You are on page 1of 10

Univerzitet u Novom Sadu, Tehnicki fakultet ''Mihajlo Pupin''

Zrenjanin

SEMINARSKI RAD

predmet: Psihologija tema: Psiholoki Testovi

Profesor: Dr. Dobrivoje Mihailovi

Student: Cvetkovi Vladislava Broj indeksa: 58/11

Sadraj: Definicija i pojam testova................................................3

Pojam i podela psiholokih testova....................................................4

Testovi znanja....................................................................................5

Testovi sposobnosti.6

Testovi linosti.8

Normativni i kriterijumski testovi..8

Literatura10

Definicija i pojam testova

Test je svaki standardizovan postupak naune, logike ili empirijske provere tanosti neke misaone konstrukcije ili praktina provera funkcionisanja nekog sistema. Test se sastoji od jednog ili niza zadataka ili pitanja kojima se izaziva kod ispitanika odreena aktivnost, a njen uinak se vrednuje na standardni nain na osnovu meusobnog uporeivanja rezultata raznih ispitanika. U psihologiji test je standardizovan merni instrument kojim se na unapred utven nain meri neka sposobnost, znanje, vetina ili osobina linosti. Da bi se uspeno koristio, test mora imati odreene merne karakteristike: - valjnost (test je valjan ako se njime meri ono to se stvarno planiralo meriti ); -pouzdanost (test je pouzdan ako viekratnim merenjem daje iste rezultate); -objektivnost (test je objektivan ako rezultat merenja ne zavisi od onoga ko ocenjuje test); - osetljivost (test je osetljiv ako je u stanju da izmeri i manje razlike meu ljudima). Potrebno je izvriti poseban postupak pripremanja testova koji je veoma skup i dugotrajan. Prema tome, potrebno je angaovanje osposobljenog istraivakog tima za konstruisanje testova.

Pojam i podela psiholokih testova

Psiholoki testovi su standardizovani postupci kojima se izazivaju uzroci ponaanja na osnovu kojih se zakljuuje o osobinama testirane osobe. Tim postupcima se utvruje razvijenost ispitivane osobine odnosno vri se merenje te osobine i zbog toga je psiholoki test vrsta mernog instrumenta. Korienje testova podrazumeva dve osnovne operacije: izazivanje merene osobine i merenje te osobine. Izazivanje psiholokih pojava je potrebno jer one nisu prisutne i dostupne izbog toga ih treba izazvati u ponaanju odreene osobe koja se testira a zatim meriti tu osobinu. Kod nekih osoba psiholoko testiranje pobuuje odreeni strah. Nema potrebe za strahom jer testovi ispituju i samopotovanje, konformizam,logiku funkciju misli i zdravlje linosti. Psiholoki testovi se mogu definisati i kao instrumenti kojima se mere crte linosti, odnosno sposobnosti, temperament, karakter i fizika konstitucija. Prema psiholokom sadraju i vrsti osobina linosti koje ispituju testovi se mogu podeliti u tri osnovne grupe: -Testovi znanja; -Testovi sposobnosti; -Testovi linosti. Prema nainu standardizacije postoje; - normativni testovi - kriterijumski testovi

Testovi znanja

Testovi znanja mere stepen znanja odreene oblasti ostvaren posle procesa uenja. Omoguavaju da se objektivno utvrde razlike ispitanika u posedovanju odreenog znanja, iskustva ili vetine. Njima se moe na efikasan nain izmeriti dostignuti stepen znanja ili ve tina kod veeg broja kandidata. to se tie psihologije rada ovi testovi se sastoje od odredjene vrste upitnika u kojem kandidat izmedju vie navedenih aktivnosti bira onu koja ga najvie privlai. Polazi se od predpostavke da su profesionalni interesi stabilni, da pojedinac dobro poznaje sebe i da e biti iskren u odgovorima. Testovi znanja usmereni su na proveru da li i koliko pojedinac vlada nekim znanjima bitnim za obavljanje posla i najee se koriste za provjeru rezultata obrazo vnog procesa. Ovakvi testovi su takoe usmereni na merenje jezike i govorne sposobnosti (poznavanje rei npr.) U SAD-u su u upotrebi sledei testovi znanja : Test postignua irokog opsega, Stanfordov test postignua, Test sintaksike sposobnosti, jeziki test, Prie u slikama Postoje pozitivne i negativne strane testova znanja. Pozitivne strane su: -Zadaci su kod testova znanja iste teine, to omoguava direktno uporeivanje znanja raznih uenika. - Kod testova znanja ocene su strogo odreene i zato su objektivnije nego kod obinog ocenjivanja. - Ocenjivanje je kod testova znanja nezavisno od ocjenjivaa. - Ispitivanje pomou testova mnogo je ekonominije u pogledu vremena u odnosu na klasino ocenjivanje. -U testovima se daje vei broj zadataka pa se time pokriva vei deo gradiva. -Testovima znanja ispituje se samo znanje, a uticaj ostalih faktora (npr. verbalna sposobnost, trema, snalaljivost itd.) svodi se na najmanju mogu u meru.

Negativne strane su: Ispitivanje testovima znanja navikava uenike na pamenje nepovezanih i statinih podataka. -Testovi znanja ne smeju biti jedini instrument provere znanja, nego treba vriti i usmeno ispitivanje. Testove treba koristiti svakog tromeseja ili polugodita, a mogu se dati i nakon zavrene jedne nastavne cjeline. -Testovi ne smeju biti jedini cilj kolskog rada, ve samo jedan postupak za pravilnije ocenjivanje uenika. -Rezultati nekog testa ne mogu predviati u potpunosti dalji usjeh uenika, jer dobijeni rezultati vrede za stanje prilikom testiranja. To znai da je pogreno na osnovu rezultata testa davati trajan sud o ueniku.

Testovi sposobnosti
Za merenje sposobnosti danas se koriste brojni testovi koji se mogu kategorisati kao: Testovi optih sposobnosti (inteligencije) Njima se mere intelektualne sposobnosti pojedinca i istie se opta intelektualna sposobnost, odnosno inteligencija .Bitno je da u ovakvim testovima doe do izraaja sposobnost miljenja kandidata stoga testovi sadre zadatke pomou kojih se simulira odredjena problemska situacija, za ije je reenje neophodno utvrditi odnose izmedju pojedinih elemenata. Prvi test inteligencije konstruisali su francuski autori Bine i Simon 1905.godine I bio je namenjen utvrivanju zrelosti dece za polazak u osnovnu kolu. Kolinik inteligencije dobije se kada se umni uzrast podeli sa kalendarskim uzrastom i sve to se pomnoi sa 100. Sto je odnos izmeu brojeva vei vei je i indeks inteligencije. U praksi prosena inteligencija se kree u interval od 90 do 110. Nadprosena inteligencija koja pree 130 svrstava se u genijalnost, a umna zaostalost je ispod 70. Testovi senzornih sposobnosti Koriste se za merenje ovekovih ula, npr.ula vida (vianje na daljinu, blizinu, razlikovanje boja), ula sluha (osetljivost sluha za posebne frekvencije), zatim za poslove koji se rade manuelno ili zahtevaju preciznost, brzinu, koordinaciju pokreta i izotrenost ula. Ovi testovi najee mere apsolutni prag drai I konstruisani su poput manje ili vie sloenih aparata.

Testovi motornih sposobnosti Koriste se za utvdivanje spretnosti i vetina izvoenja pokreta delovima tela, kao I za merenje reakcije i brzine opaanja odreenog stimulansa. Koriste se najee za utvrivanje spretnosti aka, prstiju, za utvrivanje sinhronizacije pokreta ruku itd. Poostoje aparati kao to su turner aparat, deksterimetar i sl.

Testovi specifinih sposobnosti Usmereni su na ispitivanje uih segmenata intelektualnih sposobnosti vanih za obavljanje odredjenih poslova. Najee korieni testovi specifinih sposobnosti su: - Testovi perceptivnih sposobnosti koji ispituju brzinu kojom se uoavaju oblici, kao i slinosti i razlike medju njima. Ova sposobnost je vana za poslove koji se obavljaju pomou ema i nacrta i druge poslove u kojima su bitni detalji. - Testovi specijalnih sposobnosti, tj. sposobnosti zamiljanja i predoavanja objekata u prostoru i njihovih odnosa. Ovi testovi se obino koriste za poslove kontrukcije, dizajna, arhitekture, umetnosti i mehanike, u kojima je potrebno vizualizirati objekte u tri dimenzije. - Testovi numerikih sposobnosti, koji se baziraju na izvodjenju numerikih operacija. Oni se primenjuju za poslove na kojim se radi sa brojevima, kao to su raunovodstveni, blagajniki i sl. - Testovi verbalnih sposobnosti pomou kojih se utvrdjuju sposobnosti brzog i lakog razumevanja verbalnih simbola, sposobnost izraavanja misli i preciznog upotrebljavanja rijei. Ovi testovi koriste se za poslove koji se zanivaju na miljenju, komuniciranju, pisanju, izraavanju i sl. - Testovi verbalne fluentnosti ispituju sposobnost upotrebe rei i bogatstvo govora. Koriste se za menaderske poslove, poslove voditelja, novinara, nastavnika, prodavaca i dr. Testovi kreativnosti Testovi kreativnost mere jedinstvenost i originalnost reenja odreenog problema. Vie je vrsta testova kreativnosti: -Test neuobiajenih upotreba se sastoji u tome da se ispitaniku da zadatak da nae to vie upotreba za specifini predmet. -Test optih karakteristika se sastoji u tome da se od ispitanika trai da izmeu pojmova naeto vie karakteristika koje im je zajedniko. Ovo je esta karakteristika testa inteligencije. -Test anagrama se sastoji u tome da se ispitaniku da jedna re, te se od njega trai da od tihslova sloi to vie drugih smislenih rei. -Test dovrenja crtea se sastoji u tome da se ispitaniku predoi delimian crte, a od njega setrai da ga dovri.
7

Testovi linosti
Njima se mere osnovne individualne osobine i razlike koje determiniu reakcije i stil ponaanja neke osobe. Ovi testovi imaju znaajnu prognostiku vrednost ukoliko je njihova upotreba povezana sa zahtevima radnog mesta. Testovi linosti se obino dele na objektivne ili testove prisilnog izbora - testirana osoba u upitniku bira jedan od nekoliko ponuenih odgovora, i projektivne testove u kojim ispitanik daje slobodnu interpretaciju ponudjenih objekata ili formi. Prilikom ispunjavanja testa linosti treba dobro obratiti panju na pitanja, jer e se pojedino pitanje pojaviti kasnije samo to e biti drugaije formulisano. Npr. ponekad vidim stvari koje druge osobe ne vide je mogua indikacija izofrenije.Pitanje mislim da me netko prati" moe biti indikator postojanja paranoidnih misli ili misli proganjanja. Isto tako treba obratiti panju na rei poput esto, ponekad, nikad, uvek i sl. Pitanja su krojena tako da zapravo ima samo pet varijanti pojedinog pitanja koja se javlju kroz test. Ti testovi slue kao indikatori postojanja odreenih bolesti i napravljeni su kao skala s vrednostima od 1-5. Ako neko lae na testu nesvesno, to mu nee ii u korist jer vrednosti 1 i 5 ponitavaju valjanost odgovora na pitanje.

Normativni i kriterijumski testovi


Rezultati dobijeni testom mogu se tumaiti na 2 naina: a) normativna interpretacija: uporediti uenika sa drugima (npr. koliko ih je loijih na testu) b) kriterijumska interpretacija: zakljuivanje o tome ta taj uenik zna, a ta ne; koliko je znanja usvojio (npr. reio 65% zadataka); koliko je znanja usvojio u odnosu na neki zadati kriterijum (npr. proao ako je reio 65%). Zavisno kako elimo tumaiti test, moemo sastaviti test, tako da ima obeleja vie normativnog ili vie kriterijumskog testa (postoje i zajednika obiljeja). Npr. Normativni testovi su obino dui i ispituju vee celine, dok su kriterijumski testovi krai i detaljnije proveravaju manje celine.

Pet koraka za uspeno reavanje psihotesta : 1. Nemojte lagati i biti napeti. 2. Nemojte davati socijalno poeljne odgovore. 3. Pamtite pitanja i ono to ste odgovorili. Neka pitanja se iskljuuju to znai da laete. 4. Ne gubite vreme kad naiete na nezgodno pitanje, ve reavajte dalje.

Literatura:

[1] Prof.dr Dobrivoje Mihailovi, Prof.dr Slobodan Risti, Organizaciono ponaanje, Beograd 2009; [2] http://www.scribd.com/doc/4033619/psihologija [3] http://sr.wikipedia.org/sr

10