u nizu cevi u poluograničenom masivu i
zidu cevi su definisani u jed. (9) i (10).
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
=
s
h
π 2 Sh
r π
s
l
πλ 2
1
) mw / K m ( R
n
2
1
, (9)
|
|
.
|

\
|
=
i
s
c
2
2
r
r
ln λ
2
1
) w / K m ( R . (10)
Pretpostavka 8. Može se smatrati da koeficijenti prelaza toplote
od grejne vode do grejnog estriha i tla, definisani jed. (11) i (12), imaju
konstantnu vrednost.
2 1
uk
R R
n
) m / w ( K
+
= , (11)
b 5 s f e
2
c
R R R R
1
) K m / w ( K
+ + +
= . (12)
Uvrštavanjem jed. (2 - 6), relativnih odstupanja temperatura
prema jed. (13) za nominalni režim grejanja (upž, uvsN, ui N) u jed. (1),
dobija se blok dijagram (sl.3) nelinearnog matematičkog modela
prikazanog jed. (14 - 16).
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
208
pz
pz p
i
θ
θ θ
x
÷
= ,
iN
iN i
1
θ
θ θ
z
÷
= ,
vsN
vsN vs
2
θ
θ θ
z
÷
= , (13)
{ ÷ · ÷ ÷ ÷ = ) ( Δ 25 . 3 θ z K ) θ z θ z ( K
θ mc
A K
dt
dx
1 vsN 2 c iN 1 vsN 2 uk
pz
f i


)
`
¹
÷ ÷ · ÷ ) θ z θ x (
d
λ
) ( Δ 4 . 5
iN 1 pz i
v
2
(14)
| | { }
25 . 1
iN pz
25 . 1
iN 1 pz i 1
) θ θ ( θ ) 1 z ( θ ) 1 x ( ) ( Δ ÷ ÷ + ÷ + = · , (15)

¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
÷
|
|
.
|

\
|
÷
(
¸
(

¸
+
÷
(
¸
(

¸
+
= ·
4
iN
4
pz
4
iN 1
4
pz i
2
100
θ
100
θ
100
θ ) 1 z (
100
θ ) 1 x (
) ( Δ .(16)
Pretpostavka 9. Pretpostavlja se da postoje uslovi za linearizaciju
nelinearnog matematičkog modela (14 - 16) prema literaturi.
3. Odziv i kretanje procesa
Linearizacijom nelinearnog matematičkog modela (14) i Laplasovom
transformacijom tako dobijene diferencijalne jednačine (19), određen je
odziv temperature površine poda na promene temperature vazduha i grejne
vode, jed. (20). Koeficijenti linearizazcije određeni su jed. (21-23).
2 12 1 11 i 11 i
z f z f x a x + + =  , (19)
) s ( Z
a s
f
) s ( Z
a s
f
) s ( X
2
11
12
1
11
11
i
÷
+
÷
= , (20)
4 v
3
pz
25 . 0
iN pz
f
i
11
10 295 . 8
d
λ
100
θ
22 . 0 ) θ θ ( 1 . 4
mc
A K
x
f
a
÷
· ÷ =
(
(
¸
(

¸

÷
|
|
.
|

\
|
÷ ÷ =
c
c
=
, (21)
(
(
¸
(

¸

÷
|
|
.
|

\
|
÷ ÷ + ÷ =
c
c
=
d
λ
100
θ
22 . 0 ) θ θ ( 1 . 4 K
θ mc
A K θ
z
f
f
v
3
pz
25 . 0
iN pz uk
pz
f iN
1
11
, (22)
) K K (
θ mc
A K θ
z
f
f
c uk
pz
f vsN
2
12
÷ =
c
c
= (23)
Pretpostavka 10. Pretpostavlja se da postoje uslovi za
Laplasovu transformaciju jed. (19) prema literaturi. Posmatranjem
grejnog estriha podnog grejanja kao procesa sa kašnjenjem prome-ne
temperature poda u odnosu na promenu temperature grejne vode, jed.
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
209
(2), prema lite-raturi dobija oblik dat jed. (24). U njoj je t konstantno
vremensko čisto kašnjenje zbog kog razlikujemo up(t) od up(t÷t), a
diferencijalna jednačina dinamičkog ponašanja poda u vremenskom i
odziv u kompleksnom domenu ima oblik dat jed. (25) i (26).
)] τ t ( θ θ [ K ` q
p vs uk
÷ ÷ = , (24)
) t ( z f ) t ( z f ) τ t ( x a ) t ( x
2 12 1 11 i 11 i
+ + ÷ =  , (25)
) s ( Z
e a s
f
) s ( Z
e a s
f
) s ( X
2 s τ
11
12
1 s τ
11
11
i ÷ ÷
÷
+
÷
= . (26)
Upoređivanjem odziva temperatura poda sa kašnjenjem, jed.(26), i
bez kašnjenja, jed.(19), uočava se eksponencijalni-transcedentni član.
Pade-ova aproksimacija, jed.(27), primenom Matlab 5.0 iz literature
oslobađa nas postojanja kvazipolinoma prema jed.(28), pa odziv
(temperatura poda) u kompleksnom domenu poprima oblik dat jed. (29).
2
s τ
1
2
s τ
1
e
s τ
+
÷
=
÷
. (27)
Diferencijalna jednačina podnog grejanja kao sistema sa
kašnjenjem u vremenskom domenu na osnovu jed. (28) dobija oblik jed.
(29), očito je da je vremensko kašnjenje povećalo njen "red".
) s ( Z
a s 1
2
τ
s
2
τ
s
2
τ
1 f
) s ( Z
a s 1
2
τ
s
2
τ
s
2
τ
1 f
) s ( X
2
11
2
12
1
11
2
11
i
÷ |
.
|

\
|
+ +
|
.
|

\
|
+
+
÷ |
.
|

\
|
+ +
|
.
|

\
|
+
=
, (28)
|
.
|

\
|
+
÷
+ |
.
|

\
|
+
÷
= + +
2 2
11
12
1 1
11
11
i i 1 i
2
2
z
2
τ
z
a
f
z
2
τ
z
a
f
x x T x T      . (29)
Konstante T1 i T2 prikazane su jed. (30). Konstanta T1 za matematički
model sa kašnjenjem zavisi od vremena kašnjenja t za razliku od matem.
modela koji ne uzima u obzir proces kašnjenja up u odnosu na usv.
11
2
2
a 2
τ
T
÷
= ;
11
k
1
a
1
2
τ
T
÷
+
= ;
11
1
a
1
T
÷
= . (30)
4. Stabilnost procesa
Primenom kriterijuma Mihajlova na jed. (26) ispitana je stabilnost procesa
podnog grejanja kao sistema sa kašnjenjem, što je dato jednačinom
karakterističnog kvazipolinoma (31) i hodografom Mihajlova (32). Prema literaturi
Metoda za analizu prenosa toplote u podnom grejanju kao procesu
sa čistim vremenskim kašnjenjem
210
sistem sa kašnjenjem je nestabilan pošto hodograf Mihalova ) e , s ( f
ωτ j ÷
pri
promeni učestanosti e od 0 do + · (tabela 2) prolazi kroz koordinatni početak.
s τ
11
s τ
e a s ) e , s ( f
÷ ÷
÷ = , (31)
) ω ( jV ) ω ( U ) ωτ sin a ω ( j e a ω j ) e , ω j ( f
11
στ j
11
ωτ j
+ = ÷ = ÷ =
÷ ÷
. (32)
Za matematički model procesa u grejnom estrihu koji ne uzima u
obzir kašnjenje, čiji je karakteristični polinom dat jed. (33) važio bi
kriterijum stabilnosti o negativnom realnom delu kompleksnog pola.
0 1
a s a ) s ( f + = ;
11
a s ) s ( f ÷ = , (33)
) 0 10 295 . 8 a s (Re
4
11
< · ÷ = karakterističnog polinoma.
Tabela 2.
e U(e) V(e) = (e ÷a11sinet)
0 0 0
t/2t 0 t/2t ÷ a11 >0 · a11< 0
t/t 0 t/t
3t/2t 0 3t/2t ÷ a11 >0 · a11< 0
2t/t 0 2t/t
3t/t 0 3t/t
Zaključak
U radu blok dijagram nelinearnog matematičkog modela procesa
podnog grejanja grafički ilustruje strukturnu zavisnost arhitektonsko-
građevinskih i termodinamičkih karakteristika. Nelinearni i linearizovani
matematički model predstavljaju analitički model zavisnosti temperatura:
poda, grejne vode i vazduha prostorija i bez ograničenja za konkretne
vrednosti mogu se koristiti za računarske simulacije. Uticaj vremenskog
kašnjenja promene temperature poda u odnosu na promenu temprature
grejne vode detaljno je prikazan u diferencijalnim jednačinama ponašanja,
Laplasovim transformacijama, izrazima za vremenske konstante i analizi
stabilnosti.
LITERATURA
[1] D.Lj. Debeljković, "Sistemi automatskog upravljanja sa kašnjenjem",
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1987.
[2] D.Lj. Debeljković, "Dinamika objekata i procesa - Matematički modeli
objekata i procesa u sistemima automatskog upravljanja", Mašinski
fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1989.
[3] D. LJ. Debeljković, "Zbirka zadataka iz dinamike objekata i procesa",
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 1990.
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
211
Dr Cvijan Žepinić
109
,prof
Spec Veselin Mulić
110
dipl.inž.
Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin
MODELIRANJE GASNOG GREJAČA VAZDUHA FARMI
"SYSTEMA - INFRA" ZA POTREBE ZASTUPANJA
"EUROTEH-GAS"-A
MODELLING A GAS HEATER OF AIR FOR FARMING
”SYSTEMA-INFRA” FOR NEEDS OF REPRESENTING
A “EUROTEH – GAS”
Rezime: U radu su analizirani motivi " Euroteh-Gas”-а u zastupanju “Systema-
Infra” na našem tržištu pomoću usvojenog modela procesa u modulnom infra-
gasnom grejaču vazduha (MIGGV). Uvođenjem pretpostavki određen je model
procesa sagorevanja i zračenja kao i stepen idealizacije (MIGGV). Na osnovu
formiranog matematičkog modela grejača definisanjem kontrolnih granica i
bilansnih jednačina tabelarno i grafički prikazani su rezultati u grejanju vazduha
farmi za uzgoj pilića. Određivanjem broj- čanih vrednosti konstanti matematičkog
modela (MIGGV) objašnjeni su razlozi smanjenja: smrtnosti i oboljenja disajnih
organa pilića kao i utrošene energije i troškova radne snage.
Ključne reči: model procesa, infra-gasni grejač, matematički model, farma pilića

Summary: The work analysis motives of “Euroteh-gas” in representing a “System
– Infra” on the over market by adopting a model for process in modular form for
the air gas heater (MAGH).By introducing presumptions a model for combustion
and radiation is defined, as well as teh degree of idealisation of the model. On the
bases of certain mathematical model for heater by defining the control surfaces
and balance equations the results of heating the air on the farms for chicken
broiling in tabular and graphical forms are demonstrated. Evaluating the valves
for the constants of the mathematical model (MAGH): the reduction of the mortal
rate and long sicilnes of the broilers as well as the energy consumption and cost of
the labor are explaind. Finaly the model is verified by comparing the simulation of
the mathematical model with the experimantalyobtaiwed curves for the valves of
the comustion and radiation.
Keywords: model for process, air gas heater, mathematical model, farms for
chicken

109
zepiniccvijan@yahoo.com
110
vmulic@ptt.rs
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
212
Uvod
U radu se zastupanje uvoznog gasnog infra-grejača "Infra 6" dovodi
u vezu sa matematičkim modeliranjem i indentifikacijom procesa u njemu.
Model opisuje, imitira suštinske osobine i neophodne informacije
pomenutog savremenog termotehničkog uređaja. Model je kompromis
stvarnog procesa i svoje upotrebljivosti kao i mogućnosti današnje
matematike. Model grejača primenljiv je u: konstruisanju, izvođenju i
ispitivanju. Pored zastupanja gasnih-infra grejača "Euroteh-gas" je
desetogodišnji proizvođač 9 vrsta gasnih uređaja u 77 različitih varijanti
za grejanje vode i vazduha. Razvojne ambicije "Euroteh-gas"-a u grejanju
farmi je rezultat stečenog iskustva u grejanju vazduha stambenih i
poslovnih prostora kao i sanitarne vode.
1. Model procesa
Na slici 1 prikazana je uprošćena funkcionalna šema gasnog infra-
grejača. Prirodni gas zapreminskog protoka Df kroz ventil 1, diznu 2, ulazi
u komoru 4 i meša se sa vazduhom. Elektrode 3 pale mešavinu koja
sagoreva u komori 5 i kao dim temperature udu biva odsisana ventilatorom
7 kroz zračeću cev 6 temperature uz u atmosferu sa temperaturom udi.
Kontrolna granica obeležena je isprekidanom linijom i obuhvata spoljašnju
površinu zračeće cevi 6. Tačke obeležene sa I-V jesu merna mesta merenja
temperature zida cevi i pritiska dima u cevi prema literaturi [1] u
nominalnom režimu. Temperatura poda farme up na slici 2 zajedno sa
dimenzijama ozračene površine za datu visinu montaže grejača.Refelktor 8
oblikuje zonu ugodnosti. Sanduk 9 sadrži gorionik, ventilator i automatiku.

Slika 1. Funkcionalna šema gasnog infra-grejača
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
213
Na slici 2 prikazan je dijagram procesa na kome su poremaćajne
veličine udu i up, a izlazna veličina je uz. Matematički model gasnog
infra-grejača biće dat za njegov model određen pretpostavkama:
P1. temperatursko polje dima u cevi je jednodimenzijsko,
nehomogeno duž ose ç,,
P2. temperatursko polje zida cevi je jednodimenzijsko,
nehomogeno duž ose ç,,
P3. specifična toplota dima u cevi je konstantna,
P4. Njutnov zakon o prelazu toplote sa dima na zid cevi dovoljno
tačno određuje razmenjenu količina toplote i u nestacionarnom
stanju,
P5. Štefan-Bolcmanov zakon o zračenju toplote sa zida cevi na
pod farme dovoljno tačno određuje razmenjenu količinu toplote
i u nestacionarnom stanju,
P6. koeficijent prelaza toplote sa dima na zid cevi je konstantan i
izračunava se iz (1) prema literaturi |7|,
P7. toplotni otpor zida cevi kao i provođenje tolote duž ose ç
zanemarljivo su mali.
) 1 ...(
K m
W
;
d
w
42 . 4 α
2 25 . 0
d
75 . 0
d
dz
=



Slika 2. Zona ugodnosti



Slika 3. Dijagram procesa
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
214
2. Matematički model procesa
Na osnovu prethodno izloženih pretpostavki postavljene su
jednačine toplotnog bilansa za posmatrnu diferencijalnu zapreminu
dim i zid zračeće cevi grejača:
| | ξ d ) ξ , t ( θ ) ξ , t ( θ O α Q
) 2 ...( Q ξ d
ξ
) ξ , t ( θ
) ξ , t ( θ D ρ c ) ξ , t ( θ D ρ c ξ d
t
) ξ , t ( θ
A ρ c
z d dz dz dz
dz
d
d d d pd d d d pd
d
d d pd
÷ =
÷
(
¸
(

¸

c
c
+ ÷ =
c
c

) 3 ...(
100
273 ) t ( θ
100
273 ) ξ , t ( θ
σ Q ξ d
t
) ξ , t ( θ
A ρ c
4
p
4
z
zp dz
z
z z z
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
| +
÷ |
.
|

\
| +
÷ =
c
c

Pomoćne geometrijske i kinematske veličine u dimnom traktu i
zidu cevi opisane su izrazima :
( )
) 7 ;...( A w D )... 6 ;...(
π d α
A ρ c
T ;
ε σ O
A ρ c
T ;
O α
A ρ c
T
) 5 ;...( π d O ; π d O )... 4 ;...(
4
π
d d A ;
4
π d
A
d d d
d dz
d d pd
d
zp c z
z z z
zp
dz dz
z z z
dz
d dz z z
2
d
2
z z
2
d
d
= = = =
= = ÷ = =

Štefan-Bolcmanova konstanta infra-toplotnog zračenja cevi
grejača na pod farme je data isto-imenim zakonom :
) 8 ...( ξ d π d A ;
A
A
ω ;
1
ε
1
ω
ε
1
σ
σ ε σ
z R
p
R
p z
c
c zp p ε
= =
|
|
.
|

\
|
÷ +
= =
Uvođenjem izraza (4 - 7) u jednačine (2) i (3) nastaju parcijalne
nelinearne diferencijalne jednačine nestacionarnog i nehomogenog
temperaturnog polja u zidu zračeće cevi i dima u njoj:
| | ) 9 ...( ) ξ , t ( θ ) ξ , t ( θ
T
1
ξ
) ξ , t ( θ
w
t
) ξ , t ( θ
z d
d
d
d
d
÷ ÷
c
c
÷ =
c
c
| | ) 10 ...(
100
273 ) t ( θ
100
273 ) ξ , t ( θ
T
1
) ξ , t ( θ ) ξ , t ( θ
T
1
t
) ξ , t ( θ
4
p
4
z
zp
z d
dz
z
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
| +
÷ |
.
|

\
| +
÷ ÷ =
c
c

Jednačine (9) i (10) važe za svaki pa i nominalni režim rada , za
koji poprimaju sledeći oblik:
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
215
| | ) 11 ...( ) ξ ( θ ) ξ ( θ
T
1
ξ
) ξ ( θ
w
zN dN
d
dN
d
÷ ÷ =
c
c
| | ) 12 ...(
100
273 θ
100
273 ) ξ ( θ
T
1
) ξ ( θ ) ξ ( θ
T
1
4
pN
4
zN
zp
zN dN
dz
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
|
÷ |
.
|

\
| +
= ÷ ÷
Ljapunovljevom transformacijm koordinata veličina procesa
definisana su njihova odstupanja :
) 13 ...(
θ
θ ) t ( θ
) t ( θ Δ ;
) ξ ( θ
) ξ , t ( θ ) ξ , t ( θ
) ξ , t ( θ Δ ;
) ξ ( θ
) ξ ( θ ) ξ , t ( θ
) ξ , t ( θ Δ
pN
pN p
p
zN
zN z
z
dN
dN d
d
÷
=
÷
=
÷
=
| | ) 14 ...( ) ξ , t ( θ Δ K ) ξ , t ( θ Δ
T
1
ξ
) ξ , t ( θ Δ
w
t
) ξ , t ( θ Δ
z z d
dz
d
d
d
÷ ÷
c
c
÷ =
c
c
| | ) 15 ...( (*) Δ (*) Δ
T
1
) ξ , t ( θ Δ ) ξ , t ( θ Δ K
T
1
t
) ξ , t ( θ Δ
4
p
4
z
zpN
z d d
dz
z
÷ ÷ ÷ =
c
c

Oduzimanjem jednačina (11) i (12) od jednačina (9) i (10) uz
uvođenje relativnih odstupanja (13) dobijaju se parcijalne diferencijalne
nelinearne jednačine ponašanja grejača i vremenskih konstanti (18):
( ) ) 16 ...(
100
273 θ
100
273 ) 1 ) ξ , t ( θ Δ ( θ
* Δ
4
zN
4
z zN
4
z
(
(
¸
(

¸

|
.
|

\
| +
÷
|
|
.
|

\
|
+ +
=
) 17 ...(
100
273 ) 1 θ
100
273 ) 1 θ Δ ( θ
(*) Δ
4
pN
4
pN
pN 4
p
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
| + +
÷
|
|
.
|

\
|
+ +
=
) 18 ...( θ T T ;
θ
θ
K
zN zp zpn
zN
dN
d
= =
Parcijalna diferencijalna jednačina data izrazima (15-17) je
nelinearna i kratko se zapisuje u :
| | ) 19 ...( ) t ( θ Δ ); ξ , t ( θ Δ ); ξ , t ( θ Δ f
t
) ξ , t ( θ Δ
pN z d 2
z
=
c
c

P8. Relativna odstupanja svih veličina procesa dovoljno su mala,
tako da se funkcija f2 može linearizovati :
). t ( θ Δ
) t ( θ
f
) ξ , t ( θ Δ
) ξ , t ( θ
f
T
K
) ξ , t ( θ Δ
T
K
t
) ξ , t ( θ Δ
p
N
p
2
z
N
z
2
d
d
d
d
d z
|
|
.
|

\
|
c
c
÷
(
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
|
c
c
÷ ÷ =
c
c

Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
216
Koeficijenti linearizacije nelinearne funkcije f2 nominalnom
režimu su oblika :
) 20 ...(
100
θ 273
T
θ 4
) t ( θ
f
;
100
θ 273
T
θ 16
T
1
) ξ , t ( θ
f
3
pN
xpN
pN
N
p
2 zN
zpN
zN
d
N
z
2
|
|
.
|

\
| +
=
|
|
.
|

\
|
c
c
|
.
|

\
| +
÷ ÷ =
|
|
.
|

\
|
c
c
) 21 ...(
σ
w
T
1
s
) σ , s ( θ Δ
T
K
) 0 , s ( θ Δ
w
1
) σ , s ( θ Δ
d
dz
z
dz
z
d
d
d
+
+
+
=
) 22 ...(
) σ , s ( θ Δ
f
T
K
s
) s ( θ Δ
) s ( θ Δ
f
) σ , s ( θ Δ
T
K
) σ , s ( θ Δ
z
2
d
d
p
p
2
d
d
d
z
|
|
.
|

\
|
c
+ +
|
|
.
|

\
|
c
÷
=

Laplasovom transformacijom iz vremenskog i dužinskog
domena (t,ç) običnih diferencijalnih jednačina (15) i (20) dobijaju se
algebarske jednačine izlaza gasnog grejača u kompleksnom domenu
(s,o):
Inverznom Laplasovom transformacijom jednačine (21) po ç
dobija se kvazipolinom sa eksponencijalnim članom (23), što je osobina
kašnjenja. Padeova aproksimacija eksponencijalnog člana, prema
literaturi |8|, pretvara ga u racionalni kompleksni polinom (24):
) 24 ...(
w 2
s
1
w 2
s
1
e ); 23 ...( e ) ξ , s ( θ Δ
T
K
) 0 , s ( θ Δ e
w
1
) ξ , s ( θ Δ
d
d w
s
w
s
z
dz
z
d
w T
1
d
d
d d d dz
+
÷
=
(
¸
(

¸

+ =
÷ ÷ ÷
Analizom nula i polova karakterističnog polinoma kompleksnog
dela prenosne funkcije (24) i pojačanja (23) prema literaturi |6|
uočava se dominantan uticaj brzine dima wd u zračećoj cevi.
3. Identifikacija procesa
Rezultati indentifikacije karakteristika procesa u grejaču nalaze
se u tabeli 1. Vrednosti konstanti i koeficijenata procesa i kompleksni
oblici prenosnih funkcije navedeni su u izrazima u (25):
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
217
) 25 ;...(
s 1539
9 . 0
W ;
s 1539
667
W ;
s 6
s 6
42 . 0 W ;
s 6
s 6
23 . 0 W
9 , 0
) t ( θ
f
; 872
) ξ , t ( θ
f
; 1036 T ; 6 , 0 K ; 7 , 1 K ; 0009 . 0 T ; 4 , 3 T ; 95 , 0 T ; 5 , 4 σ ; 0009 , 0 T
zp zd dz do
N
p
2
N
z
2
zpn d z
dz
zp dz zp d
+
=
+
=
+
÷
=
+
÷
=
=
|
|
.
|

\
|
c
c
=
|
|
.
|

\
|
c
c
= = = = = = = =


Tabela 1. Karakteristike gasnog infr- grejača " Infra-6"
NAZIVNA VELIČINA ZNAK MERA BROJ
Brzina dima u zračećoj cevi wd m/s 8
Unutrašnji prečnik zračeće cevi dd M 0.107
Spoljšnji prečnik zračeće cevi dz M 0.114
Dužina ozračene površine poda ap M 7
Širina ozračene površine poda bp M 12
Visina ozračene površine poda hp M 8
Dužina zračeće cevi L M 6
Gustina dima µd Kg/m
3
0.525
Gustina zida zračeće cevi µz Kg/m
3
7850
Specifična toplota zida zračeće cevi cz J/KgK 0.574
Specifična toplota dima cpd J/KgK 1.151
Koeficijent emisije površine poda cp - 0.94
Koeficijent emisije površine cevi cz - 0.8
Konstanta emisije crnog tela oc W/m
2
K
4
5.67

Zaključak
1. U jednačinama (25) karakteristični polinomi prenosnih funkcija
imaju po jedan negativan pol. To je dokaz stabilnosti temperature
zračeće cevi na spoljne poremećaje tipa: ulazna temperatura dima
u zračeću cev i temperatura poda. Stabilna temperatura cevi
proizvodi konstantnu temperaturu ambijenta u kome su pilići.
Prema iskustvu "Systeme" smanjena je smrtnost pilića u farmama
sa konstantnom temparturom unutrašnjeg vazduha.
2. U ambijentu sa konstantnom temparturom manja je razmena
toplote uz minimalnu konvekciju između tela pilića i okoline, pa je
veći prinos mesa za istu količinu hrane.
Modeliranje gasnog grejača vazduha farmi “Systema – Infra”
za potrebe “Euroteh - gas” – a
218
3. Stabilnost prostiranja toplote sa površine zračeće cevi na površinu
poda farme smanjuje sadržaj vlage u vazduhu, pa je smanjeno i
bolovanje živine od bolesti disajnih organa.
4. Infra-grejači direktno greju pod koji poput niskotemperturnih
"panela" zagreva vazduh unutrašnjosti farme i štedi gorivo.
Niskotemperaturno grejanje lako i jeftino se koristi i održava.
LITERATURA
[1] Systema, atestni i kataloški materijal, Padova, 1989
[2] Buljak, V: Plintehov gasni vodič, Plinteh, Zrenjanin, 1997
[3] Debeljković, D: Dinamika objekata i procesa, Mašinski fakultet,
Beograd, 1989
[4] Debeljković, D: Osnovi teorije indentifikacije objekata i procesa,
Mašinski fakultet, Beograd, 1986
[5] Milinčić, D: Prostiranje toplote, Naučna knjiga, 1989
[6] Ćalasan, L, Petkovska, M.,: Matlab i dodatni moduli , Mikro knjiga,
Beograd, 1996
[7] Kreuh,L: Generatori toplote, Školska knjiga, 1978, Zagreb
[8] Debeljković, D: Sistemi automatskog upravljanja sa kašnjenjem,
GIP"Kultura", Beograd, 1994
[9] Mulić, V: Akreditovana laboratorija gasnih uređaja, 24 Konferencija
JUSK-a, Beograd, 1997, str.217

Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije
219
Nataša Soldat, dipl.inž.maš.
111

Student doktorskih studija
na Mašinskom fakultetu u Beogradu
ENERGETSKA EFIKASNOST BIOGASA
KAO NOVOG VIDA ENERGIJE
ENERGY EFFICIENCY OF BIOGAS
AS A NEW TYPE OF ENERGY
Rezime: U radu je prezentovana analiza energetske efikasnosti i stanje u svetu
i Srbiji, pri čemu je posebna pažnja posvećena biogasu kao novom vidu
energije koji se dobija energetskom valorizacijom biomase, koja pored
energije sunca, energije vodotokova, energije vetra i energije mora spada u
obnovljive energetske izvore (OIE). Poseban značaj biogasa ogleda se u
mogućnosti korišćenja za zaštitu životne srenine, za dopunu energije u
poljoprivredi i stočarstvu i raznim drugim granama prehrambene industrije.
Kao jeftiniji energent, biogas pretenduje da bude značajan pokretač razvoja
malih i srednjih preduzeća.
Ključne reči: Biogas, efikasnost, energija.

Abstract: This paper analyzes energy efficiency and its current state both
globally and locally in Serbia, where special considerations have been made in
regard to biogas as a new type of energy that is generated by the processing of
biomass, which together with solar energy, hydro power, wind power and
ocean power creates the pool of renewable energy source (RES). The special
significance of biogas lies in the possibility to use it as a means for protection
of environment, for additional energy in agriculture and cattle breeding an
various other branches of the food industry. As a cheap energy source, biogas
claims to become a major driving force for small and medium enterprises.
Keywords: biogas, efficiency, energy.
Uvod
Zbog poznate energetske krize iz sedamdesetih godina proslog
veka u svetu je poraslo interesovanje za bolje i racionalnije korišćenje
postojećih energetskih izvora uz istovremeno traganje za novim
vrstama i vidovima energije.

111
nsoldat2000@yahoo. com, mob. tel.: +381 11 342 4994
Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije
220
Kada se govori o energiji i energetskim izvorima, treba znati da
postoje neobnovljivi (NIE) (ugalj, nafta i prirodni gas) i obnovljivi
energetski izvori (OIE) (energija vodotokova, energija vetra, energija
sunca, energija mora i energija biomase). Valja posebno izdvojiti
energiju biomase za koju je karakteristično da može biti valorizovana
na različite načine [1]. Jedan od načina energetske valorizacije biomase
je anaerobno vrenje koje predstavlja proces razgradnje organskih
materija na određenoj temperaturi bez prisustva kiseonika, gde kao
proizvod nastaje gasovito gorivo koje se naziva biogas.
U biogasu pre svega, treba gledati ogromne mogućnosti za
zaštitu životne sredine, zatim za dopunu energije u poljoprivredi i
stočarstvu, kao i drugim raznim granama prehrambene industrije u
gradovima [2]. On bi kao jeftiniji energent, mogao bi biti značajan
pokretač razvoja malih i srednjih preduzeća.
Realizacija intenzivnije proizvodnje biogasa, kako u svetu, tako i
u Srbiji, s ciljem stvaranja uslova za obezbeđenje značajnih energetskih
resursa, mora se odvijati u skladu sa zakonskim propisima koji regulišu
ovu materiju.
Cilj rada je analiza energetske efikasnosti i stanja u svetu i Srbiji
sa posebnim osvrtom na biogas, kao novi vid energije.
1. Zakonska regulativa u proizvodnji biogasa
u svetu i Srbiji
Zakonima i pratećim propisima radi smanjenja zagađenja
atmosfere, zaštitu životne sredine, veće korišćenje obnovljivih
energenata iz poljoprivrede, kao i omogućavanje dodatnih izvora
prihoda poljoprivrednicima, uz istovremeno podsticanje razvoja novih
tehnologija, u razvijenim zemljama Evrope, stvoreni su pravna
sigurnost i preduslovi za ekonomičnu proizvodnju električne struje od
biomase, a posebno biogasom.
Uprkos eksplozivnom porastu broja biogas postrojenja tokom
poslednjih deset godina u zemljama Evropske unije (EU) i izvesne
euforije za biogasom među poljoprivrednicima, treba imati na umu da
je ekonomski opravdana eksploatacija postrojenja na biogas danas
moguća samo u određenim zakonima projektovanim uslovima
okruženja, uz državnu finansijsku podršku.
U tom smislu, a u vezi sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik
RS”, broj 84/04), Vlada Srbije je donela je više Uredbi koje se odnose na
Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije
221
mere podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i
kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije, na uslove
za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i
kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova, kao i na izmene i
dopune u vezi sa utvrđivanjem programa ostvarivanja strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do
2012. godine. [3, 4, 5].
Iskustva evropskih zemalja u vezi sa ovom materijom odnose se
na obavezu država EU da njihovo učešće u proizvodnji energije iz
obnovljivih izvora OIE na nivou EU bude 22% u potrošnji električne
energije i 12% u ukupnoj potrošnji energije. Poštujući navedenu
obavezu sve države EU su donele odgovarajuće nacionalne propise
kojima se podstiče korišćenje OIE.
Pored finansijskih mera, usvojene su i dodatne mere podsticanja
proizvodnje električne energije iz OIE, koje najčešće podrazumevaju
umanjenje ili oslobađanje od poreza, a zatim učešće u investicionim
ulaganjima (najčešće ne preko 20%) pri izgradnji postrojenja.
Bespovratna podsticajna sredstva za investicije u projekte
proizvodnje toplotne energije primenjuju neke zemlje srednje i istočne
Evrope (Austrija, Češka, Slovačka, Bugarska, Slovenija). S druge strane,
neke zemlje iz ovog regiona uopšte, finansijskim merama ne podstiču
proizvodnju toplotne energije iz OIE (Rumunija i Mađarska).
Povećanje energetske efikasnosti u Srbiji, očito treba bazirati na
korišćenju OIE, pri čemu je, pored ostalog, proizvodnja biogasa iz
biomase od posebnog značaja. Proizvodnju biogasa treba zasnivati na
energetskim mogućnostima Srbije koja su značajna, posebno u njenom
severnom delu. U tom smislu zakonodavnoj aktivnosti treba posvetiti
veću pažnju i predvideti dodatne podsticajne mere u vidu bespovratnih
sredstava za investiranje u projekte koji se odnose na OIE.
2. Energetski potencijal biogasa u zemljama
Evropske unije
Iako se poljoprivredna proizvodnja u zemljama EU visoko
subvencioniše, prihodi poljoprivrednika sve su niži. Poljoprivrednici i
njihova udruženja, komore i državni organi traže i pronalaze
mogućnosti za dodatne prihode iz nepoljoprivrednih delatnosti, kao što
su turizam na selu, održavanje komunalnih zelenih i površina pored
javnih puteva, prerada biološkog otpada.
Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije
222
Poljoprivreda i poljoprivrednici sve više postaju i proizvođači
energije. U poljoprivrednim biogas - postrojenjima, osim stajskog
đubriva i osoke fermentišu se i ratarske kulture do metana, koji se
savrmenim biogas-motorima i generatortorima pretvaraju u toplotu i
struju. Razvoj tehnike omogućio je izgradnju brojnih uspešnih
postrojenja za proizvodnju struje na poljoprivrednim gazdinstvima.
Proizvodnji biogasa iz tečnog stajnjaka i iz ostataka iz šumarstva i drvne
industrije poklanja se posebna pažnja. Broj postrojenja na biogas u
Nemačkoj je od 1992.godine u stalnom porastu, a od 1998. je u
eksponencijalnom porastu [6].
3. Energetski potencijal biogasa u Srbiji
Energetski potencijal biomase u Srbiji koji čine ostaci u
šumarstvu i drvnoj industriji procenjen je na 1 milion toe, dok su ostaci
u ratarstvu, stočarstvu, voćarstvu, vinogradarstvu i primarnoj preradi
voća procenjeni u iznosu od oko 1,7 miliona toe.
Energetski potencijal biomase u stočarstvu koji je pogodan za
proizvodnju biogasa (raspoložive količine tečnog stajnjaka odnose se na
stajnjak sa živinarskih i stočnih farmi srednjeg i velikog kapaciteta)
procenjen je na 42200 toe. Ova količina tečnog stajnjaka dobijenog sa
stočnih farmi omogućava da instalisana snaga elektrana na biogas u
Srbiji bude najviše do 80 MWe. Biogas proizveden iz tečnog stajnjaka
ima energetski, ali i ekološki značaj. Kao rezultat proizvodnje
anaerobne digestije, pored biogasa se dobija tečni ostatak koji se koristi
kao đubrivo. S obzirom na veliku defragmentaciju poljoprivrednih
gazdinstava u Srbiji, preporučuje se da se u jednom postrojenju
prikuplja i tretira stajnjak prikupljen sa više farmi.
4. Strategija razvoja i planovi energetskog potencijala
iz OIE u Srbiji
Plan proizvodnje električne i toplotne energije iz biogasa kao
OIE (pored vetra, sunčevog zračenja, biomase i geotermalni izvora, čiji
podaci nisu prikazani), dat je u Tabeli 1 i 2
112
.



112
Ilić, M., Predlog izmena i dopuna Programa ostvarivanja Strategije razvoja
energeti ke – Poglavlje 13. – ''Obnovljivi izvori energije''.....
Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije
223
Tabela 1. Plan proizvodnje električne energije iz biogasa
Godina 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
MW/god. 1 2 3 3 3 2 2 2 1 1
MW total 1 3 6 9 12 14 16 18 19 20
GWh/god. 6,5 19,5 39 58,5 78,0 91,0 104 117 123,5 130,0

Tabela 2. Plan proizvodnje toplotne energije iz biogasa
Godina 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020
MW/god. 2 4 6 6 6 4 4 4 2 2
MW total 2 6 12 18 24 28 32 36 38 40
GWh/god. 13,0 39,0 78,0 117,0 156,0 182,0 208,0 234,0 247,0 260,0

Zaključak
Na osnovu izvršenih analiza moguće je izvesti sledeće zaključke:
Kao jeftiniji energent biogas pretenduje da bude značajan
pokretač razvoja malih i srednjih preduzeća. Realizacija njegove
intenzivnije proizvodnje, kako u svetu, tako i u Srbiji, s ciljem stvaranja
uslova za obezbeđenje značajnih energetskih resursa, mora se odvijati u
skladu sa zakonskim propisima koji regulišu ovu materiju, posebno iz
oblasti zaštite životne sredine.
Poljoprivreda i poljoprivrednici sve više postaju i proizvođači
energije zbog čega se u poljoprivrednim biogas - postrojenjima, osim
stajskog đubriva i osoke digestiraju i ratarske kulture do metana, koji se
savrmenim biogas-motorima i generatortorima pretvaraju u toplotnu i
električnu energiju.
LITERATURA
[1] Đulbić, M. (1986), Biogas (dobijanje, korišćenje i gradnja uređaja),
Beograd, Novinsko-izdavačka radna organizacija ''Tehnička knjiga''.
[2] Radišić, M. (2006), Proizvodnja i primena biogasa, Zrenjanin, VTŠ.
[3] ***: Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije
korišćenjem OIE i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne
energije, Službeni glasnik RS 99/2009.
[4] ***: Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača
električne energije i kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova,
Službeni glasnik RS 72/2009.
[5] ***: Izmene i dopune Programa ostvarivanja strategije razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007 -
2012., Službeni glasnik RS 99/2009.
Energetska efikasnost biogasa kao novog vida energije
224
Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
225
Spec Veselin Mulić
113

Mr Dušan Jovanić
114

Mr Aleksandar Rajić
115

Visoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu, Zrenjanin
NUMERIČKI STRUG TU- 480 U REKONSTRUKCIJI
ISPLAČNE PUMPE
NUMERICAL PLANE TU480 IN RECONSTRUCTION OF
IMPULSIV PUMP
Rezime: Numeričkim strugom TU480 izražena je funkcionalnija i pouzdanija
kontura usisnog i potisnog ventila isplačne pumpe u odnosu na konturu
izraženu na univerzalnom strugu. U radu se prikazuje tehnološki postupak
ručnog programiranja upravljačke jedinice “Philips 3000CNC”. Laboratorija za
merenje i kontrolu Više tehničke škole, Tehnička škola i Tehnički fakultet
“Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu istražuju primenu TU480 u NIS ”Održavanje” kao
osnovu za pokret kvalitat ISO 9000.
Ključne reči: strug, pumpa, kontura, ventil.

Abstract: With numerical plane TU480 we made more functional and more
reliable contour of absorbing and impulsive valve of impulsive pump than
chtour made on universal plane. Tecnologisal procedure of manual
programming of a operating unit “PHILIPS 3000 NC” is showed during the work.
Laboratory for measuring and kontrol at “VTŠ“, technical school and tehnical
faculty “Mihajlo Pupin” in Zrenjanin are researcming the use of TU480 in NIS
“ODRŽAVANJE” as a base for a qality ISO9000.
Keywords: plane, pump, contour, valve.
Uvod
Pouzdanost isplačne pumpe u bušenju tla (nafte) zavisi od
zaptivne konture njenih usisnih i potisnih ventila. Ventili mašinski
obrađeni na univerzalnom strugu imaju zaptivnu konturu prikazanu na
slici 1, levo. Takav oblik konture često je bio uzrok havarija (erupcija
gasa, nafte i vode). Konstruisani su novi ventili sa zaptivnom konturom
koja se ne može izraditi na univerzalnom strugu, već numeričkom.U

113
vmulic@ptt.rs
114
djovanic@ptt.rs
115
arajic@open.telekom.rs
Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
226
radnoj organizaciji “NAFTAGAS-ODRŽAVANJE” koriste se dva
numerička struga TU480. Na slici 1, desno, prikazana je rekonstruisana
zaptivna kontura usisnog i potisnog ventila koja se izrađuje na
pomenutim numeričkim strugovima. Na slici 1, levo, konturu zaptivne
površine usisnog i potisnog ventila isplačne pumpe čine tri vertikalne i
dve horizontalne linije. Elementi zaptivne (složena linija) konture na
slici 1, desno, su tri vertikalne, četiri konusne, tri kružne i jedna
horizontalna prosta linija.


Slika1. Zaptivna kontura uisinog i potisnog ventila isplačne pumpe

1. Tehnički podaci NU struga TU480
NU strug TU480 je numerički upravljana mašina alatka koju čine
mehanički deo i upravljačka jedinica. Programira se ručno tastaturom
upravljačke jedinice. Podešavanje jednog od više alata je u revolver
glavi prema referentnom alatu za koji se određuje startna tačka. Nulta
tačka na čelu pripremka, obradka, određuje startnu tačku alata i
koordinatni početak radnog prostora. U tabeli 1 prikazani su najvažniji
tehnički podaci numeričkog struga.

Tabela 1.
OPIS MERA VREDNOST
Prečnik nad klizačima/suportom mm 680/380
Prečnik unutrašnjeg struganja mm 370
Dužina struganja mm 1000
Područije broja obrtaja o/min 20 – 4000
Broj stepeni menjača 4
Snaga pogonskog motora Kw 33
Revolver glava 12 alata
Masa Kg 8000
Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
227
2. Upravljačka jedinica “PHILIPS 3000 CNC”
Upravljačka jedinica “Philips” izrađuje se u verzijama 3000CNC i
3580CNC i najvažniji tehnički podaci dati su u tabeli 2.

Tabela 2.
OPIS MERA VREDNOST
Upravljane ose kom 2, (x, z)
Interpolacija kom 2, (kružna i linearna)
Kapacitet memorije KB 16
Ciklusi automatski kom 3, (struganje, bušenje i navoj)
Inkrement mm 0,001

3. Isplačna pumpa
Horizontalna petocilindrična klipna pumpa utiskuje vodu u
naftnu bušotinu tla. Čine je pogonska (kolenasto vratilo, klipnjače,
unakrsne glave) i hidraulička (ventili, plunžeri, cilindri) grupa. Ventil
usisni i potisni su isti i prikazani su na slici 2 koja predstavlja
kombinaciju Crteža detalja izradka i Plana prvog stezanja. Crtež detalja
pripremka i Plan drugog stezanja nisu prikazani zbog ograničene
dužine rada, a standradnog su izgleda u sastavu Tehnološkog postupka.

Slika 3.
Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
228
4. Programski list
U pogonu “Mašinska obrada” programeri, inženjeri, tehnološko
tehničke pripreme na standardnom Programskom listu ručno
programiraju kretanje vrha strugarskog noža, kretanje alata. Tabela 3
prikazuje najvažnije programske reči korišćene u Programskom list.

Tabela 3.
PROGRAMSKA REČ OPIS
G54 Memorisanje kretanja u nultu tačku.
G96 Konstantna brzina rezanja (m/min).
G0 Kretanje brzim hodom.
G1 Linearni posmak.
G38 Automatski ciklus aksialnog struganja.
G2 Kružna interpolacija u smeru kazaljke na satu.
M43 Područije broja obrtaja 1 (100-200).
M8, M9 Uključivanje, isključivanje sredstva za hlađenje.
S Broj obrtaja glavnog vretena. (obr/min)
F Posmak (mm/obrt.).

ALATI:
T606 0,8 PCLNR2525 CN0408 PCP125
T808 0,5 R/L S71 2525 M16 KNUX160405 R11 P15
T1010 0,5 SPECIJALNI

U Tabeli 4 dat je pojednostavljen Programski list sa kolonama za
svaku programsku reč kako zbog preglednosti tako zbog skraćenja
dužine rada. Prikazan je program prvog stezanja pošto je ono
karakteristično. U koloni (*) upisane su stajne tačke obeležene na Planu
kretanja alata. Pomenuta kolona je zamena za Objašnjenje Programa
koje zbog svoje dužine nije prikazano.









Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
229
Tabela 4.
N G X Z T I D S M F C J *
9 001
10 54
20 606,3 43
30 96 0 1200 120 3
40 71,25 -100 8 1
50 1 27 0,25 2
60 0 29 -85,2 3
70 1 22 4
80 0 24 -61,4 5
90 1 17,5 6
100 0 20 2 7
110 11,5 8
120 1 17,5 -4 9
130 0 69,25 -98 10
140 38 53,6 112 0,25 2 4,345
150 0 53,6 -98 11
160 38 38 -103,75 1,95
170 0 38 -98 12
180 38 27,1 -103,5 2,18 3,03
190 0 42 -101,4 13
200 1 55 -105 14
210 0 120 100 9 15
220 808,3
230 0 19 -32 8 16
240 1 15,55 0,2 17
250 R6 2 18,4 -37,1 18
260 1 -55,5 19
270 R6 2 21,55 -61,5 2
280 0 -32,8 2
290 1 17 22
300 R6 2 14,15 -37,9 23
310 1 -55,5 24
320 R6 2 20,15 -61,5 25
330 0 2 26
340 10,6 27
350 1 15,85 -3,25 28
360 -32,8 29
370 R6 2 13 -37,9 30
380 1 -55,5 31
390 2 19 -61,5 32
400 1 20 33
410 20,5 -62 34
420 -79,2 35
430 20,75 -79,45 36
440 -85,3 37
450 24,9 38
460 25,4 -85,8 39
470 -99,93 40
480 R1 2 25,766 -100,412 41
490 1 38,08 -103,831 42
500 48,5 43
Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
230
510 53,1 -105,11 4
520 -108,001 45
530 70,6 -112,86 46
540 0 120 100 9 47
550 1010,3
560 0 36 -100 8 48
570 1 -103,353 0,2 49
580 53,1 -108,1 50
590 -103 9 51
600 0 120 100 52
610 606,3
620 30

5. Plan kretanja alata
Plan kretanja vrha strugarskog noža prikazan je za prvo stezanje
na slici 4. Koordinate stajnih tačaka (x,z) vrha strugarskog noža (tačke
kopčanja) su :

1(71;-100) 10(69; -98) 20(22;-62) 30(13; -38) 40(26;-100)
50(53;-103)
2(27;-100) 11(54; -98) 21(22;-33) 31(13; -56) 41(38;-104)
51(120;100)
3(29; -85) 12(38; -98) 22(17;-33) 32(19; -62) 42(49;-104)
4(22; -85) 13(42;-101) 23(14;-38) 33(20; -62) 43(53;-105)
5(24; -61) 14(55;-105) 24(14;-56) 34(21; -62) 44(53;-108)
6(16; -61) 15(120;100) 25(20;-62) 35(21; -79) 45(71;-113)
7(20; 2) 16(19; -32) 26(20; 2) 36(21; -85) 46(120;100)
8(12; 2) 17(16; -32) 27(11; 2) 37(25; -85) 47(36;-100)
9(18; -4) 18(18; -37) 28(16; -3) 38(25; -86) 48(36;-103)
19(18; -56) 29(16;-33) 39(25;-100) 49(53;-108)



Numerički strug TU – 480 u rekonstrukciji isplačne pumpe
231


Slika 4. Plan kretanja vrha strugarskog noža

Zaključak
Tehnološki postupak ručnog programiranja zaptivne konture na
numeričkom strugu TU480 je očigledan primer uspešne primene NUMA
u izradi mašinskih delova koji su konstruisani na hipotezama o
nelinearnoj zavisnosti napona i deformacije u mašinskim materijalima.
Mogućnosti TU480 jesu podrška tehnolozima bušenja tla (nafte) u
daljim istraživanju “prave zaptivne konture”. Programski list kao deo
tehničke dokumentacije Tehnološkog postupka ručnog programiranja
iz ugla ISO9000 predstavlja preciznu proceduru izrade usisnih i
potisnih ventila isplačne pumpe i zato je predmet posebnog
interesovanja Laboratorije za merenje i kontrolu.
LITERATURA
[1] Prvomajska: Uputstvo za upotrebu struga TU480, Raša, 1990;
[2] Prvomajska: Uputstvo za programiranje upravljačke jedinice PHILIPS
3000 CNC, Raša, 1990;
[3] V. Mulić, A. Tasevski, Parametarsko programiranje NU struga TU480, VI
Međunarodna konferencija Fleksibilne tehnologije, 1997, pg. 803-809
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
232











































Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
233
Milovan Mijatov
116
spec.struk.inž.maš.
Lazar Čelar
117
spec.struk.inž.maš.
DIZAJNIRANJE, PROVERA NAPONA I OPTIMIZACIJA PRESE
ZA BRIKETIRANJE PILJEVINE PRIMENOM PROGRAMA
SOLIDWORKS
DESIGNING, CHEKING THE STRESS AND OPTIMIZING
A MACHINE FOR MATING BRIKETS FROM SOWDUST
USING THE PROGRAM SOLIDWORKS
Rezime: Savremenim CAD softverima moguće je izvršiti dizajniranje, proveru
napona u kritičnim presecima i optimizaciju pojedinih elemenata konstrukcije,
time prevazići moguće previde u konstruisanju i znatno skratiti vreme do
izlaska proizvoda na tržište.
Ključne reči: CAD softver, SoldWorks, kritični napon, stepen sigurnosti,
optimizacija

Abstract: Using modern CAD sowtvare systems, it`s possible to make
designing, cheking the stress in critical cuting and optimizing some elements
of construction, and by that overdraw possible mistakes in constructioning
and by allthat significantly reduce product on the market
Keywords: CAD sowtware, SoldWorks, critical stress, FOS, optimizing
Uvod
Savremeno projektovanje je, u današnje vreme, nezamislivo bez
podrške računara. Uspešnost u projektovanju i konstruisanju u
mnogome zavisi od znanja, veštine i motivacije projektanta kao i od
potreba i mogućnosti sredine u kojoj radi.
1. CA tehnologije
1.1. Računarski orijentisano projektovanje
Projektovanje, kao i mnoge druge inženjerske aktivnosti, u periodu
od 1960. godine su pod konstantnim uticajem računarskih tehnologija.

116
milovan. mijatov@gmail.com
117
lcelar@open.telekom.rs
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
234
Tendencije razvoja ovih tehnologija: hardvera i softvera nagovestile su
mogunost efikasnog rešavanja problema projektovanja u svim oblastima
gde je ta delatnost moguća i potrebna. Računari su u prvo vreme uvedeni u
proizvodnju da bi se izračunavalu i kontrolisalo kretanje alata mašine
alatke. Proizvodnja, u kojoj računar ima veliku ulogu u vođenju i kontroli
proizvodnih procesa, ostvarljiva je pravilnom implementacijom (CAM)
Computer Aided Manufacturing koncepta. [1]
1.2. SolidWorks 3D CAD paket
SoldWorks predstavlja moćan 3D CAD softver koji je
jednostavan za upotrebu i omogućava brzo ovladavanje svim njegovim
funkcijama. SoldWorks podrazumeva čitav paket programa u okviru
koga se nude rešenja za sve industrijske grane:
– Razvoj proizvoda i industrijski dizajn
– Projektovanje mašina, procesne opreme i složenih sistema
– Projektovanje svih vrsta alata
– Izrada kvalitetne tehničke dokumentacije
– Upravljanje projektnom dokumentacijom
– Proračuni i simulacije
– Solid CAM [2]


Slika 1. 3D model Glavni sklop prese za briketiranje piljevine [3]
2. Analiza napona u kritičnom preseku lopatice rotora
za procenu krutosti i čvrstoće
Za analizu napona koji vladaju u presecima lopatice rotora
iskorišten je softverski alat “Simulation Study”. [4]

Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
235

Slika 2. 3D model Lopatica rotora integrate [3]
2.1. Parametari opterećenja potrebni za izvođenje simulacije
– Vrsta opterećenja: pritisak
– Intenzitet opterećenja: Na osnovu podataka proizvođača
(prema podacima iz tehničkog opisa prese za briketiranje)
vreteno, čiji je sastavni deo lopatica rotora, se obrće 60 puta u
minutu a pogoni ga elektromotor snage od 1,5 kW.
Obrtni moment koji EM prenosi na vreteno [5]
= = 9549 = 238,7 (Nm)
Sila koju izazove obrtni moment = 1085 (N)
Površina na koju deluje sila pritiska A = 0,445 0,05 = 0,02225 (m
2
)
Pritisak koji može da proizvede lopatica rotora na okolinu,
odnosno sila kojom okolina (masa za briketiranje) deluje na lopaticu.
Ovo je osnovni podatak za izvođenje simulacije.
P = = = 48764 ( ) 50 000 ( )
Konstrukciju lopatice rotora opterećujemo sledećim pritiscima:
50 000 ( ) 38 000 ( ) 25 000 ( )
Nakon aktiviranja simulacije pritiska na računaru dobijamo
sledeće rezultate:
2.2. Pritisak na lopaticu rotora P =50 000 ( )

Slika 3. Prikaz rezultata napona i deformacija(levo) i stepena sigurnosti (desno)
nakon simulacije [6]
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
236
2.3. Pritisak na lopaticu rotora P =38 000 ( )

Slika 4. Prikaz rezultata napona i deformacija(levo) i stepena sigurnosti (desno)
nakon simulacije [6]
2.4. Pritisak na lopaticu rotora P =25 000 ( )

Slika 5. Prikaz rezultata napona i deformacija(levo) i stepena sigurnosti (desno)
nakon simulacije [6]


Slika 6. Poređenje rezultata napona (levo) i stepena sigurnosti (desno) nakon
simulacije
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
237
2.5. Prikaz stepena sigurnosti po unutrašnjosti elementa

Slika 7. Raspored stepena sigurnosti unutar elementa presecanjem pomoću
ravni (levo) i pomoću lopte (desno)


Slika 8. Raspored stepena sigurnosti unutar elementa presecanjem pomoću
ravni, lopte i valjka (levo) i izgled tako presečenog elementa (desno)

Na slici 7 se vidi telo lopatice rotora presečeno pomoću ravni
(levo) i pomoću lopte (desno) kao i pomoću valjka na slici 8 (levo) da bi
se stekao uvid u raspodelu stepena sigurnosti unutar tela elementa tako
da je, po prvi put, uz pomoć ovog programa, moguće izvršiti analizu
stepena sigurnosti po kompletnom preseku. Takođe je moguće izvršiti,
na sličan način, i analizu napona po različitim presecima, sagledati
ugrožena i predimenzionisana mesta kako bi se izvršila optimizacija
dimenzija.
3. CAE alati, alati za proveru napona i optimizaciju
dimenzija, optimizacija
Metod konačnih elemenata pripada grupi najpopularnijih
savremenih numeričkih metoda za definisanje napona, deformacija,
prenosa toplote, raspodela magnetnog polja, protok fluida, itd.. Metod
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
238
konačnih elemenata se zasniva na rešavanju sistema velikog broja
algebarskih linearnih jednačina u matričnoj formi. [7]. Kako se može
videti u tački 2.2 napon u kritičnom preseku vrata lopatice rotora
prevazilazi dozvoljene vrednosti što je prikazano na slici 3 pa je
pribegnuto optimizaciji dimenzija. Na slici 9 pokazan je raspored
stepena sigurnosti po preseku lopatice (engl. FOS) i na njoj se vidi da je
polovina preseka ugrožena pod dejstvom pritiska. To je, pored analize
napona, još jedan pokazatelj da je optimizacija dimenzija neophodna.


Slika 9. Lopatica rotora FOS po preseku (levo) i izgled ekrana u toku
optimizacije


Slika 10. Lopatica rotora naponi u presecima (levo) i faktor sigurnosti nakon
optimizacije (desno)
4. Analiza dobijenih rezultata
Poređenjem dobijenih rezultata može se utvrditi da je nakon
optimizacije naponsko stanje u proveravanim zonama Lopatice rotora u
granicama normale što je rezultiralo povećanjem debljine zida lopatice
sa 6 na 9 mm. Kada uporedimo napone nastale simulacijom različitih
pritisaka (sl. 3) vidimo da napon izazvan pritiskom od 50 kPa u
kritičnom preseku lopatice prelazi, po intenzitetu, vrednost napona na
granici razvlačenja. Stepen sigurnosti iznosi 0,72 (sl. 3) što nije dovoljno
da se održi stabilnost konstrukcije. Kada lopaticu opteretino pritiskom
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
239
od 38 kPa (sl. 4) tada toliki pritisak izazove napon u kritičnom preseku
koji je još uvek iznad granice napona na granici razvlačenja što je
nedozvoljeno a stepen sigurnosti iznosi 0,95 što, takođe nije dopustivo.
Na kraju, lopaticu rotora opterećujemo pritiskom od 25 kPa (sl. 5) i tada
toliki pritisak izazove najveći napon, u kritičnom preseku, koji je ispod
vrednosti napona na granici razvlačenja. Stepen sigurnasti protiv
plastičnih deformacija je u granicama dozvoljenog i iznosi 1,4. Dakle
možemo konstatovati da je prilikom konstruisanja napravljen privid i
da dimenzije lopatice rotora u kritičnom preseku ne zadovoljavaju. Zato
se moralo pribeći optimizaciji preseka odnosno korekciji dimenzija.
Tako je simulacijom opterećenja, analizom i optimizacijom dimenzija
dela konstrukcije prevaziđen previd u konstruisanju i izbegnuto da se,
nakon proizvodnje cele konstrukcije, radi korekcija na pojedinim
njenim elementima što, u mnogome, dovodi do skraćenja vremena
potrebnog za plasiranje proizvoda na tržište.
Zaključak
Postojeća dokumentacija za proizvodnju prese za baliranje
piljevine bila je dobra osnova za prezentaciju mogućnosti softverskog
paketa SolidWorks. U praktičnom radu izvršeno je trodimenzionalno
modeliranje celog sklopa prese za briketiranje piljevine (slika 1),
pripadajućih podsklopova kao i prikaz upotrebljenih standardnih
elemenata. Poređenjem dobijenih rezultata može se utvrditi da je nakon
optimizacije naponsko stanje u proveravanim zonama Lopatice rotora u
granicama normale.
Tako je simulacijom opterećenja, analizom i optimizacijom
dimenzija dela konstrukcije prevaziđen previd u konstruisanju i
izbegnuto da se, nakon proizvodnje cele konstrukcije, radi korekcija na
pojedinim njenim elementima što, u mnogome, dovodi do skraćenja
vremena potrebnog za plasiranje proizvoda na tržište. Optimizacijom
kritičnih mesta na konstrukciji eliminišu se eventualni previdi u
konstruisanju a tim se skraćuje vreme izlaska proizvoda na tržište.
Dalja istraživanja mogla bi da se razvijaju u pravcu potpune simulacije
protoka mase za briketiranje kroz geometriju sklopa prese, kao i analizi
čvrstoće otpresaka odnosno gotovih proizvoda.
Dizajniranje, provera napona i optimizacija prese za briketiranje piljevine
primenom programa SolidWorks
240
LITERATURA
[1] Deverdžić G.: Softverska rešenja CAD/CAM sistema, Mašinski fakultet u
Kragujevcu, Univerzitet u Kragujevcu, Kragujevac, 2004.
[2] Lombard M.: SolidWorks 2009 do kraja, Kompjuter biblioteka, Beograd,
2009.
[3] Milovan Mijatov, 3D modeliranje i optimizacija prese za baliranje piljevine
primenom programa SolidWorks, Završni rad specijalističkih
studija,VTŠSS Zrenjanin, 2010.
[4] Miltenović V.: Mašinski elementi - oblici, proračun, primena, II - dopunjeno
izdanje, Mašinski fakultet, Univerzitet u Nišu, Niš, 1999.
[5] Shih R. H., Schilling P.J.: SolidWorks 2008 parametarsko modeliranje,
Kompjuter biblioteka, Beograd, 2008.
[6] Todić V., Stanić J.: Osnove optimizacije i tehnoloških procesa izrade i
konstrukcije proizvoda, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom
Sadu, Novi Sad, 2002.
[7] www.solidworks.com
























Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
241
Dr Borislav Nikin
118

Miloš Sivački
ŠTETNA ZRAČENJA ČOVEKOVE RADNE I ŽIVOTNE
SREDINE
Rezime: U radu je prikazano stanje elektromagnetnog zagađenja u halama
tekstilne konfekcije koje potiče prvenstveno od indukcionih motora kao deo
celokupne konstrukcije radnog stola za kojim sede radnice. Istaknute su
izmerene vrednosti magnetne indukcije u prostoru koji okupira radnica za
mašinom i prikazani rasipni uplivi koje stvaraju indukcioni motori kao
pogonske mašine. Data je jedna od mogućih preliminarnih zaštita koja je
eksperimentalno potvrđena na pet radnih mašina, nakon čega je merenjem
utvrđeno da je magnetno polje oko radnice smanjeno za oko 40 puta.
Ključne reči: elektromagnetno polje, indukcioni motori, elektromagnetno
zagađenje, biološki sistemi
Uvod
Problem delovanja elektromagnetnih polja EMP na biološke
sisteme privlači pažnju širokog kruga istraživača interdisciplinarnih
nauka. To je i razumljivo, ako se ima u vidu činjenica da se svakim
danom sve više koriste novi uređaji koji se priključuju na električnu
mrežu i postaju izvori zračenja EMP. Jedan interval je sa ekstremno
niskom učestalošću END do 300 Hz, a drugi je interval sa učestalošću od
3 kHz do 300 GHz. Niže učestalosti od 50 Hz se koriste za komunikaciju
medu brodovima, vozovima. Danas se izuzetna pažnja poklanja studiji
dejstva EMP END na biološke sisteme sa osnovnim ciljem da se
ustanove eventualne štetne posledice koje čovek trpi.
Broj naučnika koji se bavi problematikom štetnog dejstva EMP
radi u naučnim institutima razasutim u celom svetu i u stalnom je
povećanju. Ovo je lako zaključiti posmatrajući svake godine i broj novih
naučnih radova i broj istraživača. Tako na primer, na drugom Svetskom
kongresu za Elektricitet i Magnetizam u Biologiji i Medicini koji je
održan u Bolonji, Italija, od 8. do 13. juna 1997. godine, prezentovano je
oko 1300 radova od daleko većeg broja naučnika iz celog sveta. Pošto je
problematika interdisciplinarna po prirodi razumljivo je što su naučno-
istraživački timovi bili sastavljeni od naučnika raznih profila po

118
borislavnik@yahoo. com
Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
242
strukama kao što su Medicinske nauke, Biofizika, Genetika, Biologija,
Elektrotehnika, Fizika i druge. Primetno je da su i rezultati radova sve
preciznije rasvetljavali neke od ranijih nedoumica u ogromnom
prostranstvu opšte problematike. Početne hipoteze od kojih se pošlo
sedamdesetih godina, kada su epidemiološke studije ukazivale na
uzročno - posledičnu vezu dejstva EMP na biološke sisteme, sada se ta
veza polako popunjava karikom koja povezuje uzročnost i posledicu.
Doduše ova se veza još uvek obazrivo izražava verovatnom ali ogroman
broj radova toj verovatnoći daje sve veću vrednost. Veliki broj radova
obuhvata značajnu raspravu o efektima EMP u oblasti ENU sa
naglaskom da postoji mogući potencijalni uzrok kancerogenih efekata
od ovih polja na biološke sisteme. U ovom radu mi ćemo se pozabaviti
problemom zaštite u domenu END koja se može veoma lako izvesti i
puno doprineti da veliki broj mladih radnica radi za svojim mašinama
bez opasnosti od elektromagnetnog zračenja.
1. Uvođenje zaštite
Sve ove godine borbe naučnog mišljenja polako napreduju ka
osvajanju dokaza da EMP štetno deluje na biološki sistem ugrožavajući
mu zdravlje. Bez obzira koliko će vremena još
trebati da dokazi budu egzaktni, trebalo bi
pomoći biološkom sistemu bar na onim mestima
gde je to moguće. A to znači osmisliti zaštitu za
pojedine električne aparate i uređaje. Zaštita bi se
svela na problem kako rasuti magnetni upliv koji
uređaj generiše oko sebe, svesti na vrednost koja
isključuje mogućnost štetnog dejstva.

Slika 1.

Kao primer u ovom radu uzećemo hale sa radnim mestima u
tekstilnoj konfekciji. U tim halama radna mesta su stolovi na kojima se
nalaze mašine za šivenje, pletenje ... Ispod radnog stola se nalazi
pogonski motor naizmenične struje (indukcioni) koji goni mašinu
pomoću kaiša. Za mašinama je uglavnom ženska radna snaga.
Upravljanje radom motora radnica ostvaruje svojim desnim kolenom
pritiskajući na pedalu koja je udaljena od kućišta motora 8 cm. To je
izuzetno intimni odnos jednog od ekstremiteta radnice u odnosu na
Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
243
električni uredaj kojim upravlja što je prikazano na slici br. 1. Prirodni
položaj levog kolena je u raskoraku od 10 cm i nešto povučeno od
kućišta motora. Ovakav položaj je uslovljen konstrukcijom cele mašine
što je prikazano na slici br. 2.
Kada radnica uključi motor, namotaj
statora motora stvori obrtno magnemo polje
koje se obrće stalnom sinhronom brzinom po
obimu statora a i u neposrednom okolnom
prostoru motora stvarajući u tom prostoru
rasipni magnetni upliv koji prožima radnicu.
Na slici br. 3. je prikazan ovaj rasuti magnetni
upliv van kućišta motora koji zauzima
prostor oko jedan metar kružno od motora.
Ovaj magnetni upliv stvara magnetnu
indukciju u tom prostoru koja je promenljiva
u vremenu i prostoru.
Na slici br. 4. je prikazan dijagram vrednosti magnetne indukcije
koju motor generiše za vreme rada u funkciji distance od kućišta
motora u smeru ka radnici. Na ovom dijagramu su predstavljene dve
krive linije i u ovom trenutku ćemo posmatrati krivu magnetne
indukcije bez zaštite. Ordinate ove krive su vrednosti magnetne
indukcije izražena u μT.


Slika 3. Slika 4.

Na slici br. 5. je prikazan položaj radnice za radnim stolom i
istovremeno dijagram magnetne indukcije koja je upliviše. Evidentno je
da su donji ekstremiteti radnice izloženi velikoj magnetnoj indukciji
koja opada po vrednosti ka reproduktivnim organima i lumbalnom delu
kičme.
Slika 2.

Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
244
Tehnološki proces u ovoj vrsti
proizvodnje je neprekidan u toku radnog
vremena izuzev za vreme pauze. Dužina
vremena boravka u ozračenoj sredini
predstavlja jedan od veoma važnih
parametara u studiji uticaja EMP na
biološke sisteme. Drugi, takođe važan
parametar, je intenzitet magnetne
indukcije koji je dat gornjim dijagramom.


Sledeći takođe važan parametar u ovom slučaju je uslovljen
rasporedom radnih mesta, odnosno mašina. Mašine su postavljene u
kolonama u kojima je razmak među mašinama toliki da radnica može
da zauzme svoje radno mesto. Tu se sada pojavljuje dodatni problem jer
rasuti magnetni upliv motora jedne mašine upliviše i radnicu koja sedi
ispred te mašine u predelu njene kičme što je prikazano na slici br. 6.


Slika 6.

Kako je magnetna indukcija vektorska veličina to se u tačkama
prostora koji zauzimaju kolone radnih stolova vrednosti magnetne
indukcije sabiraju vektorski, čija se vrednost najlakše može utvrditi
merenjem, pa se stoga i razvila industrija mernih instrumenata koji se
koriste u ovoj problematici. Za ovu priliku navešćemo izmerene
vrednosti magnetne indukcije u dvema kolonama čiji su rezultati
prikazani u Tabeli 1.
Brojne vrednosti u Tabeli 1. predstavljaju izmerene vrednosti
intenziteta magnetne indukcije u predelu kolena, lumbalnog dela kičme i
glave. Merenja su obavljena sa instrumentom AC Milligaussmeter Model
42B-1 proizvođača Monitor Industries USA.
Slika 5.
Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
245
Tabela 1.
Kolona 1. Kolona 2.
Kolena Leđa Glava Kolena Leđa Glava
20 1,6 1,4 60 1,3 2,2
40 1,0 2,0 42 13,0 9,5
20 1,3 0,34 22 10,0 2,0
22 16 1,4 30 12,0 2,5
26 0,7 0,4 40 2,8 1,5
55 3,6 1,8 30 15,0 5,0
40 1,7 1,7 18 8,0 3,3
22 8,2 1,4 16 5,0 2,0
22 0,5 0,45 18 1,0 0,9
30 1,5 0,7 12 8,0 0,4
40 3,2 3,2 16 5,0 0,7
60 1,8 3,0 14 10,0 1,0
25 26 3,0 16 3,4 0,8
31 6,2 2,6 18 1,4 0,7
30 - 0,4 16 3,0 1,0

Prilikom merenja merni kolut instrumenta ne registruje zemno
geomagnetsko polje tako da ono nije prisutno u izmerenim
vrednostima. Opseg merne učestanosti instrumenta je od 40 Hz do
1000 Hz, što znači da obuhvata i više harmonike. U tabelarnom
pregledu Tabele 2. date su vrednosti magnetne indukcije jednog
posebno odabranog indukcionog motora koji je ugrađen na pet radnih
mašina i čija je indukcija na rastojanju od 8 cm od kućišta motora 105
μT. Ove vrednosti iz Tabele 2. su predstavljene dijagramski na slici br. 7.
Kriva lokacije 1 predstavlja izmerene vrednosti magnetne indukcije
uzduž prave koja je upravna na kućište motora i tangira unutrašnji deo
desnog kolena radnice protežući se do predela lumbalnog dela.
Vrednosti krive na lokaciji 2 su merene uzduž prave paralelne sa
prethodnom na razmaku od 10 cm koja tangira unutrašnji deo levog
kolena. To je prirodni raskorak (razmak) kolena radnice koja sedi za
mašinom. Iz dijagrama se vidi da je desna noga radnice u većoj
magnetnoj indukciji u odnosu na levu nogu. Isti slučaj je i sa rukama.
Da bi se radnice zaštitile od prikazanog magnetnog polja
potrebno je u ovom problemu sprečiti rasipanje magnetnog upliva van
kućišta motora. Jedan od mogućih metoda je montiranje dodatnih
namotaja feromagnetnih limova oko kućišta motora. Masa i oblikovanje
kružnog prstena zavise od oblika samog kućišta, od raznih priključaka
koji su montirani na kućištu i od snage motora.
Masa zaštitnog prstena mora odstojati od kućišta da se motor ne
bi pregrevao. Lokacija mase prstenova mora biti izvedena tako da
maksimalno smanji magnetni upliv u prostoru koji okupira radnica.
Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
246

Slika 7.

U posmatranom primeru upotrebljena su dva prstena širine od
po 4 cm sa ukupnom težinom po motoru od 6 kg. Njihov međusobni
razmak je bio 1 cm. Vazdušni prostor izmedu kućišta motora i
prstenova je bio 2 cm. Sa takvom zaštitom magnetna indukcija je bila
smanjena za oko 40 puta, što je evidentno iz Tabele 2. Na slici br. 8.
šematski je prikazan položaj zaštitnih prstenova.

Tabela 2



Ova je zaštita eksperimentalno postavljena na pet radnih mašina i
merenjem je utvrđen efekat što je predstavljeno na slici br. 7. kao kriva
magnetne indukcije sa zaštitom. Da bi se izbeglo ovakvo štetno dejstvo
Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
247
mogla bi se izvršiti i dislokacija motora na
samoj mašini pomerajući ga dalje od
radnice po horizontalnoj liniji bar za 80
cm, što bi doprinelo da radnica bude u
polju dozvoljenih vrednosti magnetne
indukcije.
Međutim, to bi imalo za
posledicu znatno razređenje radnih
stolova u koloni pa prema tome i daleko
manje iskorišćenja prostora hala u
kojima se odvijaju ovakvi procesi. To bi
značilo dogradnju novih građevinskih
objekata što bi bila za sada nepredviđena investicija. Međutim,
navedeni zaštitni materijal se ne proizvodi kod nas već je uvozni. Iz
ovog primera se vidi da ova problematika zaštite od elektromagnetnog
zračenja zahteva nova sredstva koja za sada niko nije u mogućnosti da
sagleda u celosti. To i jeste jedan od bitnijih razloga koji oponira
naučnim radovima tražeći od njih egzaktnost iako je iz epidemioloških
studija veoma jasno da ovaj problem postoji i da će se i dalje povećavati
jer se čovek neće odreći upotrebe električne energije.
Radno vreme radnica je 7 sati dnevno i 5 dana nedeljno.
Analizom krvne plazme i eritrocita (7) nađeno je da ovakva magnetna
polja Utiču na koncentraciju Na, K i Cl kako u plazmi tako i u
eritrocitima. Promena propustljivosti membrane ćelije utiče na rad Na –
K pumpe tako da je više Na a manje K nađeno u eritrocitima
eksponirane grupe radnica u odnosu na kontrolnu grupu što je
predstavljeno u Tabeli 3.

Tabela 3. Krvna slika Izložene (EX) i kontrolne (CON) grupe
EX CON DIFF (%)
Na u plazmi (mmol/l) 141,1 +1,5 137,1 +1,3 +3%
K u plazmi (mmol /l) 5,21 +0,33 4,43 +0,43 +18%
Cl u plazmi (mmol/l) 107,7 +1,5 105,3 +2,38 +2%
Na u eritrocitima (mmol /l) 24,5 +5,8 15,0 +5,1 +63%
K u eritroci tima (mmol/l) 90,5 +5,2 95,2 +4,6 -5%

Radi potpunog eksperimentalnog utvrđivanja efekata zaštite
potrebno je istu ugraditi na svih trideset mašina radnica iz
eksperimentalne grupe pa nakon tri meseca ponoviti analize nad
krvnom plazmom i eritrocitima da se vide efekti zaštite.
Slika 8.

Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
248
Zaključak
Predlaže se zaštita od EMP asinhronih motora kao pogonske
mašine koja je montirana na radnim stolovima u tekstilnoj konfekciji. Sa
praktične tačke gledišta zaštita je lako izvodljiva i trajna, a njena
primena se preporučuje sve dok proizvodači ne odluče da tu zaštitu
dograde na kućištu motora. Sa zaštitom radnice u trudnoći mogu sedeti
za mašinom i do sedmog meseca trudnoće bez bojazni da će ugroziti
razvoj fetusa. Sada one, odmah po saznanju da su trudne, napuštaju
radnu organizaciju i odlaze na trudničko bolovanje što je praksa od
1992 godine kada su merenja bila izvršena.
LITERATURA
[1] Charles Polk, Elliot Postow: CRC HANDBOOK OF BIOLOGICAL EFFECTS
OF ELECTROMAGNETIC FIELD S ; CRC PRESS Inc FLORIDA 1986.
[2] Andrew A. Marino: MODERN BIOELECTRICITY; MARCEL DEKKER Inc
NEW YORK; 1988.
[3] Borislav Nikin, Bogosav Lažetić, Oskar Hrubik: HEALTH HAZARDS OF
EXTREMLY LOW FREQUENCY FIELD ON HUMANS; IV International
Nikola Tesla Symposium, Belgrade 1991., 223 – 231.
[4] Lažetić Bogosav, Nikin Borislav, Pekarić – Nađ Neda: THE EFFECTS OF
THE INTRAUTERINE EXPOSURE OF RATS TO LOW INTENSITY AC EM
FIELDS; Procedings of THE FIRST WORLD CONGRESS FOR ELECTRICITY
AND MAGNETISM IN BIOLOGY AND MEDICINE, SAD, Orlando, jun 1992.
[5] Borislav Nikin, Bogosav Lažetić, Pekarić – Nađ Neda: THE EFFECTS 50 Hz
MAGNETIC FIELDS INFLUENCE Na – K PUMP OF BLOD, Symposium on
Electromagnetic Compatibility, Tel Aviv, 1992.
[6] Bogosav Lažetić, Borislav Nikin, Pekarić – Nađ Neda: THE EFFECTS OF
INTRAUTERINE EXSPOSURE OF RATS TO LOW INTENSITY AC EM
FIELDS, Electrity and Magnetism in Biology and Medicine, Editor Martin
Blank, San Francisko Press Inc. 1993., 349 – 350.
[7] Borislav Nikin, Bogosav Lažetić, Pekarić – Nađ Neda, Dragica Koledin:
THE EFFECTS OF LOW INTENSITY 50 Hz MAGNETIC FIELD ON Na – K
AND Cl CONCETRATIONS IN HUMANS BLOOD. Rewiew on Environmem
and Health, Frend Publishing House, London – Tel Aviv, 1993.
[8] Blank M, Soo L. Na – K ATPASE ACTIVITY AS A MODEL FOR THE EFFECTS
OF ELECTROMAGNETIC FIELDS ON CELLS, Abstract Book of the First
World Congress for Electrity and Magnetism in Biology and Medicine,
Lake Buena Vista, Florida, 1992. 37.


Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
249











































Štetna zračenja čovekove radne i životne sredine
250

















CIP – Каталогизација у публикацији
Библиотека Матице српске, Нови Сад

005(082)

НАУЧНО стручни скуп Предузетништво,
инжењерство и менаџмент (1 ; 2010 ; Зрењанин)
Zbornik radova / I naučno stručni skup
Preduzetništvo, inženjerstvo i menadžment [održan] 10.
12. 2010., Zrenjanin ; [glavni i odgovorni urednik Smiljana
Mirkov]. - Zrenjanin : Visoka tehnička škola strukovnih
studija, 2011 (Zrenjanin : Visoka tehnička škola strukovnih
studija). - 248 str. : ilustr. ; 30 cm

Tiraž 60. - Rezimei na engl. jeziku uz većinu radova. -
Bibliografija uz svaki rad.

ISBN 978-86-84289-41-6

а) Мeнаџмент – Зборници
COBISS . SR – ID 262243847



Sign up to vote on this title
UsefulNot useful