y

Univerzitet pri5tini u Fakultettehnidkihnauka Odsek: Elektrotehnika

04. Septembar . 2A07 Kosovska Mitrovica

ARHITEKTURA I ORGANIZACIJARAEUNARA II
PRVI DEO ISPITA:

1. Jednoadresni procesorsa memorijskipreslikanimulaznolizlaznim adresnim prostorom, memorija,periferija PER0 sa pridruZenimkontroleromza direktanpristup -"-oriii DMA, i periferijePERI i PER2povezani sitemskom su magistralom 16-bitnom sa ud."rrro* i 16-bitlom magistralom podataka. je na nivou 16-bitnihredi. Adreserelevantnihregistara Adresiranje su prikazane slici. na
DMA_CONTROL DMA_ADDRESS DMA_COUNT DMA_DATA DMA_STATUS PER0_CONTROL PERO_STATUS PERO_DATA .1 FFOOh FFOIhT rnozn {. FFO3h FFO4h FFlOh 3 FFIIh FFI2h

PERI_CONTROL PERI STATUS - J ppnr_pare PER2_CONTROL PER2_STATUS renz_oara

FF20h r FF2lh FFz2h [4 FF3Oh FF3lhI FF32h(

/ - ,I -.- '- :1) 1 I *I J-

li

I

i','t

U upravljadkim registrima 0 je Startkojim sedozvoljava bit podetak operacije, I odreduje bit smer operacije(0-ulaz, l-izlaz), bit 2 je Enablekojim se dozvoljavaprekid, a u statusnim registrirna 4 je Readykoji signalizira bit spremnost kontrolera. 3 upravljadkog Bit registraDMA kontrolera zadaje reZim rada (}-Burst, l----cikius po ciklus). Napisaii glavni-program i odgovarajuie prekidnerutine kojima se: blok 200h redi uditavasa PER0 i smesta umemoriju podevod adrese 1000h,zatimizvr5i obrada unetihpodataka pozivomprocedure Obradai potom islolymgno vr5i prenosobradenog bloka (duZina podeura i ud..ru blola ostajuiste)iz memorije u PER1i PER2.Ulazrealizovatikori5ienjemDMA kontrolera burst rehimi,irl*na periferiju u PER1mehanizmom prekida,aizlazna periferijuPER2ispitivanjem bita spremnosti.

, - J - t 21 t l l

0, 4 ,
2. Operativna je memorijaradunara kapaciteta Mbajta,a Sirina 512 redi iznosi 16bita.

L'r:a Ll* -

a) Nacrtati strukfuruke5 memorije,oznaditiSirin',r bitima svih relevantnihdelovai kratko u objasnitifunkcijesvih delovakesmemorijezasledeiesludajeve: al) k-e5 memorije sa 64 K blokov4 velidinom bloka 256 redi i asociiativnim preslikavanjem; a2)ke5memorijesa64 K blokova,velidinombloka 256 relii direktnimpreslikavanjem; pretpostavljaju6i je SirinaredidelakeS da memorijeu kojem seduvajusadrZaji bita. l6 b) Objasnitiza obatipakeSmemorije, kako seza sludajditanjabajtovske velidineutvrdujeda li se sadrZaj generisane sa adrese nalaziu ke5memoriji i t<at<o utSi samooditavanje i. traZlnog sadrlaja.
DRUGI DEO ISPITA: 1. Nacrtati Semu kontrolera periferije, i naznaditi relevantne bitove u registrima.

Ir;
I 'TP'o z
* a

- l
-

i
4

4
/

-

Z Objasniti uloge ozlnka MemSrc. MemDst i MemCnt u asemblerskom program.l i '', progrmiranogulaza/b)aza. ' 3. Kojaje ulogaprocesora proc,:su u prenosa podataka kori5ienjemDMA tliiFnl.ru. 4. Pretpostaviti sekoristi DMA kontrolerza prenosbloka od 200 bajtaod pi:riferijske da jediniceu operativnu memoriju.Koliko zahtevaza dodeljivanje magistrale pravi DMA kontroler prilikomovogprenosa je periferija: ako
- sporai L"'c - bna? I lz A'^-1

5. Gdesei kadakoristi tehnikalhrite Back?Objasnitiovu tehnikui navesti nedostatke. 6' Koliko dioda moZemokontrolisatipomo6ujednog ulanolizlazr.rog 8-bitnogporta? NacrtatiprincipijelnuSemu. \ zl r NAPOMENA: Pedvitleno trajanje ispitaje 3 sata.Da bi se poloZioispit potrebnoje odgovoritina vi5eod polovinepitanja (zadataka) svakogdelaispita. iz Predmetrinastavnik Dr JovanRisti6,vanr.prof.

tp

- ff+ - q/.ks_s:-s
[.'' i' , , i t ' 1 r i P : ' :] l , r r //nn
'-e\/

r^nt / r; /'
( I I

f : i . - r i t - r 1 ' h n r c k i , in r r t r k : ' r i 3:,--<: ilir:t:nr ; rir-r.,:r.

,-^t-rr';.' z.t ' J/l'//' ' '/ - ..^' .- / 1 ! / 4 - /*. -)
/ ' -

2fr

n,-

r

.

I.RHfIFKTt'l? -{ I OR(;.{\lZ.{('IJ..\ RACL,),tAR,.\ Il
IRV'i DEO T,WITA

l. .Iednoadresni razclvojenitn adresnim prostorima.n"nror1i3-periferijapER{) sa Procesot'sa pridruZenim kontrolerom za direktan pristup memc,rUiD\,[A, i pcriferija p-enf ptlcz,rni su sitemskommasistralomsa 16-bitnom adresnomi 16-bitnornmagisiralompodataka.Adresiranje je na nir,au 16-bitnihreii. '\drese reler.antnih resistarasu prikazairena slici.
D\TAC()\T?.(]L 3 lr.t.r--.roDnESS ll DlfA_C(lr.1,T ft rD\I.q D.\T-c
D}lA ST.\TI.;S FFOOh FFOIh FFO:h FfO3h FF0Jh PERO.-CONTROI PER0_.STAI'S PERO-DAT,.\ PERI.CO:.ITRLIIPERi-.S]'r\TtrS PERI DAT.\

FFIOh FFi 1h
EtrI 'q

FF:,Jh FF?Ih
FF1 lh

1.] upravljadkimresistrima bit 2 je ^St.rrt kojirn sc donoliar,a poietak operacije.bit 1 oclredtrje slndr operacije (1-- ulaz 0--izlaz). bit A 1e Enable kojilr se clonolja,,a prekicl. Rit 3 upravliackog registra D-\IA kontrolera zadaje re2irn rada (l - 3:irsr. t)-.--ciLtuspo ciklus). \apisati glarni progam i odgovara.jucc prekiclnerutine kojinra se: blok 200h reii ucirar,'a ,a PER0 i sme$t;r memoriiu 1:otev od rclt'ese u 100flh.zatitr izr,r'Si obradaunetihpoclataka pozivom prccedure Obrada i potom lrsi ptenos ohraclenog blcka (cluiila i poictna adtesabloka ostaju istc) iz memoriieu PERL Ulaz realizor.'ati koriScenjcrn DtrIA kontrolera hu,st reZirnu.aiz.laz u rnehanizmom prekida. Operatir,na je memori-ia racunara krpaciteta 1 .\lbajt. r iirina rec.iianosi 1 bajt. a) Nacrtati strukturu keS memorijc. oznaoiii iirinu u bitoi,iina srih reier,anrmh cieiur.ri rikratko c'pisatinjihor'u narnenu za keSmemoriiu sr. 102-t $oka. blokom veliiine ietiri hajra i asociiatilnirn preslikar'.anjern pretpostalliajuii da je 3i1na reci dcla keS-a kome se iuv.a sac1.Za1 u -ieclanbajt. Objasniti kako se za sluiaj iitanja bajtor,'ske veliiine unrdlie 6a li se sadriaj si gencri;sane adresenalaziu kei mcmoriji i kako sc ',i';i ,ur1ro oiitavanje tra2inog sa4rz:ja. b) Nacrtati strukturu keS mcmori.fe. oiinai.iti iirinu u bitovima za s\€ rele,u.antne delor,,e i uh':ttko opisati njihoru ndtnenu ;a ke$ memorifu sa 102-t lrloka- blokom yeliiine detiri bajta i direktnim preslika'u'aniem pretpostavljajucicla.ieSil'ina reii dela ke$ memorije u kojem r" niluri jedan bajt. Objasniti kako se za sluiaj citania bajtor,ske sadrZaj velidine uf,v;dujeOati se sadrZai sa generisane adrese nalazi u keSrrremorijii kako se wSi samooiitavanje traZenog sadr2aja. p8!!cr pEoJw; 1. Na',estitehnikeprc$'amiranog ulaza'izlaz.a. objasnitiulogu pracesora njima. i u 2. Nc'.'esii rezimeracLl DMA kontrolera.i objasniti razlik-uianecliu njih. pqoRn J. Cemu sluZi,sr.tr.r i. Ko.ii se princrpr algoritmizam.nekc-nste ociluicu bioi:u ko;i rr-:ba ili z: o izbar:iti keSa iz kocl asocijatirmog preslikavania'l 5. Gdc se ikackrkoristi tchnikaStore Through'!()b.iasniti tehnikui navestined.statke. oru 6. Koliko tasteramoZemo kontrolisati pomocujeclnog 8-bitnog ulaznog i 8-bitnog izlaznog porta?Nacfiati principijelnu iernu.
na viie od polovire piiffi-ia (zertataka) iz wakog dela ispita.

l.

1/

NAPOMENA:Pedvideno traFnr ispita p 3 sala.Da bi se poloiio ispit potrebno odgovoriti je
Plt,Jnr.:tru na-stavni k Dr Jovan Ristit{, r'tnr. proi.

Univerzitetu Pri5tini Fakultettehnidkihnauka Odsek: Elekrrotehnika
ARHITEKTURA PRW DEO ISP|IA: I ORGANZACUA RAET.JNARA II

17. April 2008. Kosovska Mitrovica

1' Jednoadresni procglglyrazdvojenima&esnim prostorima,memorija,periferija pER0, kontroler za .. direktan pristup memoriji DMA, i periferija PER1 povezani su sitemrkom nugiJtraom sa 16-biurom adresnom 16-bitrom magistralompoaatafa. Adresiranjeje na nivou 16-bitnih redi. i Adreserelevanffrih registarasu prikazanena slici. DN,fA_CONTROL DMA_SRCADDR DMA_DSTADDR DMA-COI-INT DIVIA_DATA DMA_STATUS FFOOh FFOIh FF02h FFO3hFFO4hFFO5h PEROCONTROL PEROSTAruS PER0-DATA PER1 CONTROL PERI STATUS PERI_DATA" FFIOh FFIIh FFt2h FF2Oh FF2lh FFzzh

u upravljaikim ttqu$ry? jg poietak operacije, 4 je Enablekojim bit lit 9 staftkojim se dozvoljava sedozt'oijava prekid a biti 6 i 5 odriduju vrstuprenosa (10-.iz penf€rijbu*"*iri;,r, gl-iz memorijeu periferi'iu, 1l-iz memorije-umemonju) Bit 7 upravlj"dkog registra rjvra kontoiera zadajerefim iada (0-Burst, l--ciklus po ciklus). U statusnim- girt irou nlt o Ready t bir Napisati glawi progr* i le odgoval-ajgi9prekidue rutine kojirna se: blok iOOh reei uditava sa PER0 i smeita u ulaari bafer u oci adrese0h zatrm podaci prenesuu izlami bafer u memoriji koji podinje od Y:Ti*?i a(E€se.1000h, potom iloiinje podaciiz izJamog baferaprenose periferiju pERl. tllaz sap#r"rij"i.alizovati na mehauizrnom prekida,prenosiamedubaferakoriicenrjemnvra konnolera u reiimu prenosa po red, red a idaz realizovati ispitivanjern spremnosti. bita Sirinaredi ianosi i6 bita. KeSmernorijaima - 2' operatirnamemorijarairnara ima kapagitetZlr,lbajta, kapacitetDATA dela 4 Kbajta, preslikavanje na nivou'bioka" veiiriina bloka je je l2g bajtq Sirinareii je l6 bita. - Nacrtati stnrkturuadrese koju generi5e procesori stnrkturusvih relevantnihdelovake5memorije sa: - direktnim preslikavanj e,ln, - asocijatirmimpreslikavaqiem i - set-asocijativnim preslikavar$em dva bloka po setu, sa i uluatko opisati funkciju svakogdela.
DRUGI DEO ISPIIA: (y' Nacrtati Semu kontrolera periferijg i naznariiti relevantne bitove u registrima. 7

bita registru kontrolera periErije. A gbjalniti.ulogu srART uupravljaikom procesoraprocesu uloga u prenosa podataka koriicenjem DMA kontrolua. (/ S,.,lo:1.1e (yPretpostavitida se koristiDMA kontroler prenos za bloka.?! 200 bajtaoa peiiferilske jedrruce - u ,r. opetativnu memoriju. ' x9]i_to zahteva prekidom za praviDMa konrroler prilikomovogp.;; ufcoi"pirifoi;;, p spora i b)brza? 4,9"^:: koristitehnika Staretruugh?objasnitiovutehniku navesti i nedostatke. L"9r & Ko.;i se principi ilada rli alonnni r*rmeue koriste za odluku o bloku koji teba izbaciti iz keia kod asocijativnogpreslikavanj a?
NAPOMENA: Pedvlleno hajanje ispita je 3 safa. Da bi se polofro ispit potrr$no je odgovoriti na viSe od polovine pitanja (zaddaka) iz svakog dela ispita.

Predmehri nastavnik Dr JovanRisti6, vanr. prof.

5.2.2. Tehnike preslikavanja nadinvoclenjaevidencijeo tome koji se blokovi operativne Tehnikapreslikavanjaodrecluje i memoriie nalazeu po3ldinim blbkovima ke5 memorije. Koriste se tri tehnike preslikavanja ativno. to: asocijativno,direktno i set-asocij 5.2.2.I . Asociiativnopreslikavanje i Kod tehnike asocijativnogpreslikavanj4 keSmemorija se sastoji iz DATA MEMORIJE blokovi preneti iz operativneu se smestaju TAG MEMORIJE (slika z). u oare MEMORIT keS memoriju. U TAG MEMORIru se, za blokove prenete iz operativneu ke5 memoriju' brojevi blokova operativnememorije, koji se nazivaiu tagTovi' Za realizacijuDATA smebtaju memorija, MEMORIJE i TAG MEMORUE koriste se RAM memorija i asocijativna kaZe se da kes respektivno.ukoliko u DATA MEMORIru moZe da se smesti 2' blokova, TAG ima 2n tlaza. za svaki ulaz DATA MEMORIJE postoji odgovarajuii ulaz *.*oriju MEMORIJE. ADRESA GENERISANA ree blok
<--2tredi---->

TAG MEMOzuJA
<-hbita-->

D,4.TA MEMORIJA <-.2t redi---->

KESMEMORIJA

' -MEMORIJA OPERATIVI'{A Slika 2 Asocijativno preslikavanje zami5ljase kao preslikavanja. u.tehniciasocijativnog U sludajuke5 memorijerealizovane Ukoliko se uzme daje dimenziiabloka2t da je operatiunu..rno.ij'u'poJ".l]Jnu nu io Ufotova. ima sledeiu strukturu: niLih I bitova odreduju adresuredi unutar aOiesa .edi, tada generisana bloka i viSitr n bitova odredujubroj bloka u operativnojmemoriji' bilo koji blok operativnememorijemoZeda se smesti U tehnici asocijativnogpreslikavanja Posto u u iz u bilo koji ulaz teS memorije,prilikom dovladenja operativne kes memoriju' i-tom ulazu DATA MEMORIJE moZe da se nacle biio koji od 2' blokova operativne TAG MEMORIJL se c\uvabroj bloka operativnememorije kome memorije, u r:tom ulazr"r

12

pripada dati blok. S obzirom da u operativnoj memoriji ima 2h blokova, Sirina memorijske redi TAG MEMORIJE je hbita. je Realizacija memorijesaasocijativnim ke5 preslikavanjem datanaslici 3.

t l

l t

Tt" I l =
l
I

h

E

I l>
I t o

l-'

t_t

t l l t *: I t

z
F

1__l=

F

o . . . e

H
F-

-

N

c

a
{t)

rq

v
-

z
a

-

z
ri

F

--Tl 't oli e'l-T--- _<__'__1___1_-ii e; ' |
. T
preslikavanjem Slika 3 KeSmemorijasa asocijativnim

l3

S obzirom da je operativnamemorija kapaciteta2h*rredi i da je velidina bloka 2r redi, uzima se kao da je operativnamemorija organizovana 2h blokova velidine 2t reEi.Stogase u adresaoperativne memorije duZine h+l bita moZe podeliti na sledeii nadin: vi5ih h bitova broj bloka i niZih I bitova omad,avaju adresuredi u bloku. . oznadavaju EPri generisanjuzahtevaza ditanje od strane procesor4 vi5ih h bitova generisaneadrese f t I vodi se na ulazne linije podatakaTIh-1 s TAG MEMORIJE da bi se, njihovim istovremenim uporedivanjemsa sadrZajima svih 2" ulazaTAc MEMORIJE, utvrdilo da li postoji saglasnost sa sadrZajemnekog ulaza. Za svaki od 2" ulaza TAG MEMORIJE postoji posebansignal saglasnostiMo do M2n-1, koji svojom aktivnom vredno5iu odrecluieda je na datom ulazu je otkrivena saglasnost. Otkrivena saglasnost vaize(,4 jedan od signalava2e6ihsaglasnosti i Se je do S2n-1 aktivan, ukoliko je odgovarajuii indikator vaiecih ulaza V aktivan. Signal saglasnosti SGL, koji se dobija sa izlaza W kodera CD, ima aktivnu vrednost,ukoliko jedan od signalaSedo S2n-1 aktivnu vrednost.Binama vrednostbroja ulazau kome je otkrivena ima je saglasnost odredenasa n bita saizlsza kodera CD na osnovu signala Sodo Szn-r. Ukoliko postoji saglasnost, n bitova saizlaza kodera CD i I niZih bitova generisane sa adrese,adresira se red DAIA MEMORIJE i obavlja ditanje.
G

Ukoliko saglasnost postoji u jedan od ulaza ke5 memorije treba iz operativnememorije ne da se dovudeblok u kome se nalazi Leljenisadriai. Ulaz u koji se dovladi blok naziva se ulaz zazarnenu.Broj ulazaje odretlenvrednoiiu UZt..o do koje se dolazi na osnovu nekog od algoritama zamene. Pre dovladenja Zeljenog bloka proverava se da li se u ulazu koji je odabran za zamenv nalazi blok ko.ii je nekom od operacija upisa modifikovan. Ovo se utvrduje na osnovu sadrLaja indikatoraD adresiranog vredno5iu UZn-t'.o.Ukolikoje indikator D ulaza odabranog za zamenu 1, blok je modifikovan, pa prvo treba dati blok vratiti u ,, y operativnumemoriju pa tek onda dovuii Zeljeni blok. Ukoliko je indikator D ulazaodabranog ll za zamenu blok nije modifikovan, seZeljeniblok odmahdovladi. 0, pa -! I e Prilikom vracanja bloka odabrmrcg za zamenu 2t redi datog bloka se dita iz DATA IV{EMORIJEsa adresaformiranih od vrednosti UZn-r o koja daje n starijih bitova adresei vrednostiB&-r...0 koja je daje I mlatlih bitova adrese. Date redi se upisujuu OPERATIVNU MEMORIJU na adresamaformiranih od vrednosti na linijama TOnr. o koja daje n starijih bitova adresei vrednostiB&-r..0 koja je daje I mladih bitova adrese. Vrednostna linijama je TOt-r. o proditana iz TAG MEMORIJE saadrese odredene vrdno56u UZnt..l. Prilikom dovladenja Zeljenog bloka 21redi datogbloka se upisujeu DATA MEMORIJU na adresama fornriranih kao i u sludajuvracanjabloka od vrednosti lJZu,.o koja daje n starijih bitova adresei vrednostiB&-r...0 koja je daje I mladih bitova adrese. Date redi se ditaju iz OPERAII\INE MEMORIJE sa adresa fonniranih od vrednosti bitova An-r...0 generisane adrese koja daje n starijih bitova adresei vrednostiBRr-r..0koja je daje I mlactihbitova adrese. Poredtoga bitovi An-r o generisane adrese upisuju tulaz lAG MEMORIJE dija je adresa se odredena wednoSiu IJZnt o.Indikatori V i D ulaza adresiranih vredno56u UZn; .0postavljaju sena 1 i 0, respektivno. Po dovladenjubloka podataka keSmemoriju, utvrduje se da sadapostoji sag'lasnost, se pa u na vei opisaninadinadresirared DAIA MEMORIJE i obavlja ditanje. Pri generisanjuzahtevaza upis od straneprocesora, isti nadin se ispituje saglasnost na sa sadrZajem keS memorije kao u sludaju operacije ditanja. Ukoliko postoji saglasnost, isti na nadin se adresira red DATA MEMORIJE i vr3i upis, pri demu se sada indikator modifikovanog ulaza D, adresiranvredno36uUSn-r..0 izlaza kodera CD i koja predstavlja sa broj ulaza u komeje otkrivenasaglasnost, postavljana 1.

t4

Ako saglasnost postoji, na identidannadin kao i za operacijuditanj4 se, najpre,blok iz ne ulaza keSmemorije, odredenogvredno5dulJZnt...o,vrata u operativnumemoriju, ukoliko je modifikovan, azatim, u isti ulaz keSmemorije,dovladi novi blok iz operativne memorije. Potom se ponovo, na vei opisani nadin, vr5i provera da li postoji saglasnost, utvrduje da postojisaglasnostrealizujeupis. i 5.2.2.2. Direhno preslikavanje Kod tehnike direktnog preslikavanj4 keSmemorija se sastoji iz DATA MEMORIJE i TAG MEMORIJE (slika 4). U DATA MEMORIru se sme5taju blokovi preneti iz operativneu keS memoriju. U TAG MEMORIru se, za blokove prenete iz operativne u keS memoriju, sme5tajubrojevi grupa operativnememorije, koji se nazivaju tag-ovi. Za realizaciju DATA MEMORIJE i TAG MEMORIJE, koristi se RAM memorija. Ukoliko u DATA MEMORIru moZeda se smesti2k blokova operativnememorije, kaZese da ke5 memorija ima2k uIaza.Za svaki ulaz DATA MEMORIJE postdi odgovarajudi ulaz TAG MEMORIJE.
GENERISANA ADRESA grupa blok k I
<-2t re(i--, >

TAG MEMORIJA <-mbita,-.>
____l

DATA N{EMORIJA \z 2t redi- -->
_l-_____-________/,/

a/..

t\
KESMEMOzuJA \

OPERATIVNIA MEMORIJA Slika 4 Direklno preslikavanje U sludajukei memorije sa 2k ulaza realizovane tehnici direktnog preslikavanja,zamislja u se kao da je operativnamemorija kapaciteta2'*k blokova podeljenana 2^ grup4 pri demu velidina grupe odgovaravelidini DATA MEMOzuJE i imosi 2* blokova. Ukoliko se uzme da je dimenzija bloka 2r redi, tada generisanaadresaima sledeiu strukturu: najniZih / bitova odreduju adresu redi unutar blok4 srednjih & bitova odreduju broj bloka unutar grupe i najvi5ih mbitovaodreduju broj grupeu operativnojmemoriji kojoj pripadablok. U tehnici direktnog preslikavanjasvaki blok operativne memorile ima fiksno definisan ulaz u keSmemoriji u koji se sme5ta prilikom dovladenjaiz operativneu keSmemoriju. Tako i-ti blok iz bilo koje od 2^ grupaoperativne memorije prilikom dovlaienja moZeda se smesti jedino u i-ti ulaz DATA MEMORIJE. Po5tou r-tom ulazu DATA MEMORIJE moZeda se

l5

nadei-ti blok iz bilo koje od2' grupaoperativne memorije,u r:tom ulazu TAG MEMORIJE setuva broj grupe kojoj pripadadati blok. S obzirom da u operativnoj memoriji ima2^ grupq Sirinamemorijskeredi TAG MEMORIJE je mbitova. Realizacija memorijesa direktnimpreslikavanjem datana slici kei je 5.

='
N

T--l ^t
t | I

E

I l -> | t I l |
t

t | -T l l IJk\t

rl1

r
U

=x...E8.

+

*

i

I I ;i .I . li> f-.' I lf | t
t t " l

t

t

-

)

t

z
F

{J d -

-tTt 1ll
F

TI I
l

& E

u_l

t l t l
l

-

,l[
r{l
+ Y

i

f I
;

ts

F

l ll t

t l

I

{t)

v

f _ _ f! ,
N

H

3

> [T-ll i l

t t _ l

iF .
l6

l t! I
I

Slika 5 KeSmemorija sa direktnim preslikavanjem -S obzirom da je operativnamemorija kapaciteta2'*k*l redi, da je velidina bloka 2l redi i da . kes memorija ima 2* ulaz4 uzima sgkao dg je operatiunu."tno.ii a organizovan u 2^ grup4 a od kojih svakasadrii 2Kblokova velidine 2t reli. Stogase adresa lperitiune memorije j'uzin. mlk+l bita moZepodeliti na sledeii nadin: najvi5ih m bitova oznaSavaju broj grupe, srednjih k bitova oznadavaju broj bloka i najniZihI bitova oznai,avaju adresuredi u bloku.

--S>--{>

generisanju zahteva za iltanje od strane procesoraistovremenose pristupa i TAG il [-t.t 'MEMORIJI i DATA MEMORIJI. Srednjih k bitova generisane adreseodreduju ulaz u TAG ll MEMORIru i selektujujedan od indikatora vaZe6ihulaza Y. SadrZajTMOm-r o adresirane lokacije TAG MEMORIJE poredi se sa najvi5ih m bitova generisane adreseAl*k*,n-r...r*k. Ukoliko su sadrZajiidentidni i selektovaniindikator V je aktivan, u keSmemoriji je otkrivena saglasnost signal SGL je aktivan. Istovremenose srednjih k i najniZih I bitova generisane i adresekoriste za adresiranjei ditanje redi DATA MEMORIJE. Ukoliko postoji saglasnost, Zeljeniblok je u keSmemoriji i oditani podatakje dobar. Ukoliko saglasnost postoji oditani podatak nije dobar i u taj isti ulaz ke5 memorije za ne koji je utvrdeno da ne postoji saglasnost treba iz operativnememorije da se dowde blok u kome se nalazi Leljeni sadrZaj. Pre dovladenjaZeljenogbloka proveravase da li se u datom ulazt nalazi blok koji je nekom od operacijaupisa modifikovan. Ovo se utvrduje na osnovu indikatora D adresiranog srednjih k bitova generisane sadrLaja sa adrese Ar*r-r .r. Ukoliko je indikator D datog ulaza I, blok je modifikovan, pa prvo treba dati blok vratiti u operativnu , memoriju pa tek onda dovudi Zeljeni blok. Ukoliko je indikator D datog ulaza 0, blok nije , ------: \ modifikovan, pa se Zeljeniblok odmahdovlaii. LPrilikom vraianja bloka odabranog za zamenu 2' redi datog bloka se dita iz DATA MEMORIJE sa adresaformiranih od srednjih k bitova generisane Ar*r-r...1 daju k koji adrese starijih bitova adresei vrednostiBRr-r..0 koja je daje I mlatlih bitova adrese.Date redi se upisuju u OPERATIVNU MEMORIJU na adresama formiranih od vrednostina linijama TO*Ar*r-r...r daju k koji srednjihk bitova generisane adrese r.o koja daje m starijihbitova adrese, srednjihbitova adresei vrednostiB&-r...0 Vrednostna koja je daje I mladih bitova adrese. 'fOm-r...0 proditanaje iz TAG MEMORIJE sa adreseodredenesa srednjih k bitova linijama generisane adrese Ar*r-r...r. Prilikom dovladenja Zeljenog bloka 2rredi datogbloka se upisujeu DATA MEMORIJU na adresamaformiranih kao i u sludaju vra6anjabloka od srednjih k bitova generisaneadrese Ar*r-r r koji daju k starijih bitova adresei vrednostiBRr-r...0 koja je daje I mlatfih bitova adrese.Date redi se ditaju iz OPERATIVI\E MEMORIJE sa adresaformiranih od bitova Ai+k+m-l generisane adresekoji daju m starijih bitova adrese,srednjih k bitova generisane .I+k adrese Ar+r-r..r koji daju k srednjihbitova adresei bitova B&-r .o koji daje I mlailih bitova generisane adrese.Pored toga bitovi Ar*n*'n-1...1+k adresese upisuju t lulazTAG MEMORIJE dija je adresa odredena srednjihk bitova generisane sa Ar*r-r..r. IndikatoriV i D ulaza adrese adresiranih saAr*r-r..rpostavljaju na I i 0, respektivno. se pa Po dovladenjubloka podataka ke5memoriju, utvrduje se da sadapostoji saglasnost, se u na vei. opisaninadinadresirared DATA MEMORIJE i obavlja ditanje. Pri generisanjuzahtevaza upis od straneprocesora,na isti nadin se ispituje saglasnost sa sadrZajemkeS memorije kao u sludaju operacije ditanja. Ukoliko postoji saglasnost, isti na nadin se adresira red DATA MEMORIJE i vrSi upis, pri demu se sada indikator modifikovanogulaza D, adresiran srednjihk bitova generisane postavljana sa adrese Al+k-1...1, | . Za razliku od zahtevaza Eitanje kada se istovremenoi utvrdivala saglasnost ditao podatak, i kod zahtevaza upis se najpreutwduje saglasnot tek onda upisujepodatak. pa Ako saglasnost postoji, na identidannadin kao i zaoperaciju ditanj4 se, najpre, blok iz ne ulaza ke5 memorije, odreclenogsa srednjih k bitova generisaneadrese Al*k-r...I,vraia u operativnumemoriju, ukoliko je modifikovan, a zatim, u isti ulaz keSmemorije, dovladi novi blok iz operativnememorije.Potom se ponovo,na vei opisaninadin,vrSi proverada li postoji saglasnost, utvrduje da postoji saglasnost realizujeupis" i

t7

: 2.2.3. Set-asocijativno presliknvanje Tehnika set-asocijativnog preslikavanja predstavlja kombinaciju prethodne dve tehnike Kod set-asocijativnogpreslikavanjase moZe uzeti da se kei memorija sastoji nr.estj\ayanja. od 2' identidnih manjih ke5 memorija realizovanihtehnikom direktnog preslikavanjai da je operativna memorija podeljena na vi5e grupa. hi tome, broj blokova u grupi operativne memorije odgovara broju blokova jedne manje ke5 memorije. Po5to je uzeio da se kei memorija sastoji od 2' manjih ke5 memorija i-ti blok bilo koje grupe operativnememorije moZeda se preslikau i-ti blok bilo koje od 2Dmanjih ke5memorija.Time je stvorenoonoliko setovakei memorije koliko ima blokova u grupi operativnememorije, sa onoliko blokova po setu ke5 memorije koliko ima manjih ke5 memorija.Na nivou setapreslikavanje direklno, je jer je brojem bloka u grupi operativnememorijejednoznadno odredenset ke5 mlmorije u koji se dati blok preslikava.Unutar setapreslikavanjeje asocijativno,jer se dati blok operativne memorijemoZesmestitiu bilo koji od 2' blokovasetakei memoriji (slika 6).
GENERISANA ADRESA grupa set
<_2t redi_____>

TAG MEMORIJA 1-m+bbita-->

DATA MEMORIJA <-2t redi____>

blok 0 blok I

0 I

/
blok(2ra-l)
blok2k-b blok (2ir+l)

:

grupa 0

,r"'-r, .1,
0 I

grupa

0

blok(2'-l) blok 2' blok(2'+l)

:
blok (2.2bb-l)
/tt-b-t \

blok (2n+*-2tc't1 0

KES I/GMORUA

1

grupa (2-+b- l)

OPERATIVIIA MEMORIJA Slika 6 Set-asocijativnopreslikavanj e Kod tehnike set-asocijativnogpreslikavanj4 ke5 memorija se sastoji iz 2' manjih ke5 memorija i to keSmemorije blokova 0, u kojoj se za sve setoveduvaju samo blokovi 0, ke5 memorije blokova 1, u kojoj se za sve setoveduvaju samo blokovi l, i tako redom do ke!

l8

2.2 KeSmemoriia :/

T

4-r;,-cruc.=q

Zadatak0.1 redi iznosiI bajt' I je memorijaradunara kapaciteta Mbajt, a Sirina Operativna

a ) N a c r t a t i S t r u k t u r u k e s m e m o r i j e , o z n a d i t i S i r i n u u b i t o v i m a s vdetiri lbajtan t n i h d e l o v a i ihre eva i bloka, blokom velidine za opisatinjihovu namenu kes *"*".i.;" sa 1024 ukratko dela kes memorijeu kome se ia preslikav*j.t pretpostavljajuii je Sirinaredi asocijativnim jedan bajt. duvasadrZaj sa velidineutvrdujeda li se sadrzaj generisane b) objasniti kako seza sludajditanjabajtovske sadrZaja' traZenog oditavanje adresenalaz\ukesmemorijii kako sevrsi samo

di;ij;;1)';i;;,t"* ;;*;;i:. i" r"r'""
adresa Sadrzaj

io3:!''*t^t:11,: ovedetirioperacije, i::,tii:" posle kes d.roua memorije ::TJitj,u K;;:il";rednosti svihrelevantnih
bila prazna' na da pretpostavljaju6i je keSmemorija podetku 5120 5tzl 4098 1024 t025 102( 102', 409(
0
I

J,t lokacija gqerallvn:.3t3:':lt 9i:# ,tt,i;'"#:l ':;;:'":.:::i': relevantnih c) SadrZaj S:::: :i7:j'; 517,2d, r1a
31948 1 9 5 5123 31928 1 9 3 0 0 0 4 0

0

0

0

0

U

z

0

0

J

memorije operativne lokacija relevantnih Slika 0.1.SadrZaj
ReSenje:

baital i da je velidina bloka *.Toj.tjl, Mbajt 1220 operativne a) S obziromda je kapacitet I blokova.Stoga struktura generlsane je sadrZr'2'" memorija detiri bajta (2' baita), operativna se kao adrese na slici 0.2 i sastoji iz: memorijei TAG (18 bita)-broj blokaoperativne BYTE (2 bita)-adresabajtau bloku' dolazi se ke5 i adrese zadatihkarakteristika memorije generisane Na osnovuovakvestrukture na prikazane istojslici' ke5 do strukture menrorije
HIT D
D,ot,

V V,o,,

TAG MEMORIJA l8

\/ A Y rori I _----==tL__-,t l\,{ "' Ioli

\

I 023
9

DATA EMORIJA

Dl

M'
vo
Mo

v.-r----\ r l

CD
I

,
I

0

Do

Yd->

b

,VtN'e

adresaffi generisana

is

Slika0.2.Strukturakesmemorijesaasocijativnimpres|ikavanjem delova: iz se Ke5memorija sastoji slede6ih Do roz:(dirty bitovl)-1074 flip-flopa' (validbitovi)-l024 flip-flopa' .. Vo .rozr TAGMEMoRIJA-asocijativnamemortjakapaciteta|024re('iSirinel8bita'

CD-koder l024ll0 i bloka' 1024 kapaciteta DATA MEMORIJA-RAM memorija je bilo upisa u Dirty bitovi oznadavajuza svaki od 1024 ulaza kes memorije da li je u blok DATA MEMORIJEod kada blok doveden taj ulaz. odgovaraju6i ulaz i ak V a l i d b i t o vo z n a d a v a j u z a s v o d il 0 2 4 u l a z a k e 5 m e m o r i j e d a l i j e o d g o v a r a j u 6 T A G i MEMORIJEvaLe(i' koji se nalazeu TAG MEMORIJA slu1i za duvanje 1024 TAG polja blokova sadrZaja saglasnosti signala aktivnihvrednosti DATA MEMORIJEi generisanje ulazima odgovarajuiim odgovarajudegulaza isadrZaja adrese generisane TAG polja ukolikopostojisaglasnost Mo...rozr TAG MEMORIJE, HIT i broja ulaza u keS aktivne vrednostisignala saglasnosti CD sluZi za generisanje u memorij za koiije otkrivenasaglasnost. 1024bloka sadrLaia' /DATA MEMORIJAsluZizaduvanje sva 1024 ulaza u TAG t%l171G adresese poredesa sadrZajima bitovi (ls) iz generisane adresei bitovima generisane nto se'saoriaj bilo kojeg ulaza slaZesa TAG rffionur. aktivan. HIT saglasnosti postaje signal v odgovaraju6i bit je postavljen, dobijenisa saglasnost gdeje otkrivena broj Bitovi (10) koji oznadavaju ulazau ke5memoriju MEMORIJI i u se adrese koristekao adresa DATA i izlazakodera BYTE (2) biiovi glnerisane se sadrZaj dita. generisane adresei vrednostipolja TAG i BYTE za detiri zadate V Struttura generisane adres!su dati na slici 0.3.
l9 t8 17 l6
l5 l4
I J

tl

l l

l0

1025 4099 5122 8t92

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0
I

0

0
U

I

0
I

0 0
0

0

0 0

0

0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0

I
I

0

0 0

<-byte-+

adresa generisanih Slika 0.3.Struktura Bilo koji blok u i memoriji lK blokova kes memoriji. Postoji256Kblokovau operativnoj Adrese operativne memorije s. n,,oi" smestitiu bilo koji blok ke5 memorije. operativne 500h,100h,800h i400h operativne i4099d su u blokovima l-0D5d,8192d memorije5122d, respektivno' i3 ke$memorije, u blokove Ovi respektivno. blokovisesmejtaju memorije, .0,1,2 su prikazani na slici ditanja detirioperacije posle kes delova memorije svih relevantnih Vrednosti not source found' Error!Reference
broj ulaza D

o

; l-^l 'ffi

[rr]

; H
: :

FI

)000000r0100000000 I 00000000 100000000 100000 100000000000 I 0000000000 1000000

to23tr
Slika

+ l

Zadatak0.2 I bajt' je I memorijaradunara kapaciteta Mbajt,a Sirinarediiznosi Operativna delove i za sve relevantne a) Nacrtati strukturukes memorije,oznaditiSirinu u bitovima velidinedetiri bajtai bloka,blokom za ukratkoopisatinjihovunamenu kes memorijusa 1024 u redidelakesmemorije kome se nalazi da;e Sirina pretpostavljajudi direktnimpreslikavanjem jedan bajt. sadrZaj b) Istokao Pod2.2.1b. c) IstokaoPod2.2.lc. "t:it;'obzirom baital i da je velidinabloka memorijeI Mbajt 1z2o operativne da je kapacitet da se 2rx memorijasadrZi blokova.Kako u'ke5memorijumogu detiri bajta(2" baitai, op^eratiuna je operativna uzima da preslikavanja smeste1024 bloka ii'"t-ur"r""a), Io t. too direktnog je Stoga struktura blokova). toi+'utota 12r0 zsi poderjena,i" gr"pa(zr grupa;velidine memorija kao adrese na slici 0'5 i sastojise iz: generisane memorije' TAG (8 bita)-broj grupeoperativne grupei broj blokau kesmemorijii utotu unutar BLOCK (10 bita)-6.oj BYTE (2 bita)-adresabajtaunutarbloka' ke5 karakteristika memorijedolazise i adrese zadatih generisane Na osnovuovakvestrukture na prikazane istoj slici' keS do strukture memorije
D D
9 0
9

TAG MEMORIJA

DATA MEMORIJA

0

D,
Dn

TAG

preslikavanjem sa kes Slika 0.5.Struktura memorije direktnim delova: iz se KeSmemorija sastoji slededih (dirty bitovi)-1024 flip-flopa' Do .roz; (validbitovi)- 1024flip-flopa' Vo .rozr TAGMEMORIJA-RAMmemorijakapaciteta|024redisirine8bita, i CMP-komParator DATAMEMORIJA-RAMmemorijakapaciteta1024bloka. keS memorijeda li je bilo upisa u za Dirty bitovi oznadavaju svaki od 1024 ulaza blok DATA MEMORIJE' odgovarajuii
42

u6i da li je odgovaraj ulaz TAG ., j bitor i oznadavaj za svakiod l 024 ulazakes memorije u :'., '.rf \tORlJEraZeci' ]AG\tE:vloRlJAsluZizaduvanje.lo24TAGpoljablokovasadrZajakojisena|azeu MEMORIJE' -.,'. * tj ul-imulazimaDATA HIT. ovaj signalse aktivira saglasnosti signala aktivnevrednosri c\tp sruziza generisanje
:-r. :

-TAGpoljegenerisaneadresejeistokaosadrZajTAGMEMORIJEadresiranpoljem t adrese BLOCK generisane je adrese postavljen' poljemBLOCK generisane - \' bit adresiran DATAMEMORIJAsluZizaduvanjel024blokasadrZaja. zarAc MEMoRlru' rAG kaoadresa se ,k;:;;";;;(10) iz q:l..'l:*. adrese koriste adrese'Ako se iz generisane ,u por-... ,a TAG bitovima ';';n, adrese' generisane u-iioii oditani iz TAd rra'vionur, "or.rir"" BLOCK biiovima postoji ,"'er"r"";!-J.o :. otkrije da HIT' pottuufj.n,aktivirasesignal BLOCKbitovi(10)iBYTEbitovi(2)generisaneadresesekoristekaoadresazaDATA se MEMORIJU i sadrZaj dita' c)StrukturagenerisaneadreseivrednostipoljaTAG,BLOCKiBYTEgenerisanihadresa
datisunaslici0.6.
l9 t8 17
lb

t5

l4

l3

. ,2

1025 0 4099 0
<11)

0

8192 0

0 0 0 U 0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0

0 0
I

0

u 0
rr

l0 ln I

I

8

.

?

n

0 0 0

0 0

q

0 0
0

0 0 0 0

U

0 0 0

a 0 0 0
-

0

< 4 0 0 0 0 0 0 0 0
'

3 0 0 0 0

r

2 0 0 0

I

r 0
I

t

o
l

I

I

0

0 0

<-bYte-+

adresa generisanih Slika 0.6. Struktura se P o s t o j i 2 5 6 K . b l o k o v a u o p e r a t i v n o j m e mfoK i blokovao k o v a u Na S m ' e mtoga i . B l o k o v i r j i i l s . b l po grupi'k e osnovu o r i j org""iri"""i , iSi'gr"p^'* ,n"*or'"'lJ operativne daje: utvrtluje I' 5l??dublokul00h igrupi memorije operativne adresa u bloku 100hi grupi0' operati;;; '"t*oti:" 10?ld adresa u bloku0h i grupi2 i opt'"ii"nt *"*oti:t S1??d adresa i grupi1' t"*oti:t 4099du bloku0h "ot;i;; adresa (adresa blokom100hiz grupe1 operativne-memorije kes prvonapuni se 1025d) Blok 0h Blok l00h kesmemorije iz g'upJ'0 i#ttu a preko njeea qlegis. uro[ l00h 8192d)' zattmse (adresa a 5t22d), zattmse br, i..g'up" 2 operativn".tt*ott'," delovake. se memorije prvo ""l""il"r.J,t vt.ono'ti svih relevantnih t; grup" r'.]5** ioqgAl. pr.pis;fi;l;; prekonjega ' ui'"nja pritazanisu na slic\2'2'7 memorijeposleeetrri"opit"tilt DATA
broj

{ :

n

v

u0u0u0o0o0i0 'rl

adresa r"rnMonr"l,q. Jpy?ryi\,

TAG

256 [- _|

,O ,.0 "0 u0 |_l_| f''0u0u0"0u0u0uu{ttl

c0 u0

1023 tr tr

delovakeSmemorije relevantnih Slika 0.7.SadrZaj
43

Zadatak0.3 je rediiznosiI bajt' a I radunara kapaciteta Mbajta, Sirina mernorija Operativna delovei oznaditiSirinuu bitovimaza sve relevantne ke5 memorije, a) Nacrtatistrukturu za: njihovunamenu opisati ukratko al) ke5 mernoriju sa 1024 bloka, blokom velidine detiri bajta i set-asocijativnim sa preslikavanjem dva blokapo setui aZ) ke5 memoriju sa 1024 bloka, blokom velidine detiri bajta i set-asocijativnim preslikavanjem detiriblokapo setu, sa bajt u redi pretpostavljaju6ije Sirina delake5memorije komesenalazisadrLajjedan da velidineutvrdujeda b) Objasnitilcakose za obatipa ke5memorijeza sludajditanjabajtovske traZenog nalaziu keSmemorijiikako se vr5i samooditavanje adrese sa li se sadiZaj generisane sadrLaja. c) Istokaopod2.2.1c.
Re5enje:

sa preslikavanjem dva i detiriblokapo setllsll sa ke5 a) Strgkture memorija set-asocijativnim odeljcima, dateu posebnim bloka baita|ida je velidina I memorije Mbajt 1220 operativne al) S obziromdaje kapacitet moguda se Kako u ke5memoriju 218 sadrZi blokova. rnemorija operativna detiribajta(22bajta), sa set-asocijativno dva bloka po setu,to ke5 organizovanih blokova) 1024bloka (1010 smeste memorija memorijasadrZi512 setova(2e setova).Stogase ovde uzima da je operativna je struktura podeljena 5lZ grupa(2e grupa)n.iidin. 5tZ blokoua12eblokova).Stoga na se kao generisane adrese na slici 0.8 i sastoji iz: memorije, TAG (9 bita)-broj grupeoperativne SET(9 bita)-broj blokaunutargrupei broj setaunutarkesmemorijei bajtau bloku. BYTE (2 bita)-adresa ke5 izadatihkarakteristika memorijedolazise generisane adrese Na osnovuovakvestrukture na prikazane istojslici. ke5 do strukture memorije

44

TAG5il MEMORIJA

Do

vo
I

r.-lDo,' I
E t

'l oo,o I

t.;l

DATA MEMORIJA

r

19

lll0

210

generisanaadresa ffi TAG SET

r'

BYTE

preslikavanjem dvablokapo setu keS sa sa Slika 0.8.Struktura memorije set-asocijativnim iz delova: KeSmemorija sastoji sledeiih se ( u D D b D o , oD o , r D l , o , r , r ,. . . , D s r r , o , s r r , r d i r f Y i t o v i ) - l 0 2 4 flip-flopaorganizovanih 512 , , sa setova po dva flip-flopapo setu, ( V u V o , oV o , r V r , o V r , r ,. . . , V s r r , o , s r r , r v a l i db i t o v i ) - l 0 2 4 flip-flopaorganizovanih 512 , , , po dva flip-flopapo setu, setova sa MEMORIJA-512 asocijativnih TAGo MEMORIJA,TAGr MEMORIJA, ..., TAG511 memorija kapaciteta rediSirine bita, dve 9 svaka 2/1, CD6,CDl, ..., CDsr t-512 kodera i DC-dekoder 91512 kapaciteta 1024bloka. DATA MEMORIJA-RAM memorija svakiod dvaulaza setai ke5memorije lije bilo upisau da Dirty bitovi setai oznadavajuza odgovarajuiiblok DATA MEMORIJE. da za Valid bitovi setai oznadavaju svakiod dva ulazasetai ke5memorije lije odgovarajuii ulazTAG MEMORIJEva\e1i. TAG; MEMORIJA sluLiza duvanjedva TAG polja setai blokova sadrlaja koji se nalazeu signalasaglasnosti aktivnihvrednosti odgovarajudim ulazimaDATA MEMORIJE i generisanje TAG polja generisane adresei sadrLaja odgovarajuieg Mi,o i Mi,r ukoliko postoji saglasnost TAG MEMORIJE. ulaza
/<

CDi sluZi za generisanje aktivnevrednostisignalasaglasnosti HIT; i broja ulaza u ke5 memoriju kojije otkrivena za saglasnost. DC sluZi za generisanje signalaselekcije setovaSo...srr osnovupolja SET generisane na adrese. DATA MEMORIJA sluLizaduvanje 1024blokasadrZaja. Blokovi0 i 1 seta0sme5taju u se blokove0 i I DATA MEMORIJE,blokovi 0 i I setaI smeStaju u blokove2i3 DATA se MEMORIJE,itako redomdo blokova0 i I seta511 koji se sme5aju blokove1022i 1023 u DATA MEMORIJE. a2) S obziromdaje kapacitet operativne mernorije Mbajt (220 I bajta)i daje velidina bloka detiribajta(22bajta), operativna memorija sadrZi blokova. 2r8 Kako u ke5memoriju moguda se smeste 1024bloka(lD'' blokova) organizovanih set-asocijativno detiriblokapo setu, ke5 sa to je operativnamemorija memorija sadrZi 256 setova.^(2d setova).Stoga se ovde uzima da podeljena 1024grupe(2'' grupa)velidine256 blokova(2E blokova).Stogaje struktura na generisane adrese na slici 0.9 i sastoji iz: kao se TAG (10 bita)-broj grupe unutar operativne memorije, grupei broj seta keS SET(8 bita)-broj blokaunutar Lr memorijii (2 bita)-adresa BYTE bajtaunutar bloka. generisane Na osnovuovakvestrukture i adrese zadatih karakteristika memorijedolazise ke5 prikazane istoj slici. do strukture memorije ke5 na

46

(n

r; r; r;,"l
D,,,

v.rr,,
V,,,,, Vrrr,, Vrrr,o Mrrr,' \i
l))

f"^;
t---'-l

Do Do.,
, O

vo
" o.j

Do,t

Vo,t
vo,l

DATA MEMORIJA

a

Do,,
Do,o

Y o,o

----TXc-

---TEr
. c

BYrE
l l

m r
l D lzss

n

o I
so

Sr'

preslikavanjem detiriblokapo setu sa sa ke5 Slika 0.9.Strulctura memorije set-asocijativnim delova: iz se KeSmemorija sastoji sledeiih . (dirfybitovi)-1024 Dzss,z, Dzss.l, Dt.:, '..,D2ss.0, D2ss,t, Dt,t, Dt,z, Do,l,Dt,o, D0,0, D0,t, Do,z, po u sa flip-flopa organizovanih256 setova po detiriflip-flopa setu, (validbitovi)-1024 Vzss,:, Vzss,t, Yzss,z, Vt,:, ..., V2:5,0, Vt,0, Vt,t,Vt,z, Vo,o,.V0,t, Vo,l, V0,2, po setu, sa u flip-flopaorganizovanih 256 setova po detiriflip-flopa MEMORIJA-256 asocijativnih TAGo MEMORIJA, TAGr MEMORIJA, ..., TAG255 detirirediSirinel0 bita, memorijasvakakapaciteta 4/2, CD6,CD1,..., CDzss-256kodera i DC-dekoder 81256 kapaciteta 1024bloka. DATA MEMORIJA-RAM memorija

da svakiod detiriulazasetai ke5memorije lije bilo upisau Dirty bitovi setai oznadavajuza blok ..dgovaraju6i DATA MEMORIJE. da i seta ke5memorije lije odgovarajuii za avaiu svakiod detiriulaza i Valid bitoviseta oznad ulazTAG MEMORIJEvaheci. u koji detiriTAG polja setai blokovasadrZaja se nalaze TAG, MEMORIJA sluli za duvanje saglasnosti signala aktivnihvrednosti DATA MEMORIJEi generisanje ulazima odgovarajuiim adresei sadrZaja TAG polja generisane Mi,o, Mi,r, Mi,z i Mi,: ukoliko postoji saglasnost TAG MEMORIJE. u6 odgovaraj eg ulaza HIT, i broja ulaza u ke5 aktivne vrednostisignalasaglasnosti CDi sluZi za generisanje saglasnost. za memoriju kojije otkrivena na setovaSo...zss osnovupolja SET generisane signalaselekcije DC sluZi za generisanje adrese. 0 Blokovi0,1,2 i 3 seta sme5taju 1024 blokasadrZaja. za DATA MEMORIJAsluZi duvanje ,, o7 s e u b l o k o v el0 2 i 3 D A T A M E M O R I J E , b l o k0 , v i, 2 i 3 s e t a 1 s m e 5 t a j u s e u b l o k o v e 4 , 5 , u 255koji sesme5aju blokove 0,1,2 i3 seta do itako redom blokova 6 i 7 DATA MEMORIJE, DATA MEMORIJE. 1021 1020. .1022 i 1023 svih ulazaTAG MEMORIJE svuh adrese poredesa sadrZajima se b) TAG bitovi generisane se ibroja ulazau komeje otkrivenasaglasnost formirajuza svaki set setova. Signalisaglasnosti signalima preslikavanja. njih se dalje dekodovanim Od posebno kao i u sludajuasocijativnog za ibroj ulazausetu datuke5memoriju. saglasnostiHlT signal selektuje seta bitovi broja ulazau setu i BYTE bitovi iz selektovani adrese, SET bitovi iz generisane se za kao generisane se adrese koriste adresa DATA MEMORIJUi sadrZaj dita. adresai vrednostipolja TAG, SET i BYTE za set-asocijativna c) Strukturagenerisanih preslikavanja dva i detiriblokapo setudatisu na slici 0.10. sa
19 18 17 16 15 14 13 12 ll l0 9 8 7 6 5 4 3 2 I 0

I

I 025 4099 5122 8192

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0
0

0
0

0 0

0 0

0 0 0 0

0 0 0
I

0
I

0
0 0

I
U

0 0

0

0 0 0 0

0 0 0 0

0
0

0 0
0

0 0

0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0 0 0

0 0
U

0
I

I
I

0

0

0 0

<-tas-------_---+

<----+lock-=-_-------9 +------------block----------------

<-byte-+2 bloka po setu <-bvte-+4blokaposetu

generisanih adresa Slika 0.10.Struktura za ditanja ke5 memorijesa posledetirioperacije lokacijakeSmemorije relevantnih SadrZaj odeljcima. sa preslikavanjirnadva i detiriblokapo setudatisu u posebnim set-asocijativnim preslikavanje 2 blokapo setu sa cl) Set-asocijativno memorijei 1K blokova ke5 memorije.Ovi blokovi Postoje256K blokovaoperativne u su memorije organizovani 512 grupasa 512 blokovapo grupi. I K blokovake5 operativne memorije setovasa 2 bloka po setu. t-ti blok operativne u memorijesu organizovani 512 na samo bilo koji od dvablokau i-tom se moZe preslikati (0 <, < 511)iz bilo kojeod 512grupa da togaseutvrduje je: (0 setuke5memorije < t < 5 I l). Na osnovu u 5122d bloku l00h i grvpi2, memorije operativne adresa 1025d bloku 100higrupi 0, u memorije operativne adresa u 8192d bloku0h i grupi4 i memorije operativne adresa 4099d bloku0h i grupi2. u memorije operativne adresa memorije se Blok 0h u setu l00h ke5memorije napuniblokom 100hiz grupe2 operativne grupe0 operativne blokoml00h iz se (adresa Blok th u setu100hke5memorije napuni 5122d).
48

Blok 0h u setu0h keSmemorijese napuniblokorn0h iz grupe4 1025d). memorije(adresa se (adresa Blok th u setu0h keSmemorije napuniblokom0h iz 8192d). memorije operativne delovake5 memorije (adresa Vrednosti svih relevantnih 4099d). grupe2 operativne memorije prikazanisu slici 2.2.11. na posle ditanja detirioperacije
broj ulaza 0 I 0 I 0 I

0 0

0
I

J

0

0 0

preslikavanje 4 blokapo setu sa cl) Set-asocijativno memorijei I K blokova ke5 memorije.Ovi blokovi Postoji 256K blokova operativne u su memorije organizovani I K grupasa 256 blokovapo grupi. I K blokovake5 operativne memorije u memorijesu organizovani 256 setovasa 4 bloka po setu.r-ti blok operativne samona bilo koji od detiri bloka u (0 < t< 255) iz bilo koje od I K grupamoZese preslikati da (0 togaseutvrcluje je: i-tomsetuke5memorije < i <255).Na osnovu 5122d bloku0h i grupi5, u memorije adresa operativne 1025d bloku0h i grupi l, u memorije adresa operativne u 8192d bloku0h i grupi8 i memorije adresa operativne 4099d bloku0h i grupi4. u memorije adresa operativne (adresa memorije se blokom0h iz grupe5 operativne Blok 0h u setu0h ke5memorije napuni memorije se Blok lh u setu0h ke5menrorije napuniblokom0h iz grupeI operativne 5122d). (adresa Blok 2h u setu0h ke5 memorijese napuniblokorn0h iz grupe8 operativne 1025d). Blok 3h u setu0h ke5 memorijese napuniblokom 0h iz grupe4 8192d). memorije(adresa posledetiri ke5 delova memorije Vrednosti svihrelevantnih (adresa 4099d). memorije operativne prikazani na slici 2.2.12. su ditanja operacije
broj ulaza 0 I 2 3 0
I

TAG

DATA
SETO

sET256

2 3

49

Zadatak0.4

,

Tr

26ur.r^rlc,. C 3*1f+u

F.O\

je 512 a rediiznosi16 bita. radunara kapaciteta Mbajta, Sirina memorija Operativna delovai kratko a) Nacrtatistrukturuke5 memorije,oznaditiSirinuu bitima svih relevantnih sludajeve: keS za funkcijesvihdelova memorije sledeie objasniti preslikavanjem, velidinom bloka256redii asocijativnim 2. ke5memorije 64 K blokova, sa preslikavanjem. velidinom bloka 256redii direktnim 3. ke5memorije 64 K blokova, sa 4. ke5 memorije sa 64K blokova, velidinom bloka 256 redi i set-asocijativnim po preslikavanjem, 16blokova setu, sa l6 pretpostavljajudije Sirina delake5memorije komeseduvaju u sadrZaji bita. redi da je source lokacija operativne memorije dat na slici Error! Reference b) SadrZaj relevantnih prikazane pri demusu sve vrednosti najpre, realizuju heksadecimalno. da se, Uzeti not found. zatim dve operacijeupisa vrednosti dve operacijeditanjasa adresa0A0FF00hi 0AOFFFFh, ina kraju dve i0DEl0FFh, respektivno 0DE1000h 0003hi0004h u lokacijena adresama realizuju i se i 08075FFh. Operacije ditanja upisa iskljudivo ditanja adresa sa 0807500h operacije gornjihoperacija ditanjaiupisa utvrdi da Ukoliko se u sludaju nad sadrZajima memorije. ke5 Blokovi iz u blok sadrlaja operativne keSmemoriju. nemasaglasnosti dovladise odgovaraju6i memoriju. modifikovan vraiajuseu operativnu keSrnemorije dijije sadrLaj
adresa sadriaj adresa sadriaj adresa sadrZaj

0807500 80750 0 r 0 0

0 8 0 7 5 F E0 8 0 7 5 F F

0

0

O OAOFFOOAOFFOI OAOFFFE AOFFFF O I I ODE 000 O D E l 0 0 l 2 ODEIOFE DEIOFT O 2 2

relevantnih lokacija operativne memorije Slika 0.13.SadrZaj dati sadrZaje relevantnih delovake5memorijeposleizvr5enja ke5 Za svesludajeve memorije, pretpostavljajuii je ke5memorija podetku prazna. da na bila navedenih operacija, Re5enje: lzraLenu adresibilnim16-bitnim memorijeje 512 Mbajta 122e Kapacitetoperativne ^baita1. je256 Mredi (2'" redi).Na osnovu togasledidaje Sirina redima kapacitet operativne memorije je256 redi,paje polje u ke5 redi adresne 28 bita.Velidinablokau svetri realizacije memorije Sirine osambita,Stoznadi rediunutarblokau svatri sludaja redi adresu adresnoj koje odreduje je poljeu adresnoj kojeodrecfuje blokauvekSirine bita. 8 rednibroj rediunutar redi da odeljcirna. su a) Strukture memorija dateu posebnim ke5 preslikavanjem utvrdujese da je struktura al) U sludajuke5 memorijesa asocijativnim generisane se adrese na slici 0.14,i sastoji iz: kao memorijei TAG (20 bita)-redni broj blokaoperativne bloka. WORD (8 bita)-rednibroj rediunutar dolazise generisane ke5 i karakteristika memorije adrese zadatih Na osnovu ovakve strukture prikazane istojslici. na do strukture rnemorije ke5

50

HIT D D----. tfftn

v

TAG MEMORIJA
,FFFh

Vr.orn FFFFh t__20---r

Mrrrrn

l )

Dl

v:'
vo
DI,n

v,-t---\ r l

CD

:
I

0

Do

v^-{-\ u l

generisana adresa

TAG

WORD

preslikavanjem ke5 Slika 0.14.Struktura memorijesaasocijativnim delova: iz se Kei memorija sastoji sledeiih (dirty bitovi)-65536flip-flopova, Do .pppm (valid bitovi)-65536 flip-flopova' Vo..pppft 20 64 TAC MEMORIJA-asocijativnamemorijakapaciteta K rediSirine bita, CD-koder 64 Wl6 i 64 DATA MEMORIJA-RAM memorijakapaciteta K blokova' je 0.1. u Njihovafunkcija opisana zadatku generisane adrese se utvrduje daje struktura preslikavanjem sa kes a2) U sludaju memorije direktnim se i kaonaslici0.15, sastoji iz: memorije, TAG (4 bitaFredni broj grupeblokovaoperativne grupei rednibroj blokau keSmemorijii BLOCK (16 bita)-redni broj blokaunutar WORD (8 bita)-redni broj rediunutarbloka. ke5 adresei zadatlhkarakteristika memorije dolazi se do Na osnovuovakve strukturegenerisane istoj slici. na prikazane keS strukture rnemorije D
Dooort
I )

4 _=)
l5 0 l5 0

FFFFFFh

0

D
Dn

Slika 0.15. StrukturakeSmemorije sa direktnim preslikavanjern 5l

delova: iz se KeSmemorija sastoji sledeiih (dirtybitovi)-65536flip-flopova, Do .pppnn (valid bitovi)-65536 flip-flopova, Vo. prrnn 4 kapaciteta K redi Sirine bita, 64 TAG MEMORIJA-RAM memorija CMP-komparator i 64 kapaciteta K blokova. DATA MEMORIJA-RAM memorija Njihovafunkcijajedatau zadatku0.2. preslikavanjem utvrdujese da je struktura a3) U sludajuke5 memorijesa set-asocijativnim se generisane kao adrese na slici 0.16i sastoji iz: memorije, TAG (8 bita)-redni broj grupeblokovaoperativne u grupei rednibroj seta ke5memorijii SET(12 bita)-redni broj blokaunutar (8 bita)-redni broj rediunutar bloka. WORD keS generisane adrese izadatih karakteristika memorijedolazise Na osnovuovakvestrukture prikazane istojslici. na ke5 do strukture memorije

52

D
Dooon.,
r
E la

TAGrrun MEMORIJA

vooon.r,

F a

Drrrn.,
Dooon.o DIt DIoo

tI
i

broj ulaza u TAGo

Do

vo
'0.t5

setu

F;;l
a

tr r

DATA MEMORIJA
FFFFFFh ' o.l ' 0.0

I Do,' I

generisana adresa TAG SET WORD

preslikavanjem sa ke5 Slika 0.16.Struktura memorije set-asocijativnim delova: iz se KeSmemorija sastoji slededih (dirty "', D+oqs,t, D+ogs,ts bitovi)-64 K flipDqoss,o, Dt,t, ..., Dt,l5, Do,r, D.,ls,Dt,o, '.., Do,o, sa u flopa organizovanih 4096setova po l6 flip-flopapo setu, (valid .'., Vcogs,t, V+ogs,ts bitovi)-64 K flipVt,o, ..., Vo.o,'Vo.r, V0,15, Vt,t, ..., Vl,l5,Vqoss,o, po sa u 4096setova po l6 flip-flopa setu, flopaorganizovanih asocijativnih MEMORIJA---4096 TAGo VtpVOrulA, TAGr MEMORIJA, ..., TAGa6e5 8 l6 kapaciteta rediSirine bita, svaka memorija l614. kodera CDs,CD1,..., CDa6e5--4096 i DC-dekoder 1214096 64 kapaciteta K bloka' DATA MEMORIJA-RAM memorija
53

Njihovafunkcijaje datau zadatku2'2'3' poljaTAG i WORD za i vrednosti preslikavanja za adresa tri nadina generisanih b) Strukture i TAG, BLOCK i WORD za direktnopreslikavanje TAG' SET i preilikavanje, asocilativno ke5 je sva tri sludaja su WORD ,u ,it-uro.ijativnopreslikavanje dati na slici 0'17' Kako u je jednake od umnoSku 4 bita,najjednostavnije polja redi svakopolje adresne Sirine memorije za delovake5memoriie tri relevantnih SadrZaji sisiemu. r-r posmatrati heksadecimalnom adrese odeljcima' u bi6eprikazani posebnim tipakeSmemorije
OA OA E OD I

0 0 0 0 E ODEI 0 0807flh s8flh 080758flh 0

tr

A A D D 8 8

0 0
E E

0 0

F F I I 7 7

0
F
I

0
F

0 0
5 5

0
r

0 0
I

0
F

<--word-_r-l) (.-..-bl ock----------------+ <-WOI'd:--) €-tag+ +_set-_________-___+ <-word----) <_____{&p_____-_>

asociiativno direktno set-asocijativno

generisanih adresa Slika0.17.Struktura 0.1, strukturi iz prema objasnjenjima zadatka preslikavanja bl) za sludaj asocijativnog se ke5memorije redom poljaTAG i WORD,t-tulaze0, I i 2 i g.n.rirun. adrese vrednostima je dat na kesmernorije delova i08075h.lzgledrelevantnih ipisuju blokoviOAOFFh,ODEl0'h slic2.2.18. i
broj ulaza 0
I 2

FFFFh E

HHffi
tr

D

V

TAG MEMORIJA

DATA MEMORIJA adresa 000000h I I I 000| 00h J 2 4 2
000200h 0

0

0

0

ke5 delova memorije relevantnih Slika 0.18.SadrZaj na se memorije realizuje sledeiinadin. e Popunjavanjulazakes se da nema operacija ritanja sa adrese 0A0FF00h operativne memorije. Utvrcluje u pa mernorije, seovaj blok dovladii smesta operativne je OAOFFh Adresa iz Utot<a saglasnosti. toga na lokacijama Kao rezultat jer ulaz 0 DATA MEMORIJE, je ulaz d prvi slobodanulaz. u 0001h. isti ulazTAG se pojavljuju sadavrednosti DATAMEMORIJE do 000000h 0000FFh U adrese. ulaz 0 V flip-flopovase generisane TAG polja vrednost MEMORIJEse r.rpisuje adrese u t. vrednost Potomse utvrdujeda imaiaglasnosti ulazu0 ke5 memorijeisa upisuje 0001h' ditasadrZaj DATA MEMORIJE 000000h se da ima Operacija iitanja sa adrese 0AOFFFFh operativne memorije' Utvrduje 0001h' DATA MEMORIJEdita sadr1ai 0000-FFh g saglasnostiulazu0 k.s r.rorije isa adrese memorije' operativ.ne Operacijaupisavrednosti0003hu lokaciju na a!ry;i-.0DE1000h pa memorije, se ovaj operativne je QDE10h Adresa iz-Uloka Utvrdujese da nemasaglasnosti. ulaz'Kao rezultat jer u blok dovladii srnesta ,ilu, I DATA MEMORIJE, je ulazI prvi slobodan MEMORIJEpojavljujuse sadavrednosti 000100hdo 000lFFh DATA toga na lokacijama U ulaz TAG poljagenerisane.adrese' I vrednost isti ulazTAG MEMORIJEse upisuje U 0002h. u ulazu I ke5 da V flip-flopovase upisujevrednost1. Pbtom se utvraluje ima saglasnosti 0003hi u vrednost upisuje 000100h sa adrese pa memorije se Lrtolu"iju DATA MEMORIJE l. vrednost upisuje I Lrlaz D flip-flopova
54

operativnememorije. Operacijaupisavrednosti0004hu lokaciju na adresiODEIOFFh pa u Utvrdujese da ima saglasnosti ulazuI keSmemorije se u lokacijuDATA MEMORIJEsa 0004h. vrednost 000lFFhupisuje adrese Operacija ditanja sa adrese 0807500hoperativne memorije. Utvrduje se da nema u pa je memorije, se ovaj blok dovladii sme5ta operativne Adresa iz bloka08075h saglasnosti. ulaz 2 DATA MEMORIJE,jer je ulaz 2 prvi slobodanulaz.Kao rezultattoga na lokacijama U vrednosti 0000h. isti ulazTAG se DATA MEMORIJEpojavljuju sada do 000200h 0002FFh U adrese. ulaz 2 V flip-flopovase TAG polja generisane MEMORIJE se upisujevrednost isa adrese u da 1. vrednost Potomse utvrduje ima saglasnosti ulazu2 ke5 mernorije upisuje 0000h. ditasadrZaj DATA MEMORIJE 000200h Operacija Eitanja sa adrese 08075FFh operativne memorije. Utvrduje se da ima 0000h. DATA MEMORIJEdita sadrZaj 0002FFh u saglasnosti ulazu2 ke5memorijei saadrese b2) Za sludaj direktnog preslikavanjaprema obja5njenjimaiz zadatka 0.2, strukturi poljaTAG, BLOCK i WORD,u ulazeA0FFh,DEl0h i 8075h generisane i adrese vrednostima Izgled memorije. operativne ODEl0hi 08075h blokovi0AOFFh, upisuju se keSmemorije redom je datnaslici2.2.19. ke5 delova memorije relevantnih
broj ulaza 0000h

trtr
tr
tr

D

V

TAG MEMORIJA

adresa
0000001r

DATA MEMORIJA

8o7sh tr
AoFFh tr

r
l-

0
o

_l8oTsooh
_lAoFFooh

0 | 0 I . . .| 0 I 0 I | 1 1 . .I. I I I 1 . . .2 | 4 1

DEroh tr

tr

3 | l----o_--lDEroooh 2

FFFFh tr tr
keS delova memorije relevantnih Slika 0.19.SadrZaj nadin. na se ke5 Popunjavanj e ulaza memorije realizuje slededi Operacija Iitanja sa adrese0A0FF00hoperativnememorije. Utvrdujese da u ulazu pa je memorije, se operativne Adresa iz blokaOAOFFh nemasaglasnosti. ke5memorije AOFFh togana lokacijama Kao rezultat u ovaj blok dovladii sme5ta ulazA0FFhDATA MEMORIJE. 0001h. isti ulazTAG U pojavljuju sada vrednosti se DATA MEMORIJE A0FF00h A0FFFFh do adrese. ulaz A0FFh V flip-flopovase U TAG polja generisane MEMORIJEse upisujevrednost u l. Lrpisuje vrednost Potomse utvrdujeda ima saglasnosti ulazu AOFFhke5 memorijeisa dita 0001h. DATA MEMORIJE sadrZaj adrese A0FF00h Operacija iitanja sa adrese OA0FFFFh operativne memorije. Utvrduje se da ima DATA MEMORIJEdita.sadrZaj A0FFFFh i u saglasnosti ulazuA0FFhke5memorije sa adrese 000r . h Operacijaupisa vrednosti0003hu lokaciju na adresi0D81000hoperativnememorije. je Adresa iz bloka 0DE10h Utvrdujese da u ulazuDEl0h ke5 memorijenemasaglasnosti. u pa memorije, se ovaj blok dovladii sme5ta ulazDEl0h DATA MEMORIJE.Kao operativne DEl000h do DEl0FFh DATA MEMORIJE pojavljujuse sada rezultattoga na lokacijama adrese. TAG poljagenerisane vrednost vrednosti 0002h. isti ulazTAG MEMORIJEse upisuje U u ulazu da l. se vrednost Potom utvrduje ima saglasnosti se U ulazDEl0h V flip-flopova upisuje vrednost DEl000hupisuje pa DATA MEMORIJEsa adrese DEl0h ke5memorije se u lokaciju l. upisuje vrednost 0003hi u ulazDEl0h D flip-flopova

55

Operacijaupisavrednosti0004hu lokaciju na adresi0DEl0FFh operativnememorije. u Utvrduje ,6 Oi ima saglasnosti ulazu DElOh ke5 memorijepa se u lokaciju DATA 0004h. vrednost DEl0FFhupisuje MEMORIJEsaadrese se memorije.Utvrcluje da u ulazu8075h operativne 0807500h Operacijaiitanja sa adrese pa memorije, seovaj blok operativne Adresajeiz bloka08075h nemasaglasnosti. keSmemorije do 807500h togana lokacijama Kao rezultat DATA MEMORIJE. u dovladii sme5ta ulaz8075h U isti ulazTAG MEMORIJE 0000h. vrednosti se DATA MEMORIJEpojavljuju sada 8075FFh lJ adrese. ulaz 8075h V flip-flopovase upisuje TAG polja generisane se upisgjevrednost u vrednost1. Potom se utvrdujeda ima saglasnosti ulazu 8075hke5 memorijeisa adrese 0000h. ditasadrZaj DATA MEMORIJE 807500h Operacija iitanja sa adrese 08075FFh operativne memorije. Utvrduje se da ima DATA MEMORIJEdita sadrZaj 8075FFh u saglasnosti ulazu 8075keSmemorijei sa adrese 0000h. 0.3, strukturi iz prernaobja5njenjima zadatka preslikavanja b3) Za sludajset-asocijatovnog 0FFh,El0h i075h 0 poljaTAG,SETiWORD u ulaze setova ivrednostima g.n.rirun.adreie lzgled memorije. operativne 0DE10hi 08075h blokovi0A0FFh, se ke5memorije redomupisuju je datna slici2.2.20. ke5 delova memorije relevantnih
broj seta broj ulaza 0
I SET6691' 2

Dooo

Vooo

TAGO MEMORIJA

adresa

DATA MEMORIJA

HH=::il:::
rtr
Dors

Fh

broj ulaza 0
I
SET675L

2

;
Fh

HH= rtr
:

Vors

TAGors MEMORIJA

i
075000h U 07s 00h I 07s200h

0

0

0

075F00h

broj ulaza
0 I SET6ppL 2

FhtTE]
broj ulaza 0 I SETEroh 2 D et o

HH=
V et o

Dorr

VopR

TAGOFF MEMORIJA

: 0FF000h 00h OFFl 0FF200h I

I

;

:
Fh

HHE rr
Vppr TAGppp MEMORIJA

: TAGrro MEMORIJA

:
El 0000h Et0l00h El 0200h
J

2

z

A

broj ulaza Drpr

0 I SETpppl'
I

:
tn

HH=
E E

FFFOOOh

FFF I OOh FFF2OOh

ke5 delova memorije relevantnih Slika 0.20.SadrZaj Operacijaiitanja sa adrese0A0FF00hoperativnememorije.Utvrdujese da u setu0FFh pa je memorije, seovaj blok operativne Adresa iz blokaOAOFFh nema saglasnosti. ke5mernorije dovladi i smestau ulaz 0 seta 0FFh DATA MEMORIJE. Kao rezultattoga na lokacijama 0FF000hdo 0FF0FFhDATA MEMORIJEpojavljujuse sadavrednosti0001h.U isti ulaz flipU adrese. ulaz 0 Voeer, MEMORIJE se upisujevrednostTAG polja generisane TAGoppr, u da l. vrednost Potomse utvrduje ima saglasnosti ulazu0 seta0FFh ke5 flopovase upisuje 0001h. ditasadrZaj DATA MEMORIJE 0FF000h i memorije saadrese Operacija iitanja sa adrese OA0FFFFh operativne memorije. Utvrduje se da ima DATA MEMORIJEdita 0FF0FFh u saglasnosti ulazu0 seta0FFh ke5 memorijei sa adrese 0001h. sadrZaj Operacija upisavrednosti0003hu lokaciju na adresi0D81000hoperativnememorije. Adresaje iz bloka 0DE10h se Utvrcluje du u setu E10h keS memorijenema saglasnosti. u pa memorije, se ovaj blok dovladii sme5ta ulaz0 setaE10hDATA MEMORIJE. operativne El0000h do El00FFh DATA MEMORIJEpojavljujuse sada lokacijama toga na Kao rezultat TAG polja generisane 0002h.U isti ulaz TAGgor,MEMORIJEse upisujevrednost vrednosti u lJ 1. vrednost Potomse utvrdujeda ima saglasnosti flip-flopovase upisuje adrese. ulaz0 Vetor, upisuje E10000h pa DATA MEMORIJEsaadrese El0h ke5memorije se u lokaciju ulazu0 seta l. vrednost upisuje flip-flopova 0003hi u ulaz0 Deron vrednost operativnememorije. Operacijaupisavrednosti0004hu lokaciju na adresiODEIOFFh pa se u lokacijuDATA u se Utvrcluje da ima saglasnosti ulazu 0 setaE10h ke5 memorije vrednost 0004h. El00FFhupisuje sa MEMORIJE adrese memorije.Utvrdujese da u ulazu0seta operativne Operacijaiitanja sa adrese0807500h pa jeiz bloka08075h memorije, seovaj operativne Adresa nemasaglasnosti. 075hkesmemorije togana lokacijama Kao rezultat seta075hDATA MEMORIJE. u blok dovladii smesta ulaz 0 0000h. U isti ulaz 075000hdo 0750FFhDATA MEMORIJE pojavljujuse sadavrednosti flipU adrese. ulaz 0 Vorsl' TAG polja generisane MEMORIJEse upisujevrednost TACozsr, u l. vrednost Potomse utvrdujeda ima saglasnosti ulazu0 seta075h ke5 se upisurje flopova 0000h. ditasadrZaj DATA MEMORIJE 075000h i memorije saadrese Operacija iitanja sa adrese 08075FFh operativne memorije. Utvrduje se da ima u saglasnosti ulazu 0 seta075h ke5 memorijei sa adrese0750FFhDATA MEMORIJE dita sadrZaj 0000h.

Zadatak 0.5
U radunaru postoji operativna memorija kapaciteta l6 Mbajta. Adresiranje operativne je memoriji (ditanjei upis) su za bajtovskevelidine. obradanja rnemorije bajtovsko,a operacije a) Nacrtati,oznaditiSirinuu bitovima svih relevantnihdelova keSmernorijepretpostavljajuii da je obradanjedelu ke5 memorije u kome se nalaze sadrZajibajtovsko i objasniti njihovu funkciju za:

57

na tehnicipreslikavanja nivou u asocijativnoj al) ke5memorijusa256ulazarealizovanu je velidina bloka16bajtova, blokaako na preslikavanja nivou bloka,akoje u realizovanu tehnicidirektnog a2) ke5rnemoriju u delake5memorije kojoj senalazesadtLaji32Kbajta. ikapacitet velidinabloka l6 Ualta velidineutvrdujeda b) Objasnitikako se za obatipa keSmemorijeza sludajditanjabajtovske Zeljenog u nalazi keSmemorijiikako se vrSisamooditavanje adrese sa li se sadizaj generisane sadrZaja. sadrZajsa odredenogulazake5 memorije treba najpre vratiti u c) U nekirn situacijama ulaz ke5 memorijedovuii u odredeni memorijuia tek onda blok iz operativne opeiativnu memorije: tipakeS za Objasniti oba memorije. iz - kako se generi5u memorijeu koje trebanajprevratiti sadrZaj odreclenog operativne adrese i ke5 ulaza memorije u bloka iz operativne kod dovladenja - Btase sve radi i kako se generi5ur potrebne adrese sve keSmernoriju?
ReSenje:

je i sa ke5 a) Strul<tura memorija asocijativnim direktnimpreslikavanjem datau posebnim odeljcima. je preslikavanjemdatana slici0'21. sa kes al) Struktgra memorije asocijativnim

HIT D

v
V,,,

TAG MEMORIJA 20-----t \/ 5 5 "2

vzss-[-J-

D,,,

55

w
7

\v ,/- - lDr Do vl

C D .
\
I

*L*
8

W-'

0

vo

V^-{-1 u l

{m"" iLl

DATA ORIJA

generisana adresa f----=--lf

|

4

I

ffe*?-rE
preslikavanjem sa ke5 Slika 0.21.Struktura memorije asocijativnim baita),a velidina bloka 16 bajtova memorije 16Mbajta 1224 Kako je kapaciteto-perativne je: generisane adrese tome,struktura Prema blokova. (24 bajta)-, iadrZi22d ona memorijii TAG (20 bita)-broj blokau operativnoj BYTE (4 bita)-adresabajtau bloku. je: keS Struktura memorije Do zs;-dirty bitovi, Vo zss-v4lidbitovi, 20 256 TAG poljaSirine bita, gdese nalazi TAG MEMORlJA-asocijativnamemorija i CD-koder 25618 gdese nalazi 256 blokovasadraaia. DATA MEMORIJA-RAM memorija je preslikavanjem datana slici 0.22. sa keS a2)Struktura rnemorije direktnim
58

D
D rno,

DATA MEMORIJA
9 -------t t0 0 t0
0

l0

0

Jl'i I t l , l

f[{z's-t

D, D

{1 0l ' l'r l '
t l 0

4 3

0

TAG

BLOCK

BYTE

preslikavanjem ke5 sa Slika 0.22.Struktura memorije direktnim Po5toke5 memorijaza sadrLaj ima kapacitet Kbajta (2tt bajta),a velidinablokaje l6 32 je na bajtova124bajtal,ona ima 2rr blokovaiisto toliko ulaza. Glavnamemorija podeljena : '20) 2e grupa. generisane 224112t' zatoje struktura adrese: memoriji, TAG (9 bita)-broj grupeu operativnoj grupe i broj blokau ke5memorijii BLOCK (l I bita)-broj blokaunutar BYTE (4 bita)-adresabajtaunutarbloka. Struktura memorije: ke5 Do zo+z-dirty bitovi, Vo. zo+z-valid bitovi, gdese nalaze TAG MEMORIJA-RAM memorija 2048TAG poljaSirine bita, 9 i CMP-kornparator gdese nalaze DATA MEMORIJA-RAM memorija 2048bloka sadrlaja, b) Utvrclivanjeda li se sadrZajnalazi u ke5 rnernoriji i ditanje sadrlajaza dva tipa keS memorije prikazani posebnim u odeljcima. su preslikavanje bl ) Asocijativno adresese poredesa sadrZajem svih 256 ulaza u TAG TAG bitovi (20) iz generisane adresei MEMORIJI. Ako se sadrZaj bilo l<ojegvlaza slaLesa TAG bitovimagenerisane HIT postaje odgovarajuii bitje postavljen, V signal aktivan. dobijeni broj saglasnost Bitovi (8) koji oznaEavaju ulazau ke5memorijina komeje otkrivena se u sa izlazakoderai BYTE (4) bitovi generisane adrese koristekao adresa DATA MEMORIJI i sadrZaj dita. se preslikavanje b2) Direktno TAG BLOCK bitovi(ll) iz generisane adrese koriste se kao adresa zaTAG MEMORIJU. Ako se adrese. bitovi oditaniiz TAG MEMORIJEse porede TAG bitovimaiz generisane sa generisane postavljen, HIT postaje BLOCK bitovima adrese, signal slaZu akoje bit V, adresiran i aktivan. za BLOCK bitovi (11) iBYTE bitovi (4) generisane adrese koristekao adresa DATA se MEMORIJUi sadrZai dita. se
59

odeljcima' je u adresa prikazano posebnim potrebnih c) Generisanje prilikom vraianja bloka iz ke5 memorijeu operativnu potrebnih adresa cl) Generisanje je tekstu. preslikavanja datu daljem asocijativnog za memoriju sludaj je: memorije operativne Adresa

iz TAG bitovioditani TAC MEMORIJE

4-bitni BYTE brojae

TAG MEMORIJE.20-bitno se za Redni broj bloka odabranog zamenu koristi kao adresa memorije,a 4-bitni BYTE brojaddaje operativne polje TAG daje20 najstarijihbitova adrese detiribita. najmlatla
DATA MEMORIJEie: Adresa

rednibroj bloka

\--._4-bitni BYTEbrojad

za Redni broj bloka odabranog zamenuse koristi kao l1 najstarijihbita adreseDATA bita' dajedetirinajmlatla a 4-bitniBYTEbrojad MEMORIJE. memoriju bloka iz keSmemorijeu operativnu prilikom vradanja adresa potrebnih Generisanje je tekstu' preslikavanja datu daljem direktnog za sludaj je: memorije operativne Adresa
23 15 14 4 3 o

\-._!-

TAG MEMORIJE.9-bitno polje TAG se adrese koristi kao adresa Broj bloka iz generisane daje adrese polje BLOCK iz generisane memorije, operativne bitovaadrese dajedevetnalstari.lih detiribita. dajenajmlada a in steoee 1l bitova, 4-bitniBYTEbrojad DATA MEMORIJEje: Adresa
l4

TAC bitovi oiitani iz TAG MEMORIJE

adrese polieBLOCK iz generisane

4-bitni BYTE brojad

4

3

BLOCK

I
!-J

BYTE

adlese iz polie BLOCK generisane ,"+t'llr"u 11 polje BLOCK iz generisane daje najstarijih bitova,a 4-bitni BYTE brojaddaje adrese bita. detirinajrnlada c2) u memorije ke5memoriju blokaiz operativne prilikomporenosa adresa potrebnih Generisanje je tekstu' preslikavanja datou daljem asocijativnog za sludaj je: memorije operativne Adresa
2 3 4 3 0

adrese TAG bitovi oditaniiz generisane

4-bitni BYTEbroiad

-

je DATA MEMORIJE istakaou tadkicl). Adresa

60

brojem u se adrese upisujuu TAG MEM.ORIJU ulaz specifikovan TAG bitovi iz generisane se brojemblokakoji sezamenjuje postavlja' blokakoji .. ,u*.n;uji. V"iiJ bit adresiran u memorije kesmemoriju blokaiz operativne prilikomporenosa adresa potrebnih Generisanje je prestikavanja datou daljemtekstu' za sludajdirektnog je: memorije oPerativne Adresa

TAG bitovi oditaniiz adrese generisane

adrese polieBLOCK iz generisane

4-bitni BYTE broiad

DATA MEMORIJEje istakao u tadkic2). Adresa poljern se adrese upisujuu TAG MEMORIJU u vlaz specifikovan TAG bitovi iz generisane se adrese setuje' generisane Valid ii, udr.ri.unpoljemBLOCK iz adrese' BLOCK iz generisane

0.6 Zadatak

tr

- tAr,--^-S^ ( cn aol,vbl1*o \

ima rediiznosil6 bita'Procesor Sirina 2 im.a radunara kapacitet Mbajta, memorija operativna ima kapacitet kes memorija .. kes memorije za instrukcijei poou,t Instrukcijska razdvojene D A T A d e l a 4 K b a j t a , p r e s l i k a v a n j e j e n a n i v o u b l o k a , v e l i d i n a b l okojee l 2 S b aregistarn a r e d i j e k a j ukazuje t a ' S i r i i na siriner6 bitova,i da seadrese da r6 bita.pretpostaviti su sveinsirukcije velidine' na PC odnose 16-bitne sa: keS delova mernorije svihrelevantnih strukturu a) Nacrtati - direktnim Preslikavanjem, i - asocijativnim Preslikavanjem sa - set-aiocijativnim preslikavanjem dvablokapo setu' i procesor generise - i ukratkoopisatifunkciju svakogdela.Nacrtatistrukturuadresekoju da grupe bitovau svatri sludaja se: kakosekoriste objasniti u - proverida lije ttaLenainstrukcijakeSmemorijii ke5 - da seoditainstrukc4aiz memorije' redi),a velidinablokaje 64 redi redi (220 je memorije I M 16-bitnih operativne Kapacitet DATA delakes memorije Kapacilet U1oqo"3. memorijarudrZi,io-6kl (26redi),pa operativna 32 sadrZi bloka(2' blokova)' mernorije pa ie 2 K redi(2" redi), DATAieo keS odeljcima' datesu utposebnim za kes a) Strukture memorije svetri vrstepreslikavanja na je preslikavanjem prikazana slici 0'23' sa kes al ) Strul<tura memorije direktnim ReSenje:

ol

D D.'
q

\/
A

9 -----l
4

DATA MEMORIJA

0

0

0

D,
Dn

19

lll0

65

0

generisanaadresa ffi

TAG

BLOCK WORD

keS Slika 0.23.Struktura memorijesadirektnimpreslikavanjem BLOCK bitovi (5) iz generisane adrese koristekao ulaz zaTAG MEMORIJU.TAG bitovi se oditaniiz TAG MEMORIJEseporede TAG bitovimaiz generisane sa adrese. Ako se slaZui ako je V bit, takode generisane postavljen, adresiran BLOCK bitovima adrese, aktivirasesignal HIT. BLOCK bitovi (5) i WORD bitovi (6) generisane adrese koriste se kao adresni bitovi DATA MEMORIJEi instrukcija dita. se je preslikavanjem prikazana slici 0.24. a2) Struktura memorije asocijativnim keS sa na

D

v
J I

TAG MEMORIJA
1 A
l !

HIT DATA EMORIJA
4

D,,

Y

CD
Dl

vr

I 0

l ,ill' I

P[5]zo+z

Do

\rl-

r----*11,o l, l l t
w6[o

i | : l

generisanaudr.ru ffi --rAe-

preslikavanjern keS sa Slika 0.24.Struktura memorije asocijativnim TAG bitovi (14) generisane adrese porede sadrZajem 32 ulazaTAG MEMORIJE se sa svih (asocijativne). Ako se sadrZaj bilo kog ulaza slaLesa TAG bitovirna iz generisane adresei odgovaraju6i bit je postavljen, aktivirasesignal V HIT. Bitovi (5) koji kodirajubroj ulazau ke5memoriju(ulazgdeje bio HIT) dobijenisa izlaza koderai WORD bitovi (6) iz generisane adresese koriste kao adresaDATA MEMORIJE i instrukciia dita. se
62

sa preslikavanjem dva bloka po setu je a3) Strukturake5 memorijeset-asocijativnim na prikazana slici0.25'

D,,

V,,

TAGIs MEMORIJA
l5'l V,r.o

. 4 D ' r .I' i-l l---_l t D'r,o I I
:

t7;

G
:

i

FCir"*-)
<

\

u

-

/

\dabranom ) DIn DIo

f! / t

setu j

Do
F. a

vo

luo'l
| \'/o o | I |

adresa senerisana

ffi

19

I09

65

0

TAG

SET

WORD

S,,

so

sa preslikavanjem dva bloka po setu Slika 0.25. Strukturakes memorijesa set-asocijativnim

dva se adrese poredesa sadrZajima ulazau tag memorijama TAG bitovi (10) generisane bilo Ako se sadrzaj inc--o MEMORIJAdo TAG-I5 MEMORIJAu 16 setova. (asocijativnim) adresei odgovarajuiiV bit je kojeg od dva ulazau setu slaZesa TAG bitovima generisane za celu kes portiul.n, aktivirase signalHIT u tom setu.Ovaj signalse koristikao HIT signal memoruu. set HIT za odabrani i broj ulazabloka (l) gdeje pronaden adrese, SET bitovi (4) generisane i instrukcija za se adrese koristekao adresa DATA MEMORIJU WORD bitovi (6) iz generisane sedita.

OJ

B- 11
i-tPEC ^ANAhSE
40) )nefa,iu$ro
49

M€NAOP 14JCK{I4X
/v@gry/\a

M-OA7AA
4Mp<-1- ccu-ciiptr

"@

-__3*_'!{,of14,try3cz*1a<-<i2 u o te,lyna- ( ufMof7 inkrG:a*,ng ) aud "cc- ct7F<ec< fi'lr2ffa'ctti]+a'ta :llXa l+A aqcJLnL Wttlqt.-{fl"-' '\

rcaapy*u>eQq 0f* 6u,.aa- ,L-!;rn' ?u (di ,rt.a.er/- ;^.2--,:t-'.ze-f d nJsn, yf-*Fflu*J .ouY,afi.tbtt< t.o4off_ I9!ry, .Y 24f/,;Vr\' ^^b+ofv*z,,1 arfecz _eLrrys'y ;straznN ,o/rl{tftt aVTxurcr t>"*rl*. */WrV" ,^n :o 1b @'*.x"-k/ :[* nfufrtl VDI'ttc1.yzv444A upe*<-t-€t/Rou-ePcL/OV4+<-_ /vz--'tt1/2F1+tg ltctsl*Li+a_Lct /nlr^r1'f,,.,- V'arychvx

ct?ffl.vttu wnw,turet-<tty tut-8.tuLoPvj:d0'lG -16

^a 9!ts2ar-^ A 4 e)A 3Az
a\.. r_y_-'_r &, \ I {\-=__

?lhllz AL2 kla t

_-

,r uulr+'t-qraur;tf-i-uln { ocrc6*

r) Ali

Ao AL4A3 ALi.dbffiW

Ce- jcu cba--<*Uu;wfitt 6tdz \e"^,*s,&Kf
\ ^-6^TA
+--x

'+''of^/tt/oa'
a- oc<*-a-24 uro-*z6uta72b

.

\!
4-

?cL?+_<-

o/p.4.
\e-6t^TA

<4 keteek 4_ ue@,+< rydK
A.&FECA Y MOAYAYi

*an - .i?pe t;W ctu

p,eatuiap;

rF(

i ***
wI
tuO,

DBR
!

\'
l

. ABe DtsRi
/\ !!o-a-YI t

ALa i DtsR
: - . ' l4c.ayn
, v ^ h l ,

MooY,r

i j
I I

4

\

i

:

'ajt*d^^* w$ a*- l\

rWcyyrL cra urt'fatgou'crtscr\rpr 2*

', f -&nv6<

np

'ka rc.tA*.

2'
2 -f

VC-fi,,

otfo

e4 #Me
F.^or'-ZrY

{- Vut*,
E-6\^1-A.

iva{fM",
+ F^,op( 1r O"^.b 2Y t*caq,ro,

AAPEc4{: I &ryfgg3..-y.

C/\iJ.&<-o.

iac-rir- ct,

-:qq.a4)-'5|:e-ialo5*a

a)

ALj A22 A/^ A\2o 44n

AO

"x*.64€ 2{--rl:AG tr,-a..(Vr\c\

a!;'e<:c- 5 - *c*v-gr,t !-€J^?

te

4MEc^x'.;
-4

--*u:t*
I
___

O MoaTn

4 rr,toj,.rn

r4l L

4s ' :--

t | tt'taa"-74

:

t

^11i-l L

_-

4st't*y^

> ) 441 - . A\ AsAzA^ Ao

c-7&,7^=z

a44)2.-2Q'

I v

UJelfitttavt i/ u

ituor^J A.u-ML v(l

0

o

.

o
3 2 1

OMOSYA

/ vtATa

4S

,|4otYA

wx4,2.t -r. 4Co

4)

c4Tztzca-+o

A *

rV"

cP'uraeM'?u

C r
rP10a
l:

o:8uu
O |'f"'y^ Lu4tY,\

4i
'ii

t
I

i

l

rt _ l .
- L-t

I
t

!

t
L '

'

: rPYna\

zz1nt ',,

t

r-,

*l
+

L.}er
(o)

Lt

!r :c

\, ,zi+, \l . /z i r? , | 2"+'t I o t.--_.__.--n
7 uol74

\ ""' \l
\ t23+z | " '"r;;,,'y;

l- | i: K .:4a t
|

g TolYn

(a)

(zl

\ i'r:Z,^\: (z)

t"3+zs\'

r)

/Wieffo. d. $ra"""
V

V

c?'a^/,W*" cc,6b 2

i--tl i
| *tu
f,polza

i
\

r-rt t
\

l [ ^ ' 4 3i t r
|

I i 4or.lr.lL--..a._-i L 3 \ n
("1
f .

\ t'\Y-l
Jua*t,
(4)

f---l ,l,uuot 1 l':}'\ {1.I La{j I
f.,"oria
(o\

!

[,--1
l I -

-

|

|

-

-

.

J''--

'

*1MA/^-

"l-t"n'^^-*"ol ') 51in
4o ffY^

!

|

1.,:^,,"\

I
-

r--:----r

4;6ublii"l
-{111*

I :. I \ ,, \
Lr,r*i -*F^

r--,

4 2 ; { q M b l _ t , * " * ttrt"ri
rn^oavn

_ : I "r |l^-'.,i,I

2t1+22"1

4j lrd,slY1 (,t)

l-.-l
' G r,r.ol'/A
\o\ \i

\-i-l
-t r'lolin
\^) ^-,-,^

n,-tu"dfl tli.*
i , Oh"i,r.a,^Ito.tx.t

lP,*?i,rl *;"*'F:l;{i:\ litffil
4( ttl"ovl
(o)

.r\\ 1--l

1--,.l l \
45 M/j&74

"'lt'* *8 i"*r\J"\ll rY"KwT

l4)
w/4

k$flt

**o,."irwffiL*dw*^ G?.^-. D';x'
^-n,lt ^ .a,.,.,-;. *_ t.ltadYt\re )

,

gof,oaor,l,cr-ib(- _, a

u\OLr-.[t

u.la;t{

C&t^

LTt-s 4 Re\lr
.r_.r z.! v E^r'. nrr{.^ot) o

M€ MoPv^JA
(tp-attnu,i4e.

, F 'ru,h-*'i''*;ft,+Wffi ^'lt*'tY*"ffiry (q'e"-t;,4aLo*r^r:r,) 6cr7t 6ctru6.tr*-e uo-u1t4*!z (91"^'r+ta.6!n^) ii":tVil,*
i2 ,c,palilnfi)Al-tfiV

4,\).yf-W"f1 ,yg& *Y-'y64"1M2/@fXLL9:%yv- o+FB W*f* ' -,ue,uzFVu '^3'7*&Q** ov-7v*1a*6e"ffo*r,*+e- u,ued^-o$ (Uluia't* cATaFa,t+efui1nqa&' u r'\p.;i*pJOZ w.ll&p\)^e 'u,bo7wEW\e'ttn d ott\7v-u4yy
A+-oyz,71t peaztLVllt|ztl.th

W-uc 1-uc-)
relu

, Hrt)eq'o-tt St td

u* ot^gat

#W

E) t@rgnu.a-An*

k-€llt'*<a.rtco7++rv

;#W,: di,ffi"ffi**r{: wffiy*,
tq S4L q'tcl3cf

du7* l- ?5t " v,'.tc."<ro7,t$ J'a'+*-e ffl*, uAga I .?Vt

xeU,t<',oV1'<t uVxut xeU*<uaV'7 u uV'at f^n y 7^n
"M

raa.r.?tipcilr: e',6\t4twr::.-,

y rl^l'iett^r;-te"y

Pea'utsy{at+-

q

iiexU4*+u-

.ila. W-gW ca- o'%llcct*ta= 542,4o2-f ,-453 6 ,2049- iffi4qkMU4f#4b E) wg xr|tt\ocuj1LlcH<ofuto Lw oD a'2z+uv'cr+tcz- t'1. czu'4 y4^cuivad 2,n,4,3 7+cu9,t\ott4*o W;r4rrtla'

,*^&;rbL*

ftAE

rau,ctz*<1x{e

V rVpr^wiatiaAuaL th "J K€u uetanyy

9nli'*,fY*oalz?9,4cz1*7a)-297p--,153G_3grF€'aJ {qi*u'6%14u2;$h, cT,',t't 'fe,'nn-"i6rr*,

oxnL-1r6/ 4 pau{'u74;vuL7e ??'Wrc u-qvfla) ut,ry E) 5u,,2qartz ,Hffixwa-q/+
O M

t oe*- p-Y a)
ts)
t i A".r\5. aec

4a r.r-ru{rg pa'^)
o 'l
n

l " '3

'
Ith 4

t 1 l
lI

3 4

402-S

,1s36
I

L
- .poPlt^AT ^-L-PECg

. rg\tg?\^cAtt€ I ojt- f\Poq€ccfA

ury'.l1.ot"*"!utsi
r'+re.u-*!'r'*|$ lg,f tC r.n';i

* .,-m"?
R Ala

6) ;

B ) ; o

.1

a_

I
I

I

(u tL

Eetll

'"LU!OUf' Ncx-cr-'tx2ct-r,v-tr-u-cc

24b : 'L9 = 27 = 428 T:t^

.Hu *F tn ."t-ytTa. &?e/v1/L61/< OA.( 7r. uct-o tr-e ttt MteofVo,

qz-t ,YV&,

-

4ots 3 542 = ) r t 4 -Toour*a-{.,. 4041 t ^

A r]rn''.a"t -4 s36
-

6 1 2 . 5 4 2= 4 I t o -s42

2p4n : S4I -2c 18
4
CPOPMAT tr^Pgce

=+&

Tf***"11 T**f
4.ssa : S4Q = 3 /i o

"rAq (69oJ t?Yne)

re_:i

nOj\^q\AJA 7r?)/o\A (nrr.rcCA ?€'1\A 7 <>tBl^p)/ revne)

6n^-nt -,r ,A::ttvy 9{ccru*1>. fetqL.t+ u.afiu44tbcv 63ta1L1u}r'(. ; V*t?+# I qep6t\ < KEIIL vEMp)fu*'z y 5w-aw6'fuaCQ:b)./^ ou-VtuA-?"*'*&+<i,ruoe tlrx +tqlttt c1 c\osy12sLL.,u.a4C19,4099,6'4qG,8492r* u'ul- ea.'1 4,2,3,4 cz- 4u'V,7oe',,naVa z'<tt7ct-r-&>Tteiela,iw(tao W WW"*' {ew'itt%p-ta
ao ,e"W& ts.,r"-frl7 64ttt)2o_qq ,'1o9a)8492 4 kEy ry*FftL2rulY 'Y 4 " vct-utzt+rL lpt';v-oo,*,t&u; .v W Wft"L{-F . &i" trvLht];tuau"' te^&; Na\e.c&^ -cccciaae,y'aW'u
KE,IL furt'"o7un\ Aft. c-6-'x[ct-rt<

t

^'tr?,+trrp4x-&-at*warc ColHb q kflJl atu't-cfrtg. l*"-1n+A Avcz7r44e-oryain,l\ , 1Z) "8 6"or,c-€c. 6.,,;-ut,,qq [*-.ca- tX 4ba4'tri-' f Y€i\I'"r 9 +"rfnul"ra^ rl^-tn"rtiu a4^rf;H S.( " o\'.rtK|fr,{-9krrc r'l go
to6a++:q n --91-'i4'fin;t"X Etd,

-"^

?"i,, t;;

H.-d,vra oX 4k11tu lz-'

( 'fr" fu-/\,,c3ag*l;

,*1V 4e Hr.t+qP'Wf F : "

f't;:za1
2 ZoJ,r*A ol.-jl:o 3l l 'l, -*'.-_--.__

a ) , ALoq.leo ts),o
, A

t

r f 1

4
r,

4
3
\ gt cF-

, 3

3

I rt---9 l

-

: '" - '*\.1 ' _ _ *1 3 o

-- ,..-.lo

I t, 4oi

7i' 8i

2-9.o*

ltn t=/t't
i

t

?'(638Y t*n+

f

,t

6vr*a Urr^^rvl+o.

.;*qary,l.^^\ri $ury-u"r G4q0:=4S5c\rz \ q 4 o l s ' . \ = 4 O L l +3

i trrML u'!ui^\S @ru{:r brlPw

2 o\3'.t = 54AV4 84gL'-\ -- 2Oq8 E

tteJL^.otrA)

?6\ v 6rtc1c;7 -y g,xo*f (Bggnrt*rl

)

E-23
?hM,T-Aq

BLa< Rka,t=

OM

{o, d^ ltr {r^. ,,\ru41,^ --

o"..4no, ,-a6' 2h W
, r 4 o r\OLy t = !iL

+t}") 5\'-26a ; K€ill =SPi 1rtvw I L€ul ; "--

64\G : ''( =4siG LLI
I

-.

+
ti

4d5jr ./9?\:-a *5S ;_ r, j, Yvr"1g*6- d^c*a-VIJW-,*

Ttrcr

)

54')-

-.

{c L)< = o .+ 5,lfl

4oL) l!9'Ly

= 4 t-o

2 o u 6 - , 4 9 ? =* o l --f--z_*"1
r ----. 1

iI

...r-. , .,, r?l-'; lslrl
__

-

,31_0 _ -rernE

s"rue5 i--T--T-70 -/ i A.LP€eE _\
(6poJ-rpyoc)

.

T;\q

Er"i .rnoze
_--r .f ?vn1^ _

Pqr'J-E.or>,
(RgnulhR.'A 6 oEA\

43)-fqtf.trf KW

-u+,ta

pf:rry

p.ar-*f/'V "{ oQt7a*t LL'CLa/^1u',14 wfVTet: Keru YpYry qtYxt+utzc;t-t -apwu=d(aft ,*Wi-,ut:(uo, " WM*? 4 S,**-i,i g

,wYffi:*ow"'
wfrylE*
flit-*pa"$\+
45-,

K€ttt -r:4"u-opt,1Zwe\z LL Tstt-t<q1+* ottrafi)tyt-+v4ja- apafuna ca c.au(4.eyd ,Iif*e.cc 6a/n{Eo ,.'^" cz rn{/n/A.L1< y Wi4*,&{72A ,'ro D*,tna"q
( tJ+/)' ct{ 2 - rgclu' v E"-<-{ ' -^- -' t ^ d o* o\'ra*2 5 \ . ^5 . 1 L , 4'LX \r4tuqflAl+q)

WWhfl\;WWffi
rt <4".

<av'ur'r a; W; ##Kzzr'"ivwu
" / i

_.14_

'a)

t86a

246

4d'. zs = .a8= eso E;o; &r.'crg".

:

12r\4

I

l-A<-o!".-leo o /1

RAM 2s-si ---::::::*
c)b,.. i .

2ss
-.-.-' c

't a.-lor

7':-*-,-.---J k P€^1--_ i Ygut
65zao qolur.t
lyL?€e-E

6 s sr E

E)

o 43: 2ss + *,2 oW*- q.,*;-"XX6 €,arX o:-t l-8-7'._16l
.crAjbE*--.--

ACotL

r':::::::::::::::- '1{:J*,, --r--ij-- L ! t'i
I l-

tL: e- l_!o_ ,_9,__-j -_. .:
A t
.-..*l-*.*

4':T.:l-z i_l_7_i
l 3 4c

s' . .i. - ; . _s- . . > * : +I. _-- - _{_ . - ' j 44 .i -i b i-_S-**_,t_6', ; 7r-l--J*E ' 5 -..--i
I lr ltt lv
..-\ {

2EC s44 --r 4 S4ra7o1 a 2 1os+4oti+s '' -- 4olr,t /.L"ll+ 4
. -- 4'7gt '+ 2Dq1 +7

4 1 : 2 s sa e

* 4L8o 4sts-ls + :- 4516 \pt-to ' 41gr-+,e\7i7 5 112,8s_*_l_5_351i----zoYg r,- L:<it7;t rfl1\a Co 45i6 -

'

! -512 -7Q'7 -t!1C'S: ^o?i -+ 3 tmy''.yztE ) Ll i

-ro
J},to

-r6 17 J 8

-x

2Bq6:A' 7,I144

1.10Y ;

{at s + t l o r ? 8
:-1945

'
I ,,

, _ __Z:q:
'-.

g _:__l-Sse_f__
JL-" 43

2sco 284sJ4o +
" -+4 '-

tsst +g
-t4O I

I Sos

--

Acou"..d€o oI-T**

R Ar\

Dft Sf*arocru a<>w t7lLi hY?,
ty6o :- zatt : .--'LE't.1;91744o?y- 4L?9

- 1i-:i rt--il
'!l 6

-,
1o rl1-- tt

s
(

4' i:-q S. Gi

3_ _
-/i
/ .

?Jl:x:";

t/

,*-----9*--...

-l

i

;41$:4s35

f€ul

isdal1b€ W) " u.,.:IUe-

E-2{
o"r,tfLt EQ*/ 2z ,pex:- qttanza6o7 E€W ^t*P-X{ *^tq :<) Fu\raf 9** ueu v\cf,zn>Ltv 1 ln'rt uiiz ry tb 256 'u\stu^Auu4< :1tx )td uo-u1tpn* Pu-u- L( ouY#uJu-hk, r.uuv}o-rfif rr,truu-a-r1i,rl.'Yr,u-ix@qLp;1f,L | fi,{;tt,<,ofYett*r".t4u*.rY/c Uf-* 'toVo 8,t'ir-a- '/t olIUfcL$W,k A/atcVTa' V '(nyMr/r'rT"/i1e r,t*uqxt a +6 frtena F .4 Y€W t /

Tg.'J

^^-:) ^m* *ffL4alz ,PP'\4ecL{lfifMxg

ctVpe@ wgrnrntl)rt

,j

Llts+rff

.

a oWA&t tl u.L,/'ul7

&'x

n

":)WtrWwwffi-r
43

.t,

t..)s43 4o xl ,L L-tset - + , 2g,ta

e'f?Yna

1
I

{n
rL
. , . - ,

" ':-^'t =s f,n".qrtr^o,ra) Fg\\I N
d""*** lne1a4

I

oN^

{Jb

-=--___J_e-Y_ _ x _

-'-" dpopr.a*r_ 3- \ t:l f,ka-P€s€ fs_-]---=f g,r.cR, r-Aq yEy y 6^oyv (ercrrrns) Y rpTnu

|__--/s6;_-g1,1-':a7._E.+n u-o-wY-_=2256-!oh'_r:_itg.I2f6-j-fo4 2 s e ' ' l o b + r at z f ( r ' 8 o S l l + 7 6 7 i t - 6 t . o pO f f i r -? 2sG4o,k rll " Lsb - 4ot3 -r 3 6,'.oun M ieT 6,,,-<t,<"t+^X =j ls( '{odo +TLi zsE ? 0
to'L\ - 4|"lg -t 4 otyti,X lego :4SiE r 5 S,'..o,1 t {.e 2SG {otp r-1,o+ascl.o

64sZa + 41cJ4 4-tg'l - 'LovJ ,.0Y8 + 2 3c 5 2SoX + 2SSg
+ 7 G7 r_ 4oL\

-) -l zs('k l ' t o ' t 1: 4 2 ? E -r 4 ! - , t - w o r } ' ? - . -2 2re k 5- 8a'oz o ffitt I lzso + 4si5 6,vpt<- o il.YuY -> 2{6 + G 9 x { 4slg + aw4 'bt7 -l ? Tu'v<- o fu?^le 1 2{a [o I U.ez ;

(S,rO rtAS l

2-€,t-pu]s6o :28{r t 2 ['t*,u- n ffi.
4 --? \ fut<-

-t 6 -) ? -> o --r 4

ia:o't o [,<-otx- a 6l.pt l 6zxer1 4

WY 'l*trnY

2ge 'to(u tTLt zs6 F\' 2SG ''lak' rTb r 2Sz la , =) Lsg.,to fo tTl. +25e tv q,'1',x. 'tft v =) 256 4o'/r 'r TLt 2.5-66D ;>

O \n*.'e o y"ii"re

j;f1 2s6-4ob+TL- &'.. rr Y'{ff&"rf,ffi, =) 256- 4o (p'r TL t 255 ile ttu;<t*r-o
:) 256 [e J ecLzt<o 4f.ty * 6 < t c t r, $ru^**'* "lL++-(

teeu

s4,y aef

o 54.-ora a !ty-E :t 25F to I lot8 + 23ol '-+ 4 d.t-or;. 4 tT-I^< ,2sb t-o I r:o.1 ) 2S5g -1 2t6-4o6 +Tlot 1't." . )84-S 4 2- [l',:,*- o i4*= ISe.i

'!ot**-t^*2sa'2=So *ac*t).n7*47c*- '''j*i-^ {& 2642'TAq *-f*-f p7oa,- a fu*z ",n):i^1ac4- co6'ru'w.t / .i o l_-1_.*--.[:-1-- d- 0 -14'14i]t" -t t-

2s6s + 2G42 2 {^aK +

4 |fu.

) iok

0 { t - _ 0 - i 0 . , 9 - - - . ' , .. :
6 i 0 i o i O t 0 I

+! c i a , o ..9-:

L7 f,-i*--'=T 4--. :i o io'-o-'-'o
._-_1--_.-_--_------

J-^

o€uX,ft.*5.-^,-*z;c{ " i

7L-q.i:-o-i-o----o-lj
T !

p*d* " EArL T*Weoy-Tt out-1artX71ay, A$j*{ *ryry.',.,-io'd/ 4iq"bl
"uuc6p1u4*,it-&(c)q,HL'A;uuANt\ 'aTrJcua*;kt-u-

c€45) JToe*<orfrF. fry*f---Cq

wqu,w ou'eprra.r.6ro'rr

ena+w:ffi*

4MN1" (pnt.

j;? YL',y"d,, xYry"rt:; 2* m :,:. FW'fa"v&rqA NT/,*T4)urJ.^M uKbl]L

*p[i.o

*:/*fr

lr'#

Wry:

6u-ef44l ."Y?*YM: *:7y*:.::'-Yi:*:-Ji
3a';1b1Sct,tz

ry Pt*.[Q-,"Lo?Wtta. F:T 'M.(ata#iuu<.o-o W1r1";J4;,,,.^ *yrc. *!.,ox,",;i: ry_!4 Y1'^;4P1"tit< t'(O,X 6u-r-,ft*av4#< rxrL ql*ry"i
*
:;;
oqazutu ^1 uottnl/ ez "*fflrrhe:

,a' a77ii<ukEut ,uu*/iri'rla . s Tocua*[fd ucE---kErt yW^ ryW-K* T"*t A/"*a-lAatt"t' cdexxrtl.L-,

*2-'7+j,/*&o-

t#ffiTftW" a o&^*'u'<1p' aefrn c,
4

u-lt<tcu'Ju^dc

UYne4ee#a-+ta E*'ucfu _A * 'ft*flat +z oX.'( ttt/w-{ ,a |e:a

ffiE,

*ffi;'@
*'r
'

#-Wa+-.a/otp*,c,t-,. t\ f,,7i:;t),,n".r "\-F.pullr.T*ffinu '41 tc,na-to.&'
a-oyec- "tA tt'ui

IJffiY",ffirA

wc.

hryfMffi-phf
tilW;

,r;;*U'|

W|ilE ay?","1,-61,W s;';;;;Tr ffi_, "ff tffi. i,^"ht \t" i;W^"ffi* ffi l,^wwi w,{ .{^ w7uil-4* K€xLi;;; *?r*-r t ,p,wr+p b-a 6x.o,,u
V;495;ffiffW.0' p J t,ra fia
&rf^-,'i"nil?*t

&. uy''X;r,- u^l*altt*q

uD.fi7'o- n 19y4

;*Y*HW

ffi-? /%7^uv,'*4,,iil't4r'; , ['ftttt-ttttzu &r."

^ry? '-W,,:.2 <e-zu tffip *Wp:,mff,ry-nn* "yittry,t'";fte (3t o'ss2a-7-1-,-evbdibe'M. wt'opy,4^rrr4 +?Jlpy , tri + ,f:fnolco;; ' *y*u1fu'i,: y€w' wld ":yryf u-+touT'u*c<vze "'\n+W y"iff"^ffi-Yffi LVt

=l I
|
t I

I I
t7:/t, -

iil,;_
t

oE:-I--:,P1 ll i- ---'lo..r'""1 : -:.-i*l
i /

a_2+ll
lr
I

I

i

hTE<

lr-_ae-6rffa_-_)
_

32 GrlTA

#

2ssr---

t

i-_ f-'t--\.'7ntll

ll

to )t , )1 f,,-r"a€u n KaI
, t . I

f,,lovte_ .t vtca-d.rjrt ^^\d- Wl$ xzo', "S = {7 6uu-c'(cc< j oM -

=-j\
o,t {' , 4\4 4 ;:*
uonoi5.u--ecr oM
,nlD

---..jgQ

i

'L

tqrA-or.g*i-(\rit

C^t;

i-"t"oM

o

i.."tt =i'16!1r-f i

,- .

,I

toer*'"'
ll
ll
ll

l|

^V k)' l^.tvdtt\ X Peui tirt'.u#:^ : oM jetr [ .a1pec-*--\ , ) 4.62'485 6zts

f' .+'=i"t#* o* x r -V. o
9t"\ - -r

$

l'ryi -; ac3lxca cotlftr- zo A'oaf

L

I

rsrJlF"."t a?T"i

PelY 6^0*7
d

n EPii'Y{:.i\eX &^^ru*t"-lg^6le1 Elcrrilpa^Lx &++ultt{t^" "aftL\

l i

B"r t l'i"*.*5*1i, -.1 t V dtovy 4 t L ' . 3= ! e + 2 4 1 6 9 . 8 _ 7 1 5t8 s ;
6{s:{,= 8c tS

ip'n* I = O + 2Q 20'478 = 458 428 4 + 50 >
8o"t28 = O r- 8c

- -*"i'

rrrnn

| - ra sx1 21f \zaz I

-

--- l

ta"
o

4rra-S

> 44,1-sE= 478+ 4 ', 18 s -91'6o+ 3

1"

45!lo; g=4cJy+G

4 q g ) . 1 2- - 4 + V o E

t78-;4t{-=- z{-}-5o : 6a'-4oE o +Go

oa l+7<3ge"r-{5**a

= 4F:7'20 4s7
I 458

as?(8f* 131io1
8T,r^ +GTX

-r x,1*-+M-o

- 5T"c " - ->T* W.8-Tz
G-Tr

O O ..tr, S- <r^d€i<- 1 5'**X I \ -v. gg--ru - tu-t we.*-uc-;\'.zScr-Wp-p g.*rt{ Errrr,.-e
*i

-eo i
__'lss

i 60 r=-_ i-sTk
3c+s 6Tto
3iixY:7.6t* Y:7. 6t* GI-k ; 1- Tr <
i to.ar-,.

Io ,.xi/^ | \

'1"8- tS8= ?c

60 6o + S - 8! --'17 1E'?-8! --'17 , is X 5c+5 , 1 s8 aa

:6* [i' -'-6" *E, iL7 iL7 c ---a.--E--. \ \r rt'l
)RYn*o = 44jtT,^.r+1t78'Tr<
1]

i-;,l}

= f-. ' " -

I
ii

B-ze
()' rPYOft
ts?er,tg TL + 6T\4

437 tr,^r +8rr')
T,lt-f 6tuc ) \v-

ll-

8Tx_
b rl<_

*t*t^*i:

c. Tur * Ir-

2Tr* 4q(t*,<3T..) T,rr't {Trc 5Tx"J?. gTr.
L) rK_

\-

t\

3Tn \'l-E1,+ 6Tq-

1-rv
2D.gTw 49 (1,,,.t8T,r-) 1*1t Z]-rc

yp.7nlto =4?9T..r + 4X7kAw

B\ PTTAA}tA Me;r\ACPy\JA
dqeKayoulu{Io'3n- fu.nt'S,nwx /eLt*<;erg"{ r&;rk t-k- " ' xt " 75y;L63"r*. iW{f^ tfia-4GuLttr("c ^42,\/.or ffi *u* i, H"FM*YC
wfe6,< wfe6,< 47tfl.r4rla 7p:
1' Qa, aC,o'g<1vr,

^1L.u'?Ylo'\ *--'jIWAW 461\ Fttfficupwua- ca- -A'^-f FTeaHpM

awrfaa

Q :f'g

, Af-ffiffi^-,r'

ctu-51€.4e-:

<cyV&e/+ ca,.34 V4a34' - |

i4-€{

tffi:Tffi"'i
tf\4e'

s"!*qt;rti
tjolrqsa,,i;-in

qrfec, ar'(* f f^&*t'rw- Vot"'7rttzu Fqt,ra,.- ul -5):;;i"e;l.d( \ , t ijT*STfwfK ,7hr,^ { -,, ,l2uufoarur U {af-4'ftra'4'/ ^ 4<o q u,Eq x"m&1c""*-tt't4 @iu#/cttL -9c,--*tL cL e-Fj*
61 Itrffit--u uU,'^-.(/

x^ffipi,

*&iuiu

n 4'q*4 v{ W*rH -t f,tu,:io&"ua-

p"-uh'*tu /fl1 ''4w

ay-g{tu*LI+{&,ZlUr ry::4^,v;:ffi,:
,-,,/ ,. w.I^gt ^.t y^:, ,; itjktltrtu:t J

Mi2J-14q4

c-

d

U --t/4,4!tprtv+l'L-

W'reWffiffi

/

4

46ub = !':
. |-.L_lF

-3

t9------ Ittb-12!-, r1ru,t*-'nca-&{*o1ulc\ F12b'. $
. o

ea<y*w$+^ L!:zrref7f-

2

"ffitHl= e

P_E\_!trr)_orer.Hht$L -_6!9J *q4nYA!F_ qr_UitL\g_
ttA cgtsY\taAPttol t*(€Iv{g?uj!{ ,i

CPO?MAT_ i-. -..'l ' I Ps;n11g: 6po.r 6'[hrk\gfthrrw{rfff ?gt rt* crflrrlvr\h s AAEc cit$*?ft'\Y oM

4.o

o

Tz1
4c-o\\urJ ATra Blt.a aE:o

PAM

Yp;19 ?tT-V

=j*-:-n "^* r6rfrffcr

a q
'q-

(*,a^^^^..i-#

1961 urfra uu^.\ ca .l\ E,usiCabc,

,l/

I

't,,xSrr

o<^S,r1-q./

6) iaT,ati' 4{6u-,-a,,ws Atf*rJt^,l. WoL
C.e V#I/,.LAu dVph"tz hi Pf

ryAgFa@-fu
tl (,1). 4 (w).

6t7"lyer*-c6/a44,

W*e ec7fiocu-Hc< fu*f ,W

WU L vl-or\tu.u ..r- riona* . u. a,?Lo -*__VR-rD Bf a,?.L1)-.J?__VXLID Bn ,ea- f

ca- Ca.q91Snr'(,t-/tcr -v/a)3a- q2oq.uAt ea-?pittal't4<cr '!V/a.sa- qcpkt:ftlt/LL(t& lleilepLu;tu(>4e lla tl", B*,pr ffu. .Jtpei " rr+,"ru,'24q{*F 0* t.ll'Jgjrd^ -c4 vtcu* "dfn 1e#efu}tL1totltu Ca,t).ac/rou-tu<- tti^tr, carzac*Jr}-tt< t{,c.ix,( Oo,.-Cryr dc(fi^ Ha.*ne?u

tn' 6P*q) fu_6P*q)

qDCL+]6-c.{/e}r ff< Qbcw:z<b:-eh /la.

".fil

A-kWu+t_&ot,A6ctQ\

,.6fiJ)o"*

:'<< k4iktztttltato*W:!

W* fT

-*d uia- L( u- f-l-*/ f l*i

{fV' fit aao-n,a-'{a47^ {#71
J)rcqcu;a.4',uauilt

cttLti ctuLo ez f**<a+4huiwcL fe*(a-qF#u_dp>}'u.ifr+ dptf' 'k"?? 'to;+-!l 'LLD€aq 't^;r+-!i

4.e._ 4.e.-

ucay,ua /r^f"1f-rj-"t ry

,fi^' LaTtolV ) "),.<8"< Xn+so p' !J,*-o ;lEp,n6*q'

.t

,buefr (,"74t% yn)'a- .'i
S) Azo pe""'lna,;tt"-

c,.a/'q/r@

Tux 42 ;!*'

y t{b-h,v ,it- I

,4fu*

'qu< 2a-6il-,;trt

s^f"V.a.' eoJ ?

,ue+to 414'f,u-,tra-J u.€dE o(u&n-,|-ir.

,4jq F;-qr; L* Ver,*.7u €p_ -' *_

tL -P,*t4 ua-

tu.t VuDatil,<<tl 'i,?f"{ "n8'L^8-

W

yW*

trc+<orunnvp [raza fn..usr u1 "V.#tV,otTucL u V /yQT, a) *ffi/tu tutz"llpf7

aafeat- eatlttptrq<

a'x7eu,1'4$--p.V

sx u,]at+e+y

d6rt-trc -.16

sje.ta,zan-,)

c4$Jiu3eAy6v

t&Jyaa^rr" offi"o.H *-i g""*;qu*"ru ,e Eqzrl ,u,6,e2'-t.,-,.o,ogl,wr ',,&t*o/'? eteft *4eilt7,'*rra77 d" !:,.l.tf-)y ,n-hV.f**q criy$"' d. cliiuu"Yt#. A w#7.rhil,r2 + i lPe/hcz.
lct batl*+t

u J u 6ptrV. c;4c;r,#42
c,<,o)rycUt , a3

&"13 .yp_re__e,o)*i"{ia^ttptt'tx'ls.n""{ lLof; te_"H*4tr*1-oH i?..sEf.:n;re*2 Xaagdep*r-ia ute'u L,t u)LFU)dT, aoh+qu, F i , iJ-u(4 Lrr.vly

"
)
- l

iW
.!

"o1y f+'

J

9*o'

l.[X"';4pqyl

uaP#L4T tr/ "*K o; , " 3aa1tup, a7-uty,tz ila/stlar.un:

de,.tzo*t oX tl a.tbfrutnzz*e-- $x.Lre.

o&o*+lu-..4nr4*at

lnro

CJz,e*-F-

- | Ufp eZ Fqu-

i f\a uryy-yfr

trt+14 ry- i Wqq

ccffi^zn oz-rap,'t1Sal*a:Y-%.,qC cz ^rPeco, uQa*L4<o
lp,+u-t tte{,u-tdg\tiD:

Cn4*<efc,,L.r-

l'i?"fiA*ry o-l t"e#,e|. b-l uLw1fu

--,ib.c2-5 sg - Ha4Ha:14tl1 -a-:Vye--ry't-r/5 -a-:Wq,p.= Hc-.1,Ha14t!1 ^ lglK ta,{o**%- o;-e/h4#6ol;i I

. 't<tt'w-LnvtuY =a.(vcra-o,rlan og pzat*utw ({nu. 5'"uctt _o2.eo^'t*4-?)
-,{pouE+ -,,iLovE+ u @

w*uL-O-a ca-'uu$)fi?n

i+a

;ma@

H"',#5{u+

ofrVca'tl

Yqpo&{* *%'fuq 'At
6'< e)'.

w,w*wH#%##"fu
" :je-a4y44; pe- A-% @(ypX V uapaq i

-gllhe4/l4j4 .Lt'cru-Qrul--q -g1\q4i14 .Lt'cru-Qtu\-_g +Y'iD: 'n- ,1{^{; ?fufu ,n teu-* '6 4Vi

c' - t<p16d.7 u

YnPABLAH=E
u aJ '*ruXa'ribr.?r* u. cbja*h.u;r,,-

MAr)^Crpnn6s4
e-o-y-ctttt+(lz

B-51

itrW;"* furWffrry"W zH,4 Htr!,4^, M,ffiW
yaatt) &fct+atr** .LLrttutcL o75u,;V lo I
sD'J4wv4 CAbd,4,

"aewr;76't ehL;L uo<,t1tufrlnte-rc ,LFti< "ooffi"4fuou !2o* tR sa&v;;L r) *"21nallau^u osj^'.t+--"^r. uf,ur2'uw<z ob,ufluz- -rnt--*a- "T'q f3@fu uautEpa- " *l-8: "n7t1' r,uttixtsa- ^ ,'o^brr6"',tVdttca y*yaao0 caia-H€ aP"{u*fh!fel::upttcz er^b*k u(oou,^1*k-yV^o-qtt*,_ **";),J;l
on. MgM.

W"W^;K:ffi_'ffiW ^."{W"L,":i" "* #;":' vwe-; m..z ffi#W "":W$ffiffi; W^r'
wvufi y ,atut:1t

I b',le.l Ic.elU_l fcr-'.il
L-l | _l L____-t

f?^,,A I
L.----1

:)
?i^

ftp*-uoC*Hutn*

n

I

q

$.

Oocrrtrp h uacdtTa-

Wf V "'t*ol

W tuf: t'wuaa+ ) ?"1

'

AnsrfR.SoP

"tptF**

tf"+ry*'a.Oa- ,rni ,,ni+4 W LLefr/ .p^e*\ frv cpLu.%F, 4:_,ffirro. ca,trq?uLufu",tla ,u^atus* F.{***' ua.c^n*4y, (*ry o^frrrr$, tn&(4: Wrrt "uUHl .-'AH, /< tyauZ fib,il>p%. t+orez -*!?diffi,* 6pto uBczu.ou irLurr9zv -._ri*{r"&,u- &^tturq CpX u"do&^W:. ) wqqt . {uvu^.( ,H *.,1-d4"-

U4ne** qvfn,rl*8[a.

ozfq. |e "F

,e&& + rrxw-e&.a "b"* oruc4/-e:&X

5)
FEA e€q^

: . _ " i

\aau",la,t \

ARBraR. Arot

oTfu^

q\

V*pJ*tuo

(Z *l(**t

ba.t7ru*er-t)

3-3 4
C"cwt ^, , n-<ar'co\: i't tiac&5)

D 1.

cl>'uttu--4-<ott-. ' /
-

) -D
'
I

D
t

ttp;r -- --'-,
' A " . 1

!

, al

- 0buo192g ltot'q\€fh
ae\sr.rV b-

.'

-

(.**

tte-ts'gnru-o.iOC e"'4aa'x )

uEpuj4tpl+t*<

,tr 4e-'tol*

uqllttt

-

- *'-----

L----,-'"'1i f _-.hiiro.$+i#51 i--n, I "tt" H' u^pttu'lr-tl.rbflr^-T-q"--n m
f pu.uw-tl*auY L/aca*FrTW*, ., eh4ct,.-.

YW

"f*y-c:q

AcE-V?We -ff<rctu-wi*
O? ,qn^/1.(..o _.L<ttttu_ df2'

f,.(+oe.t-u-y!!r?

t)

OuHXPolto ynpa(,ao.,a* Ltaruufrfrt-rcg'
'l.nTAl\s Q /

rAEr-l

\

.___ .__ j-l

]_
c-t(:r"cr .r?fr? rlq,ri t^aU--Y ttd. S^Gf,\rq$larq^! ( ou)t",n 87utl.-t)'t i,iui-\rri-erl(irrk€f"AO itq-*_yl@ @^rryd_) D'ft^ c-e- t{+'- 'r*t-l+'4iula k.,raz.z urrx-ru--

\
I I

t--

:

-*-t
L--.

,ifqfc.rn

(-i;cl',l(;)MA- t*-trDAr?-'p"n X :retoutr*otr,it* KCLt.^.-t4 -ra.le ")aQa"T F )r*fV )

v.,v%.+.

d lae

u"t*

Y

rc'

b1-e'p:,r<r

-uVuFlTa<- qr^^t- i^ar'd Af<'.1.g'*tb, -AruF{}\ 21T7F uX te,rk7rg,",tz .,ccurlHa-ru nta ..d/'1/c"\ 7 U^tlYf l+o -_:a,rlN rttc@ rt e-(y c(ft og6z/,,,x2 jq q4fu^e LDa*a1A e>Vat.o-W %4,,
YN\A Q

^ffiffi!ffit* tl,--bF^*Lc4.,(&e,u4t,(
U

ry**"|l--^

q'efiy

tu1u'.14Ft:ft//,^,( ryfW

%

"nstit/f'b*v

&'r^tn ta t<t' (R-t4r d.z:l'-La.jile-)

/{'('t'6e ?a-

reH=i
I

I
-l

.i--]*-__
-T

r-,rac'u'\6r cr*t:Q€^qo- t?f1"--l0l4i- r+- -cr:+
uunfr@tw4a MqLL'Je/. ib./aL4/s,-

Hq-cqPe.'e 4!.AYtZlte-

D'+'T. \ ,\
t

AWcA/-d4/-

M7?*

u( eq-L'l

u2+ Ytauc

W

u^ a-os- sc,Jy+e*- -ry-#-*u"?-

*ArA"fDa&'4-

ts-s' L
CLcr4rypqlhs "tl4TA]b€
TOyyt$nx-ttt* v / 11,194-112 e&/z'-aL4 .

t trr.c-r-.'+-4 C{*^.laj}q.cl. ".ZntfenX }f€l.o.dpe"it- /(l^^{.l/vs rr- &D dq Co{lBo; ctnTtavt RSADY eUuu elac.u,Y' :w

*"l*L:l*

"ftr*ta_

ue*'ov-7cut-L u/F47*r'-o*v Ncc€Pf -c471l,tu 1 A" ,".o.:@
uct-;Mq*-a+tOtta rY4,rW

L+414'1' l*\

t;.(d-'s7

oLr+i "t6ar"r<a7'i*Dni it 7ai-u,z L.Axu'
(Fff".f -7'Mt*Arra, LN?{a.i,r-cr,cy ^tOR rt^r.^"1,nrL Q, or't\"paru.8.1 luN

t-rl

awnyyolld-

-

WLq.\.!c

*.t

otlp+.LLr.Lp

W-

Ac/LU/.<o de' AuuV.taJf.'

Po^,,t r,,Q-*t,uEJ wiTatta
YN\AC
I

c'-l ki.ta)fr)lop,alte ct41)^cr.u) ,(x itf

ry"fuwunu

c^44t-

'aA-;"A.

*iru prAerlt-gF C-,r-cg.4r*,.-a\^
Uau.tfo cu,ir,r?.r,'iricr

*1. qer c.{Fr+e c$lTPcC
i+a'*-

\rJL *a- "-*.^de
rlatcura-qg-

___*J--

rurtt 4de Mo.Ur^-? 3o{3

DATA r-A}"" gc6r:6t;"u<rl u-i-i)ttv xq.

PaAD\ lg'. u*.t*W-f: u)nyss A+r-vca) 3o
ACc-ffT .i'c*!e"*ula4:, - p€ c:a/x* cu'-<V-i ?"r- *

W1t

V

,*'-,-;;.f-{i

,x.z}u -&$*'.

:i !

\.4jstd