ZAŠTO ŢENE ZVOCAJU? Uvodni ekspoze Da,stvarno,zašto ţene zvocaju?Teško pitanje!?

Verovatno da se,zbog teţine pitanja,niko nije upustio u ozbiljno traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako raširenu pojavu.Nema ozbiljne literature o zvocanju.Zašto? Moja supruga se,videvši samo radni naslov "Knjiga o zvocanju",pre nego što sam išta napisao,nasmejala i bez mnogo premišljanja dala odgovor: "To je seksistička tema. Rastrgnuće te feministkinje...ha, ha...Uostalom, zvocaju i muškarci..." "Ali,reĎe.Zvocanje je ipak tipično za ţene,kao diferencija specifika pola... Uostalom,naslov je 'Knjiga o zvocanju',a ne 'Knjiga o ţenskom zvocanju'. Zašto si odmah predpostavila da će se tekst odnositi samo na ţene?Ili je toliko vezano za ţene, da se samo po sebi nameće.?.",pokušao sam da argumentišem. "Pa,jeste...Ali,šta tu ima da se objašnjava?Ţene zvocaju zato što su nezadovoljne." Reče,i ode. Odista,šta tu ima da se objašnjava?Ţene zvocaju zato što su nezadovoljne. Logično. Ali,ostaje otvoreno pitanje zašto bi me zbog toga "rastrgle feministkinje?"I to je logično!Zato što je "tema seksistička. " Šta da radim? Da li da se upustim u rizičnu temu,u opasnost da postanem rastrzana ličnost,ili rastrgnut?Ma,neće one mene... Uostalom, i ja sam feminista! Ne,nisam prevrtač koji menja stranu čim oseti opasnost.Ja sam pravi ubeĎeni feminista.Ako treba,spreman sam i da se zakunem na neku ţensku "Bibliju",po izboru "nevernih Tomislava".Imam ţelju da činim dobro ţenama koje,uzgred budi rečeno,volim.Moţda je njima sve jasno,i nemaju potrebu za ovakvom knjigom,ali nije jasno muškarcima.Oni teţe shvataju.Ako muškarci budu sposobniji da razumeju ţene,onda će dame biti manje nezadovoljne,pa će moţda i manje zvocati.Zvuči logično(mada prilično naivno).Eto,ja ću,kao pravi feminista,pokušati da pomognem muškarcima da shvate ono neshvatljivo,transcendentalno u ţenskoj prirodi,radeći tako,zapravo,u korist ţena.Potajno se nadam da ću,kao nagradu,dobiti člansku kartu...Zamalo da kaţem do kraja,a onda moja nadanja više ne bi bila potajna.

Definisanje pojma "zvocanje" Elem,da preĎemo na temu.Šta je to zvocanje?Neki autori pojavu nazivaju:"čantranje","kvocanje","dţangrizanje","pridikovanje","popovanje","sranje", "vakela","histerisanje","ronzanje"...i sl.Sve ove pojave su različite manifestacije osnovnog, mada sloţenog oblika ponašanja nazvanog zvocanje.(O podvrstama i specifičnim ispoljavanjima suštinski iste pojave, biće reči kasnije.) Zvocanje je masovna pojava najraširenija u ţenskom rodu.Oblik komunikacije karakterističan za pripadnice lepšeg pola,mada se moţe, sporadično, nevešto,amaterski i ne tako autentično,sresti i kod pripadnika "ruţnijeg pola". (Poput bradavica na maljavim muškim grudima koje podsećaju na ţenske,ali ne znamo čemu sluţe.)Moglo bi se, dakle, definisati kao "primarna polna karakteristika" ţenske psihe.U najmanju ruku kao sekundarna. Da li je biološki ili socijalno determinisana, nauci, naţalost, još nije poznato. Raširenost pojave u prostoru i vremenu(Prema istorijskim izvorima pojavljuje se u svim vrstama društvenog ureĎenja, od prvobitne zajednice do savremenih demokratskih društava.) navodi na predpostavku da, moţda,postoji poseban gen koji reguliše ovo ponašanje. Nadajmo se da će iščitavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju. Čak iako takav gen postoji,to ne isključuje potrebu socijalno-psihološke analize dotičnog oblika komunikacije.Ljudski instinkti su podloţni promenama jer je čovek i biološko i socijalno biće.Mada su,kaţu brojni istraţivači,ţene bliţe prirodi i svojoj biološkoj osnovi.Bliţe ţivotu.Iz tog razloga,njihovi instinkti su manje podloţni promenama. Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo,moralo bi da ima i svrhu. Instinkti su svrhom usmerena ponašanja,tipična za vrstu.Priroda ne podrţava besmislene i nesvrsishodne instinkte.Ona je dobra majka.Racionalna i dosledna. U instinktivne radnje se pretvaraju,dakle,samo ona ponašanja koja vode do nekog cilja značajnog za opstanak vrste.Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje? Objekti zvocanja su,pre svega,muškarci,zatim deca,a povremeno i sporadično je usmereno i na druge osobe.Veoma retko na ţene.Šta se ţeli postići kod objekata na koje je usmereno zvocanje?Za početak,kod muškaraca? Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima ruţnijeg pola podrazumeva i neke tipične predpostavke koje se tiču bio-socio-psiholoških odlika objekata. Zbog tih predpostavljenih odlika muškaraca,očekuje se da će odreĎeni oblik komunikacije postići ţeljeni cilj.Koje su to osobine muškog roda koje,po raširenom uverenju ţena,čine zvocanje svrsishodnim ponašanjem? Pre nego što navedem tipične "velike istine" o muškarcima,napomenuću da one nisu plod mog izmišljanja.Naime,niz godina sam radio kao psiholog u timu za razvod braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad.Razveo sam nekoliko hiljada brakova,i čuo isto toliko bračnih priča.Svaku storiju u dve, ili više verzija. Verziju supruge(dame imaju prednost),verziju supruga,zatim verzije dece,ponekad baba i deda,roĎaka,komšija...Bilo je tu tuţnih priča,jer razvod braka je tuţna pojava.Ali, mnogo toga je i komično."Sve mi te ţivotne priče jedna na drugu liče",izrazio sam se u stihu.Ne samo da liče,već su,u osnovi,indentične.Kao neka matrica,ili formula u koju moţete stavljati različite sadrţaje,ali je ishod,rezultat,odreĎen samim obrascem.Nešto

kao:"Kvadrat nad hipotenuzom,to zna svako dete,daje zbir kvadrata nad obe katete."Već na prvu rečenicu jednog supruţnika,unapred sam u svoju beleţnicu upisivao odgovor onog drugog.Tačno sam znao šta će ko reći. Nikakva mudrost.Pa,svi pričaju isto,sa malim,dekorativnim varijacijama.A većina veruje da su originalni,da se to samo njima dešava."Zamislite vi, gospodine,šta on(ili ona) meni radi i govori!" Ne mogu ni da zamislim.Znam. I muškarci i ţene imaju stereotipne priče.Ali,pošto je ovaj put tema zvocanje, otkriću vam velike ţenske istine o muškarcima.Istine onih ţena koje zvocaju i veruju u delotvornost metode zvocanja.

SEDAM MUŠKIH SMRTNIH GREHOVA 1)Muškarci su,po prirodi,lenji. Skloni su da se izvlače iz kućnih poslova.Površni su. Kad i rade,rade to "kao mačka repom".Hedonisti su.Zato im treba zameniti zadovoljstvo u lenčarenju zadovoljstvom koje osete po prestanku zvocanja.Potrebno je,zvocanjem,stvoriti kod njih napetost koja remeti uţivanje,kako bi privremeni prestanak rada izvora napetosti doţiveli kao zadovoljstvo.Nikada se sami ne bi setili da nešto urade u kući.Ako se to i desi,onda je u pitanju osećanje krivice zbog nečega što treba tek ispitati.Često su lenji ne samo da fizički rade,već i da razmišljaju o bitnim stvarima,da se duhovno usavršavaju,da se suoče sa sopstvenim nedostacima. 2)Muškarci su,po prirodi,samoţivi. Nisu spremni na ţrtve i odricanja.Lepo im je da se pomaze sa decom,da se poigraju sa njima,ali da nešto ozbiljnije rade-to ne. Čim aktivnost nije zabavna,i zahteva napor,i nije usmerena na njihovo lično ostvarivanje i ambiciju,oni bi da zbrišu.Školske obaveze dece, pravilna ishrana...sve ono protiv čega se deca bune,njih zamara.Tate su za lepše stvari,a mame za teranje na obaveze.Stiču jeftinu popularnost kod dece. Potkupljivanjem.To rade zato što su i sami detinjasti.Najvaţnije im je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati,kao i decu. Skloni su da racionalizuju ovakva svoja ponašanja parolama da deca treba da budu samostalna,da rade sama,i da ih ne treba daviti obavezama,već im učiniti učenje i rad zabavnim.Teoretišu mnogo,ali nisu spremni da se uloţe i dokaţu svoje teorije.Zvocanje je dobar metod. 3)Muškarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodno navedenih osobina.Nisu u stanju da se dublje ulaţu u odnos i ispravljaju ono što u njemu ne valja(čitaj ono što kod njih ne valja.)Lakše ima je da pobegnu u avanturu gde se od njih ne očekuje ozbiljnost i odricanje koje je nuţno za dobar brak.Ipak,skloni su osećanju krivice,te tu sklonost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnim ispitivanjem,izgradila dovoljna doza napetosti.Ta napetost se unosi u vanbračnu vezu i kvari jeftino stečeno zadovoljstvo,a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva.Skloni su da racionalizuju svoja ponašanja glupostima kao: "Prevara muškarca je bezopasna za brak,on se ne vezuje emotivno kao što to čine ţene kad ulaze u ljubavne avanture..." Ili: "Muškarac koji ima ljubavnicu je muškarčina,a ţena koja ima ljubavnika je kurva..."U prirodi je muškarca de ţeli da oplodi što više ţenki,a u prirodi ţene je da svije gnezdo i veţe muţjaka za porodicu..." Zvocanje je dobar metod.Moţe se koristiti i preventivno. 4)Muškarci su inertni.Skloni su rutini.Nisu svesni da brak treba negovati, "zalivati"...Lako gube interes i smisao za romantiku i avanturu u braku.Ne znaju koliko je razgovor "o nama" bitan za odrţavanje i razvijanje odnosa.O svemu treba pričati, a oni to ne vole.Dosadu ne vide kao problem,već je smatraju normalnim stanjem bračnog odnosa(Uz dopunsko uzbuĎenje "sa strane") Rutina ubija ţelju. Ţeni je potrebna promena ambijenta,"neko novo,lepo mesto...gde bi smo ponovo doţiveli jedno drugo na nov način." Njena seksualna ţelja je vezana za ambijent i promenu. Četri zida je guše.Umesto da probudi njenu ţelju,njemu je lakše da se,na gotovo,sretne sa seksualnošću neke druge ţene,neke neuspavane lepotice.Ne treba popustiti pred njihovom inertnošću i potrebom za rutinom.Treba ih uzdrmati i pokrenuti.Zvocanje je dobar metod. 5)Muškarci su neozbiljni.Što sledi iz gore pomenutih osobina.Neozbiljni su u najvaţnijim stvarima.Umeju da se uozbilje kada je u pitanju njihov posao, karijera, ugled u društvu...Kad se to tiče lično njih.A šta će njima sav taj ugled?Da bi bili privlačniji

drugim ţenama?Da bi mogli da se hvale pred drugim muškarcima?Da se osećaju nadmoćno nad njima?Opet zbog drugih ţena.Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bi zaustavili.Potreba za kurčenjem je jača od njih.Zato treba uvek nositi makazice sa sobom, i skraćivati im ga po potrebi na pravu meru.Onu porodičnu.Treba ih suočiti sa time da je njihova navodna ozbiljnost,ozbiljnost u obavljanju neke funkcije van kuće,biznisa,prehranjivanja porodice,gradnji karijere... samo površna ozbiljnost.Imidţ.Zar sve to ne čine zbog zajedničke sreće? Ako je tako,zašto su neozbiljni u odnosu na svoju ţenu,na bračni odnos,na ono najvaţnije? Takva neozbiljnost baca senku na sve njihove spoljašnje ozbiljnosti. Moraju postati svesni šta čine. Zvocanje je dobar metod. 6)Muškarci teţe dominaciji nad ţenama.Oni su,ustvari,edipalno vezani za majke(i tu se ne sme imati milosti.Za njihovo dobro,taj uticaj se mora neutralizovati), pa pokušavaju da se bore protiv straha i zavisnosti tako što će se truditi da dominiraju nad sopstvenom ţenom.Ako im se pokaţu slabe tačke,sigurno će ih iskoristiti.Ne poštujući svoju suprugu, ostaju,nesvesno,verni majci.Ţena koja ne dozvoljava dominaciju nad sobom, lek je za muške edipalce.Tera ih da odrastu.Tu zvocanje pomaţe,ali naţalost: 7)Muškarci sporije odrastaju.Baš zbog tog prekomernog hedonizma.Skloni su da idu linijom manjeg otpora,i,ako ih neko ne bi gonio,kao decu,nikada ne bi odrasli. Naivni su i podloţni manipulacijama(pogotovo drugih ţena.Onih kojima nije stalo do njihove dobrobiti,već samo ţele da ih iskoriste.)Pogledajte devojčice i dečake u osnovnoj školi.Odmah se vidi koliko su devojčice visprenije u socijalnim kontaktima, koliko bolje razumeju namere i teţnje drugih ljudi(posebno ţena). Socijalna inteligencija muškaraca se sporo razvija i treba je podsticati stalnim ukazivanjem na greške,naivnost u odnosu na druge ţene,(osobito majku)lakomislenost i podloţnost raznim uticajima.Za njihovo dobro.Pridikovanje i zvocanje su dobri metodi. Ovo su neke od tipičnih predpostavki od kojih ţene polaze,svesno ili nesvesno,kada primenjuju metod zvocanja u komunikaciji sa muškarcima.Sedam osnovnih muških grehova.(Koji mogu biti i smrtni)Ima još takvih pretpostavki,ali bi se mogle svesti jedna na drugu,te ih ne bih posebno pominjao.Mora se priznati da u njima ima puno istine, i da mogu posluţiti kao osnova za delanje.Pitanje je,samo,da li se postiţu očekivani efekti,što bi se moralo desiti ako su polazne predpostavke ispravne,a metodika rada(zvocanje) zasnovana na njima.Ali,o tome ću govoriti kasnije. Još je u Starom zavetu rečeno da je savršena supruga "ezer keneged".Te hebrejske reči znače "protivno korisna."Rabini su lupali glavu i vodili opseţne debate o značenju ove fraze.Kako to supruga moţe biti korisna, ako je stalno antiprotivna, protiv vas?(Slično se, doduše, govorilo i o ulozi Lucifera, prvog i najvoljenijeg Boţjeg anĎelaoficira, lučonoše, nosioca svetlosti.Njegova uloga,od Boga poverena,bila je da se suprotstavlja ljuskom rodu,i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao onda kada mu se to previše dopalo, i kada je počeo da preteruje. Osporavajući arumente muškarca, ţena ga tera da ih iskristališe, razmotri iz različitih uglova,da ne podlegne potrebi da ide linijom manjeg otpora...Nije sukob ono što uništava brak.On se mora očekivati jer se zaljubljujemo i ulazimo u bračnu zajednicu sa nekim ko je različit od nas. Interesantno je to da su,prema iskustvu bračnih savetodavaca,razlozi zbog kojih se ljudi razvode isti oni zbog kojih su ušli u brak."Suprotnosti se privlače"kaţu.Ali,kasnije,razlike koje su bile tako privlačne postaju odbojne, izvor svaĎa i

neprijateljstava.Ni svaĎe ne moraju biti destruktivne.Mnogi parovi tvrde da je seks bolji posle svaĎe.Neki partneri se,posle dobrog sukoba, pribliţavaju jedno drugom,dok se neki udaljavaju.U čemu je razlika? Moglo bi se reći da nije toliko bitan sadrţaj konflikta,već način na koji ga oni rešavaju.Nije toliko vaţno zbog čega se ljudi ne slaţu,već kako se ne slaţu.Jednom višegodišnjom studijom,sprovedenom na univerzitetu u Jejlu, učinjen je napor da se utvrdi koje osobine ličnosti kod bračnih partnera preskazuju koji će parovi ostati zajedno.Utvrdilo se da ne postoje osobine ličnosti koje predskazuju ko će ostati u braku.Umesto toga,zaključeno je da na to da li će brak preţiveti ne ukazuju razlike u ličnostima,već to kako parovi postupaju sa razlikama. Da vidimo prvo koji su tipični sadrţaji uključeni u metod zvocanja,da bismo kasnije analizirali sam metod.Videli smo da je forma komunikacije usmerena ka odreĎenim ciljevima.Da li su i sadrţaji usmereni ka postizanju istih? Zvocajući,ţene pokušavaju da muškarcima saopšte deset velikih istina,zadajući im, na taj način, deset ţenskih zapovesti.Koje su to istine i zapovesti?

DESET ŢENSKIH ZAPOVESTI 1.Istina:Ţena nikada nema šta da obuče. Njen ormar je prazan.To jest,pun je,ali iznošenih,demodiranih prnja.To treba prihvatiti kao aksiom.Ne osporavati! Ţeni je,naravno,potrebno mnogo više nego muškarcu.Ne sme da izgleda zarozano, i da se vidi da je ţrtva porodice.Ţena treba da izgleda negovano.Ne zbog drugih muškaraca,već zbog svog muškarca(a i drugih ţena,zlobnica,koje bi odmah primetile garderobne znake slabosti) i ,pre svega,zbog sebe.Ona je estetsko biće.Dok muškarac,kako kaţu psihoanalitičari, investira psihičku energiju u svoj penis(ili njegove simbolične zamene: automobil, novac, ugled, karijeru, pamet...) ,ţene psihičku energiju,ili libido,investiraju u čitavo telo,njegovu spoljašnost. Garderoba je deo "telesne šeme" ţene. Psiholozi su ustvrdili koliko je telesna šema vaţna za samopoštovanje i čvrstinu identiteta osobe.Muškarci koji ne razumeju vaţnost garderobe i šminke za očuvanje samopoštovanja ţene,i tumače njene potrebe kao površnost,kinĎurenje i egzibicionizam,investiciju u spoljašnjost umesto u dubinu,nesvesni su latentni homoseksualci.Što i jesu.Oni bi,naime,voleli da ţene imaju mušku psihu. Ali,suprotnosti se privlače.Oni koje privlači istovetnost sa sobom, narcisoidni su i homoseksualni.Poštujte potrebu ţene da se dopada sama sebi,jer će se, takva, dopadati i vama.Ona samo ţeli da je vi oboţavate.Što je dobro.Iz navedenog sledi i prva ţenska zapovest: Prva ţenska zapovest: Oboţavaj ţenu svoju više nego sebe samog.Nećeš imati drugih ţena pred licem mojim. 2. Istina: Muškarcima je uvek lakše. To je,naravno,apsolutna istina.Treba je shvatiti kao aksiom.Muškarci se igraju celog ţivota,dok ozbiljnost počiva na plećima ţene.Da ne govorimo o trudnoći i poroĎaju.Takav bol nijedan muškarac ne bi podneo.Odsluţenje vojnog roka je dečija igra naspram raĎanja i uzgajanja dece. Pored toga,ţene brinu o svemu.Muškarci,uglavnom,izvršavaju ono što im ţena kaţe. Ali,onaj koji brine,misli,predviĎa,pomno prati razvoj dece...je ţena. Upamtite-brinuti brigu je teţak posao na plećima ţene.Muškarci su lakopametasti. Zato veruju da ţene preteruju u briţnosti,i da time dave decu i komplikuju ţivot.Lako je biti leţeran otac kad imaš nekoga ko je briţan i dosledan,makar se deci to ne sviĎalo.Očevima,opet,zapadne lakši deo posla-uloga onoga koji zabavlja, dopušta, ne davi,ne komplikuje...Da,muškarcima je uvek lakše!Lakše im je i na poslu.Ţivimo u patrijarhalnom društvu u kojem muškarci imaju mnogo privilegija.Oni mogu i da se zabave radeći,jer ne razmišljaju i ne brinu mnogo o tome šta se dešava sa decom, kod kuće.Mogu da se opuste.Zato što imaju ţene koje vode računa o svemu.Njihova psihička energija je usmerena na njih same,na njihov narcizam.Zbog toga su više okupirani sobom nego ţenom i decom.Što nije pošteno.Takozvani "ţenski poslovi" su svakodnevni,nezaobilazni i, uglavnom,dosadni.Uz pomoć dece,i nezrelog muţa, ţena je zatvorena izmeĎu četri zida.On uvek ima opravdani razlog da bude napolju,tamo gde se dogaĎa nešto nepoznato.Ono što on radi se vidi,a ono što ona radi(uz njegovu malu i povremenu pomoć)kratko traje.SreĎena kuća se brzo dovede u nered,ručak se pojede...i sve opet iznova...Da ne nabrajamo više.A,da,muškarci nemaju ni menstruaciju,ne muče ih hormonalni problemi,kontracepcija...Neće muški petlići ići na kiretaţu ako budu neoprezni pri zajedničkom zadovoljstvu...Sve se svali na

ţenu.Tomovi bi se mogli napisati u prilog ovoj istini.Ţenama je teţe.Tačno.Dama samo,sa punim pravom, ţeli poštovanje.Što je dobro.Iz navedenog sledi druga ţenska zapovest: Druga ţenska zapovest:Poštuj ţenu svoju više nego sebe sama!Ne gradi sebi kipa rezana, niti drugog idola (karijera, posao, automobil, novac, ugled, moć...ne daj boţe druga ţena...) Nećeš im se klanjati niti im sluţiti!Jer,to zasluţujem samo Ja,Ţena tvoja,Ţena ljubomorna... 3. Istina:Ţenini roditelji su bolji. Ako ona tako kaţe,onda je to apsolutna istina.Ne treba je dovoditi u pitanje.Shvatite je kao aksiom.Sasvim je normalno da su ţenini roditelji bolji.Posebno njena majka.Osim ako sama ţena ima primedbe na račun svojih roditelja.Takve primedbe ne treba jedva dočekati,jer se situacija moţe promeniti. U slučaju ţene i njenih roditelja,sukobi su,obično,proizvod intenzivne emotivne komunikacije koja teţi razrešnju.Za razliku od, uglavnom, emotivno prazne i predrasudama ispunjene komunikacije muškarca sa svojim roditeljima. Poznato je da se roditelji više vezuju za ţensku decu, i da su ćerkina deca,na neki način bliţi unuci od sinovljeve dece.(Osim, moţda,u primitivnim sredinama.A to nije slučaj sa nama...?)Kada je tašta vezana za svoju ćerku,onda je to u interesu vaše porodice,stvarna zainteresovanost za dobrobit unuka,razmena iskustava,(ne sitničarite oko telefonskih računa) pomoć, briga...Nikako ne posesivnost. Posesivnost je odlika svekrva. Tastovi i svekrovi nisu toliko bitni.Oni su,ionako,kao i svi očevi-kolčevi. Vezanost muškarca za majku prava je opasnost za porodicu.Zar nije Bog rekao:"Za to će čovek ostaviti oca svoga i mater svoju,i prionuće uz ţenu svoju,i biće njih dvoje jedna put." Za ţenu to nije rekao.Dakle,vezanost ţene za svoje roditelji,i obratno, nije smatrao negativnom.Odatle sledi i treća ţenska zapovest: Treća ţenska zapovest:Pripadaj ţeni svojoj više nego sebi samom,i ocu svome,i majci svojoj.Prioni uz nju, i budite jedna put. 4. istina:Ţena nikada nije neopravdano nezadovoljna. To je velika istina. Ne treba je osporavati.Prihvatite je kao aksiomu.Svako nezadovoljstvo ima svoj razlog,a posebno kod ţene.Ono sluţi da pokrene na akciju,da ne dozvoli učmalost, pad kvaliteta veze,ţivota,ljubavnog,seksualnog,kulturnog...i svakog drugog. Muškarci bi se lako uspavali.Nezadovoljstvo ţene je indikator da nešto nije u redu i treba ga shvatiti ozbiljno.Ţena najbolje zna šta je dobro za decu,za brak, za nju,za muţa...Budalasto je njeno nezadovoljstvo tumačiti kao predmenstrualni sindrom,ili neiţivljenost(u ostalom,iţivljenost je loša pojava jer se od nje umire),ili histeričnost, ili nezadovoljstvo sobom, ili neispunjenost,ili...Da ţena svojim nezadovoljstvom ne signalizira opasnost,ko zna šta bi bilo sa porodicom. Ona opasnost oseća intuitivno, ne novokomponovanim korteksom,već starijim i pouzdanijim delovima mozga, celim telom,svakom ćelijomsenzorom. Muškarci se,nadobudno,smatraju racionalnijim bićima.Pa,korteks je poslednji izdanak moţdanog stabla. Najnepouzdaniji. Šta logika zna o ţivotu.Limbički sistem,koji je ţenama dostupniji, nosi u sebi instiktivnu mudrost sticanu milionima godina.Ţena je bliţa prirodi. Ona bolje zna.Verujte joj! Četvrta ţenska zapovest:Veruj Ţeni svojoj više nego sebi samom!Vera će te tvoja,u Ţenu svoju,spasti.

5.Istina:Ţene su lepše i pametnije. Što se lepote tiče,to je očigledno.Nema se šta ni dodadi,ni oduzeti.Muškarci to ne spore.Dostojevski reče:"Lepota će spasiti svet."Ako je po njemu-ţene su zaduţene za spas sveta.Ali,što se tiče pameti,mnogi muškarci to poriču.Ako im se oduzme i primat pameti,šta će onda sirotim muškarcima ostati?Samo sirova snaga?U samoodbranu ono malo preostale taštine muški iznose brojne argumente.Veliki stvaraoci kulture su, mahom, muškarci. Slikari,filosofi,pisci,kompozitori....sve sam go muškarac(ne mislim bukvalno go, već literarno. Ţene se pojavljuju gole u "literaturi",one su njen sadrţaj,a muškarci je samo pišu, obučeni.)A tek na polju humora,ili duhovitosti.Tu je muški primat očigledan. Za duhovitost je neophodno imati i britke inteligencije i duha.Ţene su prava retkost na tom polju. Tanko je objašnjenje da je to tako jer su ţene,u istoriji (a i danas),bile potlačene, u nemogućnosti da se iskaţu,okupirane porodicom i zatvorene u kuhinju. Ali, za duhovitost to ne bi trebalo da bude neka smetnja. Neki smatraju da je muška duhovitost nastala usavršavanjem majmunisanja pred ţenama.Naime,da bi zabavili ţenu i bili interesantni,muškarci se,od malih nogu, trude da budu smešni,(mada su ţenama smešni sami po sebi.)pa tako postaju i duhoviti.Ţenama ta sposobnost nije potrebna.Zašto bi one zabavljale muškarce kad imaju jače adute. Savremene ţene se sve više uključuju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju,ili se ne udaju uopšte,obrazuju se kao i muškarci,nisu više ograničene viktorijanskim moralom...ali, rezultati su, ipak, mršavi.Velika dela kulture i dalje stvaraju muškarci. Kako im Bog nije dao mogućnost da raĎaju ţivot, izgleda kao da im je,za utehu,omogućio da se poraĎaju u mukama stvaralaštva.Za razliku od ţene, biološki,muškarcima su svi dani plodni.Moţda se ta svakodnevna plodnost prenosi i na duhovnu razinu. Ili je, pak,i njihova duhovnost,kao i duhovitost,razvijena zato što se više trude,da bi bili privlačni ţenama.A damama takav trud nije ni potreban,jer su privlačne same po sebi(Osim ako nisu ruţnjikave.Onda i one moraju da razvijaju duh.)Šta god da je razlog,ostaje činjenica da su stvaraoci kulture uglavnom muškarci. Ali,postoji i drugi ţenski argument koji "pije vodu".Muška pamet je apstraktna,a ţenska konkretna, ţivotna.Kao što je i muško stvaralaštvo simboličko i "predmetno",a ţensko je sam ţivot-dete.E,tu nema kontraargumenta.Nije valjda kultura vaţnija od ţivota?On jeste sastavni deo ţivota, ali nije sam ţivot.Onaj pol čija je pamet bliţa ţivotu,koji je najvaţniji, pametniji je.Iz toga sledi: Peta ţenska zapovest: Divi se i raduj ţeni svojoj više nego sebi samom.Ona je izvor ţivota,od Boga dar.Sve ostalo je,kako reče propovednik u bibliji: "Taština, taština, samo taština...i lovljenje vetra." "Uživaj život sa ženom koju voliš,kroz sve dane veka svoga taštega,koje ti je Bog pod suncem dao,kroz sve dane taštine svoje;jer je to udeo tvoj u životu,u raboti koju radiš pod suncem." 6. Istina:Muškarci razmišljaju "glavom".Muškarac koji je privrţen ţeni, privrţen je i deci.Kod ţena je privrţenost deci nezavisna.Privrţenost ţene deci retko će se umanjiti ako izgubi interesovanje za njihovog oca.Deca su deo njenog tela, njena put,ţivot koji je iz nje iznikao,produţetak.Ako očevi izgube interesovanje za majku svoje dece,to se,često,odraţava i na njihov odnos prema deci.Prevarivši svoju ţenu,muškarac vara i

svoju decu.Zato je muška prevara opasnija za porodicu od ţenske,iako muškarci tvrde da oni to,mahom,čine bez vezivanja,čisto seksualno...kao sport.Poznato je,naime,iz prakse,da većina muškaraca,u kontaktu sa atraktivnim ţenama,ne razmišlja glavom,već "glavom" (Samo nazivanje vrha penisa "glavom" potvrĎuje iznetu istinu.)Pored sveg hvalisanja svojom racionalnošću,za razliku od ţena koje su,kako kaţu , iracionalne,muškarci zaboravljaju na očiglednu istinu da ţene imaju samo jednu glavu.Kod njih će mnogo teţe doći do dvovlašća nego kod dvoglavih muških ţivotinja.Ona druga "glava" ne razmišlja po principima Aristotelove logike.I zato: Šesta ţenska zapovest:Ne čini preljubu.Varajući ţenu svoju,varaš i decu svoju,a i sebe sama.Ako ti je "glava" kamen spoticanja,bolje je "odseci"(figurativno) nego da svoju izgubiš dušu. 7. Istina:Ţene su suptilnija i sloţenija bića od muškaraca.Njihove su potrebe kompleksnije,i zato ih je teţe razumeti od muškaraca.Muškarac je sličniji ţivotinji. Potrebe su mu,ako nije previše neurotičan,jednostavne,čak proste. Dobro,prosto proširene,u najboljem slučaju.Treba ga napojiti, nahraniti, seksualno zadovoljiti, pohvaliti njegovu muškost...i on je miran.Ne komplikuje ţivot zato što nije komplikovan.Ţeni nije teško da ga "odradi",ako joj nije preko glave da zadovoljava još i potrebe odraslog deteta.Pa nije mu ona mama!Znaju ţene da je sa muškarcima, uglavnom,lako izaći na kraj.Malo mrdnu repom,malo "cico-maco","ljubavi moja", "muškarčino moja" i sl. i on je odobrovoljen.Podloţan je,dakle,manipulaciji.Čak voli da bude izmanipulisan na taj način.Ali,zar to nije ispod ţenskog dostojanstva?Zašto da ga tretira kao dete?To one tamo,koristoljubive ţenske(u koje spadaju i majke), koriste takve trikove da obrlate infantilce.Ţena ţeli da od muškarca napravi čoveka.Ona je njegov "Pigmalion".Poštenije je skresati mu u lice.Pravi muškarac bi umeo da ceni tu vrstu poštenja.Infantilni muškarac,naprotiv,pošteno kresanje u lice tumači kao histeričnost, zvocavost, lajavost, agresivnost, impulsivnost...i ko zna šta još. On bi radije da mu ţena bude uvijuša i prenemaguša.Ţena neće da cilj postigne na lakši,ali nepošteniji i nedostojanstven način.Istinu treba reći u lice,makar bila i bolna.Tako se odrasta.Da bi razumeo ţenu,muškarac ne moţe da polazi od sebe, mora da izaĎe izvan sebe, izvan svoje proste jednostavnosti ţivotinjskog tipa,izvan racia i kompjuterske logike,i da spozna transcendentalno,petu dimenziju,ţenski kvantni vakuum. Sedma ţenska zapovest:Upoznaj i razumi ţenu svoju bolje nego sebe samog.Ja sam put tvoj ka onostranom. 8.Istina:Ţene su,i pored sve svoje superiornosti,neţna i krhka bića.Čak i kada izgledaju kao goropadi,to je samo zato što su osetljive i povredljive kao princeza na zrnu graška.Poznato je da su sloţeniji organizmi osetljiviji.Nije lako povrediti dinosaurusa,debelokošca,nosoroga...ali to su niţe ţivotinje.Čovek je više biće,ali zato je i neţniji,suptilniji i lakše povredljiv od tamo nekih zveri.Filigranska psiha ţene je na vrhu stabla evolucije(ili kreacije),i stoga je svaka nepaţljivost prema njoj kao ponašanje slona u staklarskoj radnji.Zato je Bog stvorio muškarca da štiti ţenu(I naravno potomstvo).Zato mu je dao snagu i jednostavnost(podsetimo se, jednostavniji ureĎaji se teţe kvare.)Dao mu je junaštvo i čojstvo.Mada se mnogi muškarci junače,čak i pred ţenama,većina na čojstvo zaboravlja.Smisao muškog ţivota je da štiti ţenu svoju i porod svoj.

Osma ţenska zapovest:Štiti ţenu svoju i decu svoju više nego sebe samog. Posebno ih štiti od sebe samog. 9.Istina:Ţena je dijalektičko biće.Jedinstvo suprotnosti.Negacija negacije. Kao i ţivot. A muškarci bi hteli da joj nametnu jednosmernost i determinisanost logike. Oni sve shvataju bukvalno.Za njih je crno crno,belo belo,dva i dva su četri,a kontradikcija je iracionalna.Ne shvataju da ţena,u isto vreme,i bez doţivljaja kontradikcije, moţe ţeleti da muţ obezbedi dovoljno novca za ureĎenje doma,za putovanja, za garderobu,za decu,za...sve što je normalno da se ima i moţe,a da, pritom,bude što više kod kuće.Ona je "puna radosnih ţelja,baš kao šipak pun koštica, uvek je puna veselja."Zar to veselje treba kvariti zakonima Njutnove fizike,koje su,ustalom,teorija relativiteta i kvantna teorija prevazišle. Kao na primer tvrdnju da jedno telo ne moţe biti na dva mesta u isto vreme(to,doduše, nije rekao Njutn,ali nema veze.Imam i ja pravo da budem malo ţenski leţeran.),ili da dva tela ne mogu biti na istom mestu u isto vreme.Dosadna kauzalnost. Ovosvetska i nemaštovita. Deterministička.Pa,i nauka sve više osporava determinizam.Kako moţe elektron, prema kvantnoj teoriji,da bude,u atomskom klupčetu,na svim mogućim pozicijama u isto vreme,u stanju potencije.To bi trebalo da moţe i potentan muškarac.Ako moţe mali,sićušni elektron...koji je čas čestica,čas talas..,a talas nije na jednom mestu,već se širi, dopire do rubova vasione...Malo razdragane mašte, i sve je moguće...pa i to da kamila proĎe kroz iglene uši.Ali oni, eto,nemaju dovoljno mašte.Zato se i povinuju zakonima nuţnosti.Pa tek nekakvi njihovi "psihološki zakoni" kao:"Ne moţe otac biti autoritet deci ako majka ne pokazuje poštovanje prema njemu",ili,"Količina nemoćnog histerisanja pri vaspitanju dece obrnuto je srazmerna poslušnosti...", ili...Ma,nema više ili.Dosadni su sa svojim frazama.Opsednuti su,porobljeni logikom nuţnosti.Ne shvataju da je racio samo površina uma. Neznaju sledeće: Deveta ţenska zapovest:U ţene je sve moguće.Budi potentan, pa joj to i ostvari. Tako ćeš razvijati svoje sposobnosti.

10.Istina.Najdublji uvid koji obuhvata sve predhodne istine i zapovesti: "All she needs is love!" Ili,u prevodu na naša lepa srpska jezika:Ona,u stvari,ţeli da je on voli.Sve predhodno znači,zapravo,to.Uvod i razrada vode zaključku i konačnoj, sveobuhvatnoj,desetoj ţenskoj zapovesti. Deseta ţenska zapovest:Voli ţenu svoju više nego sebe samog.Naravno,to je nemoguće ako ne voliš i sebe samog.Ako bi je voleo 100% više od 0,to bi opet bila nula.Sebe treba voleti mnogo,da bi ţenu voleo mnogo više.Ipak,ţenu treba voleti bar malo više od toga.Da bi je voleo dovoljno,a to je bezgranično,sebe moraš voleti samo malo manje od bezgranično.Ljubav je alfa i omega,početak i kraj. Zar nisu sve ove istine istinite, i sve ove zapovesti potpuno opravdane?Jesu!Samo bi budala rekla da nisu.Ali,šta onda nije u redu?Zašto ih se večito buntovno i grešno pleme muško ne pridrţava?Ne bi pomoglo ni da ih plamen sa neba ureţe na kamene ploče.

Eh,da.Plamen sa neba je to već jednom uradio sa svojim zapovestima.Piše u Bibliji.On,moćan i svemoćan,oličenje pravde, znanja, dobrote, ljubavi...Tvorac, zapovedio je. I? Nije išlo. Slao je i potope,i skakavce,razne pomore...I? Nije išlo. I propovednike i proroke...i čuda činio. I? Nije uspelo.Valjda se,posle svega,upitao zašto."Moţda ne valja metod?Zapovesti su u redu.One su za dobro čoveka.Nema ništa loše u njima.Moţda bi se mogla još koja dodati...ali se nema šta oduzeti...Mora da je metodika vaspitanja pogrešna.Izgleda da ih ne vredi kaţnjavati,ni pridikovati,ni propovedati...Izgleda da zakon stvara greh!Jer,da nema zakona, ne bi bilo ni greha. Moţda bi trebalo oprostiti,iskupiti krivicu ljudsku...ţrtvovati se,dati primer,biti u njihovoj koţi.Da!Da bi razumeo nekoga moraš biti u njegovoj koţi.Daj da ja pošaljem sina svoga ljubljenoga da postane čovek, i da vidim kako je biti u njihovoj koţi." I Bog postade čovek.Sin Boţji,Sin Čovečiji,razumeo je ljude.Nastao je Novi zavet izmeĎu Boga i čoveka.Samo je slobodna ljubav,Ljubav.Jedino takva mu i treba. Ona koja se iz srca daje,a ne ona koja se zahteva, ili dobija strahom(ili zvocanjem,ili iz osećanja krivice...).Tako se ne moţe ni dobiti.To što se dobija je nešto drugo.A to drugo Bogu i ne treba.Nedostojno ga je. A nedostojno je i ţene.I ona to zna.U dubini svoje duše napaćene.Svoje Boţanske duše.Zato je i nezadovoljna.Ali,još ne zna kako doseći pravu Ljubav, jedinu koja bi ispunila njenu Boţansku samoću.Koliko je samo Bogu bilo potrebno da shvati,da izmeni svoj pedagoški kredo.Vreme je prolazilo,a muški bunt je rastao. Uveli su patrijarhat,osilili se...Čak su smislili i razne ţenohulne,kvazinaučne teorije po kojima su ţene..,sačuvaj me, Boţe, šta su sve smislili.Evo i nekoliko muških planetarnih gluposti o ţenama.

MUŠKE PLANETARNE GLUPOSTI O ŢENAMA Onaj ludi Frojd je obznanio da ţene zavide muškarcima na penisu! U svom bezumnom strahu od ţene,u čijem prevazilaţenju mu nije pomogla ni psihoanaliza koju je sam izmislio,istripovao je kako ţene zavide muškarcima na penisu!I to je nazvao "penis zavist",ili "zavist za penisom". Navodno, devojčice, kada prvi put vide nago muško biće,shvate da postoji anatomska razlika.One nemaju mali visuljak izmeĎu nogu.Onda umisle kako su ga nekada imale,ali su,za kaznu,jer su bile nevaljale,kastrirane.Ispada kako ţene imaju predstavu o sebi kao o kastriranim, obogaljenim muškarcima.Nad njima je izvršena drakonska kazna zbog nedozvoljenih ţelja.Kakva nepravda!I zato,čitavog ţivota,osećaju da se sa njima postupa nepravedno.Kao Kalimero.Naravno,to vodi do zavisti prema muškarcima,koja se, pošto su muškarci jači,društveni moćniji,ispoljava kroz oblike agresivnosti poput zvocanja,hroničnog nezadovoljstva, obezvreĎivanja, histerisanja, prebacivanja, popovanja i sl. Ako bi ţena prihvatila zadovoljstvo koje joj muškarac pruţa,ako ga ne bi obezvredila na neki od spomenutih načina,prihvatila bi i nanesenu nepravdu.I činjenicu da on ima, a ona nema dragocenu stvar,izvor ponosa(Setimo se one muške,vulgarne izreke:"popušiš mi ponos"),statusa,simbola slobode,kip slobode... Nije to tek tako rečeno.Samo zato što ima taj smešni visuljak,dečaku je dopušteno mnogo više nego devojčici.Moţe slobodnije da se igra,da se prlja, kreće bez kontrole,duţe izlazi,da ima brojne ljubavne veze, a da ga zbog toga ne smatraju kurvom, da ima bolji tretman pri zapošljavanju,da bude izabran u skupštinu(ţena je tamo procentualno mnogo manje,protiv čega se,sa pravom, bune...i još mnogo toga zbog parčeta mesa koje visi meĎu butinama. To, svakako, nije u redu ali je,na ţalost, istina.I neke ţene, psihoanalitičarke, petokolonašice, verovatno iz zavisti za penisom, pridruţile su se ovoj planetarnoj gluposti prihvatajući tezu da "zavist za penisom" postoji,ali da je ona simbolička. Ne zavide ţene muškarcima,zapravo,na samom penisu,već na preimućtstvima koje muškarci imaju u patrijarhalnom društvu. Penis je samo logotip,simbol za ta preimućstva i nepravdu.Ostaje,ipak,prihvaćena teza da ţene zvocaju iz zavisti.Na penisu ili preimućstvima,ili na zadovoljstvu koje je dostupnije muškarcima...Ipak je zavist prihvaćena kao pokretački motiv. Ali,ni to nije sve!Ţenomrzac Frojd je otišao još dalje.On je pristao na to da delimično uvredi muškarce kako bi totalno obezvredio ţene.Super ego,ili savest, prema njemu,naslednik je edipalnog konflikta,to jest kastracionog straha. Dečaci postaju savesni,prihvataju očeve zapovesti,unose ih u sebe,a time i zapovesti društva, društvene i moralne norme,i Boţje...sve iz straha da im ga ne odseku. Odriču se infantilnih,edipalnih ţelja za majkom, da ne bi ostali bez "ponosa".Da ne bi prošli kao jadne devojčice.Iz toga sledi da devojčice,pošto nemaju šta da im kastriraju jer su već kastrirane,nemaju šta da izgube,pa ne mogu ni da izgrade super ego, iliti savest.U pravom smislu te reči.Njihova obogaljenost se,tako,prenosi i na duhovni plan.Kastrirane su i dole i gore.U strukturi psihe imaju jedan organ(super ego) manje.Imaju,doduše, nešto defektno što liči na taj Super Ego.Neki arhaični nadomjestak koji je,u odnosu na veliki muški super ego,patrljak.Kao što je klitoris u odnosu na penis.Ne ostaje im ništa drugo do da zavide, i potajno(ili čak otvoreno jer nemaju šta da izgube)mrze i zvocaju.Ili da nadkompenzuju svoj nedostatak nerealnim osećanjem grandioznosti, uzvišnosti, arogancijom....jednom rečju-narcizmom. One bi, da su muškarci,sve radile bolje.Ne kao ove dede koje je,na

pravdi Boga,imaju visuljak,a eto čemu im sluţi.Ni ţenu ne mogu da zadovolje kako treba, pa jadna zvoca. Da one imaju pišu,eh kako bi je koristile...Tako je nastala izreka: "E,da baba ima muda..." Eto ti ga na.Baš lepa teorija. Da je samo taj Frojd,ni po jada.Jedan jadni filozof,koji je ţiveo u velikom strahu od ţena,strahu od sopstvene zavisnosti od njih,Fridrih Niče,usudio se da kaţe kako,kada kreneš ţeni,treba da poneseš bič.Mada, ideja nije naročito originalna. Radi se samo o sofisticiranom izrazu takozvanog metoda "govnjive motke" odavno promovisanog u narodu.Problem je u tome što je Niče,ipak,bio filosof i cenjeni intelektualac,te je narodnu doktrinu uzdigao na metafizičku ravan.Sada intelektualci, koji bi se inače toga stideli,mogu da se diče kako su Ničeovi sledbenici u odnosu prema ţeni,a ne primitivci iz naroda.Nije ni čudo što je posle poludeo.To se moglo predvideti i na osnovu pomenute rečenice mu.Ti psihijatri i filozofi posebno su iščašena vrsta muškaraca. (Ja sam,kao psiholog po profesiji,nešto izmeĎu.Špricer.)Za psihijatre je razumljivo. Svako se češe tamo gde ga svrbi,pa tako bira i profesiju.A filosofi su posebno problematični. Kako i ne bi bili kada su rodonačelnici dotične nauke u staroj Grčoj bili sve sami pederi.Ili kako bi rekli bosanci-šupak meraklije.Oni to čak nisu ni krili,već su se ponosili svojom neprirodnom orijentacijom.U Platonovoj Gozbi je sve lepo opisano.Crno na belo.Od ţena tih vajnih filosofa nijedna nije ušla u mušku istoriju osim Ksantipe,i to kao zvocave rospije. Ne,trebalo je da bude srećna što joj se muţ vata sa mladićima.Vaţno da je pametan, blago mami...A taj ţenomrzački trend traje meĎu filosofskim tupikurejcima ohoho dugo. Varate se ako mislite da samo meĎu Grcima,Jevrejima i Nemcima ima takvih izroda.Ima ih svuda.I meĎu muškarčinama kakvima se smatraju Rusi,Crnogorci i Srbi. Da,da...Čak se i jednom velikom ruskom filosofu kakav je Nikolaj BerĎajev omaklo da kaţe nešto ovako: "U ţenskom elementu,odvojenom od muškog,nema ličnosti." Ili : "Ţena je postala suštinska,moţda jedina slabost muškarca,tačka njegove ropske veze sa prirodom koja mu je postala zastrašujuće tuĎa." Ili: "Ţena je nosilac polne stihije u ovom svetu." Ili "Kroz ţenu se ostvaruje vladavina roda nad čovekom.Vladavina Eve nad Adamom postala je vladavina čitave prirode nad njim..." Dosta!Dosta! Jeste dosta,ali ima još.Naţalost.Kad se na ovakvu priču nadoveţe i jedan Njegoš koji je,koliko je poznato,baš voleo ţene,i bio muškarčina,a još duhovan i pesnik koji ume da bude duboko uzbuĎen ţenskom lepotom,pa takav jedan kaţe da je "ćud ţenska smiješna rabota!",kako da ţena ne uzvikne:"Zar i ti sine Brute!?" Nije ni čudno da se onda u rodu srpskom pojavi tamo neki Jovo Toševski(koji moţda i nije Srbin?) što tvrdi da je ova planeta planeta ţena koje koriste sva dostupna sredstva da ostvare "biovlast" nad muškarcima.Zato im je,za razliku od ţenki drugih vrsta, polni organ sakriven meĎu butinama i teško dostupan."Ne moţe kad oćeš,nego kad zasluţiš." Ili,kako se kaţe u onoj pesmi grupe "Atomsko sklonište"- "Vaginalna manipulacija." Muţjaci homosapiensa stalno imaju teranje, ali, nije dovoljno samo da nanjuškaju i naskoče.Zakonom je kaţnjivo da to urade na silu. Da bi došli do objekta svoje ţudnje, moraju da učine nešto što ţenka od njih traţi, da se odriču,da rade,da budu usluţni,da zavedu i zabave.Takvo stanje stvari pesnički je izrazio čak i savremeni srpski pesnik Čika Neša Zmaj u recitaciji sa nazivom "Stubovi kulture".Evo odlomka: ...Dečak to shvati i pati

sve će od sebe dati samo da privuče cure. Na to ga tera kure. (Lude zbog ţenske golotinje dvoglave muške ţivotinje.) A curice to znaju. Neće tek tako da daju. E,nema penetracije bez dobre animacije. Eto,zbog takvih cura, nastala je kultura. Zato su cure i kure stubovi naše kulture... Ideja je jasna.I u teoriji pomenutog Toševskog ţenama se,doduše,odaje priznanje da su podstrekači nastajanja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraţeni muškarci,ali,one to čine,prema dotičnom autoru,putem vaginalne manipulacije. Ostvarujući,tim putem,"biovlast" nad hedonistički ustrojenom muškom ţivotinjom, ţenke homosapiensa utiču na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu energiju.Slava im.Da su dareţljivije,muškarci,koji se toliko hvale svojom bogomdanom duhovnošću, ostali bi divljaci.(Nešto slično proističe i iz Frojdovih teorija sublimacije nagona.)Poniţavajuća teorija za ţene(ako ćemo pošteno,i za muškarce). Neki čak tvrde da ţene brţe sazrevaju jer su niţa bića.Poznato je da čovek,kao najsavršeniji stvor u prirodi, najsporije sazreva.Kuče prohoda i počne da trči veoma brzo,tele ustane, maltene, čim se oteli...a pogledajte bebu homosapiensa. Koliko dugo je bespomoćna, i koliko joj vremena treba da savlada osnovne funkcije kao što su sedenje,stajanje,hodanje...Izvodi se zaključak da sloţeniji organizmi sporije sazrevaju,te da je,pošto sporije sazreva(što tvrde i ţene), muškarac sloţenije biće na stablu evolucije.Kakav zaključak! Pa,u ljudskoj vrsti najsporije sazrevaju idioti!(Mentalno,ali ne i seksualno).Valjda zato što su najsavršeniji?!(Moţda i jesu! Makar nisu u stanju da prave ovakve teorije.) Dosta smo papira potrošili na muške planetarne gluposti koje su čak dobile počasti velikih teorija.Ţene su morale učiniti nešto.Morale su da se emancipuju, organizuju,aktiviraju,bave prosvetiteljskim delovanjem.I,tako je nastao feministički pokret.Naravno,to je,od strane uplašenih i agresivnih muškaraca, dočekano na krv i noţ.Gorepomenuti BerĎajev, na primer,na jednom mestu kaţe: "Ţenski emancipatorski pokret je u suštini karikaturalan,majmunoliko podraţavajući,u njemu postoji hermofroditska izopačenost i nema androginske lepote. (Androginstvo je sjedinjenost muškog i ţenskog u jednom telu i duhu. Postoji legenda po kojoj je prvi čovek,poput Boga, bio androgin,muška devica.A onda se,padom u greh,podelio na dve polovine-muškarca i ţenu,koje su polubića. Androginstvo nije hermafroditizam,već polna celovitost.)Ideja ţenske emancipacije do sada se zasnivala na dubokom neprijateljstvu polova,na zavisti i imitaciji. Najmanje se u feminističkom pokretu 'poslednjih ljudi' moţe traţiti androginska tajna sjedinjavanja.Ţena mehaničkim

podraţavanjem iz zavisti i mrţnje prisvaja muške osobine i postaje duhovni i fizički hermafrodit,tj. karikatura,pseudo-biće. Neprijateljstvo polova,zavist,konkurencija i podraţavanje,suprotni su tajni sjedinjavanja..." Teške reči.Ali,ima u njima pomalo istine.Reklo bi se da BerĎajev teţi sjedinjavanju muškog i ţenskog u odnos koji nije samo biološki,već metafizički. Kosmički. Moţda ga,zbog te lepe ideje,ne treba tek tako prezreti i odbaciti.Moglo bi se desiti da se iza ovih nezgrapno grubih reči krije i nešto suštinski dobro. On,barem,ne svodi muško-ţenski odnos na biologiju.Kritikuje postojeće stanje, verujući da su muškarci i ţene predodreĎeni i sposobni za nešto mnogo uzvišenije,za "put prema sjedinjavajućem otkriću koji vodi preko ljubavi".I dalje kaţe:"Nad ljubavlju ne treba ni bogosloviti,ni moralisati,ni sociologizirati ni biologizirati(ni ironisati-dodajem)-ona je izvan svega toga..." Pametne ţene bi se,sasvim sigurno, sloţile sa ovim rečima.Moţda treba zakopati ratnu sekiru,i pedagošku sekiru,i moralnu sekiru, i polnu sekiru,i sve ostale sekire.Sekiri nije mesto u krevetu.Sekira pravi sekiraciju. Ali,šta umesto nje? To je,znate,veoma kompleksno pitanje.Tako se zove pitanje na koje nemate jasan odgovor.Odgovor koji ne podrazumeva samo "šta bi trebalo",već i "kako to ostvariti".Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao,i još uvek ih ima,u graĎenju svog odnosa sa čovekom.Ipak,izgleda da se jasno opredelio za jedan način-način bezuslovne ljubavi."Ma gde to ima?",pitaće neki.Šta je to uopšte bezuslovna ljubav?Doći ćemo i do odgovora na to pitanje,ili barem do pokušaja odgovora,ali malo kasnije.Još uvek nismo dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji,sa punim pravom,primenjuju,više ili manje,brojne ţene.Zašto ga se tako teško odriču?Daje li on,ipak,izvesne rezultate?Da li su oni u dovoljnoj meri zadovoljavajući?Da li se ţene plaše uspeha koji bi mogao doći ako bi promenile metod?Hajde da,pre nego što preporučimo neki drugi metod,ipak detaljnije proanaliziramo zvocanje,njegove dobre i loše strane.

METOD ZVOCANJA Komparativne prednosti i nedostaci Analiza efikasnosti i trajnosti efekata: Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zasnovanih na uslovljavanju koje je primenjivao ruski naučnik Pavlov.Metod uslovljavanja se zasniva na tome da se jedna uslovna draţ primenjuje zajedno sa bezuslovnom draţi.Time se postiţe njihova asocijativna veza,ojačana stalnim ponavljanjem,i uslovna draţ,tako, moţe izazvati rakciju kao i bezuslovna,i onda kada se ne daju zajedno.To se zove uslovni refleks.Npr. ako se psima hrana daje zajedno sa nekim zvukom,ili svetlom...kasnije će psi salivirati,t.j. lučiti pljuvačku,i na samu pojavu zvuka ili svetla.Bezuslovna draţ moţe biti prijatna(npr.hrana), ili neprijatna(nešto što izaziva bol).Neutralni stimulus, koji se vezuje ponavljanjem za besuslovnu draţ,postaje,dakle,emotivno obojen. U toploj porodičnoj atmosferi,koja spada u bezuslovne draţi,muška ţivotinja teţi da zadovolji svoje elementarne,bezuslovne potrebe.Potrebu za odmorom, sigurnošću, zadovoljstvom (konzumiranje hrane, gledanje televizije, čitanje novina, rešavanje ukrštenih reči,zadovoljenje seksualnih potreba...) Porodična atmosfera je,dakle,bezuslovna draţ koja izaziva navedene refleksne radnje, bezuslovne reflekse. Ali,ţivot je takav da se ne moţemo ponašati samo u skladu sa principom zadovoljstva ili "primarnim principom",kako ga je nazivao Frojd.Zbog nuţnih ograničenja i frustracija,neophodno je razviti i tzv. "sekundarni princip", ili princip realnosti.A realnost je da treba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla kućna atmosfera,zatim hranu treba nabaviti i spremiti,kuću treba srediti da ne bi ličila na svinjac,decu treba vaspitavati...A sve to nije prirodno. Ţivotinje ne zaraĎuju,ne idu na pijacu,ne spremaju hranu,ne čiste kuću,ne rade domaće zadatke.Čovek se odvojio od majke prirode,i za to se mora platiti izvesna cena-nuţne neprirodne aktivnosti. Metod uslovljavanja podrazumeva,u ovom slučaju,da se izvesna bezuslovno neprijatna draţ,zvocanje, poveţe stalnim ponavljanjem za upraţnjavanje pomenutih zadovoljstava,a da se ispunjavanje zahteva principa ralnosti (rad, ispunjavanje zahteva ţene) poveţe sa bezuslovno pozitivnom draţi-prestankom zvocanja, pohvalom i sl.Učenje uslovljavanjem se kombinuje sa "učenjem putem potkrepljenja", kako ga nazivaju bihejvioristi.Time bi se trebalo postići automatizovano poţeljno ponašanje objekata uslovljavanja. Problem sa ovom vrstom učenja je taj što ona dovodi do jedne vrste unutrašnjeg konflikta koji umanjuje efikasnost naučenog ponašanja. Dolazi, naime, do "konflikta dvostruke privlačnosti", a istovremeno i do "koflikta dvostruke odbojnosti",kako ih nazivaju psiholozi.Konflikt dvostruke privlačnosti je situacija u kojoj se sučeljavaju dve podjednako snaţne potrebe koje jedna drugu isključuju.Kada obe spadaju u kategoriju bezuslovnih draţi,konflikt je oštriji i dovodi do pasivizacije akcije.Jedinka ne ide ni tamo, ni vamo.Da bi se konflikt razrešio potrebno je da jedna draţ postane jača od druge kako bi se energija usmerila na ţeljenu stranu. Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom,zabavom,slobodom...) dolazi u konflikt sa isto tako bezuslovnom potrebom prestanka zvocanja(za tišinom ili podnošljivim nivoom buke,osloboĎenjem od osećanja krivice, prihvatanjem...) Da bi se

postigla prevlast druge potrebe, nuţno je povećati intenzitet i kvalitet stimulacijezvocanja.MeĎutim,postoji i pojava takozvanog "podizanja praga draţi", ili, rečeno svakodnevnim rečnikom, "otupljivanja", ili, "oguglavanja". Potrebne su sve jače i jače doze,kao u slučaju narkomanije,da bi se postigao ţeljeni efekat.U odreĎenom trenutku količina energije upotrebljene za postizanje ţeljenog ponašanja objekta prevazilazi nivo energije koja je potrebna da bi se samostalno obavila odreĎena aktivnost, ili posao.Slična situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se,dodatno, negativno uslovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samog zvocanja,što umanjuje ili čak negira predhodno postignute rezultate.Kod uspešnog uslovljavanja,prisetimo se, refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom,a ne sa bezuslovnim. Dovoljno je upaliti sijalicu,ili zazvoniti na zvono,i pas salivira.U slu čaju dresure zvocanjem,trebalo bi postići upravo to,pucnuti prstima,ili pogledati okom...a on skokom. Bez zamaranja zvocanjem.Tada bi postojala ušteda energije i postigla bi se prava efikasnost uslovljavanja.Ali,kod muške ţivotinje to veoma retko uspeva.Reći mu da je pseto,ne bi odgovaralo naučnim činjenicama.Pseto lakše uči. Do sličnih zaključaka došli su i psiholozi koji su izučavali takozvano "učenje putem pozitivnog ili negativnog potkrepljenja",ili učenje putem nagraĎivanja i kaţnjavanja.Ustanovili su,naime,da je učenje putem nagraĎivanja efikasnije od učenja putem kaţnjavanja.Tačno je to da je "batina iz raja izašla"(misli se na figurativnu batinu), ali je tačno i to da ljubav nije ni izašla iz raja, tamo joj još uvek ima mesta. Postavlja se pitanje primata primarnog pozitivnog potkrepljenja (nešto lepo) nad sekundarnim pozitivnim potkrepljenjem (prestanak nečeg ruţnog, neprijatnog.)Metod zvocanja,iako moralno-sadrţinski opravdan,izgleda nije dovoljno efikasan sa stanovišta uloţene energije i neizvesnih pozitivnih efekata podloţnih opadanju tokom vremena.

Analiza neţeljenih efekata sa bihejvioralnog stanovišta(stanovišta ponašanja) Poznato je da sve ima svoju dobru i lošu stranu.Svaki lek ima i neţeljene,usputne efekte,"kolateralne greške",kontraindikacije.Pogotovo ako se koristi u prekomernim dozama.Zbog pomenutog fenomena "oguglavanja",često se dešava da se intenzitet i kvantitet zvocanja moraju povećavati,te dolazi do nuţnog prekoračenja dozvoljene doze,i javljaju se neţeljeni efekti. Neţeljeni efekti: 1)Izazivanje revolta i ponašanja suprotnog željenom.Naime,zaboravlja se činjenica da objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarne kognitivne funkcije,kao i jezgro onoga što bi se moglo nazvati "ličnost", ili "karakter".Uključivanje ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazičnijim oblicima učenja putem uslovljavanja i potkrepljenja,i uveliko umanjuje rezultate ili ih,čak,negira i dovodi do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnih ponašanja.Potrebno je,stoga,prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcije oguglavanja, inata ili revolta.Indikativne su rečenice tipa: "Govori tiše, ne čujem te.",Ili :"Ti će mi kaţeš...","More,nosi se bre,kvočko jedna zvocava...", "E,sad baš neću...kad toliko sereš.","Odo ja,a ti zvocaj sama sebi..." 2)Slabljenje seksualnih apetita muškaraca.Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodi do pada motivacije na svim područjima zajedničkog ţivota,a time opada drastično i podloţnost uticaju od strane ţene.Moţe se desiti da se,zbog opravdanog dodatnog nezadovoljstva od strane ţene,pojača intenzitet zvocanja,što dovodi do daljeg komplikovanja situacije sa nesagledivim posledicama po odnos. 3)Bežanje od kuće.Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih mehanizama, niske tolerancije na frustraciju,nesposobnosti suočavanja sa problemom,dolazi do pojave izbegavanja i beţanja od kuće.Slično kao kod dece u periodu puberteta. Takva ponašanja se racionalizuju obavezama na poslu,teškom situacijom u društvu zbog koje je neophodno da se muškarac više angaţuje u borbi za opstanak, neophodnošću da se bavi sportskim aktivnostima iz zdravstvenih razloga,obavezama da se pomogne familiji...Ili se,u teţim slučajevima,čak i ne racionalizuju. On,jednostavno,beţi ne traţeći opravdanje za to. Moţe zaglaviti u kafani,odati se porocima, ili ilegalnim aktivnostima.A moţe doći i do: 4)Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu ženu ili žene.U potrebi za praţnjenjem tenzije(izazvane neispraţnjenim agresivnim ili seksualnim pulzijama) muškarac često dolazi u iskušenje,kojem obično podlegne,da prusmeri svoj libido na drugu ţenu.Tačno je to da je u pitanju sklonost da se ide linijom manjeg otpora,ali se,iz prdhodno iznetih istina o muškarcima,takvo ponašanje moţe i očekivati. Potrebno je,dakle,ili promeniti navedene istine o muškarcima,otkriti nove istine i sa njima uskladiti metod-da bi se mogao očekivati drugačiji ishod,ili,usavršititi postojeći metod i uskladiti ga sa već utvrĎenim,napredpomenutim osobinama objekata na kojima se sprovodi.Zameniti konkretnog muškarca nekim drugim nije od neke vajde. Poznato je,naime,"da su svi isti".Varijacije u okviru vrste su ograničene,kao što je poznato iz genetike,a mutacije koje bi mogle nešto bitno promeniti dešavaju se retko(potrebni su

milioni godina da bi se ustalile),i nepredvidljive su.Većina mutacija su negativne mutacije.Ne treba se na njih oslanjati. 5)Zatvaranje u sebe.To se često dešava kod muškaraca koji nemaju snage da ispolje revolt,hrabrosti da aktivno izraze inat ili preusmere seksualnost,previše su vezani za ţenu, ali ih i previše odbija.Takozvanih "Šonja".Kod njih konflikt suprotnih osećanja dovodi do pasiviziranja i zatvaranja.Neke vrste Gandijevskog pasivnog otpora.Često je to praćeno umrtvljavanjem i padom svih ţivotnih funkcija, opsesivnim bavljenjem kvaziintelektualnim aktivnostima,t.j.stvaranjem nekog svog zatvorenog, autističnog sveta.

Analiza sa psihodinamskog stanovišta: Izvesna psihoanalitička istraţivanja super ega pokazuju da ta instanca ličnosti prolazi kroz dve faze razvoja."Arhaični",ili progoniteljski super ego,koji je prva faza razvoja savesti,nastaje iz primitivnih mehanizama projekcije i introjekcije. On je preteći,progoniteljski,uniţavajući,destruktivan.Narodski je nazvan "griţa savesti". Nastaje veoma rano,u prvim mesecima i godinama ţivota. Kaţu da je vezan za takozvanu paranoidnu poziciju u razvoju psihe kroz koju svi prolazimo.Izreka "Setićeš se kad si majku za sisu ujeo!" vezana je za taj progoniteljski osećaj krivice. Teško ga je podneti,pa se,da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega često beţi u delikventna ponašanja."Pošto nema šanse da za njega(ili nju) budem dobar, onda ću biti zao..." Kod mnogih delikvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnim ponašanjem,moţe se uočiti izraţeni uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega.Osobe sa progoniteljskom savešću se prema drugima ponašaju sadistički, kao i njihova savest prema njima-progone, pridikuju, zvocaju, popuju,osuĎuju,teţe da izazovu griţu savesti...ili se ponašaju masohistički kao prema svom super egu:neprekidno se ţale,teţe da izazovu samilost,kukumavče,uvlače se, ropću, cvile...a, ustvari,potuljeno mrze. Druga faza u razvoju savesti,koju većina ljudi nikada ne dostigne,je takozvana autonomna ili humanistička savest.Njena osnova je potreba da se zadrţi dobro osećanje koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim sobom.Kada se neki prijatan odnos naruši,mi osećamo tugu(ne mrţnju ili bes,ne ni strah.).Ţao nam je što smo pokvarili nešto dobro.Tuţni smo zbog toga, i ţelimo da ispravimo štetu i povratimo dobro osećanje.Tu potrebu da popravimo štetu i učinimo nešto kako bismo "rekonstruisali" oštećeni "objekt" (voljeno biće, odnos sa njim, samopoštovanje...), psihoanalitičari zovu "potreba za reparacijom".Od nje se ne beţi jer ne grize, ne peče...samo je tuţna.Autonomna savest se tako zove jer je nije potrebno stalno spolja podsticati i izazivati.Ona deluje iz sebe i trajno utiče na ponašanje jedinke.Dobra joj je osobina što se,iz jednog duboko zadovoljavajućeg odnosa, prenosi i na druge odnose.Čovek,jednostavno,postaje dobar čovek.Ne iz straha, već iz ljubavi.Preimućstva ovakve savesti za bračni, ili bilo koji zajednički ţivot su neizmerna.Podsetimo se,meĎutim,da ona dolazi iz zadovoljstva odnosom. Pre svega iz ranog odnosa sa majkom(koja se,naţalost,kasnije pretvara u svekrvu). Mrţnja i strah ljude nagone da beţe,kao što ih arhaični,progoniteljski super ego nagoni da beţe čak i od samoga sebe,od vlastite dobrote i savesti.MeĎutim,beţanje nas ne čini nezavisnim. Naprotiv. Mrţnja nas čini zavisnijim nego ljubav.Prava ljubav ne stvara zavisnost.Tek nezavisan čovek moţe stvarno biti sa nekim,biti jedno,bez straha da će se utopiti i izgubiti ličnost u odnosu. Ljubav se ne moţe iskamčiti.Bog to ne dozvoljava.Moţe se iskamčiti nešto drugo,ali to drugo nije ljubav,iako moţe da liči,već njena bedna i nezadovoljavajuća zamena.Sudeći po upornom pridrţavanju metoda zvocanja, mnoge ţene, izgleda, nisu svesne ove psihološke istine.Svesne su,naime,toga da ono što dobijaju nije prava ljubav.A one pravu ţele,što se vidi iz deset ţenskih zapovesti.Kada se te duboke potrebe ne ispunjavaju,i time izazivaju opravdano nezadovoljstvo,ţene, nesvesno, kao da zaboravljaju šta zapravo ţele,pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i pojave koje ne zadiru u

suštinu njihove potrebe.Zar nije lakše i delotvornije reći: "Tuţna sam,boli me što osećam da me ne voliš dovoljno.Verovatno da sam i ja doprinela tome.Šta se to desilo sa nama?Kako bi smo mogli da ispravimo iskrivljeno. Šta ti ţeliš?Šta bih ja mogla da učinim da bi se ti osećao bolje?Da li i tebi nedostaje ono što i meni?Volim te.Ne ţelim da se izgubimo..." nego:"Ti meni nikad ne..." ili: "Mogao bi baš da...","Nezadovoljna sam tobom...","Ja sam ţrtva..."...i sl. Izazivanje osećanja krivice neće vratiti ljubav.Samo će izazvati krivicu.A ljubav i krivica nisu prijateljice.Ljubav se priziva ljubavlju, razumevanjem, poštovanjem, brigom,radošću,zadovoljstvom,igrom...Samo se priziva.Nije sigurno da će i doći,jer ljubav ima svoj ukus i slobodnu volju.Ona je nezavisna.Ona nije od ovoga sveta, i ne pada na ovosvetske ucene i uslovljavanja.Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo.DoĎe kad hoće, i ode kad hoće.Jedino što moţemo je da je upoznamo i pokušamo da budemo dobri domaćini.Da joj ugodimo ne bi li dolazila što češće i ostajala što duţe.To je sve što moţemo.Da budemo za nju poţeljan dom. Besmisleno je optuţivati bilo koga za to što vas ne voli.Da se ljubav moţe proizvesti, ili da se moţe odlučiti da se voli,optuţba bi imala smisla.Ne moţe se odlučiti da se voli.Mi moţemo upravljati svojim ponašanjem,ali ne i osećanjima. Osećanja moţemo sputavati, ili im dopustiti da se ispolje,ali ih ne moţemo proizvesti,odlučiti da ih osećamo.Neka osećanja se mogu izazvati veštačkim putem, hemijskim supstancama,nadraţivanjem odreĎenih regiona mozga...Ali,to nije isto.I erekcija se moţe izazvati vijagrom,ali svaka zdrava ţena bi uočila razliku.Nije poznato da postoje supstance za takvo izazivanje ljubavi(osim u bajkovitim pričama o ljubavnim eliksirima.)Pored toga,ljubav nije samo emocija.Ona je mnogo više od toga. Ljubav je odnos, susret suština dva bića.Novo biće.Ako je dobro ne poznajemo, moţe se desiti da je naš svesni ego pomeša sa nekim drugim osećanjima ili njenim legurama.Naša suština ne moţe pomešati ljubav sa bilo čime drugim,jer naša suština je zapravo-ljubav.Ako ljubav retko boravi u nama,to znači samo da mi retko boravimo u sebi samima.Pa gde smo onda?Da li se zbog toga osećamo izgubljeno?Usamljeno?Prazno?Nezadovoljno? Stara je istina da čovek,ako ţeli da upozna Boga,mora spoznati sebe sama. "Upoznaj sebe sama"-rekla je jedna ţena,Pitija proročica.Kaţu da je Bog ljubav. Upoznajući ljubav,upoznajemo sebe sama.I obratno.Ako upoznam sebe samog, upoznaću i ljubav.Znaću šta ona voli,i šta ne voli...I tako ću imati više šansi da je prizovem sebi.Da se prizovem sebi.Ono što ja stvarno,iz dubine svog bića volim,voli i ljubav.Ono što,iz te iste dubine,ne volim,ne voli ni ona.Ona i ja smo, dakle,isti u dubini bića.Stvoreni smo po njenom(Boţjem)liku i podobiju.Predpostavljam i to da ne postoje dve ljubavi(ili dva Boga)-jedna koja ulazi u ţene,a druga koja ulazi u muškarce.Muška i ţenska ljubav.Ona je,duboko verujem,jedna.Ima isti ukus,bez obzira u čijem telu ili duši boravila.Dakle,ne bi trebalo da činim drugima ono što ne bih ţeleo da meni čine,jer jedna ljubav je u nama. A šta to ljubav voli?Pa isto ono što volim i ja.I Ti.Ono što stvarno volimo. Ono što ostaje kad se proseje trunje izmišljenih potreba,potreba koje izviru iz sujete,narcizma,samoţivosti,oholosti,bahatosti,gordosti...i sličnog ţivog blata u koje se zaglavljujemo.Ljubav ne voli blato.Ne voli ni senzacije griţenja ili pečenja koje izaziva krivica.Pa ko normalan to voli?Moţda je čovek i napravljen od blata,ali ljubav nije.Ona je dah i dar koji smo primili od tvorca.Bez nje smo blato.

Moţe li se voleti neko ko je: lenj,samoţiv,sklon prevarama, inertan, neozbiljan, teţi dominaciji i sporo odrasta?(Sedam muških smrtnih greha)Pa takvog ni majka ne bi volela!(Što je uglavnom tačno.Takve ni majka nije volela.Pitanje je samo šta je uzrok, a šta posledica.)Moţe li se,dakle,voleti takav?Zvuči blesavo,ali izgleda da ipak moţe.Zar Bog ne voli sve ljude?A pogledajte samo kakvi su mnogi od njih! (od nas)Da,ali da bi se tako moglo voleti mora se biti Bog.Naravno,u tome i jeste "štos".Pa ţene to već znaju,što se vidi i iz deset ţenskih zapovesti.Bog se ne ljuti zbog toga.On,naprotiv,očekuje od ljudi da budu poput Oca svoga,dakle, savršeni. Koji otac ne ţeli da se deca identifikuju sa njim?Odakle bi inače poticala potreba za oboţavanjem, ako ne iz duboke spoznaje da smo Bogovi.Kao što i potreba za blaćenjem verovatno potiče iz spoznaje da smo stvoreni od blata.Pitanje je: da li se više poistovećujemo sa svojim blatnim ili sa Boţanskim poreklom? No,da se vratimo metodu zvocanja,jer on je tema ovog poglavlja.O metodu ljubavi ćemo govoriti kasnije.Još nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimiraću njegove do sada uočene prednosti i nedostatke. Pozitivni učinci:Metodom zvocanja se mogu postići izvesna ţeljena ponašanja kod objekata.Npr.-izvršavanje zadatih zadataka(bez pevanja u toku njihovog obavljanja), odustajanje od svog stava(barem manifestno),prihvatanje stava ţene (isto tako manifestno),ublaţavanje otvorenih manifestacija "sedam muških smrtnih greha". Negativni učinci:Izazivanje revolta i ponašanja suprotnih ţeljenom,opadanje seksualnih apetita,beţanje od kuće,preusmeravanje seksualnog interesovanja i povlačenje u sebe.Sve u svemu-ne ispunjavanje duha deset ţenskih zapovesti (Ispunjavanje "slova" je puka forma.) Iz navedenog se moţe zaključiti da negativni efekti interferiraju sa pozitivnim, stvarajući nepovoljnu situaciju sličnu onoj koja se,u igri domina,naziva "duplo golo".(Duplo golo, inače, moţe biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muškoţenskoj igri.)Zašto metod opstaje uprkos tako lošim rezultatima?Moguće je izneti nekoliko hipoteza.

ZAŠTO METOD ZVOCANJA OPSTAJE-HIPOTEZE a)Hipoteza "instinkt":Poznato je,naime,iz zoopsihologije,da se instiktivne radnje mogu nastaviti i onda kada izgube svoju funkciju.Kakvu bi funkciju,kod pasa kućnih ljubimaca,moglo da ima to što se uvaljaju u nešto smrdljivo,pa posle dobiju batine od gazde,i još ih pere u kadi-što ne vole.Nikakvu,ali to je instinkt.Moţemo videti, npr.,kod jedne vrste ose da,kad joj probušimo osinjak,ona i dalje nastavlja da u njega leţe jaja,koja propadaju kroz rupu.Njeno ponašanje je automatizovano.Ona ne razume njegovu svrhu,već samo obavlja instiktivno programirane radnje.Radnje koje su bile korisne,ali ih je razvoj dogaĎaja učinio nekorisnim.Instinkt ne prati razvoj dogaĎaja.Ono što je bilo korisno moţe postati štetno. b)Hipoteza "ţelim da ode".Moţe biti da je skriveni cilj(verovatno sakriven i od sebe) da se odstrani objekt zvocanja.Ako bi on otišao zato što ne moţe da podnese pravdu, pravedne zahteve,mušku ulogu...izbeglo bi se osećanje krivice.Nije otišla ona, nego on.Nije tačno to da ga je oterala,već to da je on slabić koji ne moţe da podnese istinu. c)Hipoteza "maska za indifentnost" ili "zvocam,dakle, postojimo." :U osnovi ove hipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti.Zašto bi smo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni?Šta nas briga kakav je on?"Zvocam,dakle, postojimo." Postoji nešto što nas veţe.I dokle god zvocam,znači da to nešto postoji.Postojimo "Mi".Ako prestanem,moţda ću morati da se suočim sa svojom indiferentnošću prema njemu.A šta onda? d)Hipoteza "veza sa roditeljem":Ova hipoteza nosi u sebi sličnu predpostavku kao i predhodna.Kritikovanje,pridikovanje,zvocanje...sve su to izrazi brige i ljubavi. Nije retka pojava da roditelj ispoljava svoj interes za dete uglavnom kritikujući ga(za njegovo dobro).Postajući slični zvocavom roditelju,koji je to činio zato što je bio briţan,za naše dobro,mi ostajemo u bliskom kontaktu sa njim.To jest,uvodimo ga u svoj odnos sa partnerom(ili sa decom).Tako mu odajemo priznanje,ostajemo mu verni,identifikujemo se sa njim.Iz ljubavi,ili osećanja krivice i zavisnosti,ili iz njihove mešavine.,.ili se "identifikujemo sa agresorom".Moguća su razna objašnjenja,ali da ne zalazimo previše u te vode.Prituţbe partnera tipa: "Kao da ţivim sa tvojim tatom (ili mamom).Uvek nas je troje...",mogu biti prepoznavanje ovakve situacije.Osoba koja zvoca oseća da ima pravo na to,čak da joj je pridikovanje duţnost.Onaj koji se trudi, brine, posvećuje,...ima pravo i da "konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju" (To obično tako shvata.Kao svetu roditeljsku, ili supruţničku obavezu.)Na ţalost,retko je prisutna nota humora, ili blagosti koja bi omogućila objektu zvocanja da oseti koliko je ono zaista usmereno ka njegovom dobru. e)Hipoteza "ţelim status quo": Ona zna da nije zadovoljna,ali,nije spremna na suštinske promene.Uhvaćena je u neki konflikt,i odgovara joj da se vrti u krug. Promene je plaše.Ne zna šta one nose.Plaši se uspeha.Ili neuspeha.Ako bi,na primer,dobila više slobode,mogla bi uspeti u svojoj karijeri,ostvariti svoj talenat. Ali,to istovremeno znači i biti izloţen proceni drugih...Sme li ona to?Sigurnije je kad ima deţurnog krivca i tamničara.Nema rizika.Uspeh bi mogao dovesti i do toga da se oseti privlačnijom,seksualno slobodnijom.Šta ako se otkači,izgubi kontorolu ili, nedaj Boţe,odraste?!A moglo bi se desiti i da ne uspe.Onda ne bi mogla da se vadi na zarobljenost u kuhinji.Zvocanjem stvari ostaju iste.Nema rizika.Ništa se bitno ne

menja.To je brak.Predstava braka.Pa svi tako ţive. Zvocanjem se delimično prazni napetost, stvara slika aktivnosti i borbe za promene,što odrţava samopoštovanje, ali nema straha od promene,jer ona sigurno neće doći.Zvocanje je pasivno bezbedno ponašanje. f)Hipoteza "psihološke frigidnosti", ili-"Ona zavidi".Ova hipoteza nalazi svoju teoretsku podlogu u Frojdovom konceptu "zavisti za penisom",a mogla bi se objasniti i na drugi način.Naime,ako je prirodna potreba muškarca da zadovolji ţenu, stalni izrazi nezadovoljstva,koje se ispoljava kroz zvocanje,mogli bi značiti:"Ja sam nezadovoljna(frigidna) zato što si ti impotentan.Šta god radio,ne moţeš me zadovoljiti jer nisi pravi muškarac(tata),kastriran si kao i ja.Utata.Nemaš pišu.Onu figurativnu,duhovnu,karakternu...Onu običnu vidim svojim očima, i ne mogu da je negiram.A ni ona ti nije neka.Zar niste vi muškarci rekli 'dobar penis,mir u kući'?A kod nas nema mira u kući.Pa ti sad zaključi." Ona,ipak,ne ţeli da ga otera. Naprotiv, veoma joj je potreban da bi mogla da ga kastrira, i to u kontinuitetu.Da se ne bi desilo da mu,kao pipak hobotnice,ponovo izraste.To je snaţna veza. Uzgred,ona uspeva i da bude normalna ţena-udata,majka-iako nezadovoljna,još da pri tome ostane verna tati.Verna mu je duševno.Kod tate je bilo bolje. To ona ističe. Nezadovoljstvo je njen pojas nevinosti.Pri tome ne izaziva ni zavist kod svoje majke. (Setimo se da je,po Frojdu,fantazirala kako je kastrirana, od strane majke, zbog nedozvoljenih ţelja prema ocu)Nije joj bolje nego što je majci bilo(Očito da nesposobni muţ nije "Tata" sa velikim T.).Verovatno je i majka zvocala,ili je bila nema ţrtva.Ni muţu nije bolje nego što je ocu bilo.Pošto nikome nije bolje,nema ko kome da zavidi.A zavist je ruţno i opasno osećanje.Zvocanje je kao "kosmodisk"-"zvuči glupo,ali nju glava više ne boli." g)Hipoteza "Kontraflaster"-"plašim se zavisnosti": Moţda ona,nesvesno, razmišlja ovako:"Ja ne znam ko sam.Moje granice nisu čvrste.Ne znam tačno šta hoću, ali znam šta neću(makar mislim da znam)Ali,i to je nešto.Neki okvir za ličnost. Nezadovoljstvo stvara izvesne granice.Negujući nezadovoljstvo,razvijam svoju nezavisnost, svoje granice.Nemam druge.Nije vaţno što su ove bodljikave.Ako bih prihvatila da mi muškarac pruţa zadovoljstvo,da me ispunjava,moţda bi se isuviše vezala za njega i rasplinula,izgubila granice i ličnost.Nezadovoljstvo je čuvar moje ličnosti. Plašim se svoje potrebe za zavisnošću.Ako bih se okačila o njega, moţda bih mu bila dosadna.Verovatno sam mu i ovako dosadna,ali nisam flaster već agresor. To je bolja varijanta.Muškarci lakše podnose borbu, nego flaster.Uvek jedan juri, a drugi beţi.Kada bi se meni neko zalepio,pobegla bih.Postoji rizik da ga oteram,ali je bolje to nego da mi pobegne kad mu se prepustim.".... h)Hipoteza "Lartpurlartizam"-Umetnost radi umetnosti:Moguće je da iza zvocanja ne stoji potreba za postizanjem nekog praktičnog cilja,da se ono odvija bez cilja,sebe radi,iz hobija.Neke ţene,kada ih pitate zašto zvocaju kada time ništa ne postiţu,odgovaraju da ,jednostavno,vole da zvocaju.To im je hobi.Muziciranje,ako vam nije profesija,isto tako ne vodi nekom praktičnom cilju.Ni igra nije praktična. Šta se postiţe igranjem,osim uţivanja.Ili pevanjem u kupatilu...ili...sakupljanjem znački...Pa ne mora sve u ţivotu da se radi zbog nekog postignuća.Moţe se zvocati radi zvocanja.Moţe se uţivati u negativnoj estetici i kreativnosti stvaranja novih pogrdnih reči, kovanica, neverovatnih misaonih konstrukcija, neobuzdane neopterećenosti logikom, maštovitim apsurdima, elokvenciji, savršeno brzom i koordiniranom radu govornih organa, jačini i probojnosti glasa,jezikom brţim od pameti, rečima brţim od misli.Moţda je zvocanje vid

umetnosti,još nepriznat ali rasprostranjen.Ili vrsta sporta?Još nije izmišljen sport za veţbanje jezičnog mišića. Šta ako je,jednostavno,svrbi jezik.Kao što decu svrbe zubi, pa gloĎu varalicu ili glodalicu. Ili je to nepriznata vrsta Borilačke veštine? Zamislite kako bi bilo uzbudljivo kada bi se organizovalo takmičenje u zvocanju!Svetsko prvenstvo. Kakva bi tu konkurencija bila!Pa da se ocenjuje više kvaliteta,umjetnički dojam, teţina, sloţnost elemenata, imaginacija... A tek kada bi postojala ekipna takmičenja!Baš me čudi kako se,do sada, niko toga nije setio.Šteta!Propadoše toliki talenti.Svet ne ume da iskoristi potencijale ţene. s)Hipoteza "Maskirani autizam"-"Ţivim u svom svetu." Naučili smo da autizam vidimo kao pojavu koju karakteriše povlačenje u svoj svet,nedostatak kontakta sa okolinom,stereotipne radnje,manirizam,agresivnost kada se poremeti neka stereotipija...Moţe li autizam da zadrţi svoja osnovna svojstva,a da,površno gledano,deluje kao ţiva komunikacija?Moţe li se,dakle,autizam maskirati toboţnjom socijalnošću?Ako razmišljamo o suštini autizma, nedostatku stvarnog kontakta sa drugima,onda moţe.Ponašanje treba ocenjivati po efektima koje ono izaziva.Izvesni oblici zvocanja imaju sve karakteristike autizma,osim ćutljivosti. Manirizam, strereotipiju, suštinsko neizlaţenje iz svog sveta, agresivnost kada se prekinu stereotipne radnje.Iako je praćen bujicom reči,njihova stereotipnost,neusmerenost kontaktu, neslušanje sagovornika, nemogućnost razmene, argumentisanja, nemogućnost da se,makar na trenutak,uĎe u svet drugoga,u njegov emotivni ţivot, doţivljaj sebe kao vakuuma koji je posisao svu mudrost sveta...ukazuju na njihovu autističnu prirodu.Reči su,zapravo,samo maska za izvorni autizam. Monolog. Samozadovoljavanje.Prednost nad običnim autizmom je u tome što je socijalno prihvatljiv, liči na normalno ţensko ponašanje,ne podrazumeva hospitalizaciju. p)Hipoteza "Pejdţer"-"I negativan kontakt je bliskost",ili-"Bolje išta nego ništa". Ova hipoteza moţe naći svoju potporu u staroj narodnoj izreci: "Ko se bije, taj se voli."Poznato je da su ljubav i agresija često izmešana osećanja.Pogledajte štenad kad se igraju.Ona se vole i grizu(ali ne jako!).U strasnoj seksualnosti uvek postoji doza agresije.Znate svi one filmske scene kad ona njemu,na vrhuncu strasti, zarije nokte u leĎa.Kaţu i da posle dobre svaĎe seks moţe da bude mnogo uzbudljiviji. Vidite,ako seksualna strast moţe da probudi agresivnost,zar nije logično da i agresivnost moţe da probudi seksualnu strast.Moţda ona hoće da ga probudi. Da zvocanjem izazove svaĎu,pa svaĎom erotični naboj,pa onda ono.Kaţu da u braku, vremenom,opada seksualna tenzija i čar nepoznatog.Moţda je zvocanje predigra. Sporedni ulaz.Ulaz na "mala vrata".Način ispoljavanja ţenske seksualnosti. Pitanje je,samo,šta se desi, ili gde je greška ako izostanu efekti?Da li je doza grebanja i ujedanja prevelika?Ili je pristup stereotipan,suviše često i neselektivno rabljen?Ako bi ova hipoteza bila tačna,moglo bi se zaključiti da su ţene koje zvocaju veoma strasne,da imaju najizraţeniji seksualni nagon(u spoju sa istim takvim agresivnim).U prilog ovoj hipotezi ide i to da se najčešće zvoca onima do kojih je ţeni stalo.Muţu i deci.Setimo se:"Ko se voli,taj se bije." Postoji,u Srba,i jedna izreka koja govori da ruţne reči mogu biti izraz duboke prisnosti.Naime,kad ste sa nekim bliski,onda ste vi sa njim "na jebi si mater".Tepate mu.Ako nekome zvocate,onda to znači i da ste sa njim bliski,da ste u intenzivnom kontaktu."Na jebem ti mater"(figurativno).Blizak kontakt,čak i u negativnoj formi,bolji je od praznine i indiferentnosti.Sve je bolje od praznine.Praznina je ništavilo.Zvocanje ,prema ovoj hipotezi,znači:"Budimo u kontaktu."

Nešto kao pejdţer.Zvuk nije prijatan, ali... ipak, kad zapišti,znači neko te traţi.Valjda zato što si mu potreban.A lepo je znati da si nekome potreban. Y)Hipoteza "Ne zna bolje":Moţda ona,zaista,ne zna bolje.Moguće je da nije imala od koga da nauči.Metod zvocanja,u zgodnoj kombinaciji sa metodom doziranja seksualnosti,ipak daje izvesne pozitivne rezultate.Naravno,u zavisnosti od veštine primenjivanja.Ona ne moţe znati kako deluje neki drugi metod,ako nije imala priliku da izbliza posmatra delotvornost njegove primene.Filmovi i literatura u kojoj se mogu sresti i neki drugi načini ipak nisu ţivot.To su,uglavnom,izmišljotine.Ako su i po istinitom dogaĎaju,ko zna da li se sve zbivalo baš tako kao što autor kaţe.Rizično i neodgovorno bi bilo uzeti bajku zdravo za gotovo, i primeniti je na svoj roĎeni brak i porodicu.Ali,to je,ipak,kopka.Kad bi stvarno moglo tako,bilo bi mnogo lepo. Neodgovorno bi bilo i ne probati.Oprezno,polako,na naučnoj bazi moţda,ali ipak probati. Stare metode joj je podarila priroda, evolucija, mama, drugarice, ţenski časopisi, ţenski "mainstreem",nevidljivi ţenski lobi,iskustvo,navika...A novi metodi? Nema ništa sistematizovano,nema tradicije i predanja,nema uputstava za upotrebu, praktikuma...nema ništa.Njenoj duši napaćenoj ne trebaju teorije.Da li je neko koga ona zna to probao,a da mu je uspelo? x)Hipoteza "Generalni zastupnik Boga na zemlji":Ona je savršena,i odgovorna je jedino Bogu lično,ili,u blaţoj varijanti,Arhangelu Mihajlu.Njen jezik je poput mača i vatre koji izlaze iz usta Boţjeg poslanika i seku grešnike.Sam Mojsije joj je predao tablice sa zapovestima.Kada optuţuje i vreĎa,ona "samo govori istinu","samo sprovodi pravdu".Ona je,u isto vreme, ţrtva borbe za istinu i pravdu,ţrtva odbrane ideala. Njoj je najviše stalo do onih koje voli,i ne sme im dopustiti da greše. Popustljivi navode na greh.Ona je "veći katolik od pape","Veći hrišćanin od Isusa." Njoj,zapravo,nije dojavljeno iz centrale da je,dolaskom Isusa na zemlju,nešto izmenjeno u Boţjem planu,da su na zakone došli amandmani, dodatna tumačenja koja im daju smisao.Zakoni nisu ukinuti,ali je sada vaţniji "duh zakona" od "slova zakona".O novom metodu praštanja i bezuslovne ljubavi,o sprovoĎenju duha zakona, još nije dobila uputstva odozgo,a u ona odozdo ne veruje.U sličnoj je situaciji kao oni vojnici koji godinama nastavljaju,u dubinama dţungle,da vode rat koji je odavno završen,ali oni za to ne znaju. Psihoanalitičari bi,u svojoj verziji,rekli da su ovakve megalomanske ideje nadkompenzacija osećanja nesigurnosti.Pošto nema Oca na zemlji koji bi je štitio(i od sebe same),ona mora da veruje da je predstavnik Oca nebeskog na zemlji. Psihoanalitičkim rečnikom rečeno, identifikovala se sa svojim super egom(arhaičnim),a oni koje progoni predstavljaju njen vlastiti grešni Id.Lepo je to što ona ţeli da progoni greh,ali je loše to što ga progonjenjem samo ojačava,podstiče malog grešnika da postane veliki odmetnik.Da li joj je više stalo do ideala pravde,ili do rezultata koje postiţe(to jest ne postiţe) njenim sprovoĎenjem?Do ideala ili do ljudi i odnosa koje gradi?Da li je Dobro dobro,ako se njime čini zlo?Inkvizicija nije uspela.Nebeski pedagoški savet je našao drugačije rešenje i pristup.Treba je obavestiti.Samo,da li će da poveruje ako joj Bog lično to ne kaţe?Ni u Isusa,Sina Boţjeg,mnogi ne veruju.Kod velikog dela čovečanstva stari zavet(Ďuture sa zakonima i kaznama)još uvek je na snazi.Čak i ako se smatraju hrišćanima. Kako ona,jadna,da se snaĎe? ţ)Hipoteza "Ne znam ni ja".Ova hipoteza je verovatno najtačnija.

Da remiziramo.Najverovatnije je da nijedna od ovih hipoteza nije u potpunosti ispravna,ali da u svakoj od njih postoji zrno Istine.Zvocanje je veoma kompleksna pojava,i ne moţe se obuhvatiti sa nekoliko hipoteza koje bi vaţile za svaki slučaj.Kada bi smo sva ova zrna sakupili i posejali ih,moţda bi izrasla neka visoka stabljika,kao iz čarobnog pasulja,uz koju bi smo se mogli uzverati i pogledati stvari odozgo.Iz pti čje perspektive(Ili Boţje.Ali,da ne preterujemo.)Ptice,zbog svoje uzvišene tačke gledišta,imaju bolji pregled terena.Srećom,nemaju smisla za humor, pa im ne preti opasnost da se sunovrate ako se zacene od smeha.A nemaju ni suze, pa ne plaču.Blago pticama,njihovo je carstvo nebesko. Pre nego što se uzveremo uz zamišljenu stabljiku(Ovo nije nikakva falusna simbolika) da ipak još nešto kaţem o pomenutim hipotezama.One se, naime,mogu grubo podeliti u dve grupe.U prvu grupu spadaju one koje govore da je cilj dotičnog zvocanja neki oblik odvajanja,udaljavanja ili destrukcije.Ako je motiv da se muškarac otera,ili kastrira,ili da se odrţi status quo-pristojna udaljenost,da se odrţi nezadovoljstvo kao pojas nevinosti,da se spreče sopstvene "flaster"-potrebe,ili je u pitanju puki lartpurlartizam,metod zvocanja vodi ka ostvarenju cilja.Dobar je.Neka ostane,ako ne ţelite ništa više. U drugu grupu spadaju one hipoteze koje tvrde da je cilj zvocanja spajanje, pribliţavanje, razjašnjavanje...rečju kontakt.Sve ono što je obuhvaćeno u deset ţenskih zapovesti.Ako je to zaista cilj,onda su efekti metoda zvocanja veoma mršavi. Ne kaţem da ih nema kod prefinjenijih i veštijih korisnika,ali ni tada nisu zadovoljavajući. U tom,i samo u tom slučaju,vredi se pentrati uz zamišljenu stabljiku ne bi li se pribliţili Boţjoj perspektivi.Oni koji ne spadaju u pobornike spajanja, ljubavi,razumevanja,poštovanja...oni koji ne veruju da je to moguće izmeĎu ţene i muškarca, posebno ne u trajnom i sloţenom odnosu kakav je brak,neka ovde zatvore knjigu.Neće naći ništa što bi im bilo interesantno. Do sada su se mogli zabavljati,ili čak naslaĎivati,ali,nadalje,za njih verovatno postaje smrtno dosadno.

BOG KAO PEDAGOG Metod opraštanja greha i metod bezuslovne ljubavi Komparativne prednosti i nedostaci Svima koji su čitali Bibliju jasno je da je Bog čoveku,kao pravi roditelj,ţeleo dobro. Ali i on se,kao i svaki roditelj,susretao sa izvesnim pedagoškim poteškoćama i dilemama.Radi se,naime,o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu,ţeli da ona odrastu i postanu dobri ljudi,nezavisni,kreativni,i da dobro proĎu u ţivotu.E sad, deca su sklona grehu,nestašlucima, glupostima, neposlušnosti, razmaţenosti, lakim zadovoljstvima,a umeju da rade i opasne stvari.Da bi se sprečila da prave gluposti potrebna je čvrsta ruka, doslednost, ponekad i ona batina koja je izašla iz raja(Batine drugih proizvoĎača se ne smeju koristiti.Samo one sa oznakom "Made in Raj"), kontrola, opomena, nagrada, kazna...i slična pedagoška sredstva. Deca Boţja,to jest ljudi,bili su mnogo skloni grehovima.Bog se ljutio, grmeo, sevao,slao potope...ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu, toliko da je satirao svoju decu,ali,to nije davalo prave rezultate.Posle mu je bilo ţao što je preterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada više neće satirati ljudski rod.Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svašta. Postoji stara legenda koja priča o tome kako je Bog Otac,jednog dana,sazvao "roditeljski sastanak".Pozvao je anĎele i arhanĎele i ostale pomoćnike na konsultacije. "Šta da radimo?",pitao je On."Kako da vaspitavamo ovo pleme buntovno?" Za reč su se javila dvojica,i to sa oprečnim idejama.Prvi Boţji oficir, prelepi Lucifer,lučonoša,nosilac svetlosti,koji je bio zaduţen da iskušava ljudski rod, da mu se protivi i tako ga tera da napreduje i razvija se, predloţio je metod "pojačnog nadzora", ili "starateljstva".Ideja je bila da se svakom čoveku dodeli po jedan anĎeo čuvar koji bi neprekidno bio uz njega i kontrolisao njegovo ponašanje,drţao ga "na liniji".Sin Boţji,Hristos,imao je sasvim drugačiji pedagoški stav.On je, naime, razmišljao o krajnjim ciljevima vaspitanja.Ako bi se čoveku odredio tutor,on nikada ne bi postao samostalan i kreativan,ne bi razvio ono što smo ranije nazvali "humanistička", ili "autonomna savest".Ne priliči Bogu da pravi poslušne robote.Cilj vaspitanja je autonomna ličnost,ličnost po liku i podobiju Boţjem.Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere.Čovek mora imati slobodnu volju.Jedino takav je dostojan Tvorca.Bog je Ljubav,i ţeli ljubav.Ţeli da i čovek bude Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne moţe voleti. Sotona se pobunio:"Ako mu daš slobodnu volju i dalje će da radi svašta. Postaće kriminalac, delikvent, narkoman, probisvet, laţov, preljubnik, bratoubica... (Što se sa mnogima i desilo, kasnije).Kako ćeš ga učiniti dobrim?Kako,ţivota ti, misliš to da postigneš!?"(Tada još nije bio izmišljen "Sinalko",pa nije mogao da kaţe: "Lako-uz Sinalko?") Isus je odgovorio:"Teško.Ličnim primerom.Sići ću meĎu njih,roditi se kao čovek,i dati im primer.Prvo ću preuzeti sve njihove grehe.Tako će moći da počnu od početka,bez tereta predhodnih greha.To je kao kad Ďaku daš peticu na početku,pa on ima više motiva da je zadrţi,nego što bi imao da popravi keca.Ţrtvovaću se za njih i učiti ih da se ţrtvuju za one koje vole.Reći ću im Istinu,i pozvati ih da me slede.Oni koji me budu

sledili,spasiće se.Razapeće me i vaskrsnuću.A kada odem iz telesnog oblika,poslaću im Duha Svetoga.(Duh Sveti je Ljubav,Stvaralaštvo)On će im biti uteha.Put do mene i Oca mojega. Bogu se više svidela Isusova ideja.Ne zbog toga što mu je Isus bio sin,pa je imao protekciju,već zato što su Otac,Sin i Sveti Duh jedno,pa imaju i iste ţelje,snove i potrebe vezane za čoveka.Lucifer je bio besan.Toliko besan da je postao Anti-Hrist. Šta je sve radio iz svoje gordosti, besa i mrţnje,vidimo iz istorije sveta.A mnogo toga piše i u novinama. \avolska posla. A počelo je "iz dobre namere" "Milosrdnog anĎela" .Tako je i nastala izreka da su "Putevi u pakao popločani dobrim namerama". Šta je bilo dobro u tim "dobrim namerama".Pa,zar svaki roditelj ne doĎe u iskušenje da kontroliše svoje dete?Zar nismo,dok su mali,mi ti anĎeli čuvari koji ih stalno drţe na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo, da ih ucenjujemo ? (čokoladom ili gledanjem crtaća...)Zar nije to lakše i efikasnije?Da,do izvesne mere. Mora se uvek imati krajnji cilj u vidu-odrastanje u samostalnu, odgovornu,kreativnu ličnost,u dobrog čoveka slobodne volje.A koja je to "izvesna mera?" Nema recepta. Samo kad je nuţno.A kad je nuţno?E,to moraš da osetiš,da budeš u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebama dece.Vaspitanje je umetnost,a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji "tehnička dokumentacija".Ali,to je komplikovano! Pa jeste.Ali,to je mnogo komplikovano!! Mnogo jeste.Da li je, barem, uspeh zagarantovan?Nije.Ali,ako uspeš,nema većeg blaga ni na ovom, ni na onom svetu.Onda vredi rizikovati toliko ulaganja? Vredi.Jedino to i vredi. Moramo,odmah na početku,reći da je metod opraštanja i bezuslovne ljubavi veoma komplikovan,teţak i naporan.Zahteva ţrtvovanje i ne garantuje izvesnost rezultata. Zašto ga onda preporučujemo?Zato što ni sam Bog nije mogao da smisli ništa bolje.Iako rezultati nisu zagarantovani(zbog postojanja slobodne volje i ometajućih faktora,a i antihrist moţe da umeša prste.)jedino je tim načinom uopšte moguće doći do krajnjih ciljeva.Ako nam je do njih stalo.To jest,ako nam je samo do njih stalo,i ne zadovoljavamo se niţim postignućima.Bog se ne zadovoljava,a ne znam ni zašto bismo mi.A pogotovu ţena!Slobodna ljubav,dakle.Ispunjavajući odnos muškarca i ţene.MeĎusobno uvaţavanje i podsticanje.Srećna deca koja rastu u dobre ljude.Ponovno spajanje u Androgino biće ljubavi.Mistična tajna braka.Gde to ima!? Da li je to moguće!?Rekli smo već:"U Boga je sve moguće!" A rekli smo i:"U ţene je sve moguće." Zato se ţenama i obraćam.Kada se,padom čoveka u greh, Androgino biće podelilo,ţenski princip,večito devičanstvo ljudske duše, Sofija, uzdigla se u nebo.A Adam je dobio Evu.Evu koja je,kako kaţe napredpomenuti BerĎajev, jedina slaba tačka muškarca.Eva je priroda.Stihija prirodnih nuţnosti. Moţe li Eva prizvati Sofiju(Mudrost) u sebe?Nadam se da moţe.Da se ne nadam, ne bih joj se ni obraćao. "Osvrni se oko sebe...",reći će neko,"pogledaj koliko se brakova razvodi.Pa brak je zastarela institucija.Neprirodna.I ti sad hoćeš,pozivajući se na Boga,da nas ubediš da je moguće biti srećan u braku.Kao da su toliki ljudi nesrećni zato što su neurotični,lenji i nespremni da se uloţe u zajednicu,a ne zato što sam brak ne valja, pa ih čini nesrećnima.Valjda je većina u pravu.Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova.Da li si naučio nešto iz toga što si čuo i video?" A ja bih odgovorio:"Moţeš li da skočiš dva metra u visinu?Verovatno ne moţeš. Većina ljudi ne moţe.Ali,ima mali broj onih koji mogu.Veţbali su.Da nisu verovali da je

moguće, ne bi ni probali,a kamoli veţbali.Ako se pitam da li čovek moţe da skoči dva metra,da li da to zaključim gledajući većinu onih koji ne mogu,ili manjinu onih koji mogu?Što se tiče pitanja da li sam nešto naučio iz silnih brakova koje sam razveo,odgovor je:Naučio sam koješta o ljudskim nemogućnostima,o statistici ljudskih neuspeha,ali veoma malo o ljudskim mogućnostima.A mogućnosti me mnogo više interesuju.Nemogućnosti su mi dosadne,predvidljive,čak patetične. Zato se i izmotavam sa njima.Bolje nego da plačem nad njima.Ili da zvocam. Zašto,umesto o hiljadama brakova koje sam razveo,radije razmišljam o jednom braku izmeĎu dve izuzetne osobe?O braku Johana Sebastijana Baha i njegove druge ţene(prva je umrla mlada)Ane Magdalene Bah.Ne znam da li ste imali tu sreću da pročitate knjigu "Mala hronika Ane Magdalene Bah." Knjigu ţene koja je čitavog ţivota bila duboko zaljubljena u svog supruga,velikog čoveka i najvećeg kompozitora kojega je svet ikada imao.Bahovi su sa puno ljubavi i angaţovanja podizali čitavo tuce dece.Neka su i umrla,jer u to doba nije bilo lekova, kao danas.Ţivot im nije bio ni malo lagodan.Bah je oboţavao svoju ţenu.To se vidi iz njenih reči.Ne moţe se izmisliti.Ne moţe se ni prepričati.Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika.Polifonija.Harmonija.Ako treba da odgovorim na pitanje:"Koliko mogu ţena i muškarac zajedno da skoče u vis?",misliću na njih i reći:"Do samih rubova vasione.Ako vasiona uopšte ima rubove.Ako nema,još dalje." Dosta je bilo uvoda.Već počinje da liči na E.P.P. Da preĎemo mi na analizu samog metoda oprosta greha i bezuslovne ljubavi.Ali,prvo da definišemo pojmove. Šta je to,uopšte,bezuslovna ljubav?Kako moţe ljubav da bude bezuslovna?Da nije to izmišljotina? Nije izmišljotina.Izmišljotina je,zapravo,to da postoji ljubav koja nije bezuslovna.Takozvana uslovna ili zasluţena ljubav.E,to ne postoji.Ljubav je jedna,i nema druge ljubavi osim nje.Kao što je i Bog jedan,i nema drugih Bogova osim njega. Bog je,ustvari,Ljubav.To jest,Ljubav je Bog. Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi,nuţno je,prvo,raščistiti sa tim da li je ljubav prisutna u nama.Ljubav prema osobi na kojoj ćemo primenjivati dotični metod.Ako nije,onda su to ćorava posla.Ne postoji metod kojim se moţe napraviti pita od...da se ne izrazim,znate već.Celina je uvek više od zbira delova. Metod je ono što potpomaţe da od sastojaka nastane nešto novo,što nije njihov prosti zbir.Muzika nije zbir nota i pauza,već njihovo usklaĎivanje. Ali,bez tonova i pauza muziku ne moţe praviti ni najdarovitiji kompozitor.Nije to klin čorba ili šarena laţa.Tonovi i pauze nisu dovoljni da bi se napravila muzika.Oni su samo nuţni. Potreban je dar,rad i ...moţda sreća.Tako je i sa ljubavnim odnosom.Nuţne su dve ljubavi,to jest jedna ljubav u dvoje ljudi.Tek se od toga,uz pomoć metoda koji zagovaram,moţe napraviti ljubavna "pita",ili "muzika".Uz rad,talenat i...moţda sreću. Osnovni sastojak,ljubav,ne moţe se,dakle,napraviti.Tvrditi da moţe,bilo bi isto kao i tvrditi da se moţe napraviti Bog.Jer Bog je Ljubav.Takva tvrdnja bila bi,u najmanju ruku,prepotentna. Ako nemate sastojke,ne zamlaćujte se.Najbolje je,u tom slučaju,da ovde zatvorite knjigu.Još bolje,bacite je. Samo,budite oprezni u prepoznavanju.Ljubav je kao pečurka.Postoje mnoge slične njoj,a mogu biti i otrovne.Morate postati stručnjak za raspoznavanje,inače se moţete otrovati.Problem je u tome što ovu vrstu pečurke ne moţemo kupiti na pijaci, od proverenih stručnjaka.Moramo je prepoznati i ubrati sami.Ona nema čak ni uobičajeno

mesto na kome raste.Moţe se pojaviti bilo gde, i bilo kad.A retka je. Često je prekrivena mahovinom nerazumevanja,pa vam se,ako ne razgrnete taj korov, moţe desiti da je ne vidite.To je moţda i gora varijanta nego da je pobrkate sa otrovnicom.Imate nešto retko i ragoceno,a nemate pojma da je tu,da treba samo da razgrnete mahovinu.Ljudi biraju razne strategije.Neki su skloniji ziherašenju.Što je sigurno,sigurno je.Bolje da se ne izloţim riziku da pojedem otrovnicu,pa makar i ne našao pravu ljubav. Drugi,pak,veruju da je u ljubavi smisao i ţivota,i radije bi rizikovali da se otruju nego da propuste šansu koja moţe biti baš ispod ovog "ţbuna." Ljubav ili zdravlje-odlučite sami.Ovi drugi,u koje i ja spadam,reći će da pravog zdravlja i nema bez prave ljubavi.Za takve verske fanatike drugi izbor i ne postoji. Ako ste ziheraš, i niste ovakva vrsta verskog fanatika,ponovo vam preporučujem da zatvorite knjigu.Ili, još bolje,bacite je. Ostaje nas sve manje.Grupa mala ali odabrana.Na ovo se moţe,s pravom, staviti zamerka slična onoj koju je "Veliki inkvizitor" uputio Isusu kada je svratio na zemlju,posle petnaest vekova,da vidi šta mu narod radi.To je prepričao Dostojevski u knjizi "Braća Karamazovi".Zamerka je bila(parafraziram,mrzi me da traţim knjigu da bih citirao):"Zar si dolazio zbog male grupice ljudi koji su sposobni i hoće da te slede?A šta je sa onim mnoštvom koje nije sposobno ili neće?"Isus nije odgovorio ništa.Samo je prišao i poljubio ga.Ako je neko,čitajući ovo moje pisanije,imao sličnu zamerku,ja mu,imitirajući Velikog Učitelja,šaljem pusu.Ako mu se ideja ne sviĎa, neka "poljubi, pa ostavi."Nije obavezno ni da ljubi. Samo nek ostavi.A moţe,ako ima masohističke crte,i dalje da se muči. Poštujem slobodnu volju. Nadam se da sam bio jasan.Primena ovog metoda zahteva izričit stav:"Sve ili ništa",i procenu tipa "Ima-nema."Neće vam biti od koristi ako pokušate da dilemu rešite otkidajući listiće bagrema ili nekog cveta,bajući pri tom:Voli me,ne voli me,ili,volim gane volim ga.To vam je kao binarni kod.Ili je 1 ili 0.Nema trećeg. Ako ste načisto da imate osnovne sastojke,idemo dalje. Ne očekujte recept.Ne znam ga.Niti ga ima.Ljubav nije stvarno pita,pa da se moţe praviti po receptu.Radi se o metafori.Ali,muzika jeste.To nije metafora. Ljubav je stvarno,izistinski muzika.Nije kobajagi.A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje neka poţeljna znanja,preporuke,veštine,načela...nešto korisno se moţe naučiti od drugoga,ali ne i komponovanje.To vas niko ne moţe naučiti, pa ni ja.Onaj koji se ovim ne zadovoljava,neka odustane da se ne bi razočarao.Ne preporučujem vam "kako-da-ističku" literaturu, knjige koje počinju sa "kako da..." ako je njihova tema ljubav i odnosi meĎu polovima,ili odnosi roditelja i dece ili...bilo šta ţivo, jer ţivot je umetnost, a ne zanat.Ko god tvrdi da zna "kako da...",i da vam moţe dati recept,laţov je i prevarant.Koristi vašu potrebu za izvesnošću,lakšim putem, linijom manjeg otpora...i sličnim oblicima lenjosti. Prodaje vam bele bubrege za bubrege. Druga je stvar ako vi baš hoćete bele bubrege,ako verujete da je ţivot posao kao i svaki drugi,zanat koji se moţe "kupiti".Ali,barem znate šta kupujete. Poštujem slobodan izbor.(Tako vam i treba.) Sada smo raščistili osnovne uslove i napravili selekciju.(Nadam se da nisam ostao sam.Da još neko otkačen ovo čita.)Selekcija je nuţna jer ljubav je aristokratska. Samo za izabrane.Za one koji se sami izaberu.Da se vratimo na pitanje: Šta je to bezuslovna ljubav? Pitao sam jedno dete ovo pitanje.Odgovor je bio:"To je kad nekoga voliš."Odgovor je tačan.(Nagrada je bila čokolada filovana poljupcem).Tačan je zato što

u odgovoru nije bilo reči "zato što",niti bilo kakvog dopunskog objašnjenja.Pre svega ga voliš,a onda,ako baš nemaš pametnija posla,razmisliš o tome zašto.Valjda zato što je vredan vašoj ljubavi,sviĎa joj se, pa se usmerila prema njemu...zato što...zato što ga volite. Moţe li biti tačan odgovor koji se vrti u krug,koji guta svoj rep?Zar taj krug,ili zmaj koji guta svoj rep,nisu simboli mudrosti i večnosti?Oreol koji stoji iznad glave svetaca.Sada već zalazimo u prikazivanje psihofizičkih osobina bezuslovne ljubavi.Kakva je ona?

PSIHOFIZIČKE OSOBINE BEZUSLOVNE LJUBAVI Bezuslovna ljubav je,dakle,okrugla.Potpuno nas okruţuje,ali nas ne zatvara. Kao što ni oreol ne zatvara glavu.Naprotiv,oreol je otvara.On svetli,a svetlost se pruţa u beskonačnost.Zar to nije kontradiktorno?Kako moţe nešto što nas okruţuje da nas ,istovremeno,i otvara?U tome i jeste tajna,misterija Ljubavi, jer Ljubav je misterija.Da podvučemo:Ljubav je, dakle, kruţnog oblika.Krug koji nas otvara.Ovo podvlačim radi lakšeg prepoznavanja dotične ljubavi.Krug koji zatvara nije ljubav,već pečurka otrovnica koja na nju liči. Kakva je još bezuslovna ljubav? Čvrsto mekana.Ajd sad!Kako moţe nešto da bude čvrsto mekano?Ljubav je mekana, ali ne razmazuje.Čvrsta je,ali ne ukrućuje.(Izuzetak su pojedini delove tela muškarca u kontaktu sa ţenom koju voli, i pojedini delovi tela ţene u kontaktu sa dotičnim muškarcem.U ljubavi uvek ima izuzetaka od pravila.)Razmaţenost,ili razmazanost,nisu produkti ljubavi,već njenog odsustva,ili,pak,nekih njenih falinki. Bezuslovno voleti ne znači dopuštati voljenom biću da radi šta god mu padne napamet.Taman posla!Naprotiv!Kada razmazimo dete, mi mu pokazujemo da nam nije dovoljno stalo do njega. Razmaţena deca su najčešće ljuta,obesna...Naravno, ljuta su zato što smo ih razmazili jer nam nije dovoljno stalo do njih.Ljuta su sa pravom. I razmaţena ţena je ljuta sa pravom.(A i muškarac.Ima i takvih.)Ljubav čini samo ono što je dobro za voljenu osobu.Ako naša ljubav nije čvrsto mekana,ako je samo mekana,onda ona ima ozbiljnu falinku(pri voĎenju ljubavi to je očigledno. Fenomen "mek ko duša".)Ako je samo čvrsta,onda postoji opasnost da od voljenog bića načini "kruto telo".A u kruto telo,kasnije,teško moţe ući i zadrţati se ljubav koja je čvrsto mekana.Ukrutila bi se njena mekoća,te bi,gubeći taj kvalitet,postala nešto drugo,a ne ljubav.(Kao što se,u takvim slučajevima, voĎenje ljubavi pretvara u "tucanje".)Odnos čvrstoće i mekoće se menja po potrebi,a odreĎuje ga razumevanje.Da i ovo podvučemo:Ljubav je dakle čvrsto mekana.(U domenu seksualnosti to bi se reflektovalo kao u narodnoj izreci: Meka srcatvrda polnog organa.Rimu sam ţrtvovao da ne ispadnem vulgaran.) Bezuslovna ljubav je lako teška."Pa dobro...",reći će neko,"...kod te ljubavi je sve nešto 'mimo sveta'!Krug koji otvara,čvrsto meka,lako teška...i ko zna šta ćeš još da smisliš..."Zamerka je opravdana.Ljubav i jeste mimo sveta,to jest,nije od ovoga sveta.Već sam rekao,Ljubav je gost.Vanzemaljac.Zato i nema zemaljske osobine, i ne podvrgava se zakonima zemaljske nuţde i logike.Zato i moţe,sa osmehom na licu,da spaja suprotnosti i poigrava se zakonima.Zato se njeni domaćini i osećaju kao da nisu od ovog sveta,kao da ne podleţu zakonima gravitacije,da lebde,da su laki kao pero...A opet,ljubav zahteva mnogo odricanja, paţnje, brige, znanja, angaţovanja, menjanja, istančanosti, razumevanja, učenja...Ima,brate,mnogo da se radi. Nema teţeg posla od voljenja.Voleti je najteţi posao na svetu,koji se radi sa osećajem neverovatne lakoće."Ne pada nam teško."Podvucimo i ovu osobinu ljubavi:Ljubav je lako teška. Ljubav je debela.Debela je zato što je ljubav,pre svega,primanje.Voljenu osobu primamo u sebe.Zato se,kad volimo,osećamo ispunjenima.(U seksualnom odnosu je to primanje u sebe,kod ţena,očigledno.A ljubav je ţenskog roda.Tu se gubi smisao primedbe da je "I Bog muškarac".On je i Muško i Ţensko.Ulazi u nas,i prima nas u sebe.) Da bi smo primili voljeno biće,u nama mora biti dovoljno mesta.I za nas,i za ljubav,i za

voljeno biće.Oni koji tvrde da je ljubav više davanje nego primanje,u velikoj su zabludi.Onome koga ne primiš u sebe,ti suštinski,ljubavno,ne moţeš ništa da daš.Ne moţeš da ga okruţuješ svojom ljubavlju,krugom koji otvara. Kad nekoga volimo,on je za nas veliki,veliki kao ceo svet.Zamislite tek koliko mi moramo biti veliki da bi u sebe primili tako veliko biće!Moramo biti bar malo veći od celog sveta.Zato se i kaţe da onaj koji istinski voli bar jednu osobu,voli i ceo svet.Toliko se duhovno,ljubavno "ugojio" da se proširio na ceo svet.Davanje ljubavi je paradoksalan pojam.Ako je neko već u vama,šta ima više da mu dajete?Davanje ljubavi moţe biti samo opis izvesnih ponašanja koja su odraz primanja voljenog bića u sebe.Tek kada je u vama,vi moţete osetiti šta mu zapravo treba,šta je za njega dobro, šta vam je činiti i šta vam je davati.Takvo proširivanje sebe moţe biti veoma bolno. Moţete se uplašiti da gubite svoje granice.Ali,ne brinite, ljubav učvršćuje granice ličnosti,iako otvara.To je još jedna od njenih vanzemaljskih osobina,njenih "anomalija".(Ni voda,ţivototvorna tečnost,ne ponaša se normalno,kao i sav ostali normalan materijalni svet.I ona je mimo sveta.Voda,kao i ljubav,ima svoje ćudljive paradokse i "anomalije".Da je normalna i poslušna,ţivot na zemlji ne bi bio moguć.) Još nešto da dodam:ne treba ţaliti one koji vole,čak iako nisu voljeni.Mnogo je gore ako vas neko voli,a vi nemate mesta u sebi da ga primite.Tesni ste.Neprijatnije je imati tesnu odeću od široke.Onaj koji voli širi se,zajedno sa vasionom.Prati kretanje vasione.Pun je i "zdravo" debeo.Što bi rekle Lale.(Ljubavno debeo.To nije vezano uz telesnu debljinu)Zašto ga ţaliti?Zašto bi on samog sebe ţalio?Voleti je privilegija.Opravdanije je ţaliti tesne.Čak i ako ovi debeli pate zbog neuzvraćne ljubavi,ili zbog svesnosti još veće patnje koju imaju njihova tesna voljena bića. Nema mesta ni ţaljenju, ni optuţivanju.Ako je neko kriv,kriva je Ljubav što nije ušla u tesnog.Mada,ona nije sklona osećanju krivice.Zašto bi,moliću lepo,neko ţeleo da se uvuče u tesno?Zbog mode?Ljubav ne prati modu.Ako ţelite da vam ova debeljuca doĎe u goste,izvol'te pa se "ugoj'te".Proširite se duhovno=ljubavno.Oni koji bi da drţe liniju,nemaju velike šanse.Pustite modu. Ljubav,u ova naša šugava vremena,čak i nije u modi.Priličan broj ljudi je se stidi. Lakše će vam,bez dlake na jeziku,bez stida,pričati o svojim bogatim seksualnim iskustvima,nego o ljubavi.Kad je ljubav tema,srameţljivi su,ili nemaju šta da kaţu o toj "iluziji". Ljubav je talasasta.Kovrdţava je.Ondulirana.Kao "trajna".Ona je,zapravo, talas."Dobra vibracija".Kada kamenčić identiteta padne u ţivu vodu duše,pobudi je iz stanja "kvantnog vakuma",stanja mirnog mora,u stanje talasanja.Kao i svaki talas,ljubav ima svoj epicentar.Epicentar je ljubav prema sebi.Onaj koji ne voli sebe ne moţe voleti ni druge.Ţica ne moţe da vibrira bez dve čvorne,uporišne tačke.Vibracije se dešavaju izmeĎu njih.I struna ţivota ima ta dva uporišta.Ljubav prema sebi,i ljubav prema Bogu,kako god ga zvali.Alfu i Omegu.To je jedno isto,na dve strane.Bog u nama, i Bog izvan nas. IzmeĎu je vibracija-Ljubav,stanje pobuĎenosti super strune.Za razliku od čestice, talasu ne moţemo odrediti ni mesto na kome se nalazi,ni vreme u kome se nalazi.Kako to?Talas nije tačka da bi imao lokaciju.On je talas i na svom početku,i na svom kraju(a nema kraj),i u sredini...svuda je talas.Onome čemu ne moţemo odrediti lokaciju,ne moţemo odrediti ni vreme kada se nalazi na toj lokaciji.Talas(Ljubav) je izvan vremena i prostora.Kada zatalasamo voleći sebe,oko nas se šire koncentrični krugovi.Krug ljubavi prema roditeljima,uţoj porodici, familiji, prijateljima,socijalnoj

grupi,naciji,čovečanstvu,ţivim bićima, ţivotu... Bogu. Ako širenje talasa naiĎe na prepreku,nastaju virovi ţivota koji nas mogu uvući u sebe.Što je prepreka bliţa epicentru,vir je jači i opasniji.Ako je brana odmah oko jezgra,vir narcizma nas usisava u sebe.Narcizam nije ljubav prema sebi,jer nije talas,već vir.Slično se dešava ako je prsten koji zatvara talas stegnut oko ljubavi prema naciji.Pretvara je u šovinizam...Setimo se da je ljubav debela jer se širi toliko da obuhvata ceo svet."Čini mi se da volim ceo svet...da sam se raširila(raširio) na ceo svet...",govore zaljubljene osobe.Treba ih shvatiti bukvalno.Reći da je ljubav debeljuca koja se širi na ceo svet,isto je što i reći da je ljubav talas.Eros i Agape (ljubav prema čovečanstvu) predstavljaju samo različite koncentrične krugove ljubavnog talasa.Ljubav nije bara,ona stalno talasa. Ali,ne zaboravimo i to da svaki talas nosi u sebi i ritam,bregove i dolje, uzdizanja i padanja, tenzije i relaksacije,uzbuĎenje-mir-indiferentnost-uzbuĎenje-mir...Ne moţe ljubav uvek biti uzbuĎena ili uzbudljiva,uvek u naponu,uvek gore...Seks koji nosi neprekidno uzbuĎenje,bez praţnjenja i relaksacije,nazivaju nimfomanijom. Nimfomanija nije slika seksualnosti koja vodi do zadovoljstva,već slika ţeĎi koja se ne moţe utoliti.Nema ritma-nema talasa,nema zadovoljstva.Nema ni ljubavi.Prihvatite to da su usponi i padovi osobenost same ljubavi,a ne njena falinka. Ljubav je bezbriţno briţna.Naravno da se onaj koji voli brine o voljenom biću.Pazi da mu se nešto loše ne desi,strepi ako mu se nešto loše dešava,postupa zainteresovano i oprezno kada štiti njegovu dobrobit...jer ipak je voljeno biće telesno,povredljivo,smrtno,ţivi u ovom opasnom svetu materije.A,sa druge strane,Ljubav je,kao što smo već rekli,vanzemaljac.Nepopravljivi optimista.Ona zna da je neuništiva,besmrtna,večna...i zašto bi brinula.I duh i duša voljenog bića su besmrtni...Ljubav se,onako debela,za tren uzvere uz puzavicu koju smo spominjali,onu što vodi do neba,i pogleda ţivot iz Boţje perspektive.Odatle debeljuci ta bezbriţnost i nepopravljivi optimizam(zapravo realizam). Naravno, paţnja joj zbog toga ne popušta.Vodite računa,posebno kada se brinete o deci,da podsetite vašu ljubav da se češće penje uz puzavicu,kako decu ne biste udavili brigom(Iako je briga opravdana).Ne bojte se da će ona od silnog pentranja smršati.Kako je ova osobina bezbriţne briţnosti lepo odslikana u filmu "Ţivot je lep." Moţe se bezbriţno briţno voleti čak i u koncentracionom logoru. Ako niste gledali ovaj film,učinite to pod hitno. Odmerite svoje brige sa brigom oca koji detetu,od jeze najuţasnijeg mesta na svetu,pravi uzbudljivu avanturu.Ako vam je Ljubav gost,ţivot je lep čak i kad je ruţan. Ljubav je šaljivdţija.Tvrdim da ne moţemo voleti ono sa čime ne moţemo da se našalimo.Ili onoga sa kim ne moţemo da se našalimo.Čak ni Boga.Šala je igra duha. Duh koji ne moţe da se igra,nije Sveti Duh(ili je antiduh,zli duh,bezduh.) Osnovni kvalitet ljubavi je igra.Radost igre.Radost koja ne moţe da se nasmeje,nije radost.Vrlina kojoj ne moţemo da se nasmejemo,nije vrlina.Ljubav voli da se šali. Šali se i sa samom sobom.I ljubav ume da kritikuje,da očekuje i zahteva ispunjenje neke vrline.Ali,njenu kritiku prati smisao za humor,za igru.Humor otkriva nedostatke, nesavršenost voljnog bića,ali na njemu prihvatljiv način.Ne degradira ga. (Ljubavni ili beli humor to nikada ne čini!)Bog(Ljubav)je veliki šaljivdţija.Na ţalost,oni koji su ga zvanično prikazivali nisu ga predstavili takvim.Kako moţe Bog biti bez smisla za humor!?Kako moţe biti Duh neduhovit?Bogohulno je misliti tako. Čovek koji ne ume da se šali sumoran je i dosadan.Nije valjda da je Bog takav!? Zašto su Bogu oduzeli duhovitost kao

atribut?Moţda misle da je humor neozbiljna stvar? Pa to je jedna od najozbiljnijih pojava na svetu.Zamislite svet bez smeha! Ljubav bez smeha!Podvlačim:Ljubav je veliki šaljivdţija! Da bismo prepoznali Ljubav, dobro je da znamo neke njene osobine,šta ona jeste, ili kakva ona jeste.O tome sam nešto rekao,mada ima još puno da se kaţe. Dobro je,zbog lakšeg raspoznavanja,da znamo i šta ona nije, ili kakva ona nije.Šta Ljubav nije? Ljubav "nije usluţna delatnost." Ona nije usluga koju mi činimo onome koga volimo.Besplatna je,i ne zahteva protivuslugu.Ljubav nema drugu svrhu izvan ili iznad nje same.Nije sredstvo pomoću kojega se dolazi do nečega.Ne teţi da stvori obavezu,ne zahteva plaćanje u bilo kom obliku,nije ni kratkoročna ni dugoročna pozajmica,nema kamate ni glavnice,nema duţnike.Rekli smo već da je bezuslovna. Ne volimo mi nekoga "zato što će on nama da..." ili "zato što će on nas da..." Ako postoji neko "zato",onda je to zato što se on ili ona sviĎaju Ljubavi koja ih vidi kroz naše oči.A zašto joj se sviĎaju?Zar nije isto kada kaţemo da se nama neko sviĎa iz nekog razloga,i kad kaţemo da se Ljubavi neko sviĎa iz nekog njenog razloga?Zar mi ne naučimo da volimo tako što prvo zavolimo one koji su nas voleli,brinuli o nama, podizali nas...majku i oca?Zar mi njih ne volimo zato što su nam činili nešto dobro? A to je već neki uslov.Da nisu oni voleli nas,ne bismo ni mi njih.Ima logike. Tako kaţe i psihoanaliza.Ali,zašto su oni voleli nas?Čime smo mi to zasluţili kad smo bili male naporne bebe?Ako smo bili slatki,to nije bila naša zasluga.Takvi smo roĎeni.Ako smo bili dobri,ni to nije bila naša zasluga.Nismo ništa činili namerno,jer nismo ni znali da namera postoji.A roditelji koji vole,vole i bebe koje nisu ni slatke ni dobre.Vole i one male namćore koji neće da spavaju ili da jedu, i "dušu im vade." Inače,u normalnom ţivotu,nisu skloni masohizmu da bismo to mogli da okarakterišemo i objasnimo kao "patološku vezu."Moţda je u pitanju instinkt? Moţda je ljubav trik prirode,program sebičnih gena kojima je jedini cilj da preţive,mada toga nisu svesni, i da se dalje razmnoţavaju i šire kroz potomstvo.Šta ako postoji gen za ljubav,pa se osobe sa tim genom više razmnoţavaju,i bolje čuvaju svoju mladunčad,koja onda imaju veću šansu da preţive,i jači motiv da se dalje razmnoţe...Čista prirodna selekcija.Čak i ako je tako,opet je ljubav bezuslovna. Uslov nije u osobi koja se voli,u njenom ponašanju,u njenim osobinama.Uslov je sam ţivot.Voli da bi opstao.Ne da bi opstao ti,stroj za odrţavanje i razmnoţavanje gena,već da bi opstao mali sebični gen koji nastavlja da ţivi u tvom potomku.Da...moţda je ljubav trik koji su "pronašli" mali sebični geni.Pitanje je, samo,kako su ga pronašli?Po neo darvinističkoj teoriji slepe selekcije slučajnih mutacija koje mogu biti dobre ili loše za opstanak,i ljubav bi bila jedna takva slučajna mutacija koja se,eto,pokazala praktičnom za preţivljavanje.Zvuči naučno,ali meni,moram priznati,zvuči i budalasto naučnofantastično.Tako bi i Bog,ako postoji, bio slučajna mutacija... Da se vratimo na pitanje "zašto".Ako postoji "zašto" nekoga volimo,onda postoji i uslov-"zato što".Ja verujem da takav uslov ne postoji.Mi,ljudi,navikli smo da mislimo kako je sve uzročno-posledično povezano.Iskustvo i nauka nam govore da je tako.Mada,kvantna fizika izgleda razbija čvrstu sliku uzročno posledičnog determinisanog sveta.Neki mudri ljudi govorili su i o jednoj drugoj vrsti povezanosti, takozvanom sinhronicitetu.Dve pojave izmeĎu kojih je nemoguće naći neku uzročno posledičnu vezu,vezu tipa "zato što",mogu očigledno biti povezane drugom vrstom vezeSmislom.Ispričaću vam jedan primer,nešto što se desilo meni lično i personalno.

Jednog lepog dana sam razmišljao i zapisivao svoja razmišljanja, polemišući sam sa sobom, upravo o sinhronicitetu.Zapisao sam sledeću rečenicu:"Da li je sinhronicitet naziv koji mi dajemo pojavama koje nemaju,zapravo,nikakve veze jedna sa drugom,sasvim se slučajno dešavaju sinhrono,ali ih mi povezujemo smislom, jer nam se tako sviĎa.Izgleda nam lepo da tako bude,da pronaĎemo smisaonu vezu.Veza,dakle,postoji samo u našoj glavi..." Za to vreme slušao sam predivnu muziku sa C.D.a Lorine MekKenit "Knjiga tajni". Započeo sam sledeću rečenicu: "A moţda se,pak,sinhronicitet dešava ljudima koji u njega veruju.Moţda vera nije nešto što se dešava samo u našoj glavi,moţda je smisao veza jača od uzroka i posledice..." U tom trenutku setio sam se da treba da se javim jednoj svojoj poznanici.Okrenuo sam broj telefona.Javila se njena sekretarica."Momenat sačekajte",rekla je i prebacila mi vezu na čekanje.Desilo se nešto zaista neobično: Prvo sam pomislio da je došlo do nekog čudnog tehničkog spoja mog ureĎaja sa telefonom.A onda sam,u šoku,shvatio da nije to u pitanju.Na automatskoj sekretarici bila je snimljena ista pesma koju sam ja,u tom trenutku,slušao.I ne samo da je pesma bila ista,već se poklopio isti takt,isti sekund,isti milisekund!Nije bilo ni malo razmimoilaţenja.I ne samo to.O temi sinhroniciteta razmišljao sam u okviru svoje knjige čiji je radni naslov bio "Unutrašnja muzika".Moja poznanica je digla slušalicu i rekla "Alo".A ja sam joj,goreći od uzbuĎenja,ispričao šta se dogodilo."Pa da...",dodala je ona,ne deleći moje oduševljenje,ali zainteresovana,"Gazda je Irac,pa je snimio Lorinu na sekretaricu, jer je mnogo voli..." Eto i uzročno posledične veze. Racionalnog objašnjenja.Ali da se baš u tom trenutku poklopi...baš u milisekund...baš kada sam razmišljao o tome...baš kada sam napisao...i traţio odgovor, baš vezano za muziku,baš preko "knjige tajni"...Verovatnoća da se sve to baš tako dogodi bila je 1:jebemligalion(Broj koji ima toliko nula da ne bi mogao da stane u moj kompjuter.A ne znam ni da ga napišem)Ili u prevodu,da bi se to slučajno dogodilo,po teoriji verovantoće, potrebno je jebemligakolko milijardi biliona godina. Ali,ni to nije sve.Prošlo je oktavu dana(Osmi dan od pomenutog dogaĎaja,računajući i dan D-dan dogaĎaja)a ja sam sreo poznanika,bivšeg kolegu, muzičara,sa kojim se nisam video ni čuo nekih dvadesetak godina."Gde si bre,kako si,radiš li štogod...?",i sedosmo da popijemo kavu."Jel' viĎaš ovog,jel' viĎaš onog iz starog društva..?", i tako to.Ustanovili smo da ni on ni ja nismo imali kontakt sa izvesnim K.K. koji je svirao sa nama u bendu,ali smo čuli da se,za razliku od nas,i dalje profesionalno bavi muzikom.Kad smo apsolvirali temu "viĎaš li",prešli smo na temu "šta radiš". I tu ti ja,još uvek pod utiskom,ispričam o svojim pisanijima i neobičnom dogaĎaju od prošle nedelje.I kaţem mu:"Pošto je prošla oktava dana,a mi muzikanti znamo da su u oktavi prvi i poslednji ton isti,samo je poslednji za oktavu viši,danas bi trebalo nešto slično da se desi.Eto,ja sam tebe sreo posle toliko godina,a sve ima veze sa muzikom." Nije bio baš impresioniran.Ne veruje on u te stvari,a ja sam uvek bio sklon mistici.Kad,zazvoni moj "OĎe mobilni"(Nokia 6110) "Alo",kaţem ja."Alo Šok... (Tako su me zvali u mladosti jer sam došao sa Kosova.Šok je,na Šiptarskom,drug.)..,kaţe on,"Jel' znaš ko je ovde?" Nisam mogao da verujem. Glasove nepogrešivo prepoznajem,makar ne čuo čoveka dvadeset godina. Pamtim ljude po glasu."Idi u ...(nepristojno je za knjigu,iako je izraz bliskosti i radosti) K.K.! Ti li si ..... ti materina muzikantska?" "Ja sam bre,..... .. mater.Gde si se zavuko.?." I tako se mi lepo

ispozdravljamo,a moj kolega,onaj prvi,neverni Toma, zinuo."Daj da mu čujem glas,da vidim da me ne foliraš!" I ja mu prepustim mobilnog,a on se uveri da sinhronicitet nije samo izmišljotina glave sklone mistici. Duboko proţet osećanjem smisla,uskliknuo sam u sebi:"Bravo Majstore!(Tako ja, ponekad,oslovljavam Boga.)Baci 'kosku'!" Sve je to lepo i krasno,ali kakve veze ima sa bezuslovnom ljubavlju i temom koju sam započeo?Da nisam,kao nekakav senilni starac,odlutao u slobodnim asocijacijama?Nisam.A evo zašto sam malo skrenuo sa ravnoga puta: Zaglavio sam se kod pitanja uzroka čija je posledica voljenje,iliti ljubav.Ja ne pobijam to da se,u ljubavnom dogaĎaju,mogu naći neke uzročno posledične veze koje mogu delovati kao objašnjenje.Ali,kako bi vam zvučalo kada bi pokušao da dogaĎaj sa Lorinom objasnim kao posledicu toga što je "gazda Irac,pa voli da je sluša",ili onaj drugi,"oktavni" dogaĎaj time što imam mobilni telefon.Meni bi zvučalo besmisleno. Jeste da ima nekakve veze,ali one nisu suština dogaĎaja.Da gazda nije Irac, verovatno ne bi snimio Lorinu,pa je ja ne bih ni čuo na automatskoj sekretarici.Da nemam mobilni telefon,K.K. ne bi mogao da me "Ďe me naĎe oĎe" baš tog trenutka kada sam, sa zajedničkim poznanikom,u kafani,razgovarao o njemu i o sinhronicitetu. Te veze izmeĎu dogaĎaja su sporedne,usputne.One nam daju neki doţivljaj "logičnosti",dok nas ona druga,tajnovita(Setimo se naslova Lorininog C.D.a: "Knjiga tajni") veza proţima i ispunjava dubokim osećanjem smisla.Smisao je najčvršća i najdublja veza.Uzrok i posledica su usputni. Zamislite da je svet jedna velika slika.Vi ste jedan potez četkicom na toj slici.Pokušavate da razumete svet u kojem ţivite,da ga istraţite.Postaje vam jasno da ste vi,i potezi četkicom oko vas, u nekoj vezi.Uzročno posledičnoj.Da bi neko nacrtao krov od kućice,potrebno je da spoji tri tačke koje su na temenima trougla.Da bi dobio neku boju,mora da pomeša dve ili više drugih boja.Otkrivate polako sastav,veze,zakone na kojima počiva vaš svet-slika.Svi ti zakoni,uzroci i posledice,sadrţani su u slici,ali je nisu oni stvorili.Suštinska veza izmeĎu tačkica, poteza,boja,oblika...je zamisao umetnika,ideja tvorca,Smisao.Kada bi mogli da se odmaknete,i pogledate sliku malko izdaleka,vidli biste celinu i povezanost delova smislom,lepotom. Isto tako besmisleno mi zvuče i sva ona objašnjenja koja pokušavaju da ljubav objasne putem neke koristi koju imamo od toga što nas neko voli ili što nekoga volimo.Dete,kaţu,zavoli majku zato što mu ona pruţa toplinu, hranu, brigu, neţnost...a njemu to prija i korisno mu je.Ljubav,po tome,nastaje iz hedonizma i koristoljublja.(Nesvesnog ili svesnog,svejedno.)Ţelimo da budemo voljeni i da volimo zato što to prija,daje nam sigurnost,ili neku drugu psihološku, socijalnu ili materijalnu korist.Sve je to tačno.Ljubav prija,čini nas sigurnijima, ispunjenijima, korisna je.Naravno,ljubav nije beskorisna.Tačno je i to da je gazda Irac, i to da ja imam mobilni telefon,i da deca imaju roditelje.To je sporedno i usputno.Korisnost je usputna, a ne suštinska osnova ljubavi.Njena suština je Smisao.Proţetost Smislom i Lepotom. Kada sam uskliknuo "Bravo majstore!" osećao sam upravo to:Lepotu smisla,i ljubav prema Majstoru.Ljubav,Smisao i Lepota su jedno.Sveto trojstvo. Tri lica velikog Jednog. Kada se dvoje vole,to nije uzročno posledična veza,već veza sinhroniciteta, veza Smisla.Baš je lepo ako se u detetu javi ljubav prema majci koja ga voli.To baš ima smisla.A usput je i korisno,i prijatno,i...još mnogo toga.Moţete slikovito zamisliti trojstvo(trozvuk)Smisao-Ljubav-Lepota kao jednu strunu koja ţeli da zavibrira,pa traţi

drugi kraj za koji će se učvrstiti. Struna,kao što smo rekli,ima dve uporišne tačke.IzmeĎu tačaka je vibracija,Ljubav-Smisao-Lepota muzika. Da se vratimo na tvrdnju da ljubav nije usluţna delatnost,od koje sam raspreo ovaj deo izlaganja.Šta je pisac hteo da kaţe?Normalno je da čovek oseća potrebu da mu se ljubav uzvrati.Ali,poenta je u tome da ta potreba ne potiče iz koristoljublja,sujete...ili bilo čega drugog,do iz potrebe da struna Ljubavi-Smisla-Lepote naĎe svoje drugo uporište,učvrsti se,i zavibrira.To je nemoguće ako onaj drugi ne oseća Smisao i Lepotu susreta koji bi mogao nastati.On moţe osećati da bi trebalo,da bi bilo ispravno,da je duţan..,ali u tome nema ni smisla,ni lepote,a time ni ljubavi.Ima smisla da ja ţelim da me moje dete voli,pa i da mi bude zahvalno.Zbog njega.Ne zato što mi je nešto duţno,već zato što onda znam da se prikačilo na superstrunu Smisla-Ljubavi-Lepote,i postalo član velikog kosmičkog simfonijskog orkestra.A i ja sa njim.Ovo vaţi ne samo za decu,već za sve one koje volimo. Ljubav nije formalista.Kao što ni Bog nije formalista.Ne bojte se,neće vas Bog kazniti zato što ste se pogrešno prekrstili,ili što niste otišli u crkvu,ili što ste opsovali,makar psovka bila i "Jebo te Bog",ili što ne znate očenaš...Bog vas neće nizašta kazniti.Te priče o nebeskom ili podzemnom kazneno popravnom domu su čista glupost i izmišljotina onih koji ne znaju šta je Ljubav i ko je Bog.Ako postoji kazna,onda je to kazna kojom kaţnjavamo sami sebe time što smo se otkačili od strune Ljubav-SmisaoLepota,i odbili da budemo član velikog orkestra ţivota. Imamo slobodnu volju, pa moţemo i da odbijemo.Ako postoji pakao,onda je pakao nesposobnost da se voli,oseća i stvara lepota,bude proţet smislom.U hebrejskom jeziku reč za Ďavola je Shitan(slično reči šejtan koja se i kod nas koristi).U prevodu,ova reč znači "bez odgovora" ili "onaj koji ne moţe odgovoriti." Dakle,onaj za koga ne moţe da se zakači lebdeći kraj strune smisla.On je otkačen.Ta otkačenost je pakao.Ljubav nosi u sebi odgovornost. Očigledno je da je koren reči odgovornost-odgovor.Ljubav je odgovor,i zato je odgovorna.Duţnost je nešto drugo. Potiče iz duga.A rekli smo maločas da ljubav ne stvara duţnike,jer nije usluţna delatnost. Kao što ne stvara duţnike,ona ne stvara ni ceremonijal-majstore.Ljubav nije ni kanonska,ni okoštala u rituale, institucije, pravila, zakone... biološke, sociološke,psihološke,crkvene...Ona je ţiva.Ljubav je umetnost,kao što je i ţivot umetnost.U umetnosti mogu postojati neka načela,osnovni principi, preporuke... ali ništa kruto.Prava umetnost je uzlet u novo,neotkriveno,nestvoreno...uzlet u stvaralaštvo.Ljubav je takav uzlet. Formalizam tu nema šta da traţi.Sve je dozvoljeno u ljubavi,ako ima u sebi Lepote i Smisla.A ljubav najbolje poznaje Lepotu i Smisao,jer ona je u njima,i oni su u njoj. Ali,ipak,vaţno je znati i to da ljubav nije sveznajuća,svemoćna, niti nepogrešiva.Nije takav ni Bog.Moţda je, iz ovog mog krajnje subjektivnog izlaganja,jer prema ovoj draţesnoj debeljuci ne mogu biti objektivan,a i ne ţelim, moglo izgledati kao da je ona sveznajuća.Ali,nije.Onaj koji bi sve znao,mogao bi sve i da predvidi,te bi mu ţivot bio mnogo dosadan.Ne bi bilo iznenaĎenja.Mogućnost da se sve predvidi značila bi i to da je sve već unapred odreĎeno,samo bi trebalo biti neki supermozak koji moţe da obuhvati sve uzroke i sve posledice i njihove povezanosti.Ali,nije tako.Savremena fizika je razbila dugogodišnju Njutnovsku sliku sveta kao bilijarskog stola na kome se sudaraju

atomske kuglice voĎene silama i zakonima koji odreĎuju njihovu interakciju. Razbila je i nadu fizičara da će,jednog dana,biti moguće sve to izračunati i predvideti.Ispostavilo se da ti zakoni nisu baš zakoni,već neke pravilnosti koje se pojavljuju zato što je,po principima verovatnoće i velikih brojeva,najverovatnije da se desi baš ono što se,u proseku,i dešava.Ovaj svet je takav zato što je najverovatniji.Ali,dešavaju se i neverovatne, ili malo verovatne stvari. Retko,ali se ipak dešavaju.Poznato "načelo neodreĎenosti" u fizici,koje je izmislio izvesni Hajzenberg,pomutilo je vodu deterministima,i oni su se mnogo frustrirali zbog rušenja nade na sveznajuću omnipotenciju.Ono je dovelo u pitanje našu sposobnost da ikada bilo šta apsolutno spoznamo.Hajzenbergova kvantna stvarnost ima bezbroj mogućih izraza,od kojih su svi neophodni,i svaki od njih je na izvestan način verodostojan.Mi moţemo,poput onih dvanaest slepaca iz priče koji su opisivali slona dodirujući ga sa različitih strana,da upoznamo samo onaj aspekt stvarnosti za kojim tragamo.Naši odgovori će uvek biti samo odgovori na ona pitanja koja postavljamo.Na različita pitanja dobijaćemo različite odgovore.Ajnštajn i Hajzenberg ne govore da je sve relativno,već da istina zavisi od naše tačke gledišta,od pitanja koja postavljamo,dakle, od nas.Ipak,svi ti različiti aspekti istine objedinjeni su.Ne nekim čvrsto determinisanim ustrojstvom sveta,već smislom. Celinom.Kao što muzičko delo objedinjuje tonove. A ljubav nikada nije ni ţelela da bude sveznajuća.Ona je umetnik,a umetnik voli iznenaĎenja,nepredvidljivost,ushićenje u nečemu novom.U bibliji lepo piše da je Bog prvo stvorio svetlost,pa je posle "video da je svetlost dobra",i tako redom šest dana.Prvo je stvarao,pa se onda divio svom delu.Da je sve znao unapred,ne bi se radovao što je stvorio nešto dobro.Zašto bi uopšte stvarao nešto potpuno predvidljivo? Pa nije Bog zanatlija,već umetnik.Umetnik sluti,a ne zna unapred šta će stvoriti. Dakle,nije sveznajuć.Ne moţe čovek stvarno imati slobodnu volju,a da iko moţe da sa izvesnošću predvidi šta će učiniti.Ako je išta slobodno i nepredvidljivo,onda je sve nepredvidljivo,jer to išta moţe da uzrokuje svašta.A Bog nije laţov.Ako je rekao da je čoveku dao slobodnu volju,onda mu je izistinski dao,a ne kobajagi. Pošto nije sveznajuća,ljubav nije ni svemoguća.To ide jedno uz drugo.Onaj koji ne zna sve,ne moţe sve.Ni Bog ne moţe da čoveku podari slobodnu volju,a da ostane sveznajuć,a time ni svemoguć.Morao je da izabere ono što mu je vaţnije. Tako je i sa ljubavlju.Što je i logično,jer Ljubav je Bog. E pa,pošto nije ni sveznajuća ni svemoguća,Ljubav nije ni nepogrešiva.Ovo govorim zato da oni koji vole,ali prave i greške,ne pomisle da njihova ljubav nije ona prava ljubav o kojoj ovde govorim.Ne,i prava ljubav pravi greške,ali,za razliku od neprave,ona budno motri na svoje greške,i svojski se trudi da ih ispravi.Zna da nije svemoćna,mada je veoma moćna,najmoćnija,i zato je budna, ljubopitljiva, radoznala, sklona da uči.Ponekad strepi,ali se seti one nebeske puzavice,pa joj bude lakše.Ne odustaje sve dok...sve dok...ima smisla.Jer,ako nestane smisla,otkačila se struna i ne moţe više da vibrira.I to se, naţalost,dešava.Desilo se i Bogu,sa onim koji ne moţe da odgovori.Mada,struna moţe dugo,dugo da treperi i bez drugog kraja,kačeći se za sećanje i ţelju,i nadu koja poslednja ostaje.Jer,ko zna...U Boga je sve moguće. Ljubav nije carevo novo odelo.Ona nije ponašanje,mada moţe da se manifestuje kroz ponašanje.Ljubav ne moţe da se nauči.Ali,ljubav moţe da uči. Izvesna ponašanja mogu da se nauče.Veţbom,imitacijom,glumom...Nije dovoljno naučiti da se ponašamo

kao da volimo,pa da stvarno volimo.Ni glumac koji najvernije moguće "skine" ponašanje neke osobe,ne moţe postati ta osoba.Ne moţe, glumeći Napoleona,da postane Napolon.(Ali moţe da ga oseti)Napoleon,ili bilo ko drugi,moţe se samo biti.I ljubav se moţe samo biti.Zato Bog i kaţe za sebe:"Ja sam onaj koji jeste." Ljubav ,dakle,nije ni veština,ni caka,ni fora,ni mala govorna mana ili tik koji mogu da se "skinu".Niti se moţe naučiti iz "Kako-da-ističkih" knjiga,ni iz prosvetiteljskih članaka u ilustrovanim časopisima,ni od tate i mame,ni od mene... Ljubav se,da ponovimo,moţe samo biti.A kako se to postiţe? Naravno da u svemu tome imaju nekakvu ulogu i roditelji,i prijatelji,i ljubavnici,i deca,i pisci koje volimo,i sve što volimo...Ali,ne na onaj uzročno posledični način koji nosi ime identifikacija,i objašnjava se kao nesvesni mehanizam preuzimanja ţivotnih stilova,ili caka,koji se unosi u sebe i odreĎuje ponašanje ličnosti. I to opšteprihvaćeno psihološko objašnjenje je slično napredpomenutom objašnjenju tipa "Pa,gazda je Irac,i voli da sluša Lorinu..."ili "To je zato što sam imao mobilni...".Objašnjenje stoji.Ono nije neistinito,ali nije ni puna istina.Nije onaj njen suštinski aspekt-smisao.Već sam rekao da je ljubav nešto što se ne moţe napraviti,a ne moţe se ni naučiti.Ona već postoji u nama,u središtu našeg bića.To je smisao biblijske rečenice "Carstvo nebesko je u tebi",Bog je u tebi.Ljubav,dakle,nije učenje spoljašnjih manifestacija, ponašanja, oblačenje lepog odela.Ona je put u središte sebe. E,tek kad prokrčimo put do tog središta,kada ono pusti svoje pipke,ili lepše rečeno strune,kada zavibrira,mi postajemo ono što jesmo-Bog.Dete jeste ono što jeste."Posao" roditelja je da ne zakrče taj put.Oni koji nas vole kada malo odrastemo,i kada se već malo,ili malo više stegnemo,mogu nam pomoći da razmekšamo prepreke izmeĎu našeg svesnog ega i tog sedišta. Šta je,u stvari,ono što zovemo identifikacija,ili oponašanje,ili "skidanje" ţivotnih caka?Kada je u pitanju identifikacija iz ljubavi,onda je moţemo uporediti sa ţeljom da se improvizuje na zajedničku temu.Kao u muzici.Dopala nam se ţivotna tema naših voljenih,i osećamo lepotu u tome da i mi improvizujemo drţeći se osnovne teme.Muzičari koji sviraju dţez znaju da ih tema ne ograničava. Naprotiv,ona daje neophodnu strukturu,okvir,krug koji otvara,radost zajedničkog stvaranja,slobodu u okviru lepote.Ono što povezuje njihove improvizacije nije zakon uzroka i posledice,već tema,smisao.Ljubav na taj način povezuje ljude,kao što muzika povezuje tonove. Naravno,sve ovo ne znači da ljubav nema šta da uči.Kada skidamo muzičke deonice velikih majstora,mi to ne činimo da bismo ih imitirali i pokrali im cake. Ne.To radimo iz ţelje da izvodeći njihovu muziku proniknemo u njihov duh,da ih primimo u sebe,da nas inspirišu i otvore nam nove vidike,da nam otkriju svoje tajne o tome kako otkrivaju tajne.Oni te tajne i ne kriju,jer veliki su svesni toga da smo svi mi jedno,svirači u velikom svemirskom simfonijskom orkestru.Mi smo orkestar.To je naš pravi identitetcelina. Da zaključimo:Ljubav se ne moţe naučiti,ali ona moţe da uči.Ne trudite se da naučite ljubavna ponašanja,već budite ljubav,i učite.O sebi,i o onima koje volite.Od sebe,i od onih koje volite. Nadam se da sam izneo dovoljno "psihofizičkih" osobina ljubavi da bi se mogli nazreti njen lik i delo,i da bi se mogli raspoznati od drugih koji na nju mogu da li če. Imalo bi se još mnogo toga reći,ali ja ne volim realističke portrete.Više mi se sviĎaju oni

stilizovani,oni koji uhvate suštinske crte.Moţda je to zato što me mrzi da pišem debele knjige,a moţda je,ipak,sve stvar ukusa.Sada je vreme da se vratimo na sam metod bezuslovne ljubavi,jer je osnovna naučna tema ovog rada poreĎenje tog metoda sa metodom zvocanja.

Metod bezuslovne ljubavi Kada bih se manje leţerno odnosio prema terminima,verovatno da bezuslovnu ljubav ne bih ni nazvao metodom.Kakav je to metod za čiju primenu se ne moţe dati neophodna tehnička dokumentacija,spisak pravila i preporuka,recept za upotrebu,"Kako da..."?(Mada ima i takvih dileja koje misle da se recept moţe dati,ili moţda i ne misle, ali hoće da uzmu pare, ili slavu varajući ljude.Većina "Kakodaista" spadaju u takve.) Strogo naučno gledano,to i nije baš neki metod.U naučnoj metodologiji,da bi se neki postupak uvrstio u naučno blago,potrebno je da on ispunjava odreĎene uslove.Najvaţniji uslov je da postupak mogu ponoviti nezavisni istraţivači,sledeći propisanu proceduru,i da takvo ponavljanje daje iste rezultate.Metod bezuslovne ljubavi ne ispunjava te zahteve naučne metodologije,te se zato ne moţe smatrati naučnim metodom. On,čak,iza sebe nema ni neku konzistentnu teorijsku podlogu na osnovu koje bismo se,u budućnosti, mogli nadati definisanju pravila,zakonitosti i poboljšanju naučne upotrebljivosti i predvidljivosti rezultata.Zbog toga pre spada u domen umetnosti koja trpi nedefinisanost, nepredvidljivost i neizvesnost.O metodima se,u umetnosti,moţe samo uslovno govoriti. Ovaj metod je, dakle, prihvatljiv ,kao način razmišljanja i delanja, samo osobama sklonim da i sam ţivot posmatraju kao umetnost.A takvih je malo,pa time i ovaj metod nije široko primenljiv.Da iznesem pregledno njegove prednosti i nedostatke. Nedostaci metoda bezuslovne ljubavi: 1)Zahteva mnogo preduslova za sprovoĎenje.Čak je sam sebi uslov.Ne moţe se sprovesti ako bezuslovna ljubav,makar nesvesna same sebe,ne postoji već u korisniku metoda.Mada,nije isključeno da ona,kao takva,postoji u svakom ljudskom biću.Drugo,neophodno je da,ako postoji,bude usmerena baš na onu osobu na koju se metod primenjuje,kao i da postoji sinhroni dogaĎaj iste vrste sa druge strane ljubavne strune.To vam je kao lek koji najbolje deluje na zdrave.Ili,još gore,lek koji deluje samo na zdrave.Pitaćete:"Šta će zdravima lek?"Pa, treba im.Pod zdravim pacijentom,u ovom slučaju,podrazumevam odnos u kojem ljubav postoji,ali je ometana nekim faktorima kao što su: ambivalencija, nerazumevanje, predrasude, pogrešne predstave o muško ţenskim odnosima ili roditeljstvu,druge emocije koje unose disonancu u odnos...i ko zna šta još.Zdravlje nije potpuno odsustvo remetećih faktora,već aktivan odnos imunog sistema prema njima. 2)Teţak je za sprovoĎenje. Traţi mnogo odricanja, budnosti, odgovornosti, doslednosti, znanja, brige, učenja, tolerancije, fleksibilnosti, nesebičnosti, širokogrudosti...Ne moţe ni naučiti kao veština,nego se mora biti.A to je moguće samo dugim,teškim,često opasnim i bolnim putovanjem u sedište sebe. Mada,njegovi odani korisnici tvrde da im ta teţina ne pada teško(Videli smo da je osobina same ljubavi da je lako je teška.) 3)Rezultati su neizvesni.Bezuslovna ljubav podrazumeva i slobodnu volju,a ko zna šta njoj moţe da padne na pamet!?Toliki trud,a...moţe da se desi ipak...Velika ulaganja, veliki rizik!I tu se pobornici teše osobinom same ljubavi da ona nije usluţna delatnost,pa ne očekuje sigurnu naplatu.Mada je neuspeh boli.

Prednosti metoda bezuslovne ljubavi: Metod bezuslovne ljubavi,nasuprot brojnim nedostacima,ima samo jednu jedinu prednost i opravdanje.A to je:Još nije izmišljen bolji način za postizanje cilja koji ispred njega stoji.Ako je cilj odnosa dosezanje ispunjenja,Lepote,Smisla-Ljubavi,nema drugog metoda.Kao monopolista,bez konkurencije,bezuslovna ljubav,to jest Bog,ne obazire se na svoje nedostatke.Ljubav je aristokrata.Nema ničega demokratskog u sebi.Nije ostavila drugi način za dolaţenje do sebe,osim njom samom. Gospod,sin Boţji,jedini je način za dolaţenje do Oca.On je "Put,Istina,Ţivot..." Ljubav je monarh koji se i sam vlada po sopstvenim pravilima. Vladar koji sluţi podanicima.Jedini vladar u drţavi smisla.Kome se ne sviĎa,neka pravi svoju drţavu-drţavu besmisla.Svako moţe da bira kojem će se privoleti carstvu. U ljubavnoj monarhiji postoji samo jedan zakon:"Teţi ka smislu!". I "besmislice" su dozvoljene ako su smešne,ili blentave,ili otkačene,ako imaju skriveni smisao zabave duha u sebi. I greh,ako vodi spoznaji smisla,i glupost,ako vodi duhovitosti(čemu bi se smejali da nema gluposti!?),i zvocanje,ako vodi ljubavnoj igri.Sve je dozvoljeno,ako ima smisla. (Ako ide ka Bogu,noseći smisao u sebi)Ako je struna koja se kači za drugo uporište da bu vibrirala muzikom ţivota.To je jedini uslov za sticanje drţavljanstva u Boţjoj drţavi.Uslov koji imamo,ako ga hoćemo.A moţemo i da ga nećemo.Moţemo izabrati proizvoljnost i besmisao,iako to nema nikakvog smisla.Slobodni smo da biramo,a to već ima smisla.

Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi.Ima li dodirnih tačaka? Iz dosadašnjeg izlaganja jasno je da ova dva metoda polaze od dva dijametralno različita koncepta o ljudskoj prirodi(i muškoj prirodi),te se,sledeći svoje teorijske koncepte,razlikuju i u praktičnom pristupu problemu.Naime,razlika u teoretskom pristupu je u odgovoru na osnovno pitanje:Ko je čovek?Šta je čovek?(Šta je muškarac?) Ţivotinja ili Sin Boţji? Ako je,u osnovi,ţivotinja,onda su delotvorni svi oni pristupi koji, oslanjajući se na manipulacije nagonskim potrebama,dovode do razvijanja ţeljenog ponašanja. U tom slučaju je i ljubav koju on ispoljava isto tako nagonskog porekla,ili je, pak, naučeno ponašanje do koga se došlo učenjem putem uslovljavanja, ili učenjem putem potkrepljenja.Shodno ovoj teorijskoj osnovi,zvocanje moţe biti pogodan metod učenja,posebno ako se koristi dozirano,i u kombinaciji sa metodom potkrepljenjavaginalnog, prehrambenog ("ljubav na usta ulazi"),ili nekog sličnog nagonskog zadovoljenja.Slična je situacija i na planu krupnijem od muško-ţenskog odnosa,ili odnosa roditelj-dete.Na planu politike,takva teorijska pozadina se ispoljava u praksi kroz politički moto:"Hleba i igara rulji dajte." Onda je u pravu i Veliki Inkvizitor Dostojevskog,a i njegova preteča u ideji,Lucifer.Ţivotinja nema slobodnu volju,ona je stroj voĎen softverom koji je napisala evolucija. Treba mu dati stimuluse koji su programirani okidači programiranih odgovora,i sve će ići kako je i programirano.Postavlja se pitanje da li je i onaj koji podstiče programirano ponašanje programiranog muškarca(ili deteta),isto tako programiran?Mislim na ţenu.Da li su i sve njene manipulacije programirane?Da li je i ona ţivotinja? Verovatno se ne bi sloţila sa tim.Ali,šta onda raditi? Nešto nije u redu sa logikom,ili sa naukom.Moţda treba smisliti neku novu teoriju.Naime,i ţena je plod parenja muške ţivotinje(njenog oca) sa ţenom(njenom majkom),ţivog komjutera sa Bogom(videti deset ţenskih zapovesti).Ako prihvati ovu teoriju o muškarcu,šta će sa svojim pedigreom?Ili je moţda onaj Mendel,onaj botaničar koji je začeo genetiku,pogrešio?Moţda i savremeni genetičari greše kad tvrde da se geni i jednog i drugog roditelja prenose na decu.Moţda ţivotinjski geni oca ne prelaze na ţensko dete,ni Boţanski geni majke na muško dete.Ili je neki drugi štos u pitanju,ili,jednostavno,nešto nije u redu sa logikom kad postavlja ovakva pitanja. Vidimo da se,u ovoj dilemi pedigrea čoveka,krije sukob dve teorije o nastanku sveta.Evolucionističke i kreacionističke. Po prvoj,evolucionističkoj,ţivi svet je nastao iz neţive materije,kroz milijarde godina,procesom koji se naziva evolucija.Sve se desilo slučajno,slepom prirodnom selekcijom.Iz niţih organizama,kod kojih je došlo do slučajnih mutacija,nastajali su viši organizmi.I tako od redom amebe do čoveka. Po drugoj,teoriji stvaranja,koja je,u stvari,bila prva,svet,i ţivi i neţivi,stvorio je Bog,i to za šest dana.Efikasno.Nije kilavio i probijao rokove kao evolucija.Sedmi dan se odmarao i divio svome delu. Evolucija je smatrana naukom,a kreacija izmišljotinom, religijom.Nevolja je u tome što ni jedna ni druga "teorija" ne ispunjavaju osnovne zahteve koje nauka postavlja pred teoriju da bi se smatrala naučnom teorijom.Nema ljudskih svedoka za

evoluciju.Niko je nije video na delu,kao ni Boga.Ne moţe se ponoviti, niti eksperimentom dokazati,kao ni Bog.I,što je najgore po evolucioniste,ne moţe se čak ni zamisliti krucijalni eksperiment koji bi teoriju pobio,dakle, nije podloţna bilo kakvoj proveri,čak se takva provera ne moţe ni zamisliti.Po tim naučnim kriterijumima,teorija evolucije je,zapravo,religija kao i svaka druga.Jedini svedoci navodne evolucije,fosilni ostaci,svojim jezikom govore da se evolucija nikada nije odigrala.Naime,ako su više vrste stvarno nastajale od niţih u stablu evolucije,trebalo bi da su pronaĎeni fosilni ostaci prelaznih vrsta,što se nije dogodilo.Od stotina hiljada sakupljenih fosila,svi su bili čiste vrste.Nijedan nije pripadao nekakvoj prelaznoj.Nema,dakle,ni jednog jedinog dokaza da se evolucija odigrala na kugli zemaljskoj.Ostaje nam samo da verujemo, ili ne verujemo,kao što je to slučaj i sa verovanjem, ili neverovanjem u Boga.A svet je morao nastati nekako.Ili se stvorio sam,ili ga je stvorio Neko.Ili nam je predak majmun,evolucioni čukundeda konj,navrndeda neki vodozemac,kurĎel neka riba,ili lignja...i tako redom do pra,pra,pra,....babe(ili dede) amebe,ili smo svi potomci Boga.Ameba ili Bog,odlučite sami.Naučnih dokaza nema ni za jedno, ni za drugo,te se ne moţemo pozivati na nauku. Jedna izreka kaţe:"Ako sedneš u pogrešan voz,svaka ti je stanica pogrešna."Od toga u šta verujemo, u kojem smo "vozu seli",zavise i naše ţivotne stanice.Ostaje nam da biramo:Klaj-klaj "]ira" evolucije,ili Boţji ekspres, brţi od svetlosti. Ako je čovek,u svojoj suštini,dete Boţje,stvoreno po liku i podobiju njegovom,onda metodi dresure nisu prikladni da se sprovode na njemu. Ljubav nije ponašanje koje se moţe uveţbati, ili izazvati.Nije ni puki proizvod nagona.Nije uslovljena uzrokom i posledicom.Slobodna je, i ne moţe se zasluţiti.Sama bira.Uzrokuje je jedino Smisao.Ne zna se zašto.Moţda zato što mu se tako sviĎa. Baš mu je Lepo da to bude tako.Ljubav ima vlastiti ukus.Jedino što sigurno znamo o njenom ukusu je da voli lepotu smisla,da u sebi nosi Smisao Lepote.To je sveto trojstvo.Sa ovakvom slikom Boga,Sveta i Čoveka,ne moţe se koristiti metod koji ne sadrţi u sebi spoznaju suštine ljudskog bića kao Boţanskog bića,i spoznaju ljubavi kao Tvorca.Tvorac nije dreser. Dakle,da bismo odlučili šta da radimo,moramo prvo osvestiti u šta verujemo i da sednemo u voz koji tamo vozi. Moramo eksplicirati našu nedorečenu ili neizrečenu, implicitnu teoriju postojanja. Ko smo mi?Moţda odgovor na to pitanje i zavisi od izbora samog odgovora.Moţda mi,zapravo,i jesmo ono što verujemo da jesmo.Ako verujemo da smo ţivotinje,odna i jesmo ţivotinje.Ako verujemo da smo Bog,onda smo Bog.Imamo mogućnost da biramo čak i to,šta jesmo.Da iz svega onoga što moţemo biti izaberemo ono što hoćemo da budemo. Čovek je,kaţu,dualistično biće.I duhovno,i telesno.I ţivotinja,i Bog.I dobar i zao. I determinisan i slobodan.I muško i ţensko.I smrtan i besmrtan.Imaju li ove različite slike sveta i čoveka nekih dodirnih tačaka?Moţe li postojati nešto zajedničko i neprotivurečno u metodu zvocanja i metodu bezuslovne ljubavi?Da li se isključuju? Da bih dao odgovor na postavljeno pitanje moram se ponovo vratiti na slučaj nesrećnog Lucifera,najvoljenijeg Boţjeg anĎela.Setimo se da je njegova uloga u carstvu Boţjem,uloga koja je imala itekako smisla,bila da se protivi čoveku. Privilegija je imati pravog protivnika.Čuli ste već priče o velikim vojskovoĎama koji su očajavali kada bi im poginuo najveći protivnik.Sportisti znaju da samo u borbi sa jakim protivnicima mogu postati najbolji.Mudracima starog zaveta je bilo jasno zašto je idealna supruga "ezer

keneged","protivno korisna".I dobar roditelj je protivno koristan.Prisetimo se da je ljubav čvrsto mekana. Dobar protivnik se poštuje,često i voli,ako je njegovo protivljenje obuhvaćeno smislom,ako nije postalo samo sebi cilj, ako se nije odvojilo od Boga.Kao što ljubav moţe izgubiti svoja svojstva, preći u nešto drugo,ako se ne protivi besmislenostima koje moţe stvoriti slobodna volja voljenog bića,tako i zvocanje moţe biti u funkciji ljubavi,ako ima smisla.Veliki Šekspir je rekao da ne postoji ništa pod kapom nebeskom toliko dobro da nema klicu zla u sebi,niti išta toliko zlo da iz sebe neko dobro ne bi moglo dati. Odgovor na pitanje o isključivosti navedena dva metoda je:Ne isključuju se, ako su povezani smislom. Postoji dobro i loše zvocanje.Sve što se ocenjuje dobrim ili lošim,ocenjuje se u odnosu na nešto.Ništa nije vrednosno obojeno samo po sebi,već samo u nekoj relaciji.Mora se odrediti kriterijum u odnosu na koji je neko konkretno zvocanje dobro ili loše.Kriterijum se moţe odrediti samo u odnosu na cilj koji se ţeli doseći.Pokušaću da odredim cilj i kriterijume,kako bih razlučio,na osnovu njih,dobro i loše zvocanje. Dakle,ako verujemo da je čovek,u biti, Boţije biće,stvoreno po njegovom liku i podobiju,moţemo prihvatiti čak i to da on ima neke ţivotinjske odlike.Ali,one su posledica pada u greh,involucije,a ne evolucije.Ne moramo poreći zakone uzroka i posledice da bi smo verovali u postojanje sinhroniciteta. Bitno je,pre svega,da ne pobrkamo stepen vaţnosti.Da ne poverujemo,kao deo slike u kojoj se nalazimo,u to da su uzročno posledični odnosi izmeĎu tačkica,linija i oblika unutar slike njena suština,objašnjenje njenog pravog izvora.Ako smo toga svesni,moţemo ići dalje. Šta je cilj?Cilj je odnos koji u sebi ima osobine Tvorca-Boga,Ljubav,Smisao i Lepotu.Koji je kriterijum za ocenjivanje zvocanja u odnosu na cilj?Zvocanje koje je dobro mora voditi ostvarenju navedenih ciljeva.Da li je to moguće?Moguće je. Kako?Pa, evo: Predlaţem da se zvocanje proglasi za plemenitu borilačku veštinu,poput karatea.Karate nije ulična tuča.Ono ima svoja čvrsta pravila, unutrašnju disiplinu koja neguje viteški duh,duh disciplinovanog borca za dobro.Ovaj borilački sport je,pre svega,odbrambeni.Sluţi za samoodbranu, ili odbranu nečega, ili nekoga.Zvocanje,kao plemenita veština,trebalo bi da ima odbrambenu funkciju,funkciju odbrane sebe,voljenog bića,i voljenog odnosa.Da bi postalo plemenita borilačka veština,mora se razdvojiti ţito od kukolja.Razgraničiti one manifestacije koje vode pozitivnim ciljevima,od onih oblika ispoljavanja koja su, poput ulične tuče,destruktivna. Potrebno je napraviti kodeks zvocanja,šta se sme,a šta se ne sme,jer su pravila igre osnov svake igre.Potrebno je,dakle,uvesti pravila igre zvocanja.Na karate turnirima,takmičar koji ne zaustavi ruku, ili nogu ispred tela protivnika,biva diskvalifikovan.Sme se udariti samo u pravoj borbi,samo kada je ugroţen fizički integritet borca, ili onoga koga on brani.Turniri sluţe za uveţbavanje i demonstriranje veštine,a ne da bi se neko povredio.Samodisciplina je nuţna,i njoj je posvećena posebna paţnja.Učenje samodiscipline je osnovna veţba duha borca. Sotona je bio u raju sve dok se drţao smisla svog protivljenja. Da počnemo,dakle, sa razdvajanjem ţita od kukolja.

Zvocanje kao plemenita borilačka veština Kada i kako se sme korstiti: Kada? Ako je cilj zvocanja da se predoči neka istina kojoj su drugi putevi zakrčeni,zvocanje moţe biti od pomoći.Koristi se onda kada je voljena osoba lenja da čuje,ili je zatvorena za neku istinu,ili joj je lakše da ne čuje i ne vidi istinu,ili je "nedokazana".Ako je ta istina vaţna za nju,ili za osobu koja zvoca,ili za odnos,a ne pale druga sredstva suočavanju,zvocanje je poţeljno,čak neophodno.Poruka je:"Zvocam zato što mi je stalo do tebe,a ne bih da se ţestoko posvaĎamo,ili da te lupim,ili da prekinem sa tobom,ili da ti se na neki drugi način oštrije suprotstavim. Kad ne mogu lepim, moram da zvocam." Kako? Ono ima funkciju suočavanja,i traje samo dok se ne otčepe uši,ili dok se ne otvore oči.Nije trajnog karaktera,i nije samo sebi cilj.Ne vodi odvajanju,već dubljem spajanju.Nije gordo.Ne dopada se samo sebi,i rado bi se zamenilo nekim drugim,lepšim načinom ophoĎenja,ako bi se pokazao mogućim.Ako se udruţi sa odreĎenom dozom humora(duhovitosti),velike su šanse za uspeh.Zašto ne bismo kritikovali voljeno biće,ili mu zvocali kada se pravi Toša?Ako smo probali lepo,i tiho,i taktički,i naokolo...da mu kaţemo ono što mi vidimo, a ono neće.Takvo zvocanje ima svoju svrhu,ne sluţi da se odrţi "status quo",ne sluţi da se neko ponizi,ili otera,ili oseća krivim,ili postidi,ili kastrira.Ovakvo zvocanje je korisni protivnik. Kada još? Moţe se koristiti još i u svrhe zavoĎenja i ljubavne predigre. Kako? OdreĎeni oblici zvocanja su ţenstveni.Kada ona kaţe:"Ti mene više ne voliš,i nisam ti baš privlačna...jeste,jeste...",a pri tome zna da nije tako,i još to kaţe detinjasto tepajući,ili mazno,ili na neki iz široke lepeze ţenskih načina,ona zapravo malo podiţe tenziju.On sada treba da je ubedi u ono što ona već zna,ali voli da čuje ponovo i ponovo...i ne samo da čuje.Tenzija je dozirana da bi sluţila kao afrodizijak.Nije problem ako se on oseti malčice krivim.Odmah će poţeleti da razreši tenziju,da joj pokaţe pravo stanje stvari i popravi harmoniju odnosa. Naravno,ako već nije bio pod prevelikom negativnom tenzijom(postoji i pozitivna tenzija,ali u tom slučaju zvocanje nije potrebno),ili previše umoran.U tom slučaju,i mala tenzija podignuta zvocanjem moţe biti prevelika doza.Humor i osećaj za igru su i ovde neophodni sastojci kakvoće zvocanja. Setimo se da je ljubav talasasta,i da ima svoje visije i nizije.Ona nije ravničarska.Kad oseti da počinje da liči na ravnicu,sama pravi tenziju,talasa.To vam je kao u muzici,jer ljubav i jeste muzika.Kada je sve harmonično i usklaĎeno,moţe da postane dosadno,čak da liči na kič.Zato pravi majstori,tu i tamo,ubacuju disonancu.Ona,za trenutak,zaškripi,napravi tenziju,stegne nas malo,napne...ali onda doĎe razrešenje,i tada nam je mnogo lepo.Još lepše nego pre disonance,kada je sve bilo potaman.Potamanija moţe da uspava.Previše šećera stvara ukus gorčine.Majstori kompozitori to znaju,i majstori kuvari znaju,i ţene, majstori zvocanja,znaju te "male tajne velikih majstora kuhinje."

Kada još? Zvocanje moţe da sluţi i za oštrenje mozga i veţbu moţdanih mišića.Za učenje debatovanja,odbrane svog stava,kristalisanje i učvršćivanje vlastitih pozicija.Tu najviše dolazi do izraţaja uloga korisnog protivnika,"ezer keneged".Naime,zvocajući mu,ona dovodi u pitanje njegovu sliku o sebi, opravdanost njegovih motiva,ambicija,pogleda na svet,predstavu o muškarcu, predstavu o ţeni,o roditeljstvu,o svemu.Ona ga kuša.Kao veliki svetski duh Isusa u pustinji.On se brani,obrazlaţe,objašnjava,ubeĎuje...i pri tome čuje sebe kako govori i stvari o kojima nikada nije razmišljao,niti bi,moţda,o njima ikada razmišljao da ga nije naterala,izazvala,isprovocirala.Njegova odbrana se kristališe,stavovi izoštravaju, slika sveta osvešćuje,uverenja učvršćuju, ili se raspadaju traţeći nova...To isto dešava se i sa njom.Tako sam ja napisao ovu knjigu(I ne samo ovu).Braneći svoju sliku sveta od svoje ţene.Ne postoji neprijatno pitanje koje bi mi neko mogao postaviti o meni samome,a da mi ga moja ţena već nije postavila.Ona je,zaista,koristan protivnik.Niko mi više ne moţe ništa.Za sve sam već pripremljen.Iskušan. Kako? Bezuslovna ljubav se mora podrazumevati i u najţešćim okršajima.I kad mu kaţe da je skot koji ne zasluţuje da ţivi.I kad ispoljava bes i mrţnju.I kad niko na svetu ne moţe da je iznervira kao on,mora se znati da je to tako jer nikoga na svetu ne voli vi še od njega.Zato on i moţe da isprovocira "sve najgore" u njoj.U tome je smisao izreke: "Ko se bije,taj se voli."Ljubavna bitka moţe biti samo bitka za smisao, bitka ljubavi za samu sebe.Ako talasi ljubavnog mora ne vitlaju malenu laĎu našeg ega u ovim strasnim emotivnim olujama,ako su to tamni talasi nekog drugog mora, postoji opasnost da se potopimo. A ljubav će znati kada da stane i zadrţi svoju pesnicu pred "telom protivnika",pred njegovim dostojanstvom.Kao pravi disciplinovani karatista. Ljubavno zvocanje nije "ultimat fajt".Postoji izreka:"Sve što me ne ubije, ojačaće me." Ne znam da li je baš tako.Moţe me nešto ojačati i tako što će me stvrdnuti, okameniti kao pogled Meduze kojoj zmije iz kose palacaju.Da li je to snaga kojoj treba teţiti?Ljubav neće da uĎe u tvrdo(sa izuzetkom pojedinih delova tela,mada ni oni nisu baš tvrdi,već pre čvrsto meki,kao i sama ljubav)kao što neće ni u tesno.Nije,dakle,cilj ljubavnih okršaja da se voljeno biće ubije,niti da postane tvrdo ako preţivi,već da postane čvrsto mekano.U tome šta će nekoga da ubije, ili okameni(otvrdne),ili pak učini čvrsto mekanim,postoje velike individualne razlike. Morate osetiti koje su granice do kojih moţete ići u borbi sa vašim partnerom, a da ga ne ubijete(u pojam), ili okamenite.I te granice se pomeraju, kondicija se menja(kao u svakom sportu).Na njih mogu uticati i spoljašnji i unutrašnji faktori(Krize identiteta,preispitivanja,depresivni periodi i sl.)Izmrcvareni protivnik se ne napada.To nije fer plej.Ne zvoca se kada je on u stanju "Samo si mi još ti falila,kao so na ranu."("Zar i ti sine Brute!?")Kada se odgovarajućom ţestinom napada protivnik koji moţe da se nosi sa njom,onda je to respekt prema protivniku, on se ne podcenjuje mlakošću.Neodgovarajuća silina napada na oslabljenog protivnika je,u ljubavnoj vrsti boja,nepoštovanje.Okrutnost.Udarac nogom u lice.U karateu takav prestup vodi diskvalifikaciji.Ljubav je tolerantnija,ali tu toleranciju ne treba zloupotrebljavati.Vitezice zvocanja to ne čine. Zvocanje treba usavršavati kao plemenitu borilačku veštinu.Što više razmišljam o toj ideji,sve više mi se sviĎa.Zašto se ne bi osnovao prvi "Zvocate" klub. Pa onda po svim

gradovima organizovali novi klubovi i turniri,pa prvenstvo drţave u zvocateu(Plemenito zvocanje).Vremenom bi se ova veština mogla podići na zavidan nivo. Izmisliti "kate"(borbe sa zamišljenim protivnikom koje sluţe za uveţbavanje). Mogla bi se formirati hijerarhija po znanju i zvanju.Baš kao i u karateu. S tim što bi se drugačije rasporedile boje pojaseva koji označavaju status. Najviši pojas ne bi bio crni, već crveni,jer crveno je boja ljubavi.One veštije vitezice zvocanja nosile bi crveni pojas iz zvocatea-prvi dan,one još veštije drugi dan,one još veštije...sve do sedmog dana.A najveštije bi bile "majstori zvocatea-svaki dan." Ja bih baš voleo da budem u ţiriju.Više bih voleo da budem u tom ţiriju nego u onom za izbor mis sveta. Kao iskusni objekt zvocanja,siguran sam da bih bio krajnje objektivan i kompetentan. MeĎunarodni sudija. No,dobro.Predlog je tu.Nadam se da ću naći istomišljenike i istomišljenice da me podrţe u njegovoj realizaciji.Jednog već imam.To je moj cimer,Čika Neša Zmaj. Stanujemo u istom telu.Mog cimera je toliko mučila enigma zvocanja,da je bio u opasnosti da sam sebi odseče uvo,kao Van Gog.Napisao je i jednu recitaciju izraţavajući svoj duševni bol,koja je i mene,pored ostalog, podstakla da napišem ovaj rad,ne bih li pomogao njegovoj pesničkoj duši napaćenoj.Evo i dotične recitacije, da malo razbijemo suvoparni ton mog naučnog izlaganja: ŠTO ZVOCAJU ŢENE? Mnogo čudi mene što zvocaju ţene K'o koka kad snese jaje. Pa to traje,trajeeeee Mišljenja su podeljena oko objašnjenja: od duţine srednjeg prsta, pa sve do porekla vrsta. Jedan kaţe da su ţene tako opičene jer su došle sa Venere! Taj tip mnogo...laţe (laţe sve što kaţe). Neki drugi naučnik, smešni čovečuljak, još pomno istraţuje Venerin breţuljak. (Misli da se ispod njega krije tajna svega!) Sve su mi te hipoteze nekako bezveze.

Tajna ţenskog nemira još je tajna svemira. Još zvocaju ţene tuţno neshvaćene. A ja ţelim da ih shvatim. Da im muke skratim. Naučničkog posla moram da se latim. Jer,kad zvoca ţena lepa srce mi se cepa! Ako ništa ne smislim, iz razloga tog, odseći ću sebi uvo, baš kao Van Gog. Eto vidite do čega moţe da dovede bol pesničke duše.Kako pesnici nisu skloni nauci,ozbiljno sam shvatio upozorenje,i osećao moralnu obavezu da se ja latim tog posla i sprečim odsecanje spomenutog uveta,jer uvo je,igrom slučaja,i moje.Čini mi se da sam,bar malo,uspeo da osvetlim misteriju,jer još uvek imam oba uha,fala Bogu,i mogu da slušam zvocanje u stereo tehnici.Hi-Fi.Od koga je,dosta je.Mislim da je vreme da skratim priču i izvedem odreĎene zaključke.

Zaključak Ja sam zaključio sledeće,a vi zaključite šta se vama sviĎa.Metod zvocanja,kao osnovni metod,nije dobar niti dovoljan za ostvarenje cilja zbliţavanja.Kao samostalan metod,sa teorijskom podlogom ranije navedenom,ukorenjenom u teoriji evolucije,neće dovesti do ljubavnog odnosa kojeg ne smatram proizvodom evolucije,jer u evoluciju,uzgredbudirečeno,i ne verujem.Metod bezuslovne ljubavi, pak, ne moţe se,strogo gledano,čak ni smatrati metodom zbog nemogućnosti da se naprave precizna i opšteprimenjiva uputstva za upotrebu."Kakodaističku" literaturu koja nudi takva uputstva smatram obmanom i ne preporučujem je.Brojni su nedostaci metoda bezuslovne ljubavi.Komplikovan je,teţak,neizvestan,zahteva od primenjivača da bude umetnik,da se preispituje,menja,što moţe biti bolno.Jedina njegova prednost je u tome što je nezamenjiv,a nema indicija da bi se nešto bolje i moglo smisliti. Iz navedenih premisa sledi konkluzija da se metod bezuslovne ljubavi,kod ostvarivanja cilja ljubavi,mora uzeti kao osnovni,zajedno sa svojom teorijskom podlogom.Metod zvocanja se,samo u izvesnim svojim oblicima i u izvesnim situacijama, moţe kombinovati sa metodom bezuslovne ljubavi.Njegova povremena primena se mora uokviriti u teorijski okvir čoveka kao sina Boţjeg,i tek sa te pozicije se moţe delati.Tada,i samo tada,zvocanje moţe biti plemenita borilačka, ili zavodnička veština koja sluţi u ljubavne svrhe.U svim drugim slučajevima ono vodi ili do odvajanja,ili do odrţavanja patološkog odnosa u kome su mrţnja i zavisti,ili neko slično destruktivno osećanje,lepak veze.I takvo zvocanje moţe se bez ograničenja sprovoditi,ali bi bilo poţeljno da postoji svesnost cilja.Ako ţelimo da nekoga oteramo,ili da odrţimo status quo,ili da postavimo distancu bliskosti,ili da nekoga obezvredimo...pa to i učinimo uz pomoć zvocanja,mi smo uspeli da ostvarimo cilj. Moţemo biti zadovoljni.MeĎutim,problemi mogu nastati ako nismo svesni cilja,ako verujemo da ţelimo nešto drugo,a činimo sve da ostvarimo nešto prvo,mi onda laţemo sebe,a usput i onog drugog.To moţe dovesti do ozbiljnog skraćivanja nogu, jer "u laţi su kratke noge",a kratkonogi nisu baš privlačni.Naročito ţene.Da vam se to ne bi desilo,razmislite o svojim ciljevima.Šta vi,zapravo,hoćete?Do čega vam je, odista, stalo? I još nešto da dodam.Ne bi baš odgovaralo istini ako bi neko pomislio da sam, samim izborom teme koja,uglavnom,obraĎuje ţensku stranu muško-ţenskog nerazumevanja,hteo da naglasim ţenski doprinos disharmoniji odnosa.Ne umanjujem niti veličam doprinos jednog pola u izgradnji budalaština koje kvare odnose.Svi smo,u tome,doprineli jednako,i treba da delimo slavu na ravne časti. Taman posla da obezvreĎujem značaj muških metoda i teorija o ţenama na kojima počivaju.Ogroman je udeo u ovoj priči i muških metoda kao što su "Metod govnjive motke",pa onda "Metod zaposliti je bilo čime",pa "Metod nikad ne reci istinu",pa "Metod njoj treba samo jedan dobar.....","Metod pusti kučku da laje, a ti teraj svoje..." i brojnih drugih inventivnih pristupa zasnovanih na teorijama o ţeni sličnim onima koje ţene imaju o muškarcima.Teorijama ukorenjenima u poreklu vrsta.I ovi metodi će,jednog lepog dana,doći pod kritičku oštricu mog britkog pera.A do tada,zadovoljite se ovim što sam napisao,i nemojte da mi zvocate.Osim ako baš morate,ako to ima smisla,ili ako me bezuslovno volite.Ja sam zvocao iz tog razloga.

Ljube vas za kraj Nebojša Jovanović & Čika Neša Zmaj

SADRŢAJ ZAŠTO ŢENE ZVOCAJU Uvodni ekspoze.................................................................................................str.1 Definisanje pojma zvocanje..............................................................................str.2 Sedam muških smrtnih grehova........................................................................str.4 Deset ţenskih istina i zapovesti.........................................................................str.7 Muške planetarne gluposti o ţenama...............................................................str.13 METOD ZVOCANJA Komparativne prednosti i nedostaci Analiza efikasnosti i trajnosti efekata.................................................................str.17 Analiza neţeljenih efekata sa bihejvioralnog stanovišta(stanov.ponašanja)...str.19 Analiza sa psihodinamskog stanovišta................................................................str.21 Zašto metod zvocanja opstaje..............................................................................str.24 BOG KAO PEDAGOG Metod opraštanja greha i bezuslovne ljubavi. Komparativne prednosti i nedostaci.....................................................................str.29 Psihofizičke osobine bezuslovne ljubavi................................................................str.34 Metod bezuslovne ljubavi.......................................................................................str.44 Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi Ima li dodirnih tačaka.............................................................................................str.46 Zvocanje kao plemenita borilačka veština.............................................................str.50 Zaključak...................................................................................................................str.54 Sadrţaj........................................................................................................................str.56