Analogni sistemi prenosa

Analogni sistemi, bez obzira na prednosti digitalnih sistema, su u značajnoj meri još uvek u upotrebi.  Razlog je što su analogni sistemi ranije uvedeni u prvom redu da zadovolje potrebe prenosa govora, muzike i slike.  Analogni sistemi se koriste za: niskofrekventni (N ! prenos i visokofrekventni (" ! prenos. " omogu#ava primenu frekven$ijskog multipleksiranja kanala ( %& ' re(uen$) %ivision &ultiple*ing!. +ore,enje N , " i +-& po $eni 

Poređenje je vršeno za sisteme za prenos govora. Kao mera poređenja je uzeta cena sistema po jedinici dužine. +ore,enje N , " i +-& po $eni  .a veze du/ine do 01 km N prenos je isplatljiviji od " prenosa.  Na ve#im daljinama je jeftiniji " prenos.  -ena +-& prenosa je data za slučaj potpuno digitalne mre/e sa digitalnim $entralama. 2vek je jeftiniji od analognog " prenosa. N prenos je jeftiniji od digitalnog samo na kra#im rastojanjima do 3km. Niskofrekventni prenos 4od niskofrekventnog prenosa signal se prenosi bez obrade, u svom osnovnom opsegu frekven$ija. 5 obzirom na osobine vodova N prenos govora je mogu# samo kod vazdušnih i simetričnih vodova. Ako je slabljenje du/ linije veze ve#e od dozvoljenog, na liniji veze, kod /ičnih veza, se ugra,uju pojačavači. N prenos se mo/e vršiti dvo/ično i četvoro/ično. +ošto račvali$a ima konačno slabljenje u zabranjenom prav$u pojačanje pojačavača je ograničeno. 6no mora da bude manje od slabljenja račvali$e. 2 protivnom, došlo bi do pojave samoos$ilovanja. 4oliko račvali$a oslabi signal u zabranjenom prav$u, pojačavač ga toliko pojača, pa signal kru/i unutar pojačavačke stani$e. .bog mogu#nosti da do pojave samoos$ilovanja do,e, broj pojačavačkih stani$a je maksimalno pet, pa je domet N dvo/ične veze ograničen na nekoliko desetina kilometara. "isokofrekventni prenos 4od visokofrekventnih analognih sistema, signal se pre prenosa moduliše i njegov osnovni spektar se transponuje u drugo, više, frekven$ijsko područje. Na mestu prijema se vrši obrnuti pro$es 7 demodula$ija. " prenos je mogu# u svim vrstama linija veza.

      

  

ne koristi. na terminalima i pojačavačkim stani$ama. Račvali$e su samo ostale na krajevima veze. Razlog za to je što je privod od terminala pretplatnika. %vo/ični prenos ' različiti frekven$ijski opsezi • %vo/ični prenos sa različitim opsegom frekven$ija u oba smera u predaji koristi opseg od f0 do f9. • • 5ignal se posle prelaska sa dvo/ične na četvoro/ičnu vezu i obrnuto. uprkos tome što je najekonomičniji sa gledišta koriš#enja raspolo/ivog frekven$ijskog opsega. spoj terminal 7 vod se vrši sa račvali$om. na primer telefonu. .a dvo/ični prenos signala u oba smera. do razvodne kutije najčeš#e dvo/ičan. =etvoro/ična veza • • 4od četvoro/ične N veze jedna pari$a se koristi za prenos signala u jednom smeru. a iz razvodne kutije se preko račvali$e prelazi na četvoro/ičnu vezu. od ulaza ka izlazu. jer pojačavač mo/e da pojačava samo u jednom prav$u.e pomo#u račvali$e moraju odvojiti predajni i prijemni smer.%vo/ična veza . dok u obrnutom smeru signal ne prolazi. a u prijemu od f: do f. kod dvo/ične veze se koristi jedna bakarna pari$a. preko instala$ije. %vo/ični prenos ' isti frekven$ijski opseg • %vo/ični prenos sa istim opsegom frekven$ija u oba smera zahteva da se izme. uspešno razdvaja pomo#u filtarske skretni$e +rednost ovog prenosa je u koriš#enju jedne pari$e za oba smera. a druga pari$a za prenos u suprotnom smeru.. +ošto se u terminalu. Na mestu gde se pojačava signal (pojačavačka stani$a! se tako. • +roblem:račvali$a se teško mo/e uravnote/iti za visoke frekven$ije.u tačaka 0708 postavi račvali$a. ovaj prenos se. a nedostatak više nego duplo ve#i frekven$ijski opseg potreban za prenos. moraju razdvojiti predaja od prijema. f:<f9.

2 upotrebi su i nazivi: diferen$ijalna sprega i hibrid. Ali u samom telefonu.u tačaka 0708 postavi račvali$a. ovaj prenos se. =etvoro/ični prenos ' različiti frekven$ijski opsezi • %vo/ični prenos sa istim opsegom frekven$ija u oba smera zahteva da se izme. jer se u oba smera prenosi signal od f0 do f9. >o znači da u telefonskom aparatu treba odvojiti predaju od prijema. • +roblem:račvali$a se teško mo/e uravnote/iti za visoke frekven$ije.• 6pasnost od samoos$ilovanja je neznatna. otpremni signal izlazi iz mikrofona. +ari$u čine dva provodnika (/i$e!. ne koristi. Račvali$a ' diferen$ijalna sprega  +o vodovima je mogu#e signale prenositi u oba smera po jednoj pari$i. =etvoro/ični prenos ' isti frekven$ijski opseg • =etvoro/ični prenos sa istim opsegom frekven$ija u oba smera koristi za prenos dve pari$e. a za odvod signala iz mikrofona druga pari$a. a prijemni ulazi u slušali$u.   Ra čv a lica (2 ) &dlazni signal !→ B treba preko ra#valice da pređe u gornji vod bez slabljenja. • >o se kompenzira ve#om stabilnoš#u veze i potrebom za minimalnih koriš#enjem frekventnog opsega. +roblem eha sa krajeva veze i dalje ostaje prisutan. $labljenje u smeru 3–4 treba da bude beskona#no" taj smer treba da bude %zabranjen% za prenos signala što je povezano sa pojavom koje se zove eho Isto važi i za dolazni signal B→ !" koji ra#valica treba da prenese na dvoži#ni vod bez slabljenja. da se sa četvoro/ične veze pre. drugu u drugom smeru. a tako realizovana veza se naziva dvo/ična veza. .e na četvoro/ičnu vezu i obrnuto. Idealne karakteristike slabljenja a(dB) su 4 Analogni pojačavači . uprkos tome što je najekonomičniji sa gledišta koriš#enja raspolo/ivog frekven$ijskog opsega. Račvali$a slu/i da se sa dvo/ične veza pre. +la#ena $ena za to je da je broj /i$a dupliran u odnosu na dvo/ičnu vezu. pa se ovaj prenos najčeš#e koristi. >ipičan primer je linija veze telefonskog pretplatnika do čijeg telefonskog priključka dolaze dve /i$e.e na dvo/ičnu. pa je domet četvoro/ične veze veoma veliki. ?lement koji obavlja ovu funk$iju razdvajanja naziva se račvali$a.a dovod signala u slušali$u se koristi jedna pari$a. te sa gledišta potrebe za duplo ve#im brojem provodnika nije ekonomičan. jednu u jednom smeru.

Regula$ija pojačanja "arija$ije nivoa signala na mestu prijema su ograničene (primer: kod koaksijalnih vodova.anja od izobličenja i šumova   6snovne karakteristike analognih pojačavača Analogni pojačavači su integrisana poluprovodnička kola velike slo/enosti. +ove#avaju amplitudu signala. pojačavač unosi dodatni šum.g. 2lazni napon u pojačavač je 20. +ojačavači na liniji veze treba da imaju amplitudsku karakteristiku kod koje pojačanje raste sa frekven$ijom čime se kompenzuje pove#anje slabljenja kod vodova sa frekven$ijom.e neki nivo. kao što su diode i tranzistori. >ako. te pogoršava odnos signalBšum u odnosu na taj odnos na ulazu. Najve#i deo karakteristika analognih pojačavača se mo/e analizirati ne ulaze#i u način realiza$ije pojačavača ( prin$ip @$rne kutije@ ! koji je inače jedno kompleksno integrisano kolo. a struja A0 . Cumovi su pre svega termički. pojačanje pojačavača treba da se pove#a. 6brnuto.+ojačavači slu/e da kompenzuju slabljenje signala koje nastaje prilikom njegove obrade i prenosa. zbog promene temperature ambijenta varija$ije slabljenja dosti/u D91dE na 011km du/ine voda!  %a bi se ove varija$ije svele u propisane grani$e potrebno je da pojačavači imaju mogu#nost promene pojačanja  Ako nivo signala opadne ispod nekog nivoa. . jer pojačavač sadr/i u sebi brojne otpornike. ali zbog same prirode analognog prenosa ne mogu da utiču na oblik signala u smislu osloba. . Na izlaz pojačavača je priključen potrošač impedanse . pojačanje pojačavača treba da se smanji  +ojačavač treba da je adaptivan na slabljenje linije veze  Na mestu gde sa nalazi pojačavač referentni pilot izdvaja se uskopojasnim filtrom. a struja A9.ato pojačavač unosi nelinearna izobličenja.p na kome je napon 29. >akav model je linearan što nije slučaj kod realnog pojačavača koji u sebi sadr/i izrazito nelinearne elemente. ako nivo signala pre.e.        Na ulazu deluje pobudni generator napona 2g i impedanse .

Azostanak pilotske frekven$ije signalizira alarm. tačnog vremena . automatski ili ručno. ve#a. koji se koriste kao nosio$i kod analognih i digitalnih modula$ija. Gedan od osnovnih zahteva koje treba da ovaj generator da ispuni je visoka tačnost i stabilnost frekven$ije. itd. izvori podatka o referentnom vremenu ili ili slu/e kao generatori takt impulsa. &ogu#e je ne menjati pojačanje pojačavača.  Asto va/i i za povorku pravougaonih impulsa. Na mestu gde sa nalazi pojačavač referentni pilot izdvaja se uskopojasnim filtrom. Azostanak pilotske frekven$ije signalizira alarm.  Najva/nija namena generisanih sinusoidalnih signala je da slu/e kao nosio$i kod analognih modula$ija.aju kao radni i rezervni. 4ako se kod " urejdaja za frekven$ijski multipleks na prenosi signal nosio$ neophodno je da sinhronza$ija sa nosio$em na mestu prijema mora biti sa velikom tačnos#u da bi se mogla izvršiti demodula$ija signala. paralelno os$ilatorno kolo.  "a/na im je i primena kao referentnih pilotskih frekven$ija. Regula$ija se vrši menjanjem stepena negativne reak$ije promenom vrednosti otpornika u kolu reak$ije. sinhroniza$ionih frekven$ija i referentnog. jer promene temperature utiču na promenu frekven$ije os$ilatora. a ispred pojačavača staviti promenljivi amplitudski korektor i promenom otpornika u njemu menjati slabljenje. manja! reguliše se pojačanje pojačavača.  . 4var$ je napravljen od sili$ijum dioksida i ispoljava piezoelektrični efekat koji se sastoji u tome da pritisak ili razvlačenje u prav$u mehani$ke ose ozaziva stvaranje električnog poten$ijala na površinama koje su uspravne na električnu osu. manja! reguliše se pojačanje pojačavača. Feneratori se zbog sigurnosti rada predvi. Regula$ija se vrši menjanjem stepena negativne reak$ije promenom vrednosti otpornika u kolu reak$ije. a ispred pojačavača staviti promenljivi amplitudski korektor i promenom otpornika u njemu menjati slabljenje.     6s$ilatori 6s$ilatori slu/e da na svom izlazu generišu naizmenični prostoperiodični signal ili povorku pravougaonih impulsa.   2 zavisnosti od njegove primljene amplitude (normalna. Fenerator frekven$ijskog nosio$a ima slede#e sklopove:  6snovni os$ilator  2mno/avač i delitelj  +ojačavač 6snovni os$ilator je tranzistorski stepen stabilisan pomo#u kristala kvar$a i smešten u termostat. automatski ili ručno.  Fenerator frekven$ijskog nosio$a primenjuje se za dobijanje frekvens$ija potrebnih za modula$iju i de7modula$iju u pojedinim fazama zahtevanih frekven$ijskih opsega kao i za dobijanje pilotskih i ostalih frekven$ija. 2 električnom pogledu u zavisnosti od ose rezanje kristala kvar$a mo/e biti: ekvivalentno redno os$ilatorno kolo. 2 zavisnosti od njegove primljene amplitude (normalna. ve#a. ekvivalentno induktivno. &ogu#e je ne menjati pojačanje pojačavača. 2loga termostata je da odr/ava konstantnu temperaturu kristala.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful