You are on page 1of 13

UNIVERZITET U NOVOM SADU PEDAGOKI FAKULTET SOMBOR SMER: VASPITA

TEMA
DEIJA PRAVA

PREDMET
SOCIOLOGIJA DETINJSTVA

Mentor: Sneana Jelai

Student: Ana Muibabi 10/3/060

SOMBOR, 2012.

SADRAJ Uvod..............................................................................................................................................3 Detinjstvo kroz istoriju..................................................................................................................4 Strukturalna ranjivost....................................................................................................................5 ta predstavlja Konvencija o pravima deteta?..............................................................................5 Nastanak Konvencije o pravima deteta.........................................................................................6 lanovi Konvencije o pravima deteta...........................................................................................6 Zakljuak.....................................................................................................................................11 Literatura.....................................................................................................................................12

UVOD

''Imam pravo da ivim Imam pravo da diem Prirodi da se divim Uim da itam i piem

Nepravdi stavljena taka uj me odrasli svete Neu da budem igraka Hou da budem dete

Pod nebom plavim il sivim Pod suncem koje me greje Imam pravo da ivim Da se igram i smejem'' ( Ljubivoje Rumovi, Bukvar dejih prava, str.10)

Maksim Gorki je jednom rekao: ''ovek kako to gordo zvui''. Ove njegove rei dobijaju puno znaenje, kada deca izrastu i stasaju u ljude koji sa ponosom nose titilu ''ovek''. Da bi se to postiglo i ostvarilo potrebno je da se deca odmalena uvaavaju, da im se ukazuje poverenje, potuje njihovo miljenje kao i da se potuju njihova prava. Pa ipak, deci irom sveta su esto uskraena prava na opstanak, potpuni razvoj i aktivno uee u ivotu zajednice. Iako su prava dece definisana Konvencijom o pravima deteta, u mnogim zemljama se deava da se ona ne potuju a deca se smatraju svojinom odraslih. Deca su suoena sa nasiljem na ulici, navoena na upotrebu droge, izloena seksualnom iskoriavanju i zlostavljanju, i to kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim industrijskim drutvima. Ona su prisiljena da rade na poslovima koji tete njihovom zdravlju i razvoju, liena prava na odmor i zabavu. Milioni dece nikada ne zavravaju kolu. ak i u zemljama sa razvijenim kolstvom, obrazovanje pojedinih grupa kao to su etnike manjine, devojice ili hendikepirana deca, je ogranieno ili ak sasvim izostaje. Jo uvek mnogo dece umire od bolesti koje se mogu spreiti. Glad i pothranjenost tek treba da se iskorene. Loi uslovi ivota ugroavaju zdravlje dece. U nekim delovima sveta, ak i deca kolskog uzrasta podleu regrutaciji, izloena su torturi, nepravednom kanjavanju, zatvarana su, liena zakonske i pravne zatite.
3

Deca ije se fundamentalne potrebe ne zadovoljavaju a osnovna prava ne potuju, ne mogu izrasti u zrele, produktivne lanove drutva, spremne da potuju i razumeju prava drugih. Uskraivanje prava deci, osim to prouzrokuje njihove line patnje, moe postati i seme razdora, odnosno dovesti do politikih, socijalnih nemira, pa ak i do nasilnih sukoba. Zbog toga je neophodno deci irom sveta obajsniti pojam deijih prava, uiti ih o tome koja su njihova prava kao i kako da preduzimaju akcije u korist sopstvenih i prava drugih.

DETINJSTVO KROZ ISTORIJU

Pojam deteta i detinjstva menjao se tokom istorije i pod reju dete ljudi nisu uvek podrazumevali ono to podrazumevamo danas. U ljudskoj istoriji postojalo je vreme kada dete nije podrazumevano kao takvo. Onoga trenutka kada bi neka osoba postala sposobna za rad, to je obino bilo veoma rano, poinjala je da privreuje i smatrala se ''skoro'' odraslom osobom. Deca, jo uvek neprepoznata kao takva, sedela su sa svojim roditeljima, uestvovala u razgovoru ( koliko je to bilo mogue ), odluivala o nekim bitnim stvarima i u svakom pogledu se smatrala ''velikima'', dodue malo niim ali ipak odraslima. Deca su se tradicionalno posmatrala kao svojina njihovih roditelja, koji su nosioci prava koja se smatraju neophodnima da bi izvrili svoju dunost. Prema reima Filipa Arijesa u knjizi ''Vekovi Detinjstva'' lik deteta je bio nepoznat sve do XII veka i u takvom svetu nije bilo mesta za detinjstvo. U delima umetnika sve do XII veka, nema dece sa posebnim izrazom, ve odraslih ljudi samo smanjenih. Deca su prikazivana kao ''odrasli i minijaturi''. Detinjstvo kao poseban deo ivota je bilo nevidljivo iz razloga to je naizgled previe obino, svakidanje, jednostavno i neproblematino. S vremenom je detinjstvo poelo da se priznaje i shvata kao uzrasna kategorija koja je ipak razliita u odnosu na svet odraslih. To je bio spor proces i trajao je nekoliko vekova, a razmiljanja o periodu detinjstva podstakla su otvaranje kola, obrazovanje, razvoj industrijskog drutva, stvaranje kapitala i slino. U to vreme neki od naunika koji su se bavili ovom problematikom smatrali su da je razlika izmeu dece i odraslih samo kvantitativna. Neki su govorili o drugaijem kvalitetu misaonih, emotivnih, moralnih i drugih funkcija, ali je razlika ipak priznata i detinjstvo je prihvaeno kao veoma vana ivotna faza. Detinjstvo se danas jo uvek razliito definie, a sam odnos prema detetu zavisi od tradicije i kulture odreenog prostora. U nekim drutvima deca i danas rano odlaze od kue i poinju da zarauju, dok je u drugima dolo do prezatiavanja deteta. Prava deteta danas su priznata i u nacionalnom i u meunarodnom pravu. Na meunarodnom planu najbitniji dokument predstavlja Konvencija o pravima deteta doneta 1989. godine.
4

STRUKTURALNA RANJIVOST

''Deca su ranjiva. Sama injenica njihove fizike slabosti, nezrelosti, nedostatka znanja i iskustva, ini decu zavisnom od odraslih i njihove okoline. Kada su u pitanju veoma mala deca, njihov opstanak zavisi od kvaliteta nege i posveenosti koje im pruaju odrasli koji za njih snose odgovornost. Njima je potreban krov nad glavom, hrana, obrazovanje zdravstvena nega, ljubav i zatita a njihov opstanak zavisi od dobre volje i sposobnosti odraslih da zadovolje njihove potrebe. Stepen ranjivosti se svakako postepeno smanjuje kako postaju starija i sposobnija da preuzmu odgovornost na sebe.'' ( Nenadi, 2011 str.97) Ono to pojaava deiju ranjivost je i injenica da deca nemaju politiku,ekonomsku mo i graanska prava. Deca uglavnom nemaju pristup novcu, nemaju pravo glasa, a u veini sluajeva nemaju mogunost da izraze svoje miljenje i da budu shvaena ozbiljno. Deca nemaju pristup sudovima a jedino u okviru zakona o deci imaju pravo da dovedu u pitanje odluke donesene u njihovo ime. U okviru porodice deca nemaju pravo na telesni integritet, odnosno roditeljima je dozvoljeno da ih udare ukoliko je to u okviru ''razumnog kanjavanja'' a takoe nemaju nikakvo formalno pravo glasa u drutvu. Da bi poloaj dece u drutvu bio unapreen potrebno je izvriti krupne promene naih bazinih uverenja u pogledu dece, a samim tim postale bi nune promene u zakonu, politici i praksi, kako u javnoj tako i u privatnoj sferi. Zbog svega ovoga, veoma veliki znaaj ima i ratifikacija Konvencije o pravima deteta.

TA PREDSTAVLJA KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA?

Konvencija o pravima deteta je jedan ugovor Ujedinjenih nacija koji precizira koja sve prava pripadaju deci. Ona postavlja osnovne standarde za dobrobit dece na razliitim stadijumima njihovog razvoja. Drave koje potpiu (ratifikuju) Konvenciju postaju zamlje lanice tog ugovora i prihvataju obavezu da budu zakonski odgovorne za njenu primenu. One o tome alju redovne izvetaje Komitetu za prava deteta. Konvencija o pravima deteta je prvi univerzalni zakon koji na jednom mestu i celovito definie sva vana prava deteta, umesto da se prava deteta reavaju u nizu meunarodnih zakona. Unutar konvencije moemo razlikovati 4 grupe prava : Prava na opstanak obuhvataju pravo na ivot i pravo na zadovoljavanje osnovnih, egzistencijalnih potreba, kao to su: ishrana, krov nad glavom, adekvatan ivotni standard, medicinska nega. Prava na razvoj ukljuuju sve one stvari koje su nune za normalan i potpuni razvoj svih potencijala deteta, kao to je pravo na obrazovanje, na igru, slobodno vreme i rekreaciju. Zatitna prava trae da deca budu zatiena od svih oblika zloupotrebe, zanemarivanja i zlostavljanja. Participativna prava daju deci mogunost da budu aktivni uesnici u ivotu svoje zajednice.
5

Prava koja se priznaju detetu ovim meunarodnim dokumentom pokrivaju sve aspekte njegovog ivota: dravu, porodicu, kolu, institucije i slino. Prava deteta nisu neto to porodica ili drava daje detetu, ve im samim roenjem ova prava pripadaju i niko im ih ne moe oduzeti. Osnovni cilj konvencije je da menja stavove koji postoje prema deci i da se iz zatitnikog ( u nekim zemljama i negativnog ) odnosa pree na ideju jednakosti deteta sa svim drugim ljudskim biima. Dok nije bila usvojena Konvencija o pravima deteta, nije postojao obavezujui meunarodni instrument koji bi obuhvatao obaveze drave prema deci.

NASTANAK KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA

Generalna skuptina Ujedinjenih nacija usvojila je, 1948 godine, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Ovo je bio prvi meunarodni dokument te vrste i podrazumevao je i prava deteta. Meutim ubrzo je irom sveta dolo do saglasnosti da specifine potrebe deteta iziskuju i posebnu panju. Tako su UN 1959. godine usvojile Deklaraciju o pravima deteta. Deklaracija je takav dokument koji nema zakonsko, pravno dejstvo, ve predstavlja samo moralnu obavezu. Za razliku od nje, konvencija je neka vrsta zakona. To je ugovor koji pravno obavezuje onoga ko mu pristupi, po pravilu potpisom ili ''ratifikacijom''. Kada neka drava potpie Konvenciju i pristane da bude njome obavezana, od nje se zahteva da podnosi izvetaj Komitetu za prava deteta UN o napretku u sprovoenju tih odredaba, prvo u roku od dve godine a posle u roku od pet godina. Godine 1978. poljska vlada je podnela predlog nacrta Konvencije o pravima deteta Komisiji za ljudska prava UN. Tokom sledee 1979. godine, Meunarodne godine deteta, komisija je formirala radnu grupu za koordinaciju primedbi i predloga koje su zemlje irom sveta dostavljale. Proces pregovaranja i izrade konane verzije teksta trajao je punih deset godina. Nakon brojnih predloga, konano je 20. novembra 1989. godine, Konvencija dovrena i usvojena na Generalnoj skuptini UN. Konvencija je stupila na snagu 1990. godine, nakon ratifikacije od strane 20 drava. Konvencija takoe oslikava neke probleme sa kojima su deca danas, vie nego ranije suoena, kao to su: zatita ivotne sredine, sksualno iskoriavanje i upotreba droga. Konvencija je ugovor veoma irokog spektra i primenjuje se na svu decu mlau od 18 godina.

LANOVI KONVENCIJE O PRAVIMA DETETA

lan 1: Definicija deteta Svaka osoba ispod 18 godina smatra se detetom, ukoliko ta starosna granica nije po zakonima drave nia. lan 2: Jednako postupanje

Sva prava vae bez izuzetka za svako dete. Obaveza je svake drave da decu zatiti od bilo kakve forme diskriminacije. lan 3: U najboljem interesu deteta
Kod donoenja politikih, pravnih i drutvenih odluka najpre se u obzir moraju uzeti interesi deteta.

lan 4: Sprovoenje prava Vlade se obavezuju da e uiniti sve kako bi se u praksi provela prava navedena u Konvenciji. lan 5: Uloga roditelja Vlade priznaju prava i obaveze roditelja i drugih lanova porodice da dete usmeravaju kako to odgovara njegovom razvoju. lan 6: Opstanak i razvoj Svako dete ima pravo na ivot. Drava se izriito obavezuje da e garantovati opstanak i razvoj deteta. lan 7: Ime i nacionalnost Svako dete od roenja ima pravo na ime. Dete, takoe, ima pravo na nacionalnu pripadnost. Ukoliko je to mogue, deca treba da poznaju imena svojih roditelja i da ih nose. lan 8: Zatita identiteta Drava se obavezala da e tititi slubeni identitet svakog deteta i ukoliko to bude potrebno ponovo ga uspostaviti. Ovo se, pre svega, odnosi na ime, nacionalnost i porodinu pripadnost. lan 9: Odvajanje od roditelja Svako dete ima pravo na zajedniki ivot sa roditeljima, osim kad taj zajedniki ivot ugroava dobrobit deteta. Dete, takoer, ima pravo da kontaktira sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od oca, majke ili od oboje. lan 10: Spajanje porodice I deca, kao i njihovi roditelji, imaju pravo otii iz jedne zemlje u drugu, ako je svrha toga spajanje porodice i odranje kontakta izmeu roditelja i dece. lan 11: Ilegalni odlazak iz zemlje i oduzimanje slobode Drava je obavezna da uz pomo nekog od roditelja ili uz pomo nekog treeg sprei otmicu ili bilo koju drugu formu oduzimanja slobode deteta u inostranstvu. lan 12: Miljenje deteta Svako dete ima pravo da svoje miljenje javno kae. Dete ima pravo da bude sasluano u svim prilikama ili merama kad ga se to tie.
7

lan 13: Sloboda miljenja Svako dete ima pravo da iznese svoje namere i da bude informisano, ne obraajui panju na nacionalne granice drava. lan 14: Sloboda misli, savesti i religije Drava mora potovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i religije, bez da ograniava odgovarajui uticaj roditelja. lan 15: Sloboda okupljanja Deca imaju pravo da se sreu sa drugima i da se ujedinjuju. lan 16: Zatita privatnosti Deca imaju pravo na zatitu od ometanja njihovog privatnog ivota, njihove porodice, od upada u njihov stan i zatitu od ometanja njihovog dopisivanja. lan 17: Pristup odgovarajuim informacijama Drava mora garantovati da dete ima pristup informacijama i drugim saoptenjima iz mnogostrukih izvora i podsticati masovne medije da nude informacije koje su socijalno i kulturno korisne za dete. Osim toga, drava titi dete od tetnih informacija i saopenja. lan 18: Roditeljska odgovornost Drava mora garantovati da dete ima pristup informacijama i drugim saoptenjima iz mnogostrukih izvora i podsticati masovne medije da nude informacije koje su socijalno i kulturno korisne za dete. Osim toga, drava titi dete od tetnih informacija i saopenja. lan 19: Zatita od zloupotrebe i zlostavljanja Drava titi dete od svake forme zlostavljanja od roditelja ili drugih osoba koje imaju pravo na brigu, te razrauje odgovarajue socijalne programe da bi spreila zloupotrebu i pomogla onima kojima je pomo potrebna. lan 20: Zatita dece koja nemaju porodicu Drava se obavezuje na osiguranje posebne zatite za decu koja nemaju porodicu, te se obavezuje na pronalazak odgovarajueg smetaja unutar porodica-posvojitelja ili odgovarajuih institucija koje se bave odgojem i brigom o deci. lan 21: Usvajanje Usvajanja trebaju biti dozvoljena samo u najboljem ineresu deteta i mogu se izvriti tek nakon dozvole nadlenog organa i nakon pristanka roditelja, roaka ili drugih za dete odgovornih osoba. lan 22: Deca izbeglice
8

Deci izbeglicama mora biti pruena posebna zatita. Drava mora saraivati sa kompetentnim organizacijama, koje toj deci mogu pruiti zatitu i pomo. lan 23: Deca sa tekoama u razvoju Svako dete sa tekoama u razvoju ima pravo na posebnu brigu, obrazovanje i unapreivanje. Na taj nain svakom se detetu sa tekoama u razvoju treba omoguiti najvea mogua mera samostalnosti i socijalne integracije. lan 24: Zdravlje i zdravstvene slube Svako dete ima pravo na najvii mogui standard u smislu zdravstvene brige. Pri tome, u najvanije zadatke drave spadaju osnovna zdravstvena briga, preventivna medicinska zatita, zdravstveni odgoj putem pojanjenja datih u javnosti, kao i redukovanje stope smrtnosti kod novoroenadi. Sve drave se u vezi s tim obavezuju na razvijanje saradnje u cilju omoguavanja pristupa zdravstvenim slubama svoj deci sveta. lan 25: Redovna provera smetaja Svako dete koje je smeteno u nekoj instituciji ili prima medicinsku njegu, ima pravo na redovnu proveru njegovog linog stanja. lan 26: Socijalna struktura Svako dete ima pravo na socijalnu sigurnost ukljuujui socijalno osiguranje. lan 27: ivotni standard Svako dete ima pravo na ivotni standard koji mu omoguava potpun telesni, duhovni, duevni, socijalni i udoredan razvoj. Obaveza roditelja je, na prvom mestu, da za decu obezbede odgovarajui ivotni standard. Ali, obaveza drave se sastoji u brizi o tome da se prava deteta mogu ostvariti. Ova obaveza drave moe sadravati i materijalnu pomo drave roditeljima. lan 28: Odgoj i obrazovanje Svako dete ima pravo na obrazovanje, a obaveza drave pri tom je da besplatno pohaanje osnovne kole uini obaveznim, da razvija razliite forme daljeg obrazovanja i da deci, shodno njihovim sklonostima, omogui pristup visokokolskim ustanovama. Disciplina koja je pri svemu tome neophodna u kolama ne sme kriti prava niti dostojanstvo deteta. Razvoj saradnje trebao bi da pospei provedbu ovog prava. lan 29: Svrha obrazovanja Obrazovanje potpomae potpun razvoj linosti, talenata, kao i duhovnih i telesnih sposobnosti deteta. Obrazovanje priprema dete na ivot u kojem ono treba da bude svesno odgovornosti kao graanin slobodnog drutva; ono unapreuje potovanje deteta od njegovih roditelja, njegov kulturni identitet, ali i toleranciju i razumevanje za vrednosti koje imaju drugi ljudi. lan 30: Deca koja pripadaju nacionalnim manjinama i starosedocima
9

Deca koja pripadaju nacionalnim manjinama i starosedeocima imaju pravo da neguju sopstvenu kulturu, religiju i da koriste svoj sopstveni jezik. lan 31: Slobodno vreme, odmor i kulturne aktivnosti Svako dete ima pravo na mir i odmor, kao i pravo na igru i uee u kulturnim i umetnikim dogaajima. lan 32: Rad dece Svako dete ima pravo na zatitu od rada koji ugroava njegovo zdravlje ili spreava njegovo obrazovanje i razvoj. Drava utvruje najniu starosnu granicu za dobijanje radne dozvole i regulie sve uslove rada. lan 33: Zloupotreba droga Deca imaju pravo biti zatiena od upotrebe droga i opojnih sredstava, kao i od uea u produkciji ili trgovini drogom. lan 34: Seksualna zloupotreba Drava titi dete od seksualnog iskoritavanja i zlostavljanja, kao i od prostitucije i pornografije. lan 35: Trgovina decom Drava je obavezna preduzeti sve mere za spreavanje prodaje i trgovine decom. lan 36: Ostale forme iskoritavanja Svako dete ima pravo na zatitu od bilo koje forme iskoritavanja. lan 37: Muenje i oduzimanje slobode Ni jedno dete ne sme se muiti, niti se prema njemu sme okrutno postupati; ono ne sme biti protupravno kanjeno, niti mu se na taj nain sme oduzeti sloboda. Smrtna kazna ili doivotna kazna zatvora bez mogunosti pomilovanja ne smeju se izricati deci mlaoj od 18 godina. Deca kojima je oduzeta sloboda, moraju u zatvorima biti smetena odvojeno od odraslih, ukoliko za dobrobit deteta ne vai suprotno. Deca, koja su zatvorena moraju imati pravno ili neko drugo odgovarajue zastupanje pred sudom i mora im se omoguiti kontakt sa roditeljima. lan 38: Oruani sukobi Sve drave moraju preduzeti mere s ciljem osiguranja neuestvovanja dece mlae od 15 godina u oruanim konfliktima. Niti jedno dete ispod 15 godina ne sme biti regrutovano u oruane snage. Po humanitarnom narodnom pravu sve drave moraju brinuti o zatiti dece u ratu i o tome da im se u toku rata osiguraju sve potreptine za ivot. lan 39: Rehabilitacija
10

Drava se obavezuje da deci koja su rtve oruanih konflikata i deci koja su bila muena, zapostavljana, iskoritavana i zlostavljana osigura odgovarajuu brigu s ciljem njihovog oporavka i socijalne integracije. lan 40 : Mogumost izvoenja mladih pred sud Dete koje dospe u konflikt sa zakonom ima pravo da se prema njemu postupa na nain koji podrava njegovo dostojanstvo i oseaj samovrednosti; mora se obratiti panja na njegovo starosno doba i na socijalnu reintegraciju. Dete ima pravo na dravno-pravni postupak i potovanje graanskih prava, kao i pravo na pravnog ili drugog zastupnika u cilju njegove odbrane. Ukoliko je to mogue trebaju se izbegavati sudski postupci i smetanje u popravne domove. lan 41: Prednost viim pravnim standardima Ukoliko su uslovi za prava deteta po nacionalnom ili internacionalnom zakonodavstvu povoljniji od ove Konvencije, onda, naravno, vae odredbe tih zakona.

ZAKLJUAK Ova tema me je izuzetno iteresovala i pre poetka pisanja ovog seminarskog rada. elela sam da istaknem neophodnost i izuzetnu vanost pridravanja prava iz Konvencije, kao i potovanja deije linosti, oseanja i miljenja Samo ako budemo uvaavali deiju linost i ako se budemo vodili pravima deteta koja su data Konvencijom, moemo izgraditi ljude koji e ponosno i odgovorno brinuti o svojoj ali i budunosti celog oveanstva, jer: ''Dete je ovek u odelu deteta''( Duko Radovi)

11

LITERATURA Tomanovi, S.(2004): Sociologija detinjstva; Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva Rumovi, Lj. (1996): Bukvar dejih prava; Beograd: Rum Nenadi, M. (2011): Sociologija detinjstva-hrestomatija; Sombor Fontejn, S. (1995): To je pravo; Beograd: Prijatelji dece srbije Arijes, F. (1989): Vekovi detinjstva; Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva

12

13