Stanislav Vinaver

Nova pantologija pelengirike

1922
Internet izdanje Izvrni producent i pokrovitelj Tehnologije, izdavatvo i agencija Janus Beograd, 29. decembar 2 "rednik# $ejan %jda&i' (roducent# )oran *te+anovi' $igitalizacija tekstualnog i likovnog materijala# ,enad (etrovi' -orektura# )oran *te+anovi' 0tamparija ./iroto&ivi. 1 2uka -arad3i'a ulica broj 24 ! Beograd tampano izdanje Izdanje Biblioteke ./isao. !922.

Sadraj

Narodno blago. Skupio Vuk Karadi. o 2ampir1voda. o !. Jadi mlade *anda'ije. o To isto ali malo druk&ije. 2. %n5elija i morski car. o 6. To isto ali malo druk&ije. o To isto jo malo druk&ije. ,jego. Iz .2otanice junatva.. 7ura Jaki'. Izazivanje (rirode. 8aza -osti'. Jovan -rstitelj. Bora *tankovi'. Tonkina 3udba. Jovan $u&i'. /ilesa, careva ino&ica. 2eljko (etrovi'. (op 9ista se promenio:: ;uskrnja pri&a<. *ima (andurovi'. /eta+izika. $. =ilipovi'. %rsenije >ljad. 2. ?ivojinovi' ;/ussaka<. /oj 3ivot. @ (okuaj intimne botanike. @ ,ikolaj 2elimirovi'. 8anda1(uranda Aovek1,e&ovek. %vgustin "jevi'. %rno %rnoldson. @ depea pupku, sa zemlje. @ ;roman iz vedskog 3ivota<. *ibe /ili&i'. /oje ro5enje. ;Iz knjige .Te&nosti.<. $anica /arkovi'. ,a krilu kosmosa.

/ilo Brnjanski. ,otes o Beli'u. 9anko /ladenovi'. )vu&ne eklipse. @ ///BCI @ paklena uspomena. 9astko (etrovi'. *apoge $ivke1Tivke. /ilo Brnjanski. * puta po 8ombardiji. Todor /anojlovi'. Ciasent (ikambo @ ili pesnikov 3ivot. @ /om&ilo /iloevi'. *tevan (rvoslav. ;(rva dva &ina tragedije istog imena<. *tanislav -rakov. *mrt potporu&nika Jezdimira /ilo Brnjanski. 2eze (esma g. -rkleca. Josip -osor. ,enadigrivi cvancik. 1 Tragedija ciganske savesti, u 6 &ina. 1 (esma g. 8. B. 0imi'a. 2ladimir ,azor. 8et bana Aavlena na galiji .Aavleni. /iroslav -rle3a. >popeja 2inka (o3unovi'a od /iroslava -rle3e. (revod na 'irilicu. 2ladimir ,azor. Bala DD2I. /ilan Begovi'. *karpijina smrt 1 san renesansa, u 6 &ina. 1 Bogdan (opovi'. /onolog vladike $anila. @ analiza jednog pesimizma.@ Iz kineske lirike o *utonsko uzdarje. (reveo s engleskoga /ilo Brnjanski. o *umrakov poklon. (reveo s +rancuskog /ilo Brnjanski. o $ar prvoga mraka. (reveo sa staroslovenskog po naro&itom doputenju protosin5ela 2isariona /ilo Brnjanski. *vetislav *te+anovi'. "3im vidicima. Boko Tokin. "nterciger 2alta Cvitmana. Branko 8azarevi'. (arergoni i prolagomoni E )a konsekventnu teoriju permanentne eternizacije psihogoniometrijskih metabulizama estetike Todor /anojlovi'. 8ago /aggiore. (avle (opovi'. Jedna zaboravljena recenzija. sar1Tin @ %vgustin "jevi'. Fbrtni mizdraci plinomara u vesperilnom henismanu. *lobodan Jovanovi'. Bimale =rancuske revolucije. 2ladimir 2idri'. 9obinjica u mozaiku. *rpsko1hrvatsko pitanje. o *tanoje *tanojevi'. (red novim ratom. ;Crvatska istorija i Crvati<. o ,everovatna pokvarenost srpskog naroda. ;F ovome istome predmetu ima i pesma<. /ilan $edinac. )atije slomljenih visoravni. Ivo %ndri'. Iz knjige .8enjiri.. /. Ibrovac. (oseta kod 8ava Tolstoja. Jovan $u&i'. *cena iz dvora $uanova. Jovan $u&i'. *jajan i nerazumljiv carski sonet. $ragia 2asi'. -od komandanta mesta. 2. Ili' /la5i. )latkova dua za deklamovanje. ;Iz evropskoga rata<. %vgustin "jevi'. /olitva. @ )a rop&e 5avolovo .(anta 9ej.. @ /. *vetovski. -rajnja ta&ka Jugoslavije. 8es amis de =rance. ;$opis iz Gapa1 /orino<. ;*a ilustracijama<.

*ibe /ili&i'. =iligran. Jovan Tomi'. $e+etizam vaseljene ili Intrige de+etista u selu 2akendor+u. $. J. =ilipovi'. =o&o i =o&i'. Na ionalni repertoar. o (o&etak bune na dahije. 8ibreto za nacionalnu operu. ,apisali# ?ivojinovi', /ilojevi' i Ili', prema =ilipu 2inji'u. !okumenti. o /iloje /ilojevi'. "metni&kom odelenju. o C. /olba ,arodnoj skuptini. o (ako 2u&eti'. /oja obznana. o Telegrami .%vale.. o (omenik za !922. godinu. "aturska pitanja. #glasi

Narodno blago. Skupio Vuk Karadi.

Vampir$%oda.
,eki &ovek zano'i u gradu &iji se car povampirio te su telali po ulicama vikali# koji se junak nameri da izbavi grad od vampira da'e mu se pola carstva. -ad je bilo oko pola no'i &ovek ustane umije se vodom sa devet izvora odene u odelo od &ohe nerezane opae se sabljom sa dva se&iva pa po5e lutati po gradu. " tome sretne %rapina a ovaj kad ga vide povi&e# Bogom brate neznana delijo daj mi jedno &udotvorno vlakno tvoga odela jer me vija 'osa pa se bojim ute'i mu ne'u. Fnaj mu &ovek rado da to je tra3io a %rapin mu ka3e# kad ti bude do nevolje ti samo vikni# .%rap&e belo kap&e )eleno 3ap&e Gelavo vrap&e.. a ja 'u doleteti sa mojih sedamdeset i sedam hiljada %rapa. Fni se tu i3ljube i na delija po5e dalje lutati i nai5e na jednu veliku kulu a u kuli Hvozden Aovek. Aim ga ovaj ugleda zakumi ga Bogom istinim# prinesi mi sablju sa dva se&iva o&ima jer sam obnevideo a vija me 'osa. Aovek ovaj prinese sablju i Hvozden Aovek u onaj &as progleda zagrli se s njim i ka3e ako ti bude do kakve nevolje a ti vikni# .Hvozdenjak )majski svlak (usti krak:. a ja 'u dojuriti sa mojih trideset i tri hiljade gvozdenjakah. *ad ovaj &ovek stane misle'i ta 'e &initi kad sretne 'osu. Fn skine svoje odelo pa &akire obesi o mesec gunj o kumovu slamu kapu o zvezdu ve&ernja&u a sam le3e u blizini da vidi ta 'e biti. " to 6

do5e 'osa i misle'i da je to neki div proguta mesec i kumovu slamu i zvezdu ve&ernja&u zajedno sa onim odelom ali mu od toga do5e teko te stade bljuvati, pa zvezdu ve&ernja&u i kumovu slamu jo i kojekako ali mesec nikako da izbljuje. " tome on klone i po&e sam sa sobom govoriti# $a ko zna da mi zapali &almu oko vrata odmah bi mi se oduzela snaga. Fnaj &ovek pri&eka dok 'osa sasvim zaspi pa mu zapali &almu, iz &alme izleti gusenica on gusenicu pridavi akom iz gusenice izleti mrav on dr3 mrava iz mrava izleti lisica tako mala da se jedva videla. Fn pozove svoje pobratime te dr3 ovamo te dr3 onamo te ho'e biti te ne'e biti te ti lisicu uhvate i ubiju a 'osa u onaj &as umre. Fnaj mu &ovek pritr&i skine mu krunu koja je pod &almom bila, i stane &ekati jutro. -ad ujutru beli dan osvanu i sunce ogranu oni vampira opojaju i sahrane da se nikad nije vie privi5ao. *ad careva 'erka rado i veselo po5e za ovoga deliju i tako su u sre'i i ljubavi oni 3iveli u toj carevini dugo vremena. %li kad caru do5e da umre on pozva jednog ov&ara i re&e mu# ja se ne mogu rastati s duom nego ti idi iza sedam mora i osam gora, a deveta najvia tu se popni na najviu jelu i pogledaj jezeru u dubine. Tamo 'e sagledati moju majku nego nemoj da te ljuta zmija ujede pa da si joj kazao ta r5avo ili dobro o meni. Fna 'e te odmah pitati# Jesi li video moga sina 2idoja, a ti odgovori# .2idoje 3ivi na 2idojevici, pe&e ribe na 3eravici.. Tada 'e se ona odobrovoljiti i pita'e te ho'e li da se 3eni. Ti onda okreni se put jarkoga sunca i tri puta prekrsti sunce pa reci# .Jarko sunce, pozdravio te ja&i od tebe:. Tada 'e te moja mati pitati da mi se nije sin povampirio a ti reci kako jeste, onda 'e ti ona dati vampir1vode a ti br3e meni. ,ego pazi sinko e da ti Bog dao pa ti na vreme stigne i meni duu spase a sebi krunu. Fnaj ov&ar tako sve i u&ini i kad donese vampir1vodu on pokropi cara a car se rastavi s duom te ti onoga ov&ara postave za cara i 3iveo je sretno do svoga veka. %li kad je tome ov&aru dolo da umire...I!J
I!J

Izgleda da se ova varijanta jo nekoliko puta ponavlja. To je onaj muzi&ki oblik koji se zove .da capo al +ine. i koji je dosta bio zanemarivan od strane naih etnogra+a. "sled nedostatka mesta mi smo doneli samo dva povrata. )imnje su ve&eri duge a narodno strpljenje veliko:

1. &adi mlade Sandaije.

;(ovodom ovog izdanja postoji &itava neobjavljena 2ukova (repiska sa g. 2ojislavom Jovanovi'em. Fna 'e biti donesena u .,ar. "motvorinama., izdanje H. -ona<K 9aslo drvo bagremovo ,a bagremu mladi orle (od bagremom ljuta zmija (ita zmija mlada orla Fj Boga ti mladi orle

0to ne leti u oblake I ne nosi Jordan voduh. Besedio mladi orle Ja bih zmijo poletijo %l se oblak zamaglijo I u magli straan junak ,a sablju se naslonio Bo3urom se zakitio I on broji sitne zvezde. -ako koju dobrojao Fna onda na dno mora ,a dno mora irokoga % u moru morski careh. (oru&uje *anda'ija Au li mene morski careh ,e dam tebi moje liceh Jer si buru razigrao I tri la5e potopio# Jedna la5a sve devojke $ruga la5a udovicah Tre'a la5a mladi momcih. K Iz Vukove zaostavtine. 2uk je spremao i predgovor za sve ove pesme, posve'en -arolini *rbovi'1Hrosmuterki, rodom iz (e&uja, 3eni velikoga bogastva do koga je dola trgovinom sa suvom ribom. (redgovor &ini mnoge kompliente i aluzije na Hrosmuterkin zanat# narodne pesme su zdravlje, a najzdravija je riba, ribari moraju pomo'i izdanje zdravlja.

'o isto ali malo druk(ije. 2. )n*elija i morski ar.

9aslo drvo imirovo ,a drvetu mladi soko (od drvetom ljuti zmaju. (ita soko ljutog zmaja Fj bora ti, ljuti zmaje 0to ne leti u oblaMe ,e donese &asnu vodu. Besedio ljuti zmaje Ja bij orle pole'eo %l se oblaj zamaglio I u magli silan junak ,a koplje se naslonio 9u3icom se zakitio I on broji sitne zvezde

-ako koju dobrojao Fna pada na dno mora ,a dno mora dubokoga. % u moru morski care. (oru&uje %n5elija F &u li me morski care $a'u tebi moje lice %l razigraj besnu buru I potopi do tri la5e Jedna la5a devoja&ka $ruga la5a udovi&ka Tre'a la5a mladi momci.

+. 'o isto ali malo druk(ije.

Fd ove pesme ima tre'i, du3i, ikavski variant. 9aslo drvo orahovo, pod drvetom a3daja a u granama kraguj. - njima doleteo .siv zelen njiskavac1vriskavac.. Fni ga pitaju to ne ide preko gore i ne donese .bilja kara1bilja. kojim se le&e sve bolesti, a osobito ljuvene ;ljubavne<, a on im veli da se zagledao u oblak u kome igra vilinsko kolo. *ve je kolo zadi&ila vila 2idosava. (itaju je .vilenjaci1golotrbenjaci. to se zamislila a ona, da je brojala .zvizde neba vilikoga. samo nije mogla dobrojati .sidamdiset i sidam zvizada.. Te su zvezde pale na dno mora, gde mor1papa ;morski papa< zida nove dvore .,i gla5ene, ni rukom ra5ene, 2e' od &istog zraka i oblaka, (lava mraka i zla'ene tame.. -ad je to saznala .*miljana divojka. ona mu poru&uje da 'e mu dati svoje .prebilo lice.# .da obljubi i opet poljubi. samo ako probudi .tri strana vitra.# Jedan vetar da potopi nebo, drugi zemlju, a tre'i .mene mladu *miljanu divojku.. /orski papa poslua je, on pusti za trista i trideset godina tri strana vetra, jedan potopi nebo, drugi zemlju, ali tre'i nije mogao *miljane divojke# Bisedila *miljana $ivojka Bo3e mili &uda vilikoga ,i mi 3ao neba nebenita ,i mi 3ao zemlje zemljevite %l se &udim Budimliji Jovu -ad ujutru bili dan osvane (a i'era ovce u planinu Hde 'e svoje ;O<K plandovati ovceO...... ;N2 stih<. K Fvde .svoje. mesto .njegove., radi stiha.

'o isto jo, malo druk(ije.

Fd ove pesme najzad ima jedan &etvrti, kra'i variant, upravo komad od pesme# *lavu slavi Boji&i' %lil. *vi begovi doli na slavu samo nema bega 9eid1Bega. %lil pita ko je .kail tra3iti 9eida.. ,ajzad se javlja Budalina Tale. Fn odlazi u -oprivnicu i tu zati&e 9eid Bega gde lovi ribe. Fn mu se pridru3i i tako izlove mnogo ribe. ,ajzad uhvate u mre3u .&udovite 2asu.. Audovite kidie na njih, a oni pobegnu, i posramljeni se vrate na slavu. " znak 3alosti slava se razbije i sve'e se pogase. ,o &udovite do5e na vrata i stane lupati i izazivati sve Turke poimence# .F 9eide ta si mi reio % %lile, puke te spalile % 9ed3epe hromog $abe zete I ti /ujo mukom zamuknuo % *ahibe sahat izgubio % ti Tale, otidi otale....... ;!2 stih<.

Njego,.

Iz -Vo,tani e juna,t%a-.
Bo3estvenom zorom otricanja Jote nikad vedrija nebesa ,isu dala kamen grehovima -o bez bola ak i malo leti " velikom po3aru sunaca -rila su mu tamnica gor&ina *vako javje nosi pehar 3u&i *vaki nemir ima otre strune (reko kojih bog gudalom gudi (oklikuje klicom elektrizma (reliva ih tamnjanom nadanja )vuke mame' lomne i arene ,adahnjuju' tartarom stradanja 0ar veliki srebra svih pravaca -ojim gospod upreda sokove " tkaninu svetske armonije Aij korenje dua je &oveka Aij vrhovi tocilo o&aja $a se svaki pir crva zemaljska " svom hodu prega3en zapito Ftkud begstvo ako nije pjanstvo Jeli nebo, ili znak sotone Il je neto oba obla&nije -ad je sila neobuzdna &ustva " neznanju polja i klasova P

*voje otre sekire zabola 2e&nim tragom potoka i cve'z *an isple'u' bujicom gromova -oji hrli preko svih &vorova *na ljudskoga Jovan ili Isus, Hrobna plo&a za pla& pokolenja. (uka zraka u sretanje suncu. Bor to velje prigovore &uje ,a samotnim &ojstva vrhovima -oje uvo ljudsko razlikuje " prolosti i u budu'nosti @ Fn jo nikad u svim &udesima " zelenoj svojoj sveznalosti /isli ljudske tica ili koplje ,ije stego tor3estvo u3asa -oje baca plamenom >reba *tub prestola najviih almaza ,a kom stoji plava votanica Fgnjem trep'u' za pale junake. ,jego. (*. "rednitvo ima na raspolo3enju opiran komentar g. 9eetara. -omentar iznosi est tampanih tabaka. *em toga i g. (avle (opovi' napisao je svoj komentar. " njegovom tuma&enju te3ih i stranih re&i imamo objanjenja za ove re&i# !< zora ;crveno na nebu prilikom izlaska sunca na gorepomenuto neboQ doga5a se rano ujutru, u zoru<Q 2< jote ;mesto jo. 8icentia poetica<Q 6< nebesa ;ono odzgore na nebu<Q L< kamen ;ono &ime se igra kamena s ramena<Q N< greh ;kad neko ne potuje g. (avla (opovi'a<Q 4< sunce ;ono to sija na nebu kad nema oblaka i kad je sunce<Q P< krila ;ono to je leptiru prika&eno nale5a<. ,edostatak prostora prinu5uje nas da se ograni&imo samo na ovo nekoliko sjajnih tuma&enja.

.ura &ak,i.
R

Izazi%anje /rirode.
F vaseljeno bedno posmr&e -ad si u svojoj bolnoj, detinjoj " kukavnoj se nala &atrlji Jesi li se o, teko &udila Jesi li se ti mra&no pitala# -ada je (ravde zakon duboki 2e&noga bi'a otac stravi&ni "mro pre tvoga samog ro5enja )ato da tada, grozno lutaju' (otucaju'i se upljim prostorom 9odi se i ti, &edo1posmr&eO.... ,e: Ti nisi, nisi, gadna *eleno 2elikog Boga pozno ro5en&e 2e' ti si samo gnusno kopile ,ekoga ku3nog greho1izvora ,e mo3e biti ma i posmr&e *urovi vidik generacija F&ajni zlokob svega 3ivoga -ukavni ispit mra&ne propasti. -olko bi bolje bilo bi'ima $a se je mesto zemlje, sunaca, I mesto mora, i mesto kopna I kamenitog ovog &ekanja $oksatom grdnim ve&nog prezira F&ajem gorkim sure molitve 0to se u tvoje due mutnom kolutu I&aurio gadnim mehurom @ 9odila jedna opta nestalnost I opti smiso jednog neshvata I opti nekret jednog nehota. ,e, nije ovo prava *elena 0to se imae vedra roditi )a usre'enje drevnih duhova. (osmr&e ovo nije prezreno I slabomo'no kao "ro prostora. Invalid slepi to je ponora " gubi gadnoj to ga nagriza. Ti 3ivi samo slutnjom poraza I na taci se tronih nadanja 9

2u&e polako kalom pokora. Hnojavih usta cerek satanski (rati te uvek gnusnim cerenjem $ok iznad tvoje glave umorne (ropalih zvezda gorki pepeo (ada pred tvoje noge ranjave..... $a si na svagda, svagda prokleta I nek je proklet dan onih groznica -oji ti dade 3ivot zlo&ini I nek je proklet "sud1grbonja -oji te prvi gnojem za&eo..... 7ura Jaki'.

0aza Kosti.

&o%an Krstitelj.
(omame divlje plamen mahnitaj Fdmahnuo je sevom kroz pospaj /ahune misli mehom prepukle )urlama svisle, zbrkom prozukle. Hde su gresi negreaja -ad trubila naruaja " pokidu lelnih slada *vlad otimlju ruigrada Tez oruklja goropada (omeni me duhom lahor1strave. ?amor1kruna smrkli lave *veslovenski /islislave Tankih misli otpozdrave..... >vropa se odevropila I svud nose gnusna kopila $a oslepli kope nevlad *rcomraka pre3ni prevlad Hnusogona je3ni svevlad. Jo sijaju sijni svodi Hoti ploti u nagoti# *rp zacrta zvizdom kosi. *let brodovolju knebustrelnom )aja5ena smrt1opelnom 8uk odlu&en &lovu &elnom )a skrhanih zvezda prelom !

Izjedarskih p&elinjaka Jelolistih krti&njaka ,ebocepnih vri&njaka 0to prekljuvom glodnih snova (rezobljuju ukip krova *tan pri&esni Boga1Jova, (remr&uju vrv svemirja )anebljuju uspon pirja (reklek smerja, izvir umlja )a pobedna za bezumlja )a izdoblja nebokumlja ,edoseva visimra&je ,edospeva str1obla&je..... 8aza -osti'.

1ora Stanko%i.

'onkina udba.
,isu ni izali iz ku'e a da nju, Tonku, koja je le3ala u sobi zvanoj 3enska soba, a tako nazvanoj po tetki joj, *iki, koja se za Tur&ina udala, Tonku koja je jo le3ala opomenu a *ob&e je bilo sve ispunjeno suvim mesom, bademom kad se trese ku'a, lenicima jo iz Cad3i 9istinog kad se prvi put posva5ao sa svojim bratom. I od tada im sva nesre'e. % u sop&etu drvenarija, konopul, gvo35arija, kao tiho prekorno, kao da opominju, i &ini se Tonki iz svake pukotine po jedna glava strogog dede joj, Cad3i 9uvima, koji se nikad nije nasmejao# miruj, ne luduj: % ona, Tonka, zatvorena, pevala bi to je &ula da je nekad ujna, pred samu smrt, 3alobno, starinski, zaklope se o&i i kroz nos, kao jedva primetno, kao da se slu3i slu3ba u nekoj crkvi jedre i davno uzavrele snage i goli&avo neto, kao tamnjan te crkve# )ato *ike, zatoO I se'ala se ve&ito, uvek u drugom glasu i kao sa drugim licima, to zbunjeno namrteno, ozbiljno je gledahu i prete a ujna je mislila da je niko ne &uje kad se vratila kao limun 3uta i pevala po turski, sr&u'i ka+u, povezane glave, u 3utoj amiji. I na ovu pesmu neto se davno i slatko budilo i bunilo u Tonki, i glas bi doao sladak kao med i same su 3ene 3edno vikale# jo, jo, 3ene kojih se se'ala kako u amamu udaraju se po grudima a voda im vri i razliva se niz le5a, u naborima, i otromboljeni trbusi majki koje su ra5ale, i baba koje podvriskuju. I svi bi se stali skupljati, i sluge iz magaze, &iv&ije, i onako prolaznici. %li bi $uko magazad3ija ulazio i pogrbljen, pokrivaju'i lice rukama da ne vidi nju, Tonku, jer greh je jo, mlado je, ludo je# i zatvarao bi roletne. % ona se njemu uz prkos skidala gola, ljubila svoje ruke, trljala bedra. I znala je Tonka da !!

$uko ne'e mo'i dugo da izdr3i i kada bi se on spoticao bacala bi na njega svoje posteljne stvari, vrele od njene krvi. % u $uku su dve krvi i njena pesma pevale, a ona bi primicala uzavreloj svojoj snazi drvenariju, dunje +ildi, japiju i staro odelo. Iza prozora, do mrkle no'i, &ekali su da se otvori zavesa. %rsa pekar vritao je, polivao se vodom sa &esme, Jovan koji je kuvao ka+u sedao bi na konja /ika, poto mu da da popije vina, i leteo bez sedla i uzengije, a kad su se njeni vratili sa imanja, uvek# zato opet Tonka, crna Tonka, &edoO I posle bi je grlili, stezali, i plakali svi gromoglasno, i ili na prstima i palili sve'e. % Tonka u tankom svilenom +ustanu a dole sasvim naga, o&iju iskola&enih sedi na asuri, iskitila se 5in5uvom, sar+ilom, ustane, klone, i trudi se da dohvati svoju malu, sve3u, meku levu nogu u butini i da je poljubi, i3ljubi, pojede. Jer je znala ona, Tonka, kad poraste, raskrupnja se, a ti kukovi 'e da nabubre, a ona jedra snaga da se razlije, grudi pod vrelim plodovima da se razminu iroko i nikad ona tada ne'e mo'i da omirie, da oine jezikom svoju rumenu razbludnu butinu. I radovala se strasno Tonka to 'e biti gojna, topla kao ujna pre no to je pobegla u Tursku, ali je plakala to 'e za uvek biti rastavljena, za uvek, za nikad vie od svoje tople, od svoje mirisave kao zadah sto ustajalih 5ulova, od svoje so&ne butine. Bora *tankovi'.I!J
!

Fva pri&a spada u ciklus .(od okupacijom.. (oto je g. Bora *tankovi' opazio da naa publika strasno tra3i knji3evne uspomene iz toga vremena, to se reio ;vidi objavljene odlomke u .,ovostima.< da sve svoje postoje'e rukopise priopti ovoj grupi. (rosto, stavi ispred odlomka# .>vo ta se pri&alo u jednoj ka+ani za vreme okupacije. ili# .Hazda Jana'ko povu&e tri dima ;a bilo je to u Beogradu u vreme okupacije< i otpo&e ovako.. Auje se da 'e u ovaj ciklus do'i i .-otana.. (ropratne re&i bi'e# .,eki %rsa Biganin ;u jednoj ka+ani u Beogradu pod okupacijom< popi &okan&e i stade ovako govoriti#..

&o%an !u(i.

"ilesa2 are%a ino(i a.

Bar pogleda strogo# Fd ume &elenki bleti bumbumada, /ilesa Hamzovi', k'i oblaka 9ada $rhtala je strasno ko grimizni nabor. Tad car blago glednu# sabor hukom prasnu Fd gromova grom&e, od planina 3ivlje Brveni osmesi pale pono' kasnu. @ /ilesa Hamzovi' drhtala je divlje. Bar joj pri5e snano. I u ludom kasu Aeli&nim strelama u duu joj u5e !2

-ao munje vina u kladence tu5e. I oseti care u tom istom &asu -ako /ilesine due ljiljan beli * carske mu &elenke carsku pravdu deli. Jovan $u&i'.

Veljko /etro%i.

/op 3ista se promenio44 5uskr,nja pri(a6.

(op 9ista imao je 3enu ,astasiju i sina (etra. " ku'i je bio blag, dobar kao dobar dan u godini, mek kao milihbrot. ,i onaj pop koji, obilaze'i parohiju pije tri litra rakije za obrok, psuje na sav glas, svima se popeo na vrh nosa i lomi potkovice. *a sinom se igrao piljaka a sa 3enom &itao /ilovana 2idakovi'a, trikao &arape ili izvezivao golube i grlice na tilaj+erima. ,ajzad pop ostari, njegova ,asta tako5e ostari a sin, koji je svrio bogosloviju, zapopi se. *utra dan posle sve&anog zapopljenja sinovljevog pop 9ista se vrati u svoje selo sa svojom ,astom. ,jegov ideal bio je postignut. Fn pogleda u mutna 'er&iva i odjednom se naljuti. Fdmah uze oklagiju i dugo je mlatio nedu3nu 3enu. )apanjena popadija samo je kadikad kriom brisala suze. 0ta se u&ini od popa 9iste: (osle ovoga batinanja on obu&e novu mantiju iz ormana. 2ie nije pio, i postade krajnje umiljat i uljudan sa svima ljudma. ,iko nije mogao poznati popa 9istu: (reobrazio se. *vima do5e drag. Bio je pravi svetac. (retplatio se na bogougodan &asopis. 9akiju vie ni u usta da ne uzme, a nekmoli psovku. *vi su parohijani bili sretni @ presretni. /e5utim kod ku'e je bio drug&iji $ok je ranije sa 3enom bio pamuk, bio med i e'er, smilje i kovilje, zdravac i bosiljak, sad je postao jetki &emer, gorki pelen. ?enu je tukao pa &ak i nogama gazio. ?ena je skrueno podnosila ove nove 'udi svoga gospodara. % sinu koga je ranije toliko voleo, nije hteo vie ni pisati. -ad se sinu rodilo dete1muko &edo, pop 9ista ne htede oti'i ni na babinje, a 3enu je izlemao na pasja kola to se spremala sinu u pohode. Tri nedelje borila se poinica sa duom i bila izme5u 3ivota i smrti. Tako se eto iznenada promenio pop 9ista. Aove&ja dua je &udnovata i najvetiji pripoveda& ne mo3e doku&iti njenu tajnu. (utevi Hospodnji neobjanjivi su: F, pope 9isto, veliki mu&eni&e, veliki rodoljube: Blagosloveni tvoji jadi, blagodetni tvoji zanosi: Ja razumem tvoj bol i tvoju sre'u, tvoj nemir i tvoju razdraganost. -ako te razumem i kako te se se'am, i kroz suze se smeim kad mislim na tebe, pope 9isto bo3ji ugodni&e, pope 9isto kulo sveta&ke kreposti, pope 9isto, brate ro5eni. 2eljko (etrovi'.

!6

Sima /anduro%i.

"eta7izika.
?ivot je te3ak ko malter perpendikulara Hnusni eu+emizam brevetira ropac (sihologiju delira harangira kopac /i smo monstrum sumnje u psihi okulara, I demon bluda u polusvetu pre3ivara. *ve crnjim 3ivot te&e sad klancem I (esimisti&kim tempom izvija se minus I karambolira paraliti&kim krkljancem " meta+izike otmeni ricinus, I u sme3uranja logi&ni kasinus. *ima (andurovi'.

!. 8ilipo%i.

)rsenije 9ljad.
" selu -ladencu, %rsenije >ljad 9azmiljao je dugo ta mu valja delatM ,ajzad kliknu hrte ;to mu bila &eljad:< I ne htede rodu svome biti d3elat. Fn po5e. I vriskom tek'e tenad divna ,a doratu alem. /rak ume u duhu. ,a bal&aku pako. /in5ua u uhu. ,a bedrima pavta, a na ruci grivna. Ide mrk i straan, kao oblak divalj ./ra&no je kud gledam, mra&no kuda gledah. )a njim tek'e vojska. ,e znaju za predah, % ko gorske zveri, be3i pred njim 3ivalj. $. =ilipovi'.

V. :i%ojino%i 5"ussaka6.

"oj i%ot.
!L

; /oku,aj intimne botanike. ; ?ivot je moj bez jedinog zra&ka Ja li&im na cvet od masla&ka. ?ivot je moj turoban i bez pravca Ja li&im na list od zdravca. ?ivot je moj tu3an i mek ko burek Ja li&im na zeleni kukurek. (a ta da &inimO Ima li spasenjaO ?ivot je moj kao koren od klenja. ,e: spasenja nema i gnusan je svaki kuti' ?ivot je moj otrovan ko ljuti' (olako glo5em novoga bola buti' %h moj pruti': ah moj pruti': 2. ?ivojinovi' ;/ussaka<.

Nikolaj Velimiro%i.

0anda$/uranda <o%ek$Ne(o%ek.
I. 8anda (uranda, zvani Aovek1,e&ovek govorae sade'i luk u jednoj &ajd3inici na Hrebenu $obre ,ade# $o'i 'e, o do'i, pred&ovek i po&ovek, lepi kao smu5evi, i potpuno aseksualni. I bi jutro i bejae -alimegdan. II. )ato leptiri ne nosu o vratu klepetuu, da bi se znalo kad je vreme da se pije bela ka+aO $okle 'e oblacima vladati pozorini vlasuljariO III.

!N

0areni ljunci govorahu uzdisajnome trnju# /akaze ne mogu razumeti elektri&nu vlagu mastila, jer je Bog zlorekih Cimalaja carovao u doba kad je samo za pozvane bio doputen cvrgavi paso ornitologije i zbuntovana pirotehnika korala. )rikavi oblaci govorahu na jedno oko bumbarastim i arenim ljuncima# )ar je potrebno da ,e&ovek pali sve'u i nati&e, kao mrzitelj i lakta, nao&are na o&i kad ho'e da &ita roman u $ailS /ail1u. /oslednji prepira(. ,ad Ceopsovom (iramidom izdizala se velika reklama engleskih sapuna, koje je ne&ovek prezreo u svojim plahim vizijama. IV. Jarekanja1bradekanja &u&nu, uz gudalo u svoje ruke, 3alobno cijuknu i otpo&e da svira po ogledalskom liku. ,ajbolja +orma radioterapije nije patristi&ka egzegeza. -o se utornikom gnjura u more, mo3e se subotom pretvoriti u krticu. ,ema da3devnjaka koji ne 3eli biti mravojed besmr'a i kenguru ve&nosti. *to sedamdeset stole'a duvao je ,e&ovek u sviralu. " sto i osamnaestom nikla je najzad od njegove svirke ebojasta visibaba. V. $ajte mi stole'a @ da iscedim trenutak: $ajte mi okean da napabir&im gram soli: $ajte mi %leksandrijsku biblioteku da prepiem pravilo trojno: $ajte mi praumu da isteem &a&kalicu: $ajte mi grom da zapalim cigaretu: $ajte mi ,ad&oveka da stvorim ,e&oveka:. ,ikolaj 2elimirovi'. K " drugome izdanju# 8anda1Guranda.

)%gustin =je%i.

!4

)rno )rnoldson. ; depe,a pupku2 sa zemlje. ;

5roman iz ,%edskog i%ota6. I. "sred vedske prestonice 0tokholma dizala se ka+ana (etrograd. Tu su dolazili boemi umetnici. Bio je mesec januar. (adao je sneg. (isali su na ledu. Tramvaji su juruli. (esnik %rno %rnoldeon sede za svoj ka+anski sto i viknu kelnera# Broj 26: $ajte mi melan3. -elner donese melan3. Jedna misao mu&ila je %rna# ta ozna&ava re& .rutvica.. Fna je dobar slik sa .utvica.. /oglo bi se napisati .F tekih zora gorka rutvica " tramvajima zlatnih utvica.. )bilja bi tramvaji mogli biti rinjaci sa utvicama. To bi mo3da spaslo 0vedskuO I %rgentinuO " to do5e Cipnison. Fn je imao lepo o&eljanu kosu i bio je hipnista. (ronaao je hipnizam i sanjao da do5e do pet hiljada austrijskih kruna da osnuje prvu hipnisti&ku reviju na globusu. /alo posle pojavi se Fmbronson, tvorac ombristi&ke kole. Fmbrizam u&i da postoje samo senke. Cipnizam tvrdi da je java1samo ;u< snu. Fmbronson je imao &upavu kosu. (oru&ie i oni melan3 i po&ee razgovarati, ali ih %rno nije sluao, nego viknu# 0ta vi mislite o *vedenborguO Fdmah posle ovoga pitanja %rno potonu u duboke sanjarije. /o3da bi najpogodniji za utvice bio sonetO )latno talasanje utvica @ a zore da se piju pomeane s gorkom travom, kao neka vrsta kosmi&kog apsenta.

!P

" to do5e *ven. *ven je bio sablista ;.sve je prah i pesak.<. ,ajzad se %rno di3e i po5e ulicama. (adao je sneg. Tramvaji su jurili. .$obro bi bilo., pomisli %rno, da se prevedu sve svete indijske knjige. *ve do jedne. I to zapadnim dialektom zbog onoga i# ima ne&ega starinskog u sebi. *neg je i dalje padao. Tramvaji su jurili. .0ta da radi proletariat, da pobediO. opet glasno pomisli %rno i brzim korakom ode (etrogradu. -elner donese melan3. /elan3 je bio mlak. .To je 3ivot. /ora da se pije mlak melan3 i trpi banalnost, re&e neko. -elner broj 26 bio je umro. ,iko ne zna zato. %r no iza5e na ulicu. Tramvaji su bili stali. Jedan automobil &ekao je pred (etrogradom. %rno ga dugo gledae. .2e' je pono'. pomisli %rno. .-oja li je pono'O. .Hde li je ta pono'O.. Fn po5e ku'i. Bio je ve' odmakao daleko, kad se osvrte. (red njim se zaustavi automobil. ,a automobilu je pisalo neto nerazumljivo, kao .(litvica.. .Fvo su (litvi&ka jezera. pomisli %rno. .-akve ona imaju veze sa rutvicomO ,ije dobar slik. Bolje ver1libr.. Iz auta iza5e o+er, otvori vrata, i %rno u5e na njih, kao u pesmu. (esma je imala mnogo stihova. (oslednji je bio .brzina.. .%la je ovaj jezik nepodesan. re&e sebi %rno. 0ta da radim sa brzinomO -oliko je lepi senegalski jezik: Treba kupiti senegalsku gramatiku. %li gdeO " ovoj varoi teko da ima i jedne &estite senegalske gramatike. -ultura je de+initivno bankrotirala.. % stihovi se produ3ie. *ad je bio ver1libr. *ad se moglo i'i kako se htelo. %utomobil se oslobodio od aleksandrinca i pade odjednom u ritmi&nu prozu. ,ad prozorom pojavie se tramvaji, a navrh tramvaja izgleda da je bio bar. *enegalac jedan pio je grog. Fn baci u prolazu jednu knjigu %rnu. To je bila senegalska gramatika. Imala je svega ! stranu. Fd kud jednu, pomisli %rno, kad je minimum dveO /ora da bude i druge strane: 0ta je s drugomO %li druge strane nije bilo. -ao u ogledalu::

!R

Fn se seti ,ata (inkertona. %utomobil nije vie bio tramvaj nego deseterac. %rno pogleda oko sebe# Bila je, gde je doao, no' sa zvezdama i muzikom. 8judi u belo za velikim stolom pili su vino i melan3. (ozvae %rna, II. /nogo je pio %rno. *vi su se ogovarali. To su bili stari pesnici. $ante je grdio, na strani, %rnu u poverenju @ 2irgilija. Fn, veli, nije znao ni heksametre. % posvetio sam mu (akao iz ironije, jer su mu ritmovi pakleno r5avi. /ilton je o $anteu govorio gnusne stvari. ,eki turski pesnik grdio je batu Turinskog. 2iktor Igo govorae pue'i tompus o 0ekspiru ;na uvo %rnu<# ta on nije ni postojao. ,eki se okomili na Comera. *vi su grdili jedni druge ali najvie neke kojih tu nije bilo. ;Izgleda da je na sve strane bilo jo puno i drugih ka+ana1duhova<. .)ar i oni. pomisli %rno. Fn pogleda daleko, daleko, i opazi sebe. I, na najve'e &udo, taj novi ja stade mu govoriti u3asne gnusnosti o njemu. .-uda da se pobegne od sebeO " drugeO % iz drugihO " sebeO 2e&iti krug u kome se reavamo i ne reavamo, to rekao *ibe. -ako malo ima u svemu smisla. % krzna se mrznuO " velikom kotlu varila se svu dragu no' @ ka+a. /esto snega stadoe padati cigarete. ?ivot je ipak lep, pomisli %rno. Fn zavisi od jedne neispuene cigarete. -ako bi bilo da 3ivot ne puimoO Ili da ga puimo na luluO -ao BoraO /utikle bi trebale biti dr3avne.... " to do5e zora rutvica. %rnu do5oe neki stihovi na pamet i on za3ele da budu mora utvica. %li mu se ne izvri 3elja. ,ajzad kao da je sve postalo &uturica. I svi su pili smisao iz nje. % ko je bio 3edan nije. .*ad ima u meni vie smisla no to mo3e da stane. pomisli %rno. I sve mu postade jasno. III. 0ta zna&i ovo, re&e on kelneru br. 26. Fd kud ste vi 3iviO I od kud da je melan3 @ zelenO @ )na&i da je bila revolucija, da su se ljudi promenili, da je nastalo $oba Trava i Biljaka i da umovi pre3ivaju rutvice bla3enstva u zorama, re&e jedan veliki, nepoznati gospodin u pelcu. @ (a onda sam ja pobedio: uzviknu u &udu %rno. .$abome. viknue svi kelneri i svi gosti i padoe ni&ice pred %rnom. .(a dobro., re&e %rno, .pa kako ste onda smeli da mi dajete zelen melan3 mesto obi&nogO. .% po &emu biste vi drug&ije osetili da je dolo $oba 9utvica., re&e plaljivo broj 26.

!9

.Ta&no:. re&e otegnuto %rno. Fn ustade i po5e. .Hde da po5em. pomisli. .Hde li 3ivi svet 9utvicaO. (o ulici su ili novi tramvaji. %rno usede u jedan. ,eko mu dade cigaretu i zapali. Fn pomisli# ./akar groza mleo ljiljaka )eleno doba biljaka Igra sa smislom piljaka. i brzo izvadi notes iz d3epa i zapisa ovako# /isao, 22L ;v<. .-ristali londonskog *itija# )eleno doba (itija 2ri u sutonu litija. ... %vgustin "jevi'.

Sibe "ili(i.

"oje ro*enje.
5Iz knjige -'e(nosti-6. Ja sam se rodio u sretan &as /oje je rodno mesto ostrvo -ras. I sa tog ostrva 2ide se druga ostrva -ao to se sa jednog brda 2ide druga brda I iz jedne ka+ane 2idi druga ka+ana. Ja sam se rodio u sretan dana par /oje je rodno mesto ostrvo Cvar. Ja sam sretniji no svaki bankar /oje je rodno mesto Haurisankar. Ja sam se rodio u sretan bolova japad /oje je rodno mesto ostrvo 8apad. I sva su ostrva moja rodna mesta I sva su brda moja rodna mesta I sve su reke moja rodna mesta ?ivela ostrva, brda, reke ?ivela cela priroda ,a kojoj pie ,ajdivnijim, najsve&anijim, najljupkijim, Fvde se rodio *ibe /ili&i': 2

*ibe /ili&i'.

!ani a "arko%i.

Na krilu kosmosa.
-raj Top&idera, sasvim nedaleko Ima jedno selo. Ti si bio dobre volje Tu si me poveo, pa si mi reko Eto, to je kosmos, tu 'e se ose'ati bolje Fvo polje @ to je -osmi&ko (olje: 2azduh i sve oko nas nagovetavae zimu % mi smo etali kroz livade meke (ozdravljali jaganjce i njihnu plimu, (a se sakrili najzad u senci smreke I gledali prolaze'e kosmi&ke &oveke: *edosmo i gledasmo nebo plave boje %li nam je propalo veselje ovo Jer od trave se is+lekalo odelo moje I uzalud kosmi&ko raspolo3enje tvoje# *ad treba kupiti odelo novo: F: )ato si me u kosmos povo: $anica /arkovi'.

"ilo, >rnjanski.

Notes o 1eliu.
Fn je gledao njene o&i. Bile su zelene. Tada se se'ao snegova na (irinejima na koje se nije penjao u detinjstvu. ,jene &arape nosile su u svojim upljinama gr&evitost lutanja. Fn zasuka malo &arapu i poljubi je u njenu joj golu nogu ispod kolena. Ciljadu plavih 3ilica plakae skrueno. " to su vreme trube su zvale na juri pod Aenstohovom. >ngleski kralj nije znao da je /arijina leva noga lepa od desne. %li na ostrvu =id3i ogluvio je jedan &ovek. Fn je bio poreznik i zvao se Cjuz. I svi su valceri to ih je u to vreme na okarini ispevao 8ehar mirisali su na sve3u 3ensku put i na jarca. *amo su mlekarske zadruge zbog toga su silno stradale. (op 7urica iz 2elikog Be&kereka postade d3entlmen i naredi 3eni da mu saije ga'e od lakog srpskog platna. " to vreme svi Bana'ani noahu lake ga'e a Hrci su izdali. 2ojnici su li&ili na izmravele gusenice. 2!

$va jablana pred njegovom ku'om po&ela su da se grlu sa razbludnim vazduhom a od strasti i po3ude po as+altu ulice curila je kia. $imnjak je goreo sivim po3arom na njenoj ku'i. *tari, kestend3ija, postade, d3entlmen. I naredi# 3eni, da mu spremi glase1rukavice. " to su vreme trube su zvale na juri pod Aenstohovom. *amo su mlekarske zadruge zbog, toga su silno stradale. " to vreme svi Bana'ani noahu ga'e od, srpskog platna. 2ojnici, su, li&ili, na veoma izmravele, gusenice. $va jablana gledala, su ga, pravo u o&i. Beli' nije razumeo zato ljudi ne, nose somotske, kapice. Fn je znao da, je istina, samo u plavom 3uboru drve'a a, da 3ivota ima samo u mrtvoj prirodi jer ni, stene ni hrastovi nemaju 3ute prljave noge i znojave obojke. %li posilni majora $esimira, 'utljiv, bez desne ruke za5e da tra3i po komiluku nov kotao. ,ita se nije razumelo. Hovorili su o, oslobo5enju i, samo, su, mislili, kako da se &uje sva&iji glas. *amo su mlekarske zadruge zbog toga silno, stradale. 2ojnici su li&ili su na krajnje izmravele gusenice. Beli'u je postalo jasno da, je spas, samo me5u drve'em. Fn je znao da, je istina, samo u plahom 3uboru drve'a. *amo su mlekarske zadruge zbog toga, silno, stradale. % na starom vojni&kom groblju govorilo se da dolaze *enegalci i da imaju dva para nogu da nita ne vidu, a ruke im se, sklapaju i rasklapaju. (rozori na Hradskom, 2e'u, koji, su tako dugo gledali zelene, livade postali, su, sumorni. ,a ostrvu =id3i ogluveo je jedan &ovek. Fn je znao da je istina samo u, blagom milovanju drve'a. " to, su, vreme kestend3ije nosile glase1rukavice i svi, su, morali piti konjaka jer, se, svakom &oveku gadilo na &oveka. Fni, su, znali da je istina samo u, drhtavom pozdravu drve'a i u ostrvu =id3i gde, su, svi dobri ljudi gluvi. % na starom vojni&kom groblju, za koje tvrde da je ostalo jo od pre 9imljana, jedan starinski, prepotopski, slomljeni krst pokazivao je Bogu i nebesima neku smenu pretnju kraji&kom svog trulog nakislog drveta... /ilo Brnjanski.

3anko "ladeno%i.

?%u(ne eklipse@1A.
; """>BI ; paklena uspomena.

F duo da l se se'a kako " pono' lako Tebe sam tako -ao krinom /ese&inom.... I kako sam pao umoran i rovit 22

" ponor strahovit I pio crn i lekovit "edo ... F duo, duo, Bog mi je svedok:.. 9anko /ladenovi'.
!

-ao to je poznato @ tampanje zvu&nih eklipsa jeste isklju&ivo pravo &asopisa ./isao. koji je zbog toga i osnovan. -oriste'i se dobrotom g. Jankovi'a vlasnika Misli mi donosimo ovu eklipsu, tri hiljade sto jedanaestu na broj. Fna je, po planu, imala da iza5e u septembarskoj svesci /isli, u godini 226R1oj.

3astko /etro%i.

Sapoge !i%ke$'i%ke.
;Fvo sve treba &itati brzo i veoma tankim glasom. *amo kraj treba &itati iz basaQ ko nema bas, bolje da ne &ita kraj<. *tari *loveni bili su u staro doba mladi. $rago Hicanovi' kliknu# .Fj hoj, divovi i divke Ja sad idem u lov na medvede ,iko se ne mo3e tako prejesti kao ja ,ema brana da se umesi velika poga&a -ako 'u ja kusati kupus kad sam zaboravio drvenu kaiku % zna se &ime se ne smem spomo'i:. ?ena $ragoeva $evolda kuvala je sarmu. *vetlilo je sunce a $rago je jednako lovio. *unce si5e, ono zapali oganj, iskuva sarmu, pope se na brdo, pomilova grm, izranjavi ruke, ode na nebo, potu3i se, tri vetra dunue, dvadeset hiljada la5a potonue, jedan se mrav spasao i ovakovu pesmu ispeva# >h dosado pokoenih pasita -uda jure veliki mudraci Ja zar da nisam nita, i ti nita i on nita % moja muka &elik1snaga to plu3i zemlju I smeli dah puteva u znoju 3ivotinja -ako se poje po vrstama svojim bivoli /oja je mukost zemlji vla3nija no povodanj *amo onaj voli koji voli *amo se pare i plode goli >h dosado ogolelih snegova *ipaj u o&i prostore, planine, 26

/o3da su to sve snegovi &ovekove pohote I pisku +rula i bleku ovaca )agluuje um to oplo5ava zemlju otaca ,emam novaca, nemam novaca I kako bi me naslikali sa ovolikim mukim znakom /ora'u da otvorim veliku akcionarsku banku: Tranda+ilje, kovilje, garavilje, travo zelena i rosna Crano moja posna: ,eka je mirna gora 9omanija i Bosna: " to do5e (rvo /ilonji', prospe sarmu, upali $ragoevu kolibu, usede na su3drebnu kobilu, polete, vrati se, opet polete, vrati se i kraj jednog drveta blizu kolibe on zaveza kola a za kola tri kurjaka gladna. -obila se tu oprasi i rodi dvanaest malih slonova. $evolda bila pobegla u nebo, (erun joj sakovao min5ue od pe'skog bakra, etala nebom, svi joj zavideli a najvie jedan crna&ki patriarh i $ivka1Tivka. Ide $ivka1Tivka, ide njen brat $3in Tin, govori $ivka1Tivka svome bratu $3inu Tinu da navu&e pelengire kako se ne bi videlo i da otme min5ue $evoldine ... Tin siao na zemlju, nita ne naao, o zemljo u kojoj se ni&ega ne nalazi: za ko3e divljih bivola kupio dva jutra zemlje. )emlja crna, masna, mirie, misli $3in Tin# ;a jednako pljuva&kom vla3i nepca zapekla< da trgujem ilova&om. " to se vreme $rago Hicanovi' vratio iz lova na medvede. Jedan medved li&io na >3ena -arjera, +rancuskog slikara iz kraja ID veka pre Crista, godine !6NR. /edved imao isti na&in gledanja kao -arjer# zamagljeno i toplo. /ikloi' tvrdi da jeste a -opitar da je taj medved pre bio blizak >ngru. -ad je >ngr imao pedeset godina, tada mu se po drugi put rodio otac, on svojeru&no nalo3i ;a bio je u3asno sklon da slini kad uzme &irak u ruke< vatru u kaminu i tako je dve godine grejao ruke. ,jegov sinovac 2iktor Igo ;koji je imao trista i jednu 3enu i opet bio nezasi'en< pitao ga je# )ato to &iniO >ngru je trebalo da bi mu ruke sasvim razmekale jer je ranije slikao tvrdo, ljudi stradali, deca plakala, nebesa padala, zemlja rastvarala utrobu, pa je video da tako vie ne ide. 2iktor Igo i sam sledovao je ovom primeru, ali se ope&e, ruke ga bolele, sve ga pe&e, napisao 961'u, o3enio se sa jednom kalu5ericom iz 9a3nja, izrodio decu, postao deda, poao u osnovnu kolu, izrasli mu brkovi, ali da ne bi brkao brkove s &im drugim obrijao brkove. Jedna ljubaznica 2iktora Iga po imenu *a+o %. $ode, u stvari je bila 3ena $ragoa Hicanovi'a koja se zvala $evolda. % $rago kad se vratio ku'i, vidi, ku'a izgorela, ni&ega nema, sunce sija, trave se zelene, ljudi prolaze. Fn iskopa iz zemlje hiljadu kilograma gvo35a, napravi veliku sekiru i napisa na svakome drvetu to je bilo u gori na vrh 0ar1planine# .(rvo /iloni& paki i paki veliki zlobodejanac be.. Fvaj natpis tuma&io je *tojan ,ovakovi' u vizantijskom duhu, prema sugestiji %natola ). =ransa. %natol =rans imao ra&una da tako &ini jer je bio unuk 2iktora Iga i $evolde $ragoeve, odnosno *a+o 8. $ode. %natol prema tome i nije bio niko drugi, =rans, no $3in Tin, brat $ivke1Tivke i njemu su kroja&i uvek morali da uzmu za metar vie to+a kad bi poru&io pantalone. (osle je taj $3in Tin postao Tin "jevi' i bio je novinar u

2L

Beogradu i kostirao se kod ./alog 2ojnika.. $rugovi ovoga Tina "jevi'a bili su# *ibe /ili&i' ;a to je $rago Hicanovi'<, Todor /anojlovi', (era (alavi&ini i njegova 3ena (ala&inka, 9astko (etrovi', *tanislav 2inaver i %vgustin "jevi'... ,eki govore da je %vgustin "jevi' isto to i Tin "jevi' ali je to potpuno nemogu'e jer je (rvo /ilonji' u svoje vreme, kraj $ragoeve ku'e, privezao samo tri kurjaka. %ko bi me5utim Tin bio isto to i %vgustin, to bi (rvo vezao ne 6 nego 66 kurjaka a ovo se nije dogodilo za ta je najbolje svedo&anstvo dao $ante koji te kurjake nigde i ne spominje. $a se ticalo neke razlike $ante bi to sigurno nazna&io, jer je on glavom i bio (rvo /ilonji' i morao je dobro znati ta je bilo i ta je &inio. -ada je umro $ante svi su plakali a najvie jedna kalu5erica sva u crno, u crnoj plianoj haljini. Fna se zvala /arkiza de (ompadur i bila je balerina Beogradskog (ozorita i ruska izbeglica iz (an&eva. " stvari to je bila $ivka1Tivka koja je pod imenom *are Bernar igrala ma&i na Tamerlanovom grobu u %ustraliji a posle je bogovi kazne, ona padne, slomije nogu i otvori bakalnicu u /akenzijevoj ulici. ;Fvo to dolazi treba &itati debelim glasom, po mogu'stvu kontrabasom<# I vladala je kaldrma i bosonogost na sve strane. %li radnici koji su raskopavali /akenzijevu ulicu na5oe do devet kopalja. Izvijenih ruku padoh, a nada mnom se otvori nebo, tice zalajae, +enjeri se uparlo3ie, makaze plandovahu, ribe tucahu, ljudi progledae, kaldrma po&e da misli, $ivka1Tivka umre, rodi se, umre i vie se nije znalo kad umire a kad se ra5a. 9a5a li se &ovek samo jedan jedini putO Ili ceo, ceo, ceo 3ivotO.... -o ovo bude &itao, neka poljubi svoju 3enu u usta rumena, neka se umije, vode napije, Bogu pomoli, ruke sklopi, umre i opet se rodi. I neka se sve rodi: *ve:..... *ve. % ko umre neka se i on rodi. % ko se rodi neka se i on rodi: ... .Tako su 3iveli stari *loveni i mladi *loveni i svi *loveni i ,esloveni, na zemlji, zemlji, zemlji, zemlji. ,a *taroj )emlji. 9astko (etrovi'.

"ilo, >rnjanski.

S puta po 0ombardiji.
1. 3a%ena. -0orsk2 la grande2 1Cron2 alle Duitte 3a%enne 9t EerzEes2 sur les2 mers2 kelk plague loentenne-... %l+redo du /isse 8utam, jo, modar (o, bre3uljcima, rujnim 8utam, jo, bodar (oQ vidicima, ne&ujnim. 2N

2idici sveQ su, mi tenji " grimizu# i agatu I sanjam, o jednoj tihoj trenji "rasloj u tar&u3ak i .lepu katu. 0to raste @ ba u ovome satu @ Tamo daleko, u Banatu. II. /estum. -0es Eampe2 nFete point2 noir2 les ie2 nFete2 pas2 morn Non2 la joure2 raCone 2 dansse une azure sanse born-. 2ictoire Iggo 8utam, jo, rovit (oQ gorama, sinjim I, vetromQ ovit 2idicima, se, kinjim. 2idici me ovi gube @ I sanjam, dok lutam, svuda 0ta, li, rade svilobube " ovome, satu Tamo, u senci, onog duda 0to, veseli, baba1,atu @ " Banatu. /ilo Brnjanski

'odor "anojlo%i.

Biasent /ikambo
; ili pesniko% i%ot. ;
Ciasent (ikambo bio je pesnik: Aivitasti somot njegove ogrlice ozna&avao je prelom visine u krilatoj smelosti vazdunih &ipaka &ula. " slobodnim tercinima i sonetima bez slikova, on je opevao blesak 2ezuva i vedrinu svetlosti. Fn je umro: /o3da i ne: /o3da se, svakim dimom vulkana, njegovi 3ustri zanosi zale'u u pustinje otmene mentalnosti kao tigrovi# Je suis triste, bigre: Je voudrais manger un tigre:

24

I u ovome le3i tajna pesnikove psihologije. On je hteo, on koji je bio tigar, progutati tigre realnosti, da bi se smirio. Tako treba razumeti ove suptilne aleksandrince. I kad je pesnik, prividno, umro, tigar realnosti je nadja&an# Je mange beacoup de boeu+ >t puis jMaime manger un oeu+: Fvde je pesnik mislio na sveoptu nestalnost, koju on tuma&i indijskim simbolima Jajeta i 2ola. ,o ta je nestalnost savladana# $onne1moi a manger, mon bon, $e la viande et du saucisson:... Fvde pesnik pokazuje da je glad visokih ideja ono, to najzad mora nadvladati. I u tome je pravi pesnikov 3ivot. /o3da jo i makov cvet &arobne 3ubor1vode skerletnih izvoraO /o3da samur1kabanica bo3anstvaO Titrava konica najsmelijih i najvedrijih p&ela to oble'u oko najsuptilnijih cvetova saznanjaO 9ajO @ Todor /anojlovi'.

"om(ilo "ilo,e%i.

Ste%an /r%osla%.
5/r%a d%a (ina tragedije istog imena6.
8ica#

?ivana, k'i careva. Igumanija =okida. Isposnica /ara. Barica Teodora. Bar (respe i )ete /utimir Hojnislav Hrozdanovi'. Caznadar 2asa Crelji'. $vorani. *tevan (rvoslav, carev sinovac.

$oga5a se u (respi, u ! 2!. godini. /3VI <IN. I. ;" 3enskom manastiru<.

2P

Igumanija Fokida. Ba malo pre *tevan trebo je da po5e. Isposni a Mara. F veliki Bo3e, ho'e li da do5e: II. !tevan "ulazi#. "va3ene sestre ja sam k vama poo I na savetovanje ovzmo sam doo. III. $ari a %eodora "naglo uleti#. ,esretnice crne, kojima on po5e )la 'e vas kob sna'i to k vama on do5e: !3=GI <IN. 5>arski sabor6. $ar Mutimir. $a li iko znade gde je hteo po'iO &aznadar Vasa. ' manastir 3enski rekao je do'i. Mutimir. ,eka odmah glasnik spremi se da po5e Jo ve&eras *tevan ovamo da do5e. (vorani "izme)u sebe#. " crni &as *tevan manastiru poo " crni &as poo, u jo crnji doo: $arevna *ivana. %li dragi o&e, zar on ne sme po'i )ar *tevan (rvoslav tamo ne sme do'iO $ar "blae#. *vud je smeo *tevan po carstvu da po5e *amo sino' nije smeo tamM da do5e: (vorani ;izme5u sebe<. Bar je silno ljutit @ zlo je ba ne po'i Bar je silno gnevan @ a gore ne po'i. II.

2R

(voranin + glasnik "ulazi#. Bare /utimire @ doo mi red do'i: $ar. Hovori, govori, jeli *tevan pooO ,lasnik. " manastir 3enski *tevan ve' je doo. ;Izlazi<. III. $ar. ,eka se objavi jote ove no'i ,igde vie *tevan ne sme, ne sme po'i *ivana "tiho#. Ja 'u njega spasti, kad je tako polo *ad mogu da re&em, @ pa dolo to dolo: /om&ilo /iloevi'. ,%(F/>,%. $obrotom *. -. ,lasnika dobili smo ova dva &ina. Bela 'e tragedija uskoro biti objavljena u Hlasniku a dava'e se u idu'oj sezoni i u ,ar. (ozoritu u induskoj re3iji g. 9anka /ladenovi'a, koji 'e naslediti g. ?ivojinovi'a. ,ismo imali sre'u da vidimo i preostala tri &ina tragedije. "veravaju nas da se i oni odlikuju bogatim slikovima i uzvienim stilom @ to uostalom od uvek i krasi tragedije g. /iloevi'a. -ao to se vidi la3 je da osku5evamo ;kako se to ka3e< u nacijonalnome repertoaru. (o naim izvetajima g. /iloevi' sprema i jednu tragediju o )idanju 9avanice. Hlavni 'e slikovi biti# dirati i ridati. 2ele da se ta dva glagola dirljivo i pla&evno ;zbog radosti< slikuju u toj epohalnoj tragediji.

Stanisla% Krako%.

Smrt potporu(nika &ezdimira

" kr&mi je bio sto. ,a stolu su bile &ae. " &aama je bilo vino.

29

-raj &aa bile su ruke. Te su ruke pripadale vojnicima koji su pili. ,jihova gruba pesma i psovka cepala je zidove. )idovi su bili od lakog materijala. Jedan vojnik zapeva ja&e. ,a zidu se proredi malter kao od udara glasom u zid i pomoli se pukotina. -roz pukotinu do5e mrak. /rak je nosio tugu. Tuga je nosila poraz. 2ojnici su bili pobe5eni. ,jihov mladi vo5a, o+icir bio je pobe5en. Fn je imao 2 godina. Fn je nosio epolete. ,a epoletama je bila jedna zvezdica. Fn je bio potporu&nik. Fn se seti svoga detinjstva. Fd toga zamirisa u celoj prljavoj sobi kr&me. /iris je pokuljao na pukotinu. Iza pukotine su stajali neprijatelji. ,jih je bilo mnogo. Fni nisu imali maske od zaguljivih gasova. Fd silnog mirisa oni propadoe. /ladi vo5a bio je opet pobednik. Jedna 3ena do5e. Fna mu re&e da ga voli. Fna je bila garava. Imala je plave kose. )vala se -osara. Fni se povukoe u obli3nju vilu. )vonilo je. ,eko je pobedio. (obednik ne zna5ae koO /o3da su pobedili protivniciO /ladi &ovek svla&e'i se uze svoje mamuzice u ruke. % ona zari ruke u mamuze. Jurnu krv. (a krv kao neka muzika osvoji prirodu i razli se crvenim poljupcem po nebu. -eko ;bez mamuza<. Ja volim krv. -rv je crvena. O.i ir ;bez mamuza<. Ja ne volim krv. -rv je crvena..... " avliji doboari su u&ili da dobuju... /edan doboar. $obo je za &ovekovu misao to mamuze za konja. -ad konjska muica ujede konja njemu u uima tutnje doboi. O.i ir. -onjska muica nadja&ava misao samo plavih ljudi ali ne i crnomanjastih. Ja sam crnomanjast. -eko ;bez mamuza<. *ve je to poznato svakoj 3eni..... /ladi pobednik le3ao je mrtav na postelji. ,jemu se u&inilo bilo da doboi krvavo dobuju posmrtan mar i on je umro po asocijaciji ideja. -raj njega vila se plavokosa garavua. 8epotica je &upala kose i vadila sebi o&i. /edna vrana ;iznad ku'e<. 2rana vrani ne vadi o&i. Ona. Ja nisam vrana........

... $aleko, daleko, iza brda i planina, jedna druga 3ena, crnokosa plavua plakala je gr&evito i govorila svima da neto zvecka, kao mamuze, i da od toga ne mo3e da spava.... Fdveli su je u sanatorium a ubrzo i u krematorium, jer je bila &lanica drutva .Fganj.. *tanislav -rakov.

"ilo, >rnjanski.

Veze
*a jednom golom smrekom " umornom mraku I sa jednom zelenom rekom Ja plavo 3ivim u divljem braku. I sa jednim potokom. 8judi me mrze jo. %l rukom belom neveselom /ilujem tu3no ko beli glog meseca viti rog 0to nari&e nad selom -oje pije bolivijski grog, 0to se u Bombaju cedi. I drvo neko konji&ko modro kao kozak Iz *amarkanda, 0uti mi kroz mozak..... ..-andaO.. /ilo Brnjanski.

/esma g. Krkle a.
"rednitvo (antologije izvinjuje se pred potovanim &itaocima to nije bilo u stanju doneti pesmu g. -rkleca. *tvar je, na ime, u ovom. "rednik je dobio masu rukopisa ;me5u njima i g. -rklecov< u sprovodnim pismima. /nogi su rukopisi bili bez potpisa, a kako su neka pisma u ure5ivanju usled urednikovog murdarluka propala, to je urednik morao sam da odre5uje ta je &ije. %li i pri svem trudu i kraj sve poznate originalnosti g. -rkleca urednik nije bio kadar da prepozna pesmu pisca .*rebrne ceste.. *umnja je pala na &itavo jedno tuce neodredljivih pesama.

6!

&osip Kosor.

Nenadigri%i %an ik.

$ 'ragedija iganske sa%esti2 u + (ina. $
8ica#

0um 1oka Metalovi2 potkiva&1Biganin, L god. !tana $iganka, njegova 3ena 26 god. 0osta $iganin i !ulja $iganin 1 rade na izgradnji metala od koga da se izlije nenadigrivi cvancik. 0nez ,orila Majmunovi2, aristokrata. 3najder @ -rezo -rupije u kockarnici. 8edeni prezir &oveka. ,ro. !vinji2, aristokrata. 0nez Monde (ukati2, milijonar, R2 godine, jo &io. 4erla 4rostitutovi2eva, kokota koja mrzi 7oku /etalovi'a. &or baba5kartai a zvanih 67ajkovski6, koje preziru /etalovi'a. Muki hor ;sastavljen od mukaraca i dve tri 3ene<. Vitez na 8abudu, zvani 8oengrin Vagnerovi2 ;potpuno izmiljena li&nost<. !lepi Mi Oblaka ;govori u basu<. Erda ,ermanovi2ka, prestareli babac, sedih vlasi, govori u visokom sopranu. 0aramba ;orija, Hibon u sukobu sa rinocerusom<. -eto ;ne zna se ta je<. -ebo ;na nebu<. More ;u moru<. 9emlja ;na zemlji<.

*tvar se doga5a u nae dane# prvi &in u jednom malom slavonskom selu, drugi u /onte1 -arlu a tre'i &in izvan svega I. <IN. /r%a s ena. ;Biganska potkiva&nica u slavonskom seocetu<. 0osta $iganin. "dri ja&e: 7oka je rekao da treba udarati bez prestanka. $uvaj u mehove. /ehovi su dah &ove&je due koja ho'e da razduva plami&ke zvezda: *amo ja&e: /i kujemo novi metal, od kog 7oka ho'e da odlije nenadigrivi cvancik: Cimalajskije: %lpskije: (irenejskije: %valskije: "daraj udarastije: ;Fbojica rade iz sve snage<. !ulja $iganin. ,isu ovo obi&ne potkovice: /i ho'emo da potkujemo antavu kopitu *vemira: -ad navu&emo od naeg metala obru& na apu *vemira, on 'e kasati onim galopom koji mu odredi kum 7oka. (otkovica od munje i &e3nje iskupana suzama besa i misli: $uvaj:

62

0osta $iganin. Brveni plamen neka zbrie uspomenu drugih boja. 2aseljenski klokot groho'e u grotlu i tla&i tle: !ulja $iganin. *vemiru treba dati jak zimski potkov. ,e'emo se zadovoljiti obi&nim. Ja mislim da 'e se uskoro umetaliti metal. Hledaj: F, &edo smo3davaju'eg beskraja: Hle: Jesi li video: )atvori o&i da bolje vidi. Hle kako curi: Buri: -ao creva zaklanog gove&eta: Buri: Buri: -ao 3ena i kia: Hle: 0osta $iganin. -ao vapaj mu&ki ubijene vaseljene. -ao njena vrela i praiskonska krv... %la 'emo lokati krv *vemira, kao 3edni magarac vodu iz bare: %la 'e lokati krv svemira /etalovi', vaseljenski ljudo3der: !ruga s ena. ;"lazi /etalovi'<. Metalovi2. Fj hoj: Coj: Ijujujujujuju: 0osta $iganin. !ulja $iganin. %hoj hojhoj: Ijuu juuu: Cajotoho: Metalovi2. BuriO 0osta $iganin. Buri. -rrrrr+rrrrr: !ulja $iganin. Flujem pakla, klanjem svih stovratih sunovrata okeana to branom vriska presipaju testo neboosvoja:... ;*vi stoje nad kotlom<. !vi. Buri: 8oooh: ;,eartikulisano<# -rrrrrrrrh: 2rrrrrrr: "uuuuu: ;)ure u novi metal koji zasenjuje 3ivce. ,jue metal<# ) zzzzzz, auuuuuu. mauuuuu, vauuuu... 'rea s ena. ;"lazi *tana Biganka<. !tana $iganka. ;"lazi lagano<# " osvit zora, u ljiljana &e3nje to se povijaju kao klasje svetkovina, ja sam snevala krila sveoprosnoga &asa nade i posta. Fstavi sve, ostavi kotao, ostavi misao o nenadigrivom cvanciku i hajde u mirna polja da beremo zumbule i da se kitimo 3utom jagor&evinom. Cajde u cvetne pu&ine mirisnog lahora ,irvane... ;*a raspletenom kosom ona *irenski mami<. Ja sam Biganka koja je prezrela granzivost i prevrela u sebi.

66

Metalovi2. ;)aroni po3udno ruke u ukip novoga metala<. -osta $iganin. Jaoh, kume: *pr3i'e ti ruke kao to opali vulkan >tna leptire sa %penina: !ulja $iganin. -ao to po3ar sunaca pro3dere rogove maloga pu3a kada ih ovaj ispusti prema kajanju obla&nog neba. Metalovi2. Hrivom +urija ibam vranca "zbune i izazova. ;"zima &eki' i pravi cvancik. (omamno<# Bvancik je gotov: Bvancik je iskovan: ;(eva<# 2ihri ci&e, vihri ci&e, /oj cvanci&e: " grudima mi klju&a grad $ancik ?iveo cvancik: " zore cik: ;,eobuzdano kao me'ava odlazi<. <et%rta s ena. !tana $iganka. Jaoh crna ti sam: Jaoh tu3na ti sam: Jaoh jadna ti sam: 0ta li 'e on: -ud li 'e on: Bog 'e mu se osvetiti: ;(ada u religiozno ludilo. (romenjenim glasom<# $eda mi bee )arija, %ve /aria, %ve /aria: Ftac mi bee Jona: ,a uzbunu zvone zvona:... 0osta $iganin. !ulja $iganin. ;*kidaju kape pa detinjim apatom<# F&e na i3e jesi na nebesi, da svjatitsja imja tvoje, da pridet carstvije tvoje, jako na nebu i na zemlji. Itd. !vi ;jezovito<# "uuuuuuu: ;Brda, daleko odjekuju# "uuuuuu: *tanka. I neto u 'utanju najdalje dolazi, to zvu&i kao slovo 7 od motora, od dinamo maine<. -eto. +1+1+1+1+1+1+1+1+1+1+. ;To se, u u3asnom 'utanju, pri&uo um dinamo1maine koja okre'e 2asionu @ *vemir<. II. <IN. ;-ockarnica u /onte1-arlu<. Metalovi2 ;igra<. Ciljadu puta po hiljadu lujdora na sedmicu, i jo uz to i moj cvancik. ;Baca milion lujdora, a povrh njih svoj cvancik, iskovan u prvom &inu<.

6L

3najder + 0rezo ;-rupije<# /ilion lujdora i cvancik. Igra po&inje: 0nez ,orila Majmunovi2. /etalivi'u, ja vau sre'u ne razumem. -o steO Metalovi2. " mojoj nomadskoj krvi tutnji Izaziv *vemira. Ja sam Biganin. Ja se uvek cigan&im. Ja ho'u uvek vie i vie. Ja sam ubo *vemir i zgusnuti usir njegove krvi zbio u metalni ka&amak, od toga ka&amaka sagradio nenadigrivi cvancik i sad ho'u na kocki da dobijem sve na svetu. /eni nikad nije dosta. " svakoj mojoj 3ilici te&e razbuktala po3uda ciganske gramzivosti... 3najder+0rezo ;-rupije<. $obili ste.. Banka je bankrotirala... 0nez Monah ;vladar kockarnice<. %h moje koljke: %h moje alge: %h moji ostozi: -o 'e ih hraniti:.. ;Fdnose ga na nosilima<. ,ro. 0rmak !vinji2. Ja dajem sve to imam. Ja primam Izaziv *vemira. (red Bogom, pred morem i pred boginjom 9ulete... ;$onosi brda novca na zeleni sto<. :ankar (ukati2. I ja dajem na kocku svoje +abrike i rudnike i novine. /i moramo braniti *vemir od ovog Biganina. /i moramo braniti *vemir, i njegovu &ast, &ast *vemira. 0nez ,orila Majmunovi2. /etalovi'u osvestite se: "guite glas svoje krvi: ,e budite Biganin: *kupite to ste stekli, pa ku'i: ,a iskuavajte savest 2aseljene. 2as 'e nadja&ati: 4erla 4rostitutovi2eva. Ja dajem sve svoje dijamante, ip&icu sa rumenilom i cuclu svog nesu5enog deteta i plamen svoga seksa i sme5 miris svoga pupka: *ve: *ve: *ve dajem na kartu *vemira: I ja sam za *vemir i *vemirovu &ast. %ko sam izgubila svoju 3ensku &ast, ja ne 3elim da izgubim i svoju vaseljensku &ast, da budem i vaseljenski obe&a'ena: &or baba5kartai a. Tako nam (ukina i Aajkovskog, sve dajemo za &ast 2aseljene: ;Bacaju svoje adi5are, ukosnice, la3ne grudi i zlatne zube iz &eljusti, na zeleni sto<. Muki hor. )a nau staru dobru 2aseljenu: Cip1hip1hurrrra: ;,aglo se otvaraju vrata. /ore dohuji do samih vrata kockarnice. ,a talasima doplovio na &amcu, koji vu&e labud<# 8oengrin Vagnerovi2. " ime mora ja, morev poklisar, dolazim kao brani& i zato&nik 2aseljene. /ore stavlja na kocku, u borbi protivu /etalovi'a# i svoje dubine, i gorku so, i bodlje svojih je3eva, i osmeh kitova, i u jezu presa5eni lukac zvukova morskih pasa, i blud ru3i&astih algi. *ve stavlja more na jednu numeru, na jednu usudnu kartu protivu slavonskog potkiva&a /etalovi'a. $okaza'emo da *vemir 3ivi i ima ponosa i pobe5uje.

6N

;" to se pla+on kockarnice rui, otvara se pukotina, a kroz nju se, na jednoj upaljenoj zvezdi pojavljuje, usplamsalih o&iju orijaki crni bauk<# !lepi Mi Oblaka. Frijakom stra'u razbuktali oblaci i zvezde zvezdolike i zvezdozvezdne alju me da stavim sve na jednu kartu, protivu /etalovi'a. $ajemo koprcaj naih munja, veleboj naih zrakova, komeaj naih struja i mo3dine sunaca. *ve protivu /etalovi'a, bogohulnog potkiva&a: /i igramo banku. 2a banTue: ;)emlja se s treskom otvara. ,a 3utim jezicima plamenova javlja se stara bo3ica >rda, s monoklom u oku i 2agnerovim zaliscima<. Erda ,ermanovi2ka. )emljina utroba daje sve na kocku u borbi protiv /etalovi'a. $ajemo uzdah kamenja, vrisak korenja, suze patuljaka, miris vulkana, dim podzemlja i prakrik nad1dubina. *ve stavljamo na kartu protivu /etalovi'a. )a &ast *vemira: *vemir za *vemir: 3najder+0rezo ;-rupije. 2izionarski<. Bezbrojni narodi bacaju svoje platove, eire, odela, obru&e iz nosa, obu'u, strast i ponor o&iju @ sve na gomilu.... 0aramba ;ulazi ludim vihorom<. $vesta hiljada Cimalaja od stvari naslaganih i dragocenosti nabacanih le3i na gomilama, po celom zemaljskom aru. *vi ljudi, svi do jednog, beli i areni, >uropa i %+rika, %zija i %merika, naslagali su sav svoj imetak u brda blaga i sve stavljaju na jednu kartu protiv /etalovi'a:... 1oka Metalovi2 ;zaneseno<. *unce: /oj opojni poljup&e: *unce, kume moj: Ja igram *vemir. Ja ho'u da dobijem *vemir. /eni je sve malo. Ja. sam Biganin i osta'u Biganin. Ja 'u pobediti... ;u najve'em zanosu<# Igraj -rupije, okre'i &igru, po&inji igru. Ja stavljam na broj P i protivu sviju. /eni je sve malo. Ja ho'u vie nego sve..... ;Fn baca povrh svega svoj nenadigrivi van ik<. ;$uga *tanka. 9uleta ci&i kao 3ivi stvor. (iti, +iju&e, kloko'e. $uga opet pauza. *vi u muklom jezovitom muku<. -eto# =1+1+1+1+1+1+: .... 3najder + 0rezo ;-rupije<# ,e'e da stane ruletni obrt. 0ta je ovoO ,e zaustavlja se.... -eto ;ja&e<# +1+1+1+1+1+1+1+:... 3najder + 0rezo ;-rupije<. (ozor: *tala je: *tala: &or ljudi. *tala je: -ebo. *tala je: More. *tala je:

64

!vi. *tala je:..... 0rupije. Broj sedam dobio je. /etalovi' je dobio. *vemir je izgubio igru i ima da propadne ili da 3ivi, kako htedne /etalovi'. !vi ;laju<# 2au, vau, vau:.. !vi ;urli&u<# " u u u u:.. !vi ;mumlaju<# / m m m m: Metalovi2. *ve sam osvojio, sve je moje, ali ja sam nezaja3ljiv. 0ta 'u sad. Ta ja sam Biganin i moram gramziti za sve novim predmetima.... !tana $iganka ;ulazi veli&ajno kao kraljica bajke i sna<# Ima to jo nisi iskam&io, stekao. Metalovi2 ;divlje po3udno<# 0taO.. *tana Biganka. ,irvana:... Metalovi2 ;luda&ki<# Ja ho'u ,irvanu: ;*ve se gubi polako. Iz daleka se &uje<. -eto# =1+1+1+1+1+. III. <IN. !tana $iganka. *vega je nestalo: Metalovi2. ,estalo. !tana $iganka. * kim sad da igra da dobije: Metalovi2. * kimO !tana $iganka. Fstaje nam samo da se ubijemo, jer vie nema predmeta 3elje. Metalovi2. $a sko&imo u more: !tana $iganka ;muklo<# /ora vie nema# Metalovi2. " vazduh. !tana $iganka. ,ema ga vie: Metalovi2. " zemlju.

6P

!tana $iganka ;monotono kao crni glas koji pada na lijes<. )emlje je nestalo: Metalovi2. " travu: !tana $iganka ;ledenom gor&inom<. Trava je pokoena prakosidbom tvoje svemo'i. Metalovi2. (a taO (a kudO Ima li &ega to nije sve i nije nitaO Ima li neto tre'eO 0ta 'emo kad nema ni meseca, ni zvezde, ni trave: Hde da se izgubimoO ;ja&e<# Hde da se izgubimoO !tana $iganka ;oinuta zmijama spoznaje. *amilosno i pregorko<# $a sko&imo sami sebi u usta: Metalovi2 ;kao eho<. *ami sebi u usta: ;Fni ska&u sebi u usta. ,a bini ne ostaje niko. (oto zavese nema to zavesa ne pada<. Josip -osor.

/esma g. 0. 1. imia.
0to se ti&e pesme g. 8. B. 0imi'a urednitvo, usled nedostatka vremena nije moglo da utvrdi jednu vrlo va3nu stvar, naime# *va se pesma g. 0imi'a sastoji u brojanju do sto i natrag, te glasi# SiromaEo%a brojani aH Jedan $va Tri Aetiri i t. d. %li, izostavljeni su brojevi# devedeset sedam i devedeset devet u penjanju, a u natrag @ idenju brojevi &etrdeset pet i dvadeset osam. $a li ovo dolazi usled lapsusa g. 0imi'a, i njegovog neslaganja sa klasi&nom aritmetikom, koja tako kinji siromahe, ili je to jedna nedoku&na i tajanstvena pesni&ka, lirska intuicija, valja tek utvrditi. *vakako, boje'i se da to nije jedan obi&an vulgaran lapsus za koji bi nas posle kriti&ar g. 0imi' u .Fbzoru. mogao prekoreti, uzdr3ali smo se od donaanja ove epohalne pesme.

Vladimir Nazor.

0et bana <a%lena na galiji -<a%leni-

6R

*inoslav vi&e, 0kripomir jeca % na galiji ban zvonko plovi. -runomir sanja. Jezdosluh lovi (rvosen misli. *enoduh peca. Ban Aavlen &avle svud &avli sme5e (lanova pohod planine zuri. 2e' morem blede brazde sve ble5e. Aavlena bana .Aavlena. juri... ,e, nikad ne'e .Aavlene. modre *a plovom zemlje plesati valas 2last moja se3e od sna @ do 0kodre, -olumba nosi hrvatski talas. 2ladimir ,azor.

"irosla% Krlea.

9popeja Vinka /ouno%ia

od "irosla%a Krlee. /re%od na irili u.
2inko (o3unovi' sede na prljavu +otelju zubnog lekara. =otelja je bila zelena sa plavim, izlizanim +lekama. $oktor uze maulper, metnu 2inku u usta i po&e brzim svrdlima buiti po zubima. .Fvo je ko zna koji put da se ovaj maulper me'e u usta. pomisli 2inko (o3unovi'. .(re mene mo3da je bio neki sa si+ilisom:. $oktor pa3ljivo vr'ae rupu u zubu. )ub je bio truo i gadno je mirisao. .*vi su takvi. miljae 2inko. .-o ima dobre zubeO. *vima smrde usta. >to i general +on 8udendor+ tu3i se na zubobolju u svojim dnevnim zapovestima. -ako li njemu smrde usta: Fvaj smrdljivi rat mo3da se samo i vodi zbog zubobolje i uge. Imaju li veze moji zubi sa zubima 4otiorekovim; ,jegovi su zubi mo3da zlatniO I u celim vilicama, gnojavim i nabubrelim od 5ubreta militarizma, mo3da ima samo jedan pravi zub# krnj, crn, truo kao leina. I zbog njega 3ivi. ,jim 3va'e. 0oliko ljudi svojim sopstvenim zubima va2e; *ve one krive ideje mo3da dolaze od r5ave mastikacije. I da (o'orek nema taj krnji zub, da mu je sva vilica zlatna, mo3da bi prestao biti &ovek. %aj jedini zub jo <ini da se . i k. 4o2orek ose2a vezan za osetljiv ivot. )a to se babe sa 216 zuba u glavi tako teko rastaju od 3ivota. /o3da je neka baba tipka&ica, zove se /arija $eva, a deda joj radio u +abrici palidrvaca. $o5e ona u "red a pred njom gomila akata, na jednom aktu pie#

69

&risti.or + 0olumbo 9evs umro u Budim1(eti na dopustu. $omobran iz CII1te 9egimente. Baba pa3ljivo podvla&i crvenom olovkom &risti.or 0olumbo. )atim vadi puder i svoj krastavi liajevima obrasli nos poliva smrdljivom prainom kutije. -ako se u stvari zvala ta baba sa svrabomO $a bi smo ovo razumeli moramo napomenuti da je pre mnogo godina jedan batovan sade'i krastavce doao na pomisao da neguje i kalemi plemenito cve'e i vo'ke. Baba se zvala /umula. Cristi+or @ -olumbo @ )evs imao je dva veta&ka zuba, koje je u jednom podrumu pokazivao pijanom drutvu. % daleko od bu5avih i plesnivih rakid3inica gde su u kartama i &okanjima provodili vreme ti vojnici sa valjivim injelima masni, pocepani, bez preobuke, sa obojcima koji su zaudarali na beli luk, sir, zemljinu osovinu i mleta&ke brkoveze, po kaljavom drumu vukla se regimenta. *paruene 3ene sekle su tupim i prljavim makazama ogavne crne nokte i bockale se po otromboljenim dojkama da se dopadnu. To su bile matrone gnoja koje su presedele usedeli&ki 3ivot na no'nim sudovima o&ajanja i po3ude. @ 2inko (o3unovi' uzviknu od bola. $oktor izvadi maulperu. 2inko vrisnu, uzbuni se, zastade mu dah, grlo premre od 3e5i i straha, on uze i na duak popi onaj plavi sud kraj +otelje, pun krvi, gnoja i pljuva&ke od tolikih bolesnika. 2inko pade smo3den na tepih, po usnama mu se uhvati modra pena, on ujede izbuenim vilicama bu5avi tepih na patosu. $oktor pri5e 2inku, pogleda ga tupo svojim blesavim kao ce5, izbljuvanim o&ima i po&e govoriti# *ve je to uobra3enje. *ve. I baba. I -olumbo. Fn se zvao Janek Aorbica. I brkovez je la3. I svetski rat. 0ad nikog ne bi boleli zubi, ni<ega uopte ne bi bilo. I da bi dao vie snage onom to govori, doktor brzo zbaci vlasulju, kragnu, kravatnu, odelo, &izme i pokaza se bos, nag i 'elav. Bio je od pete do glave pokriven krastama i &irevima. *amo na pupku nije bilo nita. $oktor uze pincetu, zamo&i je u bo&icu sa amonijakom koji je gadno smrdeo i onda zabode u svoj pupak 3uti vrh zaamonija&ene pincete. Iz pupka pokulja vodica, surutka, surogat bele ka+e i kakao1a, i najzad se pupak zatvori jednim grdnim krastavim mehurom. I tako je to trajalo nekoliko dana i nekoliko no'i. ,ajzad zatvorie prljavu +rizersku radnju preko puta. 8judi otpo&ee da plombiraju zube sve vie, a od silnog smrada dvadeset ulica sa trotoarom odlete u vazduh, kao perje. I sve je smrdelo na zemlji. %li i odgore, sa zvezda dolazio je u3asan smrad trulenja. 2asiona je jedno ve&ito trulenje, sve truli i ku3i vazduh.

2inko (o3unovi' kome se gadilo i podrigivalo od svega, i od &a5avih ku'a i nevetrenih ka+ana i gnojave zemlje i smrdljivih zvezdi, nije mogao da izdr3i smrad. Fn najpre uze tesak i izbi svoje novoplombovane zube u nadi da je to to ga je najvie mu&ilo zadahom. "zalud. (a izbi i ostale zube. %li je sve smrdelo na blesavost i plesan. Fn uze no3 i odse&e noge koje su bile crvljive i naduvene. %li je zadah stalno trajao. Tada 2icko odse&e sa gnuanjem &istunca to ga je &inilo &ovekom. %li sve vie neto grozno trulo smr5ae i k nebu i sa neba. Tad 2inko odse&e trup do ramena. (a odse&e najzad nos. %li je sveopti smrad po&eo da dolazi na ui i da se slua kao muzika. Fn proburazi ui: *mrad po&e da dolazi na vrhove od prstiju i da ih tipa kao uklup&ani vaseljenski je3 trule3i i gnusnog odisaja. Fstale su mu samo ruke i glava. Fn se dobaulja pred lokomotivu i ruke odoe kao dva mesnata dronjka na kasapskom panju. %li glava je stalno ose'ala smrad, i na o&i, i na kosu za koju sa lepio i nekom telepatijom. *mrad tupi, smrad zverski, sveopti, smrad ove zemlje, ove vaseljene. 2aseljena je prljava 3ivotinja koja ima periodu svaki dan, a koja se ne kupa i zaudara. *ve je zaudaralo @ ali se mo3da mo3e pobe'i iz svegaO -e + jer je smrdelo i samo nematerialno vreme. = iz vremena se ne moe pobe2i. 2reme je smrdelo organskim ostatcima istorija, plemena, neostvarenih ideala, vreme je smrdelo na sadr3inu, na &ove&anstva i na 3ivot ... I sve ja&e, ja&e. Hlava je ose'ala taj neizrecivi u3as smrada, taj zadah i materije i vremena. I taj smrad posta tako straan da @ @ @ @ >pilog. -ao to se naviknemo na smrdljivi sir koji za nas dobije ukus tako je i sveopti smrad dobio smisao ukusa. I sve postade lepo. Jer ljudi se navikoe na smrad vaseljene i vremena kao ribe na vodu i leinar na leinu. %li daleko, u nekom jendeku, glava 2inka (o3unovi'a, zbog velikih njegovih podviga, posvetila se i postala miroto&iva. Iz nje je teklo miro. I ta miomirisna liptenja postepeno stadoe kvariti harmoniju optega zadaha. I ve' mnogim ljudma to po&e kvariti sre'u i radost. ,ajzad 2inko (o3unovi', koga je taj miris dovodio do besnila..... ;Fvde po&inje sli&na pri&a, u inversiji. 2idi po&etak<. /iroslav -rle3a.

Vladimir Nazor.

1al,a IIVI.
I. *karalda lepa to&i pehar vina L!

% mudri Bala o&ima prostreljen * biskupom %lmom igra ples iz -nina Biskup je mra&an, a kralj je nabeljen. .*karaldo lepa, kad ti &ari nadru. 2eli joj biskup, .ko brod iz Trogira. ." maglama je bosanskim, u )adru, .9elikvij sveti kor&ulskog rapira. .*karaldo bela, grlico u 3itu .Hrkinjo nujna sa noktom tu5inca .*inovi -rka zvone dan 8ovrinca .,eretva nosi san pape, u *plitu.. II. % ona# .Balo, prestareli %lmo .$omaje moje zalud vam raspe'e .=os+orni &uni' unuk oblie'e .%l 'e od vetra klonuti, o &almo. .-ad (or+irogen mrko bana lozu ."dri u koren kliktae Cicela .Talac *tepana biblijskome Bozu .(ripade vajem *urinjina &ela. .Aeka plug poga&u, zaliv zdelu mleka .?ulj vazda sa ranom nosi izraz *oja .*avest gordo vi&e# -ralju, >ureka:. ;-om je praded *lavi', pokori'e ,oja:< 2ladimir ,azor.

"ilan 1ego%i.

Skarpijina smrtJ
$ san renesansa2 u + (ina. $

$3ovani *karpija, plemi' /ona 8iza, 3ena mu. $3akomo Teteboti.

;$oga5a se u 9aveni<. K $avano i u ,ema&koj pod naslovom# .*carpias 2ersentod. ;kao pandan napisao i 2agner Isoldas 8iebestod<. L2

I. <IN ;u *karpijinom $omu<. !karpija. 2e' bledi mesec. Guti 9avena. Mona 8iza. Auje se pesma slatkih sirena. On. 8epo je telo i meko, 3ena. Ona. Ja tra3im da mi tuje i duh Ja nisam samo bi'e od ploti. On. ?enska mi dua ne biva kruh ,ajlepe 3enske @ tek su Celoti: Ona. Tako ne ka3e moj Teteboti: On. $ragana ima: "mri ko skoti. ;"bija je. ,o to je bio san<. II. <IN. ;Bampo *anto ravenski. *provode posmrtne ostatke /one 8ize<. !karpija. *udba me tekoj izlo3i zvr&ki 0to bee 3ena: )nala je gr&ki: %eteboti. *ad mi je jasno, ravenska gubo *tarinskim no3em ti si je ubo: !karpija. $a: %vaj: %jme: %eteboti. "mri ko harpija: ;-idie na nj<. !karpija. Bogovi: )adnji umrije *karpija: ;(ada mrtav. ,o i to je bio san<. III. <IN. ;-ao prvi &in. *vi su se otreznili od sna<.

L6

!karpija. %h: Hadno sanjah: %eteboti. Ja grdno, gadno: !karpija. $ua mi dola paklu je na dno. $ua mi hladna ko leda santa. %eteboti. -o ,azor1prevod svih patnji $anta: !karpija. Jesam li 3iv jaO %eteboti. >vo mi glave: ;pipa glavu<. Ona. $a groznih snova, da lepe jave: !karpija. " &ast spasenja od smrti klanca $eset butelja amo ampanca: Ona. $3ovani dragi, tih re&i manM se Ftkud ampanac sred 9enesanse: ,e gledaj tako zlobno i mrko "logu tvoju s drugom si zbrko. On. Izvini draga za naziv vina Teko je ta&an biti tri &ina. (a ipak znadi @ sve je to pizma *av je 9enesans @ od anahronizma:... %eteboti. ,e dam ko dira duh +ormalizma:.. ;(obiju se britvama. Britve sevaju<. Mona 8iza ;za sebe<. $ok ove lude vitlaju britve *virnu'u malo 8ustige UittVe... ;Fna svira# .$ann geh ih zu /aWim.. Fvo kao da novu snagu daje mukarcima. Bes i krv idu do maksimuma<. !karpija ;besno<. %nahronizam kom nije dragan *udija bi'e njemu @ moj ,agan. ;2adi ogromni ,aganov revolver, i puca. %li kako nije vi&an ovome &udovitu @ stvar se deava u 9enesansu @ to neopazice teko obrani i sebe<. !karpija ;stenje<. "mirem mu&no ;umire<.

LL

%eteboti ;u ropcu<. *ve je u tami:..... ;umire<. Mona 8iza ;ne prime'uju'i tragediju svira $ollarprinzessin<. !u.ler ;izlazi<. I sve zbog jednog lapsus calami: . . . ;)avesa pada<. /ilan Begovi'.

1ogdan /opo%i.

"onolog %ladike !anila.

; analiza jednog pesimizma.;
" srpskoj knji3evnosti patriotska poezija &ini naro&itu kategoriju, vrlo omiljenu i punu krasnih stvari. /e5u patriotske stvari te vrste spada i monolog koji gore ispisasmo. *ve glavne osobine koje karakteriu lepo umetni&ko delo mogu se na'i u ovome monologu ;mislim da ga je napisao crnogorski vladika (etar ,jego<. Fdmah od prve re&enice pesnik udara ta&nu notu punu ose'anja# 2i5i vraga su sedam binjiah *u dva ma&a a su dvije krune (raunuka Turkova s koranom: )na&ajne pojedinosti, probrane u cilju da se poka3e ko su bili Turci. )a njim jata prokletoga kota $a opuste zemlju svekoliku -o skakavac to polje opusti. ;Fvaj je detalj genialan<. =rancuskoga da ne bi brijega %ravijsko more sve potopi: *an pakleni okruni Fsmana ;Fsman je bio *ultan. -ako lepo re&eno:< $arova mu 8unu ka jabuku )loga gosta >vropi Frkana: 2izantija sada nije drugo .,o pr'ija mlade Teodore

LN

;Jer da je stara niko je ne bi hteo za 3enu. -akva pa3nja na detalje:< )vijezda je crne sudbe nad njom. (aleolog poziva /urata $a zakopa Hrke sa *rbima. *voju misli Brankovi' s HertukomQ /uhamede @ to je za Hertuku: I sad pesnik pri&a dalje o Turskoj. % zavrava# Hrdni dane da te Bog ubije -oji si me dao na svijetu: Aas proklinjem lanski po sto putah " koji me Turci ne smaknue $a ne varam narodno nadanje. Bogdan (opovi'. /rimedba izda%a(e%aH " svoje vreme blagodare'i g. (opovi'u srpska je kritika u&inila veliko otkri'e, koje je docnije nasledio g. Branko 8azarevi', /ilan Bogdanovi', /iodrag Ibrovac i drugi. >vo ga# -ad ima da se kriti&ki oceni jedno delo kriti&ar ga prepri&a svojim re&ima i na to se prepri&avanje potpie. $anas je g. Bogdan (opovi' otiao dalje. ,jegov novi pronalazak zasenjuje -olumba# ne treba prepri<avati. "zme se prosto neka rasprava ili pesma, pa se ka3e dve tri re&i pre nje, a zatim se ona doslovce prepie ;nato prepri&avati:< sa re&ima i umetcima# .pisac ovo ovako predstavlja. ili .ali pustimo pisca. ;.sad dolazi pi&ev tekst.<. % kad je prepisan sav tekst ;sa vrlo malim umetcima< onda se g. kriti&ar prosto potpie. ,a sli&an je na&in g. Bogdan (opovi' govorio o $ostojevskom# ./alj&ik u Crista na jolke. a sada se sprema da progovori isto tako i o .Jadnicima.. (oto bi prepisivanje .Jadnika. ;! svezaka< zauzelo mnogo vremena, to 'e tekst prepisati njegovi u&enici a pro+esor 'e samo potpisati. "metke 'e uneti tako5e g. pro+esorK. ,ekoliko velikih +rancuskih kriti&ara &uvi za ovaj novi, genialno prosti pronalazak, ubilo se iz zavisti. Izdava&. J Fni glase# .Fdmah u po&etku pisac dobro ose'a stvar i veli. .(osle ovoga 2iktor Igo evo ta pie. .)na&ajne pojedinosti.. .% zatim pisac dodaje.,

L4

.% zatim, u istom tonu. .8epo re&eno.. .Ta&no.. .*asvim ta&no.. .*la3em se.. .(osle ovih uzvienih re&i 2iktor Igo prelazi u mirniji stav i pie#. .(isac nastavlja ovim re&ima.. Tih umetaka bi'e ! ;na svaku svesku po jedan<.

Iz kineske lirike Sutonsko uzdarje.

/re%eo s engleskoga "ilo, >rnjanski.
Ti gleda rascvetalu trenju I mese&ev rog, -oji obasjava 9ascvetalu trenju. I ti misli o rascvetaloj trenji I o mese&evom rogu -oji obasjava 9ascvetalu trenju ... (reveo s engleskoga /ilo Brnjanski.

Sumrako% poklon.
/re%eo s 7ran uskog "ilo, >rnjanski.
Ti si gledao rascvetalu trenju I mese&ev rog -oji je obasjavao 9ascvetalu trenju. I ti si mislio o rascvetaloj trenji I o mese&evom rogu -oji je obasjavao 9ascvetalu trenju. (reveo s +rancuskog /ilo Brnjanski.

LP

(*. Fd ove nedosti3ne pesme genialnoga kineskoga pesnika i d3elata (im1(im1Bim, koja je napisana u I2 veku, u (ekingu, ja sam pronaao u jednom +rukogorskom manastiru savremeni staroslovenski prevod koji mi izgleda bli3i od gornja dva, jer je iz istoga doba,

!ar pr%oga mraka.

/re%eo sa staroslo%enskog po naro(itom dopu,tenju protosin*ela Visariona "ilo, >rnjanski.
Ti 'e gledati rascvetali ananas I mese&ev rog -oji 'e obasjati 9ascvetali ananas I ti 'e misliti o rascvetalom ananasu I o mese&evom rogu -oji 'e obasjati 9ascvetalu kajsiju. (reveo sa staroslovenskog po naro&itom doputenju protosin5ela 2isariona /ilo Brnjanski. ,%(F/>,%# Ftkud ananas mesto trenja u staroslovenskome prevoduO (rema mojim ispitivanjima to dolazi otud to u to vreme ;I2 veku pre Crista< Bana'ani nisu poznavali trenje, a poto su, kao i uvek bili vrlo otmeni ;jo su u to vreme prosti paori po&eli nositi svilene &arape<, to su nepoznatu re& trenja zamenili poznatijom ananas.I!J 0to se ti&e re&i kajsija ona je tu ula sigurno nepa3njom kakvog manje otmenog prepisa&a. /ilo Brnjanski.
I!J

Izdava& je &uo da postoji i &etvrta islandska verzija#

Ti: gledaj: rascvetalu trenju i t. d. Hovori se da 'e g. Brnjanski povodom ovoga otputovati na Island.

S%etisla% Ste7ano%i.J

=im %idi ima.

Jo pre &etrdeset godina ;!922< u Beogradskim .(utevima. ja sam pisao o slobodi stvaranja i branio kinematogra+sko1muzi&ku generaciju Brnjanski12inaver od neopravdanih kritika. ,jima se zameralo to 3ele novo, intuitivno i kosmi&ko. Fni su pobedili. I evo opet, nakon L godina, uzimam pero u ruke da branim mlade od starih. /i mladi, poto smo ispili do dna &au svemirskih zanosa, idemo dalje: % znate li gde je LR

.dalje. od .celine. od .sve.O To je @ detalj. $osta sa integralima: Fni su izali iz mode &ak i u matematici: /i ho'emo analizu, ho'emo pojedinost, ho'emo detalj, ho'emo povratak detalju. )a to smo i osnovali &asopis .0ra+.. /esto akademskog %lbatrosa &ijih trista izdanih knjiga razularie sve re&i i misli u jednom srednjevekovnom $anse /acabre usplahirene kulture, mi predla3emo ko&enje i zavrtanje, mi predla3emo knjige .0ra+a.. /i smo bili izgubili ose'anje za staro. I grupa oko 0ra+a otkriva @ staro. I neka grak'u gavrani tradicije gg. $edinac, /arko 9isti', (avle *te+anovi', na .0ra+. done'e svetu mir, spas i sre'u. ?ivot je za nas mlade. -inematogra+ska generacija prestala je ose'ati 3ivot. ?ivot je obi&an i trezven. To znamo mi mladi. (ijanstva ima samo po barovima i +ilmovima. /i se gnuamo platnenih zora i klavirskih sumraka. /i ne pevamo vie Aoveka. Aovek ne postoji. (ostoje samo detalji u Aoveku. /i pevamo obi&ne stvari koje jedino i jesu. *ve sinteze postojale su samo u trulim mozgovima. 0ta je AovekO To niko ne zna. %li znamo ta je ruka, noga, stomak, hod, glava. To 'emo i opevati. I sve obi&no i svakidanje, jer samo ono 3ivi. -o je video &e3njuO ,iko. %li svi znamo ta je to gladan stomak. /i pevamo jutarnji doru&ak, grudvanje u koli, zvonce koje zove na odmor, ka+u koja se pije u /oskvi i mirne ve&eri, kad uz kriglu piva 'askamo ili igramo biliara. $osta irina, kojih nema, i beskrajnosti apstrakcija. ?iveo 3ivot: ?iveli mladi: % +ilmski nau&nici neka se vrate u svoje platnene biblioteke i neka nas puste da 3ivimo: /i ho'emo pravi 3ivot: (ravi 3ivot je u malom, si'unom i mirnom. *ve je ostalo la3 ili iluzija premorenog mozga. /i ho'emo 3ivot i ho'emo jo ono, to je jedna, danas zaboravljena generacija .vatrogasaca. htela# zdravlje. *a gordo'u izgovaramo re& zdravlje. *ve to nije obi&no nezdravo je. $anas nam je to jasno. % sve ovo vidi se i iz 0ekspira. 0ekspir je opisivao samo obi&ne, najobi&nije stvari. %li re'i 'ete# ubistva, brakolomstva, zlo&ini, svireposti, krv# zar je to obi&noO (a, gospodo, jer u 3ekspirovo vreme to su bile obi<ne stvari. $akle i 0ekspir je sa nama. "ra: "ra: *vetislav *te+anovi'.K K " novom izdanju svojih prevoda 0ekspira ja sam ih preradio u tome spasonosnome duhu obi&nosti. I to je pravi 0ekspir, kakav je i bio u stvari. Fni moji prvobitni prevodi, koji su od 0ekspira gradili $3ina, potpuno su r5avi i neverni, zablude moje prve mladosti.

1o,ko 'okin.

=nter iger Valta B%itmana.

" svojim starijim danima 2alt Cvitman nosio je unterciger. Tako, da moja +ormula o *jedinjenim $r3avama# " *. %. X (oe Y Bhaplin Y Uhitman treba da se preobrati u#

L9

" *. %. X (oe Y Bhaplin Y Uhitman Y unterciger. /e5utim ovo ne menja stvar. ;)a koga menja mo3e da ide ku'i:<. /ikeland3elo je nosio unterciger jo u mladosti. To dokazuje i Hobino. ;Fn se rodio u pustinji Hobi<. 2eroneze je nosio ta vie areni unterciger. ;)a mene nije obavezna istorija slikarstva od 9iharda /utera:<. %poliner je dao Hlezu i (ikasu da mu unterciger iaraju kubisti&kim slikama ;2idi o tome moju raspravu u portugalskom listu# Il (aese od 412I !9!R g. a tako5e i knjigu .Inkubus i *ukubusMM od 2oltera1*kota &uvenog +ranko1engleskog romansijera, pisca .-andida. i .%jvanha.<. )lonamerni protivnici ,ove umetnosti negiraju Cvitmana. )bog untercigera. To je kao kad bi se negirao 0ekspir zbog vate koju je nosio u uima. ;% mo3da i nijeO 0ekspirov je 3ivot malo poznat:< Hlavno je# $inamizam. %eroplanizam. =luidizam. I, kad se sve to u vidu ima, mo3e se postaviti +ormula# " *. %. X (oe Y Bhaplin Y Uhitman Y unterciger Y $ante. )ato $anteO >vo# $ante je morao biti najbolji svoj sopstveni privr3enik. $akle bio je najbolji $antista. % najbolji su dantisti @ %merikanci. )bog ovoga nova "metnost, a to je# apstraktni sezanizam intelektualnog kosmizma @ mora pobediti. $olazi @ jedan veliki dolazizam i pobedizam. (ravi &ovek X Barbar X bar bar. %ko nita pravi je &ovek bar bar ;i to neki lep, amerikanski bar< samo ne :iard. (olako dolazi pobeda. /i smo Balkanci. Balkanac X aristokrata XX DI2 vek X markonijev telegra+ za hrome mrave X Bukvar za nadljude X (&ela %s+alta. Jednom re&i# (obedizam mora pobeditiK. Boko Tokin. K Fd pozorita mi tra3imo vie apstraktne ventilacije homogene ironije &inkve&enta.

1ranko 0azare%i.

/arergoni i prolagomoni @1A

?a konsek%entnu teoriju permanentne eterniza ije psiEogoniometrijskiE metabulizama estetike
*edam hiljada osam stotina &etrdeset i dve godine pre nae ere po&inje radI2J na pravoj umetnosti. Fna je besmrtnaI6J. (ut kojim se hodilo pre godina PRL2 !922 ZZZ ! PbLILJ d. pre dakle deset hiljada sedam stotina esdeset i &etiri godine bio je isti kao danas INJ. $o due dananji pesnici prestali su da idu tem putem i za to ne spadaju u ve&nost. % samo je ve&nost dugove&na pa &ak i ve&na. ,eki pesnici napali su 2idovdansku etikuI4J koja je postojala pre ! hiljada godina. ,eki su po&eli da piu o intuiciji. )a ovu re& ne postoji ekvivalent na staro1asirskom jeziku i to je najbolji dokaz da je intuicija nepotrebna IPJ. 2eliki pesnici pre ! P4L godine zvali su se# %ka, /aka, =aka, Tentobaka, /uma, Tuma, Tabuma, Bumbuma, *inta, =inta, (araminta, Tegda, 9egda, Tadra, Harda, %vangardaIRJ, TekI9J, /etek, (ekI! J, -rek, -ere+ek, 9rrrrI!!J, $an, Bogdan, -anI!2J, Tuta, /uta, Huguta, Hgggg I!6J, %llll, "uuuu, (pppp, Fooooo, *ssss, TttttI!LJ. Bitiram po pam'enju. -o 3eli da zna ceo spisak neka &ita /ajmonaI!NJ, knjigu# .Teorijska propedevtika hipnisti&kih tendencija ekvipotencialnog varvarizma antediluvialne numizmatike.. >to, ti veliki pesnici, stvorili su veliku poeziju. Ta je poezija propalaQ od nje nema ni traga ni glasaI!NJ. %li je bila vrlo velika. )a dokaz nave'emo putovanja oca %nastazija u /eksikuI!4J. >vo ta on ka3e na strani !RN4 svoje knjigeI!PJ ;na portugalskom<# .-ri1kri, na moje pitanje jeli bilo velikih pesnika, pru3i rukom prema nebu. .8epoI!RJ boga mi. pomislih ja# Time je hteo pokazati da su ti pesnici bili veliki do neba ;.velikaos do nebaos.@portugalski<. % kada sam ga upitao jeli ih bilo mnogo, on se pope na drvo i tetuiranim palcem leve noge pokaza na li'e. Time je hteo re'i#

N!

Bilo ih je mnogo kao li'a u umiI!9J. (rimeti'ete jo i ovo# nebo je pokazao rukom, a li'e nogom. *vojim +inim instinktom ovaj sin kulturnih epoha I2 J ose'ao je da se nebo ne sme pokazivati nogom, a da je &ove&anstvo prolazno i sa izvesnom primesom prezira na njega se mo3e simboli&ki ukazati nogom I2!J. Iz ove studije oca %tanasija ;o kome ima re&i, po tvr5enju g. 2oj. /. Jovanovi'a i kod 0ekspiraI22J, i u .Bedekeru po isto&noj =rancuskoj.I26J< vidi se koliko je mnogo velikih pesnika bilo u staro vreme I2LJ. *vi su oni pevali ve&na ose'anja I2NJ. I sad je prosto smeno, komi&no da se javljaju neki .pesnici. koji 3ele da pevaju bolje od Tarda, Harda i %vangarda: (evati treba uvek na isti na&in, o istim temama, jer je to ve&nost I24J. ?ivot je gorak, te3ak i mu&an. *vaki &ovek treba da pro&ita istoriju sveta i da zapamti sva imena I2PJ a njih ima u poslednjoj istoriji Bekla /la5egI2RJ [ 6.92L I29J @ to nije mala stvar. *em toga treba da pro&ita drugi deo malog 8arusaI6 J sa svima imenima velikih ljudi. Iz ovoga se vidi kako je 3ivot gorak. I ta onda mo3e biti ve&no ose'anje &ovekovoO (rotest na tu gor&inu. % kako 'e se taj protest pokazatiO 2rlo prosto# time to 'e se zapuiti sve pore kroz koje 3ivot u nas ulazi I6!J . To je na protest. To. ,a primer# u svetu je silna larmaI62J. -ako da poka3emo da nam to smeta, da nam je to odvratno, da mi protestujemoO (rosto# zapuimo ui:I66J To je pravi, ve&ni, &ove&anski gest protesta. Fdbijmo da primimo one utiske koje nam daje 3ivot: >to leka: Time posti3emo polzu od dve ruke I6LJ# ;!< Fdbacili smo utiske 3ivota, koji su uvek la3ni I6NJ. Tako smo odgurnuli la3 a ostali u istini I64J. ;2< (okazali smo ve&no ose'anje protesta# ne'emo 3ivot sa njegovom varkom: *labi je &ovek rekao# ne'u: i to ne'u 1 ve&no je I6PJ. $akle, da rezimiramo# 2e&an je protestI6RJ. * toga treba odbaciti 3ivot i njegove utiske. To je najve'a poezijaI69J * toga veliki pesnik treba da 'uti. Jednom re&i veliki pesnik ne pie, ne mo3e i ne sme da pie pesmeIL J. *vi koji druk&ije misleIL!J nisu veliki pesnici u opte. "tisci su prolazni, ko ne opisuje, prolazan je. ,ema smisla opisivati utiske. 2e&nost nije u ose'anju, ona je u 'utanjuIL2J. ,a taj na&in ve'ina ljudi ;jer ve'ina ne pie pesmeIL6J< veliki je pesnik. % ona manjina koja pie stihove, nije u opte pesnik. ,o, poto je teko zapamtiti imena miliarde ljudi koji ne piu pesme, a mnogo lake imena stotine i hiljade ljudi, koji pesme piu ;i za to nisu pesnici< @ to je &ove&anstvo zapamtilo, klasi+ikovalo i zabele3ilo imena ovih poslednjih. *amo, &itaju'i ta neva3na imena u 8arusu, /ajeru ili BSclopoedia, treba da se uvek se'amo jednoga# da to nisu pravi pesnici. (ravi pesnici su oni &ija imena ne znamo, to su

N2

pravi ljudiILLJ od dela, to su svi oni nai sugra5ani i saputniciILNJ, sve to se nalazi oko nas# i ku'e, i prozori, i dimnjaci, i 3ivotinje, i astali i /ojmanIL4J. *vi, svi, sve 3ivo i sve mrtvo, svi sem onih koji piu pesme. Branko 8azarevi'.
I!J

neki ka3u jo i .pate+oni i gramo+oni. ili .gomoni.. (ogrean je naziv kod 0openhauera# .(arerga i paralipomena.. To nije jedina pogreka kod 0.
I2J

c+. Izvetaji Biro 9ada u ?enevi. c+. Besmrtna =rancuska od /arka Bara.

I6J

ILJ

,e znam jeli dobro sabrano: " dolarima je to mnogo manje: %li ja piem za srpsku publiku te ostavljam u dinarima.
INJ

(utevi u *rbiji od uvek su isti. c+. %nketu *kuptinsku i in3injersko1tehni&ki &asopis .(utevi..

I4J

Brnjanski @ crn mu obraz ovoga i onoga sveta ;koga u ostalom nema: %li da se izrazim narodnom krilaticom:< c+. (oslovicu# .nema hleba bez >tike.. Fd &ega 3ive toliki vladini misionari:..
IPJ

c+. govor g. *v. (ribi'evi'a na $emokratskom -ongresu. Fd ovoga su neki pesnici stvorili .avangardisti&ku. poeziju. v. &lanak /arka Bara u ./isli.. To je pesnik mekih ose'anja. Ftud# tele'i tek. radi po ka+anama, naro&ito u ./oskvi.. v. moju studiju# uticaj slova 3 na +arsalsku bitku.

IRJ

I9J

I! J

I!!J

I!2J

-anova je bilo nekoliko# najpre dva kana kod 2eljka (etrovi'a ;.do dva mrtva -ana.< pa pravnik 8ion -an i verlibrista Histav -an. /o3da je 2eljko (etrovi' mislio na obojicu, a nazvao ih je mrtvima jer ne odobrava verlibrizam i pravne nauke. (reduboka pesni&ka lapidarnost:
I!6J

Fvi pesnici dolaze uvek zajedno u svakoj pro+esorskoj kritici. )vani majmun. c+. Hlas *rpske %kademije ,auka.

I!LJ

I!NJ

I!4J

Turci, kao protivnici kulture nisu voleli /eksik i nazivali su ga po turski Jeksik. Tako je re& /eksik postala uvredljiva dok bi to trebalo da bude najve'a pohvala. Ja bih se ponosio da me nazovu jeksik1 kriti&ar.
I!PJ

koja je strana jedina, izgleda, bila i napisana. *li&no je i sa delima g. Bogdana (opovi'a# on je u glavi napisao !2 ogromnih knjiga, ali je od njih na hartiju stavio od svake knjige po !12 strane.
I!RJ

Audnovato je ovo navo5enje g. *vetislava (etrovi'a u tako drevnom rukopisu.

N6

I!9J

portugalski# .-aos il li'e'aos in umaos.. $elo je izalo, moramo napomenuti, u redakciji g. 2ojislava /. Jovanovi'a. I meni je g. Jovanovi' obratio pa3nju na nj, ;da se koristim njime u mojim studijama<. " autenti&nost dela ne sme se sumnjati ni za trenutak, jer veliki nau&ni autoritet g. Jovanovi'a isklju&ava svaku misti+ikaciju. >rudicijom g. Jovanovi'a slu3io sam se &esto u donoenju zaklju&aka.
I2 J

Iz ovoga se najbolje vidi da je kinematogra+ i to u epohama i serijama postojao i u staroj /eksici:

I2!J

/o3da ovo ima veze sa starom meksikanskom igrom +ut1balaO ,a sportista g. -osti' o tome bi mogao re'i svoju re&. 2reme je da je ka3e. ;H. -osti' je tvorac one &uvene poslovice# .Bog je sport, ali dosti3an.. (rimedba izdava&a<.
I22J

.0ekspir ili probu3denije polze &erez jedne nargile. od 2oj. /. Jovanovi'a, komedija u L &ina. 0tampana starim slovenskim pismenima, u 2 primeraka.
I26J

c+. 8es amis de la =rance @ od /. *vetovskog. Ilustrovano. Fvde pisac misli na ono besplatno vreme. 2e&na im pamjat: Izdava&. isporedi# -njigu 2e&nosti od *iba /ili&i'a. *vaki heroj istorije imao je u svome 3ivotu istorijski dan# to mu je imen1dan i s njim ulazi u istoriju. H. Buckle junior# Futline o+ the Vorld historS u L2 toma, 2aington izd. Bharles (ears. mo3da sam se prevario u sabiranju, ali najvie ! @2 imena. isporedi i &lanak /iodraga Ibrovca o *idu, u *. -. Hlasniku. c+. Aasopis .,ova 2ojvodina.. c+. /nogo larme ni oko ta, od 0ekspira.

I2LJ

I2NJ

I24J

I2PJ

I2RJ

I29J

I6 J

I6!J

I62J

I66J

Fvaj uzvieni gest ;.8e geste auguste du boucheur., to rekao 2iktor Igo< davno se praktikuje u "3icu i Brnoj Hori# tu svi zapue prstom ui pre no to po&nu pevati.
I6LJ

a ima li ta &ove&anskije no dve rukeO

I6NJ

c+. .8a3ni car 0'epan /ali., od ,jegoa. ;Izdanje *. -nj. )adruge sa predgovorom g. ,ikole (ai'a i reetanjima g. /. 9eetara<.
I64J

c+. Istina o (eskarskoj a+eri. c+. .Co'u1ne'u. stihovi svih 3ena1spisateljica. ;,omina sunt oviosa:< " Beogradu &ak i kirajd3ije protestuju.

I6PJ

I6RJ

NL

I69J

%lma poesis, od /arka Bara. ,a primer ja, g. Bogdan, g. (aja @ mi nikad ne napisasmo pesme, a ipak smo veliki pesnici. Hete, Bajron, 0elej, *lovacki, (ukin i drugi minores1i.

IL J

IL!J

IL2J

0to nije razumeo (askal. ,jega je 'utanje plailo kad je rekao# .8Meternel silence de ces espaces in+inis me remplit le coeur dMe++roi.. ;(askal po italianski 7ordano Bruno, +rancuski je +ilozo+, poznat po &lancima u .9epublici. sa potpisom (askal Bruno<.
IL6J

v. kritiku g. /ilana Hrola o .,arodnom ,eprijatelju.. .8judi i dela. od dr. Gorovi'a. c+. .*aputnici. od Isidore *ekuli'. /ojman::.... /eumann:..... ;c+. ,jego# ./ojman gleda sebe u zrcalo:.<.

ILLJ

ILNJ

IL4J

'odor "anojlo%i.

0ago "aggiore.
Titravi *jaj plavokosog mladi'a Aupavog *unca, *ede+astim rumenilom (reliva bre3uljke mirisnih lokomotiva 0to se jo neodlu&no, nesvesno " smelom poletu kao zaru&ena lasta @ Aiji je zaru&nik vedri vulkan "vek u stidljivoj bujnosti ponosnog prole'a @ (olagano rascvetavaju i &ekaju $a ih prvi krepki, posrebreni To&ak zvezdanih as+alta " naporu grozdanih sanaka Fdnese u brsnu, mlado3enjsku ve&nost (red kojom maruje 2od plavih regruta Iz sela Ilind3e " Banatu.... Hde iarke plahovito sanjaju F povetarcu poznih zumbula.... @ F, &arolijo 3ivota:.. Todor /anojlovi'.

NN

/a%le /opo%i.

&edna zabora%ljena re enzija.

!RRN godine izaao je u hektogra+isanome listu .Hrlica. ;listu koji je pokrenulo nekoliko bankarskih &inovnika i dva maturanta< recenzija na delo 2iktora Iga# .$evedeset i tre'a.. 2iktor Igo bio je +rancuski pesnik i pisac prvoga detektivskoga romana .Jadnici.. Ima velikih zasluga za +rancusku knji3evnost, koje mu ne spori i 8anson. Fn je napisao mnogo dela, a sada je mrtav i vie ne pie. ,epoznati recenzent evo ta ka3e# .2iktor Cigo, +ranceski spisatelj razumeva se u +ranceskoj Buni. Fvo njegovo delo dokazuje da i u =ranceskoj ima rodoljubaca koji su vi&ni peru. Izgleda da se 2iktor slu3io pri sastavu svoga dela i naim narodnim blagom i kao i ,emac Hete, ne bi tako dobro sa&inio da nije &itao nae pesme narodne. >to kako cene stranci nae narodno blagoK. 0teta to delo nije pisano u desetercu. /isir volimo i tri poli'a rakije. Ja u&inih svoje. Ja sadim bosiljak. Co'e li ni'i mirisni bosiljak ili pelen stvar je mojih &italaca. 0ir.. -o mo3e biti ovaj -irO Ime, kao to se vidi &isto persijsko. (o nekima to je Tranda+il 8ukulidesovi' koji je u to vreme bio &inovnik beogradskog 5umruka, i vrlo obrazovan &ovek. "tvr5eno je za njega da je voleo istoriju, a osobito (ersiju ;3ena mu se zvala (ersa @ (ersidaI!J. (o ovome izgleda da je -ir X Tranda+il 8ukulidesovi'. Fvo u toliko pre to je, po imenu sude'i, bio gr&kog porekla i to od noblese, koja se gr&ki zove kir ;kir X gospodin<. -nji3evna sudbina Tranda+ila 8ukulidesovi'a I2J zanimljiva je. !RR4 on otvara jednu ka+anicu na isto&nom 2ra&aru ;uvek strast za istok:<, !RRP bankrotira, !RRR dobija za praktikanta u /onopolu $uvana i rodi mu se sin *rboljub. )atim se njegov trag gubi i sva traganja ne mogu da mu na5u trag. /isli se da je kao gr&ki +ilozo+ >mpedokle sko&io u >tnu. Fvo se da zaklju&iti i otuda to se mnogo bavio etnogra+ijom. *em toga zna se da nije voleo psovku i izgovarao je samo po&etna pismena govore'i# vi zapeli /. (. ;em1pe< pa sve jedno te jedno. >m1(e, >m1(e: $okle: ;X >mpedokle<. (o drugoj versiji oduevljen za (ers1iju htede postati o1perski peva& i ode na more @ (u&ini: ;bez koga nema operluka< i tu se udavio I6J.

N4

,eki knji3evni matadori ;na primer g. Bogdan< tvrde da je (isac 9ecenzije ILJ bio niko drugi do /avro 2etrani' Aav&i', dubrova&ki pisac iz !N veka. Fvo je miljenje teko braniti jer je !RRN g. /avro 2etrani' bio mrtav, a da je i ostao 3iv, on nije umeo pisati 2irili om. ,o glavni razlog to ja ne verujem u hipotezu /avra 2etrani'a Aav&i'a nije ni smrt ni 'irilica. To je sporedno. Ima kud i kamo va3nijih razloga# " tekstu ima i jedna zvezdi a. % ja mislim dokazati jednom za svagda da /avro 2etrani' nikad ne bi upotrebio zvezdi uINJ. /avro 2etrani' pisao je 8ance %lemane, koji po&inju, kao to je poznato, ovako# /i smo doli u ove strane ,eka vam je sada znati, $a nau&imo $ubrov&ane " trumbete trumbetati. Iz ovoga se vidi da je /avro oduevljen za muziku ;trumbetu<. % ko voli muziku, manje je osetljiv za prirodu ;za zvezde<. Fvo u toliko pre to je /avro bio stalno pijan# ,avla kad se umorimo (i+kaju'i u trumbune, /alvasiju ne vodnimo Trinkaju'i u +raskune. " ovome slavnu gradu Hde se trinka brijeme svako * nama lanci kompanjuni Bez vodice vince slatko itd. Aovek koji je toliko pio, nije mogao videti zvezdeQ on nije mogao ni podi'i glavu da vidi zvezde. * toga ne znaju'i ta je zvezda nije mogao /avro 2etrani' Aav&i' da stavi zvezdu u svoj tekst. Tako pitanje zvezde postaje gotovo nereljivo u svem u3asu svoje problemati&nostiI4J. Fvim mislim da sam dokazao da /avro 2etrani' Aav&i'IPJ nije pisac recenzije u .Hrlici.. Javlja se jo jedna jedina mogu'nost# da nije pomenuta recenzija @ pla3ijat, t. j. mogao je /avro i ne znaju'i ta je zvezda, prepisati odnekud ono recenzije. Fvo nije isklju&eno, jer je u naoj, a osobito u dubrova&koj literaturi bilo mnogo plaijata. *amo su ovi poslednji bili sa italijanskog. ;Fvo dolazi mo3da otuda to na jadranskoj naoj obali ima mnogo pla3a, a od plae do plaijata jedan je samo korak: Aesto i ne treba ni taj korak @ ko je na samoj pla3i:<..

NP

%li protivu ovoga govori &injenica da se u tekstu citira Misir ;X ./isir volimo.<. Ftkud Misir u Italiji:IRJ. *em toga spominje se i %ripoli ;X tri poli'a itd.< i jo se ka3e .volimo.. )ar bi mogli Talijani da vole Tripolis gde su takve poraze pretrpeli. Ta oni ga ne bi ni spomenuli. $akle# pisac recenzije u .Hrlici. nije /avro 2etrani' Aav&i'. 2aljalo bi jo ispitati da nisu pisci te beleke# $3ore $r3i', knez /ilo i Cipolit Ten. H. (rohaska, Crvat poreklom, tvrdi da je pisac bio 8uka Boti'I9J ;!R6 @!R46<, pisac .Bijedne /are.. /o3da je u ostalom po sredi hrvatski plemenski ovinizam. ;" njemu bi Crvati tako daleko doterali da sve ho'e sebi da prisvoje, pa &ak i najve'eg ruskog pesnika Bloka# prozvae &rvatski :lok. /o3e li se dalje i'iO ,i na ostrvu -rku se ne ide dalje:<. " svakom slu&aju na ovu interesantnu temu vrati'u se &im mi drugi poslovi dopuste. )a sad izu&avam# uticaj kose 2elizarija ;na slici 7ulin&evog prevoda /armontela<, njen uticaj na drugu veridbu dede Branka 9adi&evi'a. (avle (opovi'. (*. " poslednjem trenutku saznajem pora3avaju'u vest koja poreme'uje moj desetogodinji rad# da je 2elizarije 7ulin&ev na slici @ 'elav, a da Branko 9adi&evi' nije ni imao dedu: (. (.
I!J

*em toga igrao je rado aha, i &esto je govorio jo iz vojske ;u kojoj je !N godina proveo kao podo+icir<# .sve treba pred persi..
I2J

F njemu je mnogo pisano. v. 2ilovski# .-nji3evne a&inice u Beogradu, u osamdesetim godinama..

I6J

Ima koji tvrde da su to neistine, da su to sve pri&e, Co+manove (ri&e. (a i u tom slu&aju vidi se operska manija.
ILJ

kako je nazvat u stru&noj literaturi o tom predmetu.

INJ

/akar to g. *ibe /ili&i', pisac .)vezdanog neba. i saplemenik /avrov tvrdi da je ovaj bio kosmi<ar i optio sa zvezdama.
I4J

Aak i narodna pesma postala je odjek ove nau&ni&ke raspre, uporedi#

.Aija je ono zvezda 0to tako divno sja. itd.

IPJ

i ako postoji poslovica# ./avro ;/avar< je u&inio svoje delo. ;$er /ohr hat seine That vollbracht<. -akvo deloO Fvo treba dobro ispitati,
IRJ

/o3da se mislilo na .babe misirske. ili /isir1babe, pa .babe. nekako ispaloO %li ko voli misirske babeO H. /ilan Bogdanovi' odlu&no brani teoriju misirske babe, a s njim i svi mla5i pro+esori literature na "niverzitetu. I ja sam jedno vreme bio za misirsku babu, ali sam odustao.

NR

I9J

)bog stihova#

6=l na<udo nestalo pjesnika -estalo ga u <itavoj kuli -estalo ga u <itavom 0onjskom I nestalo ga tragom doasnijem .... Jao /aro, nesretna devojko:. Fvde se prili&no jasno predskazuje &udnovat nestanak pisca iz Istorije 8iterature ;.nestalo ga u &itavoj kuli. @ misli se valjda na t. zv. umetni&ku .kulu od slonove kosti.Q .u konjskom. @ misli se valjda na Beogradsko pozorite ;zbog /ane3a<.

sar$'in ; )%gustin =je%i.

#brtni mizdra i plinomara u %esperilnom Eenismanu.

*vi valovi koji heniu po riji Fpominju kriom livre Cidrokastra (o mondu na teri surse su pilastra /uvmani ar3ila sutruse po +iji. 2jejari lividni vibruju u pliji Balene gloare senkom zlate pjastra )alud pepli 9ima senakluju &astra Fd Cuan1di1(ompec do zdenca u Ciji. *olitidni otok absansa trempline *aziva u kikot pusijere sanga Codo&a'em krina poniru' u pline I Cajoni oma i par+umi 0mena $ok bogata ne da pena kotidjena. Bui proletera 1 u pescima Hanga. sar1Tin @ %vgustin "jevi'.

Slobodan &o%ano%i.

1imal,e 8ran uske re%olu ije.

V. /impurije. /aro1?an1Batist de 8upetil, vikont (impurije ro5en je na jugu i s toga se u njemu ose'aju ju3nja&ke osobine. ,ajpre je bio vrlo slab ali je docnije postao vrlo jak. " detinjstvu je pio bivolje mleko i po logici stvari od njega oja&ao. I u docnijem 3ivotu imao je neto od N9

bivola# bio je izdr3ljiv kao bivo a 3ena mu je namestila nekoliko puta tako velike rogove da se s pravom mogu nazvati bivolski. Ftac ga ne hte kolovati, jer bee tvrdica do mahnite hladnokrvnosti. I ova neukost ostavila je 3ivog traga na (impurijeu. (impurije je dugo bio egrt u sedlarskom zanatu, najzad se u njega zaljubi gazdina 3ena. Hazda bude ubijen ujedom jednog strljena i (impurije se besnom pomamom o3eni. -umovala je strast a dever je bio razbuktaj &ula. ?ena se zvala /arija ?irardova i bila je lepa, duhovita i drska, a naro&ito zdrava, jer je svaka /arija zdrava /arija. *ve ove &injenice i pobrojane podrobnosti privatnoga 3ivota ostavile su trag na mladome plemi'u# osobito to se ti&e buba, vlasteo&i', pohotljiv u po3udama, voleo je neobuzdano ne samo strljenove ;to je bilo donekle prirodno, u znak blagodarnosti za u&injenu pomo'< nego i ostale bube, pa &ak i 3abe i gutere i druge bube. )ato je voleo i seljake, koji su u to vreme bili prave bube. $a rezimiramo. 0ta je bio (impurijeO !< ju3njak 2< ispivalac bivoljeg mleka 6< sin tvrdice L< nekolovan N< o3enjen majstoricom 4< bubo+il. Iz ovih osnovnih crta da se jasno i pregledno shvatiti uloga (impurijea u +rancuskoj revoluciji, koja ga je zanela vrtoglavicom u vihor prohujalih skandala glavom bez obzira i osvrta. ;!< -ao ju3njak bio je bez principa. To dolazi otud to ju3njaci usled 3ege lako skidaju gornje haljine, to im u5e u naviku pa se lako osloba5aju i ideja koje su jedna vrsta duhovnih gornjih haljina. ;6< -od ovog &oveka krepkih nerava, brzih odluka, mo'ne zahuktalosti nagona u svemu se videla bivolska 'ud. $a je (impurije pio mesto bivoljeg kravlje mleko, $anton se ne bi ose'ao tako siguran na svome kolebljivom prestolu idealisti&ke pohote, a da je (impurije odnegovan na kozjem mleku mo3da bi =rancuska 9evolucija uzela ubla3ene i blage +orme i mo3da bi se /arija %ntoaneta, svojim apstraktnim agresivizmom +ilozo+skog +eminizma uspela da porve i uspeno povu&e klipka /ontanji, izvukavi kraj tanji.

;6< *inovi tvrdica rasipnici su. Fvo potvr5uje analiti&ka studija *tendala. * toga je (impurije i bio rasipnik i prolio mnogo krvi. Ima osnova podozrenju da su svi jakobinci bili sinovi bogatih roditelja. (rosuta krv tako izdano bila je samo logi&an izvod jednog davno de+inisanog suverenog pravila prirode. ;L< *amo nekolovani ljudi veruju u nauku. (impurije je bio nekolovan i verovao je u nauku. * toga je proglasio Boginju 9azuma. ;N< (impurije je veto vodio politiku, kao pravi majstor. To je za to to je bio kod majstora egrt pa i sam postao majstor. (lotun njegovih duhovitih para+raza na stil opsenjenih gomila vren je majstorskom glavom i esna+skom shvatljivo'u. ;4< ,jegova ljubav za bube, ili bubo+ilstvo bila je kobna za autoritet monarhije. Fn je iao na to da bude +rancuski Bizmark ali mu u5e buba u glavu da treba najpre sruiti monarhiju, kao da je mogu'e biti Bizmark bez monarha. /onarhija je u to vreme bila ustanova &uvarnosti i gnezdo dvojakih tendencija pro3eto klopkom rasula i miolovkom o&ajanja. $a (impurije nije voleo insekte on bi bubu isterao ne samo iz svoje glave, no i iz drugih usijanih glava, koje su bile potanko gostoljubive za razne savremene kobnosti i nepodobnosti. I, mesto da je izbije (impurije nije to u&inio. Fn je ta vie bubu negovao. (utem jednog plana i sau&e'a on je doveo u opasnost sve. % najvie tekovine koje su svojevoljno te3ile ka prete3noj konsolidaciji talo3enja. $a se mu3 g15e /arije u svoje vreme, mesto otrovan ujedom bube, otrovao prejeden sirom, na primer smrdljivim sirom. -oga je u to vreme opte trule3i u izobilju bilo. Fnda bi od dve stvari jedna. * latinskim skladom uma (impurije bi jama&no umeo ograni&iti razmak na osnovnost pregleda i bube ne bi dole do izraza, ve' bi imali re& ne 3ivi stvorovi nego mrtve poluge istorije. -oje vitlaju svetom. -akvu je ulogu igrao (impurijeO 2an svake sumnje vidnu. %li ne i toliko providnu. (ravo njegovo mesto ostaje nena5eno, boravi neostvareno. ,e zna se ta je trebao biti pa da bude to bi trebalo da je bio ako bi se htelo da mogbudne biti kako to tra3i vatreni temperamenat. ,a kraju svog 3ivota on je preminuo. Time se ogreio o .(ravilnik 9evolucije. [ 9NP4 ta&ka a koji glasi# .-olovo5e revolucije ginu nasilnom smr'u.. (impurije je umro bez ikakve otroumnosti. " postelji. 2eala su mu ostala daleka, no3 gilotine udaljen. Fvaj ju3njak nije ose'ao razliku izme5u 3ivota i istorije i privoleo se 3ivotu. *li&an slu&aj imamo i u pravnoj knji3evnosti. (impurije, stvaralac istorije, postupio je neistorijski.

4!

"mro je ta vie i bez ikakve gri3e savesti. *vi savremenici potvr5uju da je umro bez gri3e. ,o ovim bi se (impurije ogreio o dve hiljade i trista paragra+a .(ravilnika. a toliko smelosti ni on nije mogao imati. Jer ljudi mogu imati smelosti da rue 3ivi 3ivot 3ivota ali nikad i da nite mrtvu smrt paragra+a. I, po novim ispitivanjima (impurije je umro ipak s gri3om: $a bi izvrila tajni i neobuzdani nalog istorije gospo5a (impurije, koja je bila kao to videsmo plaho strasna, dobi u samom ropcu (impurije1a gr&evitu groznicu putene strasti i kao junakinja Fktava /irboa na mrtva&kom odru stade neodoljivo ljubiti i gristi (impurijea. Tako je (impurije umro ipak sa gri3om a logika istorije izvrila je svoju zamisao preko jedne 3ene. *lobodan Jovanovi'.

Vladimir Vidri.

3obinji a u mozaiku.
$on $iego de la Cuerta " dvorcu svom >lsinoru Hleda s puno lienog derta 8epu Hrenlandkinju >leonoru. 8epa Hrenlandkinja >leonora Fna je naslikana na mramornoj plo&i I ima mramorne o&i. $on $iego de la Cuerta *edi na mavarskoj kupoli I umire don $iego Fd ljubavnoj boli. Co'e sa njom plahog zbora -oja ga mlada zanije... %li gde je >leonora /iljenica 0panijeO.. 2ladimir 2idri'.

Srpsko$Er%atsko pitanje.
F ovome pitanju dobivena su dva priloga. )a prvi se misli da je od pro+esora *tanoja *tanojevi'a. ,o, uzimaju'i u obzir izvesnu pomirljivost prema Crvatima, nije isklju&eno

42

da se g. *tanojevi'u ovaj napis samo pripisuje, a u stvari je mo3da od kog umerenijeg i stalo3enijeg velikosrpskog politi&ara. $rugi prilog, sumnja se da je bio poslat urednitvu .,ovi Aujmo. pa pogreno stigao na drugu adresu. Identi&nost ovoga priloga nismo nikako mogli utvrditi. (isac (antologije sprema uskoro izdanje .(lave knjige. o svim velikim diplomatskim i literarnim pitanjima, do izdavanja njenog mo3da 'e saznati ko je autor drugoga napisa, i saoptiti &itaocima.

Stanoje Stanoje%i.

/red no%im ratom.

5Br%atska istorija i Br%ati6.
Crvati su poreklom *rbi. To su bili *rbi koji su se mnogo hrvali pa ih prozvae Crvati. (osle su Crvati imali svoje kraljeve. %li to nisu pravi kraljevi, ve' la3ni, na silu kraljevi, nazor kraljevi ;ima i knjiga# .,azor, hrvatski kraljevi.<. Crvati su imali i svoju kulturu. " koliko je dobra, ona je srpskog porekla. Tako na primer 0trosmajer je voleo metodiku u radu, a ko voli /etodija i metodiku mora voleti Girila i 'irilicu. Ima mnogo tamnih crta u hrvatskom karakteru. Tako na primer Crvati su imali tobo3e Tvrtka pre nekoliko stotina godina. Tvrtka zna&i +abrika, a +abrika nije bilo u staro vreme. )na&i da je cela istorija sa Tvrtkom jedno hohtaplerstvo. Crvati su bili plaljivi, oni su uvek zagrebali, pa su i svoju prestonicu nazvali )agreb. ,jihov najpoznatiji spisatelj zove se Begovi'. ,jihov najve'i spisatelj bio je ludak. Fn se tako i zvao. 0enuo je pame'u. ;0enoaO<. ,ajbolje bi bilo za Crvate da odbace svoje slu&ajno ime ;.Crvati.<, svoju hohtaplersku prolost ;.Tvrtko. i .kraljevi.<. Jedna komisija sastavljena od redakcija .Balkana., .*rpske )ore., .2elike *rbije., od tri brata (ribi'evi'a i pisca gornjih redova, imala bi da prona5e novo ime za Crvate i da im sastavi novu istoriju. )ato 'e nam toliki istorici ako ne da izmisle istoriju: To bi bilo najbolje. % ako Crvati na to ne pristanu, objaviti im rat do istrebljenja: To bi bio sveti rat. $eklaracija toga rata sprala bi 3ig srama sa one druge, -r+ske $eklaracije. *tanoje *tanojevi', pro+esor istorije.

Ne%ero%atna pok%arenost srpskog naroda.

5# o%ome istome predmetu ima i pesma6.

46

*rbi su ogranak Crvata koji se vratio divljatvu. ,ajbolji dokaz da su *rbi divljaci jeste da ne znaju ni obi&na slova. ,a svome grbu# samo sloga *rbina spasava, oni su slovo s dva puta okrenuli natrake. ,ekulturnost im se vidi u tom da im je najve'i vladar bio niko i nita, i tako se i zvao# ,emanja. *vi su im vladari bili bedni, a od ubogog 8azara stvorili su najve'eg. (osle je vladao nad njima turski car Bajasit. Fn i sad 3ari i pali po *rbiji jer ,ikoli (ai'u ime je Baja a on je uvek sit# Baja sit. Iz ovoga se vidi da je u *rbiji jo uvek Turska uprava. -ako saveznici, i to prosve'eni, misle o Crvatima i *rbima vidi se iz slede'eg autenti&nog +akta# ,ajslavnija ulica u (arizu posve'ena je geniju hrvatskog naroda, Crvatu $3ivu Hunduli'u. *voj najsjajniji bulevar oni su nazvali, po Hunduli'evom remek1delu# Boulevard Causmann ;bulevar .Fsman .<. % ta misle o *rbimaO -ad =rancuz najvie ho'e da uvredi &oveka on mu ka3e# .tornjajse., ili, u slici re&eno# idi na 3eleznicu @ a la gare: % =rancuzi su svoju 3eleznicu posvetili @ srpskome vladaru, svetome 8azaru, i njihova najve'a 3elezni&ka stanica zove se# 8a Hare *aint 8azare. Time su parizlije pokazale *rbima, na u&tiv na&in, da ih ne cene i da ih izbacuju iz svoje sredine: I!J
I!J

(esma, prilo3ena &lanku po&inje ovako#

Aujte bra'o Crvati ,e dajte se varati *rbi ne znaju kako treba vladati /i se dobru ne mo3emo nadati * toga treba ..... ;$alje je pesma nerazumljiva<.

"ilan !edina .

?ati,je slomljeniE %isora%ni.

*lomljenih voda zavitlana platna 2odopada nijagarskih odmetnik zakukuljeni (rovalnik iz tre'e serije, o samo -ada 0arloa boli zub zbog terpentina 4L

)brkanih osmeha pretrnula zale5a -olorisano: ,a zgaritu ;dvadeset hiljada Trideset hiljada aeroplana:::< Co'e li sti'iO *ti'iO F sumraka: 9airenih ruku u zapaljena bu5enja )aceren /isisipom samo, samo al ne rekom, *amo sun&ana >iba ke<iga ' huku zaravni?!umporna >iba ke<iga. 2eliki barovi okre'u'ih brodova to&ak 0areni parkovi u Aehoslova&koj. /ilan $edinac.

I%o )ndri.

Iz knjige -0enjiri-.
Trenutci nade i ushita tako su retki: *edeo sam pod smernim bagremom i razmiljao o bradi indijskog cara /nesilaha. " to pade sa grane gusenica @ zelena. I kao da je s njom sa grane pao dalek pozdrav Indije. /eni ili naratajuO /o3da je /nesilah tu3an bioO /o3da ni postojao nijeO /o3da mu ni brada nije bila prava ve' uzajmljena u garderobi sarajevskog pozoritaO *unce je bacalo ozbiljni poljubac na krave to su pasle i mukale. Aovek je testerio drva. I ja sam video kako je 3ivot golem. Tri mrava ugibali su ple'a pod teretom mrve a bumbari pevahu da mora pasti kia. )bilja pade, po volji bumbara. *luao sam. Audnovat nemir obuze moju matu. Tako je trajalo satima. " to 3ena pri5e tarabi, stavi ruke kao u trubu i viknu# @ /iladine, oj, /iladine ... ,eko iz daljine odgovori# @ /ileva eeej: /ileva:... )la, koja &ovek po&ini bacaju sne3ni krik u lice uma. Ivo %ndri'.

4N

". Ibro%a .

/oseta kod 0a%a 'olstoja.

9uski prirodnjak ?an1?ak19uso, poznat sa svojih dela koja su prevedena i na +rancuski ;.,ovo 8ojze., .8judska nejednakost., .Brdske uspomene. itd.< napisao je u ranoj mladosti dva +rancuska pisma turskome *ultanu u kojima ga moli da mu ovaj podari potanske marke za njegovu zbirku. Istra3uju'i izvore za sonete ?oze /arija de Ceredije doao sam na ideju da 9a+ael, koji se spominje u jednom od njih, nije slikar 9a+ael ve' arhan5eo 9a+ael. %li, da bih se potpunije dokumentovao trebalo je da ispitam ne samo ra+aelizam nego i pre1ra+aelizam. " poznatim stihovima vo5e prera+aelitskog pokreta 9osetija veli se# .The blessed damozel leaned out =rom the golden bar o+ heaven.. ;9anjena $amozela nagnula se preko zlatnog bara neba<. Fvde se, o&igledno, zamilja. i na nebu da postoje ka+ane ;odnosno barovi<I!J. -a+u i ka+ane doneli su Turci ;koji su i sa naim narodom ratovali, po dolasku svom na Balkansko poluostrvo# ako se ne varam mesto borbe bilo je -osovo< i aluzija se, prema tome ti&e turskoga neba. 2ladar turskog neba mora biti *ultan pa je trebalo prelistati sve izvore o *ultanu. ,a taj se na&in dolo i do rada na pismima *ultanu od 9usa ?ana1?aka1 9usa. Teko'a je bila ;ili, kako se to vulgarno veli @ &vor< u tome to su pisma nestala: 2etak u rukopisima Hospodin 8e (apije dade mi ideju da odem Tolstoju, kao najve'em 9usu, i potra3im obavetenja o manjem 9usu. Fbi&no kod Tolstoja idu ljudi da ga pitaju o 3ivotu, smrti, religiji i sli&nim sitnicama, o kojima, u ostalom postoji i nekoliko soneta pisca .Tro+eja. koji ih iscrpno rasmatra. *tari /ajstor ;kako bi rekao =romanten, &ijim se spisima slu3io i ?oze1/arija za jedan slikarski sonet< bio je u toliko vie tronut kad sam mu izlo3io strogo nau&ni cilj svoje posete. -arenjin ;nazovimo ga tako po njegovom lepom romanu< nosi veliku, belu bradu. Ja mu izjavim u ime *rbije &iji sam poklisar ;a ne pokisar kao to tvrde zli jezici< za sve to se ti&e kulture, da je dobar pisac a osobito da mi se svidi njegov .-nez *rebrni., ma da, to rekao srpski narod ;ja ovu poslovicu uvek citiram pour la couleur locale moje konverzacije<# ,ije blago ni srebro ni zlato 2e' je blago to je srcu drago. 44

@ To je drugi Tolstoj, odgovori mi stari -rajcer. To je %leksej Tolstoj. @ Ipak je Tolstoj, pa ostaje u porodici rekoh ja sa malicioznim osmehom. (osle ove poalice ;ja sam vanredno duhovit:< Ftac *ergije se dugo smejao a ja sam se jedva uzdr3avao da ne padnem na patos. Isti je patos od dasaka i nedavno pran. 9ibala ga je gro+ica *onja i jo neki kne3evi. % ja sam taj patos riban gro+ovskim rukama gazio svojim knji3evnim nogama. Tako to &esto biva. ?ivot li&i na bele la5ice koje plivaju po moru. ,ajzad ja pogledah u sat i rekoh# ve' N sati: (replaen, Tolstoj me upita da me ne uznemiruje i ako je potrebno da napusti svoju ku'u. Ja mu rekoh, ako do5e do potrebe, da 'u mu re'i a sad da mi on ne smeta, na protiv da 'u sam iza'i u etnju. Istina, po mome povratku iz etnje Tolstoj mi je po&eo bivati dosadan. Fn mi je smetao u pisanju moje teze. Fn je to primetio i tada je de+initivno napustio svoj dom. Tako zvano .begstvo Tolstojevo. u stvari se svodi na to, da mi je Tolstoj, boje'i se da je na smetnji, ostavio svoj stan, uzeo tap i otiao. ,o o tome drugi put. " ovaj mah va3no je, da sam ja izaao u etnju. Aim sam malo uzeo vazduha pogledah u knjigu u koju se upisuju posetioci Jasne (oljane, i videh, sitnim, si'unim pismenima# Fktav /irbo, %nri Bergson, 9abindranat Tagor, (ibievski, Heorge, -ipling, Butru, 9oden, 9ilke, $autendej, Cauptman, Ibanjes, $anuncio, *elma 8agerle+. Izme5u ostalih spazih u jednom uglu i potpis mog dragog prijatelja generala 2aingtona -ukureku# to je crnac sa Caitija koji, kao ja u ime Jugoslavije, tako on u ime Caitija u svakoj kulturnoj mani+estaciji zastupa kulturne interese svoje zemlje# i na kongresima zubnih tehni&ara, i pesnika, i glumaca, i istori&ara i dramati&ara, i in3injera, i odgajiva&a svilenih buba, i entomologista i vojnih pisaca. ,jegovo je pravo ime# Bonaparta1Isus1 (aster12aington -ukureku. Brnci imaju mnogo imena. (ogledavi sve ove sitne potpise ljudi koji se u Tolstojevom $omu ne smedoe pokazati u krupnijim dimenzijama, ja nasuh mastilo u stilogra+ i krupnim, mukim rukopisom, preko svih tih imena napisah odlu&no i masno# ". Ibro%a . Tice su cvrkutale a ovaj moj podvig ispuni mi duu divnim skladom. *va je priroda ose'ala da se dogodilo neto veliko. Ja prizvah -rajcera i potapah ga po obrazu. Fn, silno tronut, kle&e pred mene i poljubi me u cipelu. Ja se blago sagoh, pomilovah ga po kosi i dopustih mu da me celiva u ruku. /. Ibrovac.
I!J< Tuma&enje ovoga mesta prema g. *inii Timotijevi'u, Izdava&.

4P

&o%an !u(i.

S ena iz d%ora !u,ano%a.

-ukumavke gu&u. (aunice brek'u Javorovi ute, jasenovi ume Jau&u jablani i lavovi tek'u Jedeci +iju&u# carski glumci glume. Barski glume glumci. Bar sedi i slua $anas car je veso, i sav dvor to znade. I kad najzad do5e kraj zlatne parade "ze care cvetnu citru od &aua. I sviro je dugo s puno vere &vrste % tice i zveri, ljudi, &eljad razna Hledahu sa slutnjom na careve prste 8iju'i na patos ulja gr&kih vazna. Jovan $u&i'.

&o%an !u(i.

Sjajan i nerazumlji% arski sonet.

-ada -antakuzen vrtom carske 3elje * kacigama sunca gozbio je hu&no Bar, tronut i straan usta svojeru&no I pogleda zlatni mlin podviga Crelje. *kutonoe svetle u rizama hrama * mramornih zenica am+ora od srebra *tegoe kolane, i kop&ama rebra I po5oe kao slavoluci prama. Aeka gost 2izantski. % sjaj kandelabra $ok padae straan na jauk od gvo35a (lat kimvala zvonkih i bisera hrabra ,osio je cara u sedma nebesa# -opljanici carski &itahu &udesa (evaju'i pesmu 8juti&inog gro35a. Jovan $u&i'.

4R

!ragi,a Vasi.

Kod komandanta mesta.

*neg zavija planinskom kosom belim otkosima. (ukovnik ?aca, komandant mesta seoceta T., zvoni na posilnog Jelesija. Jelesije u5e. Fn je bio veliki patriota. ;Jeli patriotizam la3O (ro+esor bernske bogoslovije Cajne Blajbevic misli da nije a mi se, ma da se u svemu razmimoilazimo sa ovim predstavnikom germanske nauke, sla3emo u ovoj konstataciji<. .)ato, posM mu ljubim, nije doneena ka+a, posM mu ljubimO. upita pukovnik. Jelesije 'utae snu3deno. ,a narod 'uti kad je snu3den. )atoO /isterije narodne dueO Tiina se otegla kao gladna godina. Fna je rasla na uvojke. ,ajzad, bore'i se sa zebnjom kao ala s beri'etom, Jelesije izusti# .(opio gospodin potpukovnik 9adovan. *listio kao 2la pitu: )gu3vao kao /ili' tarabu: )denuo kao 2idoje plast:. .(osM mu ljubim. uzviknu pukovnik. .Fn je &udan svetac, posM mu ljubim. Jes, posM mu ljubim.. Jelesije se okrete na levo krug, hitro da bi se na srebrnoj pari obrnuo i kao iz pra'ke odlete strelimke iz odaje. .(ita zato =rancuzi vole slike. govorae pukovnik u tele+on. Fn je govorio sa generalom -asti'em o psihologiji evropskih naroda. 9azgovor se vodio ve' tre'i sat. ./i smo narod sto&ara, posM mu ljubim: *like kod nas govore dui. /i smo navikli, za stokom posM mu ljubim, na slike gorskih prizora. % kod =rancuza sve govori mozgu. =rancuska mata vru'a je s le5a, posM mu ljubim. Fna ima iza sebe veliki post prolosti, posM mu, veliki, ljubim, gospodine da si moj dragi: Hrci ne podnose slike u jednoj boji, posM mu, i zato i ne ose'aju, ljubim: /ore im je ulilo kao kaikom, ljubim, komarnik neose'anja, posM mu ljubim. )ato su oni plaljivi. %merikanac je ve' drugi &ovek, posM mu lju.... Tu pukovnik zastade i sluae dugo generala pa nastavi# .*vakako. Jedan zarobljeni ,emac govorio mi je# ama posM vam ljubim da na bolni&kim jastucima nema veli veza, seljaci bi nema&ki napustili +ront: I na njih dejstvuje posM: 0ara psiholoke etnogra+ije: mu ljubim: Ftad3bina, ma koliko iziskivala od nas ima prava na 3rtve jer tiganj rata po&inje da se titra na plamenu bolova i mast porodice cvr&i prave'i poparu gordosti. /e&ka +ilozo+skog internacionalizma plai se ipak reetom herojskih podviga, posM mu ljubim:

49

>to ovaj moj Jelesije: ovako kosmat on se ni za dlaku ne razlikuje od onog 'elavog $ositeja koji visi na zidu i to visi, posM mu ljubim, o dlaci, jer je r5avo obeen, gospodine si ga moj: Fn nije brzorek i bira ose'anja kao medved kruke, posM mu ljubim, i ma da se baba slabo brine za udova starca njemu &im &uje nacionalnu psovku do5e nova snaga i on bi mogao vodu u avanu da tu&e. $ok stari -inezi, pri vrenju svojih religioznih obreda @ @ @ " to u5e pukovnik 9adovan. Bio je ri5, imao je velike brkove koji su tr&ali kao dva jablana u pustinji, i nije nikako mogao da izgovori slovo p ve' je mesto njega govorio mucaju'i b. (sovao je strano i uvek pogreno, mesto sa p po&injao sa b. Fn se sad vukao kao prebijena zmija. Bio je lipov &ovek. -ao da ga je neko repom inuo. To je bilo zbog popijene ka+e. (opijena ka+a bacila je kost izme5u njih... .Bi'e mija rupa za dukat, posM mu ljubim. prozbori najzad pukovnik ledenim glasom, ne isputaju'i tele+onske slualice iz ruku. .Ja gosbbbbbbonM bbbbbbbbukovni&e. mucae 9adovan a grake znoja nicahu na sve strane po njegovom roavom licu, ispunjavaju'i rupice, kao &i&kovi u gradini. Bbbbbbb...... .)ato se niste ugledali na onog engpeskog ge1 posM mu ljubim: @ nerala: 2idela svinja u &em nije bila. 2ra&ala baba da ne bude mraza. 2rstajte se eto cara /utapa.. .*estra /eriman to mi je bbbbbbbbbbbb bbbbri&ala, ali na svaki na&in posle bbbb bbbbbbbboslednjih doga5aja kada su njene o&i gorele kao u &engije, i kada je bbbbbbbbbbbo&ela da bbbbbbbbbilji u bbbbbbbbbbbbbbbb bbbbodo+icire kao trk u jaje:. .2i vre5ate sestru /eriman. dreknu pukovnik i besan baci slualicu i prestade da dodaje .posM mu ljubim.. .Hospodine pukovni&e., uzviknu prenera3en potpukovnik, gube'i svoje mucanje ... .Ja 'u vas pred ratni sud:. .%li gospodine pukovni&e.. .Ja 'u vas pukarati.. .Aast mi je izjaviti da se.... " to se za&u ogromna larma. Jedna &eta regruta, s muzikom na &elu, prolazila je nose'i napred zastavu. (ukovnik razdragano uzviknu .posM mu ljubim. i ode 3urno prozoru,

potpukovnik stade da muca psovku# bbbbbb... i polete drugom prozoru, ganut i sretan. Jelesije u5e i pa3ljivo stavi na astal dve oljice sa ka+om, a onda zastade, oslunu, stade mirno, pa kako je bio gologlav navu&e brzo pukovnikovu apku i salutiraju'i svojom jedinom, levom rukom, ostade u stavu .mirno., drhte'i svim telom. " to zabruja tele+on silno. %li niko ne prila3ae aparatu. Jelesije se najzad osvesti i pri5e. %li je od uzbu5enja bio izgubio glas. ,ije mogao vie da govori. (ostao je invalid ne samo u desnu ruku ve' i u grlo. % o+iciri: Fd uzbu5enja oni su izgubili ne samo glas. Fni su se sasvim izgubili. ,jih vie nije bilo: *neg je padao a tele+on je zvrjao.....I!J $ragia 2asi'.
I!J

;,%(F/>,%# Fva pri&a $ragie 2asi'a, u svojoj prvoj redakciji, bila je neto druk&ija# svi su karakteri bili predstavljeni kao nepatriote i razo&arani. Fvaj ne3eljeni pesimizam ubla3en je malo u urednitvu -. Hlasnika, i uz pripomo' gg. Jovanovi'a, Bogdanovi'a i (etrovi'a po neto je izmenjeno. " novoj verziji pri&a g. 2asi'a mo3e i'i i za najiru potovanu publiku<.

V. Ili "la*i.

?latko%a du,a za deklamo%anje.

5Iz e%ropskoga rata6.
$ivlji %zijati nadirahu besno I svaki se zvao# 2ilhelm, -arl i =ranac. %l sa bombom brani )latko mesto tesno )latko $almatinac @ bataljonski anac. Tad sa jeroplana tresnu dim na mini % )latko pogleda rumenu helisu Fn bee musliman. Izgovori misu. I predade duu Budi na visini. 2e' miljahu horde# izvren je prelom (ogino je )latko, napred sad ko klinci: %l )latkova dua kad to vide, sinci, Bez okleva jednog rastade se s telom. I stade na stra3u, kraj urvine ove: ,eme strane horde, ne veruju oku# Bleda kao senka, s bombama o boku (okojnica dua, razgoni 0vabove. 2. Ili' /la5i.

P!

)%gustin =je%i.

"olit%a.
; ?a rop(e *a%olo%o -/anta 3ej-. ;
2an zemnih, zelenih +lorida =lor nosim Ida, znamen (ireneja (ir sna >neja i mnogotrpnog *ica. *ila gre danas @ kralj svih Ceroneja ,eron je vladar, ne ja, &istih ruku /ru, dok u gotskom smeru orhideja Bor zlih ideja tre uzgoj jauku, Javor u kuli @ svet je celiv smr&a *mrt uvek &ara @ ali Tre'em )vuku " *enegalu, kuje senku gr&a. %vgustin "jevi'.

". S%eto%ski.

Krajnja ta(ka &ugosla%ije.

0es amis de 8ran e.
5!opis iz Kapa$"orino6. 5Sa ilustra ijamaJ6.

" naoj otad3bini najzaputenije mesto je Gapa1/orino, u %lbaniji. (uteno pa zaputeno. 8M%lbanie TuMest1celaO rekao je nekad 2olter gospo5i *ari Bernar. 2eliki ku&i'i @ bernari nisu ga voleli. )atoO Fvde se nigde ne vide jabuke. *ve kestenovi. %lbanci pue. (ue dugo. 0ta bi bilo od sveta da -olumb nije pronaao duvan. Turci ka3u tutun.I!J ,isu ni Turci tako r5avi. Fni su nosili &almu. -a3u da i sad nose. /oj se ko&ija ovde zvao %san. .-ud svi Turci tu i goli %san.. %li on nije bio go. ,osio je sukneno odelo. Fdosmo u malu kr&micu, gde 3ive ljudi. *ve sam %rnautin. Jedino ja nisam bio %rnautin. -o znaO /o3da u prolom 3ivotu. ?ivot je san @ rekao je -alderon. I u 2asinoj ulici ima -alderon @ mo3da je potomak staroga -alderona de la Barke. )bilja: Fn prodaje udice i peca&ki pribor: "spomena na svoga prevoznoga pretka :arku. Ima neto, rekoe mi %rnauti. Fdosmo na vrh stene Gapa1/orino. -ad tamo natpis# 8es amis de =rance. Fdkud tako daleko,O Brzo se razjasnila tajna# dve +rancuske mazge koje su bile tu u komori nae vojske imale su nostalgiju, i obrazovale su klub. *voj klub. *lova su bila neveto napisana. %li istrajno. /azge su istrajne.

P2

(osetio sam klub i pozdravio. ,ekoliko doma'ih konja, kurmahera, dolo je tako5e. %li ne &uh ni re&i +rancuski. -onji govorahu konje'i a mazge mazge'i. )amiljen uputih se opet kr&mi. (adala je sitna kiica i izgrevala je mese&ina. Ja se setih pesmice# .au clair de la lune, /on ami (ierrot.. Beli (jero. *av beo. %rnauti jo nemaju pjeroe. Fpera kod %rnauta teko bi mogla opstati. " najboljem slu&aju Cudo3estveni Teatr. (a i to teko. I kamenje je teko. *amo je perje lako. 8ako kao perje: )bogom %lbanijo: Hood bS: Hood bS: Hood bS: ,azdar: *atrajaska: /. *vetovski.
;K< Ilustracije# Cudo3estveni Teatr. 2olterova bista. *tara 0panija, 2enecianski karneval.
I!J

2idi# 0etnja po 2ukovom 9e&niku, od *vet. 0umarevi'a.

Sibe "ili(i.

8iligran.
,a jednom polju Jedno belo jagnje Igra se, sa jednim plavim 3drebetom. 9adost, beskrajna radost "la je u polje "la je u jagnje "la je u 3drebe plave boje "la je u nemirno srce moje. *ibe /ili&i'. ,%(F/>,%. " poslednjem trenutku saznajemo da je g. *ibe otiao u kalu5ersku penziju i u kalu5erstvu dobio ime Josip, pod kojim imenom putuje po /a'edoniji. -ao kalu5er on se odrekao radosti, i odao 3alosti (rema tome on je naredio da se u svima njegovim pesmama mesto re&i radost stavi re& alost. (o tvr5enju nekih njegovih prijatelja to nita ne'e promeniti smisao pesme. /olimo &itaoce da ovo uzmu u obzir. 0to se nas ti&e, nama se pesme g. /ili&i'a toliko dopadaju, da mi ovim dobijamo ogromno# imamo dve verzije, jednu sa rado'u, drugu sa 3alo'u# i time se za nas knji3evni rad g. /ili&i'a tako re'i bukvalno udvostru&io.

&o%an 'omi.

!e7etizam %aseljene

P6

ili Intrige de7etista u selu Vakendor7u.

$ragi prijatelju, (iem ti posle trodnevnog boravka u selu 2akendor+u. $oao sam tu da napiem jedan &lanak o jadranskom pitanju. )a nae namere mnogo bi bilo u&injeno da je moj &lanak izaao u Tagblatu sela 2akendor+a. Izlino je iznositi razloge. ,ovine toga sela &itaju se u =ederalnom 2e'u, jer je kum bive dadilje sadanjeg sekretara =ed. 2e'a rodom iz sela 2. /e5utim neka de+etisti&ka ruka spre&ila je ovo. -oje je to ruke ruka @ ne znam, ali naga5am. " vezi s ovim moram napomenuti da sam pre neki dan, u kinematogra+u, &uo ovaj razgovor, u mraku# @ .>, ba smo ono dobro izveli:. @ .,e mo3e bolje biti:. Ja ne znam ko je to mogao biti, jer u mraku nisam video, ali pretpostavljam da je to bio g. Hrol i g. Aemeriki'. ;% mo3da i neke vie osobeO<. Treba uzeti u obzir da je toga dana bilo objavljeno u *rpskim ,ovinama da je g. Hrol otputovao, ;to je svakako bila varka, da bi se obmanula moja budna pripravnost<. Jasno je da su de+etiste radile i u selu 2. )ga5en na ovo ja sam etao i posmatrao mesec. ,o ipak, trebalo je raditi. %li kakoO (o mome saznanju de+etisti su bili na sve strane. $e+etista je ;jo od I. bug. rata< g. (ai' @ ;da, dragi prijatelju:<. $e+etista je &ak i sam 2ilson. ;F ovome imam nesumnjivih dokumenata<. " ostalom o %merikancima se mora r5avo misliti. Fni su svi de+etiste. $a ne govorim o -lemansou. Fn je jednom izjavio da su Bugari @ ljudi: " to, ba kad sam bio u ovakvim mislima, dobijem saoptenje da je u 9usiji /iljukov proglasio revoluciju. ;" ovome ga je pomagao jedan austrijski kaplar<. ,e treba ni da naglaavamo zato je to trebalo /iljukovuO Ti i sam poga5a. /iljukov je proglasio revoluciju da bi pomogao :ugarima. (ri&e o nekoj ruskoj strani toga problema jesu presna la3: Fdmah napiem drugi &lanak za 2. Tagblat, ali i on ne bude primljen. $e+etiste su radile svom parom ;a mo3da i svim paramaO<. -ako izgleda bio je poslat za mnom /iljukovljev pomo'nik Havrilo 8enjin, i on je, prosipaju'i pare, parirao moj preparirani &lanak u 2. T. Fvo je pomoglo Bugarima.

PL

2ide'i da se ne mo3e nita uraditi ja iza5em na ulicu i gledao sam mesec. I mesec je de+etista, jer ne greje kao to treba: -jegova bledolikost vie je nego sumnjiva: " tome dobijem izvetaj da se de+etizam jako rairio. *vi srpski vojnici postali su de+etiste. ;Fvo su se nau&ili, na 3alost, od saveznika, na &iji de+etizam ne treba troiti ni re&i:<. /nogi su govorili da 3ele mir, drugi da 3ele da se vrate ku'ama @ sve je to bio veto prikriven de+etizam .... >(I8FH. Tvrde da smo se oslobodili. Tvrde da smo pobedili ,emce. &a u to ne %erujem. Tu se krije neka podvala. >vo kakva# da bi nas lake unitili de+etiste su nas obmanuli, da smo mi pobedili. " stvari rat traje i dalje, samo mi to ne vidimo. /i mislimo da smo pobedili. ,eprijatelj je sakrio svoju vojsku po nepristupnim planinama, i kada mi potpuno prionemo mirnom radu, neprijatelj 'e nas iznenada napasti. (obede nije ni bilo. To je bila jedna zaseda, maska de+etista. )ato ne treba raditi, orati, kopati i zidati. To bi bilo terati vodu na de+etisti&ku vodenicu. To bi bilo i'i na ruku de+etizmu. Treba naoru3ati sve to mo3e puku poneti. Treba &ekati pod oru3jem# godinu, dve, deset, sto godina. Fstaviti sve, i &ekati: " ostalom 1 valja pripaziti &ak i na one koji obra'aju pa3nju na ove &injenice. $e+etizam je uzeo takog maha da mu se ne mo3e uhvatiti korena. $oao sam na ideju da su najve'i de+etisti oni, koji se, kobojagi, gnuaju de+etizma, da se 2lasi ne sete. Fvo je zbilja ta&no. ,o ta bih bio onda ja, koji uvek piem o de+etizmuO " poslednje vreme, u ovoj svede+etisti&koj orgiji, i ja sam sam sebi postao sumnjiv i te jo kako: $akle i ja: (oslednji mohikanac: /ora'u i sam sebe da po&nem kontrolisati: *ve mi izgleda da sam odavno ja zaplivao u mutne, nesretne vode de+etizma: /oram da se sluam u snu: To je ideja: ,amesti'u gramo+on no'u kad spavam da uhvati moje re&i: I teko si ga meni ako ta prona5em: 0tampa'u: ,e verujte nikome: *vi su de+etisti: ,e verujte ni meni: ,ikome, nikome:::

PN

Jovan Tomi'. (*. " ostalom ko je izmislio zakon o entropiji 2asione, to jest o propasti, o kona&nom de+etizmu 2asioneO -oO -ema jedan, ,emac gospodo# ,emac /ajer: /re3e germano1de+etista uvukle su u svoje mre3e i samu 2aseljenu. J. Tomi'.

!. &. 8ilipo%i.

8o(o i 8o(i.
Gute Turci slatku kavu sr&u I po koji dim inu tutuna $amar13ivci zgaraju u gr&u Fgar1pa&ad zloslutno za+r&u @ Bo3e mili odkud raji bunaO 9aji buna: I prastari =o&a, 0to je vido sinor svih zemalja Hladi bradu, lupka dr3ak go&a, F&i mutne ko zvekir od malja @ @ -o to jai gojena putaljaO (rah se di3e @ &ini drumu zulum 2u&ki sti3e Ture me5u Turke * njim alaji, juna&ke pe&urke, *vaki nosi &ekrk, binji, tulum ,e da =o&i' da se igra 3murke. .,e, dahije, tako vam korana Hreile su nae turske pae. @ Ctede =o&a sve, od bir1zemana, %li ne da Ture od megdana.. ,a ,eboji razbie se &ae ,ebom sveci vojevati stae. @ $. J. =ilipovi'.

P4

,%(F/>,%. "rednik je jedva dobio ovu pesmu iz nove zbirke g. $. J. =. H. $. J. =. nosi se milju da opeva sve narodne pesme, a kad ovaj posao zavri, da opeva i pesme ,jegoa, Branka, Jaki'a i drugih naih pisaca. ?elimo naem poznatom pesniku dug vek, kako bi ovaj posao priveo kraju, te da bar imamo u jednom jedinstvenom stilu i kroju sva naa literarna i narodna blaga. Co'e li pesnik sti'i da opeva i Beogradsku Croniku naih dananjih listovaO -roz jedno eset godinaO

Na ionalni repertoar.
/o(etak bune na daEije. -ao to je poznato, nai kompozitori ubie se dokazuju'i# da bi oni proizveli genijalne proizvode, i samo su @ vele @ krivi pesnici to im ne daju libreto, nacionalni libreto. (rema mnogobrojnim &lancima naih muzi&ara libreto treba da je iz narodnog 3ivota ;po mogu'stvu istorijski< ali mora da bude ipak u tradicionalnoj vezi sa zapadnja&kim libretima. (o&etak operskog stila dat je ve' odavno, i g. Hrol neumorno izdaje male knji3ice @ prevode od naih najboljih operskih prevodilaca# gg. /ilojevi'a, ?ivojinovi'a i drugih. ,ajzad je i to u&injeno. Istorija 'e @ kako je originalno rekao re&iti g. /iloevi' @ zlatnim slovima zapisati taj datum. H. ?ivojinovi', g. /ilojevi' i g. $ragutin Ili' izali su na susret prevelikoj i 3arkoj 3elji naih kompozitora. 8ibreto je napisan. Tema istorijska# po&etak bune na dahije. /i donosimo, blagodare'i kurtoaziji pisaca, prvi &in ovog epohalnog remek1dela. " prvom &inu dahije se uzmutile, pitaju se ta da &ine, jer su ih nebeska znamenja poplaila. /lada )ulejka preobu&ena u jani&ara voli *rbina /ilenka ;ili /ilinka< i, na strani, peva, u optoj zabuni, svoje dirljive izjave odsutnome 5aurinu. 8ibreto je dobilo prvu nagradu na konkursu, a pisci su o dr3avnom troku poslati u 2eneciju.

/o(etak bune na daEije.

0ibreto za na ionalnu operu. NapisaliH :i%ojino%i2 "iloje%i i Ili2 prema 8ilipu Vi,njiu.
/3VI <IN. =ganlija ;bas<.

PP

%h Turci sad %h kakav jad: ;bis< 0u<uk =lija ;bas<. ,ebeski sjaj -azuje vaj %h pada no' (rolazi naa mo': ;bis< !tara Fo<a ;od stotinu leta< ;najtanji altino<. %h Turci sad %h kakav jad $oo je kraj %h kakav vaj: (ropade car Ja patim star: %h Turci sad Ja patim mlad: ;bis< 9ulejka ;na strani< ;alt<. )nak neba tog (oslo je Bog. ;bis< (oslo je Bog )nak neba tog: Mula /usu. ;bas, sve su dahije basovi<. %h Turci sad Ja patim mlad: ;bis< 9ulejka ;na strani< %h kako pati srdace moje %h kako misli na srce tvoje, 0ta radi sada

PR

Ja patim mlada. ;bis< %h moj /ilinko $i&ni srpski sinko: %h moj /ilenko /og srca senko: %h sada, ah sada Ja patim mlada: ;bis< &or %uraka ;sve tanki glasovi i silno piskavi<. %h bra'o sad *vak pati mlad. ;bis< 9ulejka ;na strani<. ,eka te &uva Bog *unace 3i'a mog: ,eka te &uva, &uva Bog: !tara Fo<a. Jad ste3e grud *vuda je stud. %h sad, ah sad Ja patim, patim mlad. ;bis< &or. 9eci nam sad 0ta ja da &inim mlad: ;bis< "bla3i srca jad: !tara Fo<a. "prave bolje dajte maj Ina&e bi'e svima vaj: Majka =rapka ;svom detetu< ;visoki sopran<.

P9

%h moja nado Ti pati mlado: ;bis< (ete =rap<e ;alt. Bobi'eva<. ,jeno sam vozljubljeno &ado %h ja patim, patim mlado: ;bis< Fo<i2 Mehmed =ga ;bas1bariton. Colodkov iz =austa<. ,e bra'o ne To nije ta&no sve: ,e bra'o sad /a da on pati mlad ,e sluajte mu glas To nije dobro za nas ,e sluajte mu slog $a ne da, ne da Bog: ,e bra'o, hoj: Bolje u krvav boj: ;,a strani<. %h )ulejka bajna: %h kako je sjajna: &or %uraka. F bra'o, bra'o hoj Cajd u krvav sada boj. F bra'o, bra'o hoj (o5imo brzo mi u boj. ;Fdlaze<. 9ulejka ;na strani<. %h jad, ah teki jad Fn pati, pati mlad. ;bis< &or dervia. *ad pijmo, pijmo mi 0erbet u &ai bajno vri

*ad pijmo, pijmo, pijmo mi, /ladost u erbetu zri. 0erbe je turskom srcu nad *ad pijmo, pijmo ko je mlad: ;bis< ;)avesa<.K @ ,ije nam bilo mogu'e dobaviti i ostala &etiri &ina. Toliko samo znamo da u petom &inu gore turski hanovi. Cand3ija @ Bincarin peva jednu divnu pesmu, punu orijentalske histerije i misterije. ,jen po&etak glasi# %h grozni sti3e dan Hori mi han, Tuga i jad Ja patim, patim mlad ;bis< %h strana, strana *trana je njena mo' *traan je Bog "bio srca mog. %h sad, ah sad Ja patim, patim mlad: ;bis<

!okumenti.
;Izdava& sprema veliku .(lavu -njigu. o s%ima savremenim, a osobito umetni&kim i jugoslovenskim problemima. Fva pregrt dokumenata uzeta je odatle<

"iloje "iloje%i.

=metni(kom odelenju.
*a vie strana &uo sam gde se govori da mi treba podi'i spomenik jo za 3ivota. Ja delim to miljenje. =rancuskom naredniku ,apoleonu, ruskom matrozu (etru 2elikom i nesvrenom studentu 8enjinu, a tako5e i palana&kom pesniku Heteu podignuti su spomenici jo za 3ivota. " toliko vie ima smisla podi'i spomenik jednom /iloju /ilojevi'u. R!

Jugoslavija bi se obesmrtila potenim prelivom najotmenije tananosti potenog umetni&kog morala i &asnog nadahnu'a od rase i temperamenta kad bi to u&inila. /olim da se naredi svima listovima da o meni lepo piu. /iloje /ilojevi'. (*. *pomenik onih mu&enika koji su pevali i svirali moje stvari @ zasebno. " ostalom nato virtuozima spomenik @ bolje da mesto svakog od njih bude po jedan moj spomenik, te da tako Beograd bude usre'en sa ! mojih spomenika:

B.

"olba Narodnoj skup,tini.

Auvi da se smera razruiti sadanji hotel ./oskva. radi podizanja jednog skvera sa spomenikom g. /iloja /ilojevi'a povla'enoga narodnoga guslara na klaviru, &ast mi je umoliti ,. *. da ovo ne &ini. Hde bi sedeo %vg. "jevi'1Tin po vas celi dan i razmiljao o socialnoj strukturi *enegala, da nema ./oskve.O Hde bi se *taa -rakov u&io 3ivotuO Hde bi Boko Tokin postizavao smisao modernog dinamizmaO Hde bi *tanislav 2inaver crpao podatke za prvu savremenu autobiogra+iju *vemiraO Hde bi se radovao *ibe /ili&i'O ./oskva. je gnezdo i leglo nae literature. * toga mislim da je ne treba ruiti &ak ni za spomenik jednoga /iloja /ilojevi'a. "&tivI!J D., )akupac ./oskve..
I!J

(ri samome tampanju ove knjige saznali smo da g. D. nije vie zakupac ./oskve. i da je na njegovo mesto doao @ Cugo *tines.

/a,ko Vu(eti.

"oja obznana.
" svome epohalnome delu# .8a picola lia. ja sam naglasio da je +uturizam opasan po dr3avu jer ga vodi pustolov /arino /arineli o kome svi znaju iz svezaka po gro. /e5utim nove moje in+ormacije opasnije su. " svome &lanku o .9ozbi+ima i Herogli+ima. nisam stigao da se iska3em to ovim &inim#

R2

=uturizam je osnovao turski od3a /arineti. Fn je to ime uzeo od# minareti. Fn ho'e +uturizmom da potur&i Jevropu. *em ovoga Tur&ina .nova umetnost. ima za vo5e i dva %rnauta# .van1Hoga. i .Hogena., iz arnautskog plemena Hoga. -ao to se vidi nova umetnost 3eli da nas potur&i i poarnauti, to mi ne smemo dopustiti. Fnda bolje da se ostane pri onoj umetnosti koju propovedam ja, ;u &lanku .9ozbi+i i Herogli+i.<. Ta umetnost propoveda akademizam. I zbilja ko je pobedio u ovom ratuO -o nas je spasaoO 2ojska. % ko je vodio vojskuO F+iciri. % ko je spremio o+icireO 2ojna< %kademija. $akle treba biti pristalica akademizma. To je i evropski i patriotski i srpski i beogradski i /iloa 2elikoga "lice. (ako 2u&eti'.

'elegrami -)%ale-.@1A
(ariz, 6!. novembra.

Hlasovi proneti u pariskoj javnosti da su 3ene koje je 8andri spalio, bile srpske spisateljke, izmiljene su. )naju'i r5avo miljenje koje postoji o srpskim spisateljkama, 8andrijevi prijatelji namerno su pustili taj glas, u cilju da ga porotnici puste kao nevina, jer su mu, tobo3e, te spisateljice &itale svoje spise, pa nije mogao izdr3ati i paljevinu je vrio u stanju nu3ne odbrane. $r3avni tu3ilac dokazao je da su ubijene bile pismene i time je pretpostavka o srpskim spisateljicama de+initivno skrahirala. 8andri je osu5en na smrt. %li, poto je hipoteza o srpskim spisateljkama zanimljiva za istoriju, to 'e Jugoslovenska 2lada osnovati u (arizu naro&iti institut .Institut dM=tudes Hraves .. Taj institut otvara se za koji dan. $irektor 'e mu biti g. %leksandar %rnautovi', a do3ivotni senatori# gg. /iodrag Ibrovak, -osta (etrovi' i drugi. (lata u dolarima. )adatak Biroa bi'e da prikuplja sve to je rekao 8andri o knji3evnosti. ;%vala<.
I!J

.%vala. se zove poluzvani&na naa telegra+ska agencija. Ime je dobila, tvrdi jedan na blagajnik, .parce TuMelle avala beacouop.. Ina&e po nekim versijama ona se zove .,avala.. Fstavljamo budu'em istoriku da utvrdi koje je ime zaslu3enije.

R6

/omenik za 1922. godinu.

I/ilan 7. /ili'evi' prestao je, ako se ne varamo, sa !9 1om godinom, sa dodatkom pomeniku od !RRR. godine. Fd tog doba znameniti savremenici nemaju gde da ostave spomen svojih dela. ;Izuzev g. *inie Timotijevi'a koji ostavlja svoj spomen u sa+e1u (rake banke<. " pomeniku /ili'evi'a bilo je sjajnih podviga. Tako se za jednog dr3avnika ka3e da je imao .rukopis lep, &itak i za pri&u marljiv., to mu se upisuje u naro&itu zaslugu. )a drugoga se veli da je bio &lan (oljoprivrednog drutva i stradalnik itd. 2eli&inu pojedinih ljudi treba meriti i onim merilom koje je va3ilo u njihovo doba, merilom koje je katkad jedino merodavno. Izdava& se (antologije nije na 3alost mogao dr3ati tog jedinstvenog merila jer se za mnoge drevne savremenike nae, naro&ito za one iz -nj. Hlasnika ne zna kad su se rodili, @ svakako po idejama su iz po&etka D2II vekaJ.

Milan Aur<in. (isao je u .-nji3evnom Hlasniku. da treba obljubiti listom sve devojke na -osovu. -a3u da su stihovi -osovke $evojke zbog toga dobili sasvim novi ni malo ezoteri&ni smisao# .%o jadna, hude ti sam sre'e: $a se jadna za zelen bor hvatim, I on bi se zelen @ osuio..

Ivo =ndri2. 2ratio se sa svoga velikoga puta %lije 7erzeleza ;deset milja< i 3ivi mirno i povu&eno u .,emirima..

Milo $rnjanski. (oto je propovedao stalno da treba skinuti masku i biti muko, pravo muko, a ne iz nekih pri&a o mukom, to se sa *umatre vratio na Itaku, i postao drvo. )a to ga hvale i neki drveni +ilozo+i iz konservativnog tabora# poto su se oni uabonosili to im je svako drvo simbol njihove kulture.

Massu a. $ama u godinama, a jo pie pesme za albume. -od nje poru&uje pesme sitna bur3oazija malih &inovnika i poslu3itelja za ro5en1dane i ven&anja. Ima veliko iskustvo u tim poslovima. *prema se da re3ira u ,ar. (ozoritu budisti&ku ,irvanu.

Vinaver. Fbogatio se na listu .(rogres. i .9epublika.. *ad 3ivi od rente i kupuje veliki plac u zemlji ,edo5iji za zidanje varoi dobrih volebnika# "topija. Fn je dvostruki neimar# jedno kao arhitekta ,ove 2aroi a drugo po svom imovnom stanju.

RL

!ima 4andurovi2. ,a mesto nemarnog kralja pesnika Jovana $u&i'a doao je on privremeno kao regent na presto poezije. %li se ubrzo pokazao kao jo &udnovatiji od smenjenog vladara. ,a ime on je hteo da obavlja svoj stari zanat i na prestolu, a bio je &lan pogrebnog zavoda .(alestina. kome je posvetio svoje pesimisti&ke stihove ;za reklamu zavoda< .(osmrtne (o&asti.. I ta &udna strast htela je da novi 9egent pokopava i sahranjuje sve svoje nesretne podanike. Tako je pokuao da sahrani -rle3u, &uvenog atletu i borca, tvrde'i za njega da je veliki meter sviju hulja. -rle3a nije nikako mogao da umre u grobu, kao onaj %polinerov &arobnik i mra&na uma jugoslovenske poezije je odjekivala od njegovih rapsodija i sim+onija. (a je 9egent *imeon hteo sahraniti Brnjanskog, tvrde'i da niko nije video *umatre ni Itake, i ako se ova dva ostrva nalaze u svakoj geogra+iji. Brnjanski je nasilno ;u ./isli.< sahranjen i zbog toga je sva *umatra zacvetala crnim cvetovima, u znak protesta. (a je *imeon hteo sahraniti 2inavera, tvrde'i da je ovaj merkantilan i da je njegovo, 2inaverovo, pogrebno preduze'e vindl. /e5utim 2inaver nije bio merkantilan jer je knji3evne mrtvace sahranjivao besplatno. Tako otpo&e borba izme5u .Besplatnog (reduze'a. i .(alestine.. (osle svega ovoga *imeon opet nasilno naredi da se sahrani 9astko (etrovi' pod izgovorom da je slovenski Bog (erun @ misti+ikacija i da postoji samo >dmon 9ostan od svih bogova. I to nije bilo dosta svirepom 9egentu *imeonu, koji je hteo da okuje ne samo sve slogove nego i sve ljude. Fn naumi sahraniti integralno Belu /odernu "metnost, tvrde'i da se smeju opevati samo %ristotelove logi&ne kategorije I!J i 8ogika *tjuarta /ilja, a da je izlino pevati nemir i gr& vekova i da je sve misti+ikacija to nije masti+ikacija. ,ajzad svi ovi nasilno pogrebeni jednog dana ustae iz groba i *imeon I povika da pobegne kao 9i&ard 0# .-onja, kraljevstvo za konja:. Fvo su neki shvatili kao pohvalu nekom politi&kom licu, jednome ministru, i taj ministar tedro nagradi 9i&arda III. *ada se *imeon I (esimisimus povukao, abdikovao na presto i 3ivi u "metni&kom Fdeljenju, pored /etrovi'evog .*e'anja..
I!J

H1ca -senija %tanasijevi' dodala je i# 8ogi&ne kategorije B. (etronijevi'a.

,a mesto 9egenta *imeona I doao je !vetislav II I!J !te.anovi2. %li poto su se umetnici uplaili da kraljevi ne postanu tirani to su u&inili reviziju "stava. ,ovim "stavom, (oezija vie nije kraljevina no jedna vrsta bogumilske 9epublike. (esnici propovedaju pravu veru &ove&anstva, veru due, lepote i mistike, i s toga su oni duhoborci i bogumili. ,a &elu je, kao kod ranijih bogumila, 2eliki $eda. *vetislav II izabran je za 2elikoga $edu. $ruga dva velikodostojnika bogumilske sekte# ,ost i !tara jo nisu izabrani. *tarac ne'e da bude niko, a to se ti&e gosta, u ovoj tek po&inju'oj i tako jo nesmeloj kulturi Jugoslavije, svi se umetnici ose'aju jo samo kao gosti, i to gosti kojima se doma'in malo ili nimalo ne raduje, pa ih do&ekuje motkom novinarske klevete.
I!J

(rvi je bio *vetislav 2ulovi'.

RN

%odor Manojlovi2. Jedno vreme bio predsednik (arlamenta kao mesta gde se &ini najve'i govor. "mirivao je, zvonio je. Ftud mu desna ruka logirana. " ostalom to dolazi i od mnogog pisanja ;izdao 6 knjiga:< Iz (arlamenta zadr3ao osobinu neparlamentarnosti. ,a svojim mnogobrojnim putovanjima g. /anojlovi' je mnogo video i svoje utiske izneo u velikom broju knjiga, objavljenih i neobjavljenih. -ao poznati na arheolog on je stupio i u Beogradsku operu, za sekretara. %li poto se u njoj daju stvari dodue stare, no prepotopske ;dok je g. /anojlovi' arheolog manje drevnih epoha< to je on ubrzo morao napustiti Fperu, koja jo uvek briljira Trubadurom a sprema se u svojoj svireposti dati i .2ilarove a3daje. ;8es dragons de 2illars<.

:rana 4etronijevi2. -ao +ilozo+ naj&istijeg, najintegralnijeg i najnepomirljivijeg idealizma 3iveo je u beogradskoj knji3evnoj sredini ne prime'uju'i je. ,o u danima izgnanstva okolnosti su ga primorale da se pribli3i grupi oko -nj. Hlasnika i od tada po&inje njegov rad na okamenotinama. To ne treba nikoga da za&udi. H. (etronijevi' je imao modele nenadmane, kakvih vie nema u >vropi.

Vladimir /ankovi25Velmar. F njemu je napisao 8ekont de 8il .8e coeur de CSalmar.. ;(ogrekom prepisa&a ispalo je CSalmar mesto 2elmar<. -ao to je poznato 8ekont de 8il u toj svojoj &uvenoj poemi slavi 2elmara da je u svemu .tvrda srca. i da ne ose'a &ak ni kad mu gavran kida i cepa 3ivo meso kand3ama. $a bi dokazao ta&nost tvr5enja de 8ilovog, g. 2elmar je napisao svoju dramu .,ovi., iz koje je svaka osetljivost uopte izba&ena. " svojoj drami, koja je un piece a these g. 2elmar je dokazao jednu stvar u koju se do sada sumnjalo, naime da ljudi, bilo novi bilo staroga kova bilo &ak i da su nedavno doli iz 9usije, zemlje misterije, ose'aju u prisustvu lepih i mladih 3ena neko privla&enje. Fvo privla&enje g. 2elmar naziva .seksualnim. i tuma&i ga naro&itom prirodom &oveka i 3ene.

Vojislav Ili2 + Mla)i. (oto je kod publike uspeo u glavnom usled svoga upadljivog imena sa nadimkom /la5i, a poto se, kao i sve na ovome svetu, to ime ve' pomalo iznosilo, to je g. /la5i, u trci za slavom, reio da se zove od sada 1ura /aki2 + Mla)i. %li @ promena imena povla&i i promenu na&ina. $o sada je g. Ili' imitovao petostepene +rancuske .ura. @ patriote, u svojstvu 2ojislava Ili'a @ /la5eg. " novome svojstvu 7ure Jaki'a @ /la5eg pesnik se reio da imituje nema&ke pesnike, naravno opet petostepene. " slu&aju da i u ovome ne uspe g. Ili' 'e se nazvati (etar (etrovi' @ ,jego @ /la5i. %li to je ve' poslednji adut, koji, nadajmo se, ne'e morati potrzati.

Milan ,rol. @ (oto se uopte ne &uje @ on koji se pre rata toliko &uo u pitanjima slobodoumlja @ to postoji verzija da je i&ezao u >vropskome ratu.

R4

/e5utim njegovi prijatelji tvrde da nije izgubljen, da je u 3ivotu, i da se nalazi u ,arodnom (ozoritu. Fvi glasovi se ne daju potvrditi, jer ma da je u ,arodnom (ozoritu neverovatan haos, tako da se u njemu mo3e izgubiti ceo &ovek pa da se i ne primeti ;o izgubljenim reputacijama i da ne govorimo:< @ ipak bivi potovaoci g. Hrola ;me5u koje spada i pisac (antologije< misle da bi se bar po ne&emu dalo poznati da je nekim slu&ajem g. Hrol zbilja u ,arodnom (ozoritu. % ovo se ne vidi i ne poznaje apsolutno ni po &emu.

=vgustin 'jevi2. "sled svoje +inansijske genialnosti postao guverner ,arodne banke. (oto voli da vidi svoje ime potpisano, ;a sve nov&anice u zemlji nose njegov potpis< to je postigao bla3enstvo kao retko koji pesnik.

Isajlovi2. (oslat od ,ema&ke kao prvi avans ratne otete. Fvo je najbolji odgovor pesimistima koji su tvrdili da ne'emo dobiti otetu. -ao to se vidi, ,ema&ka pla'a, i to jo u staroj, predratnoj moneti.

(esa (ugali2. -'i Ide 9ubintajn i Habrijela $anuncijo. Fpkladila se da 'e nau&iti srpski jezik, izu&ila ga kod *ilvena i u .-a+e *u+le. i dola u Beograd u pozorite. %kcenat se kod nje gotovo i ne zapa3a.

:ogdan 4opovi2. Idu'i &esto na predstave detektivskih +ilmova, u njemu se probudila detektivska 3ica i on je uobrazio da je 0erlok Colms. -ao takav on stade da otkriva nemogu'e stvari# na primer da je /oderna "metnost @ ma5arska: ,e zna se otkud je novi 0erlok Colms doao na tu bizarnu ideju, ali ja on prvi u nju poverovao i sad se, jadnik, trudi da doka3e da je *avremena -nji3evnost @ ma5arskog porekla. " poslednje vreme poto je sve zaboravio otpo&eo je da u&i iz po&etka gr&ku azbuku, ali je zastao kod prvog slova ;.al+a.<# zagrcnuo se i obeznanio. (olo3aj mu je beznade3an.

Marko $ar. $obio ,obelovu nagradu za rad na miru. To je sve zapanjilo. Aime je g. /arko Bar, knji3evnik i vatrogasac, zaslu3io nagradu koju dobijaju miroljupci, 2ilsoni, 8eon Bur3oi i 9omen 9olaniO Fdgovoreno je od vedske akademije# miroljubivo'u svoje proze. ,jegov je na&in pisanja tako krotak, tako lien ose'anja, temperamenta, duha i poleta @ da je to prosto ideal miroljubivosti. 8iga ,acija reila je da se zava5enim narodima &ita nezlobiva proza g. /arka Bara, kako bi ih to ukrotilo i bacilo u naru&ja /or+ejeva. H. Bar je vo5a knji3evne reakcije ve' zbog svog imena. " poslednje vreme posao mu ide teko, jer je mlada generacija po narodnoj pesmi# .doterala cara do duvara..

0rlea. (oznati hrvatski $omobran *vemira. ;" hrvatskoj su .$omobrani *vemira., a u *rbiji .Hromobrani *vemira.<. *tru&njak za vojna pitanja iz vremena rata. %ko uskoro ne plane novi svetski rat -rle3a ne'e imati vie o &emu da pie. * toga radi na komunizmu, koji bi doveo do svetskog rata i time mu dao novi material. RP

/ovan (u<i2. "sled oskudice u zlatu otpo&eo da pie carske sonete, za koje je rekao pro+esor %riljske gimnazije, Branko 8azarevi', da .svaki vredi tri tovara suva zlata.. %ko ovako nastavi, Jugoslavija 'e uskoro biti preplavljena suvim zlatom njegovih stihova i tako 'e dinar sko&iti i biti kao dolar.

!ibe Mili<i2. "pravnik "metni&ke kole. ,ekada se ta kola zvala "metni&ko1zanatlijska, pa je buknula velika sva5a oko njenih atributa. ,ajzad se raspala u dvoje# u 'metni<ku, &iji su &lanovi *ibe /ili&i', Toma 9osandi' i Bijeli' i u 9anatlijsku kojoj stoji na &elu g. (ako 2u&eti'.

(ragia Vasi2. (oto je, kao i 2inaver, spe&alio mnoge pare na republikanskim edicijama zakupio je svu &istu hartiju, knjigu bez jazije, celoga sveta, iz bojazni da ne'e dostati za njegove novele. ,e zna se ko mu je odgovorio re&ima onog kr&mara iz ?enidbe $uanove# .Bi'e tebi knjige izobila /akar Baru ne'e ni dostati. ;jer se g. /arko Bar u poslednje vreme toliko raspisao da za dan troi sve to +abrike za dan izrade hartije<. " a+eri .bele ruke. ka3u da je bio sretne ruke. Bio je dva meseca u *ibiru i od tada po&eo hladno @ sibirski da pie. Fd svoga puta po *ibiru zadr3ao je neke &udne odlike# voli ./rtvi $om. ;kako je $ostojevski nazvao *ibir< i &esto navra'a u njega, ;u ulici zvanoj *kopljanska<.

Isidora !ekuli2. Izdava& je hteo da dobije biogra+ske podatke od nae velike spisateljke li&no. Fn je deset puta dolazio u njen dvorac .Iz (rolostiMM. %li su mu uvek livreisani lakeji saoptavali jedno te jedno# .Hospo5a je na putu, pola3e doktorat za inat -seniji I1 oj.. Hospo5a *ekuli' ne mo3e ni 3ivot da zamisli druk&ije no# sub specie itineris . ,e zna se gde je sada. 2ele da je u %ustraliji na kongresu mlado13enskoga pokreta. ;/lado1 3enski pokret postoji kao i mlado1turski, mlado1egipatski itd. i ne treba ga brkati sa mlado13enskim, koji tako5e ima mnogo pristalica kod 3ena @ anti+eminiskinja, a jo vie kod +eminiskinja<.

!tanislav 0rakov. " poslednje vreme stao da izvla&i mrtve iz groba. (o&eo sa sobom, pa onda dalje. 2askrsao je tako veliki broj mrtvaca da je postao opasnost za prenaseljeni Beograd. Iz bojazni od njegovih vaskrsnih trikova beogradska groblja &uva vojska. Fko -nji3evnog Hlasnika utaborena su dva pea&ka i jedan konji&ki puk.

RR

/askiran kao .Brveni (ijero. *tanislav -rakov po&eo je da vodi Beogradsku kroniku 2remena i postao je .-ronometar 2remena..

Vasa !taji2. $a nije njega, moral bi u Jugoslaviji pao veoma nisko. -ao direktni potomak onog +rancuskog dr3avnog tu3ioca koji je poveo parnicu protivu =lobera ;zbog nemoralne knjige Hospo5a Bovari< i Bodlera ;zbog bljuvotina zvanih# =leurs du /al< 2asa *taji' je otpo&eo parnicu sa nemoralnom knji3evno'u, u kojoj se govori o ljubavi i sli&nim gadnim &ulnim stvarima, na koje svaki poten &ovek mora da se zgadi. F g. 2asi *taji'u postoji velika literatura ma da on sam u literaturu nije uao nalaze'i se jo uvek, kao mu&enik za narodnu stvar, po tamnicama.

9denko Vergli2. *in Girilice i ,epoznatoga Fca. -ao to svi znaju balkanska lepotica 'irilica 3ivela je dugo vreme sa ruskim carevima u konkubinatu, i bila je kao carska metresa veoma potovana. *mr'u poslednjeg 9omanova za 'irilicu su doli crni dani. Fna sad tra3i ljubavnike i menja ih kao rukavice, ali niko ne'e da je izdr3ava. Girilica osobito mrzi svoju suparnicu latinicu koja je u poslednje vreme napravila veliku karijeru i tvrde da je &ak opsenila i nepristupa&nog lorda Gur&ina. -ao sin sirote 'irilice )denko 2ergli' je loe sre'e. $obio je kao svu o&evinu @ jedan vergl ;mo3da mu je otac kakav bivi austriski princO<. Taj vergl hrani )denka 2ergli'a. ,a njemu on izvodi svoje omiljene popurije# /iserere ;iz Trubadura<, i jo neke druge, mahom ve' zaboravljene komade iz po&etka DID veka.

/osip 0osor. (oto mu neki nai .vi5eni. kriti&ari ;belci i crnciK<, od ja&ih, stalno tvr5ahu da .nije sebe naao., to je poao bio po svetu sa gvozdenim tapom i u gvozdenim opancima, na nepobedivoj la5i, da se tra3i. 0to je naj&udnije sebe je ipak &esto nalazio i gubio, ali one kriti&are @ nigde. (oto je naao sebe pod stolom jedne ka+ane Josip -osor se vratio u otad3binu da se u ota&astvenoj literaturi, ovako na5en, smesti. %li nije bilo mesta. *va ota&astvena literatura bila je smetena u jednu malu drvenu ku'icu @ klub na Balkanskoj ulici, izme5u $u&i'a i *kerli'a. To je tako malo mesta da je dodue mogao tu da stane i Bogdan (opovi', i /arko Bar, i /iodrag Ibrovac ali to samo zbog njihovog malenog rasta. ,o za novodoave nema vie mesta. Tako da ovi zidaju sada prostraniju ku'u gde 'e biti mesta i za njih i za nove generacije pa i za neke pridolice iz prolosti, koje su stanovnici ku'e na Balkanskoj ulici bili isterali. -omisija za rekviziciju stanova uopte izgleda da je vrila r5avo svoj posao. Tako je palatu .*lava. izdala do3ivotno pod zakup &lanovima balkanskog kluba# gg. Bogdanu (opovi'u, 8jubomiru ,edi'u, Jovanu *kerli'u, 8ukijanu /uickom i jednoj mumiji iz vremena %menhotepa 2II. 2ila .Talenat. ustupljena je u bescenje, za dve pesme i jednu pri&u 2eljku (etrovi'u, i ako svi tvrde da je to po protekciji jer g. (etrovi' ima ve' jedan stan na *mederevskom 5ermu, i u3iva u muzici 5erma koji kripi kroz njegovu poeziju. Hovori se da 'e nova komisija za stanove, kojoj su na &elu g. *vetislav *te+anovi' ;2eliki $eda umetni&kih bogomila<, g. /anojlovi' ;krvo3edni unuk gospodina od (ariza< g. "jevi' ;5akon hrama /oskve<, izvriti novu i pravi&niju podelu stanova.

R9

K Iz .Belih (lamenova. i .Brnih Hlasova..

>anko Mladenovi2. Fvo mu je jugoslovenski psevdonim. -ao i mnogi predstavnici londonskog Cigh 8i+e1a, zavoleo je za vreme rata Jugoslovene i na&inio se ve'i Jugosloven i od g. Tresi'a1(avi&i'a. Ina&e se on zove 9alph /laaden, i on je jedanaesti po redu gro+ od >seksa. -ao i Fskar 2ajld on je .kralj 3ivota. i toliko je otmen da je i sam sebe prevaziao. Taj va3ni doga5aj objavio je u .Tajmsu. ;pismo uredniku Tajmsa< re&ima# .Otmenost me je moja danas prevazila.. ,e zna se na koji se na&in taj neverovatni doga5aj dogodio. )bog te svoje otmenosti kad stigne u neku varo on ide samo u stanove koji su objavljeni kao .stan za otmenog samca.. -ao aristokrata ne voli ni preterivanja, ni hiperbole te pie samo u elipsama. -ao prijatelj $3emza Bal+ura, vikonta od =alodona i drugih bacio se na +ilozo+iju. " ostalom jo iz 0ekspirovih vremena Misao je bila jako na ceni u njegovoj porodici. ,o poto je duboko religiozan i stalno &ita ColS Bible ;kao i svi njegovi< to re& .Misao. uvek pie jevrejskim slovima.

M. !vetoski. Alan kluba .8es amis de =rance.. Ilustruje se u Ilustrovanom listu. ,jegova ljubav za rodno mesto ula je u pri&u. Tako je nagovorio 2ajngartnera da daje svoje svetske sim+onijske koncerte u 0apcu, kod ./iramare.. Ina&e je *vetovski veliki zavodnik lepota pola zbog koga bi otiao i na severni. ,jegova strast prema pozoritu mal te mu nije dola glave# on se zaglavio u ditirambima (ozorine "prave. ,e pui, ali nosi smoking.

"aturska pitanja.
;Fva su maturska pitanja izva5ena iz 2elikog )bornika, koji su sastavili g. 2ojislav /. Jovanovi' i g. /. Ivkovi' ;sa +otogra+ijama<. Fdgovori se ne nalaze u )borniku, a mi ih donosimo prema g. /imi $edincu, koji je nedavno maturirao s odlikom. (ri svem tom za ta&nost mnogih odgovora ne jam&imo, ma da smo se koristili i velikolepnim savetima gg.# /arka 9isti'a, $ude Timotijevi'a, Brane Gosi'a i Bo3e -ova&evi'a, tako5e odli&nih eks1maturanata<. 16 ?a,to se "ilo, >rnjanski zo%e jo, i ,%er er 5krijum(ar6L Fdg.# Jer je provercovao trenje iz kineske lirike u Banat. 26 ?a,to je srpska ena po 7inoi iznad germanske eneL Fdg.# $ok je vrla ,emica 0arlota Birh1(+aj+er pisala .)vonara Bogorodi&ine Brkve. dotle je naa Birh1(+aj+erova, H15a Isidora *ekuli' pisala .1akona :ogorodi<ine $rkve.. *rpkinja je obratila pa3nju na jedan stepen vie u crkvenoj hierarhiji.

+6 ?a,to se dela g$*e Sekuli tako mnogo (itajuL Fdg.# Jer su 5akonije. M6 Kako se zo%e 1asnoslo%ni &ugoslo%enL Fdg.# Bo3a -ova&evi'. N6 Ko ima zaslugu za otkrie )merikeL Fdg.# -raljica panska Izabela i *. D. *. dispozicioni +ond. (rva je poslala -olumba, drugi /arka -avaju. O6 Koji se pisa nije uop,te rodioL Fdg.# Boko Tokin. P6 Iz (ega se sastoji Sa%a umano%iL Fdg.# .Iz kugle, &unja i valjka. ;de+inicija Branka (opovi'a, u .Hlasniku.<. Q6 ?a,to se Knjie%ni Glasnik zo%e knjie%niL Fdg.# Jer izlazi u obliku knjige. 96 Kad se rodio &o%an !u(iL Fdg.# Fko !R2P. godine. 1R6 Na kak%im je zakonima zasno%ana poezija Siba "ili(iaL Fdg.# ,a ve&nim. 116 Koji je naj%ei uas 9%ropskog 3ataL Fdg.# (roza g. -rle3e. 126<ime se odlikuje jedno pokoljenjeL Fdg.# -arakterom i mentalitetom. 1+6 Kako misli g. Krkle o 3ajner "arija 3ilkeuL Fdg.# 2rlo laskavo. 1M6 Koja je najsumornija knjiga na,e literatureL

9!

Fdg.# -njiga 9adosti. 1N6 Koga nije poE%alio g. '. "anojlo%i u s%ojoj %elikoj o eni V jugoslo%enske izlobeL Fdg.# (aka 2u&eti'a, jer on nije izlagao. 1O6 ta je pre%azi,lo 3anka "ladeno%iaL Fdg.# Ftmenost njegova. 1P6 Koje su gla%ne osobine dela g. Veljka /etro%iaL Fdg.# Briljantan stil, duboka psihologija i visoka kulturnost. 1Q6 ta radi g. :i%ojino%i u Nar. /ozori,tuL Fdg.# ,a ovom pitanju pao je *ima (andurovi', 196 Koliko je do sad iza,lo broje%a /ute%aL Fdg.# $va. 2R6 Gde je umro Veliki SlonL Fdg.# " *arajevskoj ulici br. !6. 216 ta je najje%tinije postati u &ugosla%ijiL Fdg.# Intelektualac. -upi se karta do )agreba i posedi se dva tri sata u varoi. 226 Kak%a je sli(nost izme*u 'roje i teze g. Ibro%akaL Fdg.# Fbe su pale posle devetogodinje odbrane. 2+6 Kako se zo%e nenapisana knjiga 'odora "anojlo%iaL Fdg.# Fsnove i razvoj /oderne (oezije. 2M6 Kako se zo%e muza 'ina =je%iaL Fdg.# /ali 8arus. 2N6 Ko je -Iz /ro,lostiLFdg.# H15a Isidora *ekuli'.

92

2O6 Koja kandila pali g. Slobodan &o%ano%iL Fdg.# "tuljena. 2P6 Ko nije napisao s%oj ro*eni i publiko%ani !ne%nikL Fdg.# Aarnojevi'. 2Q6 <iji je sin 1o,ko 'okinL Fdg.# 2anbra&ni sin Aarli Aaplina i (erl Cvajt, na5en uvijen u +ilmsko platno pred kulisom crnogorske crkve u 8os 8nhelos. 296 Kad e izai marto%ski broj -KritikeLFdg.# " decembru idu'e godine. +R6 Na kom su jeziku pisani pre%odi izdanja -NapredakLFdg.# ,a rogobatnom. +16 Koliko je kua podigla S%eslo%enska Knjiara od zarade od -)lbatrosaLFdg.# Jednu @ 2e&nu ku'u. +26 Kak%a je sli(nost izme*u ara 0azara i Ge e KonaL Fdg.# I jednog i drugog izdao je 2uk# cara 8azara 2uk Brankovi' a -ona 2uk /anduin. ++6 Koja je poslo%i a karakteristi(na za umetni(ko #deljenjeH Fdg.# $ok se &ovek dima ne nadimi ,e mo3e se vatre nagrejati. +M6 ?a,to Sima /anduro%i pi,e o delima g. V. :i%ojino%ia. Fdg.# Jer voli da ukazuje (osmrtne (o&asti.

#G0)SI
-Vreme-.

96

$va okeana za prenos pote u samoj redakciji lista. *utrusni tramvaji. 9eporteri su na aeroplanima. In+ormativna in+ormacija. *enzaciona senzacija. ,au&na nauka. Istorijska istorija. 8ista nekih naih saradnika# (olitika# Bizmark ;Berlin<, -avur ;9im<, /akiaveli ;Trst<. -nji3evnost# J. 2. +on Hete ;=rank+urt<. /uzika# 9ihard 2agner ;Bajrojt<. *port# /ilo od -rotone, $empsej. ,auka# Celmholc. Fsobito interesantne senzacije u idu'im brojevima# Intervju sa Bogom ;0ta Bog misli o &ovekuQ $okle 'e ovakoQ 0ta &eka zemlju<. Od 7oveka koji je govorio sa :ogom ;naeg saradnika<.

-Vreme-.

Kako sam postao (o%ek.

;%utobiogra+ija Horile# (rvi koraciQ /oja prva sekiraQ

9L

/eta+izika presnoga mesaQ Bergson i moji do3ivljajiQ 9ep mi smetaQ Bve'e (raume<. Fvo je dograbio pre sviju na saradnik, specialni dopisnik sa *umatre ;pisano ekspresionisti&ki<. -oliko je to teko bilo, vide'e &itaoci kad uo&e +akt da se, posle 8irike Itake, *umatra, kao negda Tebaida, silno naselila u o&ekivanju &uda. ?a,to sam se %ratio sa onog s%eta. ;Izjava jednog biveg pokojnika# $osada. Jedna partija domina sa Bogom. )ato je na nebu bljutava ka+a. Begstvo<. 1eograd se kaldrmi,e i dobija %odu44 ?a,to sam postao saradnik -Vremena;od 2ladmira Ili&a1"ljanova18enjina<.

/olitika.
,ajobaveteniji list za stranu in+ormaciju i arheologiju. $opisnici# iz >ngleske, =rancuske, %merike i drugih zemalja. Fsobito isti&emo +akat da se dopisi dobijaju bez ikakvih potanskih &ekanja, pravo iz +abrike, u /in. Inostr. $ela @ te se ne gubi izlino vreme na put 3eleznicom i u potanskim ko+erima. Fsobita je pa3nja obra'ena na nau starinu. F Beogradu pie *tari Beogra5anin, o *taroj *rbiji *tari *rbin, o pozoritu Fnaj *tari, a o teku'im doga5ajima Ibis, koji je, kao to je poznato, bio najstarija 3ivotinja u prastarome >giptu. "

9N

poslednje vreme, a da bi pobila sve rekorde starine, redakcija je pribavila prastaru mumiju /ar@ka Ba@ra i publikuje napise ove drevnosti F /"0-FJ /F$I. Jedini izuzetak od pravila &ini ulazak mla*iE 3ena. %li to je samo u oglasima i iz pa3nje prema starijoj gospodi.

/reporod.
"pravljaju'i se prema poslovici# -Niko se nije nau(en preporodio-2 redakcija je sastavljena iz ljudi &iji mozgovi nisu preoptere'eni velikom naukom. 8ist je osnovan na &isto vojni&kim na&elima. >gzercirom rukuju dva pukovnika koji se svakodnevno egzerciraju u pisanju &lanaka. )a sada najbolje polazi za rukom komanda# .Fstav @ ne valja:. " egzerciru peadijskom ovoga lista u&injene su i neke bitne izmene. Tako izba&ena je komanda# .na levo., .na levo krug. pa &ak i .polulevo., i kroz ceo list odjekuje, skroz i skroz, samo otra komanda# .F desno rame: ,a desno: (olu1desno: ,a desno u +ront: ,a desno krug::: *troj sM u desno, mar, mar::::. 9edakcija se sastoji iz jednog generalnog direktora, dva nad1direktora, osam poslovnih vice1 direktora, jedanaest urednika i jednog reportera koji u isto vreme vri i du3nost administratora, pozorinog kriti&ara i skuplja&a oglasa.

No%i 0ist

94

#rgan -No%iE ljudi,ajve'i list na zemaljskoj kugli. (reporu&uje se doma'icama za dunstove i za spremu zimnice, Jer je hartija izdr3ljiva. .,ovi 8ist. 3ivo prati sve nove pojave u svetu, a osobito u >ngleskoj. 0to se ti&e Jugoslavije .,. 8.. obra'a na nju manju pa3nju, poto ta zemlja i ne zaslu3uje ve'u pa3nju. *pecialni izveta&i po svima svetskim prestonicama ;izuzimaju'i Beograd i )agreb<. "sled blizine albanskog poslanstva saradnici su dobro izu&ili testeraki zanat i praktikuju ga po 3ivcima &italaca osobito u rubrici .,ae /uke.. ,ovi 8ist objavljuje slike svih mogu'ih velikih i malih ljudi, i velikih i malih doga5aja, pa &ak i onih koji se jo nisu dogodili, to pove'ava in+ormativnu stranu lista. -upujte ga slobodno, jer direktor samo u nestaici materiala objavljuje svoje pesme i druge umne proizvode.

'ako je di%anio ?aratustra.

,apisao =ridrih ,i&e. (reveo iz poezije u prozu /ilan Gur'in. @ (redgovornim predgovorom snabdela Isidora *ekuli'. @ *trane re&i istolkovao 8aza (opovi'. *rpski prevod ovog epohalnog prevoda iza'i 'e, tako5e, uskoro.

3adost
"mornim od 3ivota doktor Brne /agije

9P

*ibe /ili&i' preporu&uje svoj metod. Tuga prolazi posle 2@6 seanse. Fpiran katalog ;izdao Heca -on pod nazivom .-njiga 9adosti.< na zahtev besplatno. *ibe/ili&i'. tauzendkinstler.

/ozi% na Skup,tinu.
*kuptina "dru3enja Beogradskih 2atrogasaca odr3a'e se u urednitvu .-nji3evnog Hlasnika. sa ovim dnevnim redom# ;!< ,estaica vode u Beogradu kao uzrok razvi'u ./oderne.. 9e+erent g. Bogdan (opovi'. ;2< 9ezolucija o vodovodu. ;6< Fdobravanje kredita za kupovinu novih konja za vu&u mrkova, poto je ./isao. prestala da vu&e saku. ;L< 9ad sa vodenim bojama. 9e+erent g. (ako 2u&eti'. "loga vode u umetnosti. ;N< 2odnjikavost kao ideal literature. 9e+erent g. /arko Bar. ;4< Izbor "prave. ;P< "pis novih &lanova. (redsednik Bogdan (opovi'. *ekretar (ako 2u&eti'.

Kotao.

9R

Javljam potovanoj publici da u mome knji3evnome kotlu, ;posve'enom meksikanskome bogu Teotlu, svakodnevno varim novu vaseljensku &orbu i kosmi&ki 5uve&. Fsobito dobro ispada jedna retka kombinacija od sastojaka iz /anojlovi'a, 2inavera, /ili&i'a, Brnjanskoga i 9astka (etrovi'a. (reporu&uje se mladim literatorima. %in 'jevi2, konduktor kosmi&kog vaja1tramvaja Top&ider1*vemir.

&a%ljam
prijateljima i potovaocima svoga mla5anoga talenta da sam se dao u pisanje svoje sedme pesme ;opus P<, koja ve' u veliko, kao zubi u dece, po&inje da ni&e. (esma 'e biti u ver1libru, i iznosi'e 2 redi a zva'e se -?%onik zabludeliE kora(aji-. (esma 'e biti gotova kroz 2@6 meseca i tampana u .(utevima.. )a pripremni rad oko pesme potrebno mi je jo amsterdamsko izdanje Ciparhovog .*istema (laneta.. "moljeno je /inistarstvo *ocialne (olitike da, iz ljubavi prema knji3evnosti, nabavi tu knjigu i preda mi je, kako bi pripremni posao bio zavren. /ilan $edinac.

&)2 3)!9 !3)IN)>2 'V#3)> N#V9 V)S90&9N9

tra3im pet dinara u zajam od kog dobrog &oveka iz stare vaseljene. Fd ljudi iz mnome satvorene nove vaseljene uzalud sam tra3io zajam, oni ne raspola3u ni manjim sumama. Izgleda da sam, stvaraju'i novu vaseljenu, pobrkao i zaboravio neke basne bajali&ke te mi je vaseljena ostala .vorc.. $ug 'u vratiti &im stvorim jednu noviju, nov&aniju vaseljenu. >ade (raina .

)N)0I?) K3VI4

99

N9<IS') K3V4 Bakterioloki institut. 2ranjancima popust. :ora !tankovi2, &orbad3ija.

No%a 0iteratura. Izdanje S%eslo%enske Knjiare.

-/ute%i- mese&ne sveske za novu umetnost. Tre'a sveska izlazi u oktobru !96P. godine. -Bipnos- list za intuitivnu kulturu. $ruga sveska iza'i 'e oko !9NP. godine. -No%o <o%e(anst%o2- sprema se druga sveska. 1iblioteka )lbatros. $o sad izalo N svezaka ;$nevnik o Aarnojevi'u, /iloa BrnjanskogQ Hromobran *vemira *tanislava 2inaveraQ Burleska o g. (erunu, 9astka (etrovi'a itd.<. Knjiara ima i tri s%oja lekara koji se (itao ima nalaze u pomoi.

"ilk o7 Sisdom 0td. 0ait de sagesse. "leko "udrosti.

To&im mleko mudrosti iz sopstvenog mlekarnika za knji3evnu mlade3. /leko je vodnjikavo, ali mu je takva priroda. Iz moje su mlekarnice izali &uveni knji3evni d3inovi i rva&i# %leksandar %rnautovi', /iodrag Ibrovac1*id,

/om&ilo /iloevi', /ilan Bogdanovi' i drugi a to je najbolja preporuka za hranljivost mleka. :ogdan 4opovi2, 0e+ mlekad3inice .Bucla..

#kasion.
Izvetavam potovane muterije da mi je prispela jedna partija novih vaseljena u raznim bojama, svemira malih i velikih i prvoklasnih haosa, i da 'u ih kr&miti na malo i veliko po znatno sputenoj ceni. 2rim opravke starih svetova, instaliram svetske gromobrane i zvu&ne kataklizme. 2eza sa zlim volebnicima. -osmi&ki institut .-opelius. !tanislava Vinavera.

"oja korektura.
(re kratkog vremena pojavila se knjiga# .$ruga ljubav moga strica.. Izjavljujem da nisam njen autor. Ja sam so&inio samo# .(rva ljubav moga brata. @ Q i poto sam video da mi +amiliarna literatura ne ide od ruke, to sam zastao na prvoj ljubavi, koja je i ina&e najsla5a, to 'u dokazati u svojoj idu'oj hronici u .2remenu.. -. %rajkovi2@Tr.

!ru,t%o za za,titu i%otinja

javlja da 'e kroz koji dan izi'i novi broj drutvenog organa .)enit. pod novom redakcijom g.

! !

8jubomira /ici'a.

1i%,i (o%ek.
Javljam prijateljima da sam u duhu svoje poezije prestao biti &ovek i postao drvo. *va pisma upu'ivati# Top&ider, P1ma bukva, levo. Milo $rnjanski, bivi &ovek.

Kod +RR konjskiE snaga.

%trakcije. 2anredan pogled na $unav. %eroplan &eka pred hotel ./oskvom.. (opust za knji3evnike, ali ne za +ariseje. Tele+oni N 9@!2. !is rezzion absollu. /oli za posjetu u&tiv !inia %imotijevi2, ugostitelj. (*. *ve dragocenosti ostavljaju se u naro&ito podeen sa+e u (rakoj Banci.

Izgubio sam.
0etaju'i po -alimegdanu izgubio sam celokupna dela ma5arskih pisaca Jo3e+a -ia i Cercega.

! 2

(oto mi ove knjige hitno trebaju, radi literarnih preduze'a, to molim svakog ko ih bude naao da ih ostavi u redakciju .-nji3evnog Hlasnika. gde 'e dobiti kao pristojnu nagradu tragediju /om&ila /iloevi'a .Jovan 2ladislav.. Veljko 4etrovi2.

Koje je pso%ke Vuk Karadi %ikao kad su mu plombirali zube

Fd 8j. *tojanovi'a. *tr. N . Izdanje *. -. %kademije ,auka.

>90#K=/N) !90) 1ogdana /opo%ia (lana dru,t%a -Srpske Slo%esnosti-. = 12 s%ezaka.

Izlaze uskoro u izdanju *. -. %kademije ,auka *%$9?%J# ;" mekome povezu.< I. Bomare @ studija. II. %ntologija @ ;'irilicom<. III. %ntologija ;latinicom<. I2. %ntologija ;meovito<. *adr3aj ostalih svezaka objavi'e se naknadno, kada budu napisane. )a prvi mah sprema se jo# ;" mekome povezu.< 2. BomarWe ;latinicom<. 2I. %ntologia ;goticom<.

! 6

%kademija se nosi milju da ovih prvih 4 knjiga izda i u tvrdome povezu te da namiri svih !2 svezaka.

-"isao-. (a3nja usterima, &izmarima, papud3ijama i svima kulturnim ljudima:

Na prodaju koe
,ajboljeg kvaliteta. "pitati u administraciji ./isli.. -o3e# jagnje'e, prase'e, gove5e, jelenske. -nji3evni&ke ko3e po znatno jevtinijoj ceni od 3ivotinjskih. (reporu&uju se politi&arima i javnim radnicima 5onovi od potpuno neprobojne vajcarske ko3e, za prevlaku obraza. Huljenje knji3evni&kih ko3a svaki dan, kao i odvajanje ko3e od kostiju# ko3a ide u administraciju, a kosti se bacaju. *vakome kulturnome i mislenome &oveku preporu&ujemo nae ko3e jer# "isao je nerazd%ojna od koa.

-nji3ara .,%(9>$%-. Beograd -n. /ihailova, 9.

Ima na prodaju pr%o izdanje /antologije od Vina%era

Bena N din.

! L

)dministra ija -"IS)#- preporu(ujeH

Bedje# 'ristan i Izolda2 roman $in. !2 @ /akuinjski# <udne /ri(e ;bajke za decu< N @ D. *jenkjevi'# 1ez !opie, roman 2N @ $ostojevski# ?li !usi2 roman L @ )ntologija najno%ije lirike ! @ 2inaver# No%a /antologija !N @

Izda%a(ka knjiara -V39"9(rizrenska ulica !. Beograd, Tele+on 221RP 0T%/(%8% J> F2% I)$%,J%# !. 2iljem 0ekspir# #telo ! @ 2. 2iljem 0ekspir# Bamlet !2 @ 6. 2iktor Igo# &adni i2 knjiga, I, sv. !. knjiga I, sv. 2., knjiga II, sv. !., knjiga (, sv. 2. sveska po !2 @Q L. Cenrik Ibsen# Narodni Neprijatelj. R @ N. Hete1-are1Barbje# 8aust2 operski tekst N @ 4. Ilija *tanojevi'# !orolska /osla !2 @ P. Bora *tankovi'# Na, 1oi 2 @ R. ,arodna pesma# :enidba >ara !u,ana 2@

! N

9. $inko 0imunovi'# )lkar R@ ! . /. 7. /ili'evi'# Kara*or*e R @ !!. $r. -. %nastasijevi'# 1rauno%o u(enje o najmanjem N @ !2. >3en =romanten# !ominik @K@ 6. ,ikola Trajkovi'# Igra Nim7a i Satira @K@ !L. *tanislav -rakov# Krila @K@ -,JIH> 0%8J>/F ") $F(8%T".

Knjiara ?dra%ka Spasoje%ia

*remska R. B>FH9%$ *remska R. /reporu(uje sledee knjigeH =. -ope# %nrieta, roman N @ H1le Bon# (siholoki )akoni razvi'a naroda ! @ 8av Tolstoj# 7avo, pripovetka N@ I. %. Hon&arov# (onor ;2erina ljubav< . . !4 @ /. /. 2uki'evi'# Istorija *rba, Crvata i *lovenaca I. deo od polovine 2II do kraja D2 stole'a !2 @ /. /. 2uki'evi'# Istorija *rba, Crvata i *lovenaca od kraja D2 stole'a do danas !N @ $1r I. (rijatelj# *lovena&ka knji3evnost . R @ B. *tojadinovi'# *amom sebi ;pesme< N @ Hi de /opasan# ,a vodi, roman ! @

! 4

=. /. $ostojevski# 2e&ni mu3 N @ povezan 2 @ $. Ili'# *ekund 2e&nosti, isto&nja&ki roman 4 @ =. /. $ostojevski# ,eto&ka nezvanova !4 @ B. Joksimovi'# /uzi&ki bukvar N @ %. Bordo# 2unena haljina, roman !4 @ (. J. Fdavi'# F umetnosti i umetnicima ! @ %. (. Aehov# -atanka, pripovetka N @ %. T. (isemski# Ciljadu dua, roman 6N @ , povezan LN @ 9. $elius# =iloso+ija ljubavi N @ %. 0openhauer# F vaspitanju H@ $. *lavi'# Bra&ni apokri+i, ljubav, poljubac i brak L @ *t. (ibievski# $e (ro+undis 4@ %. I. -uprin# $voboj, roman ...... 2 @ #p,iran katalog na zaEte% ,aljemo besplatno.

Izda%a(ka knjiara -#s%it&. '. Ste7ano%i Fbili'ev 2enac 64. Beograd. Ima najve'i izbor muzikalija, knjiga i slika1originala i reprodukcija. *TF2%9I0T> -8%2I9%.

! P

H>,>9%8,F )%*T"(,I0T2F "80T%J,F2IC /F$,IC ?"9,%8%. Izvruje sve narud3bine brzo, ta&no i solidno. (9F*(>-T ,% )%CT>2 B>*(8%T,F.

-"IS)#je najve'i, najrasprostranjeniji i najjevtiniji na &asopis. -"IS)#donosi iz svetske knji3evnosti samo najbolja dela. Iz nae pak raznovrsne aktuelne &lanke i proizvode na najboljih knji3evnika, nau&nika i politi&ara. -"IS)#izlazi !. i !4. svakog meseca u sveskama po pet tabaka zbijenog teksta. (retplata iznosi# na godinu !L din., na pola godine P din., na tri meseca 6N din. (retplata se alje uvek unapred# %dministraciji ./I*%F. 9esavska ;=rankopanova< ulica br. L. Tele+on !2R4

-"IS)#najve'i jugoslovenski &asopis. Izlazi dvaput mese&no u sveskama po pet tabaka. "rednik $r. 9anko /ladenovi'. 2lasnik pro+. /. *t. Jankovi'. (retplata je !L din. god., P din. na pola godine. (retplata se alje unapred %dministraciji /isli, =rankopanova ;9esavska< ul. br. L. Tele+on !21R4.

! R