Александар Поповић

МРЕШЋЕЊЕ ШАРАНА
СЦЕНСКА РОТО-БАЗА У ПЕТ ОШТРИХ ФАЗА

ЛИЦА:
БОРКО ГРАЦИН, професор
МИЦА, његова жена
ЛАЗА ПАУНОВ, заставник
КУМ СВЕТА МИЛОСАВЉЕВИЋ, господин
КУМИЋ МИТА, његов син
БОСА КАТАНИЋ, професорка
ВАСА ВУЧУРОВИЋ, капетан
ГОСПАВА, његова жена

Догађа се у историјском вагону III класе.

Прва фаза: КОЗЈА СТАЗА
Истина не тражи сведоке, али ми имамо неодољиву потребу да јој
сведочимо.

Друга фаза: БОДЉА МРАЗА
Разлози никад не морају бити снажни. Довољно је ако су посебни.

Трећа фаза: РУЈ ОБРАЗА
Лек од зависти је захвалност и учи поштовању доброте.

Четврта фаза: КАМЕНА ОАЗА
Опсесивна послушност открива да човек иде у супротном правцу од своје

аутономије.

Пета фаза: КРИСТАЛНА ВАЗА
Човек који никоме не додијава егзистенцијално је мртав.

ПРВА ФАЗА: КОЗЈА СТАЗА

Прилично пространа трпезарија у стану Мице и Борка Грацина. Мрак је.
Чује се радио, иде одјава научно-популарне емисије за коју је текст из
области биологије ,,Мрешћење шарана" написао професор Борко Грацин.
Потом креће плех музика: маршеви. Долази са светлом, прво тихо, па све
јаче, уз шта се појачава и групни разговор присутних: Борка, Лазе, Босе и
Свете, до крешченда. Уз њих је присутан и Мита, али он не учествује у
разговору. Он мирно и незаинтересовано седи и без прекида пуши.

ЛАЗА: Све о свему емисија није незанимљива мада је, можда, мало
прекратка и празњикава. Више је благоглагољива, него што је садржајна.
Почетак је, рецимо, претерано развучен и шупаљ. Средиште, тако рећи, не
постоји. Само статистички подаци, бројке, и ништа више. Дакле, прилично
сувопарно. Мада у тексту, ту и тамо, има поетских места. Али има и
прилично гњаваже. Како ја судим, петнаест минута је превише за такву
тему. Могло се све то исто рећи сажетије. Пет-шест минута је било сасвим
довољно да се све то исто саопшти на један језгровит и ефектан начин.
Ипак, радио није професорска катедра. За радио треба писати лако и
полетно. То не значи да ја о емисији имам крајње негативно мишљење.
Напротив. Ако ти, шуре, наставиш овако, онда има извесних знакова да би
у догледној будућности био кадар да нажврцаш и нешто вредније зезанције

из те области. Нисам стручан, али претпостављам да би о сомовима било
захвалније писати за радио.

БОРКО: Спикер је, збиља, пребрзо читао и накарадно наглашаво потпуно
неважне пасусе, а кључна места је остављао по страни. Али шта ту ја као
аутор могу да учиним? Ништа. У ситуацији је да се другима да у руке. На
моменте ни сам нисам био у стању да препознам свој рад. До те мере је све
то тонски збрљано, да човек губи вољу да прати пишчев ток мисли. Па
ипак, пажљивом и образованом слушаоцу је, ја сам уверен, било изузетно
задовољство да слуша моју тезу о мрешћењу шарана, од првог до задњег
словца. Признаћу, ја сам још увек приметно узбуђен, алп на мене је
емисија оставила снажан утисак. Руку на срце, ја сам се надао да ћете ви
ово моје научно првенче дочекати с много већим одушевљењем. У ствари,
био сам наиван. Смео сам с ума да сваки човек пати помало рд зависти.
Осим кума. Њега издвајам. Он се најискреније радује заједно са мном. Сви
остали тако-тако.

СВЕТА: За мене је, морам признати, све ово што сам чуо, право
откровење. Куме, ти си мозак. Знао сам ја и раније да си ти, куме, геније,
али то се сад и у јавности потврдило. Права је само штета што тако добра и
вредна емисија долази у тренутку кад преко града лете гранате и народ је
више оријентисан на неке друге ствари, него на нова научна открића. Али
да се овако нешто појавило у неко срећније и за науку погодније време, то
би била сензација равна Ајнштајновој теорији релативитета. За утеху је да
су сви епохални научни радови преживели своје време. Куме, ја ти стојим
добар да ће ти кад-тад ово твоје грандиозно дело донети светску славу. И ја
се с радошћу поносим што си ти мој кум, уз допуштење да у овоме часу
будем пророк. Постаћеш нобеловац. И ја ћу свима рећи: то је мој кум.

БОРКО (добаци за њом): По који пут? (Друштву. . БОРКО: Као да се не зна ко у овој кући прави ред и распоред. Пауза обојена шоком и збуњеношћу. а колико до текстописца. У одласку): Нисам имала намеру да те. Узалудан је сваки мој труд.БОСА: По мени. Можда још има времена да ви с пером у руци сазрите. мени је сад тешко да разлучим колико је ту грешака до музичког сарадника. али знам да је слушаоцима за радио синоним музика и да свако ко жели да ствара нешто што ће се презентирати путем радио-таласа. можда би било упутније не замлаћивати се у вашим годинама. мора то да има на уму непрестано. баш тако ниподаштавајуће спрам кумице. Додуше. колега. с опроштењем. Мицо? МИЦА: Па да се не бисте надвикивали с блех-музиком. да је ваше остварење остало крње. Опрости ми. на жалост. резилиш је пред гостима. Овако. крај је музички могао да буде много упечатљивији. Но. куме. осерем пред друштвом. испада. сељанчура. СВЕТА: Немој ни ти. ја. колега Грацин.) БОРКО: Што нам угаси радио. МИЦА (покуњено се повлачи. Истога часа настаје мук. јер емисију сам чула само један пут. нисам способна да вам дам прави савет. јер има тешких заблуда које човека одводе и у лудило. Мени је криво што у овоме часу.) На жалост. остаје сељанчура. (Мица долази журно и на врхунцу крешченда сазданог од плех-музике и групног надвикивања у говору гаси радио.

До беса ме доводи та њихова сељачка и простачка самосвест. колега? БОРКО: Паметним људима не треба сваку ствар објашњавати. да не би остало напола. ЛАЗА: Престаће једнога дана. . многоуважена господо. БОРКО: Ако си јој. (Кум устаје и полази из трпезарије. један без главе. Поготову ако се зна да је данас максима: двојица без душе. Лазо. без питања. Ја одврнем радио до краја. брат — ниси јој дрвени адвокат. Што год ја започнем. БОСА: Вреди вам. само полако. куме? СВЕТА: Идем у кујну. Је л' тако.ЛАЗА: Гази тај преко нас као да смо крпаре. колега. па може бити посустанем. БОРКО: Пазимо се опасно. овај ваш кум сувог злата. БОРКО: Ћути. Да није његове припомоћи ви бисте брзо балдисали. да кажем кумици реч-две утехе. из блата сам вас извукао. он доради. БОСА: Не желите да ма ко од суседа слуша шта се код вас у друштву овде разговара. Спустићете ви дурбин.) Куда ћеш ти. Нико од затуцаних глупака не верује више у своју памет. а она дође да га угаси. Као да ја не знам шта радим. Нећете нас завјек звати репоњама и гегулама. А од овога овде рођеног шурака имам само штете. и та ваша тортура над недужним становништвом. нисмо звери.

ЛАЗА: Само неку годиницу пре рока. пун суза. гос'н-Свето. јер му се не рмба. Много си је уцвелио. пупољак. Нос јој је запушен. СВЕТА: Ал' кумица не фингира јецаје. тешко га је раскиселити. у Коцељеву обећали да ћемо у комунизму сви у Београду живети. па кад одртавела чичускара хоће нетакнуто сељачко девојче. онда је ред да се мало и истрси. професоре. да потпомогне младину фамилију. ко опанак." БОРКО: И приде одозго свог дрчног и лењог брата. БОРКО: Ко то каже? СВЕТА: Кумица. БОСА: Претерујете. . БОРКО: И дан-дањи би пасли траву да мене није било да их ишчупам из оне њихове беде и сиротиње. Са седам заната су га најурили. И тело и душу. У њих је срце жилаво и опоро.БОСА: Ал' узбрали сте. Службовала сам ја и по селима. ЛАЗА: Е. И то кроз сузе. Каже: „Поклонила сам му најлепше године своје. колега. јер нама су и партизани 41. СВЕТА (долази): Поклонила ти је цвет своје младости. Она сваку твоју реч искрено срцу прима. да га ја на грбачи теглим. више му се свиђа да по цео дан на Ташмајдану игра крајцарице са својим вагабундама.

изркнућу се. БОРКО: Ал' ако хоћете баш и о тој нетакнутости да вам отворим срце. Шта ће јој стипса? Одговорите ми! У Србији женске не ударају брицу. Обуздајте се. Клепићу га ушицама посред челенке због насртаја на част моје сестре. отрцавати своју венчану жену пред белим светом. БОРКО: Пустите куче нека уједе свога доброчинитеља. БОРКО: Нашао сам јој стипсу под јастуком. није ред да пред нас износите свој прљав веш. СВЕТА: Окани се ћоравих послова. БОРКО (пада у јарост): Шта ће јој стипса под јастуком прве брачне ноћи? Питам ја вас. СВЕТА: Немој. БОСА: Овде ће доћи до крвопролића. куме. .БОСА: Стишајте страсти. иначе ће крв потоцима потећи. колега. иза врата је. Па јесте ли ви мушко? Спречите их. И чему онда може да јој служи стипса прве брачне ноћи? Објасните ми! ЛАЗА: Додајте ми секиру. гос'н-Свето. БОСА: Ви већ постајете неукусни. кумим те богом. Лазо. Није вредно робијати зарад једног јунфера.

БОСА: Ви сте. ЛАЗА: Од доконости смо распредали. СВЕТА: Немојте се изнова качити! . БОРКО: Опет се ти задеваш. ЛАЗА: Кад сте већ толико навалили. о емисији у којој си ти нагваждао о мрешћењу шарана. пружите руку један другоме! Измирите се! БОРКО: Ма добро. шуре. Као да је то нека новина и реткост у Србији. истини за вољу. да бисмо морали да стрепимо од анонимне денунцијације. Стипса и варзило. испали муфљуз потежући онај калијум алуминијум сулфат. У реду. СВЕТА: Хајде. ништа више. БОСА: Ал' нисмо ми овде ништа говорили ни против Хитлера. ЛАЗА: Припрдело гимназијском професорчићу да се као кобајаги бави науком. колега Грацин. (Лаза се рукује и потресно љуби с Борком у оба образа. нити против оца Недића. Од тога је све почело.) БОРКО: Ја сам само рек'о да данас и зидови имају уши. да вам не кварим расположење. приручна средства.

вама је. БОРКО: Због тога кум и не говори с њим још од јуна 41. ти знаш чији је рођени брат председник окупацијског преког суда. Упамтите . шуре. а не знам чији је то супруг главни рачуноиспитач у Управи града. зарицао да ће утепати обојицу браће Милосављевића. Катанићко. ко победник. питам се. Откад су то. Је л' тако. колега.БОРКО. колегинице Босо? БОСА: У принципу. уочи свога пута. ал' ја сам сигурнији у себе него икада. Ал' да вам не бих остао дужан. куме. приучени клозери почели да дају судове о научним тезама? Досад је њихово било да шлифују вашарска огледалца. СВЕТА: Јест. с јесени 43. само ако га икако послужи јуначка срећа да се у Београд врати на белом коњу. ЛАЗА: Не знам онда због чега се Ванђел Чокалија овде у авлији пред свима. БОРКО: Било како било. ЛАЗА: Ако то не знаш. рећи ћу вам да сумњам да ће се ваш глас икада чути на радио-таласима. БОРКО: Ви сте завидљиви. због тога му држите страну. БОСА: И то окупацијским. професорко патриотизам јача страна. ја не верујем да је сваки професорчић интелигентнији од сваког занатлије.

Не знам шта хоће. људи. (Унутра упада брадати и косати накинђурени четник. Можда по нечијој достави мене тражи. Кад упадне. БОРКО (извирује испод стола): Ако дође до масакра. (Међу присутнима настаје паника. не дајте ме! . реденике. нас је више.) СВЕТА (провирује из шифоњера): Ако стане да вас коље. Има ручне бомбе. ја ћу вам притећи. као да нешто проверава. не бојте се! БОСА (провирује испод стола): Ал' ако ухвати једног од нас. шубару с кокардом. ЛАЗА (извирује испод канабеа): Завуци се тамо у шифоњер. куме. МИЦА (усплахирено улеће): Овамо к нама надире наоружани брадоња. и пази да те тај твој бесловесни мученик не ода. ви вичите. Лаза се завлачи под канабе. разне амблеме и ордење. Борко се с Мицом и Босом завлачи под сто. шмајсер. октобар 44! Пазите шта вам кажем! Тај датум ће заједно с мојим именом ући у све енциклопедије. делује ми избезумљено. Свака одшкрине и кроз једна прође. затим опрезно пође од врата до врата. Људи. немој да тај после од страха ода где се крију и остали.ви овај данашњи датум: 8. он застане и погледа унаоколо. склањајте се.) СВЕТА (извирује из шифоњера): Где је? Је л' отишао? ЛАЗА (извирује испод канабеа): Сва је врата отварао. Света вуче незаинтересованог Миту у шифоњер.

шчепаће те кољач за гушу. Испод канабеа извирује Лаза. (Излази из шифоњера на прстима. то је чудо једно. Опишите нам призор. реци нам. СВЕТА (иде ка вратима кроз која је прошао брадоња): Морам само начас да звирнем кроз кључаоницу. што наши мушкарци имају лошу навику. ако бога знате. У купатилу се задржао. (Савија се и вири кроз кључаоницу. БОСА (провирује испод астала): Е. гос'н-Свето. СВЕТА (усправља се и окреће према њима): Стоји насред купатила гоголцат. Увек им је слађе да пусте воду у лавабо.БОРКО (провирује испод астала): Не цвили. Шта ради? ЛАЗА: Шта ради? Видиш ли штогод? БОСА: Не мучите нас. куме. Из ормана изађе Мита и седне за сто. не тражи он никог. па мирно запали цигарету. да проверим шта он ради унутра. него у клозетску шољу. Мица и Боса. а да свога Миту за столом и не примети) . (Крсти се и одлази у шифоњер.) БОРКО: Куме. СВЕТА (извирује из шифоњера): Да је била мала нужда у питању он би већ изашао. Испод стола извирују Борко.) МИЦА (извирује испод астала): Куда ћете.

МИЦА: Ал' ко нам гарантује да је професорка његов тип? БОРКО: Је л' се то ти.) БОСА: А где је Лаза? Да није одвео Лазу? . Света се брзо повуче у шифоњер. ако мислите да га одобровољите у корист свих нас. али се одмах љубазно насмеши.) БОРКО (извирује испод стола): Изгледа да је отишао и то у моме најновијем оделу. јеси ли остао жив? (Грли Миту и љуби. можда ће се постидети. На њему је Борково одело. прошла је опасност! (За њом испод стола излазе Боса и Борко који одлази до врата купатила.БОСА: А да ја сад банем код њега голог унутра. жено. који је прилично мањи и тањи од њега. СВЕТА (искаче из шифоњера): Мито. уместо професорке препоручујеш? СВЕТА (извирује из шифоњера): А где је мој Мита. МИЦА(извлачи се испод стола): Излазите. а брадоња кад угледа Миту за столом. благо наклони и журно шмугне из просторије напоље.) Шта ћеш ту. мучениче? Долази одмах с места овамо! ( Истога часа отварају се врата купатила и излази брадоња без браде и косе и без четничког одела. (Угледа Миту где седи за столом и пуши. професорко.) Данашњи дан ћемо одсада славити као твој други рођендан у животу. ЛАЗА: Ал' онда се свуците и ви. сине. нема га у шифоњеру. збуњено застане.

запањено): Па он нам је за успомену и дуго сећање оставио и своју униформу и наоружање. у одласку): Ја из кујне видим кроз прозорче ко улази у наше двориште. шуре. БОСА: Ал' за длаку смо сви заједно избегли сигурну смрт. БОРКО: Не каже наш народ бадава да пијане и луде бог чува. ЛАЗА (купи све брадоњине ствари из купатила и полази): Склонићу ја то у шупу. СВЕТА: Шта чекаш још. И да ми је знати шта ћу сад да радим са овим његовим ркама? ЛАЗА (извлачи се испод канабеа): Дај ти то све мени. . да га је он видео и да му ни матер није опсовао. јавићу вам опет ако се појави какав јакреп. што не излазиш? ЛАЗА (још увек завучен испод канабеа): Чекам да тај крвник одмакне од наше куће. можда је вашљиво. МИЦА (одлази. БОРКО (отвара врата купатила. СВЕТА: Ал' замислите ви да је мој Мита за столом седео. да сачувамо као ратни трофеј. да се случајно не предомисли и не врати да нас покоље у знак освете. БОСА: Шта ће вам то. Лазо? Не смете га облачити.ЛАЗА (још увек испод канабеа): Овде сам под диваном.

имаш ли у кући мало дивке.СВЕТА: Ја сам од ове страхоте. МИЦА (пође натраг у кујну. па само пишти и пурња.) Шта тутољиш ти тамо у кујни? МИЦА: Искувавам крпе и стојим на осматрачници крај прозора да ошацујем сваког ко крене овамо. долазе савезници да нас засипају . да се повратимо? БОРКО (приђе кухињским вратима и мало их одшкрине): Хеј. да се људи мало поврате од овог ударца. кумићу. куме. жено! (Мица долази. па пристави лонче за дивку. БОРКО (вуче Миту): Дижи се. куме. у одласку): Ал' немојте ми замерити ако попричекате мало дуже. БОРКО: Стуцај оне две задње стаклене бомбоне. још најежен. чује се звук сирена): Људи. зар ти остави свога кумића! БОРКО (брзо се враћа): А зар ти нећеш? СВЕТА: Хоћу. сирене! (Сви се преплашено узмувају. морам да се олакшам.) БОРКО (јурне из собе): Долазе бомбардери! СВЕТА (дрекне за Борком): Стани. сирово је. јер ово грање које ложим. него ми од страха прорадила црева. ЛАЗА (махнито улеће.

Каже: „Жено. онда нека пакује своје ствари и нека се повлачи с Немцима. другови гарантују. (Одвлачи незаинтересованог Миту. (Чују се детонације експлозија. (Он застане. она из угла узима претешки куфер.) БОСА (крикне за њим): Стани. У одласку.) За њих је горе високо свака овдашња кућа војни и стратегијски циљ. ко ми гарантује да ме они неће искористити да им учиним услугу. (Кум Света шмугне у кујну.) Спаковао вам је он све записнике.) . Лаза граби од Босе куфер. него стрепи за своју властиту кожу.) ЛАЗА: Причекајте. Само да вам кажем да вам другови преко мене поручују да је до сутра у подне крајњи рок. БОСА: Ал' он пита зашто му ви ништа написмено не дате у вези с тим? ЛАЗА: Он као виши службеник Управе града није више у ситуацији да уцењује и поставља услове. Лазо. Лазо. Боса полети напоље за Борком и Митом. Ако не прихвата нашу понуду.теписима бомби. оне које сте тражили. БОСА: Ма не колеба се он због услуге. а после опет да ме прислоне уза зид". да овде незаштићени изгинемо? ЛАЗА (стегне је око струка): Нећемо ми дуго. ЛАЗА: Остаће му глава на раменима. професорко! БОСА (застане): Не излажемо ли се опасности. (Лаза је пусти и бесно пође напоље.

кумице. куме. имам на себе. изгореће ми све крпе. Осећа се изгоретина. кумице. шта ти то од мене радиш? Немој опет неке превезије! СВЕТА (и даље наваљује): Само оне.) Немој. што ти је слатко. кренуло је! МИЦА (долази из кујне загрљена са Светом. пусти ме начас. док падају бомбе? СВЕТА: Слатко би ми било. СВЕТА: Мени то не смета. куме. (И даље наваљује). Напротив. Он је обасипа пољупцима): Па зар и сад. куме. (Света се не обазире. МИЦА: Чекај. кумице. МИЦА: Јаој. јао. куме. а од мене само цурка! Куме! СВЕТА: Кумо! МИЦА: Куме! СВЕТА: Кумо! МИЦА: Куме! Куме! Куме! Куме! Куме! Куме! . него је и даље страсно милује и љуби.ЛАЗА (бежећи напоље заједно с Босом): Брже за мном. МИЦА: Јао. Ставила сам лонац да прокувам крпе. куме. да погинем на теби. нећу после имати шта да метнем.

али изнад шоље на осамдесет сентиметара раздаљине направљена је дрвена преграда): Шта је ово? МИЦА: Начин на који ме Борко одвикава од гадне навике што не седим. СВЕТА: И како ја сад овде да се помокрим. (Страховита експлозија.) СВЕТА: Одличан је овај кумов изум. па се повиј. помагај! . много офарбао? Да не примете? СВЕТА (отвара врата клозета. да нишаним с раздаљине? МИЦА (она га намешта): Окрени се овако натрашке наспрам клозета. куме.СВЕТА: Кумо! Кумо! Кумо! Кумо! Кумо! Кумо! МИЦА: Јој! СВЕТА: Ајој! МИЦА: Ух! Пусти ме сад! (Кум је пусти и пође ка једним вратима. мрак. Још! Још! И сад се завуци уназад! (Света се завлачи и повијен седа на шољу. Види се шоља. живи смо! СВЕТА: Ал' ја сам се заглавио у шољи. нарочито за оне који желе да добију грбу.) Јеси ли се. кумице. рушење. јер се од даске изнад глабе не може успрабити. куме. него се пењем да чучим на енглеској шољи.) Изгибосмо! Кумице! Кумице! Чујеш ли ме? МИЦА (мало се раздањује): Не бој се.

па ни макац. цимај! Не остављај ме овако заглављеног! МИЦА: Чекај да предахнем.МИЦА (пружа куму руке и покушава да га извуче.) .) Оооооооооооооо--рук! Оооооооооооо-рук! СВЕТА: Иде. СВЕТА: Реци ми. али не иде. иде. јесмо ли затрпани? МИЦА: Нисмо. Мицо. СВЕТА: Вуци! Кумице. дупе и одупри се коленима! (Она га вуче. Запните још мало. БОРКО (усплахирено долеће): Куме! Мицо! Јесте ли живи? СВЕТА: Јесмо. куме. осећам. куме. али заједно са шољом на дупету. Помера се. Коса ми је пуна срче и дупе ми се заглавило у шољи. липсала сам. (Обоје хватају кума за руке и вуку. па не иде. куме. МИЦА: Ја сам вукла кума. али не иде): Стисни. БОРКО: Дај. БОРКО и МИЦА (вуку): Ооооооооооооо-рук! Оооо-оооооооооо-рук! (Ишчупају кума. да ти и ја потегнемо сложно. али без резултата). само су рагастови с вратима и прозорима поискакали из зидова од детонације.

него мртав с расцопаном тинтаром. Мица гаси радио. пође за тобом и цела шоља из фундамента. другарице Мицо. куме. МИЦА: Ја се баш питам.) ДРУГА ФАЗА: БОДЉА МРАЗА Револуционарне песме грувају. оде шоља у парам-парчад. ако лупиш о рагастов. јер раније сте овде били и живи и печени. БОСА: Здраво. На вратима се појављује Боса. БОРКО (заједно с Мицом полази за Светом): Ал' пази. то је керамика. БОСА: Имала сам пречих задужења од општег значаја. што вас од ослобођења нема код нас. није туч. Мица сређује свој демолирани стан. мрак. (Детонације. бог те моловао. СВЕТА (с шољом на дупету штепује ка вратима): Ћути. професорко.БОРКО: Аух. МИЦА: Сећате ли се. куме. како сам вам дивку заслађивала стакленим бомбонама? БОСА: Најупутније је да све те патње и страдања што пре заборавимо и прионемо на обнову земље. боље жив с шољом на гузици. Босо. Не мешај толико. куме. .

И то први у слободи. БОСА: Каквог празника? МИЦА: Та немој ми рећи да ти школована жена не знаш да је данас Бадњи дан. МИЦА: Ал' кад ми је човек у затвору на правди бога. видим. кад ме снашло. прозори су полупани. него у вези празника. (Мица настави да ради. Снаге реакције су поражене до ногу. Нашим крвопијама и гуликожама дошао је крај. БОСА: Ти најмање имаш разлога да плачеш кад сви певају у славу слободе. сестро златна. С религијом је завршено једном заувек. другарице. Босо. што је за сваку похвалу. прионула си и ти својски. а стакла још нема. МИЦА: Цича је. ништа ми се не мили. шта ћу него да отрпим. професорко. Црквама је одзвонило. Од плакања се слабо загрева. МИЦА: Па шта ћемо онда празновати? БОСА: Празноваћемо наше револуционарне празнике. .МИЦА: И како се онда. БОСА: То припада мрачној прошлости. на данашњи дан каже? БОСА: Смрт фашизму — слобода народу! МИЦА: Ма не то. Научно је утврђено да нема бога.) Него.

а годинама сте скупа службовали. професорко. јер ми данас понајмање смемо бити помирљиви према госпоштини. лед те убио? БОСА: Између осталог. увери се. другарице. Ево.) Чак је и у Министарству просвете донето решење о Борковој суспензији. МИЦА: Шта знаш. Широкогруда је наша народна власт. ни где га држе. Где ће ти душа кад тако погано говориш о њему? БОСА: Па баш због тога што га знам. МИЦА: А шта му то дође? . (Вади из официрске торбице папире и даје их Мици. МИЦА: Као да не знаш мога Борка. показујући на тај начин презир и нетрпељивост према сиротињи и према пролетаријату у целини.БОСА: Борко је лишен слободе? МИЦА: Пре месец дана га склептали. наспрам тебе и Лазе држао се крајње надмено и дрчно. МИЦА: Али ја га нисам пријавила. јер другови никога бадава не одводе. БОСА: То је он нешто опасно забрљао. БОСА: То је твој велики пропуст. а нико неће да ми каже ни због чега.

МИЦА: Ал' Борко ти је шурак. Десна шака му је у завоју. .БОСА: Такви као што је он не могу више васпитавати нашу слободарску омладину. друже Лазо! ЛАЗА: А не. друже Лазо. брате. МИЦА: Јеси ли питао за Борка. ово сам се ја на чаши посекао кад смо прослављали ослобођење Батајнице. човече божији. МИЦА: И је л' неће више сваког првог примати плату? БОСА: Остаће на расположењу до даљњег. што сам те молила? ЛАЗА: Рекао сам ти једном засвагда да се ја за сарадника окупатора нећу занимати. јеси ли ти начисто шенуо? ЛАЗА: Да ми је рођени брат. кад је издајник. онда ми је мрзак. БОСА: И ја сам јој то исто рекла.) БОСА: Срећна ти рана. да ми за своје непријатеље немамо милости. МИЦА: Па од чега ћу ја онда живети? (Упада Лаза у униформи партизанског официра. јер ми према издајницима не гајимо слабости.

ЛАЗА: Он се тргнуо у минут до дванаест. јесте ли се сви ви бунике напили? Који вам је мандрак кад тако кварно резонујете? БОСА: Мене из министарства унутрашњих предлажу у руководеће просветне органе. другарице. да сам ја на тебе благовремено позитивно утицао. друже Лазо. што није упућен на принудни рад. другарице. и теби посебно. Нека захвали мени. а такав може само да ми засмета у моме даљем напредовању. или се ово цео свет на јави изокренуо на тумбе? БОСА: Није то за ишчуђавање. није вам класни друг. ЛАЗА: Јеси ли. људи. другарице? МИЦА: Сањам ли ја накарадно. бре. . ЛАЗА: Радује ме што чујем. И ја сам од свога супруга затражила развод по кратком поступку због идеолошких размимоилажења и класне нетрпељивости. уосталом.МИЦА: Како то сад мој човек свима вама преко ноћи испаде душманин? БОСА: Па шта ако вам је венчани муж. али с напоменом да се претходно морам отарасити тога баласта. Због свога држања за време окупације мој бивши човек је изгубио грађанска права. МИЦА: Добро.

ми смо држали кружоке. друже. брате.БОСА: Ти си. ЛАЗА: Желим ти да се и надаље сукцесивно укључујеш у обнову земље. док смо бацали писмо или глава. учинио да ја прогледам. МИЦА: Живела сам овде поред вас даноноћно. БОСА: Ми смо били конспиративци. ЛАЗА: То ми је био задатак. а затим опазила да ви ма шта радите против окупатора. затекла сам вас у кујни на камари. буразеру. друже Лазо. Док траје обнова нема одмора! . све своје слободно време проводио на Ташмајдану. БОСА: Баш смо лепо претресали све наше горуће проблеме. МИЦА: Знам да си ти. поред цркве Светог Марка. ЛАЗА: То нам је била само маска. МИЦА: Колико ја знам. ти си. играјући крајцарице. још 43. У ствари. али морам због једног летећег састанка у гимназијском активу. ЛАЗА: Ма ти си једна најобичнија гуска! Ти немаш појма шта је садржано у нашем геслу слободне љубави. деловао на професорку сексуално. БОСА: Без даљњег. Жао ми је што вас сад остављам. друже Лазо.

кумице. (Пође у собу. МИЦА: Ти би да ме шалом разгалиш мало. мислио сам да ћу и кума затећи код куће. другарице. СВЕТА (опрезно улази с Митом. То је тај.ЛАЗА (прати Босу до врата): И јави се опет. доносим ти радосне вести.) МИЦА: Куда ћеш ти. још једино што ти мислиш на нашу кућу. СВЕТА: Ћути. МИЦА: Је л' то говориш о ономе брату који је за време рата био председник преког суда. (Он и кумица се срдачно љубе. брате? ЛАЗА (улазећи у другу собу): Да се мало опружим. не прође три дана а да ме не обиђеш. Зарад кума сам пошао до онога мог назови рођеног брата Гаврила с којим нисам говорио још од како се заратило. па јео и пио с Немцима? СВЕТА: Баш о њему. Мицо.) МИЦА: Црни куме. . а испод зимског капута нешто крије): Јесте ли ту. јер ноћас сам опет у акцији. јер сваки наш сусрет је идејно плодан.) Срећан ти бадњак. носи празну корпу. куме? СВЕТА: Не шалим се ја са таквим стварима. кумице? (Угледа је. биће данас отпуштен из затвора.

кумице. Кажем: „Пусти га из затвора. Каже: „Добро да си ме се сетио". то ти се све испомешало. СВЕТА: Тако испада. МИЦА: А да не лаже он? . у ствари. СВЕТА: Море. а сад код наших дрматор. „Учинио сам ти". Онда му ја кажем да не долазим због себе. а опет да је Гестапо послао Ванђела Чокалију међу партизане. него да долазим због кума. каже. кумице. ништа више. Увек при врху. нити бих пред њим погнуо главу.МИЦА: Онај исти због којег је Ванђел Чокалија одлазећи у партизане претио да ће убити и њега и тебе. МИЦА: Значи. Због кума сам га потражио и он се онолико обрадовао. за освету? СВЕТА: А. И он одмах ту на лицу места дрмнуо тамо неког телефоном. ал' ни сад ја из личних разлога не бих тражио њега. њихови су били с нашима. да више ни сам бог не зна ко је ко и какав. због човека чистог као суза. Ванђела Чокалију су разоткрили и стрељали. испоставило се да је мој брат Димитрије био међу Немцима по налогу Капејота. да ми сиромах кум није тако награјисао. МИЦА: За време рата код Немаца буџа. да се човек забезекне. а мој назови рођени брат је дочекао ослобођење и постао велики дрматор. а наши с њиховима. За време окупације стидео сам се тог свог назови рођеног брата. „кум ће данас бити пуштен кући". бадава човек труне".

хоћемо Тита. Да убијем краља Петра. ал' одшкрини макар мало прозор. а потом извикивање парола и скандирање. КЛИКТАЧ (споља): Нећемо краља. кумице? МИЦА: Грађани четвртог рејона манифестују своју приврженост данашњици. доћи ћу задњи пут. (Мица одшкрине прозор. да га пљунем у лице.. За народне одборе. Видећемо сад држи ли он до образа.СВЕТА: Ако ме слаже. Народ се пита. Чује се хармоника. СВЕТА: Хладно је.) КЛИКТАЧ (споља): Сви на изборе за народне одборе!. народ се пита! ХОР (споља): Народ се пита. Народ се пита.)..): Бацили смо јарам клети да живимо ко Совјети! . КЛИКТАЧ (споља): Дај ми пушку од два метра да убијем краља Петра! ХОР (споља): Да убијем краља Петра. Да убијем краља Петра. За народне одборе. (Споља допире велика бука. да чујемо шта вичу. Лагано се удаљује. КЛИКТАЧ (споља. ХОР (споља): За народне одборе. Шта се то овде код вас чује. рекао сам му.

Сине. Манири су им мало сировији. мила. Неписменост је кажњива. Такво је време. Је ли. прозор. Нису то господа. А господа су господа. али свикнућемо. Па му кажем: .. Мито. следио сам се. ко и обично. Робијашнице су санаторијуми где се заблудели лече од неслагања. и то ти је. Треба да разумеш. он је побеснео. Човек је постао од мајмуна. СВЕТА: Њега је овај комунизам докрајчио. МИЦА: Је л' бар штогод прича у вези с тим? СВЕТА: Причам ја њему. Морамо. МИЦА (затвара прозор): А кумић. Затвори. Да живимо ко Совјети. Никад се ни у какве дискусије није уплитао. Они кажу да је човек оно што једе. СВЕТА: Опасно гуде. Мислим. Не може да свари те њихове механизме. Кумице. Стално ћути. Да сте га само видели како је . ал' приметно је од ослобођења наовамо потонуо у потиштеност. кумице. Морамо то тако да прихватимо. Мито. Да живимо ко Совјети. Револуционарно. кумице. кад је то мој Мита од мене чуо. комунисти. њима је моћ у суровости. Знаш. Противљење је симптом лудила. Све даље и даље): Да живимо ко Совјети.ХОР (споља. Кад будемо сви исто јели. То су другови. ћути. не трпи их. Бог је укинут. ово су другови. промена је велика. Међутим. кумице. МИЦА: Зар се и он меша у политику? СВЕТА: То се и ја питам. бићемо сви исти у свему.

кумићу. СВЕТА: То је оно. Распомамио се. а у њему унутра. испод њега му је на челу велика рана. баш сасвим сигуран. МИЦА: А због чега то? СВЕТА: Па пао је у јарост.арлаукнуо и поскочио као рањена звер. МИЦА: Невероватно. што он само ћути. Мој Мита све ствари из собе баца на улицу кроз прозор са првог спрата. Али ја сам први био оборен. Бацао је ствари на комунисте. (Скида шешир с главе. МИЦА: Мито. И мене је то запрепастило. кумице. да је њему све то на политичкој бази? . МИЦА: А јеси ли ти. куме! Ко би се од кумића надао том колачу?! СВЕТА: Испао је до крајности непомирљив. Кад сам се расвестио и подигао са пода. кумице. у дубини душе све кључа.) Погледај! МИЦА: Црни куме. имао сам шта и да видим.) Ћути. куме. каква вам је то ранетина? СВЕТА: Мита ме у наступу мржње треснуо стилском столицом по глави због оних мојих речи у прилог нових струјања. Гађао их. кумице. зашто тако наопако радиш? Што се ти мешаш у оно што те се не тиче? (Мита ћути незаинтересовано.

питам се? СВЕТА: На Каленићевој пијаци. јер чим чује те причанције. он се сав оспе.) Погледај.СВЕТА: Чини ми се да јесте. (Вади испод капута два фишека од новина и два бадњачића око којих је свезана по једна гужвица сламе. кумице. куме. Овај ти гест нећу заборавити док сам жива. велики човек. МИЦА: Где си само све то нашао. који орах и бадем. МИЦА: Пара. него живаца. СВЕТА: Ал' коштало ме све то. СВЕТА: У фишецима је по нека смоква. Каже: не сме да упали радио. мислим. данашње. МИЦА: Е. баш си ме дирнуо. ал' на страх. прави Србин. кумице. А и онај наш бакалин Сима Жаба рекао ми је да он на тој истој основи добија оспице. Онај наш Миленко касапин ми на време сигнализирао да ће ознаши свуда унаоколо око пијаце стајати у хаусторима с фотографским апаратима и усликавати сваког оног који се дрзне да купи бадњак. понека сува шљива. а други за нашу. кумице! МИЦА: Ти си куме. . куме? СВЕТА: Ма не. куме! Потресао си ме из фундамента. Један бадњак и један фишек за вашу кућу.

Нагрнуо народ листом. ја сам понео корпу. слику му лепе у црну књигу. И то још. накнадно ће хаузмајстори и улични секретари завиривати по становима да провере има ли неко кога нису усликали да им је промакао с бадњаком. СВЕТА: Чујеш ли.МИЦА: Пре четрнаест дана била ја на Каленићевом гувну и јелке су се сасвим слободно продавале. да за вечерас правимо фишеке. Свако ко купи бадњак. исцепали смо и заложили. одричу крсне славе. одричу Карађорђа. одричу се ћирилице. јер кажу: ни један поштен Србин није Србенда. ти немој то да заборавиш. Кад ја умрем. (Брзо узима кумову корпу и излази. да нам узајмиш штогод угљене прашине. не. каже. да се и после моје смрти одржи то наше српско кумство. куме. ако имаш. Поштени се одричу бадњака. него се потруди да уграбиш прилику. Треба ценити то. да — али бадњак. МИЦА (враћа се): Ту ти је. то још није одлучено. има још људи на овоме свету који нас цене и од нас не дижу руке. кумице. одричу Душана Силног. да за бадње вече разбуктимо каљеву пећ. сине Мито. одричу Светог Саве. Све што смо у кући дрвено имали. . МИЦА: Свињетине. је л' и ње треба да се одрекнемо? СВЕТА: Е. Кумица нам око нуди. СВЕТА: Јелке. куме. за тебе. МИЦА: Имам. да ти устреба. и прашина и нешто грања да потпалиш прашину. Него.) Сад ћу ти ја сунути мало у неку празну кесу. куме. дала бих ти и око.

друже? Ја из здравствених разлога нисам могла поћи у борбу. ВАСА: Ако се ми не знамо. другарице. ЛАЗА (долази бесан из собе): Каква је то овде пометња.) МИЦА: А одакле се ми знамо. ВАСА (улази унутра. другарице Мицо? (Света се тргне. Није наше кумство само на папиру. па брзо бадњак крије испод капута. има ваљда неко с ким се и ти знаш. дакле. у официрској униформи): Је л' слободно код вас. али од узбуђења збуњени Борко. кумице. Њега ја теби. истина је.) МИЦА (једно другоме полете у загрљај): Борко! БОРКО: Мицо! СВЕТА (скочи на ноге): Куме! Лепи мој куме! ВАСА (Свети): Ти си. захваљујући томе ја сам пре времена пуштен кући.СВЕТА: Расплакаћеш ме. од буке сам се из . Имам и лекарска уверења. тај његов духовни вођа? СВЕТА: Слажемо се душевно. (Улази силом насмешени. доводим. на капетаново поверење. друже. БОРКО: Друг капетан Вучуровић је имао превише разумевања за мој случај. нека ми се топлина разлива по грудима.

Грацину. па ако немате ништа против.) Тако ми се и син зове. грађанину. Мој рођени брат је Димитрије Милосављевић. МИЦА: Мој рођени. Грацину. ВАСА: Шта рече? Друг Диле је твој рођени брат? СВЕТА: Најрођенији. него жена. ВАСА (све то батали.најслађег сна тргнуо? (Тргне се кад опази Васу и снизи тон. по стрики је добио име. друже капетане! ВАСА (у чуду гледа Лазу): Здраво! (Обраћа се Борку. ВАСА: Бежиш од мене. командовао мирно. па се упиљи у Мицу): Нисам ни знао. Хваташ маглу! СВЕТА: Немам ја због чега.) А ко ти је овај? БОРКО (победоносно): Женин брат. Пре бих рекао да ти је ћерка.) Здраво. да вам се уклањам с пута. капетане. ВАСА: Што ти то мени. не рече у истрази? Што то прикри? БОРКО: Кум с њим цело време окупације није говорио из патриотских . друже. да ти је другарица тако млађана. може неко да нас тражи ил' да нам дође у визиту. СВЕТА (вуче незаинтересованог Миту): Е. Ал' нисам вам. још од подне смо од куће отишли. ја бих с Митом кренуо. (Показује на Миту.

ставља титовку и поздравља Васу по војнички. (Обраћа се свима): Остајте ми сви здрави и читави! ВАСА: А што твој син стално само ћути и гледа у земљу? Је л' од презрења? СВЕТА (Васи): Живчан је. (Лаза се опасује. чуваћу се. капетане. да се сити испричамо о свему и свачему. ја пред другом капетаном немам више никаквих тајни. Црнотравци. може то и другу Дилету да дојади. БОРКО (прати Свету и Миту до излаза): Добро. па то провејава. Причао је како му брат иде руку под руку с Немцима. а њега је то резилило. ал' скоројевићи. капетане.) . него ситна боранија. Ниси ти нека крупна звер. у одласку. СВЕТА: Хвала на савету. њени су били зидари. Он се више изметнуо на мајчину фамилију.) Ја ћу. у неко прикладније време. куме! СВЕТА: И обратно. кад оно ето где је одгонетка. за који дан сврнути. Уосталом. куме! Важи.разлога. ВАСА: Ама шта ви знате о томе? Не знате ви одакле сте шупљи. Рођачке везе! И ко би рекао да је онакав друг твој брат. (Борку. па да си му буразер по сто пута. куме! Биће ту и друг капетан. куме. што ли ме из кабинета друга Дилета зову због тебе. друже. Слабо личимо. Парајлије. Чувај се само да не посечеш језик док лижеш нож. ВАСА: Умеш ти да одговориш. Још се ја питам.

БОРКО: У ствари.ВАСА: Шта је сад. па. МИЦА: Је л' то оног што нам је уочи ослобођења овде у кућу бануо. друже капетане. заставниче? Сви одлазите кад сам ја дошао. разоружао и до гола скинуо четничког војводу Баћу Муштиклара. заставниче. Мицо. капетане! (Васа се зацерека. брате? ЛАЗА: Не прислушкуј док официри озне говоре. ЛАЗА: Служим народу. ВАСА: Ако.) БОРКО (враћа се): Е. сејо! Може то да ти се гадно освети. друже капетане. Капетан Васа ће остати код нас на квартиру. Ухватио сам. а ми смо . саопштићу ти радосну вест. Па да зарадиш још једну медаљу за храброст. сад кад смо остали тако рећи у кругу најуже породице. па се још није снашао за најбољи смештај. Идемо и ноћас у акцију. (Бесно пође напоље. друже капетане! ВАСА: А где си ову стек'о? ЛАЗА: У рату. ЛАЗА: Мене чека дежурство.) Здраво. друг капетан је скоро са терена дошао у Београд по службеној дужности. И треба. Шта кажеш? МИЦА: Ја ништа. ако.

) ВАСА: Вама као да све ово. Васа и Мица мало поћуте. Чекао је ослобођење свим срцем . ипак као да нешто цело време није јасно. МИЦА: Ја сам проста и слабо писмена жена. Ја се повинујем онако како мој човек каже. Он је глава породице. другарице. у нас се зна. ВАСА: Ал' теби. БОРКО: Јесам ли вам рекао. ни што. Ухапсите. увек. другарице. да уступимо другу капетану оно собу с лица. Мислим. другарице. ни где. пустите и појео вук магарца. друже капетане. Нит ко.тако рећи у центру и имамо вишак стамбеног простора. МИЦА: Е. Ја кажем све исто што и ти. да ће Мица одмах пристати. ал' засигурно знам да мој Борко није волео Немце. И упути га у распоред стана. МИЦА: Није ми јасно зашто сте ми човека узаптили више од месец дана? ВАСА: То ми знамо. Шта кажеш? МИЦА: Ништа. није баш право? МИЦА: Свеједно ми је. Мрзео их је. Човек вам је сарађивао на Радио-Београду за време окупације. Идем ја сад да се окупам. друже. Борко. (Одлази у купатило. Је л' то нека тајна? ВАСА: Јавна тајна. то ваше знање ми је нејасно. а ти жено пресвуци креветнину за друга капетана.

терају. То што је писао за радио нешто о рибама. па све више и више додирује Мицу. да ти покажем собу и распоред стана. (Васа пожури за њом. Свако учествовање у јавном животу којим управља окупатор. па онда терају. уши ми се жаре.и душом својом.) Борко није отерао далеко.) МИЦА: Не боли. Зато смо га и пустили чим је саслушан. збуњено застане. Васа се служи рукама. Прво опрезно. (Док говори. сарадња је с њим. него ми од тога удара крв у главу. Месец дана и нешто више оставили сте ме без човека. док му се коначно не нађе у чврстом загрљају. ВАСА: Тако се то теби чини. док не дотерају до крупнице. а онда се брзо врати натраг у купатило. другарице? МИЦА: Нема тог квара који прави мајстор неће поправити! (Брзо му се извуче из загрљаја и пође.) . МИЦА: Јаке су вам руке. Сви почињу од ситнице. блесасто се смеши.) Ајде. Из купатила излази Борко. па кад угледа Мицу у Васином загрљају. Ни један лопов никад није украо прво вагон злата. ВАСА: Да ли се то да исправити. слеже раменима и гаси светло. друже! ВАСА: Што? Је л' боли? (Борко изађе из купатила. Чује се њен кикот. другарице. то није била политика.

ТРЕЋА ФАЗА: РУЈ ОБРАЗА Иста просторија. БОРКО: Мицо. БОРКО: Мицо. БОРКО (виче из друге собе): Мицо! МИЦА: Ој! БОРКО (долази видно узбуђен): Мицо. али обогаћена радијом. немој да правиш заваду међу људима! МИЦА: Каква те сад завада спопала? БОРКО: Повуци тужбу за раставу брака. МИЦА (реинкарнирана. . не буди гњаватор. размисли! МИЦА: Размислила сам. обучена заводљиво друшкански. завесама и још неким комадима послератног намештаја. наондулирана. весела. Дотерује се и певуши): Живео СКОЈ. и чланови у партији комунистичкој. то мене може да наведе да замрзим капетана Васу Вучуровића. МИЦА: Већ сам ти хиљаду пута рекла да то не долази у обзир.

. БОРКО: Што? Да може бити ниси била гладна код мене? МИЦА: Чега? БОРКО: Хлеба. БОРКО: Мицо. Ништа од живота не бих видела. а ти си. Мицо. Мицо. Васа је персона човек. лепо слажемо. а ја сам те довео у Београд? МИЦА: Да не беше наше Револуције. гадно бих ја скончала овде код тебе. МИЦА: Не будали.. Знаш ти и сам како си ме држао. ко последња пачарва. БОРКО: Шта сам ја? МИЦА: Смутљивац. БОРКО: Зар то да чујем. МИЦА: Јесам љубави. зар ти тако са мном. од тебе под старе дане? МИЦА: Па ко ти је крив кад слабо работираш. .МИЦА: Који си ти да њега мрзиш ил' не мрзиш? БОРКО: Нас двојица се иначе.

Људи моји. БОРКО: Из која два супротна табора. Запослена сам у Грамагу.БОРКО: Ко слабо? Ја слабо? Мицо. понови! МИЦА: Мрљаво. ау. Дошла сам до свести. па зар ми је један рад из зоологије о мрешћењу шарана дошао главе? Зар се цела моја судбина сурвава у понор због једне ситнице. незналице. Због чега? Животе мој проклети. старкељо. Из службе сам уклоњен. ау! Шта сам ја дочекао! Па боље да се давим где бабе пишају. Имам своју службу. Ал' шта вреди да ја то теби говорим кад смо ми из два супротна табора. гром те спалио. Мицо. како блистају од среће и задовољства? . Ал' дошла је слобода за нас потлачене. сасвим мизерно. господскоексплоататорског. где сам то погрешио? Коме сам се то тако гадно замерио? Жена ме оставља. БОРКО: Па што ми то раније ниси рекла? МИЦА: Зато што си ме држао у стези. У одласку. да ми у историји кажемо своју реч и да смело корачамо до коначне победе. Газио си ме како си хтео. Сви су пред овом влашћу исправнији и чистији од мене. лајави? МИЦА: Ти си из оног старог. БОРКО: Ау. Сад је на нас дошао ред. Сви своје буве из гаћа на мене истресају. превртљивце и лажове. дволичњаке. професоре. Твој сам хлеб јела. а ја сам из пролетерског. мрачног и трулог. Не зависим више од тебе. (Она бесно одлази у другу собу.) И остави ме сад на миру да се натенане спремим за посао. док свуда око себе гледам битанге. Другови су ми све објаснили.

куме. јеси ли и ти почео сам са собом да се свађаш? БОРКО: Ћути. куме. музику не подноси. Нити пије. он запали. Мито! ( Мита седа и одмах припаљује цигарету. све сам испробао. БОРКО: А женске. за његова млада плућа? СВЕТА: Можда и јесте.) БОРКО: Јао.У чему је ствар? Где је кључ? Има ли у тој целој ствари неких скривених зачкољица? Како ли гласи шифра ове моје загонетке? СВЕТА (улази с Митом и у чуду гледа усходаног и распричаног Борка): Куме. мој кумић чим седне. али сигурно силазим с ума. СВЕТА: А браниш данашњицу ко сивоња. три кутије на дан. слабо спава. куме. нити говори. куме. куме? Како кумић спрам женских? СВЕТА: Мршаво. БОРКО: Да није то мало много. јер то је још једино што му је од живота преостало. приметио сам. и седни. СВЕТА: Опасно пуши. куме. Седи. изгледа да лагано. БОРКО: Можда ти ниси знао да га навучеш? СВЕТА: Ма какви. Водио сам га ја баш овога . Утучен је начисто овим комунизмом. али ја га не спутавам.

слобода је! БОРКО: Јеси ли је чуо. Мито. куме. . куме. БОРКО: А пуши. (Из купатила излази Мица гола. него што је неваспитана. БОРКО: Ништа. како је језичава? СВЕТА: Младо то. нарочито сад у задњи крај. Види. као да их нема. ал' сам си себи везао омчу око врата кад си узимао за себе двадесет и седам година млађу жену. МИЦА (у одласку. За женске није загрижен. твој број! Мито. па бесно. припази мало! Не дефилуј из купатила тако ко од мајке рођена. то ме збуњује. Да неко тако страсно пуши. ко пилићи. Све вичем: „Мито. Ја онда станем да га гуркам и да му отварам апетит. БОРКО: Није што је млађа. Мицо. куме.пролећа скоро сваки дан после подне кад свет измили на Калемегдан. погледај! Твој број! Мито. тражи развод. твој бројчић!" БОРКО: А он. а за ону муку не мари. кажеш. Како је то могуће? То ми не иде у главу. куме? А он? СВЕТА: Он само пуши и не реагује. осорно): Па шта фали. а пуши ко Турчин. куме? СВЕТА: Као да је мртав. само с пешкиром преко рамена и одлази у собу поред њих. а девојчићи. само цупкају и пијучу. кум је овде. Седнем с њим на клупу.) Хеј. Мито.

СВЕТА: Нећемо. него реци јавно. куме! Исправи гнусну клевету. ти знаш како ја. БОРКО: Немој. само престани! БОРКО: Не могу да престанем. куме. ја ти у то не верујем! БОРКО: Кад ти кажем. куме.. То ме жеже.СВЕТА: Ма шта ми кажеш. ако си ми кум. како ја... Куме. преклињем те. БОРКО: Каже: „Ко ти је крив кад слабо работираш". Реци! СВЕТА: Генијално. како ја! СВЕТА: Ко фурија! . А ти знаш како ја. да претпостављаш. СВЕТА: Претпостављам за своје године још добро. ти знаш како ја. Реци.. реци. ти знаш. БОРКО: Понови.. терати мак на конац. СВЕТА: Сјајно. како ја!. куме. ја слабо! Куме. рекох ли ти већ. и знаш шта каже? СВЕТА: Не знам. куме.. куме. БОРКО: Не врдај. Куме. куме. нека се зна. хоће да се разводим под старе дане.

СВЕТА: Топовски! БОРКО: Куме. СВЕТА: Баражно. ти знаш. куме. куме. куме. куме. куме. нека се заори! Како ја. позлатило ти се. Како ја. реци! СВЕТА: Суновратно! БОРКО: Реци. куме. реци! СВЕТА: Колосално! БОРКО: Реци. СВЕТА: Грандиозно! БОРКО: Понови. ти знаш. Заурлај! Како ја. дрекни! СВЕТА: Убитачно! БОРКО: Рукни. Баражно! .БОРКО: Ти знаш. реци! СВЕТА: Колосално! БОРКО: Реци.

куме. Опаучиће те чим стигне. одсекао бих властиту руку да ти је презентирам. Јавио радио. БОРКО: Куме.. ти си мој једини кум. Куме.БОРКО (заплаче. а ти опет уз њих. Кроз сузе): А она ме безразложно осерава. гарантујем ти. пашће у занос. СВЕТА: Море. изнад Евине јабуке. дај ми крви". нећеш уз свога кума. неће ово овако још предуго потрајати. СВЕТА: Ал' ти ипак остајеш уз њих. Само ми у зеницу ока не дирај! СВЕТА: Ти си. БОРКО: У њих ми не дирај. Шта ти је? Растрезни се. Највише три месеца. Па да кажеш: . Знаш ли ти шта говориш? БОРКО: Знам куме. чувај се! БОРКО: Ту са мном и са њима има нека кобна грешка. Зар су ти зеница ока они који су те унакарадили. У питању је један мали незнатни шрафчић. . Као код швајцарског сата. тешко се открива без јаке лупе. зрео за лудницу. иди. Уверен сам у то до сржи. да ми затражиш руку. Ја бих ти своје властите крви наточио одавде где сам најтањи. ко пинтер буре. куме. СВЕТА: Немој пред Митом да их хвалиш. и ти у першун! Зар те они растурили начисто.Куме. Комунисти ти на срцу леже. куме.

Липе су све у цвату. крећи! Ако ниси. а велики квар. што си се узмувао? Зар не . куме. окренуо бих ти леђа једном заувек. СВЕТА: Не могу даље да те слушам. Опет наш Београд мирише ко рајски врт. БОРКО: Куме. Ако си за једну фест шетњу до Ботаничке баште. БОРКО: И ја ћу са вама (Брзо се спрема. Не помињи у његовом друштву овдашње по добру. ја одох с мојим Митом. (Бесно устаје. Идеш ми на живце. А напољу је тако дивно време. Оћути мало. Него.СВЕТА: Куме. и за духовне патње свога кумића. и ми Срби дали бисмо због тог кумства ђаволу душу. зар ти збиља не увиђаш да ту има неки фатум? Због чега би иначе ове наше данашње власти отурале једног тако прогресивног и по свему њима приврженог интелектуалца? СВЕТА: Не узимам те заозбиљно. уопште. СВЕТА (вуче Миту да устане): Полази онда. Он мене прати у стопу. СВЕТА: Имај мало пијетета. рекох ти да их Мита не трпи. БОРКО: То је мали поремећај.) Прија ми преподневни штрапац. од такве хвале му се погоршава стање. куме.) И да ми ниси кум. и да ниси Србин. куме. куме. БОРКО: Али. Нико му то не може одузети. слутим да ће се све то на крају разоткрити и да ћу ја пред друштвом добити дужну задовољштину.

ни изгладнели вук у фебруару не би пождрао. МИЦА: Откуд гладан код онолике козетине коју није ни окусио? ВАСА: Знаш шта је. следује ко за канаринца. причамо. чини се. ВАСА (долази из собе): Шта кажеш? МИЦА: Онај се опет гостира од нашег следовања. та матора козетина толико заудара да је. а ништа конкретно не предузимамо да изменимо стање. СВЕТА (пође с Митом): Излазимо онда. карта му грађанска. Васо. .) МИЦА (долази из кујне. ВАСА: Који онај? МИЦА: Па Борко. Нема он приступ у магацине затвореног типа ко што ми имамо. последња.примећујеш да Мита дува ко вепар на секиру? Смучило му се од наших разглабања. ко би други! (Показује на котур у руци. Само причамо. причамо. ВАСА: Гладан човек. (Борко одлази за њима. Мицо.) Пао је кончић који сам ставила преко котура да би га укебала. такозвана „ге". БОРКО: Ја сам спреман. У руци држи мало начет котур качкаваља): Изгледа да нам овај опет поткрада храну из креденца.

Ал' ми козе морамо да истребимо због нашег шумског блага. МИЦА: Пече ме таква неодрживост. ко пришт. у дупе да нас љубе из захвалности. . Да на делу покажем да сам без преостатка привржен ствари. баш дебелим злом задужио кад си толико кивна на њега. Васо. био бих ја данас већ и мајор. па сад. Ти си се злопатио и крварио по врлетима. ако не и потпуковник. Ко ће онда то силно месиште да покрка. Васо. јер ни то нису заслужили. Кад смо им и то дали. Тишти ме свака неправда. ВАСА: Море. МИЦА: Нисам кивна. него се питам: које су његове заслуге за ово друштво и за овај радни народ? И због чега он онда уопште да једе кад не ради? Бадава и ваздух само троши. можда би шкартирани професорчић радије јео печене шеве и по цео дан премештао дупе с отомана на канабе и с канабета на диван. ти си се борио. само да сам у својој ближој фамилији имао неког ко се одметнуо у четнике. ако неће наши контраћи? И то све да цокћу. Ти си непоштедно таманио све народне непријатеље да би допро до капетанског чина.МИЦА: Е. па да се до пања докажем као беспоштедан. Знаш да су ти вратне жиле набрекле ко гује отровнице. ВАСА: Тај те твој бивши супруг. ВАСА: Немој се толико срдити. Мицо.

ја сам служио у кулака који ме је терао на аргатовање. као бог ђавола. (Навали да грли и љуби Мицу. МИЦА: И је л' ти се предсказање обистинило? ВАСА: Јесте. ВАСА: По природи сам закопчан. жене! Вавјек су вам на памети неке мађије и бајања. И једино што ми се предсказивало. или нећеш да ми кажеш како си постао борац за народна права? ВАСА: Што не бих смео? МИЦА: Реци ми онда. Ал' радије не бих више о томе говорио. да има судбине и предсказања.) . ВАСА: Море. Васо. како је то у теби почело да се буди? Јеси ли шта чудно уснио? ВАСА: Већ ви. и о својој ратничкој прошлости. Боље да обрнемо ситуацију на нешто живахније.МИЦА: Збиља. делимично. МИЦА: Је л' не смеш. него је стрељан у септембру 41. то је било да ћу једног дана. кад ми дојади. бездушног газду голим рукама задавити. тако си ми мало причао о себи. Та ме особина и довела у Озну. МИЦА: Ти не верујеш. Нисам гаја голим рукама давио. Васо.

МИЦА: Лакше мало! Што си изједанпут тако дивљачки навро на мене? Ко
свиња на торбу!

ВАСА: Твоја ме изазовност провоцира на акцију.

МИЦА: Чекај мало, рекох. Хоћу да те питам: да ли више волиш да се прво
заперем или више волиш овако?

ВАСА: Како?

МИЦА: Па уживо. (Неко махнито грува у врата.)

ВАСА (бесно поскочи): Који ли је то сад баксуз нашао да нас прекида
упола? ( Махнита лупа још јаче.) Што лупаш толико, идиоте? Да ти крава
на реп није стала?

МИЦА (гура Васу ка соби): Ја ћу изаћи да видим ко је, а ти се склони у
собу. (Он се као нећка, али она га гура.) Сама ћу се пре курталисати беде,
па ћемо наставити онде где смо стали. (Васа се повлачи, махнита лупа и
даље. Она брзо оде и враћа се с Госпавом. У чудује загледа.) Добар дан!

ГОСПАВА: Јадно ми моје добро.

МИЦА: Кога ви, у ствари, тражите?

ГОСПАВА: Станује ли овде капетан Озне Васа Вучуровић?

МИЦА: А ко сте ви кад то питате?

ГОСПАВА: Који смо — да смо, питамо вас само: станује ли овде тај и
такав?

МИЦА: Па не можемо ми, другарице, давати објашњења анонимним
лицима о припадницима војних формација. Ко сте ви?

ГОСПАВА: Ја сам Васина венчана жена, Госпава. (Мица се тргне и
устукне.) А ко сте му ви, ако се сме знати?

МИЦА: Ми смо му нико. У ствари, он овде станује у предњој соби с лица
као сустанар и војно лице. Али никад нам у разговору није спомињао да је
жењен човек.

ГОСПАВА: Па крије лисац у женском друштву, а има и синчића од четири
године.

МИЦА (унезвери се): Сад сте ме начисто збунили.

ГОСПАВА: Ал' по свему судећи да је он од мене и детета начисто дигао
руке, јер ускочио је у официрску униформицу, а ми смо остали убоги
сељаци. Не можемо више барабар с њим.

ВАСА (бесно улеће из собе): Шта ти овде радиш, Госпава, сунце ли ти
калајисано?

ГОСПАВА: Тебе тражим, несрећо!

ВАСА: Јесам ли ти изричито рекао, букова главо, да су нама све

фамилијарне визите забрањене и да због природе посла ми морамо живети
одвојени од породице.

ГОСПАВА: Ал' са швалерком по могућности.

МИЦА: Ју! Ви вређате, другарице, ако се то на мене односи.

ГОСПАВА: Циља он на сваку младу и шарену, знам ја њега у природној
величини, још док је сељачки ђилкош био.

ВАСА: Доста!

МИЦА: Ал' ја сам поштена и часна другарица. Чиста ко суза.

ВАСА: Доста! Командовао сам!

МИЦА: Нисам ја нека преиспољна курва.

ГОСПАВА: Што се онда моташ око заузетих људи?

ВАСА: Прекините да кевћете!

МИЦА: Ко сте ви, бре, друже, да мени зачепите уста?

ГОСПАВА: Код њега ћеш ти појести више батина, него хлеба.

ВАСА: Добро, шта је ово, куплерај или кућа?

ГОСПАВА: Ма нећеш се ни ти. красног човека. слушати придике. ко је овде гост? МИЦА: Ви и не слутите. Васо. почни онако по своме гејачком адету. него баш случајно изабра униформу? ВАСА: Добро. ГОСПАВА: Окани се распусности. тако лако провући кроз живот. још и од тебе.МИЦА: Представио си ми се као момак. човече црни! ВАСА: Нећу. само зато да би ме телесно искористио. ваљда. и лепог и добро стојећег професора гимназије. да сам се ја због њега кварног и лажљивог раставила од свога венчаног мужа. заиста. стићи ће тебе због свих ових злодела заслужена казна. ја ћу бити принуђен да употребим силу. тупе и крмељиве. ВАСА: Хајд' сад. друже. све тако мизерно? . ГОСПАВА: Ал' што се и ти тако наивна не потури неком цимерману или армирачу. МИЦА (сузно): Зар је у животу. другарице. МИЦА: Ја ово не могу да слушам. ВАСА: Ако наставите да режите. да ме кунеш и проклињеш.

ГОСПАВА: Сину је ножица почела да се суши.

ВАСА: То је опет нека твоја сељачка отужна ујдурма.

ГОСПАВА: Рајка, нашег јединца, наздраво заболела кост, а знам и због
чега.

ВАСА: Била си код баба врачара, знам, да ти погасе угљевље.

МИЦА: И ви сте некад лежали једно поред другог загрљени?

ГОСПАВА: То сам само дошла да ти кажем, Васо! А што се тиче тебе, ти
си за мене ко човек мртав. Не занимаш ме ни са које стране.

ВАСА: Онда ме људски остави на миру, немој да ми загорчаваш!

МИЦА: Зар се свака љубав мржњом завршава?

ГОСПАВА: Прегорела сам, Васо. За срце си ме опако ујео. И све што ја
желим, то је да те што пре, колико год могу, заборавим. Као да никад ниси
ни постојао.

ВАСА: Важи. Пристајем. Сад завежи већ једном!

МИЦА: Како можеш, Васо, тако с женом на којој си лежао?

ВАСА: Ти се не мешај!

ГОСПАВА: Нема више мога Васе у мојој души. Иструнуо је његов лепи
лик. Ал' што на детенце да падне грех, због тога те мрзим.

ВАСА: Знам то одавно.

ГОСПАВА: Проклет да си!

ВАСА: Аух, Госпава, где ти оде у крајњи примитивизам и празноверје!

ГОСПАВА: Десна ножица нашем Рајку почела да се суши, а можда ће му
се ипак наћи лека. Тражићемо. Има, ваљда, правде на овоме свету.

ВАСА: Говориш о правди, Госпава, а не знаш две унакрст о дијалектичком
материјализму.

ГОСПАВА: Само, прво и ми да се очистимо, знаш. (Вади из недара
врећицу и из ње истреса на сто златне ланчиће, привеске, прстење и
бразлетне.) Због овога сам дошла. (Баци кесу на тло.) Да ти вратим све ово
твоје злато, ко зна где си ти то и како награбио.

ВАСА (одскочи од стола): Простакушо!

МИЦА (полете по столу): Је л' ово истинско злато или је имитација?

ГОСПАВА: Ал' од тог злата нас је сустигла несрећа, Васо, знам. Вратила
сам ти га, твоје је. Ти цркни, а дете моје да прездрави. Фуј! (Пљуне Васу у
лице, па се брзо окрене и јурне напоље.)

ВАСА (бесно за њом): Пљуј, Госпава, лизаћеш. Скупо ћеш ми ти за овај
свој простачки испад платити кад-тад! (Мица наједном бризне у плач и
побегне у собу. Он се осврне за Мицом и одмахне рукама.) Данас као да
сте сви на леву ногу устали. (Он са тла узме кесу и у њу покупи све злато
са стола. Као да се смркава.) Каква је ово помрачина усред бела дана. Мора
да ће нека провала облака. (Гледа кроз прозор.) Долази непогода. (Мрак се
згушњава, чују се громови и пљусак.)

ЧЕТВРТА ФАЗА: КАМЕНА ОАЗА

Иста просторија, само што се по некој новој ствари опет примећује раст
стандарда. Мица обучена лешкари на дивану и плаче.

ВАСА (долази с цвећем): Погледај, луткице, шта сам ти донео. (Мица не
реагује.) Оно што ти највише волиш. (Гура јој цвеће пред лице, али га она
уклања руком.) Нећеш кринове? (Покушава да је загрли.) Разведри се,
мила моја!

МИЦА (грубо га гура од себе): Не додируј ме својим прљавим шапама!
(Горко зајеца.) Ти! Неверо!

ВАСА: Хоћеш ли се ти сад тако, Мицо, из дана у дан простачити? (Тресне
букет кринова о под, па се баци на њу у чврстој намери да је загрли и
пољуби, али га она грубо одбија.)

МИЦА (кроз јецаје): Остави ме да скапам на миру ко отрована куја, кад си
ми ионако без милости срце ишчупао. (У нападу хистерије кида и цепа са

заставниче.себе блузу. Као да је Мицу спопала падавица. (Васа се с муком брани од њених побеснелих насртаја. сукњу. МИЦА (бесомучно се бацака и праћака): Нећу! Не могу! Не умем! Не смем! Не знам! Не разумем! ЛАЗА: Откуд њој партизанска болест кад никад није била у партизанима? . Знаш да те још волим. да љуби и грли Васу): Лажеш. Смрт! Једино смрт! ВАСА: Не хистериши.) ВАСА: Остаћеш гола у дроњцима. јеца и цепа са себе већ распршене дроњке. иначе ће се сва унаказити. одвратно лажеш! Залуђујеш ме. МИЦА (све жешће се бацака по отоману): За мене упропашћену. Помагај.) Срце ишчупао! Срце ишчупао! Срце ишчупао! ВАСА: Не цепај робу са себе! Мицо! Који ти је то гест? Мицо! Немој! МИЦА: Нећу више да живим кад си ми душу разорио! (И даље се бацака. прслуче. капетане? ВАСА: Нисам доктор. Ја те сад волим више него што сам те икада волео. боље ме убиј начисто. лудице. смрт је једино решење. смири се. Мицо. не могу да је обуздам. Васо. да гризе. сва ћеш се изубијати. може неко да наиђе. Васо. МИЦА (стане да кида.) ЛАЗА (упада и збуњено застане): Шта се овде догађа. гаћице.

) Не шакетај је. ВАСА: А ти? ЛАЗА: Ја сам се већ изјаснио. Капетане.) ВАСА: Збиља. прште тиква! Одјутрос је по организацијама почело изјашњавање. МИЦА (Васа је покрива. и похитај у јединицу. ВАСА: Шта кажеш? ЛАЗА: Готово је.ВАСА: Можда је то и прилепчиво. капетане. другови! ЛАЗА: Зар те није срамота да преда мном лежиш тако гола? ВАСА: Ја ћу је покрити. (Мица ућути и примири се. тихо): Велико вам хвала. знам на шта реагује. обнародована је Резолуција Коминформа. другови! ЛАЗА: И нашла си баш тренутак кад ћеш да изводиш своје будалаштине. нека се смири. заставниче! ЛАЗА (и даље шамара Мицу): Брат сам јој. МИЦА (тихо): Хвала. умукла је. . Спреми се одмах. (Лаза стане да шамара Мицу.

ја личим на таквог издајника? БОСА (ужурбано. Шта нас је све ово задесило? ЛАЗА: Бујица гнусних клевета и лажи. директорка гимназије.ВАСА: За Резолуцију? ЛАЗА: Зар ти. одлази. која је са мном била на вези у илегали. БОСА: Па што лежи овде на дивану? ВАСА: Другарице Мицо. БОСА: А шта је с другарицом Мицом? ЛАЗА: Ухватила је нека прехлада. пређите у собу! МИЦА: Окрените се начас ка зиду. другарица Боса Катанић. видно узбуђена. ја сам капетан Васа Вучуровић. другови. улази): Добро је да сте ту. ЛАЗА: Ово је. (Они се окрену. друже капетане. да и ја чујем ваше мишљење.) Одмах се враћам. ВАСА: Драго ми је. скоро нага. . БОСА: Управо сам другови и ја због тога свратила до вас. капетане. да се усагласимо. У одласку. неглиже сам. она у дроњама.

капетан. БОСА: Јесте ли се ви. другови. другови. . другови. само полако. јер ја сам припроста. па се после испостави да смо у датом тренутку погрешили и оманули? МИЦА: Полако. реците ми о чему се ради? ЛАЗА: Нека ти каже. заставниче. ВАСА: Што си се. стално ћутиш? ВАСА: А шта би ти хтео да ти кажем? ЛАЗА: Оно што се у овом историјском тренутку од свих нас очекује. а шта ће бити са нама ако се ми изјаснимо против Резолуције Коминформа. већ изјаснили? ВАСА: Заставник јесте. Објасните ви мени прво о чему се уопште ради око те такозване Резолуције. ти цело време окомио баш на мене? БОСА: Добро.БОСА: Зар смо ми издајници социјалистичког блока? ЛАЗА (мало поћута): Зашто ти. мени треба рећи што једноставније. ал' немојте да ми компликујете. капетане. ЛАЗА: Зар се ви колебате? Зар не знате да су они већ почели с концентрацијама трупа на нашим границама? Зашто ћутите? Чему тај мук? МИЦА (долази и придружује им се): Ту сам. у две речи.

ЛАЗА: А и ти. Мито. БОРКО: Откад вас у своме стану нисам видео. СВЕТА (долази из шетње с Митом и Борком): Охо. Је л' хоћеш. ЛАЗА: Извините. знаш шта је. ал' да идемо тачку по тачку. БОРКО: Е. другови. Је л' треба због тога да се убијем? Васа ће мени то да приближи. капетане. Добро сте се наканили да ме обиђете. па. као да си говедо. дозвољено је пушење. што стојиш. СВЕТА: Седни. али непартијцима на овоме састанку приступ није дозвољен. овде по другом питању. шуре. БОСА: Ја сам. Васо? ВАСА: Ма нисам ни ја свезнајући. код кумашина смо. ил' је . Мицо. ЛАЗА: Видим. на жалост. бре. тражиш да ти се велики историјски сукоби унутар међународног радничког покрета објасне у две речи. чуваш се. овде смо сви на окупу ко на општенародном збору. колегинице Босо. МИЦА: Мала ми је памет. И запали једну слободно. могли бисте ви те своје конспиративне партијске састанке да држите и на неком другом прикладнијем месту.

ми водимо сасвим обичан и необавезан другарски разговор. мени се жури. БОСА: И на чему смо сад. БОРКО: Ја не видим разлог да се у овај ваш разговор не умешамо и ми поштени ванпартијци. другови. Босо! ВАСА: Уосталом. он се само смешка. страна правим комунистима. БОСА: Кажи. неће вам бити првина. СВЕТА: И до сада сте једно говорили. ВАСА: Или ти. друго радили. брате. што се каже: кад су дивљи терали питоме из њихових сопствених домова. да легнемо ми живи". понашај се природно. заставниче! МИЦА: Уображена надменост је. као да га нека милина обузима. Што се ти дрвиш. чекају ме у гимназији? МИЦА: Нико те не држи ланцима. игноришеш базу? БОРКО: Ал' погледајте кумић-Миту. . хоћемо ли да мењамо салу или ћемо да наставимо. заставниче. Мене су у организацији другови тако учили. шуре. ово и није никакав званичан ванредни састанак. Не сећам се да сам га икада видео овако блаженог. а треће мислили. куме: „Устаните ви мртви. СВЕТА: Друкчије се то по српском каже.то дошло оно задње време. заставниче.

изјасни за другу страну без икаквих последица? ЛАЗА: Може. СВЕТА: Ал' српски сељак је мудар и неповерљив. али не на слободи. да се после извесног времена. ми смо системом обавезног откупа пољопривредних производа нанели смртни ударац сељачком ситносопственичком духу. дочекали смо. док ствар боље простудира. ал' и да јесам. треба се припазити.) Он ликује. опет су кренула хапшења. мој Мита се грохотом засмејао после толико немуштих година. МИЦА: Значи. дочекали смо! ЛАЗА: Ето у шта нас је Стаљин увалио. ако се сад изјасни за једну страну. дакле. . неће вам тај збицик који сте му звизнули заборавити ни у наредних педесет година. ВАСА: Ал' питање је компликованије. СВЕТА: Гложе се. брате. комунисти међу собом. (Мита се зацерека. да нам се реакција смеје. капетане. (Мита се зацерека. БОРКО: То је гнусна лаж. заставниче: ниси ли се и ти колико до јуче клео у сваку Стаљинову реч? ЛАЗА: Ја никад нисам. сине.) Људи.БОСА: Мене од свега у овоме тренутку највише занима: може ли човек. наводно због нашег накањивања око колективизације села. Мито. зар му то даје право да каже како ми нагињемо капитализму.

донео у олупаној порцији њихов боршч из војничког казана. Тако нам је за време окупације и отац Недић говорио преко радија. Но. То су сви из наше улице препричавали.ЛАЗА: И што је друг Ђида рекао како су официри Црвене армије на нашој територији правили веће скандале и од савезничких официра. Пуцали су из машинки и од преплашених људи отимали сатове.. БОРКО: У сваком житу има кукоља. СВЕТА: Мој пример је друкчији. ал' јесу у мом комшилуку једну осамдесетогодишњу старицу. а вас Босо? БОСА: Мене није. Напили су се колоњске воде. МИЦА: Ја знам само да су сви питали: . па су после оргијали. СВЕТА: Чекајте! И ја сам чуо да су они безбожници и хуље. што бих лагао? Мени и Мити је један голобради Црвеноармејац. А зар то није истина? БОРКО: Силовали су нам женски живаљ и пили су ко смукови. они да искоче из сопствене коже.који пут води за Берлин". кад је чуо да обучени лежимо у креветима због велике глади. можда је овај што нас је нахранио био неки њихов изнимак. . МИЦА: Мене ниједан није присилио. БОСА: На таљигама су се возили. БОРКО: Били су подерани и неопрани.

(Некако их раставе. ја то просто не могу да схватим.) ВАСА: Што ме не пустите да га начисто задавим? Јаој. Света кркља. СВЕТА: Нисам то имао прилике да видим. МИЦА: Ја сам чак неке видела.) МИЦА: Удавићеш кума. шта би друго? СВЕТА: Мислиш. капетане. ачити с комунизмом. ЛАЗА: И да бар хоће другарски о свему да поразговарају са нама. Ал' људи моји божији. на како танкој и сиротињској чорбици од гершле су они протерали фашистичке хорде од Стаљинграда до Берлина. кад голим прсима крећу на јуриш преко трга Славије. (Сви прискоче да их растављају. није наша револуција била довољно крвава! БОСА: Смирите се сад. обуздај се! БОРКО: Пусти га. Шта ли их је носило? ВАСА: Идеја их је крепила. бедни представнику буржоазије. да им на . како се крсте. ВАСА (бесно прискочи да дави Свету): Докле ћеш се ти. капетане. Васо. православље. није друг заставник довршио своје излагање. старији је човек.БОСА: Можда је тај био побожан.

БОСА: А танго „Тамнаја ноћ". Ми пред силом никад нисмо устукнули. Колико је само деце рођено у поводу њега. ЛАЗА: Још гомилају војску на нашим границама. него петнаест пута већи. Звецкају оружјем као да ће нас заплашити. ЛАЗА: Само вас слушам како малициозно харангирате и још једино што ћу . БОСА: Па „Дњепропетровск". БОРКО: Е. па да су десет пута већи од нас! ВАСА: Не десет. МИЦА: А герој Чапајев. ал' ако они не крену на нас са стројницама и каћушама. шта ћемо онда? МИЦА: Баш сте ме сад подсетили на ону песму о Каћуши. него ако крену са хармоникама. више него иједну другу.терену докажемо да су у заблуди. неће га мајци. СВЕТА: Знаш. неће га мајци! Ту су се пребацили. него нас силеџијски тек тако притискају на стуб срама ко издајнике. певали смо је 45. БОРКО: Е. МИЦА: Ала смо га играли.

БОРКО: Ал' ова је наша директорка вавјек једном ногом овамо. (Сви запањено ућуте. Боса дојури натраг. Нећемо бити њихова губернија. Ја мислим све исто као и ти. а своје не дамо! .) БОСА: Чекај.вам рећи. Притискали су нас. БОРКО: Не бих се ја могао сложити са вама. У одласку. као разбистрило? БОРКО: Пукло ми пред очима.) Не солидаришем се ја са овима овде. причекај ме. Мени је ту чак од првога дана било нешто неразговетно. МИЦА: Одувек је мој брат био цепидлака. а другом онамо. У свему су се трудили да нас подјарме. ал' ја ћу га смирити. (Брзо одлази. СВЕТА: А сад ти се. (Муњевито и бесно излети напоље. а они су све наше производе вукли у своју империју.) Ускогруд је. Ја у потпуности имам разумевања за Лазин став и у потпуности га подржавам. већ да свака звер покаже свој траг. Рачунајте са мном. ВАСА: Збунио је Лаза. куме. (Полети за њим. а и сам се сиромах уплео у објашњавање. то је: да снег не пада да покрије брег. Никад. ко пиле у кучине. У одласку. Ево им што ће то остварити! На! Лакат! Ми туђе нећемо. само нисам умео да прокљувим у чему је ствар. Лазо. Ми смо на карте јели и ишли полуголи. ал' наша се Капејота није дала.) Ваша сам.

у име народа лишавате слободе! Имамо налог за ваше притварање. људи.ВАСА: Где теби.) Он се опет нечему слатко смеје. капетане. као да си заборавио да сам те ја као сарадника окупатора хапсио. (Мита се зацерека. Ставите му лисице! (Два официра му прискачу и стављају му лисице с рукама на леђима.) СВЕТА: Хеј. ВАСА: То није истина! Због чега? ЛАЗА: Због оправдане сумње да ви стојите на позицијама Резолуције Информбироа. ЛАЗА (упада са два до зуба наоружана официра): Да се нико није померио с места! ВАСА: Каква је то неслана шала? Склоните оружје! (Један од официра му прискочи и грубо га у прса удари кундаком.) ВАСА: Другови. да би сад мене моји другови хапсили! . заставниче? ЛАЗА: Ви се. обратите мало пажњу и на мога Миту! (Мита се церека.) ЛАЗА: Останите пасивни! ВАСА: Шта све ово треба да значи. то наједанпут дође из дупета у главу. па зар сам ја ову срамоту заслужио? Зар сам ја толике наше непријатеље похапсио. мучениче.

скините ми ова гвожђа. Ја нисам члан Партије. нисам ја криминалац. ако је тако. убићу се сам! Нећу да живим као издајник! Ја нисам издајник! Нећу да живим срамно! . да пред иследником кажете све што имате.) Дајте ми пиштољ. ја сам ухватио Дражиног војводу Божу Грабовског. Је л' могуће да сте ви све то заборавили? Поричу ли се све моје заслуге за учвршћење наше народне власти? (Удара главом о сто и раскрвари се. биће у истрази времена за обојицу.ЛАЗА (показује на Свету): И овога. прозрели смо те. (Два официра зачас вежу и Свету. ВАСА (пада у агонију): Другови. Ја сам руководио оперативом за прогон и уништење балиста. такође. нити сам се икада у тог вашег Маркса клео. ВАСА: Зар ћете мене с овим бандитом заједно одвести. ЛАЗА: То не мења на ствари. (Мита се зацерека. грађанине! Ми се ослањамо на оно што је сад..) СВЕТА: А што мене? Чекајте! То је грешка! Шта ћу вам ја? ЛАЗА: Потребан си нам.Бели орлови". СВЕТА: Чекајте. Ја сам ушао у траг илегалној ројалистичкој организацији .) Ви сте погрешили. другови? Дозволите да вам објасним! ЛАЗА: Стрпите се. јер и ти нагињеш ка Резолуцији. а не на оно што је некад било.

Мораш сад због те грешке да издуваш своје. да смириш живце? ВАСА: Хоћу. донећу ти. (Лаза се враћа с пет-шест паклица цигарета. Смири се! Не радим ја ово од својих руку.) Чујете ли га како се клибери док му хапсе оца? (Лаза гура паклице цигарета у Васине џепове. ви бар знате да ја имам малоумног сина. Мени је чак и жао тебе. ЛАЗА: Држи! (Ставља Васи цигарету у уста и припаљује му. баци мало поглед и на ову страну. Ја ти то говорим другарски. Одиграо си на погрешну карту. ВАСА: Као за инат немам цигарете. следује ти казна. крвариш. знам. И да се после опет вратиш на прави пут.) СВЕТА: Ја разумем што хапсите њега. од срца. Чекај. ал' шта ћу вам ја? Мене ви да пустите. имам ја у соби. али шта ћеш кад ти се омакло. шта се ту сад може. капетане.) И лакше мало. шта ће бити с мојим јадним Митом? .) ВАСА: Хвала ти! СВЕТА: Лазо. Могао си и без свега овога.) Заставниче. Ако мене заиста затворите. он је ваш. другови. Ви знате мог Миту.) И онамо у ћелији ће ти бити жилаво без цигарете. убиће се! (Они га ухвате и држе. (Лаза брзо оде. ЛАЗА: Хоћеш ли да запалиш једну.ЛАЗА (официрима): Држите га. (Мита се зацерека. Зглајзао си.

мада жалба не одлаже извршење казне. куме. ни мајке. МИЦА: Ти као да заборављаш да је Лаза мој рођени брат. СВЕТА: Ја ћу се жалити. ВАСА: А које је то место. Пођите сад! . БОРКО: Кад је у питању Информбиро. ни родитеља. МИЦА: Шта сам учинила? БОРКО: Је л' друг заставник наредио да сви будемо потпуно пасивни или није. БОРКО: Ти баш тражиш ђавола. ни пријатеља. заставниче? ЛАЗА: Накнадно ће бити одређено. ЛАЗА: То је ваше законско право. Мицо. ЛАЗА: Дижите се! ВАСА: И шта ће сад с нама бити? ЛАЗА: Бићете упућени у одређено место боравка. погледати колико знамо и умемо. ни деце.МИЦА: Ми ћемо га. онда ту нема ни брата. ни сестре.

СВЕТА: Ако. друже заставниче! МИЦА: Како течно води конверзацију! МИТА: Али пре него што се растанемо. кроз плач): Овде су ми у десном џепу. сине. ђубре маторо. СВЕТА (плаче.) . сине! Рођени мој! МИТА: Ти мени од данас ниси ништа! (Сви се забезекну.СВЕТА: Мито. застану и са ужасом погледају у Миту. а сутра ћу то учинити и преко радија. то су. па макар ја због тога и на вешала отишао. ако! Само кад се теби памет повратила.) БОРКО: Људи. друже Мито? МИТА (узима кључеве): Да. сањам ли? Кумић Мита је после толико година проговорио! СВЕТА: Варају ли ме рођене уши. Лазо. или ја то ваистину чујем глас свога сина јединца?! МИТА: Не варају те уши. извади их! ЛАЗА (вади кључеве из Светиног џепа и пружа их Мити): Јесу ли ово то ти кључеви. И немој са собом у затвор да ми однесеш кључеве од стана. (Плаче. ја желим да сви присутни чују моју јавну и свечану изјаву. Ја се одричем овога овде издајника. стаљинистичко! Чујеш ти добро.

. па застане): Непожељно је да ма шта унаоколо причате о овоме хапшењу. Знао сам да ће овако бити. да не назебеш! И смањи пушење! БОРКО (скочи и загрли Миту): Кумићу мој једини.) МИЦА (у мраку): Борко. ЛАЗА: Идемо! (Официри полазе с везаним Васом и Светом.МИТА: Ја не желим да се и надаље зовем сином човека који је скренуо путем Информбироа. кроз плач): Чувај се. (Он одлази. јеси ли ту? БОРКО (у мраку): Увек. Борко гаси светло. Ето. МИЦА: Гледај ти своја посла! ЛАЗА (пође. Сад се најбоље повуците у своје собе и погасите светла. засад толико. не рече Васи ни до виђења. кокошко.) СВЕТА (у одласку осврћући се на Миту. не могу ти описати колико се радујем што смо се ти и ја нашли у истом строју! ЛАЗА: А ти. сине.

друже директоре. (У собу улази Боса. Борко диже очи од свога писања и у чуду гледа. партијском критиком под знацима навода. БОРКО: Немој ми се улагивати! .ПЕТА ФАЗА: КРИСТАЛНА ВАЗА Иста просторија само сасвим модерно преуређена... друже директоре... друштвено сте изузетно активни. Босо? Ти заиста увек ничеш онамо где те човек не сеје! БОСА: Знам да је сад ваше време скупо. пратим ја то кроз дневну штампу и нећу вас дуго задржавати. као да се не знамо двадесетак година? БОСА: Знамо се.. којима је. ал' ваша је сад нумера високо поскочила. понајмање надали.. Борко у хаљетку седи за писаћим столом и пише. БОРКО (говори док пише): Тако је дошло до познатих писама Централног комитета партије бољшевика. године. у загради. БОРКО (устаје од стола): Ма јеси ли то ти. Централном комитету партије Југославије у првој половини 1948. наводном партијском критиком. требало замаскирати напад Владе СССР на ФНРЈ пре него што његова суштина буде позната светској јавности. БОРКО: Пре свега. као да се не сећа ко је пред њим. друже директоре. што се ти мени обраћаш на „ви".) БОСА: Мени сте се...

где би теби био крај да си била доследна . Баш су ти другови пружили руку. Босо моја. Човек ми се поново оженио и под старе дане добио ћерку. а ја сам остала сама као стари пањ. Увек си хтела једним дупетом на две столице. могао и претпоставити да ћу ја докторирати на мрешћењу шарана! БОСА: Оно је био тек зачетак. године постала директорка гимназије у Београду. Ко је онда 8. И Лаза те је подржавао. друже Борко. БОСА: Јесте. ал' сад и он туца камен на Голом отоку. БОРКО: А сад ми ти мало причај о себи. Сметала ти је у животу та твоја колебљивост и неодлучност. октобра 44. Дошла сам. БОСА: Изгубила сам самопоуздање. БОРКО: Видиш ли ти. шта ти је судбина. између осталог. Помисли само да си ти 45. Како ти је тамо у Лазаревцу? БОСА: Онако. БОРКО: Изгубила си вољу за напредовање у служби. Помирила сам се са судбином. јер ми никад ништа није пошло за руком до краја. Босо. БОРКО: Помисли само. па се није дало наслутити до којих ћете то размера разрадити и продубити. да вам честитам на докторату. БОРКО: Због тога што си се увек климатала.БОСА: Ја вас искрено и дубоко поштујем.

Овде се сад живи ко пре рата. БОРКО: То су наших руку дела. он је прати. Ал' доћи ћу данас поподне на твоје предавање просветним радницима. У одласку. Није то могло добрим да се заврши. ко зна кад ћемо се поново срести у животу. видим да је асортиман робе широке потрошње нагло порастао.) БОРКО: Што већ устајеш? БОСА: Не држи ме место. БОРКО: Баш ми је жао што журиш. У овоме стану сам много штошта доживела. Догурала би ти данас и до републичког секретара. па ми се враћају сећања. Босо! Показује се исправност нашег става на делу. БОРКО: Јави ми се после предавања. ал' кад мало боље размислим. (Она устаје. ми снажним корацима крећемо . Можда није требало да се одричем свога мужа. Док они тамо грцају у оскудици. а кад је допао у невољу. Он је био добар према мени. БОСА: Пропустила сам прилику. сад је прилика. боље да одем.): Идем сад да прођем кроз Београд.принципима Савеза комуниста. Десет година смо пре тога заједно јели хлеб. БОСА (полази. БОСА: Спопадају ме пундраци. код мене је све и почело однатрашке. ја сам га се одрекла и окренула му леђа. да погледам излоге. аконто тога сам и добила два дана допуста.

напред и сваким даном остварујемо све виши и виши стандард. Сећаш ли је се? МИЦА: Како даје се не сећам кад је била швалерка моме буразеру Лази. А раније ме није гушило.) Уђите.): Смем ли.) Била ми је у посети професорка Боса. Тако од њега бије неки непријатан задај. То зависи од много чега. Мучнина ме спопадне кад осетим тај његов воњ. Ти лези. надигла се да иде. Мицо? . Ред је. отворена су врата! (Опет куца. Можда на старе новине.) Није на јарца.) Напред! ВАСА (улази бојажљиво. (Пољуби је.) Слободно! (Опет куца. Пре предавања морам скокнути и до гимназије. МИЦА: Кад ћеш се вратити? БОРКО: Ко зна. Долази Мица. ни мени се са њом није разглабало од Понтија до Пилата.) МИЦА (сва слеђена од Борковог пољупца. Говори сама са собом): Не знам шта ми је. па спавај. (Неко куца на улазним вратима. да се излуфтира соба од тог његовог непријатног мириса. купи своје папире. (Отвара сва врата и прозоре.) Срећице моја једина! (Брзо одлази. немој бдети. ал' није ни ко подуспарено сукно. Просто сам се скаменила кад ме је цмокнуо у образ. а право да ти кажем. Што ме ниси позвао да је поздравим? БОРКО: Она се узвртела. брзо облачи жакет. Нисам у канцеларију навраћао већ две недеље због ангажованости око раскринкавања мрачних циљева Коминформа. спрема се за излазак. Морам да направим промају. (Чим за Босом затвори врата.

ВАСА: Зар ме. Васо? ВАСА: Ја сам. МИЦА: И нагло си ми поседео. Васо. Мицо. (Гледа око себе. (Седа опрезно. ВАСА: И ти би се изменила. не причај којешта! ВАСА: Јеси ли ти овде још са Борком? МИЦА: Јесам. Да си који минут раније дошао.МИЦА: А ко сте ви? ВАСА: Примаш ли ме у кућу? МИЦА: Не могу никако да се сетим одакле вас знам. Мицо. . а познат ми је ваш лик. Он само што је изашао. Средили смо се. Мицо. МИЦА: Ма хајде. заиста. Седни! Што стојиш? ВАСА (скањера се): Не бих волео да ти будем на сметњи.) Нећу ја предуго.) Примећује ти се велики напредак у кући. не препознајеш. затекао би га код куће. МИЦА: Много си ми се изменио. ни по гласу? МИЦА: Ма јеси ли то ти. да си била онамо где сам ја био.

ВАСА: Нема за мене новог живота. И то поштено! МИЦА: И шта ћеш сад? ВАСА: Не знам ни сам. ти си своје одслужио? ВАСА: Издувао.) МИЦА (тражи мисао): И значи. да се с њом вратим онамо сину на село.) Борили смо се лавовски око лепотице. опет ћу рачунати да имам среће. како то мислиш да завршиш стари живот. ко зна би ли са мном. (Мала пауза. (Мица се закикоће. а заната немам. Васо! ВАСА: Ћутаћу.ВАСА: Ја сам њему много зла нанео. уопште. МИЦА: Мораш се негде скрасити. Васо. Васо. . МИЦА: Не разумем те. ако ми се смилује и дође по мене. Душевно сам оронуо. МИЦА: Не претеруј. биће добро. Чина сам лишен. Него. ( Мица се смеши. с ким? ВАСА: Послао сам жени телеграм.) Лепша си него што си икад била. пристао да говори. ако ми се буде дало да у миру завршим свој стари живот. Мицо моја! Са здрављем сам попустио. Шта је било — било је! Сад ти ваља изнова живети. Зубе сам погубио.

онда имам шансе. Поучно. Лажне су гласине како они нас тамо препарирају. ВАСА: Па ја ти озбиљно одговарам. МИЦА: Због чега је он уопште ухапшен? ВАСА: Због слабости и попустљивости према банди. МИЦА: Питам те најозбиљније. МИЦА: А онамо. МИЦА: Заплашен си. Мицо. ко у бањи. МИЦА: Сад си ми много рекао.МИЦА: Шта се надаш? Хоће ли те после свега прихватити? ВАСА: Ако је нашла кога другог — неће. МИЦА: А због чега онда ништа нећеш да ми кажеш о моме буразеру Лази? ВАСА: Не знам ја то. . како ти је било? ВАСА: Фино. Ја знам само да су Немци за време рата тако називали партизане: бандитима. не смеш да говориш? ВАСА: Смем. али ако није.

писали су после пријаву против њега. треба смиловати и уделити му штогод.ВАСА: Њега је у затвор одвело оно његово држање према мени за време хапшења. па сам ја на изношењу свога става приметио: да Лаза. Указао сам на њега као на колебљивца. МИЦА: Шта си радио? ВАСА: Ревидирао сам став на Борку. а она два официра што су цело време само ћутала. МИЦА: Што? Је л' су му замерили што је био претерано груб? ВАСА: Напротив! Дао ми је пет паклића „триглава". мора бити. После сам увидео и поправио се. Васо. МИЦА: Зар се ни то није смело? ВАСА: Бити попустљив према контрареволуционарима? МИЦА: У нас је пре важило да се сваком сужњу. збиља био контрареволуционар? ВАСА: Јесам. без разлике. мада ни сам нисам знао да сам то. како ме је тешио. МИЦА: А он? . Сад од тебе чујем да је и то законом укинуто. Стално је гледао у небо. чека да му се одозго спусте Стаљинови падобранци. И зар си ти. храбрио и давао ми цигарете.

поодпадали му од ћускије. Васо! . Има заразну жутицу. јогуни се. много је деформисан. он не одступа. МИЦА: Хоће ли он скоро натраг? ВАСА: Сумњам. МИЦА: Увек је био такав. Је л' од челика. То значи савршена обесправљеност. ВАСА: Штета! Оставиће на оном камену најлепше године. МИЦА: Како да утиче позитивно? ВАСА: Па да их млати и прогони. То значи ударце и погрде од свих на које наиђеш. Неће да утиче позитивно на сапатнике око себе. Да износи своја запажања иследнику бар два пута дневно. Уопште не пружа доказе о своме преваспитању. Не знам од чега му је она глава. кад нешто утуви себи у главу. тешко да би га ти препознала. а ниједан нокат нема на прстима. Неће и неће. Васо? ВАСА: То значи 16 сати у каменолому. Обашка здравље. стално је под бојкотом.ВАСА: Не знам који је њему клинац. То значи пожарчење над киблом уместо спавања. МИЦА (сузно): Баш си ме растужио. Он пушта да други њега масате и растачу. На леву ногу ћопа. МИЦА: А шта то значи. Прележао је и дезентерију.

Тебе је сама судбина спасила од сличне судбине.) . Најурили би те из службе. Узми други пример. да сам те привенчао. не бој се! Дочекала бих се ја на ноге. ја ћу сам отићи. Ал' за политику није. Васо. Па га још унапредили у поштанског службеника. Луд човек. Чак је то учинило и да узнапредује у служби.ВАСА: Море. Нудили су му и неки посао. она га се јавно одрекла и затражила раставу брака. Борковог кума Свете. показало се. ти би ме се одрекла? МИЦА: Првог дана. А можда би те и хапсили. Он у себи носи неку урођену мржњу против стаљинизма. Неспособан је за рад. ал' он после два дана одустао. ко мачка. Чим су јој мужа ухапсили. Имам један такав случај тамо код мене на послу у предузећу. Кад будем нешто имао. Три пута су га водили на радио. ко пашче. Онај његов луди син Мита је после не знам колико година проговорио да би нагрдио рођеног оца. (Он устаје. заиста. Длачица јој с оне муке није фалила. и рећи ћу онамо где треба. гледај своја посла. МИЦА (усекне се): Како то мислиш? ВАСА: Да си се којом несрећом удала за мене. Два пута су му излазиле слике у новинама. Ишутирали би те из стана у неку шупу или подрум. МИЦА: Не би мене. Мицо! Ипак је свако сам себи најпречи. Немој ме прозивати. Шта кажеш? ВАСА: Ништа. ВАСА: Значи. знаш шта би ти се десило.

ВАСА: Хлориши руке! (Мита не реагује. монтирали смо бојлер. сама не смем да те примим.) МИЦА: Где ћеш тамо? ВАСА (у одласку): Да узмем једну хоклицу и неки стари суд. Сачекајмо док он дође. иди у купатило. МИЦА: Ти знаш да је у нашој кући увек одлучивао Борко.МИЦА: И куда сад смераш? ВАСА: Тешко ми да превалим преко уста. ВАСА (враћа се и доноси хоклицу са шерпом): Размутио сам хлорни креч да га поставим код улазних врата. (Мица га гледа у чуду. Нешто би вам по кући радио. МИЦА (виче за њим): Ако ћеш да мијеш косу. па ћемо видети. Не тражим је да ме гостите. нити би ја седео скрштених руку. ВАСА: Нека и дотле буде нека корист од мене. (Пође у кујну. имам за вас велико изненађење. а Света послушно завлачи руке у .) МИТА (улази споља с оронулим Светом): Кумице. Неће ти овде нико више смети да уђе пре него што се дезинфикује. а дивно би ми улегло ако бисте ме ви овде задржали дан-два док се она моја Госпава не огласи. сад имамо увек топлу воду. Ничим вас лепим нисам задужио.

деградирали су ме. мора да бисте прописали да се одсад бодљикаве жице затежу и на гудачким . баш се радујем! МИТА: Довео сам га. разуме се. Ја га свашта питам. али нисам више капетан. слабашна ми је. Требало би купити стотинак метара бодљикаве жице. записујеш. друже? ВАСА: Нотирам ко је ескивирао хлорисање руку. али он ми не одговара.) Што утече ти од мене. па је појачати с горње стране. преда мном већ пет дана стално ћути.) Шта ти то. да проверим хоће ли пред кумом проговорити.) МИЦА. (Света се сусретне са Васом. кумице. бивши капетане? Што звераш тамо кроз тај прозор? ВАСА (затвара прозор и враћа се): Гледам нешто ову ограду. (Васа нешто нотира у блокче. капетане? ВАСА: Ја јесам. клапараш и шкргућеш тим својим вештачким вилицама? (Васа је отишао до прозора. МИТА (осврће се на Свету): Што ти. одмах се повинује. Света само покаткад севне очима. МИТА: Ма јеси ли то ти. (Мита и Мица прасну у смех.хлор. застане.) Види се ко је дисциплинован. отворио га и гледа у двориште.) МИЦА (смешљиво): Кад бисте се ви голооточани питали. матори. с пуним правом. Шта ја то видим? Кум нам се вратио с опоравка. севне очима и продужи до Мите.

Не бих желео да ми неко ма шта пребаци због тебе. говориш и не пушиш. а он одвраћа лице. дубоко увређен на све нас или куњаш од животног замора? Света не реагује. Борка! (Полети му у сусрет.инструментима. Шкодљив је! (Света вади цигарете и једну припаљује.) Борко. Сам си тако хтео. кумић-Мито. (Васа пође напоље. кумић-Мито. да нађем неке даске. а он се измакне. отмен. И шта теби беше да одеш у стаљинисте. што ми је све то чудно! Ти и кум начисто заменисте улоге.) Чудо ти. кумићу. (Света блене. Да се ви може бити нисте некоме због нечега заветовали на то наизменично ћутање? (Улази Борко.) Кум гледа кроз мене.) МИЦА (гледа у чуду): Аух.) Увреди ли се ти. он је говорио и био непушач.) Јеси ли ти. Она диже руке од кума и обраћа се Мити.) Ево. то да знаш! Мораћемо ми сад мало да захладимо наше односе. види ко ти је дошао! БОРКО (саркастично): Гле! Вратио нам се Стаљинов губернатор! (Стаје испред кума. Васо? (Света с гађењем одмахује рукама ка Васи. а кум је заћутао и пропушио. не пушиш? Је л' немаш шибицу? МИТА: Оставио сам дуван начисто. културан. (Она му спусти руку на раме. Увек си био фини. међу . Ја сам опасно љут на тебе. Преварио си ме. Она му прилази): Куме. Док си ти ћутао и пушио. господин човек. препознајеш ли ти мене? Ја сам Мица. куме. као да сам од стакла. куме! Не служи ти то на част! Та мрља ће ти остати до смрти. Сад ти. МИЦА (погледа у Свету.) Обрукао си ме.) Куда ћеш? ВАСА (у одласку): У шупу.

па се затрчи и пред Борком падне на колена): Професоре! Друже! Борко! Човече! Сотоно! БОРКО (преплашено га рита): Бежи од мене! Беж! ВАСА: Не знам ни сам како да вас ословим? . Мицо. Не знам само. Каже да га твоје присуство компромитује. Васо. зар га не препознајеш? БОРКО: Наши га вуци појели! Шта ће он опет овде? МИЦА: Замолио ме је да га пустимо под кров док по њега не дође са села његова Госпава. важи и за моју матору стрвину? БОРКО: Њему још морам да очитам. МИТА: Је л' то. куме. како си могла да га пустиш унутра! МИЦА (прилази Васи који у другом крају собе чека ко псето): Извини. али Борко се не слаже да ти останеш код нас у стану. ВАСА (баца трагач с леђа. то се питам? (Улази Васа с трагачом на раменима.најгору издајничку багру.) А ко је овај што носи овај трагач ко заставу? МИЦА: Наш капетан Васа. ви причекајте! А овај с места да се почисти одавде. БОРКО: Не долази у обзир! Није ово овде прихватилиште преваспитаних информбироваца.

ВАСА: Зовите милицију! Јавите испостави унутрашњих послова! . да вам докажем да сам дефинитивно раскрстио с Информбироом. МИЦА: Куме. оштетићеш нам политуру. куме. па стане ударати Васу и ногама и рукама): Е. БОРКО (преплашено га рита): Бежи ми с очију! Имао си! Имао си! ВАСА: Ако ми не верујете. да не гадиш више овај свет! БОРКО (прилети заједно с Митом и Мицом да обузда Свету. сад си ми се наместио. па њоме говнавом по мени туко. али без успеха): Стани. не престаје): Ово ти је за оно што си брезову метлу у говна увлачио.БОРКО (преплашено га рита): Склањај се! Ти си окужен! ВАСА: Немам ја с њима више никакве везе. собу ћу му ја од два метра у иловачи ископати. говнару смрдљиви. да те унаказим једном заувек. СВЕТА (скочи као да је полудео. дајте ми нож да закољем једног од њих. СВЕТА (али кум бије. нове су нам гланц ствари. не прави од кумове куће лудницу! СВЕТА: Пустите ме! Собни ми је старешина био. који ти је ђаво! МИТА: Џукело матора.

(Улазна врата се отварају. изгледа није било довољно школе. Научићу ја њега памети. у стању је иза ћошка опет да ме сачека. СВЕТА: (бесно пође напоље): Постоје за мене само људи и нељуди. БОРКО: Напоље сви из моје куће! Напоље! Ми смо са две супротне стране барикаде. (У одласку. куме.) Све су друге поделе лажне. ВАСА: Ићи ће он. идиоте. Светиславе. Брига нас како се ви између себе ждерете и таманите.) Морам га сустићи.) Враћа се да ме убије. ја му стојим добар. МИТА (заједно с Мицом и Борком некако обузда Свету): То је. МИТА: Још се он издра на тебе. ВАСА: Спречите стаљинистичку освету над часним ревидирцом! СВЕТА (већ посустаје): Ово ти је за оно што си ме по казни седам дана држао у свињцу с крмачама.СВЕТА (бије без милости): Ово ти је за оно што си ми по лицу пишао док сам повијен пожарчио над киблом. . А теби. Како је луд. на дошколовање да стекне титулу двомоторца. Пријавићу га! МИЦА (Васи): А шта ти чекаш? ВАСА: Да они мало одмакну. Извини! (Брзо одлази за Светом. твој истомишљеник. да се храним помијама и да спавам у смраду.

Зашто стојите на вратима? ГОСПАВА: Нећу ја међу вас. не би он робије ни допао. МИЦА: Подригујеш! (Брзо доноси лавор. Борко се мршти. А ко га је узео.) Стани! (Он стане. Васо! (Он пође. .) МИЦА: Шта ти је. више пута су ми претресали собу. није мешао. Ви сте мени њега и упропастили.ГОСПАВА (појављује се на вратима): Је л' ту тај мој закаснели покајник? ВАСА (полети јој у сусрет): Госпава.) БОРКО: Прогутао сам нешто што не могу да сварим. Погледајте га какав је узбуђен. ГОСПАВА: Хајде за мном! Важно је само да си се курталисао тог ђубрета. МИЦА: То га је ту недавно изубијао његов истомишљеник. Да се он међу вас. кварне варошане. бог те пита. ГОСПАВА: Ја знам само да свако треба да буде онамо где му је место. Кратка пауза. Полази. Нестало је. Борко? БОРКО: Од свега овога припала ми је мука. знао сам да ћеш доћи по мене! БОРКО: Уђите накратко. (Васа одлази за њом.) Где ти је оно уклето злато? ВАСА (слеже раменима): Не знам. другарице.

Лакше ми је. . аух! Бљутаво ми је! Гади ми се! МИЦА: Док се исповраћаш одмах ће ти лакнути. Мица одвраћа нос од њега и све више се повлачи у дубину сцене). Усрао сам се! (Седи и смеши се на публику. Сад се тако лепо осећам.МИЦА (држи му главу изнад лавора): Поврати! БОРКО: Аух. Хоћу да седнем. растајем се са душом! МИЦА: Гурни прст! То помаже! БОРКО: Аух. аух! Јаој. сав блажен): Добро је. БОРКО (ослобађа се Мицине помоћи.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful