You are on page 1of 65

Pisma Tibetanskih Mudraca

PISMA TIBETANSKIH MUDRACA

U ovoj knjizi nalaze se izvodi iz originalnih pisama, koja se uvaju u Britanskom muzeju, u Londonu. Ona su deo istorijski jedinstvene prepiske dvojice lanova Hijerarhije iz Tibeta sa lanovima Anglo-indijskog drutva iz godine 1880-1900. Pisma tretiraju pitanja iz raznih oblasti i to iz politike, religije, prirodnih nauka, filozofije, psihologije, mistike i okultizma. Ona daju uvid u shvatanja i delovanja ljudi koji su u svojoj samoi razvili znanje i snage, zapadnoj kulturi nepoznate.
1

Pisma Tibetanskih Mudraca

Sadraj: Predgovor (3)


Pismo 1 Majstori vieg zvanja (9) Pismo 2 Cilj koji slede Adepti (18) Pismo 3 Korespodencija sa Uiteljem (24) Pismo 4 Znanje samo za onog ko je spreman (27) Pismo 5 Uslovi za Okultno uenje(29) Pismo 6 -Delo je odgovor (30) Pismo 7 Majstorov Uenik (31) Pismo 8 Ako vaa pravednost ne bude vea od pravednosti uenjaka i farizeja, neete ui u Kraljevstvo nebesko (33) Pismo 9 - U asu kada prekorai jednu od ovih zapovesti nisi vie moj Uenik (34) Pismo 10 -Posmatrao sam tihi razvoj tvojih misli i unutranju enju due (35) Pismo 11 -Jedinstvo Duha i Materije (38) Pismo 12 -Zakon Vrhovnog Apsolutnog neosobnog Principa (40) Pismo 13 O Razvoju oveanstva (42) Pismo 14 Monada - Duhovna Individualnost (44) Pismo 15 - Postoji li bitna duhovna razlika izmeu mukarca i ene ?(45) Pismo 16- Naa peta rasa ta se s njom dogaalo za vreme od 998.000 g. odnosno pre sadanjih 2000 godina ?(46) Pismo 17 Voda i Zemlja se pojavljuju i nestaju periodiki (47) Pismo 18 Planetarni Duhovi (50) Pismo 19 - Sveteniki bezobrazluk koji je i Boga uinio pred ljudima tako stranim (52) Pismo 20 Londonska grupa, naroito "Unutranji krug" neka odstrane iz svoje penice plevu (55) Pismo 21 - Dajte prednost i sluite jedino Najviem Duhu od koga je svako jedan deo (60) Pismo 22 - Jer oveanstvo je veliko siroe, jedini razbatinjenik na ovoj zemlji, prijatelju moj! (62)

Re Prevodioca (63)
Re moja: Veliko Hvala Prevodiocu! ( Samo sam izvukla tekst za naslove sadraja i napravila ga. Sve ostalo je savreno.) Jedna 2

Pisma Tibetanskih Mudraca

PREDGOVOR

Godine 1880. dva lana Tibetanske Hijerarhije Mahatme K. H. i M. stupili su posredstvom jedne uenice iz Evrope, istraivaice Helene Petrovne Blavatske, u korespondenciju sa istaknutim anglo-indijskim linostima A. P. Sinetom, koji je bio izdava novina "Pionir, tj. glasnika britanske vlade u Indiji, i sa O. A. Hjumom, viim vladinim inovnikom. Ove linosti bile su privuene psihikim sposobnostima gospoe Blavatske, pa su se prikljuili Teozofskom drutvu koje je ona utemeljila, ali su bili razoarani pretenom humanom i bratskom tolerancijom u odnosu Drutva prema svim rasama i religijama. Zeleli su da ih tibetanski uitelji H. P. Blavatske poue o tajnim snagama Prirode i o Zakonima Svemira, tj. o Znanju koje su Uitelji oigledno posedovali. Ponudili su da sve svoje snage stave u slubu teozofskog pokreta, a da tibetanski Uitelji njih pouavaju bez posredovanja H. P. Blavatske. elji se delimino udovoljilo. Dolo je do istorijski jedinstvene korespondencije, koja je trajala oko dve godine. Na osnovu te prepiske Sinet je kasnije objavio nekoliko knjiga. 3

Pisma Tibetanskih Mudraca


Korespondencija je obuhvatala razne oblasti, bavila se religijskim, psiholokim, etikim i prirodnjakim pitanjima, a takode i politikim, jer su tibetanski Uitelji naroito bili zainteresovani za duhovni i politiki razvoj Indije. Dok je A. P. Sinet ostao povezan sa teozofskim pokretom i kasnije u Londonu radio za njega, O. A. Hjum se povukao iz Drutva posle izvesnog vremena. Ali, prepiska sa tibetanskim Uiteljima delovala je na njega bar u jednom smislu: poto je istupio iz dravne slube radio je i reju i delom na buenju indijske politike samosvesti. U znatnoj meri se njemu moe pripisati zasluga to je 1885. godine dolo do stvaranja "Indijskog narodnog kongresa". O. A. Hjum je poloio time temelj za rad koji je u buduim decenijama, jo sa veom energijom, nastavila predsednica Teozofskog drutva Ana Besant i predala ga Gandiju, da ga uspeno dovri. Osim A. P. Sineta i (X A. Hjuma, dobijale su i druge linosti pisma od Mahatmi u kojima se nisu nalazile samo opte pouke nego i saveti i konkretna uputstva. Ko su bili, odnosno ko su tibetanski Uitelji, od kojih potiu pisma i iz kojih se daju u ovoj knjizi kratki izvodi, nije pristupano irokoj javnosti i naunom istraivanju. H. P. Blavatska zvala je Uitelje Majstorima ili Adeptima, a teozofska nauka tumai ovu re budistikim pojmom "Asekha", tj. onaj koji je upuen u mistiki Put, postigavi peti stepen i time preavi prag oveanstva. Cesto se upotrebljava u teozofskim krugovima re "Mahatma", koja je vie opteg znaenja, pa se u Indiji koristi esto za duhovne voe, koji ive u spoljanjem svetu (npr. Mahatma Gandi). Ko eli da sazna neto o teozofskoj hipotezi o Majstorima i o unutranjem vodstvu sveta koji su oni stvorili neka ita "Okultni razvoj oveanstva" od C. Dinarjadasa i "Majstori i put" od C. S. Lidbitera. Ovde se nee o tome govoriti, nego samo prouiti ta se moe zakljuiti o liku Uitelja H. P. Blavatske iz izvetaja svedoka, iz svih okolnosti pod kojima je prepiska obavljana, kao i iz svedoanstava koja se nalaze u pismima. Iz itavog tog dokaznog materijala proizilazi da se ovde radi o biima ije snage daleko nadmauju ljudsko poimanje i da zakoni vremena i prostora igraju malenu ulogu. Iz njihove korespondencije sa A. P. Sinetom i Hjumom vidi se da, iako su esto udaljeni hiljade kilometara od osobe koja pie pismo, esto saznaju za sadraj pisma ve u trenutku pisanja, kao i da mogu itati misli uesnika, bez obzira na daljinu. Neka njihova pisma dola su iz Tibeta normalnom potom, dok se veina njih materi]alizovala na misteriozan nain pred oima primaoca, pri dnevnom svetlu, ili su se nalazila u zatvorenom nepovreenom kovertu unutar drugih pisama, koje su primaoci dobijali od treih osoba. Takoe nam javljaju oevici da su znali da se materijalizuju daleko od uobiajenog mesta boravka svog pravog fizikog tela na krae ili due vreme, u svrhu izvrenja odreenog zadatka i posle toga ponovo to telo da rastvore. Takoe je sigurno da su Uitelji iva ljudska bia, a ne spiritistiki "duhovi". Za to jami ne samo svedoanstvo H. P. Blavatske nego i raznih drugih osoba, npr. indijskog inovnika S. Ramasvamiera koji je napisao iscrpan izvetaj o svom susretu sa jednim Uiteljem na granici Tibeta.

Pisma Tibetanskih Mudraca


U pismima Mahatme K. H. A. P. i Sinetu (originali se sada nalaze u Britanskom muzeju u Londonu, a Trevor Barker ih je izdao pod naslovom "The Mahatma Letters to A. P. Sinett" - E. Humphrevs London), nalazimo izmeu ostalog i sledeu znaajnu primedbu Mahatme o sebi i o svome radu. " Svaki Adept - najvii kao i najnii je Adept samo u asu vrenja svojih okultnih moi. Kadgod su ove snage potrebne, suverena volja otvara vrata do nutranjeg oveka (u Adeptu), koji moe samo pod tim uslovom da prodre i slobodno deluje, ako njegov tamniar, tj. spoljanji ovek bude potpuno ili delimino uinjen nepokretnim i to prema tome kako zahteva odgovarajui sluaj: a) mentalno i fiziki, ili b) samo mentalno, c) fiziki i delimino mentalno, d) uopte ne biva uinjen nepokretnim ve deluje samo akasikim slojem, koji rastavlja spoljanjeg i unutranjeg oveka. Cak i najslabije pokretanje okultnih snaga zahteva dakle napor. To moemo uporediti sa unutranjim prilagoavanjem miia jednog atlete koji se priprema da upotrebi svoju fiziku snagu. Ali, atleta verovatno nee stalno napinjati svoje miie zbog toga to bi trebalo da digne teret; isto tako moemo pretpostaviti da Adept nee drati svoju volju u stanju trajne napetosti unutranjeg oveka u punoj funkciji, ako za tim ne postoji neposredna potreba. im unutranji ovek miruje, Adept je obian ovek, ogranien na svoja ula i na funkciju svog fizikog mozga. Iako navika pootrava intuiciju, ipak je ona ne moe izdignuti iznad granica ula. Ali, unutranji Adept je spreman za svaki alarm. Kada sedim za stolom, ili kad se oblaim, ili itam, ili sam na neki drugi nain zauzet, ne mislim na one sa kojima sam povezan. Tako je nedavno Djival Kul1 naiao u tami na jednu gredu, udario u nju nosom i prokrvario (jer umesto da naini oko sebe zatitni omota, stavio je svoja ula izvan funkcije dok je govorio sa jednim prijateljem). Iz gornjeg treba zakljuiti da je Adept za vreme itavog dnevnog ivota, osim u onim asovima kada u njemu deluje unutranji ovek, obini smrtnik." (pismo XXIV a, str. 180) Sledee reci takoe navode ogranienja fizikog oveka, kojima je Adept potinjen. Uenik Mahatme K. H1. "Ja sam diktirao pismo, u ta neki sumnjaju, dok sam jahao na konju. Diktirao sam to pismo, a jedan mladi Uenik, koji nije jo bio dovoljno iskusan, u ovoj grani psihike hernije morao je pismo da precizira i prepie sa jedva vidljive kopije. Zbog toga je polovina pisma izostavljena a druga polovina vie ili manje od 'umetnika' iskrivljena. 5

Pisma Tibetanskih Mudraca


Kada me je tada upitao, da li elim pismo da pregledam i ispravim nesmotreno sam odgovorio, ja to priznajem: Dobro je moj mladiu, nije tako vano ako si izostavio nekoliko reci. Bio sam jako izmoren od neprekidnog dvodnevnog jahanja i fiziki napola u snu. Osim toga, morao sam se psihiki baviti jednom vrlo vanom stvari i zbog toga je preostao vrlo mali deo moje panje, koji se mogao baviti pismom. Pretpostavljam da je to bilo tako sueno. Kad sam se probudio, video sam da je pismo ve otpremljeno, ali poto sam pretpostavio da pismo nee biti predato javnosti nisam mu vie posvetio ni jedne misli." (pismo XVIII, str. 423) Uprkos njihovoj sposobnosti da itaju misli i prenose ih, izgleda da je Mahatmama u mnogim sluajevima potreban lini susret i razgovor. U navedenom pismu Mahatma K. H. govori o dvodnevnom jahanju, a i na drugom mestu pie sledee: "Kad sam nedavno silazio niz obronke Kuen-Loungorja (zovu ga Karakorum) video sam kako se obruava lavina. Putovao sam lino do naeg Glavara, da mu javim vanu ponudu Mr. Hjuma. Vraao sam se svojoj kui preko Ihadaka." (pismo IV, str. 12) Uitelji izriito napominju da njihove okultne snage nisu "udesne snage", ve vladanje snagama Prirode, koje jo ne poznajemo. Primena tdh snaga zahteva strogu koncentraciju i ekonomiju snage. Tako, na primer, Mahatma K. H. pie o tehnikom postupku kod "percipacije" pisma. "alim to imam tako malo vremena na raspolaganju i to Vam ne mogu tako brzo odgovoriti kako bih to eleo. Naravno, moram da proitam svaku Vau re, inae bih napravio prilini nered. Bilo da delujem svojim fizikim ili duhovnim oima, potrebno mi je za to, po prilici, isto vreme. To isto se odnosi i na moje odgovore. Da li ih 'percipiram', diktiram ili sam piem, uteda vremena je vrlo neznatna. Ja moram najpre odgovor da proem u mislima, a tek tada svaku re i svaku reenicu briljivo da snimim i pre nego to moe biti percipacijom reprodukovana. Isto kao fotograf, koji mora najpre slike ispravno da poreda pred soivo aparata, a tek onda da projektuje na hemijski sloj svoje ploe. Inae, mogu na primer, noge jedne osobe koja sedi da ispadnu velike, bez proporcije, kako se to esto vidi na loim slikama. Isto tako moramo i mi poredati reenice i svako slovo koje hoemo da se materijalizuje na papiru, moramo najpre da vidimo u mislima ono to posle postane itljivo na papiru." 6

Pisma Tibetanskih Mudraca


(pismo VI, str. 22) Iz navedenog dela teksta IV pisma moe se videti da su Mahatme oigledno svrstane u Hijerarhiju, iji lanovi ive (oni vii takoe) u zemaljskim ljudskim telima, jer se govori o "Glavaru", kojeg je K. H. Posetio u fizikom telu. Mada se njihovi domovi nalaze na usamljenim, nepristupanim visoravnima, kako nas je izvestila H. P. Blavatska, oigledno je da su vrili i odreene funkcije u tibetanskoj Hijerarhiji monaha, zbog ega su esto odlazili u samostane. Sledei citat govori o njihovom aktivnom ueu u ceremonijama u hramovima, i u isto vreme ukazuje na njihovu isto ljudsku enju za smirenjem: "Otprilike Za nedelju dana bie nova religijska ceremonija, novi blistavi mehurii od sapuna, da bi se deca time zabavljala - i opet u imati posla danju i nou, ujutro, u podne, i uvee. . . o, konani Mire! O Nirvano, u kojoj je ovek jedno sa ivotom, a ipak ne ivi." (pismo XII, str. 116) Tako nam se nadopunjava slika. U sledeim pismima imamo dokumente o biima koja raspolau monim psihikim snagama i neogranienim znanjem, a ipak nisu isto transcedentalna bia ve potpuno zemaljski ljudi (nehotino se ovde nadovezuje poreenje crkvene definicije dvostruke prirode Isusa Hrista). Oni su se uzdigli iznad oveanstva, ali su ostali s njime nerazdvojeno povezani. U znanju i u moi vladanja snagama Prirode daleko su nadmaili oveanstvo, tako da mogu kao skrivena i vodea snaga da bdiju nad njegovim razvojem. Njihovo istupanje u javnosti krajem prolog veka prilikom osnivanja Teozofskog drutva je redak izuzetan pokuaj da se na taj nain probude vodee linosti oveanstva, da se na taj nain podstaknu na odstupanje od krajnjeg materijalizma i od dogmatsko-religioznih predstava; i jedno i drugo je u ono doba preovladavalo u svetu. Ovaj pokuaj bio je uspean, posmatrano iz dalje perspektive, jer se od onda vienje sveta izmenilo na mnogim podrujima. Ali pojavljivanje Mahatmi na Zapadu se pokazalo preuranjenim. oveanstvo jo nije bilo dovoljno zrelo da prizna njihov rad. Okultne pojave, koje je P. H. Blavatska izazivala, bile su smatrane prevarama, pa je ak i jedan teozofski voa kao pukovnik H. S. Olkot pod pritiskom javnog mnjenja smatrao da ne sme vie javno da svedoi o postojanju Mahatmi. Zato je glavno teite prebacio na humanitarni i filozofski rad Drutva, tako da je Mahatma K. H. god. 1888. u jednom pismu H. P. Blavatskoj izrazio sledee: ".... Drutvo se oslobodilo nae vlasti i naeg uticaja, a mi smo ga pustili da poe svojim putem, jer ne elimo nikoga da zarobljavamo protiv njegove volje. 7

Pisma Tibetanskih Mudraca


On kae da je spasao Drutvo? Spasao je njegovo telo ali je iz straha dozvolio da dua Drutva ponestane. Ono je sada mrtvac bez due, jedna maina koja se do sada jo dobro kree, ali koja e se sigurno raspasti u komade. . . " Kada je posle smrti H. P. Blavatske, vodstvo u Drutvu preuzela njena uenica dr Ana Besant, glasnik Mahatmi ostao je sauvan. Ali od tada Oni ipak nisu vie eleli da se neposredno pojavljuju. U poslednjem pismu od septembra 1900. god. dobila je dr Ana Besant sledee uputstvo: "Govorkanja o Majstorima moraju se nenapadno ali udluno uutkati. Na rad se obavlja u tiini i potrebno je da smo nepoznati, jer stalno obraanje panje na Nas i navoenje Naih imena stvara isprekidanu auru i ometa nam rad." Mada ni danas nisu bolje prilike na fizikoj osnovi za neposredno stupanje u vezu sa tibetanskim Uiteljima, koji su inspirisali H. P. Blavatsku i koji su njenim posredovanjem ponovo svetu otkrili prastaru Mudrost, tj. Teozofiju i dali impuls za duhovno i politiko buenje Indije, ipak poziv koji se nalazi u jednom pismu koje se materijalizovalo za vreme posete H. P. Blavatske i pukovnika Olkota kod Rade od Vadhvana u Kathiavaru 22. juna 1882. usred jedne skeptine grupe ljudi zabavljene diskusijom, je apel na svakog kome je sudbina sklona i omoguuje mu saznanje o ovom zaista postojeem a ne legendarnom "Bratstvu Sv. Grala." "Luda su ona srca koja sumnjaju u nae postojanje, ili u moi koje naa zajednica poseduje od pamtiveka! elim da otvorite svoja srca i primite Blagoslovljenu Istinu i da postignete plodove Arhatstva, ako ne u ovoj onda u jednoj kasnijoj i srenijoj inkarnaciji. Ko je za nas - neka se javi!" Pisma Mahatma koja su sauvana broje vie od hiljadu stranica. Teko je da se napravi izbor za tako malu knjigu kao to je ova. Ovo je, dakle, nepotpuno. Neka podruja (na primer, opsene pouke o ivotu posle smrti) su morala potpuno da se izostave iako nisu manje vana i znaajna od onih podruja koja smo izabrali. Ovim izborom sam hteo da dam to potpuniju sliku o Njihovom stavu prema velikim problemima oveanstva i o uslovima koje moraju ispunjavati oni koji ele da budu dostojni jedne ue veze sa velikim Uiteljima i Pomagaocima. Manje sam bio rukovoen namerom da pokaem nazore Majstora o pojedinim specijalnim podrujima vieg znanja.

Dr Norbert Loper

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 1 Majstori vieg zvanja


Pismo O. A. Hjumu, pisano 1881. hronoloki posmatrano nije prvo pismo u korespondenciji Mahatma sa A. P. Sinetom i sa O. A. Hjumom, ali ono upoznaje itaoca s namerama koje su tibetanski Uitelji eleli da postignu tom prepiskom i nazore Majstora o pojedinim specijalnim podrujima vieg znanja. N. L. Vrlo potovani gospodine! Koristim se prvim slobodnim asovima da odgovorim na Vae pismo od 17. prolog meseca. Javljam Vam rezultat svojih dogovora sa naim Poglavarima u vezi s predlogom iz Vaeg pisma. Ja u pokuati da odgovorim na sva vaa pitanja. Najpre, imam da Vam zahvalim u ime itavog Odeljka naeg bratstva, koje je naroito zainteresovano za dobrobit Indije, za Vau ponudu da pruite pomo, ije je znaenje i iskrenost oigledna. Poto vuemo poreklo iz daleke prolosti kroz razliite faze indijske kulture, mi gajimo duboku i toplu ljubav prema naoj domovini, koja je preivela i preivljava sve vie rastue kosmopolitsko delovanje naih studija o Zakonima Prirode. Prema tome oseam, kao i svaki drugi indijski patriota, najdublju zahvalnost za svaku prijateljsku re izreenu u korist svoje zemlje kao i za svako dobronamerno delo u tome smislu.

Pisma Tibetanskih Mudraca


Svi smo mi uvereni da uzrok ponienja Indije veim delom lei u propadanju prastare Spiritualnosti, i da sve to pomae ponovnom podizanju novog standarda u miljenju i moralu u isto vreme pomae obnovi indijskog naroda. Vi moete dakle zamisliti da bi svaki od nas, sopstvenom voljom, bez pritiska, bio spreman da pomogne organizovanju jednog drutva kao to je ovo o kojem se sada raspravlja, naroito ako bi to drutvo zaista bilo osloboeno sebinih motiva u svrhu oivljavanja prastare Mudrosti i rehabilitacije nae zemlje u oima sveta. . . .Ali ipak ne moemo da radimo onako kako bismo eleli u optim pitanjima, a ni u ovom posebnom. Mi smo spremni, ali nemamo prava da idemo u susret vaim predlozima vie nego do pola puta. Prisiljeni smo da Vam kaemo, da je ideja kojom se mr. Sinet i Vi bavite, delimino neizvodljiva. Ukratko, nemogue je da Ja ili jedan drugi brat, ili ak jedan napredni Neofita, budemo odreeni za vodeeg duha ili poglavara anglo-indijske grane. Mi znamo da bi bilo korisno da Vi i nekoliko Vaih kolega budete redovno pouavani i da Vam se mogu pokazivati okultni fenomeni uz odgovarajue tumaenje i obrazloenje. Mada osim Vae malene grupe niko drugi ne bi bio uveren u istinitost istih, ipak bi bio veliki dobitak ako bi se pridobilo makar nekoliko izvanredno talentovanih engleskih studenata azijske psihologije. Nama je ovo, kao i mnogo drugih stvari, jasno. Zato se ne susteemo da se s njima dopisujemo i da im na druge naine pomaemo. Dalje, ipak odbijamo da primimo bilo koju drugu odgovornost osim ove periodine korespondencije, kao i da vam pruamo pomo prema sluaju, shodno i koliko god bude mogue vidljive dokaze, koji e Vam dati sigurnost u nau prisutnost i nau zainteresovanost. Ali, ne moemo pristati da Vas "vodimo". . . Zapazili smo da Vae ukorenjene navike i tradicije stoje u oprenosti, ako ne sa novim nastojanjima, onda sa nainom ostvarenja koji bismo mi preporuili, u sluaju da se umeamo u ovakvu jednu organizaciju. Pod naim "vodstvom" novi ogranak ne bi mogao da ivi, jer Vi niste takvi ljudi koje bismo mogli u ovom smislu da vodimo. . . Molite nas da Vas pouavamo u pravom Znanju i upuujemo u skriveni Okultni aspekt Prirode. Vi mislite da se to tako lako ini kao to se lako 10

Pisma Tibetanskih Mudraca


za to moli. Izgleda da niste sebi predoili ogromne tekoe koje postoje kod saoptavanja pa bilo to samo i odlomaka naeg znanja, osobama koje su kolovane uobiajenim metodama svojih nauka. Vi ne vidite da to vie imate od jedne, tim ste manje sposobni da instiktivno shvatate drugu, jer ovek moe misliti samo u svojim formiranim putevima, a ako nema hrabrosti da ispuni i stvori sebi nove, mora silom prilika da se kree po starima. Dozvolite da Vam dam nekoliko primera. U saglasnosti sa egzaktnim znanjima Vi ete izjaviti da postoji samo jedna Kosmika Energija i neete videti razliku izmeu one snage koju upotrebljava jedan peak da gura u stranu grm ispreen na putu, i izmeu iste koliine snage koju upotrebljava jedan naunik - eksperimentator, sa ciljem da pokrene klatno. Ali mi je vidimo, jer znamo da izmeu te dve vrste snage lei itava gradacija razlika. Prvi rasipa i beskorisno troi svoju snagu, dok je drugi koncentrie i sakuplja. Shvatite dobro sledee: ja ovde ne mislim na relativnu korist istih, kako bi neko mogao da misli, ve samo na injenicu da se u prvom sluaju izbacuje samo jedna gruba snaga bez preoblikovanja u viu potencijalnu formu duhovne dinamike, dok se u drugom sluaju to zbiva. Misao koju bih Vam eleo da objasnim sastoji se u tome da najvii misaoni rad u jednom mozgu, koji se bavi prouavanjem razvija u sebi jedan oblik sublimovane produhovljene energije, koja moe u kosmikom zbivanju da izazove neogranieni uinak, dok mozak koji samo automatski radi taloi u sebi jedino odreenu koliinu grube snage koja ne donosi korist ni njemu ni oveanstvu. Coveji mozak je neiscrpni proizvoa najprofinjenijih oblika Kosmike Snage iz niske grube snage Prirode. Savreni Adept napravio je od sebe centar iz kog zrae snage koje e kroz eone buduih vekova izazivati odgovarajue uinke. To je klju tajne njegove sposobnosti, da projektuje i materijalizuje u vidljivi svet oblike koje je njegova predoena snaga izgradila iz neutralne kosmike materije nevidljivog sveta. Adept ne stvara nita novo, on samo upotrebljava i obrauje tvar koju je Priroda oko njega sakupila, tvar koja je vekovima prolazila kroz sve oblike. On treba samo da odabere onu tvar koja mu je potrebna i da je ponovo pozove u objektivnu egzistenciju. Ne bi li to zvualo Vaim 11

Pisma Tibetanskih Mudraca


"uenim" biolozima kao san jednog luaka? Dozvolite da Vam jo jasnije naznaim razliku u postupku fizike nauke (koju iz utivosti zovu egzaktnom) i metafizike. Ovu poslednju, kako znate, mr. Tindal (John Tindall, irski fiziar, 1820-1893) svrstava u red pronalazaka iz podruja poezije, zbog toga se ne mogu dokazati pred forumom meanih slualaca. Realistika, pak, nauka takozvanih injenica jako je prozaina i za nas, sirote nepoznate filantrope. Ni jedna injenica bilo koje od ovih nauka ne predstavlja ni najmanji interes, osim ako krije u sebi mogunost moralnih uinaka, pa u odgovarajuoj meri koristi oveanstvu. Smem li da pitam, imaju li zakoni Faradeja, Tindala, a i drugih, neto zajednikog sa filantropijom u njihovim apstraktnim odnosima prema oveanstvu, kao celini? Koliko se brinu za oveanstvo, tog izolovanog atoma ove velike skladne celine, pa iako mu katkada daju praktinu korist? Kosmika Energija je neto to veno deluje, materija je neunitiva, to su naune injenice; pa ipak, ni ove injenice, eksperimentalno dokazane, nisu naunike pribliile shvatanju da Priroda svesno eli da tvar bude neunitiva u organskom, a ne u neorganskom obliku, i da ona polako ali neprestano radi na ostvarivanju ovog cilja, tj. na razvoju svesnog ivota iz lenje tvani. To je uzrok neznanju naunika o irenju i stezanju Kosmike Snage u svojim metafizikim aspektima. To je uzrok njihovih razliitih gledita na Darvinove teorije i njihovog neznanja u pogledu stepena u izraaju ivota koji se nalazi u razliitim elementima. Iz toga sledi njihovo prezrivo odbijanje svakog fenomena koji se zbiva izvan okvira od njihovih postavljenih uslova, kao i same pomisli na postojanje carstva poluinteligentnih ako ne i inteligentnih Snaga, koje deluju u skrivenom zapeku Prirode. Da Vam dam jedan drugi praktini primer: mi vidimo veliku razliku u kvalitetu dve jednake koliine snage koje upotrebljavaju dva oveka, od kojih npr. jedan ide na svoj mirni svakidanji posao, a drugi ide u milicijsku stanicu da prijavi svog blinjeg, a naunici je ne zapaaju. Mi vidimo razliku izmeu energije pomou koje se kree vetar i one energije koja se upotrebljava za pokretanje jednog toka. A zato? Jer svaka misao oveka, im je nastala prelazi u unutranje svetove da postaje jedno delujue bie, povezujui se sa elementalom, sa jednim od poluinteligentnih bia Prirode. Ona ivi dalje, kao aktivna

12

Pisma Tibetanskih Mudraca


Inteligencija, tj. razumom stvoreno bie, a zavisno od intenziteta misaone snage koja je u nju stavljena. Tako, npr., dobra misao biva ovekoveena kao jedna dobrotvorna aktivna snaga, a zla misao kao zlonamerni demon. Na taj nain ovek stalno prebiva na svome putovanju kroz svemirski Prostor, u svetu koji je sam stvorio, ispunjuje ga tvorevinama svoje fantazije, svojim impulsima i strastima. On ovako stvara jednu struju koja deluje na svako osetljivo, ivcima snabdeveno telo, koje dolazi s njom u dodir, i to u meri koja odgovara njenom dinamikom intenzitetu. Budista je zove "skandha", a Indijanac "karmom". Adept svesno zatvara ove pojave, a drugi ih nesvesno odbacuju. Adept mora boraviti u samoi, manje ili vie unutar svoje due, ako eli biti efikasan i ako hoe da sauva svoju snagu. Egzaktna nauka jo manje shvata injenicu da zaposleni mrav, marljiva pela i ptica koja gradi svoje gnezdo, da svi oni na svoj skroman nain sakupljaju isto toliko Kosmike Snage, kao to to ini jedan Hajdn, jedan Platon ili ovek koji ore svoje polje. Ali, lovac koji ubija divlja iz radosti ili sebinosti, ili jedan pozitivist koji upotrebljava svoj intelekt da dokae da je plus puta plus minus, oni gube i rasipaju svoju energiju i to nita manje od tigra koji skae na svoju rtvu. Svi oni pljakaju Prirodu, umesto da je obogate i svi e biti, prema stepenu svoje inteligencije, pozvani na odgovornost. Ekzaktna eksperimentalna nauka nema nita zajednikog sa moralnou, sa filantropijom, pa zato ne moe oekivati nau pomo sve dok se ne povee sa metafizikom. Poto je ista samo hladna klasifikacija injenica izvan oveka, koje postoje pre njega, njena korist za nas zavrava na spoljnoj ivici tih injenica, jer ona ne mari za to kakvi su uinci za oveanstvo iz onog materijala koji je sakupila svojom metodom. Zato naa sfera lei sasvim izvan njene. .. Toplota je za nju samo jedan oblik kretanja, a kretanje stvara toplotu, ali zato je mehaniko kretanje jednog toka koji se okree, metafiziki od vee vrednosti nego toplota u koju se kretanje pretvara, to jo nauka nije otkrila. .. Filozofsko i transcedentalna (i zbog toga smatrano da je apsurdno) shvatanje srednjevekovnih Teozofa, da e konani napredak ovejeg 13

Pisma Tibetanskih Mudraca


rada.. . nai svoj vrhunac ugledanjem na svetlosnu energiju, u njenom svojstvu neposredne kinetike snage, pa da e se iz toga razviti znanje o proizvoenju hrane iz neorganskih materija, naunicima nije jasno. Kad bi Sunce, taj veliki hranitelj naeg Planetarnog sistema, eksperimentalnim putem raalo, tj. leglo pilie iz ljunka, tada bi naunici primili to kao naunu injenicu i ne bi se alili da nema vie kokoki da hrane gladne. Ako bi jedan aberon4 kad vlada glad, prekoraio Himalaje i umnoio vree sa pirinem da nahrani stradajui narod, ta bi se desilo? Njihova inovnici i poreski slubenici verovatno bi ga zatvorili da mu izmame priznanje koji je hambar orobio. To je egzaktna nauka, sa svojim realistikim svetom. .. .Od svih Vaih pitanja najpre emo diskutovati o onom pitanju, ako to dozvolite, koje se odnosa na nesposobnost "naeg 'Bratstva da ostavi ikakve znakove u istoriji oveanstva". Braa bi morala (tako Vi mislite) da budu sposobna da zbog svoje neobine premoi "sakupe u svojim kolama znatan broj prosvetljenih duhova svake rase". Odakle Vi znate, da nisu takve znakove ostavili? Zar su poznati njihovi napori, uspesi i neuspesi? Imate li optueniku klupu da ih stavljate pred sud? Odakle bi va svet mogao da dobije dokaze o delima onih mueva, koji su izbegavali svako pribliavanje ljudi i marljivo su zatvarali sva vrata, kroz koja bi ih mogla uhoditi radoznalost istih? Glavni razlog njihovog uspeha bila je injenica da nisu mogli biti nadzirani, a ni ometani. Mi sami znamo ta smo uinili; izvan naeg kruga, ljudi su mogli da zapaaju samo uinke, a uzrok istih bio im je nepoznat. Da bi mogli ove uinke da protumae, ljudi su pronalazili tokom vekova teorije o delujuim bogovima ili o povoljnim ili nepovoljnim uticajima Planeta. Nikada nije bilo doba, bilo to za vreme ili pre takozvanog istorijskog razdoblja, u kojem nai prethodnici ne bi upriliili dogaaje i "pravili istoriju". Ali istoriari su kasnije, bez izuzetka, iskrivili sve injenice da bi iste prilagodili predrasudama svoga doba. Da li ste sasvim sigurni da vidljivi junaci, koji su se pojavljivali u redosledu drama istorije, nisu bili nae marionete? Mi nismo nikada tvrdili da moemo protiv opte struje Kosmikih odnosa u svetu da vodimo narod u susret ovakvoj ili onakvoj kritinoj odluci. Ciklusi moraju tei svojim tokovima. U mentalnom i moralnom 14

Pisma Tibetanskih Mudraca


pogledu, takoe posle perioda Svetla slede periodi tame. Vei i manji Yuga (vremenski ciklusi u kojima tee kosmiko zbivanje prema staroindijskoj Tajnoj Nauci) moraju se odvijati prema odreenom redu. A mi, koji smo roeni u toj monoj struji, moemo samo njene pojedine podele da izmenimo i vodimo. Kad bismo posedovali mo imaginarnog linog Boga, i kad bi nepromenljivi Univerzalni Zakoni bili samo jedna igraka, svakako da bismo mogli da stvaramo takve prilike, koje bi ovu zemlju pretvorile u jednu Arkadu za uzviene due. Ali poto imamo posla sa nepromenjivim Zakonom iji smo stvorovi i mi, moramo biti zadovoljni sa onim to smo mogli da uinimo. Bilo je perioda kada je jedan "znatan broj prosvetljenih duhova" primio pouke u naim kolama. Takva vremena bila su u Indiji, Persiji, Egiptu, Grkoj i u Rimu. Ali, kako sam ve pomenuo u jednom pismu mr. Sinetu, svaki Adept je plod svog veka i srazmerno se malo njih pojavljuje u jednom veku. Zemlja nije samo bojno polje fizikih nego i moralnih snaga, a estina ivotinjskih strasti sklona je pod jakim podsticajem grubih energija niih grupa eterikih snaga, da ugui svaku duhovnost. A ta se drugo moe oekivati od ljudi, koji su u tako bliskom srodstvu sa niim carstvom Prirode iz kojeg su se razvili? Ispravna je pretpostavka da je broj naih na putu da se smanji. Razlog za to nalazi se, kako sam ve napomenuo, u injenici da pripadamo ljudskim rasama i potpadamo ciklinim impulsima istiih, te nemamo moi da iste promenimo. Zar moete vratiti Gang ili Bramaputru u njihove izvore? Moete li zaustaviti njihove nabujale vode, da ne izau iz korita? Ne, ali moete struju delimino da usmerite u kanale da upotrebite njene hidrauline snage za dobro oveanstva. Tako ni mi ne moemo da zaustavimo kretanje sveta u odreenom pravcu, ali moemo jedan deo njegove energije da sprovedemo u korisne kanale. Ako smatrate da smo mi polubogovi, moje vas tumaenje nee zadovoljiti, ali ako nas budete smatrali jednostavnim ljudima, moda malo mudrijim zbog naroitog znanja, tada bi ovo tumaenje moralo da razorua Vau primedbu. "ta mogu ja i moje kolege da postignemo putem ovih okultnih znanja?" Tako vi pitate. Kad domai ljudi vide da se Englezi, ak i

15

Pisma Tibetanskih Mudraca


visoki vladini inovnici zanimaju za drevno Znanje i filozofiju Inddje, oni e se takoe posvetiti prouavanju istih. Kad im bude jasno, da stare "bogolike" pojave nisu bila uda ve uinci izazvani naunim putem, nastae praznoverje. Tako e najve e zlo, koje sada potiskuje i usporuje preporod indijske kulture, nestati. Sadanja nastojanja imaju za cilj da odgajaju materijaliste i da istrebe duhovnost. Uz ispravno razumevanje pouka i spisa Otaca obrazovanje bi se pretvorilo u blagoslov, mada je isti danas katkada prokletstvo. Neuki kao i obrazovani domai ljudi smatraju danas da su Englezi, zbog njihove hrianske vere i moderne nauke, previe puni predrasuda da bi sebi zadali toliko truda da shvate njih i njihovo predanje. Oni se uzajamno mrze i nemaju poverenja jedan u drugoga. Promena stava prema staroj filozofiji podstakla bi domae prineve i bogate ljude da subvencioniu redovne kole za kolovanje tzv. Pundita5. Tako bi ugledali dnevno svetio oni manuskripti, koji su do sada bili sakriveni i nepristupani za Evropejce, pa bi tako pruili klju za mnoge stvari koje vekovima nisu dostupne javnosti. Skeptini orijentalisti nisu se trudili da ih razumeju, a hrianski misionari nisu se zbog toga brinuli. Pod podstrekom Anglo-indijskog teozofskog drutva moe se oekivati novo zlatno doba sanskritske literature. . . Isti uzroci koji ine miljenje Indijaca materijalistikim jednako deluju na itavo zapadnjako miljenje. Obrazovanje stavlja na presto skepticizam, a zarobljava duhovnost. Moete uiniti beskrajno mnogo dobrog, ako pomognete da se narodima na Zapadu da siguran temelj, na kojem bi mogli ponovo da izgrade svoju izgubljenu veru. Njima su potrebni dokazi koje moe da da samo azijska psihologija. Prolo je vreme slepe vere, a nastupajue vreme istraivanja, ali istraivanja koje samo demaskira zablude bez otkrivanja na emu bi dua mogla da gradi, proizvee samo oluju predstava. No, oluja predstava ne moe nita dati jer odraava samo besnilo unitavanja. ovek ne moe biti zadovoljan istom energijom. Agnosticizam je samo privremeno uporite. Sada je doao as da se preuzme vodstvo ponovo nadolazeeg Impulsa, koji e se uskoro pojaviti. Ako Impuls ne bi doveo do Izvorne filozofije Indogermana, koja utauje duu, izazvao bi ili ekstremni ateizam ili ekstremnu vlast svetenstva. 16

Pisma Tibetanskih Mudraca


Ko posmatra ono to se danas dogaa, s jedne strane kod katolika koji neprestano izlau uda kao beli mravi svoje mlade, s druge strane kod slobodoumnih mislilaca koji ljude masovno obraaju na agnosticizam, taj e zapaziti smernicu ovog zbivanja. Na se vek zanosi udima. Katolici hrle udima koje spiritisti upotrebljavaju kao dokaze protiv dogmatikih tvrdnji o venom prokletstvu i o pokajanju, da bi ih upotrebili kao dokaze za svoje verovanje u uda. Skeptiari ismevaju oba pravca. Svi su slepi, a nikoga nema da dh vodi. Vi i Vae kolege mogli biste da pomognete i da pribavite gradivo za potrebnu Univerzalnu religijsku filozofiju, tj. za jednu filozofiju koja se osniva na Religiji i koja je nesavladiva za napade nauke zato to predstavlja savrenstvo apsolutnog znanja, te je istovremeno Religija koja je dostojna tog naziva, jer povezuje fizikog oveka sa psihikim i oba sa svime to postoji ispod i iznad njega. Nije li to vredno rtve? Ako se posle zrelog razmiljanja odluite da stupite na ovaj ivotni Put oglasite javnosti da Vae Drutvo nije klub za trgovinu udima, niti da je sebi postavilo za zadatke ispitivanje udesnih pojava. Njegov je glavni zadatak da iskoreni sadanje praznoverje i skepticizam, da donese dokaze iz prastarog Izvora, da ovek moe svoju buduu sudbinu sam da oblikuje i da moe da dobije izvesnu sigurnost o kontinuitetu svoga ivota, ako to samo hoe. Zadatak je i da pokae da su sve udesne pojave objave prirodnih Zakona. Dunost svakog inteligentnog bia je da ih upozna. K. H.

17

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 2 Cilj koji slede Adepti


Ovo pismo, koje je pisano Sinetu, jo nam bolje i otrije predoava cilj koji slede Adepti. Poto su A. P. Sinet i O. A. Hjum stalno iznosili prigovore protiv humanitarnih ciljeva Teozofskog drutva pa su eleli da rade na isto naunookultnoj bazi, Mahatma K. H. poao je krajem 1891. godine do svog duhovnog Poglavara na ovom podruju rada i izvestio ga o nameri A. O. Hjuma i A. P. Sineta. U sledeem pismu Sinet obelodanjuje rezultat te posete. N. L. Kratak prikaz ohanovog6 miljenja o Teozofskom drutvu, prema njegovim sopstvenim recima koje je izrazio jue uveer u mom prisustvu. Moj odgovor na vae pismo sledi. K. H. Nauka koju mi irimo je jedina istinita i zbog toga e, uz podrku dokaznog materijala koji spremamo, konano trijumiovati, kao i svaka druga istina. Ipak je neophodno da se ona daje svetu samo korak po korak i da se njene teorije, koje su za Upuene neoborive injenice, podupiru zakljucima iz dokaznog materijala koji nam prua moderna nauka. Pukovnik H. S. Olkot, koji izgleda da radi samo na ponovnom oivljavanju Budizma, moe se smatrati ozbiljnim radnikom, na pravom putu Teozofije, isto kao i onaj kome je glavni cilj ispunjenje svoje vrue elje za okultizmom. Jer, Budizam oien od praznovernih

18

Pisma Tibetanskih Mudraca


primesa jeste vena Istina i ko se za njega zalae, bori se za Teozofiju, tj. za Boansku Mudrost koja je jednoznana sa Istinom. Mi moramo tititi Znanje koje je sadrano u Teozofiji, da bi naa nauka mogla da vri praktini uticaj na tzv. moralni kodeks i na opte predstave ljudi o Istini, istoti, samopregoru, samilosti itd. Pravi Teozof je onaj ovek koji portvovano pronalazi sredstva pomou kojih moe svoga blinjega da uputi na pravi Put i da mu uini da se to veem broju njegovih saputnika time pomogne, a ne onaj ovek koji eli da postigne Nirvanu samo za sebe,7 jer bi to znailo jedan profinjeni i preobraeni egoizam. Izgleda da se intelektualni slojevi oveanstva sve vie dele u dve grupe. Jedna grupa sprema sebi, i ne znajui, dugotrajna razdoblja povremene neegzistencije ili besvesnog stanja, kao rezultat jedne odreene namere svoje inteligencije i ograniavanja iste u uske ograde bigoterije i praznoverja. Ovo zbivanje bezuslovno vodi do izoblienja misaonog principa u oveku. Druga grupa neogranieno poputa svojim ivotinjskim sklonostima, sa izriitom namerom da se u sluaju neuspeha bez razmiljanja preda propasti, tj. jednom stanju ponienja, posle raspadanja tela, koje e trajati hiljadama godina. Ovi intelektualni slojevi koji vre ovakve vrste privlaenja na neupuene mase naroda, a smatra se da su primer koji treba slediti, zapravo vuku mase nanie i u moralnom pogledu deluju tetno, a treba da ih tite i vode. Izmeu poniavajueg praznoverja i jo vie poniavajueg materijalizma, nerado viana bela golubica Istine jedva moe da nae neko mesto na koje bi mogla da postavi svoju nogu. Dolo je vreme da teozofija doe u javnost; verovatnije je da e sinovi Teozofa takoe biti Teozofi. Nego da se postati neto drugo. Ni jedan vesnik Istine, ni jedan prorok nije postigao potpun uspeh za vreme svog zemaljskog ivota, ak ni sam Buda. Teozofsko drutvo izabrano je da bude temelj buduih religija oveanstva. Za dostizanje navedenog cilja potrebno je jedno jae, mudrije i, pre svega, sveobuhvatnije meanje vieg sa niim, alfe i omege ovejeg drutva. Bela rasa mora prva da prui bratsku ruku narodima tamne puti. Ona mora sirotog prezrenog Crnca nazvati bratom. Ova perspektiva moda nee biti mnogima ugodna, ali ko se protiv ovog naela buni, nije pravi Teozof.

19

Pisma Tibetanskih Mudraca


S obzirom na slobodu misli koja se neprestano razvija, kao i s obzirom na napredovanje slobode (Elifas Levi bi to nazvao opsenim gospodstvom Sotone), na koji bi se drugi nain mogao spreiti borbeni instinkt oveka da vri dosad neuinjene okrutnosti i nepravednosti, ako ne ublaujuim delovanjem sveopteg bratstva i primenom ezoterijske nauke Bude? Svako zna da potpuno odstupanje od autoriteta jedne sveproimajue Snage ili Zakonitosti, koju svetenstvo naziva Bogom, a filozofi raznih vekova zvahu Budom, Boanskom Mudrou i prosvetljenjem odnosno Teozofijom, znai istovremeno naputanje svih ljudskih zakona. Kada budu osloboene od tereta dogmatskog tumaenja, linih naziva, personifikovanih predstava i plaenog svetenstva, temeljne nauke svih Religija pokazae se kao jedna jedinstvena celina u svom ezoterijskom znaenju. Oziris, Krina Buda i Hrist pokazae se kao razliita imena za jedan isti kraljevski Put do konanog blaenstva, tj. do Nirvane. Mistiko hrianstvo ui kako se postie osloboenje due pomou naeg sopstvenog sedmog Principa, tj. pomou Para-Atme (Augeoide); neki ga zovu Hristom, a neki Budom. Osloboenje due je jednoznano sa obnovom ili preporodom u Duhu, i sa Nirvanom u budizmu. Mi svi moramo da se oslobodimo naeg sopstvenog Ega, tj. naeg prirodnog, prividnog Ja, da bismo spoznali nae pravo Ja u Boanskom ivotu. Ali, ako ne elimo da budemo sebini, moramo nastojati da i drugim ljudima otvorimo oi za Istinu, da bi i oni mogli spoznati stvarnost ovog transcendentalnog Sebe, Budu, Hrista ili Boga, o kojem govore svi propovednici. (U pismima Mahatme K. H. nalazi se sledea psiho-fizioloka deoba oveka: 1. Fiziko telo; 2. Vitalni Princip, tj. Prana ili Jiva, jeste jedna neunitiva snaga. Cim ista napusti grupe atoma, smesta biva privuena od drugih grupa; 3. Astralno telo, tj. Liinga arira ili eteriki dvojnik fizikog tela. U kasnijoj teozofskoj literaturi poznat pod imenom Eteriko telo; 4. ivotinjska dua - telo pouda ili Kama Rupa, u kasnijoj literaturi poznato kao Astralno telo; 5. oveja dua ili zemaljski Ego, tj. Manas ili zemaljska inteligencija u oveku; 6. Duhovna dua ili Vii Ego, tj. Budi ili sredite svesti savrenog 20

Pisma Tibetanskih Mudraca


oveka; 7. Duh ili Atma, tj. zrak Apsolutnog koji nije stvoren, te je veni.
Uporedi C. Jinarajadasa "The Early Teackings of the Masters", str. 4/5.)

To je razlog zato je ezoterijski budizam najsigurniji put do Ezoterijske Istine. U dananjem svetu, bilo to u njegovom hrianskom, muhamedanskom ili paganskom delu, ljudi se ne obaziru na pravednost, a ast i milosre su nestali. Kakav stav da zauzmemo prema ostalom oveanstvu, kad vidimo da su glavni ciljevi Teozofskog drutva pogreno tumaeni, ak i od onih koji su najpripravniji da nam lino slue? Kako da se borimo protiv onog prokletstva zvanog "borbom za opstanak" koja je pravi i najstraniji uzrok veine nesrea, briga i zloina. Zato je ova borba postala skoro ve univerzalni zakon? Mi odgovaramo: zato to ni jedna religija osim budizma nije do sada u praksi uila prezir prema zemaljskom ivotu, dok su sve religije osim ve spomenute, irile svojom naukom o paklu i venom prokletstvu najvei strah od smrti. Zbog toga ova borba najjae besni u hrianskim zemljama, a najintenzivnije u Evropi i Americi. Ona je neto slabija u paganskim zemljama, a skoro je nepoznata meu budistima.....Uite ljude da je ivot na ovoj zemlji, pa bio on najsretniji, samo jedan teret i varka, te da je naa sopstvena Karma koja stvara uzroke novih posledica, na sudija i spasitelj u buduim ivotima. Tada e velika borba za opstanak brzo izgubiti svu estinu. U budistikim zemljama nema zatvora a zloini su skoro nepoznati. Ideja o osobnom Bogu, ijoj je vlasti bio preputen svet, a naroito hrianstvo tokom dve hiljade godina, pokazala se, sa svim na njoj osnovanim politikim i socijalnim sistemima, kao greka. Ako teozofi kau:

21

Pisma Tibetanskih Mudraca


"Mi nemamo s tim posla, nii slojevi i nie rase (npr. Indijci, prema shvatanju Engleza) nita se nas ne tiu, oni se moraju sami brinuti za svoje poslove i obavljati ih kako najbolje znaju" - gde je tu priznavanje dobrote, odanosti, prijaznosti i reforme itd? Zar su ta pravila samo varka i poruga? A ako je to tako, da li je onda va put pravi? Zar da nekolicinu Evropejaca, koji se tove na bogatstvu ove zemlje, uimo kako stoji stvar sa zvoncem, stvaranjem predmeta, nevidljivim telefonom i stvaranjem astralnog tela, a bezbroj miliona ljudi, prezrenih, ponienih, potlaenih, koji ive u neznanju da pustimo da se sami brinu za sebe i za svoju budunost? Nikada! Radije neka propadne Teozofsko drutvo zajedno sa svoja dva nesretna osnivaa, nego da mi dozvolimo da se Drutvo razvije u akademiju magikog umea ili u uionicu okultizma. udna je to predstava, moja brao, koja zamilja da bismo mi, koji smo ponizni sledbenici onog utelotvorenog Duha apsolutne samoportvovanosti i ljubavi prema oveanstvu, Boanske Dobrote i svih ostalih najviih vrlina koje su dostine na ovom svetu nevolja, najveeg od svih ljudi, Gautame Bude, mogli dozvoliti da se Teozofsko drutvo pretvori u otelotvorenje sebinosti, tj. u mesto izbavljenja za nekolicinu, koji misle samo na sebe a zaboravljaju na veinu. Evropejci su do sada imali vrlo malo uvida u Tibet i u tibetansku mistiku Hijerarhiju "savrenih Lama". Od ono malo uvida, to su dobili, najispravnije je opisano sledee: "Otelotvorenje Radisatve, Padma Pani ili Avalokitevare, Tsong-ka-pe i Amitabe odriu se nakon smrti Buda-stepena, tj. summum bonuma (najvie sree), blaenstva i line sree, da bi se uvek iznova raali za dobro oveanstva" (Rais Dejvids). To znai da su uvek iznova izloeni bedi, zatvorenitvu u mesu i svim ostalim brigama ivota, samo da bi takvom samoportvovanou koja traje bezbroj vekova, sluili kao posrednici jednoj aci ljudi izabranih iz jedne od mnogih ljudskih rasa i da bi njima osigurali osloboenje i blaenstvo! A od nas, poniznih uenika ovih savrenih Lama, oekuje se da bismo dozvolili Teozofskom drutvu da napusti svoj plemeniti cilj ostvarenja Bratstva oveanstva i da se pretvori u jednu obinu kolu psihologije!

22

Pisma Tibetanskih Mudraca


Ne, nikada, draga brao! Vi ste ve isuvie dugo" radili pod ovim nesporazumom. Dajte da se sporazumemo. Ko se ne osea sposobnim da shvati ovu veliku ideju u tolikoj meri da moe za nju da radi ne mora primiti na sebe zadatak koji mu se ini pretekim. Ali, sigurno nee da se nae ni jedan Teozof u Drutvu koji ne bi bio sposoban da pomae na takav nain da ispravlja pogreno miljenje o toj stvari kod onih ljudi koji stoje izvan Drutva, ako ve ne moe da te ideje sam zavetava. Nae itavo prolo i sadanje znanje ne bi bilo dovoljno da nagradi onog plemenitog i nesebinog oveka, koji bi radio na tom visokom zadatku u Indiji. Ja sam ovde obrazloio naa shvatanja i nastojanja i imam samo jo nekoliko reci da pridodam. Religija i filozofija moraju pruati reenje za svaki problem, ako su istinite. Svet se nalazi u veoma loem moralnom stanju, a to je neosporni dokaz, da nijedna od svetskih religija i filozofija nije posedovala Istinu i to kod civilizovanih rasa manje nego kod ostalih. One ne mogu dati ispravno logino tumaenje velikih dualnih Principa i to pravde i nepravde, zla i dobra, slobode i samovolje, egoizma i nesebinosti, isto kao to to nisu mogle uiniti pre 1881. godine. Isto su tako daleko od reenja ovih problema, kao to su bile nekada, ali, negde se mora nalaziti takvo reenje, koje postoji. Ako se naa nauka pokae sposobnom da da reenje, tada e svet uskoro biti pripravan da prizna sledee: ovo mora biti prava filozofija, prava Religija, pravo Svetio, koje daje Istinu, nita drugo osim Istine!

23

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 3 Korespodencija sa Uiteljem

Kad je A. P. Sinet zapoeo korespondenciju sa svojim tibetanskim Uiteljima, nije imao pojma o njenoj pravoj biti i cilju. To smo ve ukratko pomenuli. On je eleo eksperiimentalno-naune dokaze o nadljudskim snagama koje Mahatma poseduje i eleo je da ih saopti svetu. Tako je, u svom prvom pismu, predloio Mahatmi K. H. da on, u njegovom prisustvu i u prisustvu njegovih prijatelja, u Simli materijalizuje jedan broj Londonskih novina "Tajms", i to istog dana kada izlaze. Sinet je smatrao da bi to bio za svakoga neosporivi dokaz da se okultnim snagama mogu postii fiziki rezultati. Sledee pismo je odgovor na njegov predlog. N. L.

Ba zato to bi ovaj eksperiment sa londonskim novinama zatvorio usta skeptiarima, on je neprikladan. Ako to posmatrate sa bilo koje strane videete da je svet jo u prvom stadijumu osloboenja iz ropstva i zbog toga jo nije pripremljen za ovo. Mi radimo sa prirodnim a ne sa natprirodnim sredstvima i snagama, ali poto nauka na svome sadanjem stepenu razvitka ne bi bila sposobna da rastumai naa uda, a neupuene mase bi i dalje gledale na ove pojave kao na uda, bili bi baeni iz ravnotee oni ljudi koji bi prisustvovali takvim pojavama. Rezultat bi bio vredan aljenja kako za Vas, od kojeg je ova ideja izala tako i za enu koja je tako predana naoj stvari (H. P. Blavatska) ako bi bila tako luda da stupi kroz iroko otvorena vrata, koja vode do nesigurne slave. Ova vrata, koja su otvorena tako prijaznom rukom kao to je vaa, skoro bi se pokazalo kao smrtonosna zamka. ta bi mogle oekivati one osobe, koje bi svetu dale neto novo, ta bi kad bi svet u to poverovao, zbog svog neznanja pripisao onim tamnim snagama u koje dve treine oveanstva jo uvek veruje i boje se istih.8 Uspeh do kog bi se dolo kako Vi predlaete, moe se prosuditi samo na osnovu temeljnog poznavanja ljudi i njihove okoline. Isti zavisi iskljuivo od njihovog moralnog i socijalnog stanja, od njihovog odnosa prema najdubljim i najskrivenijim pitanjima koja 24

Pisma Tibetanskih Mudraca


pobuuju ljudski duh, i od njihovog odnosa prema Boanskim snagama u oveku i Prirodi. Koliko bi se samo Vaih najboljih prijatelja interesovalo vie nego povrno za ove teko razumljive probleme? Moete ih "nabrojati na prstima svoje desne ruke! Vaa se rasa ponosi da je oslobodila Genija u ovom veku, koji je bio tako dugo zatvoren u uskoj posudi dogmatizma i intoleranaije, Genija znanja, mudrosti i slobode misli. Oni kau da predrasude neznanja i religiozna bigoterija nikada nee vie vladati svetom, kao u one stare dane. Kratko reeno, da je javno miljenje uvek potpuno slobodno i pripravno da primi svaku dokazanu istinu. Ali da li je zaista tako, moj cenjeni prijatelju? to se tie ljudske prirode uopte, sada je ona ista kao pre milion godina. Vladaju predrasude koje se temelje na sebinosti i pomanjkanju pripravnosti da se napusti stari red stvari u prilog novih oblika ivota i novog miljenja. Okultno uenje, meutim, zahteva naputanje svega ovog i jo vie. Ponos i tvrdoglavi otpor prema Istini, ukoliko ista obara stare nazore to su karakteristike vaeg doba. Kakav bi dakle bio rezultat ak i najudnijih fenomena, u sluaju da bismo pristali na njihovo izvrenje? Ma kako bili uspeni, opasnost bi se poveavala u istoj razmeni u kojoj bi rastao uspeh. I uskoro ne bi preostalo drugo osim neprestanog napretka u stalnom "kreendu", ili smrt od vlastitog oruja u toj beskrajnoj borbi sa neznanjem i predrasudama. Pomenuli ste da se ni od koga ne moe oekivati da veruje u neto to nije svojim oima video. No da li bi itav ivot jednog oveka bio dovoljan, da zadovolji itav svet skeptiara? Bilo bi lako u Simli poveati broj onih ljudi koji veruju na stotine i hiljade, ali ta s onim milionima ljudi koji ne bi prisustvovali ovom zbivanju? Neznalice, nesposobni da shvate nevidljive zaetnike, mogli bi jednog dana da iskale svoj bes na vidljive posrednike. Vii obrazovani slojevi i nadalje ne bi verovali i rastrgli bi Vas u komade. Vi ste se prikljuili onim ljudima koji nas kore zbog nae velike povuenosti i utljivosti. Ali mi poznajemo ljudsku narav usled iskustva 25

Pisma Tibetanskih Mudraca


mnogih vekova. Mi znamo da, sve dok nauka ne proui sve lekcije i dok jo postoji makar samo i senica religioznog dogmatizma u srcima masa, predrasude sveta moraju da se savladavaju korak po korak, a ne jednim udarcem. Kao to je sivi stari vek imao vie od jednog Sokrata tako e tama budunosti roditi vie od jednog muenika. Nauka, koja se smatra slobodnom, prezirno se okrenula od nazora Kopernika, koji je obnovio teorije Aristarha Samiusa, koji je tvrdio da se Zemlja vrti u krugovima oko svoga sredita, jo mnogo godina pre nego to je Crkva pokuala da smakne Galileja kao rtvu Biblije. Najsposobniji matematiar na dvoru Eduarda VI, Robert Rikord, bio je od svojih vlastitih kolega ismejan, jer su smatrali da su njegova otkria prazne fantazije i bacili su ga u tamnicu, gde je umro od gladi. Vi ete misliti da su to stare prie. Ali hronika naeg modernog vremena ne razlikuje se mnogo od onih koje joj prethode. Potrebno je samo da se setimo nedavnih progonstava sedija u Engleskoj ili spaljivanja navodnih vetica d arobnjaka u Junoj Americi, u Rusiji i na granici panije, pa da znamo da se spas pravih zastupnika okultnog uenja nalazi u skepticizmu javnosti. arlatani i arobnjaci su prirodni zatitni oklopi Adepata. Sveopta sigurnost samo je tako sauvana, to drimo u tajnosti strahovito oruje koje bi se moglo protiv njih upotrebiti, a koje bi se u rukama sebinih i zlih ljudi pokazalo zaista smrtonosnim. To sam Vam ve rekao. K. H.

26

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 4 Znanje samo za onog ko je spreman

Kada je Sinet primio gore pomenuto pismo, ije smo odlomke naveli, pokuao je jo jedanput da ubedi Majstora da odstupi od svoga stanovita i da ga uveri da je miljenje na Zapadu ipak otvorenije nego to je Majstor mislio. U sledeem pismu Mahatma K. H. je jasno obrazloio da javne pouke mogu imati samo opti karakter. Pravo okultno znanje moe se dati samo onom oveku koji je spreman da se podvrgne prastarim uslovima Uenitva. N. L. Mi emo se tako dugo razilaziti u miljenju, dok Vam ne bude potpuno jasno da okultna nauka ima svoje posebne metode istraivanja, koje su isto tako utvrene i uverljive kao i metode njihove antiteze, tj. Fizikalne nauke. Jedan i drugi nain imaju svoje propise. Ko eli prekoraiti granice nevidljivog sveta, taj ne moe o tome izdavati propise, isto kao to putnik koji bi eleo da prodre u podzemne prostorije blagoslovljenoga L. Hasea, ne bi mogao svome vodiu da pokazuje put. Misterije nisu nikada prodrle u opseg iroke publike. To se nee nikad ni dogoditi, bar ne pre onog dugo iekivanog dana kada naa religiozna filosofija bude opte priznata. Nikad i u nijedno doba nije postojalo vie od jedne jedva primetne manjine ljudi koji su bili upueni u tajne Prirode, mada je mnogo ljudi imalo praktine dokaze o mogunosti njihovog posedovanja. Adept je redak cvet itave jedne generacije istraivaa, a da to postane, mora da sledi unutranji poziv due, bez obaziranja na mudrost svetskog znanja ili na njegovu otroumnost. Vaa je elja da doete u direktni dodir sa jednim od nas, bez posredovanja madam Blavatske, ili bilo kojeg drugog posrednika. Ukoliko ,sam shvatio, Vi tu vezu zamiljate tako da primate od nas obavesti bilo putem pisma, kao to je ovo, ili putem ujnih reci, pomou kojih biste vodili i upravu i poduku u Drutvu. Vi sve to elite, ali niste dosad nali dovoljnih razloga, kako ste se sami izrazili, da napustite svoj nain ivota, koji je upravo neprijatelj takvom nainu sporazumevanja. To nije razumno.

27

Pisma Tibetanskih Mudraca


Ko eli da razvije zastavu mistike, taj mora drugima da slui kao primer. Prvo, on mora da promeni svoj nain ivota, a kad je shvatio da izuavanje okultnih misterija predstavlja najviu lestvu svakog znanja on mora bez obzira na egzaktnu nauku i na neprijateljstvo javnog mnenja da ga odvano i zastupa. "Carstvo nebesko pobeuje se silom" kau hrianski mistiari. Samo naoruanom rukom, spreman da pobedi ili da padne, moe moderni mistiar da se nada da postigne Cilj. To je ispravno, mi imamo svoje kole i svoje Uitelje, svoje Neofite i aberone, tj. vie Adepte. Vrata su uvek otvorena kad pravi ovek pokuca. Novopridolog uvek rado primamo, ali mi ne idemo ka njemu ve on mora doi nama. ta vie, dok on nije stigao do one take na Putu u Okultizmu, sa koje nema vie povratka, premda je sebe neopozivo obeao naoj zajednici, mi ga nikada ne traimo, osim u neobino vanim sluajevima i nikada ne prekoraujemo prag njegovih vrata u Naoj vidljivoj pojavi. Da li je neko od vas tako eljan Znanja i dobrotvornih snaga koje daje, da bi bio spreman da napusti va i stupi u na svet? U tom sluaju neka samo doe, ali neka se ne nada da e se vratiti pre nego to peat misterije zatvori njegova usta, ak i u sluaju njegove slabosti ili indiskrecije. Neka doe, sa svim sredstvima, kao Uenik svome Majstoru i bez ikakvih uslova - mora ekati kao to su mnogi drugi ekali, i mora biti zadovoljan sa mrvicama Znanja koje sluajno padaju na njegov put. K. H.

Pismo 5 Uslovi za Okultno uenje


28

Pisma Tibetanskih Mudraca

Sledee pismo bavi se uslovima koji su potrebni za Okultno uenje. Ono je bilo namenjeno doktoru Hibe-tajdenu, jednom od prvih lanova Teozofskog drutva u Nemakoj. Pismo se materijalizovalo 1. avgusta 1884. god. u vozu, u kojem je dr Hibe-tajden putovao iz Elberfelda u Drezden. O tom dogaaju pie H. S. Olkot u svom delu "Old Diory Leaves", 3. sveska, str. 167/168. H. S. Olkot se tom prilikom nalazio u drutvu dr Hibe-lajdena. N. L. Nije teko biti primljen kao Sela (Uenik). Da neko bude primljen za Uenika mora proi kroz tzv. Muke "iskuenja". ivot u svome normalnom toku ne sastoji se iskljuivo iz tekih iskuenja i mentalne tuge, dok ivot jednog Sele, koji se dobrovoljno nudi da to postane jeste jedna neprestana rtva. Ko eli da zavlada svojim ivotom ovde i "s one strane", mora najpre da dopusti da bude isproban i da trijumfuje nad svim iskuenjima i nad svim bolima tela i duha. Pokusni Uenik lii putniku u staroj prii o Sfingi. Ali kod pokusnog Uenika ono jedino pitanje pretvara se u bezbroj svakidanjih zagonetaka, koje mu postavlja sfinga ivota. Ako ne rese stalno nadolazee i zbunjujue zagonetke ivota, one e zadrati napredovanje putnika i konano e ga unititi. Neka g. Olkot rastumai ono ta zna o Uenitvu. Mi nikoga ne odbijamo. Svuda se mogu nai "sfere za korisno delovanje". Prvi zadatak Drutva je filantropija. Pravi teozof je filantrop koji "ne ivi za sebe ve za svet". Dr Hibelajden je u ovom pravcu ve mnogo postigao. Ovo i filosofija, tj. ispravno poimanje ivota i njegovih misterija dae mu "potrebnu osnovu" i pokazae mu Put kojim treba ii. Najbolja "sfera korisnog delovanja" za njega nalazi se sada u Nemakoj. Ako bi nastale kakve komplikacije i ako bi se zapoelo sa novim razvojem, on e biti o tome obaveten. O njegovom zdravlju brinuemo se Mi. Poeljno je da se momentalno to manje pie. Otac M.9 nije raspoloen da odgovara. Ja to inim mesto njega. K. H.

29

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 6 - Delo je odgovor

Ovo kratko ali vrlo znaajno pismo je takoe namenjeno jednom nemackom principu. Gospoa Marija Gehard, jedna od prvih lanica Teozofskog drutva, primila ga je 30. avgusta 1884. u Eberfeldu. N. L. Draga gospoo! Mi bivamo uvueni u kolo sudbine, koju smo nekad sami sebi pripremili, kao to brod biva uvuen u vir. Vi ste poeli da to sada spoznajete. ta ete raditi? Vi se ne moete dugo i uspeno suprotstavljati sudbini. Jeste li spremni da uestvujete u velikom delu filantropije? Ponudili ste se Crvenom Krstu, ali sestro, postoje bolesti i rane na dui koje ni jedan lekar ne moe da izlei. Hoete nam pomoi u prosvetljavanju oveanstva da bi duevno bolesni mogli sami sebi da pomognu? Vae delo bie va odgovor. M.

Pismo 7 Majstorov Uenik


Naredno pismo Mahatme K. H. takoe se bavi uslovima potrebnim za Uenje. K. H. Lidbiter primio ga je 31. oktobra 1884. u mestu Breimot u Engleskoj, gde je i iveo. Ovo pismo dalo mu je podsticaj da napusti svoju karijeru u Anglikanskoj Crkvi i da se kao Majstorov Uenik potpuno posveti slubi za Teozofiju. Blie okolnosti u vezi sa primanjem ovog pisma i tumaenje sadraja daje C. Jinarajadasa u svojoj knjizi "Pisma K. H. Lidbiteru". N. L. Ovog prolea - 3. marta - pisali ste mi pismo. Premda papir nije do 30

Pisma Tibetanskih Mudraca


mene stigao, ipak sam primio njegov sadraj. U ovom Vaem pismu stoji da otkad ste proitali "Ezoteriki Budizam" i "Otkrivenu Iziu" imate jedinu i veliku elju da postanete moj Uenik i da vie saznate o Istini. Vi nastavljate: "Cuo sam od Sineta da je skoro nemogue postati Uenik, ako se ne poe u Indiju." Vi se nadate da ete za nekoliko godina moi otputovati a da Vas za sada jo veu obaveze zahvalnosti prema ovoj zemlji itd. Ovim Vam odgovaram na gore postavljena, kao i na druga Vaa pitanja: 1.Nije nuno da se sedam oglednih godina provede u Indiji. Sela moe boraviti svuda. 2. Da primim nekoga za Iskuenika ne zavisi od moje slobodne volje. To je rezultat linih zasluga i napora Kandidata u ovom pravcu. Vi ete prisiliti na to nekog Majstora kojeg ste izabrali, inei dobra dela u Njegovo ime i iz ljubavi prema oveanstvu. Budite isti i odluni na putu estitosti (onako kako to stoji u naim pravilima), budite asni i nesebini. Zaboravite sebe i mislite samo na dobro drugih ljudi, tako e Majstor biti prisiljen da Vas primi. To vredi za Kandidate za vreme perioda nepomuenog napredovanja vaega Drutva. Ali se mora jo neto vie uiniti sada, kada Teozofija, koja predstavlja Istinu, stoji pred tribunalom javnog mnenja koje je najlakoumniji, najokrutniji i najnepravedniji od svih trubunala i kada je upletena u borbu na ivot i smrt.10 Mora se takoe uzeti u obzir Karma one kaste kojoj vi pripadate. Stvar koja Vama sada lei na srcu, trpi neosporno zbog tamnih intriga i niskih zavera hrianskog svetenstva i misionara protiv Teozofskog drutva. Oni nee ni pred im ustuknuti, da bi potkopali dobar glas osnivaa Drutva. elite li da ispravite svoje greke? Tada doite na nekoliko meseci u Adiar. Ko eli da skrati vreme probe, taj mora da se rtvuje za Teozofsko drutvo. Zlobne ruke gurnule su Drutvo skoro na rub provalije. Njemu je sada potreban svaki mukarac i svaka ena, koji vrsto stoje uz Istinu. Samo izvravanjem plemenitih dela koja se moraju vriti, moe se sabrati plod zaslunih dela. Slino "pravom oveku" (po Karlilu) samo 31

Pisma Tibetanskih Mudraca


potekoe, samopregor, muenitvo i smrt predstavljaju mamac, koji u asovima iskuenja deluje na srce pravog Uenika. Pitate me: "Kojih pravila moram da se pridravam za vreme probe i kada se smem odvaiti i nadati da to zaponem?" Moj je odgovor sledei: - Vi drite u svojim rukama oblikovanje svoje sudbine i moete svakog dana tkati na ruhu iste. To sam Vam ve gore spomenuo. Ako bih od Vas traio da inite ovu ili onu stvar umesto da Vas samo savetujem bio bih odgovoran za posledice Vaeg delovanja i Vi biste tu imali samo drugorazrednu zaslugu. Razmiljajte o tome, i spoznaete da je to ispravno. Bacite dakle sami kocke u krilo pravednosti i nemojte se bojati da bi odgovor mogao biti drugaiji nego apsolutno taan i ispravan. Uenitvo je stepen vaspitanja i iskuenja, a Uenik moe sam odrediti da li e ga ono voditi do Adeptstva ili e zatajiti. Vrlo esto Uenici imaju pogrene predstave o naem sistemu i ekaju na uputstva pa tako gube skupoceno vreme, koje bi mogli da upotrebe za line napore. Naoj stvari su potrebni misionari, predani borci i zastupnici, a moda ak i muenici, ali ona ne moe ni od koga da trai da to postane. Dakle, izaberite i prihvatite svoj vlastiti udes! Neka vam seanje na naeg Gospoda Tathagatu pomogne da donesete najbolju odluku.11 K. H.

Pismo 8 Ako vaa pravednost ne bude vea od pravednosti uenjaka i farizeja, neete ui u Kraljevstvo nebesko
Iz dva naredna pisma se vidi sa kojom otrinom Mahatme trae od svojih Uenika apsolutno estit ivot. Reci "Ako vaa pravednost ne bude vea od pravednosti uenjaka i farizeja, neete ui u Kraljevstvo nebesko" izgovorene od Adepata Istoka, imaju istu vrednost kao kad ih je izrekao Uitelj Hrianstva. Originali sledeih dvaju pisama lee u arhivu Teozofskog drutva u Adiaru. Bila su namenjena dvema osobama koje su ve primljene kao Uenici pa ne moemo objaviti njihova imena.

32

Pisma Tibetanskih Mudraca

N. L.

Zaista si mislio da je nejasno seanje na tvoje prole prekraje ili ostalo sakriveno pred mojim saznanjem ili da sam za njih saznao pa sam ti oprostio, onog asa kad ti je bilo doputeno da se nazove mojim Uenikom? Zar si mislio da sam zamurio na jedno oko? Ludost. Tri puta ludo! To se dogodilo samo zato, da ti pomognem da se spase od svog niskog "ja" i da se probude u tebi bolja nastojanja, da opet uje glas svoje povreene "due" i da te podstaknem da barem neto opet izravnja. Samo zbog toga bila je usliena tvoja molba, da postane moj Sela. Mi smo zastupnici pravednosti. Mi nismo bezoseajni panduri jednog okrutnog Boga. Premda si bio nizak, premda si opako zloupotrebio svoje sposobnosti i premda si esto bio slep prema zahtevima, ipak poseduje sposobnost da postane jedan dobar ovek (za sada su te sposobnosti jo latentne) i koristan uenik. Koliko e dugo trajati tvoja veza s Nama, zavisi jedino od tebe. Moe da se digne iz blata ali moe ponovno da padne u ponor poroka i bede, iju dubinu ne moe sebi predoiti. Pomisli da stoji pred svojim Atmanom Duh u oveku koji je tvoj sudija i koga ne moe zavarati ni jedan smeak, ni jedna obmana, ni sofisterija. Do sada si samo malo saznao o meni i nisi me poznavao, sada si me bolje upoznao, jer ja sam onaj koji te optuuje pred tvojom probuenom saveu. Ne treba da daje obeanje ustima ni Njemu ni Meni, a ni polovino priznanje. Da isplae itavo more suza i da puzi u prahu, to nee pomaknuti merilo pravednosti ni za dlaku. Ako eli ponovno da pridobije izgubljeno tle, uini dve stvari: izravnaj poinjenu nepravdu na najirokogrudiji i na najbolji nain i posveti svoje snage radu za oveanstvo. Pokuaj da se svaki dan ispuni istim mislima, mudrim recima i ljubaznim delima. Neu ti davati zapovesti, ni uticati na tebe na bilo koji nain. Ali u na nevidljiv nain da sledim tvoj put i saosati sa tvojom borbom, kada ti moda nee vie verovati u nau egzistenciju, kao to mnogi drugi me veruju. Kad uspeno okona svoj probni rok, ja u biti prvi koji e ti zaeleti dobrodolicu. 33

Pisma Tibetanskih Mudraca


A sada, dva puta stoje pred tobom, izaberi! Kad izabere obrati se svom vidljivom slubenom pretpostavljenom H. S. Olkotu, a ja u ga kroz njegovog Uitelja12 uputiti da te vodi. Ti eli da bude misionar Teozofije. Budi to ako to zna da bude u delima. No ako bi propovedao jednim srcem i ivotom koji su suprotni onome to propovea, radije prizovi munju da te usmrti nego da svaka re bude tvoj budui tuilac. Idi i savetuj se sa pukovnikom Olkotom, priznaj svoje greke pred ovim dobrim ovekom i zamoli ga za savet. K. H.

Pismo 9 - U asu kada prekorai jednu od ovih zapovesti nisi vie moj Uenik
Promisli sledee: ljudi koji vre preljubu odaju iz sebe jednu otrovnu auru, koja raspaljuje svakojake zle strasti i pobuuje pohotu. Jedini put do uspeha je bezuslovan rastanak, ni pogled iz daljine, ni jednu re, a ni da napie pismo. U asu kada prekorai jednu od ovih zapovesti, nisi vie moj Uenik. Ako sauva jedno staro pismo, jedan talisman, jednu uspomenu a naroito pramen kose od dotine osobe, to moe pogubno da deluje na tebe, moe se pretvoriti u uarenu iskru. ak si u opasnosti ako se nalazi u istom gradu, ili na mestu na kom si lako dostupan. Ti se ne moe pouzdati u svoju moralnu snagu, jer da si imao moralnu otpornost, izbegao bi onu kuu u istom asu kad je prva poudna misao stavila tvoju vernost na kocoku... Dri se dakle daleko od te osobe bez ikakvog objanjenja. K. H.

34

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 10 - Posmatrao sam tihi razvoj tvojih misli i unutranju enju due
Sledee, delimlino navedeno pismo, pisano je god. 1884. jednoj engleskoj uenici, Franoeskd Orndejl.13 U njemu se nalazi mnogo pozitivnih i vrednih saveta, za svakog onog koji tei uenju. N. L.

Posmatrao sam tvoje misli. Posmatrao sam tihi razvoj tvojih misli i unutranju enju due, a poto mi tvoj zavet to dozvoljava.. . upotrebljavam ovu poslednju priliku da ti piem direktno, poto elim da ti kaem nekoliko reci. Ti zna, im se iscrpi aura H. P. Blavatske u ovoj kui, nee moi vie da prima pisma. eleo bih da se upozna sa poloajem onakvim kakav je danas. Tvoja vernost daje ti na to pravo..... uo sam tvoj razgovor sa H. P. B. na dan njenog dolaska i elim Ti kazati da ima pravo. Tvojoj staroj majci, koja je od samog detinjstva prola s tobom trnoviti put vere i iskuenja, duguje veliko potovanje. Ne slepu i nepravednu poslunost, koja bi i za tebe i za nju mogla da ima tetne posledice, ve spremnost da joj s potovanjem slui i pomogne da u sebi razvije intuiciju za duhovne stvari i da se pripremi za budunost. Mnoge boli i domae brige ostavile su krvav trag na njenom srcu. Ona nesvesno teti sebi time to ne vlada svojim temperamentom. Privlai loe "astralne" uticaje i kroz to nam stvara suprotna strujanja, koja nas na alost istiskuju. Vi ste obe zasluile nagradu svojom predusretljivoscu prema naim vesnicima i Karma nee to prevideti. Ali, gledajte u budunost! Pazite da neprestano vrenje dunosti pod vodstvom dobro razvijene situacije daje dobro izbalansiranu ravnoteu. O, da su Vae oi otvorene! Otvorio bi vam se pogled na takve blagoslove, ije mogunosti za vas i za oveanstvo lee u zaetku 35

Pisma Tibetanskih Mudraca


sadanjih napora i vae bi se due napunile radosnom i vatrenom revnou! Probijajte se u Svetlo, vi hrabri borci Istine, ali nemojte dopustiti da se sebinost uvue u vae redove, jer samo nesebinost otvara sva vrata i prozore unutranjeg Svetita, ali ih ostavlja irom otvorena i za nepoeljno. to se tebe tie, o dete, koje se probija iz tame u Svetio, hou da ti kaem da Put nije nikada zatvoren, ali to je vie neko pre toga pogreio tim e ga tee nai. U oima Majstora niko nije "potpuno proklet". Kao to se jedan izgubljeni dragulj moe izvui iz najdubljeg blata i opet je dragulj, tako se i najvea propalica moe istrgnuti iz greha, ako razvije najskupoceniji dragulj meu svim draguljima, blistavu klicu Atme. Svako od nas mora to sam da uini, svaki to moe, ako ozbiljno hoe i ako je istrajan. Dobre namere su misaone predstave dobrih dela, one su fantazije, sanje, nadahnua. Budnja prema Manasu. Ako ih stalno podravamo, one nee nestati kao fatamorgana koja se rasplinjuje u amo-pustinji, ve e postajati sve jae i jae dok na itavi ivot ne postane izraz i dokaz boanskog ivota u tvojoj dubini. Tvoja prola dela bila su prirodni plod jednog neispravnog religioznog ideala. Bila su rezultat neznanja i krivog shvatanja i nita ih ne moe odstraniti, jer su neosporivo utisnuta u knjigu Karme. Ni suze, ni pokajanje ne mogu izbrisati dotinu stranicu. Ali, ti poseduje mo da pomou svojih buduih dela izravna i ispravi tu Karmu, pa ak jo i vie od toga. U tvojoj okolini nalaze se poznanici, prijatelji i kolege, izvan i u Teozofskom drutvu, koji su iz istog neznanja napravili iste i jo tee greke. Ukazi im na strane posledice ovakvih zabluda, uputi ih prema Svetlu, vodi ih na Put. Ui ih, budi misionar Ljubavi i Milosra. Pomaui drugima postigni svoje vlastito spasenje. Bezbroj stranica tvoje knjige ivota nije jo ispisano, one su jo bele i prazne. Kao dete svoje rase i svoga veka zgrabi dijamantno pero i ispisi te stranice ivota poveu plemenitih dela, dobrim ispunjenih dana i godina svete revnosti.

36

Pisma Tibetanskih Mudraca


Na taj nain e zasluiti trajno put prema viim razinama duhovne svesti. Nemoj se bojati i nemoj klonuti. Budi verna delu koji si ve poela da nasluuje. U mnogim stvarima mora se preorijentisati. Uske predrasude tvoga naroda vie te veu no to misli. One te ine netrpeljivom prema beznaajnim prekrajima vaih neprirodno stvorenih pravila pristojnosti i ine te sklonom da previdi ono bitno. Jo nisi sposobna da ceni razliku izmeu unutranje istoe i spoljnog obrazovanja. Ako bi vas "Majstori" cenili prema vaim vlastitim drutvenim pravilima, na emu bi ti onda bila? Takozvano "dobro drutvo" ija licemerna pravila tako jako brani, zapravo je jedna gnojna masa ivotinjske ulnosti unutar ljuske spoljne zaglaenosti. Sa stanovita njegove neznalake i pakosne netrpeljivosti apeluje na nas, jer ti tvoja intuicija kae da ti ono nee pruiti pravednost. Naui da posmatra ljude ispod njihove povrine, nemoj imati poverenja i nemoj suditi na osnovu spoljne prividnosti. Pokuaj to dete moje, nadaj se i primi moj blagoslov. K. H.

37

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 11 - Jedinstvo Duha i Materije

U idua etiri odlomka pokuaemo da predoimo naroito znaajne izreske iz pisama Sinetu i Hjumu, u kojima su Mahatme izneli svoja miljenja u pogledu filozofskih, religioznih i naunih pitanja. Ovo nisu zapravo pisma u uem smislu ve su to traktati, koji zapremaju mnogo stranica i iscrpno tretiraju navedene teme. Sledei odlomci ne mogu dati dovoljno jasnu sliku s obzirom na skuenost prostora koji nam stoji na raspolaganju. Dajemo ih kao tipine primere na kakav nain Uitelji gledaju i tretiraju ova pitanja. Naredni izvod je deo pisma pisanog god. 1881. O. A. Hjumu, u kome se tretira problem Duha i Materije. N. L.

Jedno od osnovnih, elementarnih pitanja u okultizmu je jedinstvo Duha i Materije. Duh i Materija razlikuju se samo u svojim ispoljavanjima, zbog ogranienog zapaanja naih ula. Daleko od toga da bi naim poukama nedostajala filosofska osnova; nae pouke ukazuju samo na jedan Princip u Prirodi, na Duha Materiju ili Materiju - Duha. Trei Princip, poslednji, apsolutna ili kvintesenca spomenuta dva, ako smem da upotrebim ovo nepravo oznaavanje, gubi se u pomenutoj primeni i lei izvan mogunosti analiziranja i zapaanja ak i kod Bogova i Planetarnih Duhova. Ovaj trei Princip, tako kau filozofi u Vedama, jeste jedina Stvarnost; sve ostalo je Maya, jer ni jedno objavljenje Duha - Materije ili Purue i Prakrati, nikad se nije u drugom svetlu posmatralo, osim kroz prolaznu varku ula. U knjizi Kim-te, Duh je smatran kao sublimacija Materije a Materija kao kristalizacija Duha. Najbolja ilustracija za ovo zbivanje je

38

Pisma Tibetanskih Mudraca


jednostavna pojava kod pretvaranja led - voda - para koja se konano rasplinjuje. Ova je pojava svakako obrnuta u svome redosledu. Mi to zovemo silazak Duha u raanje (stvaranje) ili u tvar i sjedinjenje ovog Trojstva u Jedinstvo. Ovu nauku koja je tako stara kao i sama misao, preuzeli su prvi hriani iz Aleksandrijske kole i pretvorili su je u nauku o Ocu ili Stvaralakom Duhu, O Sinu ili oveku - materiji i o Duhu Svetom ili nematerijalnoj Biti, tj. o vrhu jednakostranog trougla. Ovu predstavu moemo jo i danas pronai u piramidama Egipta. Moram spomenuti, da je Vaa predstava o Materiji kao i alotropskom obliku Duha nefilosofska i nenauna, jer je Materija nerazoriva i prema mom miljenju istog trajanja kao i Duh, ovaj Duh kog mi znamo i kog zapaamo. Bez Prakriti (Materije) Purua (Duh) se ne moe objaviti i prema tome prestaje da postoji, on postaje nita... Cak i ono to prirodna nauka oznaava kao neivu tvar, tzv. mineralne estice kojima se hrane biljke, ne bi mogle nikada da poprime oblik (bez prisustva Duha u Materiji). U ivotu svakog materijalnog atoma ili molekula dolazi as, bilo iz ovog ili onog razloga, kada se i poslednja iskra Duha ili kretanja, odnosno ivota -zovite to kako Vam drago- povlai. U istom asu brzinom koja nadmauje ak i blesak misli biva uniten atom ili molekul ili skup molekula, da bi se vratio u prvobitnu istotu intra-kosmike tvari. Povlai se dakle u majinsko poreklo.. . Materija, snaga, kretanje, sainjavaju Trojstvo u objektivnom fizikom svetlu, isto kao to trojedino Jedinstvo Duha i Materije sainjavaju Trojstvo subjektivne spiritualne Prirode.. Kretanje je veno, jer je Duh vean, ali se ne moe zapaziti kretanje, koje ne bi stajalo u vezi sa Materijom.

39

Pisma Tibetanskih Mudraca

Pismo 12 Zakon Vrhovnog Apsolutnog neosobnog Principa


Naredna opaanja zabeleena su na osnovu rasprave koju je napisao O. A. Hjum o "Bogu", a koja potie od Mahatme K. H. Majstor se izriito bori protiv nauke monoteistikih religija, koje tvrde da je najvii Apsolutni Princip Svemira jedno osobno bie. Prema nauci Mahatmi, u Svemiru postoje bia na tako visokoj lestvici razvoja, da nam izgledaju kao svemogui Bogovi, no ak su i Oni ogranieni i stoje pod Zakonom Vrhovnog Apsolutnog neosobnog Principa. N. L.

.....Ve smo tumaili da je nae znanje ogranieno na na Sunani sistem. Prema tome ne moemo tvrditi a ne moemo ni priati da van granica ovog sunanog sistema postoji jedno Najvie svemogue inteligentno Bie. U Sunanom sistemu naa nauka ne poznaje kompromise, u tom pogledu ona ili potvruje ili porie, jer ui samo ono to pozitivno zna da je istinito. Zato ovde poriemo postojanje osobnog Boga. Mi znamo da postoje Planetarni Duhovi i druga spiritualna bivstvovanja, ali znamo da u naem Sunanom sistemu ne postoji nita tako kao to je Bog, niti osoban a ni neosoban. Parabrahma (najvii Apsolutni Princip u indijskoj filozofiji) nije Bog ve apsolutni i nepromenljivi Zakon, a Ivata je samo rezultat neznanja, koje se temelji na Velikoj obmani (Maya). Re "Bog" nastala je da se time oznai nepoznati uzrok onih posledica kojima se ovek divio ili ih se bojao a nije ih razumeo. Poto tvrdimo da moemo da dokaemo svoju nauku jer poznajemo uzrok, u stanju smo da izjavimo da iza tih posledica ne postoje Bog ni Bogovi. Svim pojavama koje nastaju u beskrajnom i neogranienom prostoru a proizilaze iz venog kretanja, pripisujemo materijalne i prirodne uzroke, koji se mogu spoznati i koji su nama poznati. 40

Pisma Tibetanskih Mudraca


Ateisti pripisuju tim pojavama spiritualne, natprirodne nepoznate uzroke, koji se ne mogu spoznati. Bog Teologa je imaginarna mo koja se jo nikada nije ispoljila. Naa glavna svrha jeste osloboenje oveanstva od ovog tekog sna, da nauimo ljude da budu vrli za ljubav samovrline, oslanjajui se na sebe same a ne na teoloke take, koje su kroz bezbroj vekova bile uzrok mnogih ljudskih beda. Ako ljudi ele celokupni ivot koji je kroz sve vekove nesvestan i nepromenjiv, smatrati Bogom, onda neka to ine i neka upotrebljavaju tu gigantsku neuspelu oznaku, ali u tom sluaju, morae da kau ono to je rekao Spinoza, tj. da ovek ne moe sebi da predstavi ni jednu supstancu izvan Boga - Praester deum negne dari, neque concipi protest substantia a Panteisti e..... Jasno je da Bie koje nije bilo ime uslovljeno, a koje je svuda prisutno, ne moe biti niim ogranieno, ni neim to bi stajalo izvan Njega samog, ak ni prazninom, a kamoli materijom. Kad pitamo teiste "A da li je va Bog prazan prostor ili materija?", oni nam odgovaraju: "Ni jedno ni drugo!" A ipak veruju da njihov Bog proima materiju iako nije materija. Ako govorimo o naem "Jedinom ivotu" tada kaemo da isti proima svaki atom materije, ali je pravilnije ako kaemo da je on bit svakog atoma i da prema tome, stoji u vezi sa materijom i poseduje sva njena svojstva, dakle, materijalan je, on je materija. ..... Mi ne zastupamo Advaitis (Jedan od est glavnih pravaca u indijskoj filozofiji), ali naa nauka o "Jedinom ivotu" je identina sa naukom Advaitisa, o Brahmanu i o identinosti Univerzalnog ivota sa duom Makrokosmosa, sa duom Mikrokosmoisa i slae se u miljenju da ne postoji Bog izvan oveka. .....Poriemo postojanje jednog beskrajnog svesnog osobnog Boga, jer ovakav bi Bog morao biti ili uslovljen, ogranien i vezan za promenu, te prema tome ne bi bio beskrajan, ili ako bi bio oznaen kao neuslovljen, nepromenjivo i veno Bie koje nema u sebi ni jednu esticu materije, onda to ne bi bilo bie ve jedan nepromenljivi, slepi princip ili zakon. Tako kaemo mi. Prebacivae nam da ipak verujemo i u Dhvanohane i u Planetarne Duhove i da im pripisujemo univerzalnu inteligenciju. To treba rastumaiti: 41

Pisma Tibetanskih Mudraca

Inteligencija, kao to je ona naih Dhvanohana, je sposobnost, koja moe biti svojstvena samo organizovanim biima koja poseduju duu, pa ma kako njihovi organizmi bili suptilni i nevidljivi. Inteligencija zahteva mo miljenja, a da bi se moglo misliti, moraju se imati predstave. Predstave uslovljavaju posedovanje ula, dakle.....neeg materijalnog. .....Predstava o jednom istom duhu kao o biu ili jednoj egzistenciji pa ma kako je nazivali - je utvara, jedan ogromni apsurd.

Pismo 13 O Razvoju oveanstva

Sledei redovi, kao i izvodi navedeni pod brojem 15 i 16 su izresci iz jednog opirnog pisma, u kojem Mahatma K. H. odgovara A. P. Sinetu na razna pitanja o razvoju oveanstva. N. L.

Svaka duhovna individualnost ima pred sobom gigantski put prevaljene evolucije. Od poetka velikog manvantarikog ciklusa, Monada mora na svakoj planeti na kojoj se nalazi ljudsko carstvo14 da proe kroz sedam rasa. Od nemiri ogranaka, majmuna, koji se od dananjih primeraka znatno razlikuju, pa sve do dananje pete rase (ili bolje reeno vrste), kao i kroz dve sledee rase, sve dok sama ne zavlada Zemljom i jo mora dalje da napreduje kroz sledee vie stadijume. Ali mi emo nau panju obratiti samo Zemlji. Svaka od sedam glavnih rasa razvija iz sebe sedam podrasa. ovek mora proi kroz svaku od njih pre nego to ulazi u sledeu viu, i to sedam puta. Podrase predstavljaju razne tipove oveanstva i to u fizikom i duhovnom pogledu i niko od nas ne moe preskoiti ni jednu stepenicu na toj lestvici.

42

Pisma Tibetanskih Mudraca


Postoji jo bezbroj drugih monavantarickih lanaca i van naeg Sunanog sistema, gde ive inteligentna bia kao kruna i vrhunac evolutivnog ivota, koji se razvija u krugovima. Neka bia su fiziki i intelektualno nia a neka su mnogo, mnogo via u svome razvoju nego ljudi u naem lancu. Ali neemo vie o njima govoriti. Svaki ovek mora, dakle, da proe kroz svaku rasu i mora istu ostaviti, razvijajui svoj intelekt od najnieg do najvieg stepena. Vai atropolozi i etnolozi dobro bi uinili kad bi ovaj zakon o sedmostrukosti, koja se ponavlja kroz sva dela Prirode, uvek imali na umu. itam u "Pioniru" od 12. juna, koji mi je poslala H. P. Blavatska, jednu raspravu o "Teoriji o majmunu" od A. P. N. koji daje izvrsno tumaenje Darvinove teorije. (Stav pomenute rasprave u "Pioniru" glasi: "Darvin nije nikada tvrdio da ovek potie od majmuna. On je bio miljenja da ovek potie od jedne ivotinje sline majmunu i da je majmun takoe grana koja potie od te ivotinje. Drugim recima, ovek i majmun imaju zajedniko poreklo. Ali iz toga nikako ne sledi da e se ovek ikada razviti u majmuna. Diferencija je zapoela u vrlo dalekom periodu. S vremenom da se ta razlika izmeu majmuna i oveka jo vie poveala. Darvin je svoju teoriju evolucije rastumaio pomou drveta, ije stablo predstavlja zajedniko kolektivno poreklo, a grane dalji razvoj i diferencijaciju. Stablo neprestano raste i alje u sve pravce grane koje se dalje dele na male granice. Ovaj primer simbolizuje razliite oblike ivota koji su vremenski i po osobinama tako razliiti, da bismo kad bi ih uporeivali bez ukazivanja na zajedniko poreklo, morali da smatramo da su to naroita razliita stvaranja, a ne rezultat jednog evolutivnog procesa. ovek, koji poseduje kraljevsku ast da stvara, jeste jedna grana koja sada zauzima vrh drveta. Ali, on e morati da postane sporedna grana i da bude istisnut od naprednijih rasa koje e iz njega izai i nee mu biti sline, isto kao to on ne lii vie ovoj ivotinji nalik na majmuna od koje bezuslovno potie, jer drvo dalje raste i nije mu jo doao kraj. Grane i granice koje su prestale da rastu oblici su ivota zaustavljeni u svome razvoju, jer ih je "borba za opstanak" osudila na smrt. One grane koje pokazuju znakove propadanja su oni ivotni oblici koji u promenjenim ivotnim okolnostima ne mogu egzistirati, dok one grane koje su ve propale ukazuju na propast mnogih 43

Pisma Tibetanskih Mudraca


oblika, a njihovi fosili (ostaci) su sauvani u raznim slojevima zemlje. Oblici koji su najsposobniji za ivot u prilikama koje u datom asu vladaju, ostaju u ivotu. To je Univerzalni zakon.) Majstor nastavlja u svom pismu: .... To to vi zovete civilizacijom, ima vrlo malo zajednikog sa napretkom. ovek iznutra, stupanj prosvetljenja njegovog fizikog mozga putem svetla duhovne ili Boanske inteligencije, je merilo njegove evolucije. Australijski Crnci, Eskimi, Bumani, Wedahi itd. su ogranci onih rasa koje vi zovete "peinskim ljudima". To su ogranci tree rase (prema tvrenju vae Nauke) i druge koja se razvila na ovom globusu. To su ostaci koji su prestali da se dalje razvijaju, ivotni oblici koji stoje na mestu osueni na propast u borbi za opstanak.

Pismo 14 Monada (Duhovna individualnost)


Sledei odlomak je odgovor na pitanje kroz koliko inkarnacija mora da proe Monada, tj. duhovna individualnost, koja se ve nalazi na ljudskom stepenu razvoja, tokom jednog "ciklusa", tj. dok ivotni talas proe kroz Zemlju i est pripadajuih centara ivota iz finije materije. N. L. ovek ima da proe na svakoj planeti, ukljuujui nau Zemlju, sedam svetskih perioda kroz sedam rasa (u svakoj po jedan) i kroz 7x7 ogranaka. Postoji sedam glavnih rasa i 7 podrasa ili ogranaka. Jedan ivot u svakoj od sedam glavnih rasa i jedan u svakoj od 49 podrasa, tj. 7 x 7 x 7 = 343 i jo 7 k tome. Dalje, jo jedan niz ivota u ograncima podrasa. . . Ukupni zbir inkarnacija svakog oveka na svakoj planeti iznosi 777. Pnincip pourivanja i usporavanja biva primenjivan na taj nain to se sva malo vredna plemena u poslednjem periodu iskljue, tako da ostane samo ono najsposobnije. Covekovo putovanje po jednoj planeti produuje se kroz nekoliko miliona godina. Ali zamislimo da ovek ima samo milion godina na raspolaganju. Dok proe kroz sedam "ciklusa", tako tvrdi vaa nauka, i 44

Pisma Tibetanskih Mudraca


odredimo li proseno 100 godina za jedan ivot, videemo da je ovek proveo na zemlji samo 77.700 (u ovoj rundi), a u subjektivnim sferama 922.300 godina. Ovo nije ba ohrabrujue za moderne ekstremne branitelje reinkarnacije, koji tvrde da se seaju nekoliko svojih prolih inkarnacija! Ako elite neto obraunavati, tada nemojte zaboraviti da smo kod gornjeg uzeli u obzir samo ivote sa prosenom sveu i oseanjem odgovornosti. Nisu navedene omake Prirode, kao uroeni idiotizam, smrtni sluajevi kod dece do sedam godina i drugi izuzeci o kojima ne smem da govorim. . . Pokuajte da reite problem 777 inkarnacija!

Pismo 15 - Postoji li bitna duhovna razlika izmeu mukarca i ene ?


Naredni kratak, ali jako znaajan odgovor sledio je na pitanje postoji li bitna duhovna razlika izmeu mukarca i ene, ili je pol samo sluajnost svakog pojedinog poroda a budunost sprema za svakog pojedinca jednake mogunosti? N. L.

Cisti sluaj, kako vi kaete. Uoptena, izgleda kao delo sluaja, ali ipak je upravljeno od individualne Karme, od moralnih sklonosti, karakteristika i dela prolog otelotvorenja.

Pismo 16 Naa peta rasa ta se s njom dogaalo za vreme 998.000 godina, odnosno pre sadanjih 2000 godina ?
Sledee reci bile su odgovor na pitanje: "Peta rasa etvrtog ciklusa zapoeta je u Aziji, pre milion godina. ta se s njom dogaalo za vreme 998.000 godina, tj. pre sadanjih 2.000 godina? Da li su se u ovom periodu razvile vee civilizacije nego naa, i da li su ponovo propale?" N. L.

45

Pisma Tibetanskih Mudraca

Da, naa peta rasa zaeta je u Aziji pre milion godina.15 ta je ona radila u toku 998.000 godina, neposredno pre sadanjih 2.000? Prikladno je ovo pitanje, a i u hrianskom je duhu jer ne dozvoljava da se veruje da iz drugog mesta moe neto dobro da doe, osim iz Nazareta! ta je ona radila? Ona je bila isto tako zaposlena kao i danas i ja moram gospodina Alena Granta16 da molim za oprotenje zbog naih primitivnih predaka, tj. oveka "jea" koga bih ja preneo u eocen period. "Novo zemljino doba" deli geoloku nauku na dva dela, na tercier i na kvartu. Pod kvartom se podrazumeva ledeno doba, pa sve do danas. Prethodni tercier deli se u pet perioda: u paleocen, eocen, oligocen, miocen i pilocen. Vai nauni pisci zastupaju zaista neustraivo svoje naune hipoteze, kako ja vidim. Zbilja je teta to e se njihov bojni konj jedanput ritnuti i razbiti im glave. To ih oekuje. U doba eocena, ak i u njegovom najranijem periodu, ciklus etvrte rase ili Atlanta, dostigao je ve svoj vrhunac i veliki kontinuitet, otac svih dananjih kontinenata, pokazivao je prve simptome propadanja u more. Ovaj proces vukao se sve do pre 11.446 godina, kada je njegovo poslednje ostrvo Poseidonis potonulo sa tutnjavom.

Pismo 17 Voda i Zemlja se pojavljuju i nestaju periodiki


Uzgred moram da kaem da je autor kritike Donelijeve "Atlantide" u pravu. Lemurija se ne moe zameniti Atlantidom, isto kao to se to ne moe uiniti zamenjujui Evropu sa Amerikom.18 Obe zemlje potonule su zajedno sa svojim visokim civilizacijama i "bogovima". Izmeu ovih katastrofa proao je vremenski razmak od oko 700.000 godina, poto je Lemurija doivela svoj vrhunac i kraj svoje karijere ba za vreme ovog beznaajnog razdoblja, pre prvog 46

Pisma Tibetanskih Mudraca


dela eocen-perioda, jer je njena rasa bila trea po redu. Posmatrajte ostatke ove nekada tako velike nacije u nekim pljosnatoolovnim uroenicima dananje Australije. Takoe je ispravan ljubazni pokuaj autora da odbije pretpostavku naunika koji Indiju i Egipat dovode u vezu sa otpacima Atlantide. Vai geolozi su zaista vrlo ueni, ali ne dolaze na pomisao da ispod kontinenata koje su ispitali i prouili i u ijoj su unutranjosti pronali okean, pa su istom oteli njegove tajne, lee duboko sakriveni u nepreglednim i neispitanim dubinama okeana jo drugi mnogo stariji kontinenti, ije slojeve nije jo niko geoloki ispitao a koji e jednog dana opovrgnuti njihove teorije. Zato ne mogu prikazati jednostavnost i uzvienost Istine, koja je povezana sa induktivnim generalizovanjem, suprotno od pretpostavke koja proizilazi samo iz imaginacije? Zato ne bi priznali, da niko od njih nije na to pomislio, da su nai sadanji kontinenti, Lemurija i Atlantida ve nekoliko puta propali u more i opet su imali vremena da se ponovo pojave i da nose nove vrste oveanstva i nove civilizacije. Niko nije pomislio i to da e kod prvog velikog geolokog dizanja povodom sledee kataklizme, u nizu periodinih kataklizama koje nastupaju od poetka pa sve do kraja svakog ciklusa, nai kontinenti, koji su ve u degeneraciji, potonuti, i da e se Lemurija i Atlantida opet pojaviti? Zamislite budueg geologa este i sedme rase. Zamislite kako kopa duboko u unutranjosti onoga to je nekada bilo Simla19 ili Cejlon i neka nau tamo alat Vedhama20, a svi predmeti civilizovanog oveanstva da su smrvljeni u prah od velike mase pokretnih ledenjaka budueg ledenog perioda. Zamislite da takav naunik nae takav grubi alat, kakav danas upotrebljavaju samo divlja plemena i da po tome zakljui i izjavi da se primitivni ovek dananjeg perioda penjao po drveu i da je tamo i spavao, te da doe do zakljuka, da se oveanstvo iz 1882. godine sastojalo iz "ivotinjskih ljudi, tamnoputih, bradatih, sa izboenim jabuicama i sa iljastim zubima kao kod psa". Stavie, jedan predstavnik este rase ne bi bio tako daleko od istine, kada bi predpostavio da su ovi zubi upotrebljavani u borbi mujaka za vreme "Simla-perioda", kad su se isti borili za ene, ali metafora ima malo veze sa antropologijom i geologijom. Takve je vrste ova nauka!

47

Pisma Tibetanskih Mudraca


Ali, da se vratimo na vae pitanje: naravno da je etvrta rasa imala period visoke kulture. Grka, rimska, pa ak i egipatska kultura nisu nita u poreenju sa kulturama koje su zapoele sa razvojem tree rase...Grci i Rimljani bili su male podrase, a Egipani su bili jedan deo naeg vlastitog "kavkaskog" plemena. Posmatrajte Egipat i Indiju. Poto su dostigli najvii stepen civilizacije i tavie, uenost, doiveli su pad. Egipat je potpuno nestao kao samostalna podrasa (njihovi Kopti su bastardni ostatak), a Indija kao jedna od prvih i najmonih grana matine rase, sastojei se jo i danas iz nekoliko podrasa, bori se da ponovo pridobije prvo mesto u svetskoj istoriji. A ova "istorija" ima samo nekoliko sluajnih i maglovitih uvida u ivot Egipta pre 12.000 godina. Tada je u Egiptu, koji je postigao svoj vrhunac nekoliko hiljada godina pre tog vremena zapoelo ve propadanje. A ta moe vaa istorijska nauka da zna o Indiji pre 5.000 godina, ili o Kaldejcima koje na draestan nain zamenjuje sa Asircima, pa od njih jednog dana inite stanovnike "Arkadije", a drugi dan "Turance"! Mi tvrdimo, vaa je istorija bespomona. . . . Znate li da su Kaldejci bili na vrhuncu svoje okultne slave jo pre onog vremena koje vi zovete bronzano doba? Znate li da su "Sinovi Ad"-a ili "deca Vatrene Magle" bili delatni nekoliko stotina hiljada godina pre ledenog doba i da je ledeno doba ve bilo jedno vrlo poodmaklo doba, kada je zapoelo ono, to vi sada nazivate historijskim periodom" (verovatno zato, jer ono to je poznato, redovno nije istorija ve plod mate)? . . . Mi izriito izjavljujemo da je pre i posle ledenog doba postojao jedan niz civilizacija i da su iste egzistirale na razliitim predelima Zemaljske kugle, i da su umrle kad su postigle vrhunac svoga razvoja. . . . Kontinent Atlantide egzistirao je za vreme miocen-perioda. Svi dogaaji zbivaju se u tano odreeno vreme i na odreenom mestu u evolucijionom ciklusu. Dogaaji, koji izazivaju velike geoloke kataklizme mogu se dakle predskazati s matematikom tanou, isto kao i pomraenja Sunca i druga zbivanja u Svemiru. Propadanje Atlantide u more (jedna grupa kontinenata i ostrva) zapoelo je isto tako sigurno u miocenu, kao to se ve danas moe opaziti da neki vai kontinenti postepeno tonu u more. Nestanak najveeg kontinenta je bio vrhunac toga dogaaja, te je bio povezan 48

Pisma Tibetanskih Mudraca


sa uzdizanjem Alpa. Kasnije je sledilo propadanje poslednjeg od onih lepih ostrva koje spominje Plato. ... (sudbina Atlantide)... je budua sudbina vaih Britanskih ostrva, prvih na listi rtava, koja e biti unitena vatrom (podvodnim vulkanima) i vodom. Francuska i druge zemlje e slediti. Tada e sedma podrasa este glavne rase sadanjeg oveanstva cvetati u Lemuriji i Atlantidi, koje e se opet pojaviti. .. na Zemaljskoj kugli bie tada vrlo malo mora i velikih voda, jer se voda i zemlja pojavljuju i nestaju i izmenjuju se periodiki. Svaki novi period tame nagovetava dolazak kataklizma vatre i vode. Osim toga, svaka glavna rasa mora biti takorei podeljena na dva dela pomou jednog ili drugog od ovih elemenata. Tako je atlantska glavna rasa na vrhuncu svog razvoja i slave, unitena vodom. Danas moemo jo nai samo njene propale i degenerisane ostatke, a ipak je svaka njena podrasa dozivela dane trijumfalne slave i odgovarajue veliine. Ono to su oni danas, to ete jednog dana biti vi, jer je zakon ciklusa jedinstven i nepromenljiv. Kad vaa peta rasa dostigne vrhunac svoje fizike inteligencije i najviu kulturu (pazite, mi pravimo razliku izmeu materijalne i duhovne kulture), i ne bude vie sposobna da unutar svog ciklusa dalje napreduje, tada e njeno napredovanje prema apsolutnom zlu biti zaustavljeno pomou jedne od ovih "kataklizmikih promena" (isto kao to su i njihovi prethodnici, Lemurijci i Atlanti, ljudi tree i etvrte rase bili spreeni u svome napredovanju u pomenutom pravcu). Vaa velika civilizacija bie unitena. Tada e se primetiti da se degeneriu sve njene, podrase posle kratkotrajnog perioda slave i uenosti, unutar svojih ciklusa. ... Vidite dakle, kako su kratki i prolazni bili dani slave prolih ogranaka rase... Ni jednoj materijalnoj rasi ni podrasi a ni njenom ogranku, vladajui zakon ne dozvoljava da se ogrei o prava naredne rase, odnosno podrase, a jo manje da zloupotrebi znanje i snage koje pripadaju njenom nasledniku.. .

Pismo 18 Planetarni Duhovi


49

Pisma Tibetanskih Mudraca


Naredni odlomci dozvoljavaju nam da naslutimo poneto o onim viim duhovnim Biima koja stoje na viem stepenu razvitka nego Mahatme, a poseduju one karakteristike koje religije pripisuju "Bogovima" i "Bojim sinovima". Mahatme ih nazivaju "Dhyan ohanima" ili "Planetarnim duhovima". N. L.

"Nemoj jesti plodove sa stabla saznanja dobra i zla koji dozrevaju na drvetu koje raste za tvoje naslednike", to bismo mogli da kaemo sa veim pravom nego to bi nam to "Hjumovi" vae podrase hteli da priznaju. Ovo "drvo" nalazi se pod naom zatitom; ono nam je povereno od Dhyan Cohana, tj. od zatitnika nae rase i vernih uvara onih koji e jo doi. Pokuajte da shvatite alegoriju. . . Na poetku svakog kruga, kada se oveanstvo ponovo pojavljuje, ali u prilikama koje su potpuno razliite od onih koje se za porod pojedinih rasa i podrasa upriliuju, mora da se umea jedan "Planetarni duh" meu ove primitivne ljude, da osvei njihovo seanje i da im objavi one istine koje su oni za vreme prolog kruga ve poznavali. Zato ima toliko razliitih i suprotnih predanja o Jehovi, Orauzdu, Brahmi i. ostalim bogovima. No, to se dogaa samo za dobrobit prve rase. Njena je dunost da izabere meu svojim sinovima one koji su sposobni za primanje te da ih "odeli", da se posluimo biblijskim izrazom, kao kale, koji e primiti u sebe svu Spoznaju, to e se proiriti u svim buduim rasama i generacijama dotinog ciklusa... Svaka rasa ima svoje Adepte; nama je dozvoljeno da svakoj novoj rasi damo onoliko naeg Znanja, koliko ljudi dotine rase zasluuju. Sedma, tj. poslednja rasa imae svog Budu, isto kao i svaka prethodna rasa, ali njeni e Adepti biti na mnogo viem stepenu razvoja od Adepata bilo koje sadanje rase, jer e meu njima boraviti budui Planetarni duh, Dhyan ohan, ija e dunost biti da posle privremenog potanjanja ove nae planete probudi i osvei pamenje prve rase oveanstva petog ciklusa... ^ Zadatak Planetarnog duha sastoji se u tome da da glavnu notu Istine. Kad On jednom odredi njenu vibraciju tako da preovladava kroz sve zapletaje rase, sve do svretka ciklusa, stanovnik najvie nastanjene sfere nestaje sa povrine nae Planete, sve do sledeeg Uskrsnua u telu.

50

Pisma Tibetanskih Mudraca


Vaa filozofija naziva uroenim predstavama vibracije ove iskonske Istine. Na pitanje da li je Planetarni duh mogao biti inkarniran kao ovek, odgovoriu da nema Planetarnog duha koji nije jedanput bio materijalan, ili kako vi to zovete, da nije bio ovek. Kad je na veliki Buda, uvar svih Adepata, reformator i kodifikator Okultnog sistema prvi put postigao na Zemlji Nirvanu, postao je Planetarni duh, tj. njegova se dua mogla u isto vreme svesno kretati u meuplanetarnom prostoru i iveti pomou volje u svom prvobitnom individualnom telu na zemlji, jer njegovo Boansko Ja toliko se oslobodilo od materije, da je moglo svesno da izgradi sebi zastupnika, kojeg je moglo ostavljati u ljudskom obliku kroz nekoliko dana, sedmica i katkada i kroz godine, bez negativnog delovanja ove promene na ivotni princip ili razum tela. Usput u vam kazati: stepen Bude je najvii oblik Adeptstva, kome se jedan ovek moe nadati da e dostii na naoj planeti i tako je redak, kao to su retki Bude. Poslednji Hobelgan (vii glavar tibetanskog reda), koji je to postigao, bio je Tsong-Ka-Pa iz Rokovra (14 vek), reformator ezoterikog i popularnog Lamaizma. Planetarni duh ove vrste, u rangu Bude, moe po volji oblaiti tela iz jae ili slabije materijalizovane tvari, koja ispunjava druge delove Svemira. Postoje razne gradacije i stepeni Planetarnih duhova, ali nema reda koji bi bio osnovan za svoju venost. Mogu odgovoriti recima jedanput upuenim G. T. Feneru, kada je eleo da sazna miljenje Indijaca o njegovim radovima: "Vi ste u pravu jer svaki dijamant, svaka zvezda, svaka planeta ima svoju individualnu duu, isto kao i ovek i ivotinja. . . postoji hijerarhija due, od najniih oblika tvari, pa sve do Due Sveta.21 . . . Duhovni Ego, koji kao pobednik napreduje u svojoj trci kroz svetove, na ovome spiralnom putu die se od zvezda do svetla, dok ne postane Planeratni duh i jo vie, dok konano ne stigne do svoje izvorne take, da bi uronio u Veliku tajnu. Ni jedan Adept nije prodro kroz veo praiskonske materije. Najvii i najsavreniji uvid je ogranien usled itavog Univerzuma oblika i tvari.

Pismo 19 - Sveteniki bezobrazluk koji je i Boga uinio pred ljudima tako stranim
51

Pisma Tibetanskih Mudraca

Idue pismo, koje je A. P. Sinet primio 28. septembra 1882. god. u Sirmi, tretira uzroke zla u svetu. Neobino otre reci Mahatme K. H. upotrebljene u ovom pismu protiv organizovanih religija, moda e na nekoga neugodno delovati, jer su religije bezuslovno onaj inilac u ivotu oveanstva, koji treba da povee oveka sa Venim Praizvorom njegove biti i time ima na njegov ivot uzdiue, prosvetljujue i oslobaajue delovanje. Istorija nam svakako dokazuje da su oveja elja za vlau i njegovi nedostaci iskrivili i ponizili uzvienu misiju religije, tako da oni periodi na koje se odnose Majstorove optube preovladavaju u istoriji veine organizovanih religija. N. L.

Zlo kao takvo nema posebne egzistencije. Ono je samo odsustvo dobra i postoji samo za onoga koji je postao njegovom rtvom. Zlo proizilazi iz dva uzroka. Ni zlo ni dobro nemaju nezavisan uzrok u Prirodi. Priroda je liena svake dobrote i zlobe, ona samo sledi nepromenljive Zakone, kad daje ivot i radost ili bol i smrt, odnosno kada unitava ono to je stvorila. Priroda ima za svaki otrov protivotrov i nagradu za svaki bol. Istinsko zlo dolazi od oveje inteligencije. Njegovo poreklo lei u oveku, koji se udaljuje od Prirode. Zlo je preterivanje u dobru, u jednom smislu je proizvod ljudske sebinosti i pohlepe. Razmiljajte temeljito o tome, pa ete videti da osim smrti (koja nije zlo ve potrebni zakon) i nesrenih sluajeva, koji nalaze uvek izravnanje u sledeem ivotu, poreklo svakog zla lei u ljudskom delovanju, tj. u oveku, koji je usled inteligencije to je poseduje jedino bie u Prirodi sa slobodom delovanja. Ne stvara Priroda bolesti ve ovek. ovekovo cdreenje je da umire prirodnom smru, zbog duboke starosti. Izuzev nesrenih sluajeva divljak i divlje ivotinje, koji ive u slobodi, ne umiru od bolesti. Hrana, pie i polni odnosi su prirodne potrebe u ivotu. Njihovo prekomerno uivanje prouzrokuje bedu, mentalne i fizike bolesti, koje se prenose kao najvee zlo na decu onih koji su to sve skrivili. Ambicija i elja da onima koje volimo osiguramo sreu i dobre materijalne prilike, sticanjem asti i imetka, jeste hvale vredan i

52

Pisma Tibetanskih Mudraca


prirodan oseaj. Ali, ako to pretvara oveka u tekog i okrutnog tiranina i u tvrdicu ili velikog egoistu, tada to donosi neopisivu bedu njegovoj okolini - narodima, kao i pojedinim ljudima. Dakle, sve to (hrana, bogatstvo, tatina i hiljadu drugih stvari koje ne moemo ovde navesti) su vrelo i uzrok bede ako se upotrebljavaju prekomerno, odnosno ako ih nema u dovoljnoj rneri. Bude li zlobni razaratelj i tiranin, prouzrokovae bolest, bol i bedu. U sluaju njihovog nedostatka gladovae, a ljudi e te prezirati i smatrati nulom i osudie te na bedu kroz itav ivot. Ne moe se zbog toga kriviti ni Priroda, a ni neko imaginarno boanstvo ve jedino ljudska narav, ako ona zbog sebinosti postane gruba. Dobro razmislite o ovim recima, traite uzrok svakog zla koje moete zamisliti i sledite mu koren unatrag, sve do poetka i reiete treinu problema zla. No, sad u vam pokazati najvei i najvaniji uzrok gotovo dve treine svih zala koja pritiskaju oveanstvo, od kada je ovaj uzrok narastao u veliku mo. To je klasa svetenstva i crkve u bilo kom obliku se to posmatralo i u bilo kom narodu. U onoj varljivosti, koju ovek smatra svetom, treba traiti izvor mnogih zala, tog velikog prokletstva za oveanstvo. Pogledajte Indiju, Hrianstvo, Islam, idovstvo i fetiizam! To je sveteniki bezobrazluk, koji je i Boga uinio pred ljudima tako stranim. Religija je napravila od oveka sebinog pobonjaka i fanatika, protivnika svih ljudi izvan svoje sekte, a nije ga istovremeno uinila boljim ili moralnijim. Vera u Boga ili Bogove pretvorila je dve treine oveanstva u robove onih koji su ga razoarali svojim pogrenim obeanjem da e ga spasiti. Nije li ovek uvek spreman da izvri svako zlo, ako mu se kae da Bog ili bogovi zahtevaju ovakav zloin? Irski, Italijanski ili Slovenski seljak dobrovoljno e se rtvovati i radije e sam gladovati, odnosno dopustioe da gladuje njegova porodica i da ista bude bez odela, samo da nahrani svoga "oca" ili "popa" i da ga oblai. Dve hiljade godina Indija je stenjala pod teretom kasta, dok su 53

Pisma Tibetanskih Mudraca


se jedino Brahmani tovili od bogatstva te zemlje. Jo i danas hriani i muslimani reu jedni drugima grkljane, da bi uveliali svoju pripadnost. Zapamtite: veliina ljudske bede nee se smanjiti, sve dok onaj bolji deo oveanstva ne zameni pogreno shvaene oltare svojih Bogova Istinom, Moralom i sveobuhvatnom Ljubavlju. Kad se kao argument protiv toga navodi da i Mi imamo hramove i svetenstvo i da nae Lame ive od dobrotvornosti, tada treba imati na umu da navedene ustanove nemaju nieg zajednikog sa zapadnjakim, osim imena. U naim se hramovima ne velia ni Bog ni bogovi ve triput posveeni spomen na najveeg i najsvetlijeg oveka koji je ikada iveo. Nae Lame primaju hranu, ali nikada ne primaju novac. U njihovim se hramovima ui pravi uzrok zla i to se narodu propoveda. Tamo se pouava etiri plemenite Istine, tj. dvanaest Hidana, koje daju reenje problema o uzrocima i savladavanju bola.
(Arya sachani, tj.: 1- Sav uvetovani ivot jeste bol. 2- Prema tome, uzrok bola jeste e za ivotom. 3- Bolu se moe izmai samo ako se savladava ta e. 4)-Put za njegovo savladavanje jeste "Plemeniti osmostruki put i lanac uzroka" )

itajte Maha-vaggu (tj. Vinava Pitaku, jednu od tri svete knjige prvobitnog Budizma) i pokuajte da shvatite, ne sa predrasudama zapadnjakog miljenja ve sa intuicijom i razumevanjem Istine - ta Prosvetijeni kae u prvom Khandhaku....

Pismo 20 Londonska grupa, naroito "Unutranji krug" neka odstrane iz svoje penice plevu

Posle ovih izvoda iz duih rasprava, sledi jo nekoliko pisama koja tretiraju neka pitanja u pogledu Teozofskog drutva. Sledee pismo bavi se poloajem Teozofske loe u Londonu, godine 1884, u kojoj je izvestan broj lanova organizovao takozvani "Unutranja krug" i nastojao da i 54

Pisma Tibetanskih Mudraca


dalje dobija pismene pouke, koje su bile davane A. P. Sinetu za vreme 1881-83. godine. To pismo verovatno nije bilo odreeno jednoj osobi, ve itavoj grupi. Ono glasi: N. L. Obavesti "Unutranji Krug" o sledeem. . . 1) Kad bi se naao nain da se nastavi sa ezoterikim poukama, koje su se prole godine prekinule, i kad bi Mahatma K. H. smatrao da se korespondencija moe ponovo zapoeti, u tom bi se sluaju ista mogla odvijati samo kao do sada, tj. preko Sineta. On je od samog poetka bio izabran za korespondenta. On je osnovao londonsku grupu.. . pravednost zahteva da on anje plodove svoje Karme. Mahatma nema opravdanog razloga da prenosi ozbiljne pouke na nekog drugog. 2) Poto se to uredilo, ostaje otvoreno pitanje kakve ima mogunosti za korespondenciju sa gosp. Sinetom? H. P. B. ne eli vie vriti ulogu posrednika u primanju i odailjanju pisama. Ona je dugo vrila portvovani rad u tome smislu i ako to ne eli iz vlastite volje da radi, ak ni Ja, njen dugogodinji Guru nemam prava da je na to prisilim. Damodar K. Malavankar jo je manje za to raspoloen. Poto je to karmika stvar, K. H. ne moe i nee da ga na to sili, jer se ne srne meati u tuu Karmu. Ostaje samo Mohini Babu. 22 Ali on jo nije postigao onaj stepen razvoja koji omoguuje Seli da odailje i prima pisma. 3) Iako bi se naao neko ko bi posredovao u korespondenciji izmeu Sineta i K. H. ni "Unutranji krug" ni londonska grupa nisu za sada u takvom stanju da bi mogli da imaju koristi od eljenih instrukcija, ni da bi ih mogli mirno primati. Jedna zajednica ezoterikih Uenika, koja eli duhovno da napreduje mora da se istie potpunim skladom i jedinstvom miljenja. Svaki za sebe i svi zajedno, moraju biti potpuno nesebini i uljudni i bar njihov meusobni odnos mora biti pun dobre volje, ako se ve eli da izostavi ostalo oveanstvo. U takvoj grupi ne srne da postoji duh sektatva, ogovaranja, zlonamernost, zavist, ljubomora, prezir ili nepotovanje i srdba. to jednoga pozleuje mora da pozledi i sve ostale, to jednog raduje, mora i druge da razveseli. Da li su londonska grupa ili njen "Unutranji krug" takvi, kako to naa pravila i zakoni bezuslovno zahtevaju? 55

Pisma Tibetanskih Mudraca


... Niz unutranjih tekoa bi se lako savladao da je vladalo bratsko jedinstvo, koje povezuje svako veliko telo, tako da svi deluju kao jedan ovek, "jedno srce i jedna dua". Moram da kaem da bi potpuna promena u oseanjima londonske grupe isto toliko izmenila, da bi mogla opet da bude od koristi za veliko delo, kome smo se mi posvetili. Po stanju u kome se nalazi, vidimo da se ona kree u obratnom pravcu. Londonska grupa je samo jedna sjajna zvezda, moda ak i najsjajnija na teozofskom nebu, ali za matino drutvo ona je jedan aristokratski izdanak, drava u dravi, koja gravitira prema vlastitom sreditu izvesnih navika, predrasuda i svetovnosti... Ona e morati potpuno da izmeni svoju dosadanju sebinu i ekskluzivnu politiku, ako eli da opstane. Morae opet da postane nerazdvojivi deo "Univerzalnog Bratstva", ako eli da bude teozofsko "telo". Ne sme da dozvoli irenje vesti, ogovaranje, line naklonosti i sistem proteiranja, ako eli da ima Nas za uitelje. Naravno da Mahatma K. moe da pie kao nezavisni Adept u privatnom svojstvu kome hoe, ako nae za to puteve, s tim da ne povredi dobri Tajni Zakon. Ali on nee nikada pristati da odstupi od toga zakona, pa i kad se radi o zadovoljenju osoba koje su pokazale najveu predanost. Londonska grupa, naroito "Unutranji krug" neka odstrane iz svoje penice plevu, jer mi sa ovom poslednjom ne elimo imati veze... M. U prolom pismu spomenuti Unutranji krug", koji je osnovan u Teozofskom drutvu, raspao se ve u 1985. god. No, kad je H. P. Blavatska dola 1886. u London, skupila je oko sebe jednu grupu mladih ljudi, koji su bili spremni da otvoreno priznaju da su se stavili u slubu Mahatmama i da prema tome vode odgovarajui nain ivota. Ovog puta je predsednik Teozofskog drutva, pukovnik Olkot bio miljenja da u tome lei neka opasnost za Drutvo. Zbog toga je u avgustu 1889. god. otputovao iz Indije u Evropu. Tada se na brodu "anon" u njegovoj kabini kratko vreme pre dolaska u Brindisi, materijalizovalo sledee pismo, koje je uticalo na njegov budui stav. N. L. Poto se sada pribliava Londonu imam da ti kaem nekoliko reci: 56

Pisma Tibetanskih Mudraca


Toliko si sklon raznim promenljivim uticajima, da ne mogu sada, u ovim kritinim danima, da se potpuno pouzdam u tebe. Zavladaj svojim oseanjima, da bi mogao ovde na Zapadu, u ovom zamrenom poloaju da postupa pravilno. Pazi na svoje prve utiske. Greke koje pravi dolaze zbog tog propusta. Neka na tvoja dela ne utiu ni lina naklonost, ni sumnja, ni averzija. Izmeu lanova u Parizu i Londonu nastali su nesporazumi, koji su ugrozili interes Teozofskog pokreta. Kazae ti se, da je glavni uzronik ovih nemira H. P. Blavatska. To nije tano, premda njen boravak u Engleskoj ima u tome udela. Najveu krivicu za to snose drugi, ije je komotno nepoznavanje svojih vlastiti greaka vrlo znaajno i koje se ne moe odobriti. Jedna od najvrednijih doprinosa misije Upasike23 je to ona tera ljude da prosuuju sebe same i razara njihovu slepu neobjektivnost prema drugim osobama. Promatraj npr. svoj lini sluaj. Svoj revolt zbog "nepogreivosti", u koju si jedanput verovao, otiao je predaleko. Ti si bio prema njoj nepravedan, i zato e morati, zajedno sa drugima, kasnije da trpi. To ti moram kazati. Upravo sada, na palubi broda, tvoje su misli prema njoj bile tamne i grene, zato smatram da je sada vreme da te upozorim. :Pokuaj da ljubaznou, tumaenjem i apelovanjem na vernost Istini, ako ne ve Nama, odstrani pogrena shvatanja koja e imati. Pokuaj da dovede ove ljude do toga da osete da za Nas nema privilegovanih osoba, da mi nemamo sklonosti prema izvesnim osobama ve prema njihovim dobrim delima i prema oveanstvu kao celini. Ali, Mi upotrebljavamo zastupnike, najbolje koji nam stoje na raspolaganju. Njen voa je bila za vreme poslednjih trideset godina ona linost koja je svetu poznata kao H. P. B. (nama drukije). Ona bezuslovno izgleda nekim ljudima nesavrena i neugodna, ali postoji verovatnost da Mi godinama neemo nai bolju od nje. Uini da Tvoji Teozofi to shvate! Od god. 1885. bez njenog sudelovanja (posrednog ili neposrednog) nisam nikome u Evropi i Americi napisao ni jedno pismo, pa bio to samo i jedan redak, niti sam treim osobama bez nje uputio ni usmenu poruku. Neka to Teozofi saznaju. Ti e kasnije shvatiti znaenje ove injenice i radi toga zapamti ovo! 57

Pisma Tibetanskih Mudraca


Poto je njena vernost prema nama postojana, a njene patnje su je ba zbog toga zadesile, to je ni Ja, ni ikoji od moje Brae neemo napustiti, niti emo dozvoliti da padne u zaborav. Nezahvalnost ne spada u nae navike, to sam ve jedanput spomenuo. Nai su odnosi neposredni, odvijali su se samo na fizikom nivou, osim retkih tebi poznatih izuzetaka, kao to je dananji i oni e se i dalje, usled sticaja okolnosti tako odvijati. To to su tako retki tvoja je greka, kako sam ti to u poslednjem pismu rastumaio. Da bih ti pomogao u tvojoj sadanjoj zbunjenosti, rei u ti sledee: H. P. B. nema skoro nikakve veze sa administrativnim pojedinostima; nju bi trebalo potpuno osloboditi od njih, ukoliko njena snana priroda moe da se vodi u tom pravcu. Ali sledee treba svima da rastumai: u okultnim pitanjima, ona ima sve da kae. Mi nju nismo napustili i nismo je "predali u ruke Sela". Ona je na neposredni zastupnik. Ja te upozoravam: nemoj dozvoliti da tvoja sumnja i srdba zbog njenih "brojnih ludorija" utie na tvoju intuitivnu vernost prema njoj. Kod ureivanja ovih evropskih pitanja, imae dve stvari da uoi i to spoljnu, administrativnu stranu i unutranju, psihiku. Neka prva ostane pod tvojim vodstvom, u zajednici sa vaim najmudrijim saradnicima, a onu drugu ostavi njoj. Preputa se tebi da pojedinosti izradi sa spretnou koja ti je svojstvena. Ali budi vrlo paljiv. Ako bi se ona umeala, pa bi se radi odluke pojavile neke praktine stvari, znaj da razlikuje stvari koje su u svome temelju i delovanju isto ezoterine od onih stvari koje, mada imaju u poetku praktini izgled, ipak mogu izazvati rezultat na duhovnoj ravni.One prve moe najbolje proceniti ti, a one poslednje ona. Opazio sam takoe tvoje misli o "Tajnoj nauci". Budi siguran da smo je, u pogledu svega onoga to ona nije izvadila iz naunih i drugih dela, Mi nadahnuli.24 Kada ona ispravlja i tumai greke u miljenju u delima drugih Teozofa, tada se to dogaa putem Mene, ili putem Moga nadahnua. Ovo delo je vrednije nego prethodno ("Otkrivena Izida") i daje kratki pregled okultnih istina, te e kroz mnogo godina biti vrelo pouka i informacija za ozbiljne istraivae. Uveri druge da struja Karme uvek tee i da Mi moramo, isto kao i oni, 58

Pisma Tibetanskih Mudraca


izboriti put do osloboenja. Bilo je mnogo ozbiljnih iskuenja u prolosti, nova te ekaju u budunosti. Sauvaj veru i odvanost, koje su ti do sada pomagale, sve do kraja. Za sada, radije nemoj nikome spomenuti da si primio ovo pismo, ak ni H. P. B., ako ona sama ne pone o tome da govori.....Ono je namenjeno samo tebi, kao upozorenje i direktiva, a drugima samo za upozorenje, jer ti se sme, ako to bude potrebno, diskretno njime posluiti. K. H. Budi spreman na to, da e se sa izvesne strane posumnjati u.identinost pisma.25

Pismo 21 - Dajte prednost i sluite jedino Najviem Duhu od koga je svako jedan deo
Sledee pismo je jedino koje je napisano posle smrti H. P. Blavatske. Primila ga je dr Ana Besant u septembru 1900. u Londonu.

Teozofsko drutvo i njegovi saradnici upravo su na putu da fabrikuju jednu veroispovest. Tibetanska poslovica kae: "Lakovernost se raa lakovernou i svrava sa pseudosvetlou." Kako malo ima ljudi, koji zaista neto znaju o Nama!.....Zar da se od Nas naine idoli? Intenzivna elja nekih ljudi da vide Upasiku ponovo otelotvorenu probudila je pogrenu majaviku predstavu. Upasika ima da izvri koristan posao na viim nivoima i nee se tako brzo vratiti.

59

Pisma Tibetanskih Mudraca


Teozofsko drutvo mora sigurnim korakom da pree prag novog veka. Niko nije ovlaen, a ne moe ni da uzme pravo da vlada Uenikom, ili nad njegovom saveu. Nemoj ga pitati u ta on veruje. Vrhunac talasa intelektualnog razvitka mora se zahvatiti i upraviti prema spiritualnosti. On ne moe nasilno da se razvija u pravcu verskih razmatranja niti ka emocionalnom kultu. Svim djelatnostima u Teozofskom drutvu mora upravljati zajednika misaona snaga svih lanova kao celine. Mi nikad ne pokuavamo da sebi podvrgnemo volju nekog drugog. U pogodno vreme odailjemo zraenje koje uzdie, koje pogaa razne osobe na razliiti nain. Iz mnogih ovakvih misli konstruisano kolektivno miljenje, moe da povoljno utie na pravac delovanja. Najbolji nain da se isprave pogreke je da se sve subjektivne i objektivne injenice asno i bez predrasuda ispitaju. Govorkanja o "Majstorima" moraju se nenapadno, ali odluno uutkati. Dajte prednost i sluite jedino Najviem Duhu, od koga je svako jedan deo. Mi radimo svoj posao kao nepoznati i u tiini, i stalno obraanje panje na nas i navoenje naih imena stvara isprekidanu Auru i ometa nam rad. Teozofsko drutvo je zamiljeno kao temeljni kamen buduih religija oveanstva. Da bi se postigla ona svrha, moraju svi oni koji vode odstraniti svoju slabost u pogledu oblika i ceremonija. Tada e se iskazati kao pravi Teozofi i to po unutranjem miljenju, kao i po spoljnom stavu. K. H.

Pismo 22 - Jer oveanstvo je veliko siroe, jedini razbatinjenik na ovoj zemlji, prijatelju moj!

Kao poslednji dokumenat sledi izvod iz pisma, koje je Sinet primio u prolee 1883. od Mahatme K. H., pred odlazak u Englesku, posle otputanja iz novina "Pionir", jer je pod uticajem pouka koje je primao od Majstora, novine "usmerio" prema Indiji.

60

Pisma Tibetanskih Mudraca


N. L. Nadam se da ete bar Vi shvatiti, da Mi nismo (ili veina od nas nisu) neke bezdune, moralne suve mumije, kako to neki predstavljaju. Niko od nas ne lii na onog strogog junaka iz Bulverovog romana.26 Sposobnost opaanja, koju neki od Nas poseduju, daje nam iri pogled, izrazitije, nepristrasno i obuhvatnije ovekoljubije. Moemo s pravom reci da je zadatak "Magije", da humanizuje naa bia, i da ih ispunjava milosrem prema itavom oveanstvu, a ne da svoje oseaje koncentriemo i ograniimo na izvesnu izabranu rasu. No ipak, malo Nas ima, (osim onih koji su postigli konanu negaciju Mokshu, Mokaha - osloboenje, spasenje, Blaenstvo, jednoznano sa Nirvanom), koji smo se tako jako oslobodili uticaja naih zemaljskih veza, da bi bili potpuno nepodesni za radosti vieg stepena, za oseanja i interese oveanstva. Sto je vee nae napredovanje prema osloboenju, tim manje ima mogunosti da se tako neto dogodi, dok konano kao poslednja kruna svi oveanski i isto individualni i lini oseaji, veze, prijateljstva, patriotizam, davanje prednosti rasama ne prestanu i dok se ne stope u jedan jedini Univerzalni oseaj, koji je jedini istinski i sveti, nesebini i Veni, a to je Ljubav, bezgranina ljubav za oveanstvo kao celinu. Jer oveanstvo je veliko siroe, jedini razbatinjenik na ovoj zemlji, moj prijatelju. Dunost je svakog oveka, koji je sposoban za nesebini impuls, da uini neto, pa bilo to i najmanje za njegov napredak. To me podsea na staru priu o ratu izmeu tela i njegovih udova; i ovde se svaki ud ovog ogromnog siroeta bez oca i majke, brine samo za sebe. Telo za koje se ni jedan ud ne brine, trpi neprestano, bez obzira da li udovi meusobno ratuju, ili su u miru. Poto patnje i smrtni bolovi oveanstva nikad ne prestaju, ko ga moe koriti, kako to ine vai materijalistiki filozofi, da je u svojoj trajnoj osamljenosti i zaputenosti nalo Bogove, kod kojih "neprestano vapi za pomo, ali bez uspeha"? Poto "nada i pomo oveku, lee u samom oveku", ja ne bi nikad hteo, da nekoga ostavim u patnji, ako ga mogu spasiti. Priznajem da se Ja lino nisam jo potpuno oslobodio nekih zemaljskih 61

Pisma Tibetanskih Mudraca


veza. Neki Me ljudi vie privlae nego drugi, a filantropija onako kako je na veliki zatitnik "Spasitelj sveta, Uitelj Nirvane i Zakona" predavao, nije u Meni jo do sada unitila sve individualne prijateljske veze, ni ljubav za najblie roake, a ni arki oseaj ljubavi za onu zemlju, u kojoj sam se poslednji put materijalno individualizovao. K. H.

RE PREVODIOCA Verujem u izreku "Ako trai - naie", ali tome elim da dodam i neto to bih ve mogao da nazovem iskustvenim jer oseam da stvari koje traim obino nau mene. Zateknu me na najneoekivanijim mestima i u najneoekivanijim trenucima, ba onda kada o njima uopte ne razmiljam, ili bar o njima ne mislim strau tragaa. Pre nekih 6-7 godina lutao sam Latinskim kvartom sve u elji da produim toplu septembarsku no. U tom lutanju nabasao sam pred jednu, u to doba noi otvorenu knjiaru. Zvala se, a i jo se zove "Kod ekspira". Pred njom i u njoj bila je poprilina guva koju su inili ljudi slini meni. Uao sam u nameri da posmatram lica a ne knjige. Ipak nije prolo mnogo vremena i ja sam, kao svi ostali, bez jasnog nauma, prebirao po policama ovog antikvarijata. Redali su se poznati naslovi, a i mnogo onih o kojima nikada nisam uo niti sam imao nameru da zapamtim. Ruka mi se, sasvim normalno, zadrala na nekom engleskom izdanju koje je za naslov imalo "Balkanski folklor". Knjiga, rekao bih putopis, iz 30-tih godina - cena 10 franaka. Mahinalno sam posegnuo za susednom kupusarom bez korica da naem jo neto o Balkanu, ali je ona imala drugi geografski pojam u sebi. Opet 10 franaka. Tek toliko da sebi ne bih liio na olinjalu vagabundu koja utucava vreme u svim osvetljenim, otvorenim vratima stavio sam knjige pod miku - platio i izaao. Po dolasku u Beograd uredno sam ih smestio na policu. Tek pre izvesnog vremena, i to zbog kreenja, ponovo sam ih uzeo u ruke i iznenadio se. U onoj drugoj, kupusari, pronaao sam poznata imena i pojmove sa kojima sam esto baratao. Knjiga koja je sada i u vaim rukama nije nikakav udbenik niti propaganda Teosofije koju je osnovao i tako stameno tumaio i branio Rudolf Stajner, niti je moja namera da u te i takve vode prevedem zabluelu decu tehnologije. 62

Pisma Tibetanskih Mudraca


Ona je, ovakva kakvu je vidite, samo jedan divan dokument o vremenu i duhovnim strujanjima koja su se trudila da budu iznad ili ispod povrine drutvenih, socijalnih, politikih, religijskih bura veka na izmaku i veka u raanju. Ovde treba napomenuti da je teosofija bila vrsta mode viih i intelektualnih krugova koji su traili novu i jau inspiraciju. Verujem da ete primetiti i osetiti misli ljudi koji su u to vreme verovali kao u vreme korenitih promena ljudskog duha i ljudske prirode i koji snagu za takvu promenu nisu nalazili u sebi niti prirodi ve u dubokoj ezoteriji i mistici. Tim pre su pisma koja moete, posle eto stotinu godina mirno da prelistavate, aktuelna, i koliko vi to elite da budu pouna i uputna. Jer, ne zaboravimo. ivimo u slinom periodu -periodu straha od mogue nuklearne kataklizme, tako prisutne i snane da se izlaz ponovo trai u okultnom i onostranom. Ovde elim itaocu da skrenem panju na jezik i stil pisama koja su pred nama. U ovom prcvodu trudio sam se da to je mogue vie zadrim autentinost onovremenog manira pisanja, optenja i izraavanja, svestan njihovih rogobatnosli, krutosti i henncliiinsli. Bnmishiv ____________________________ 1 On - pukovnik Olkot, jedan od osnivaa i tadanji predsednik Teozofskog drutva. 2 Tri svrhe Teozofskog drutva osnovanog 17. novembra 1875. god. glase: (1) Da se stvori jezgro sveopteg bratstva, bez obzira na rasu, narodnost, veru, zanimanje i pol. (2) Da da podstrek za prouavanje svih religija, filozofija i nauka. (3) Da prouava jo nepoznate Zakone Prirode i latentne duevne snage oveka. 3 A. P. Sinet i O. A. Hjum predloili su da se organizuje jedna samostalna angloinijska grana Teozofskog drutva koja bi stajala pod direktnim vodstvom jednog Mahatme i koja bi se bavila naunim istraivanjem staroindijske Mudrosti. 4 aberon - duhovni glavar tibetanske Hijerarhije Monaha. 5 Pundit - onaj koji prouava sanskrit. 6 Mahatma K. H. oznaava svog poglavara kao "Chohan". Prema Teozofskom sistemu uenja o Hijerarhiji radi se ovde o Maha-ohanu. Zbog toga je ovo pismo poznato kao "pismo Maha-ohana". 7 Nirvana - vrhunac znanja i apsolutne mudrosti. 8 To se zaista dogodilo. Katoliki krugovi su u vie navrata one pojave koje je Blavatska izazivala pripisali Sotoni; upor. knjigu "Teozofija i Antropozofija" od Matsa. 63

Pisma Tibetanskih Mudraca


9 Ove reci u originalu napisane su na nemackom jeziku, mada je original pisan na engleskom. 10 Dva posluitelja, brani par Kolumb, za vreme odsutnosti H. P. Blavatske iz Adiara, god. 1884, upotrebili su falsifikovana pisma i okrivili su nju zbog prevare oko natprirodnih pojava. Hrianski misionari upotrebili su te krive dokaze za javne napade protiv Teozofskog drutva. 11 Tathagata, poasni naziv Gautame Bude. 12 Mahatma K. H. nije bio Olkotov Uitelj ve Mahatma H. 13 Tetka dr Dorda Orndejla. 14 Iz drugih spisa Mahatme K. H. vidi se da on ne misli ovde na vidljive planete naeg Sunevog sistema ve na nevidljive centre iz fine tvari, koji prema uenju Mahatmi pripadaju Zemljinom lancu hipoteze. Zadnji stav na str. 6 red 1, ne obazirui se na neke greke, bio bi po prilici za hiljadu godina pravo otkrie, ako se do onda sauva.... 15 Izgleda da je ovde jedna greka. Prema naucima Mahatma, koje su dali na drugom mestu i prema "Tajnoj nauci" od Blavatske, poeci bele rase datiraju 100.000 godina unatrag. 16 Alen Grant je engleski prirodnjak i sledbenik Darvina (1848-1899). 17 To se dakle dogodilo godine 9564. pre Hrista, jer je pismo pisano godine 1882. 18 Lemurija - kontinent u dananjem Junom moru. 19 Grad na podnoju Himalaja u kome su tada boravili Sinet i Hjum, letnja rezidencija podkralja Indije. 20 Primitivno pleme u Indiji, ostatak jedne predarijske rase. 21 Gustav Teodor Fener, osniva psiho-fizike (1801-1887). Mahatma K. H. je, pre nego to se podvrgnuo viim inicijacijama Ezoterike Hijerarhije u Tibetu, proveo neko vreme oko sredine prolog veka na univerzitetima u Evropi. 22 Damodar K. Malavankar i Mohini Babu aterju bili su dva indijska Uenika Mahatme K. H. 23 Upasika - Uenica, tako je Mahatma K. H. esto nazivao H. B. Blavatsku. 24 Ovo se odnosi na H. P. B. - "Tajna nauka", tj. njeno prvo mnogo brae delo, koje je kasnije proirila i preradila.

64

Pisma Tibetanskih Mudraca


25 Sinet je smatrao da Mahatma K. H. samo s njime odrava vezu putem percipitiranih pisama. 26 Roman "Zanoni", koji je napisao engleski dravnik Lord Bulver Siton (1803-1873).

65