PERIODIZACIJA -Do IV veka nema pisma, već prilagođavaju kinesko pismo sebi 1. Nara period (709.

) -centralizovana vlast -jedna prestonica -dolazak učitelja iz Koreje  KOĐIKI – Ono Jasumaro – najstrarije delo (kombinacija kineskog i japanskog)  NIKON ŠOKI – Hronika Japana, Princ Toneri -važan istorijski izvor o najranijim događajima  zlatno doba poezije -TANKA i NAGA-UTA (žanrovi) -MANIŠOU – zbirka 1000 listova (IX vek), oko 4000 pesama – ne gleda se značenje reči, već zvučnost ideograma 2. Heian period -prestonica Heiankjo (današnji Kjoto) -uticaj Kine i njihovog učenja, kao i budizma -doba mira i prosperiteta -pisala samo aristokratija, a dvorske dame su nosioci književnosti  stvaranje slogovnog pisma – KANA (hiragana i katakana) -kineska poezija (mračno doba autohtone poetike) -savremene forme -nije bilo bitno iskazati emociju, već napisati savršenu pesmu u određenoj formi  905. godine car okupio pesnike da napišu antologiju – KOKIN VAKAŠU (KOKINŠU) -VAKA POEZIJA – savršenstvo forme  Novi žanrovi: - Monogatari - Niki

DELA:

-

Taketori Monogatari (o sekaču bambusa) – nepoznat autor Genđi Monogatari – Murasaki Šikibu

-

Tosa Niki (dnevnik iz Tose) – Kino Curajuki Maruka no soši (zavisi pod uzglavljem) – Sei Šonagon Rjoćuen Hišo (moderna poezija)

- monoavare – pojam lepog - jođo – iščezlo kao lepo - jugen – nepostojano kao lepo - raspadanje aristokratije 3. Kamakura period - uspostava Kamakura šogunata 1192. godine -prvi Kamakura šogun – Jorimoto Minamoto -završava se 1333. uništenjem šogunata -preovlađuju monogatari dela -Gempei Seisuki, Curezuregusa, Taiheiki, Hogen monogatari i dela Heike monogatari (ne zna se autor) 4. Muromaći period i Azući-Momojama -U XV veku stvara se novi oblik poezije pod nazivom renga, koji zamenjuje tanka poeziju - renga poeme – navodezivani stihovi više stvaralaca; bile su konfuzne i teške; više kao zanimacija - renga se sastoji od najmanje 2 ku-a (početni je honku i čini bazu moderne haiku poezije) - najznačajniji pisci – Sogi i Macuo Bašo - kratke priče iz XV i XVI veka poznatije kao OTOGI – ZOŠI (imaju istorijsku vrednost) -najbolja književna dela XV veka su NO drame -tematika je nešto mistično i natprirodno, tj. JUGEN -mnoge govore o budističkom grehu privrženosti, nemogućnosti mrtve osobe da zaboravi svoj život  Zeami – najpoznatiji pisac 5. Edo period (1603 – 1868) -obeležen napretkom -vlada Tokugava šogunat – njegovo doba je doba mira -neokonfučijanizam ulazi u sve sfere života, a uticaj budizma opada -obrazovanje postaje dostupno narodu, zbog štamparske prese -pisci se okreću i običnom čoveku, ne samo aristokratiji

 Epske književne vrste: - kanazoši (uglavnom su dela ilustrovana) - kijozoši (realistički roman o urbanom životu) – Ihara Saikaku - jomihon (fantastične priče, nema komičnih delova, već se zasniva na sadržaju i formi) – Ceda/Ueda Akinari - šarebon (roman o kvartu ljubavi) - kokeibon (komični roman) – Đipenša Iku - ninđobon (ljubavni roman) - kusazoši (slikovnice za gradske žitelje)  Poezija: - HAIAKI forma – nova pesnička forma 2 škole: - Teimon škola – osnivač Macunaga Teitoku - Danrin škola – osnivač Nišijama Soin Najznačajniji pesnici: - Macuo Bašo – Uska staza ka dalekom severu - Josa Buson (inspirisan Macuom) - Kobajaši Isa (oko 20 000 haiku pesama (?))  Drama: - nove pozorišne forme su đoruri (bunraku) i kabuki - Đikamacu Monzaemon – najznačajniji dramski pisac (oko 130 drama) 6. Moderni period književnost -Meiđi period (1868 – 1910) -nakon 250 godina izolacije, dolazi do naglog otvaranja prema zapadu -ubrzana modernizacija -hijararhija: problem subjektivnosti, Japanom i dalje vlada feudalni sistem – stroga društvena hijerarhija -Govorni jezik: 1880 – 1920 – pokušaj da se stvori govorni jezik Japana -velika razlika u pisanom i govornom jeziku -visoka stopa pismenosti -elističko shvatanje jezika došlo u sukob s potrebom za modernizacijom -oko 1000 ideograma u Meiđi periodu -odbačena ideja da se usvoji engleski jezik (Mori Arinori) -*genbunići – sjedinjeni pisani i govorni jezik -prevodioci – Cuboći Šojo, Futatabe Šime, Vakamacu Šizoko -jamanote dijalekat

-pozajmljenice uške u moderni govor, javljaju se prevodi zapadnjačkih tekstova -prema meiđi ustavu, otac je bio glava kuće -počeci književnih inovacija -javlja se naturalizam – pisali su o svom egu, svojim osećanjima