Babić, V. (2012) "Prikaz zbornika Balkan i EU", Ekonomske ideje i praksa br.

5, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu, pp 93-100, ISSN 2217-6217, COBISS .SR-ID 184934668

PRIKAZ ZBORNIKA„BALKAN I EU”
dr Vojislav Babić Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu
Apstrakt: U novom zborniku tekstova Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, autori analiziraju perspektivu odnosa Zapadnog Balkana i EU sa ekonomskog, finansijskog, sociološkog, filozofskog i demografskog aspekta. Suština ovog odnosa prožeta je osećajima rizika i neizvesnosti, koji su vezani za rastuće finansijske probleme EU kao i za pooštravanje kriterijuma za prijem novih članica. I pored izvesne doze skepticizma u pogledu nastavka evro-integracijskih procesa, većina autora smatra da će balkanske zemlje imati korist od priključenja EU, jer će nacionalne zakone uskladiti sa naprednijom i efikasnijom ekonomskom, pravnom i političkom regulativom Evropske unije. KLJUČNE REČI: EU, EKONOMSKA KRIZA, ZAPADNI BALKAN, EVRO-INTEGRACIJA JEL KLASIFIKACIJA: O52, G01, F32, F15, Z1 Abstract: In the new text collection of the Center for Economic Research at the Institute of Social Sciences, the authors analyze the relationship perspective of the Western Balkans and the European Union from the economic, financial, sociological, philosophical and demographic aspects. The essence of this relationship is permeated with feelings of risk and uncertainty related to the growing financial problems and the EU to tighten the criteria for admission of new members. Despite the dose of scepticism regarding the continuation of Euro-integration processes, most authors believe that the Balkan countries will benefit from joining the EU because it will harmonize national laws with advanced and effective economic, legal and political regulation of the European Union. KEY WORDS: EU,ECONOMIC CRISIS, WESTERN BALKANS, EURO-INTEGRATION

Dvadeset prvi zbornik radova pod naslovom „Balkan i EU”, izašao je u izdanju Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka iz Beograda. Ulazak balkanskih država u EU je interesantna i aktuelna tema koja proteklih deset godina zaokuplja pažnju srpske javnosti. Evropska unija je rezultat dugoročnih vizija i predanog rada ljudi, koji su verovali da se i pored mnogobrojnih razlika u nacionalno-kulturnom identitetu i političko-ekonomskom ustrojstvu može živeti zajedno. Ne postoji nijedan region u svetu u kojem su države dobrovoljno odlučile da deo suvereniteta prenesu na viši nacionalni nivo poput zemalja Evropske unije. Države okupljene u EU povezuje posvećenost zajedničkim načelima: slobodi, miru, demokratiji, vladavini prava, poštovanju ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i poštovanju nacionalnih identiteta država članica. Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana EU u perspektivi vodi ka unapređenju političke sigurnosti, bezbednosti i zaštite nacionalnih interesa kroz institucije EU. Pored toga, evro-integracijski procesi mogu da dovedu do poboljšanja rada državne uprave i sudstva, efikasnije borbe protiv korupcije i kriminala, liberalizacije i proširenja vlastitog tržišta, poboljšanja kvaliteta životne sredine i dr. Eskalacija Globalne ekonomske krize dovela je do pada investicija, stope ekonomskog rasta i porasta nezaposlenosti u zemljama EU. Grčka, Mađarska, Italija, Irska i Portugal suočili su se sa ozbiljnom krizom suverenog duga. Sa tim u vezi, u jezgru EU počele su da se javljaju određene ideje za restrukturiranje zajednice. Često se govori o podsticanju fiskalnog federalizma ali i o podeli unutar EU na zemlje koje imaju stabilne makroekonomske pokazatelje i one koje nisu u stanju da ispune dogovorene kriterijume. Kada se govori o evro-integraciji zemalja Zapadnog Balkana, treba istaći da će zbog pomenutih problema u EU pristup ovih država biti otežan u odnosu na članice koje su u uniju ušle 2004/2007 godine. Iako Brisel nije eksplicitno naznačio predah u proširenju unije, pregovori sa potencijalnim članicama će biti strožiji. Akcenat će biti stavljen na striktno ispunjavanje uslova eventualnih članica, uz manje pristupne fondove i tendenciju da se zemlje Zapadnog Balkana razvijaju putem sopstvenih reformi umesto strane pomoći. Posledice Globalne ekonomske krize, nedavni događaji i problemi koji su zahvatili EU, pobudili su u zemljama Zapadnog Balkana izvesnu dozu evro-skepticizma, rizika i neizvesnosti. U zborniku radova „Balkan i EU” autori su nastojali da sa ekonomskog, političkog, pravnog, sociološkog, filozofskog i kulturološkog aspekta rasvetle brojne kontroverze evro-integracijskog procesa zemalja Zapadnog Balkana. Kako pomiriti koncept državnog suvereniteta sa konceptom međuzavisnosti i prožimanja? Kako naći svoje mesto u zajednici od 500 miliona stanovnika sa GDP-om od oko 12000 mljd. EUR? Kako će socijalni tržišni

model EU uticati na društveni razvoj Balkana? Da li će istorijsku supstancu zemalja Zapadnog Balkana očuvati koncept rastuće administracije i duhovna sterilizacija? Kakva je demografska perspektiva Balkana i da li će njegovi nenaseljeni prostori izgradnjom infrastrukture iz fondova EU postati imigraciono utočište stanovnika iz Evrope, Bliskog istoka i Azije? Da li zemlje Zapadnog Balkana imaju rezervnu strategiju u slučaju raspada EU? Ovo su samo neka od pitanja čija je problematika obrađena u 45 multidisciplinarnih tekstova u zborniku. Tekstovi u zborniku urađeni su kvalitetno i zavređuju punu pažnju čitaoca zainteresovanog za problematiku evrointegracijskih procesa zemalja Zapadnog Balkana. U nastavku, će biti dat osvrt na neke od karakterističnih tekstova, koji postojeću problematiku analiziraju iz ekonomskog, finansijskog, sociološkog, filozofskog i demografskog ugla. U prilogu Veselina Vukotića pod nazivom „Rizik budućnosti”, traga se za rečju koja bi mogla da ukaže na suštinu aktuelnog odnosa između zemalja Zapadnog Balkana i EU. Autor se opredelio za termin: „rizik”. Ovaj termin kod Vukotića ima dvostruku funkciju. Prva funkcija upućuje da se na proces evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana ne može gledati sa stanovišta ideološkog determinizma niti sa sigurnošću u istorijsku datost tih procesa. Druga funkcija termina „rizik” upućuje nas na to da je proces evropskih integracija dinamička kategorija, pomoću koje zemlje Zapadnog Balkana mogu uspešno da prevaziđu umrtvljenost demagoškog i dnevno – političkog prilaza. Rizik se uvek mora ukrotiti ali aktivno prihvatanje rizika predstavlja suštiniski činilac dinamične ekonomije i inovativnog društva. U tekstu Ljubomira Madžara „Varljivi horizonti evropske Himere-hazardna potera za pokretnom metom”, rasvetljava se manje vidljiva strana EU, za koju se široko veruje da donosi impresivne koristi uz minimalne transakcione troškove. Madžar ukazuje na sistematsko opadanje finansijske podrške EU zbog rastućeg broja novih članica, na birokratizaciju, institucionalnu sklerozu i rastuće breme socijalne pomoći širokim klasama građanstva. Ukazujući na potencijalne prepreke za integraciju Srbije u EU, autor navodi makro-ekonomsku neravnotežu, rast nezaposlenosti, nedovoljan ekonomski rast, subvencionisanje preduzeća i nizak nivo međunarodne konkurentnosti. Na kraju rada, pomalo u jugonostalgičnom tonu, autor govori o evro-integracijskom procesu Zapadnog Balkana kao sredstvu za reintegraciju južnoslovenskih etničkih i kulturnih prostora. U Šukovićevom radu, analizira se ispunjenost ekonomskih kriterijuma za prijem Srbije u EU. Prema autoru, veliki propusti u privatizaciji društvenog sektora, izostanak reforme javnog sektora, institucionalna neefikasnost i visok stepen

korupcije u poslednjoj deceniji, ključni su razlozi što Srbija nije uspela da stvori aktivnu tržišnu privredu sposobnu da izdrži pritisak konkurencije i delovanja zakona tržišta. U analizi Mirjane Rašović pod naslovom „Koncept ujedinjene Evropedemografski aspekt”, razmatra se demografska budućnost ujedinjene Evrope. Autorka se pita da li realizacija koncepta ujedinjene Evrope u demografskom smislu vodi ka jedinstvenoj Evropi ili Evropi sastavljenoj od demografski različitih regiona i država. U tekstu se analizira sa kojim populacionim resursom ulazi Srbija u proces evro-integracija. Autorka zaključuje da će bez jakog i konstantnog delovanja demografske politike sa adekvatnom operacionalizacijom mera u Srbiji sredinom veka doći do ozbiljnih poremećaja usled negativnog prirodnog priraštaja, povećanja udela starih osoba i iseljavanja stanovništva. U prilogu zagrebačkog filozofa Veljaka, analiziraju se kontradikcije koje se odnose na procese evro-integracija zemalja Zapadnog Balkana. Kontradikcije su determinisane na globalnom planu i manifestuju se u antitezama regulacije i deregulacije, socijalne države i privatizacije javnih preduzeća, pluralizma i stavova ekstremne desnice, standardizacije i unifikacije. Ipak, smatra autor, negativne tendencije u EU ne mogu da se suzbiju nikakvim begom niti udaljavanjem zemalja Zapadnog Balkana, već je to moguće učiniti isključivo u njenim okvirima. Tematika teksta Nevena Cvetićanina koncentrisana je na trend munjevitog kineskog ekonomskog rasta i na istraživanje posledica koje ova pojava može da ima u miljeu EU i Zapadnog Balkana. U tekstu je zaključeno da ukoliko EU u narednom periodu želi da očuva primat po visini GDP, potrebno je da menja svoja znanja, praksu, obzire i svest kao i da ojača svoje ekonomsko i političko institucionalno ustrojstvo. Kao recept za opstanak zemalja Zapadnog Balkana u svetu sa globalnim igračima poput Kine, SAD i evropskih super-država, autor predlaže strategiju stimulisanja razvoja individualnih talenata i uspešnih pojedinaca. Maja Baćović u svom radu pod nazivom „Ekonomski rast na Balkanu: uslovljen rastom efikasnosti i/ili članstvom u EU” bavi se problematikom ekonomskog rasta, radne efikasnosti i konkurentnosti Crne Gore na putu ka članstvu u EU. Pored institucionalnog prilagođavanja, makro-ekonomske stabilnosti i razvijanja finansijskog sistema, autorka oslanjajući se na Bekerovu tezu (G. Becker), naglašava značaj investiranja u humani kapital u svrsi rasta produktivnosti i dohodka. Problem nedostatka radne snage koja poseduje veštine za korišćenje novih tehnologija u Crnoj Gori treba da se rešava povećanjem udela sredstava namenjenih

tercijalnom obrazovanju kao i konstantnim kvalitetnim osposobljavanjem kadrova kroz specijalističke treninge, obuke i kurseve. U tekstu Miroslava Prokopijevića „Dobit i trošak od ulaska u EU” se ističe da i pored određenih sistemskih ograničenja ekonomskih sloboda u EU, države Zapadnog Balkana treba da nastave sa procesom evro-integracija, jer su njihovi rezultati u oblasti demokratije, vladavine prava i tržišne ekonomije u velikoj meri inferiorni u odnosu na članice unije. Na tom putu zemlje Zapadnog Balkana treba više da slede liberalne modele Velike Britanije, Irske, Estonije i Slovačke od zemalja koje prekomerno regulišu svoju ekonomiju (Francuska, Nemačka, Italija). Ipak, autorovu preporuku u slučaju Irske treba uzeti sa rezervom, imajući u vidu nedavni kolaps bankarskog sektora i ozbiljnu krizu suverenog duga koja potresa ovu zemlju.1 Dušan Janjić se u prilogu „Izazovi energetske bezbednosti” bavi pitanjima dostupnosti energije, bezbednošću naftnih polja, izvora prirodnog gasa i transporta energenata u svetu. Energetsko pitanje nikada ranije nije izazvalo takve globalne turbulencije kao početkom 21. veka. Stabilnost Zapadnog Balkana, zbog važnog geostrateškog položaja predstavlja značajan faktor energetske bezbednosti. Autor analizira dva potencijalna izazova energetske bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana: 1. percepciju ruskog prisustva u Srbiji i njegove implikacije i 2. krizu oko statusa Kosova, koja će po svemu sudeći i dalje postojati. Rajko Bukvić u svom prilogu analizira specifičnosti i karakter politike naučno–tehnološkog razvoja Srbije od kraja Drugog svetskog rata do današnjih dana. Autor ističe da je evolucija politike naučno-tehnološkog razvoja, od ohrabrujuće iz vremena posle Drugog svetskog rata, zbog neadekvatne državne politike i dugoročnih dezintegracijskih procesa dovela do nezavidnog stanja u oblasti nauke. Dodatnu neizvesnost donosi pitanje, na koji način će se zastareli srpski naučno-tehnološki sistem uklopiti u savremen i razvijen sistem EU. U svom tekstu, Milorad Katnić polazi od Hjumove (Hume) teze prema kojoj „ili država mora da uništi državni dug ili će javni dug uništiti državu.” Državne intervencije u zemljama Evro zone dovele su do velikog povećanja deficita i javnih dugova koji parališu njihovo funkcionisanje. Stabilizacija javnih finansija moguća je jedino kroz radikalnu fiskalnu konsolidaciju putem smanjenja državne potrošnje.

1

Uporediti: Whelan, K. (2011), ”Ireland’s Sovereign Debt Crisis”, Dublin, UCD Centre for Economic Research, Working Paper Series 11/09

Države koje se ne uključe u proces fiskalne konsolidacije suočiće se sa bankrotom i restrukturiranjem dugova. U tekstu „Savremeni Balkan između periferizacije i evro-integracije”, Ljubiša Mitrović analizira položaj Balkana u evropskoj podeli rada. U maniru sociologa Piera Burdijea (P. Bourdieu), autor gleda na EU kao na regionalnu, heterogenu društvenu strukturu u kojoj se realizuje asimetrični model globalizacije i zadržavaju elementi antagonističke raspodele društvene moći. Pod uticajem anglosaksonskog modela razvoja, dolazi do napuštanja modela socijalne države, pa EU postaje zajednica rascepljena na „Evropu bankara” i „Evropu radnika”. Priključenje Zapadnog Balkana može da doprinese pacifikaciji konflikta i jačanju političke stabilnosti u regionu. Međutim, Balkan će, smatra autor, još dugo imati poluperiferni značaj u EU sa inferiornom privrednom strukturom, kvalitetom života i šansama društvenih grupa. Poslednjih decenija u Evropi je na sceni proces stvaranja jedinstvenog ekonomskog tržišta. Na infrastrukturu jedinstvenog evropskog tržišta veliki uticaj imaju računovodstveni standardi, računovodstvena politika i načela vrednovanja. Ove činjenice su podstakle Jadranku Glomazić da napiše tekst o benefitima harmonizacije finansijskih izveštaja i računovodstvene regulative u EU i zemljama Balkana. Razlozi za harmonizaciju izveštavanja su: potreba za pouzdanim i uporedivim podacima o kompanijama, zaštita interesa investitora i poverilaca, stvaranje uslova za fer konkurenciju na finansijskim tržištima EU i Balkana i dr. Cilj EU je da uskladi finansijsko izveštavanje svojih članica ali i da harmonizuje svoje računovodstvene standarde sa američkim standardima (US GAAP). U isto vreme zemlje Zapadnog Balkana nastoje da usklade nacionalne zakone o računovodstvu sa Četvrtom i Sedmom direktivom EU i da počnu primenu međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) kao i međunarodnih standarda za finansijsko izveštavanje (MSFI). Predrag Petrović u prilogu pod naslovom „Uloga Evropske unije u međunarodnoj trgovini Srbije”, analizira bilans spoljno-trgovinske razmene Srbije i EU. U radu se naglašava da je EU i dalje najveći spoljno-trgovinski partner Srbije koji bi u budućnosti mogao da ima još veći značaj, jer se očekuje promena modela ekonomskog rasta prebacivanjem težišta sa potrošnje na izvoz. Srbija u EU najviše izvozi gvožđe i čelik, električnu i elektronsku opremu, bakar i bakarne proizvode, aluminijum i proizvode od aluminijuma, dok se na uvoznoj strani izdvajaju mašine, mehanički uređaji i njihovi delovi, vozila, delovi za vozila, mineralna goriva i ulja, električna i elektronska oprema i dr. U periodu 2005-2009 struktura ukupnog izvoza

Srbije je konvergirala ka strukturi izvoza EU. Ova konvergencija je prevashodno rezultat restrukturiranja srpskog izvoza, jer su strukturne promene na strani izvoza i uvoza EU zanemarljive. U radu pod nazivom „Problemi institucionalnog inženjeringa u uslovima globalne recesije”, Zoran Stefanović ističe da se usled eskalacije krize ukazala potreba za efikasnijim ekonomskim institucionalnim ustrojstvom EU. Najvažnije nedostajuće institucije su jedinstven fiskalni sistem i fleksibilno tržište rada. Potrebne su velike institucionalne promene da bi se monetarno jedinstvo upotpunilo fiskalnom unijom i time obezbedila otpornost evra na razne destabilizacione uticaje. Iskustvo je pokazalo da postojeći institucionalni obrazac srpske privrede nije pogodan za politiku preslikavanja pravila iz razvijenih tržišnih privreda. Kao alternativu, autor predlaže evolutivni i sekvencijalni proces transformacije institucionalne strukture po sistemu „korak po korak inženjeringa”, što bi dovelo do boljeg balansiranja troškova i koristi institucionalnih promena. Ograničaavajući faktor predstavljaju rigorozni i nefleksibilni zahtevi EU za ukalupljavanje nacionalnih društveno-ekonomskih sistema u komunitarne tekovine. Generalno, u velikoj većini tekstova u zborniku moguće je zapaziti dve zajedničke odrednice koje ukazuju na suštinu aktuelnog odnosa između zemalja Zapadnog Balkana i EU. To su rizik i neizvesnost. Prvi uzrok ovakvog odnosa vezan je za rastuće finansijske probleme u EU, nastale kao posledica Globalne ekonomske krize ali i za određene propuste u samoj koncepciji ekonomske i fiskalne politike EU. Drugi uzrok se vezuje za pooštravanje kriterijuma za potencijalne članice, kao i za bojazan nekonkurentnih zemalja Zapadnog Balkana od priključivanja dinamičnijem i razvijenijem sistemu EU. Iako u tekstovima zbornika provejava skepticizam u pogledu perspektive nastavka evro-integracijskih procesa Zapadnog Balkana, većina autora se slaže da će države ovog regiona imati vešestruku korist od priključenja EU. To se objašnjava time što će evro-integracijski procesi stimulisati balkanske zemlje da nacionalne zakone usklade sa naprednijom i efikasnijom ekonomskom, pravnom i političkom regulativom EU.