You are on page 1of 24

VJERODOSTOJNOST MEDIJA

IZAZOvI GLOBALIZACIJE I SPECIFI^NOSTI REGIONA

Sarajevo 2012.

Vjerodostojnost medija izazovi globalizacije i specifinosti regiona


Izdava: Fakultet politikih nauka Institut za drutvena istraivanja Za izdavaa: Dr.sc. air Filandra Dekan

Urednice: Dr.sc. Lejla Turilo Mr.sc. Belma Buljubai

Recenzenti: Dr. sc. Marko Milosavljevi Dr. sc. Igor Vobi Fakultet za drubene vede Ljubljana, Slovenija Lektorica: Jasna Kovo DTP : Sanin Pehlivanovi

Naslovna strana: Denan Hadovi tampa: ArkaPRESS d.o.o. Broj primjeraka: 500

CIP - Katalogizacija u publikaciji Nacionalna i univerzitetska biblioteka Bosne i Hercegovine, Sarajevo 316.774:32.019.51](497.6)(082) VJERODOSTOJNOST medija : izazovi globalizacije i specifinosti regiona / [urednice Lejla Turilo, Belma Buljubai]. - Sarajevo : Fakultet politikih nauka, 2012. - 466 str. : graf. prikazi ; 24 cm Bibliografija i biljeke uz tekst. ISBN 978-9958-598-45-6 COBISS.BH-ID 20221446

Organiziranje Konferencije i tampanje Zbornika podrala Ambasada SAD u BiH. Stavovi izreeni u Zborniku iskljuivo su stavovi autora/ica lanaka, ne i organizatora i sponzora Konferencije Vjerodostojnost medija: izazovi globalizacije i specifinosti regiona

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Sadraj:
RIJE UREDNICA.................................................... 7 MEDIJI, GLOBALIZACIJA, JAVNI SERVISI Dr. sc. Fahira Fejzi engi Medijska vjerodostojnost i globalizirani svijet: o profesionalizmu i etici je rije!...................................... 11 Enita ustovi Globalizacija i jezik, studija sluaja: Bosna i Hercegovina........... 26 Dr. sc. Viktorija Car Javni medijski servis pred digitalnim i globalnim izazovima

....... 39

Dr. sc. Rade Veljanovski Javni radiodifuzni servis u novom okruenju ........................ 59 Mr. sc. Irena Praska-Salin Savremena pitanja medija Javni RTV sistem Bosne i Hercegovine u globalizacijskim tokovima............................ 76 Dr. sc. Emina Keo Isakovi McLuhanizacija Balkana nove mogunosti medija u budunosti ................................................. 98 NOVINARSTVO U TRADICIONALNIM I ONLINE MEDIJIMA Dr. sc. Miroljub Radojkovi Da li novinarstvo moe da opstane na 140 karaktera? Upotreba socijalnih mrea u novinarstvu ........................... 113
3

vjerodostojnost medija

Mr. sc. Belma Buljubai Informativna funkcija novinarstva izmeu printanih i online medija ........................................................ 130 Mr. sc. Aleksandra Krsti Razlika izmeu onlajn i tampanog novinarstva: komparativna analiza intervjua objavljenih u tampanom i elektronskom izdanju dnevnog lista Politika..................... 147 Mr. sc. Ana Milojevi, MA Aleksandra Ugrini Izvetavanje o regionu u tampanom i onlajn izdanju primer Veernje novosti.............................................. 163 Mr. sc. Jelena Kleut Verodostojnost iz perspektive anra: onlajn komentari korisnika ................................................ 181 Dr. sc. Dejan Pralica, MA Smiljana Milinkov Internet portali radio-stanica Vojvodine u svetlu globalizacije i digitalizacije medija .................................. 199 MEDIJI, BIZNIS, POLITIKA, ETIKA MA Dajana Dindo, MA Dijana Duvnjak Politika u medijima i mediji u politici percepcija vjerodostojnosti medija .................................. 215 Dr. sc. Radenko Udovii Mediji i novinarski profesionalizam Degradacija profesionalnog novinarstva u BiH..................... 225

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Dr. sc. Zarfa Hrnji Kuduzovi Sankcionisanje neprofesionalnih medijskih sadraja imperativ u zatiti novinarskog kredibiliteta ....................... 249 Dr. sc. Dejan Donev Smanjenje profesionalnih medijskih standarda i etike kao intencionalni produkt makedonskih medija i medijsko-edukacijskog prostora .................................... 264 Mr. sc. Mirza Mehmedovi Politiki utjecaj na javne servise u Bosni i Hercegovini (politiki okvir za udarne vijesti).................................... 278 Uni. spec. europskih studija Marina uki Izvjetavanje hrvatskih medija o procesu pristupanja Hrvatske Europskoj Uniji u periodu predreferendumske kampanje ....................................... 287 Dr. sc. Mato Brautovi Hiperlokalni mediji i prevladavanje krize: Studija sluaja Dubrovnik........................................... 310 MEDIJI, NOVINARI, PUBLIKA U REGIONU: RASTUA ULOGA MEDIJSKE PISMENOST Dr. sc. Jelenka Voki-Avdagi Znaaj izbora i predstavljanja vijesti u formiranju drutvene realnosti BiH............................................. 331 Dr. sc. Dubravka Vali Nedeljkovi Sloboda medija u Srbiji: Komparativna analiza 2009.2012. ...... 353

vjerodostojnost medija

Mr. sc. Brankica Drakovi Tabloidizacija kao alternativa kulturnom izolacionizmu na medijskoj sceni Jugosfere......................... 369 MA Davor Marko Medijska vjerodostojnost i profesionalna novinarska udruenja................................................ 388 Mr. sc. ejn Husejnefendi Neke specifinosti publike i novog medijskog okruenja u sjeveroistonoj Bosni................................... 405 Dr. sc. Lejla Turilo Medijska pismenost kaopreduvjet za bolje medije u Bosni i Hercegovini........................................ 429 MA Vanja Ibrahimbegovi Tihak Medijska pismenost u BiH: model za razvoj medija i drutva .................................... 447

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Mr. sc. Jelena Kleut1 Univerzitet u Novom Sadu Filozofski fakultet Odsek za medijske studije

Verodostojnost iz perspektive anra: onlajn komentari korisnika1


Saetak

U radu se polazi od ireg gledita prema kome anr nije tipina matrica forme i sadraja ve vrsta drutvenog ina koji izvode odreeni akteri za odreene primaoce i koji ima odreenu drutvenu svrhu. Unutar ovog okvira moe se utvrditi da razliiti anrovi imaju razliite zahteve za verodostojnou i razliite naine da se ovi zahtevi ostvare. Predmet ovog rada su digitalne anrovske ekologije u kojima je ostvarivanje verodostojnosti dodatno oteano poto se u dvosmernom komuniciranju anonimnih korisnika autoritet, a samim tim i verodostojnost, poiljaoca ee dovodi u pitanje. U razmatranju naina na koje se verodostojnost ostvaruje koristimo uzorak od 2.090 komentara italaca koji su ostavljeni na popularnim srpskim informativnim veb sajtovima b92.net i blic.rs. Analizom su obuhvaeni komentari, kao i poreenje komentara i mas-medijskih tekstova koji se komentariu kako bi se identifikovale strategije za ostvarivanje i osporavanje verodostojnosti.

1 E-mail: kleut@neobee.net

181

vjerodostojnost medija

Kljune rei: anr, digitalni anr, verodostojnost, novi mediji, korisniki komentari
1. Verodostojnost iz perspektivne anra

Pitanje verodostojnosti masovnih medija i poverenja graana u mas-medijske organizacije i sadraje koje one proizvode danas je, ini se, aktuelno. Prvi razlog za to jeste to se, posebno u zapadnim demokratijama, belei pad poverenja graana u medije. Na primer, studija Eurobarometra iz 2010. godine pokazuje da je poverenje u medije na prilino niskom nivou, te da, na primer, 52% graana Evropske unije ne veruje tampi a 45% televiziji (prema: Golding, Sousa & Van Zoonen, 2012). Prema poslednjem slinom istraivanju u Srbiji, koje je uradio Stratedik marketing 2008. godine ni graani Srbije nisu izuzetak2. Opte poverenje u medije je relativno nisko, mada graani pokazuju vii stepen poverenja u one medije koje su izabrali kao svoje svakodnevne izvore informisanja. Drugi razlog za aktuelnost teme nalazi se u promenama koje donosi digitalna tehnologija, posebno u injenici da lanovi masovne publike dobijaju mogunost da uestvuju u javnom komuniciranju, to jest da distribuiraju sadraje koji e biti masovno konzumirani. Na taj nain u digitalnoj javnoj sferi paralelno postoje glasovi organizovanih i institucionalizovanih proizvoaa masovnih sadraja klasinih mas-medijskih organizacija, i individualni glasovi uglavnom anonimnih korisnika. Odnosi izmeu dva glasa su sloeni, posebno iz ugla verodostojnosti, a verovatno najsloeniji su onda kada se pojavljuju unutar istih platformi. Namera u ovom radu jeste da problematizujemo pitanje verodostojnosti na platformama na kojima se tekstovi mas-medija i tek182

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

stovi graana pojavljuju zajedno na informativnim veb sajtovima medijskih kua koje svojim itaocima omoguavaju komentarisanje tekstova. Pokuaemo da koncept verodostojnosti situiramo unutar anrovske perspektive, sa osnovnom tezom da se u razliitim anrovima pojavljuju razliiti zahtevi za verodostojnou i da se u razliitim anrovima verodostojnost ostvaruje (potvruje ili negira) na razliite naine. U literaturi, posebno onoj koja se bavi medijima, mogu se uoiti dva pristupa verodostojnosti. Jedan deo autora posmatra verodostojnost kroz odnos izmeu poruke i stvarnosti, te kao verodostojne posmatra one poruke koje istinito i objektivno reprezentuju ono na ta referiu. Sa druge strane, verodostojnost se posmatra kao specifian odnos izmeu uesnika komuniciranja. Izmeu ova dva pristupa mogue je uoiti i one koji nastoje da integriu obe komponente. Tako na primer, Bauer smatra da je verodostojnost evaluacijska mjera izmeu oekivanih uloga i ispunjavanja uloga izmeu pozicije proizvoaa i potroaa, a u konanici mjeri se relevantnou i istinitou informacija koje prua odreeni mediji (Bauer, 2007 prema: Majstorovi, 2010:56). Iako se radi o dva oito povezana aspekta verodostojnosti iz analitikih razloga emo ih posmatrati odvojeno.
anr i verodostojnost

U ovom radu koristimo ire odreenje anra, to znai da anr ne posmatramo kao skup formalnih i sadrinskih karakteristika teksta ve posmatramo tekst kao instancu komunikacionog anra (Karlgren, 2010:15). Pomeranje od ideje anra kao teksta ka ideji teksta kao komunikacionog anra podrazumeva redefinisanje
183

vjerodostojnost medija

koncepta tako da se njime obuhvate inovi, odnosno drutveno prihvaeni tipovi komunikacione aktivnosti koji se anrovima ostvaruju. Kako smatra Bejzerman, tekstovi posreduju ljudsko delovanje na daljinu i pomau im postanu delom veih drutvenih institucija i praksi, a anrovi obezbeuju sredstva za prepoznavanje drutvenih odnosa, obaveza i interakcija (Bazerman, 2001:47). Osnovna ideja ove drutveno-semiotike perspektive jeste da se, pri oblikovanju odreenog sadraja u specifinim anrovima, formalni elementi koriste kako bi se zadovoljili drutveni motivi povezani sa anrom. Formalni elementi tako nastaju estom upotrebom, u ponavljanju situacija sa slinim drutvenim funkcijama sve dok konvencije koje rukovode anrom ne postanu neformalna, podrazumevajua pravila. Oslanjajui se na konceptualizaciju anra kao drutvenog ina, ali istovremeno uviajui da anr nije svodljiv samo na svrhu koju ostvaruje, Orlikovski i Jejts predlau da se anrovi definiu putem est dimenzija koje predstavljaju u formi est pitanja zato, ta, kako, ko/kome, kada i gde (Orlikowski & Yates, 1998). Prvo pitanje, zato, odnosi se na inove, aktivnosti i svrhu koji se ostvaruju odreenim anrovima. Pod pitanjem ta, autorke razumeju sadraj koji je predstavljen u odreenom anru. Trea dimenzija, kako, tie se medija i njima svojstvenih modaliteta predstavljanja, odnosno ekspresivnih sistema koji se koriste da se odreeni sadraji oblikuju u poruke. etvrta dimenzija ko/kome tie se uesnika u komuniciranju, njihovih uloga i meusobnih odnosa. Na kraju, poslednja dva pitanja kada i kako odnose se prostorno-temporalne dimenzije upotrebe nekog anra.

184

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Unutar ove matrice anra moe se situirati verodostojnost u (analognom) masovnom komuniciranju: - Zato: Moe se postaviti pitanje da li je za ispunjavanje svrhe odreenih anrova vano pitanje verodostojnosti. Na primer, pred mas-medijske anrove postavljaju se razliiti zahtevi za verodostojnou kada posmatramo tri tradicionalne funkcije mas-medija. U anrovima ija je funkcija da obrazuju i informiu, za razliku od onih iji je cilj da zabave, zahtev za verodostojnou je vrlo visok jer verodostojnost predstavlja preduslov obavljanja ovih funkcija. Meutim koncept svrhe je sloen i korisno je razlikovati nameravanu svrhu poiljaoca, svrhu koju primalac pripisuje poiljaocu i, na kraju, stvarnu svrhu odreenog anra za primaoca. Ovo je vano jer, na primer, pored instrumentalnog gledanja televizijskih vesti moe da se javi i ritualno gledanje (Rubin, 1984) kao praksa za koju verodostojnost postaje manje vana komponenta pri selekciji i interpretaciji sadraja. - ta: Druga dimenzija toliko je vezana za pitanje verodostojnosti da predstavlja jednu od kljunih anrovskih razdelnica na osnovu koje se svi medijski anrovi mogu podeliti u dve velike grupe: na anrove fikcije to jest na anrove kod kojih ne postoji zahtev za verodostojnou i na faktografske anrove kod kojih je zahtev za verodostojnou izuzetno visok. Iz ugla verodostojnosti, takoe, se u novinarskoj praksi razlikuje i to da li se predstavljaju stavovi i miljenja ili injenice. Dok etika novinarstva nalae da, upravo zarad vee verodostojnosti, novinari treba da ogole stvarnost od svojih vrednosnih sudova, istraivanja pokazuju da je proces selekcije onoga
185

vjerodostojnost medija

to e biti predstavljeno i saimanje kompleksnih procesa i pojava u vremenski ili prostorno ogranien tekst nuno rezultat novinarske i urednike evaluacije. - Kako: Trea dimenzija koja se odnosi na medije i modalitete predstavljanja najee je problematizovana u okvirima semiotike. Smatra se da je posredstvom odreenih medija i njima svojstvenih simbolskih sistema, kao na primer jezikom fotografije ili filma, mogue verodostojnije predstaviti stvarnost. Ova dimenzija odnosi se i na strukturu same poruke, to jest na nain na koji je referent reprezentovan. Na primer, u novinarskoj praksi kanon koji ine 5W pitanja slui kao diskursni marker celovitosti i garancija da su iz poruke iskljueni vrednosni sudovi novinara. - Ko/kome: Na kraju, etvrta dimenzija uesnika u komuniciranju upuuje nas na verodostojnost kao odnos poverenja koji se uspostavlja meu subjektima komuniciranja, izmeu onih koji poklanjaju svoje poverenje i onih koji uivaju poverenje. Kako navodi, Tfati (Tsfati, 2012:23) neizvesnost je kljuni element poverenja poto se ono javlja onda kada oni koji poklanjaju poverenje nemaju naina da utvrde namere onih kojima pruaju poverenje. Stoga je, zakljuuje autor, kredibilitet centralni element poverenja. U masovnom komuniciranju kredibilitet se obezbeuje potovanjem procedura za proizvodnju vesti. U postulate verodostojnosti, koji zapravo garantuju autoritet profesionalnih komunikatora, najee se ubraja novinarski profesionalizam, dok Udovii, na primer, razlikuje i druge postulate verodostojnosti kao to su moralni, obrazovnodrutveni i tehniko-zanatski (Udovii, 2012:8586).
186

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Kako smatraju Orlikovski i Jejts nisu u svim anrovima sve dimenzije podjednako relevantne, neke su snanije fiksirane i nepromenjive dok se kod nekih toleriu manje promene a da pri tom anr i dalje funkcionie kao celina. Takoe, analitiki odvojene dimenzije ponekad je teko sagledati izolovane jer je estom upotrebom dolo do njihovog srastanja. Takav je sluaj sa faktografskim novinarskim anrovima u kojima, na primer, struktura poruke sugerie karakteristike poiljaoca, makar kada se radi o verodostojnosti. Meutim, promene unutar jedne od dimenzija dovode do promena u ostalim i upravo to je ono to se deava strukturi poruka i odnosima meu komunikatorima usled prelaska sa analognih na digitalni medij komuniciranja.
2. Onlajn komentari korisnika anrovi i verodostojnost

Komentari koje ostavljaju itaoci na portalima medijskih kua ne funkcioniu kao anrovi za sebe. Oni su deo anrovskog sistema koji ine ustaljeni sled anrova u odreenoj komunikacionoj situaciji (Bazerman, 2008), odnosno u ovom sluaju razliitih tekstova koje stvaraju novinari, sa jedne i itaoci, sa druge strane. Unutar ovog anrovskog sistema postoji zahtev za tematskom koherentnou izmeu novinarskog teksta i komentara. Iako postoje odreena odstupanja, novinarski tekstovi i komentari imaju isti ili podudaran svet referenata to ne znai nuno istovetnu evaluaciju. Ve i prva istraivanja diskusionih grupa na informativnim sajtovima potvruju da je osnovni motiv komentarisanja to to itaoci ele da se i njihov, alternativni, glas uje (Light & Rogers, 1999) Za razliku od novinarskih anrova koji su relativno stabilni i imaju prepoznatljivu diskursnu strukturu (Van Dijk, 1983) koja se razvijala u istorijskoj praksi novinarstva, komentari korisnika su anr
187

vjerodostojnost medija

koji vie karakterie tip situacije u kojima se pojavljuju, nego forma. Kljuni element ove situacije je konverzacijski obrazac protoka informacija (Bordewijk & Van Kaam, 1986) u kojem je pristup proizvodnji diskursa otvorena za sve koji su zainteresovani. Uvoenjem komentara na veb sajtove medijskih kua prethodno pasivni itaoci dobili su mogunost javnog distribuiranja sopstvenih poruka. Meutim, konverzacijski obrazac na veb sajtovima ne funkcionie u apsolutnom smislu. Za razliku od internetskih foruma u kojima sutinski mnogi komuniciraju sa mnogima, medijske kue zadravaju ulogu komunikacionog centra koji komunicira sa periferijom. Tekst proizveden u medijskoj organizaciji i dalje ima primat nad komentarima to je posebno istaknuto vizuelnim predstavljanjem komentara i teksta unutar veb interfejsa. Takoe, drutvena interakcija je bezmalo po pravilu svedena na komuniciranje izmeu korisnika sa periferije, dok se lanovi iz centra (profesionalni komunikatori) uglavnom ne ukljuuju i ne odgovaraju na poruke korisnika. Asimetrinost u ovom anrovskom sistemu postoji na jo dva plana. Prvo, asimetrinost se ogleda i u zahtevu za identifikacijom novinara i izvora u porukama koje distribuiraju masovni mediji i praksom anonimnosti u porukama koje alju korisnici. Drugo, asimetrinost se javlja u dimenziji referenata (pitanje ta). Dok se pred masovne medije postavlja normativni zahtev da izvetavaju o onim aspektima stvarnosti koja su od javnog znaaja, kao i da saoptavaju injenice a ne svoje vrednosne sudove o njima, komentatori imaju slobodu da referiu na stvarnost koja je u domenu njihovog privatnog iskustva i da predstavljaju sopstvene vrednosne sudove. Imajui na umu ove odlike anrovskog sistema u nastavku emo diskutovati o verodostojnosti unutar anrovskog sistema
188

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

novinarskih tekstova i komentara koristei uzorak koji je prikupljen tokom projekta Medijski diskurs o siromatvu i socijalnoj iskljuenosti koji je realizovao Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu3. Uzorak je prikupljen sa veb sajta novinske kue Blic (www.blic.rs) i veb sajta Radio-televizije B92 (www.b92. net), koji su odabrani kao dva najposeenija informativna veb sajta u Srbiji4. S obzirom na tematsku orijentaciju istraivanja, tokom sedam dana u oktobru 2011. godine uzorkovani su samo oni tekstovi i komentari korisnika koji se bave siromatvom i socijalnom iskljuenou. Ukupno je analiziran 121 novinarski tekst i 2.090 komentara. Ogranien tematski i vremenski, uzorak se ne moe smatrati reprezentativnim za predmet istraivanja, ali smatramo da moe da ponudi neke modele ostvarivanja i osporavanja verodostojnosti.
2.1. Verodostojnost novinarskih tekstova

Verodostojnosti se moe, kako smo u uvodnom delu naveli, pristupiti kao odnosu izmeu poruke i stvarnosti. Radi se o meri u kojoj primaoci procenjuju da je mas-medijsko predstavljanje stvarnosti tano i istinito. Za razliku od jednosmernog masovnog komuniciranja u kome se suma ovih procena ustanovljava uglavnom anketiranjem lanova masovne publike o poverenju koje imaju u medije, postojanje dvosmernog toka u virtuelnom komuniciranju omoguava da se korisnici odrede o konkretnom medijskom tekstu. Procena o verodostojnosti medijskog teksta u klasinim medijima zasnovana je na, pre svega, linom iskustvu i saznanjima lanova masovne publike. Kako su mnogobrojna istraivanja pokazala, potvrujui teoriju o dvostepenom toku u masovnom komuniciranju, graani su skloniji da veruju informacijama koje
189

vjerodostojnost medija

dobijaju u interpersonalnom kontaktu u primarnim drutvenim grupama. Za razliku od opozicionog ili pregovaranog tumaenja mas-medijskih sadraja iz perspektive lokalnih znanja i uverenja o kojima je pisao Stjuart Hol (Hall, 1980) specifinost virtuelnog komuniciranja ogleda se u tome to lanovi publike imaju mogunost da javno ospore nain na koji je stvarnost medijski predstavljena bilo da se radi o oznaavajuoj praksi samih novinara ili njihovih izvora informacija. Artikulacija odnosa prema novinarskom tekstu dovodi do toga da korisnici informativnih portala ne vrednuju stvarnost samo u odnosu na direktna lina saznanja i iskustvo (kao i u odnosu na filtere koje proistiu iz indirektnih grupnih iskustava i saznanja), ve i u odnosu na saznanja i iskustva koja javno u komentarima iznose drugi itaoci. Ovo potvruje istraivanje koje je sprovela Li i koje pokazuje da itaoci ne vide komentare samo kao aproksimaciju javnog mnjenja ve i da u odnosu na njih procenjuju pristrasnost novinarskih tekstova (Lee, 2012). U uzorku koji je analiziran u komentarima se esto osporavaju tvrdnje iznete u novinarskom tekstu. Meutim, ono to je uoljivo jeste da se osporavanje odnosi pre svega na tvrdnje novinarskih izvora, a u daleko manjoj meri na mas-medijsko predstavljanje stvarnosti. Ovo je posebno vidljivo u direktnom obraanju izvorima ije se aktivnosti ili tvrdnje podravaju (potvruju) i osporavaju i ija se kredibilnost diskutuje: Ne, ne, ne. To ne moe biti istinito. Ova drava ne obmanjuje svoje graane. Razbie se od istinoljubivosti. (ZagorTeNej, 14.10.2011, 23:44, b92.net) pa ovaj `expert` koji likom pripada prodavcima na kvantasu ne bi polozio ni prvi ispit na ekonomskom faxu o osnovama fiskalne politike. (ekonomista, 19.10.2011, 22:35, blic.rs)
190

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Komentari upueni novinarima i medijskim kuama u kojima se osporava verodostojnost relativno su retki, zbog ega se ini da je rad novinara uglavnom nevidljiv ili neproblematian za korisnike. Sa druge strane, komentari se moderiraju, a u uputstvu na sajtu B92 pie da se nee objavljivati komentari o ureivakoj politici, pa nije mogue proceniti koji deo komentara zaista i biva objavljen, odnosno u kojoj meri je ovakav zakljuak utemeljen. Uprkos eksplicitnim ili implicitnim zabranama, komentari u kojima se dovodi u pitanje medijska verodostojnost ipak se pojavljuju. Najee se radi o komentarisanju istinitosti i pouzdanosti podataka koje koriste novinari. Kako primeri pokazuju, podacima se po pravilu suprotstavlja lino iskustvo komentatora. Lazna istrazivanja I statistike! Ja sam nezaposlen a nisam ni na birou jer mi se zgadilo vise od kojekakvih grupnih sastanaka (na kojima nikada nema grupe, samo ja I sluzbenik) individualnih razgovora (gde je opet situacija ista) sve u svemu nema posla preko biroa. Eto dokaza da je ceo tekst budalastina I obmanjivanje gradjana! (Varlok, 17. 10.2011, 10:37, blic.rs) Ja moram da demantujem informaciju za FPN, ispit sam ponitio u avgustu (to je bio pretposlednji rok) I nisam platio nita, a zavrio sam sve kod korektnih slubenica studentske slube za par minuta... (Liberal, 23.10.2011, 01:53, b92.net) Pojedini itaoci komentariu selekciju dogaaja o kojima e se izvetavati u celosti ili selekciju aspekta dogaaja ili izjave koja e biti medijski reprezentovana ime dovode u pitanje celovitost medijskog izvetavanja. Na primer, tekst o protestima studenata i reakcije rektora izazvao je niz komentara koji upuuju na to da je novinar preutao vaan segment rektorove izjave. Jedan od komentatora na tu temu pie:
191

vjerodostojnost medija

Ovaj rektor nije rekao samo to, nego je dodao Milom ili silom, od reci do reci, a vi to iz nekog razloga niste preneli. (aconi, 27.10.2011, 17:15, blic.rs) Najmanje zastupljeni su komentari o nainu na koji je stvarnost prezentovana i interpretirana. Oni se javljaju onda kada itaoci procene da su injenice kontekstualizovane i vrednovane na neadekvatan nain. Na primer, povodom teksta o otvaranju bazena u Babunici koji je naslovljen Babunica: Bazen usred bede (Blic.rs, 27.10.2011), jedan od italaca komentarie: Sta je trebala da bude poenta ovog clanka ? Stice se utisak da autor hoce da kaze da s obzirom da je opstina nerazvijena nije ni trebala da dobije bazen? Pa ako vec nema mogucnosti da se napravi neka fabrika gde bi se ljudi zaposljavali ili da se obnovi infrastruktura, zar nije dobra vest i ovo otvaranje bazena ? (Igor, 27.10.2011, 00:17, b92.net) Tri navedena tipa osporavanja verodostojnosti novinarskih tekstova pokazuju da meu itaocima postoji svest o normama profesionalnog novinarstva i odreeno oekivanje da se novinari ponaaju u skladu sa njima. Stoga, iako konkretni komentari umanjuju verodostojnost konkretnih tekstova, na irem planu posmatrano oni jaaju zahtev za verodostojnou koji se postavlja pred novinare.
2.2. Verodostojnost komentara

injenica da su poiljaoci komentara anonimni, uglavnom predstavljeni lanim imenima i nadimcima, ima suprotstavljene efekte na njihovu verodostojnost. Sa jedne strane, anonimnost
192

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

funkcionie kao garancija istinitosti tvrdnji poto se smatra da prua neku vrstu zatite za iznoenje tanih podataka. Sa druge strane, za razliku od masovnog komuniciranja u kojem je poiljalac po pravilu identifikovan imenom i prezimenom ili u krajnosti medijskom kuom koja objavljuje tekst, ne postoji unapred dat autoritet ili kredibilitet poiljaoca komentara. Iz ugla anra komentara, za verodostojnost je znaajno i pitanje svrhe. Moe se rei da ostali korisnici dedukuju svrhu svakog pojedinanog komentara svesni da se pojedini komentari ostavljaju iz razloga koji bi umanjili njihovu verodostojnost, na primer, da ljudi troe slobodno vreme, da su zlonamerni, instruirani od strane centara moi i sl. Zato se moe rei da je ostvarivanje verodostojnosti oteano, odnosno da pojedine dimenzije anra komentara onemoguavaju njegovo ostvarivanje. U materijalu koji smo za potrebe ovog rada analizirali moemo da ustanovimo dve osnovne diskursne strategije za ostvarivanje verodostojnosti. Prva i frekventnija diskursna strategija jeste oblikovanje iskaza u formi svedoanstva, prie ili iskustva iz linog ivota. Ovakav model funkcionie na, makar deliminom, razotkrivanju dela identiteta koji je relevantan za iskaz, to za cilj ima izgradnju kredibiliteta poiljaoca, a samim tim i verodostojnosti iskaza: ovakvim tekstovima samo zamazujete oci neupucenima,a takvih je malo. posla nema nigde!!!!! pa ja sam iz Subotice i znam da je ova prica cista laz! ako zavrsis fakultet, dodjes u situaciju da si prekvalifikovan! (ogorcena, 16.10.2011, 22:31, blic.rs) Moje prve asocijacije na lekare u Srbiji su korupcija, ne-eticnost i generalno nedostatak strucnosti. Znam to jer sam radio sa njima dok nisam bio prisiljen na odlazak jer ne delim misljenje o generalnom
193

vjerodostojnost medija

sistemu vrednosti koji se neguje na Medicinskom fakultetu u Beogradu.(Star, 22.10.2011, 19:16, b92.net) Druga diskursna strategija koju komentatori koriste da bi potvrdili verodostojnost tvrdnji poiva na imitiranju mas-medijskih strategija. Ova strategija ogleda se u navoenju izvora informacija, korienju autoriteta brojeva, pa ak i, kao u primeru, u skrivanju identiteta pouzdanog svedoka. U Pozarevcu, drugarica od moje devojke (ime i prezime poznato) trazila posao kod Kineza (braca-kinezi, 16.10.2011, 16:53, blic.rs) Verodostojnost komentara uestalo se dovodi u pitanje, daleko vie nego verodostojnost medijskih tekstova. Osnovni nain osporavanja verodostojnosti nije suprotstavljanje linog iskustva, to je strategija osporavanja novinarskih tekstova, ve osporavanje kredibilnosti anonimnih komentatora ili osporavanje motiva iza komentara: Shvatiu tvoj komentar ozbiljno samo ako si i sam student Filolokog, pa zna kakvo je stanje tamo. (Ana, 17.10.2011, 12:56,blic.rs) Kada itam ove komentare imam oseaj da postoji grupa omladinaca (plaenih) koja samo sedi pored raunara i pljuje po svemu u Srbiji... (Valerij, 22.10. 2011, 13:55, blic.rs)

194

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Zavrne napomene

Uspostavljanje novog anrovskog sistema koji ine novinarski tekst i komentari stvara izazove za ostvarivanje verodostojnosti masmedijskih organizacija poto se u komentarima javno osporavaju podaci i izvori informacija, selekcija dogaaja i njihova interpretacija. Na uruavanje poverenja, koje nastupa kao posledica, medijske kue ne reaguju i izbegavaju dvosmernu interakciju koja bi, makar teorijski, mogla da povrati poverenje. ini se da je opredeljenje medija da svoj autoritet zatite cenzurom komentara o ureivakoj politici i radu novinara, te da polemiku prenesu na teren aktera medijskih tekstova. Jednom reju, injenice i interpretacije koje iznose izvori smatraju se legitimnim predmetom komentarisanja, dok novinarski rad to nije. Ukoliko verodostojnost posmatramo u interakcijskoj perspektivi, onda ovakav stav medijskih kua postaje dodatno problematian jer se time demonstrira nepoverenje prema itaocima. Ve postojea asimetrinost izmeu dva anra u sistemu tako je dodatno osnaena asimetrijom u oekivanju poverenja. Strategije osporavanja i potvrivanja verodostojnosti, kako u odnosu na novinarske tekstove tako i u odnosu na druge komentare, potvruju zakljuak Van Zonen da je Ja-pistemologija postala preovlaujui stav drutva. Ovim konceptom autorka sugerie da je postmoderna sumnja postala dominantna te da je istina prevashodno u linim iskustvima i seanjima, subjektivnom prosuivanju i individualnom pamenju (Van Zoonen, 2012:57). Sa druge strane, injenica da komentatori preuzimaju strukture i karakteristine elemente faktografskih novinarskih anrova da bi ostvarili verodostojnost sopstvenih navoda, kao i injenica da i pored
195

vjerodostojnost medija

administratorskih ogranienja reaguju u situacijama kada smatraju da je verodostojnost naruena, govori o tome da se Ja-pistemologija smatra prihvatljivom samo u sadrajima koje stvaraju korisnici.
Literatura

Bazerman, Charles (2004) Speech Acts, Genres and Activity Systems: How Texts Organize Activity and People, In C. Bazerman& P. Prior (Eds.) What Writing Does and How It Does It: An Introduction to Analyzing Text and Textual Practices. Laurence Erlbaum Associates Inc. Bazerman, Charles (2011) Genre as Social Action, In J. Gee, & M. Handford (Eds.), Routledge Handbook of Discourse Analysis. London: Routledge Bordewijk, Jan L., & van Kaam, Ben (1986) Towards a new classification of tele-information services. InterMedia 14(1): 1621. Hall, Stuart (1980) Encoding/Decoding, In Culture, Media, Language: Working Papers in Cultural Studies, 1972-79. London: Hutchinson Karlgren, Jussi (2010) Conventions and Mutual Expectations: Understanding Sources for Web Genres, In A. Mehler, S. Sharoff, & M. Santini (Eds.) Genres on the Web: Computational Models and Empirical Studies. Dordrecht: Springer Lee, Eun-Ju (2012) Thats Not the Way It Is: How User-Generated Comments on the News Affect Perceived Media Bias. Journal of Computer-Mediated Communication 18 (1): 3245.

196

izazovi globalizacije i specifinosti regiona

Light, Ann & Rogers, Yvonne (1999) Conversation as Publishing: The Role of News Forums on The Web. Journal of ComputerMediated Communication 4(4). Majstorovi, Dunja (2010) Etiki prijepori i vjerodostojnost dnevnih novina. Medijske studije 1(1-2): 5564. Rubin, Alan (1984) Ritualized and Instrumental Television Viewing. Journal of Communication 34 (3): 6777. Orlikowski, Wanda & Yates, Joanne (1998) Genre system. Structuring interaction through communicative norms. CCS Working Paper #205, SloanWorking Paper #4030. Cambridge, MA: MIT, Retrieved on 30 June 2011 from http://ccs.mit.edu/papers/CCSWP205/. Quandt, Thorsten (2012) Whats left of trust in a network society? An evolutionary model and critical discussion of trust and societal communication. European Journal of Communication 27 (1): 721. Udovii, Radenko (2012). Vjerodostojnost medija: teorijske i praktine dileme. Sarajevo: Media Plan institut Van Dijk, Teun A. (1983) Discourse Analysis: Its Development and Application to the Structure of News. Journal of Communication 33 (2): 20 43. Van Zoonen, Lisbet (2012). I-Pistemology: Changing truth claims in popular and political culture. European Journal of Communication 27 (1): 5667.

197

vjerodostojnost medija

Beleke:
1 Rad je nastao u okviru projekta Digitalne medijske tehnologije i drutvenoobrazovne promene (III 47020) koji finansira Ministarstvo za prosvetu i nauku Republike Srbije. 2 Rezultati istraivanja dostupni su na: http://www.irex.rs/index.php?option= com_rubberdoc&view=doc&id=6&format=raw 3 Projekat je sproveden uz podrku Regionalnog programa podrke istraivanjima u oblasti drutvenih istraivanja na Zapadnom Balkanu (RRPP), koji vodi Univerzitet u Friburgu, uz finansijsku podrku vajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC). Miljenja izneta u ovom radu su miljenja autora i ne predstavljaju nuno miljenja SDC niti Univerziteta u Friburgu. 4 Prema analitikom sajtu Alexa.com ovo su najposeeniji domai sajtovi u Srbiji (http://www.alexa.com/topsites/countries/RS).

198