24-,)8) ) ) *- /4),5

7 18-4 16-67 



5 ) 5 67 4 *- 1

1 ) 567,- 681

81

56-8 :-/) FHEBAI),- ,) 2 HE

7 18-4 16-6) 7 *- /4),7

1 ,) - 8AIJ= +
*- /4), $

 

15* &$ % 

OSNOVI ASTRONOMIJE –
Prvo izdanje c 2006, VESTA Company 

Udˇ zbenik za studente 

' "

Izdavaˇ c: VESTA COMPANY ˇEGAN , JADRANKA JANKOV Za izdavaˇ ca: STEVO S ˇEGAN , Z ˇARKO MIJAJLOVIC ´ Redakcioni odbor: STEVO S Recenzent: VREME... ˇEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVI ˇ ´ Ure¯ divaˇ cki odbor: STEVO S C ˇ ˇ ´ Obrada teksta i slika: STEVO SEGAN , ALEKSANDAR B. D. BALASKOVIC

CIP

=J= CE =?E = K FK> E =?E E =H @ = >E> E JA = 5H>E A *A CH=@  A = :-/) 5JAL 5 81 )564 1 - 7 *- 1 ) 567,- 6 E @ *A CH=@ VESTA Company $ *A CH=@ 8-56) F= E 1: #" IJH CH=B FHE = E "" cm 6A IJ =J 6EH= ! *E> E CH=BE = IJH #! ISBN 86–7212–009–4 = )IJH E = > )IJH BE E = 1, = 60056332

ˇ Stampa: VESTA Company, Beograd Povez: VESTA Company, Beograd Tiraˇ z: 300 primeraka

Adresa izdavaˇ ca: VESTA Company, p.o., Beograd, Novogradska 51 

    
5 ),4 )
Sadrˇ zaj
i ii iii iv 

2HA@C L H E @=L= ?= 2HA@C L H =KJ H= 5 H= ?A E?A 7F HA@ E FHAC A@ HE I ?A ED FEI= =

/ )8) 248)
I L EF  "

LE

1.1. Predmet astronomije 1 1.2. Opˇ sti pojam astronomskog 2 2 eksperimenta 1.3. Sferna geometrija 3 1.4. Sferne polarne koordinate 6 1.5. Sferna trigonometrija—osnovni obrasci 8 1.6. Geografska ˇ sirina i duˇ zina 15 1.7. Rektascenzija i deklinacija 20 1.8. Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi 21

I LA =IJH

/ )8) ,47/)

2.1. Odre¯ divanje poloˇ zaja nebeskog tela 2.2. Nebeska sfera 2.3. Prividno obrtanje nebeske sfere 2.4. Sazveˇ zd ¯a 2.5. Elementi nebeske sfere 2.6. Prividna Sunˇ ceva kretanja. Ekliptika 2.7. Elementi nebeske sfere izvedeni iz prividnog kretanja Sunca 2.8. Zvezdane karte. Koordinate. Vreme 2.9. Koordinatni sistemi 2.10. Horizontski koordinatni sistem 2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem 2.12. Nebeski ekvatroski koordinatni sistem 2.13. Ekliptiˇ cki koordinatni sistem 2.14. Galaktiˇ cke koordinate 2.15. Sistemi vremena 2.16. Postavljanje teleskopa 2.17. Zadaci

I C A IFAHE A J= $ $

26 26 28 29 30 32 34 1 35 35 37 40 43 45 47 50 59 61 

  
/ )8) 64- )
A>AI = JA = !" $
3.1. Zemljin oblik i veliˇ cina 3.2. Zemljin sistem 3.3. Zemljino telo 3.4. Zemljina atmosfera 3.5. Zemljino magnetno polje 3.6. Zemljina kretanja 3.7. Posledice Zemljinih kretanja 3.8. Nepravilnosti Zemljine rotacije 3.9. Uvod 3.10. Merkur 3.11. Venera 3.12. Mars 3.13. Pluton 3.14. Jupiter i planete dˇ zinovi 3.15. Mesec 3.16. Daljina i prava veliˇ cina Meseca 3.17. Meseˇ ceva kretanja 3.18. Fiziˇ cki uslovi na Mesecu i njegov reljef 3.19. Sunce 3.20. Atmosfera Sunca 3.21. Sunˇ ceva aktivnost 3.22. Sunˇ ceve pege 3.23. Hromosferske erupcije 3.24. Protuberance 3.25. Asteroidi, komete, meteori, meteoriti 3.26. Asteroidi 3.27. Komete 3.28. Meteori i meteoriti 3.29. Zvezde 3.30. Spektri, temperatura, sjaj, daljine 3.31. Spektri zvezda 3.32. Temperatura zvezda 3.33. Godiˇ snja paralaksa i daljine 3.34. Sjaj i zvezdane veliˇ cine 3.35. Kretanje zvezda 3.36. Razmere i gustine zvezda 63 64 65 65 66 68 70 70 73 74 75 76 78 78 83 85 86 87 89 92 93 94 95 96 96 96 98 100 101 101 102 105 109 109 111 111

    
ver∴1

II
3.37. Najvaˇ znije zakonomernosti 3.38. Pravilno promenljive zvezde 3.39. Nove i supernove zvezde 3.40. Nepravilno promenljive zvezde 3.41. Neutronske zvezde

5),4 )
112 113 113 114 114

/ )8) 3-6846)
4.1. Sunˇ cev sistem 4.2. Keplerovi zakoni 4.3. Konfiguracije planeta 4.4. Sinodiˇ cki i sideriˇ cki periodi 4.5. Dinamika planetskih kretanja 4.6. Plimska dejstva 4.7. Let u kosmos 4.8. Veˇ staˇ cka nebeska tela 4.9. Pomraˇ cenja i okultacije 4.10. Pomraˇ cenja Sunca i Meseca 4.11. Odre¯ divanje masa nebeskih tela 4.12. Heliocentriˇ cni sistem sveta 4.13. Kretanje Sunˇ cevog sistema 4.14. Dvojni i viˇ sestruki sistemi 4.15. Zvezdana jata i asocijacije 4.16. Mleˇ cni put 4.17. Normalne galaksije 4.18. Spiralne galaksije 4.19. Nepravilne galaksije 4.20. Eliptiˇ cne galaksije 4.21. Radiogalaksije i kvazari 4.22. Metagalaksija 4.23. Me¯ duplanetska sredina 4.24. Me¯ duzvezdana sredina 4.25. Magnetno polje 4.26. Uvod 4.27. Kosmologija

A>AI E IEIJA E # #

115 116 118 119 119 120 120 121 125 125 127 127 129 130 132 134 137 139 140 141 142 143 145 145 146 147 147

,AB H =?E A

/ )8) 2-6)

5.1. Uvod 5.2. Refrakcija 5.3. Refrakcija u sferno simet. atmosferi

H@E =J ED IEIJA = #! %&

153 153 157 

   
5.4. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju 5.5. Aberacija 5.6. Uticaj aberacije na koordinate... 5.7. Uticaj dnevne aberacije na koordinate 5.8. Godiˇ snja aberacija ... 5.9. Paralaksa. Paralaktiˇ cko pomeranje 5.10. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata 5.11. Dnevna paralaksa 5.12. Uticaj dnevne paralakse na koordinate 5.13. Godiˇ snja paralaksa i koordinate 5.14. Sopstvena kretanja zvezda 161 162 165 165 167 169 171 172 174 175 177 6.1. Precesija i nutacija 6.2. Srednji i pravi svetski pol 6.3. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike 6.4. Nutacija 6.5. Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.6. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije 6.7. Postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata

6H= I =?E = E H J=?E = %' '"

/ )8) :-56)

H@ IEIJA =

179 182 182 186 190 192 193

/ )8) 5-, )
2HE E '# "

7.1. SI sistem 7.2. Astronomske konstante 7.3. Jedinice u astronomiji 7.4. Definicione konstante 7.5. Primarne konstante 7.6. Sistem planetskih masa 7.7. Popisi 7.8. Ostali prilozi

195 196 197 198 199 200 201 210 213 215

EJAH=JKH= 1 @A I

a kod nastavnika otpor zbog prebrzih promena u izvornoj informaciji. ali su tematski i predmetno usmereni i uskla¯ deni. Izdavaˇ c    . bez uobiˇ cajene namere da se ˇ citalac preplaˇ si ”velikom” naukom. u okviru svojih osnovnih studija. Ovaj tekst je namenjen studentima koji. koriˇ s´ ceni metod je matematiˇ cki jednostavan. 2006. Priloˇ zeni zadaci su malobrojni. Beograd. 2 4-. Zbog preteˇ zne namere da se ˇ sto ve´ ci broj pojmova uvede deskriptivno./ 8 4 Predgovor Izdanje koje imate pred sobom je jednostavno i pregledno. ˇ zele da sluˇ saju i izborni kurs iz astronomije. Postoje drugi tekstovi koji mogu da se koriste za samostalno uˇ cenje i eventualno istraˇ zivanje u srodnim oblastima. da se kod studenata stvori odbojnost.


2 4-,/ 8 4 )76 4)
Predgovor autora
Ova knjiga je prvenstveno nastala kao pokuˇ saj da se trogodiˇ snje iskustvo autora u nastavi astronomije u okviru izbornih sadrˇ zaja studenata Matematiˇ ckog fakulteta predstavi baˇ s sa tog aspekta: bez pretenzija da je znanje nauka, bez uzmaka pred potrebom da se sazna i da saznanje jeste tu¯ de dok ne postane svoje. Nebo, nebeska tela i pojave bili su u istoriji najsuptilnije opˇ ste dobro koje su i IL =J= E i 

H ? E E, kroz najˇ cudnije postupke, i najve´ ci svetski mislioci, ne ustupaju´ ci u tome ni za korak ni najve´ cim svetskim zloˇ cincima. Zato i ovakvi skromni pisani prilozi iz u nas retko zastupljene oblasti astronomske mogu i treba da budu teg na tasu uravnoteˇ zenja, kako iz poˇ stovanja prema dobrom, tako i iz protesta zbog onog drugog.  


5 4) - 1+Neke engleske i naˇ se skra´ cenice
)2.5 )7 -0) - 5 -56 -6 . " . 5 /0) / 56 /56 0) 04 1)7 1. , F? 54 56 , F? 2, F? 24. 2 6 35
=
Prividni poloˇ zaji fundamentalnih zvezda Astronomska jedinica Efemeridski ˇ casovni ugao Efemeridsko srednje Sunce Efemeridsko zvezdano vreme Efemeridsko vreme ˇ Cetvrti fundamentalni katalog Fiktivno srednje Sunce Griniˇ cki ˇ casovni ugao Griniˇ cko srednje zvezdano vreme Griniˇ cko zvezdano vreme ˇ Casovni ugao Hertzsprung-Russell Me¯ dunarodna Astronomska Unija Intermedijarna frekvencija Julijanski datum Kiloparsek Lokalni standardni ostatak Mesno zvezdano vreme Modifikovani Julijanski datum Megaparsek Severna polarna daljina Parsek Frekvencija ponavljanja pulsa Fotografska zenitna tuba Kvazi-zvezdani objekat Rektascenzija Radio frekvencija Kratkobaziˇ cna interferometrija Me¯ dunarodni sistem Me¯ dunarodno atomsko vreme Baricentriˇ cno dinamiˇ cko vreme Zemljino dinamiˇ cko vreme Svetsko srednje Sunce Svetsko vreme Koordinirano svetsko vreme Dugobaziˇ cna interferometrija PPFZ AJ tsET FK4 t S/ S t H-R MAU IF JD kps LSO s MJD Mps p ps FPP PZT KZO = RF SBI SI TAI TDB TDT UTS UT UTC VLBI
. - 

4. 5*1 51 6)1 6,* 6,6 7 5 76 76+ 8 *1  

 

)**GK=IE6-: )**FE?6-: )**?OH6-: )**CHAA 6-: )**GGJI6-: )**@> 6-:

ABBTEX 



7 2 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) )
Uporedni pregled koriˇ s´ cenih pisama


ver∴1

II Latinica A a B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z ˇ c ´ c d ¯ ˇ s ˇ z

72 4-, 1 24-/ -, 41: - 10 215) ) 

Gotica A a B C D E F G H I J K L M N O b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z P Q R S T U V W X Y Z

) * + , . / 0 1

´ Cirilica

) * + , . / 0 1

Grˇ cki A B

= > N @ A <B C G D E

: ,
E

. /
X H I K M N O

2 4 5 6 7 8 3 :

2 4 5 6 7 8

2
P

F H I? J K M O

5
T

7 9 ;
Z 

Y Z ˇ C ´ C D ¯ ˇ S ˇ Z

3 : 

Savremena astronomija je tesno povezana sa matematiˇ ckim i prirodnim naukama. posebno sa stanoviˇ sta neposrednih eksperimetalnih mogu´ cnosti registracije bilo kakvog nebeskog sistema. Astronomija je nauka koja prouˇ cava nebeska tela. matematika itd. U ovom trenutku posebne uspehe daje fiziˇ cki eksperiment i mnogi su skloni da astronomiju identifikuju sa oblaˇ s´ cu fizike. naziva se me¯ dusistemskom sredinom. U takvom kosmosu nebeskim telima nazivamo koordinatno prepoznatljivu materiju ˇ cije su razmere daleko ve´ ce od razmera ˇ covekovog najbliˇ zeg okruˇ zenja ili su rastojanja do nje daleko ve´ ca od tih razmera. (ukoliko se govori o fizici problema.      . sa uvo¯ denjem eksperimenata drugih nauka iˇ slo je mnogo teˇ ze zbog njihove neˇ sto niˇ ze metodoloˇ ske apstrakcije. Pojam koordinatno objasni´ cemo u daljem tekstu.1. Objaˇ snjenje. Uvo¯ denjem prethodne definicije ta podela postaje besmislena. Definicija. Predmet astronomije. nebeske sisteme i me¯ dusistemsku sredinu pojedinaˇ cno i u celini. Me¯ dusistemska sredina. Nebeski sistemi. Nebesko telo. Kosmos. Skupovi nebeskih tela nazivaju se nebeskim sistemima ukoliko su rastojanja me¯ du skupovima mnogo ve´ ca od dimenzija skupova. sa istim pravom dolazi hemija. a) Svaka nauka mora da ima jasno i dovoljno jednoznaˇ cno oder¯ den predmet prouˇ cavanja.  / )8) 2 48) Osnovne formule 1.) b) Prevashodno insistiranje na pojmu astrofizike veoma jednostavno je objasniti slede´ cim ˇ cinjenicama: dok je uvo¯ denje u astronomiju matematiˇ ckog eksperimenta izvrˇ seno veoma davno. u posebnom smislu kosmos karakteriˇ se prepoznavanje materije. Tu povezanost mnogi danas zloupotrebljavaju dele´ ci astronomiju na astrometriju i astrofiziku. Ovom odredbom smo obuhvatili i neke sisteme koji su samo posledica ograniˇ cenja koja name´ ce astronomski eksperiment. Deo kosmosa u kojem je ”prisustvo” materije slabije. U opˇ stem smislu kosmosom ili vasionom nazivamo sve ono ˇ sto jeste. biologija.

hemija i sl.) pomogli su da se uoˇ ci ovaj metodoloˇ ski promaˇ saj. nebeskih sistema i nebeske (kosmiˇ cke) sredine. itd. kao i rezultat razvoja sopstvenih teorijskih i praktiˇ cnih znanja. kosmologija.) fiziˇ ckog eksperimenta u astronomskim istraˇ zivanjima joˇ s izvesno vreme ´ ce vrˇ siti veliki pritisak ka navedenoj podeli astronomije. Drˇ ze´ ci se opredeljenja iz prethodne taˇ cke. pojam astronomskog eksperimenta. Iz istog razloga najvaˇ zniji tip posebno astronomskog eksperimenta je astronomsko posmatranje. ovde ´ cemo uvesti novi pojam. gamaastronomija. Prethodno uvedimo slede´ ce pojmove: Matematiˇ ckim ili prirodnonauˇ cnim eksperimentom nazivamo svaki neprazan podskup skupa raspoloˇ zivih teorijskih i praktiˇ cnih znanja matematiˇ ckih ili prirodnih nauka i sposobnosti ˇ coveka. U svakoj od ovih oblasti mogu´ ca je dalja podela prema tipu preovla¯ duju´ ceg eksperimenta: nebeska mehanika. Opˇ sti pojam astronomskog eksperimenta. 4 7 - / 1   c) Pojava i uvo¯ denje ostalih eksperimenata u astronomska istraˇ zivanja (biologija. teorijska astronomija. pri ˇ cemu se posebno misli na optiˇ cke instrumente i posmatranja tim instrumentima. astrobiologija. neidentiˇ cnost i sl. Pod teleskopom ovde podrazumevamo posebno izgra¯ den instrumentarijum za prikupljanje informacija o makrosvetu uz bitno pove´ canje kvaliteta ili kvantiteta informacije u odnosu na posmatranje golim okom. radioastronomija. 1. Skoro po pravilu pod ovim pojmom se podrazumevaju metode astronomskih posmatranja i instrumenti. Astronomskim eksperimentom nazivamo svaki astronomskom problemu prilago¯ den izbor i modifikaciju postoje´ cih eksperimenata u matematici i prirodnim naukama. Razu¯ denost i glomaznost netom navedene podele je oˇ cigledna. Me¯ dutim.     ver∴1 2 5 8 -. istorijskih razloga. koje se obavlja golim okom ili teleskopom. kosmogonija. navedimo neke njihove bitne osobine: . astrofizika. Polaze´ ci od ovog stava i od teza iz prve taˇ cke jasno je da jedina prava podela astronomije moˇ ze biti: – astronomija nebeskih tela – astronomija nebeskih sistema – astronomija kosmiˇ cke sredine – astronomija kosmosa kao celine. jedinstvenost.2. praktiˇ cna astronomija. Vode´ ci raˇ cuna o znaˇ caju astronomskih posmatranja. astrohemija. znaˇ caj i skrivene. Ve´ cina tih pojmova u ovom kursu astronomije ne´ ce mo´ ci da se izbegne baˇ s iz tih. koji kasnije moˇ ze da se iskoristi kao osnovni kriterijum (priznak) za eventualnu podelu astronomije na podoblasti. pr. u daljem ´ ce biti izloˇ zeni sadrˇ zaj i metode astronomskih istraˇ zivanja nebeskih tela. Putevi realizacije i tipovi teleskopa bi´ ce dati u posebnom odeljku. ali je istorijski nasle¯ dena. latentne osobine (n. Ne obaziru´ ci se na teˇ sko´ ce.

a sliˇ cno ´ ce biti i u doglednoj budu´ cnosti. parametri pravca mogu da se direktno mere sa velikom taˇ cnoˇ s´ cu i.   ! 5. Cak i danas. Daljine zvezda mogu da se izvedu samo iz male periodiˇ cne promene njihovog poloˇ zaja. dati su sa dve ugaone koordinate.3. po pravilu. primena radara je dosta ograniˇ cena. kako zbog vremenskih tako i zbog prostornih razmera. Presek dveju ravni koje prolaze kroz centar sfere poklapa se sa preˇ cnikom te sfere. Mogu´ ce je meriti radarom rastojanja nekih objekata u Sunˇ cevom sistemu. 1. nije bilo naˇ cina za direktno merenje ˇ rastojanja ma kog astronomskog objekta. centra sfere. on oznaˇ cava prividni pravac na kojem se zvezda nalazi.1.-641 ) 3 a) Relativno visoka pasivnost posmatranja i posmatraˇ ca u odnosu na objekte (nebeska tela. kao ˇ sto su zvezde. Mada se ovde koristi pojam poloˇ zaj. presek se naziva velikim krugom. Primer: Pre otkri´ ca radara (radioteleskopa). ali je to tehniˇ cki neizvodljivo za jako udaljene objekte. Jasno je da je veliki krug krug ˇ ciji je polupreˇ cnik jednak polupreˇ cniku sfere. Prema tome. Slika 1. najznaˇ cajnija osobina astronomskih eksperimenata. Proizvoljni presek sfere i ravni je krug. koja oznaˇ cava mogu´ cnost da se prevazi¯ du slabosti i teˇ sko´ ce proistekle iz karakteristika a). promene koja je uzrokovana paralaksom. pri ˇ cemu njene osobenosti kao nebeskog tela i sistema referencije moraju da se poznaju dobro. Sferna geometrija je geometrija izvedena na povrˇ si sfere. Sfera je dvodimenziona povrˇ s koja je konaˇ cna ali bez granica (vidi sliku 1.).-4 ) /. preseˇ cne taˇ cke dva velika kruga sfere su dijametralno suprotne. Sferna geometrija. Ukoliko preseˇ cna ravan prolazi kroz centar sfere. Svi ostali preseci ravni i sfere su mali krugovi. sisteme i sredinu). Analogija pravim u ravni su veliki krugovi na sferi. b) i c). a time i posmatranja. Razlikuje se od (dvodimenzione) ravanske Euklidske geometrije: nema pravih linija na povrˇ si sfere. c) Zbog prve dve osobine izraˇ zena je i tre´ ca osobina – istorijski velika prisutnost geometrijskog eksperimenta – ugaonih merenja – u astronomskoj praksi. jeste njihova razvojnost. Sfera je definisana kao povrˇ sˇ cije su sve taˇ cke jednako udaljene od izabrane taˇ cke. Prve informacije     ver∴1 .1. d) Konaˇ cno. b) Relativno neizbeˇ zna vezanost posmatraˇ ca i instrumentarijuma za Zemlju.

i tri njima obuhva´ cena sferna ugla. Konstruiˇ simo sferni trougao ABC (slika 1.3. koje leˇ ze na istom velikom krugu analogne su trima kolinearnim taˇ ckama u ravanskoj geometriji.2. Me¯ dutim. Lukovi velikih krugova koji se seku u nekoj taˇ cki u svom preseku ˇ cine sferni ugao. na primer. B . dobi´ cemo sferni trougao A B C koji se naziva uzajamno polarnim trouglom trouglu ABC . koji spajaju par po par bilo koje tri taˇ cke na sferi. Usvojeno je da se uglovi sfernog trougla oznaˇ cavaju velikim latinskim slovima. Sferni ugao izme¯ du lukova dva velika kruga je ugao izme¯ du njihovih ravni. koji moˇ ze da se definiˇ se na nekoliko ekvivalentnih naˇ cina. A. Ako taˇ cke C . Lik na povrˇ si sfere koji obrazuju lukovi tri velika kruga. ver∴1 4 5 8 -. (1. uvek ´ cemo pretpostaviti kra´ ci od lukova.). kada govorimo o luku velikog Slika 1. Sferni trougao kruga kroz dve taˇ cke. Pogodno ´ ce biti da se svaki ugao oznaˇ ci velikim slovom svog verteksa i svaka strana malim slovom koje odgovara naspramnom uglu. 4 7 -    Kroz dve proizvoljne nedijametralne taˇ cke sfere moˇ ze da se provuˇ ce samo jedan veliki krug. A spojimo lukovima velikih krugova. B. sferni ugao je ugao izme¯ du tangenti na lukove dva velika kruga u njihovoj preseˇ cnoj taˇ cki. naziva se sfernim trouglom. b. Na¯ dimo vezu izme¯ du elemenata ova dva trougla. a njima naspramne stranice odgovaraju´ cim malim latinskim slovima. Njegovi elementi su tri strane. a to su lukovi velikih krugova. AC i BC redom.1)   / 1 Uvedimo pojam uzajamno polarnih sfernih trouglova. Na primer: Definicija. C . Tada zbir uglova u sfernom trouglu zadovoljava nejednakost 180◦ < A + B + C < 540◦ . Taˇ cka na sferi koja je jednako udaljena od svih taˇ caka nekog velikog kruga naziva se polom tog kruga. a. c (vidi sliku 1. A predstavljaju polove lukova AB . Dakle. Po pravilu razmatra se sferni trougao u kojem je svaka od stranica manja od 180◦ . C su polovi stranica trougla A B C . B. Temena A. koji je uvek manji od F.  . ugao u sfernom trouglu se meri uglom izme¯ du tangenti na stranice trougla u temenu odgovaraju´ ceg ugla.). Tri taˇ cke na sferi. Neka taˇ cke C . Ili. B .2. Luk velikog kruga jeste najkra´ ce rastojanje dve taˇ cke na sferi.

treba koristiti formule koje daju kosinus a ne sinus traˇ zenog elementa da bi se izbegla dvostrukost reˇ senja. u I i II kvadrantu.   ! 5. Postoje i bitne razlike u odnosu na ravne trouglove. Sferni trougao se nalazi na jednoj od hemisfera. Po analogiji mogu da se napiˇ su i ostali dvoelementni odnosi: a + A = 180◦ . Inverzni kosinus je jednoznaˇ can u ovoj oblasti. Te formule ´ ce biti izvedene u slede´ cem paragrafu. Ravan trougao moˇ ze imati jedan i samo jedan prav ugao. dva ili sva tri prava ugla. ali uvek prelazi ovu vrednost. onda je A M = B K = 90◦ . b + B = 180◦ . pa je c = A B = A K + KB = 90◦ − C + 90◦ Slika 1. Kako su A i B polovi stranica CB i CA. pa je.-641 ) 5  ver∴1 Produˇ zimo CA i CB do preseka K i M sa stranicom A B . Jedna od njih je da je ma koja strana sfernog trugla manja od zbira ostale dve strane. tj. c + C = 180◦ . B . U sfernom trouglu zbir uglova nije stalan. Da bismo doˇ sli do potpunih definicija sfernih koordinatnih sistema uvedimo drugu vaˇ znu krivu na sferi:   . Tri taˇ cke A.3 Polarni trouglovi odakle dobijamo da je c + C = 180◦ . Sada je jasno da je svaki od uglova takvog sfernog trougla manji od 180◦ . definiˇ su ravan koja ne prolazi kroz centar sfere. Dakle. KM brojno jednako uglu C trougla ABC . Trigonometrijske formule se koriste za uspostavljanje odnosa elemenata sfernog trougla. c + C = 180◦ . Kao i ravni trouglovi i sferni trouglovi imaju znaˇ cajne osobine. a + A = 180◦ . b + B = 180◦ . ali je korisno da ovde naznaˇ cimo slede´ ce: svi elementi sfernog trougla leˇ ze izme¯ du 0 i 180◦ .Dalje. Moˇ zemo da konstruiˇ semo ravan koja je paralelna ravni ABC i prolazi kroz centar sfere. C . kako je A K + KM = 90◦ onda je A K = 90◦ − C. inverzni sinus nije. U ravnoj geometriji suma uglova u trouglu je 180◦ . Do sada smo razmatrali samo lukove velikih krugova na sferi – geodezijske linije. koje ne leˇ ze na jednom velikom krugu. Poslednja ravan deli sferu na dve hemisfere. prema tome. Sferni trougao moˇ ze imati jedan.-4 ) /.

z ). 1.4 prikazan je mali krug AB i njemu paralelan veliki krug CD. AY. pa je duˇ ni sa CO i ZO. Postoji sferni trougao AP Y . tj. Razliˇ citi koordinatni sistemi mogu da se ”postave” na nebesku sferu. ne prolazi kroz centar sfere seˇ ce sferu po malom krugu. Veliki krugovi XY i ZX predstavljaju osnove x–y i z –x ravni. Onda je    . Sferne polarne koordinate. redom. ali nije prikazan na sl. Polovi malog kruga su krajevi preˇ cnika sfere koji je upravan na ravan malog kruga. OA = 1 i luk velikog kruga AP = . ver∴1 6 5 8 -. Neka je A taˇ cka sfere sa Dekartovim koordinatama (x. AY = r AXY (1. Duˇ zina luka velikog kruga AY bi´ ce kra´ ca od tog rastojanja (dokazati). imamo da je P Y = . kako je P pol i ako ˆ = O. tj. data sa ˆ = O sin . Na sl. 1.3)  Ugao je polarna daljina taˇ caka malog kuga. U stvari. Ravan koja. redom. Svi sistemi koji se danas koriste su u osnovi sliˇ cni i malo se razlikuju od sfernih koordinatnih sistema.4. (1. i uglovi A i Y ne´ ce biti pravi kao ˇ sto je na pomenutoj slici. onda je i C OZ ˆ = O.4. Pretpostavimo da je desni skup pravouglih Dekartovih osa Oxyz postavljen u centar O sfere jediniˇ cnog polupreˇ cnika. Rastojanje AY dato na sl. Njihovi polovi su taˇ cke P i N . Slika 1. 1. kao na sl.4. a O je sferni ugao zahva´ cen datim lukom AY . sledi da je AXY zina luka malog kruga. Produˇ zavaju´ ci luk velikog kruga P Y presecamo CD u Z .2) Neka je Y ma koja taˇ cka na malom krugu AB . r = 1 × sin . Mali krug ima polupreˇ cnik koji je manji od polupreˇ cnika sfere. onda iz ravnog trougla AOX imamo ˆ AX = AO sin AOX.5. 1. Kako su AX i Y X . Vaˇ zno je zapamtiti da luk malog kruga ne moˇ ze biti element sfernog trougla.4 nije najkra´ ce rastojanje na sferi od A do Y . Y i Z . paralelje sferni ugao AP Y = O. Luk malog kruga AY moˇ ze da se zameni lukom velikog kruga. 1. y. 4 7 - / 1 Definicija. u opˇ stem sluˇ caju. Ako je polupreˇ cnik malog kruga r. Neka pozitivni kraci ovih osa seku sferu u taˇ ckama X .

z = cos . polarna koordinata ˆ i azimutalna koje ugao Z OA ordinata O je ugao izme¯ du ravni ZOA i ravni z –x. 7 (1. od kojeg se meri azimutalni ugao O. j i k jediniˇ cni vektori u pozitivnom smeru x-.8) Svaki koordinatni problem u astronomiji moˇ ze da se razmatra ili metodama sferne trigonometrije ili preko vektorskih elemenata. Posmatraju´ ci celu sferu.5) Postavljanje koordinatnog sistema na nebesku sferu zahteva izbor pola koordinatnog sistema. onda taˇ cka A na nebeskoj sferi moˇ ze biti data vektorom poloˇ zaja. su mali krugovi sa polom u Z . O). Koordinatna mreˇ za se uspostavlja na slede´ ci naˇ cin: krive = const. rA rA = x i + y j + z k. su veliki polukrugovi ZABZ . z = cos ZA. njihove razlike proistiˇ cu od razliˇ citog izbora pola. dobijamo dobro poznate obrasce x = sin cos O. y = cos YA. Skoro svi koordinatni sistemi koji se koriste u astronomiji su istog tipa.   " 5. Dakle.-4 .6) Poˇ sto se govori o nebeskoj sferi.7) odnosno. O). a krive O = const. U astronomskoj praksi (ˇ cesto) je pogodnije uvesti sferne polarne koordinate. ˇ cesto je pogodno koristiti Dekartove (pravougle) koordinate jer to dovodi do formiranja jednaˇ cina pogodnih za raˇ cun i koriˇ s´ cenje vektorskih metoda. od kojeg se meri polarni ugao i izbor referentnog velikog kruga.1 )6x2 + y 2 + z 2 = 1. njena radijalna koordinata je r = 1.i z -ose. vidimo da koordinate i O moraju da budu u intervalima: 0≤ ≤ F. Dakle. (1.2 )4 - 4. pa su (x. (1. recimo (r. radijalna koordinata r taˇ cke A je OA. y = sin sin O. Slika 1. U skladu sa uobiˇ cajenim odredbama. . 0 ≤ O < 2F. a azimutalni ugao O je sferni ugao XZA.  . preko sfernih polarnih koordinata. y . I pored glomaznosti. Iz definicija i rezultata poslednjeg paragrafa jasno se vidi da je polarni ugao luk velikog kruga duˇ zine ZA. (1. Kako se taˇ cka A nalazi na sferi jediniˇ cnog polupreˇ cnika. z ) kosinusi pravca linije OA. (1. ako su i. Preko lukova velikog kruga imamo x = cos XA. ZX . Retko se koriste levo orijentisani siF − ugla .5. ove neznatne razlike stemi. a ˇ cesto se koristi i komplement 2 daju u astronomiji razliˇ cite primere sfernih polarnih koordinata ( . Izbor je prepuˇ sten pojedincu. y. ovo je jediniˇ cni vektor. Z .4)  ver∴1 Ovde je jedna koordinata suviˇ sna.

sin b sin C = sin c sin B. 4 7 - / 1   ali se ne sme zaboraviti da su uslov oˇ ciglednosti u interpretaciji pojava i uslov jednostavnosti ponekad me¯ dusobno iskljuˇ civi. ver∴1 8 5 8 -.6). Ove formule se nazivaju sinusnim obrascima. 1. Osnovni obrasci sferne trigonometrije izvedeni su u paragrafu koji sledi. (1. Centralni uglovi COK . B i C sa centrom sfere O polupreˇ cnicima OA = OB = OC = R. Spojmo temena sfernog trougla A. COD.6. Izvedimo veze uglo- va i strana sfernog trougla. Sferna trigonometrija—osnovni obrasci. Dobijamo 6 ravnih pravouglih trouglova . Primenjuju´ ci poznate relacije za ravne trouglove. . Na sferi sa centrom u O uzmimo sferni trougao ABC sa stranama a.ECK . redom.DOM . mogu da se dobiju formule koje povezuju uglove i strane sfernog trougla.5. Odredimo duˇ zinu odseˇ cka EC iz trouglova ECK i ECD: EC = CK sin B = R sin a sin B. . . Polaze´ ci od jednakosti uloga pojedinih elemenata sfernog trougla. b i c.ECD (slika 1. Spustimo iz temena C normalu CE na ravan AOB . i KOD brojno su jednaki odgovaraju´ cim lukovima a. .COK . Ako bismo napisali ove formule u neˇ sto drukˇ cijem obliku dobili bismo da je u svakom sfernom trouglu odnos sinusa strana jednak je odnosu sinusa naspramnih uglova. Konstruiˇ simo odseˇ cke DM i EN paralelne sa EK i KM .COD.9) a ostale 2 formule se mogu dobiti iz analognih konstrukcija i razmatranja. ostale 2 formule mogu da se dobiju (ˇ citaj: ispiˇ su) cikliˇ cnom permutacijom elemenata. Ako napiˇ semo oˇ ciglednu jednakost OK = OM + M K . isto tako su jednaki i sferni ugao B i ravni ugao CKE . sin c sin A = sin a sin C. b i c. Iz taˇ cke E u ravni AOB povucimo normale ED i EK na polupreˇ cnike OA i OB . Slika 1. Sferna trigonometrija Izjednaˇ cavaju´ ci desne strane poslednja dva izraza dobija se prva formula iz sistema koji sledi:  sin a sin B = sin b sin A.EDN . EC = CD sin A = R sin b sin A. Ugao A sfernog trougla ABC jednak je uglu diedru CDE . .

O = A. redom. moˇ zemo na´ ci ugao A. M K = N E = ED sin c = CD cos A sin c = R sin b sin c cos A. Ako primenimo formule (1. 0. . ako su poznate sve tri strane.7.ECD. Uzimaju´ ci skalarni proizvod. . . O = 0 i taˇ cka C je data sa = b. u svakom sfernom trouglu kosinus strane jednak je zbiru proizvoda kosinusa dve druge strane i proizvoda sinusa tih strana pomnoˇ zenog sa kosinusom njima zahva´ cenog ugla. sledi da je rB = (sin c. sin b sin A. jer su oba vektora jediniˇ cna. Ako uvedemo sferni polarni koordinatni sistem ( . Sliˇ can je kosinusnoj formuli za ravan trougao. O) sa polom u taˇ cki A i lukom AB kao lukom referentnog velikog kruga. Iste ove formule moˇ zemo izvesti i vektorski. (1.COK. . i posle smene u gornju jednakost.EDN. OM = OD cos c = R cos b cos c. kao ˇ sto je napisano. . cos c). naime OK = R cos a. za nalaˇ zenje tre´ ce strane a.COD. (1. sa stranama koje su suplementi uglovima i sa uglovima koji su suplementi stranama. Onda. sledi da je rB · rC = cos a. dobijamo prvu jednaˇ cinu iz sistema koji sledi: cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. Ovaj skalarni proizvod moˇ ze da se izvede iz jednaˇ cina (1. Ako su poznate strane b i c i njima obuhva´ ceni ugao.10) na polarni trougao trouglu ABC . dobijamo formule za kosinuse uglova:  . Ove formule se nazivaju kosinusnim obrascima. izraˇ zava jednu stranu trougla preko druge dve strane i njima zahva´ cenog ugla. Neka su rB i rC vektori poloˇ zaja taˇ caka B i C . Isto tako. sliˇ cno tome. cos b = cos c cos a + sin c sin a cos B. (1. to moˇ ze da se koristi.11) Slika 1.   # 5.7.10 ) daju´ ci rezultat cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A. (1. iz jednaˇ cine (1. cos b).-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 9 i izrazimo odseˇ cke OK .DOM.10 )   ver∴1 Sada je ugao izme¯ du ova dva vektora jednak strani BC sfernog trougla.8). onda je taˇ cka B data sa = c.10 ) i rC = (sin b cos A. Neka je ABC sferni trougao prikazan na sl.ECK. i.10) Drugim reˇ cima. cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C. Ovo je najvaˇ zniji obrazac sferne trigonometrije. OM i M K preko trigonometrijskih funkcija uglova i strana trouglova .10 ) i (1. 1.

koje na levoj strani imaju iste elemente. sin c cos B = cos b sin a − sin c cos a cos C. sin a cos C = cos c sin b − sin c cos b cos A. navedenih formula ˇ cesto se oznaˇ cavaju jedinstvenim imenom Gausova grupa obrazaca. pa. sin c cos A = cos a sin b − sin a cos b cos C odnosno. sin b cos A = cos a sin c − sin a cos c cos B. proizvod sinusa strane i kosinusa naleglog ugla jednak je razlici proizvoda kosinusa i sinusa preostele dve strane i proizvoda sinusa i kosinusa tih strana pomnoˇ zenih sa kosinusom njima zahva´ cenog ugla. 4 7 cos A = − cos B cos C + sin B sin C cos a. 1. sin C cos a = cos A sin B + sin A sin B cos c. redom.12)   (1.9. sin B cos a = cos A sin C + sin A sin C cos b. 1. kako je M N = KE = KC cos B = R sin a cos B. Ove formule se nazivaju meˇ sovitim obrascima ili sinusno–kosinusnim obrascima. Ako neku formulu iz skupa (1. Napiˇ simo joˇ s jednu oˇ ciglednu jednakost: M N = M D − N D. 1. sin C cos b = cos B sin A + sin B sin A cos c. Iz uzajamno polarnih trouglova za koje je (a = 180◦ − A) dobijamo formule sin A cos b = cos B sin C + sin B sin C cos a. (1.13) . (1. imamo da je sin a cos B = cos b sin c − sin b cos c cos A. u svakom sfernom trouglu. N D = ED cos c = DC cos A cos c = R sin b cos c cos A. sin A cos c = cos C sin B + sin C sin B cos a. koja sadrˇ zi dve strane i dva ugla. dobijamo kotangensnu formulu (ili ˇ cetvoroelementni obrazac). sin b cos C = cos c sin a − sin c cos a cos B.12 ) Dakle. Sva tri skupa. ver∴1 10 5 8 -. tj.12) podelimo ˇ clan po ˇ clan sa formulom iz skupa (1.9). za ostale elemente. M D = OD sin c = R cos b sin c.12. / 1   i tako. sin B cos c = cos C sin A + sin C sin A cos b.10.

petoelementne obrasce. A+ B 2 2 cos 2 tg tg tg tg Neperove analogije daju zavisnost pet elemenata sfernog trougla i u tom smislu one spadaju u tzv. ctg b sin c = cos c cos A + sin A ctg B. Navodimo ih ovde bez dokaza: c a−b C A−B · sin = sin · cos . Navodimo jedno od mnemoniˇ ckih pravila za formiranje gornjih formula. tre´ ce sa ˇ cetvrtom. Ostale grupe obrazaca ne´ cemo ovde navoditi iz jednostavnog razloga ˇ sto je njihova primena veoma retka. ctg b sin a = cos c cos C + sin C ctg B. 1985). = a + b 2 2 sin 2 b cos a− C A+B 2 = · ctg . Napominjemo da vektorsko izvo¯ denje predstavlja daleko elegantniji oblik izvod ce¯enja i prikazivanja ovih formula. ctg c sin a = cos c cos B + sin B ctg C. 2 2 2 2 Cikliˇ cnom permutacijom mogu da se dobiju formule i za druge elemente sfernog trougla.    .15) A+B c a−b C sin · cos = cos · cos . prve sa tre´ com i druge sa ˇ cetvrtom dobijamo tzv.14) U sluˇ caju kada treba reˇ siti zadatak u kojem su dati strana i dva nalegla ugla ili dve strane i njima zahva´ ceni ugao. (1. Pravilo za meˇ soviti obrazac je pozajmljeno iz knjige Grina (Green. koriste se formule Dalambera (ili Mojvejda)).   # 5. 2 2 2 2 A+B c a+b C sin · cos = cos · sin . 2 2 2 2 A−B c a+b C cos · sin = sin · sin .-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 11  ver∴1 ctg a sin b = cos b cos C + sin C ctg A. A + B 2 2 sin 2 B cos A− a+b c 2 = · tg . ctg a sin c = cos c cos B + sin B ctg A. a treba na´ ci ostale elemente sfernog trougla. 2 2 2 2 (1. ctg c sin b = cos b cos A + sin A ctg C. ali je iskustvo pokazalo da je ”vizuelno pam´ nje” koje stvaraju skalarni oblici ovih formula dalo bolje rezultate. Deljenjem Dalamberovih formula: prve sa drugom. b 2 2 cos a+ 2 B sin A− a−b c 2 = · tg . Neperove analogije (koje ne treba meˇ sati sa Neperovim pravilom): sin b sin a− C A−B 2 · ctg .

dobija se drugaˇ cija verzija meˇ sovitog obrasca. naime aBbcbcA.18) sin b sin C sin B cos B. Mnemoniˇ cko pravilo (1. b i c) zamene. dalje. Konaˇ cno. posebno kada se radi sa pravim uglovima. cos c = cos a cos b + sin a sin b cos C.16). Pozivaju´ ci se na sl. 4 7 - / 1   Pokaza´ cemo da je primena ovog obrasca u opˇ stem sluˇ caju sliˇ cna primeni sinusnog obrasca. Paˇ zljiviji ˇ citalac verovatno ´ ce zapaziti u njemu izvesnu simetriju u formi. b. 1. a. 1.17) sin a cos C = cos c sin b − sin c cos b cos A. vidi se da su elementi trougla navedeni u (1. redom. Ako se uloge B i C (i. Cetvoroelementni obra” zac moˇ ze tada da se izrazi u opˇ stem obliku pogodnom za pam´ cenje kao cos (nalegle strane) cos (neleglog ugla) = sin (nalegle strane) ctg (naspramne strane) − sin (naleglog ugla) ctg (naspramnog ugla). Ovo je ˇ cetvoroelementni obrazac . Prolaze´ ci kroz sve permutacije dobi´ ce se ˇ sest mogu´ cih formulacija ˇ cetvoroelementˇ nog obrasca u sfernom trouglu ABC .7.8. Strana a i ugao ˇ C mogu da se navedu kao susedna strana i ugao“.7). dele´ ci sa sin a sin b. . Cetvoroelementni obrazac je ograniˇ ceniji u primeni od ostala tri. Uvrstimo li cos c iz druge jednaˇ cine i sin c iz sinusnog obrasca u prvu gornju jednaˇ cinu. on je oˇ cito komplikovaniji i moˇ zda malo teˇ zi za pam´ cenje.18) ˇ cetiri uzastopna elementa B . dobijamo cos b = cos a cos c + sin a sin c cos B. Slika oznaˇ cava redosled kojim se elementi trougla pojavljuju u jednaˇ cini (1. dobi´ cemo cos b = cos a(cos a cos b + sin a sin b cos C ) + sin a ili sin2 a cos b = sin a sin b(cos a cos C + sin C ctg B ). 1. Primenimo kosinusni obrazac na trougao ABC (sl.   Posle svih permutacija za trougao ABC . dobijamo cos a cos C = sin a ctg b − sin C ctg B. koji se moˇ ze dobiti iz sinusnog i kosinusnog obrasca na slede´ ci naˇ cin. (1. ali vizuelni naˇ cin pam´ cenja dat je na sl. ver∴1 12 5 8 -. Zavrˇ si´ cemo ovaj paragraf sumiranjem vaˇ znih obrazaca.8. Me¯ dutim. Slika 1. Poslednji vaˇ zan obrazac koji ˇ zelimo izvesti je ˇ cetvoroelementni obrazac. C . imamo ˇ sest sluˇ cajeva meˇ sovitog obrasca.

15) ne daje nove formule. 90◦ − C . kvadratni i uski sferni trouglovi.12 ). sin c = sin a sin C.9) do (1. ˇ sto moˇ ze znatno da pojednostavi formule grupa (1.16) (1. = ctg a tg b. Rasporedimo po obodu kruga ravnomerno slede´ ce veliˇ cine: b.9 ) (1. Osnovni obrasci sfernog trougla koji ´ ce se koristiti su: • Kosinusni obrazac cos a = cos b cos c + sin b sin c cos A.11) (1.12 ) cos a sin B = cos b cos C. cos C = cos c sin B sin a cos B sin a cos C cos B cos C = cos b sin c. Neka je u tim formulama ugao A jednak 90◦ . • Sinusni obrazac • Sinusno–kosinusni obrazac sin a cos B = cos b sin c − sin b cos c cos A.-4 ) 641/ -641 ) 5 8 1 *4)5+1 13  ver∴1 Ukratko. Mnogi astronomski zadaci se svode na reˇ savanje pravouglih. sin a sin b sin c (1.   # 5.   . ˇ • Cetvoroelementni obrazac cos a cos C = sin a ctg b − sin C ctg B. 2. cos a sin c = cos c cos B. cos B = cos b sin C. kvadratnih i uskih sfernih trouglova.10 ) (1. 90◦ − B. Tada je sinus bilo koje veliˇ cine jednak: 1. = cos c sin b. tada formule imaju oblik: sin b = sin a sin B. c. tada Neperovo pravilo glasi: kosinus ma kog elementa jednak je proizvodu sinusa suprotnih elemenata ili proizvodu kotangensa susednih elemenata (formule (1. (1. (1.10 ) i prva formula sistema (1.15).15) Pravougli. cos a = cos b cos c cos a = ctg B ctg C. Umesto strana takvog trugla uzimamo njihove komplemente. Formule sferne trigonometrije za pravougli trougao podvode se pod Neperovo pravilo za pam´ cenje. (1.14 ) Grupa (1. 90◦ − a. U naˇ soj nastavnoj praksi za isti trugao se uvodi neˇ sto drukˇ cije pravilo.12 ) (1. Svaka veliˇ cina ima dve susedne i dve nesusedne. a prav ugao ne smatramo element. = ctg a tg c. proizvodu kosinusa nesusednih veliˇ cina.18) sin B sin C sin A = = . proizvodu tangensa susednih veliˇ cina.

A sin b = a sin B. pribliˇ zne formule. Tada se. a sinus malih veliˇ cina a i (c − b) moˇ ze da se zameni samim tim veliˇ cinama iskazanim u radijanima. Navedimo neke od tih formula. A sin c = a sin B. − sin a cos C i − sin a cos B pa se poslednja jednaˇ cina moˇ ze napisati kao − sin a da = (− sin a cos C )db + (− sin a cos B ) dc − sin b sin c sin A dA. s obzirom na vrlo ˇ siroku upotrebu kompjutera. njegov kosinus je jedinica. Ova situacija. Primenjuju´ ci navedene skupove formula. . da bismo na njega primenili Neperovo pravilo. umesto ugla naspramnog strani c = 90◦ uzimamo njegov suplement.10. Uski trougao Diferencijalne formule sferne trigonometrije. Kako je ugao A mali.   5 8 -.10). onda. Iz prve formule sinusno-kosinusnih obrazaca koeficijenti uz db i dc jednaki su.18) Da spomenemo da u praksi ˇ cesto treba reˇ savati sferne trouglove kod kojih su sve tri strane toliko male da je dozvoljena zamena sinusa i tangensa luka njihovim vrednostima u radijanima bez znaˇ cajnijeg naruˇ savanja taˇ cnosti rezultata. Slika 1. Diferenciraju´ ci jedan od sinusnih obrazaca dobijamo cos a sin B da + sin a cos b dB = sin A cos b db + sin bcosA dA. mogu primeniti jednostavnije. ver∴1 14 Kvadratni sferni trougao ima jednu stranu jednaku 90◦ . sve viˇ se ima samo edukativni i istorijski znaˇ caj. redom. Ponekad se moraju reˇ savati uski sferni trouglovi. U nekim astronomskim zadacima koriste se formule sferne trigonometrije u diferencijalnom obliku. 180◦ − C . ukoliko je taˇ cnost zadovoljavaju´ ca. to su trouglovi u kojima je jedna od strana znatno manja od dve ostale strane. po pravilu. a umesto preostalih uglova uzimamo njihove komplemente i primenimo Neperovo pravilo. moˇ zemo do´ ci do slede´ cih veza: a cos B = (c − b). recimo. Uoˇ cimo uski sferni trougao ABC (slika 1.  Dele´ ci ovaj izraz sa prvom jednaˇ cinom iz iste grupe imamo ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA. Iz diferenciranja kosinusne formule imamo − sin a da = (− sin b cos c + cos b sin c cos A) db + (− cos b sin c + sin b cos c cos A) dc − sin b sin c sin A dA. Takvi trouglovi se nazivaju malim i na njih se primenjuju formule ravne (ravanske?) trigonometrije. umesto taˇ cnih. 4 7 - / 1   (1.

7 1 ) 15  ver∴1 Smenjuju´ ci u poslednjem sabirku sin c sin A sa sin a sin C i dele´ ci ceo izraz sa sin a. ctg b db = ctg a da + ctg B dB. dobijamo dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da.15) imamo cosec2 B sin A dB + (cos A ctg B − sin A cos c)dA + cosec2 b sin c db − (ctg b cos c + sin c cos A)dc = 0. ctg B cos A − cos c sin A = sin B sin B Posle odgovaraju´ cih smena u (1. sin a dB = sin C db − cos a sin B dc − sin b cos C dA. sin b sin b cos C cos A cos B − sin A sin B cos c =− . da = cos C db + cos B dc.21) 1. dobijamo slede´ ci skup diferencijalnih formula ctg a da + ctg B dB = ctg b db + ctg A dA.6. dobijamo da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA. sin b sin B sin b sin B Formule za kosinus strane i kosinus ugla mogu da se napiˇ su kao sin A cosec2 B = cos b cos c + sin b sin c cos A cos a = .5 ) :141 ) 1 . Geografska ˇ sirina i duˇ zina. taˇ cke prodora svetske osovine kroz sfernu povrˇ sinu Zemlje nazva´ cemo zemljini polovi: severni i juˇ zni. Ako uzmemo uzajamno polarni trougao trouglu ABC i smenjuju´ ci u dobijenoj formuli strane a. a uglove A.19) i mnoˇ zenja celog izraza sa sin b sin B . tg B dB = tg b db − ctg C dC. i C zamenimo suplementima naspramnih strana. (1. Ravan nebeskog ekvatora seˇ ce  . B. Diferenciraju´ ci tre´ cu formulu u (1. b. da = cos Cdb + cos Bdc + sin b sin CdA. dA = cos c dB + cos b dC + sin B sin c da. Grupiˇ su´ ci sve formule zajedno. (1.20) Za pravougle trouglove vaˇ zi´ ce slede´ ci izrazi: tg a da = tg b db + tg c dc. i c suplementima naspramnih uglova./4). Smatraju´ ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom.19)  sin a dB = sin C db − cos a sin B dc − sin b cos C dA.  $ /. dobijamo ctg b cos c + sin c cos A = (1. Iz sinusnih formula moˇ ze da se dobije sin a sin C . sin c cosec2 b = .

4 7 - / 1 Zemljinu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator(sl.12. geoid i sl. +12h ili -180o . Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru.11. – geografska duˇ zina ( ) je ugao dijedar izme¯ du meridijanskih ravni poˇ cetnog (inicijalnog) meridijana i meridijana date taˇ cke.). 1.13. zemljini meridijani su krugovi kroz polove (sl. 1. To je poˇ cetni meridijan . Pojmovi uvedeni u prethodnim paragrafima bi´ ce ilustrovani u odnosu na Zemlju. U prvoj aproksimaciji.). a negativni znak je za duˇ zine ka zapadu. Taˇ cka N je prirodni izbor pola koordinatnog sistema na Zemljinoj povrˇ si. Veliki krug za koji su taˇ cke N i S polovi naziva se ekvator . ver∴1 16 5 8 -. – nadmorska visina (H) je visina u metrima date taˇ cke u odnosu na posebno definisanu nivosku povrˇ sinu (v. Poloˇ zaj ma koje taˇ cke X na Zemlji- . 1.13. Zemlja moˇ ze da se smatra sferom koja se obrne za jedan dan oko svoje stalne ose. +90o ). +180o ). Da bi se kompletiralo uvo¯ denje koordinatnog sistema.      Slika 1. Me¯ dunarodnim dogovorom je usvojeno da je poˇ cetni meridijan meridijan kroz Griniˇ cku opservatoriju (sl. uzima vrednosti iz intervala (-12h . koji je u suˇ stini proizvoljan.).) . Ovaj izbor. neophodno je da se usvoji poˇ cetni veliki krug kroz N . Ta osa prodire Zemljinu sferu u severnom i juˇ znom geografskom polu—dijametralno suprotne taˇ cke N i S na sl. Slika 1.14. osnovne koordinate su: – geografska ˇ sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od preseˇ cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj taˇ cki. uzima vrednosti iz intervala (-90o . Za odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji koristi se geografski (zemljopisni) ekvatorski koordinatni sistem.12.11. 1.14.). kada je za prvi meridijan usvojen onaj koji prolazi kroz osnovni poloˇ zajni teleskop na Kraljevskoj opservatoriji u Griniˇ cu (sl. N GKS na sl. uˇ cinjen je me¯ dunarodnim dogovorom u 19-om veku. kasnije: sferoid. 1. Svaki veliki krug upravan na ekvator i ograniˇ cen taˇ ckama N i S naziva se meridijanom geografske duˇ zine ili jednostavno meridijanom . 1.

a mali krug se naziva paralel ˇ sirine .20) Slika 1. (1.14. onda je B negativno. Sve taˇ cke na ovom meridijanu imaju istu geografsku duˇ zinu. U tom sluˇ caju. Sve taˇ cke na ovom malom krugu imaju istu geografsku ˇ sirinu. Produˇ zavanjem luka N X da bi opisali meridijan N XLS .    $ /. Jasno je da paraleli i meridijani ˇ cine koordinatnu mreˇ zu Zemljine povrˇ si. presecamo ekvator u taˇ cki L (slika 1. Iz definicije (1. (1. X .19) (1. Onda B i pripadaju intervalima −90◦ ≤ B ≤ 90◦ . Za taˇ cku X na sl.19) sledi da ako se taˇ cka X nalazi juˇ zno od ekvatora. ˇ sirina je nula. U praksi se ˇ cesto ˇ sirine i duˇ zine piˇ su kao pozitivne veliˇ cine sa naknadnom odredbom severno ili juˇ zno i istoˇ cno ili zapadno. Luk N X se naziva kolatituda * taˇ cke X . * Umesto geografska ˇ sirina B i geografska duˇ zina * Kolatituda je 1 F − B.14 i B i tivni.). kao ˇ sto je L.21) su poziJuˇ zna ˇ sirina i zapadna duˇ zina su negativne.7 1 ) 17  ver∴1 noj povrˇ si odre¯ duje se sada lukom velikog kruga N X i sfernim uglom GN X .14.a. −180◦ < ≤ 180◦ . 2 ˇ cesto se koristi latituda B i longituda .20) kako su postavljene i smatrati duˇ zinu pozitivnom u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu (posmatrano sa severnog pola. Konstruiˇ simo kroz X mali krug U XV tako da su mu polovi N i S ./4). Za taˇ cku na ekvatoru.19) i (1.13. duˇ zina od 0 do 180 E ili W .). Geografska ˇ sirina B i geografska duˇ zina * ove taˇ cke formalno se definiˇ su jednaˇ cinama B = 90◦ − N X = GN X. dok su za taˇ cku Y obe negativne. ˇ sirina varira od 0 do 90◦ ◦ N ili S . p. algebarski je opravdanije koristiti jednaˇ cine (1. Griniˇ cki podnevak Slika 1.5 ) :141 ) 1 .  . 1. recimo. kao ˇ sto je prikazano. Me¯ dutim.

U ovom trouglu. tj. . Najkra´ ce rastojanje izme¯ du ovih dveju taˇ caka je luk velikog kruga XY koji je element sfernog trougla N XY . Neka je M taˇ cka na povrˇ si Zemlje.855 km. Kao i ranije. Oznaˇ cimo sa Pm srednji. Da se pretvori u kilometre. (1. koje se definiˇ su kao duˇ zina luka velikog kruga nad centralnim uglom od jedne luˇ cne minute. pa dobijamo jednaˇ cinu Kostinskog Slika 1. Koordinate trenutnog pola x. To ne utiˇ ce na neposredni cilj raˇ cunanja rastojanja X Y primenom kosinusnog obrasca (1. 4 7 - / 1   Razmotrimo dalje problem raˇ cunanja rastojanja izme¯ du dve taˇ cke X i Y na povrˇ si Zemlje. jednostavno.23) Ovde je m zapadna longituda. Pm . a y osu zapadno od njega (vidi sliku 1. ver∴1 18 5 8 -. koordinate pola u trenutku posmatranja u odnosu na srednji pol. y poznate. y sa poˇ cetkom u Pm i smestimo osu x u ravan Griniˇ ckog meridijana (tangenta na Griniˇ cki meridijan u Pm ). Duˇ zina XY u nautiˇ ckim miljama.  Ako su x. y se odre¯ duju iz posebno organizovanih posmatranja promene ˇ sirine na ve´ cem opservatorija na povrˇ sini Zemlje. Y N G = − . Popravke ˇ sirine i duˇ zine usled kretanja Zemljinih polova. izraˇ zava luk XY u luˇ cnim minutama. a ugao u odnosu na osu x sa M. neka su ˇ sirina i duˇ zina taˇ cke X oznaˇ cene sa (B. ali kao ugao. Nautiˇ cka milja neznatno prevazilazi milju i jednaka je 1. Mogu´ ce je izraˇ cunati rastojanje i u nautiˇ ckim miljama.11) cos XY = sin B sin B + cos B cos B cos( − ). N X = 90◦ − B.22) Rastojanje XY je izraˇ cunato. pa je Y N X = − . (1. M).B = B − Bm raˇ cuna direktno iz gornje formule.15. onda je x = r cos M i y = r sin M. Ugao GN X = i kako je negativno u ovom sluˇ caju. za datu longitudu se popravka ˇ sirine . a za Y sa (B . B − Bm = x cos m − y sin m.). a x. a sa P trenutni pol Zemlje. ).P . Ako su koordinate x. tako da su polarne koordinate trenutnog pola P (r. N Y = 90◦ − B . Tada iz uskog sfernog trougla Pm M P imamo 90◦ − Bm ) − (90◦ − B) = r cos[M − ( ili B − Bm = r cos(M − m ). neophodno je izraziti ugao luˇ cnom merom i pomnoˇ ziti ga polupreˇ cnikom Zemlje koji je sve do sada smatran jediniˇ cnim. oznaˇ cimo rastojanje trenutnog i srednjeg pola sa r. Potrebno je da ovaj ugao bude od 0◦ do 180◦ . m )]. ). Konstruiˇ simo pravougli koordinatni sistem x. y pravougle koordinate trenutnog pola.15. y su trenutne koordinate pola.

B cos Bm )(sin BmG + . Iz kosinusnog obrazca imamo za svaki od trouglova izraze za luk M G. sin m = @B(tg BmG − tg Bm cos m) + . posle elementarnih transformacija dobijamo @ = − m = (x sin m + y cos m ) tg Bm + y tg BmG .BG cos BmG )+ (cos Bm + .BG sin BmG )(cos m − . Oznaˇ cimo male promene koordinata usled pomeranja pola prefiksom . sin m ) = sin B sin BmG + cos B cos BmG cos m . Pm M = 90◦ − Bm . Smenjuju´ ci u prethodnoj formuli trenutne ˇ sirine i duˇ zine njihovim srednjim vrednostima i malim priraˇ stajima i razvojem sinusa i kosinusa u Tejlorov red.5 ) :141 ) 1 .. iskaˇ ze u ˇ casovnoj meri. dobijamo (sin Bm + . M G.7 1 ) 19  ver∴1 Na¯ dimo sada vezu izme¯ du longitude topocentra i poloˇ zaja pola. Ako se razlika .BG = x cos mG − y sin mG . M Pm G = − m . iz .B = x cos m − y sin m.BG . − m =. BG − BmG = . Sa slike je jasno da je Pm G = 90◦ − BmG . dobijamo . − y tg BmG = −(x sin m + y cos m ) tg Bm . koji imaju jednu zajedniˇ cku stranu./4). =. Ukoliko se longituda meri od srednjeg.B(cos Bm sin BmG − sin Bm cos BmG cos m )+ . Razmotrimo sferne trouglove P M G i Pm M G. moramo oduzeti veliˇ cinu y tg BmG . . a ne od trenutnog griniˇ ckog meridijana. tj. cos BmG sin m . ako se ograniˇ cimo malim veliˇ cinama prvog reda. B − Bm = . da bi se dobila stvarna promena longitude taˇ cke M (. Odavde je . Ako ih smenimo u prethodu jednaˇ cinu. MPG = − .BG (tg Bm − tg BmG cos mG ). P M = 90◦ − B.B. onda je  . .BG (sin Bm cos BmG − cos Bm sin BmG cos m ) = = . tj. ˇ Clan y tg BmG daje promenu longitude samog Griniˇ ca usled istog uzroka. ). Osloba¯ daju´ ci se zagrada i zadrˇ zavaju´ ci samo male veliˇ cine prvog reda. .B sin Bm )(cos BmG + . P G = 90◦ − BG . njihovim izjednaˇ cavanjem dobijamo sin B sin BG + cos B cos BG cos(− ) = = sin Bm sin BmG + cos Bm cos BmG cos(− m ). Iz ranije formule imamo .   $ /.

i pretpostavimo da je polupreˇ cnik nebeske sfere mnogo ve´ ci od dimenzija Zemlje. Ve´ ci deo ove knjige ne´ ce se odnosi- ti na Zemlju. (1. Definicija taˇ cke. Kao ˇ sto je poloˇ zaj na Zemlji definisan geografskom ˇ sirinom i duˇ zinom. koja se naziva ekvinokcij . Posebno.7. Te veliˇ cine imaju sistematski karakter i u savremenim posmatranjima moraju da se uzmu u obzir. imamo paralel deklinacije . veliki polukrug ograniˇ cen nebeskim polovima. (1. Deklinacija odgovara geografskoj ˇ sirini. Rektascenzija i deklinacija.23) == P X. Ovaj sistem je daleko najvaˇ zniji od svih koordinatnih sistema koji se koriste u sfernoj astronomiji. rektascenzija i deklinacija . Geocentriˇ cna nebeska sfera ku sferu u taˇ ckama P i Q. 15 Prema tome. na ekvatoru teˇ zi nuli. nisu pod uticajem Zemljine dnevne rotacije. promena longitude zavisi od geografske ˇ sirine topocentra Bm . geometrijska razmatranja su veoma sliˇ cna i postoji koordinatni sistem koji potpuno odgovara geografskoj ˇ sirini i duˇ zini. bi´ ce potpunije data u slede´ coj glavi. kao na sl.    ver∴1 20 5 8 -. kada Sunce prelazi nebeski ekvator sa juga na sever. Me¯ dutim. ve´ c na nebesku sferu. i meridijan rektascenzije . mali krug paralelan nebeskom ekvatoru.8. Neka su N i S geografski severni i juˇ zni pol.24) gde je stalna taˇ cka na nebeskoj sferi. 4 7 . Za sada je dovoljno . On se naziva ekvatorski sistem i poznate su njegove dve koordinate. Predstavimo nebesku sferu sa Zemljom smeˇ stenom u njenom srediˇ stu. Ravan Zemljinog ekvatora seˇ ce nebesku sferu po velikom krugu AB koji se naziva nebeski ekvator . oko 21 marta. koja se uzima kao nulta taˇ cka rektascenzije. a na polovima ima znaˇ cajne vrednosti. odgovara poloˇ zaju Sunca u trenutku prole´ cne ravnodnevice. Rektascenzija = i deklinacija @ proizvoljne taˇ cke X na nebeskoj sferi formalno se definiˇ su kao @ = 90◦ − P X. 1. a rektascenzija istoˇ cnoj geografskoj duˇ zini. tako je poloˇ zaj zvezde na nebeskoj sferi definisan deklinacijom i rektascenzijom. Koordinatna mreˇ za deklinacija i rektascenzija koja moˇ ze da se povuˇ ce na nebeskoj sferi sliˇ cna je mreˇ zi geografskih ˇ sirina i duˇ zina. Ove dve koordinate su stalne za svaku zvezdu. Ova taˇ cka. Zemljina (obrtna osovina) osa rotacije prodire nebesSlika 1. Ove dve taˇ cke se nazivaju severni i juˇ zni nebeski pol . =− / 1   1 (x sin m + y cos m ) tg Bm . 1.16.

promena zavisi od poloˇ zaja zvezde ali tako da je pomeranje duˇ z velikog kruga koji spaja zvezdu sa odre¯ denom stalnom taˇ ckom na nebeskoj sferi. to uneti u jednaˇ cinu (1. (1. y = r cos @ sin =. Onda izaberimo CP za z -osu. kako je naznaˇ ceno strelicom na sl. C za x-osu. i  & 4)56 ) ) 8. Mnogi problemi sferne astronomije tiˇ cu se promene poloˇ zaja zvezda na nebeskoj sferi usled nekog od brojnih uzroka. Ove promene imaju priliˇ cno standardnu formu. kako je 24h = 360◦ . 1◦ = 4m . Ista konvencija je s razlogom primenjena na geografsku duˇ zinu.) ) -*-5 5. z = sin @.26)   ver∴1 gde je.16. U posebnom sluˇ caju. 1 = 4s . a y -osu izaberimo tako da formira desni koordinatni sistem. Na  . z = r sin @. ako bude data neka informacija o rastojanju nebeskog objekta. 1s = 15 1 = 1s 15 . dok je na severnom i juˇ znom nebeskom polu @ = +90◦ i −90◦ . (1. na nebeskom ekvatoru je @ = 0 . Bi´ ce x = r cos @ cos =. To znaˇ ci da je ona u pravcu = = 6h . Slede relacije..26 ) 1. obiˇ cno je izraˇ zena u vremenskoj meri. Mogu´ ce je. Neka je C centar nebeske sfere. 1. y = cos @ sin =. 1m = 15 . (1.8. Napomenimo ˇ da rektascenzija raste u pravcu istoka. y. @ = 0. z ) taˇ cke X su date sa x = cos @ cos =.25)  Moˇ ze da se izvede sistem pravouglih ekvatorskih koordinata koje su povezane sa rektascenzijom i deklinacijom. izjednaˇ cavanjem 360◦ sa 24 ˇ casa. redom. Sta ◦ viˇ se. r. kao i obiˇ cno. Mada rektascenzija moˇ ze da se izrazi u stepenima i onda je u intervalu 0◦ ≤ = < ◦ < 360 . Rastojanja zvezda na nebeskoj sferi.-41 21 napomenuti da je to stalna referentna taˇ cka na nebeskom ekvatoru.8) koordinate (x. Ekvivalentno jednaˇ cinama (1. uzet jediniˇ cni polupreˇ cnik nebeske sfere. imamo da je 1h = 15◦ .26) mnoˇ zenjem njene desne strane rastojanjem.

P O = 90◦ − @0 . sledi da je U X = d@ . Napiˇ simo pomeranje kao   Slika 1. Onda je U XX == 180◦ − G.17 pomeranje d je pozitivno. pa je. 1. usled godiˇ snje paralakse pomeranje je uvek usmereno ka Suncu. neka su ekvatorske koordinate taˇ cke X (= + d=.28) Razmatrajmo sada sferni trougao OP X . ver∴1 22 5 8 -. Dalje je. i pretpostavimo da je d mali ugao. Kako su dimenzije trougla U XX male u pore¯ denju sa nebeskom sferom.27). (1. P X = 90◦ − @. Me¯ dutim.12). kako je P X = 90◦ − @. zvezda X (=.17 predstavljena su pozitivna pomeranja i d= i d@. OX = i OXP = G. Na sl. 1. P X = P U = 90◦ − (@ + d@). Tako je ugao zahva´ cen lukom malog kruga u njegovom polu. moˇ ze da se smatra ravnim trouglom sa pravim uglom kod U . U X = XX sin(180◦ − G) = XX sin G. Konstruiˇ simo luk malog kruga sa polom P kroz X da preseˇ ce P X u U . nezavisno od izbora zvezde. cos @ d= = k sin sin G. imamo da je . Neka O ima ekvatorske koordinate (=0 . sledi da je (1. sledi da je OP X = = − =0 . @ + d@). Predstavljeno na sl. tj.9) i (1. U praksi je ˇ cesto k pozitivna ili negativna konstanta. 4 7 - / 1 primer. Sada je sferni ugao P X = = i P X = = + d=. usled nepoznatog uzroka. pomeranje je ka istoˇ cnoj taˇ cki posmatraˇ ceva horizonta.3). U X = d= cos(@ + d@) = d= cos @. Konaˇ cno.17. Pretpostavimo da je. Zajedniˇ cke osobine pomeranja omogu´ cavaju da sva pomeranja mogu da se tretiraju kao poseban sluˇ caj opˇ steg rezultata izvedenog niˇ ze.  Sa naˇ sa dva ranija rezultata i (1. d@ = −k sin cos G. @0 ) i oznaˇ cimo luk OX sa . U P X = d=. iz jednaˇ cine (1. Onda je. Rastojanja na sferi (1. Koriste´ ci sinusni i sinusno-kosinusni obrazac. Onda XX moˇ ze da se oznaˇ ci sa d . i U X = XX cos(180◦ − G) = −XX cos G.27) d = k sin . Osim toga. dok usled dnevne aberacije. Kako je P X = = i P O = =0 . sa taˇ cnoˇ s´ cu do prvog reda. @) pomerena za mali iznos u taˇ cku X i to pomeranje je duˇ z velikog kruga koji spaja X sa taˇ ckom O. Sada oznaˇ cimo sferni ugao OXP sa G.

(1.29) izraˇ zene u radijanima. 1 . tada vektor s × s0 ima intenzitet sin i usmeren je ka taˇ cki L na nebeskoj sferi za 90◦ udaljenoj od O i od X . Na osnovi jednaˇ cine (1. ako je i (1. Ako su jednaˇ cine (1. Iz jednaˇ cine (1.) ) -*-5 5.   & 4)56 ) ) 8. Neka je k vrednost parametra u radijanima i k u luˇ cnim sekundama. (1. to je ds upravno i na s × s0 pa je vektor pomeranja ds u pravcu s × (s × s0 ). Vaˇ zno je uoˇ citi da ove jednaˇ cine mogu da se primene samo za mala pomeranja.29). onda je. (1. Pribliˇ zno je 1 radijan = 57◦ 17 45 = 206 265 . vektor ds je upravan na s. kako je pomeranje duˇ z OX .28) dobijamo (1.29) Za koriˇ s´ cenje ovog opˇ steg rezultata u bilo kom posebnom sluˇ caju. Onda. sin 1 = tg ≈ . sin cos G = cos(90◦ − @0 ) sin(90◦ − @) − sin(90◦ − @0 ) cos(90◦ − @) cos(= − =0 ). Osim toga.30) Dakle.. preporuˇ cujemo koriˇ s´ cenje drugih metoda.29) za primenu u ma kom koordinatnom sistemu.27) imamo da je d s = k s × ( s × s0 ) .33). Dokazivanje poslednjeg stava je ostavljeno kao veˇ zba za ˇ citaoca. d= = k sec @ cos @0 sin(= − =0 ).32) sin = sin 1 . U praksi se koristi u skalarnom obliku. u primeni rezultata traˇ ze se praktiˇ cnije jedinice pa su mali uglovi izraˇ zeni u luˇ cnim sekundama. onda je k mala veliˇ cina i mora da se ima na umu da su pri izvod cina zanemareni ˇ clanovi sa O(k 2 ). onda je sin ≈ . Ako je mali ugao izraˇ zen u uglovnoj meri. d@ = k sin @ cos @0 cos(= − =0 ) − cos @ sin @0 .-41 23  ver∴1 sin sin G = sin(90◦ − @0 ) sin(= − =0 ).35) Pretpostavimo da se u primeni jednaˇ cine (1. a skalarni oblik u ekvatorskim koordinatama su jednaˇ cine (1. (1. neophodno je uneti vrednosti konstante k i koordinate taˇ cke O. Zgodno je raditi analizu u radijanima. iz jedaˇ cina (1. za svako malo pomeranje. (1. Smenjuju´ ci ovo u jednaˇ cine (1. Prednost radijana je primena aproksimacija malih uglova. Neka je vektor poloˇ zaja taˇ cke X s + ds.32) sledi da je cos ≈ 1.31) Ovaj oblik jednaˇ cine je opˇ stiji od jednaˇ cine (1. kako se isti  .29) moˇ ze da se izrazi i u vektorskoj formi. L je pol velikog kruga kroz OX . Me¯ dutim. Kada je u pitanju veliko pome¯enju ovih jednaˇ ranje. koriste luˇ cne sekunde.34) 206 265 broj luˇ cnih sekundi u malom uglu . Opˇ sti rezultat (1. s · ds = 0.29). Lako se vidi da je nepoznata ovog dvostrukog vektorskog proizvoda sin .33) Na primer. Kako je s jediniˇ cni vektor to je s · s = 1 i diferenciranje daje. Neka je s jediniˇ cni vektor poloˇ zaja za X i s0 isto za taˇ cku O. (1.32) gde je 206265 vaˇ zan faktor konverzije.

001. Greˇ ska.29) u praktiˇ cnim jedinicama. Neka je polarni trougao A B C definisan sa: A je pol strane BC izabran tako da je AA < 90◦ . d=s = 15 (1. na luku velikog kruga koji spaja mesta X i Y. Zakljuˇ cak je da. taˇ cne do ˇ clanova prvog reda i jasno je da ´ ce greˇ ska. ne zahtevaju ve´ cu taˇ cnost. (15◦ E.2. 1.5. C sfernog trougla vaˇ zi F < A + B + C < 3F . ˇ cak za pomeranje od 15 ili jedne vremenske sekunde. C . 4 7 - / 1   faktor konverzije primenjuje na svaku stranu jednaˇ cine. koja je potpuno zanemarljiva u svim razmatranjima. dualni obrazac moˇ ze da se izvede zamenom svake strane suplementom naspramnog ugla. 30◦ N). Neka je dat sferni trougao ABC . C + c = 180◦ . A = O(k 2 ) = O (k sin 1 ) .3. moˇ zemo da utvrdimo greˇ sku prvog reda od 5 · 10−6 luˇ cnih sekundi. ver∴1 24 5 8 -. Izvesti Gausove obrasce za polarni sferni trougao. 1.1. B + b = 180◦ . recimo A. Odrediti najseverniju taˇ cku. me¯ dutim. 1. Jednaˇ cine su. ako je Bs geografska ˇ sirina najjuˇ znije taˇ cke velikog kruga povuˇ cenog kroz A1 i A? . (1. Kolika je razlika u geografskim duˇ zinama mesta A1 i A. na primer za Astronomical Almanac . taˇ cnost koja nije dostignuta ni najfinijim astrometrijskim merenjima.6. greˇ ska je reda 0 . mada su formule I reda veoma korisne. a drugo na paralelu geografske ˇ sirine B. dok pomeranje od 1 daje greˇ sku od 0 . A + a = 180◦ .36)   Ovo daje korisnu informaciju o taˇ cnosti. 1. od koji se orvi nalazi na ekvatoru . za pomeranje reda jedne luˇ cne sekunde.4. Dva mesta X i Y na severnoj hemisferi imaju koordinate (60◦ W. zamenom k sa k . Pokazati da su sinusni obrazac i ˇ cetvoroelementni obrazac sebi dualni. a svaki ugao suplementom naspramne strane. mnogi raˇ cuni. Na kraju. je 2 A=O k 2 sin 1 . Dokazati princip dvojnosti (”dualni princip”) koji kaˇ ze da za ma koji obrazac koji izraˇ zava element sfernog trougla. biti u radijanima. C + c = 180◦ . d= i d@ se dobijaju u luˇ cnim sekundama. Ako je parametar k izraˇ zen u luˇ cnim sekundama. 15◦ N). moraju da se koriste tek uz poznavanje njihovih ograniˇ cenja. u luˇ cnim sekundama. Mada je taˇ cnost nekih optiˇ ckih i radio opservatorija dovedena do ove vrednosti. B. Analogno su definisani polovi B i C . Zadaci 1. Na primer. izrazi´ cemo poslednji rezultat jednaˇ cine (1. Dokazati da za uglove A. onda je d= u vremenskim a d@ u luˇ cnim sekundama dato sa 1 k sec @ cos @0 sin(= − =0 ). Dokazati da vaˇ ze slede´ ce relacije izme¯ du elemenata ova dva trougla: A + a = 180◦ . B + b = 180◦ .02. S druge strane. 1.37) d@ = k sin @ cos @0 cos(= − =0 ) − cos @ sin @0 .

Avion pole´ ce iz mesta X (13◦ 15 S. 1. 78◦ W ) i leti u mesto Y (44◦ 48 N.9. a razlika njihovih geografskih duˇ zina je L. Sferne normale iz temena A. B. Dokazati da u jednakostranom sfernom trouglu vaˇ zi izraz a A sin = 1. 2 cos ). 1. redom. 12◦ 40 E ). C proizvoljnog sfernog trougla seku naspramne strane u taˇ ckama D. Pokazati da vaˇ zi: tg BD tg CE tg AF = tg DC tg EA tg F B   .7. 2 2 1. E. Mesta X i Y imaju istu geografsku ˇ sirinu B.10. Na´ ci geografsku ˇ sirinu najsevernije taˇ cke velikog kruga koji prolazi kroz ta mesta i odrediti razliku duˇ zina putanja merenih po paralelu i po velikom krugu izme¯ du tih mesta.)+1 25  ver∴1 1. Izraˇ cunati pre¯ deno rastojanje u nautiˇ ckim miljama i geografsku duˇ zinu na kojoj avion preseca ekvator. F .8.

velikog) polupreˇ cnika i sa centrom u posmatraˇ cevom oku. Time se nebeska sfera moˇ ze smatrati jednom od prvih posledica i rezultatom prvobitnog posmatranja (eksperimenta!). Odre¯ divanje poloˇ zaja nebeskog tela. 2. U prvoj aproksimaciji smatrao ih je sva na jednakim daljinama. najprimitivnijeg sa stanoviˇ sta raspoloˇ zivog instrumentarijuma. 47/) Osnove astronomskog eksperimenta 2. u pravcima u kojima ih vidimo.     / )8) . Papirus Nespakasuti bitnih astronomskih eksperimenata ˇ coveku se vrlo kasno u istoriji pruˇ zila prilika da sa izvesnoˇ s´ cu raspozna rastojanja ve´ ceg broja nebeskih tela. U centar nebeske sfere smeˇ sta se posmatraˇ c (realni ili fiktivni). Dakle.  .1. na povrˇ sini zamiˇ sljene sfere proizvoljnog (ali.2. Zbog nedostataka prvoSlika 2. nebesku sferu uvodimo kao sferu jediniˇ cnog polupreˇ cnika na koju. Nebeska sfera. projektujemo likove nebeskih tela.1.

opisan je u gl. Izuzimaju´ ci retke situacije boravka ˇ coveka na kosmiˇ ckim letilicama ili drugim (prirodnim) nebeskim telima.8). geocentriˇ cnim i heliocentriˇ cnim koordinatama su znatna i moraju se precizno naznaˇ citi ako se s odre¯ denom namerom bira ko-    ver∴1  . centar Sunˇ cevog sistema. poloˇ zaj nebeskog tela na nebeskoj sferi je razliˇ cit za razliˇ cite trenutke posmatranja kako zbog Zemljinog dnevnog obrtanja. Topocentriˇ cna i heliocentriˇ cna rektascenzija i deklinacija bi´ ce sliˇ cno definisane. Koordinate nebeskog tela se navode kao topocentriˇ cne. kada je stvarni posmatraˇ c u centru sfere. Kao ˇ sto smo rekli. Odstupanja me¯ du topocentriˇ cnim. kaˇ zemo da. rektascenzije i deklinacije. poˇ sto se poloˇ zaj stvarnog posmatraˇ ca identifikuje sa pojmom topocentar . Nebeske sfere koje odgovaraju ovim poloˇ zajima posmatraˇ ca (standardnim taˇ ckama) nazivamo geocentriˇ cnom . u posebnom sistemu (ekvatorskom. heliocentriˇ cne ili galaktiˇ cke. ali sa strogo paralelnim koordinatnim osama. ekliptiˇ ckom ili nekom drugom) mogu da se definiˇ su topocentriˇ cne. Definicije odgovaraju geocentriˇ cnoj rektascenziji i deklinaciji. onda se sva nebeska tela nalaze na nebeskoj sferi u taˇ ckama prodora odgovaraju´ cih vizura. baricentriˇ cne. izborom koordinatnog poˇ cetka u odgovaraju´ coj taˇ cki i utvr¯ divanjem osnovnih pravaca paralelnih sa CP i C C. u skladu sa izborom centra nebeske sfere.2. Veoma je pogodno izabrati nebesku sferu polupreˇ cnika R = 1. Razlike me¯ du ovim koordinatama potiˇ cu od uticaja paralakse i aberacije koje ´ ce biti razmatrane u daljem tekstu. to su prividni poloˇ zaji nebeskih tela. heliocentriˇ cnom ili galaktiˇ ckom nebeskom sferom. baricentriˇ cne i heliocentriˇ cne koordinate kao koordinate koje se odnose na razne koordinatne poˇ cetke. Cilj ove glave je uvo¯ denje razliˇ citih koordinatnih sistema koji se koriste u poloˇ zajnoj astronomiji i davanje konvencija vezanih za njih. Osim toga. Na ve´ c uvedeni ekvatorski koordinatni sistem. imamo topocentriˇ cnu nebesku sferu. Ekvatorski sistem koordinata. Promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi naziva se prividnim kretanjem. koji je povezan sa sfernim jednaˇ cinama (1.  -*-5 ) 5. Svaki sistem ˇ cine osnovne polarne koordinate koje imaju osnovne osobine uvedene u 1.-4) 27 Ako je vizura poluprava od posmatraˇ ca ka nebeskom telu. 1. Istorijski je najˇ ceˇ s´ ca praksa izbor standardne posmatraˇ cke taˇ cke koja odgovara zamiˇ sljenom (fikSlika 2. Te razlike su za zvezde male i one se mogu mahom zanemariti u razmatranjima u ovoj glavi. Ta standardna taˇ cka je centar Zemlje. geocentriˇ cne. bez raˇ cunskih detalja. tako i zbog godiˇ snjeg obilaˇ zenja Zemlje oko Sunca. Na drugoj strani. centar Sunca ili centar galaksije. Sa svakim ovim sistemom moˇ ze da se uvede ekvivalentan pravougli koordinatni sistem. baricentriˇ cnom . geocentriˇ cne. dodajemo opis horizontskog koordinatnog sistema i sistema ekliptiˇ ckih i galaktiˇ ckih koordinata. Sistem sveta tivnom) posmatraˇ cu smeˇ stenom u tu taˇ cku. redom. topocentar je na Zemlji.3.

Ova odstupanja ne´ ce biti odre¯ divana u ovoj glavi. Iskustvo obiˇ cnog ˇ coveka (u smislu: neastronom) daje izvesnu ali intuitivnu predstavu o nebeskoj sferi i njenim karakteristikama.)564 5 / .3. ali je dobro znati da se za svaki koordinatni sistem. – da se povremeno pojavljuju pojedinaˇ cni zvezdoliki objekti i pljuskovi takvih objekata koji u intervalu od nekoliko sekundi menjaju poloˇ zaj i nestaju sa zvezdanog neba (meteori. zvezde padalice ). repatice). nekretnice). koje iz dana u dan izlazi pribliˇ zno na istom mestu u odnosu na zemaljske repere. – da postoji Sunce. ver∴1 28 5 8. Prividno obrtanje nebeske sfere. Cirkumpolarne zvezde . Kumova slama). koja vrlo brzo menjaju poloˇ zaj me¯ du zvezdama (komete. – da postoji Mesec. baricentriˇ cnom ili heliocentriˇ cnom obliku.52-41 . – da se povremeno pojavljuju kosmata nebeska tela.). Pri paˇ zljivom posmatranju zapazi´ cemo da poznata zvezda Severnjaˇ ca (Polara) skoro da ne menja svoj poloˇ zaj u odnosu na Zemaljske repere.4. ali u okolini razliˇ citih grupa zvezda. lutalice). sistem odstupanja jednako dobro moˇ ze postaviti u topocentriˇ cnom. ali stalnog poloˇ zaja me¯ du zvezdama (Galaksija. – da se preko neba prostire belo–magliˇ casta traka nejednake ˇ sirine i sjaja. geocentriˇ cnom. 2.  Slika 2. koji veoma brzo menja svoj poloˇ zaj u odnosu na zvezde.4. – da postoji manji broj zvezdolikih tela koja svetle mirnom sveloˇ s´ cu (ne trepere!) i koja menjaju poloˇ zaj me¯ du zvezdama (planete. Ukoliko beleˇ zimo me¯ dusobne poloˇ zaje i izgled nebeskih tela na nebeskoj sferi u toku duˇ zeg vremenskog intervala uoˇ ci´ cemo: – da postoji veliki broj nebeskih tela koja praktiˇ cno ne menjaju me¯ dusobni poloˇ zaj (zvezde. Mleˇ cni put.6) / 11   ordinatni poˇ cetak. Sva druga nebeska tela opisiva´ ce u toku dana (24 ˇ casa) krug sa centrom u blizini Severnjaˇ ce (vidi sliku 2.

ovu podelu je uveo Delport  .4. ¯u davan je odgovaraju´ Prilog I). " 5) 8- ) 29 Kada posmatramo zvezde prividno dnevno kretanje nebeske sfere se manifestuje u postojanju zvezda ˇ cije su dnevne putanje u celosti vidljive ( cirkumpolarne zvezde ). Nebeska sfera je ”podeljena” na 88 sazveˇ zd ¯a. Sazveˇ zd sto smo do sada rekli o nebeskim telima iskljuˇ civo ¯a. Sve ˇ je rezultat vizuelnog astronomskog eksperimenta u kojem preovla¯ duje matematiˇ cka apstrakcija nebeske sfere. svakom sazveˇ zd ci mitoloˇ ski znaˇ caj i obeleˇ zje (v. 2. onda moˇ zemo da govorimo o sjaju i boji nebeskih tela.5.). Uoˇ cavaju´ ci sjajnije zvezde na nebu. u postojanju zvezda ˇ cije dnevne putanje se vide samo delimiˇ cno (zvezde koje izlaze i zalaze ) i u postojanju zvezda ˇ cije delove dnevne putanje u datom trenutku uopˇ ste ne vidimo iz datog poloˇ zaja (anticirkumpolarne zvezde ). Ako u principe (priznake) klasifikacije ukljuˇ cimo dodatne mogu´ cnosti vizuelnog posmatranja.   ver∴1  Po pravilu. drevni posmatraˇ ci su izvrˇ sili prostornu podelu zvezda u grupe koje se nazivaju sazveˇ z¯ dima (slika 2.

tako i kroz strukturu zvezdanih sistema i njihovu evoluciju. 2.Zemljina rotacija Osa prividnog obrtanja nebeske sfere naziva se svetska ili polarna osa. Ve´ c smo istakli da se nebeska sfera priv- idno obr´ ce i da je jedna invarijantna taˇ cka obrtanja u blizini Severnjaˇ ce. Uoˇ cavaju´ ci razlike u boji i sjaju pojedinih zvezda.6. Selektivnost i razdvojna mo´ cˇ covekovog oka nije mogla da zadovolji sve ve´ ce zahteve astronoma. znaju´ ci da proseˇ cni posmatraˇ c na vedrom nebu moˇ ze da uoˇ ci oko 3000 zvezda.5. Severni pol je onaj iz kojeg se sva prividna kretanja vide u smeru kretanja kazaljke na satu.52-41 . Druga taˇ cka je dijametralno suprotna u odnosu na posmatraˇ ca (slika 2. a ukoliko su dati u odnosu na centar Zemlje.7). Ukoliko su poloˇ zaji nebeskih tela dati u odnosu na mesto posmatranja. posmatraˇ ci davnih vremena su svakoj zvezdi davali ime (v. govorimo o topocentriˇ cnoj konfiguraciji. ali ´ ce ona na razliˇ cite naˇ cine biti ¯ima ne´ prisutna u daljem tekstu.2. Vremenski interval za koji nebeska (zvezdana!) sfera izvrˇ si prividno pun obrt oko nebeske ose naziva se zvezdani dan: to je vremenski interval posle kojeg se ponovi konfiguracija zvezda u odnosu na zemaljske repere.). onda govorimo o geocentriˇ cnoj konfiguraciji. .   ver∴1 30 5 8. taj smer se naziva retrogradnim smerom.6.6) / 11   1919. oˇ cigledno je da je broj zvezda sa imenima veoma mali u odnosu na ukupni broj zvezda. PN OPS (sl. Slika 2. Elementi nebeske sfere. O sazveˇ zd cemo posebno govoriti.)564 5 / . Pri tome. Taˇ cke prodora svetske ose kroz nebesku sferu su svetski polovi – severni PN i juˇ zni PS . kako kroz prividno kretanje Sunca. Prilog I).

Vertikal je veliki krug kroz zenit (i nadir). Horizontski sistem   .  # ..61 -*-5 .. Ekvatorski sistemi Istorijski gledano. slika 2.8.8. Zenit i nadir su prodorne taˇ cke vertikale kroz nebesku sferu.). Materijalizuje se pravcem mirnog viska. Slika 2. Slika 2.7. Pravi horizont je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere i ravni upravne na vertikalu (u poloˇ zaju posmatraˇ ca. Dnevni paralel je mali krug nebeske sfere paralelan ekvatoru. zenit je iznad horizonta.5. Deklinacijski krug je veliki krug nebeske sfere koji prolazi kroz polove. Almukantar(at) je mali krug nebeske sfere paralelan horizontu. Vertikala je prava odre¯ dena vektorom rezultante Zemljine privlaˇ cne i centrifugalne sile. osnovni elementi nebeske sfere za orijentaciju i odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ caka na Zemlji i poloˇ zaja nebeskih tela su vertikala i horizont.-4- 31  ver∴1 Nebeski ekvator je veliki krug nebeske sfere nastao presekom nebeske sfere sa ravni upravnom na svetsku osu kroz Zemljino srediˇ ste.

Prava N S u ravni horizonta naziva se podnevaˇ ckom linijom. pri ˇ cemu drugi dokazano ne moˇ ze imati manju greˇ sku.) izme¯ du severnog i juˇ znog povratnika. Ekliptika. Ovakva posmatranja moˇ zemo obaviti bez posebnih priprema u odnosu na pravac najkra´ ce dnevne senke mirnog viska (pravac podnevaˇ cke linije!). Posmatraju´ ci paˇ zljivo iz dana u dan moˇ zemo zapaziti da se poloˇ zaj taˇ cke izlaza i zalaza Sunca (ipak) menja u odnosu na zemaljske repere. njegove dnevne putanje nisu. Prividna Sunˇ ceva kretanja. pa je. – postoje trenuci poklapanja taˇ caka izlaza i zalaza sa taˇ ckama E i W . To su trenuci solsticija (zastoja) – letnjeg i zimskog. Vrlo ˇ cesto se u literaturi govori o tome da se prati duˇ zina senke vertikalnog ˇ stapa! Napominjemo da je materijalizacija takvog eksperimenta uslovljena prethodnom materijalizacijom mirnog viska.    ver∴1 32 5 8.2. 2. redom. u odnosu na apstrakciju datu pojmom horizont. Najve´ ca dnevna visina Sunca nad horizontom naziva se (gornjom) kulminacijom (pravo podne). Odgovaraju´ ci dnevni paraleli koje tada opisuje Sunce nazivaju se severnim i juˇ znim povratnikom (!?). sa stanoviˇ sta i teorije greˇ saka i metodike besmisleno izvoditi 2 eksperimenta. Ti trenuci su identiˇ cni trenucima maksimalne i minimalne podnevne visine Sunca. Trenutak pravog podneva identiˇ can je trenutku najkra´ ce senke i tada se ugao visine Sunca moˇ ze dobiti iz duˇ zine viska l i duˇ zine senke s: l tg h = .52-41 . s Beleˇ ze´ ci poloˇ zaje taˇ caka izlaza i zalaza Sunca u toku godine i njegovu visinu u podne. vertikal kroz svetski pol. moˇ zemo da kaˇ zemo da se azimuti izlaza i zalaza menjaju. sa fenomenoloˇ skog stanoviˇ sta gornji eksperiment je dovoljan. nebeski paraleli ve´ c delovi zavojnice (sl. strogo uzevˇ si. ravnodnevice – prole´ cne i jesenje.6) / 11 Nebeski meridijan posmatraˇ ca je deklinacijski krug kroz zenit. Ne upuˇ staju´ ci se ovde u sve detalje projekcije prividnog kretanja Sunca na ravan horizonta. .10.9.6.   Slika 2. taˇ cke preseka prvog vertikala i horizonta su istoˇ cna E i zapadna W taˇ cka horizonta. Eksperiment sa Sun- cem. On seˇ ce horizont u juˇ znoj S i severnoj N taˇ cki (N–taˇ cka bliˇ za polu PN ). E i W . to su trenuci ekvinokcija. Ekliptika Zbog neprekidnosti sunˇ cevog kretanja.)564 5 / . utvrdi´ cemo da: – postoje trenuci maksimalnog udaljenja ka severu i jugu taˇ caka izlaza i zalaza Sunca u odnosu na istoˇ cnu i zapadnu taˇ cku horizonta. Prvi vertikal je vertikal ˇ cija je ravan upravna na ravan meridijana. odnosno.

). i 2. koji nazivamo godina. Vaga. Rak. 2.11. Lav.slike 2.12. Bik. Jarac. ) 57 3-8) 4-6) ) .10.9. koja skoro sva nose ˇ zivotinjska imena – zodijaˇ cka sazveˇ z¯ da: Ovan. Slika 2. Strelac. Kre´ cu´ ci se po ekliptici Sunce u toku godine prod zd ¯e kroz 12 sazveˇ ¯a (v.sl. Zodijak   . Devojka.). Proˇ siruju´ ci eksperiment sa Suncem na beleˇ zenje poloˇ zaja taˇ caka njegovog izlaza i zalaza u odnosu na zvezde. Skorpija.11. utvrdi´ cemo da se Sunce prividno kre´ ce po nebeskoj sferi me¯ du zvezdama od zapada na istok i da po isteku perioda. ponavlja svoj poloˇ zaj u odnosu na zvezde.1261 ) 33  ver∴1 Slika 2. Veliki krug nebeske sfere koji se dobija kao projekcija prividne godiˇ snje putanje Sunca na nebesku sferu naziva se ekliptikom (v. Vodolija i Ribe.  $ 24181. Blizanci.

). a to znaˇ ci da je nagibni ugao ravni ekliptike prema ravni ekvatora pribliˇ zno konstantan (≈ 23◦ 27 ). ver∴1 34 5 8. Slika 2.13. Prividno kretanje Sunca 2.52-41 . .12.7. Viˇ segodiˇ snji eksperiment sa Suncem pokazao bi nam da su sev- erni i juˇ zni povratnik na pribliˇ zno konstantnoj daljini od nebeskog ekvatora (slika 2.13. Elementi nebeske sfere izvedeni iz Sunˇ cevog prividnog kretanja.)564 5 / .6) / 11    Slika 2.

za razliku od inercijalnog. tako i u smislu definisanja parametara i sistema konstanti makrosveta. a @ deklinacija objekta. osnovnog pravca u toj ravni i smerom merenja uglova. −∞ f ( )E ( )d ]dHd=d@. E ( ) je stvarna talasna karakteristika posmatranog objekta. Savremena astronomija fundamentalni sistem najprirodnije realizuje u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji. dati su izrazom: I (H. koja ´ ce biti de- taljno objaˇ snjena u odeljku o teleskopima.). jediniˇ cno (R = 1). Da bi mogle da se prave zvezdane karte. @). u principu.9. sferni koordinatni sistem je odre¯ den izborom osnovne ravni . 2. @) = V +∞ [coef.10. uveden kao korektivni faktor u smislu razlikovanja nominalnih od efektivnih parametara.) . =.1 )6. gde je = rektascenzija. −∞ f ( )E ( )d ]dHd=d@. Koordinatni sistemi. veliki krug nebeske sfere kroz polove ekliptike naziva se krug latitude. U matematiqkoj notaciji intenzitet i kvalitet primljene informacije iz pravca (=.. Koordinate u ovom sistemu su rastojanje i dva ugla. Objasnimo to detaljnije. po definiciji za nebesku sferu. koordinate su samo dva ugla. U klasiˇ cnom astronomskom eksperimentu pokazalo se da su za ovu svrhu najpogodniji sferni koordinatni sistemi. pa prethodna jednaˇ cina postaje:  .- 35 Uzimaju´ ci da je ekliptika element nebeske sfere. U jednaˇ cini (A) (vidi dalje). Koordinate. (2.8. u ulozi definicionih veliˇ cina na levoj strani se javljaju (=. funkciji f ( ) po pravilu prepuˇ stamo (pridruˇ zujemo) informaciju o daljini objekta.84. polovima ekliptike (2N i 2S ) nazivamo taˇ cke prodora kroz nebesku sferu prave upravne na ekliptiku. Kao ˇ sto iz iskustva sledi.  & 8. Primenjena (praktiˇ cna) astronomija u uˇ zem smislu je metodika i praksa posmatranja i merenja na Zemlji i veˇ staˇ ckim nebeskim telima u cilju stvaranja uporiˇ snog sistema referencije. treba da znamo koordinate zvezda. f ( ) je funkcija nominalnih talasnih karakteristika me¯ dusistemske sredine i instrumentarijuma. Vreme. koordinatnom smislu. Sistem nebeskih koordinata pogodan za prouˇ cavanje kretanja u vasioni mora da bude inercijalan.)46- 4. Zvezdane karte. (2. Po pravilu.   ver∴1 2. ima precesiono kretanje. sadrˇ zi rotaciono kretanje. =. 2. @) i sa rastojanja H. Kako je rastojanje. @) = V +∞ [coef. Ekliptika seˇ ce nebeski ekvator u taˇ ckama ekvinokcija – prole´ cni (C) i jesenji (9) (sl. Takav njihov poloˇ zaj nije ni malo sluˇ cajan. Suˇ stina teleskopa je u prijemu elektromagnetne informacije od objekta. Mali krug nebeske sfere paralelan sa ekliptikom naziva se krug longitude. kako u klasiˇ cnom.2) gde je coef.1) odnosno It (H. koje prikazuju sazveˇ zd ¯a u ravni. koji. nuˇ znom prelaznom formom u reˇ savanju praktiˇ cnih zadataka javlja se FUNDAMENTALNI sistem nebeskih koordinata i konstanti.

−∞ f ( . Ekvatorski sistem koordinata se definiˇ se Zemljinom rotacijom. sa izvesnoˇ s´ cu moˇ zemo da kaˇ zemo da se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema. nego mora i da jasno dokaˇ ze da ´ ce novi sistem biti nepokretniji od starog i pogodniji za realizaciju. ukoliko se sa praktiˇ cnog stanoviˇ sta pokaˇ ze pogodnijim neki drugi sistem koordinata. Razvoj astronomije zahteva kako pove´ canu taˇ cnost tako i novi sastav objekata fundamentalnog kataloga. ˇ sto znaˇ ci srednji trenutak–datum svih posmatranja. @) i sopstvenih kretanja ( = .. u principu.6) +∞ / 11   [coef. ve´ c samo do promene posmatraˇ ckih metoda i instrumenata. Za nas je ovde interesantno da. @) = P 5 / .. odre¯ divanje oblika.)564 It (=.=@ . Taj trenutak se naziva epoha koordinatnog sistema. spoznaja geometrije Vasione. Pokuˇ saji zamene ekvatorskog sistema joˇ s nisu urodili plodom jer nije dovoljno da novi predlog samo odriˇ ce stari sistem.pr. . to ne´ ce dovesti do promene principa konstrukcije koordinatnih sistema. Ekvatorski sistem se pojavio u katalozima pre nekoliko stole´ ca. Pri stvaranju takvog sistema prvo se obrazuju takozvani instrumentski sistemi – zvezdani katalozi. Pod sistemom kataloga podrazumevaju se sistematske greˇ ske koordinatne mreˇ ze date katalogom (n. stara posmatranja ne´ ce izgubiti svoj znaˇ caj. kvazari i sl. (A)  Davno naznaˇ ceni cilj astronomije. . jer su sva posmatranja obavljana sa Zemlje. poloˇ zaja i kretanja nebeskih tela i sistema. H)E ( )d ]ds. Na drugoj strani postoje zahtevi da se ukloni translacija sistema praktiˇ cnom realizacijom sistema koordinata objekata ˇ cija su sopstvena kretanja i paralakse praktiˇ cno jednaki nuli (vangalaktiˇ cki objekti. posebno se navodi i posmatraˇ cka epoha kataloga. Za sada. a poslednjih sto godina on predstavlja jedinistven sistem skoro u svim katalozima. koji sadrˇ ze jednu ili obe ugaone koordinate (naravno.). Me¯ dutim.== . . a nulta rektascenzija se zadaje rotacijom oko ose i kretanjem oko Sunca. Neki astronomski zadaci pretpostavljaju praktiˇ cnu realizaciju inercijalnog sistema koordinata. ve´ c na sistem sa poznatim (do odre¯ dene taˇ cnosti) rotacijom i ubrzanjem. @ ) odre¯ denog broja zvezda fundamentalnog kataloga. Takvo stanje nije sluˇ cajno ve´ c je posledica potpune demokratije praktiˇ cnih uslova.52-41 . proces dugotrajnih i taˇ cnih posmatranja pokazao je suˇ stinski nedostatak ekvatorskog sistema: ravan ekvatora i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice imaju veoma sloˇ zeno kretanje. govorimo o realnoj primeni fundamentalnih sistema u obliku srednjeg ekvatorskog koordinatnog sistema koji. Znaˇ ci. ima precesiono kretanje. Praktiˇ cna pogodnost je veoma znaˇ cajan ˇ cinilac. Naglaˇ savamo da postoji bitna razlika pojmova ”fundamentalni sistem koordinata” i ”sistem fundamentalnog kataloga”. epoha ravnodnevice kataloga. . ver∴1 36 5 8. Isto tako. teˇ sko´ ce ´ ce se javiti samo pri taˇ cnom odre¯ divanju parametara novog sistema u odnosu na stari sistem. podrazumeva stvaranje fundamentalnih sistema nebeskih koordinata. i brojne pomo´ cne veliˇ cine) date za poˇ cetak neke godine. pri tome se ne misli na sistem bez rotacije i ubrzanja. Sam prelaz sa jednog na drugi sistem koordinata ostvari´ ce se jednostavnim raˇ cunima. Danas se fundamentalni sistem realizuje u vidu ekvatorskog sistema koordinata koji se zadaje u prostoru i vremenu pomo´ cu poloˇ zaja (=.).

Izborom razliˇ citih elemenata (osnovnih ravni i pravaca!) na nebeskoj sferi dolazimo u situaciju da razlikujemo i koordinatne sisteme. Vertikala je najprirodniji osnovni pravac na Zemljinoj povrˇ sini. 2. Kako osnovni pravac ovog sistema zavisi od poloˇ zaja mesta poSlika 2. pa su koordinate samo dva ugla. sl. Instrument za merenje horizontskih koordinata je teodolit Posmatrajmo nebesku sferu sa centrom u taˇ cki O. gornja hemisfera je vidljiva. najˇ ceˇ s´ ce su u upotrebi – horizontski. interval promene visine je (-90◦ . po definiciji. je komplement visine: z = 90 − h. 2. jediniˇ cno (R = 1). (z ).10.14. interval promene je(0◦ . osnovni pravac je podnevaˇ cka linija – od posmatraˇ ca ka juˇ znoj taˇ cki. Ova taˇ cka se zove zenit . – galaktiˇ cki sistem koordinata. Neka vertikala usmerena na gore prodire nebesku sferu u taˇ cki Z .   0 41 65 1 4. Ovaj veliki krug deli nebesku sferu na dve hemisfere. kaˇ ze se da je ovaj sistem mesni. – nebeski ekvatorski. +90◦ ). Napomena: Kod sfere jediniˇ cnog polupreˇ cnika lukovi velikih krugova jednaki su u meri centralnim uglovima koje zahvataju. Azimut (A) taˇ cke X je ugao u horizontskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni vertikala kroz datu taˇ cku. (Azimut taˇ cke je ugao dijedar ravni meridijana topocentra i ravni vertikala kroz taˇ cku). U ovom sistemu osnovna ra- van je ravan horizonta. taˇ cke X .14. Veliki krug ˇ ciji su polovi zenit i nadir naziva se nebeski horizont ili jednostavno horizont. u sluˇ caju nebeske sfere rastojanje je. Koordinate su azimut i visina (ili zenitna daljina). Horizontski sistem smatranja. Horizontski koordinatni sistem. Visina (h) taˇ cke X je ugao u ravni vertikala meren od preseka sa ravni horizonta do pravca vizure kroz taˇ cku. ◦ 360 ). – ekliptiˇ cki sistem koordinata.1 )6 1 5156- 37 Kao ˇ sto smo rekli. – mesni ekvatorski. a smer merenja uglova je retrogradni (u smeru kretanja kazaljke na satu). a njoj dijametralno suprotna nadir .      ver∴1 . Po definiciji zenitska daljina. Ovaj pravac je definisan pravcem Zemljine gravitacije. dok je donja hemisfera nevidljiva za posmatraˇ ca na samoj Zemlji.

Azimut moˇ ze. redom. 2. Linija povuˇ cena kroz taˇ cku O. A = P ZX. tako¯ de. sa zapada na istok. njena zenitna daljina z i azimut A bi´ ce definisani sa z = ZX. dok na juˇ znoj hemisferi sliˇ cne zvezde nema. Umesto zenitne daljine koristi se visina h.15. Vertikali kroz W i E nazivaju se prvi vertikali . Z za pol. Zbog Zemljine rotacije. S . ako je potrebno. koje se nazivaju severni i juˇ zni nebeski pol.3) u oblasti −180◦ < A ≤ 180◦ . posmatraˇ c´ ce videti stalnu promenu poloˇ zaja zvezda na nebu.15 prikazana su dva posebna dijagrama. paralelno Zemljinoj obrtnoj osi. Dijametralno suprotna taˇ cka S je juˇ zna taˇ cka horizonta. Sve ˇ sto sledi vaˇ zi za oba.3) Po ovoj definiciji azimut je strogo zapadni (meren od severne taˇ cke). Prema ovoj definiciji. Zvezda Polara (ili Severnjaˇ ca) je sjajna zvezda koja je oko 1◦ udaljena od severnog nebeskog pola i lako je uoˇ cljiva na zvezdanom nebu.6) / 11     Slika 2. Za taˇ cku X je h = XU pa je .52-41 . Cetiri taˇ cke N . do preseka sa horizontom u taˇ cki N . Konstruiˇ simo luk velikog kruga ZP i produˇ zimo ga. ali je bolje tada ga uzimati kao negativni. dovodi do prividnog obrtanja cele nebeske sfere sa istoka na zapad oko ose P OQ. koristi´ cemo definiciju (2. Na sl. Neka je X neka taˇ cka na nebeskoj sferi. Lukovi velikih krugova ograniˇ ceni sa Z i taˇ ckom horizonta nazivaju se vertikalni krugovi (ili vertikali). Ovo je jedna od brojnih konvencija koje su u upotrebi. Za svakog posmatraˇ ca samo jedan pol je na vidljivoj polusferi. E .)564 5 / . Dnevno obrtanje Zemlje oko njene ose. Me¯ dutim. Vertikal kroz X seˇ ce horizont u taˇ cki U i oˇ cigledno je da sve taˇ cke na vertikalu imaju isti azimut A koji je jednak N U . Horizontski koordinatni sistem uzima taˇ cku zenita. Napomenimo da je za posmatraˇ ca koji je okrenut ka severu W ˇ s leve a E s desne strane. da se meri kao istoˇ cni. Posledica rotacije je da zvezde oko nebeskih polova ostaju (skoro) nepomiˇ cne. ver∴1 38 5 8. (2. Taˇ cka N je severna taˇ cka horizonta. prodire nebesku sferu u taˇ ckama P i Q. istoˇ cna i zapadna taˇ cka su na po 90◦ od taˇ caka N i S . W nazivaju se osnovnim taˇ ckama horizonta . za sluˇ caj posmatraˇ ca na severnoj i posmatraˇ ca na juˇ znoj geografskoj ˇ sirini. Za osnovni veliki krug izabran je krug ZN ili njemu ekvivalentan ZP . azimut raste u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu i koordinatni sistem je desni.

  

0 41 65 1

4,1 )6 1 5156-

39
(2.4)

h = 90◦ − z.

Mali krugovi sa polom u Z su krugovi iste visine (iste zenitne daljine) i nazivaju se almukantari . Na sl. 2.1 prikazan je almukantar kroz X . U sfernoj aproksimaciji Zemlje, OZ predstavlja produˇ zetak polupreˇ cnika iz centra Zemlje. Pravac OZ zaklapa ugao B sa ekvatorskom ravni, a ugao B je geografska ˇ sirina posmatraˇ ca. Sledi da je luk P Z jednak posmatraˇ cevoj kolatitudi, ˇ sto daje vaˇ znu relaciju P Z = 90◦ − B. (2.5) Jednaˇ cina (2.5) vaˇ zi i za severnog i za juˇ znog posmatraˇ ca. Zenitna daljina i azimut daju koordinatni sistem koji se lako realizuje u praksi, jer se zasniva na osnovnim pravcima, Z i P , koji se odre¯ duju direktnim posmatranjima. Me¯ dutim, ovo ima i ozbiljne nedostatke. Prvo, zenitna daljina i azimut zvezde zavise od poloˇ zaja posmatraˇ ca. Ovo su lokalne koordinate, a gore data topocentriˇ cna definicija je najprirodnija. Na primer, mogu´ ce je da se transformiˇ su u geocentriˇ cne koordinate, ali mora se zadrˇ zati zenitni pravac odgovaraju´ ceg posmatraˇ ckog topocentra. Drugo, horizontske koordinate zvezda se menjaju sa prividnim dnevnim kretanjem nebeske sfere. Trenuci izlaza i zalaza zvezda raˇ cunaju se kao trenuci za koje je z = 90◦ .

Koordinate taˇ cke na Zemlji. Uporedimo dalja razmatranja sa onima iz paragrafa 1.6 u prvoj glavi. Ovde se odnosimo ka Zemlji kao ka nebeskom telu i koristimo aproksimacije koje geografski koordinatni sistem identifikuju sa nazemnim sistemom. Poslednji termin samo skre´ ce paˇ znju na to da u zavisnosti od usvojene aproksimacije za oblik Zemlje, moˇ zemo imati i razliˇ cite realne koordinatne sisteme Zemlje. Istovremeno, oni omogu´ cavaju izvesne detalje u razlikovanju lokalnih, odnosno mesnih koordinatnih sistema. Smatraju´ ci Zemlju u prvoj aproksimaciji loptom, taˇ cke prodora svetske osovine kroz sfernu povrˇ sinu Zemlje nazva´ cemo zemljini polovi: severni i juˇ zni. Ravan nebeskog ekvatora seˇ ce istu sferu po krugu koji se naziva zemljin ekvator. Uporednici ili paraleli su mali krugovi paralelni ekvatoru; zemljini meridijani su krugovi kroz polove. Za odre¯ divanje poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji koristi se nazemni ekvatorski koordinatni sistem; osnovne koordinate su: – geografska ˇ sirina (B) je ugao u ravni meridijana meren od preseˇ cnog pravca sa ekvatorom do pravca ka datoj taˇ cki; interval promene je (-90◦ , +90◦ ). – geografska duˇ zina ( ) je ugao dijedar izme¯ du meridijanskih ravni poˇ cetno (inicijalnog) meridijana i meridijana date taˇ cke; interval promene je (-12h , +12h ili -180◦ , +180◦ ). Me¯ dunarodnim dogovorom je usvojeno da je poˇ cetni meridijan meridijan kroz Griniˇ cku opservatoriju, a negativni znak je za duˇ zine ka zapadu. – nadmorska visina (H) je visina u metrima date taˇ cke u odnosu na posebno definisanu nivosku povrˇ sinu (v. kasnije: sferoid, geoid i sl.). 

   
ver∴1

    
ver∴1

40

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

/

11 



2.11. Mesni ekvatorski koordinatni sistem. U ovom sistemu osnov-

na ravan je ravan nebeskog ekvatora, osnovni pravac je pravac ka juˇ znoj taˇ cki ES ekvatora, a smer merenja uglova je retrogradni (slika 2.7.) ˇ casovni ugao t taˇ cke je ugao u ekvatorskjoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu taˇ cku; interval promene je (0h –24h ili 0◦ –360◦ ) Deklinacija @ je ugao u ravni deklinacijskog kruga meren od preseka sa ravni ekvatora do pravca vizure kroz taˇ cku; interval promene je (-90◦ , +90◦ ). Po definiciji polarna daljina p je komplement deklinacije: p = 90◦ − @. (2.6)

Deklinacija je invarijanta u odnosu na prividno dnevno kretanje, ali ˇ casovni ugao nije, pa je zato i ovaj sistem mesni.

ˇ Casovni ugao i deklinacija. Horizontski koordinatni sistem vezan je za posmatraˇ ca, ali ne i za zvezde. Sloˇ zen naˇ cin na koji se menjaju zenitne daljine i azimut zvezde sa vremenom uzrokovan je ˇ cinjenicom da ovaj koordinatni sistem, a posebno njegov pol Z , ne zavise od prividnog dnevnog kretanja zvezda, odnosno Zemljine rotacije. Me¯ dutim, koordinatni sistem vezan za pol P nema ovakve probleme. Pri tome, ako je P Z izabran kao referentni veliki krug, koordinatni sistem koji se realizuje je joˇ s i stalan u odnosu na trenutni poloˇ zaj posmatraˇ ca. Nove koordinate su nazvane ˇ casovni ugao i deklinacija ; poslednja je bila uvedena u neˇ sto drugaˇ cijem kontekstu. Nebeska sfera predstavljena na sl. 2.16 ima centar u posmatraˇ cu koji je u taˇ cki O, dok su zenit, nebeski polovi i osnovne taˇ cke horizonta obeleˇ zene kao ranije. Razmotrimo sluˇ caj posmatraˇ ca na severnoj geografskoj ˇ sirini, mada to nema znaˇ caja za definicije koje slede. Za neku zvezdu, recimo X , na nebeskoj sferi definicija njene deklinacije @ i ˇ casovnog ugla t bi´ ce

@ = 90◦ − P X,

t = ZP X.

(2.7)

Sam luk P X se navodi kao severna polarna daljina (NPD) zvezde. Veliki polukrugovi sa krajevima u nebeskim polovima, kao P XQ, nazivaju se meridijani . Oˇ cigledno je duˇ z svake od ovih krivih ˇ casovni ugao konstantan. Meridijan sa nultim ˇ casovnim uglom P ZSQ je poznat kao posmatraˇ cev meridijan i kada je zvezda u tom meridijanu govorimo o kulminaciji zvezde. Treba napomenuti da se ˇ casovni ugao meri u smeru zapada od posmatraˇ cevog meridijana, u smeru kretanja kazaljke na ˇ casovniku. Mali krugovi sa polovima u P i Q nazvani su deklinacijski krugovi . Sada, poˇ sto je dnevno kretanje zvezda ekvivalentno uniformnoj rotaciji cele nebeske sfere oko ose kroz P i Q, sledi da zvezda vrˇ si dnevno kretanje po deklinacijskom krugu,

  

-5 1 - 8)6 45 1

4,1 )6 1 5156-

41 

ver∴1

prikazanom na sl. 2.16 kao XDLRTX . U toku jednog dana, zvezda se kre´ ce zapadno od taˇ cke X ka D, gde zalazi; zatim stiˇ ze u najniˇ zu taˇ cku L ispod horizonta, kada je njen ˇ casovni ugao 180◦ , posle toga pribliˇ zava se s donje strane horizontu, izlaze´ ci u taˇ cki R; njena visina raste dostiˇ zu´ ci maksimalnu vrednost u meridijanu T . Zatim, njena visina opada i ona se ponovo vra´ ca, posle 24 ˇ casa u taˇ cku X . Pri svom dnevnom kretanju, zvezda opisuje svoj dnevni paralel i to uniformnom brzinom. Me¯ dutim, deklinacija je konstantna za svaku zvezdu, dok ˇ casovni ugao prirasta ravnomerno. Time su potpuno jednoznaˇ cno odre¯ deni i ˇ casovni ugao zvezSlika 2.16. zde i njena deklinacija u svakom traˇ zenom trenutku. Pojednostavljuju´ ci ovo, ˇ casovni ugao je obiˇ cno izraˇ zen, ne u stepenima, ve´ c u vremenskim jedinicama, sliˇ cno rektascenziji, izjednaˇ cavanjem 24h sa 360◦ . Na sl. 2.16 vidi se da, posmatrano iz taˇ cke P , ˇ casovni ugao raste u smeru kazaljke na satu. Me¯ dutim, koordinatni sistem je levo-orijentisan i to je neizbeˇ zno ako ˇ casovni ugao raste sa vremenom. Sa slike se moˇ ze izvu´ ci joˇ s jedan znaˇ cajan zakljuˇ cak: Ako je azimut zvezde istoˇ cni njen ˇ casovni ugao se nalazi izme¯ du 12h i 24h . Nebeski ekvator, pomenut u glavi 1, ima deklinaciju jednaku nuli. On je veliki krug sa polovima P i Q. Posmatrajmo taˇ cke E i W . One su po 90◦ udaljene i od zenita i od taˇ cke S . Time su one polovi posmatraˇ cevog meridijana i zato je svaka na po 90◦ udaljena od P . Iz ovoga sledi da se one moraju nalaziti na nebeskom ekvatoru. Drugˇ cije reˇ ceno, nebeski ekvator seˇ ce horizont u njegovoj istoˇ cnoj i zapadnoj taˇ cki. Zvezda na nebeskom ekvatoru izlazi u taˇ cki E i zalazi u taˇ cki W ; pa ´ ce zato iznad horizonta zvezda biti taˇ cno 12 sati. S druge starane, zvezda negativne deklinacije izlazi na jugo-istoˇ cnom a zalazi na jugo-zapadnom delu horizonta; ona je na vidljivom delu neba manje od 12 sati. Me¯ dutim, sliˇ cno je sa zvezdom X , koja ima pozitivnu deklinaciju, ona je vidljiva viˇ se od 12 sati svakog dana. Naravno, dva poslednja zakljuˇ cka vaˇ ze samo za posmatraˇ ca na severnoj ˇ sirini. Na juˇ znoj hemisferi je obrnuto pravilo. Dok je deklinacija zvezde stalna, Sunˇ ceva deklinacija ima pravilnu godiˇ snju promenu u granicama od pribliˇ zno ±23◦ ,5. To je ona promena koja uzrokuje sezonske razlike u duˇ zini obdanice i najviˇ se dolazi do izraˇ zaja na velikim ˇ sirinama. Spominju´ ci ponovo sl. 2.16, vidimo da zvezda dovoljno velike deklinacije ne´ ce nikada imati ni izlaz ni zalaz; stalno je vidljiva. Takva zvezda se naziva cirkumpolarna . Na primer, cirkumpolarna zvezda je prikazana taˇ ckom Y na sl. 2.16, sa njenim dnevnim paralelom U Y V , koji predstavlja dnevno kretanje zvezde. Taˇ cka V , u kojoj je visina zvezde najmanja—ima ˇ casovni ugao 12h , naziva se donja kulminacija ili donji prolaz zvezde. Taˇ cka U , u kojoj ona prolazi kroz posmatraˇ cev meridijan, ve´ c je definisana kao njen meridijanski prolaz. Za razliku od taˇ cke V , ta- 




ver∴1

42

5 8- )564

5 / - 52-41 - 6)

/

11

ˇ cka U se spominje kao gornji prolaz ili gornja kulminacija zvezde. U ovim taˇ ckama nazivi nisu potpuno standardni, ali je znaˇ cenje jasno iz konteksta. Graniˇ cni sluˇ caj za cirkumpolarnu zvezdu je da ona ima donju kulminaciju u severnoj taˇ cki horizonta. Tada je P N = 90◦ − @ = B, pa je uslov da zvezda bude cirkumpolarna slede´ ci: @ > 90◦ − B. (2.8) S druge strane, ovaj deo nebeske sfere je uvek vidljiv. Zbog simetrije, moˇ ze se napisati i −@ > 90◦ − B. (2.9) Ove dve nejednakosti vaˇ ze samo za posmatraˇ ca na severnoj hemisferi. Znak za @ i B mora biti promenjen za posmatraˇ ca na juˇ znoj hemisferi, ˇ sto ˇ citalac moˇ ze lako proveriti. Ovaj paragraf zavrˇ si´ cemo kratkim razmatranjem transformisanja koordinata sa horizontskog na ekvatorski koordinatni sistem i obrnuto. Trigonometrijske pojedinosti metoda mogu se razlikovati za neka rastojanja, ali suˇ stina problema se svodi na reˇ savanje sfernog trougla P ZX . Ovaj trougao ˇ cine samo zvezda i polovi dva ve´ c pomenuta koordinatna sistema. Jasno´ ce radi, trougao je izvuˇ cen sa sl. 2.16 i prikazan je uve´ can na sl. 2.17. Iz definicije azimuta i zenitske daljine, jednaˇ cine (2.3), imamo da je P ZX = A i ZX = z . Isto tako, na osnovu definicija ˇ casovnog ugla i deklinacije, jednaˇ cine (2.7), imamo da je ZP X = t i P X = 90◦ −@. Osim toga, P Z = 90◦ − B, gde je B posmatraˇ ceva ˇ sirina, pa je svih pet elemenata, pomenutog sfernog trougla, odre¯ deno na ovoj slici. Moˇ zemo primeniti dva kosinusna obrasca, koji daju slede´ ce rezultate Slika 2.17. 

 

sin @ = cos z sin B + sin z cos B cos A, cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t.

(2.10) (2.11)

Ove dve jednaˇ cine su dovoljne za transformisanje koordinata, kao ˇ sto je niˇ ze pokazano sa dva primera. Slika 2.17 je primenljiva kada je azimut zvezde zapadni. Postoje neke male modifikacije ako je azimut istoˇ cni. Me¯ dutim, jednaˇ cine koje daju rezultate su (2.10) i (2.11), i tako¯ de se primenjuju za juˇ znog posmatraˇ ca. Na kraju, pre primene transformacije koordinata na primerima, pogodno je izraziti raniji zakljuˇ cak formalnim matematiˇ ckim jezikom: 0 < A < 180◦ ⇔ 0 < t < 12h 0 > A > −180◦ ⇔ 12h < t < 24h . (2.12)

Primer. (a) Zvezda ima zenitnu daljinu 57◦ ,57 i istoˇ cni azimut 137◦ ,60 za posmatraˇ ca na severnoj ˇ sirini 41◦ ,36. Izraˇ cunati njen ˇ casovni ugao i deklinaciju.

11). redom.18.8). bi´ ce t = 21h 40m .35746) = 69◦ . (a) Sa datim podacima moˇ ze se izraˇ cunati desna strana jednaˇ cine (2. Za odre¯ divanje ˇ casovnog ugla.2. smer merenja uglova je direktni. sa centrom C u srediˇ stu Zemlje. Nebeski ekvatroski koordinatni sistem. a taˇ cka o neka predstavlja posmatraˇ ca na Zemlji sa istoˇ cnom geografskom duˇ zinom .11347. Tako nalazimo da je A = ±19◦ . pa na taj naˇ cin imamo z = arccos(0. Uzeta je osnovna vrednost i nema dvoznaˇ cnosti. Traˇ zi se ponovno reˇ savanje koriˇ s´ cenih jednaˇ cina (2. Kada se duˇ zi Cp i Cq produˇ ze.7) sin @ = −0. devet sati posle kulminacije. (b) Ovo je suprotan problem problemu (a). Sa p i q oznaˇ ceni su Zemljini polovi. pa ne uzimamo osnovnu vrednost [vidi jednaˇ cinu (2.10) i (2. 2. Tako su dobijene ekvatorske koordinate (t. izraˇ cunati horizontske koordinate zvezde koja ima deklinaciju 63◦ 43 . Poˇ sto je sada poznata deklinacija.06. ali su njihove uloge promenjene.81967. jednaˇ cina (2. Osnovna izmena u odnosu na mesni ekvatorski koordinatni sistem je uvo¯ denje novog osnovnog pravca: za osnovni pravac usvojen je pravac ka C taˇ cki (pravac vezan za taˇ cku nebeske sfere). ve´ c dobijamo t = 325◦ . interval promene je (0h . ovo daje cos t = 0.0513. Mora se uzeti znak plus.8) napisana je u obliku cos t = cos z sec @ sec B − tg @ tg B. jer je t < 12h .   -*-5 1 . Razmatrajmo geocentriˇ cnu nebesku sferu prikazanu na sl.59. Azimut A je negativan. rezultat u vremenskim jedinicama. Dobijamo da zvezda ima zapadni azimut 19◦ . uzeta je osnovna vrednost inverznog sinusa i daje @ = −6◦ 31 .9)]. Zvezdano vreme i rektascenzija. Posle deljenja sa 15. 2.8)64 5 1 4.59. @). Sada produˇ zeni pravci Cg i Co prodiru nebesku sferu u taˇ ckama G i O. Ovde nema dvosmislenosti. 24h ili 0◦ .7) u obliku cos A = sin @ cosec z sec B − cot z tg B. Azimut se moˇ ze dobiti pisanjem jednaˇ cine (2. 360◦ ). Imamo   . Rektascenzija (=) je ugao u ekvatorskoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni deklinacijskog kruga kroz datu taˇ cku. Neka taˇ cka g predstavlja poloˇ zaj Griniˇ ca. one prodiru nebesku sferu u severnom P i juˇ znom Q nebeskom polu.12. Deklinacija (@ = @). jer je desna strana potpuno poznata.1 )6 1 5156- 43  ver∴1 (b) Za istog posmatraˇ ca. Sve je poznato na desnoj strani jednaˇ cine (2.

 ver∴1 44 5 8. ne u odnosu na Sunce.14) Sliˇ cno je za posmatraˇ ca u Griniˇ cu: Griniˇ cko zvezdano vreme S bi´ ce dato sa S = tG ( ). sferni ugao OP .6. Onda je GP X ˇ casovni ugao ove zvezde za posmatraˇ ca u Griniˇ cu..13) U ovoj jednaˇ cini je istoˇ cna longituda posmatraˇ ca.17) . kao u srednjem vremenu.14). Za sada je dovoljno re´ ci da je C taˇ cka na nebeskom ekvatoru nepokretna u odnosu na zvezde . (2. S druge strane. rektascenzija je stalna.16) (2.13) sledi da su dva vremena povezana jednaˇ cinom s=S+ ... za posmatraˇ ca na geografskoj duˇ zini . Razmotrimo ponovo sl. ju to veliki krug P . (2.15)       Na osnovu izloˇ zenog vidi se da zvezdano vreme priraste 24h za taˇ cno jednu Zemljinu rotaciju oko njene ose.)564 5 / . Iz jednaˇ cine (2. onda je = = P X . dok je za rektascenziSlika 2.18. Oba sistema imaju isti pol P . Taj krug je posmatraˇ cki meridijan P O za ˇ casovni ugao. Taj period se naziva zvezdani dan . Iako ˇ casovni ugao zvezde raste sa vremenom. Ekvinokcij (ili taˇ cka) je tako¯ de poˇ cetna taˇ cka za merenje vremena. a zvezda u X ima rektascenziju = = P X . odakle sledi da je t = tG + . (2. i rektascenzija i deklinacija u paragrafu 1. Poˇ sto se dva ˇ casovna ugla mogu izraziti u ˇ casovnoj meri. Sliˇ cno tome P OQ je posmatraˇ cki meridijan za posmatraˇ ca u taˇ cki o i sferni ugao je GP O = .. Opisana su dva ekvatorska sistema koordinata. tako¯ de mora biti izraˇ zeno u ovim jedinicama. Zato je to vreme nazvano zvezdano vreme .18. ali u odnosu na zvezde. (2. ˇ casovni ugao i deklinacija u prethodnom paragrafu. Zvezdano vreme obezbe¯ duje znaˇ cajnu pomo´ cnu kariku izme¯ du ˇ casovnog ugla i rektascenzije. Za posmatraˇ ca u o. zvezdano vreme je. ˇ casovni ugao zvezde u taˇ cki X za posmatraˇ ca u o je OP X . Ako je = rektascenzija zvezde u taˇ cki X . Sledi da je s = t + =. On se naziva griniˇ cki ˇ casovni ugao (tG )..52-41 . ˇ casovni ugao (t) jeste ugao OP X . a razlikuju se samo u izboru poˇ cetnog velikog kruga kroz P . jednaˇ cina (2. Definicija je slede´ ca: mesno zvezdano vreme s definisano je kao ˇ casovni ugao taˇ cke s = t( ) . a P GQ je njegov posmatraˇ cki meridijan. Pretpostavimo da je X poloˇ zaj ma koje zvezde na nebeskoj sferi.. 2.6) / 11 da je za posmatraˇ ca u Griniˇ cu taˇ cka G njegov zenit. Kao ˇ sto je pomenuto.

osnovni pravac je pravac ka C taˇ cki.13. 2. i taˇ cke P i K koje su njihovi polovi.18) Ekliptika i ekliptiˇ cke koordinate. kolatituda (c) je komplement latitude: c = 90◦ − >. Po definiciji. Po definiciji je luk KP = A nagib ekliptike. vidi se da su (2. a veliki krug nastao presekom ove ravni sa nebeskom sferom nazvan je samo ekliptika . Osim toga. jedan od onih koji se posebno koristi u Sunˇ cevom dinamiˇ ckom sistemu. Nebeska latituda (>) je ugao u ravni kruga latitude meren od preseka sa ekliptikom do pravca vizure kroz taˇ cku. Nebeska longituda ( ) taˇ cke je ugao u ekliptiˇ ckoj ravni meren od osnovnog pravca do pravca preseka osnovne ravni sa ravni kruga latitude date taˇ cke. Stoga se njegovo prividno godiˇ snje kretanje vrˇ si brzinom od oko jednog stepena dnevno. Osim toga. zaklapaju´ ci ugao od oko 23◦ . a celu ekliptiku opiˇ se tokom jedne godine. prikazana su dva velika kruga. interval promene je (0h –24h ili 0◦ –360◦ ).19.14) i (2. Ravan Zemljine putanje je poznata kao ravan ekliptike . 2. lako je proveriti da je ugao preseka izme¯ du ekvatora i ekliptike tako¯ de A. interval promene je (-90◦ . +90◦ ). Jednaˇ cina (2. a smer merenja uglova je direktni. Zemljino godiˇ snje kretanje oko Sunca daje osnovnu ravan za odgovaraju´ ci koordinatni sistem. (2. U svakom trenutku Sunce se nalazi na ekliptici. ekvator i ekliptika.1 )6 1 5156- 45 Ova jednaˇ cina vaˇ zi za svako nebesko telo X i za svakog posmatraˇ ca na Zemlji.5 sa normalom na ravan ekliptike. U toku godiˇ snjeg kretanja. Posledica Zemljinog godiˇ snjeg kretanja je prividno kretanje Sunca u odnosu na nepokretne zvezde. Sunce se kre-     ver∴1 . Ekliptiˇ cki koordinatni sistem. pol koji je od P na rastojanju manjem od 90◦ . Zemljina osa rotacije zadrˇ zava stalni pravac u odnosu na zvezde.  ! . kao ˇ sto je pokazano na dijagramu. Smer Sunˇ cevog prividnog kretanja duˇ z ekliptike je tako¯ de oznaˇ cen. Ovaj ugao je oznaˇ cen sa A i naziva se nagib ekliptike . U ovom sistemu osnovna ravan je ravan ekliptike. redom.17) predstavlja sve ˇ sto je potrebno za transformaciju koordinatnog sistema sa ˇ casovnim uglom i deklinacijom na koordinatni sistem sa rektascenzijom i deklinacijom. P je severni nebeski pol. Na sl.15) specijalni sluˇ cajevi ovog rezultata.12613 1 4. a K je severni ekliptiˇ cki pol .

6. Suprotni smer nazvan je retrogradnim . Ekvator i ekliptika seku se u dvema taˇ ckama. Sliˇ can sistem pravouglih ekliptiˇ ckih koordinata. ). moˇ ze proizvesti prividno retrogradno kretanje. Osa D je tada u pravcu taˇ cke sa koordinatama = 90◦ . D = cos > sin . u odre¯ denoj konfiguraciji. a same koordinate su date jednaˇ cinama (1. osa z ka polu P . ◦ dok obuhvata raspon 0 ≤ < 360 . Ovo oznaˇ cava smer kretanja u Sunˇ cevom sistemu (ili na nebeskoj sferi) koji je nazvan direktnim . Ekliptiˇ cka longituda raste u smeru koji je prethodno opisan kao direktan. U ekliptiˇ ckim koordinatama. a tako¯ de i ekliptiˇ cku longitudu koja Slika 2. Osa x je usmerena ka taˇ cki. P X = 90◦ − @. Tada. 2. Ekvinokcij se koristi kao nulta taˇ cka za rektascenziju.52-41 .  Uglovi > i su izraˇ zeni u stepenima. ako je X ma koja taˇ cka na nebeskoj sferi. nazvana je postupak pravouglih koordinata. a osa y je usmerena tako da kompletira desno-orijentisani koordinatni sistem.)564 5 / . KX = 90◦ − >. Neka taˇ cka X ima rektascenziju i deklinaciju (=. njena ekliptiˇ cka latituda > i njena ekliptiˇ cka longituda definisane su sa > = 90◦ − KX. Sistem pravouglih ekvatorskih koordinata. taˇ cka K je odabrana za pol koordinatnog sistema. izvan ove definicije. (N. od kojih je svako direktno. D. pomenut je u 1.19. ali. Me¯ dutim. Ekliptiˇ cki sistem je niˇ ze definisana.6) / 11   ´ ce u smeru suprotnom kazaljci na ˇ casovniku kada se posmatra sa severnog ekliptiˇ ckog pola. poˇ sto su uglovi KP i P K pravi. Strane ovog trougla su KP = A. planete se tako¯ de kre´ cu direktno. @) i obrnuto. Tada su koordinate taˇ cke X date sa (2. moˇ ze se uvesti sa -osom usmerenom ka K i N-osom ponovo usmerenom ka taˇ cki. to sledi da je P KX = 90◦ − i KP X = 90◦ + =. (2. rezultanta Zemljinog i planetskog putanjskog kretanja.19) N = cos > cos . z ). onda je to uvek odre¯ dena taˇ cka. >) na ekvatorske koordinate (=. Sa pet poznatih elemenata trougla. Veza izme¯ du ekliptiˇ ckih i ekvatorskih koordinata objekta na sferi moˇ ze se izvesti iz razmatranja sfernog trougla P KX . i moˇ zda viˇ se direktna procedura. (x. Ovo je fundamentalna referentna taˇ cka (prole´ cna ravnodnevica) ili ekvinokcij. Kada se termin ekvinokcij koristi. od kojih je jedna prikazana na sl. druga.20) .   ver∴1 46 5 8.19. a veliki krug K je izabran za referentni veliki krug. Na drugoj strani. = KX. @). y. Osim toga. = sin >. primena standardnih trigonometrijskih obrazaca dopuˇ sta transformaciju sa ekliptiˇ ckih koordinata ( . > = 0.26). s tim ˇ sto je > u granicama −90◦ ≤ > ≤ 90◦ . odnosno taˇ cka u kojoj Sunce prelazi ekvator sa juˇ zne na severnu hemisferu.

(2. ˇ sto je prirodno. y = D cos A − sin A. (2. Bila je neophodna kompletna revizija siSlika 2.  " /) ) 613 - 4.21) Ovi rezultati mogu se izraziti preko sfernih koordinata.20. x = N. posebno radio posmatranja na talasnoj duˇ zini od 21 cm.20). cos @ cos = = cos > cos . z = D sin A + cos A.26) i (2. koriˇ s´ cenjem jednaˇ cina (1. moˇ zemo lako ustanoviti jednaˇ cine za transformaciju u obliku N = x. 2. u ve´ cini sluˇ cajeva. Galaktiˇ cke koordinate.20 Galaktiˇ cke koordinate stema galaktiˇ ckih koordinata. Stoga. D = y cos A + z sin A. Ipak. = −y sin A + z cos A.i N-ose. sin > = sin @ cos A − cos @ sin A sin =. sin @ = sin > cos A + cos > sin A sin .23) Ova dva sistema jednaˇ cina dovoljna su za transformaciju izme¯ du ekvatorskih koorˇ dinata (=.   . Dobijaju se dva slede´ ca sistema jednaˇ cina: cos > cos = cos @ cos =. Tako je postignuta znatno ve´ ca taˇ cnost za odre¯ divanje galaktiˇ cke ravni i galaktiˇ ckih polova.22) (2. Sistem galaktiˇ ckih koordinata ima za os- novnu ravan. Me¯ dutim.1 )6- 47  ver∴1 Sada je transformacija sa jednog koordinatnog sistema na drugi ekvivalentna rotaciji osa za ugao A oko zajedniˇ cke x. pravougle koordinate su sve ˇ sto je potrebno. posmatranja su proˇ sirena i na radio posmatranja galaksija. kosinusnog i sinusno-kosinusnog obrasca na sferni trougao P KX . ravan galaksije u odnosu na koju se odre¯ duju poloˇ zaji zvezda i njihova kretanja (slika 2. Posle II svetskog rata. @) i ekliptiˇ ckih koordinata ( .).14. odre¯ denost galaktiˇ cke ravni zavisi od statistiˇ cke obrade posmatranja za brojna nebeska tela. a njihova transformacija je prosto jednostavnija i direktnija. cos @ sin = = − sin > sin A + cos > cos A sin . Dve taˇ cke na nebeskoj sferi koje su po 90◦ udaljene od galaktiˇ cke ravni nazivaju se galaktiˇ cki polovi pa moˇ ze da se uvede koordinatni sistem vezan za ove taˇ cke i galaktiˇ cku ravan. >). cos > sin = sin @ sin A + cos @ cos A sin =. Citalac moˇ ze pokazati da se ove jednaˇ cine mogu dobiti primenom sinusnog.

0.52-41 .21. Neka je sada X poloˇ zaj bilo koje zvezde. Ako taˇ cka X ima ekvatorske koordinate (=. ˇ sto nije koriˇ s´ ceno u ranijem sistemu. Ipak.)564 5 / . @G ) rektascenzija i deklinacija severnog galaktiˇ ckog pola. Galaktiˇ cki sistem b = 90◦ − GX. Da bi povezali galaktiˇ cke koordinate zvezde sa njenim ekvatorskim koordinatama. pre primene ovakvog raˇ cuna. Ovo odre¯ duje poloˇ zaj taˇ cke G za koju treba da je GC = 90◦ .21. Galaktiˇ cka latituda i galaktiˇ cka longituda zvezde X definisane su.4. ali on je tako¯ de galaktiˇ cka longituda severnog nebeskog pola. Vrednosti usvojene za ova tri parametra. pa je sferni ugao P GC odre¯ den taˇ ckom C .25) Neophodno je naznaˇ citi epohu. b). l = CGX. Razmotrimo sferni trougao GP X na sl. (2. 2. odnosno na ’novi“ sistem koji je ve´ c viˇ se od dvadeset godina bio u upotrebi. su =G = 12h 49m . koja seˇ ce nebeski ekvator u taˇ cki N . Taˇ cka G je severni galaktiˇ cki pol . Obe.    ver∴1 48 5 8.24) Galaktiˇ cka latituda moˇ ze uzimati vrednosti iz intervala −90 ≤ b ≤ 90 . = 123◦ .21. Oznaˇ cimo ovaj ugao sa . P predstavlja severni nebeski pol a veliki krug U CN V predstavlja galaktiˇ cku ravan. su izraˇ zene u stepenima. kao Slika 2. a C predstavlja pravac ka srediˇ stu galaksije. Povucimo luk velikog kruga GX i produˇ zimo ga do preseka sa galaktiˇ ckim ekvatorom u Y . napomenimo da se severno od galaktiˇ ckog ekvatora podrazumeva zvezda koja je na istoj strani od galaktiˇ ckog ekvatora kao G. pa nije neophodno da ima pozitivnu deklinaciju. galaktiˇ cke koordinate su niˇ ze raˇ cunate samo za ovu epohu i neophodno je obezbediti. i galaktiˇ cka longituda i galaktiˇ cka latituda. poˇ sto severni nebeski pol ima precesiono kretanje u odnosu na zvezde. 2. ◦ ◦ (2.0. Ipak. Na sl. ˇ cinjenica je da su oba sistema bila u upotrebi sve dok nije doˇ slo do konfuzije. On se obiˇ cno spominje kao poloˇ zajni ugao galaktiˇ ckog centra . Ovaj veliki krug nazvan je galaktiˇ cki ekvator . tj. @) i galaktiˇ cke koordinate (l. Neka su (=G . za epohu 1950.6) / 11    Nova konvencija uvodi merenje galaktiˇ cke longitude od pravca ka galaktiˇ ckom centru. 0 ≤ l < 360◦ . neophodno je znati poloˇ zaje dveju taˇ caka G i C . @G = 27◦ . da se ekvatorske koordinate zvezda odnose na ekvator i ekvinokcij za 1950. Me¯ dutim. Na drugoj strani. kada je bilo neophodno pre´ ci na taˇ cniji sistem. ona ´ ce biti pozitivna ili negativna prema tome da li je X severno ili juˇ zno od ekvatora. dok galaktiˇ cka longituda moˇ ze uzimati vrednosti iz sva ˇ cetiri kvadranta. galaktiˇ cka longituda zvezde X je luk CY meren u naznaˇ cenom smeru. ˇ sto je opisano u glavi 6. Taj sistem je niˇ ze opisan. onda su elementi ovog sfernog trougla: . Luk XY je galaktiˇ cka latituda. redom.

ako sl.0.26) Ovo ´ ce jednoznaˇ cno odrediti galaktiˇ cku latitudu.21 predstavlja novi sistem. iz sfernog trougla GP X . sa galaktiˇ ckih na ekvatorske koordinate. koji daju cos b sin( − l) = cos @ sin(= − =G ).28) cos @ cos(= − =G ) = cos @G sin b − sin @G cos b cos( − l). dobijamo vredVidimo da je ( − l) u ˇ cetvrtom kvadrantu i iznosi −61◦ 33 .26) i (2.31). ekvatorske koordinate taˇ cke G bile bi u starom sistemu malo promenjene u odnosu na one date u jednaˇ cinama (2.87926. tada su na dijagramu potrebne neznatne modifikacije. 49  ver∴1 GX = 90◦ − b. nalazimo da jednaˇ cina (2.25) i longituda bi se merila od taˇ cke N . (2. P GX = − l. moˇ ze se izvesti na sliˇ can naˇ cin. 2.10 na kraju ovog paragrafa. Odavde je b = −5◦ 47 .33) za dobijanje rezultata sin( − l) = −0. odnosno latitudu b. Ovo je direktna primena jednaˇ cina (2. (2. one su obeleˇ zavane sa (lII . Krab maglina ima ekvatorske koordinate (5h 31m . Izraˇ cunati njenu galaktiˇ cku latitudu i longitudu. bI ). gornja analiza odnosi se na galaktiˇ cke koordinate u novom“ sistemu koji se uglavnom sada koristi. ove jednaˇ cine ´ ce dati rektascenziju i deklinaciju u odnosu na ekvator i ekvinokcij za 1950. +21◦ 59 ) u odnosu na ekvator i ekvinokcij 1950.32) i (2. cos @ sin(= − =G ) = cos b sin( − l). = 123◦ . GP X = = − =G .  " /) ) 613 P X = 90◦ − @.27) Poˇ sto je b ve´ c odre¯ deno. Stari sistem je tada oznaˇ cavan sa (lI .1 )6GP = 90◦ − @G . Sada. ove dve jednaˇ cine omogu´ cavaju odre¯ divanje sin( − l) i cos( − l). gde je. cos( − l) = 0. Kao ˇ sto smo ve´ c pomenuli. bII ). Na osnovu podataka i (2. primenom kosinusnog obrasca nalazimo GX . treba koristiti i sinusni i sunusno-kosinusni obrazac. a ne od taˇ cke C . Primer. Naravno. Obrnuta transformacija. Dovoljno je re´ ci da.0. Ovim je izvedena i longituda l. b). razmatrana i transformacija sa starog na novi sistem. Nemamo nameru da ovde detaljno razmatramo stari sistem. Ovim su na¯ dene galaktiˇ cke koordinate Krab magline l = 184◦ 33 . Zavrˇ savamo ovaj paragraf slede´ cim primerom. On je definisan u zadatku 2. me¯ dutim. b = −5◦ 47 .43) daje sin b = −0. gde gor” nji indeks rimskim brojem oznaˇ cava da je koriˇ s´ cen novi sistem. Konvencijom je predloˇ zeno da se ” ove koordinate jednostavno oznaˇ ce sa (l. Uradi´ cemo isto ovo za galaktiˇ cku longitudu. ali jednaˇ cine (2. kada je doˇ slo do konfuzije sa starim“ sistemom.5.  .10085. odgovaraju´ ci obrasci bi´ ce sin @ = sin @G sin b + cos @G cos b cos( − l). Strogo govore´ ci. (2. naroˇ cito u ranijoj literaturi. Imamo da je sin b = sin @G sin @ + cos @G cos @ cos(= − =G ). a iz njih se nedvosmisleno dobija ( − l). cos b cos( − l) = cos @G sin @ − sin @G cos @ cos(= − =G ). Joˇ s jednom. tako¯ de. Ova vrednost se sada koristi u jednaˇ cini (2.47634.33). ali. detalji gore primenjeni potrebni su samo kada je = − =G < 180◦ . 4.27) su korektne u svim sluˇ cajevima. Kako je nost za l.

U tom smislu se mogu rqazlikovati i slede´ ci problemi: – Uspostavljanje i usvajanje vremenske skale pomo´ cu (i izborom) jedinice za raˇ cunanje vremena i njenog sistema ˇ citanja. Oni su: I. koja zavisi od Zemljinog kretanja oko Sunca.52-41 . skala se materijalizuje ˇ casovnim uglom C taˇ cke (s. Vreme odraˇ zava dinamiˇ cka svojstva materije. tako da sledi definicija: mesno pravo vreme je ˇ casovni ugao pravog sunca uve´ can za 12h . treba primeniti jednaˇ cinu (2. (2. Na drugoj strani. tako¯ de.4. tp = t + 12h .29) gde se astronomski simbol koristi kao oznaka za Sunce. Visoka taˇ cnost ˇ casovnika je uvek mogu´ c izvor informacija o nestabilnosti osnovnog prirodnog procesa. aparentno zvezdano vreme. ali je nepogodan za svakodnevnu upotrebu.      ver∴1 50 5 8. Za vezu izme¯ du pravog i zvezdanog vremena. Planeta se kre´ ce konstantnom sektorskom brzinom. Ono daje sistem vremena vrlo visoke uniformnosti. Prvo u osnovi pravilno opisano planetsko kretanje bilo je dato. od Johana Keplera (Johannes Kepler) sa njegova tri poznata zakona.6) / 11 2. sadrˇ zi Sunˇ cevu rektascenziju. – Regularno upore¯ denje ˇ casovnika – satova sa periodiˇ cnim prirodnim procesom koji se nalazi u osnovi usvojene vremenske skale. Onda je tp = s + 12h − = . pravo vreme. u ˇ cijoj se jednoj ˇ ziˇ zi nalazi Sunce. Ukoliko se zvezdani dan definiˇ se za odre¯ denu epohu (izabrani trenutak na skali) govorimo o srednjem zvezdanom vremenu. (2.15. sama upore¯ denja odre¯ duju nul − −punkt (koordinatni poˇ cetak!) od kojeg se prati pokazivanje ˇ casovnika u cilju praktiˇ cnog koriˇ s´ cenja vremenske skale. Sistemi vremena. Srednje vreme mora biti definisano preko ˇ casovnog ugla Sunca. tj. u 2. II. Trenutak Sunˇ cevog prolaska kroz posmatraˇ cev meridijan (gornja kulminacija) je definisan kao pravo podne .30) U toku jedne godine Sunˇ ceva rektascenzija priraste za 24h . zgodnije je uzeti da pravi dan poˇ cinje u pono´ c nego u podne. a tako¯ de razliˇ cite aparature za njihovo me¯ dusobno upore¯ divanje. tako da ova jednaˇ cina ukazuje na to da je broj zvezdanih dana u godini za jedan ve´ ci od broja srednjih dana. koja je u velikoj meri pravilna. U reˇ savanju pobrojanih problema astronomska praksa je dovela do uvo¯ denja slede´ cih skala i jedinica vremena: * Skala zvezdanog vremena: zvezdani dan je vremenski razmak izme¯ du dva uzastopna istoimena prolaza C taˇ cke kroz dati nebeski meridijan. Putanja planete oko Sunca je elipsa.)564 5 / . u 17-om veku. zasnovanih na postojanoj periodiˇ cnoj prirodnoj pojavi. Me¯ dutim. Zvezdano vreme je definisano. radijus vektor Sunce-planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake povrˇ sine. astronomski i drugi eksperimenti pretpostavljaju ostvarivanje merenja. – Izrada tehniˇ ckih brojaˇ ca ravnomernog vremena u obliku ˇ casovnika – satova visoke taˇ cnosti.14). . identifikuju´ ci taˇ cku X sa Suncem. sistem koji ima mnogo primena u astronomiji. Zvezdano vreme zavisi od Zemljine rotacije. kao ˇ casovni ugao taˇ cke. a interval izme¯ du dve uzastopne gornje kulminacije Sunca definiˇ se pravi sunˇ cani dan (ili samo pravi dan ). odrˇ zavanja i prenoˇ senja vremena. inaˇ ce je prividno.

nazvana je afel . jednaka je 1. Prva dva zakona imaju ovde neposredni znaˇ caj. Sada je ugao SR. Godiˇ snja putanja Zemlje oko Sunca Na sl. 2. longituda Sunca.   ver∴1 Slika 2.  # 5156.1 84. kao ˇ sto je navedeno.22 predstavlja Zemljinu eliptiˇ cnu putanju. Sunce ´ ce biti u pravcu zvezde R. Kub velike poluose planetske putanje proporcionalan je kvadratu perioda njenog obilaˇ zenja. Taˇ cka A u kojoj je Zemljino rastojanje od Sunca najmanje nazvana je perihel . S oznaˇ cava poloˇ zaj Sunca. Ona je pogodna za jediniˇ cno rastojanje u dinamiˇ ckom 8 Sunˇ cevom sistemu. Duˇ zina velike poluose Zemljine putanje nazvana je astronomska jedinica (AJ). bliska kruˇ znoj. Eliptiˇ cnost Zemljine putanje je preuveliˇ cana—putanja je. Slika 2. a AB veliku osu. prikazana odgovaraju´ com za ovaj vremenski trenutak. ili CSE .) 51 III.22. Ovo sledi  . Zemljina ugaona brzina oko Sunca nije konstantna. Dijametralno suprotna taˇ cka na putanji.. Neka E predstavlja poloˇ zaj Zemlje u nekom narednom vremenskom trenutku.496 · 10 km.016. koja odgovara najve´ cem rastojanju. u stvari. njena ekscentriˇ cnost je samo 0.23 sa C je predstavljena Zemlja u poloˇ zaju prole´ cne ravnodnevice. Zemlja prolazi kroz perihel poˇ cetkom januara. kada se Sunce vidi u pravcu taˇ cke. .

33) Ova relacija pokazuje da Sunˇ ceva rektascenzija ne prirasta ravnomerno sa longitudom. koja i sama ne prirasta ravnomerno sa vremenom. Neka J bude vreSlika 2. neposredno. uvodi imaginarno telo.6) / 11   iz drugog Keplerovog zakona. a ne za brzinu. Neka sl. Ono moˇ ze geometrijski da se definiˇ se na slede´ ci naˇ cin. Taˇ cka A predstavlja poloˇ zaj Sunca u trenutku perihela. sledi da je tg = = cos A tg . longituda Sunca ne prirasta ravnomerno u toku godine. Ova promena u prirastanju Sunˇ ceve longitude reflektuje se u odgovaraju´ cu promenu u prirastanju njegove rektascenzije. postoji joˇ s jedan uzrok neravnomernog prirastanja Sunˇ ceve Zemljina putanja vi¯ dena sa severnog rektascenzije koji potiˇ ce od nagnutoekliptiˇ ckog pola.24 predstavlja geocentriˇ cnu nebesku sferu na kojoj je ekliptika prikazana kao veliki krug UA SV . T S = 90 i S T = A. Tada su u sfernom trouglu ST . Sledstveno tome. a S bilo koji poloˇ zaj Sunca. ◦ T S = @ . To.  . koje je nazvano fiktivno srednje sunce .32). deklinacije i longitude. Na primer. kao ˇ sto se moˇ ze. Taˇ cke V i U . Neka su (= . 2. u kojima Sunce ima svoju najve´ cu i najmanju deklinaciju od ±A. koji je. a najve´ ci u dva solsticija. priraˇ staji su najmanji u dva ekvinokcija. (2. Gornja analiza pokazuje da se Sunˇ ceva rektascenzija menja neravnomerno sa Sunˇ cevom longitudom. @ ) rektascenzija i deklinacija Sunca.52-41 . T == . me u trenutku prolaska Sunca kroz perihel. sa n oznaˇ cimo srednju ugaonu brzinu Zemlje na njenoj putanji. U stvari. primenom ˇ cetvoroelementnog obrasca.)564 5 / . koje ne odgovara potrebi oˇ cuvanja uniformne vremenske skale. poznati slede´ ci elementi: S = . Luk velikog kruga kroz P S seˇ ce ekvator u T . Me¯ dutim. videti iz jednaˇ cine (2. Sferni trigonometrijski obrasci mogu se primeniti na ovaj trougao za dobijanje veze izme¯ du Sunˇ ceve rektascenzije. nazvane su letnji i zimski solsticij .24. u stvari. Taj poloˇ zaj Sunca na nebeskoj sferi je u taˇ cki A. u stvari. Zbog toga se umesto pravog sunca. konstantan za stalni ugaoni moment. ali promena njene brzine je najve´ ca u perihelu a najmanja u afelu.  ver∴1 52 5 8. sti ekliptike prema ekvatoru. dovodi do nestalnosti u pravom sunˇ canom vremenu. Dalje.

1 84. Poˇ cetak pravog dana pada u podne. (2. sa (2.   # 5156. Onda je AD = n(t − J). fiktivno srednje sunce smeˇ steno u taˇ cku F . Srednje vreme Griniˇ ckog meridijana nazvano je svetsko vreme (Universal Time —UT) i lako je pokazati. po naˇ soj definiciji. Ovo je srednje sunˇ cano vreme (ili samo srednje vreme ) koje zavisi od ˇ casovnog ugla fiktivnog srednjeg sunca t ¯ na isti naˇ cin kao ˇ sto pravo sunˇ cano vreme zavisi od ˇ casovnog ugla pravog sunca.34) U toku godine ova razlika se na dosta sloˇ zen naˇ cin menja i moˇ ze najviˇ se da iznosi 15 vremenskih minuta.33). ali ne eliminiˇ se uticaj nagiba ekliptike. Ako je.. Posmatrajmo imaginarno telo koje se kre´ ce po ekliptici ugaonom brzinom n i to tako da se njegovi poloˇ zaji poklapaju sa pravim suncem u perihelu i u afelu. Pretpostavimo da je u nekom trenutku t pravo sunce u S .24.33) Razlika izme¯ du pravog i srednjeg vremena je poznata kao vremensko izjednaˇ cenje . (2. ** Skala pravog sunˇ canog vremena: pravi sunˇ cani dan je vremenski razmak izme¯ du dve uzastopne istoimene (recimo: gornje) kulminacije srediˇ sta sunˇ cevog prividnog diska. Ono obezbe¯ duje pogodnu referentnu taˇ cku za definisanje sistema sunˇ canog vremena iz kojeg su otklonjene sve neravnomernosti. Fiktivno srednje sunce je onda telo ˇ cija rektascenzija prirasta ravnomerno i pribliˇ zava se onoj pravog sunca. kao i ranije. kao ˇ sto se moˇ ze videti iz jednaˇ cina (2. Na osnovu ovoga jasna je potreba za uvo¯ denjem srednjeg vremena. za posmatraˇ ca na istoˇ cnoj geografskoj duˇ zini . Da bi se i ovo postiglo.32) Osim toga. Ovo telo je nazvano dinamiˇ cko srednje sunce . onda je. da je. Zamiˇ sljeno srednje sunce eliminiˇ se neravnomernosti u Sunˇ cevoj longitudi. koje je nazvano fiktivno srednje sunce (ili samo srednje sunce ). 2. geografska duˇ zina je izraˇ zena u vremenskoj meri.) 53 tj. u trenutku t. F = D. a obiˇ cno je formalno definisano kao vremensko izjednaˇ cenje D = =s − = . odnosno mesno srednje vreme je ˇ casovni ugao srednjeg sunca uve´ can za 12h : ts = t ¯ + 12h . relacija sa mesnim zvezdanim vremenom se dobija kao ranije iz (2. uvedeno je drugo imaginarno telo. Umesto ˇ casovnog ugla pravog (2.35)      ver∴1 .32).30) i (2. Po definiciji ono se kre´ ce konstantnom ugaonom brzinom n po ekvatoru i njegovi poloˇ zaji se poklapaju sa dinamiˇ ckim srednjim suncem u dva ekvinokcija.17) ts = s + 12h − =s . Trenutak gornje kulminacije naziva se pravo podne. a trenutak donje kulminacije prava pono´ c . 360◦ godiˇ snje.13) i (2. a dinamiˇ cko srednje sunce u taˇ cki D. Naravno. Gore date definicije pravog i srednjeg vremena su definicije vezane za mesto i pogodne za svakog posmatraˇ ca. (2. Ono je jednako luku T F na sl. Mesno vreme (pravo ili srednje) zavisi od posmatraˇ ceve geografske duˇ zine u potpuno istom smeru kao zvezdano vreme i standardizacija se postiˇ ze na sliˇ can naˇ cin. skala se materijalizuje ˇ casovnim uglom pravog sunca (t ). u sluˇ caju kada je vreme izraˇ zeno u godinama. srednje vreme ts = UT + .

25.25) .36) Po definiciji. ver∴1 54 5 8. dodaje se 12h na ˇ casovni ugao srednjeg sunca.a koja se uvek dodaje veliˇ cini a da se dobije taˇ cnija vrednost. Popravka u longitudi za kretanje srednjeg ekliptiˇ ckog sunca naziva se izjednadenje ˇ cenje centra.)564 5 / . pa je ts = t ¯ + 12h osnova skale srednjeg vremena.52-41 . popravka za razliku longitude i rektascenzije Sunca naziva se svo¯ na ekvator.       Slika 2.) (slika 2. kao osnova odgovaraju´ ce skale u kojoj dan poˇ cinje u prethodnu pravu pono´ c. kre´ cu´ ci se prividno i ravnomerno po ekliptici (srednje ekliptiˇ cko sunce) prolazi kroz perigej i apogej zajedno sa pravim suncem. vremensko izjednaˇ cenje je jednako zbiru izjednaˇ cenja centra i svo¯ denja na ekvator (slika 2. Da poˇ cetak srednjeg dana ne bi padao u podne. *** Skala srednjeg sunˇ canog vremena: srednji sunˇ cani dan je vremenski razmak izme¯ du dve uzastopne istoimene kulminacije srednjeg sunca. Srednjim suncem nazivamo zamiˇ sljenu taˇ cku koja. a kre´ cu´ ci se ravnomerno po ekvatoru.6) / 11 sunca uvodi se pravo vreme tp = t + 12h . prolazi kroz taˇ cke prole´ cne i jesenje ravnodnevice zajedno sa srednjim ekliptiˇ ckim suncem.a su algebarske veliˇ cine. (2. Vremenskim izjednaˇ cenjem naziva se razlika ˇ casovnog ugla pravog sunca i ˇ casovnog ugla srednjeg sunca: D = tp − ts .26). a i . Napomena: pod popravkom neke veliˇ cine a podrazumeva´ cemo veliˇ cinu . Sunˇ cani sat je u istoriji bio realizovan u raznim vidovima (gnomon i sl. .

  # 5156.25zvezdanihdana = 365.40) Odavde je jasna veza srednjeg i zvezdanog vremena.25). Odatle je (2. gde je So griniˇ cko zvezdano vreme u srednju Griniˇ cku pono´ c. (2. Veza moˇ ze pribliˇ zno da se da relacijom: 366. Kako je zvezdano vreme (s) ˇ casovni ugao C taˇ cke.26. to vaˇ zi s==−t (2.37) za svaki nebeski objekat.25srednjihdana .38) s = (1 + )ts + So .1 84. a (2. to znaˇ ci da su sva do sada definisana vremena mesna i da razlika longituda dva mesta daje iznos razlike istoimenih vremena:  .39) ≈ (1/366. **** Skala gra¯ danskog vremena: Ovo je samo istorijski pojam (nekadaˇ snja oznaka tg ) koji je posluˇ zio kao me¯ dukorak u uvo¯ denju srednjeg dana koji poˇ cinje u prethodnu srednju pono´ c. Obzirom da je iznos prividnog dnevnog kretanja Sunca manji od dnevnog kretanja zvezda (v.) 55  ver∴1 Slika 2. Danas je to skala srednjeg vremena. Veze izme¯ du skala. Iz definicije koordinata taˇ caka na Zemlji znamo da je longituda ugaono rastojanje meridijana. to je zvezdani dan kra´ ci od srednjeg dana. sl.)..

52-41 . ”preskaˇ ce” se teku´ ci dan). to se vidi da ´ ce mesta na zemljinom meridijanu suprotno od Griniˇ ca u istom momentu imati za 12h ve´ ce i za 12h manje vreme od Griniˇ ca.)564 5 / . Kako je promena longitude u intervalu (-12h . ver∴1 56 5 8. Upravljanje po srednjem vremenu poˇ celo je krajem proˇ slog veka da izaziva velike smetnje. na njihov predlog me¯ dunarodnim sporazumom 1884.6) s1 − s2 = 2 t1 s − ts = 1 1 Slika 2.  Slika 2.27 Datumska granica  / − − 2.g. taj meridijan se naziva datumska granica i: pri prelasku ove granice u kretanju ka istoku oduzima se jedan dan. a sva mesta u jednoj zoni upravljaju se po srednjem vremenu srednjeg meridijana u zoni. Zonsko vreme. Zone su indeksirane brojevima 0-23. pr.28. usvojen je sistem zonskog vremena: ˇ citava Zemlja je podeljena na 24 ˇ casovne zone. posebno u razvijenim i prostranim Sjedinjenim Drˇ zavama. 11   i sl. a nulta zona je u okolini griniˇ ckog meridijana na rastojanju . a pri kretanju ka zapadu dodaje se jedan dan (n. 2. da bi vremenska skala za celu Zemlju bila jednoznaˇ cna. +12h ).

leti su ˇ casovnici pomereni za jedan sat unapred. zonsko vreme ti je dato kao ti = UT + i. od vremena I svetskog rata pa sve do danas. oˇ cigledno..   # 5156. Razlika izme¯ du efemeridskog i svetskog vremena je oznaˇ cena sa .) 57 ±30m (7◦ . taˇ cnost ovih taˇ caka moˇ ze se definisati samo promenom njihovih ˇ casovnih uglova. Mesno srednje vreme je retko koriˇ s´ ceno u praksi. (2. ove neravnomernosti ne mogu se detaljno predvideti. I svetsko i zvezdano vreme definisani su preko ˇ casovnog ugla odre¯ denih referentnih taˇ caka na nebeskoj sferi. posebno u letnjem periodu. nepraktiˇ cno je imati samo jedno standardno vreme. Zato se astronomske efemeride raˇ cunaju za vremensku skalu ET u kojoj se takve neravnomernosti ne pojavljuju. U malim zemljama. ˇ sto se najˇ ceˇ s´ ce realizuje pomeranjem kazaljki svih satova za neki iznos uh . (2. Svetsko vreme(t0 ) je zonsko vreme nulte zone. Na drugoj strani. za velike zemlje. pokazuju da se nalaze mnoge neravnomernosti u ugaonoj brzini Zemlje. Sve ostale zone se niˇ zu redom u dva smera: ka istoku i ka zapadu do ±12h . u Ujedinjenom Kraljevstvu ili Republici Irskoj za standardni meridijan uzet je Griniˇ cki. a ovde uvodimo samo kompletne formalne definicije. u smislu .5).1 84. obiˇ cno su standardni meridijani na razmacima od po 15◦ geografske duˇ zine. griniˇ cko srednje vreme je identiˇ cno svetskom vremenu. dodaju´ ci i postojanje sigurnog vekovnog usporenja. U svakom sluˇ caju. Stoga je jasno da su neophodne neke konvencije za masovnu upotrebu vremena. srednje vreme standardnog meridijana je prihva´ ceno u svakom mestu. 12) je ti = t0 + ih .T . a. Moderni atomski ˇ casovnici. Ono se slobodno moˇ ze opisati kao svetsko vreme popravljeno za neravnomernosti u brzini Zemljine rotacije.42) gde je sada i (istoˇ cna) longituda standardnog meridijana i-te vremenske zone. Na primer. opravdavaju´ ci postupak na razliˇ cite naˇ cine. ima letnje vrme za koje je u = +1h .T = ET − UT. koja je ravnomerna koliko i brzina Zemljine rotacije. mnoge zemlje su uvele i uvode takozvano ukazno vreme (tu ). ali ne sa svim detaljima sloˇ zenosti ovog problema. Razmatranje u ovom paragrafu daje kratak pregled oˇ cuvanja srednjeg vremena. Osim toga. (2. ipak. Oni ´ ce biti razmatrani u glavi 10. iz tog razloga srednjeevropska zona. ˇ cak vremenski precizniji od nekih astronomskih fenomena. svaka vremenska zona ima srednje vreme standardnog meridijana. u cilju energetske ˇ stednje (odnosno koriˇ s´ cenja dnevne svetlosti). takve zemlje imaju viˇ se zonskih vremena. Naˇ zalost. Posebno je definisano efemeridsko vreme (Ephemeris Time —ET).41) Uvo¯ denjem ˇ casovnih zona bezbroj srednjih vremena zamenjen je nizom od 24 razliˇ cita vremena. Zonsko vreme zone i(i = ± 1. kojoj pripada i naˇ sa zemlja.43)     ver∴1 . i tada gra¯ dansko vreme odgovara srednjem vremenu na meridijanu sa istoˇ cnom duˇ zinom od 15◦ . tako da srednje vreme odgovara vremenu UT—barem za zimske mesece. sliˇ cne Sjedinjenim Drˇ zavama.

nastaviti. m = 0 superfine gra¯ de osnovnog stanja 2 S1/2 atoma cezijuma 1 33Cs. a skala baricentriˇ cnog dinamiˇ ckog vremena (TDB) odgovara koordinatnom vremenu. Napomena: Astronomski eksperimenti u najnovije vreme pokazuju da ´ ce se. Na osnovu tako definisane jedinice. Na predlog aleksandrijskog astronoma Sosigena. veza izme¯ du svetskog i zvezdanog vremena postoji i utabliˇ cena je u Astronomical Almanacu. Kalendar. One se odre¯ duju kao argumenti dinamiˇ ckih teorija kretanja Sunca. Nova definicija sekunde. Oktobra 1582.g. Me¯ dutim.52-41 . danas je osnovna jedinica vremena atomska sekunda. Pribliˇ zan odnos izme¯ du dve vremenske skale moˇ ze se dati u obliku 1 srednji dan = 24h 03m 56s .531. Atomsko vreme. Kako je nakupljanje navedne razlike postalo osetno. formirana je i usvojena skala atomskog vremena. U terminologiji opˇ ste teorije relativnosti skala zemljinog dinamiˇ ckog vremena (TDB) odgovara sopstvenom vremenu.)564 5 / . koja odgovara trajanju (ili broju!) od 9192631770 perioda rezonansne frekvencije kvantnog prelaza sa nivoa f = 4. Ovakav kalendar je prednjaˇ cio¨ u odnosu na prirodu za 1 dan na svakih 128 godina. raˇ cuna petak. (AT). m = 0 na f = 3.6 zvezdanog vremena 1 zvezdani dan = 23h 56m 04s . Za nevolju. u kojoj ´ ce biti date taˇ cnije formule. na dnevnim intervalima. najverovatnije. onda nam je jasno zaˇ sto su dan. koja se materijalizuje u vidu ve´ ceg broja biroa i laboratorija sa odgovaraju´ cim etalonima i ˇ cini skalu me¯ dunarodnog atomskog vremena. 4.. papa Grgur XIII je na predlog italijanskog astronoma Lilija izvrˇ sio reformu kalendara: – odluˇ ceno je da se posle ˇ cetvrtka. a tako¯ de kao argumanti efemerida tih objekata. Julije Cezar je uveo da posle svake tri godine sa po 365 dana sledi (prestupna) godina sa 366 dana. te skale su me¯ dusobno povezane posredstvom relacije koja zavisi od dinamiˇ ckog modela Sunˇ cevog sistema i koriˇ s´ cene metrike. danas razlikujemo baricentriˇ cno dinamiˇ cko vreme (TDB) i terestriˇ cno dinamiˇ cko vreme (TDT).) izrada kalendara je vrlo teˇ zak posao. nedelja.. stari i novi stil.. koji je nekada bio poslednji mesec u godini. i poloˇ zaja Sunca me¯ du zvezdama – 365.. (IAT). Me¯ dutim.1 srednjeg vremena. Dopunski dan se dodavao februaru. Oktobar.. obzirom na napredak laboratorijskog eksperimenta u fizici.6) / 11   Razlika . pr.     ver∴1 58 5 8. Ako kalendar odredimo kao postupak i vrstu realizacije vremenske skale u kojoj se iste prirodne pojave deˇ savaju u stalnom i jednakom rasporedu.44) Detaljnija analiza ove i drugih relacija koje sadrˇ ze vreme ostavljena je za glavu 10. . (2. U raˇ cunu efemerida nebeskih tela koristi se pojam dinamiˇ ckih skala vremena. Danas se najˇ ceˇ s´ ce govori o dva kalendara: julijanski i gregorijanski ili. mesec i godina osnovne odrednice kalendara. trka izme¯ du astronomije i fizike za izbor ˇ sto stabilnijeg periodiˇ cnog procesa za definisanje jedinice za vreme. Meseca i planeta Sunˇ cevog sistem. zbog vrlo slabe samerljivosti izabranih astronomskih pojava ( ponavljanje faze Meseca – 29. Efemeridsko vreme. argumenti koji imaju smisao vremena. Ve´ ce jedinice za vreme. 15. N.24217898459045.T ne moˇ ze biti unapred utabliˇ cena.

rektascenzija i deklinacija. Na taj naˇ cin. onda teleskop obuhvata deklinacije izvan deklinacijskog paralela na nebeskom svodu.16. Najve´ ci optiˇ cki teleskop za opˇ stu astronomiju koristi ekvatorsku montaˇ zu . Sta se.  $ 2 56)8 ) . Raˇ cun zahteva taˇ cno poznavanje geografskih duˇ zina posmatraˇ ckih mesta.-5 2) 59  ver∴1 – da bi se spreˇ cilo veliko odstupanje od prirodnih pojava. Problem postavljanja teleskopa na Ze- mlji u prethodno zadatu orijentaciju ne´ ce biti razmatran. na primer. Normalno je da opservatorija ima ˇ casovnik koji odrˇ zava mesno zvezdano vreme ˇ viˇ tako da se ono moˇ ze direktno ˇ citati. usled ˇ cega moˇ ze da prati dnevno kretanje svih nebeskih objekata. Za ovo je bitan isti postupak koji traˇ zi primenu i oˇ cuvanje mesnog zvezdanog vremena. da su koordinate. Neka su ˇ casovni ugao i deklinacija zvezde poznati. Prvi korak bi morao biti prelazak sa rektascenzije na ˇ casovni ugao—iako ovo nije uvek eksplicitno—tako da su koordinate poznate u obliku koji je stalan u odnosu na posmatraˇ cevu neposrednu okolinu. Dakle. Postavljanje teleskopa. Pretpostavimo sada da je teleskop postavljen prema taˇ ckama koje su u pravcima pod uglom u odnosu na polarnu osu. 2.   . uzete iz zvezdanog kataloga. za prestupne godine se viˇ se ne raˇ cunaju stotine godina ˇ ciji broj stotina nije deljiv sa 4 bez ostatka. Tako je teleskop postavljen u pravcu ˇ cija je deklinacija 90◦ − . ˇ sto se izraˇ cunava na opservatoriji. Dakle. Pretpostavimo. glavna osa koja je postavljena jeste polarna osa usmerena prema severnom nebeskom polu. To zahteva poznavanje mesnog zvezdanog vremena. Ako se sada celokupna oprema istovremeno zarotira oko polarne ose odrˇ zavaju´ ci ugao stalnim.6. postupak izraˇ cunavanja mesnog zvezdanog vremena s sa podacima iz Astronomical Almanaca bi´ ce razmatran u primeru datom niˇ ze. dalja transformacija koordinata moˇ ze i ne mora biti nuˇ zno zavisna od montaˇ ze teleskopa. teleskop ima upravljaˇ c rotacije oko polarne ose sa brzinom od jednog obrta po zvezdanom danu. ta osa je nagnuta prema vertikali za ugao 90◦ − B.

ali za meridijanski prolaz relacija visine sa deklinacijom je jednostavna. U ˇ ziˇ znoj ravni instrumenta nalazi se krst-konaca koji predstavlja posmatraˇ cev meridijan. pa mnogo veliki radio teleskopi koriste jednostavniju horizontsku montaˇ zu iz konstruktivnih razloga. Poˇ sto je u meridijanu ˇ casovni ugao zvezde jednak nuli. jasno je da je neophodno izraˇ cunavanje i visine i azimuta radio izvora da bi prijemnik teleskopa bio korigovan. dok ´ ce drugo biti regulisano automatskim upravljaˇ ckim mehanizmom. meridijanski krug. posmatrano mesno zvezdano vreme meridijanskog prolaza zvezde daje direktno merenje rektascenzije zvezde [vidi jednaˇ cinu (2. To daje visinu zvezde iznad horizonta. a posmatranja se sastoje od beleˇ zenja taˇ cnog trenutka prolaska zvezde kroz krst-konaca. Me¯ dutim. Kako je to rotacija oko njegove ose. mogu´ ce jednostavnim ˇ citanjem nagiba u kojem se teleskop nalazi. analiza postaje komplikovanija.14)].)564 5 / . ˇ sto nikada nije potrebno eksplicitno uraditi. Ako radio teleskop ima ekvatorsku montaˇ zu. Raˇ cunar kontroliˇ se veliki radio teleskop. Navo¯ denje takvog teleskopa na odre¯ deni objekat zahteva na poˇ cetku pokretljivost i po deklinaciji i po ˇ casovnom uglu.  ver∴1 60 5 8.52-41 . pa sledi da je nepotpuno odre¯ dena. koji ´ ce drˇ zati objekat unutar vidnog polja teleskopa. oˇ cigledne. a tip-meridijanskog merenja je lako podesiti.6) / 11    Prednosti ekvatorske montaˇ ze su. on obuhvata i zvezde izvan posmatraˇ cevog meridijana. Naˇ cin pretvaranja ˇ casovnog ugla i deklinacije u horizontske koordinate ve´ c je razmatran u 2. Pokretljivost po deklinaciji je jednostavna. a ona po ˇ casovnom uglu moˇ ze biti pojednostavljena ako se montira skala sa odre¯ denom nultom taˇ ckom. Brojni instrumenti imaju konstrukciju sa specijalnom montaˇ zom da bi preuzeli apsolutna astrometrijska merenja. Veliki radio teleskopi su ˇ cesto nedovoljno pokretni.3 i primenjen je u slede´ cem zadatku ovog pa- . ali to. Tada ´ ce prvo od ovih kretanja biti odrˇ zavano konstantnim. Zadrˇ za´ cemo se na problemu postavljanja potpuno odvojene radio antene sa promenljivom usmerenoˇ s´ cu na izvor poznate rektascenzije i deklinacije. U ovakvom sluˇ caju. ako se nulta taˇ cka postavi podudarno sa ekvatorom a ne sa horizontom. dakle. Ekvatorska montaˇ za je normalna za optiˇ cki teleskop samo ako on ima specijalnu funkciju. Ovo moˇ ze biti postavljeno za sopstvenu rektascenziju i pokretni teleskop postaje pokretljiv po mesnom zvezdanom vremenu bolje nego po ˇ casovnom uglu. Ovo je samo slobodna rotacija oko te ose. Direktno ˇ citanje deklinacije je mogu´ ce. ne pojednostavljuje zamrˇ sene sferne principe. tako¯ de. Na ovaj naˇ cin meridijanski krug koriˇ s´ cen zajedno sa mesnim zvezdanim ˇ casovnikom moˇ ze dati direktna merenja obe koordinate—i rektascenzije i deklinacije. pa se mogu posmatrati zvezde u ili oko meridijana. mehaniˇ cki nedostaci ekvatorske montaˇ ze razmatrani su jer je glavna osa nagnuta u odnosu na vertikalu. problem se ne razlikuje od ve´ c razmatranog. Direktno merenje deklinacije je. mogu´ cnost radio instrumenata moˇ ze biti proˇ sirena njihovim povezivanjem u dugo-baziˇ cnu interferometriju. Najve´ ca poloˇ zajna taˇ cnost u radio astrometriji je dobijena na ovaj naˇ cin. Potpunije razmatranje ovakvih instrumenata i njihovih operacija predvi¯ deno je u glavi 5. Meridijanski krug ili meridijanski instrument je obiˇ cno dovoljno mali refraktor koji se kre´ ce oko horizontalne istok-zapad ose. Me¯ dutim. naravno. jer on obezbe¯ duje direktno merenje rektascenzije i deklinacije. Osnovne potrebe su joˇ sˇ casovni ugao i deklinacija. ali ovde ´ cemo dati kratak prikaz razmatranja za najfundamentalniji od svih instrumenata. Osim toga. pa je detaljno razmatranje radio astrometrije ostavljeno za glave 15 i 16.

Primer.0174. Pre svega. Ovim je eliminisana svaka dvoznaˇ cnost u jednaˇ cini (2.)+1 61  ver∴1 ragrafa. neophodno za ekvatorsku montaˇ zu.35). 2.3. Izraˇ cunati neophodne koordinate za postavljanje teleskopa.  .36) moˇ ze se sada koristiti za izraˇ cunavanje visine h = 26◦ . 14h 42m UT.002 737 909 4. U ovom paragrafu. mora se izraˇ cunati mesno zvezdano vreme. koje je.. koja sada daje A = 111◦ . da´ cemo joˇ s i detaljan postupak potreban za odre¯ divanje mesnog zvezdanog vremena.35) Potrebni obrasci za izvo¯ denje visine i azimuta su jednaˇ cine (2.17. azimut = 111◦ 04 zapadno. Zadaci. U Astronomical Almanacu nalazimo da je za 1985.  % ). dobijamo za trenutak posmatranja da je S = 21h . januar 7. ˇ cije su ekvatorske koordinate = = 12h 28m . (2. koja ilustruje sferni trougao iz kojeg su izvedeni originalni obrasci.13) daje s = 16h 16m 22s . manji od 12h . ˇ Casovni ugao t za 3C 273 izraˇ cunava se sa (2. Potrebno je navesti teleskop na radio izvor 3C 273. Kao rezultat.5. Datum posmatranja je 1985.37) ˇ Citalac moˇ ze na´ ci korisnu pomo´ c tumaˇ cenjem sl. @—deklinacija zvezde.. cos A = sin @ sec a sec B − tg h tg B. Ovde su one ponovo date u delimiˇ cno modifikovanom obliku sin h = sin @ sin B + cos @ cos B cos t. A—nagib ekliptike = 23◦ 26 . 0h UT S0 = 7h 06m 01s . 2.0564. i to visina = 26◦ 03 . @ = 2◦ 08 .1. Za dobijanje mesnog zvezdanog vremena s neophodno je oduzeti zapadnu geografsku duˇ zinu. Pokazati da azimut cirkumpolarne zvezde moˇ ze imati svaku vrednost ako je @ < B.14) iz poznate vrednosti rektascenzije koja daje t = 3h 48m 04s = 57◦ . tako¯ de. Horizontski radio teleskop nalazi se na geografskoj duˇ zini = 83◦ 31 W i geografskoj ˇ sirini B = 40◦ 15 N. januar 7. ali mora biti manji od arcsin(cos @ sec B) kada je @ > B.37). Poˇ sto je ˇ casovni ugao. iz (2.0779. Zadaci Simboli koji se niˇ ze koriste su: B—posmatraˇ ceva ˇ sirina. Jednaˇ cina (2. azimut izvora mora biti zapadni. koji je 1.8406. 2. To je najbolje uˇ ciniti ako izrazimo ovaj vremenski interval u ˇ casovima i pomnoˇ zimo ga faktorom za pretvaranje.3. (2. jednaˇ cina (2.8).36) (2. Na ovo moramo dodati 14h 42m UT. Na¯ dene su potrebne koordinate za postavljanje radio teleskopa. ali izraˇ zeno u zvezdanom vremenu.7) i (2.

2. Pokazati da je zenitska daljina z severnog ekliptiˇ ckog pola data sa z = arccos(cos A sin B − sin A cos B sin s). Sta galaktiˇ cka latituda u ovom sistemu? Pokazati da su galaktiˇ cke koordinate svih zvezda u oba sistema pribliˇ zno povezane datim jednaˇ cinama bI = b − 1◦ .7. 2.5 · cos(l − 20◦ ). Koriste´ ci podatke iz jednaˇ cine (2. vidljive golim okom. sve zvezde iznad horizonta taˇ cno 12h i da su njihovi azimuti u trenutku izlaza i zalaza 90◦ − @.7.6. ◦ ˇ je bila njegova Longituda galaktiˇ ckog centra u starom sistemu je bila 327 . gde je s mesno zvezdano vreme. Pokazati da je ugao O koji dnevni paralel zvezde zaklapa sa horizontom u trenutku izlaza ili zalaza dat sa O = arccos(sin B sec @). Pokazati da su.3. cos(B + @) [Smart (1977)] 2. za posmatraˇ ca na ekvatoru. ravnomerno raspore¯ dene po nebeskoj sferi.6) / 11   2.10. Pokazati da je tg B tg @1 = 1 − 2 tg2 B tg2 @2 . ovi priraˇ staji maksimalni u solsticijima.2. lI = l − 32◦ .  2. izraˇ cunati nagib galaktiˇ cke ravni prema ekliptici. bI ) pri◦ bliˇ zno udaljen za 1 .4. da su. Pokazati da Sunce prolazi kroz galaktiˇ cku ravan u danima solsticija i odrediti galaktiˇ cku longitudu ovih taˇ caka prolaza.5. pri zanemarivanju ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje. 2.)564 5 / . a minimalni u ekvinokcijima.3 − 1◦ .5 od pola sadaˇ snjeg sistema (l. Pokazati dalje. 2. 2.9. Ako je t ˇ casovni ugao zvezde pri izlazu. pokazati da je odnos cirkumpolarnih zvezda prema necirkumpolarnim zvezdama 1 2 (sec B − 1) vidljiv iz ma kog mesta. Pretpostavljaju´ ci da su zvezde. Dve zvezde A i B (sa deklinacijama @1 i @2 ) izlaze istovremeno i zvezda A kulminira u trenutku zalaza zvezde B .5 · tg b sin(l − 20◦ ).8. Pokazati da zbog nagiba ekliptike postoje ˇ sesto-meseˇ cne varijacije u prirastanju Sunˇ ceve rektascenzije.52-41 . pokazati da je tg2 1 2t = cos(B − @) . .31). Galaktiˇ cki pol je u odnosu na stari sistem galaktiˇ ckih koordinata (lI . ver∴1 62 5 8. b) duˇ z meridijana l = 200◦ . 2.

1. izmerivˇ si duˇ zinu meridijanskog luka l (slika 3. Eratostenov premer Zemlje ˇ se tiˇ Sto ce Zemljine veliˇ cine.2. Cinjenica je da se svest o loptastom obliku Zemlje formirala dosta rano. Slika 3.1. n.) Nebeska tela Planeta Zemlja 3.B = =) tih mesta (iz merenja podnevnih visina Sunca u istom trenutku u godini!) dobio je proporciju: 2FR 360o = . pod pretpostavkom da je loptasta.) izme¯ du dva mesta i znaju´ ci razliku geografskih ˇ sirina (.  / )8) 6 4. l =   . vrlo efikasan eksperiment je izveo Eratosten joˇ s u II veku p. ali slabosti astronomskog eksperimenta su onemogu´ cavale i egzaktne dokaze. e..2. Eratosten Slika 3. Zemljin oblik i veliˇ cina. Od pamtiveka je za ljude bio interesanˇ tan problem oblika i veliˇ cine Zemlje.

a b polarni polupreˇ cnik sferoida Zemlje. tj.3. koja je najbliˇ za povrˇ sini Zemljinih mora i okeana u stanju ravnoteˇ ze. Istovremeno. Osim same Zemlje (sl. veliˇ cina A= a−b ≈ 0. koja su vrlo brzo pokazala da je Zemljina krivina na ekvatoru ve´ ca nego na polovima.3. ekvipotencijalna (nivoska) povrˇ sina sile Zemljine teˇ ze. Snimak Zemlje sa kosmiˇ cke letilice .  Slika 3. astronomije posebno. 3.  ver∴1 64 -*-5 ) 6. u ovaj sistem se ub- raja i Zemljin pratilac.2. to je omogu´ cilo da se za najbolju aproksimaciju oblika Zemlje usvoji geoid. Mesec.) / 111   iz koje moˇ ze da se odredi Zemljin polupreˇ cnik R. koji je.). relativne veliˇ cine i blizine Zemlji. Razvoj astronomskog i geodetskog intrumentarijuma omogu´ cio je da se Zemljin oblik i razmere danas poznaju sa veoma visokom taˇ cnoˇ scu. Ako je a ekvatorski. Iz ovog eksperimenta proistekla su u periodu srednjeg i poˇ cetkom novog veka brojna stepenska merenja. Zemljin sistem. dobio posebno mesto u istoriji nauke uopˇ ste. Znaˇ caj te sprege je viˇ sestruk i o njoj ´ ce biti govora u daljem tekstu. greˇ ska odre¯ divanja poloˇ zaja taˇ cke na Zemlji je reda nekoliko santimetara. da Zemlja moˇ ze taˇ cnije da se predstavi sferoidom.00335 a naziva se spljoˇ stenost. 3. zbog svog specifiˇ cnog poloˇ zaja.

pritiska i sl. Unutraˇ snjost Zemljinog tela teˇ sko je izuˇ cavati jer neposredna merenja su vrˇ sena samo do dubine od oko 10 km (slika 3.5.5.41 .6.  ! " . Kada se navedeni parametri dobiju   .3. 3. to je joˇ s uvek teˇ sko govoriti o stanju i sastavu materije u centru Zemlje. Izgled Zemlje iz kosmosa dat je na slici 3.). gustine i hemijskog sastava od rastojanja od centra Zemlje. Kako su fiziˇ cki uslovi u centru jezgra samo pretpostavljeni. tempterature. – Zemlja ima ˇ cvrstu koru debljine 30–60 km ispod kontinenata i 10–30 km ispod okeana.4. temperature. Profil tela Zemlje 3. Zemljina atmosfera. Profil atmosfere Slika 3.)*4) 1 24-/ -. Vertikalna struktura atmosfere odre¯ duje se zavisnoˇ s´ cu pritiska. Zemljin gasoviti omotaˇ c–atmosferu i Zemljino magnetno polje–magnetosferu. Zemljino telo.).4.5.)618 561 65  ver∴1 U Zemljin sistem u uˇ zem smislu ubrajamo Zemljino telo–litosferu. a centralni deo na ve´ coj dubini nazivamo jezgrom. Zemljina mora i okenae–akvasferu. gornja granica atmosfere se odre¯ duje uglavnom izborom stepena raznih dejstava i fiziˇ ckih parametara (gustine. 52-+1 ) . Slika 3.5 miljardi godina. – unutraˇ snjost Zemlje do dubine od oko 3000 km nazivamo mantijom.4. Prouˇ cavanja prostiranja seizmiˇ ckih talasa (longitudinalnih i transverzalnih) i stanja radioaktivnih materija pokazuju: – Zemlja je stara oko 4. To je gasoviti omotaˇ c Zemljinog tela.

4.6.6. H0 je gustina na povrˇ sini pri normalnim uslovima. Intenzitet magnetnih polja je veoma razliˇ cit. To je oblast znaˇ cajnog dejstva Zem- ljinog magnetizma.6. Dosadaˇ snja izuˇ cavanja pokazuju da je geomagnetno polje polje dipola kroz Zemljino srediˇ ste sa osom koja .) / 111   iz teorijske analize ili se predstave u vidu tablice srednjih ili tipiˇ cnih vrednosti. h: H = H0 eh/H . je prikazan profil temperature atmosfere Zemlje sa stanoviˇ sta danaˇ snjih informacija. Zemljino magnetno polje.  Slika 3. Podela na ”sfere” nazivi tih sfera jasni su sa slike.). ver∴1 66 -*-5 ) 6. kaˇ zemo da raspolaˇ zemo modelom atmosfere. gde se H naziva skalom visina. Gustina atmosfere varira pribliˇ zno eksponencijalno sa visinom. Na visinama od oko 300 km temperatura dostiˇ ze granicu od 600◦ − 1200◦ K i konstantna je sve do visina na kojima prestaje da igra vaˇ znu ulogu (od 500–1000 km). magnetizam je veoma ˇ cesta pojava kod nebeskih tela i sistema. Na visini preko 90 km temperatura oˇ stro raste jer u toj oblasti dolazi do apsorpcije ekstremnog ultraljubiˇ castog zraˇ cenja Sunca (slika 3. Na slici 3. 3.

8. je data ˇ sema preseka tih pojaseva. naruˇ savaju se radio–veze. Magnetosfera Zemlje ˇ Cestice koje obrazuju radijacioni pojas su deo ˇ cestica sun´ cevog vetra.)*-4)+1 . koje je zahvatilo Zemljino magnetno polje.   . brze i znatne promene karakteristika magnetnog polja. deformisano pod dejstvom Sunca (vidi sliku 3.  ! $ 4) )64) . energija ˇ cestica unutraˇ snjeg pojasa je 10 puta ve´ ca i predstavlja opasnost za kosmonaute jer pri sudaru sa kosmiˇ ckim letilicama dolazi do stvaranja rendgenskih zraka. korpuskule popunjavaju radijacioni pojas. Ovo polje je. javlja se polarna svetlost razliˇ cite boje na visinama od 100–1000 km.7. Zahvaljuju´ ci eksperimentima izvedenim sa prvih veˇ staˇ ckih satelita utvr¯ deno je da magnetno polje zadrˇ zava naelektrisane ˇ cestice i formira tzv.). U tim prilikama strelica kompasa ”igra”.2)4) ) 5. 5–10 godina) i pulsacijama (kra´ ci vremenski intervali). koje se kre´ cu brzinama 400-1000 km/s.7. nepravilne prostorne promene nazivaju se anomalijama. Takvi jaki potoci korpuskula izazivaju magnetne bure u Zemljinom magnetnom polju.1 5)81 ) ) 58-6 561 67 ima nagib od 11◦ u odnosu na osu rotacije Zemlje.   ver∴1 Slika 3. a spoljaˇ snji od 1–5 polupreˇ cnika Zemlje (za Zemlju i ostala nebeska tela sve konkretne podatke vidi u prilogu). Geomagnetno polje se menja u prostoru i vremenu. Na slici 3. radijacione pojaseve – pojaseve ˇ cestica visokih energija. Eksplozije na Suncu ra¯ daju veoma mo´ cne tokove ˇ cestica. tj. Unutraˇ snji pojas dostiˇ ze granicu od 500–5000 km. Poreklo Zemljinog magnetizma nije dato sa potpunom strogoˇ s´ cu. a vremenske promene se nazivaju varijacijama (govori se o duˇ zim vremenskim intervalima. na velikim visinama reda deset hiljada kilometara.

3. Zemljina kretanja. 1851). 1679). .7. gledano sa severnog pola. U prve egzaktne dokaze rotacije Zemlje moˇ zemo da ubrojimo: – skretanje ka istoku tela koje slobodno pada (Njutn. Zemljina rotacija je skoro ravnomerno obrtno kretanje oko sopstvene ose u direktnom smeru. – skretanje ravni kla´ cenja slobodno okaˇ cenog klatna (Fuko. Prividno obrtanje nebeske sfere je samo posle- dica stvarne rotacije Zemlje.8.) / 111    Slika 3. – Zemljin oblik (spljoˇ stenost). ver∴1 68 -*-5 ) 6.

Danas znamo da Zemlja vrˇ si neravnomerno translatorno kretanje. – paralaksu zvezda–promena poloˇ zaja zvezda na nebeskoj sferi usled promene poloˇ zaja posmatraˇ ca (Besel. 1838). Zemljino godiˇ snje kretanje i godiˇ snja doba  . tvrdio da Zemlja obilazi oko Sunca i da je Sunce mnogo ve´ ce od Zemlje.e. po eliptiˇ cnoj putanji oko Sunca.n.9. – periodiˇ cno godiˇ snje pomeranje linija u spektrima zvezda. 1725).Aristarh sa Samosa Slika 3. p. U dokaze Zemljine revolucije moˇ zemo da ubrojimo: – aberaciju svetlosti–promena poloˇ zaja nebeskih tela na nebeskoj sferi izazvana slaganjem brzine svetlosti i brzine Zemlje na putanji oko Sunca (Bredli.  ! % 69 Uprkos geocentriˇ carima. revoluciju.   ver∴1 Slika 3. opet u direktnom smeru. joˇ s je Aristarh u III v.10.

moˇ ze da se vidi sa slike 3. vekovne (sekularne) promene i sluˇ cajne fluktuacije. u kra´ cim vremenskim intervalima. Nepravilnosti Zemljine rotacije. – nejednaka duˇ zina godiˇ snjih doba (v. jer. tj.) Kako izgledaju karakteistiˇ cni poloˇ zaji Zemlje u raznim trenucima u toku godine i za razne posmatraˇ ce na Zemlji. ver∴1 70 -*-5 ) 6. Zemljino godiˇ snje kretanje i poloˇ zaj ose 3.11. orijentacija ose rotacije Zemlje se ne menja.11. Osnovni oblici kretanja Zemlje su rotacija Zemlje oko ose i kretanje Zemlje oko Sunca po eliptiˇ cnoj putaji koju nazivamo ekliptikom (slika 3. osa se premeˇ sta po ekliptici kroz sukcesivne poloˇ zaje tako da ostaje paralelna sama sebi. Posledice Zemljinih kretanja. sl.8. njihovo izuˇ cavanje je veoma vaˇ zno ali je i oteˇ zano zbog izuzetne sloˇ zenosti pojedinih mehanizama koji stvaraju te promene. – postojanje godiˇ snjih doba. Danas moˇ zemo da ve´ cinu neravnomernosti u rotaciji Zemlje svrstamo u tri grupe: periodiˇ cne promene.10. Odavno je jasno da brzina ro- tacije Zemlje nije postojana. 3.     Slika 3.10. Bez obzira na majuˇ snost promena apsolutnih iznosa ugaone brzine Zemlje.9. – postojanje toplotnih pojaseva na Zemlji. .) / 111 3. moˇ zemo lako uoˇ citi i posledice tih kretanja: – nejednake duˇ zine obdanice i no´ ci. Kretanje oko Sunca ili revolucija spada u translatorna kretanja.). Prepoznaju´ ci iz posmatranja ovakva kretanja Zemlje.

Periodiˇ cne promene (oscilacije). . da je Zemljina rotacija nepostojana. Wink. ali je od izuzetno velikog znaˇ caja za nauˇ cnu praksu i prognozu. sezonske promene momenta koliˇ cine kretanja Zemljine atmos-  .  ! ' 71  ver∴1 Slika 3. pri ˇ cemu su te promene imale periodiˇ can karakter. Nekoliko astronoma sa Potsdamske opservatorije (Pavel.) i Nikola Stojko sa Pariske opservatorije su tridesetih godina 20.0003 redom.. Dalja posledica je usavrˇ savanje efektivnih metoda i postupaka. a time i posredno i neposredno do tehniˇ ckog i tehnoloˇ skog napretka u izradi instrumenata i pribora za realizaciju tih ciljeva. s s (1) kod kojih su amplitude pribliˇ zno jednake 0 . Ponovljena posmatranja pedesetih godina pokazala su da preovla¯ duju dve periodiˇ cne komponente u neravnomernosti Zemljine rotacijen koje izazivaju promenu duˇ zine dana (length of day. Novija istraˇ zivanja su pokazala da promenu duˇ zine dana u osnovi izazivaju kretanja velikih vazduˇ snih masa. do promene osnove u definisanju i jedinice i skale vremena.0005 i 0 . Tektonika Nauˇ cno ”otkri´ ce” neravnomernosti Zemljine rotacije dovelo je do ponovnog postavljanja i reˇ savanja problema merenja i odrˇ zavanja vremena. takvog reda da za obiˇ can (danaˇ snji) ˇ zivot nema skoro nikakvog znaˇ caja. a delom i teorije. Na drugoj strani. za odre¯ divanje kretanja tela Sunˇ cevog sistema i tela drugih kosmiˇ ckih sistema..11a. veka uoˇ cili. LOD): polugodiˇ snja i godiˇ snja: .LODs = A sin(t + B1 ) + B sin(2t + B2 ). pa i samih sistema. tj. posebno zahvaljuju´ ci visokotaˇ cnim ˇ casovnicima. posledica neravnomernosti Zemljine rotacije je i promena duˇ zine dana.

uz drevne opise doga¯ daja. i pored eksplicitnog dokaza. Prate´ ci promene u rotaciji Zemlje uzrokovane plimskim dejstvima. onda su nebeska tela preˇ sla na svojim putanjama neˇ sto ve´ ce rastojanje za N uzastopnih STVARNIH obrta Zemlje nego ˇ sto bi. Prema tome. uoˇ ceno je da preovla¯ duju dve periodiˇ cne komponente: polumeseˇ cna i meseˇ cna ˇ cije su amplitude redom 0s . greˇ saka zbog neobraˇ cunavanja dugoperiodiˇ cnih varijacija orbitalnih elemenata tela 3. preˇ sla za isti broj FIKSNIH prvih . Jasno je da.00043 i 0s . utvrdio je da postoji ubrzanje u kretanju Meseca. pre nego se opredelimo za mogu´ ce objaˇ snjenje. postoji vekovno usporenje Zemljine rotacije. pri ˇ cemu je svaki od njih duˇ zi od prethodnog. za njihovu identifikaciju pozvali u pomo´ c i gravitacionu teoriju kretanja nebeskih tela i. Ne upuˇ staju´ ci se u detaljnu analizu. Prema tome. unazad i po nekoliko stotina godina. isti efekat nije mogao da se registruje i kod Sunca i planeta. a . Laplas je razradio teoriju za njegovo objaˇ snjenje: posmatrano ubrzanje u kretanju Meseca posledica je vekovne promene ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje koja utiˇ ce na poreme´ ceje koje Sunce izaziva u kretanju Meseca i dovodi do vekovnog pove´ canja orbitalne brzine Meseca. pokazuje da je proseˇ cno pove´ canje duˇ zine dana za poslednjih 2000 godina oko 0s . veliˇ cine A. navodimo da su preovla¯ duju´ ca dva poslednja ˇ cinioca. ver∴1 72 -*-5 ) 6. jer. mi smo vremensku meru fiksirali za prvi obrt. B1 . Napravimo jedan ”eksperiment”: neka su za poslednje dve hiljade godina (unazad 20 vekova) dani bili kra´ ci u proseku za 0s .) / 111   fere. dan se unapred produˇ zavao za oko 0s . Mada je Adams sredinom XIX veka pokazao da je Laplasov rad i rezultat pogreˇ san. nesavrˇ senosti gravitacione teorije 2. tek sada niˇ sta nije valjalo.t = 0s . (2)  Iz ovog ”eksperimenta” vidimo da u identifikaciji trenutaka iz istorije moˇ zemo da ”promaˇ simo” i do nekoliko ˇ casova! Zato su astronomi. B2 su promenljive. tj. moramo biti svesni ˇ cinjenice da se posmatrani i efemeridski poloˇ zaji tela Sunˇ cevog sistema mogu razlikovati usled: 1.001 po stole´ cu!?) Odatle sledi da se u vremenskom ”zbiru” nakupila razlika . ˇ sta se to desilo? Krajem XVII veka Halej je uporedio savremene poloˇ zaje Meseca sa poloˇ zajima koji se dobijaju iz raˇ cuna sa podacima iz antiˇ ckih posmatranja. nije prihva´ cena jer je to bio udarac na ˇ siroko prihva´ cenu teoriju. kako je ”konstatovano”: nema potpunog i konstruktivnog objaˇ snjenja.00023. ako je Zemlja napravila N obrta. Zbog netaˇ cnosti posmatranja. Dakle. promena srednjih kretanja nebeskih tela usled plimskih dejstava 4. Znaˇ caj ove ˇ cinjenice prikaza´ cemo kroz slede´ ci postupak. Analiza posmatraˇ ckog materijala za duge vremenske intervale. B. ta tvrdnja. Smatraju´ ci ubrzanje u kretanju Meseca realnim. recimo.010 sekundi (tj.0023 za stole´ ce. a joˇ s viˇ se na Laplasov autoritet. razlike efemeridskih i posmatranih ekliptiˇ ckih longituda moraju da rastu. promena u brzini (usporavanja) rotacije Zemlje. inaˇ ce. Dakle.01 × 365 × 20 × 100 = 7300s . Vekovne (sekularne) promene. ako se srednja kretanja tela Sunˇ cevog sistema menjaju sekularno. gle ˇ cuda.

De Siter i Spenser Dˇ zons su utvrdili da postoji proporcionalnost ovih nepravilnih fluktuacija srednjim orbitalnim brzinama tih tela. ali to moˇ ze biti prividni fenomen zbog podizanja dna okeana.0014 za stole´ ce. male gustine. Noviji podaci ukazuju na podizanje nivoa vode u okeanima. Kroz pokuˇ saje da se objasne sekularna ubrzanja u kretanju Sunca. Koliko je takva pretpostavka realna. Ostale planete 3.verovatno. Uvod. ”Neobjaˇ snjeni” deo promene u brzini rotacije Zemlje vezuje se za promenu momenta inercije Zemlje zbog meridijanskih premeˇ stanja masa na povrˇ sini i unutar Zemlje: skupljanja leda na Antarktiku i pada nivoa svetskih okeana za oko 2. to su skokovite.  !  73 obrta!? Ovo je dovoljno oˇ cigledno objaˇ snjenje uoˇ cene razlike u poloˇ zajima nebeskih tela iz posmatranja i raˇ cuna. ne treba ni govoriti. plimske promene u brzini rotacije Zemlje. Sluˇ cajne fluktuacije. Prve su po pravilu male mase. Primera radi. ˇ sto se bitno ne slaˇ ze sa oˇ cekivanom vrednoˇ s´ cu 0s . velike gustine. poˇ cev sa razvojem meridijanske astronomije i primene fotografije u astronomiji. imaju veliki broj satelita i gustu atmosferu. Mala daljina Merkura i Venere od Sunca. utvr¯ deno je da postoje i nepravilne promene brzine kretanja tih tela. spore rotacije. Saturn. Utvr¯ dene razlike efemeridskih i posmatranih longituda dostizale su i nekoliko desetina sekundi i menjale su znak na sluˇ cajan naˇ cin. a tako¯ de postojanje faza tih planeta.0023 dobijenom iz celokupnog posmatraˇ ckog materijala za 2000 godina. Ne zna se ni da li maksimum dostiˇ zu brzo ili postepeno. brzo rotiraju. Posle otkri´ ca i potvrde ovih nepravilnih promena u brzini kretanja tela Sunˇ cevog sistema. sa malim brojem satelita i retkom atmosferom. Mars i . Pluton) i na planete Jupiterovog tipa (Jupiter. Venera. Neptun).. Priroda i karakter ovih neravnomernosti nisu dobro izuˇ ceni. Zato problem vekovnog ubrzanja rotacije Zemlje ne treba smatrati konaˇ cno reˇ senim. prikupljeni posmatraˇ cki materijal za oko 250 godina daje za usporenje Zemljine rotacije iznos od 0s . Tek su radiolokacione metode     ver∴1 . Takve osobine nema plimsko dejstvo i bilo je jasno da se radi o neregularnim promenama. godine doˇ slo je do 4 takve skokovite promene: oko 1864. u toku izrade teorije Njukomba i Brauna. Uran. Osim ovih zajedniˇ ckih osobina svaka planeta ima specifiˇ cnosti koje joj daju individualno obeleˇ zje. takvu promenu bi moglo da izazove otapanje i zale¯ divanje Antarktika po celoj povrˇ sini i debljine 10 metara. Promene tog tipa u brzini rotacije Zemlje javljaju se u nejednakim vremenskim intervalima od nekoliko godina do nekoliko desetina godina i od 1820. druge su velike mase. a ne kontinualne. Izostavljaju´ ci drevna posmatranja. U svakom sluˇ caju. 1898 i 1920.5 metra za poslednjih 2000 godina. Tako intenzivne i brze promene u brzini rotacije Zemlje ne mogu da se objasne nekom od promena na povrˇ sini Zemlje. U nauˇ cnoj i struˇ cnoj literaturi najˇ ceˇ s´ ca podela planeta Sunˇ cevog sistema je podela na planete Zemljinog tipa (Merkur. 1876.10. Meseca i planeta. oteˇ zava njihovo izuˇ cavanje.

kao da ˇ cine muzejske eksponate u naˇ soj okolini. Poˇ sto je Merkur planeta koja je najbliˇ za Suncu i njegova elongacija (maksimalno ugaono udaljavanje od Sunca) ne prelazi 28◦ .   Slika 3. i u takvom eksperimentu aparati su morali biti posebno paˇ zljivo pripremljeni zbog izuzetne blizine Sunca i velikih toplotnih uticaja. U vidnom polju jaˇ ceg teleskopa vidi se da je povrˇ sina Merkura istog tipa kao i povrˇ sina Meseca. sa joˇ s nekoliko manjih nebeskih tela. ver∴1 74 -*-5 ) 6. jer Merkur izvrˇ si jedan obilazak oko Sunca za oko 88 dana (vidi sliku 3.) / 111   i izuˇ cavanja sa automatskih me¯ duplanetskih stanica dali dovoljno kvalitetne informacije o kretanjima i fiziˇ ckim karakteristikama tih planeta. . Oni. Merkur je nekoliko puta manji od Zemlje ali ima skoro istu gustinu.). 3.6 dana. on ne moˇ ze da se lako i jednostavno izuˇ cava primenom klasiˇ cnog astronmskog eksperimenta. period je 58.11. Zato moˇ zemo da kaˇ zemo da su skoro svi detaljniji podaci o Merkuru rezultat modernog astronomskog eksperimenta izvedenog sa kosmiˇ ckih letilica.11. Perihel Merkurove putanje se pomera u prostoru. (Pregled taˇ cnih podataka za sve planete dat je u Prilogu).11. ali mnogo re¯ da od Zemljine. Merkur. objaˇ snjenje ovog kretanja moˇ ze da se da u na osnovi teorije relativnosti. Pri tome. Sunˇ cani dan na Merkuru je 176 dana. Merkur Na Merkuru postoji atmosfera. utvr¯ deno je da Merkur rotira veoma sporo. Zbog retke atmosfere i blizine Sunca njegova dnevna strana se zagreva i preko 550o K.

 . dobila je viˇ se naziva: Zornjaˇ ca. zvezda Danica. glavne metode istraˇ zivanja Venere. Posle Sunca i Meseca. jer nikad ne moˇ zemo da vidimo njihove cele diskove.13. kako sa stanoviˇ sta broja dana u godini. zbog njene izuzetno neprozirne atmosfere. Blizina Suncu znatno oteˇ zava nazemna posmatranja Merkura i Venere.12. na Veneru je upu´ ceno viˇ se automatskih stanica i pored nje je proˇ slo nekoliko me¯ duplanetskih letilica. U tom smislu. Slika 3. Zato. godine kada je svemirski brod Mariner 10 ostvario nekoliko bliskih prilaza planeti. tako i sa stanoviˇ sta geometrije samih likova.). Po fiziˇ ckim karakteristikama veoma je sliˇ cna Zemlji. Venera je najsjajnije nebesko telo vidljivo golim okom na nebu (slika 3. a i zbog posebih poloˇ zaja u kojima je vidljiva. Magnetosfera Merkura 3. Venera. Osim radiolokacije i radimetoda.) utvr¯ deno je ve´ c u prvom prilazu Marinera 10.12. su metode kosmiˇ ckih istraˇ zivanja sa me¯ duplanetskih letilica i modula.  !  75  ver∴1 Najve´ ci deo rezultata o Merkuru potiˇ ce iz 1974.12. Veˇ cernjaˇ ca. Postojanje magnetnog polja Merkura (slika 3.

Povrˇ sinski vetrovi dostizu brzinu od nekoliko metara u sekundi.  ˇ 3. koje se. Sa visinom temperatura atmosfere pada. tamne pege se vide slabo i ponekad isˇ cezavaju sasvim. koje mogu trajati mesecima i koje u atmosferi Marsa formiraju ostrva ogromnih koliˇ cina malih ˇ cestica. zadrˇ zava na oblaˇ cnom omotaˇ cu. Sunˇ ceva svetlost se apsorbuje u donjim slojevima atmosfere. na povrˇ sini planete temperatura se penje do 750◦ K. a pritisak do 100 atmosfera.) / 111   Slika 3. To je istovremeno potvrda postojanja peˇ sˇ canih pustinja na Marsu i opˇ ste narandˇ zaste boje povrˇ sine. da bi na visini od 50km dostigli brzinu od oko 60 m/s. Mars. Venera nema magnetno polje. Atmosfera Venere se sastoji najve´ cim delom od ugljen dioksida. Dan na Veneri traje 117 Zemljinih dana. Radioastronomski eksperiment je pokazao da Venera rotira u suprotnom smeru od ostalih planeta sa periodom 243 dana. Pege su u stvari oblaci ˇ cestica koje stvaraju mo´ cne ”peˇ sˇ cane” bure. efekta staklene baˇ ste. Venera Neprozirnost Venerine atmosfere onemogu´ cavala je donedavno ozbiljnije prouˇ cavanje te planete. ver∴1 76 -*-5 ) 6.13. glavni su uzrok pojave tzv. tj. Mars je ve´ ci od Merkura i oko 2 puta manji od Venere. Cak i manjim teleskopom mogu da se vide bele polarne kape.13. a u manjim koliˇ cinama od vodene pare i amonijaka. Temperatura i pritisak u atmosferi rastu sa dubinom. . Izuzetno visoka temperatura u niˇ zim slojevima atmosfere Venere kao i na njenoj povrˇ sini. opet. da bi u stratosferi Venere carivao mraz. zatim atmosfera dostiˇ ze temperaturu dovoljnu za termiˇ cko zraˇ cenje.

ve´ cu koliˇ cinu radioaktivnih elemenata. izgleda. posebno o je hladno na polovima. Dnevne promene temperature se sumiraju sa sezonskim. -100o ) C. a no´ cu pada do (-70o . sliˇ cno Merkuru. izgleda. Radiolokacija povrˇ sine Marsa pokazuje da su visinske razlike reljefa do oko 15 km. -130 C. Dnevni gradijent temperature na Marsu je reda 80o –100o K. ukazuju da je asimetrija u rasporedu masa. verovatno je Zemlja ve´ c davno proˇ sla onu fazu razvoja koju Mars sada prolazi. Anomalije gravitacije. Atmosfera se sastoji uglavnom od ugljen dioksida.2 puta manje toplote nego Zemlja. Marsovo magnetno polje je slabo. Mars dobija 2. Mars ima dva satelita: Fobos i Dejmos. nisu registrovani radijacioni pojasi. a amnji su nastali od udara meteorita (v. ali je reljef gladak usled dejstva vetra. Postojanje atmosfere na Marsu potvr¯ deno je davno. 3. lokalni karakter rasporeda reljefnih oblika i dr. Mars Povrˇ sina Marsa je. dok je promena obojenosti znatna.  ! ! 77  ver∴1 Slika 3. jedina planeta naˇ seg sistema na kojoj se joˇ s mogu oˇ cekivati primitivne forme ˇ zivota. bilo da ih ve´ c ima ili da ´ ce se razviti. Pritisak je manji i 100 puta od pritiska na Zemlji. I pored svega Mars je. Ve´ cina pojava na povrˇ sini Marsa ima stalan poloˇ zaj i oblik. sl.). od kojih su ve´ ci vulkanskog porekla.14. ona je veoma retka. a zbog razre¯ dene atmosfere efekat ”staklene baˇ ste” praktiˇ cno ne postoji. Kiseonik i vodena para su prisutni u malim koliˇ cinama. pokrivena kraterima. Istorijski su najinteresantnije tamne oblasti (pege) koje pokazuju sezonske promene i koje mogu poticati od sezonskih promena smera sistema vetrova i promene odnosa koliˇ cine leda i vodene pare. S obzirom na ve´ cu Zemljinu masu. ve´ cu temperaturu i unutraˇ snji pritisak. Ovako surovi uslovi su uzrokovani daljinom Marsa od Sunca. opˇ sta karakteristika planeta.  .14. Na ekvatoru temperatura danju jedva da dostiˇ ze +10o C.

g. Saturn je neˇ sto manji. Od ovih planeta najbolje je izuˇ cen Jupiter(slika 3. a zatim dolaze Uran i Neptun (slika 3. Pluton. Zbog ogromne daljine i malih dimenzija otkrivena je tek 1930.) / 111   3. Jupiter je najve´ ca planeta naˇ seg sis- tema.14a.14.15.Za sada je to najzagonetnija planeta Sunˇ cevog sistema. Pluton je otkriven zahvaljuju´ ci nebesko–mehaniˇ ckom eksperimentu koji je pokazao da postoje odstupanja u kretanju Urana i Neptuna. njegova masa je jednaka masi svih ostalih planeta zajedno.14a.  Slika 3. ver∴1 78 -*-5 ) 6.15a). . Jupiter i planete dˇ zinovi.15b). i veoma slabo je prouˇ cena. Pluton i Haron 3. Noviji eksperimenti su pokazali da Pluton nije jedinstveno nebesko telo (slika 3.) i da mu je masa znatno manja od pretpostavljene.

Kako su ove planete daleko od Sunca.7g/cm3 .7g/cm3 i Saturna je 0.  ! # 79  ver∴1 Osa rotacije Jupitera je skoro upravna na ravan putanje oko Sunca. koju opet odre¯ dujemo na osnovu pozicije neprozirne granice atmosfere. a gustina materije mala. njihove temperature su vrlo niske.15b. -180◦ C na Saturnu i sl. Srednja gustina Jupitera je 1.01g/cm3 .5g/cm3 . Gustina gasne atmosfere na ”dnu” je oko 0. Saturn 10h 14m . Slika 3. Polarni delovi Jupitera rotiraju sporije.  . te sezonskih promena (”godiˇ snjih” doba) praktiˇ cno nema. U atmosferama Jupitera i Saturna na¯ den je joˇ s i amonijak (NH3 ). Periodi ekvatorske rotacije velikih planeta su: Jupiter 9h 50m . Kod svih velikih planeta rotacija je brza. Uran 10h 49m i Neptun oko 16h . reda -140◦ C na Jupiteru. dok temperatura u centru moˇ ze da dostiˇ ze nekoliko hiljada stepeni. ˇ cini se. Neptuna je 1. Mala srednja gustina velikih planeta moˇ ze da se objasni i time ˇ sto se odre¯ duje u odnosu na prividnu zapreminu. Urana je 1. Teorijski je model masivnih planeta zasnovan na pretpostavci da se one sastoje od vodonika i helijuma u ˇ cvrstom stanju usled ogromnog pritiska.3g/cm3 . Zato su znatno spljoˇ stene i to moˇ ze da se ˇ cak i vizuelno registruje. Jupiter mnogo helijuma. imaju metana (CH4 ) i. Spektralna analiza pokazuje da atmosfere sadrˇ ze najviˇ se molekulski vodonik (H2 ). Sve velike planete su okruˇ zene gustim i prostranim atmosferama punim oblaka.

16. ver∴1 80 -*-5 ) 6.  Slika 3.) je dobio konkurente u prstenima Jupitera i Urana. Magnetosfera Saturna .16.) / 111   Slika 3. Prstenovi se ve´ cinom sastoje od mnoˇ stva malih ˇ cestica. Saturnov prsten (slika 3. Saturn Do nedavno smatran jedinstvenom pojavom.17.

 . Neptun Paˇ znju zasluˇ zuje i ˇ cinjenica da osa rotacije Urana zaklapa sa ravni njegove orbite oko Sunca ugao od samo 8o .19.18.  ! # 81  ver∴1 Slika 3. Slika 3. rotira u stranu suprotnu svim ostalim planetama. dalje. usled ˇ cega na njemu postoji oˇ stra smena godiˇ snjih doba. Uran Od karakteristiˇ cnih oblika na velikim planetama treba joˇ s spomenuti veliku crvenu pegu na Jupiteru za koju joˇ s uvek ne raspolaˇ zemo dovoljno jasnim objaˇ snjenjem. Uran. kao i Venera.

Slika 3.  Slika 3. Do na nekoliko hiljada kilometara visine prostire se i jonosfera Jupitera. Tako¯ radijacioni pojasi koji su mnogo prostraniji od Zemljinih.) / 111   Velike planete imaju i veliki broj prirodnih satelita. Struktura magnetosfere Jupitera . Isto tako astronomima predstoji da objasne i postojanje sopstvenog zraˇ cenja Jupitera i u ostalim delovima spektra. Magnetosfera Jupitera de postoje i Magnetno polje Jupitera je nekoliko puta jaˇ ce od Zemljinog. neki od njih su sasvim nedavno otkriveni zahvaljuju´ ci kosmiˇ ckim letilicama.20. ver∴1 82 -*-5 ) 6. sa kretanjem naelektrisanih ˇ cestica u jonosferi i radijacionim pojasima povezano je i intenzivno radio zraˇ cenje Jupitera.21.

.” objasnivˇ si pojavu optiˇ cke libracije zakljuˇ cio je da Mesec ima oblik sferoida ˇ ciji je najve´ ci preˇ cnik na pravcu ka Zemlji pa dalje tvrdi: ”Polaze´ ci od toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek jednom te istom stranom.”. ona strana Meseca koja treba da je okrenuta Zemlji. po svemu sude´ ci. telo Meseca ne moˇ ze da ostane u bilo kom drugom poloˇ zaju i vrati´ ce se u prvobitni poloˇ zaj zbog libracionog kretanja. me¯ dutim. nastavljaju´ ci svoja istraˇ zivanja. Njegova masa i dimenz- ije su znatni u odnosu na Zemlju te sa njom ˇ cini tzv. Mesec je Zemljin prirodni satelit. U III knjizi ”Principa.   ver∴1  Slika 3. uvek se vra´ camo na staze istorijskog pristupa i hronoloˇ ske sistematizacije znanja o njemu.22. ˇ camilo neku godinu u ladicama jer se znanje o Mesecu nije ”uklapalo” u teoriju.. ”dvojni sistem–dvojnu planetu”. ˇ cije je glavno ˇ zivotno delo ”Prinicipies . Govore´ ci o savremenim predstavama o Mesecu.. Mesec. Koliko to moˇ ze biti interesantno i koliko opasnosti takav pristup krije pokuˇ sa´ cemo da ilustrujemo jednim navodom i kratkim komentarima i diskusijama. ! $ Mesec i planetski sateliti 83 3. Merkur i Venera nemaju satelite. Dakle.16. Mesec  . Na taj naˇ cin. usled uzroka navedenih u Iskazu XVII. To nije klasiˇ cni udˇ zbeniˇ cki pristup. ali je ponekad metodoloˇ ski opravdan. te libracije ´ ce biti izuzetno spore jer su izazvane veoma slabim silama. ser Isak Njutn. kod ostalih planeta sateliti su znatno manji od planete.. pretpostavio je da postoji fiziˇ cka libracija Meseca. biti okrenuta ka drugoj ˇ ziˇ zi Meseˇ ceve orbite tako da se ne´ ce vratiti nazad i obrnuti u pravcu ka Zemlji”. moˇ ze.

Sve ˇ sto su razni autori do danas mogli da prigovore ovom Njutnovom stavu je da libracija u latitudi zavisi samo od nagiba ose rotacije prema orbiti Meseca. u ”Principima. njihovi zvezdani periodi rotacije jednaki su periodima obilaska oko planete. Toerema XV) Njutn tvrdi da ”libracije u latitudi nastaju zbog iznosa latitude Meseca i poloˇ zaja ose Meseca u odnosu na ravan ekliptike”.  Slika 3. Udaljeniji Jupiterovi i Saturnovi sateliti su mali i neki od njih se kre´ cu suprotno rotaciji planete. tj.5 puta. Fobos obilazi oko Marsa 3 puta brˇ ze od rotacije same planete. ”sliˇ cno Hevelijusu”... Njutn smatrao da je osa rotacije Meseca upravna na ekliptiku. a ne prema ekliptici. atmosfera se sastoji od metana. Kretanje naˇ seg Meseca razmotri´ cemo detaljnije.) / 111   Treba zapaziti da kasniji istraˇ zivaˇ ci pretpostavljaju da je. a orbite su im praktiˇ cno upravne na orbitu planete. Vratimo se satelitima ostalih planeta u Sunˇ cevom sistemu (njihov kompletan popis moˇ zete na´ ci u Prilogu II).23.” Iskaz XVII. Kalisto . jer u svojim objaˇ snjenjima fiziˇ cke libracije Njutn nije spominjao nagib ose. Kretanje satelita je interesantna pojava. Pa ko je sada u pravu? Sateliti ostalih planeta. A mi moˇ zemo da kaˇ zemo da je to isto ˇ sto i zavisnost od latitude i nagiba prema ekliptici!. Titan i Ganimed (Jupiterov satelit) su ve´ ci od Meseca oko 1. Me¯ dutim. Za sve satelite za koje je dokazana rotacija utvr¯ deno je da su okrenuti svojoj planeti uvek istom stranom. pr. Saturnov satelit Titan je jedini satelit koji ima atmosferu. n. ver∴1 84 -*-5 ) 6. Svi Uranovi sateliti se kre´ cu suprotno rotaciji planete.

Zato uvedimo nekoliko pojmova koji ´ ce nam biti potrebni u daljem izlaganju. njemu ´ cemo.  ! % 85  ver∴1 Slika 3.17. ovde posvetiti posebnu paˇ znju. – Paralaksom uopˇ ste nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica usled kretanja posmatraˇ ca. nezanimljivu astrofiziˇ cku ”biografiju”. naizgled. S obzirom na ulogu Meseca u razvoju astronomskih znanja.24. bez obzira na. – Dnevnom paralaksom nebeskog tela nazivamo ugao pod kojim se sa nebeskog tela vidi pravi polupreˇ cnik Zemlje. Daljina i prava veliˇ cina Meseca. Slika 3. Enceladus 3. – Prividni polupreˇ cnik nebeskog tela je ugao pod kojim se iz topocentra vidi pravi polupreˇ cnik tog tela.25 Dnevna paralaksa   .

a ˇ cija je ekscentriˇ cnost e = 0. tj. pravi polupreˇ cnik dobijamo iz relacije r = .) dva posmatraˇ ca u topocentrima T1 i T2 na istom meridijanu loptaste Zemlje. . B) i ako oba posmatraˇ ca u istom trenutku (prolaz kroz meridijan!) izmere zenitske daljine nebeskog tela z1 i z2 i ako su paralakse topocentara redom p1 i p2 . utvrdili bismo da je Meseˇ ceva putanja veoma bliska elipsi ˇ cija je ravan nagnuta u odnosu na ekliptiku pod uglom i = 5◦ 9 . a najudaljenija taˇ cka naziva se apocentar. n. (S ). Meseˇ ceva kretanja.. sin H. pa i Meseca. a razmak u kome se vrati u isti poloˇ zaj prema Suncu. . . naziva se sinodiˇ cki mesec. Vremenski razmak u kome se Mesec vrati u isti poloˇ zaj prema zvezdama naziva se sideriˇ cki mesec.) / 111     Koriste´ ci paralaktiˇ cki metod. ako znamo koordinate topocentara (R. Mere´ ci prividni polupreˇ cnik (H) Meseca. metodom koju smo opisali ili nekom savremenom metodom – radiolokacija... objaˇ snjenje je analogno objaˇ snjenju razlike u trajanju zvezdanog i srednjeg dana. imamo daljinu ma kog nebeskog tela. R sin p2 = sin z2 . . Taˇ cke preseka projekcije putanje na nebesku sferu sa ekliptikom nazivaju se ˇ cvorovima. C = 29. Uoˇ cimo (v.04. taˇ cka na putanji drugog tela najbliˇ za centralnom telu naziva se pericentar. tj. (C ): S = 27. R sin p1 = sin z1 .25. p2 . Napomena: U dinamici dva tela pri ˇ cemu se jedno naziva centralnim. imamo p1 + p2 = z1 + z2 − (B1 + B2 ). ver∴1 86 -*-5 ) 6. pr. Ako iz dana u dan posmatramo Mesec i reg- istrujemo njegov izgled i poloˇ zaj vide´ cemo da se po isteku skoro konstantnog vremena ponavlja izgled Meseca i da po isteku neˇ sto kra´ ceg konstantnog vremena Mesec dolazi u isti poloˇ zaj u odnosu na zvezde.d 53. Odavde mogu da se dobiju p1 . 3. prvo efektivno odre¯ divanje daljine Meseca izvrˇ sili su francuski nauˇ cnici Laland i Lakaj u XVII veku.26. Uzrok ovolike razlike jasan je sa slike 3. Ako bismo iz dana u dan merili rastojanje do Meseca. 3. sl.d 32. . lasersko pozicioniranje.18.

19. Ukupna masa gasova u bilo kom trenutku ne bi trebalo da prelazi 25000 kilograSlika 3. Kako Mesec nema  atmosferu (dokazati ili nabrojati dokaze) on predstavlja svet tiˇ sine. svet crnog neba. a u kvadraturama kada je ta razlika ±90o . ma. ve´ c na malim dubinama Mesec ima konstantnu temperaturu kore. linija kroz perigej i apogej se naziva apsidna linija.28. prva ˇ cetvrt – osvetljena je zapadna strana diska. Faze Meseca imaju i neˇ sto drukˇ cije odredbe. Zahvaljuju´ ci njemu i nepostojanju unutraˇ snjeg zagrevanja. Konstituenti ostataka atmosfere Meseca    ver∴1  . Ispitivanja tih uzoraka nisu donela ve´ ca iznena¯ denja. Meseˇ cevo kretanje oko Zemlje u direktnom smeru naziva se Meseˇ ceva revolucija. a ve´ ci deo prisustva drugih inertnih gasova objaˇ snjava se stepenom Meseˇ cevog gravitacionog zahvatanja gasova iz sunˇ cevog vetra. Zahvaljuju´ ci letovima kosmonauta (niz misija ”Apolo”) i radu automatskih stanica (”Luna” i ”Lunohod”). Osunˇ cane taˇ cke dostiˇ zu +120o C . poslednja ˇ cetvrt – osvetljena istoˇ cna strana diska (v. 3. danas na Zemlji raspolaˇ zemo uzorcima tla sa Meseca. povrˇ sina Meseca je pokrivena rastresitim slojem koji je nazvan regolit. Promene u izgledu Meseca tokom sinodiˇ ckog perioda nazivaju se fazama ili menama. 3. Fiziˇ cki uslovi na Mesecu i njegov reljef. ! ' 87 Na svojoj eliptiˇ cnoj putanji oko Zemlje (Geos) Mesec prolazi kroz najbliˇ zu taˇ cku – perigej i kroz najudaljeniju taˇ cku – apogej. Razlikujemo osvetljeni i neosvetljeni deo Meseˇ cevog diska i njihovu graniˇ cnu liniju – terminator. Navodimo da su tragovi atmosfere Meseca na¯ deni u obliku nadpovrˇ sinskog sloja argona koji potiˇ ce iz ”rezervoara” u povrˇ sinskom sloju kore Meseca. Veliki gradijenti temperature povrˇ sine Meseca izme¯ du dana i no´ ci nisu samo posledica odsustva atmosfere ve´ c i trajanja meseˇ cevog dana i no´ ci. a na no´ cnoj polulopti o neke taˇ cke imaju i −170 C .27). Fazu Meseca definiˇ semo iz izgleda osvetljenog dela: mlad mesec ili mladina – potpuno neosvetljena vidljiva strana Meseca. Zbog neprekidnog bombardovanja meteoritima. Mesec je u opoziciji kada se longitude razlikuju za 180o . Kaˇ zemo da je Mesec u konjunkciji sa Suncem kada je njegova geocentriˇ cna longituda jednaka longitudi Sunca (mlad mesec!). svet oˇ strih senki bez sumraka. sl. pun mesec ili uˇ stap – osvetljen ceo disk.

Aldrin. ”Apolo XI”). Forme koje se najˇ ceˇ s´ ce razlikuju u reljefu Meseca su: ”mora”. uraniju i torijum–sre´ cu se u ve´ cim koliˇ cinama nego na Zemlji. Novi mineral. Tamnije povrˇ si meseˇ cevih ”mora” pokriva isitnjeni materijal bazaltnih stena. sl. a dugaˇ cke i nekoliko desetina kilometara.29). 3. Zahvaljuju´ ci kosmiˇ ckim letovima.28. koji obuhvata ve´ ce okrugle visoravni–to su cirkovi. relativno ravna. Mesec . ”Morima” su nazvane tamne pege na povrˇ sini Meseca: to su suva prostrana polja. hrom. nazvan je Armalkolit ( Armstrong. Starost stena je 4–5 milijardi godina. Na povrˇ sini Meseca nije registrovana organska materija kao ni najprimitivniji oblici ˇ zivota.) / 111   Raspodela po konstituentima takve atmosfere moˇ ze da se vidi sa slike 3. Nose nazive planina na Zemlji. Retki elementi–titan. Karte Meseca i raspored raznih formi njegovog reljefa poˇ ceo je da sastavlja joˇ s Galilej. Imena najve´ cih nauˇ cnika sa naˇ sih prostora. tamne valovite linije. znaju´ ci da je Mesec na daljini od 60 polupreˇ cnika Zemlje!). dubine oko 100 m. Boˇ skovi´ ca i Mohoroviˇ ci´ ca.  Slika 3.  ver∴1 88 -*-5 ) 6. rile i svetli zraci (v. Colins. to su rile.29. Najbolji posmatraˇ cki uslovi za vizuelno pra´ cenje i kartografisanje Meseca su na granici terminatora. koji je otkriven na Mesecu. Ve´ cina Meseˇ cevih planina se pojavljuje u obliku prstenastog ovala visine do nekoliko kilometar. koji su se grupisali zrakasto u odnosu na neke od ve´ cih kratera. i ”nevidljiva” strana Meseca je potpuno kartografisana. planinski venci. a u planinskim delovima nalaze se magmatske stene. cirkovi ili krateri. preˇ cnika do 200 km. Na Meseˇ cevoj povrˇ sini se razlikuje viˇ se stalnih pukotina. Prstenaste planine manjih razmera nazivaju se kraterima. tamne su jer slabo reflektuju svetlost. data su nekim oblicima reljefa Meseca. Tesle. Svetli zraci predstavljaju skupove vrlo malih kratera od svetlih stena. dugaˇ cki su stotine kilometara i strmiji su na strani do ”mora”. ˇ sto navodi na zakljuˇ cak da Zemlja i Mesec nisu bili jedno telo. Milankovi´ ca. Golim okom mogu da se zapaze objekti na povrˇ sini Meseca veliˇ cine od 1 km pa naviˇ se (izraˇ cunati ugaonu meru. Planinski venci se obiˇ cno prostiru duˇ z ”mora” i nisu mnogobrojni. ispunjena lavom i pokrivena regolitom. koje su verovatno nastale pucanjem Meseˇ ceve kore ili su to korita tokova lave.

Mnoˇ ze´ ci ovaj broj povrˇ sinom sfere radijusa jednakog daljini Zemlje od Sunca. Sastoji se od vodonika i oko 10% helijuma. Taˇ cna merenja daju za solarnu konstantu iznos 1. Ono je mo´ can izvor energije i zraˇ ci u svim delovima spektra. dobijamo totalno zraˇ cenje Sunca (njegovo svetljenje!). Opˇ ste karakteristike. Toliko bi zraˇ cilo telo veliˇ cine Sunca zagrejano do temperature od oko 6000o K (efektivna temperatura Sunca). Sunce je tipiˇ cna zvezda i zato je referenca za izuˇ cavanje prirode zvezda uopˇ ste.   . Kao i sve zvezde i Sunce je ”usijana gasovita” (plazma?) lopta. masa ostalih elemenata dostiˇ ze skoro 2% od ukupne mase Sunca. Sunce.4 × 103 W/m2 . Sunce je centralno i najmasivnije telo u Sunˇ cevom sistemu. svih ostalih elemenata ima oko 1 promil. Me¯ dutim. Sunce Solarnom konstantom se naziva ukupna energija koja u toku jedne minute pada na 1cm2 povrˇ si upravne na sunˇ ceve zrake izvan Zemljine atmosfere na srednjem rastojanju Zemlja–Sunce.30. LS = 4 × 1026 W. !  Sunce – najbliˇ za zvezda 89  ver∴1 3.  Slika 3.20.

Neka se jediniˇ cna povrˇ sina S = 1 nalazi na dubini R /2. 2 2 3 tj. Naˇ cinimo pribliˇ zan raˇ cun unutraˇ snjeg pritiska pod pretpostavkom da je materija unutar Sunca ravnomerno raspodeljena i da je gustina jednaka srednjoj vrednosti. Zraˇ cenje Kao i sve zvezde Sunce je usijana gasovita lopta. gde je R polupreˇ cnik Sunca. Srednja gustina materije je 1. u unutraˇ snjosti Sunca se stvara ogroman pritisak. masom reda (1/2 )M . Sastoji se u masi od vodonika i helijuma (99%) i od oko (1 − 2%) teˇ skih elemenata. Sam pritisak na jediniˇ cnu povrˇ sinu bi´ ce jednak sili teˇ ze radijalnog stuba materije visine (1/2)R . Sila teˇ ze se odre¯ duje samo masom unutar sfere radijusa 1 1 R − R = R . Sila pritiska jednaka je sumi sila teˇ ze svih gornjih slojeva. Zbog visokih temperatura materija je jako jonizovana i nalazi se u stanju plazme. u njemu je masa m=H R . ver∴1 90 -*-5 ) 6. Pod dejstvom gravitacionog privlaˇ cenja. 2 . Na Suncu nisu prona¯ deni elementi nepoznati na Zemlji.) / 111     Slika 3. gravitaciono ubrzanje na rastojanju (1/2)R od centra homogenog Sunca je g=C (1/2)M (R /2) 2 . mada su neki od njih prvo ”na¯ deni” ma Suncu (koji?).31. Prema Njutnovom zakonu gravitacije.4g/cm3 .

6 × 108 Bar 1 S Temperaturu u unutraˇ snjosto moˇ zemo da odredimo primenom gasnih zakona. U zavisnosti od vrednosti temperature i karaktera procesa koje ona odre¯ duje. Usled toga temperatura gasova opada sa udaljavanjem od centra. – zona zraˇ cenja od (1/3)R − (2/3)R u kojoj se energija predaje kroz proces apsorpcije i zraˇ cenja.  !  mg M /8 =C 2 S (R /2) H R 2 91  ver∴1 zato je pritisak p= ≈ 6. preovladavaju nuklearne reakcije. a da je temperatura 15 × 106 o K . taˇ cni raˇ cuni pokazuju da je gustina u centru Sunca reda 150g/cm3 . Slika 3. uz turbulenciju materije karakteriˇ se je i brzo padanje temperature. Sunce mo zemo da podelimo uslovno na 4 oblasti (vidi sliku 3.): – jezgro ili centralna oblast do rastojanja (1/3)R .32. Zraˇ cenje na raznim talasnim duˇ zinama Fluks energije koja nastaje u nedrima Sunca predaje se spoljnim slojevima i raspodeljuje na sve ve´ cu i ve´ cu povrˇ sinu. – zona konvekcije koja se prostire praktiˇ cno do same ivice vidljivog diska Sunca.33.   . da je pritisak oko 2000 × 109 Bar.


ver∴1

92

-*-5 ) 6- )

/

111

– atmosfera poˇ cinje odmah iznad zone konvekcije i prostire se daleko iznad vidljivog diska Sunca. Donji slojevi atmosfere zahvataju tanki sloj gasova koji se registruje kao povrˇ sina Sunca u vidljivom delu spektra; gornji slojevi atmosfere mogu da se vide samo u posebnim uslovima (pomraˇ cenja, posebni instrumenti i sl.). 

 



3.21. Atmosfera Sunca. Najniˇ zi ili prvi po dubini sloj atmosfere Sunca,

visine 200–300 km, naziva se fotosferom. Emisioni spektar fotosfere potiˇ ce iz ˇ citavog sloja, a na neprekidnom spektru vidi se veliki broj tamnih apsorpcionih linija–Fraunhoferove linije–nastalih usled apsorpcije u gornjim slojevima atmosfere. Temperatura fotosfere opada od 8000o − 4000o K sa udaljenjem od centra. Fotosfera ima finu strukturu u vidu sjajnih zrnaca–granula srednje veliˇ cine oko 1000 km, koja traju oko 5 minuta i koji su razdvojeni uskim tamnim zonama. Granulacija fotosfere je posledica turbulencije gasova koja se deˇ sava u konvektivnoj zoni, pod fotosferom. U najviˇ sim delovima fotosfere temperatura je oko 4000o K , a gustina je reda −7 −6 10 − 10 g/cm3 ; vodonik je praktiˇ cno neutralan, a jonizuje se samo oko 0.01% atoma, uglavnom metala. U viˇ sim delovima atmosfere temperatura i stepen jonizacije poˇ cinju da rastu; temperatura se penje do na 100000o K . Oblast atmosfere u kojoj raste temperatura sa visinom i dolazi do uzastopne jonizacije vodonika, helijuma i drugih elemenata, naziva se hromosferom. Hromos-


!

93

fera ne emituje belu svetlost ve´ c samo neke linije u ultraljubiˇ castoj, ljubiˇ castoj, crvenoj i radio ooblasti spektra. Iznad hromosfere temperatura dostiˇ ze 1 − 2 × 106 o K i praktiˇ cno se ne menja do daljina od nekoliko radijusa Sunca; to je razre¯ deni i usijani omotaˇ c koji se naziva Sunˇ ceva korona (v. sl. 3.33.). Tokovi plazme koji napuˇ staju koronu nazivaju se suncev vetar. Uzroci zagrevanja gornjih slojeva atmosfere su u talasnom kretanju materije u konvektivnoj zoni; Sunce deo svoje mehaniˇ cke energije prenosi u hromosferu i koronu. Korona emituje neprekidan i linijski spektar. Neprekidni spektar se javlja usled rasipanja fotsferske svetlosti na elektronima, a linijski je posledica viˇ sestruke jonizacije gasova u koroni. Osim granulaste strukture, na vidljivoj povrˇ sini Sunca uoˇ cavamo pore – povremeno uve´ cane tamne zone me¯ du granulama. Pore ponekad prerastaju u velike tamne pege okruˇ zene polusenkom, koja se sastoji od radijalno izduˇ zenih fotosferskih granula. Pege su nepostojane forme. Na krejevima Sunˇ cevog diska oko pega se vide svetle forme – fakule, koje se mogu registrovati kog svih pega, ali ne i u vidljivom delu spektra ve´ c na spektroheliogramima – fotografijama povrˇ sine u konkretnim linijama (vodonik, jonizovani kalcijum i sl.).

3.22. Sunˇ ceva aktivnost. Trenuci i pojavnost neobiˇ cnih formi na Suncu
koji su obeleˇ zeni poviˇ senom aktivnoˇ s´ cu Sunca, pove´ canim zraˇ cenjem energije i uticajem na okolinu, nazivaju se opˇ stim imenom Sunˇ ceva aktivnost. 

 
ver∴1 

Slika 3.34. Ciklus Suˇ ceve aktivnosti 


ver∴1

94

-*-5 ) 6- )

/

111 



3.23. Sunˇ ceve pege. Sunˇ ceve pege je prvi posmatrao teleskopom Ga-

lilej (1610.g.) i primetio je da se one kre´ cu po disku Sunca; to je naveo kao dokaz rotacije Sunca. Tokom XIX veka poˇ celo je sistematsko pra´ cenje i registrovanje broja i ploˇ zaja pega na Suncu. Rezultat tog sistematskog pra´ cenja je otkrivanje cikliˇ cnosti u nekim oblicima Sunˇ ceve aktivnosti. 



Slika 3.35. 23 Suˇ cev ciklus Pege su veoma nepostojane forme. Javljaju se obiˇ cno u paru kao pega vodilja i pega pratilja; pege su mesta jakih magnetnih polja suprotnog magnetizma. Preˇ cnik pege je u proseku nekoliko desetina hiljada kilometara. Sistematsko pra´ cenje broja, veliˇ cine i rasporeda Sunˇ cevih pega zapoˇ ceo je nemaˇ cki asˇ tronom Svabe 1826. godine. Pokazalo se da se intenzitet aktivnosti i broj pega i grupa pega na Suncu periodiˇ cno menjaju u intervalu od oko 11 godina. Prema tome, ciklusom Sunˇ ceve aktivnossti naziva se vremenski razmak izmed ¯u dva minimuma aktivnosti.

Slika 3.36. Suˇ ceve pege


!

"

95

Po pravilu u grupi pega nalaze se dve posebno velike pege–jedna na istoˇ cnoj, druga na zapadnoj strani grupe, koje imaju suprotnu magnetnu polarnost. U toku datog ciklusa na datoj polusferi (severnoj i juˇ znoj) polaritet svih pega vodilja je jednak, ali je na raznim polusferama razliˇ cit. Po isteku ciklusa ovi polariteti u parovima se menjaju u suprotne. Magnetna polja igraju veoma vaˇ znu ulogu u atmosferi Sunca, deluju´ ci znatno na kretanje plazme, na njenu gustinu i temperaturu. Posebno, pove´ canje sjaja fakula i smanjenje sjaja u oblasti pega izazvano je pojaˇ canjem konvekcije u slabom magnetnom polju i njenim priguˇ senjem u jakom magnetnom polju.

3.24. Hromosferske erupcije. U vreme znatnijih promena u grupama

pega, u bliˇ zoj okolini u hromosferi ponekad se javljaju erupcije: iznenada, za nekih 10–15m sjaj hromosfere se jako uve´ ca, dolazi do izbacivanja velikih koliˇ cina gasa i ubrzanja tokova plazme. Pojaˇ cava se zraˇ cenje u rendgenskom i ultraljubiˇ castom delu spektra, javljaju se udari radio talasa. 


ver∴1 

Slika 3.37. Izbacivanje mase iz korone Sunca Geofiziˇ cke posledice erupcija na Suncu su mnogobrojne; nabrojmo samo pojavu polarne svetlosti, megnetne bure, jonosferske bure. 

odnosno male planete su vrlo specifiˇ cna nebeska tela i. ova. Uskoro je usledilo otkri´ ce joˇ s nekoliko malih planeta (asteroida. Mogu da traju i nekoliko nedelja a dostiˇ zu visinu od nekoliko stotina hiljada kilometara. januara 1801. U traganju za pravilom kojim bi sve daljine planeta od Sunca bile date. Ova nebeska tela   predstavljaju veoma interesantnu komponentu Sunˇ cevog sistema. Najve´ ci broj asteroida koji imaju neki nebesko–mehaniˇ cki znaˇ caj je ”preˇ cnika” nekoliko kilometara. taˇ cnije. dostupna obiˇ cnim ˇ culima.. Potom organizovano traganje za nepoznatom planetom dovelo je do uspeha: 1. . Najve´ ci asteroid je Ceres preˇ cnika oko 780 km. Dnas je u tablice uneto preko 80. po pravilu. Orbite nekih od njih imaju veoma veliki ekscentricitet i prolaze vrlo blizu Zemlje (kao n. U tom trenutku me¯ du poznatim planetama nedostajala je joˇ s planeta izme¯ du Marsa i Jupitera. 1772. 3.000 asteroida sa svim elementima za pra´ cenje i posmatranje. Protuberance. U koroni mogu da se vide po razmerama joˇ s ve- liˇ canstveniji oblici aktivnosti–protuberance.28.25. Asteroidi ili planetoidi. pokazuju´ ci kako kroz svoje raznovrsno poreklo. mogu´ ce je tako¯ de da je takva planeta postojala i raspala se u komade usled gravitacionoe nestabilnosti i uticaja Marsa i Jupitera. pr.g. Istovremeno. doveli su do toga da se broj katalogizovanih asteroida naglo pove´ ca sa 2000 na 3500 i viˇ se. Asteroidi.25. planetoida). asteroidi su kamene gromade nepravilnog oblika.   ver∴1 96 -*-5 ) 6.27. tako i kroz razliku kinematiˇ ckih i dinamiˇ ckih karakteristika. u granicama Sunˇ cevog sistema. Pjaci je otkrio u oˇ cekivanoj zoni malu planetu koja je nazvana Ceres. Primena fotografije i savremenih metoda skaniranja fotoploˇ ca i automatska identifikacija sa kompjuterskom obradom i kontrolom. Meteori i meteoriti. ukupnu razvojnost i promenljivost Sunˇ cevog sistema u posebnostima i u celini. To su po formi i karakteru kretanja veoma raznoobrazni oblaci gasova guˇ s´ cih od materije u koroni (vidi sliku 3. Sve su to asteroidi sa pouzdano odre¯ denim orbitama.g. predstavljaju retroaktivnu komponentu koja daje vezu sa poreklom i lokalnog (unutraˇ snjeg) dela Sunˇ cevog sistema i veze tog porekla sa ostalim delom kosmosa. mala nebeska tela su kroz istoriju nauke bila jedina stvarna materijalna veza. Ikar). je objavljeno Ticijus–Bodeovo pravilo. Mogu´ ce je da su asteroidi ostaci neformirane planete u zoni izme¯ du Marsa i Jupitera.) / 111 3. Komete. Ostala tela Sunˇ cevog sistema 3. izme¯ du nazemnih posmatraˇ ca i komsmosa.). Asteroidi.

Asteroidni pojas Slika 3.  ! & 97  ver∴1 Slika 3.  . Istorija.38a.38...

Samo neke komete postaju izuzetno sjajne i ukraˇ sene”repovima” (zvezde repatice) u blizini Sunca. afeli periodiˇ cnih kometa su u blizini orbite Jupitera. Dok su daleko od Sunca komete liˇ ce na veoma slabe ra- zlivene svetle pege sa jezgrom u sredini. 1910. predtsvlja jedinstveni ˇ cvrsti deo komete i u njemu je koncentrisana praktiˇ cno cela masa komete. ver∴1 98 -*-5 ) 6. planete imaju znatno dejstvo na kretanje kometa. Komete imaju veoma malu masu i malu gustinu. godine komete koja je ranije bila vi¯ dena 1682. S druge strane. preˇ cnika do nekoliko kilometara. predvideo je pojavu 1758. Od tada ta kometa nosi njegovo ime. Halejeva kometa pripada klasi periodiˇ cnih kometa. Malo jezgro komete. Ve´ cina ostaje takva i blizu Sunca. .29. Masa komete je krajnje mala da bi mogla da izaziva gravitacione poreme´ ceje kod planeta.godine. Komete..) / 111   3. ugaone udaljenosti od Sunca i prisustva Meseˇ ceve svetlosti. (v.3 godine) najpoznatija je Enkeova kometa. Izgled komete za posmatraˇ ca sa Zemlje zavisi od linijske udaljenosti od Zemlje. i 1986. Od kometa sa kratkom peridom (3. sl.39. 3. Glavni pojasevi ostalih tela Sunˇ cevog sistema  Edmund Halej je prvi izraˇ cunao i predskazao ponovnu pojavu nekih kometa. Slika 3.39). U kataloge je uneto viˇ se od 1000 posmatranih kometa. Ona se joˇ s pojavila 1835.

ˇ je kometa bliˇ Sto ze Suncu.   ! ' 99  ver∴1 Jezgro komete ˇ cini konglomerat zale¯ denih amonijaka. komete obrazuju ogromni oblak koji se prostire daleko iza orbite Plutona. vode i metana sa ˇ cesticama praˇ sine. jezgro svetli odbijenom sunˇ cevom svetloˇ s´ cu. Prime´ ceno je da se jezgra periodiˇ cnih kometa troˇ se pri svakom prolazu oko ˇ Sunca. apsorbuju´ ci i ponovo zraˇ ce´ ci Sunˇ cevu energiju (rod fluorescencija). Najbliˇ za nebeska tela svojim poreme´ cajnim dejstvom ponekad ”privuku” kometu u ”unutraˇ snjost” Sunˇ cevog sistema i time se objaˇ snjava veliki nagib skoro paraboliˇ cnih orbita kometa u odnosu na ekliptiku i.  . koma i rep tako¯ de svetle hladnom svetloˇ s´ cu. bilo usled sudara sa meteorskim fluksom (pljuskom). Prema Ortovoj hipotezi. Spektar jezgra komete je kopija spektra Sunca. to je ona sjajnija i njen rep postaje duˇ zi. tj. Prilaze´ ci Suncu gasovi isparavaju i ˇ cine magliˇ castu koprenu. a zatim zbog intenzivnog izdvajanja gasova. Jupiterovo gravitaciono dejstvo pretvara neke od kometa u kratkoperiodiˇ cne. komu oko jezgra. a glava dostiˇ ze dimenzije Sunca. Rep komete ponekad dostiˇ ze duˇ zinu jednaku daljini Zemlje od Sunca. Erupcije na Suncu mogu da izazovu i iznenadne promene sjaja kometa. Cesto je registrovan i raspad ili deoba jezgra komete bilo usled plimskog dejstva Sunca. Glava. u prvom redu zbog pritiska sunˇ cevog zraˇ cenja i zagrevanja. suprotan smer kretanja oko Sunca. vrlo verovatno. ta koprena se pod pritiskom Sunˇ cevog zraˇ cenja i magnetnog polja korpuskula Sunˇ cevog vetra deformiˇ se i obrazuje rep komete.

a oni koji dolaze u susret. usijavaju se i sagorevaju. zbog efekta perspektive. ver∴1 100 -*-5 ) 6. Ne jednom je registrovano cepanje jezgra na dva i viˇ se delova. Grupe meteora ostataka komete nazivaju se meteorskim rojem. Davno je prime´ ceno da se jezgra kometa troˇ se i da komete svetle sve slabije. Kometa / 111    Slika 3. sl.41. Meteori su tela malih dimenzija (0. brzinom 60–70 km/s.1 g/cm3 .) moˇ ze da se izraˇ cuna visina na kojoj se pojavio meteor: meteori koji sustiˇ zu Zemlju ule´ cu u atmosferu brzinom od oko 10 km/s. silicijuma i drugog. pri nailasku na meteorski roj uˇ cini´ ce nam se da svi dolaze iz jedne . U njihovim spektrima se vide sjajne linije gvoˇ zd ¯a.. Evolucija komete na putanji 3. kalcijuma. Male ˇ cvrste ˇ cestice raspadnutog jezgra komete nazivaju se meteorima. .30. Najˇ ceˇ s´ ce meteorska tela poˇ cinju da svetle na visinama od oko 100–120 km i sagorevaju potpuno ve´ c na 80 km.40. Istovremenim posmatranjem iz dve taˇ cke na rastojanju od oko 30 km (v.1−100mm) i gustine reda 0..) Slika 3. oni velikom brzinom ulaze u atmosferu. Kada u svom kretanju Zemlja nai¯ de na njih. Meteori i meteoriti.

    ver∴1 . usijane lopte koje crpe energiju ogromnih koliˇ cina iz svoje unutraˇ snjosti. stvaraju veliku buku. meteorskim pljuskom. pri ˇ cemu je i njihovo poreklo i njihova budu´ cnost skoro u potpunosti odre¯ dena koliˇ cinom zahva´ cene materije iz lokalnog okruˇ zenja.32. U raznim vidovima astronomskog eksperimenta do sada je registrovano nekoliko milijardi zvezdanih objekata. Zvezde. tj. ulazak Zemlje u zone ve´ ce gustine pra´ cen je tzv. koji se usijavaju pri prolazu kroz Zemljinu atmosferu. Zbog ˇ ceste neravnomernosti rasporeda meteorskih rojeva na putanji.31. Zvezde predstavljaju raznovrstan skup nebeskih tela. ”zahvatile” maksimum autonomnosti u dinamiˇ ckom smislu. O modelima ponaˇ sanja takvog vida materije u uslovima velikih ukupnih masa i proporcionalnih zapremina. sliˇ cne su Suncu jer predstavljaju samosvetle´ ce. Svetljenje zvezda. Poznati meteorski rojevi su Perseidi (javljaju se od 10–12 avgusta svake godine) i Leonidi (16–17 novembra). Rastojanja. 3. kao pojedinaˇ cna nebeska tela. Izuzetno veliki meteoriti su obiˇ cno gvozdeni. U transformaciji ukupne kosmiˇ cke materije zvezde su. Temperatura. Bolidi su ve´ ca meteorska tela (verovatno nisu poreklom od kometa) teˇ zine do 10 kg. sastavljena je od neutralnih ˇ cestica (atomi i molekuli) i od naelektrisanih ˇ cestica (elektroni i joni). Spektri. ! ! 101 taˇ cke–radijanta. Po pravilu ta materija se nalazi u stanju koje je laboratorijski prepoznato kao stanje plazme.  3. govori´ cemo u daljem tekstu. sijaju skoro kao Mesec i raspadaju se na parˇ cad koja padaju na Zemlju u vidu meteorita.

koja je funkcija temparature. ver∴1 102 -*-5 ) 6.) / 111    Slika 3. Iz upore¯ denja intenziteta linija atoma i jona istog elementa odre¯ duje se njihova relativna koliˇ cina. To omogu´ cava da se temperatura zvezde odredi iz raspodele energije u neprekidnom spektru. Skoro svi spektri zvezda su apsorpcioni zbog apsorpcije u spoljaˇ snjim omotaˇ cima. Spektri zvezda. 40 Suncu najbliˇ zih zvezda 3.43.33. .

44. Raspodela po spektru  .  ! !! 103  ver∴1 Slika 3.

a uve´ cava pri udaljenju. radijalne brzine zvezda (brzine u pravcu vizure) mogu da se odrede iz spektralne analize: pri pribliˇ zavanju izvora posmatraˇ cu talasna duˇ zina se skra´ cuje.  .45.) / 111   Slika 3. HR dijagram Koriste´ ci Doplerov efekat. ver∴1 104 -*-5 ) 6.

. sl. . Bele zvezde klase A imaju temperaturu reda 10000o K i u spektrima su najjaˇ ce linije vodonika i mnogo slabih linija jonizovanih metala. Temperatura zvezda. Temperatura crvenih zvezda je niska.34.  ! !" 105  ver∴1 = 0 (1 v + ). natrijum). u spektrima hladnih crvenih zvezda klase M (v. Zute zvezdfe ili zvezde klase G o imaju povrˇ sinsku temperaturu oko 6000 K i u spektrima preovla¯ duju linije metala (gvoˇ zd ¯e. ˇ najˇ ceˇ s´ ce titan–oksida.. c Slika 3. Zvezdani spektri 3. Sunce pripada klasi G2. kalcijum.) sa temperaturom od oko 3000o K vide se apsorpcione linije najjednostavnijih dvoatomnih molekula. ugljenika ili cirkonijuma.44a.  .

Evolucioni tok .) / 111    Slika 3. ver∴1 106 -*-5 ) 6.46.

47a.  ! !" 107  ver∴1 Slika 3. Spektralna klasifikacija Slika 3.47. Silaz na glavni niz  .

Veliki crveni X preko starije sheme klasifikacije zvezda ne znaˇ ci da se ta klasifikacija viˇ se ne primenjuje. ver∴1 108 -*-5 ) 6. nego da je doˇ slo do znaˇ cajnih promena i do proˇ sirenja ukupnog broja spektralnih klasa. tako da staro grananje kod hladnijih zvezda nije viˇ se tako jednostavno.  Slika 3.) / 111   Kod plavih zvezda klase B temperatura je oko 30000o K i preovla¯ duju linije neutralnog i jonizovanog helijuma. Neke zvezde klase O imaju temperaturu i do 100000o K.48. HR dijagram .

Svetljenje i zvezdane veliˇ cine. AJ.49.35. Astronomi su se brzo uverili da za merenje rastojanja do zvezda moraju da koriste osnovicu ve´ cu od Zemljinog polupreˇ cnika. a velika poluosa Zemljine orbite i F godiˇ snja paralaksa. rastojanja do najbliˇ zih zvezda. Najsjajnije zvezde su joˇ s astro- nomi starog veka nazvali zvezdama prve veliˇ cine. Polaze´ ci od Veber–Fehnerovog psiho–fiziˇ ckog zakona po kojem su intenzitet ose´ caja ˇ covekovog ˇ cula (O) i nadraˇ zaj kojim je taj ose´ caj izazvan (N) povezani odnosom O = const. 3. Slika 3.36. Pojam ”zvezdana veliˇ cina” nema smisao stvarnih razmera zvezda. upravan na vizuru. sin F Ako je a usvojeno za jedinicu (astronomska jedinica!) i kako je F mali ugao . rastojanje do zvezde. zvezdama ˇ seste veliˇ cine.N .= 206265 F u astronomskim jedinicama.     ver∴1 . a najslabije vidljive golim okom. Parsek je rastojanje sa kojeg se astronomska jedinica vidi pod uglom od 1 . u tom cilju izabrano je rastojanje od Zemlje do Sunca. Godiˇ snja paralaksa i daljine. Godiˇ snja paralaksa  Godiˇ snjom paralaksom zvezde naziva se ugao pod kojim se sa zvezde vidi polupreˇ cnik Zem-ljine putanje oko Sunca.  ! !# 109 3.= . onda je a . onda je . Tek u prvoj polovini proˇ slog veka instrumenti su dozvolili da se izmere prva rastojanja. Neka je .

4(m1 − m2 ).4. ver∴1 110 -*-5 ) 6. Tako smo doˇ sli do jedne od osnovnih jednaˇ cina u astronomiji: log (E2 ) − log (E1 ) = 0. = 2. Pokazalo se da zvezde ˇ seste prividne veliˇ cine imaju sjaj manji oko 100 puta od zvezda prve prividne veliˇ cine. to je rastojanje sa kojeg se polupreˇ cnik Zemljine putanje vidi pod uglom od 0”.512.m1 −m6 . Veliˇ cina se naziva prividna jer ne znamo rastojanje do tela. gde su E1 i E2 osvetljenosti. a da se i jedinica veliˇ cine tako¯ de oznaˇ cava sa m .1.m .) = 0.512M −m E0 ili M = m + 5 − 5log (. Da bi zvezdane veliˇ cine kao mera sjaja – osvetljenosti imale i smisao stvarnih razmera zvezda. Kako sjaj opada sa kvadratom rastojanja to vaˇ zi: E . Svetljenjem zvezde zva´ cemo njen stvarni intenzitet svetljenja u jedinicama intenziteta Sunca.2 0 = 2 . je prividna veliˇ cina koju bi imala zvezda na rastojanju od . ili M = m + 5 + 5log (F). log (const. (M ).) / 111 Pogson dobija vezu osvetljenosti (sjaja?) (E) sa nebeskog tela i njegove prividne veliˇ cine (m): E = const. a m1 i m2 prividne veliˇ cine zvezda (nebeskih tela. Napomenimo da se prividna veliˇ cina oznaˇ cava slovom m.). E2 odakle sledi da je (m1 − m6 )log (const.   E1 = 100 = const. tj. Apsolutna zvezdana veliˇ cina. ˇ sto sa prethodnom jednaˇ cinom daje E = 2. odnosno const. uvedena je apsolutna zvezdana veliˇ cina.) = 2. E0 .   . u krajnjoj liniji).0 = 10 parseka (ps).

onda imamo     ver∴1 . Ako usvojimo da je za Sunce svetljenje L0 = 1 i r0 = 1. Razmere i gustine zvezda. Osim prividnog zvezde imaju i pravo kretanje. Radijalna brzina (v. 3. gde je I koeficijent proporcije. Kretanje zvezda. Bolometrijskom veliˇ cinom zvezde naziva se veliˇ cina dobijena iz registrovanja zraˇ cenja u svim oblastima spektra. ono se odre¯ duje iz tzv. 3.  Slika 3. 3. izraˇ zena u ugaonoj meri projekcije te komponente na nebesku sferu. tj. Prostorno kretanje zvezda Taˇ cka na nebeskoj sferi ka kojoj se prividno kre´ ce Sunce naziva se apeksom.38.37. to je komponenta prostornog kretanja upravna na radijus–vektor poloˇ zaja. Sopstveno kretanje je promena poloˇ zaja na nebeskoj sferi.  ! !% 111 Dok je interval promene prividnih zvezdanih veliˇ cina od −27m do +23m .48a. Zbog ogromnih rastojanja ˇ cak i vrlo brzo kre- tanje zvezda dovodi do veoma spore promene njihovog poloˇ zaja na nebeskoj sferi.) je komponenta prostorne brzine zvezde duˇ z vizure ka njoj ili duˇ z radijus–vektora poloˇ zaja zvezde. T apsolutna temperatura tela. sopstvenih kretanja.48a. sl. radijalnih brzina i daljine. Apm solutne zvezdane veliˇ cine M dostiˇ zu najviˇ se −9 . Iz fizike znamo da intenzitet zraˇ cenja crnog tela moˇ zemo da opiˇ semo relacijom I = IT 4 .

3. Prouˇ cavaju´ ci zvezde an sliˇ can naˇ cin i pokuˇ savaju´ ci da izvrˇ si njihovu klasifikaciju. a srednja gustina je 10 − 100g/cm3 .Bez obzira na svu raznovrsnost zve- zdanih objekata. radijusi i temperature zvezda. Joˇ s manji su beli patuljci. Dˇ zinovi dostiˇ zu dimenzije do 100 puta ve´ ce od Sunca. 2 I L0 4Fr0 r0 T0 0 r= √ L:( T 2 ) T0 / 111   tj.48) da se na H-R dijagramu zvezde grupiˇ su duˇ z nekoliko linija. crvenog pomaka linija u spektru. u tom smeru isto tako opadaju svetljenje. sl. je rastojanje u radijusima Sunca. danski astronom Hercˇ sprung je poˇ cetkom ovog veka utvrdio da postoji veza izme¯ du temperature i apsolutne zvezdane veliˇ cine. Poslednja relacija nudi mogu´ cnost da se na osnovu fotometrijskih parametara izraˇ cunaju razmere zvezda. tj. Sliˇ cno.9 . . Dobrim delom H-R dijagram odraˇ zava i evoluciju zvezda. Uz jednako svetljenje.) L 4Fr2 I r 2 T 4 = = ( ) ( ) . Taorijom relativnosti pretpostavljeno usporavanje svetlosnih oscilacija u jakom gravitacionom polju registrovano je kod belih patuljaka u vidu tzv.2 . 3. a time veoma ˇ cesto i njihov prostorni raspored. Crveni patuljci su najmanji me¯ du obiˇ cnim zvezdama.1m .39. ovo je tzv. duˇ z glavnog niza. ali masa ima je ve´ ca samo desetinu puta. gde je R polupreˇ cnik zvezde. Moˇ zemo da uoˇ cimo (v. razmere zvezde su manje ako je zvezda sjajnija i viˇ se spektralne klase. upore¯ divanje zvezda poznatih masa i svetljenja uveri´ cemo se da sa pove´ canjem mase brzo i pravilno raste svetljenje zvezde. dobijeni rezultati mogu da se provere eksperimentalno. Njihove mase su reda 0. Najve´ ci broj se ”smeˇ sta” duˇ z linije nagnute od gornjeg levog do donjeg desnog ugla. Ovakav dijagram (H − R) se pokazao veoma korisnim do danaˇ snjih dana.    ver∴1 112 -*-5 ) 6. uz pomo´ c zvezdanih interferometara. crveni dˇ zinovi su dˇ zinovi i po sjaju i po dimenzijama. eksperiment daje vezu L ≈ m3. I kod ovih (kao i kod nekih drugih) objekata prirodni astronomski eksperiment se pokazao potpuno nezavisnim i jedinstvenim. Neˇ sto kasnije Rasle konstruiˇ se prvi dijagram spektar – apsolutna zvezdana veliˇ cina. Zvezde velikog sjaja se nazivaju superdˇ zinovi. Naˇ se Sunce je na glavnom nizu u zoni ˇ zutih patuljaka. relacija masa–sjaj koja omogu´ cava da se odredi masa pojedinaˇ cne zvezde iz poznavanja sjaja. Beli patuljci ne zadovoljavaju ovu relaciju. Najvaˇ znije zakonomernosti. za najve´ ci broj zvezda vaˇ zi relacija L = R5. mogu da dostignu fantastiˇ cne gustine reda 107 g/cm3 .

Neke promene su strogo periodiˇ cne. pri ˇ cemu je period veoma stabilan.2(m − M ) + 1. koja daje svetlost i hromosfere. Prve su toplije i imaju istu veliˇ cinu M = 0. sl.). Nove i supernove zvezde. To su nepravilno promenljive zvezde ili periodiˇ cno promenljive zvezde..m 5 za period od desetak minuta do nekoliko desetina dana. ne deˇ sava se istovremeno.40. Prouˇ cavanje ovih zvezda je veoma znaˇ cajno sa stanoviˇ sta upoznavanja evolucije zvezda uopˇ ste. Uzroci su u pulsiranju zvezda: ˇ sirenje fotosfere. ali sa periodom reda 1000 godina! Amplituda promene sjaja je (7m . i klasiˇ cne. 14m ). Klasiˇ cne cefeide su superdˇ zinovi i iz poznavanja njihove krive sjaja moˇ ze lako da se odredi rastojanje do njih iz ranije date relacije log (.     ver∴1 . Najverovatnije se radi o katastrofalnoj eksploziji koja za kratko vreme izraˇ ci energiju jednaku energiji zraˇ cenja Sunca za milion godina. neke nepravilne ili sa naruˇ senom periodiˇ cnoˇ s´ cu. nazvane prema karakteristiˇ cnom predstavniku – @ Cefeja. Otkri´ ca novih zvezda su sluˇ cajna. u maksimumu dostiˇ zu M ⊂ (−9m . Na mestima gde su bile eksplozije Supernovih danas imamo snaˇ zne radio–izvore i magline ˇ cija materija se ˇ siri velikom brzinom. a vreme izme¯ du dva istoimena ekstremuma je ciklus promene (period. Pravilno promenljive zvezde. Cefeide delimo na dve grupe: kratkoperiodiˇ cne (tipa RR Lire) sa periodima do 1 dan. 3. opadanje sjaja potom traje godinama. postoji veliki broj pojedinaˇ cnih zvezda koje realno menjaju sjaj tokom vremena. takva unutraˇ snja nestabilnost se nakuplja najverovatnije vekovima. Kod supernovih zvezda katastrofiˇ cnost je joˇ s izraˇ zenija. −13m ).) = 0. za periodiˇ cne).  ! " 113 3. a zatim neˇ sto sporije opada (v. To su naizgled obiˇ cne zvezde koje u nekom trenutku poˇ cinju naglo da pove´ cavaju sjaj i dostiˇ zu maksimum za nekoliko dana. sa periodima ve´ cim od 2 dana. −7m ). . Radiozraˇ cenje je praktiˇ cno netoplotno–sinhrotrono: magnetno polje u maglini usporava elektrone koji su se oslobodili usled eksplozije i koji se kre´ cu praktiˇ cno brzinom svetlosti. Najvaˇ zniji pokazatelj promenljivosti je kriva sjaja. koja daje pomeranje linija u spektru.. To su bele ili ˇ zute zvezde ˇ ciji sjaj neprekidno raste do maksimuma. ove zvezde u maksimumu dostiˇ zu M ⊂ (−21m . Ovo je veoma vaˇ zna osobina cefeida.m 5. Cefeide karakteriˇ se promena od 1. amplituda je razlika maksimuma i minimuma sjaja. Izuzimaju´ ci sluˇ cajeve pomraˇ ce-  nja u dvojnim i viˇ sestrukim zvezdanim sistemima.41. Jedna od najznaˇ cajnijih klasa periodiˇ cno promenljivih zvezda su cefeide.

to su eruptivni patuljci. Tako brzu rotaciju mogu da imaju samo tela malih dimanzija i velikih masa. Impulsi mogu da se smenjuju vrlo brzo. Nepravilno promenljive zvezde. pulsari. Neutronska zvezda koja ima jako magnetno polje i brzo rotira moˇ ze da emituje impulse optiˇ ckog zraˇ cenja i radiotalasa sa visokom preciznoˇ s´ cu – to su tzv.  ver∴1 114 -*-5 ) 6.) / 111   3. 3.42. Neutronske zvezde se ˇ cesto javljaju kao os- taci eksplozije supernovih. Postoji joˇ s jedna klasa ne- pravilno promenljivih zvezda.  . a posle toga zvezda se ponovo vra´ ca na svoje mesto na dijagramu. od nekoliko sekundi do delova sekunde. U intervalu od 1–2 minute sjaj se promeni za 1m − 2m .43. Neutronske zvezde.

Savremena predstava osnovne strukture Sunˇ cevog sistema data je na slici 4.1. Struktura Sunˇ cevog sistema   . Sunˇ cev sistem u uˇ zem smislu ˇ cine Sunce. U ˇ sirem smislu u sunˇ cev sistem ubrajamo i me¯ duplanetsku materiju koja se sastoji od razre¯ denih gasova i praˇ sine.1. planetoidi.  / )8) 3 -6846) Nebeski sistemi i sredina Sunˇ cev sistem 4. komete i meteorska tela.1. elektromagnetskog i gravitacionog polja. Slika 4. Sunˇ cev sistem i zakoni kretanja planeta i veˇ staˇ ckih nebeskih tela. planete i sateliti.

. . I Keplerov zakon. 1 2d r = const. tj. Matematiˇ cki r= p . Kujperov pojas i Ortov oblak 4.e–je eksecentriˇ cnost i je prava anomalija (v. Johan Kepler je uspeo da u toku 18 godina istraˇ zivanja do¯ de do zakonitosti kretanja planeta u Sunˇ cevom sistemu. tj. Zahvaljuju´ ci izuzetno taˇ cnim posmatranjima i odre¯ divanju poloˇ zaja Sunca. Taˇ cka na putanji najbliˇ za Suncu naziva se perihelom.2. posebno Marsa. a najdalja afelom. III Keplerov zakon. 1 + e cos( ) gde je r–radijus vektor planete.1 1 54-. Meseca i planeta.1 ) / 18      Slika 4. ver∴1 116 -*-5 1 5156.). koje je obavio Tiho Brahe krajem XVI veka.. sl. p–parametar elipse. . Keplerovi zakoni..2. u zajedniˇ ckoj ˇ ziˇ zi tih elipsi nalazi se Sunce. 2 dt pri ˇ cemu se navedena konstanta naziva sektorskom brzinom. Kvadrati perioda obilaˇ zenja planeta oko Sunca srazmerni su kubovim velikih poluosa njihovih putanja. Radijus–vektor planete za jednaka vremena opisuje jednake povrˇ sine. II Keplerov Zakon. Planete opisuju oko Sunca eliptiˇ cne putanje.

Glavno Keplerovo delo: Harmonices Mundi  .  " -2 -4 81 ) 1 117  ver∴1 Slika 4.3.

Konfiguracijama planeta nazivaju se ka- rakteristiˇ cni rasporedi planeta. a Venere je oko 3h .). a3 i = k (konstanta za dati sistem). U odnosu na tzv.1 ) 2 T1 a3 = 1 . 2 T2 a3 2 / 18   odnosno. U opoziciji je kada je − P = 180o . U raznim poloˇ zajima unutraˇ snje planete pokazuju razliˇ cit odnos osvetljenog i neosvetljenog dela – faze planeta. . Planete Sunˇ cevog sistema U odnosu na spoljaˇ snje planete razlikujemo planetu u konjunkciji. Zato unutraˇ snje planete moˇ zemo da vidimo ili samo ujutru ili samo uveˇ ce u blizini Sunca. Konfiguracije planeta. unutraˇ snje planete razlikujemo planetu u donjoj i gornjoj konjujnkciji sa Suncem i najve´ ce udaljenje.  Slika 4.1 1 54-.. Zemlje i Sunca. elongacija Merkura je oko 2h . opoziciji i kvadraturama.  ver∴1 118 -*-5 1 5156. .3. sl. U konjunkciji se planete ne vide. Planeta je u konjunkciji kada je njena geocentriˇ cna longituda jednaka longitudi Sunca..4. elongaciju planete (v. Ti2 4.

r gde je v linijska brzina taˇ cke. U P =C      ver∴1 .-413 1 2-41 . 4. Dinamika planetskih kretanja. 4. tj. Matematiˇ cki.13 1 1 51.  " " 51 . odnosno sideriˇ cki periodi reevolucije Zemlje i planete redom. Primenjeno na planetsko kretanje ovaj izraz daje M mP . Otkri´ ce zakona gravitacionih dejstava ukazalo je na ograniˇ cenost Keplerovih zakona. Sinodiˇ ckim periodom planete nazi- va se vremenski razmak u kome se ponavlja data konfiguracija. 2F 2F .4. Huk i Halej su iz III Keplerovog zakona doˇ sli do izraza za centripetalno ubrzanje planeta M= M = 4 F2 k 1 . v2 . MP = . MP ugaona brzina planete i S sinodiˇ cki period planete. r je rastojanje me¯ du masama. r2 gde je C univerzalna konstanta. imamo M S − MP S = ±2F. Ren. Njutn je doˇ sao do formulacije znamenitog zakona gravitacije: dva tela se uzajamno privlaˇ ce silom proporcionalnom proizvodu njihovih masa i obrnuto proporcionalnom kvadratu njihovog rastojanja F =C m1 m2 . r2 gde je M masa Sunca a mP masa planete. samo dva izolovana tela bi se kretala strogo po Keplerovim zakonima. Polaze´ ci od Hajgensovog izraza za centripetalno ubrzanje taˇ cke koja se kre´ ce po krugu polupreˇ cnika r. Sinodiˇ cki i sideriˇ cki periodi.5.1 − P 119 i u kvaadraturama kada je = ±90o . ako je M ugaona brzina Zemlje na putanji oko Sunca. r2 gde je k = r3 /T 2 . T TP gde je M = gde su T iTP zvezdani. po isteku tog vremena razlika u prirastu longitude Zemlje i planete je ±2F. Ispituju´ ci prirodu sile koja izaziva ovakvo ubrzanje kod kretanja planeta.

1 1 54-. . najmanje ˇ sto se mora dati jesu izrazi za brzine koje su potrebne da bi se savladala gravitacija nebeskih tela uopˇ ste. Zemlje posebno. Za h = 0 dobijamo brzinu koja se naziva prva kosmiˇ cka brzina ili brzina kruˇ zenja.7. Zadatak: Posmatrajmo loptasto nebesko telo mase M i polupreˇ cnika R. godine). a pripremaju se grandiozni poduhvati istraˇ zivanja kosmosa sa paluba vasionskih letilica. Izraˇ cunati brzinu kruˇ zenja malog tela m << M oko tela M. Sliˇ cno je bilo i sa Plutonom. Armstrong i Oldrin). posade (Jurij Gagarin. 1961. Let u kosmos.    ver∴1 120 -*-5 1 5156.g. 2 (R + h) odakle sledi izraz za tzv. 4. poreme´ caji usled konaˇ cnih dimenzija nebeskih tela i nesferiˇ cnosti oblika. iskrcavanje na Mesec (1969. Poloˇ zaj Neptuna su 40-tih godina devetnaestog veka raˇ cunski predvideli Leverije i Adams i on je otkriven na predvi¯ denom mestu 1846. da savlada gravitaciju. Zahvaljuju´ ci razvoju teorije raˇ cuna poreme´ cajnih dejstava otkrivene su planete Neptun i Pluton. njegova kinetiˇ cka energija treba da je bar jednaka potencijalnoj energiji u datoj taˇ cki: 2 mvp Mm =C . pri ˇ cemu su primetne direktne deformacije vodenih masa. Na povrˇ sini Zemlje prva kosmiˇ cka brzina je oko 8km/s. godine. Do danas je u vrlo raznovrsne orbite poslato preko 20000 veˇ staˇ ckih objekata (satelita i me¯ duplanetskih stanica). Reˇ senje: Uslovi zadatka nam govore da centrifugalna i gravitaciona sila na dato telo mase m treba da su u ravnoteˇ zi: 2 mvk Mm =C 2. odavde je vk = CM/(R + h). (R + h) (R + h) gde je h visina tela m nad povrˇ sinom tela M .6. Plimskim ubrzanjem taˇ cke naziva se razlika ubrzanja u datoj taˇ cki i u centru tela izazvana gravitacionim privlaˇ cenjem drugog tela. godine). Svoj davnaˇ snji san da se ”vine u nebo”. Kako ovde govorimo o letu u kosmos u najelementarnijem vidu. ˇ covek je konaˇ cno ostvario u prvim kosmiˇ ckim letovima automatske stanice (1957. U teoriji poreme´ cajnih dejstava posebno mesto zauzimaju plimska dejstva. 4. Da bi dato telo napustilo centralno telo M . Plimsko dejstvo Zemlje na Mesec dovelo je do toga da je Mesec okrenut Zemlji uvek istom stranom.1 ) / 18   svim ostalim sluˇ cajevima postoje uticaji drugih tela. Mesec i Sunce imaju snaˇ zno plimsko dejstvo na Zemlju. ali sto godina kasnije. Plimska dejstva. drugu kosmiˇ cku brzinu ili paraboliˇ cnu brzinu za telo M . a deformacije ˇ cvrstog omotaˇ ca su znatno manje. Raˇ cun tih uticaja naziva se teorijom poreme´ caja. Plimsko trenje usporava Zemljinu rotaciju.

   " & 8-:6)3 ) -*-5 ) 6. Veˇ staˇ cka nebeska tela. Klasifikacija satelitskih orbita  . Putanje–trajektorije takvih objekata definisane su gravitacionim i negravitacionim dejstvima i silama. Veˇ staˇ ckim nebeskim telom (objektom) na- zivamo objekte stvorene ljudskim radom i uvedene u uslove pasivnog kretanja po (uslovno) zatvorenim krivim drugog reda (putanje–trajektorije) oko Zemlje.  Slika 4.) 121  ver∴1 4. To podrazumeva da je iskljuˇ cena mogu´ cnost delovanja na parametre kretanja iz sistema tog tela osim delovanja usled ljudske intervencije.8. tj. konzervativnim i disipativnim silama najbliˇ zeg nebeskog okruˇ zenja.5.

a time – velika nepristupaˇ cnost ve´ cini klasiˇ cnih optiˇ ckih instrumenata i sistema – znatne i brze promene fotometrijskih karakteristika – znatan uticaj negravitacionih sila na kretanje i uporedivost tog uticaja sa uticajem gravitacionih sila. 5 spor Interval 0◦ . v je linearna brzina na putanji. Zbog naglog pove´ canja i broja i vrste veˇ staˇ ckih nebeskih objekata. Sre´ ce se i tzv. tj. r je geocentriˇ cna daljina.0 veoma brz Interval 1◦ . astrometrijska klasifikacija za koju se definiˇ se priznak M [s−1 ] = 206265 × v 0.2 veoma spor  M satelit 2◦ .5 − 1◦ .0−1◦ . a je velika poluosa putanje (u R ).0 − 0◦ . I je pravac vektora brzine u odnosu na posmatraˇ ca.1 1 54-. D je topocentriˇ cna daljina satelita.1 ) / 18   ˇ i u apsolutnom smislu ovo su novi objekti (uporedi: nove i supernove!?).0−5◦ . U pogledu putanjskih elemenata i efemerida ZVS najˇ ceˇ s´ ca su dva standarda: dvolinijski NASA kod i stari sovjetski sistem elemenata ORBITA. a kasnije proˇ siren i na ostale veˇ staˇ cke objekte (vidi prilog). ovi objekti su najbliˇ zi laboratorijskim objektima drugih nauka i nude mogu´ cnost ponavljanja uslova ve´ ceg dela eksperimenta. promena prividnog poloˇ zaja. ver∴1 122 -*-5 1 5156. 6=>A = "  Astrometrijska klasifikacija satelita Interval Interval 1◦ . Time je i bio ispostavljen zahtev za razvoj posebnih. efektivnijih nebesko–mehaniˇ ckih metoda za raˇ cun poloˇ zaja i utvr¯ dena potreba primene brzih i specijalizovanih kompjutera. uvedeno je nekoliko sistema klasifikacije. Cak U odnosu na parametar ponovljivosti. 2 − 0◦ .0743 cos z ≈ H D 2 1 − r a 1 /2 cos I. ˇ ciji broj danas dostiˇ ze nekoliko desetina hiljada.5 − 2◦ . gde je M ugaona brzina u luˇ cnim sekundama. ali je najraˇ sireniji me¯ dunarodni kod izvorno projektovan za Zemljine veˇ staˇ cke satelite. Odlike posmatraˇ ckog procesa usmerenog na veˇ staˇ cka nebeska tela proistiˇ cu iz slede´ cih ˇ cinjenica: – to su objekti sa ”kratkom” istorijom – velika ugaona brzina.0 srednje brz Interval 0 ◦ .0 ekspres Od ostalih klasifikacija satelita spomenu´ cemo fotometrijsku po sjaju i fotometrijsku po sjaju i promeni sjaja.5 brz Interval 0◦ . .

gde je . 10] [10.m ∼ coef. . Posledica selektivnosti Zemljine atmosfere je stvaranje uslova da se proˇ siri prijemni interval talasnih duˇ zina elektromagnetnog zraˇ cenja nebeskih tela. nepromenljive skoro nepromenljive promenljive i pulsiraju´ ce promenljive i pulsiraju´ ce sa isˇ cezavanjem promenljive i trepere´ ce sa isˇ cezavanjem promenljive sa povremenim bleskom neodre¯ dene Uoˇ cavanje. 13] 123  ver∴1 6=>A = " mZV S tip veoma sjajan sjajan lako se uoˇ cava okom u no´ ci bez Meseˇ cine srednjeg sjaja slab sigurno se nalazi dvogledom sa 20x uve´ canjem vidi se dvo gledom pri dobrim uslovima veoma slab granica vidljivosti dvogledom. onda se pretpostavlja da je dostupna dobra vremenska baza za pripremu i obavljanje posmatranja. tako da sada razlikujemo: 1.) Fotometrijska klasifikacija satelita po sjaju [2. I u profesionalnoj praksi razlikujemo nekoliko vidova posmatranja i pra´ cenja satelita: vizuelno. 7. h)}. laserskim daljinomerima. tj. 6. 4] [5. kod druge fotometrijske klasifikacije uzima se u obzir i promena sjaja. dvogledom. – pozicioni ugao satelita u odnosu na Mesec. 7] [8. 3. 5.{ln f (O) + ln f (DE /DK ) + ln f (P. tj. posmatranje i pra´ cenje Zemljinih veˇ staˇ ckih satelita obavlja se i kroz amatersku i kroz profesionalnu praksu. specijanim kamerama. Amaterska praksa se najˇ ceˇ s´ ce svodi na identifikaciju i a) vizuelno posmatranje. DE . posmatranje golim okom.  " & [-3. Ovo izlaganje nas je dovelo na prag posebnog vida praktiˇ cne astronomije koju nazivamo satelitska astronomija. radarima. b) vizuelno posmatranje binokularom. 2. P ∼ B. Kada se govori o profesionalnom posmatranju. 4. H . c) snimanje fotografskom kamerom d) posmatranje teleskopom i snimanje teleskopom sa kamerom. 1] 8-:6)3 ) -*-5 ) 6. Jedna od ideja je iznoˇ senje posmatraˇ ckih resursa izvan oblas-  . no´ c vedra i bez Meseˇ cine Napomena oˇ stro se izdvaja me¯ du zvezdama Osim sjaja. doplerskim sistemima. DM – geocentriˇ cno rastojanje P – prozraˇ cnost atmosfere. h – visina nad horizontom.

1 1 54-. Za stvaranje ovih sistema neophodni su tzv. pre svega.1 ) / 18   ti znaˇ cajnog uticaja Zemljine atmosfere. . a sredstva za to su kosmiˇ cke letilice i orbitalne stanice. spada Zemlja kao nebesko telo. u koje. postrojenja i instrumenti na Zemlji. da bi se veˇ staˇ cki objekat naˇ sao u ulozi nebeskog objekta. sa ljudskom posadom ili bez nje. baziˇ cni sistemi. ljudi. ver∴1 124 -*-5 1 5156. potrebno je izgraditi i odgovaraju´ ce transportne sisteme poˇ cev od raketa nosaˇ ca do space shuttle-a.  Slika 4.6 Zemlja kao viˇ sestruki nebeski objekt Me¯ dutim.

Ovde ´ cemo se pozabaviti samo pojmom pomraˇ cenja u uˇ zem smislu. da transportni sistemi. u sluˇ caju nekih pojava u Galaksiji i vangalaktiˇ ckim sistemima (zona izbegavanja.   " ' 2 4)3. razmatraju´ ci samo geometrijsku stranu pojave.). kako je taˇ cnost posmatranja znatno porasla poslednjih decenija. u uslovima skoro kolinearnih njihovih centara (v. zadovoljavaju funkcionalne zahteve. Pomraˇ cenja i okultacije. Godiˇ snje moˇ ze da bude od 2 do 5 pomraˇ cenja Sunca i najviˇ se 3 pomraˇ cenja Meseca. Od posebnog znaˇ caja za astronomiju su pomraˇ cenja Sunca. Pomraˇ cenja Sunca i Meseca. Jedna od pojava koja je u istoriji ljud- skog roda. ukoliko se. zaklanjaju od posmatraˇ ca telo sa sopstvenim ili snaˇ znim reflektovanim zraˇ cenjem (zvezde. pojave se dele na dve grupe u uˇ zem smislu: – na stvarna pomraˇ cenja u toku kojih dolazi do smanjenog svetljenja reflektuju´ ce povrˇ si planete ili satelita usled njihovog ulaska u senku drugog tela. npr. 4. i u nauci i u obiˇ cnom ˇ zivotu. u ovom trenutku. 4. igrala veoma znaˇ cajnu ulogu i izazivala i podsticala kako podozrenje i strah tako i radoznalost i znatiˇ zelju jeste pojava pomraˇ cenja Sunca i Meseca. kada tamno telo. Sa stanoviˇ sta posmatraˇ ca vezanog za Zemlju. Sunce). slike). Pri kretanju tela Sunˇ cevog sistema stvaraju se takve konfiguracije od tri tela u kojima. bez obzira na neulovljivost zatamnjenja Meseca pri ulasku u polusenku.10.9. Uˇ sirem smislu pojam okultacija moˇ ze da se prihvati i za neke pojave u dvojnim i viˇ sestrukim sistemima. Pomraˇ cenje Meseca je neizbeˇ zno samo ako prividna geocentriˇ cna latituda Meseca u trenutku punog Meseca nije ve´ ca od prividnih polupreˇ cnika Meseca i zemljine senke na rastojanju Meseca. i – na prividna pomraˇ cenja–okultacije. to je svojevrsan astronomski eksperiment koji pruˇ za mogu´ cnost da se detaljnije prouˇ cavaju Sunˇ ceva hromosfera i korona. o kosmiˇ ckim letilicama moˇ zemo da govorimo kao o objektima posmatraˇ ckog eksperimenta na nivou baznog sistema ili kao o subjektima posmatraˇ ckog eksperimenta u uslovima u kojima jedna od kompozitnih funkcija ranije navedene jednaˇ cine A u glavi I. pri raˇ cunu pomraˇ cenja mora da se vodi raˇ cuna i o tim efektima. govorimo o pomraˇ cenju. planeta ili satelit. Usled nagiba Meseˇ ceve putanje prema ekliptici i = 5◦ 9 neophodno je da se steknu posebni uslovi za pojavu pomraˇ cenja. daje priliku izmene uslova do granice ”subjektizacije” instrumentarijuma. okultaciji (zaklanjanju) i prolazu. Pomraˇ cenja Meseca nastaju ka- da Mesec u¯ de u Zemljinu senku.     ver∴1 .) 1 7 6)+1 - 125 Pretpostavljaju´ ci da su problemi na nivou baziˇ cnih sistema reˇ seni sa odgovaraju´ cim nivoom taˇ cnosti. kao krajnja tela javljaju ili Sunce ili Zemlja.

 ver∴1 126 -*-5 1 5156.1 ) / 18   ˇ Slika 4.8. Sema pomraˇ cenja Sunca  ˇ Slika 4. Sema pomraˇ cenja Meseca .1 1 54-.7.

12. 2 T2 M2 + m2 a2 gde su (M1 +m1 ) i (M2 +m2 ) sistemi od po dva tela (planeta i satelit.). Da bismo doˇ sli do efektvnog naˇ cina za odre¯ divanje masa nebeskih tela.)5) -*-5 10 6. Pod ovim podrazumevamo sha- vatanje u kome je Sunce centralno telo Sunˇ cevog sistema oko kojeg se po putanjama kre´ cu planete i ostala.18) .11. posmatrajmo taˇ cniju formu III Keplerovog za- kona: 2 T1 M1 + m1 a3 1 = 3 . Znaˇ cajan doprinos formiranju i pobedi heliocentriˇ cnog pogleda na svet dao je Nikola Kopernik (1473-1543.  "  . Odre¯ divanje masa nebeskih tela. Masa je jedna od najvaˇ znijih karakteristika nebeskih tela. odrede mase u drugom sistemu.4. 4.  .) 127  ver∴1 4.Ovakav oblik III Keplerovog zakona omogu´ cava da se iz poznavanja parametara jednog sistema i kinematike drugog. manja tela. pr. radovima Galileo Galileja takvo gledanje je joˇ s dublje potvr¯ deno.) koji je u svojim radovima prvi egzaktno dokazao kretanja planeta oko Sunca.g. n. T(2 M + M( a3 ( odakle sledi M M ≈ a a( 3 : T T( 2 . odre¯ divanje mase Sunca u odnosu na masu Zemlje moglo bi da se izvrˇ si iz:  T2 M + M a3 = . Konkretno. Heliocentriˇ cni sistem sveta.

Heliocentriˇ cni sistem – umetniˇ cko vi¯ denje .1 ) / 18    Slika 4. ver∴1 128 -*-5 1 5156.9.1 1 54-.

Poˇ cetkom XIX veka Viljem Herˇ sel je iz sopstvenih kretanja nama bliskih zvezda utvrdio da se Sunˇ cev sistem kre´ ce ka apeksu u sazveˇ zd ¯u Lire i Herkulesa. U odnosu na susedne zvezde Sunˇ cev sistem se kre´ ce brzinom od oko 220 km/s.11. Kretanje Sunˇ cevog sistema. Poloˇ zaj Sunˇ cevog sistema u Galaksiji  .10. Slika 4. Nastanak Sunˇ cevog sistema 4.13.  " ! 4-6) .57 3-8 / 5156.) 129  ver∴1 Slika 4.

dvojne zvezde mogu da se izuˇ cavaju na rzne naˇ cine. Veoma bliski parovi zvezda nazivaju se spektroskopski dvojne jer se mogu registrovati kao dvojne samo zahvaljuju´ ci pomeranju linija u spektru.12. Pored dvojnih. nazivamo vizuelno dvojnim sistemom.1 ) / 18   Zvezdani sistemi 4. Ovde se ne´ cemo baviti tzv. Nas ovde interesuju samo oni vizuelno dvojni sistemi koji predstavljaju i kinematiˇ cki i dinamiˇ cki dvojni sistem – tj. nazivaju se optiˇ cki dvojnim. To su dve zvezde koje obilaze oko zajedniˇ ckog teˇ ziˇ sta pod uticajem gravitacije.  ver∴1 130 -*-5 1 5156.14.   Slika 4. a tako¯ de i od daljine do sistema. u kosmosu se sre´ ce i veliki broj viˇ sestrukih sistema. . optiˇ cki dvojnim sistemima ve´ c samo fiziˇ cki dvojnim sistemima. Vizuelno (astrometrijske) dvojne U zavisnosti od dimenzija i polioˇ zaja orbita. Dvojni i viˇ sestruki sistemi. a prostorno su veoma udaljene i nemaju me¯ dusobni uticaj. Eklipsne ili pomraˇ cne dvojne su zvezde ˇ cija ravan kretanja u pravcu vizure i zato se i njihov ukupni sjaj menja. Svi ostali kod kojih su ugaone daljine komponenti male. fiziˇ cki dvojni sistem. Sistemi u kojima se komponente mogu razdvojiti golim okom ili teleskopom direktnim vizuelnim posmatranjem ili snimanjem na neki od klasiˇ cnih ili modernih medija.1 1 54-.

15.  " " .14. Eklipsne (pomraˇ cne) dvojne Slika 4.1 131  ver∴1 Slika 4. Spektroskopski dvojne  .8 1 1 81:-5647 1 5156.

Zvezdane asocijacije su razvejane grupe zvezda spektralnih klasa O i B i tipa T Bika. Poznato je oko 200 globularnih jata. Zvezde imaju neravnomernu ras- podelu u prostoru. Sliˇ cne su najve´ cim i najmla¯ dim razvejanim jatima. Globularna zvezdana jata se sastoje od desetina i stotina hiljada zvezda.1 1 54-.    ver∴1 132 -*-5 1 5156. Ti kompleksi se ˇ cesto nazivaju superasocijacijama. loptasta.. koji su povezani sa dˇ zinovskim oblacima njima jonizovanog vodonika. Imaju jasnu elipsoidnu ili sferoidnu formu sa izraˇ zenom koncentracijom ka centru. Obrazovanje razvejanih jata poˇ celo je kasnije iz gasa koji se ”slegao” oko galakti—chke ravni i obogatio teˇ skim elementima iz brzo evoluiranih unutraˇ snjosti masivnih zvezda prethodne generacije pri njihovoj eksploziji (supernove!). KOncentriˇ su se ka centru Galaksije i pripadaju sfernom podsistemu (sfernoj komponenti) Galaksije. . Ponekad obrazuju grupe koje. u zavisnosti od stepena koncentracije zvezda ka centru grupe. NJihove brzine u odnosu na SUnce su oko 100km/s. Razvejana zvezdana jata se sastoje od desetina ili stotina zvezda. Poznato je preko 1000 razvejanih jata. U najguˇ s´ cim oblacima gasa nastajanje razvejanih jata i asocijacija traje i danac.1 ) / 18   4. Koncetriˇ su se ka galaktiˇ ckoj ravni. Veoma su znaˇ cajne za izuˇ cavanje toka zvezdane evolucije i evolucije zbvezdanih sistema. Globularna jata su nastala iz ogromnih oblaka gasa u ranoj epohi stvaranja Galaksije. Hijade i sl. njihove dimenzije su reda nekoliko parseka. zadrˇ zavaju´ ci svoje izduˇ zene ornite. a ponekad sadrˇ ze i kratkoperiodiˇ cne cefeide. Na dijagramu boja–zvezdana veliˇ cina vidimo da se u razvejanim jatima nalaze sve zvezde glamnog niza. dostiˇ zu´ ci 30-200 pc u preˇ cniku. Nihovo posmatranje je oteˇ zano jer se ka galaktiˇ ckoj ravni kncentriˇ su me¯ duzvezdani gas i praˇ sina. dok je starost globularnih jata skoro jednaka starosti Galaksije. I u drugim galaksijama se sre´ cu kompleksi od 500–1000 pc koji se sastoje od toplih mladih zvezda. Zato njihova starost nije jednaka. jer zajedno sa Suncem uˇ cestvuju u rotaciji Galaksije. delimo na jata i asocijacije. Najsjajnije zvezde su desno i iznad glavnog niza i ˇ cine grane dˇ zinova i superdˇ zinova. Zvezde razvejanih jata sliˇ cne su po hemijskom sastavu Suncu i drugim zvezdama galaktiˇ ckog diska. Zvezdana jata i asocijacije. Njihova brzina u odnosu na Sunce relativno mala i iznosi 10-20km/s. ali se od njih razlikuju manjim stepenom koncentracije ka centru. Zvezdana jata su grupe zvezda povezanih me¯ dusobom gravitacionim silama i zajedniˇ ckim poreklom. Razlikuju se od zvezda razvejanih jata po hemijskom sastavu: imaju manji sadrˇ zaj svih elemenata teˇ zih od helijuma. Njihove dimenzija sa spoljnim omotaˇ cima (koronama!) dostiˇ zu 100-200 pc.15. a pretpostavka je da ih u Galaksiji ima oko 500. Njhive dimenzije su nekoliko parseka. ali njhiov broj treba da je bar 20tak puta ve´ ci. pa i najsjajnije (sjajni superdˇ zinovi). Primeri razvejanih jata su Plejade (Vlaˇ si´ ci). Razlikujemo dva vida zvezdanih jata: razvejana ili galaktiˇ cka i zbijena ili globularna. Kod zvezda globularnih jata na dijagramu boja–zvezdana veliˇ cina nema zvezda gornjeg dela glavnog niza i pojavljuju se tek zvezde od spektralne klase G.

. tj.) ) )6) 1 )5 +1 )+1 - 133  ver∴1 Dimenzije globularnih jata su desetine parseka. raˇ cuni pokazuju da bi ih moglo biti desetak hiljada. Zvezdano jato  .16.  " # 8. Globularna jata imaju sfernu raspodelu sa koncentracijom ka centru. pribliˇ zno u ravni najve´ ce gustine u Mleˇ cnom putu. Slika 4. Rastojanja do zvezdanih jata se odre¯ duju na viˇ se naˇ cina: bilo iz dijagrama masa–sjaj. Razvejana jata leˇ ze blizu galaktiˇ ckog ekvatora. bilo iz razlike dijagrama boja–zvezdana veliˇ cina i sl.

to su bile bliˇ ravni. koji se nalaze u jezgru Galaksije. vru´ ce zvezde dˇ zinovi. zvezde sa slabim linijama metala u spektrima.    ver∴1 134 -*-5 1 5156. . vide´ cemo da se preko njega prostire ˇ siroka belo–magliˇ casta traka koja je nazvana Galaksijom ili Mleˇ cnim putom. pribliˇ z]avaju´ ci se galaktiˇ ckoj ˇ su se zvezde kasnije stvarale. superdˇ zinovi.16. Objekti populacija tipa I smeˇ steni su u blizini galaktiˇ cke ravni. ve´ cˇ cine dvojne i viˇ sestruke sisteme. Razliˇ citi galaktiˇ cki objekti imaju razliˇ citu starost i zauzimaju posebne poloˇ zaje u Galaksiji. njihova starost je oko 1010 godina. Ponekad se u me¯ dugrupu ubrajaju objekti srednje starosti.1 1 54-. Najguˇ s´ ci delovi me¯ duzvezdane sredine obrazuju svetle i tamne magline. Naˇ se Sunce je starosti 5 milijardi godina i verovatno pripada populaciji diska Galaksije. Sto ze galaktiˇ ckoj ravni. a njen presek s nebeskom sferom se naziva galaktiˇ ckim ekvatorom i sa nebeskim ekvatorom zaklapa ugao od oko 62o . U toj oblasi. pove´ cavala se njegova brzina rotacije pa je gas zauzimao sve tanji i tanji sloj. Mnoge od njih nisu pojedinaˇ cne. Po svemu sude´ ci. Svi objekti Mleˇ cnog puta se dele na dva tipa (populacije): populacije tipa I i populacije tipa II. Mleˇ cni put. Broj zvezda u Mleˇ cnom putu prelazi 100 milijardi. crveni dˇ zinovi i kratkoperiodiˇ cne cefeide. Mleˇ cni put je projekcija naˇ seg zvezdanog sistema na nebesku sferu. molekularni oblaci. Preˇ cnik Galaksije u ovoj ravni je 30 kiloparseka. Gledaju´ ci kroz teleskop moˇ zemo da vidimo da se ta ”traka” sastoji od ogromnog broja zvezda i maglina. Najstariji objekti su globularna ili loptasta zvezdana jata i zvezde: crveni patuljci. Zvezdano nebo predstavlja prekrasan vidik u vedroj no´ ci bez meseˇ cine i daleko od gradskog svetla. od jezgra se odvajaju spiralne grane. dugoperiodiˇ cne cefeide. koji popunjavaju disk Galaksije srednje debljine oko 1 Kpc. u ˇ sirini od oko 25 Kpc i visine oko 2 Kpc skoncentrisan je ve´ ci deo mase Mleˇ cnog puta. U njih se ubraraju razvejana zvezdana jata. Ako imamo priliku da u tim uslovima posmatramo nebo. U Mleˇ cnom putu postoji razre¯ deni me¯ duzvezdani gas sa primesama ˇ cestica praˇ sine. Kroz Mleˇ cni put se prostiru elektromagnetni talasi i brze ˇ cestice – kosmiˇ cki zraci. Ve´ cina tih objekata su male starosti (107 –109 godina) i njihova izraˇ zena koncentracija ka galaktiˇ ckoj ravni objaˇ snjava se njihovom vezom sa u toj zoni preostalim me¯ duzvedanim gasom. svetle i tamne magline. planetarne magline.1 ) / 18   Galaksija i Metagalaksija 4. ovi objekti su nastali u vreme formiranja Galaksije iz ogromnog gasno–praˇ sinastog rotiraju´ ceg oblaka skoro sfernog oblika. Mnoge od njih obrazuju posebne grupe – zvezdana jata. Galaksija ima oko 100 milijardi zvezda. Poloˇ zaj najve´ ce gustine naziva se galaktiˇ ckim jezgrom. To su nove zvezde. U populaciju tipa II spadaju gore nabrojani stari objekti galaktiˇ ckog haloa i centralne oblasti. Sunce se nalazi blizu galaktiˇ cke ravni i na 10 kiloparseka od centra Galaksije Prema stepenu saˇ zimanja preostalog gasa u Galaksiji. Ovi objekti su skoro sferno raspore¯ deni i nazivaju se galaktiˇ cki halo sa silnom koncentracijom ka centru Galaksije. supernove. sjajni crveni dˇ zinovi. a koja kod nas nosi i naziv Kumova slama. koji se saˇ zimao pod dejstvom gravitacije. Ravan najve´ ce koncentracije zvezda u Mleˇ cnom putu naziva se glaktiˇ cka ravan. Najguˇ s´ ci deo Mleˇ cnog puta ima oblik dvostruko ispupˇ cenog soˇ civa.

Takvo saˇ zimanje ubrzava proces aktivnog stvaranja (ra¯ danja) zvezda iz gasa. Ono ima sloˇ zenu strukturu i teˇ sko se izuˇ cava zbog snaˇ zne me¯ duzvezdane apsorpcije na ve´ cini talasnih duˇ zina. Procenjuje se da je danas u Galaksiji ostalo u masi oko 5% gasa. Kosmiˇ cki zraci su ˇ cestice velikih brzina. koji se prostiru po disku i koji na svom putu saˇ zimaju i zvezdanu i.  . joˇ s viˇ se. gasnu komponentu. izuzimaju´ ci radio i infra domen. ”pamte´ ci” kretanje materije od koje su nastali. Morfologija galaksija Uˇ sirem smislu. maglina i sl.  " $ -3 1 276 135  ver∴1 Slika 4. Osim spiralnih rukavaca (grana) najvaˇ zniji strukturni detalj Mleˇ cnog puta je njegovo jezgro. ˇ cini i me¯ duzvezdana materija i kosmiˇ cki zraci. U tom poloˇ zaju ih i vidimo u drugim spiralnim galaksijama. manjih zvezdanih sistema. Poˇ sto me¯ duzvezdani gas leˇ zi u ravni Galaksije. Jedna od tipiˇ cnih zona aktivnog stvaranja zvezda u Mleˇ cnom putu je Orionova maglina. pri ˇ cemu je on koncentrisan uglavnom u spiralnim granama koje se prostiru u galaktiˇ ckoj ravni. Galaksiju osim zvezda.17. Najmasivnije zvezde u toku svog ˇ zivota ne mogu da se udalje mnogo od ”mesta ro¯ denja” – gustih gasnih oblaka i spiralnih grana Mleˇ cnog puta. to su i sve mlade zvezde i njihova jata tako¯ de u galaktiˇ ckoj ravni i kre´ cu se po skoro kruˇ znim orbitama. Spiralne grane predstavljaju svojevrsne talase ”zguˇ snjavanja”.

tj. Takvo pomeranje linija prporcionalno je daljini objekta. po svemu sude´ ci.18. koji obiˇ cno nastaju pri eksploziji supernovih zvezda ili usled aktivnosti njihovih ostataka – brzorotiraju´ cih neutronskih zvezda.1 ) / 18   Oko centra Galaksije me¯ duzvezdani gas je visoke temperature. Slika 4. magnetoid ili relativistiˇ cki objekat – crna rupa. a dalje je rotacija neˇ sto sporija. Rastojanje do dalekih galaksija u kojima ne mogu da se razdvoje pojedinaˇ cne zvezde odre¯ duje se iz tzv. masa jezgra nije mnogo ve´ ca od mase ostalih delova Galaksije. Uzroci su verovatno u tome ˇ sto jezgro galaksije nije ”centralno” u dinamiˇ ckom smislu. Posmatranja potrvr¯ duju da se sa radioizvorom Strelac A poklapa mo´ cni izvor infracrvenog zraˇ cenja. crvenog pomaka u spektru. ali su za to potrebni brzi elektroni. ugaona brzina rotacije od centra do Sunca je praktiˇ cno konstantna.    ver∴1 136 -*-5 1 5156. jonizovan je i predstavlja izvor toplotnog radiozraˇ cenja. Brzina Sunca na putu oko jezgra je oko 225 km/s. jato mladih zvezda potopljeno u gasnopraˇ sinasti oblak. U samom centru Galaksije nalazi se izvor snaˇ znog netermalnog (netoplotnog) radiozraˇ cenja – Strelac A. Nije iskljuˇ cena mogu´ cnost ni da se u centru galaktiˇ ckog jezgra nalazi veoma masivno brzorotiraju´ ce namagnetisano plazmatiˇ cno telo. Morfologija spiralne galaksije Sve zvezde Galaksije se kre´ cu oko njenog centra. . pulzara. Verovatno je da u toj oblasti povremeno dolazi do eksplozija supernovih koje bi mogle biti izvor aktivnosti u centru Galaksije. U kosmiˇ ckim uslovima takvo radiozraˇ cenje moˇ ze biti povezano sa kretanjem elektrona u magnetnom polju. koji predstavlja. tzv.1 1 54-.

Normalne galaksije Joˇ s je Herˇ sel uneo u ka-  taloge hiljade magliˇ castih pega za koje se tada mislilo da su magline. u trenutku kada je oblast istraˇ zivanja preˇ sla granicu od 100Mpc u polupreˇ cniku. Dimenzije jata su reda 3Mpc. kod prvih su galaksije gusto razmeˇ stene. normalnih galaksija.  " % 4 ) . kod drugih su galaksije raspore¯ dene u relativno redak niz. Sajfertove galaksije se odlikuju sjajnim linijama u spektru. oblaci me¯ duzvezdane materije . Analiziraju´ ci rezulatate posmatranja galaksija i reliktnog zraˇ cenja. Posmatranja su pokazala da ova klasifikacija u suˇ stini obuhvata sve tipove tzv. sve u svemu to su interaguju´ ce galaksije. Dobro je poznato dˇ zinovsko jato u Devojci. ogoljene (mnogi ih nazivaju: galaksije sa pre—chagom) spiralne galaksije. koje ukazuju na mo´ cne erupcije gasa iz njihovog centra koje dostiˇ zu brzinu i do nekoliko hiljada kilometara u sekundi. Sre´ cu se gnezda i lanci galaksija. ne zavisi ni od poloˇ zaja ni od pravca u prostoru. Otkrivene su me¯ duforme spiralnih i eliptiˇ cnih galaksija. Kompaktne i veoma udaljene radiogalaksije nazivaju se N – galaksijama. koje sadrˇ zi nekoliko hiljada galaksija. me¯ du kojima su najpoznatije tzv. tj.      ver∴1 . Sajfertove galaksije. a ponekad dostiˇ zu i 20 Mpc. Vasiona mora ili da se saˇ zima ili da se ˇ siri. tzv. Normalne galaksije. Na daljini od 70 Mpc od nas nalazi se joˇ s brojnije jato galaksija u sazveˇ zd du ¯e Comma Berenices. U savremenoj kosmologiji pojava razbegavanja galaksija se povezuje sa pojavom ˇ sirenja Vasione. Otkrivena je cela klasa aktivnih galaksija. otkrivene su patuljaste eliptiˇ cne galaksije malog sjaja i kompaktne galaksije.17. bacaju repove. Raznovrsnost tipova galaksija govori i o razliˇ citim etapama njihove evolucije. ali da je nedovoljna da obuhvati svu raznovrsnost formi i svojtava galaksija. Iz teorije relativnosti sledi da takva svojstva povlaˇ ce za sobom promenu rastojanja sa vremenom me¯ du objektima koji ispunjavaju Vasionu. Galaksije se sre´ cu u parovima i u ve´ cim grupama. Po klasifikaciji koju je izveo Habl galaksije se dele u osnovi na tri tipa: spiralne. tj da i one predstavljaju galaksije sliˇ cne naˇ soj. primer takve grupe je Lokalna grupa galaksija. eliptiˇ cne i nepravilne. spajaju se lukovima (”´ cuprijama”). da je raspodela materije u Vasioni homogena i izotropna. U radovima Habla./) ) 51 - 137 4. kao ˇ sto su Magelanovi oblaci i M31. Galaksije formiraju grupe i jata. Daljina do centra tog jata je 11 Mpc. tj. astronomi su zakljuˇ cili. koje se mogu videti samo najve´ cim teleskopima. Posmatranja ukazuju da dolazi do ˇ sirenja. pove´ cava se sa vremenom. Kod mnogih galaksija registrovano je snaˇ zno radiozraˇ cenje i one su nazvane radiogalaksijama. poˇ cetkom XX veka pokazano je da ve´ cina tih ”maglina” sadrˇ zi mnoˇ stvo zvezda i da se ve´ cina nalazi daleko iza granica naˇ se Galaksije. Posmatranja pokazuju da se rastojanje me¯ jatima galaksija menja. Kod tesnih parova galaksija dolazi do znatne promene (deformacije) obilka. tj.

1 ) / 18   Slika 4.19. Mleˇ cni put  .1 1 54-. ver∴1 138 -*-5 1 5156.

18. Spiralne galaksije. cefeida. One rotiraju sa periodom od nekoliko stotina miliona godina. Neutralni vodonik ˇ cini 5–10% ukupne mase.  " & 5214) . razvejanih jata i gasovitih maglina. Naˇ sa galaksija i galaksije sliˇ cne spiralne struk- ture spadaju u najve´ ce galaksije. superdˇ zinova. Spiralne grane se sastoje od toplih zvezda.  ver∴1   ./) ) 51 - 139 4.

1 ) / 18   4.1 1 54-. ver∴1 140 -*-5 1 5156.19. Udaljenost do njih je 150000 svetlosnih godina. Nepravilna galaksija . Nepravilne galaksije su znatno manje od spiralnih.20. Nepravilne galaksije. u njihov sastav ulaze isti tipovi zvezda kao i u grane spiralnih galaksija. U grupu nepravilnih galaksija spadaju Ma- li i Veliki Magelanov oblak. sateliti naˇ se galaksije.  Slika 4.

U njima nema superdˇ zinova. a kod patulm jastih galaksija je oko −13 .12613 . Eliptiˇ cne galaksije. a ni maglina./) ) 51 - 141  ver∴1 4. koje rotiraju krajnje sporo i nisu spljoˇ stene.  Apsolutna zvezdana veliˇ cina gigantskih galaksija je oko −21m . U skupovima galaksija sre´ cu se i eliptiˇ cne galaksije.20.  "  .  .

Plazma je bila nepropusna za zraˇ cenje. nose vaˇ znu informaciju o nebeskim procesima kako u proˇ slosti. a t1 trenutak emitovanja zraˇ cenja. Usled potonjeg ˇ sirenja Vasione to zraˇ cenje se ohladilo do temperature od 2. Oni su i do 100 puta sjajniji od gigantskih galaksija. R(t) dt Njena reciproˇ cna vrednost je vreme proteklo od trenutka aktiviranja standardnih kosmiˇ ckih uslova. odeljak o poreklu nebeskih tela. u radiogalaksijama se najˇ ceˇ s´ ce registruju dva izvora radiotalasa na raznim stranama u odnosu na vidljivi deo galaksije. Zraˇ cenje je tada bilo u ravnoteˇ zi sa usijanom materijom i imalo je veoma visoku temperaturu. Ako se uslovi ˇ sirenja menjaju. Reliktno zraˇ cenje ili mikropozadinsko radio zraˇ cenje. Reliktno zraˇ cenje je vaˇ zno jer mala odstupanja njegovog intenziteta od ravnomernosti. Postojanje reliktnog zraˇ cenja predvi¯ deno je teorijski 40tih godina XX veka. koje ispunjava celu posmatranu Vasionu. z povezana preko H0 (t) = R(t0 ) . Radiogalaksije i kvazari. R(t1 ) gde je t0 teku´ ci trenutak.40. 1+z = . ne prelazi 13m prividne veliˇ cine. zbog ogromnih daljina. To vreme se naziva Hablovo vreme.     ver∴1 142 -*-5 1 5156. Otkrili su ga ameriˇ cki nauˇ cnici 1965.) i ona je sa crvenim pomakom. godine iz radioastronomskih posmatranja. Kosmiˇ cki dimenzioni faktor se naziva i radijusom krivine (vidi sliku 4.1 ) / 18   4. onda H0 i nije konstantna veliˇ cina. Uzrok ove dvojnosti je verovatno u nekoj eksploziji u jezgru galaksije. U tom smsilu Hablova konstanta kao mera brzine ˇ sirenja Vasione je data jednaˇ cinom 1 dR . Posmatranja reliktnog zraˇ cenja su pokazala da se Sunˇ cev sistem kre´ ce u odnosu na pozadinu (fon) reliktnog zraˇ cenja brzinom od 400 km/s. Galaksije sa jakim sinhrotronim zraˇ cenjem nazivaju se radiogalaksijama. a tako¯ de neveliki otklon spektra od strogo ravnoteˇ znog. R(t). bilo iz neutralnog vodonika na talasnoj duˇ zini od 21 cm. U paragrafu o kosmologiji. Galaksije su izvori radiozraˇ cenja.◦ 7 K .◦ 7 K . a kod kojih je registrovano veliko pomeranje linija ka crvenom delu spektra. Joˇ s je nejasan mehanizam stvaranja kolosalnih tokova energije koju emituje kvazar u vidljivoj i radio oblasti. Ti objekti su nazvani kvazarima (kvazi zvezdani radio izvori) i pojavljuju se u ulozi najudaljenijih nebeskih objekata. Ovde navodimo da je kao posebna mera veliˇ cine Vasione u funkciji vremena u astronomska razmatranja uveden kosmiˇ cki dimenzioni faktor.21. bi´ ce dati neki detalji kosmoloˇ skih principa i modela. Spektar ovog zraˇ cenja je izmeren za ˇ sirok dijapazon talasnih duˇ zina. ili usled usporavanja elektrona u magnetnom polju galaksije (netoplotno. tako i u sadaˇ snjosti Vasione. je toplotno elektromagnetno zraˇ cenje koje odgovara temperaturi od 2. sinhrotrono zraˇ cenje). ali najsjajniji od njih. U poloˇ zajima nekih radioizvora registrovani su objekti veoma sliˇ cni slabim zvezdama. ˇ sto se u nekim teorijama oznaˇ cava ”Velikim praskom” (”vru´ ca” vasiona) a u nekim ”Velikom erupcijom” (”hladna” Vasiona). Ovo zraˇ cenje predstavlja ostatak– relikt epohe u istoriji ekspanzione Vasione kada je sva materija bila u obliku usijane plazme.1 1 54-.

Galaktiˇ cko jato  . od kojih sada raspoznajemo samo mali deo. Metagalaksija.22.21. Moˇ zemo smatrati da su razmere Metagalaksije iznad nekoliko hiljada Mpc i da do sada nije registrovan nijedan fizikalno izdvojen ˇ centar ili smer kretanja. Raspodela galaksija u prostoru je ravnomerna i nema znakova opadanja gustine sa rastojanjem. u jata. Kao i zvezde i galaksije se mogu grupisati u dvo- jne i viˇ sestruke sisteme. nama najbliˇ ze jato galaksija je u sazveˇ zd ¯u Devojke. Zbog svega toga se ne moˇ ze govoriti o taˇ cnim dimenzijama Metagalaksije. Kretanja u Metagalaksiji dobro opisuje Hablov zakon i ceo vidljivi deo Metagalaksije je zahva´ cen ”ˇ sirenjem”. Metagalaksijom nazivamo skup svih galaksija i njihovih sistema..  " -6)/) ) 51 ) 143 4. razvejana i zbijena. Cini se da su svojstva i raspodela materija izvan granica Metagalaksije isti kao i u njoj. U ekspanzionoj Metagalaksiji ve´ c je i pojam rastojanja do veoma udaljenih objekata sloˇ zen i nema jednoznaˇ can smisao.   ver∴1  Slika 4. Na pr.

1 1 54-. Lokalna grupa galaksija. jata galaksija.1 ) / 18   Slika 4. ver∴1 144 -*-5 1 5156.22. galaksije  . Metagalaksija.

23. Postojanje apsorpcije svetlosti zvezda (kolor eksces!). opadanje sjaja zvezda sa daljinom i sa smanjenjem talasne duˇ zine.1 ) 145  ver∴1 Me¯ dusistemska sredina  4. Me¯ du planetski prostor u kome se kre- ´ cu planete i ostali ˇ clanovi Sunˇ cevog sistema sadrˇ zi mnoˇ stvo gasova i ˇ cestica praˇ sine. " ! . Poreklo materije u me¯ duplantskom prostoru je u ostacima kometa. Najˇ ceˇ s´ ce sadrˇ zaj me¯ duplanetskog prostora registrujemo posredno. tj. Me¯ duzvezdana sredina. 4. pokazuje da su u me¯ duzvezdanom prostoru prisutne ˇ cestice dimenzija uporedivih sa talasnom duˇ zinom svetlosti. preko pojava zodijaˇ cke svetlosti i sl. rasipanju atmosfera pod raznim dejstvima i sliˇ cno.72 ) -65 ) 54-.  . Zodijaˇ cka svetlost predstavlja rasejanu sunˇ cevu svetlost na ˇ cesticama me¯ duplanetskog prostora.24. Me¯ duplanetska sredina.

Njegove li- nije sila su paralelne galaktiˇ ckoj ravni i savijaju se prate´ ci spiralne grane. Magnetno polje. ver∴1 146 -*-5 1 5156. Polje spreˇ cava rasejavanje difuznih gasnih maglina.25. kosmiˇ cki zraci izlaze iz diska Galaksije i obrazuju neˇ sto sliˇ cno koroni. sfernu tvorevinu koja ne zraˇ ci. a tako¯ de zadrˇ zava i kosmiˇ cke zrake koji se stvaraju pri ekplozijama supernovih. Sudar galaksija Istraˇ zivanja su pokazala da sloj me¯ duzvezdane praˇ sine ˇ sirine 200–300 parseka duˇ z galaktiˇ cke ravni ˇ cine delom neprekidna razre¯ dena sredina.1 1 54-. . Planetarne magline imju oblik ploˇ cice sa zvezdom u sredini. delom oblaci ve´ ce gustine (tamne magline). Kre´ cu´ ci se velikim brzinama duˇ z linija sila magnetnog polja.1 ) / 18     Slika 4.23. Ako se u blizini ve´ ceg oblaka me¯ duzvezdane praˇ sine na¯ de sjajna zvezda. ona osvetljava oblak i on svetli reflektovanom svetloˇ s´ cu koja moˇ ze da bude primetna. U galaksiji postoji magnetno polje. 4. Kada kao izvor svetlosti preovla¯ duje refleksija na gasovima govorima o svetlim gasnim maglinama. to su difuzne magline. Pri odre¯ divanju daljina postojanje ove sredine mora da se uzme u obzir. pri posmatranju liˇ ce na planete pa su tako i dobile ime.

one su smatrane samo nebskim ukrasom. Za sve to osim astronomskog eksperimenta bila je potrebna i matematika i fizika. Uvod.27. Najvaˇ zniju ulogu u kosmologiji igra teorija gravitacionog polja. Ne tako davno ljudi su ”saznali” da ˇ zive u raznovrsnom i nespokojnom svetu galaksija. a teorijski aparat je izgra¯ den na zakonima i zakljuˇ ccima osnovnih fizikalnih teorija. moˇ zemo pratiti dve linije: jedna je linija aristarh – Kopernik – Kepler koji su stvarali model Sunˇ cevog sistema i ˇ ciji glavni rezultat je bio izvo¯ denje zakona kretanja planeta na osnovi astronmskih posmatranja. Savremeni pogled na strukturu i evoluciju Vasione moˇ ze da se izloˇ zi samo kroz pra´ cenje granica spoznaje. Ovo je deo astronomije koji ne samo da privlaˇ ci objaˇ snjenjima i hipotezama. U prethodnih 20 stole´ ca konkretna kosmologija se svodila na kosmogoniju tj. strukturom i evolucijom Vasione bavi se posebna oblast astronomije –kosmologija. Dakle. Kosmologija. niti se sre´ cemo sa mo´ cnim gravitacionim poljima. I pored toga ˇ sto su ljudi mogli da vide i zvezde. Govore´ ci o misliocima proˇ slosti. NJenu empirisjku osnovu ˇ cine astronomska posmatranja. 4. 147 Poreklo i razvoj nebeskih tela i sistema 4. na izuˇ cavanje nastanka Sunˇ cevog sistema. jer se upravo gravitacijom odre¯ duje raspodela i kretanje masa na kosmiˇ ckim daljinama. Postoje razliˇ cite metode za odre¯ divanje starosti objekata u kosmosu. Astronomija se tako¯ de bavi i problemima nastanka i razvoja nebeskih tela i sistema. U obiˇ cnom ˇ zivotu ne sre´ cemo sa brzinama bliskim brzini svetlosti. Interesantno je da se izlaganje o usavrˇ savanju astronomskog eksperimenta i teleskopa javlja kao neprekidna paralela sa izlaganjem Njutnove teorije gravitacije i specijalne i opˇ ste teorije relativnosti. Time je zaokruˇ zen glavni rezultat: zasnivanje klasiˇ cne mehanike i terije gravitacije. Druga linija je Arhimed – Galilej – Njutn. Ovde naglaˇ savamo da plodna nauˇ cna teorija moˇ ze da bude samo ona teorija koja stvara viˇ sak u smislu broja pojava i ˇ cinjenica koje ona moˇ ze da objasni u     ver∴1 . Osnovna teˇ sko´ ca svih teorija nastanka i razvoja neskih objekata je u neuporedivosti starosti nauke i starosti samih objekata. ali generalizacija metodologije nije uvek mogu´ ca. " $ 78 . a vrlo retko i predmetom izuˇ cavanja. koja osim odgovora na pitanje kako se kre´ cu planete daje odgovor i na pitanje zaˇ sto se baˇ s tako kre´ cu planete i ostala tela Sunˇ cevog sistema. Centralno mesto u kosmologiji zauzimaju predstave o vremenu i prostoru. Ono ˇ sto je za sada usvojeno daje zadovoljavaju´ ce rezultate u posebnim sluˇ cajevima. kroz pra´ cenje procesa osmiˇ sljavanja ˇ cinjenica i stvaranja velikih teorija. nego nagoni ˇ citaoca za se i sam ukljuˇ ci u potragu za ”istinom”. a oni su u Vasioni ”obiˇ cna” pojava.26. Teˇ sko´ ce u prelazu sa klasiˇ cne mehanike i teorije gravitacije na njihovo relativistiˇ cko uopˇ stenje nisu povezane samo sa matematiˇ ckim usloˇ znjavanjem izlaganja. Evidentno je da od perioda nastanka i razvoja an-  tiˇ cke grˇ cke nauke do danas komponovana su znanja o svetu koji nas okruˇ zuje. nego su viˇ se povezane sa promenom samih pojmova i koncepcija.

dok je ve´ cina pretpostavki modela vru´ ce Vasione potvr¯ dena. teorija ”vru´ ce” Vasione polazi od toga da je dogalaktiˇ ca materija bila gusta i usijana. javlja se i teorija hladne Vasione.1 1 54-. bar za sada. globularna jata i galaksije i sl.1 ) / 18   odnosu na broj poznatih. Stvaranje relativistiˇ cke teorije gravitacije i njena primena na gravitacione sistema ogromnih razmera iˇ slo je paralelno sa izuˇ cavanjem prostorne raspodele galaksija i dokazom nestacionarnosti posmatranog sistema galaksija i njihovih jata. izvrsno se slaˇ zu sa rezultatima posmatranja. ali. koji je smer kosmiˇ cke evolucije: saˇ zimanje – kolaps ili fragmentacija? Danas je prihva´ cena teorija usijane Vasione. Zakljuˇ cci relativistiˇ cke teorije gravitacije deluju porazno na zdravorazumski pogled na svet. Ova sinteza je neophodna za objaˇ snjenja najdubljih zakonitosti u uslovima rane Vasione. a to je majuˇ snost gravitacionog potencijala u odnosu na kvadrat brzine svetlosti. Ovde moˇ zemo samo da konstatujemo da oˇ cekivano veliko odstupanje posmatraˇ ckog spektra pozadinskog zraˇ cenja od Plankove krive raspodele u teroiji hladne Vasione nije potvr¯ deno novijim merenjima. Fiziˇ cki uslovi veoma rane Vasione bi´ ce polazna osnova za kasniju epohu. Kako se vidi iz naziva. u kojoj se postojanje reliktnog zraˇ cenja objaˇ snjava pretpostavkom da je u ranom stadijumu ˇ sirenja temperatura bila jednaka apsolutnoj nuli. evidentiranih!) pojava i ˇ cinjenica koje ne moˇ ze da objasni. kada se ostvari sinteza teorije relativistiˇ cke gravitacije i kvantne teorije. koje je rashla¯ deno zbog ˇ sirenja Vasione. dvojni i viˇ sestruki sistemi zvezda. Tako je nastao pojam ekspanzione Vasione. Jedno od osnovnih i najbitnijih pitanja savremene kosmologije je: kako i zaˇ sto su nastali astronomski sistemi najrazliˇ citijih dimenzija. Registrovano reliktno zraˇ cenje sa temperaturom od oko 3◦ K u ovoj teoriji se jednostavno i lako interpretira kao zraˇ cenje te daleke epohe. Ovaj proces se sre´ ce pod nazivom ”velika erupcija”. Mogu´ ce je da nas tek ˇ ceka zadivljuju´ ca predstava o Vasioni. tako se pojavilo pitanje njene proˇ slosti i budu´ cnosti. Najjednostavniji kriterijum primenljivosti NJutnove teorije gravitacije. Savremena relativistiˇ cka teorija gravitacije je srˇ z Ajnˇ stajnove opˇ ste teorije relativnosto. . nije zadovoljen za ogromnu masu materije koja je dostupna danaˇ snjim posmatranjima. Na drugoj strani. koja se ponekad naziva teorijom primordijalne usijane lopte. Vrlo ˇ cesto ovo se oznaˇ cava potrebom stvaranja kvantne teorije gravitacije koja se u deskriptivnim pristupima oznaˇ cava sa veliki prasak (Big Bang). a mikrotalasno pozadinsko zraˇ cenje na 3◦ K je nastalo kasnije iz ”transformacije” svetlosti koju su proizvela hipotetiˇ cke masivne zvezde primordijalnog pokoljenja. Upravo u takvu teoriju i spada NJutnova teorija gravitacije ili. zakon univerzalne gravitacije. kada je doˇ slo do stvaranja strukturnih jedinica kao ˇ sto su galaksije i njihova jata.     ver∴1 148 -*-5 1 5156. ruˇ se uobrazilju. Ona moˇ ze da se primeni na ˇ sirok spisak pojava i astronomskih sistema: plimska dejstva.

  " % 5 /1 ) 149  ver∴1  .

1 1 54-.1 ) / 18    . ver∴1 150 -*-5 1 5156.

situacija je vrlo sliˇ cna. Treba samo ista´ ci da je Vasiona pa i najmanji njen deo u nauˇ cnom smislu beskonaˇ cna u vremenu i neprekidna u promeni.  " % 5 /1 ) 151  ver∴1 ˇ se tiˇ Sto ce nastanka naˇ seg Sunˇ cevog sistema.  . postoji ve´ ci broj hipoteza koje su prerasle u skoro–teorije. Sve one imaju za sada dovoljno nedostataka da bi mogla neka od njih da se izdvoji kao najbolja.

 ver∴1 152 -*-5 1 5156.1 1 54-.1 ) / 18    .

razmatrana je stvarna priroda udaljenosti koordinatnih poˇ cetaka i rezultuju´ ci uticaji aberacije i paralakse na poloˇ zaj. Atmosferska refrakcija je istorijski odoma´ cen termin koji oznaˇ cava prelamanje ˇ svetlosnih zraka pri prostiranju kroz Zemljinu atmosferu. Uzrok aberacije je kretanje posmatraˇ ca u odnosu na geocentar. aberacioni uticaj se naziva dnevna aberacija . Zemljina rotacija. odgovaraju´ ci efekt paralakse naziva se dnevna paralaksa . Dakle.1. To se odnosi na praktiˇ cne detalje koji se nalaze kako u situaciji vezivanja koordinatnog poˇ cetka za odre¯ denu taˇ cku. Refrakcija. tj. tako i u sluˇ caju promene osobina sredine u kojoj se nalazi posmatraˇ c sa instrumentima. ona se deli na prizemnu i astronomsku u uˇ zem smislu. U tom smislu ´ cemo ovde i nastaviti izlaganje. recimo. Ova glava bi´ ce specifiˇ cna utoliko ˇ sto ´ ce se u njoj razmatrati 5. tako¯ de. koristi i termin geocentriˇ cna paralaksa . on moˇ ze i treba da obuhvati svaku refrakciju u atmosferi nebeskih tela uopˇ ste.2. Primer je pojava i pojam paviljonske refrakcije i sl. Uvod. prostiranje elektromagnetnog zraˇ canja iz oblasti vidljivog dela spektra. tj. planeta posebno. Razmotrimo sluˇ caj prostiranja svetlosnih zraka kroz vakum ili kroz homogenu svetlopropusnu sredinu. Svetlosni zraci su deo geometrizacije pojava vezanih za sve pojave koje dovode do deformacije koordinatnih sistema koriˇ s´ cenih u astronomiji. Pojava prelamanja svetlosnih zraka na granici dveju materijalnih sredina razliˇ citih gustina naziva se refrakcijom ili prelamanjem svetlosti.   / )8) 2 -6) Deformacije koordinatnih sistema 5. u uslovima realizacije astronomskog eksperimenta. u sluˇ caju prelaza iz topocentra u geocentar. mada se. Napominjemo da je najsvrsishodnije koristiti termin astronomska refrakcija jer se njime lako obuhvataju i poslednja dostignu´ ca astronomskih eksperimenata izvedenih i na drugim nebeskim telima. Cesto se ova pojava u kontekstu astronomskom oznaˇ cava samo terminom refrakcija ili astronomska refrakcija. U kasnijim paragrafima.   . refrakciji koju stvara Zemljina atmosfera. tj. Sliˇ cno tome. Ovo poslednje znaˇ ci da se u sluˇ caju potrebe za visokom taˇ cnoˇ s´ cu ne smeju zanemariti ni takozvani lokalni i mikro prostorni uslovi. Da bi se sve navedeno pravilno uzelo u obzir kada se govori o nazemnoj refrakciji.

) / 8     Pod prizemnom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji stiˇ zu od udaljenih zemaljskih izvora svetlosti. ver∴1 154 . Zbog svega toga. data izrazom H=z− . u oznaci H. I=D sin in = sin in−1 n−1 n .1 )6 10 5156. u astronomskoj praksi se pribegava stvaranju uslova za ˇ sto manji uticaj refrakcije na koordinate nebeskih tela. na planinske platoe i vrhove visine 2000 metara i viˇ se. taˇ can raˇ cun refrakcije ne postoji. (5. t◦ je temperatura vazduha u stepenima Celzijusa. O njoj u ovom trenutku ne´ cemo voditi raˇ cuna. 4 )+1 - 4. Jedan od naˇ cina je da se opservatorije i instrumenti smeˇ staju ˇ sto dalje od naseljenih mesta i na ˇ sto ve´ ce visine. a I je gustina vazduha odre¯ dena iz Bojl-Mariotovih i Gej-Lisakovih gasnih zakona b 273◦ · . Pod astronomskom refrakcijom podrazumevamo pojavu prelamanja svetlosnih zraka koji stiˇ zu od nebeskih tela. Gustina atmosfere Zemlje opada sa visinom i. D = 0.-. gde je upadni ugao. Poznato je da je indeks prelamanja za datu sredinu jednak odnosu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla. mada je to opadanje skoro eksponencijalno. tj.1) gde je c neka konstanta. Da bismo izveli formule za raˇ cun refrakcije podsetimo se nekih rezultata iz fizike. . a je posmatrana zenitna daljina. Tada je astronomska refrakcija. ugao koji upadni zrak kroz vakum zaklapa sa normalom na povrˇ sinu date sredine. (5. tj. 0012928 je normalna gustina vazduha dobijena fizikalnim eksperimentima pri pritisku od 760mm ˇ zivinog stuba i pri temperaturi 0◦ Celzijusa.2) 760 273◦ + t◦ Ovde je b visina ˇ zivinog stuba u barometru. Poznato je da je pri prelazu svetlosnog zraka iz jedne sredine u drugu odnos sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla jednak reciproˇ cnom odnosu indeksa prelamanja tih sredina. oblik te eksponecijalnosti i njena odstupanja zavise od niza promenljivih i veoma sloˇ zenih uticaja. a prelomni ugao je ugao koji svetlosni zrak posle prelamanja i prelaska u datu sredinu zaklapa sa istom normalom: sin i . koji teˇ sko da svi mogu biti uzeti u obzir. sin r Indeks prelamanja Zemljine atmosfere zavisi od njene gustine i moˇ ze da se predstavi izrazom = = 1 − cI. U sva posmatranja i merenja poloˇ zaja nebeskih tela mora da se unese popravka za skretanje svetlosnog zraka u atmosferi Zemlje. Neka je z zenitna daljina nebeskog svetlosnog izvora – nebeskog tela koja je neizmenjena (nedeformisana!) refrakcijom. U strogom smislu.

Primenjuju´ ci na uzastopne slojeve odnos sinusa upadnog i prelomnog ugla u njegovu vezu sa indeksima prelamanja u slojevima. u prvom slede´ cem sloju 1 . Iskustvo pokazuje da ovu aproksimaciju moˇ zemo primeniti na zenitne daljine do 70◦ . imamo da je sin in = sin in−1 ili n−1 n .  . Pretpostavimo da se atmosfera Zemlje sastoji od proizvoljno tankih planparalenih povrˇ si koje su istovremeno paralelne i ravni horizonta. zatim 2 i tako redom do povrˇ sine Zemlje gde je indeks prelamanja n . sin in−1 = sin rn−1 n−2 n−1 .1. tj. Neka je ”iznad” atmosfere indeks prelamanja jednak jedinici. .4) +1 ) 155  ver∴1 Pribliˇ zna formula za refrakciju.. Slika 5.. i1 = z . tj. 0 = 1. z < 70◦ .  # 4-. Planparalelni model atmosfere Upadni ugao svetlosnog zraka na grnicu prvog plan[aralelnog sloja atmosfere jednak je pravoj zenitnoj daljini nebeskog objekta.

(5. recimo.. 0 / 8   (5.. posle skra´ civanja dobijamo n sin in = 0 sin i0 . (5.) sin rn = n−1 sin in−1 .. Vidimo da je refrakcija funkcija zenitne daljine objekta. iznos astronomske refrakcije u prvoj aproksimaciji je H = c · I · tg z = cD  b 273◦ · tg .. r1 = i0 . refrakcija pomera lik nebeskog tela po nebeskoj sferi ka zenitu. Dakle. Poˇ sto je ugao H mali.. Posle transformacije imamo H=( n − 1) tg .5) moˇ ze da se da u pogodnijem vidu b 273◦ · tg . sin i n n = n−1 sin in−1 = . onda se azimut nebeskog tela ne menja Dalja poboljˇ sanja izraza za refrakciju se obiˇ cno ˇ cine ukljuˇ civanjem efekta zakrivljenosti Zemlje (vid slede´ ci paragraf).30 moˇ ze da se dobije iz fizikalnog eksperimenta. t◦ odgovaraju´ ca temperatura u stepenima Celzijusa.2) formula (5.. njegov kosinu je jedank jedinici. n−2 sin rn−1 = n−2 sin in−2 .4) gde je i0 = r1 = posmatrana zenitna daljinasvetlosnog izvora. Tada.. a sinus ugla jednak samom uglu u radijanima. (5. 4 )+1 .. izraz (5. ver∴1 156 .. ali se preporuˇ cuje da se on odredi iz astronomskih posmatranja neke zvezde vidljive u toku no´ ci u gornjoj i donjoj kulminaciji. a in = z .1) i (5. 1 sin i1 = n−1 4. 760 273◦ + t◦ Koeficijent cD = 60 . jer je za planparalelne slojeve rn = in−1 . tj. .1 )6 10 5156.30 · .3) i sve desne strane. kako je razmotreno ra- H = 60 . znaju´ ci da je H = z − i 0 = 1 za vakum. Ako izmnoˇ zimo sve leve strane (5. Me¯ dutim.-. indeks prelamanja na povrˇ sini mora ne zavisi samo od lokalnog pritiska i temperature.5) Iz ove formule se vidi da atmosferska refrakcija planparalelne atmosfere zavisi samo do indeksa prelamanja prizemnog sloja atmosfere i ne zavisi od zakona promene indeksa prelamanja sa visinom.3) sin r1 = 0 sin i0 . Koriste´ ci relacije (5.4) nozhemo napisati kao 0 sin = sin( + H) ili 0 sin = sin cosH + cos sin H. Ukoliko svetlosni zrak ne izlazi iz ravni nebeskog vertikala.6) 760 273◦ + t◦ gde je b pritisak vazduha u blizini instrumenta u milimetrima ˇ zivinog stuba. rn−1 = in−2 . je posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora.

2.. Rezultat je da se taˇ ckasti lik zvezde rasipa u mali spektar duˇ z kruga vertikala sa ljubiˇ castim krajem bliˇ ze zenitu. Neka su odgovaraju´ ci srednji radijusi R0 .12).871 · 10−4 1 + 0. Rn .. Refrakcija u sferno–simetriˇ cnoj atmosferi. veliˇ cina ( 0 − 1) varira oko dva procenta.-4 51 -6413 )6 5.00567 2 0 .. Efekt tih promena je dovoljno mali da bi se mogao zanemariti u pribliˇ znim formulama koje se ovde razmatraju. ve´ ce iz takvih sfernih slojeva.-41 157  ver∴1 nije. sastoji se ne iz planparalenih slojeva jednake gustine i proizvoljno male debljine..) odgovara centru zarˇ cenja u V -oblasti koja se koristi u definisanju vizuelne veliˇ cine zvezde.00567/ 2 ) tg z0 ... Uticaj refrak- cije na zenitnu daljinu. n.  ..2. tj. ... izuzimaju´ ci promene sadrˇ zaja vodene pare. gde nulu dodeljujemo sloju uz povrˇ sinu Zemlje. Ovo moˇ ze da stvori sistematske efekte u merenjima poloˇ zaja zvezda raznih boja i ukljuˇ civanje promena talasnih duˇ zina u jednaˇ cinu za refrakciju opravdano je uprkos aproksimativnoj prirodi izvedene jednaˇ cine. R1 .  # ! 4-. (273 + t) (5. Uglove ´ cemo oznaˇ citi kao i ranije. Na celom vidljivom delu spektra. Uoˇ cimo centralni ravanski presek atmosfere (slika 5. Vrednost 0 navedena u jednaˇ cini (5.). Na granici svakog slede´ ceg sloja imamo analognu situaciju pa ´ ce se ukupno prelamanje svetlosnog zraka dobiti sumiranjem pojedinaˇ cnih otklona na granici slojeva. 1.) daju´ ci ugao refrakcije kao R = 21 ... Situacija je za nijansu ozbiljnija ako razmatramo zavisnost indeksa prelamanja od talasne duˇ zine. To i jeste iznos refrakcije na granici slojeva sa indeksima prelamanja n i n−1 . Oznaˇ cimo granice me¯ de slojevima indeksima od 0 do n. Centar simetrije je centar Zemlje. ve´ c i od sastava vazduha i od talasne duˇ zine upadne svetlosti. . .. Promena indeksa prelamanja usled promene talasne duˇ zine moˇ ze da se izrazi sa − 1 = 2.4) +1 ) 7 5. Sastav atmosfere moˇ ze da se smatra konstantnim.3.H = in − rn . a indeksi prelamanja su 0.3 P (1 + 0. tj. sa odgovaraju´ com promenom u konstanti aberacije. (5. Na graniˇ cnom sloju sa indeksom n ugao otklona svetlosnog zraka od pravolinijskog prostiranja unutar sloja jednak je razlici upadnog i prelomnog ugla. Ova varijacija moˇ ze da se ugradi u jednaˇ cinu (5. a prava ka zenitu prolazi kroz centar simetrije i kroz topocentar... Pretpostavimo sada da je Zemljina atmosfera sferno simetriˇ cna.) gde je talasna duˇ zina u mikronima.. 5.

i primenjuju´ ci Snelijus–Dekartovo pravilo. Radijalno simetriˇ cna atmosfera  Znaju´ ci da je normala na granicu slojeva normala na tangentu sferni sloj u upadnoj taˇ cki.H i cos .2.7) Poˇ sto je . dobijamo n sin in = ( = n −. Rzvojem sinusa razlike na desnoj strani i koriste´ ci ova pojednostavljenja.H = . ver∴1 158 .-. .H cos in ) n n sin in − . (5.1 )6 10 5156. n . imamo da je sin in = sin rn ili n n−1 n sin in = n−1 sin rn . 4 )+1 - 4. n )(sin in − . n sin in − .H cos in .H = 1.H cos in + .) / 8   Slika 5.H mala veliˇ cina u prvoj aproksimaciji moˇ zemo smatrati da je sin .

-4 51 -6413 . a i je ugao izme¯ du tangente na putanju svetlosti i normale na povrˇ sinu istog . Integraljenje se vrˇ si od povrˇ si Zemlje gde je = 0 do do gornje granice atmosfere gde je = 1 i pri tome opada od donje granice ka gornjoj granici integraljenja. Smenjuju´ ci granice.H = Hm = − 0 0 .4) +1 ) 7 5.H cos in n . tj. dobijamo H=z− = 0 tg i 1 d .. moˇ zemo da do¯ demo do graniˇ cnog sluˇ caja kada broj slojeva teˇ zi beskonaˇ cnosti a debljina svakog od njih teˇ zi nuli..H = − n n sin in + . n n tg in . Zbog majuˇ snosti zanemari´ cemo drugi ˇ clan na desnoj strani. Izvrˇ simo dalju transformaciju poslednje formule.  # ! 4-. sin in = Rn−1 sin(180◦ − in−1 ). . . U ovoj jednaˇ cini se indeks prelamanja praktiˇ cno neprekidno menja duˇ z svetlosnog zraka. Srednja vrednost ukupne refrakcije je tada data sumom n n . Iz trugla OAB sledi Rn sin(180◦ − in−1 ) = Rn−1 sin rn ili sin rn = Iz relacije (5. dolazimo do odre¯ denog integrala z z− = dH = H = − n tg in 0 d .-41 n .. Rn sin in . . = 0 R0 sin i0 = const. n n−1 n n−1 Rn−1 sin(180◦ − in−1 ). = R sin i = . Tada imamo beskonaˇ cno veliki broj malih sabiraka. Rn pa moˇ zemo da napiˇ semo n Rn sin in = n−1 Rn−1 sin in−1 = . Smanjuju´ ci debljinu slojeva i pove´ cavaju´ ci time njihov broj.H n 159  ver∴1 Odavde je cos in = −.7) nalazimo sin rn = Prema tome.H n )6 5.  .. n tg in + i .

Ako se uzmu u obzir tri prva ˇ clana razvoja u red. Postavimo sada ovu vrednost za tg i u integral refrakcije H= On dobija oblik 0 tg i 1 d . normalnim uslovima. 0001462) tg × 760 273◦ + t◦ 273◦ + t◦ 1 b 273◦ 2 × 1− · 0 . Ako stavimo da je = log r.  u kojoj je b visina ˇ zivinog stuba barometra popravljena za temperaturu skale barometra. Logaritam refrakcije raˇ cuna se za neke poˇ cetne uslove. Iz poslednje jednaˇ cine nalazimo sin i: sin i = Znaju´ ci sin i. tj. U praksi. U naˇ soj praksi najpoznatije su Pulkovske tablice. One su napravljene po formuli log H = + log tg . Integraljenje se vrˇ si od gornje granice atmosfere do povrˇ sine Zemlje. H= 0 0 R0 R sin R d 2 0 = 1 sin R 0 R0 2 d − sin 2 .) / 8   Ovde je i0 posmatrana zenitna daljina svetlosnog izvora. treba da se raˇ cunaju dodatne tablice za popravku logaritma refrakcije. c je uslovno konstanta jer zavisi od indeksa prelamanja vazduha. . za geopotencijal za dato mesto. Ukoliko se ti uslovi razlikuju od posmatraˇ ckih. gde je prividna meridijanska zenitna daljina svetlosnog izvora. 1 1− 0 R0 sin U integralu refrakcije zavisi od R ˇ cime se zadatak komplikuje. tj. nalazimo izraz za tg i: 0 R0 0 R0 R sin . reˇ senje integrala refrakcije bi´ ce dato formulom H = cD b 273◦ · (1 − 0. D je gustina vazduha u tzv.-. Integral se reˇ sava razvojem u red radikala u podintegralnom izrazu. 00125294 sec + c D · sec2 273◦ 2 760 273◦ + t◦ . astronomi su se donedavno uvek koristili specijanim tablicama refrakcije. za pritisak 760mm ˇ zivinog stuba i temperaturu 0◦ C . Danas se ve´ cina tih tablica sre´ ce na INTERNET-u u obliku interaktivnih modula. onda je . za nadmorsku visinu i za vlaˇ znost vazduha. tg i = 1− R sin R 0 R0 sin 2 . 4 )+1 - 4. nadmorske visine. a je logaritam koeficijenta ispred tg . R je polupreˇ cni sloja sa indeksom prelamanja . Za integraljenje treba znati u funkciji R ili h. ver∴1 160 .1 )6 10 5156.

Tada.) pravi poloˇ zaj nebsekog tela.1 7 1 .. Neka je C (slika 5. redom.1 )+1 7 H = r tg . 161 Vrednost veliˇ cine r za z = 45◦ . moˇ zemo da piˇ semo   ver∴1  Slika 5. Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju CB = d@ = dz cos q. ˇ sto za zenitne daljine do 70◦ daje sasvim dobre rezultate.4. znaju´ ci da su CBC i CAC mali sferni trouglovi. naziva se konstantom refrakcije i iznosi 60 .3.  . Spustimo normale iz taˇ cke C na Pn C i CA. U reˇ savanju ovog zadatka zadrˇ za´ cemo se na veliˇ cinama prvog reda. CA = d= cos @ = dz sin q.) 4. Ako se vratimo formulama za paralaktiˇ cki trougao i odre¯ divanju paralaktiˇ ckog ugla q . Uticaj refrakcije na rektascenziju i deklinaciju. t◦ = 0◦ C . tj. 30 i moˇ ze unekoliko da se menja u zavisnosti od prihva´ cene teorije. C – njegov poloˇ zaj posle dejstva refrakcije.3. b = 760 mm Hg.6)5+. CA i CB su projekcije refrakcionog pomeranja CC = H = dz na paralel i deklinacijski krug.4) +1 . # " 761+) 4-. 5.

moˇ zemo da uoˇ cimo da se svetlosni zraci ”naginju” u smeru kretanja. za meridijanska posmatranja raˇ cuna se samo popravka deklinacije usled dejstva refrakcije. Ako u istoj geometrijskoj aproksimaciji.4. cos z = sin @ sin B + cos @ cos B cos t. dobijamo izraz sin z cos @ sin B − sin @ cos B cos t · . Ova promena poloˇ zaja nebeskog tela usled konaˇ cnosti brzine posmatraˇ ca u odnosu na brzinu svetlsti. cos @ · d= = dz sin q = r tg z sin q = r · tg z · sin z Skra´ civanjem sa sin z i smenom cos z iz druge formule paralaktiˇ ckog trougla. Posmatraˇ c ´ ce videti nebesko telo pomereno po velikom krugu nebeske sfere ka taˇ cki ka kojoj je u datom trenutku usmeren vektor brzine posmatraˇ ca. tada je d= = 0 jer je sin t = 0. zajedno sa Suncem.1 )6 10 5156. cos(B − @)  Ako se posmatranje obavlja u meridijanu.). sin z cos q = cos @ sin B − sin @ cos B cos t. Dakle. i uzimaju´ ci da je u ovom sluˇ caju refrakcija dz = r tg z.) / 8   sin z sin q = cos B sin t. sin @ sin B + cos @ cos B cos t d@ = r sin(B − @) = r tg(B − @) = r tg z. posmatraˇ c mora da promeni poloˇ zaj ose teleskopa za ugao O1 T1 O2 . ver∴1 162 . 4 )+1 - 4. imamo d@ = dz cos q = r tg z cos q = r cos @ sin B − sin @ cos B cos t . proteklo je vreme J koje je potrebno svetlosti da pre¯ de put jednak ˇ ziˇ znoj daljini teleskopa.-. naziva se aberacijom.5. u kojoj od ne- beskih tela do posmatraˇ ca stiˇ zu svetlosni zraci. Ilustrujmo ovu sistuaciju slikom (5. Iznos aberacionog pomeranja > = O1 T1 O2 dobija se iz reˇ senja trougla T1 O2 T2 . sin @ sin B + cos@ cos B cos t cos B sin t cos @d= = r . putuje kroz Galaksiju. onda ´ ce posmatraˇ c za vreme J pre´ ci put koji je na slici oznaˇ cen sa T1 T2 . a d@ = r Dakle. Da bi se lik nebeskog tela naˇ sao u centru vidnog polja okulara. Od trenutka prispe´ ca svetlosnog zraka na objektiv teleskopa do trenutka prispe´ ca u okular. 5. O1 T1 . cos z sin z cos B sin t . posmatraˇ c na pokretnoj Zemlji posmatra teleskopom nebesko telo. posmatramo nebeska tela sa Zemlje koja rotira. Ako je kretanje posmatraˇ ca i telskopa usmereno ka nekoj taˇ cki A (apeks kretanja!). Aberacija. koja se kre´ ce po putanji oko Sunca i koja. .

Uticaj aberacije na posmatranje Iz sinusne teoreme imamo sin > = ili v sin(C − >) = sin(C − >) = sin C cos > − cos C sin >.5) T1 T2 sin(C − >) T2 O2 imenilac izraza (5. posle nekoliko transformacija nalazimo sin > = tg > = gde je = v/c. Zbog male vrednosti sin C .5) moˇ ze da se razvije u red po . c Dele´ ci dobijenu jednaˇ cinu sa cos >.  # # )*-4)+1 ) 163  ver∴1 Slika 5.4. 1 + cos C (5. naime:  .

v je brzina kojom se kre´ ce posmatraˇ c. 4 )+1 sin C(1 + cos C)−1 = = 4.6) c Ovde je 206264 . aberaciono pomeranje po nebeskoj sferi se vrˇ si po velikom krugu kroz apeks kretanja posmatraˇ ca i nebesko telo 3. razlikujemo i tri vrste aberacije: dnevna aberacija. u suˇ stini. 8 broj luˇ cnih sekundi u radijanu. C je ugao izme¯ du smera tubusa teleskopa T1 O1 i smera brzine v . Tako je odnos te brzine i brzine svetlosti. gde je O ugaono rastojanje poloˇ zaja svetlosnog izvora od apeksa kretanja Sunˇ cevog kretanja. . U skladu sa tri vida kretanja Zemlje.. konstanta vekovne aberacije. (5. a to zna—chi da ne mora ni da se obraˇ cunava. Iznos vekovne aberacije dat je formulom = 0 = 13 sin O.) 2 sin 2C − .. Aberaciono pomeranje nebeskog tela po nebeskoj sferi moˇ ze da se podvede pod slede´ ce stavove: 1.. Taˇ cka A se naziva apeksom kretanja posmatraˇ ca. c je brzina svetlosti. 5km/s.1 )6 10 5156. Zato promena koju ovo kretanje izaziva u koordinatama zvezda ne menja iznos.) 2 / 3 8   sin C(1 − cos C − sin C − 2 cos2 C − cos3 C − . 8 v ≈ 13 . D = 34◦ . aberacionim pomeranjem se nebesko telo pribliˇ zava apeksu kretanja posmatraˇ ca. Brzina prvac kretanja Sunˇ cevog sistema ostaju konstantni za duge vremenske intervale. Vekovna aberacija nastaje zbog prostornog kretanja celog Sunˇ cevog sistema. pomnoˇ zen faktorom za prelaz na ugaonu (luˇ cnu) meru dat izrazom 206264 . godiˇ snja aberacije i vekovna aberacija. Za koordinate tog apeksa usvojene su vrednosti za rektascenziju i deklinaciju: A = 270◦ . Poˇ sto se vekovna aberacija ne menja za pojedina nebeska tela. ona ne moˇ ze ni da se dobije neposredno iz posmatranja. aberaciono pomeranje je proporcionalno sinusu ugla izme¯ du vizure i pravca ka apeksu kretanja 2.-. 8 sin C. c ˇ sto je.   ver∴1 164 . Zadrˇ zavaju´ ci se na ˇ clanovima I reda imamo >= ili sin C v > = 206264 . To kretanje ima brzinu od 19..

Usled uticaja aberacije menjaju se i koordinate nebeskih tela.5. Neka je na slici 5.6) dobijamo N − N = ksecD cos d sin(a − N). sin C cos p = sin d cos D − codd sin Dcos(a − N).5) koeficijent ispred sin C sa k imamo (N − N) cos D = k sin C sin p. nalazimo da je  sin C sin p = cos d sin(a − N). Uticaj aberacije na koordinate nebeskih tela. Dnevna aberacija je posledica rotacije Zemlje. Neka je osnovni pravac u osnovnoj ravni dat pravcem ka taˇ cki O. moraju se da koriste taˇ cne formule. Ako postavimo odgovaraju´ ce velike krugove kroz te taˇ cke i pol i spustimo normalu SD iz taˇ cke S na krug kroz 2S . Koordinatu N smatramo pozitivnom u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu po u osnovnoj ravni. Smenjuju´ ci ove izraze u (5. (5.7) obezbe¯ duju potrebnu taˇ cnost za svetlosne izvore–nebeska tela koja su dovoljno daleko od pola koordinatnog sistema. Formule (5. pre´ ci u prividni polozhaj S sa prividnim koordinatama N . Za tela koa su blizu pola sistema. Poˇ sto aberaciono pomeranje pribliˇ zava polozhaj tela ka apeksu kretanja posmatraˇ ca. D) koordinatama usvojenim za izabrani sistem.1 )6. DS = D − D i SS = > i oznaˇ cavaju´ ci 2SA = p imamo (N − N) cos D = > sin p. a koordinate apeksa kretanja posmatraˇ ca sa a i d. D − D = k sin C cos p. D − D = > cos p. SD = (N − N) cos D. D . Da bi se one primenile na konkretni koordinatni sistem treba koordinate apeksa (a. (5.) 165  ver∴1 5. koje uzimaju u obzir i ˇ clanove drugog reda. Ovde ´ cemo tu situaciju razmotriti za proizvoljni sistem koordinata.6) na¯ dimo izraze za izvode od sin C sin p i sin C cos p. prikazana nebeska sfera sa osnovnom ravni datom krugom kroz B i C sa polom u 2.   # $ 761+) )*-4)+1 . datog koordinatama N.7.6. Primenjuju´ ci na trougao AS 2 formule iz grupe trigonometrijskih obrazaca za sferni trougao. D. Uticaj dnevne aberacije na koordinate nebeskog tela. D − D = k [sin d cos D − cos d sin D cos(a − N)]. 5. Oznaˇ cavaju´ ci u formuli (5.-*-5 10 6. Oznaˇ cimo koordinate nebeskog tela S u proizvoljnom sistemu sa N i D. d) izraziti u tom koordinatnom sistemu i zameniti koordinate (N. Koordinata D je pozitivna od ravni ka polu i negativna u suprotnom smeru. to ´ ce nebesko telo iz pravog poloˇ zaja S . Brzina rotacije taˇ cke na geografskoj ˇ sirini B data je formulom  . gledano iz pola 2. dobi´ cemo mali sferni trougao SS D na koji moˇ zemo da primenimo sinusnu formulu ravne trigonometrije. Znaju´ cei da je AS = C.) 4.7) To i jesu formule redukcije za aberaciju u proizvoljnom koordinatnom sistemu.

z = z + k0 cos B cos z sin A. Prethodne formule daju A − A = k sec h sin(270◦ − A). d = 0◦ .) / 8   2FR cos B km . tj. Smenom u ranije formule odgovaraju´ cih koordinata imamo  . h.-. h − h = k [−sinh cos(270c irc − A)]. umesto B moˇ zemo da uzmemo B pa je > = k0 cos B sin C. Da bi se naˇ sao uticaj dnevne aberacije na azimut i visinu nebeskog tela primenimo poslednje formule. z prividni azimut. h . 464 cos B > = 0 . visina i zenitna daljina. 319 cos B sin C. s Ako zamanimo brojevne vrednosti za v0 i c u formulu (5.7). Prema tome. visina i zenitna daljina nebeskog tela redom. horizontske koordinate apeksa su a = 270◦ . Ako umesto visine uvedemo zenitnu daljinu z i znaju´ ci da je za dnevnu aberaciju k = k0 cos B. R je daljina posmatraˇ ca od centra Zemlje. z pravi azimut. U tim formulama veliˇ cine pravih koordinata pod trigonometrijskim funkcijama mogu sa dovoljnom taˇ cnoˇ s´ cu da se zamene prividnim koordinatama. dobijamo v0 = 0. a A . azimut i zenitnu daljinu. 319 i naziva se koeficijentom dnevne aberacije. tj. Poˇ sto je razlika geografske i astronomske ˇ sirine mala. gde je s zvezdano vreme za dati meridijan u datom trenutku. ver∴1 166 . Analiza formula pokazuje da dnevna aberacija nema uticaja na zenitnu daljinu nebeskog tela u meridijanu topocentra. Apeks dnevnog kretanja je istoˇ cna taˇ cka horizonta. d = 0◦ . Za raˇ cun uticaja dnevne aberacije na ekvatorske koordinate polazimo od istih formula. veliˇ cine u kojima je sadrˇ zan uticaj dnevne aberacije. 4 )+1 v0 = 4. s tim ˇ sto su koordinate istoˇ cne taˇ cke (apeksa!) u ekvatorskom koordinatnom sistemu date sa a = 6h + s. gde je k0 = 0 . Ako se uzme srednji polupreˇ cnik R = 6368 km onda je km .1 )6 10 5156. 86164 s gde je 86164 broj sekundi srednjeg vremena u toku jedne rotacije. One omogu´ cavaju da se sa privdnih koordinata pre¯ dena prave koordinate. zvezdanog dana. Neka su A. Ovo su formule koje daju uticaj dnevne aberacije na horizontske koordinate. gde je C ugao izme¯ du prvca vizure ka nebeskom telu i taˇ cke istoka ka kojoj je usmereno kretanje posmatraˇ ca usled rotacije Zemlje. dobijamo A = a + k0 cos Bz cos A.

@) njegove prave koordinate. @ − @ = −k sin @ cos[90◦ + (s − =)]. pa i dnevne aberacije. Uticaj dnevne aberacije na kordinate nebeskog tela u trenutku gornje kulminacije dat je sa = − = = k0 cos B sec @. @ − @ = 0. pa je t = t + k0 cos B sec @ cos t. a poloˇ zaj pravim. Usvaja se da se pri kretanju Zemlje oko Sunca vektor njene brzine nalazi u ravni ekliptike. Ako se zvezda nalazi u polu   . (=. L .8)6 45 = − = = ksec@ sin[90◦ + (s − =)]. = = = − k + 0 cos B sec @ cos t.ˇ dobijamo da je = 20 . c u kojoj je v srednja brzina Zemlje na putanji. Latituda apeksa jednaka je 0◦ . C je ugao izme¯ du vizure ka nebeskom telu i pravca trenutnog vektora brzine Zemlje.761+) ) . (= . koje su dobijene sa Zemlje koja se kre´ ce oko Sunca. 5. a koordinate tog tela su prividne koordinate. zato. pa koordinate koje dobijamo posle raˇ cuna i uklanjanja tog uticaja nazivamo pravim koordinatama.  # & / . Promena ˇ casovnog ugla usled dnevne aberacije jednaka je promeni rektascenzije sa suprotnim znakom. u toku godine.1: ) )*-4)+1 ) 1 . njen uticaj na koordinate zvezda je neznatan.167  ver∴1 ili gde je t ˇ casoovni ugao nebeskog tela. popravljene za instrumentske greˇ ske. pa se posmatraˇ cu ˇ cini da telo kulminira neˇ sto kasnije nego ˇ sto bi to bilo da nema aberacije. c = . kaˇ zemo da imamo prividne poloˇ zaje nebeskog tela. Godiˇ snja aberacija je data formulom v > = 206264 . a mala poluosa je jednaka sin C. @ ) njegove prividne koordinate u kojima je prisutno dejstvo aberacije. = − = > 0.8. 496. njen uticaj se raˇ cuna samo za zvezde sa @ > 80◦ . Kako je koeficijent dnevne aberacije k0 mali. Godiˇ snja aberacija i njen uticaj na ekvatorske koordinate. Po pravilu. Pomeranje nebeskog tela usled godiˇ snje aberacije uvek je usmereno u pravcu kretanja Zemlje. Uticaj tog kretanja treba uzeti u obzir. oslobode uticaja refrakcije. Prema tome. a longituda LA je za oko 90◦ manja od longitude Sunca. prividna mesta deformisana aberacijom opisuju oko pravog poloˇ zaja elipsu ˇ cija je velika poluosa jednaka i orijentisana je paralelno ekliptici. 8 sin C. Stavljaju´ ci da je 206264 . Kada se posmatrane koordinate. 4. @ = @ − k0 cos B sin @ sin t.1 )6. 8 v sto se naziva koeficijentom godiˇ snje aberacije. Jasno je da smo iskljuˇ civanjem iz posmatranih topocentriˇ cnih koordi- nata uticaja refrakcije i dnevne aberacije dobili koordinate nebeskog tela za nerotiraju´ cu Zemlju bez atmosfere.

dobijamo .5.) / 8   ekliptike. usvojene vrednosti 20 . a zatim ´ cemo izvesti promene koordinata pri prelazu na elitiˇ cnu orbitu. U ovim formulama je konstanta godiˇ snje aberacije. sin L cos A = sin =A cos @A . =A .8) iskljuˇ cimo iz (5. Primenjuju´ ci na pravougli trougao CDA odgovaraju´ ce formule. te formule dobijaju oblik sin L sin A = sin @A . U prvom koraku smatra´ cemo da je putanja Zemlje krug. @ − @ = (− cos = sin @ sin L − cos @ sin A cos L + sin = sin @ cos A cos L ) = − (cos @ sin A − sin = sin @ cos =) cos L − cos = sin @ sin L . ako je zvezda na ekliptici. 496. Zanemaruju´ ci ˇ clanove sa e2 . a je prava anomalija. (5. 4 )+1 - 4. elipsa se pretvara u luk ekliptike duˇ zine 2 . posle manjih transformacija. cos L = cos @A cos =A .9) koordinate i longitudu apeksa. elipsa postaje krug polupreˇ cnika . dobijamo (slika 5. LA je longituda apeksa.): sin LA sin A = sin @A . Tada dobijamo  = − = = − sec@ sin = sin L − sec @ cos = cos A cos L . Iz nebeske mehanike je poznato da je za eliptiˇ cno kretanje Zemlje k = (1 + e cos ). Kako je LA = L + 270◦ .8) Primenjuju´ ci formule za uticaj aberacije u proizvoljnom koordinatnom sistemu na ovaj sluˇ caj smenom proizvoljnih koordinata ekvatorskim koordinatama. Razmotrimo sada uticaj godiˇ snje aberacije na ekvatorske koordinate. ugao izme—dju pravca ka perihelu i pravca ka centru Zemlje. gde je A nagib ekliptike prema ekvatoru.9) Koriste´ ci formule (5. sin LA cos A = sin =A cos @A . cos LA = cos @A cos =A . ver∴1 168 . a koordinate apeksa odogovaraju´ cim koordinatama. (5. @A longituda i ekvtaroske koordinate apeksa kretanja Zemlje.1 )6 10 5156. imamo: = − = = sec @cos@A sin(=A − =) = sec@ cos @A sin =A cos = − sec @ cos @A cos =A sin =. @ − @ = [sin @A cos @ − cos @A sin @ cos(=A − =)] = sin @A cos @ − cos @A sin @ cos =A cos = − cos @A sin @ sin =A sin =. e je eksecentriˇ cnost Zemljine orbite. L = 180◦ + + Lp . Neka su LA . tj. Lp je longituda perihela.-.

ali na osnovi prividnih koordinata (= .  # ' 2)4) ) 5) 2)4) ) 613 2 -4) = − = = − (sin = sin L + cos = cos L cos A) sec @ + e(sin = sin Lp + cos = cos Lp cos A) sec @. S (vidi sliku 5. ta taˇ cka se naziva apeksom kretanja posmatraˇ ca. @ − @ = − sin L cos = sin @ − cos L cos A × (tg A cos @ − sin = sin @) + e[sin Lp cos = sin @ + cos Lp cos(tg A cos @ − sin = sin @)]. Paralaksa. Kao i kod aberacije. i dnevne aberacije.) 2. 169  ver∴1 Ovo su konaˇ cne formula za raˇ cun uticaja godiˇ snje aberacije na koordinate nebeskog tela. Paralaktiˇ cko ”pomeranje” nebskog tela moˇ ze da se okarakteriˇ se slede´ cim osobinama: 1. Prepiˇ simo ih u neˇ sto izmenjenom obliku: = − = = sec @ cos = cos L cos A − sin = sin L sec @. (5. Usled paralaktiˇ ckog pomeranja nebesko telo se udaljava od apeksa A 3. c = tg A cos @ − sin = sin @. U najopˇ stijem smislu pa- ralaksom nazivamo promenu ugla pod kojim se vidi data osnovica–bazis sa datog rastojanja usled promene poloˇ zaja posmatraˇ ca. Redukcione formule posle ovih smena dobijaju oblik = − = = C c + D d. Paralaktiˇ ckim pomeranjem naziva se promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi izazvana promenom poloˇ zaja posmatraˇ ca.9. d = cos = sin @. i poˇ cetni poloˇ zaj tela.10) 5. @ −@ = Cc +Dd . @ ) koje su dobijene prethodno iz posmatranja i oslobo¯ dene refrakcije. U ve´ cini sluˇ cajeva dovoljno je da se ograniˇ cimo na prve ˇ clanoce tih formula. c = cos = sec @. A. kretanje posmatraˇ ca se za dati trenutak vezuje za taˇ cku na nebeskoj sferi kroz koju nosaˇ c vektora brzine posmatraˇ ca (ili: tangenta na putanju!?) prodire nebesku sferu. Paralaktiˇ cko pomeranje. @) koje su oslobo¯ dene uticaja godiˇ snje aberacije. d = sin = sec @.7. Uvedimo u te formule oznake u skladu s jednaˇ cinama D = − sin L . Sinus ugaonog iznosa paralaktiˇ ckog pomeranja nebeskog tela proporcionalan je sinusu ugaonog rastojanja nebeskog tela od apeksa kretanja posmatraˇ ca.   . paralaktiˇ cko pomeranje nebeskog tela vrˇ si se po velikom krugu nebeske sfere provuˇ cenom kroz apeks kretanja posmatraˇ ca. @ − @ = − cos L (sin A cos @ − cos A sin = sin @) − sin L cos = sin @. a ponekad. C = − cos A cos L . Pomo´ cu tih formula dobijamo koordinate (=.

. mala u pore¯ denju sa daljinom nebeskog objekta. je daljina nebeskog tela. Poˇ sto je promena polozhaja posmatraˇ ca. Ako je C = 90◦ onda je b = sin p0 .7. U toj formuli p je paralaktiˇ cko pomeranje. U ovom sluˇ caju p0 je paralaksa tela.-. Iz ovoga je jasno da je za odre¯ divanje udaljenosti nebeskih tela od posmatraˇ ca dovoljno znati paralaksu nebeskog tela. tj. Paralaksa Poslednji stav se iskazuje sa  b b sin C = sin C. b je baza i C je ugao izme¯ du vizure ka nebeskom telu i pravca ka apeksu. ˇ sto se dobija iz trougla OBS . paralaktiˇ cka baza b. .) / 8   Slika 5. (5. moˇ zemo usvojiti sin p = sin C = sin C. 4 )+1 - 4.1 )6 10 5156.11) . . U . ver∴1 170 .

d). . sin C cos P = sin d cos D − cos d sin Dcos(a − N). (5. Veza paralaktiˇ ckog pomeranja i paralakse data je formulom sin p = sin p0 sin C. Oznaˇ cimo tim redom i koordinate nebeskog tela sa (N.12) sin p moˇ ze da se zameni uglom p u radijanima. Neka je A apeks promene poloˇ zaja (rezultata kretanja!) posmatraˇ ca. D − D = p cos P. Proizvode sin C sin P i sin C cos P moˇ zemo transformisati ako na sferni trougao 2S A primenimo odgovaraju´ ce obrasce sferne trigonometrije. Izvedimo formule uticaja paralaktiˇ ckog pomeranja na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata. . imamo b sin C sin P.  N−N = (5. koordinate apeksa su (a. sa taˇ cnoˇ s´ cu do malih veliˇ cina prvog reda. Citanje koordinata D. b D−D = sin C cos P. p = p0 sin C.7 4.10. D ). D) i (N . d vrˇ si se od osnovnog kruga BOC u smeru ka polu 2. a koordinata N. tj.1 )6) 171  ver∴1 klasiˇ cnom sluˇ caju.13)  . Smenom u poslednje formule. pa je (N − N ) cos D = sin C sin P = cos d sin(a − N). N . nalazimo (N − N ) cos D = p sin P. Dalje je b sec D cos d sin(a − N). ako se gleda iz pola 2. D . b D − D = [sin d cos D − cos d sin Dcos(a − N)]. S poloˇ zaj izmenjen (pomeren) usled parˇ alakse. Zbog malog iznosa paralaktiˇ ckog pomeranja u formuli (5. odre¯ divanje rastojanja u astronomiji je odre¯ divanje paralaksi. .12) 5. posle primene sinusne teoreme ravne trigonometrije. #  2)4) ) 5) 7 24 1 8 5156. Smatraju´ ci da je trougao SS K mali. a od taˇ cke O u osnovnoj ravni u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljake na ˇ casovniku. Kod svih nebeskih tela osim kod Meseca paralaksa za dva posmatraˇ ca na Zemlji je manja od 60 pa se sinus malog ugla moˇ ze zameniti samim uglom u radijanima. . Neka je S poˇ cetni poloˇ zaj nebeskog tela. Spustimo normalu SK na luk 2N. Paralaksa u proizvoljnom sistemu koordinata.

8. (= . 4 )+1 - 4.) / 8     Slika 5. Dnevna paralaksa. Te formule daju sasvim zadovoljavaju´ cu taˇ cnost za nebeska tela koja nisu suviˇ se blizu pola veliko kruga osnovne ravni. naziva se raˇ cunom dnevne paralakse. Neka su (=J .11. Prividna promena poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi pri zamiˇ sljenom prelazu posmatraˇ ca iz geocentra u bilo koju taˇ cku na njenoj povrˇ sini. izuzev za Mesec. koji odgovara prelazu sa topocentriˇ cnih na geocentriˇ cne koordinate. a ugao izme¯ du vizure i pravca ka centru Zemlje je prav. @J ) topocentriˇ cne. @ ) geocen- . najve´ ce pomeranje bi´ ce za tela na horizontu.1 )6 10 5156. koji ima veliku paralaksu i za koji se primenjuju taˇ cnije formule. pravac ka nebeskom telu se menja malo.-. ver∴1 172 . Ugao pod kojim se sa nebeskog 5. U tom sluˇ caju je svetlosni zrak od nebeskog tela tangenta na Zemljinu povrˇ s u topocentru. Uticaj paralakse To i jeste formula koja daje uticaj paralakse na koordinate u proizvoljnom sistemu koordinata. pri ”prelazu” posmatraˇ ca iz centra Zemlje po radijusu. Ako se telo nalazi u blizini zenita. triˇ cne koordinate nebeskog tela.

Slika 5. Tada paralaksu nazivamo ekvatorskom horizontskom paralaksom. naziva se horizontskom paralaksom nebeskog tela. -8 ) 2)4) ) 5) 173  ver∴1 tela na horizontu topocentra vidi polupreˇ cnik Zemlje za dati topocentar. Jasno je da je horizontska paralaksa najve´ ca za posmatraˇ ce na ekvatoru. gde je p0 dnevna horizontska paralaksa nebeskog tela. (5.9.12) kod dnevne paralakse ima oblik @= p = p0 sin z0 . koja se meri do taˇ cke prodora radijus–vektora topocentra kroz nebesku sferu.  #  . Formula za paralaktiˇ cko pomeranje (5. Iz definicije horizontske paralakse sledi R R . Dnevna paralaksa  . ili sin p0 = .14) sin p0 . gde je z0 geocentriˇ cna zenitna daljina nebeskog tela. Praksa pokazuje da se samo za tela sa velikom dnevnom paralaksom mora uzeti u obzir i spljoˇ stenost Zemlje u raˇ cunu paralakse.

njegova rektascenzija je jednaka zvezdanom vremenu za dati trenutak. nebeskog tela. Smenom ovih veza i koordinata apeksa u formule (5. D = 90◦ − z . B = B.13) za uticaj na proizvoljne kooridinate.1 )6 10 5156. Poˇ sto je geocentriˇ cni zenit uvek u gornjoj kulminaciji. ae To i jesu formule redukcija dnevne paralakse horizontskih koordinata. a deklinacija je jednaka geocentriˇ cnoj ˇ sirini topocentra. tj.-. a njegova visina nad horizontom je h = 90◦ − (B − B ). . Zapamtimo da se u raˇ cunu uticaja paralakse na koordinatu N u proizvoljnom sistemu koordinata.15) kako je R R ae = .13) dobijamo A −A= R z sin A sin(B − B ). D = 90◦ − z. ta koordinata merila u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu gledano iz pola 2. N = −A . . Zato imamo N = −A. Polazimo od formula (5. Za sfernu Zemlju. a odnos ae /.12. ae . je sinus horizontske paralakse. Pri zamiˇ sljenom prelazu posmatraˇ ca i centra Zemlje po radijusu topocentra u posmatraˇ cku taˇ cku na povrˇ sini Zemlje. d = 90◦ − (B − B ). Za izvo¯ denje prelaza sa topocentriˇ cnih na geocentriˇ cne ekvatorske koordinate koristi´ cemo ponovo formule (5. koordinate apeksa bi´ ce a = 0◦ .  . Zbog male vrednosti p0 moˇ ze da se sin p0 zameni samom paralaksom u luˇ cnim sekundama. R z − z = [cos(B − B6 ) sin z − sin(B − B ) cos z cos A]. (5. Uticaj dnevne paralakse na horizontske i ekvatorske koordinate. z − z = p0 sin z. U horizontskom sistemu azimut se meri od taˇ cke severa u smeru kretanja kazaljke na satu. znaju´ ci da je apeks pomeranja posmatraˇ ca geocentriˇ cni zenit. Zenitna daljina geocentriˇ cnog zenita je z = B − B . Za raˇ cun dnevne paralakse smatra se da je apeks tog kretanje zenit topocentra (ˇ sto nije sasvim taˇ cno?).) / 8   5. 4 )+1 - 4. pa imamo (A − A) = p0 A − A = 0. gde je ae ekvatorski polupreˇ cnik Zemlje. ae R (z − z ) = p0 [cos(B − B ) sin z − sin(B − B ) cos z cos A]. ver∴1 174 . . p0 .13). Tada poslednje formule mogu da se prepiˇ su u oblike: R sin(B − B )z sin A.

. = p0 (R/ae ). Poslednje formule postaju = − =J = p0 (= − =J ) = + F R sec@ sin t cos B . Lako je pokazati da dnevna paralaksa ima merljiv uticaj samo na Zemlji bliska nebeska tela (Mesec. merene iz raznih poloˇ zaja Zemlje na njenoj putanji oko Sunca.13. gde je Fo dot paralaksa Sunca. Ovo su formule za prelaz sa topocentriˇ cnih (=J . Veliˇ cine F R cos B . .  # ! / . ae . Pogodno je za takav poˇ cetak izabrati centar Sunca. Da bi se mogle upore¯ divati koordinate nebeskih tela. 5. Koordinate nebeskih objekata svedene na centar Sunca. nazivaju se heliocentriˇ cnim.13) imamo R sec @ cos B sin(s − =). ae R @ − @J = p0 (sin B cos @ − cos B sin @ cos t). d=B. @J ) na geocentriˇ cne (= .1: ) 2)4) ) 5) 1 . komete i sl. geocentriˇ cna daljina nebeskog tela izraˇ zena u astronomskim jedinicama. planete. dobijamo = − =J = R sec @ cos B sin t. Time se dobija da je ugao kod Sunca u truoglu nebesko telo–Sunce–Zemlja prav. ae .761+) ) a = s. R cos @ R sin @ cos t (@ − @J ) = F sin B −F cos B .1 )6- 175  ver∴1 Smenom koordinata apeksa i odgovaraju´ cih ekvatorskih koordinata u formule (5. 15 ae F R sin B . a prelaz na novi koordinatni poˇ cetak se vrˇ si posle uzimanja u obzir godiˇ snje paralakse. Godiˇ snja paralaksa i njen uticaj na koordinate nebeskog tela. @ ) koordinate nebeskog tela. 15 ae . te koordinate moraju da se svedu na isti koordinatni poˇ cetak. Smenom R/. 4. pa imamo  . . ae Umesto p0 moˇ ze da se stavi F /. i s − = = t. ae F R cos B ae su konstante za datu ˇ sirinu B i raˇ cunaju se jednom za sve sluˇ cajeve. Na koordinate zvezda dnevna paralaksa nema merljiv uticaj pa se njihove koordinate posle otklanjanja uticaja refrakcije i aberacije mogu smatrati geocentriˇ cnim. a .). Sunce. Godiˇ snja paralaksa je polovina ugla pod kojim se iz poloˇ zaja nebeskog tela vidi dvostruko srednje rastojanje Zemlja–Sunce. R @ − @J = [sin B cos @ − cos B sin @ cos(s − = )].

=. Za izvo¯ denje uticaja godiˇ snje paralakse na rektascenziju i deklinaciju nebeskog tela. A srednje rastojanje Zemlja–Sunce. mogu zameniti posmatranim geocentriˇ cnim koordinatama (= .13) imamo A sec @ cos @ sin(= − =). . u formulama (5. = . ver∴1 176 . Kada je u pitanju ekliptiˇ cki koordinatni sistem. A0 Na desmoj strani su heliocentriˇ cne koordinate nebeskog tela koje se. ili sin F = . onda poslednje izraze moˇ zemo da napiˇ semo u obliku A sec @ cos @ sin(= − =). A0 A @ −@= F[sin @ cos @ − cos @ sin @ cos(= − =)]. Poˇ sto je = −== A A0 a A = · = F.-. koordinate apeksa su geocentriˇ cne koordinate Sunca: = −==  a=L . a F je godiˇ snja paralaksa tela. D (5. @. F je godiˇ snja paralaksa nebeskog tela. a== . Godiˇ snja paralaksa se uzima u obzir samo za mali broj zvezda kod kojih je paralksa dovoljno velika. koordinate apeksa su ekvatorske koordinate Sunca. 4 )+1 d= 4. tj.16) A @ − @ = [sin @ cos @ − cos @ sin @ cos(=o dot − =)].13) koordinate apeksa su koordinate centra Sunca (apeks godiˇ snjeg kretanja!). @ su redom heliocentriˇ cne i geocentriˇ cne koordinate nebskog tela. sin F D gde je D heliocentriˇ cna daljina nebeskog tela.) / 8   A A . ova redukcija otpada i nema razlike izme¯ du geocentriˇ cnih i heliocentriˇ cnih koordinata nebeskog tela.1 )6 10 5156. D je daljina nebeskog tela od Sunca. Zato je d = 0◦ . D A0 D A0 gde je A0 velika poluosa Zemljine orbite. da se dobije daljina do zvezde treba odrediti njenu godiˇ snju paralaksu. Smenom koordinata apeksa i odgovaraju´ cih ekvatorskih koordinata tela u formule (5. Prema tome. d=@ . U ogromnoj ve´ cini sluˇ cajeva. @ ) jer je razlika me¯ du njima mala i ulaze pod znak triginometrijskih funkcija sinus i kosinus. bez gubitka u taˇ cnosti. D U tim formulama A je daljina Zemlje od Sunca. Moˇ ze da se pokaˇ ze da geocentriˇ cni poloˇ zaj zvezde usled paralaktiˇ ckog pomeranja (godiˇ snja paralaksa) opisuje oko njenog heliocentriˇ cnog poloˇ zaja elipsu sa velikom poluosom F i malom poluosom F sin >.

naziva se sopstvenim kretanjem u deklinaciji. gde je q poloˇ zajni ugao otseˇ cka SS . menja usled sopstvenog kretanja .) 4-6) ) 8. Godiˇ snji iznos pomeranja zvezde po nebeskoj sferi usled svih navedenih uzroka. Neka je luk velikog kruga SS godiˇ snje sopstveno kretanje zvezde S . cos q. dt     ver∴1 . Veliˇ cine = . Posmatrano kretanje zvezde po nebeskoj sferu ukljuˇ cuje osim tangencijalne komponente joˇ s i kretanje zvezde oko centra galaksije i pomeranje izazvanokretanjem Sunca u odnosu na zvezde (paralaktiˇ cko kretanje!). moˇ ze da se izvrˇ si i obrnut prelaz. Ovi izrazi mogu da se predstave i u obliku =  @ = = sin q sec @. tangencijalna komponenta. Razloˇ zimo ga na komponente SF i SF . # " 5 2568. Ukoliko se ukaˇ ze potreba. koja se naziva tangencijalnom komponentnom kretanja zvezde i zbog koje zvezda najneposrednije menja poloˇ zaj na nebeskoj sferi. opet. koja se. A0 A > − > = − F sin > cos(L − l). oznaˇ cimo sa = cos @. gde je ci da je trougao SS F mali. dt d @ = − a lpha2 sin @ cos @. radijalna komponenta i druga u ravni koja je upravna na pravac vizure. SF . A0 Iz istih razloga kao i za ekvatorske koordinate.. KOmponentu po dnevnom paralelu. @ . 5. iz datim = . @ i @ su promenljive i zavise od deklinacije zvezde. u oznaci . Diferenciraju´ ci jednaˇ cine za = i d elta. Komponenta po deklinacijskom krugu. @ . sa heliocentriˇ cnih na geocentriˇ cne koordinate zvezda. Tako se heliocentriˇ cne ekliptiˇ ceke koordinate raˇ cunaju iz posmatranih geocentriˇ cnih koordinata. Sopstvena kretanja zvezda. cos @ @ Odavde nalazimo = 2 = cos2 @ + 2 . SF = @ = cos q. @ dobijamo i q .14. gde je SF upravno na deklinacijski krug Pn S . naziva se sopstvenim kretanjem zvezde. Pravo kretanje zvezde u prostoru razdvaja se na dve komponente: prva u pravcu vizure. SF . tg q @ = = . imamo = sopstveno kretanje u rektascenziji. tj. dobijamo d = = 2 a lpha @ tg @. heliocentriˇ cne ekliptiˇ cke koordinate na desnoj strani poslednjih formula moˇ zemo da zamenimo sa geocentriˇ cnim koordinatama. posle transformacija. Smatraju´ SF = = cos @ = sin q. Sa stanoviˇ sta koordinatne astronomije interesuje nas samo ova druga komponenta.) l −l = 177 A F sec > sin(L − l). U nekim sluˇ cajevima moˇ ze da se zanemari ekscentriˇ cnost Zemljine orbite i da se usvoji A = A0 .

1 )6 10 5156. (=t . ver∴1 178 . . one ne moraju da se uzimaju u obzir. 4 )+1 - 4.10 Sopstveno kretanje zvezda Moˇ ze da se vidi da su izvodi po vremenu od = i od @ veliˇ cine drugog reda i. @ (t − t0 ). = (t U tim jednaˇ cinama (=0 .-. U ve´ cini sluˇ cajeva. @t ) odgovaraju trenutku t. @0 ) odgovaraju trenutku t0 . kada se sre´ cemo sa kratkim vremenskim intervalima.) / 8   Slika 5. sopstveno kretanje moˇ ze da se raˇ cuna iz jednostavnih linearnih relacija  =t = =0 + @t = @0 + − t0 ). pri prelazu sa jedne epohe koordinata na drugu.

paralakse. Ove procedure obuhvataju probleme precesije. a taˇ cka ekvinokcija kao uporiˇ sna taˇ cka. dugoperiodiˇ cno kretanje srednjeg pola ekvatora oko ekliptiˇ ckog pola. Da je ekvator fiksan. koja je ravnomerno. Naravno da se ova opaska odnosi i na ostala nebeska tela. Neki od ovi efekata bi´ ce ovde diskutovani i bi´ ce dato objaˇ snjenje kako se oni odre¯ duju. Poˇ sto nebeski pol i pol ekliptike u suˇ stini Translacija i rotacija koordinatnih sistema definiˇ su nebeske koordinatne sisteme. ali smo spomenuli zvezde jer su one referentna tela za materijalizaciju nebeskih koordinatnih sistema. Poˇ sto su ravan ekliptike i ravan ekvatora koriˇ s´ cene kao referentne ravni. referentnih baza. a drugi efekat je pojava nutacije. Meseca i planeta na (dinamiˇ cku) figuru Zemlje. aberacije i savijanja svetlosti. Za objaˇ snjenje nastanka i dejstva luni–solarne precesije posluzi´ cemo se slede´ cim razmatranjem. Kombinaovano dejstvo lunisolarne i planetske precesije se zove opˇ sta precesija. pravac ka ekvinokciju.6 godina.   / )8) : -56) 6. Takav konvencionalni referentni sistem mora ukljuˇ citi osobenosti referentne baze za dati trenutak (epohu) i sve procedure i konstante potrebne da se ova konvencionalna baza moˇ ze transformisati iz jedne epohe u drugu epohu. Konvencionalni referentni sistem se moˇ ze definisati tako da u potpunosti ˇ cini doslednu osnovu za pore¯ denje. prostornog kretanja. neophodno je uzeti u obzir ˇ cinjenicu da se ove ravni kre´ cu. promena njihovog poloˇ zaja me¯ du zvezdama oznaˇ cava i promenu koordinatnog sistema u kojem se definiˇ su koordinate tih zvezda. kretanje bi izazvalo precesiju ekvinokcija od oko 12 po stole´ cu i umanjenje nagiba ekliptike za oko 47 po stole´ cu. a njihov presek. Precesija i nutacija. Kretanje ekvatora nastaje usled uticaja obrtnog momenta Sunca. Prvi efekat je pojava lunisolarne precesije. sa periodom od oko 26000 godina. Znamo da je Zemlja u jednoj od aproksimacija vrlo bliska obliku   . je koriˇ s´ cen kao osnovni (uporiˇ sni) pravac. koja je kratkoperiodiˇ cno kretanje pravog pola oko srednjeg pola sa amplitudom od oko 9 i promenljivim periodom do 18. Neophodni deo bilo kog referentnog sistema je navedena procedura za uspostavljanje odnosa referentne baze za jednu epohu sa referentnom bazom za drugu epohu. nutacije. Kretanje ekliptike nastaje usled gravitacionog dejstva planeta na Zemljinu orbitu i daje doprinos precesiji poznat kao planetska precesija.1.

tako da prva slede´ ca aproksimacija oblika Zemlje je obrtni elipsoid ili sferoid. ver∴1 180 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca nije simetriˇ cno i javlja se u vidu sekularnih poreme´ caja koje nazivamo luni–solarnom precesijom. Zbog tog ”viˇ ska”. Poˇ sto je siila kojom Sunce deluje na njemu bliˇ ze ekvatorsko ispupˇ cenje . Neka je Zemlja homogena i gustina njene materije zavisi samo od rastojanja od centra. Zemlja je spljoˇ stena i sa ekvatorskim ispupˇ cenjima. Sunce i Mesec ve´ com silom deluju na njima bliˇ za ispupˇ cenja.     Slika 6. U stvarnosti.) / 81 obrtnog sferoida (elipsoida) i da se ”viˇ sak” mase pojavljuje u ekvatorskoj zoni. Precesija Razmotrimo dejstvo privlaˇ cne sile Sunca na Zemlju u trenutku letnjeg solsticija.1. Ako bi Zemlja bila sfernog oblika. Tada je Sunce u ravni definisanoj Zemljinom osom rotacije i polarnom osom ekliptike. tako da razlika stvara obrtni moment koji i jeste jedan od uzroka promene orijentacije ose rotacije Zemlje.1 )6 10 5156. rezultantna sila privlaˇ cnog (gravitacionog) dejstva Sunca i Meseca bi prolazila kroz centar Zemlje i pojave precesije ne bi bilo.

linija ravnodnevica ´ ce se premestiti ulevo. Mesec se nalazi znatno bliˇ ze Zemlji i stvara ve´ ci obrtni moment (od momenta koji stvara Sunce) koji teˇ zi da poklopi ravan ekvatora sa ravni orbite Meseca. jer je brzina rotacije usmerena po osi rotacije. Ove oscilacije se nazivaju nutacijom. Rezultat je da ´ ce Zemljina obrtna osa opisivati konusnu povrˇ s oko normale na ravan ekliptike u taˇ cki O. treba na pozitivnim smerovima njihove orijentacije smestiti vektore ugaone brzine u odnosu na svaku od njih i izvrˇ siti slaganje tih vektora. Nutacija primorava svetski pol da u toku 18. a tome se suprotstavlja rotacija Zemlje oko ose. ali uvek ka toj polovini nebeskog ekvatora na sredini koje se nalazi uzlazni ˇ cvor Meseˇ ceve orbite. Pri takvom kretanju ose severni svetski pol ´ ce se kretati promenljivom brzinom i u promenljivom smeru. Usled dejstva Sunca i Meseca ravan ekvatora teˇ zi da zauzme poloˇ zaj ˇ sto bliˇ zi ravni ekliptike. Druge dve sile. lako se moˇ zemo uveriti da ´ ce nova osa rotacije iza´ ci iz ravni crteˇ za i bi´ ce usmerena duˇ z ON . teˇ ze´ ci da se te ravni i njihovi polovi poklope. 7. zapravo na centar masa tih ispupˇ cenja. 4 i 13 . Moˇ zemo da ga predstavimo geometrijskim zbirom vektora ˇ ciji je glavni sabirak usmeren ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. po osi usmerenoj ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice). Da bi Zemlja ostala na orbiti na nju moraju da deluju bar dve uravnoteˇ zene sile sa napadnom taˇ ckom u centru Zemlje. Odavde sledi da ´ ce se ekvator. pa ´ ce njegova dijagonala biti rezultantna ugaona brzina duˇ z koje ´ ce biti smeˇ stena i nova obrtna osa rotacije. Sila F zadrˇ zava Zemlju na orbiti. N ´ ce leˇ zati iznad N u ravni upravnoj na ravan crteˇ za i koja prolazi kroz N C. koja zaklapa sa ravni ekliptike ugao od oko 5◦ 9 . ne zadrˇ zava stalni poloˇ zaj ve´ c se linija preseka putanje Meseca i ekliptike (linija ˇ cvorova) premeˇ sta u ravni ekliptike u susret godiˇ snjem kretanju Sunca prave´ ci pun obrt za 18.  . Neka su to sile F i F2 u ravni ekliptike jednake po intenzitetu sili F1 i me¯ dusobno suprotne po smeru. rezultanta njihovog dejstva F1 ne´ ce prolaziti kroz centar Zemlje ve´ c kroz Suncu bliˇ zu taˇ cku A (vidi sliku 6.6 godina. po pravilu. ni sa jednom od njih. a brzina koju stvara privlaˇ cenje Sunca i Meseca. Treba napomenuti da vektor ugaone brzine M1 . Usled toga poreme´ cajno dejstvo Meseca na Zemlju stvara oscilacije iste periode u kretanju Zemljine ose. Ravan putanje Meseca. Slaganje se vrˇ si po pravilu paralelograma ( u konkretnom sluˇ caju: pravougaonika.  $  24-+-51 ) 1 76)+1 ) 181  ver∴1 Zemlje ve´ ca od sile na udaljenije ispupˇ cenje. ne ostaje konstantan ve´ c menja svoj intenzitet i pravac u zavisnosti od poloˇ zaja Sunca i Meseca.). a taˇ cka letnjeg solsticija ´ ce iza´ ci iz ravni crteˇ za. Usled slaganja precesionog i nutacionog kretanja svetski pol ´ ce na nebeskoj sferi opisivati talasastu krivu.1. a na liniju OC smestimo odseˇ cak proporcionalan brzini rotacije koju izaziva navedeni par. Da bi se naˇ sao poloˇ zaj te nove ose. Smestimo na osu rotacije ON otseˇ cak ˇ cija je duˇ zina proporcionalna brzini dnevne rotacije Zemlje. rezultanta je obrtno kretanje (rotacija!?) oko ose koja leˇ zi u ravni prve dve ose i ne poklapa se.6 godina opiˇ se oko svog srednjeg poloˇ zaja elipsu sa osama 18 . spustiti. koju stvaraju Sunce i Mesec. Iz mehanike je poznato da pri istovremenoj egzistenciji dva obrtna kretanja oko osa koje zaklapaju neki ugao. F1 i F2 obrazuju par sila sa razliˇ citim napadnim taˇ ckama i stvaraju obrtni moment koji prisiljava ravan ekvatora da rotira oko preseˇ cne prave ravni ekvatora i ekliptike. posle obrtanja oko linije QQ.

002 po stole´ cu. Ako se one poprave za kretanje pravog pola u odnosu na srednji svetski pol (tj. To dovodi da se ekliptika i njeni polovi premeˇ staju po nebeskoj sferi. osim sekularnog precesionog kretanja. Kretanbe srednje taˇ cke prole´ cne ravnodnevice teˇ ce skoro ravnomerno.n. Godiˇ snja brzina precesionog kretanja taˇ cke ravnodnevice menja se za iznos koji ne prelazi 0 . za nutaciju).2. Razlika pravog i srednjeg zvezdanog vremena jednaka je nutaciji u rektascenziji taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. ˇ sto dalje dovodi do dodatnog pomeranja taˇ cke ravnodnevice i ta pojava se naziva planetnom precesijom. koji imaju. Pojavu precesije otkrio je Hiparh u II veku p. Srednji i pravi svetski pol. U relativnom nutacionom kretanju pravi svetski pol se kre´ ce oko srednjeg pola po krivoj koja je bliska elipsi ˇ cija velika poluosa leˇ zi na pravoj kroz pol ekliptike. Me¯ dutim.    6. i nutaciona kretanja nazivaju se pravim ekvatorom i pravom taˇ ckom prole´ cne ravnodnevice za dati trenutak. i pri tome ´ ce vektor brzine pola ekvatora u svakom trenutku biti usmeren ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice. godine. . tj. koje se odre¯ duje kao ˇ casovni ugao taˇ cke parve prole´ cne ravnodnevice. naziva srednjim ekvinokcijem za dati trenutak. koordinate ´ ce se odnostiti na srednju ravnodnevicu i na srednji ekvator za dati trenutak. Pol ekliptike se zbog planetske precesije kre´ ce skoro po velikom krugu pod uglom od 7◦ u odnosu na liniju koja spaja polove. Pol koji odgovara srednjem ekvatoru naziva se srednjim svetskim polom.1 )6 10 5156. Sva posmatranja nebeskih tela koja su dobijena u raznim trenucima. brzinom oko 0 . na Zemlju deluju i planete. Nebeski ekvator i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice. koja odgovara poloˇ zaju srednjeg ekvatora. 47 godiˇ snje.3.    ver∴1 182 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4.) / 81 Osim Sunca i Meseca. naziva se srednjim ekvatorom za dati trenutak. zbog ˇ cega se menja poloˇ zaj ravni Zemljine orbite. odnose se na pravu taˇ cku prole´ cne ravnodnevice i na pravi ekvator za trenutke posmatranja. Nutaciju je otkrio Bredli 1747. zvezdano vreme. planete utiˇ cu na poloˇ zaj teˇ zista (centra masa!) sistema Zemlja+ Mesec. moˇ zemo da ”vidimo” da se pol ekvatora usled luni–solarne precesije kre´ ce oko pola ekliptike. Ako nebesku sferu gledamo iznutra. postaje srednje zvezdano vreme. Na primer. Isto tako se i taˇ cka prole´ cne ravnodnevice. Zvezdano vreme. naziva se pravim svetskim polom. 6. koje se odre¯ duje kao ˇ casovni ugao taˇ cke srednje prole´ cne ravnodnevice. ali njihov uticaj na ekvatorske deformacije Zemlje. koji ima samo sekularno kretanje. Svetski pol koji odgovara pravom ekvatoru. postaje pravo zvezdano vreme. Sve veliˇ cine ˇ cije je odre¯ divanje povezano sa taˇ ckom prole´ cne ravnodnevice dobijaju dvostruki smisao. Posledice kretanja ekvatora i ekliptike. Nebeski ekvator na ˇ ciji poloˇ zaj utiˇ ce samo luni–solarna precesija. Zbog dejstva precesije i nutacije svetski pol se kre´ ce u odnosu na pol ekliptike po sloˇ zenoj nezatvorenoj krivoj. Taˇ cka prave ravnodnevice osciluje oko srednje usled nutacije. moˇ ze da se zanemari.e. zbog malih masa planeta i relativno velike daljine.

do +18000. I jedno i drugo premeˇ stanje izazivaju promenu poloˇ zaja taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. bilo da se uve´ cava.2. Za vreme dt ravni se premeste i u trenutku t + dt zauzmu nove poloˇ zaje: srednji ekvator A(t + dt) i ekliptika E (t + dt). Ravan ekliptike se rotira oko prave kroz taˇ cku N .1+. a premeˇ stanje ekliptike. bilo da se smanjuje. Kretanje svetskog pola od -8000.  .1261 - 183  ver∴1 Kretanje ekliptiˇ ckog pola u odnosu na pol ekvatora odvija se tako ˇ sto se pol ekliptike ili pribliˇ zava polu ekvatora ili se udaljava od njega.4-6) ) . a zatim ´ ce se nagib pove´ cavati. teku´ ce smanjivanje nagibnog ugla traja´ ce oko 15000 godina. Slika 6. Ovo kretanje moˇ ze da se razloˇ zi na komponente u ekvatorskoj i ekliptiˇ ckoj ravni. Period promene nagiba se meri hiljadama godina. Na primer. Time se ugao nagiba ekliptike prema ekvatoru stalno menja. godine Uzmimo poloˇ zaj srednjeg ekvatora A(t) i ekliptike E (t) za neki trenutak t. prikazano je kretanje severnog svetskog pola i severnog ekliptiˇ ckog pola me¯ du zvezdama u intervalu (-8000. Na slici 6. Za taj mali vremenski interval premeˇ stanje srednjeg ekvatora nastalo je zbog dejstva luni–solarne precesije.8)6 4) 1 .2.  $ ! 2 5 -. + 18000) godina. usled dejstva planetne precesije.

ekvator i ekliptika za poˇ cetnu epohu.) / 81     Slika 6. koja predstavlja nebesku sferu gledanu spolja. Precesija Na slici 6. Ona zavisi od dimenzija i unutraˇ snje gra¯ de Zemlje.1 )6 10 5156. m = p1 cos A − q je godiˇ snja luni–solarna precesija u rektascenziji. Njukomb je odredio za P vrednost P = 54 . . 9066 po tropskoj godini. i AA i EE ekvator i ekliptika za trenutni poloˇ zaj.3. ver∴1 184 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. gde je P konstanta Njukombove luni–solarne precesije. Usvojeno je da se pomeranje taˇ cke prole´ cne ravnodnevice po longitudi oznaˇ cava sa p = P cos A. dati su A0 A0 i E0 E0 . p1 = p + q1 cos A je godiˇ snja luni–solarna precesija. gde je q1 godiˇ snja planetska precesija. a tako¯ de od putanjskih elemenata Meseca u kretanju oko Zemlje i elemenata putanje sistema Zemlja+Mesec u kretanju oko Sunca..3.

  $ ! 2 5 -. koja leˇ zi u njenoj ravni. m i n imaju vrednosti: m = 46 .1+.4-6) ) .1261 n = p1 sin A 185  ver∴1 je godiˇ snja luni–solarna precesija u deklinaciji: dA = − cos N. Zato. i N . smenom CM sa q1 dt i sin N M sa sin N . odakle je q1 = sin N cosec A.0.0. gde je T vremenski interval u tropskim stole´ cima protekao od epohe 1850. Veliˇ cine m i n zavise od veliˇ cine P . 027945T + 0 . 04685 − 0 . koje se sporo menjaju sa vremenom izazivaju´ ci promene m i n. tj. luk N C = N . 00012T 2 . pa su put i brzina brojno jednaki i precesione veliˇ cine se piˇ su bez faktora dt. 32 − 54 . koju moˇ zemo da smatramo konstantnom. 00037T 2 . i od veliˇ cina A. n = 20 . Obiˇ cno se usvaja da je interval dt jedinica.  . n = p1 sin A = P cos A sin A. Na taj naˇ cin brzine promena rektascenzija i deklinacija ima´ ce oblik m = p1 cos A − q1 = P cos2 A − sin N cosec A.8)6 4) 1 . Na graniˇ cnoj vrednosti luk N M postaje daljina od kraja trenutne obrtne ose ekliptike do taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. is sfernih obrazaca imamo dt · sin N M = CM sin(180◦ − A) ili dt · sin N M = CM · sin A. 770T od taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. 08506 + 0 . moˇ zemo da napiˇ semo q1 dt sin A = dt sin N. 008533T − 0 . gde je T broj tropskih stole´ ca posle 1900. pri ˇ cemu se kraj ose koji je bliˇ zi taˇ cki prole´ cne ravnodnevice u trenutku t nalazi na daljini N = 6◦ 30 . dt gde je vekovna brzina rotacije ekliptike oko trenutne ose . Iznos planetske precesije q1 = CM/dt dobija se iz reˇ senja uskog sfernog trougla M N C. Prema Anduajeu.

Nutaciono kretanje . Nutacija.4. Spustimo iz taˇ cke Pn normalu Pn K na deklinacijski krug P0 C . Neka je koordinatni poˇ cetak u srednjem polu. Y ). Zbog majuˇ snosti trougla Pn KP0 uzimamo da je P0 K = P0 C − Pn C = (90◦ − @0 ) − (90◦ − @) = @ − @0 . Razmotrimo sada uticaj nutacije na rektascenziju i dekli- naciju nebeskog tela. pravouglom koordinatnom sistemu. @).1 )6 10 5156. redom. Neka je P0 poloˇ zaj srednjeg pola. njihov me¯ dusobni poloˇ zaj moˇ zemo da razmatramo u ravnom.) / 81   6. Pn poloˇ zaj pravog svetskog pola (vidi slike 6. Neka su koordinate pravog pola u tom sistemu (X. Poˇ sto je udaljenost Pn od P0 mala. Neka su srednje kordinate tela C date sa (=0 . a prave koordinate sa (=.). P0 .4.4.5. osa x je usmerena ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice.  Slika 6. a osa y je normalna na osu x i usmerena ka rastu rektascenzija. ver∴1 186 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. @0 ). i 6.

tj. Moˇ zemo da piˇ semo P0 K = KN + N P0 = Pn D cos =0 + P0 D sin =0 .4. posmatrano izvan nebeske sfere na koju se to kretanje projektuje (vidi sliku 6. Nutaciono uticaj Prvo kretanje. 2. Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz srednji pol ekvatora i srednju taˇ cku prole´ cne ravnodnevice (osa x). odakle je @ − @0 = X cos =0 + Y sin =0 . Ovo kretanje se razlaˇ ze na dve komponentne: 1. pomeranje pravog pola duzh x-ose izaziva pomeranje prave taˇ cke prole´ cne ravnodnevice u odnosu na srednju taˇ cku.  $ " 76)+1 ) 187  ver∴1 Napravimo slede´ ceu konstrukciju: iz pravog pola Pn spustimo normalu Pn D na osu y . Ovo pomeranje se naziva nutacijom u longitudi i oznaˇ cava se sa . Drugo kretanje ili pomeranje duˇ z ose  . Iz taˇ cke D podignimo normalu DN na deklinacijski krug P0 C . Kretanje pravog pola u odnosu na srednji pol odvija se u smeru kretanja kazaljke na ˇ casovniku. Slika 6. Pomeranje pravog pola po luku velikog kruga koji prolazi kroz pol ekliptike i srednji pol ekvatora (osa y ).O.5.).

A = (+9 . Uticaj nutacije Kada se ne zahteva visoka taˇ cnost. 9 je srednja longituda uzlaznog ˇ cvora Meseˇ ceve orbite.. 088 cos 2L( + . 210 cos 9.. 001T ) sin 9 − 0 .. 081 sin 2L( + .A promena nagiba ekliptike prema ekvatoru usled dejstva nutacije. . Glavni dugoperiodiˇ cni ˇ clan je ˇ clan sa periodom od 18.O sin A. (6.O sin A = (−6 .  ver∴1 188 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. ili. 551 cos 2L + 0 .) / 81 y izaziva promenu nagiba ekliptike prema ekvatoru.. 083 sin 29 − 0 . 210 − 0 . Teorija rotacije Zemlje pod poreme´ cajnim dejstvom Sunca i Meseca omogu´ cava da se koordinate pravog pola izraze preko koordinata srednjeg pola formulama   . .6.. Clanovi sa periodama manjim od mesec dana nazivaju se kratkoperiodiˇ cnim. 090 cos 29 + 0 . dugoperiodiˇ cnim. gde je . primenjuju se pribliˇ zne formule: . 007T ) sin 9 + 0 .1) gde je T vreme u tropskim stole´ cima od epohe 1900. 857 sin 9.0. gde je .. redom. L . nutacija u nagibu. i da je Y = .O sin A = −6 . Lako je videti da je X = . Ovo pomeranje se naziva nutacijom u nagibu i oznaˇ cava se sa .A = +9 .A. 857 − 0 .1 )6 10 5156.O razlika longituda pravog i srednjeg pola ili nutacija u longitudi.  Slika 6.A. .6 godina. 506 sin 2L − 0 . L( su srednje longitude Sunca i Meseca. a sa ve´ cim periodama. I prvo i drugo kretanje su veoma sloˇ zeni i predstavljaju se nizom periodiˇ cnih ˇ ˇ clanova sa raznim periodama i amplitudama.

O(cos A + sin A sin =0 tg @0 ) − . Primenljive su na sve.. Srednji pol se sporo kre´ ce na pozadini zvezdanog neba. Prema tome. mora da se izabere sistem koordinata za konkretni trenutak (epohu) vremena i. C (vidi sliku 6.O sin A cos =0 + . sin(90◦ − @) · d= = sin Pn C 2n · d> − cos(90◦ − @) sin(90◦ + =)dA +sin(90◦ − >) cos I · d .  $ " 76)+1 ) 189  ver∴1 Koeficijent uz cos 9 u razvoju .  . Da bismo izveli formule razlika (= − =0 ) konstruiˇ simo sferni trougao sa temenima u svetskom polu. Pn . znaju´ ci zakone sekularnog kretanja pola i taˇ cke prole´ cne ravnodnevice. Ovo su formule koje daju uticaj nutacionog pomeranja pola na ekvatorske koordinate.A.A. sistem koordinata je vezan za srednji svetski pol. Promena longitude nebeskog tela d usled dejstva nutacije jednaka je nutaciji u longitudi . svi ostali elementi su promenljivi. Posle raˇ cuna uticaja nutacije. a smenjuju´ ci tako¯ de veliˇ cine X i Y u formuli za uticaj nutacije na deklinaciju sa . i u nebeskom telu. Treba zapaziti da se luk C 2n ne menja usled kretanja srednjeg i pravog pola. smenom d i d> sa .5. onda je d> = 0 i cos @d= = − sin @ cos =dA + cos > cos Id .A. u polu ekliptike. cos @ Iz ovog trougla moˇ zemo joˇ s dobiti i d= = cos > cos I = cos A cos @ + sin A sin @ sin =.A koji odgovara velikoj poluosi nutacione elipse naziva se konstantom nutacije i oznaˇ cava se sa N . Smenom u izraz za d= ima´ cemo d= = (cos A + sin A sin = tg @)d − tg @ cos =dA. a veliˇ cina d> jednaka je . Da bi se sva posmatranja svela na isti trenutak. ili cos > cos = d − tg @ cos =dA. sva posmatranja treba svesti na taj sistem. posle primene diferencijalnih formula sferne trigonometrije. @ − @0 = .O sin A i sa . konaˇ cno moˇ zemo da napiˇ semo = − =0 = . tropske ili julijanske godine.). osim na zvezde bliske polu.O. Iz tog trougla imamo. kako je C 2n = const.O i . 2n . kada moraju da se koriste stroˇ zije formule.A sin =0 . Poloˇ zaj takvog sistema se po pravilu definiˇ se u odnosu na poˇ cetak Beselove. Zato koordinate nebeskog tela koje su dobijene za dva razliˇ cita trenutka vremena i dalje ne mogu da se uporede. redom.A cos =0 tg @0 .

Neka je luk DB = = − = . Polu Pn odgovara ekvator AA. sa (= .5.1 )6 10 5156. nalazimo I cos @ = P P sin =. a u odnosu na pol Pn . gde je n = p1 sin A precesija u deklinaciji. @).). Znaˇ ci. Brzina promene ekvatorskih koordinata Na isti naˇ cin. Razmotrimoi preliminarno brzinu promene ekvatorskih koordinata koja je izazvana pomeranjem pola.) / 81   6.t. . Neka se koordinate nebeskog tela C u odnosu na pol Pn date sa (=. Veliˇ cinu CB moˇ zemo da zamenimo sa @ pa dobijamo = − = = I sin @. Neka se u nekom trenutku t srednji svetski pol nalazi u Pn . to je Pn Pn = n. ver∴1 190 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4.t se nalazi u Pn . premestivˇ si se u pravcu taˇ cke prole´ cne ravnodnevice (slika 6. Poˇ sto se pol premeˇ sta po deklinacijskom krugu ka taˇ cki prole´ cne ravnodnevice.7. primenjuju´ ci tu formulu na uski sferni trougao Pn CPn i uzimaju´ ci u obzir da je Pn C = 90◦ − @ .7. ekvator A A . a u trenutku t+. a polu Pn .  Slika 6. Iz uskog sfernog trougla DCB dobijamo I sin CB = (= − =) sin 90◦ . @ ). Brzina promene ekvatorskih koordinata usled precesije.

za graniˇ cnu vrednost d@ = n cos =.t cos @ n sin = sin @ = −= = .t ili. dt  . Povucimo veliki krug tako da njegov luk Pn K bude upravan na luk Pn C . imamo Pn K = Pn Pn cos =. n cos = · @t = @ − @..  $ # *4 1 ) 24 .. prelaze´ ci na graniˇ cnu vrednost. Smatraju´ ci mali trougao Pn KPn ravnim. . tj. Znaˇ ci.t cos @ To je brzina premeˇ stanja taˇ cke D po ekvatoru izazvanog promenom poloˇ zaja deklinacijskog kruga na nebeskoj sferi usled kretanja srednjeg pola i prole´ cne taˇ cke. cos b cos b Sada ´ ce razlika rektascenzija biti: = −== ili n sin = sin @ . dobijamo d= = m + n sin = tg @.1 )6) 75 -.t = .t. @ −@ = n cos =. dt Zapazimo da je u ovom izrazu uzeta u obzir i planetska precesija. Sabiraju´ ci ovu brzinu sa brzinom prole´ cne taˇ cke po rektascenziji. sa veliˇ cinom m = p1 cos A − q1 . onda je Pn K = n cos =. S druge strane Pn K = Pn C − Pn C = (90◦ − @) − (90◦ − @ ) = @ − @.8)6 45 10 I= 4. kako je Pn Pn = n. 24-+-51 - 191  ver∴1 Pn Pn sin = n sin =. Prema tome. .t.

0 0 + . 0 d@ dt 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 @ dt2 (6. znaju´ ci koordinate nebeskog tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (tj.. Promene ekvatorskih koordinata usled precesije.. ver∴1 192 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. Kako zvezde imaju i sopstveno kretanje. Strogo reˇ senje ovog zadatka nije na¯ deno pa se pretpostavlja da se te male razlike mogu razviti u Tejlorov red po (t − t0 ): d= dt d@ dt 1 + (t − t0 )2 2 0 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 = dt2 d2 @ dt2 1 + (t − t0 )3 6 1 + (t − t0 )3 6 d3 = dt3 d3 @ dt3 = = =0 + (t − t0 ) @ = @0 + (t − t0 ) + . 0 d= dt 1 + (t − t0 )2 2 0 d2 = dt2 + 0 1 + (t − t0 )3 6  @ = @0 + @ (t − t0 ) + (t − t0 ) d3 @ dt3 + . Neka su date srednje koordinate (=0 . 0 0 U ovim formulama (t − t0 ) se uzima u tropskim ili julijanskim godinama.2) d@ = n cos =... @0 ) tako i njihove promene d=/dt i d@/dt. @) koje odgovaraju trenutku t.= i @ − @0 = . ukoliko se raˇ cun izvodi za njih..t = (t − t0 ) svaka zvezda pre¯ de rastojanje (t − t0 ). za interval . dt (6.@. Treba na´ cii koordinate (=. tj.. tj. Formule d=/dt i d@/dt daju brzinu prmene koordinata usled precesije koordinatnog sistema.. koriste´ ci diferencijane jednaˇ cine d= = m + n sin = tg @. ravnodnevicu) za trenutak t0 izraˇ cunaju koordinate nebeskih tela u odnosu na srednji ekvator i ekliptiku (ravnodnevicu) za trenutak t.6. Osim toga. @0 ) za trenutak t0 ...) / 81   6. gde je godiˇ snji iznos sopstvenog kretanja.1 )6 10 5156. U suˇ stini. po isteku vremena . Zato u poslednje formule rtreba ukljuˇ citi i popravku za sopstveno kretanje: = = =0 + = (t − t0 ) + ( t − t0 ) d3 = dt3 + .. dt treba odrediti veliˇ cine = − =0 = .. Odredimo sada uticaj precesije na rektascenziju i deklinaciju. U ve´ cini astronomskih almanaha se za takav raˇ cun daju utabliˇ cene vrednosti kako koordinata (=0 .t = t − t0 . posebno se daju i sopstvena kretanja = i @ . uz uzimanje u obzir sopstvenog kretanja zvezda.. godiˇ snja precesija za trenutak t0 .3) + 0 1 + (t − t0 )3 6 Ove formule sluˇ ze zato da se. a ponekad se i godiˇ snja precesija i sopstveno kretanje daju zajedno: .

dolazimo do fiktivnog posmatraˇ ca i Zemlje koja je nepokretna u odnosu na Sunce za dati trenutak 5. bez uticaja atmosfere. Uzimaju´ ci u obzir uticaj godiˇ snje aberacije. Ukoliko je potrebno. 3.@ + · (C= ). 2. 100 d2 @ d @ + 100 2 dt dt . Ako prosled- imo sve ˇ sto je reˇ ceno u glavama V i VI.  $ % 2 5672) 4-. Unose´ ci popravku za godiˇ snju paralaksu svodimo te koordinate na centar Sunca. Na drugoj strani.  . Dakle.saec. tj.2 5 )64)3 10 d= + dt = 4. Postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata. c= = 1003 6.ann. d@ + dt @ .ann.   ver∴1 gde se tzv. 3 · (C@ ). koja se joˇ s naziva i variatio saecularis. ovako data promena naziva se variatio annua.= + 200 6 1 (t − t0 )2 var.@ + 200 6 t − t0 100 t − t0 100 3 = = =0 + (t − t0 )var. dobijamo heliocentriˇ cne koordinate nebeskog tela. godiˇ snja promena. C = 100 . tj. tre´ ci ˇ clan daje formulama 3 d3 = 3d @ . refrakciju i dnevnu aberaciju.= + @ = @0 + (t − t0 )var. @ dt3 dt3 Sre´ cu se i drugi oblici zapisa za prelaz sa srednjih ekvatorskih koordinata za epohu jedne ravnodnevice na epohu druge ravnodnevice. neki almanasi daju vekovnu promenu godiˇ snje promene ovih veliˇ cina 100 d2 = d = + 100 2 dt dt . osloba¯ danjem koordinata od uticaja dnevne paralakse. 4. svodimo poloˇ zaj nebeskog tela na prividni poloˇ zaj.7.1 )6) 193 .3) mogu da se transformiˇ su u (t − t0 )2 1 var. ”prenosimo” posmatraˇ ca u geocentar i dobijamo geocentriˇ cne koordinate nebeskog tela. Zato formule (6. ispravljaju´ ci posmatrane pooˇ zaje nebeskog tela za instrumentske greˇ ske.saec. Osloba¯ daju´ ci posmatraˇ cke koordinate od uricaja refrakcije dobijamo topocentriˇ cne koordinate nebeskog tela za izabrano mesto na Zemlji. Ako u koordinate unesemo popravke za dnevnu aberaciju. ima´ cemo koordinate koje se odnose na nerotiraju´ cu Zemlju. 1.7 +1 . moˇ zemo postupak redukcije posmatraˇ ckih koordinata da svedemo da odr¯ deni broj koraka koji se moraju sprovesti u navedenom redosledu.

svode´ ci njihove srednje poloˇ zaje na ravnodnevicu poˇ cetka neke godine. sopstveno kretanje i precesiju. a to je najˇ ceˇ s´ ce poˇ cetak godine. Uzimaju´ ci u obzir posle toga uticaj precesije i sopstvenog kretanja dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu. Ukoliko se na taj naˇ cin obrade posmatranja iz duˇ zeg vremenskog intervala za odre¯ deni spisak zvezda. dobijamo srednje koordinate nebeskog tela za izabranu epohu. tj. 7. nutaciju. Uvode´ ci u koordinate popravke za nutaciju. Dakle. ver∴1 194 64) 5 )+1 ) 1 4 6)+1 ) 4. poˇ cetak godine. dolazimo do koordinata koje se odnose na srednji svetski pol i srednju taˇ cku prole´ cne ravnodnevice.1 )6 10 5156.) / 81   Time su uzeti u obzir svi uticaji koji dovode do deformacije poloˇ zaja nebeskog tela na nebeskoj sferi. Prelazak na bilo koju drugu epohu sa izvezdenih srednjih koordinata ostvaruje se jednostavnim raˇ cunom ukupnog uticaja precesije i sopstvenog kretnja za ceo broj godina.  . kao prvog koraka u materijalizaciji inercijalnog referentnog sistema. dolazimo do zvezdanog kataloga. 6. referentnu epohu. popravljaju´ ci koordinate nebeskog tela za godiˇ snju aberaciju.

moˇ ze da se oceni samo a posteriori posmatranja. Pra´ cenje samih promena i njihovog znaˇ caja teˇ ce kroz izradu i objavljivanje konvencija koje se donose na odgovaraju´ cim me¯ dunarodnim skupovima. posvetila odgovaraju´ ca paˇ znja. nivou posledice takvih konvencija po nauku nisu uvek na prvom mestu. koji.  / )8) 5 -. ne moˇ zemo da ne skrenemo paˇ znju da na tom. Za razliku od zvezdanih kataloga. Saglasnost izabranog prostorno–vremenskog (ili nekog drugog) modela sa teorijski oˇ cekivanim u astronomskom raˇ cunu. ) Prilog A O astronomskim veliˇ cinama i konstantama 7. koji su izraˇ cunati za teku´ ci trenutak sa mak-   . me¯ dunarodnom. materijalizovanih na duˇ zim vremenskim intervalima fundamentalnim zvezdanim katalozima. u ovom ili bilo kom trenutku. ˇ sto ne bi bilo daleko od istine kada bismo znali. Zabeleˇ zene razlike uslovljene su mnogim uzrocima. bave´ ci se astronomijom. koji ima fundamentalni znaˇ caj za nauku u celini. najjednostavnije reˇ ceno. Znaˇ caj pojedinih konvencija naglaˇ sen je u pojedinim izlaganjima i konkretnim raˇ cunima. pravce razvoja same tehnologije. Neki autori. Sve su to elementi sukcesivnog pribliˇ zavanja oblicima materijalizacije inercijalnog sistema koordinata. predstavljaju spiskove zvezda sa poznatim koordinatama za odre¯ deni trenutak vremena – epoha kataloga – astronomski almanasi sadrˇ ze prividne poloˇ zaje izabranog spsika nebeskih tela i sistema. Najlepˇ si primer takvih parametara je sistem astronomskih konstanti. a na kra´ cim vremenskim intervalima astronomskim almanasima–godiˇ snjacima. Astronomski godiˇ snjaci i fundamentalni sistemi. Reˇ savanje tih problema vezano je sa praktiˇ cnim uspostavljanjem astronomskih prostorno–vremenskih sistema koordinata. Astronomski problemi zadiru u oblast na granici teorijskih rezultata matematike i mehanike i teorijskih i ekperimentalnih rezultata fizike. i u uˇ zem i u ˇ sirem smislu. U ovom trenutku je razvoj tehnologije raˇ cuna i interpretacije postupaka dostigao dovoljan nivo da bi se i tom problemu.1. u okviru astronomije. tim promenama daju znaˇ caj kardinalnog pravca. ali se ne sme izgubiti iz vida da je jedan od neposrednih izvora tih razlika u netaˇ cnim vrednostima parametara koji ulaze u teorijske osnove raˇ cuna. Na ˇ zalost.

fiziˇ cke karakteristike i kretanja nebeskih tela. 1. (7. 8 c . rezultat posmatranja. U velikoj klasi astronomskih konstanti koje se odnose na dimenzije. sekularno promenljive i privremene ili skokovito promenljive. inaˇ ce. i paralaksu Sunca.2. tako i skokovita promena su vrlo uslovne i najˇ ceˇ s´ ce su posledica ili promena u teorijskom pristupu ili razvoja posmatraˇ cke prakse u celini. e je ekscentriˇ cnost Zemljine putanje i Ts je zvezdana godina. izvestan broj konstanti.131 ) ) 1 56) 6) ) / 811    simalnom taˇ cnoˇ s´ cu na osnovi nekog od sistema zvezdanog kataloga! Pored toga. navesti i neke relacije me¯ du njima. Tako je C1 = F = 180. F . Ovde je v0 izraˇ zeno u kilometrima u sekundi. poloˇ zaje. kroz poseban postupak selekcije i ure¯ divanja po znaˇ caju. mase. gde su iF izraˇ zeni u luˇ cnim sekundama. 245. postoje u osnovi dve podklase: realne konstante ili sporo. a F u luˇ cnim sekundama. c je brzina svetlosti. pretvaraju u sistem astronomskih konstanti. ver∴1 122 241 / ) )564 5 1 8. 8)2 √ . Proizvod konstante godiˇ snje aberacije i dnevne paralakse Sunca je konstantna veliˇ cina: F = C1 .1) gde se konstanta C1 daje formulom 2Fae (206264. cTs 1 − e2 gde je ae Zemljin ekvatorski polupreˇ cnik. iz zakona teorijske astronomije. Prema poslednjim podacima veliˇ cina C1 = 180. Neke relacije me¯ du astronomskim konstantama. dakle. Ovde ´ cemo. po pravilu. 245. koje se. 7. tako i kratkoroˇ cne prognoze samih parametara. Svi numeriˇ cki podaci u astronomskim godiˇ snjacima dobijeni su. imamo = i smenom izraza za . astronomski godiˇ snjaci sadrˇ ze i niz aktuelnih podataka o ostalim parametrima koji obeleˇ zavaju kako pojedina nebeska tela i njihov poloˇ zaj u odnosu na posmatraˇ ca. ukoliko su oni. Kako sekularna. metoda i instrumenata posebno. a ne teorijskih predvi¯ danja u konaˇ cnom vidu. Iz prethodne relacije moˇ ze da se izvede formula koja povezuje srednju orbitalnu brzinu Zemlje. v0 · 206264 . Mnoge astronomske konstante su me¯ dusobno u vrlo jasnim i strogim vezama dobijenim iz teorijskih osnova astronomije. Po definiciji. osim samih konstanti. v0 . dobijamo v0 F = 261. 2. 753. relacije koje su koriˇ s´ cene sadrˇ ze u sebi.

Iz odnosa taˇ caka 1. izraz je = 20 . tj. m M + M( .) 123  ver∴1 3. c = 299792. tj. sin B = e). Koriste´ ci numeriˇ cke vrednosti astronomskih konstanti koje ulaze u C2 . Uvo¯ denjem u formulu (1) srednjeg dnevnog kretanja Zemlje. imamo F c = ae n sec B(cosec 1 )2 . za numeriˇ cke vrednosti i ae = 6378160 m. n . Ako u formulu (1) umesto ae stavimo √ veliˇ cinu AF sin 1 .-41. 901. ili. njenog ekvatorskog radijusa. F = 8 . i konstantu aberacije. dobi´ cemo vezu izme¯ du paralakse Sunca. 496. 5 · 103 m/s F c = 8471. oblik i mehaniˇ cke osobine Zemlje. svetlosnim vremenom (svetlosnom astronomskom jedinicom). a umesto 1/ 1 − e2 uvedemo sec B. cTs 6. rmi C2 = M n sin 1 86400 2 /3 · ae J g0 1 + 1 /2 . i 3. a J je funkcija nekih parametara koji karakteriˇ su dimenzije. moˇ zemo dobiti: 1 = 607 . 794. m 7. ae . 4. Proizvod korena iz Sunˇ ceve paralakse i tre´ ceg korena iz reciproˇ cne vrednosti mase sistema Zemlja+Mesec izraˇ zene u masama Sunca. srednjeg dnevnog kretanja Zemlje. u delovima mase Sunca. F 3  . predstavlja konstantu = F gde je m= 3 1 = C2 .  % 4)37 -. gde je B ugao ekscentriˇ cnosti Zemljine putanje (tj. 052. Veliˇ cina C2 zavisi od mase Meseca izraˇ zene u masama Zemlje. . brzine svetlosti i svetlosnog vremena ae sin 1 1 JA F = c. dobijamo formulu 2FA sec B cosec 1 . n . moˇ ze da se dobije izraz koji povezuje veliˇ c]inu mase sistema Zemlja+Mesec.. koja se dobija iz definicije paralakse Sunca. ae 5. Ako se umesto Ts u formulu (1) uvede srednje zvezdano dnevno kretanje Zemlje u radijanima po sekundi srednjeg vremena i u dobijenom izrazu deo √ 1 − e2 86400 F zamenimo njemu jednakom veliˇ cinom JA .

Konstante Zemljinog oblika i dimenzija. konstante nutacije. s = 1 je masa Sunca. tj. N. a je masa Meseca u delovima mase Zemlje. H u tim jednaˇ cinama. Q i R poznate funkcije elemenata Sunˇ ceve i Meseˇ ceve putanje. 256385 srednjih dana. C gde su A. mase Meseca i mehaniˇ cke spljoˇ stenosti Zemlje. . C glavni momenti inercije Zemlje (sferoida!). Pod dinamiˇ ckom spljoˇ stenoˇ s´ cu Zemlje podrazumevamo veliˇ cinu C −A . h= 9. Ta zavisnost se daje slede´ com jednaˇ cinom: p1 = H cos A P + N = HR cos A 1+ Q .3. 00000023AJ . za 34. ver∴1 124 241 / ) )564 1 = m C2 C1 5 1 8. Obiˇ cno se iz posmatranja dobijaju konstanta precesije i konstanta nutacije. me¯ dutim. 7. 1+ gde su P.4 km je ve´ ca od same astronomske jedinice. Danas su poznate znatno taˇ cnije vrednosti tih veliˇ cina. Gausova konstanta i astronomska jedinica su povezane jednaˇ cinom 2FA3/2 . A = 1 je astronomska jedinica. koja se definiˇ se formulom k= √ A0 = √ kTs S + E + M 2F 2 /3  . sistema fundamentalnih astronomskih konstanti. E + M = 1 : 354710 je masa sistema Zemlja+Mesec. Postoji i zavisnost izme¯ du konstante precesije. m 8. stara vrednost k ostaje nepromenjena jer je ona stavljena u osnovu ve´ cine tablica teorijske astronomije. Zato je velika poluosa putanje Zemlje. Zadaju´ ci proizvoljne dve nepoznate iz skupa nepoznatih p1 . Da bi se odredio ekvatorski polupreˇ cnik i najmanja poluosa elip- . sa savremenim vrednostima navedenih veliˇ cina jednaka je A0 = 1. .131 ) ) 1 3 3 56) 6) ) / 811   ili 1 = 38. 20 3 . a iz jednaˇ cina se odre¯ duju masa Meseca i dinamiˇ cka (mehaniˇ cka) spljoˇ stenost Zemlje. Neka je Zemlja obrtni elipsoid. O principima odre¯ divanja pojedinih astronomskih konstanti bi´ ce govora u slede´ cem paragrafu. Gore navedene veliˇ cine i veliˇ cine koje se izvode po istoj analogiji koriste se za usaglaˇ savanje posmatraˇ ckih vrednosti astronomskih kostanti pri stvaranju tzv. Ts S + E + M u kojoj je Ts = 365. jednoznaˇ cno dobijamo preostale dve nepoznate.

e). B1 ) i B ( 1 . B1 . e). ds = HdB. cin moˇ ze Integracijom ovog izraza dobijamo S1 u funkciji B1 . (1 − e2 sin2 B)3/2 gde je A ekvatorski radijus Zemlje. a.. koji se sre´ ce i pod nazivom stepena merenja. a. B2 . a. = . pa se za dati meridijan 1 moˇ ze napisati sistem jednaˇ cina S1 = f1 (B1 . Me¯ dutim zbog prisustva raznih greˇ saka u merenjima. Posle toga se odre¯ duje duˇ zina polarne poluose b=a a tako¯ de i odnos f= a−b a 1 − e2 . a. . a e je ekscentriˇ cnost njenog meridijana. S2 = f2 (B2 .  % ! )5. (1 − e2 sin2 B1 )3/2 Tada je duˇ zina luka izme¯ du taˇ caka A ( 1 . Jasno je da je duˇ zina tih lukova jednaka razlici geografskih ˇ sirina njihovih krajeva. Duˇ zina elementarnog odseˇ cka luka jednaka je proizvodu radijusa luka i vrednosti elementarnog ugla. Jedan od istorijski najpoznatijih modela dvoosnih i troosnih elipsoida je elipsoid Krasovskog ˇ ciji elementi su dati slede´ cim izrazima:  . Bn .. Oznaˇ cimo meridijanski luk izme¯ du taˇ caka A i B sa S1 . B i ) odre¯ duju astronomskim metodama. mnogo bolje je izvrˇ siti veliki broj merenja lukova meridijana i odrediti ae . Ovaj metod odre¯ divanja oblika i dimenzija zemljinog elipsoida. B1 . koja po pretpostavci postoji. naziva se geodezijskim ili geometrijskim metodom. doˇ sla maksimalno do izraˇ zaja. Bi ) za taˇ cke (Ai . lukovi Si se odre¯ duju triangulacijom.. e dovoljno je izmeriti dva luka pa ´ ce se sisZa odre¯ tem sastojati od dve jednaˇ cine. Radijus H meridijana sferoida je funkcija geodezijske ˇ sirine B1 i dat je izrazom H= qe (1 − e2 ) . najbolje ˇ sto bliˇ ze polu i ˇ sto bliˇ ze ekvatoru da bi razlika. e). U tim jednaˇ cinama se ˇ sirine (Bi . Na isti naˇ da se odredi luk izme¯ du taˇ caka A i B itd. B1 ) jednaka S1 = Bp 1 rime B1 q (1 − e2 ) dB.. koji karakteriˇ se spljoˇ stenost Zemlje. kao prelazne aproksimacije u odre¯ divanju parametara geoida.2 ) -6) 125  ver∴1 soida. Do pojave veˇ staˇ ckih satelita nazemna merenja su bila preovla¯ duju´ ci metod odre¯ divanja elemenata dvoosnih i troosnih elipsoida. e. Sn = fn (Bn . e po metodi najmanjih kvadrata. treba meriti lukove meridijana na raznim geografskim ˇ sirinama.. divanje dve nepoznate e.

f= 1 . ali ne i njene dimenzije. 4 1 ◦ ◦ . f je srednja polarna spljoˇ stenost. b) Troosni elipsoid a = 6378245 ± 15 m. 4 ± 0. 30000 ± 2300 Ovde je a srednji ekvatorski polupreˇ cnik. 0 = +15 ± 2 . A0 je spljoˇ stenost ekvatora. I jedan i drugi metod se nazivaju konvencionalnim metodiima i daju dobru saglasnost rezultata. 4 1 . 298. 4. a 0 je longituda najve´ ceg meridijana ka istoku od Griniˇ ca. ver∴1 126 241 / ) )564 5 1 8. kojim se odre¯ duje raspodela sile teˇ ze po povrˇ sini Zemlje i iz njega se veoma taˇ cno moˇ ze odrediti oblik Zemlje. Drugi metod merenja je gravimetrijski.131 ) ) 1 f= 56) 6) ) / 811   a) Dvoosni elipsoid ae = 6378295 ± 16 m. A0 =  . 298. 3 ± 0.

a uvedena je i nova vremenska skala. Za tu godinu Astronomical Almanac ima i specijalni dodatak koji daje novi sistem astronomskih konstanti i neophodna detaljna objaˇ snjenja svih promena u odnosu na ranije brojeve almanaha (Astronomical Almanac Supplement. − 6 .1 se ve´ c pojavljuju u tekstu ove knjige. definisana kao (B.2) −6 3 TU .2 · 10 s gde je TU vreme u julijanskim stole´ cima od 36 525 dana.0) . Odgovaraju´ ci datum u TDB je nova standardna epoha J2000. 1984).812 866 TU +0 s 2 .3) 365.0. S0 u 0h UT1 = 6h 41m 50s .25 IAU sistem konstanti sadrˇ zi tri vrste.093 104 TU nomskih konstanti izvrˇ sila je IAU 1976. Tabela B.1) Me¯ dutim. Taj sistem (IAU. Pored toga ˇ sto se koriste nove fundamentalne konstante. neke dodatno izvedene vrednosti bile su sadrˇ zane zajedno sa dodatnim materijalom koji je u vezi sa galaktiˇ ckim koordinatama i Sunˇ cevim apeksom. 1977) se koristi u godiˇ snjim almanasima od 1984.1.1 je zasnovana na IAU sistemu. kao i izvedenih konstanti. Fundamentalne konstante. c i k —osnovnih konstanti.0. izmenjena je osnova za raˇ cunanje planetskih efemerida. Na taj standarni ekvator i ekvinokcij odnose se ekvatorske koordinate koje su navedene. a generalno treba koristiti julijansku epohu definisanu kao (JD − 2 451 545. Izmenjene su neke upeˇ catljive karakteristike. navedene vrednosti u tabeli su date sa vrednoJ2000. Svi podaci tabele B.   2 41 / * Astronomske konstante B.184. Osim toga. Najnoviju reviziju sistema astroTDT = TAI + 32s .0 +  . Skoro sve vrednosti tabele B. a tamo gde konstante imaju sekularne promene. Ta vremenska skala je TDT. proteklo od 2000 januar 1. Razlika je napravljena izme¯ du konstanti koje definiˇ su (ulaze u definicije)—ima ih samo dve.548 41 + 8 640 184s . (B. 12h UT1 (JD 2 451 545. relacija izme¯ du svetskog vremena UT i zvezdanog vremena ostaje kao (B. ali su ovde sakupljene radi preglednosti.0). ali je izostavljena razlika izme¯ du osnovnih i izvedenih konstanti.1 su standardizovani za epohu J2000.

Takvi oskulatorni elementi omogu´ cavaju da se odrede taˇ cni poloˇ zaji planeta za relativno kratke vremenske intervale. Posebno. Dve zadnje kolone u tabeli B. za svaki precizan posao treba odre¯ divati teku´ ce vrednosti.2 zavise od putanjskih elemenata planeta.0.0. Uzrok srazmerno slabe taˇ cnosti mase Sunca i Zemlje potiˇ ce od nepouzdanosti same gravitacione konstante G u SI jedinicama. a tabela B. Dodate su i neke izvedene veliˇ cine. 6=>A = *  Fundamentalni astronomski podaci (J2000. One od 1976.2 se zasniva na ovim novim preporukama. ekvatorski polupreˇ cnik i spljoˇ stenost se odnose na sferoide koji su koriˇ s´ ceni za aktuelne programe mapa.0 TDB@ . Astronomical Almanac daje takve oskulatorne elemente na 40-dnevnim intervalima i. To su oskulatorni elementi za datum 1985 januar 15. Oni se odnose na ekliptiku i ekvinokcij J2000.2. naravno. IAU sistem konstanti obuhvata neke prepo- ruke koje se odnose na dimenzije planeta i njihove fiziˇ cke karakteristike. 1983a) imaju neznatne izmene.  * 2 . Ako se  . Napomenimo da je za navedene gravitacione parametre za Sunce i Zemlju mnogo znaˇ cajniji njihov oblik nego njihove mase.0) Brzina svetlosti Gausova gravitaciona konstanta Konstanta gravitacije Masa Sunca Heliocentriˇ cna gravitaciona konstanta Astronomska jedinica Paralaksa Sunca Polupreˇ cnik Sunca Masa Zemlje Geocentriˇ cna gravitaciona konstanta Ekvatorski polupreˇ cnik Zemlje Faktor Zemljine spljoˇ stenosti Masa Meseca Polupreˇ cnik Meseca Nagib ekliptike Godiˇ snji iznos opˇ ste precesije u longitudi Godiˇ snji iznos precesije u rektascenziji Godiˇ snji iznos precesije u deklinaciji Konstanta nutacije Konstanta aberacije Ekvatorske koordinate galaktiˇ ckog pola Ekvatorske koordinate galaktiˇ ckog centra Ekvatorske koordinate Sunˇ cevog apeksa M GM 1 AJ c k G F R M GM R f M R A p m n N ''% ' " #& · # I   %  '& '# $ $% ·   ! C  I  '&' · ! C  ! %  " !& ·   ! I  "'# '%& % · & & %'" "& $ '$ · # # '%" ·  " C ! '&$ # · " ! I $ !%& " · !  ! !# &   !  M  %!& · ! !◦ $  ""& # ' '$$ !I %" '#% #  "! ' '  #  "'# #  D # ! %◦ %  %D "# " &◦ #$  D ◦ & & ! # B. kao ˇ sto su srednje gustine.)+1 2 ) -6) ) 197  ver∴1 stima konstanti za epohu J2000. koji su dati u tabeli B.3. (IAU. Podaci o planetama.

 ver∴1 198 )564 5- 56) 6- 241 / *    .

3 koriste za trenutke udaljene od date epohe.3. poloˇ zaji i vektori brzina su raˇ cunati u pravouglim koordinatama koje se odnose na ekvator i ekvinokcij J2000. tada izvedeni poloˇ zaji planeta mogu.)+1 2 ) -6) ) 199  ver∴1  . Efemeride planeta i efemeride Meseca u Astronomical Almanacu zasnovane su na numeriˇ ckoj integraciji (oznaˇ cenoj sa DE 200/LE 200) celokupnog Sunˇ cevog sistema od 1800. biti pogreˇ sni skoro jedan stepen. Koriˇ s´ cenje podataka tabele B. 2 . za predloˇ zeni period. recimo nekoliko godina. Imaju´ ci ovo u vidu. daje mogu´ cnost da se ustanovi opˇ sta oblast pretraˇ zivanja za planetu. sekundarne veliˇ cine. Putanjski elementi su.  * vrednosti tabele B. do 2050. Tada se oskulatorni elementi raˇ cunaju iz trenutnih vrednosti vektora poloˇ zaja i brzina pomo´ cu metoda koji je razmatran u ranijim . u neˇ zeljenim sluˇ cajevima. godine.0. u stvari.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful