You are on page 1of 8

TEORIJA BOJA

Vladislava Cvetković Isidora Ždrakanović

UVOD

Gde god da se osvrnemo, vidimo svet u bojama. Svako od nas oseća boje na svoj jedinstven način. Boja je ličan, čulni doživljaj, kojeg u mozgu stvara svetlost prolaskom kroz oko. Iz tog proizlazi da je raspoznavanje boje zahtevan proces u kojem učestvuju svetlost, objekat, oko i mozak. Fizikalno ga opisujemo kao elektromagnetno zračenje različitih frekvencija i talasnih dužina. Boja je privlačila ljudski um u estetskom, ali i znanstvenom aspektu još od najranijih
vremena. Pojmom boje bavili su se stari Egipćani i Grci i upotrebljavali su boju, obojene predmete u svakodnevnom zivotu. Jedan od začetnika ideje sastavne uređenosti boja smatra se Aristotel koji se tom problematikom bavio još 350-te godine pre nove ere. Aristotel je prvi postavio belu boju nasuprot crnoj, a Ewald Hering je prvi postavio ispravnu teoriju percepcije i viđenja boje (1834).

OSNOVNA TEORETSKA OSNOVA BOJA Bojama se bavio i poznati nemački književnik Gete koji je objavio knjigu “Teorija boja” u kojoj su data neka prva objašnjenja šta su boje ustvari. On je u svojoj knjizi “Teorija boja” dao prva objašnjenja šta je boja ustvari i rekao da je ona samo ljudska iluzija, odnosno ljudska vizuelna,perceptivna karakteristika. Covek je zahvaljujući receptorima u retini oka u stanju da vidi jedan deo elektomagnetnog spektra i to onaj koji ima talasne dužine između 380 i 780 nanometara, što najčešće nazivamo vidljivim spektrom.

Svako monhromatsko zračenje koje potiče od nekog izvora svetla ima tačno određenu talasnu dužinu koja na primer može iznositi 570 nanometara. Ovo zračenje u ljudskom oku vidimo kao svetlost tačno određene boje što je u našem slučaju žuta boja. Može se reći das u pojedine talasne dužine vidljive svetlosti ustvari njene boje.

OSNOVNA PODELA BOJA Boje se dele na svetlosne (obojena svetlost koja nije opipljiva) i materijalne (boje predmeta). Mešanjem primarnih svetlosnih boja dobijamo belu dok mešanjem primarnih materijalnih boja dobijamo crnu.

Bela.bude toplije i daju nam utisak veće temperature. Kada njima dodamo crnu i belu dobijamo sve potrebne elemente za dobijanje bilo koje boje. . To su žuta i narandžasta i one čine da nam u nekoj prostoriji npr. Nazivaju se mlakima jer njihove nijanse idu od izrazito toplih do izrazito hladnih.Gete je bio začetnik naučnog proučavanja boja. crna I siva se smatraju neutralnim bojama. čak 40%. Danas je veoma korišćen njegov spektar boja u kom su komplementarne boje postavljene jedna naspram druge. na drugom mestu je crvena 20%. narandžasta (crvena+žuta). Sekundarne boje koje se dobijaju mešanjem 2 primarne su ljubičasta (plava+crvena). Tople boje su zasićene i energične I imaju tendenciju da se ističu u prostoru. i žuta 10%. Pošto je u svakom paru jedna boja jača od druge. i zelena (žuta+plava). Komplementarne boje To su zelena.Primarne i sekundarne boje Primarne materijalne boje su crvena. Tople i hladne boje Boje se dele na tople i hladne. Kod spajanja komplementarnih boja važi jedno pravilo: uskladiti količine. Svetli tonovi ovih boja čine da prostorija izgleda veće. važno je da se one usklade kako jedna boja ne bi “pojela” drugu. plava i žuta. Nazivaju se primarnim jer se ne mogu dobiti mešanjem ostalih boja. Hladne boje daju utisak smirenosti i imaju umirujuće dejstvo. To su crvena i zelena. žuta i ljubičasta. Podkategorija koja se nalazi između topple i hladne su mlake boje. i crvena. To su su plava i ljubičasta. plava i narandžasta. Zanimljiv je podatak da najveći broj ljudi kao omiljenu boju navodi plavu.

poeziji ili bojama. zato je izbor nijansi u pojedinim prostorijama od ključne važnosti za harmoničan boravak u njima. a oni se sastoje od dve ili više boja koje imaju fiksni odnos u krugu boja. To se zove harmonija boja ili akord boja. zasnovan na RYB (ili umetničkom) modelu boja.KRUG BOJA Krug boja ili točak boja je osnovni alat za kombinovanje boja. bilo da se radi o muzici. (krug boja) Tokom godina pravljene su mnoge varijacije njegovog osnovnog dizajna. krug boja je dizajniran tako da praktično bilo koje boje odabrane u njemu mogu izgledati dobro zajedno. U vizuelnim iskustvima harmonija je nešto što je ugodno oku. Na slici ispod crvena.godine. Priroda pruža savršenu polaznu tačku za harmoniju boja. Prvi kružni dijagram boja dizajnirao je Isak Njutn 1666. Boje utiču na naša osećanja. bez obzira na to da li se ta kombinacija uklapa u tehničku formulu harmonije boja. Tradicionalno. postoji veliki broj kombinacija boja koje se smatraju za naročito skladne I za oko prijatne. žuta i zelena stvaraju harmoničan dizajn. HARMONIJA BOJA Harmonija se može definisati kao prirodan raspored delova. ali najčešća verzija je krug sa 12 boja. Ono angažuje posmatrača i to stvara unutrašnji osećaj reda i bilans u vizuelnom iskustvu. .Harmonija boja pruža vizuelni interes i osećaj reda.

3) Razdeljeno komplementarna šema Ova šema boja predstavlja varijantu komplementarne šeme boja. Monohromatske boje se odlično slažu međusobno I produkuju umirujući efekat. 2) Komplementarna šema boja Boje koje su nasuprot jedna drugoj u krugu boja nazivaju se komplementarnim bojama. koristi dve boje koje su joj komplementi. . jer pri njenoj upotrebi lako može doći do nesklada boja. Ova šema izgleda čisto i elegantno. sivlji tonovi i svetlije nijanse glavne boje. Ova šema može biti problematičma za korišćenje u velikim dozama. U ovaj tip šeme mogu biti uključene različite tamnije nijanse. Ova šema boja iziskuje pažnju pri upotrebi.Osnovne tehnike za kreiranje šema boja 1) Monohromatska šema boja Monohromatska šema boja koristi varijacije u svetlini I zasićenju samo jedne boje. Pored osnovne boje. Mogu se koristiti za uspostavljanje opšteg raspoloženja. ali veoma dobro izgleda ukoliko vam je cilj da istaknete nešto. naročito kada se boje koriste u punoj zasićenosti. i ova šema ima jak vizuelni kontrast kao i komplementarna šema. Ova šema boja je često dobra za početnike jer je teško kod nje zabrljati. ali sa manje tenzije. Visoki kontrast komplementarnih boja. koji ih dolikuje kreira veoma živ izgled.

Pri korišćenju ove šeme treba obratiti pažnju da li ima dovoljno kontrasta. Ova šema boja se često može naći u prirodi. 5) Triadna šema boja Postavljanjem jednakostraničnog trougla na točak boja mogu se kreirati veoma živopisne šeme boja. Ova bogata šema boja pruža dovoljno mogućnosti za različite varijacije. i prijatna je za oči. Treća boja treba da bude akcentna i da ističe. 6) Tetraedska šema boja Ova šema koristi četiri boje koje su raspoređene u dva komplementarna para. One se obično dobro slažu i stvaraju mirne i udobne dizajne. žuta i plava. Najosnovniju triadu boja čine tri osnovne boje:crvena. Triadna šema koristi boje koje su ravnomerno raspoređene po krugu boja. ali potrebno je obratiti pažnju I na to da postoji dobar balans između toplih I hladnih boja u dizajnu. a druga treba da je podržava. Jedna bojatreba biti dominantna. Ove šeme imaju tendenciju da deluju živo čak i kad koriste blede i nezasićene verzije izabranih nijansi. .4) Analogna šema boja Koristi boje koje se nalaze jedna pored druge u krugu boja. Najbolje rezultate daje ukoliko je jedna boja dominantna.

žalost. U najvećem broju zapadnih kultura ona je simbol spasenja. zavist. I kao rezultat toga treba je izbegavati ukoliko želimo da izrazimo luksuz i eleganciju. voda Zelena: nada. devičanstvo Žuta: sunce. U kombinaciji sa belom povećava stepen značaja. napuštenost Bela: čistota. Plava boja se smatra najsigurnijom bojom za korišćenje zato što ni u jednoj kulturi nema negativnih konotacija. žrtva Crna: smrt. U Kini predstavlja besmrtnost. podlost. Narandžasta boja u Americi označava nešto jeftino zbog boje pojedinih pakovanja. hrabrost. U Americi i u mnogim evropskim zemljama crvena može predstavljati boju prostitucije. SIMBOLIKA BOJA Plava: nebo. za Jevreje je sveta boja.7) Kvadratna šema boja Kvadratna šema boja je slična tetraedskoj šemi. dok u kulturama dalekog istoka predstavlja boju žalosti i tuge. Tonovi sive boje koriste se da bi se iskazala sofisticiranost i tehnologija. Siva boja se u svetu koristi kao neutrlna boja. Takođe i ona deluje bolje ukoliko koristite jednu boju kao dominantnu i obraćate pažnju na balans toplih i hladnih boja. a u hinduizmu je boja Krišne. raj. zdravlje. Crna boja u zapadnim kulturama je boja tuge. Crvena boja se u Kini koristi da bi se izrazilo slavlje i sreća.buđenje Crvena: krv. ali su kod nje sve četiri boje ravnomerno raspoređene po krugu boja. a sa druge strane crna se u razvijenijim delovima sveta smatra bojom elegancije i sofisticiranosti. ljubomora . U Americi asocira i na novac zbog boje njihovih novčanica što nije slučaj u drugim zemljama. smrti i zla. proleće. Zelena boja u mnogim kulturama je umirujuća boja. predaja. KULTUROLOŠKO ZNAČENJE POJEDINIH BOJA Bela boja se koristi kao kontrast dizajnu.

tako svetlo rađa boje.primarni doživljaj. svet bez boje izgleda mrtav. prvi fenomen sveta. Boje su deca prvobitnogsvetla i njegove suprotnosti bezbojne tame. Boje su deca svetla. Kao što vatra rađa svetlo. Svetlo. a svetlo je njihova majka. Boja je praiskonski.ZAKLJUČAK Boja je život. otkriva nam duh I život sveta kroz boje ” Ewald Hering .

com/osnove-o-boji-t537.html http://elementarium.rs/elementi/boja-i-iluzija/ http://www.LITERATURA https://www.cpn.com/color-and-design/basic-color-theory .themajka.colormatters.