You are on page 1of 10

Moralni kapitalizam ?

Summary: Construction of new morality of the contemporary capitalism is becoming a project which has been initiated by a pressure driven by the global network of local civil society initiatives, in the context of weakening of the modern state. Whether capitalism will, after the collapse of its long time adversary, communism, be able to overcome its inherent weaknesses driven by continues replenishment of natural resources, through the implementation of corporate social responsibility principles, remains unknown and subject of further research. In addition to common problems of transition countries, such as the implementation of new corporate governance solutions and commitment to take part in the European integration process, Republic of Serbia and Repulic of Montenegro are faced with world wide challenge of growth of the importance of the principles of good corporate governance, which, if implemented in appropriate fashion can lead to the growth of the reputation capital of the businesses and contribute effectively to the sustainable development of the local communities. This article is covering some of the issues related to the implementation of the CSR principles in transition countries with particular focus on Serbia.

Kljune rei: menaderski ugovor, korporativno upravljanje, slobodno trite, drutveno odgovorno poslovanje, moralni kapitalizam

Uvod Poetkom 21. veka kapitalizam je konano i izgleda zauvek odneo potpunu pobedu nad drugim oblicima ekonomskih sistema, sa samo nekoliko preostalih drava koje i dalje neguju centralnoplansku privredu i ekonomsku samodovoljnost. Jednostavnom komparacijom uvia se katastrofalno stanje na polju humanog razvoja u onim drutvima, kao to su Severna Koreja i Kuba, ije vlade istrajavaju na negovanju egalitarnog modela komunistike privrede.

Kapitalizam i slobodno trite podravaju individualizam. to je trite razvijenije lake je i pojedincima da tokom ivota menjaju poslove i karijerne putanje. Ovo je sve vie i imperativ slobodnog trita koje zahteva porast inovativnosti pojedinaca i preduzea koja ele da budu uspena u okviru kapitalistikog sistema. Sa poveanom segmentacijom trita usluga snano jaa rat za pridobijanje talentovanih pojedinaca meu konkurentskim koproracijama. Neumitno znaajan, esto i presudan inilac na strani resursa koje preduzetnik angauje su ljudi. Globalno ogranieni pul vrhunskih pojedinaca, mereno njihovim specifinim znanjima i vetinama (n.pr. menaderi u pojedinim industrijama, dizajneri, itd) nalazi se u trinoj ponudi dostupan svim onim organizacijama spremnim da ih profesionalno angauju, a koje nastoje da budu bre i produktivnije od ostalih, jednom reju, konkurentnije i profitablinije.

Kontekst Regulatorni okovi nacionalne drave su u raspadu. Kapital je globalno pokretljiv kao nikada ranije. Digitalizacija finansijskih usluga i berzanskog poslovanja ini moguim neprekidnu globalnu trgovinu na vodeim svetskim tritima kapitala. U takvom kontekstu drave nastoje da postanu to atraktivnije za ulaganja, bilo da je re o direktnim stranim investicijama ili o portfolio ulaganjima. Drugim reima, savremeni preduzetnici, odnosno, korporacije su u poziciji da biraju juridsikcije u kojima su sistemi korporativnog upravljanja, oporezivanja i uopte, ispunjenja administrativnih uslova, koji se odnose na poslovanje kvalitetniji, odnosno, trokovno efikasniji i predvidljiviji. Politiki nestablilne i nepredvidljive sredine odbijaju kapitaliste, koji mogu da izaberu gde e zasnovati poslovanje. Od drave domaina se oekuje da ponudi kvalitetne servise onima koji generiu nova radna mesta i plaaju poreze. U sve veem zamahu je i trend stvaranja supranacionalnih regulatornih i administrativnih struktura, koje nastaju iz potrebe za regionalnom ekonomskom integracijom drava koje karakteriu pojedinano mala i nedovoljno atraktivna trita. Na ovaj nain, investitorima se nudi nekoliko prednosti: ujednaena regulatorna infrastruktura na irem prostoru, koja omoguava nesmetano kretanje roba, kapitala, ljudi i ideja, to ini moguim ekonomiju obima. Bitna karakteristika ekomomskih integracija je da one vremenom stvaraju temelje za politiku bliskost i povezivanje drava koje u njima uestvuju, uz predvidljivost u razvoju ekonomskog zakonodastva na podruju koje je ire od jedne jurisdikcije. Integracija poiva na zajednikim vrednostima koje su ugraene u zakone. Najpoznatiji i najuspeniji ovakav primer je Evropska Unija, koja predstavlja magnet za sve drave starog kontinenta, ukljuujui Crnu Goru i Srbiju, koje predstavljaju potencijalne kandidate za lanstvo u ovoj supranacionalnoj organizaciji.

Preduzetnitvo i vrednosti slobodnog trita Preduzetnitvo vidimo kao vetinu kreativnog kombinovanja i upotrebe postojeih resursa kojom se stvara nova ekonomska vrednost zadovoljavanjem trino iskazanih potreba. Preduzetnik, da bi ostvario svoju viziju uspostavlja biznis u adekvatnoj pravnoj formi, investira kapital i angauje, odnosno, zapoljava konkretne pojedince. Sistem vrednosti koji je svojstven preduzetniku opredeljuje izbor njegovih ili njenih poslovnih ciljeva, kao i metoda kojim nastoji da ih ostvari u datom drutvenom okruenju. Trini kontekst u kome preduzetnik deluje podrazumeva konkurenciju. Ovo implicira da kao vlasnik poslovnog poduhvata preduzetnik sam snosi odgovornost za svoj uspeh ili propast. Stoga, on mora da ima snanu veru u sebe i svoju poslovnu ideju, koju verifikuje neumoljiv mehanizam slobodnog trita. Na ovom mestu elimo da istaknemo uvena razmiljanja klasika liberalne misli, Adama Smita1 o posledicama ekonomskog delovanja mnogih slobodnih pojedinaca: ...Jednolini, stalni i neprekidni napor svakog oveka da pobolja svoj poloaj, izvor je iz kog prvobitno potie javno i narodno, kao i privatno blagostanje, esto je dovoljno snaan da odri prirodni napredak stvari prema poboljanju, uprkos i rasipanju vlade i najveim grekama u gazdovanju. Ljudi ne rade, ne proizvode, ne kupuju i ne prodaju radi koristi drugih, niti radi toga da bi unapredili drutvo kao takvo, ve radi sopstvenog interesa, ali time istovremeno i ne nameravajui i ne znajui to, oni unapreuju interes drutva i uveavaju drutveno bogatstvo2. Na taj nain se veliki broj sebinih interesa pojedinaca, kao nekom nevidljivom rukom usklauju meusobno. Motiv svakog preduzetnika svuda i uvek, bio je i ostao uspean poslovni rezultat olien u profitu. Kljuno, sledee pitanje jeste odnos prema metodama i nainu na koji preduzetnik dolazi do profita. Na koji nain preduzetnitvo funkcionie u interakciji sa institucijama drave i drutvenim vrednostima ? Uzimamo da je potovanje zakona, odnosno pravnog poretka, dugorono gledano condition sine qua non svakog uspenog biznisa. Pri tom, pozitivnopravno zakonodavstvo posmatramo i kao minimum morala u konkretnom drutvu. Istovremeno, podseamo da su u mnogim dravama koja prolaze kroz tranziciju osnovni principi zakonitosti iskrivljeni injenicom da se zakonske norme ne primenjuju (n.pr. jer ne postoje adekvatni administrativni amehanizmi ili specifina znanja i
An Inquiry into Nature and Causes of the Wealth of Nations, Univ. of Chicago, 1952 Vid. Vujai Ilija, Adam Smit, u Teoretiari liberalizma, str: 81 108, Slubeni glasnik, Beograd, 2007
2 1

drugi resursi u okviru dravne uprave), odnosno da se opta pravna pravila ne primenjuju na podjednak nain na pravne subjekte ije delovanje reguliu (de facto nepostojanje jednakosti pred zakonom). Oni preduzetnici koji su u poziciji da svoje aktivnosti obavljaju u povoljnijim uslovima jer se na njih ne primenjuju odreene zakonske odredbe, (uzmimo za primer fiskalno zakonodavstvo), bez obzira da li su u pitanju situacije koje mogu biti protivne zakonskim pravilima, ostvaruju konkurentsku prednost, koja je u najmanju ruku moralno diskutabilna. Ukoliko se drava posmatra kao servis preduzetnika koji prihvataju da plaaju poreze, zauzvrat oekujui usluge koje primaju od dravnog sistema, poevi, pre svega, od odravanja socijalnog poretka i omoguavanja potovanja ugovora, a ne iskljuivo kao instrumentarijuma za sprovoenje monopola fizike sile na odreenoj teritoriji rukovoenim centrom moi, (koji i kada ima demokratski legitimet, esto biva usmeravan putem organizovanog uticaja pojedinih interesnih grupa, koje su formalno posmatrano izvan sistema dravnih institucija), onda se nazire mogui odnos poverenja i partnerstva javnog i privatnog sektora. Drugim reima, savremenom kapitalizmu je prevashodno neophodna efikasna zatita svojinskih prava i obligacionih odnosa koju drava mora da efektivno obezbedi na svojoj teritoriji i to po cenu poreza koji nuno plaa datoj dravi pod iju jurisdikciju potpadaju oporezive transakcije, odnosno preduzetnika aktivnost. Ukoliko izostaje ovakav kvalitet servisa kapital e se u savremenim uslovima jednostavno preseliti u jurisdikciju neke druge drave. Ovo se naravno odnosi na visoko mobilan, meunarodni investicioni kapital, a ne na mala i srednja preduzea, koja su najee mnogo vre vezana za socijalnu i ekonomsku strukturu odreenog lokaliteta. Dravi ili bolje reeno drutvu koje je u okviru nje organizovano je potreban kapital iz oiglednih razloga koji se odnose na ekonomski razvoj. Ko je kome u ovom odnosu potrebniji ? U savremenim uslovima re je o igri odnosno, interakciji nejednakih partnera, od kojih je jedan globalno visoko mobilan, dok je drugi zarobljen paradigmom suverenosti, stalnou i teko promenljivim strukturama. U svemu tome znaajna je i veliina trita na kome se odvija ekonomski ivot. Kada je re o malim i srednjim preduzeima koja se obino definiu kao biznisi koji zapoljavaju do 50 zaposlenih, u gotovo svim evropskim dravama ona ine izmeu 95% i 98% aktivnih registrovanih preduzea (u Srbiji prema skoranjim procenama ak 99%) mobilnost je po prirodi stvari ograniena jer su ona usmerena na lokalno trite i ne poseduju resurse potrebne za jednostavan i trokovno isplativ prodor na druga trita. Da li preduzetnici (vlasnici kapitala i poslovnog poduhvata) moraju uvek da potuju zakone ? Odgovor na ovo pitanje daje sam ivot. Loi zakoni se masovno ne potuju. Najbolja ilustracija je nelegalni rad (angaovanje radnika bez Ugovora o radu ili bilo kakvog ugovora) i isplata dela zarada zaposlenim radnicima u gotovini ime se izbegava visoko

fiskalno optereenje, koje se sutinski svaljuje u celosti na poslodavce. Biznisi koji ne primenjuju ovakvu praksu, koja podrazumeva velike dodatne trokove, nalaze se u opasnosti da ih kao nekonkuretne pregazi konkurencija. Mogue reenje lei u socijalnom dijalogu i pronalaenju prave mere u oporezivanju rada koje bi potovalo interese i potrebe svih zainteresovanih strana (drava, radnici, poslodavci) i koje bi po principu smanjenja ukupnog fiskalnog optereenja (porezi i doprinosi za socijalno osiguranje) otvorilo prostor za vee zapoljavanje i sledstveno irenje poreske osnovice, koje sa snienim poreskim stopama daje isti ili i bolji rezultat na strani dravnih prihoda. Obe zainteresovane strane poslodavci i drava sutinski ne veruju jedna drugoj i ne iniciraju ovu vrstu dijaloga, pri emu su najvie na teti na treoj strani - (ne)zaposleni. Posebna situacija iji smo svedoci bili tokom devedesetih godina prolog veka sastojala se u izolovanoj privredi kada je sama Vlada podsticala i omoguavala odabranim preduzetnicima da na bazi zadovoljavanja nunih potreba stanovnitva i ekonomije budu ekskluzivni uvoznici odreenih roba. Ovaj svojevrstan paradravni monopo vodio je isisavnju finansijskih rezervi graana i jednostavnom kreiranju prvobitne akumulacije kapitala pojedinih preduzetnika, uz blagoslov vlasti. O moralnim kvalifikacijama ovakvih poslovnih aktivnosti najbolje govori inejnica da su njihovi akteri u Srbiji nakon 2000 godine oporezovani poreskim oblikom koji se primenjivao na ekstraprofit ostvaren specifinim transakcijama u vreme ekonomske izolacije zemlje. Drugo pitanje koje zavreuje iru raspravu jeste efikasnost i moralnost dugotrajnih meunarodnih ekonomskih sankcija i njihovo dejstvo na stanovnitvo sa jedne i predstavnike Vlade sa druge strane.

Problem agenture ili o odnosu vlasnika i menadera U savremenoj ekonomskoj i pravnoj literaturi iroko se razmatra problem agenture koji predstavlja kompleks odnosa izmeu vlasnika poslovnog poduhvata i menadera angaovanog da upravlja poslom, odnosno konkretnom kompanijom. U pitanju je situacija razdvojenosti vlasnike i upravljake strukture, koja je svojstvena, mada nikako ograniena na akcionarska drutva ijim se akcijama trguje na berzi. Disperzija vlasnikih prava podrazumeva potencijalno veliki broj malih akcionara, ime ini kontrolu nad poslovanjem korporacije kompleksnijom i esto zahteva posebne pravne mehanizme zatite prava malih akcionara to ini jedno od kljunih pitanja teorije korporativnog upravljanja. Kada se posao koji je preduzetnik pokrenuo razvije do odreenog volumena, vlasniku postaje sve tee da obavlja i izvrne upravljake funkcije i ukazuje se potreba za angaovanjem profesionalnog menadera. Ovo je esto prelomna taka u razvoju kompanije koja oliava biznis koji je preduzetnik svojom stvaralakom energijom uspostavio i razvio. On ili ona, suvie esto, imaju jaku potrebu da nastave da kontroliu operativne aspekte poslovanja, iako za to vie

nemaju kapaciteta (tipina izjava srpskog preduzetnika: vie nemam ivot od posla koji sam stvorio). Ovo je esto praeno i potrebom da se preduzee koje raste korporativno restruktuira, to moe da znai prelazak iz pravne forme drutva sa ogranienom odgovornou u akcionarsko drutvo, radi olakanog pristupa tritu kapitala. Ovakve promene, dalje, iniciraju promene u strukturi korporativnog upravljanja koje karakterie uvoenje Upravnog odbora kao bitnog mehanizma osmiljavanja strategije poslovanja i kontrole izvrnih menadment struktura. Mnogi biznisi u Crnoj Gori i Srbiji nalaze se pred ovom vrstom iskuenja u domenu unapreenja korporativnog upravljanja. Kvalitet reenja vodi ka daljem rastu i razvoju ili suprotno opadanju poslovanja i gaenju posla u sudaru sa sve jaim konkurentskim pritiscima do kojih dolazi otvaranjem trita, pogotovo imajui u vidu proces pridruivanja i pristupanja Evropskoj Uniji. Ostaje jo samo nekoliko godina za kvalitativno unapreenje korporativnog upravljanja i organizacije rada domaih privrednih drutava, pre nego to budu zapljusnuta nesmetanom plimom konkurencije iz EU. Odnos izmeu vlasnika i menadera (direktora) je menaderskim ugovorima koji predstavljaju kompleksne pravne instrumente koji reguliu pitanja vezana za mandat, status i ovlaenja profesionalnih upravljakih struktura u korporacijama3. Menaderski ugovor kao pravni fenomen je jo uvek nedovoljno poznat u naem podneblju i sem pionirskih koraka koje je u pravcu definisanja mogueg modela ovog tipa ugovora, kao dominantno privatnopravnog instrumenta neophodnog za regulisanje vane karike u kompleksu odnosa korporativnog upravljanja uinila Srpska asocijacija menadera, uglavnom su strane kompanije te koje donose ovu vrsta iskustva u nau sredinu. Bez ambicije da u ovom radu ulazimo u dublju analizu elimo da markiramo glavna pitanja koja potpadaju pod odredbe tipinog menaderskog ugovora. To su: a) b) c) d) e) f) g) h) radnopravni status menadera; obaveze, ovlaenja i odgovornosti uprave; nain komunikacije i praenja izvrenja ciljeva poslovne politike; osnovna plata i nagraivanje za ostvarene rezultate; etika pravila; osiguranje od poslovnih rizika i pitanje naknade tete; kompenzacije za menadera; i nain tumaenja, promene i raskida ugovora.

U pogledu etikih principa, koji po pravilu nalaze i svoje detaljnije pravno utemeljenje u menaderskom ugovoru istiu se zabrana konkurencije, kao i uvanje ugleda i poslovne tajne.
3

Vid. n.pr. olakovi, Esad Menaderski ugovori, Kaleidoskop, Zagreb 2006

Drutveno odgovorno poslovanje Ukoliko apstrahujemo pitanje o tome ko se sve moe pojaviti u ulozi preduzetnika, sledee kljuno pitanje odnosi se na to kakav je sistem u kome preduzetnik deluje ? Principi na kojima je zasnovan kapitalizam su univerzalni, ali oni se sprovode u drutvima koja karakteriu razliiti sistemi vrednosti, koji proistiu iz razlika u drutvenoj organizaciji, pravnim sistemima, razliitim istorijskim iskustvima i kulturi. Stoga ishodita razliitih modaliteta kapitalizma demonstriraju meusobne razlike. Globalno jaaju pokreti usmereni ka uspostavljanju nove moralnosti koja e pratiti biznis koji sve manje poznaje granice, bilo u politikom, kulturnom ili geografskom znaenju. Verovatno je najistaknutiji pokret koji se zalae za uvoenje korporativne drutvene odgovornosti, koja se moe opisati kao koncept po kome se od kompanija zahteva da u poslovanje i interakciju sa zainteresovanim grupama integriu brigu za drutvo i ivotnu sredinu. Od kompanija se oekuje da prevaziu postupanje koje karakterie minimalistiki pristup u pogledu potovanja pravnih propisa, ve razmatranje i aktivno sprovoenje strategije ulaganja u humani kapital, ivotnu sredinu i unapreenje odnosa sa zainteresovanim stranama, esto u skladu sa lokalno razvijenom filozofijom odrivog razvoja. Opozicija globalizaciji se ispoljava kao odbacivanje kapitalizma, pri emu se u prvi plan stavljaju esto opreni, ali legitimni zahtevi za odrivim razvojem lokalnih zajednica koje okruuju i proimaju korporativne poduhvate. Nevladine organizacije zahtevaju od multinacionalnih korporacija promenu ponaanja kako bi se situacija promenila kada su u pitanju ishodita njihovog delovanja u odnosu na potroae, zaposlene, samu ivotnu sredinu i ugroene prirodne vrste, kao i primitivne ljudske zajednice i njihov autentian, tradicionalan nain ivota. Istovremeno, nevladin sektor ide i korak dalje u nastojanju da inicira i nametne korporativnom sektoru nove kodekse delovanja kako bi se definisala drutvena odgovornost poslovanja. Ovi kodeksi ne predstavljaju pravno sankcionisane skupove pravila iza kojih stoji drava, ve preporuke prinicipa ponaanja koja prate biznis uz oekivanje da ih korporacije dobrovoljno usvoje i primene. Oni korporativni akteri koji se suprotstavljaju ovom trendu ulaze u reputacione rizike koji se, kako se videlo na primeru kompanije Nike i njima slinim (sluajevi grube eksploatacije deijeg rada u zemljama treeg sveta) mogu odraziti na pad profita usled bojkota proizvoda, a ne zbog pravne osude i sprovoenja sankcija. Trenutno verovatno najvea tema koju namee nevladin sektor kao izazov globalnom kapitalizmu jeste kompleks problema vezan za energetsku odrivost i globalno zagrevanje, koji potencijalno predstavlja izazov ne samo za odrivi razvoj ve i budunost ljudske civilizacije. Prvi kodeks poslovne etike i korporativne drutvene odgovornosti 1994 godine lansirao je Caux Raund Table (specifian nevladin forum koji okuplja biznis lidere), pod nazivom Principi poslovnja, da bi sledili novi dokumenti na istu temu

kao to je Global Compaq Komisije UN za ljudska prava i OECD-ovi: Kljuni principi za dobro korporativno upravljanje. Civilno drutvo od kompanija zahteva da regularno obavetavaju javnost o svojim aktivnostima i planovima, uz mogunost otvaranja rasprave o drutvenim implikacijama poslovnih odluka. U osnovi drutveno odgovornog poslovanja lei snaan pritisak nevladinih organizacija (grupe slododno udruenih graana) da korporacijsko delovanje postane transparentno i otvoreno za kritiku i dijalog sa svim zainteresovanim drutvenim grupama, to daleko prevazilazi pravno omeene okvire korporativnog vlasnitva u tradicionalnom smislu. Drutveno odgovorno poslovanje obuhvata kulturne i moralne perspektive delovanja biznisa, koji ulaze u ocenu ukupne uspenosti privrednog drutva uz ustaljene finansijske parametre. Ovaj pokret nije za potcenjivanje to je vidljivo iz injenice da vodee korporacije uspostavljaju odeljenja za drutveno odgovorno poslovanje i investiraju u ovu oblast, to bi ranije bilo percipirano kao nepotreban troak. tavie, razvijena je metodologija za ocenu uspenosti implementacije principa drutveno odgovornog poslovanja (CSR Audit) koju sve vei broj, pre svega, multinacionalnih korporacija sada ve dobrovoljno prihvata, jer je re o investiranju u reputacioni kapital biznisa4. Ovde je re i o prethodnom prihvatanju koncepcije o nekoliko razliitih oblika u kojima se ispoljava kapital, neohodnih za uspeno poslovanje. To su sem finansijskog kapitala, reputacioni kapital (ili goodwill), fiziki kapital, ljudski i socijalni kapital. Teoretiari drutveno odgovornog poslovanja istiu da kada konkretan biznis odrava otvorenim svoj pristup ovim neophodnim formama kapitala, investirajui u njihovo obnavljanje i unapreivanje, on to ini iz svog najboljeg interesa zadovoljavajui potrebe drugih (zainteresovane strane) biznis zadovoljava svoje planove i aspiracije.

Uporediti Young Stepehen, Moral Capitalism, Berret Koehler Publishers, San Francisko, 2003.

Zakljuak Izgradnja nove moralnosti savremenog kapitalizma predstavlja projekat koji je iniciran globalnom mreom lokalnih inicijativa civilnog drutva u kontekstu slabljenja kontrolnih mehanizama savremene drave. Da li e nakon smrti i raspada komunizma, kapitalizam uspeti da svoje inherentne nedostatke koji se ogledaju u sve savrenijim i efikasnijim vidovima eksploatacije ljudskih i prirodnih resursa uspeti da prevazie implementacijom principa drutveno odgovornog poslovanja ostaje otvoreno pitanje. Uz mnoge probleme svojstvene zemljama u tranziciji, naroito redefinisanja odnosa vlasnika i menadera, kao kljune karike korporativnog upravljanja, i dubljeg ulaska u procese evropskih integracija, Srbija i Crna Gora su suoene i sa svetskim izazovom rasta znaaja principa drutveno odgovornog poslovanja koji, ukoliko se adekvatno implementiraju vode rastu reputacionog kapitala kompanija i doprinose odrivom razvoju lokalnih zajednica.

Odabrana bibliografija: olakovi, Esad: Menaderski ugovori: modeli, savjeti i praksa, Kaleidoskop, Zagreb 2006 Lakievi D. Dragan, Stojanovi Boo i Vujai Ilija: Teoretiati liberalizma, Slubeni glasnik, Beograd 2007 Karaprtyan Davit, ( tekst prilagodili Radovi Vuk i ekar Lidija): Korporativno upravljanje: Prirunik, IFC, Beogradska berza i Pravni fakultet u Beogradu, 2007 Nueno Pedro: Entrepreneuring Towards 2010, Deusto, Barcelona 2005 Young Stephen: Moral Capitalism, Berret Koehler Publications, San Francisko, 2003

Mr Danijel Panti Istraiva saradnik Institut za evropske studije dpantic@sbb.co.yu

10