P. 1
6 Razred - Kreativni Centar - Zbirka

6 Razred - Kreativni Centar - Zbirka

5.0

|Views: 614|Likes:
Published by Vesna Matkovic
Mirjana Stojisavljevic-Radovanovic, Ljiljana Vukovic, Jagoda Rancic, Zorica Joncic - Matematika - zbirka zadataka za sesti razred osnovne skole
Mirjana Stojisavljevic-Radovanovic, Ljiljana Vukovic, Jagoda Rancic, Zorica Joncic - Matematika - zbirka zadataka za sesti razred osnovne skole

More info:

Categories:Types, School Work
Published by: Vesna Matkovic on Nov 18, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

09/11/2015

pdf

text

original

Mirjana Stojsavqevi}-Radovanovi}, Qiqana Vukovi} Jagoda Ran~i}, Zorica Jon~i}

MATEMATIKA
zbirka zadataka za {esti razred osnovne {kole

CELI BROJEVI
BROJEVNA PRAVA. APSOLUTNA VREDNOST. UPORE\IVAWE BROJEVA
! U toku dana merena je temperatura vazduha vi{e puta i dobijeni rezultati prikazani su u tabeli.

vreme (u h) temperatura (u °C)

3 –8

5 –6

7 –3

9 1

12 0

15 2

17 –1

19 –2

20 –3

22 –5

a) Koje su temperature negativne? v) U koliko je ~asova bilo najhladnije?
"

b) Koje su temperature pozitivne? g) U koliko je ~asova bilo najtoplije?

a) Napi{i koordinate ta~aka L, M i N. b) Obele`i na datoj pravoj ta~ke
M L 1 0

Da ti ka`em Brojevna prava obi~no se crta horizontalno. Me|utim, ona se mo`e crtati i vertikalno. Deo vertikalno prikazane brojevne prave naj~e{}e se sre}e kod termometara ili metarske skale na kojoj o~itava{ svoju visinu.

E (– 1), F (6) i G (– 4).

N

# Na grafikonu je prikazana

promena temperature u toku jednog zimskog dana. a) Kolika je temperatura bila u 10h? b) U koliko je sati izmerena temperatura 0°C? v) U koliko je sati izmerena najni`a temperatura?

temperatura u °C

5 4 3 2 1 0 –1 –2 –3

7

8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

18

19
vreme u h

$ Dve drugarice su u kupovini. Treba da se na|u ispred lifta. Ana je

na drugom spratu, a Nina na tre}em nivou ispod ulaza u tr`ni centar. Koja je od wih daqe od ulaza u tr`ni centar? Zaokru`i ta~an odgovor. a) Ana b) Nina v) obe su jednako udaqene

+4 +3 +2 +1 0 -1 -2 -3

3

% Date su ta~ke A (– 5), B (+2), C (– 9), D (5) i E (– 1).

a) Napi{i ta~ke ~ije su koordinate negativni brojevi. b) Napi{i ta~ke ~ije su koordinate pozitivni brojevi. v) Napi{i ta~ke ~ije su koordinate suprotni brojevi. g) Nacrtaj brojevnu pravu i obele`i date ta~k e. d) Ozna~i ta~ke B1, C1 i E1 tako da su koordinate ta~aka B i B1, C i C1, E i E1 suprotni brojevi.
& a) Na brojevnoj pravoj nacrtaj ta~ke B i C koje se nalaze sa raznih strana ta~ke A (2)

i udaqene su ~etiri jedini~ne du`i od ta~ke A.

b) Napi{i koordinate ta~aka B i C.
' Napi{i tri uzastopna cela broja koja se na brojevnoj pravoj nalaze :

a) desno od broja – 4 b) levo od broja 2.
( a) Nacrtaj brojevnu pravu i na woj ozna~i ta~k e ~ije su koordinate brojevi

8, – 6, 2, – 4, 6, 10 i –10. b) Pore|aj koordinate ozna~enih ta~aka od najmawe do najve}e.
) Namirnice se u restoranu nalaze u tri zamrziva~a. Termometar na prvom pokazuje temperaturu

– 5°C, na drugom – 8°C, a na tre}em – 3°C. U kojem se zamrziva~u nalazi sladoled ako mu je potrebna najni`a temperatura? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. a) prvom b) drugom v) tre}em

* Koji se celi brojevi nalaze izme|u datih brojeva? Osen~i deo brojevne prave kao {t o je zapo~eto.

a) 1 i 5 b) – 4 i 4 v) – 7 i – 2

x 0 –4 –7 –2 1 5 x 0 4 x 0

+ Koji celi brojevi su :

a) mawi od – 2 b) ve}i od – 3?

x –3 –2 –1 –3 –2 –1 0 x 0

Osen~i deo brojevne prave kao {to je zapo~eto.

4

, Obele`i na brojevnoj pravoj ta~ku koja odgovara:

a) broju 275 – 300 – 200

b) broju – 150. x – 100 0 100 200 300

- a) Odredi apsolutne vrednosti brojeva: +12, – 105, – 5, 22, – 25.

b) Da li najmawi od datih brojeva ima najmaw u apsolutnu vrednost? Obrazlo`i odgovor.
. Upi{i znak < ili > tako da dobijena nejednakost bude ta~na.

a) 59 ...... 95

b) – 59 ...... – 95

v) 950 ...... 509

g) – 950 ...... – 509

/ U tabeli zaokru`i re~ DA ako je tvr|ewe ta~no ili re~ NE ak o tvr|ewe nije ta~no.

0 < |– 2| DA NE

– 225 > |– 22| DA NE

– 202 < – 22 DA NE

|– 23| < 22
DA NE

– 22 > – 202 DA NE

: Napi{i brojeve od najmaweg do najve}eg.

a) – 4, – 3, – 12, – 7

b) – 5, 0, – 1, 3

v) – 22, – 202, 22, 220

; Dati su brojevi: 83, – 57, – 27, – 53, 85, – 23, 57.

a) Odredi apsolutne vrednosti datih brojeva. b) Pore|aj date brojeve u rastu}em poretku.
< Dati su brojevi: – 7, 4, +7, – 11.

a) Koji od wih imaju istu apsolutnu vrednost? Prika`i te brojeve na brojevnoj pravoj. Mawi broj obele`i ta~kom A, a ve}i ta~kom B. b) Napi{i sve cele brojeve koji se nalaze izme|u ta~aka A i B. v) Napi{i tri cela broja koja su mawa od broja obele`enog ta~k om A. g) Napi{i tri cela broja koja su ve}a od broja obele`enog ta~k om B.
= Napi{i sve cele brojeve :

Podseti se b) ~ija je apsolutna vrednost 2. Suprotni brojevi imaju jednake apsolutne vrednosti.

a) mawe od 2 i ve}e od – 2

> Koji celi brojevi imaju apsolutnu vrednost 50? ? Odredi sve brojeve ~ija je apsolutna vrednos t mawa od 4.

Da ti ka`em Prvo odredi brojeve ~ija je apsolutna vrednost jednaka 4. Prika`i na brojevnoj pravoj i onda re{i zadatak.

5

Da ti ka`em
@ Napi{i cele brojeve za koje va`i:

a) 4 ≤ x ≤ 7 b) – 1 < x < 4 g) – 9 ≤ x ≤ – 8 d) x ≥ – 8.
A Za svako tvr|ewe napi{i

v) – 3 < x < – 1

Nejednakost x ≥ 5 ispuwavaju svi brojevi iz skupa {5, 6, 7, 8... }}. Nejednakost x > 5 ispuwavaju svi brojevi iz skupa {6, 7, 8...}.

‫ ׅ‬ako je ta~no ili Ќ ako nije ta~no.
v) |– 7| = |7| g) |– 7| > |– 77|

a) – (– 7) = 7

b) – 7 < – 77

P RIMER
Izra~unaj. a) |– (– 3)| b) – |– 3| a) |– (– 3)| = |3| =3 b) – |– 3| = – 3
B Izra~unaj.
prvo je izra~unato –(–3) = 3

prvo je izra~unato |–3| = 3

a) |– 51| a) |–x|

b) |– (– 51)| b) – |x|

v) – |– 51| v) – |–x|

g) – |– (– 51)|

C Ako je x ∈{+5, – 8, 0}, izra~unaj:

P RIMER
Izra~unaj. − ( − ( −23)) − ( − ( −23)) = − (23) = –23
D Izra~unaj.
prvo je izra~unato –(–23) = 23

a) – (– 4)

b) − ( − ( −4))

v) − − ( − ( −4))

(

)

g) − − − ( − ( −4))

((

))

⋅ Paran broj znakova „–” daje znak „+”. ⋅ Neparan broj znakova „–” daje znak „– ”.

E Ribarski brodi} krenuo je iz pristani{ta i pre{ao nizvodno 50 km, a zatim uzvodno 60 km.

Na kom se rastojawu od pristani{ta nalazi brod? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. a) 10 km nizvodno b) 10 km uzvodno v) 110 km nizvodno g) 110 km uzvodno

F Vlada je u Beovozu na stanici Autokomanda i zvoni

6

Vuk ov spo men ik Aut oko man da No vi Beo gra d To{ in bun ar

mu mobilni. Sa{ka mu ka`e da ga ~eka i da treba da si|e na drugoj stanici. Vlada je tako uradio, ali se nije na{ao sa Sa{kom. Kako je to moglo da se desi?
Pa mon~eva st ~ki

SABIRAWE CELIH BROJEVA
! Izra~unaj.

a) 7 + (– 4) a) 40

b) – 7 + 4 v) – 48

v) – 7 + (– 4) g) 48

" Kolika je vrednost zbira 4 + (– 44)? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

b) – 40

# Izra~unaj.

a) 28 + (– 45) d) – 5 + (– 5)
$ Izra~unaj.

b) – 39 + (– 24) |) 49 + (– 49) b) – 28 + 40

v) – 43 + (+18) e) – 79 + 0 v) – 31 + 11

g) 0 + (– 1) `) 51 + (– 19) g) – 73 + 16 d) – 50 + (– 77)

a) 35 + (– 67)

% Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

+ 8 –4 0 –7

4 12

7 3

–8

–7

& U svako poqe upi{i zbir dva broja k oja se nalaze u poqima ispod wega, kao {t o je zapo~eto.

67

24 11 13

19 6 –5 – 12 Da ti ka`em Mo`e{ prvo da izra~una{ zbir prva dva sabirka, pa dobijeni rezultat da sabere{ sa tre}im sabirkom. Na primer: 2 + (– 3) + (– 4) = – 1 + (– 4) = – 5
prvi korak

' Izra~unaj.

a) – 5 + (– 3) + (– 22) v) 8 + 2 + (– 9) d) – 10 + 4 + (– 9) e) – 9 + (– 7) + (– 5)

b) 6 + (– 16) + 19 g) – 6 + 20 + (– 15) |) – 5 + (– 6) + 7 `) – 12 + 6 + 12

( Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

a a+5 a + (– 10)

3 8 –7

12

–2

– 15

0

10

–5

7

) Koliki je zbir brojeva – 8, 9 i – 1? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a) – 18
* Izra~unaj.

b) – 16

v) 0

g) 16

d) 18 v) – 30 + 13 + (– 7) + 44 Da ti ka`em Zbir brojeva od –1 do 2 je : –1 + 0 + 1 + 2 = 2

a) 2 + (– 5) + (– 7) + 3

b) – 8 + (– 1) + (– 9) + 20

+ Saberi sve cele brojeve od – 2 do 3.

P RIMER
Izra~unaj. – 5 + (– 7 + 4) – 5 + (– 7 + 4) = – 5 + (– 3) = –8
, Izra~unaj.
prvo je izra~unata vrednost zbira koji je u zagradi izra~unat zbir brojeva –5 i –3

a) – 50 + (– 25 + 20)
- Izra~unaj. . Izra~unaj.

b) – 100 + (– 27 + 35) b) −42 + (15 + ( −5)) + 30

v) (– 14 + 8) + (– 34)

g) (– 12 + 49) + (– 27)

a) (10 + ( −28)) + ( −30)

v) 7 + (– 24) + (– 15 + 17)
UF, TE?KO JE...

v) ( −67 + 52) + ( −11 + ( −39))

a) (– 70 + 40) + (– 80 + 110)

g) 4 + ( −3 + 7 ) + ( −9 + ( −1))

b) (35 + ( −12)) + ( −47 + 18)

/ Izra~unaj broj koji se dobija kada :

a) broju 20 doda{ zbir brojeva 31 i – 12 b) zbiru brojeva – 45 i –38 doda{ broj – 10 v) zbiru brojeva 69 i – 69 doda{ zbir brojeva – 82 i – 28.

P RIMER
Izra~unaj. 8 + −3 + ( −10 + ( −6))

(

) )
izra~unat zbir brojeva –10 i –6 izra~unat zbir brojeva –3 i –16 izra~unat zbir brojeva 8 i –19

Kada se sabirci nalaze u zagradi k oja je unutar druge zagrade, zbir mo`emo da izra~unamo i na slede}i na~in :

8 + −3 + ( −10 + ( −6)) = 8 + ( −3 + ( −16))
= 8 + (– 19) = – 11

(

: Izra~unaj.

a) −1 + 2 + −3 + (4 + ( −5))

b) ( −7 + 10) + −6 + 3 + (2 + ( −1))

( (

(

(

))

Prvo ra~una{ zbir u unutra{woj zagradi.

))

−1 + 2 + −3 + (4 + ( −5))
prvi korak

( (

))

8

P RIMER
Izra~unaj vrednost izraza – 2 + (–a) za: a) a = 3 b) a = – 3. a) Ako je a = 3, onda je –a = – 3. – 2 + (–a) = – 2 + (– 3) = – 5 b) Ako je a = – 3, onda je –a = 3. – 2 + (–a) = – 2 + 3 = 1
; Izra~unaj vrednost izraza za x = – 10.

Podseti se a i –a su suprotni brojevi

a) – 10 + x b) 25 + (–x)
< Popuni tabelu.

a b –a a+b –a + b

19 8

–6 – 15

7 – 13

18 –9

5 9

–6 6

– 20 0

–4 4

–7 –5

0 – 19

= Popuni tabelu.

c – 6 + (–c) + (– 6)

19

–6

7

0

> Jedan ronilac je zaronio na dubinu od 35 me tara. Drugi ronilac

je zaronio za 17 metara dubqe od prvog. Na kojoj je dubini drugi ronilac? Napi{i odgovaraju}i izraz i izra~unaj.

Da ti ka`em Dubinu mo`e{ da zapi{e{ kao negativan broj.

9

SABIRAWE I ODUZIMAWE CELIH BROJEVA
! Oduzimawe svedi na sabirawe dva cela broja i izra~unaj zbir.

a) 9 – (– 4)
" Izra~unaj.

b) – 11 – (+14)

v) – 19 – (– 5) v) – 96 – (– 89) e) (– 13 – 24) – (– 77) g) – 117 – 45
Da ti ka`em Znak „– “ koristi se za: ⋅ oduzimawe, npr.: 10 – 2 = 8 ⋅ ozna~avawe negativnog broja, npr.: – 2 ⋅ ozna~avawe suprotnog broja, npr.: – (– 3) = 3

a) 53 – 28 d) – 250 – (– 320) a) – 24 – 4 a) 56 – 16 a) 100 – 25

b) – 34 – (– 56) |) – 100 – (11 + 36) v) – 4 – (– 24) v) – 16 – 56 v) 100 – (– 25)

# Od broja – 24 oduzmi broj – 4. Koji izraz odgovara tekstu?

b) – 24 – (– 4) b) 56 – (– 16) b) – 25 – 100

$ Broj 56 oduzmi od broja – 16. Koji izraz odgovara tekstu?

g) – 16 – (– 56) g) – 25 – (– 100)

% Razlika brojeva 100 i – 25 je:

Koji izraz odgovara tekstu?
& Zapi{i i izra~unaj razliku brojeva :

a) 71 i 26
' Za koliko je:

b) – 39 i 45

v) 81 i – 38

g) – 102 i – 63. v) broj – 1 ve}i od broja – 4 |) broj – 5 mawi od broja – 2?

a) broj 15 ve}i od broja 9 g) broj 8 mawi od broja 17

b) broj 6 ve}i od broja – 10 d) broj – 5 mawi od broja 2

( Izra~unaj A + B i A – B ako je A = 51 – 78, B = – 93 – (– 24). ) Izra~unaj.

a) – 47 + (19 – 56)
* Izra~unaj.

b) 63 + (– 48 + 92) b) 76 – (13 – 52)

v) (– 31 – 45) + (– 65 – 57)

g) (– 64 + 86) + (– 93 + 69)
Prvo izra~unaj vrednost izraza u zagradi.

a) 80 – (49 – 12) P RIMER
Izra~unaj. 4–7–5

v) – 91 – (56 – 27)

g) – 49 – (– 18 – 53)

Podsetimo se da od broja 4 oduze ti broj 7 zna~i broju 4 dodati broj – 7. Ra~unawe izraza 4 – 7 – 5 svodi se na sabirawe brojeva 4, – 7 i – 5: 4 – 7 – 5 = 4 + (– 7) + (– 5) Mo`emo da primenimo razli~ite na~ine ra~unawa k oriste}i svojstvo asocijacije za sabirawe. Prvi na~in Drugi na~in 4 + (– 7) + (– 5) = – 3 – 5 = –8 4 + (– 7) + (– 5) = 4 – 12 = –8
broj –3 je zbir prva dva sabirka, 4 i –7 broj –8 je zbir sabiraka –3 i –5 broj –12 je zbir drugog i tre}eg sabirka, –7 i –5 broj –8 je zbir sabiraka 4 i –12

10

+ Izra~unaj.

a) 43 + 29 – 35
, Izra~unaj.

b) – 57 + 86 – 29 b) – 14 – 6 – 16 – 4

v) – 45 + 54 + 45

g) – 77 – 62 – 51

a) 1 – 51 – 10 – 42
- Izra~unaj.

a) – 1 + (3 – 4) – (– 2)

b) (– 40 + 30) – (– 50 + 90)

v) 3 – (4 – 7) + (– 1 – 9)

. a) Od broja – 20 oduzmi zbir brojeva – 13 i 12.

b) Od zbira brojeva – 45 i – 38 oduzmi broj suprotan broju – 10. v) Za koliko je broj 50 ve}i od zbira brojeva – 12 i 60? g) Za koliko je broj – 50 mawi od razlike brojeva 12 i 60?
/ Na osnovu teksta sastavi izraz i izra~unaj wegovu vrednost.

a) Razlici brojeva 14 i 26 dodaj broj supro tan broju – 35. b) Od zbira brojeva – 38 i – 23 oduzmi wihovu razliku. v) Razliku brojeva – 25 i 12 oduzmi od wihovog zbira. g) Za koliko je zbir brojeva 17 i – 22 ve}i od razlike brojeva – 30 i 45? d) Razliku broja 81 i zbira brojeva – 15 i 66 oduzmi od broja 20.
: Bojan `ivi u Beogradu. ^etuje na Internetu s Majklom, koji

Da ti ka`em Ako je u Beogradu 13 ~asova, u Moskvi je 15 ~asova.

`ivi u Sidneju. Razgovoru se prikqu~uje Sowa iz ^ikaga. Ako je u Beogradu 20 ~asova, koliko je sati u Sidneju, a koliko u ^ikagu? Koristi kartu vremenskih zona. *

Moskva ^ikago Wujork Beograd

Tokio

Sidnej

–11 –10

–9

–8

–7

–6

–5

–4

–3

–2

–1

0

+1

+2

+3

+4

+5

+6

+7

+8

+9 +10 +11 +12

* Pri re{avawu zadatka ne uzimati u obzir le twe ra~unawe vremena (sve zemqe ne prelaze na le twe ra~unawe vremena), niti ~iwenicu da je na severnoj polulopti le to kada je na ju`noj zima.

11

; Mrtvo more je jedino more ~iji je nivo ispod nulte ta~k e, to jest na – 418 m.

Stru~waci predvi|aju daqe isu{ivawe tog mora i procewuju da }e za pet godina nivo biti – 430 m. Za koliko }e se spustiti povr{ina Mrtvog mora u tom periodu?
< Izra~unaj.

a) – 50 – (10 – 8 – 7) – (5 – 1 – 9)
= Izra~unaj.

b) (– 18 + 16) + (– 15 – 3 + 12) b) 12 + ( −17 + (13 − 15) − 14) g) ( −6 + 3) − (2 − (2 − 5) + 3) − 2 b) 13 − ((54 − 26) − ( −23 + 15)) g) 40 − ( − (56 − ( −18)) − 4)

a) ( −33 + 45) − (21 − (57 + 43)) v) 5 − (12 − (88 − (2 − 12))

Podseti se Pogledaj re{en primer na strani 8 i seti se kako se ra~una vrednost izraza sa vi{e zagrada.

> Izra~unaj.

a) −11 − (18 − ( −24)) v) 12 − ( −34 + (25 − 12) + 11)
a b a+b a–b 18 9

? Popuni tabelu.

7 15

9 – 11

15 –6

5 – 14

–5 – 12

@ Popuni tabelu.

a b a+b

19 – 15 –2 – 23 14 39

– 28 18 – 47 – 16

– 40

11

A Popuni tabelu.

a b a–b

13 25

– 17 – 33 – 24 – 18

19 13 – 15 – 16

B Ako je a = – 4, b = – 15, c = 20, izra~unaj:

a) a – b + c
C Izra~unaj e.

b) a – (b + c). b) c = – 12 + (– 8 + 3), d = – (c + 7), e = c – d

a) c = – 12 + (– 8 – 3), d = – (c – 7), e = c + d
tako da se dobije ta~na jednakost.

D Upi{i na liniju jedan od datih brojeva iz skupa {– 12, – 11, – 10, – 9, – 8, – 7}

a) .......... + 8 = – 1 12

b) .......... – 4 = – 11

v) – 23 –

..........

= – 12

E Izra~unaj nepoznati sabirak.

a) m + 6 = – 7 b) n + 9 = 3 v) – 5 + a = 4 g) – 8 + b = – 9

Podseti se Nepoznati sabirak ra~una{ tako {to od zbira oduzme{ poznati sabirak. Na primer : a) x + 2 = 5 b) 2 + x = – 5 x=5–2 x = –5 – 2 x=3 x = –7

F Izra~unaj nepoznati umawenik.

a) x – 5 = – 8 b) y – 10 = – 2 v) z – (– 3) = 7 g) p – (– 4) = – 6

Nepoznati umawenik ra~una{ tako {to sabere{ razliku i umawilac. Na primer : a) x – 2 = 3 b) x – 2 = – 5 x=3+2 x = –5 + 2 x=5 x = –3

G Izra~unaj nepoznati umawilac.

a) 9 – x = 15 b) – 4 – y = 7 v) – 3 – a = – 5 g) – 6 – b = – 2

Nepoznati umawilac ra~una{ tako {to od umawenika oduzme{ razliku. Na primer: a) 5 – x = 3 b) – 5 – x = – 3 x=5–3 x = – 5 – (– 3) x=2 x = –2

H Izra~unaj nepoznati broj.

a) – 10 = – 5 + g P RIMER

b) – 14 = f – (– 11)

v) – 6 + 10 = – 2 – k
OVO NE}E BITI TE?KO.

Izra~unaj nepoznati broj. – 4 + (5 – x) = – 9 – 4 + (5 – x) = – 9 5 – x = – 9 – (– 4) 5 – x = –5 x = 5 – (– 5) x = 10
I Izra~unaj nepoznati broj.
izraz u zagradi 5 ‡ x jeste nepoznati sabirak i ra~unamo ga tako {to od zbira ‡9 oduzmemo sabirak ‡4 nepoznati umawilac x ra~unamo tako {to od umawenika 5 oduzmemo razliku ‡5

a) (x + 8) – 9 = – 15

b) (x – 14) + 18 = 11

v) – 15 – (x + 6) = – 13

J Na osnovu teksta sastavi jedna~inu i izra~unaj nepoznati broj.

a) Kada broju 12 doda{ nepoznati broj, dobija se razlika brojeva 3 i 16. b) Kada od broja – 22 oduzme{ nepoznati broj, dobija se zbir brojeva – 14 i – 15. v) Kada od zbira broja – 32 i nepoznatog broja oduzme{ broj – 27, dobija se broj – 36. 13

SKUP CELIH BROJEVA. SABIRAWE I ODUZIMAWE CELIH BROJEVA
! Napi{i ~etiri:

a) pozitivna cela broja b) negativna cela broja.
" Ako se vrednosti datih veli~ina u tabeli zapisuju pozitivnim brojem, zaokru`i slovo P,

a ako se zapisuju negativnim brojem, slovo N. visina ku}e deset (m) P N letwa temperatura trideset (°C) P N dug na ra~unu u{te|evina na ra~unu pet hiqada (din.) P N sprat prvi P N nivo ispod zimska zemqe temperatura drugi P N minus tri (°C) P N

(din.)
P N

sto

# Matemati~ki list ko{ta 600 din. i pla}a se u dve jednak e mese~ne rate. Nastavnik u tabeli vo-

di evidenciju tako {to pla}enu ratu zapisuje pozitivnim, a nepla}enu ratu negativnim brojem. a) Popuni tabelu: ⋅ ako su Marko, Maja i Nikola platili samo prvu ratu ⋅ ako su Awa, Sawa i Vlada platili obe rate ⋅ ako Petar i Tijana nisu platili nijednu ratu. u~enik prva rata druga rata Awa Marko Sawa Petar Vlada Maja Nikola +300 – 300 Tijana

b) Koliko jo{ ukupno rata po 300 dinara duguju u~enici?
$ a) Na brojevnoj pravoj obele`i ta~ke A, B, C, D, E i F, ~ije su koordinate, redom, brojevi

4, – 12, 16, – 8, 20 i – 24. x – 36 – 32 – 28 – 24 – 20 – 16 – 12 –8 –4 0 4 8 12 16 20 24

b) Date koordinate napi{i u opadaju}em poretku. v) Napi{i brojeve suprotne datim koordinatama.
% a) Nacrtaj brojevnu pravu i na woj obele`i brojeve od – 10 do 10.

b) Napi{i sve brojeve ve}e od – 6 i mawe od 8. v) Uporedi brojeve 6 i 2, 0 i 4, – 2 i – 8, – 6 i – 2, – 4 i 0 koriste}i simbol < ili >. 14

& Na vremenskoj lenti prikazane su godine odr`avawa prvih i posledwih olimpijskih

igara u staroj Gr~koj, kao i odr`avawa prvih obnovqenih olimpijskih igara u savremenom dobu.
776. godine pre n. e. odr`ane su prve olimpijske igre u staroj Gr~koj 393. godine ukinute su olimpijske igre 1896. godine u Atini su odr`ane prve moderne olimpijske igre 2008. godine u Pekingu su odr`ane XXIX olimpijske igre

godine pre nove ere 2000 1500 1000 500 500

godine nove ere 1000 1500 2000

a) Koliko je godina pro{lo od prvih do posledwih olimpijskih igara u s taroj Gr~koj?
Zaokru`i ta~an odgovor. ⋅ preko hiqadu godina ⋅ mawe od hiqadu godina ⋅ hiqadu godina

b) Koliko je godina proteklo od ukidawa igara u staroj Gr~koj do obnovqenih
prvih igara savremenog doba?

v) Pre koliko su pribli`no godina odr`ane prve olimpijsk e igre u staroj Gr~koj?
Zaokru`i ta~an odgovor. • 1 000 godina • 2 000 godina • 3 000 godina

Olimpijske igre Olimpijske igre modernog doba odr`avaju se svak e ~etvrte godine od 1896; nisu odr`ane 1916, 1940. i 1944. Na prvim modernim igrama u~estvovalo je 285 sportista iz 13 dr`ava. Takmi~ili su se u osam sportova. Na 29. igrama u Pekingu 2008. godine u~estvovalo je 10 708 sportista iz 204 zemqe; takmi~ili su se u 28 sportova. Olimpijski amblem ~ini pet povezanih krugova – oni simbolizuju pet kontinenata i prijateqstvo koje povezuje sve qude. Boje na krugovima su : plava (Evropa), `uta (Azija), crna (Afrika), zelena (Australija) i crvena (Amerika). Svaka dr`ava na svetu na svojoj zastavi ima bar jednu od boja olimpijskih krugova. Olimpijski moto Br`e, vi{e, ja~e opisuje ~ovekov napor i `equ za podizawem granica sopstvenih mogu}nosti i postizawem uspeha.

6kmNA
15

ATI

'

a) Koriste}i tabele, nacrtaj grafikon kao {to je zapo~eto.
planina Stara planina Ural Alpi Olimp najvi{i vrh Mixor Narodnaja Monblan Mitikas visina u m 2 169 1 895 4 810 2 197 more Jadransko more Jonsko more Crno more Balti~ko more najve}a dubina u m 1 330 4 900 2 210 459

visina

5 000 4 000 3 000 2 000 1 000 0 – 1 000 – 2 000 – 3 000 – 4 000 – 5 000
dubina

o sk n a dr a J or ix M ja na d ro a N n la b on M as ik t i M

o sk n Jo

no r C

o ~k i lt nazivi Ba planina
i mora

b) Koji je vrh najvi{i, a koji najni`i?
Koje je more najdubqe, a koje najpli}e? v) Koja je razlika izme|u : ⋅ visina Monblana i Mixora ⋅ dubina Jonskog i Balti~kog mora ⋅ najvi{eg vrha Stare planine i najve}e dubine Jadranskog mora?
( Dati su brojevi 27, – 43, – 54, 0, 61, – 27, 34.

a) Izra~unaj apsolutnu vrednost svakog broja. b) Uporedi brojeve 27 i – 27, – 43 i 34, – 54 i – 27. v) Pore|aj date pozitivne brojeve u rastu}i niz. g) Pore}aj date negativne brojeve u opadaju}i niz. 16

) Popuni tabelu.

a –a

9 – 11 0

– 14 +20

| –a| – | –a|
P RIMER
Izra~unaj rastojawe izme|u ta~aka A (– 3) i B (5) na brojevnoj pravoj. Prvi na~in 3 + 5 = 8 Drugi na~in |– 3 – 5| = |– 8| =8 Tre}i na~in |5 – (– 3)| = |5 + 3 | = |8| =8

|a|

|– 3|
A (– 3) 0

|5|
B (5)

x

sabrana su rastojawa od ta~ke A i ta~ke B do koordinatnog po~etka od koordinate ta~ke A oduzeta je koordinata ta~ke B izra~unata apsolutna vrednost razlike koordinata od koordinate ta~ke B oduzeta je koordinata ta~ke A izra~unata apsolutna vrednost razlike koordinata

Da ti ka`em Rastojawe izme|u ta~aka A (a) i B (b) na brojevnoj pravoj mo`emo da izra~unamo po formuli |a – b|. A (a) B (b)

|a – b|

* Izra~unaj rastojawe izme|u ta~aka:

a) A (3) i B (7)

b) A (– 5) i B (– 8)

v) A (– 8) i B (3).
Iskoristi kartu ~asovnih zona iz zadatka 16 na strani 11.

+ Izra~unaj kolika je vremenska razlika izme|u Tokija i Wujorka. , Kolika je visinska razlika izme|u najvi{eg vrha i najve}e

dubine mora iz zadatka 7 na s trani 16?

P RIMER
a) |– 2| + |9| = 2 + 9 = 11 b) |– 2 + 9 | = |7| =7
- Izra~unaj.

Izra~unaj. a) |– 2| + |9| b) |– 2 + 9 |
prvo su izra~unate apsolutne vrednosti izra~unat zbir prvo je izra~unat zbir izra~unata apsolutna vrednost

a) |11| + |– 42|

b) |– 17| – |– 20|

v) |+96| + |– 50|

g) |– 125| – |– 208|

Prvo izra~unaj apsolutne vrednosti, onda saberi ili oduzmi dobijene brojeve.

17

Da ti ka`em
. Izra~unaj.

a) |11 + (– 42)|

b) |– 17 – (– 20)|

v) |+96 + (– 50)|

g) |– 125 – (– 208)|

/ Izra~unaj.

Prvo izra~unaj zbir ili razliku unutar apso lu tne vrednosti, a onda apsolutnu vrednost.

a) |– (– 74)|

b) – |– 91|

v) – |– (+46)|

g) – |65 + (– 74)|

d) – |(– 93) – (– 74)|

: Izra~unaj.

a) – 1 + |– 5|

b) |– 10| + 10 + |+10| – 10

v) |– 7 + 5| + |– 6 + 1| g) |– 42 + |– 13| – (– 12)|

; Izra~unaj vrednost izraza:

A = 72 + 24 + (– 77) i V = – 27 + (– 42) + (– 74) a zatim izra~unaj: A + B, A – B, |A + B|, |A – B|
< Popuni tabelu.

x–1 x x+1 20

–6 –9 100 – 40

–1

= a) Koji je najmawi element skupa N, a koji skupa N0?

b) Koji je najve}i element skupa Z – ? v) Da li skup Z ima najve}i element? Objasni. g) Da li skup Z ima najmawi element? Objasni. a) 23 > 237

> Koje sve cifre mo`e{ napisati umesto

*

b) – 6 < – 64

*

v) – 10 > – 103
2 –7 – 24

nejednakost? * tako da dobije{g)ta~nu – 28 > – 281 * * 0 8 –6

? Popuni tabelu.

n n+7 –9 + n n–8 n – (– 6)

9

@ a) Izra~unaj zbir svih elemenata skupa A.

A = {10, – 30, – 20, 40, 50}

b) Napi{i elemente skupa B i izra~unaj wihov zbir.
B = {x ∈Z i – 10 ≤ x ≤ 9}
A Kojim }e{ izrazom zapisati slede}u re~enicu : Broj – 19 oduzmi od broja – 40?

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. a) – 19 – 40 b) – 19 – (– 40) v) – 40 – 19

g) – 40 – (– 19)

B Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Vrednost izraza – 56 – – 40 je:

a) 16 18

b) – 16

v) 96

g) – 96

|

|

C Prepi{i izraz i umesto * napi{i znak <, > ili = tak o da se dobije ta~no tvr|ewe.

a) – 35 + 35 + (– 35) * (– 35 + 35) + 35 b) – 35 + 35 + 35 * – 35 + (– 35) + (– 35) v) – 35 + (35 + (– 35)) * (– 35 + 35) + (– 35) a) 8 + 2 + (– 9) b) – 6 + 20 + (– 15)

D Izra~unaj zbir brojeva.

v) – 10 + 4 + 9

g) – 5 + (– 6) + 7

d) – 9 + (– 7) + (– 5)

E Izraz zapi{i bez zagrada i izra~unaj wegovu vrednos t.

a) – 10 + 42 – (– 19)

b) – 35 – (– 16) – (+76)

v) – 99 – (+77) – (– 55)
Da ti ka`em Zbir suprotnih brojeva je nula.

F Saberi sve cele brojeve od – 50 do 53. G Izra~unaj.

a) – 65 – 91 – 40 g) – 140 – 167 – 283

b) – 85 + 74 + 37 – 29 d) 400 – 615 – 725

v) 47 + 73 – 118 + 55 – 57 |) – 200 – 493 + 1 023

H Napi{i izraz koji odgovara tekstu i izra~unaj wegovu vrednost.

a) Broju 105 dodaj zbir brojeva – 24 i 58. b) Od zbira brojeva 44 i – 71 oduzmi – 83. v) Od broja 40 oduzmi razliku brojeva – 14 i 65. g) Zbiru brojeva 27 i – 13 dodaj wihovu razliku. d) Broj 90 oduzmi od razlike brojeva – 35 i – 15.
I Prepi{i zadatak i umesto zvezdice napi{i znak + ili – tako da se dobije ta~na jednakost.

a) 12 * 18 * 15 = 15

b) – 17 * 10 * 11 = 4

v) 19 * 16 * 13 = – 10

g) – 20 * (– 10) * 10 = 0

J U prazno poqe upi{i znak <, > ili =.

a) 35 + (24 – 45) v) 35 + (24 – 45) a) m + m

35 – (24 + 45)

(35 +

24 ) – 45

b) 35 – 24 – 45 g) (35 – 24) – 45 g) – 23 – m.

35 – (24 – 45) 35 – (24 – 45)
HE, HE, HE. ZNAM!!!

K Ako je m ∈ {9, – 23, – 67, 0, 54, – 18}, izra~unaj:

b) m – m

v) 29 + m

L Za m = 42 i n = – 42 izra~unaj:

a) m + n

b) m – n

v) –m – n

g) n – m.

M Ako je a + b = – 2, izra~unaj:

a) – (a + b) a) (x + y) + 2

b) 2 + (a + b) b) x + y + (– 2)

v) (a + b) + (a + b) v) (7 + x) + y

g) – (a + b) + (a + b). g) (– 6 + x) + y. 19

N Ako je x + y = 6, izra~unaj:

Da ti ka`em
O U tabeli su podaci o stawu vodostaja

izmerenom u nekim hidrolo{kim stanicama na rekama u Srbiji. Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

Vodostaj je nivo vode u reci. Izra`ava se pozitivnim ili negativnim brojem i meri u odnosu na sredw u vrednost, koja se ozna~ava kao 0. Kada vodostaj opada, promenu ozna~avamo negativnim brojem, a kada ras te, pozitivnim brojem.

datum 8. 9. reka hidrolo{ka stanica

datum 9. 9.

promena vodostaj vodostaj vodostaja (cm) (cm) (cm) 42 45 95 217 198 18 – 75 – 75 150 – 100 – 338 4 – 99 –2 –4 – 20 +3 0 – 19 –6

Dunav Dunav Dunav Sava Sava Sava Velika Morava Velika Morava Velika Morava

Bezdan Novi Sad Zemun Sremska Mitrovica [abac Beograd ]uprija Qubi~evski most Grdelica

PRETHODNOG DANA VODOSTAJ JE BIO 135 cm, A DANAS JE 125 cm. PROMENA VODOSTAJA JE –10 cm.

135 125

P Izra~unaj vrednosti m, n i r.

m = – 3 – (– 8), n = |13 –m| – 4, r = –m + n

Q Neka je m = – 23 + (– 14), p = – 14 – (12 – 21) + 11, q = – 2 + – 34 + 32 .

Koji izraz ima najve}u, a koji najmawu vrednost?

|

|

R Ako je a = – 8, b = 4, c = – 7, izra~unaj vrednosti izraza i pore|aj ih od najmaweg ka najve}em :

a – (–b + c), –a + c – b, – (a – b) + c.

S Saberi broj – 105 sa apsolutnom vredno{}u zbira brojeva 37 i – 44. T Zbiru brojeva – 38 i 27 dodaj apsolutnu vrednost wihove razlike. U Razlici brojeva – 38 i – 17 dodaj broj suprotan wihovom zbiru.

20

V Izra~unaj.

a) – 25 – (7 + |2 – 8|) – |– (3 – 5)| b) ( −6 − ( −2 − 2 − 5 ) + 11) v) −3 + −2 + ( −3 + 9) g) |– 36 – (+22)| + (– 4)
W Prona|i pravilo

i upi{i brojeve u prazna poqa. –7 6

73

– 24 –2

5 11

–7 13 –5 – 12 11 18 9

6 –5

X Popuni magi~ni kvadrat tako da zbir

po svakoj vertikali, horizontali i dijagonali bude isti.

5 0

–6

–5
Y Dati kvadrat nije magi~an jer jedna

vertikala, horizontala ili dijagonala nema isti zbir kao ostale. Prona|i je i zaokru`i.

–5

4

–7 2

–6 –4 3

–8 –3 Da ti ka`em Podseti se {ta je apsolutna nula na strani 16 u uxbeniku.

Z Na Neptunovom satelitu Tritonu temperatura iznosi

oko 43°C iznad apsolutne nule. Izra~unaj tu temperaturu i izrazi je u Celzijusovim stepenima.

Temperature u Sun~evom sistemu Najtoplije mesto u Sun~evom sistemu jeste jezgro Sunca, gde je temperatura 5 000 000° C. Na povr{ini Sunca temperatura je 5 700° C. Doskora se smatralo da je najhladnije mesto u Sun~evom sistemu Neptunov satelit Triton. Po najnovijim pretpostavkama, Pluton je najverovatnije nekoliko stepeni hladniji od Tritona.

21

MNO@EWE CELIH BROJEVA. IZRAZI SA CELIM BROJEVIMA
! Izra~unaj.

a) 15 ⋅ (– 2) – 30

b) – 3 + 6 ⋅ (– 20)

v) – 14 ⋅ (5 – 7) + 21

" Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

a 5 ⋅ (–a) +7

–1 12

20

13

– 100

14

0

–5

# Sa{a i Dule ubacivali su loptu u k o{ i bele`ili rezultate. Svaki pogodak donosi 5 bodova,

a proma{aj – 3 boda. Posle 10 bacawa Sa{a je imao 6 pogodaka i 4 proma{aja. Dule je imao samo 2 proma{aja. a) Izra~unaj koliko je bodova osvojio Sa{a, a koliko Dule. b) Ko je od wih osvojio vi{e bodova? a) 100 ⋅ (– 4) ⋅ (– 1) a) – 2 ⋅ |– 10| b) – 20 ⋅ (– 5) ⋅ (– 13) v) (– 7)2 ⋅ (– 6) g) 4 ⋅ (– 3)2 Da ti ka`em

$ Izra~unaj.

% Izra~unaj.

b) – 11 ⋅ (– |5|)

v) 9 ⋅ (– |– 4|)

g) – 7 ⋅ (– |– 6|)

& a) Popuni prazna poqa u tabeli.

Prvo izra~unaj apsolutnu vrednost broja, a zatim proizvod brojeva.

a –2 –5 1

b 4 –8 – 15

|a|
2

|b|
4

|a| ⋅ |b|
8

a⋅b –8

|a ⋅ b|
8

b) Uporedi rezultate koji su u koloni gde si izra~unao |a| ⋅ |b| sa rezultatima u koloni |a ⋅ b|. [ta zakqu~uje{? • Za cele brojeve x i y va`i:

Kada ra~una{ apsolutnu vrednost proizvoda, svejedno je da li }e{ prvo da izra~una{ proizvod a ⋅ b, pa da onda odredi{ apsolutnu vrednost, ili }e{ prvo na}i apsolutne vrednosti ~inilaca |a| i |b|, pa ih pomno`iti.

|x ⋅ y| = |x| ⋅ |y|
Apsolutna vrednost proizvoda celih brojeva jednaka je proizvodu apsolutnih vrednosti tih brojeva.
' Izra~unaj kao {to je zapo~eto.

a) |– 6 ⋅ (– 2)| = |– 6| ⋅ |– 2| = 6 ⋅ 2 = 12

b) |8 ⋅ (– 4)|

v) |– 7 ⋅ (– 9)|

g) |– 10 ⋅ 3 ⋅ (– 5)|

22

( Umesto

* napi{i odgovaraju}i simbol, <, > ili =. b) 14 ⋅ (– 7) * |14 ⋅ (– 7)| a) – 13 ⋅ (– 6) * |– 13| ⋅ |– 6|
a) 5 ⋅ 4 i |5 ⋅ 4| v) 5 ⋅ (– 4) i |5 ⋅ (– 4)| b) – 5 ⋅ 4 i |– 5 ⋅ 4| g) – 5 ⋅ (– 4) i |– 5 ⋅ (– 4)|

v) |– 4 ⋅ 3| * – 4 ⋅ 3 Da ti ka`em Proizvodi: 5 ⋅ 4, –5 ⋅ 4, 5 ⋅ (–4) i –5 ⋅ (–4) razlikuju se u predznaku, a imaju jednake apsolutne vrednosti.

) Izra~unaj.

* Izra~unaj.

a) (– 5)2 ⋅ 2

b) 82 ⋅ (– 3)

v) 32 ⋅ 0 ⋅ (– 8)

g) (– 32) ⋅ (– 7)2

+ a) Koliki je proizvod broja – 7 i apsolutne vrednosti broja – 8?

b) Za koliko je proizvod brojeva – 16 i – 5 ve}i od broja 72?
, Na osnovu teksta napi{i izraz i izra~unaj.

a) Zbir brojeva –28 i 8 pomno`i wihovom razlik om. b) Razliku brojeva 12 i –18 pomno`i wihovim zbirom. Podseti se
- Izra~unaj.

a) – 18 ⋅ (– 5) + 4 ⋅ (– 10) v) (– 4 – 20) ⋅ (– 7 – 2)

b) – 14 ⋅ (5 – 7) + 21 ⋅ (– 1) g) (11 – 16) ⋅ (– 12 – 8)

Operacija mno`ewa ve}eg je prioriteta od operacija sabirawa i oduzimawa.

P RIMER
Izra~unaj. ( −7 + 12 ⋅ ( −3 − 2)) ⋅ 6

( −7 + 12 ⋅ ( −3 − 2)) ⋅ 6 = ( −7 + 12 ⋅ ( −5)) ⋅ 6
= (– 7 – 60) ⋅ 6 = – 67 ⋅ 6 = – 402

prvo je izra~unat izraz u unutra{woj zagradi, to jest ‡3 ‡ 2 izra~unat je proizvod brojeva 12 i ‡5 izra~unata je razlika brojeva ‡7 i 60 izra~unat je proizvod brojeva ‡67 i 6

. Izra~unaj.

a) − (12 ⋅ ( −3 − 2) + 7 )

b) ( −1 − ( −3 + 2) ⋅ 9) ⋅ ( −1 − 6)

Prvo ra~unaj izraz u unutra{woj zagradi i oslobodi je se, a zatim se oslobodi spoqa{we zagrade. v) −5 − 2 ⋅ (( −4 + 8) ⋅ ( −3))

/ Izra~unaj vrednost izraza.

a) −5 − 2 ⋅ ( −4 + 8 ⋅ ( −3)) a) − −4 + ( −8 − 5)

b) ( −5 − 2) ⋅ ( −4 + 8 ⋅ ( −3)) b) 4 ⋅ −10 + ( −4)

: Izra~unaj.

(

2

)

(

2

)

v) (|– 1| – 32 ⋅ 9) ⋅ |– 1 – 6|

23

DEQEWE CELIH BROJEVA
! Izra~unaj koli~nike.

a) 220 : 11

b) 1300 : (– 10)

v) – 525 : 25

g) – 639 : (– 3)

" Podeli broj – 1 000, redom, brojevima – 5, 5, – 10, 10, – 20, 20, – 25, – 100, – 125. # Popuni tabelu.

a – 24 : a
$ Izra~unaj.

–2

3

–4

–6

8

– 12

a) ( −32 : ( −8)) : 2 a) (44 : ( −11)) ⋅ 2

b) 243 : (( −9) : ( −3))

v) ( −625 : ( −25)) : ( −5)

g) (– 108 : 6) : (– 18)

% Izra~unaj vrednost brojevnih izraza.

v) ( −14 ⋅ ( −1)) : ( −7 )
& a) Izra~unaj.

b) (– 22 ⋅ 3) : (– 6)

g) ( −17 ⋅ ( −8)) : ( −2)

(– 168 : 4) : (– 2)
' Izra~unaj.

−168 : (4 : ( −2))

b) Da li kod operacije deqewa va`i svojstvo asocijacije?

a) 324 : (– 12 + 8)
( Izra~unaj.

b) – 196 : (– 10 – 4)

v) (32 + 11 – 3) : (– 10)

g) (– 25 – 10 – 1) : (– 6) Da ti ka`em Prvo podeli, pa onda saberi.

a) – 34 : (– 17) + 150 : (– 15) v) 105 : (– 35) + (– 144) : (– 9)
) Izra~unaj.

b) – 32 : 8 – (– 42) : 7 g) – 360 : (– 60) – (– 48) : 8

– 56 : (– 8) + 72 : (– 8) a) (– 56 + 72) : (– 8) b) Uporedi rezultate pod a). Kako mo`e{ da formuli{e{ odgovaraju}e svojstvo operacije deqewa prema sabirawu?

* Zbir brojeva – 27 i 81 podeli sa – 9. + Broj – 441 podeli razlikom brojeva – 16 i 5. , Ako je a = 5, izra~unaj:

a) – 30 : a + (– 5)

b) – 17 + a : (– 5)

v) – 23 – 13 ⋅ a

g) a2 – 175 : a.

24

Da ti ka`em
- Tokom prvih deset dana februara u Beogradu su izmerene slede}e

dnevne temperature: 1 2 3 – 6°C – 8°C – 4°C

4 0°C

5 6 7 – 2°C – 5°C – 3°C

8 0°C

9 – 2°C

10 0°C

Prose~nu dnevnu temperaturu dobi}e{ kada sabere{ sve dnevne temperature i zbir podeli{ s brojem dana.

Izra~unaj prose~nu dnevnu temperaturu u Beogradu za prvih deset dana februara.
. Popuni tabelu.

a b a:b

– 32 2

– 64 –4

128 –8

– 256 – 16

/ Popuni prazna poqa u tabeli.

a – 16 – 96 45

b 4 –8 – 15

|a|
16

|b|
4

|a| : |b|
4

a:b –4

|a : b|
4

Uporedi rezultate koji su u koloni gde si izra~unao |a| : |b| s rezultatima u koloni |a : b|. [ta zakqu~uje{? Za cele brojeve x i y, y ≠ 0 va`i: |x : y| = |x| : |y| Apsolutna vrednost koli~nika celih brojeva jednaka je koli~niku apsolutnih vrednosti tih brojeva.
: Izra~unaj kao {to je zapo~eto.

Kada ra~una{ apsolutnu vrednost koli~nika, svejedno je da li }e{ prvo da izra~una{ koli~nik a : b, pa da onda odredi{ apsolutnu vrednost, ili }e{ prvo na}i apsolutne vrednosti deqenika i delioca |a| i |b|, pa ih podeliti.

a) |– 24 : (– 6)| = |– 24| : |– 6| = 24 : 6 = 4

b) |32 : (– 8)|

v) |– 63 : (– 7)|

g) |– 105 : 35|

; Izra~unaj.

a) 27 : 3 i |27 : 3| v) 27 : (– 3) i |27 : (– 3)|

b) – 27 : 3 i |– 27 : 3| g) – 27 : (– 3) i |– 27 : (– 3)|

Koli~nici 27 : 3, –27 : 3, 27 : (–3) i – 27 : (–3) razlikuju se u predznaku, a imaju jednake apsolutne vrednosti. v) |– 735| : (– 15) |) – 663 : |– 39| v) – |– 75 : (– 25)| : 3 g) (13 ⋅ ( −4)) : |– 2|

< Izra~unaj.

a) – 1 225 : 35 g) |– 704 : 11|
= Izra~unaj.

b) 510 : (– 17) d) 6 561 : (– 27) b) −4 ⋅ (( −16) : 8 )

a) |225 : (– 15)| : (– 3)

25

IZRAZI SA CELIM BROJEVIMA
! Izra~unaj.

a) (20 : 4) ⋅ 4 v) (22 ⋅ ( −2)) : ( −2)

b) (– 16 : 8) ⋅ 8 g) ( −36 ⋅ ( −3)) : ( −3)

Da ti ka`em Kada ceo broj pomno`i{, pa podeli{ is tim brojem, on se ne mewa. Va`i i obrnut o. Kada ceo broj podeli{, pa pomno`i{ istim brojem, on se ne mewa. v) ( −42 : ( −7 )) ⋅ ( −7 )

" Izra~unaj.

a) (– 15 : 3) ⋅ 3

b) (10 ⋅ ( −2)) : ( −2)

# Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

x y x⋅y x:y
$ Izra~unaj.

28 –4

– 96 – 12 –9 – 162

45

–3

a) (– 7 + 6 – 5) ⋅ (– 10) v) (– 21 + 16) ⋅ (– 13 – 14)

b) (– 4 + 11 – 9 + 12) : (– 2) g) (– 36 – 24) : (– 19 + 23)

% Zaokru`i slovo ispred brojevnih izraza ~ija je vrednos t broj – 5.

a) (– 19 – 6) : 5

b) 14 – 4 : 2

v) 3 + 2 ⋅ (– 1)

g) 7 + 3 ⋅ (– 4)

d) – 9 ⋅ 3 – 44 : (– 2)

& Izra~unaj vrednost izraza.

a) – 80 : 16 – 5

b) – 100 + 100 : (– 25)

v) – 24 : 3 – 3 ⋅ 6

g) – 27 ⋅ (– 3) + 150 : (– 15)

' Koji broj }e{ dobiti kada :

a) broj – 26 sabere{ sa wegovom suprotnom vredno{}u b) broj – 26 oduzme{ od wegove suprotne vrednosti v) broj – 26 podeli{ wegovom suprotnom vredno{}u g) broj – 26 pomno`i{ wegovom suprotnom vredno{}u?
( Vlada, Ana, Darko, Sawa i Du{an kupili su sedam pala~inki sa ~ok oladom

i plazma keksom. Jedna pala~inka ko{ta 220 dinara. Koliko je svako od wih dao novca ako su svi dali isti iznos?
) Marijin xeparac za nedequ dana iznosi 800 dinara. Ona je planirala da dnevno

potro{i 125 dinara. Da li je imala dovoqno novca za svih sedam dana?

26

* Izra~unaj vrednost izraza (– 7 + y) ⋅ (y – 5) ako je:

a) y = 6

b) y = 0

v) y = 5

g) y = – 7

d) y = – 5.

+ Izra~unaj.

a) (– 62 + 18) ⋅ (– 15) – 43 v) – 62 + 18 ⋅ (– 15) – 43 a = – 1 ⋅ (8 – 10)

b) (– 62 + 18) ⋅ (– 15 – 43) g) – 62 + 18 ⋅ (– 15 – 43) c = 15 + 60 : (– 3) d = – 15 – 28 : (– 2)

, Izra~unaj vrednost izraza a, b, c i d.

b = – 7 ⋅ (– 10) : (– 5)

a) Koji izrazi imaju vrednost mawu od – 1? b) Koji izrazi imaju vrednost ve}u od – 3?
- Sastavi izraz i izra~unaj wegovu vrednost.

a) Proizvodu brojeva – 18 i – 6 dodaj broj – 72. b) Od koli~nika brojeva – 108 i 9 oduzmi broj – 11. v) Proizvod brojeva 14 i – 8 uve}aj za koli~nik brojeva 105 i – 7. g) Od broja – 200 oduzmi proizvod brojeva 25 i – 8.
. Ako je m = – 8, izra~unaj:

a) m + m

b) m ⋅ m + m

v) 3 ⋅ m + m2

g) m : m – m2.

/ Izra~unaj vrednost izraza (6 ⋅ a – 5 ⋅ b) : (–b) ako je:

a) a = – 4 i •b = 2 a) n : m – m ⋅ n

b) a = 4 i b = –2.

: Ako je m = – 1, n = 10 i p = – 5, izra~unaj:

b) n : p – m ⋅ n

v) (n – p) : m

g) p : m + p ⋅ m – n.
MENI UVEK NAJTEYE!

; Izra~unaj vrednost izraza 11 ⋅ a – 3 ⋅ b + c : 2 ako je:

a) a = 4, b = 2, c = – 26 b) a = – 5, b = 16, c = – 30 v) a = – 9, b = – 17, c = – 48.
< Za koliko je vrednost izraza A = (–8 : 2) ⋅ (–3 + 1)

ve}a od vrednosti izraza B = (–6 ⋅ 2) : (4 – 1)?

= Zapi{i izraze i izra~unaj.

a) Podeli broj – 200 sa 20 i dobijeni koli~nik umawi za 47. b) Koli~niku brojeva – 16 i – 4 dodaj proizvod brojeva – 25 i – 4.
> Apsolutnu vrednost proizvoda brojeva – 8 i 4 podeli zbirom brojeva 18 i – 20.

Napi{i izraz i izra~unaj wegovu vrednost.
? Za dati izraz sastavi tekst i izra~unaj wegovu vrednost.

a) –61 + (–144) : 24

b) (–10 + 19)2 – (–10 – 19)

27

RA^UNSKE OPERACIJE SA CELIM BROJEVIMA – SISTEMATIZACIJA
! Popuni tabelu.

a 4 ⋅ a – 17 100 : a + 31 – 50 – a2

–4

10

5

– 25

20

–5

OVO JE BOZA!

" Na osnovu teksta napi{i izraz i izra~unaj wegovu vrednos t.

a) Broj – 440 podeli razlikom brojeva – 16 i –5. b) Saberi proizvod brojeva 25 i – 2 i koli~nik brojeva 32 i – 8.
# Ako je A = – 8 ⋅ 19 + 6 i B = (– 8)2 : 16, izra~unaj:

a) A + B
$ Izra~unaj.

b) A ⋅ B

v) B – A : (– 73)

g) A – B : (– 4) – A.

a) ((10 − 15) ⋅ ( −2) + 64 : ( −8)) : ( −2) b) −111 : 3 + ( −2) + ( −11)
2

v) (44 + 16) ⋅ (– 1) – 105 : 35 – 52
% Izra~unaj.

(

)

a) |26 – 152| : (– 6) + 81 : (– 27) b) |– 42| : (– 7) – 72 : (– 6)2 v) 225 + ( −335 : −5 ) ⋅ ( −10)
& Izra~unaj.

(

)

a) (621 : ( −23)) : ( −9) : ( −1) − |– 3 ⋅ 25| b) |– 48 :(– 6)| ⋅ (– 24 : 2) + |– 288 : 12| Da ti ka`em b) kvadrat zbira brojeva – 8 i – 6 g) kvadrat razlike – 10 i 3. a2 + b2 zbir kvadrata (a + b)2 kvadrat zbira a2 – b2 razlika kvadrata (a – b)2 kvadrat razlike

(

)

' Napi{i i izra~unaj:

a) zbir kvadrata brojeva 7 i – 11 v) razliku kvdrata brojeva 9 i – 5

( Od povr{ine kvadrata stranice a = 5 cm oduzmi

povr{inu kvadrata stranice b = 3 cm.
) Ako je a = 18, izra~unaj vrednosti izraza:

a) 2a2 – 3a + 4 b) a2 : (– 27) + 4a + 10 v) –a2 : (– 9) + 54 : (–a) g) (–a ⋅ 5 – a : 9) : 23.

28

* Ako je x = – 2 i y = 3, poka`i da je ta~na jednak ost 2x2 – 4xy = 2x(x – 2y). + Ako je a = –2, poka`i da je ta~na jednak ost (2a – 1)2 = 4a2 – 4a + 1. , Od zbira koli~nika brojeva – 18 i 3 i broja – 6 oduzmi broj 4. Napi{i izraz i izra~unaj

wegovu vrednost.
- Napi{i razliku proizvoda brojeva 14 i – 2 i koli~nika brojeva 16 i – 4 i izra~unaj

wenu vrednost.
. Uporedi vrednosti izraza

M = 48 – (– 54) : 6 + 3 i N = ( −120 : ( −6)) ⋅ ( −10).

/ Zbir brojeva – 63 i 54 podeli sa kvadratom razlike brojeva – 6 i – 3. : Kvadrat zbira brojeva – 18 i 12 pomno`i sa apsolutnom vredno{}u razlik e brojeva – 2 i 6. ; Napi{i koli~nik apsolutne vrednosti zbira brojeva – 63 i 56 i proizvoda

brojeva 1 i – 7 i izra~unaj wegovu vrednost.
< Napi{i proizvod zbira brojeva – 6 i 14 i apsolutne vrednosti koli~nika brojeva – 36 i – 2

i izra~unaj wegovu vrednost.
= Napi{i koli~nik zbira brojeva 63 i – 54 i kvadrata razlike brojeva 6 i 3 i izra~unaj

wegovu vrednost.
> Uporedi zbir i proizvod brojeva ve}ih od – 4 i mawih od 6.

Probaj i ovo
? Re{i jedna~ine.

a) |x – 1| = 1 g) 3|x| – 1 = 5

b) |2x – 5| = 3 d) – 2|x| + 2 = – 4
5 –4 1 5 2 –2 –1 2 3

v) 2|x| = 6 |) – 2|x – 3| + 4 = 0 –25 –16 –6 16 –15 12 Re{i magi~ni kvadrat. 6 30 –16

@ U magi~nom kvadratu

proizvod brojeva u svakoj vrsti jednak je broju pored te vrste, a proizvod brojeva u svakoj koloni jednak je broju ispod te kolone.

–20 –20

–6

29

TROUGAO
TROUGAO, ODNOS STRANICA. VRSTE TROUGLOVA PREMA STRANICAMA
! Nacrtaj sve trouglove ~ija su temena

ta~ke A i B, a tre}e teme jedna od datih ta~aka. H K A G B F D

" Nacrtaj sve trouglove ~ije je jedno

teme ta~ka D, a druga dva temena su dve od datih ta~aka. Koliko ih ima? H G E D

E

F

# Zapi{i sve trouglove koje uo~ava{

$ Koliko ima trouglova na slici?

na slici.

% Prema podacima sa crte`a zapi{i :

& Podeli dati petougao sa dve prave

a) sve trouglove sa zajedni~kim temenom E b) sve trouglove sa zajedni~kom stranicom AC.

na tri trougla.

E

A

D B C

' Koristi {estar da uporedi{ stranice trougla, a zatim zaokru`i

slovo ispred ta~nog poretka od najmawe stranice ka najve}oj. a) a, b, c b) a, c, b v) b, c, a g) b, a, c d) c, a, b |) c, b, a O x

Da ti ka`em Na polupravoj odredi ta~ke A, B i C tako da je: OA = a, OB = b i OC = c.

30

( U tabeli su date du`ine du`i a, b i c. Nastavi da popuwava{ tabelu kao {to je zapo~eto.

a

b

c

a+b

c<a+b da ne da ne da ne da ne

a+c 28 cm

b<a+c da ne da ne da ne da ne

b+c 33 cm

a<b+c da ne da ne da ne da ne

date du`i mogu biti stranice trougla da ne da ne da ne da ne

10 cm 15 cm 18 cm 25 cm 5 cm 7 cm 12 cm 2 cm 7 cm 6 cm 6 cm 10 cm 6 cm

) Nastavi da popuwava{ tabele kao {to je zapo~eto.

a

b

c

b– a 5 cm a–b

c>b– a da ne c>a–b da ne

c–a 4 cm a–c

b>c–a da ne b>a–c da ne

b– c 1 cm c–b

a>b– c da ne a>c–b da ne

date du`i mogu biti stranice trougla da ne date du`i mogu biti stranice trougla da ne date du`i mogu biti stranice trougla da ne

10 cm 15 cm 14 cm a 7 cm a 7 cm b 3 cm b c 5 cm c

b– a

c>b– a da ne

c–a

b>c–a da ne

c–b

a>c–b da ne

12 cm 20 cm

* Ako su du`ine dve stranice trougla 20 cm i 15 cm, onda du`ina tre}e stranice mo`e biti:

a) 2 cm

b) 5 cm v) 10 cm g) 35 cm Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

+ Dve stranice jednakokrakog trougla su 4 dm i 10 dm. Kolika mo`e biti du`ina tre}e stranice?

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Objasni. a) 4 dm b) 10 dm v) 6 dm g) 14 dm
, Merni brojevi stranica trougla su prirodni brojevi. Ako su du`ine dve

stranice 2 cm i 20 cm, onda du`ina tre}e stranice mo`e biti u centimetrima: a) 18 cm, 19 cm ili 20 cm b) 18 cm, 19 cm, 20 cm ili 21 cm v) 18 cm, 19 cm, 20 cm, 21 cm ili 22 cm g) 19 cm, 20 cm ili 21 cm d) 19 cm, 20 cm, 21 cm ili 22 cm Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

31

- Merni brojevi stranica trougla su prirodni brojevi. Ako je obim trougla 14 cm i jedna

stranica 4 cm, kolike mogu biti druge dve stranice? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. a) 1 cm i 9 cm b) 2 cm i 8 cm v) 3 cm i 7 cm g) 4 cm i 6 cm Da ti ka`em Dovoqno je da poka`e{ da je najve}a stranica mawa od zbira druge dve stranice ili da je najmawa stranica ve}a od razlike druge dve stranice.

. a) Poka`i da du`i a = 6 cm, b = 7 cm i c = 9 cm

mogu biti stranice trougla. b) Nacrtaj trougao zadat pod a).
/ Obele`i temena trouglova

c b a b a c a a c

na slici i zapi{i sve jednakostrani~ne trouglove.

: Zaokru`i sva ta~na tvr|ewa.

a) Svaki jednakokraki trougao je jednakostrani~an. b) Neki jednakokraki trougao je jednakostrani~an. v) Svaki jednakostrani~ni trougao je jednakokrak. g) Postoji trougao ~ije su stranice 100 cm, 100 cm, 0,01 cm. d) Postoji trougao ~ije su stranice 1 cm, 1 cm, 100 cm.
; Nacrtaj pravougaonik ABCD, du`i AC i BD i wihov presek ozna~i sa O.

a) Zapi{i sve trouglove koje uo~ava{ na dobijenoj slici. b) Merewem utvrdi koje su stranice jednakih du`ina, a zatim zapi{i sve jednak okrake trouglove.
< Nacrtaj jednakokraki trougao osnovice a i kraka b ako je:

a) a = 8 cm, b = 5 cm a) 5 cm b) 3 cm.

b) a = 4 cm, b = 6 cm.

= Nacrtaj jednakostrani~ni trougao ako je du`ina wegove stranice: > Marija, Jovanka i Milica svakodnevno idu zajedno u {kolu.

Marija, koja stanuje najdaqe, do|e do Jovanke, zatim obe odu po Milicu, i onda zajedno idu u {k olu. Ne mere}i rastojawa izme|u wihovih ku}a, objasni za{to Marija prelazi du`i put od ku}e do {kole ako ide po Jovanku i Milicu nego ak o ide pravo do {kole.
Jovankina ku}a Marijina ku}a Mili~ina ku}a

{kola

32

UNUTRA[WI I SPOQA[WI UGLOVI TROUGLA. VRSTE TROUGLOVA PREMA UGLOVIMA
! Dati su spoqa{wi uglovi γ1 = 78° i α1 = 137°. Izra~unaj ostale uglove trougla. " Mere dva unutra{wa ugla trougla su 72° i 95°. Izra~unaj os tale uglove trougla. # Nacrtaj trougao ABC i obele`i wegove unutra{we uglove sa α, β i γ i spoqa{we uglove

sa α1, β1 i γ1. Ako je α1 = 140° i β = 105°, izra~unaj uglove β1 i γ1.

$ Najvi{e jedan ugao trougla mo`e biti prav. Objasni. % Spoqa{wi ugao pravouglog trougla je 125°. Izra~unaj unutra{we uglove t og trougla. & Zbir dva unutra{wa ugla trougla je 88°. Izra~unaj tre}i ugao.

Kojoj vrsti trougla, prema uglovima, pripada taj trougao?
' Izra~unaj tre}i unutra{wi ugao trougla ako su dva unutra{wa ugla :

a) 12°12’ i 30°

b) 108° i 10°5’.

( Izra~unaj unutra{we uglove trougla ako je jedan spoqa{wi ugao 126°

i zbir dva unutra{wa ugla 100°.
) Ako je zbir spoqa{wih uglova α1 i β1 trougla ABC jednak 300°, izra~unaj ugao γ. * Na osnovu crte`a zapi{i sve :

a) pravougle trouglove b) sve tupougle trouglove.
+ a) Koliko pravouglih trouglova ima na crte`u?

b) Koliko trouglova ima na crte`u?
, Izra~unaj drugi o{tar ugao pravouglog trougla ak o je jedan ugao :

a) 28°

b) 72°15’.

Podseti se Zbir dva o{tra ugla pravouglog trougla je 90°.

P RIMER
Izra~unaj uglove kod temena A i B trougla ABC na slici. Kako je zbir uglova u trouglu jednak 180°, va`i : α + (α + 20°) + 76° = 180° 2α + 96° = 180° 2α = 180° – 96° 2α = 84° α = 42° Uglovi trougla ABC kod temena A i B su: ՄA = 42°, ՄB = α + 20° = 62°.

α+α=2⋅α 2 ⋅ α zapisujemo i kao 2α.

33

- Izra~unaj ozna~ene

a) 102° 2α α

b)

uglove trougla ABC.

3α 2α

α

Podseti se 2α + 3α = 5α

. Prema podacima sa slike

izra~unaj ugao α.

a) 3α α

b)

α

α +12°

/ Izra~unaj uglove

trougla ABC.

Da ti ka`em Kada ka`emo uglovi trougla, mislimo na unutra{we uglove.

: Du`i AC i DE su paralelne.

Izra~unaj ugao α.

; O{tar ugao pravouglog trougla je za 20° ve}i od drugog o{trog ugla.

Izra~unaj uglove tog trougla.
< Koliko najvi{e o{trih uglova mo`e da ima trougao?

Koliko najvi{e tupih uglova mo`e da ima trougao? Koliko najmawe o{trih uglova mo`e da ima trougao?
= Kvadrat ABCD podeqen je pravom AC na dva trougla. Kojoj vrsti trouglova, prema stranicama,

pripadaju ti trouglovi? Kojoj vrsti, prema uglovima, pripadaju ti trouglovi?
> Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima, pripada trougao k od kog je zbir dva unutra{wa ugla :

a) 12°

b) 90°?

? O{tar ugao pravouglog trougla ~etiri je puta ve}i od drugog o{trog ugla. Izra~unaj te uglove. @ Spoqa{wi ugao kod temena A trougla ABC dva puta je mawi od susednog unutra{weg ugla.

Izra~unaj te uglove. Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima, pripada taj trougao?
A Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima, pripada trougao ~iji je jedan ugao 56° i :

a) drugi je ve}i od tre}eg za 40°

b) drugi je tri puta ve}i od tre}eg?

B Izra~unaj uglove trougla ako je jedan ugao ve}i od drugog za 15°, a mawi od tre}eg za 18°.

Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima, pripada ovaj trougao?

34

C Poluprava s je simetrala ՄPMQ.

Izra~unaj uglove δ i ϕ.

δ

ϕ

Da ti ka`em Simetrala deli ugao na dva jednaka ugla.

D Poluprava Cs je simetrala

ugla kod temena C trougla ABC. Izra~unaj ugao α.

P RIMER
Poluprave Ax i By su simetrale unutra{wih uglova kod temena A i B trougla ABC i grade ugao od 122°. Izra~unaj ugao γ. Po{to je poluprava Ax simetrala ugla α trougla ABC, zna~i α da je ugao izme|u te poluprave i s tranice AB jednak . 2 Sli~no tome, zakqu~ujemo da je ugao izme|u poluprave By i stranice AB jednak uglu β , {to je prikazano na crte`u. 2 Na osnovu zbira uglova u trouglu dobijamo : α + β = 180° – 122° 2 2 α + β = 58° 2 2 α+β = 58° 2 Zakqu~ujemo da je: α + β = 116° γ = 180° – (α + β) γ = 64° γ

α 2

β 2

E Simetrale spoqa{wih uglova α1 i γ1 trougla ABC grade ugao od 71°. Izra~unaj ugao β.

γ1 2 α1 2 α

γ

β

Izra~unaj zbir spoqa{wih uglova α1 i γ1. β1 = 360° – (α1 + γ1)

F Kojoj vrsti trougla, prema uglovima, pripada trougao :

a) ako je zbir dva unutra{wa ugla jednak pravom uglu b) ako je jedan spoqa{wi mawi od susednog unutra{weg ugla v) ako su svi unutra{wi uglovi jednaki? 35

ODNOS STRANICA I UGLOVA TROUGLA
! ^etvorougao ABCD je kvadrat.

a) Kojoj vrsti trouglova, prema stranicama, pripada trougao ABD? b) Izra~unaj uglove ՄABD, ՄBAC, ՄADB, ՄBCA. v) Izra~unaj ugao ASB. g) Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima, pripada trougao ABS? d) Zapi{i sve jednakokrake trouglove na slici.

" Ugao na osnovici jednakokrakog trougla je 68°. [ta je ve}e, osnovica ili krak t og trougla? # Ugao na osnovici jednakokrakog trougla dva puta je mawi od ugla pri vrhu .

Izra~unaj uglove tog trougla.
$ Ugao pri vrhu jednakokrakog trougla mawi je za 30° od ugla na osnovici.

Izra~unaj unutra{we uglove tog trougla.
% Izra~unaj unutra{we uglove jednakokrakog trougla

ako je zbir ugla na osnovici i ugla pri vrhu 150°.
& Ta~ka O je centar kru`nice na crte`u.

Kojoj vrsti trouglova prema stranicama pripadaju trouglovi ABO i BCO? Izra~unaj uglove: ՄOBC, ՄAOB, ՄOBA, ՄABC. Kojoj vrsti, prema uglovima, pripadaju trouglovi ABO, BCO i ABC? za{to su dve stranice trougla ADC jednake.

' Ne mere}i stranice, objasni

( Odredi vrstu trougla, prema stranicama, ako su:

a) podudarna dva spoqa{wa ugla b) zbirovi svaka dva unutra{wa ugla 120°.
) Prava s je simetrala kraka EF jednakokrakog trougla EFG. Na osnovu

podataka sa slike utvrdi da je trougao MFG jednakokraki trougao.

Da ti ka`em ∆EFM je jednakokraki trougao.

* Simetrala spoqa{weg ugla na osnovici jednakokrakog trougla obrazuje s naleglim

krakom ugao od 53°. Izra~unaj unutra{we i spoqa{we uglove t og trougla.

36

+ Koja je stranica trougla ABC najmawa, a koja najve}a

ako je α = 54° i β = 60°?

, Koji je ugao trougla ABC najve}i, a koji najmawi, ako je c = 8 cm, a = 10 cm i b = 9 cm?

P RIMER
Simetrala ugla na osnovici jednakokrakog trougla se~e naspramni krak pod uglom od 78°. Izra~unaj uglove trougla. Prvi slu~aj Ako ugao na osnovici ozna~imo sa 2 ϕ, onda je ՄDAB = ϕ. Na osnovu zbira uglova u trouglu va`i : 2ϕ + ϕ = 180° – 78° 3ϕ = 102° ϕ = 34° 2ϕ = 68° Uglovi trougla ABC su: ՄA = 68°, ՄB = 68°, ՄC = 44° Drugi slu~aj Sli~no kao u prethodnom slu~aju: 2ϕ + ϕ = 78° 3ϕ = 78° ϕ = 26° 2ϕ = 52° Uglovi trougla ABC su: ՄA = 52°, ՄB = 52°, ՄC = 76°
- Objasni za{to simetrala ugla pri vrhu jednakokrakog

ϕ

ϕ

Podseti se Prav ugao je ugao koji je jednak svom uporednom uglu.

trougla se~e osnovicu pod pravim uglom.

Probaj i ovo
. Stranica AD pravougaonika ABCD mawa je od

polovine stranice AB. Na stranici CD odredi ta~ku E tako da je DE = DA. Uporedi stranice AE i BE trougla ABE.

Da ti ka`em Prvo nacrtaj simetralu s stranice AB, odnosno simetralu datog pravougaonika. Zatim odredi ta~ku F, simetri~nu ta~ki E u odnosu na s.

37

TROUGAO, ODNOS STRANICA TROUGLA, SPOQA[WI I UNUTRA[WI UGLOVI. VRSTE TROUGLOVA
! Trougao ABC podeli jednom pravom na :

a) dva trougla

C

b) trougao i ~etvorougao.

C

A
" Nacrtaj dve prave koje sadr`e

B A B M

A

B

ta~ku M tako da trougao na crte`u podeli{ samo na trouglove.

C C M A B

# Nacrtaj dve prave koje sadr`e ta~ku M

tako da trougao na crte`u podeli{ na dva trougla i dva ~etvorougla.

$ Nacrtaj konveksan {estougao ABCDEF i ta~ku M koja mu pripada. Spoj ta~ku M sa svakim

temenom datog {estougla. Koliko trouglova uo~ava{ ako ta~ka M pripada: a) oblasti {estougla b) jednoj stranici?

% Koje tri du`i mogu biti stranice trougla?

a) 12 cm, 18 cm, 5 cm v) 30 cm, 50 cm, 20 cm a) 5 cm, 5 cm, 10 cm v) 18 cm, 10 cm, 10 cm a) 8 cm; 4 cm; 2 cm
Objasni.

b) 25 cm, 11 cm, 15 cm g) 14 cm, 12 cm, 28 cm b) 20 cm, 20 cm, 50 cm g) 22 cm, 10 cm, 10 cm b) 7,4 cm; 6 cm; 4,5 cm v) 7 cm; 2,5 cm; 5,1 cm?

Da ti ka`em Dovoqno je da utvrdi{ da je najve}a stranica mawa od zbira druge dve ili da je najmawa stranica ve}a od razlike druge dve.

& Koje tri du`i mogu biti stranice jednakokrakog trougla?

' Da li mo`e da se nacrta trougao ~ije su du`ine s tranica:

( Merni brojevi stranica trougla su prirodni brojevi i dve s tranice su 3 cm i 20 cm.

Koliko centimetara mo`e iznositi du`ina tre}e stranice ako je deqiva sa 5?

) Da li postoji trougao ~iji je obim 60 cm i jedna stranica 32 cm?

Obrazlo`i.
* Poka`i da du`i a = 6 cm, b = 7 cm i c = 9 cm mogu biti stranice trougla.

Nacrtaj taj trougao.
+ Poka`i da du`i a = 8 cm, b = 7 cm i c = 15 cm ne mogu biti stranice trougla. , Nacrtaj trougao ABC ako je:

Koristi pravilo zbira stranica i pravilo razlike stranica trougla.

a) a = 3 cm, b = 5 cm i c = 7 cm 38

b) a = b•= c•= 5 cm.

- Nacrtaj trougao ~ije su stranice date du`i.

c a b
. Nacrtaj jednakokraki trougao ~iji su kraci 3 cm i osnovica 4 cm.

Koji je ugao ve}i, ugao pri vrhu ili ugao na osnovici?
/ Merni brojevi stranica trougla su prirodni brojevi. Ako je obim trougla 18 cm i jedna

stranica 7 cm, koliko centimetara mo`e iznositi du`ina druge dve s tranice?

: Izra~unaj meru tre}eg unutra{weg ugla trougla ABC i odredi vrstu trougla, prema uglovima, ako je:

a) α = 42°, β = 62°

b) α = 58°, β = 12° v) α = 35°, β = 55°.

; Zbir dva spoqa{wa ugla pravouglog trougla je 210°. Izra~unaj uglove trougla. < Na osnovu crte`a izra~unaj ozna~ene uglove.

= Izra~unaj uglove trougla ABC.

> Izra~unaj unutra{we

uglove trougla ABC. ϕ ϕ
OVO NE}E BITI TE?KO.

? Obele`i spoqa{we uglove β1 i γ1

trougla ABC, a zatim izra~unaj wihove mere ako je α1 = 140° i β = 105°.

α1

39

@ Poluprava Bx paralelna je stranici AC

trougla ABC na crte`u. Izra~unaj ugao β. β

A Izra~unaj tre}i ugao trougla, a zatim napi{i vrs tu trougla, kao {to je zapo~eto.

Uglovi trougla ABC α 60° 30° β 60° 120° 15° 15° 15° 90° γ 60°

Vrsta trougla, prema stranicama jednakostrani~ni

Vrsta trougla, prema uglovima o{trougli

B Ugao na osnovici jednakokrakog trougla je 10°. Koliki je ugao pri vrhu? Zaokru`i ta~an odgovor.

a) 10°

b) 20°

v) 160°

g) 170°

C Izra~unaj uglove jednakokrakog trougla ako je:

a) ugao na osnovici 33°

b) ugao pri vrhu 76°.

D Izra~unaj unutra{we uglove jednakokrakog trougla ako je spoqa{wi ugao 22°. E Zbir jednog spoqa{weg i jednog unutra{weg ugla trougla je 90°.

Odredi vrstu tog trougla prema uglovima.
F Zbir dva spoqa{wa ugla jednakokrakog trougla je 280°.

Da ti ka`em Ako je jedan spoqa{wi ugao trougla o{tar, wegov unutra{wi ugao je tup.

Odredi vrstu tog trougla prema uglovima.
G Da li ugao na osnovici jednakokrakog trougla mo`e biti : H Da li ugao pri vrhu jednakokrakog trougla mo`e biti :

a) prav b) tup? Objasni.

a) prav b) tup? Objasni.

I Zbir dva unutra{wa ugla jednakokrakog trougla je 88°. Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima,

pripada taj trougao?
J Koja je najve}a, a koja najmawa stranica trougla ABC ako su unutra{wi uglovi :

a) α = 46°, β = 72° b) α = 58°, β = 12°?

K Uporedi uglove trougla ABC ako je a = 12 cm, b = 8 cm i c = 6 cm. L Odredi najve}u stranicu trougla ABC ako je spoqa{wi ugao β1 = 100°, a unutra{wi α = 68°. M Konstrui{i ugao od 75° koriste}i jednakost 75° = (90° + 60°) : 2. N Konstrui{i ugao od 52°30’ koriste}i date jednakosti.

a) 52°30’ = (90° + 15°) : 2 40

b) 52°30’ = 22°30’ + 30°

O Konstrui{i ugao α.

a) α = 7°30’ d) α = 112°30’
na crte`u.

b) α = 37°30’ |) α = 127°30’

v) α = 11°15’ e) α = 165°

g) α = 18°45’ `) α = 210°

P Izra~unaj uglove ϕ i θ

Q Prava s je simetrala stranice AB trougla

ABC na crte`u. Izra~unaj uglove δ, θ i ϕ.

R Prava p je simetrala stranice SM

jednakokrakog trougla SMP (SM = MP). Izra~unaj uglove ϕ i θ.

P

S Simetrala pravog ugla pravouglog trougla se~e hipo tenuzu

pod uglom od 53°. Izra~unaj uglove trougla.
T Simetrala o{trog ugla pravouglog trougla gradi sa

Da ti ka`em Nacrtaj skicu trougla.

hipotenuzom ugao od 12°. Izra~unaj uglove t og trougla.
U Simetrale unutra{wih uglova α i β trougla ABC seku se

pod uglom od 120°. Ako je α = 72°, izra~unaj uglove trougla.

V Ugao izme|u simetrala unutra{wih uglova na hipotenuzi pravouglog trougla je 135°. Objasni. W Simetrale unutra{wih uglova jednakostrani~nog trougla seku se pod uglom od 120°. Objasni. X Simetrale spoqa{wih uglova na osnovici jednakokrakog trougla seku se pod uglom od 34°.

Odredi vrstu tog trougla prema uglovima.
Y Ako je AB = CB i CD = ED, poka`i da je α = β.

Z Ta~ka K pripada stranici BC trougla ABC, pri ~emu je KA = KB, a ta~ka M je sredi{te

stranice AB. Ako je ՄMKB = 36°, izra~unaj meru ugla AKC.

41

Probaj i ovo
[ ^etvorougao ABCD je pravougaonik.

Ako je DB = 2AD, izra~unaj uglove trougla ABD.

Da ti ka`em Prvi korak Drugi korak Odredi ta~ku M, simetri~nu ta~ki D u odnosu na du` AB. Posmatraj trougao DMB i odredi vrstu trougla prema stanicama. Izra~unaj uglove trougla DMB.

Tre}i korak

] Stranice trougla ABC su: c = 12 cm, a = 8 cm i b = 10 cm.

Neka je M proizvoqna ta~ka na stranici AB. Doka`i da je du`ina du`i CM mawa od 10 cm. C

Ugao kod temena M trougla AMC mo`e biti tup ili o{tar. Ako je tup, uo~i odnos stranica trougla AMC, a ako je o{tar, uo~i odnos stranica trougla MBC.

A

M

B

a Na osnovu crte`a objasni za{to je AB + BC > AM + MC.

AB + BC = AM + MB + BC

b Ta~ke E i F su sredi{ta stranica kvadrata ABCD na crte`u.

Objasni za{to je obim trougla AEF mawi od obima kvadrata.

AF < AD + DF

c Simetrala ugla kod temena A trougla ABC se~e stranicu BC

u ta~ki D. Ako je ՄCAB = 110°, doka`i da je BD < AB.

d Simetrala ugla kod temena C trougla ABC se~e stranicu AB u ta~ki M.

Ako je ՄC = 74° i ՄB = 69°, poka`i da je BM < MA.

42

OSNOVNA PRAVILA O PODU DARNOSTI TROUGLOVA
! Trouglovi ABC i RSP su podudarni

Podseti se Jednake stranice dva podudarna trougla jesu odgovaraju}e stranice, a jednaki uglovi su odgovaraju}i uglovi.

(AC = RP, α = ϕ, γ = δ). Stranica AB jednaka je stranici: a) RP b) RS v) SP Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
AB = FD, BC = DE). Ugao α jednak je uglu: a) θ b) δ v) ϕ Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

" Trouglovi ABC i FDE su podudarni: (AC = FE,

# Trouglovi ABC i DEF

Da ti ka`em Jedan par odgovaraju}ih uglova jesu ՄCAB i ՄFDE.

su podudarni. Napi{i parove odgovaraju}ih jednakih uglova.

$ Trouglovi ABC i FDE su podudarni.

Napi{i parove jednakih preostalih osnovnih elemenata.

% Trouglovi ABC i APQ su podudarni. Ako je

stranica AB du`ine 3 cm, AP du`ine 3,5 cm i du`ine stranica AC i AQ su po 2 cm, kolike su stranice BC i PQ?

& Koja su dva trougla na slici podudarna? Zaokru`i ih.

43

' Koje dve stranice trouglova ABE i DBC,

na osnovu podataka sa slike, treba da budu jednake da bi trouglovi sigurno bili podudarni?

( Na osnovu podataka sa crte`a doka`i jednak ost du`i:

a) AB i DC

b) DE i PM

v) AD i BE. Da ti ka`em Za re{avawe zadatka 8 v) iskoristi jednakost spoqa{wih uglova na osnovici jednakokrakog trougla. Primeni pravilo SSU na ∆ADC i ∆BEC.

) Ta~ka M je sredi{te stranice CD

pravougaonika ABCD na slici. Doka`i da su jednake du`i AM i BM.

Trouglovi AMD i BMC su pravougli. Za utvr|ivawe wihove podudanosti mo`e{ koristiti jednakost du`i AD i BC i jednakost du`i DM i CM.

Dva pravougla trougla su podudarna ako su: • dve stranice (dve katete ili kateta i hipotenuza) jednog trougla jednake odgovaraju}im stranicama drugog trougla. • jedna stranica (hipotenuza ili jedna kateta) i o{tar ugao na woj jednog trougla jednaki odgovaraju}oj stranici i odgovaraju}em uglu drugog trougla. ili
SUS SSU

ili
USU USU

44

* Nacrtaj du` AB i wenu simetralu s. Odaberi proizvoqnu

ta~ku M na simetrali. Doka`i da je AM = BM.

+ Nacrtaj proizvoqan ՄxOy i wegovu simetralu s. Odaberi proizvoqnu

Da ti ka`em PM i QM su rastojawa od ta~ke M do krakova ugla.

ta~ku M na simetrali. Nacrtaj prave normalne na krake ugla kroz ta~ku M. Zajedni~ke ta~ke tih pravih i krakova ugla obele`i slovima P i Q i doka`i da je PM = QM.

• Svaka ta~ka simetrale du`i jednako je udaqena od krajwih ta~aka te du`i. • Svaka ta~ka simetrale ugla jednako je udaqena od krakova ugla.

, Nad susednim stranicama kvadrata ABCD

konstruisani su jednakokraki trouglovi BCM i DCP. Da li su trouglovi BCM i DCP podudarni ako je: a) BM = CP b) ՄBCM = ՄDCP? Objasni.

Ka`emo da je trougao nad stranicom kvadrata ako sa kvadratom ima zajedni~ku stranicu i tre}e teme ne pripada kvadratu.

Dva jednakokraka trougla su podudarna ako su: • krak i osnovica jednog trougla jednaki kraku i osnovici drugog trougla.

SSS • jedna stranica (osnovica ili krak) i jedan ugao (na osnovici ili pri vrhu) jednog trougla jednaki odgovaraju}oj stranici i odgovaraju}em uglu drugog trougla.

ili USU USU

ili SUS

ili USU

Dva jednakostrani~na trougla su podudarna ako imaju jednaku stranicu.

SSS

45

Da ti ka`em
- Doka`i da jednakim tetivama jednog kruga

odgovaraju jednaki centralni uglovi.

Nacrtaj krug i centar obele`i sa O. Nacrtaj i obele`i jednake tetive AB i CD. Primeni pravilo podudarnosti SSS i poka`i da su trouglovi AOB i COD podudarni.

. Ta~ke M, N i P su sredi{ta stranica

AD, DC i BC kvadrata ABCD na slici. Doka`i da su jednake du`i MN i PN.

Jednakokrako-pravougli trouglovi su podudarni ako imaju jednake: • katete • hupotenuze. SUS (USU) ili USU

/ Doka`i da su trouglovi ABC i ABD

podudarni. Primeni pravilo SSS.

: Ta~ke A1 i B1 simetri~ne su ta~kama A i B

u odnosu na pravu s. Objasni, koriste}i pravilo podudarnosti SSS, da su trouglovi AA1B i A1AB1 podudarni.

; Ako je AB = CD i AB

trouglovi OAB i ODC na slici podudarni.

|| CD, doka`i da su

< Ako je ta~ka jednako udaqena od krajeva du`i AB,

ona pripada simetrali te du`i. Doka`i.

46

= Neka je s simetrala ugla aOb i neka ta~ka M

pripada toj simetrali. Ako je MP || Ob i MR || Oa, onda je MP = MR = OP = OR. Za{to?

> Neka je OA = OB i MA

Ќ OA i MB Ќ OB. Doka`i da je Os simetrala ugla AOB.

? Ta~ka M je sredi{te stranice AB

trougla ABC. Neka je du` MP paralelna sa BC i du` MQ paralelna sa AC. Trouglovi AMP i MBQ su podudarni. Za{to?

Da ti ka`em Koristi jednakost uglova na transverzali. Primeni pravilo USU.

@ Stranica CD kvadrata ABCD podeqena

je ta~kama M i N na tri jednake du`i. Objasni za{to su jednake du`i AM i BN.

Nacrtaj crte` i doka`i podudarnost odgovaraju}ih trouglova.

A Ta~ke M i N dele osnovicu jednakokrakog trougla ABC (AC = BC) na

tri jednake du`i. Doka`i da su jednake du`i CM i CN.

B Neka je s simetrala ugla aOb i neka je prava m normalna na s i se~e s

u ta~ki D, krake Oa i Ob u ta~kama A i B. Doka`i da je OA = OB. Doka`i da su jednake du`i AM i BM.

C Nad stranicom DC pravougaonika ABCD nacrtan je jednakostrani~ni trougao DCM. D Nad stranicom BC jednakostrani~nog E Ako je na crte`u AE = AB, AD = AC

trougla ABC nacrtan je kvadrat CBKM. Doka`i da su jednake du` AM i AK.

i ՄEAC = ՄBAD, objasni za{to je ∆ABC ∆AED.

47

F Trougao ABC na slici je jednakokraki trougao

i EA = BF. Doka`i da je ∆EAC

∆FBC.

G Napi{i parove podudarnih trouglova ako

su trouglovi ABC i EFC jednakokraki.

H Trouglovi ABC i DEF su podudarni (temenima A, B i C odgovaraju temena D, E i F).

Ako su CM i FP simetrale uglova kod temena C, odnosno kod temena F, doka`i da su jednake du`i CM i FP. Da ti ka`em

Na osnovu jednakosti odgovaraju}ih elemenata podudarnih trouglova ABC i DEF doka`i podudarnost trouglova AMC i DPF.

I Trouglovi ABC i DEF su podudarni (temenima A, B i C odgovaraju temena D, E i F).

Ako su ta~ke M i P sredi{ta stranica AB, odnosno DE, doka`i da je CM = FP.

J Trouglovi ABC i A1B1C1 na slici su podudarni (AB = A1B1, BC = B1C1).

Doka`i jednakost du`i AD i A1D1.

Primewuju}i pravilo USU, doka`i podudarnost odgovaraju}ih trouglova.

K Kru`nice k i k1 su koncentri~ne.

Doka`i da je AB = DC.

Iskoristi to {to je trougao OBC jednakokraki trougao i to {to su spoqa{wi uglovi na osnovici jednaki.

L Doka`i da su jednaka rastojawa od centra kru`nice do jednakih te tiva.

48

KONSTRUKCIJA TROUGLA
! Konstrui{i trougao ABC ako je: " Konstrui{i trougao ABC ako je: # Konstrui{i trougao ABC ako je: $ Konstrui{i trougao ABC ako je:

a) a = 4,5 cm, b = 3,5 cm i c = 5 cm a) c = 45 mm, α = 30° i β = 120° a) c = 4,5 cm, b = 3,5 cm i α = 60° a) a = 6 cm, b = 3,5 cm i α = 60°

b) a = b = 3,5 cm i c = 5 cm b) a = 52 mm, γ = β = 75°. b) a = 5 cm, b = 7 cm i γ = 150°

v) a = b = c = 4 cm.

v) a = b = 6 cm i γ = 75°.

b) a = 6 cm, b = 4 cm i α = 120° v) c = 5 cm, b = 3,5 cm i γ = 90°.

% Konstrui{i jednakokraki trougao ABC (AC = BC) ako je:

a) osnovica 4 cm i ugao na osnovici 75° b) krak 5 cm i ugao na osnovici 30° v) osnovica 5 cm i ugao pri vrhu 105° g) krak 6 cm i ugao pri vrhu 75°.

& Konstrui{i pravougli trougao ako je:

a) hipotenuza 5,5 cm i jedna kateta 2 cm b) hipotenuza 5 cm i ugao 75° v) kateta 4 cm i ugao 45°. a) hipotenuza 6 cm b) kateta 5 cm.

' Konstrui{i jednakokrako-pravougli trougao ako je: ( Nacrtaj trougao ako je:

a) a = 45 mm, c = 35 mm i β = 50° b) c = 55 mm, α = 70° i β = 50° v) a = 52 mm, b = 60 mm i β = 80° g) a = 40 mm, c = 30 mm i β = 110°.

Da ti ka`em Za crtawe datih uglova koristi uglomer.

Probaj i ovo
P RIMER
Konstrui{i trougao ABC ako je b = 45 mm, c = 55 mm i β = 45°. • Analiza zadatka Date su stranice b i c, b < c, a dati ugao β nalazi se naspram mawe od datih stranica.

49

• Izvo|ewe konstrukcije Crtamo du` AB du`ine 55 mm. Konstrui{emo ՄABx = 45°. Konstrui{emo kru`nicu k (A, 45 mm). Kru`nica k se~e polupravu Bx u ta~kama C i C1. Zakqu~ujemo da je mogu}e konstruisati dva trougla koja zadovoqavaju date uslove. Trouglovi ABC i ABC1 nisu podudarni. Trougao nije jednozna~no odre|en ako su mu date dve stranice i ugao naspram mawe od wih.

P RIMER
Dati su prava a i ta~ka S. Konstrui{i jednakokraki trougao ako je ta~ka S vrh trougla, i ugao na osnovici 30° i osnovica pripada pravoj a. • Analiza Prava Sx je osa simetrije trougla ABS i ՄxSA = 90° – 30°.

• Izvo|ewe konstrukcije Dati su ta~ka S i prava a.

Konstrui{emo kroz ta~ku S pravu x, xЌa. Zatim konstrui{emo ՄxSy, ՄxSy = 90° – 30° = 60°. Presek kraka Sy i prave a je teme A osnovice tra`enog trougla.

Teme B dobijamo u preseku prave a i kru`nice sa centrom u ta~ki S i polupre~nika AS. Osnovica AB pripada pravoj a i ՄSAB = 90° – 60° = 30°.

50

) Konstrui{i trougao ABC ako je c = 45 mm, a = 55 mm i γ = 60°.

Koliko ima re{ewa?
* Date su ta~ke A i B i prava c, koja ne sadr`i sredi{te

Da ti ka`em Teme C je zajedni~ka ta~ka simetrale du`i AB i prave c.

du`i AB. Konstrui{i jednakokraki trougao ~ija su temena ta~ke A i B, a vrh C pripada pravoj c.

+ Date su ta~ka C i prava a, koja ne sadr`i ta~ku C. Konstrui{i

pravougli trougao ako je data ta~ka C teme pravog ugla, o{tar ugao 30° i hipotenuza pripada pravoj a.

P RIMER
Konstrui{i pravougli trougao ako je zbir kateta 8 cm i jedan o{tar ugao jednak 30°. • Analiza

Neka je ABC tra`eni trougao. Neka ta~ka D pripada pravoj AC tako da je CD du`ine a. Trougao DCB je jednakokraki pravougli trougao, a du` AD du`ine a + b. • Izvo|ewe konstrukcije Konstrui{emo ∆DAB: DA je du`ine 8 cm ՄADy = 45° ՄDAx = 30° Ta~ka B je zajedni~ka ta~ka polupravih Dy i Ax. Ta~ka C je zajedni~ka ta~ka simetrale s stranice DB i du`i DA.

, Konstrui{i pravougli trougao ako je zbir kateta 8 cm i hipotenuza 6 cm. - Konstrui{i jednakokraki trougao ako je zbir osnovice i kraka 8 cm

i ugao na osnovici 30°.

51

OPISANA I UPISANA KRU@NICA TROUGLA
! Prava s je simetrala du`i PQ i kru`nica k sadr`i ta~ke P i Q.

Nacrtaj jo{ jednu kru`nicu, razli~itu od date. Gde se nalazi centar te kru`nice? Da li mo`e{ da nacrta{ jo{ neku kru`nicu koja sadr`i ta~ke P i Q?

" Dva prava puta a i b seku se u ta~ki S. Izme|u wih

sagra|en je hotel H, na simetrali ugla koji grade ti putevi. Na koje ta~ke treba postaviti autobuske stanice na putevima a i b tako da budu najbli`e hotelu H? a) u ta~ku S b) u ta~ke C i D v) u ta~ke B i E g) u ta~ke A i F Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

# Prava s je simetrala ugla aAb i kru`nica k

je upisana u taj ugao. Upi{i u taj ugao jo{ jednu kru`nicu razli~itog polupre~nika. Koliko upisanih kru`nica u dati ugao mo`e{ da konstrui{e{? O

$ Konstrui{i trougao ABC prema datim podacima, a zatim opi{i kru`nicu. Za crtawe ugla

koristi uglomer. a) b = 3 cm, c = 5 cm i α = 50° b) c = 3 cm, α = 50° i β = 70° v) b = 3 cm, c = 5 cm i γ = 100°

% Konstrui{i pravougli trougao, a zatim opi{i kru`nicu, ako su dati slede}i elementi :

a) jedna kateta 5 cm i o{tar ugao na woj 20° a) osnovica 6 cm i krak 4 cm

b) hipotenuza 6 cm i kateta 5 cm.

& Konstrui{i jednakokraki trougao i opi{i i upi{i kru`nicu ak o je:

b) ugao pri vrhu 75° i krak 5 cm.

' Konstrui{i jednakokrako-pravougli trougao ~ija je kateta 4 cm, a zatim upi{i kru`nicu. ( Opi{i kru`nicu oko jednakokrako-pravouglog trougla ~ija je hipotenuza 6 cm.

52

) Nacrtaj jednakostrani~ni trougao stranice 4 cm. Konstrui{i centar opisane kru`nice

i opi{i kru`nicu, a zatim upi{i kru`nicu.
* Centri opisane i upisane kru`nice jednakostrani~nog trougla se poklapaju. Za{to? + Du`i ~ije su krajwe ta~ke centar opisanog

Da ti ka`em Ako je O centar opisane kru`nice jednakostrani~nog trougla ABC, doka`i podudarnost trouglova OAB, OBC i OCA.

kruga i temena jednakostrani~nog trougla dele trougao na tri podudarna trougla. Doka`i. Koliki su uglovi tih trouglova?
, Nacrtaj kru`nicu k (O, r = 3 cm).

Upi{i jednakostrani~ni trougao.

Pogledaj prethodni zadatak. Konstrui{i ugao od 120° s temenom u ta~ki O.

- Data je kru`nica k (O, r = 3 cm). Upi{i jednakokraki

trougao ABC u datu kru`nicu ako je: a) osnovica AB du`ine 5 cm b) krak AC du`ine 5 cm.

Odaberi ta~ku na kru`nici i obele`i je slovom A. Vrh jednakokrakog trougla pripada simetrali osnovice.

P RIMER
Trougao ~ija je jedna stranica pre~nik kru`nice, a tre}e teme pripada kru`nici jeste pravougli trougao. Doka`i. Crtamo kru`nicu k (O, r) i pre~nik AB. Odaberimo ta~ku C na kru`nici i nacrtajmo trougao ABC. Spojmo ta~ku C sa ta~kom O. Obele`avamo sa α i β uglove na stranici AB trougla ABC. Trougao AOC je jednakokraki trougao (AO = CO), odakle sledi da je ՄCAO = ՄACO = α, kao uglovi na osnovici jednakokrakog trougla. Isto tako, trougao BOC je jednakokraki trougao (OB = OC), odakle sledi da je ՄOBC = ՄOCB = β. Vidimo da je ՄACB = α + β. Na osnovu zbira uglova u trouglu ABC dobijamo da je α + β + (α + β) = 180°, odnosno α + β = 90°. Dakle, ՄACB = 90°; trougao ABC je pravougli trougao.
. Nacrtaj kru`nicu k (O, r = 3 cm). Upi{i pravougli trougao

ABC u datu kru`nicu ako je kateta AC du`ine 3 cm.

Nacrtaj proizvoqan pre~nik kruga i obele`i ga sa AB.

/ Upi{i jednakokrako-pravougli trougao u kru`nicu k (O, r = 3 cm).

53

P RIMER
Konstrui{i trougao ABC ako je polupre~nik opisane kru`nice ro = 2,5 cm i c = 4 cm i α = 60°. • Analiza Pretpostavimo da je trougao na slici tra`eni trougao ABC. Ta~ka O je centar opisane kru`nice i pripada simetrali s stranice AB. • Izvo|ewe konstrukcije Konstrui{emo du` AB du`ine 4 cm i ugao ՄBAx = 60°, a zatim simetralu s du`i AB. Konstrui{emo kru`nicu k sa centrom u B, polupre~nika 2,5 cm, i odre|ujemo presek O sa simetralom s. Zatim konstrui{emo kru`nicu k1 sa centrom u O, polupre~nika 2,5 cm. Presek kru`nice k1 i poluprave Ax je ta~ka C.

: Konstrui{i trougao ABC ako je:

a) ro = 4 cm, a = 4 cm i β = 45° b) ro = 4 cm, c = 5 cm i b = 5 cm.

; Konstrui{i pravougli trougao ABC (ՄC = 90°) ako je ro = 3 cm i kateta a = 4 cm. < Konstrui{i jednakostrani~ni trougao ako je ro = 4 cm. = Date su ta~ke A, B i prava m, koja ne sadr`i sredi{te

Da ti ka`em Temena A i B zadaj tako da simetrala du`i AB se~e datu pravu m.

du`i AB. Konstrui{i trougao ABC tako da ta~ke A i B budu temena trougla, centar opisane kru`nice pripada datoj pravoj m i ugao α = 45°.

54

> Kru`nica k je upisana

kru`nica trougla ABC. Ako su M i P dodirne ta~ke kru`nice k i stranica AB i AC, doka`i da je AM = AP.

Da ti ka`em Du`i AM i AP nazivamo tangentne du`i. k

Probaj i ovo
P RIMER
Date su du` AB i ta~ka S. Konstrui{i trougao ABC ako je data ta~ka S centar upisane kru`nice, a du` AB stranica trougla. • Analiza Pretpostavimo da je zadatak re{en. Kru`nica k je upisana kru`nica trougla ABC. Du` SM je polupre~nik kru`nice, to jest rastojawe od ta~ke S do stranice AB. Na osnovu prethodnog zadatka znamo da su du`i AM i AQ jednake, kao i du`i BM i BP. • Izvo|ewe konstrukcije

Konstrui{emo rastojawe SM od ta~ke S do prave AB, a zatim i kru`nicu k sa centrom u S polupre~nika SM. Konstrui{emo kru`nicu sa centrom u A, polupre~nika SM, i odre|ujemo zajedni~ku ta~ku Q sa kru`nicom k. Zatim konstrui{emo kru`nicu sa centrom u B, polupre~nika BM, i odre|ujemo zajedni~ku ta~ku P sa kru`nicom k. Zajedni~ka ta~ka pravih AQ i BP je C.
? Data je kru`nica k (O, r = 2 cm). Opi{i jednakokraki trougao ABC oko kru`nice

ako je osnovica c = 6 cm.

55

@ Date su ta~ka A, prava s i ta~ka S, S ∈ s. Konstrui{i jednakokraki trougao ABC ako je

prava s osa simetrije, ta~ka S centar upisanog kruga i ta~ka A teme osnovice trougla. U kom rasporedu ta~aka zadatak nema re{ewe? gde je ru polupre~nik upisane kru`nice.

A Konstrui{i jednakostrani~ni trougao ako je ru = 2 cm,

B Tetive AB i CB kru`nice k na slici su jednake. Doka`i

da simetrala ugla ABC sadr`i centar kru`nice k.

P RIMER
Konstrui{i trougao ABC ako je ru = 1 cm, a = 4 cm i β = 45°. • Analiza Pretpostavimo da je zadatak re{en. Pravougli trougao BMS je jednozna~no odre|en. Du`i BM i BQ su jednake kao tangentne du`i. Isto va`i i za du`i MC i CP.

• Izvo|ewe konstrukcije Prvo konstrui{emo pravougli trougao BMS, koji je odre|en pravim uglom kod ta~ke M, katetom SM du`ine 1 cm i o{trim uglom ՄSBM = 22°30’. Zatim odre|ujemo ta~ku C na poupravoj BM tako da je BC du`ine 4 cm. Konstrui{emo kru`nicu k (S, r = 1 cm). Odre|ujemo ta~ke P i Q na kru`nici k tako da je CP = MC i BQ = BM. Zajedni~ka ta~ka polupravih CP i BQ je tre}e teme A tra`enog trougla.

C Konstrui{i pravougli trougao ABC (ՄC = 90°) ako je ru = 2 cm i kateta a = 4 cm. D Konstrui{i jednakokraki trougao ako je ru = 2 cm i ugao na osnovici 60°.

56

TE@I[NE DU@I I TE@I[TE, VISINE I ORTOCENTAR TROUGLA
! Te`i{na du` trougla je du` koja:

a) spaja sredi{ta dve stranice trougla b) spaja sredi{te stranice i naspramno teme v) spaja teme i ta~ku naspramne stranice trougla i polovi ugao trougla g) spaja teme trougla i najbli`u ta~ku naspramne s tranice Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
" Konstrui{i trougao ABC, a zatim konstrui{i te`i{te ako je:

a) c = 4 cm, b = 4,5 cm i a = 3,5 cm kracima su jednake. Doka`i.

b) c = 6 cm, b = 4 cm i γ = 120°. Da ti ka`em Nacrtaj skicu i doka`i podudarnost odgovaraju}ih trouglova.

# Te`i{ne du`i jednakokrakog trougla koje odgovaraju $ Te`i{ne du`i dva podudarna trougla koje odgovaraju

jednakim stranicama su jednake. Doka`i.
% Te`i{na du` pravouglog trougla koja odgovara hipotenuzi

jednaka je polovini hipotenuze. Objasni.
& Te`i{na du` jednakokrakog trougla koja odgovara osnovici pripada

simetrali osnovice i simetrali ugla pri vrhu. Objasni.
' Konstrui{i trougao ABC ako je c = 4 cm, tc = 3 cm i α = 60°.

Prvo konstrui{i trougao AC1C.

( Neka su a i b katete i c hipotenuza pravouglog trougla.

Konstrui{i pravougli trougao ako je: b) a = 4 cm, tc = 3 cm a) ta = 5 cm i a = 3 cm

Podseti se c = 2tc

v) tc = 3 cm i α = 60.

) Konstrui{i jednakokraki trougao ako je osnovica a = 5 cm i ta = 4 cm. * Konstrui{i jednakokrako-pravougli trougao ako je tc = 2,5 cm. + Na kom crte`u je du` p visina trougla? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a)

b)

v)

g)

57

, Nacrtaj te`i{te T proizvoqnog trougla ABC. Ako su A1, B1 i C1 sredi{ta odgovaraju}ih stranica,

poka`i merewem ili uz pomo} {estara da je AT = 2 ⋅•TA1, BT = 2 ⋅•TB1 i CT = 2 ⋅•TC1. Te`i{te trougla deli svaku te`i{nu du` tak o da je ve}i deo dva puta ve}i od maweg dela. Ta~ka T je te`i{te trougla ABC, {to zna~i da je : AT = 2 ⋅•TA1 BT = 2 ⋅•TB1 CT = 2 ⋅•TC1

- Ta~ke A i B su temena i ta~ka T je te`i{te

Da ti ka`em Prvo konstrui{i sredi{te C1 du`i AB. Zatim odredi ta~ku C na pravoj C1T tako da je CT = 2 ⋅•TC1.

trougla ABC. Konstrui{i taj trougao.

. Visine dva podudarna trougla koje odgovaraju

jednakim stranicama tako|e su jednake. Doka`i.
/ Visine jednakokrakog trougla koje odgovaraju kracima su jednake. Doka`i. : Visine jednakostrani~nog trougla su jednake. Doka`i. ; Konstrui{i visinu ha trougla ABC ako je:

a) α = 120°, a = 6 cm, b = 3 cm

b) a = 4 cm, b = 3 cm i c = 6 cm. b) krak 5 cm i ugao na osnovici 40°.

< Konstrui{i visinu jednakokrakog trougla koja odgovara kraku ako je:

a) osnovica 4 cm i ugao pri vrhu 100°

= Konstrui{i visinu jednakostrani~nog trougla ako je a = 5 cm. > Konstrui{i jednakokraki trougao, a zatim konstrui{i ortocentar ako je:

a) krak 4 cm i osnovica 5 cm

b) osnovica 4 cm i ugao na osnovici 30°.

? Ortocentar pravouglog trougla je teme pravog ugla. Objasni. @ Konstrui{i trougao ABC ako je c = 5 cm, hc = 3 cm i α = 60°.

Prvo konstrui{i trougao ADC.

58

A Konstrui{i trougao ABC ako je a = 6 cm, ha = 3 cm i b = 4 cm. B Konstrui{i jednakokraki trougao ako je osnovica du`ine 5 cm i visina

koja odgovara osnovici du`ine 4 cm.
C Konstrui{i jednakokraki trougao ako je osnovica du`ine 5 cm i visina

koja odgovara kraku du`ine 4 cm.
D Konstrui{i pravougli trougao ako je hipotenuza c = 5 cm i visina koja

odgovara kateti ha = 4 cm.
E Konstrui{i jednakostrani~ni trougao ako je wegova visina h = 4 cm. F Ortocentar i te`i{te jednakostrani~nog trougla se poklapaju. Objasni.

Probaj i ovo

Svi trouglovi ~ija dva temena pripadaju jednoj od paralelnih pravih, a tre}e teme drugoj paralelnoj pravoj, imaju jednake visine, koje odgovaraju tre}em temenu. x || y CD = C1D1 = C2D2

Visina trougla iz jednog temena jednaka je ras tojawu izme|u naspramne stranice i paralelne prave koja sadr`i to teme. x || y CD = PM

G Nacrtaj tri trougla koja imaju zajedni~ku stranicu c = 5 cm i visinu hc = 4 cm. H Vrh jednakokrakog trougla, te`i{te i ortocentar jednakokrakog trougla pripadaju

jednoj pravoj. Objasni.

59

P RIMER
Date su du` AB i ta~ka H. Konstrui{i trougao ABC ako je du` AB stranica trougla i ta~ka H ortocentar. • Analiza Pretpostavimo da je zadatak re{en. Stranica BC normalna je na pravu AH i stranica AC normalna je na pravu BH.

• Konstrukcija Crtamo prave AH i BH. Konstrui{emo polupravu Ax tako da je Ax Ќ BH.

Konstrui{emo polupravu By tako da je ByЌ AH. Zajedni~ka ta~ka polupravih Ax i By je ta~ka C.

I Date su ta~ke A i H i prava s, H ∈s. Konstrui{i jednakokraki trougao ABC ako je A teme trougla,

H ortocentar i prava s osa simetrije trougla. U kom rasporedu ta~aka zadatak nema re{ewe?
J Date su ta~ke A i H. Konstrui{i jednakostrani~ni trougao ako je ta~ka A teme trougla,

a H ortocentar.

60

ZNA^AJNE TA^KE TROUGLA
Komentar TROUGAO PRAVOUGLI
Centar opisane kru`nice je sredi{te hipotenuze. Ortocentar je teme pravog ugla.

JEDNAKOKRAKI TROUGAO Vrh trougla i ~etiri zna~ajne ta~ke trougla pripadaju istoj pravoj.

JEDNAKOSTRANI^NI TROUGAO ^etiri zna~ajne ta~ke se poklapaju.

! [ta predstavqa du` p za dati trougao?

a)

b) m || p

v)

m

x

x

" Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. Centar opisanog kruga trougla je zajedni~ka ta~ka :

a) simetrala uglova b) simetrala stranica v) te`i{nih linija g) pravih kojima pripadaju visine
# Kojoj vrsti trouglova, prema stranicama, pripada trougao kod kojeg su:

a) jednake jedna visina i te`i{na du` b) jednake sve te`i{ne du`i v) jednake sve visine g) jednake dve te`i{ne du`i?

61

$ Kojoj vrsti trouglova, prema uglovima, pripada trougao :

a) kod kojeg centar opisanog kruga pripada trouglu b) kod kojeg ortocentar ne pripada trouglu v) kod kojeg se ortocentar poklapa sa jednim temenom g) kod kojeg centar opisanog kruga pripada jednoj s tranici?
% Pored ta~nog tvr|ewa zaokru`i

‫ׅ‬, a pored neta~nog Ќ. a) Centar opisane kru`nice svakog trougla pripada trouglu. b) Centar upisane kru`nice svakog trougla pripada trouglu. v) Ortocentar svakog trougla pripada trouglu. g) Te`i{te svakog trougla pripada trouglu. d) Postoji trougao ~ije te`i{te ne pripada trouglu. |) Postoji trougao ~iji ortocentar ne pripada trouglu. e) U svakom trouglu sve visine pripadaju trouglu. `) U svakom trouglu sve te`i{ne du`i pripadaju trouglu.

‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬

Ќ Ќ Ќ Ќ Ќ Ќ Ќ Ќ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ ‫ׅ‬ Ќ Ќ Ќ Ќ Ќ Ќ

& Pored ta~nog tvr|ewa zaokru`i

‫ׅ‬, a pored neta~nog Ќ. U svakom trouglu je: a) centar upisane kru`nice jednako udaqen od svake stranice b) centar upisane kru`nice jednako udaqen od svakog temena trougla v) centar opisane kru`nice jednako udaqen od svake stranice g) centar opisane kru`nice jednako udaqen od svakog temena trougla d) ortocentar svakog trougla jednako udaqen od stranica trougla |) te`i{te trougla jednako udaqeno od temena trougla.

' Kako nazivamo trougao:

a) kod kojeg je visina jednaka jednoj stranici b) kod kojeg je jedna te`i{na du` jednaka polovini odgovaraju}e s tranice v) kod kojeg su jednake dve visine g) kod kojeg su jednake sve visine d) kod kojeg su jednake dve te`i{ne du`i |) kod kojeg su jednake visina i te`i{na du` koje odgovaraju istoj stranici?
( Neka je CD visina trougla ABC. Ako je AD = CD, doka`i da je ՄCAD = 45°. ) Neka je AA1 te`i{na du` trougla ABC. Ako je AA1 = BA1, doka`i da je trougao ABC pravougli trougao. * Ako su dve te`i{ne du`i trougla jednak e, doka`i da je to jednakokraki trougao. + Ako su dve visine trougla jednake, doka`i da je to jednakokraki trougao. , Ako je simetrala ugla normalna na naspramnu stranicu, doka`i da je to jednakokraki trougao. - Na stranicama AB, BC i AC jednakostrani~nog trougla ABC date su ta~ke M, N i P tako da je

AM = BN = CP. Doka`i da je trougao MNP jednakostrani~ni trougao.
. Nad stranicama BC i CD pravougaonika ABCD nacrtani su jednakostrani~ni trouglovi

BMC i CND. Doka`i da je trougao AMN jednakokraki trougao.

62

RACIONALNI BROJEVI
[TA SMO NAU^ILI O RAZLOMCIMA – OBNAVQAWE
! Koli~niku brojeva 3 : 2 pridru`ujemo razlomak:

Podseti se

a) 2 b) 3 2 3 Koji je odgovor ta~an?

v) 11 3

a:b = a b

brojilac razloma~ka crta imenilac

" Zaokru`i DA ako je tvr|ewe ta~no ili NE ak o je tvr|ewe neta~no.

9>1 8
DA / NE

12 < 1 12
DA / NE

4<1 7
DA / NE

3=1 3
DA / NE

6>1 2
DA / NE

Razlomak je mawi od 1 ako je brojilac mawi od imenioca.

# Me{ovit broj 2 2 napisan u obliku razlomka je :

3 a) 6 b) 7 v) 8 g) 10 3 3 3 3 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
7 2 a) 1 b) 2 v) 2 2 7 7 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

3 1 = 16 5 5

23 = 5 3 4 4

$ Razlomak 16 napisan u obliku me{ovitog broja je:

% Na brojevnoj polupravoj odredi i obele`i

ta~ku C 2 . 3 O 0 A 1 2 3 4 5 x

()

Prvi korak Ta~ka C nalazi se na brojevnoj polupravoj izme|u ta~aka O (0) i A (1) jer je 0 < 2 < 1. 3 Drugi korak Podeli du` OA na tri jednaka dela. Tre}i korak Odbroj dva dela po~ev{i od ta~ke O. Ta~ka E 2 1 nalazi se na brojevnoj 2 polupravoj izme|u ta~aka C (2) i D (3) 1 jer je 2 < 2 < 3. 2

& Na brojevnoj polupravoj odredi

i obele`i ta~ku E 2 1 2 C D 0 1 2 3

( ).

( )

x 4 5 6

' a) Pro{iri razlomak 4 sa 5.

9

Pro{irivawe razlomaka Skra}ivawe razlomaka

b) Skrati razlomak 48 . 36

a = a⋅k b b⋅k a = a:k b b:k

63

( Broj 2,3 napisan u obliku razlomka je :

Podseti se

a) 2 b) 23 v) 2 3 g) 2 3 3 100 10 100 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
) Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto.

0,7 = 7 10

1, 09 = 1 9 100

2 = 4 = 0, 4 5 10

1 20

12 5

1 5

1 2

11 4

3 4

0,5

1,25

0,75

0,05

1,4

0,2

* U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tak o

da tvr|ewe bude ta~no. 5 3 3 31 2 4 5 2
4 8 1 2 2 3 3 4 8 2 4

16 11

17 11

3 > 2 zato {to je 3 > 2, a imenioci su jednaki. 5 5 2 > 2 zato {to je 5 < 7, a brojioci su jednaki. 5 7 3 > 5 zato {to je 3 = 6 i 6 > 5 . 4 8 4 8 8 8

+ Koji je od razlomaka 7 , 3 i 5 najmawi, a koji najve}i? , U tabeli su date temperature topqewa nekih metala.

metal kalaj cink olovo srebro aluminijum

temperatura topqewa 231,9°C 419,4°C 327,3°C 960,5°C 658°C

a) Koji metal ima najvi{u temperaturu topqewa? b) Koji metal ima najni`u temperaturu topqewa?

Decimalne brojeve upore|ujemo tako {to prvo uporedimo cele delove. 3,2 > 2,8 jer je 3 > 2 Od dva broja koja imaju jednake cele delove ve}i je onaj koji ima ve}i deseti deo. 3,74 > 3,58 jer je 7 > 5 Ako dva broja imaju jednake cele i desete delove, onda se upore|uju stoti delovi, i postupak upore|ivawa se nastavqa.

Aluminijum Francuski hemi~ar Anri Etjen Sent Kler Devil uspeo je po~etkom XIX veka da dobije metal aluminijum hemijskim putem. Prvi predmet koji je napravqen od tog metala – tada skupqeg od srebra, zlata i platine – bila je zve~ka za princa @ozefa, sina francuskog imperatora Napoleona III.

64

- U tabeli su imena atleti~ara i rezultati koje su oni ostvarili do 2008. godine obaraju}i

svetski rekord u trci na 100 m. Karl Luis 9,86 sekundi Liroj Barel 9,85 sekundi

Donovan Bejli 9,84 sekundi

Moris Grin 9,79 sekundi

Asafa Pauel 9,77 sekundi

Usain Bolt 9,69 sekundi

a) Napi{i ime atleti~ara koji ima: ⋅ najslabiji rezultat ⋅ najboqi rezultat. b) Razliku izme|u najboqeg i najslabijeg rezultata je : ⋅ mawa od jedne sekunde ⋅ ve}a od jedne sekunde ⋅ ta~no jedna sekunda. Zaokru`i ta~an odgovor.
. Izra~unaj.

Podseti se
11 1 11 4 9 10

a) 40,2 + 6 b) 110,2 – 11,2 v) 52 – (24,09 + 4,9)
/ Zbir brojeva 2 i 5 je:

71,25 + 9,84 81,09

215,00 – 94,35 120,65

7 7 a) 7 b) 1 v) 7 14 49 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

1+4 = 5 9 9 9

: Vrednost razlike 7 − 3 je:

10 5 2 1 a) b) v) 1 g) 1 5 5 6 10 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

3−1= 6 − 5 5 2 10 10

; Izra~unaj.

a) 2 1 + 3 2 4 b) 2 1 − 3 2 4
< Kolika je du`ina biciklisti~ke staze sa slike?

12 km 5 1 1 km 8 2 1 km 4 3 km 5
2 km

2 5 km 8

65

= Izra~unaj.

a) 1, 2 + 3 5

b) (3 − 2,5) + 2 5
8

v) 10,3 − 13 + 0, 25 4

(

)
4

> Za koliko je broj 49 ve}i od zbira brojeva 3,2 i 2 4 ?

5

? Koji se broj dobija kada se 4,15 uve}a za razliku brojeva 10 i 6 3 ? @ Povr{ine kontinenata upisane u tabelu date su u milionima kvadratnih kilome tara.

Na osnovu teksta upi{i u tabelu nazive kontinenata: Evropa, Azija, Antarktik, Australija, Severna Amerika, Ju`na Amerika, Afrika, kao {t o je zapo~eto. ⋅ Najve}i kontinent po povr{ini je Azija. ⋅ Najmawi kontinent po povr{ini je Australija. ⋅ Povr{ina Severne Amerike je za 20,11 miliona km2 mawa od povr{ine najve}eg kontinenta. ⋅ Povr{ina Evrope je za 1,99 miliona km2 ve}a od povr{ine najmaweg kontinenta. ⋅ Povr{ina Afrike mawa je od povr{ine najve}eg k ontinenta, a ve}a od povr{ine Severne Amerike. ⋅ Povr{ina Ju`ne Amerike je za 12,5 miliona km2 mawa od povr{ine Afrike. ⋅ U posledwe prazno poqe upi{i naziv k ontinenta koji je preostao. naziv povr{ina u milionima kvadratnih kilometara 17,82 8,51 24,25 Azija 44,36 30,32 10,5 14,1
Antarktik Ju`na Amerika Australija Severna Amerika Evropa Azija

Afrika

Tur de Frans Jedna od najpoznatijih biciklisti~kih trka jeste Tur de Frans. Grad iz kojeg trka startuje svake godine se mewa, ali je ciq uvek u glavnom gradu Francuske – Parizu. Godine 2008. takmi~ari su 5. jula po{li iz Bres ta, a trka je zavr{ena u Parizu 27. jula. U kupna du`ina trke iznosi 3 650 km.

PARIZ

66

UPORE\IVAWE RACIONALNIH BROJEVA
! U tabeli su date temperature zamrzavawa i kqu~awa nekih te~nosti.

te~nost aceton sir}etna kiselina alkohol voda

temperatura zamrzavawa – 94,3°S 16,7°S – 114,5°S 0°S

temperatura kqu~awa 56,1°S 118,0°S 78,3°S 100°S

⋅ Koja te~nost ima najvi{u temperaturu zamrzavawa? ⋅ Koja te~nost ima najni`u temperaturu kqu~awa? ⋅ Da li te~nost koja ima najni`u temperaturu zamrzavawa ima i najvi{u temperaturu kqu~awa?

" Uporedi date brojeve i napi{i odgovaraju}u nejednak ost.

a) – 2,35 i 3,4

b) 1,5 i – 8,8
3 b) − ...... 0,6 5

v) 0 i – 125,9

g) 0,4 i – 0,4

# U prazno poqe upi{i znak <, > ili = tak o da dobije{ ta~na tvr|ewa.

a) – 1,2 ...... |+1,2| a) – 24,98 ili – 24,89

| |

1 1 v) − ...... − 3 3

| |

g) |– 32,3| ...... 24,8

$ Koji je od datih brojeva ve}i :

b) – 9,01 ili – 9,1

v) – 0,102 ili – 0,012?

% a) Na brojevnoj pravoj obele`i ta~ke kojima odgovaraju brojevi: −2 ; 0,5; 2; 1,5; – 2.

1 2 b) Koji je od datih brojeva najmawi? Koji je od datih brojeva najve}i?

P RIMER
4 7 2 , , od najmaweg do najve}eg. 5 8 3 b) Napi{i suprotne brojeve datim i pore|aj ih od najmaweg do najve}eg .
a) Pore|aj brojeve a) Razlomke

4 7 2 , , svodimo na iste imenioce. 5 8 3 4 = 96 7 = 105 2 = 80 NZS (8, 5, 3) = 120 5 120 8 120 3 120 80 Najmawi pozitivan razlomak jeste onaj ~iji je brojilac najmawi. To je razlomak . 120 96 105 2 4 7 Sledi i, na kraju, . Tra`eni poredak razlomaka je : , , . 120 120 3 5 8

b) Odre|ujemo suprotne brojeve datim, svodimo ih na is ti imenilac i odre|ujemo wihove apsolutne vrednosti. − 96 = 96 − 105 = 105 − 80 = 80 − 4 = − 96 − 7 = − 105 − 2 = − 80 120 120 120 120 120 120 5 120 8 120 3 120

|

|

|

|

|

|

Najmawi negativan razlomak jeste onaj ~ija je apsolutna vrednost najve}a. 105 96 80 7 4 2 To je razlomak − . Sledi − i, na kraju, − . Tra`eni poredak je: − , − , − . 120 120 120 8 5 3 7 7 Mo`emo zapaziti da je najve}i pozitivan razlomak , a da je najmawi negativan razlomak − . 8 8

67

& a) Pore|aj brojeve

3 3 3 ; – 2; − ; 2 ; – 1,2 od najmaweg do najve}eg. 4 2 8 b) Napi{i suprotne brojeve datim i pore|aj ih od najmaweg do najve}eg .
b) najmawi?

' Koji je od brojeva : – 4,74; 0; – 1,121; 0,23; – 25,5; – 0,23

a) najve}i

( Koji je od datih brojeva najve}i?

−5 6

−7 8

) Pore|aj brojeve od najmaweg do najve}eg.

−5 4 14 − −2 5 5 6

−7 3

* Dati su brojevi: – 2,3; – 3,2; – 3,7; – 2,8; – 4,5. Koji je od wih mawi od – 3? + Pore|aj brojeve – 20,2;• – 20,02; 2,2; • – 2,022; 2,202 od najmaweg do najve}eg . , Svaki broj pove`i sa odgovaraju}om ta~kom na brojevnoj pravoj, kao {to je zapo~eto.

5 6

6 11

1 9

5 12

0

1 2

1

Kada je brojilac mawi od polovine imenioca, razlomku na brojevnoj pravoj odgovara ta~ka koja je blizu broja 0.

Kada je brojilac skoro jednak polovini imenioca, razlomku na brojevnoj pravoj odgovara ta~ka 1 koja je blizu broja . 2

Kada je brojilac skoro jednak imeniocu, onda razlomku na brojevnoj pravoj odgovara ta~ka koja je blizu broja 1.

0

1 6

3 7

1 7 2 13

7 8

1

- Dati su razlomci: −

7 − 15 − 3 − 6 , , , . Svakom od wih pridru`i ta~ku s brojevne prave. 15 16 13 11
BC D

A -1

0 −1 2 . Zaokru`i re~ DA ako je nejednakost ta~na ili re~ NE ako je nejednakost neta~na. – 3,5 < – 2 < 1,2 DA NE – 0,5 < – 0,55 < – 0,505 DA NE
−1 < − 1 < −0,8 2 − 11 < −1, 02 < −1, 22 10

DA NE

DA NE

2 7 b) – 2 i − . 5 2 2 1 7 3 1 : Dati su brojevi: − ; 0; − ; – 0,7; − ; − . Zaokru`i one koji su mawi od − . 3 9 12 7 2
/ Napi{i jedan broj koji se nalazi izme|u brojeva : a) – 1 i −

68

SABIRAWE I ODUZIMAWE RACIONALNIH BROJEVA
! Izra~unaj.

a) – 3,7 + 6,2
" Izra~unaj.

b) 4,6 – 3,9

v) – 12,1 – 9,9

g) 0,4 + (– 1,7) g) 48 – 408,48 g) – 93,4 + 67,76
2 7 g) − + 11 11 11 2

a) 78 – 8,8
# Izra~unaj.

b) – 23,4 + 4 b) – 6,3 – 9,67
5 − 12 b) − 17 17 2 −7 3

v) – 35 – 203,5 v) 8,05 + (– 3,5)
3 3 v) − + 5 5

a) 2,53 – 7,28
$ Izra~unaj.

a)

4−7 9 9

% Izra~unaj.

a) 5 + − 5 3

( )

b)

v) −4 + −1 1 4
1 2 v) 4 − 5 3 3 4 1 v) 2 − 3 5 4

( ) ( )

g) 3 −

& Izra~unaj.

1 3 a) −1 − 2 5 5 1 9 a) − + 2 7

2 30 b) −3 + 7 7 1 3 b) − − 3 5

5 9 g) −5 + 2 13 13

' Izra~unaj.

g) − − 4 − 11 5 3

Podseti se – (– 3) = 3

( Popuni prazna poqa u tabeli.

a b a+b a–b

10 – 3,2

− 12 5

4,5
4 5

−2 2 3 −2 9

2

) Vrednost izraza – 3,2 – – 2 je:

| |

a) – 1,2

b) 1,2

v) – 5,2

g) 5,2

Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
* Izra~unaj.

a) – 7,4 + 11,2 – 5,7

b) – 8,34 – 5,67 + 12,23

v) 40,03 – 9,2 + 0,77 – 25,8

69

+ Izra~unaj.

a)

4 + 2 − 11 5 3 6

5 3 1 b) − − + 4 2 5

v)

1 − 5 + 11 2 6 4

5 1 g) 2 − 4 + 9 3

, Izra~unaj.

a) − 5 + 1 1 − 2 4 2

(

)

b) 7 + 2 1 − 13 8 3 6

(

) )

v) −2 2 − 14 − 3 1 − 2 2 3 9 5 15

(

) (

)

- Izra~unaj.

a) −5, 25 − 14 − 1 b) 11 − 3 1 − 4,5 4 5 6 . Izra~unaj. a) 21 + −4 2 b) 21 − −4 2 v) 21 + −4 2 7 7 7

(

)

(

Da ti ka`em g) 21 − −4 2 7 Pri re{avawu zadatka pod v) i g) prvo izra~unaj izraz unutar apsolutne vrednosti.

| |

| | | ( )| | ( )|
|x| + |y| |x| – |y| |x + y|

/ Popuni prazna poqa u tabeli.

x 5
−2 3

y 3,2 1
−7 7 8 −1 2

|x – y|

0
−3 4

U zadacima od 16 do 24 na osnovu tek sta napi{i izraz i izra~unaj wegovu vrednos t.
: Broju 4,6 dodaj broj suprotan broju ; Broj −1

1 . 2

1 umawi za 0,25. 4 1 oduzmi 1,5. 5

< Broj 24 umawi za 17,9. = Od broja −2 > Broj −

2 1 oduzmi od broja − . 6 3 1 − 4 i dodaj broj 15. 6 12

? Broju – 4,7 dodaj razliku brojeva – 2 i 0,4. @ Zbiru brojeva 2

A Za koliko je zbir brojeva 45,24 i – 6,06 ve}i od broja 30?

1 i – 0,8 oduzmi – 10. 5 4 2 C Ako je a = , b = – 3, c = 6 , izra~unaj: 9 3 a) a + b + c b) –b – (c – a)
B Od razlike brojeva −2

70

BROJEVNI IZRAZI
! Popuni prazna poqa u tabeli.

+ – 32

3,2

– 0,25

13,81

−2 5

1 4
67,09

−3 2

" Popuni prazna poqa u piramidi

kao {to je zapo~eto.

434,62

– 88,9 – 100 11,1

56,1 45 – 0,23
7 5 i ? 6 24

7,9

– 8,08

# Šta je veće, zbir ili razlika brojeva − $ Izra~unaj. % Izra~unaj.

a) – 2,45 – (– 3,002 + 1,1) a) 8 − 1 − 1 9 3 2

b) (1,7 – 4,5) + 0,3
1 − 43 − 5 1 4 5 2

v) – 2,49 + (0,2 – 1,71) + 15 v) 3 1 + − 5 − 0,5 4 8

( ) ( ) ( ) ( ) ( )

b) 3

(

)

& Izra~unaj.

a) − 2 + − 1 − − 3 3 9 2
' Izra~unaj.

b) − ( −7 ) + − 1 − − 1 + 0,75 2 4 b) – (2,9 – 3,59) + (2 + 0,31)

( ) ( )

v) 41,7 + ( −6, 2) − ( −8,3) − 5,78

a) − 5 − 3 + 1 − 1 − 2 16 8 4 2
( Izra~unaj.

v) − 5 + 1 1 − 1 − 3 + 5 6 2 3 4 6

(

)

a)

1+ –1,2| 4 |

1 b) |4,4 + (–5,06)| − 5

71

) Izra~unaj.

a) –5,6 + (– 3,06 + 4,66)
* Izra~unaj.

b) (– 10,4 + 14,44 + 2 ) – 2,444

v) 8,5 + (– 5,8 – (2,05 – 6,5) – 3,6)

a) ( −0,3 + 0, 45) − (2,1 − (5,7 + 4, 23))

 b) 2 3 +  − 7 + 3 − 1 − 1  8 4  2 4

( )

+ Dati su brojevi: 10,1

– 1,01 – 11,1 0,11 – 100,11 1,01 a) Izra~unaj zbir najmaweg i najve}eg broja. b) Od zbira pozitivnih brojeva oduzmi zbir negativnih brojeva.

, Vrednost izraza –a + a + a za a = – 143,65 je:

a) 143,65 b) 0 v) – 143,65 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. U zadacima od 13 do 18 na osnovu tek sta sastavi izraz i izra~unaj wegovu vrednost.
- Razlici brojeva

||

1 i 0,6 dodaj broj suprotan broju – 0,35. 4

. Zbiru brojeva – 1,5 i 10,6 dodaj razliku brojeva 3,05 i – 2,1. / Od zbira brojeva − : Razliku brojeva −2

3 i – 0,5 oduzmi wihovu razliku. 8 5 12 i oduzmi od wihovog zbira. 8 3

; Za koliko je zbir brojeva 10,7 i – 22,45 ve}i od razlike brojeva – 30 i 4,05? < Razliku broja 8,9 i zbira brojeva – 15 i 6,7 oduzmi od broja 20. = Izra~unaj.

a) 0,5 − 0, 2 − (0,88 − (2 − 0,12))

(

)

2 − 2,8 − 5 + 3  − 2 b) −6 1 + 3,3 −   5  5 2 5

> Izra~unaj.

(

)

(

)

UF, TE?KO JE...

 a) − 3 + − 1 + 5 +  −7 − 2−1  12 4 2 6  3 6

(

)

( )

5 + 1 − 7 − 1 − 3 b) 5 −  4  8 8  2 8 4

( )

3 −3 , izračunaj a. 4 5 2 @ Izra~unaj vrednost izraza ako je a = , b = −1 , c = – 4. 9 3 a) (a – b) + (c – b) b) – (a + b) – (–c) v) |a| + |b| + |c|
? Razlika brojeva a i b je 0,2. Ako je b = −2 − 2 A Izra~unaj.

|

|

g) |a| – |b| + |c|

− 3 + 2 1 + ( −0, 24) − −3 20 10

72

JEDNA^INE U VEZI SA SABIRAWEM I ODUZIMAWEM
! Re{ewe jedna~ine z − 1 = −1 je:

2 1 1 a) b) 1 v) − 1 g) −1 1 2 2 2 2 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

" Re{ewe jedna~ine − 1 = −1 1 + x je:

3 3 2 a) – 1 b) −1 v) 12 g) 1 3 3 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

# Re{i jedna~inu.

a) – 2 + x = – 5,2
$ Re{i jedna~inu.

b) 18 = –a + 4

v) x + (– 10) = 16

g) − 1 + x = 8 2

a) x – 12 = – 5
% Re{i jedna~inu.

1 b) −0, 2 = a − 3

v) 12,4 – y = – 20,02

a) – 12,7 – a = 15

b) 5 = −1 1 − y 8 4

v) −0, 2 = z + 1 3

g) 3 − x = −2 + 1 4 8

P RIMER
Re{i jedna~inu. x – 22 = – 15 Prvi na~in x – 22 = – 15 x = – 15 + 22 x=7
x je nepoznati umawenik i ra~unamo ga tako {to na razliku ‡15 dodajemo umawilac 22

re{ewe jedna~ine je 7

Drugi na~in Kako je oduzimawe u skupu Q definisano preko sabirawa suprotnog broja, to jedna~inu x – 22 = – 15 mo`emo da zapi{emo kao: x + (– 22) = – 15 x = – 15 – (– 22) x = – 15 + 22 x=7
& Re{i jedna~inu.
x je nepoznat sabirak i ra~unamo ga tako {to od zbira ‡15 oduzimamo sabirak ‡22

oduzimawe je dodavawe suprotnog broja re{ewe jedna~ine je 7

Da ti ka`em b) –a + 4 = 12 –a = 5 a = –5 ili – a = – 4 a=4

a) x – 1,7 = – 2
' Re{i jedna~inu.

a) x + −2 1 + 3 = 1,5 4 2

(

)

b) y − 1,6 − 5 = 1 2

(

)

v) (– 2,2 + 0,9) – z =3

Prvo izra~unaj izraz u zagradi.

73

P RIMER
Re{i jedna~inu. a) (– 10,4 – z) + 6,02 = – 12 a) (– 10,4 – z) + 6,02 = – 12 – 10,4 – z = – 12 – 6,02 – 10,4 – z = – 18,02 z = – 10,4 – (– 18,02) z = – 10,4 + 18,02 z = 7,62 b) 3, 4 + x − 13 = 0,9 7 3 x − 1 = 0,9 − 3, 4 7 x − 13 = −2,5 7 x = −2,5 + 13 7 1 x = −2 + 13 2 7 5 10 x = − + 2 7 x = − 35 + 20 14 14 x = − 15 14
( Re{i jedna~inu.

b) 3, 4 + x − 13 = 0,9 7
izraz u zagradi (‡10,4 ‡ z) jeste nepoznati sabirak i ra~unamo ga tako {to od zbira ‡12 oduzimamo sabirak 6,02 izra~unata razlika brojeva ‡12 i 6,02 nepoznati umawilac z ra~unamo tako {to od umawenika ‡10,4 oduzimamo razliku ‡18,02 izra~unata razlika, broj 7,62 jeste re{ewe date jedna~ine

(

)

(

)

izraz u zagradi

od zbira 0,9 oduzimamo sabirak 3,4

(

x − 13 jeste nepoznati sabirak i ra~unamo ga tako {to 7

)

izra~unata razlika brojeva 0,9 i 3,4 nepoznati umawenik x ra~unamo tako {to razliku ‡2,5 sabiramo sa umawiocem

13 7

ra~unamo zbir decimalnog broja ‡2,5 i razlomka broj − 15 je re{ewe jedna~ine 14

13 , 7

a) − 1 + x + 2 = −3 9 3
) Re{i jedna~inu.

(

)

b) – 4,6 + (y – 1,2) = – 9

v) 1 − ( x + 0, 2) = − 1 3 2 v) − 5 = 1 + a − 1 6 5 6

g) 2 – (2,2 – z) = 2,22

a) 1 + x − 0, 2 = − 1 3 2

b) 12,4 – u – 20,02 = – 1
6

0 Koji broj treba dodati broju −2 5 da bi se dobio broj 7? + Od kog broja treba oduzeti 20,67 da bi se dobio broj – 55,4? , Koji broj treba oduzeti od broja − 7 da bi se dobio broj 4 1 ?

8

4

- Kom broju treba dodati − 3 da bi se dobio zbir brojeva 2 1 i −1 1?

8

2

4

. Od kog broja treba oduzeti broj – 0,1 da bi se dobio zbir brojeva 1 i – 2,2?

4

74

MNO@EWE I DEQEWE POZITIVNIH RACIONALNIH BROJEVA – OBNAVQAWE
! Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto.

2,37 ⋅ 100

23 700 237 23,7

Podseti se Pri mno`ewu decimalnog broja sa 10, 100, 1 000 itd. decimalni zarez pomera se udesno za onoliko mesta koliko dekadna jedinica ima nula.

2,37 ⋅ 10 000

2,37 ⋅ 1 000

2 370 2,37

2,37 ⋅ 10
" Izra~unaj.

a) 51,3 : 10 17 : 10 4 : 10 6,2 : 10

b) 181,6 : 100 24,5 : 100 396 : 100 87 : 100

v) 3657,1 : 1000 42,42 : 1000 9 : 1000 0,25 : 10 000

Pri deqewu decimalnog broja sa 10, 100, 1 000 itd. decimalni zarez pomera se ulevo za onoliko mesta koliko dekadna jedinica ima nula.

# a) Deset puta ve}i broj od broja 42,31 je :

4 231

423,1

4,231

0,4231

b) Deset puta mawi broj od broja 42,31 je : 4 231 423,1 4,231 0,4231 Zaokru`i ta~an odgovor.
$ Luka je pomno`io decimalne brojeve koriste}i digitron,

21,075 ⋅ 10 = 210,75 21,075 : 10 = 2,1075

ali nije vodio ra~una o decimalnim zarezima. Napi{i decimalni zarez svakom broju s desne strane jednakosti, tako da rezultat mno`ewa bude ta~an. 2 ⋅ 7,2 = 144 0,3 ⋅ 15 = 45 3,6 ⋅ 0,9 = 324 1,4 ⋅ 7,08 = 9912 4,03 ⋅ 2,1 = 8463

Dva decimalna broja mno`e se kao prirodni brojevi, s tim {to se u proizvodu izdvaja onoliko decimala koliko ih ukupno imaju oba ~inioca.

75

% Pomno`i 3,2 i 0,16. & Izra~unaj koli~nik.

Podseti se Pri deqewu decimalnog broja prirodnim brojem celi deo delimo prirodnim brojem, zapisujemo decimalni zarez u koli~niku i nastavqamo da delimo desete, stote, hiqadite delove…

a) 17,4 : 2 b) 18 : 15
' Koli~nik brojeva 73 i 8 je broj :

a) 0,9125 b) 9,125 v) 91,25 Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
( Izra~unaj koli~nik.

a) 9,6 : 1,2 b) 0,108 : 3,6
) a) Proizvod 1 ⋅ 5 je broj:

Pri deqewu dva decimalna broja pro{irujemo deqenik i delilac dekadnom jedinicom tako da delilac bude prirodan broj i nastavqamo da delimo decimalni broj prirodnim.
6 32
4 7

5 32 6 : b) Proizvod brojeva 2 i je 3 7 8 8 12 10 21 10 Zaokru`i ta~an odgovor.
* Izra~unaj.

6 12

4 8 5 12

Dva razlomka mno`imo tako {to pomno`imo wihove brojioce i pomno`imo wihove imenioce.

a) 3 ⋅ 1 1 10 6 a) 4 7
, Izra~unaj.

b) 8 ⋅ 13 4

v) 1 1 ⋅ 2 2 2 3

12 = 1 ⋅ 3 + 2 = 5 3 3 3

5=5 1

+ Napi{i recipro~an broj broju :

b) 5

v) 0,5

Recipro~an broj broju a je b . b a

a) 2 : 3 3 4

b) 3 : 3 7 5
4

v) 10 : 5 13

Broj se deli razlomkom tako {to se mno`i wegovom recipro~nom vredno{}u. U brojevnom izrazu prvo mno`i{ i deli{, a zatim sabira{ i oduzima{. Zagrade mewaju prioritet ra~unskih operacija.

- Vrednost izraza 1 − 1 ⋅ 2 je:

a) 1 2

b) 3 2

v) 6 8
3⋅ 4+ 1 . 7 9 3

. Izra~unaj vrednost izraza

( )

/ Izrada pet zadataka na okru`nom takmi~ewu iz matematike traje 2 1 sata. Koliko je minuta

2 potrebno u~eniku da re{i jedan zadatak ak o mu je za re{avawe svakog zadatka potrebno isto vreme?

: Puna ~a{a sadr`i 0,2 l soka. Koliko je najmawe takvih ~a{a potrebno da se prespe koli~ina soka od:

a) 1 l

b) 2 l

v) 1,5 l

g) 0,5 l?

76

MNO@EWE RACIONALNIH BROJEVA – DECIMALNI ZAPIS
! Izra~unaj.

a) 1 ⋅ (– 0,4)

b) – 3 ⋅ 2,3

v) – 7 ⋅ (– 1,2) g) 1000.

g) 0,2 ⋅ (– 14)

d) – 16,2 ⋅ (– 2)

|) – 15,1 ⋅ (– 8)

" Svaki od brojeva 0,6; – 3,2; 2,07 i – 1,101 pomno`i brojem:

a) 2

b) – 4

v) – 100 b) 1,8 ⋅ (– 0,8)

# Izra~unaj. $ Izra~unaj.

a) – 0,8 ⋅ 0,7 a) – 1,4 ⋅ 5

v) – 21,4 ⋅ (– 0,4)

g) – 0,2 ⋅ 0,91

d) 3,2 ⋅ (– 1,11) |) – 50 ⋅ (– 3,4)

b) 0,75 ⋅ (– 2)

v) 1,25 ⋅ (– 0,4)

g) – 1,8 ⋅ (– 2,5)

d) – 25 ⋅ (– 1,12)

% Izra~unaj.

a) – 0,1 ⋅ 0,3 g) – 0,06 ⋅ (– 1,3)

b) – 0,2 ⋅ (– 0,07) d) 0,12 ⋅ (– 0,04) n 5⋅n n ⋅ (– 50) 0,5 ⋅ n – 0,1

v) 5,2 ⋅ (– 0,01) |) – 0,003 ⋅ (– 0,09) 0,05 – 3,3 – 5,14 2,08

& Popuni tabelu.

' Izra~unaj kvadrate slede}ih brojeva:

0,3

– 0,2

1,5 m m2

0,12 –6

0,04 0,6

– 0,001 –0,06 –1,6 0,16

Podseti se Kvadrat broja – 9 je: (– 9)2 = (– 9) ⋅ (– 9).

( Popuni tabelu.

) Uporedi proizvode i napi{i odgovaraju}u nejednakost ili jednakost.

a) 0,2 ⋅ 0,2 i – 0,1 ⋅ 3

b) 0,3 ⋅ (– 0,4) i – 0,1 ⋅ (– 0,1)

v) – 0,6 ⋅ 0,6 i 0,9 ⋅ (– 0,4) 4) 0,2 ⋅ (– 2,8)

* a) Izra~unaj proizvod.

Svaki pozitivan broj ve}i je od bilo kog negativnog broja.

1) 2 ⋅ 2,8 2) – 1,8 ⋅ (– 0,3) 5) – 0,35 ⋅ (– 0,04) 6) – 1,8 ⋅ 3 broj zadatka slovo vrednost proizvoda 1) M 2) N

3) – 0,35 ⋅ 0,02 7) – 3,5 ⋅ 0,4 3) S 4) U 5) I

b) U tabelu upi{i dobijene proizvode. 6) P 7) L Od dva negativna broja mawi je onaj ~ija je apsolutna vrednost ve}a.

v) Pore|aj negativne vrednosti proizvoda od najmawe do najve}e i napi{i redom odgovaraju}a slova; dobi}e{ zagone tnu re~.
+ Ako je m = 3,14; n = – 0,2 i k = – 5, izra~unaj proizvod:

a) m ⋅ n

b) m ⋅ k

v) n ⋅ k

g) m ⋅ n ⋅ k.

77

, Izra~unaj.

a) – 0,1 ⋅ 0,7 ⋅ 0,3

b) – 0,5 ⋅ 0,04 ⋅ (– 2,1)

v) – 3,5 ⋅ (– 0,09) ⋅ (– 7,02)

- Izrazi razlomak kao decimalni broj

i izra~unaj proizvod. a) 1 ⋅ (−6,5) 2 v) −2 3 ⋅ 0,78 4

Podseti se U ovom zadatku razlomak mo`e{ da pre tvori{ u decimalni broj tako {to }e{ ga pro{iriti prirodnim brojem da bi imenilac postao dekadna jedinica ili tako {to }e{ brojilac podeliti imeniocem. 1 = 1 ⋅ 4 = 4 = 0, 04 ili 1 = 1 : 25 = 0, 04 25 25 ⋅ 4 100 25

b) −3, 23 ⋅ −1 7 10
3 g) − ⋅ ( −1,1) 25

( )

. a) Brojeve 0,8; – 0,11; 0; – 0,7; 0,9 i – 0,1 pore|aj od najmaweg do najve}eg.

b) Svaki od datih brojeva pomno`i sa – 1 i vrednosti dobijenih proizvoda pore|aj od najmaweg do najve}eg.
/ Izra~unaj.

a) 0,6 ⋅ 0,2 ⋅ 0,3 ⋅ 0,7 v) – 0,01 ⋅ 0,001 ⋅ (– 0,1) ⋅ (– 0,01) Koliko je kilometara prepe{a~io?

b) – 0,8 ⋅ 0,1 ⋅ 0,03 ⋅ (– 0,4) g) 1,5 ⋅ (– 1,2) ⋅ (– 4,5) ⋅ (– 1,6)
h

Da ti ka`em Prose~na brzina od 5,4 km h zna~i da je Vlada pre{ao 5,4 km za 1 sat.

: Vlada je pe{a~io 3,5 sati prose~nom brzinom 5,4 km .

; Nina je u prodavnici kupila 1 kg i 250 g jagoda. Ako je cena

jednog kilograma jagoda 169 dinara, koliko je Nina platila jagode?
< Du`ina stranice jednakostrani~nog trougla iznosi 9,6 cm.

a) Izra~unaj obim tog trougla. b) Ako zna{ da je 1 cm = 0,01 m, izrazi obim u metrima.
= Jedan minut telefonskog razgovora sa susednom dr`avom ko{ta

67,50 dinara. Koliko ko{ta razgovor od 2 minuta i 30 sekundi?
> Jedan sat filma narezanog na DVD-u zauzima 2,35 GB.

2 minuta i 30 sekundi je 2,5 minuta.

Koliko gigabajta zauzima film koji traje: a) 120 minuta b) 180 minuta?

Gigabajt Kompjuteri su digitalni ure|aji ( digit na engleskom zna~i cifra) jer sve podatke predstavqaju koriste}i cifre. Ra~unari sve informacije prevode na nizove nula i jedinica. Jedan bit ozna~ava cifru 0 ili cifru 1, jedan bajt je 8 bitova, a jedan kilobajt 1 024 bajta (nije hiqadu!). 1 KB = 1 024 B 1 MB = 1 024 ⋅ 1 024 B 1 GB = 1 024 ⋅ 1 024 ⋅ 1 024 B Oznaka za bajt je B, za kilobajt KB, za megabajt MB i za gigabajt GB. Zanimqivo je i da je: 1 024 = 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 = 210.

hard-disk od 250 GB

78

MNO@EWE RACIONALNIH BROJEVA
! Pomno`i razlomke:

a) 7 i 2 9 7

b) − 13 i 5 25 26

v) − 8 i – 15 5

" Izra~unaj vrednost proizvoda y ⋅ −3

a) y = 5

b) y = – 20

5 v) y = 9

( )

g) −2 1 i − 6 12 25

d) 3 2 i − 18 . 9 29

2 ako je: 5

g) y = − 3 17

d) y = −1 8 . 17 Da ti ka`em 1,5 zapi{i u obliku razlomka.

# Dati su razlomci

1 , − 3 , 2 , 11 , −2 2 . 2 4 3 3 9 Svaki razlomak pomno`i brojem 1,5.

$ Izra~unaj:

a) 3 od –100 5

b) 1 od − 4 2 9

v) 7 od –13 13

g) 3 1 od 125. 6 38

3 od 100 je 3 ⋅ 100 4 4

% a) Pretvori decimalni broj u razlomak oblika

0,8 ⋅ − 15 10

( )
( )

− 5 ⋅ 1, 2 2

3 ⋅ −2,5 ( ) 5

a i izra~unaj. b

−0, 4 ⋅ −1 1 4

( )
( )

b) Pretvori razlomke iz primera pod a) u decimalne brojeve i izra~unaj date proizvode. v) Da li su vrednosti proizvoda u delu zadatka pod a) i b) jednak e?
& Pretvori decimalni broj u razlomak oblika

a) −0,1 ⋅ − 2 3

b)

5 ⋅ 1,8 9

5 v) − ⋅ 2, 4 6

a i izra~unaj. b

g) 2,1 ⋅ − 4 7

Prevo|ewem u decimalni broj nesvodqivog razlomka ~iji imenilac nisu brojevi 2 ili 5 ili proizvod dvojki i pe tica dobija se zapis s bezbroj decimala. Ra~un sa takvim brojevima daje pribli`no ta~ne rezultate. Na primer: 1 ⋅ 0, 2 = 0,3333… ⋅ 0,2 ≈ 0,33 ⋅ 0,2 = 0,066 3
' Izra~unaj.

a) −4,3 ⋅ − 1 5 1 v) − ⋅ 0, 2 9

( )

b) − 3 ⋅ 0, 4 4 g) 1, 4 ⋅ − 5 7

( ) ( )

Proizvode pod a) i b) mo`e{ da ra~una{ tak o {to }e{ decimalni broj pretvoriti u razlomak ili razlomak u decimalni broj. Da bismo u proizvodima pod v) i g) dobili ta~an rezultat , decimalni broj treba pretvoriti u razlomak.

( Izra~unaj kvadrat broja.

a) 3 5

()

b) –1,5

v) − 3 4

g) –0,2

d) −1 1 7

)

()
2 3

2

= 2⋅2 3 3

( )
−2 3

2

= −2 ⋅ −2 3 3

( )
79

) Izra~unaj.

a) −11 ⋅ 10 15 13
* Izra~unaj.

−8 3 b) 9 ⋅ −7

( )
( )

Da ti ka`em v)
−14 ⋅ −20 25 21
8 3 5 v) − 9 ⋅ 4 ⋅ − 2 4 3 |) 25 ⋅ ( −2,5) ⋅ −3 4

−a = a = − a b −b b

a)

7 ⋅ 4 ⋅ −2 ( ) 10 5

g) 11 ⋅ −13 ⋅ 4 2 5 7 3

( )

b) −50 ⋅ ( −1,3) ⋅ − 3 5 d) 3,5 ⋅ − 3 ⋅ 10 20 3

( )

( ) ( )
d) 50 ⋅ (– 0,3)

+ Zaokru`i slova ispred proizvoda ~ija je vrednos t ve}a od jedan.

a) 0,9 ⋅ 0,8

b) 0,5 ⋅ 3
1 5 b) p ⋅ q

v) – 0,3 ⋅ (– 0,4)
1 4 v) m ⋅ n ⋅ p ⋅ q.

g) –2,5 ⋅ (– 0,5)

, Ako je m = –2,5; n = − ; p = 0,64 i q = −6 , izra~unaj:

a) m ⋅ n

- Stranica kvadrata je a = 2,3 dm. Izra~unaj:

a) obim kvadrata b) povr{inu kvadrata.
. Stranica pravougaonika je a = 7,5 cm.

Stranica b je 2 stranice a. 3 Izra~unaj b i povr{inu tog pravougaonika.
3 opru`enog ugla, a drugi 7 pravog ugla. 20 5 Kojoj vrsti trouglova pripada taj trougao? Zaokru`i ta~ne odgovore u tabeli.

2 stranice a ra~una{ tako 3 {to pomno`i{ 2 i 7,5. 3

/ Jedan ugao trougla je

vrsta trougla prema uglovima o{trougli pravougli tupougli

vrsta trougla prema stranicama jednakostrani~ni jednakokraki nejednakostrani~ni
2 3

Mera opru`enog ugla je 180°, a pravog ugla 90°.

: Do pauze za ru~ak Nikola je pre{ao 7 km, Vlada

i Petar 4 planinarske staze du`ine 7,5 km. 5 a) Izrazi u kilometrima du`inu staze koju su pre{li Vlada i Petar. b) Koji je de~ak pre{ao najmawi deo s taze? v) Koji je de~ak pre{ao najve}i deo s taze? g) Ko }e sti}i prvi do vrha ako nastave istim tempom?

80

BROJEVNI IZRAZI
! Nata je zasadila ru`e koje zauzimaju

3 ba{te, 10 a u preostalom delu ba{te posejala je travu. Ako je povr{ina ba{te 50 m2, kolika je povr{ina travwaka? a) Zaokru`i izraz kojim mo`e{ da izra~una{ povr{inu travwaka. 3 ⋅ 50 1 − 3 ⋅ 50 1 + 3 ⋅ 50 10 10 10

(

)

(

)

b) Kolika je povr{ina travwaka?
" Izra~unaj broj koji je:

a) za 1 ve}i od – 1,2 2 b) 2,5 puta ve}i od 7 5 v) za 3 mawi od − 3 . 4

Podseti se Brojevni izraz sastavqen je od brojeva, ra~unskih operacija (+, – , ⋅, :) i zagrada. U brojevnom izrazu mogu da se pojave i apsolutne vrednosti i kvadrati brojeva. Vrednost brojevnog izraza dobija se kada se izvr{e sve ra~unske operacije.

P RIMER
Izra~unaj. a) (– 7,2 + 0,8) ⋅ (– 3,4) b) – 7,2 + 0,8 ⋅ (– 3,4)
prvo je izra~unat zbir u zagradi zatim je izra~unat proizvod prvo je izra~unat proizvod zatim je izra~unat zbir

a) (– 7,2 + 0,8) ⋅ (– 3,4) = – 6,4 ⋅ (– 3,4) = 21,76 b) – 7,2 + 0,8 ⋅ (– 3,4) = – 7,2 + (– 2,72) = – 9,92
# Izra~unaj.

a) (–8,1 + 0,9) ⋅ (–2,5)
$ Izra~unaj.

b) (4,3 – 7,1) ⋅ 6

v) –3,9 + 0,6 ⋅ (–0,8)

a) − 1 ⋅ 2 + 3 6 5 10 3 1 g) 1 − ⋅ ( −2) 4 4

3 1 2 b) −1 ⋅ 1 + 3 5 4 3

v)

5 −9⋅4 8 8 3

1 1 d) 1 − ⋅ 3 3 3

Operacije mno`ewa i deqewa imaju prioritet u odnosu na operacije sabirawa i oduzimawa. Zagrada mewa prioritet ra~unskih operacija, {to zna~i da se prvo ra~una izraz koji je u zagradi.

% Izra~unaj.

a) 2 ⋅ −1 1 − ( −0, 4) 5 2 v) −1 − 0, 2 ⋅ 1 2

( )

b) 0,6 − 8 ⋅ 15 9 26 g) −1 − 1,5 ⋅ − 1 3

(

( )

)

Da ti ka`em Pogledaj komentar na strani 79 u zbirci i izraze pod b) i g) re{i prevo|ewem decimalnog broja u razlomak.

81

Da ti ka`em
& Izra~unaj.

1 1 a) − ⋅ 6 − 6 10

| |

b) − 1 ⋅ 3 − |–0,2| 3 5

1 v) |–0,7 + 0,3| ⋅ − 4

( )

U zadatku pod a) i b) prvo ra~una{ apsolutnu vrednost, a pod v) prvo vrednost zbira unutar apsolutne vrednosti.

' Izra~unaj vrednost brojevnog izraza.

a) (7,9 – 11,4) ⋅ (– 3,5 + 13,5) b) – 6,5 + 7 ⋅ (0,9 – 1) + 14 v) –(1,1 + 3,9) ⋅ (–0,52 + 0,28)

( Izra~unaj.

a) 1, 01 − 1 − 0,1 ⋅ 0,1 + 1 10 100 1 1 b) −2 − 0, 2 ⋅ − 0,3 + 1 ⋅ 0, 2 5 2
) Izra~unaj.

(

)( ( )
– 0,52

)
g) − 1 4

Kada ra~una{ brojevne izraze, primeni slede}i postupak: Prvi korak Izra~unaj vrednost izraza u zagradi. Drugi korak Izra~unaj proizvod. Tre}i korak Odredi zbir ili razliku.

a) (– 0,5)

2

b)

v) 3 5

()

2

( )

2

2 d) 3 7

|) 2 − 1 5

( )

2

– 3), – 32 = – 3 ⋅ 3 (– 3)2 = (– 3) ⋅ (2
22 = 2 ⋅ 2 , 2 3 3 3

()

= 2⋅2 3 3

* Sastavi izraz i izra~unaj wegovu vrednost.

a) Od broja 4,9 oduzmi proizvod brojeva 3,6 i – 0,7. b) Zbir brojeva – 3,5 i 7 pomno`i sa – 3,0908. 2 v) Proizvod brojeva 0,25 i −3 1 umawi za wihov zbir. 5 g) Zbir brojeva – 0,15 i 0,4 pomno`i wihovom razlikom. d) Od broja 5,05 oduzmi proizvod brojeva 7,2 i – 2,7. |) Broju 9 dodaj proizvod brojeva – 0,5 i 1 , pa dobijeni zbir umawi za 2,3. 10 2 e) Od razlike brojeva – 1,6 i 4,5 oduzmi proizvod brojeva − 4 i 2 1 . 25 2
+ Izra~unaj:

b) kvadrat razlike brojeva – 0,7 i 3 . 10
, Ako je a = 58,1 i b = 4 1,9, izra~unaj:

a) kvadrat zbira brojeva – 0,5 i 1 2

Kvadrat zbira brojeva 2 i 3 je : (2 + 3)2 = 52 = 25 Kvadrat razlike brojeva 2 i 3 je : (2 – 3)2 = (– 1)2 = 1

a) (a + b) ⋅ b

b) (b – a) ⋅ (b + a).

- Mile je kupio na kredit ~etiri kwige Savremene ilustrovane enciklopedije. Svakih pola meseca

upla}uje odgovaraju}u ratu. Za prva ~etiri i po meseca uplatio je za svaku ratu po 635,00 dinara, a naredna tri i po meseca po 438,00 dinara. K oliko je Mile platio enciklopedije?
. Koliki je put pre{la gospo|ica Reqi} voze}i

25 minuta prose~nom brzinom od 78 km i pola h sata brzinom od 92 km ? h

5 minuta je 1 sata. 12

82

DEQEWE RACIONALNIH BROJEVA
! Izra~unaj koli~nik brojeva:

a) 3,4 i 17
" Izra~unaj.

b) 0,025 i (– 0,5)
1 7 b) 4 : − 5 15

v) – 4 i (– 0,08) v) 12 : 3 7 v) −0,144 : −11 5

g) – 1,8027 i 0,009. g) −5 2 : ( −11) 3

a) − 5 : 5 16 8 a) − 1 : 0,5 2

( ) ( )

# Pretvori razlomke u decimalni zapis i izra~unaj k oli~nik.

3 b) 2, 25 : − 2

( )

g) 2 22 : 0, 4 25 Da ti ka`em Razlomak mo`e{ da skrati{ tako da bude nesvodqiv. Na primer:

$ Broj u decimalnom zapisu pretvori u razlomak oblika

i izra~unaj koli~nik. a) −4, 4 : 2 1 5 b)
8 : −0,8 ( ) 15

a b

v) –0,05 : (–2) g) 0,5 : −2 1 2

( )

% a) U tabeli su date ocene iz matematik e nekih u~enika

0, 25 = 25 = 25 : 25 = 1 100 100 : 25 4

{estog razreda. Izra~unaj prose~nu ocenu, zaokrugli je na dve decimale i popuni tabelu kao {t o je zapo~eto. ime u~enika Petar Milena Nikola Vlada Sowa ocene 3 4 4 4 5 5 4 5 4 2 3 2 4 4 3 prose~na ocena 3,67 zakqu~ena ocena 4 Podseti se Pravila zaokrugqivawa brojeva Na primer: Zaokrugli dati broj na jednu decimalu. 1) 4,239 ≈ 4,2 2) 4,282 ≈ 4,3 3) 4,251 ≈ 4,3 4) 4,250 ≈ 4,2 5) 4,350 ≈ 4,4 U primerima 4) i 5) primewujemo pravilo parne cifre.

b) Izra~unaj svoju prose~nu ocenu iz matematike.
& Izra~unaj koli~nik i zaokrugli ga na dve decimale.

a) – 0,35 : 0,9 g) 3,6 : 0,014
' Izra~unaj.

b) 1,23 : (– 0,56) d) – 0,4 : 0,0009

v) – 0,048 : (– 0,29) |) – 0,5 : (– 0,9) U skupu Q, kao i u skupu Z, za operaciju deqewa va`e slede}a svojstva: •p:1=p •p:p=1 • p : (– 1) = –p • 0 : p = 0, p ≠ 0 • deqewe nulom nije definisano.

a) –23,58 : 1 v) –719,4 : (–1)

b) − 5 : − 5 6 6 81 g) 0 : − 992

( ) ( )

83

Dvojni razlomak je koli~nik dva razlomka. a b = a : c = a ⋅ d (b, c, d ≠ 0) c b d b c d
( Izra~unaj.

Na primer: −2 3 = − 2 : 3 = − 10 3 5 9 3 5 Da ti ka`em

3 4 a) −1 2

−7 9 b) 2 − 3

v) –3 4 5

3 7 g) –2

15 6 d) 2 1 3

−3 = − 3 1

) Podeli brojeve:

a) 4 1 i – 5 4
* Izra~unaj.

b) − 7 i 21 30 5

v) −3 1 i −2 1 . 9 3

a) 2 : − 1 : 1 9 5 3

(

)

b) −12 : − 2 : 11 3 3 3

(

)

v) 3 : (−0,3) : − 5 7 14

(

)( )
Iz fizike u~i{ da je prose~na brzina koli~nik pre|enog puta i vremena.
a a a a a a a

+ Bojan je za 3 sata biciklom pre{ao 19,5 km.

4 Kolikom je prose~nom brzinom vozio?

, Izra~unaj du`inu stranice ako je obim:

a) jednakostrani~nog trougla 29,1 cm b) kvadrata 10 2 dm. 3
- [ta je skupqe, jedan kilogram jabuka ili jedan kilogram

banana, ako je 3,75 kg jabuka pla}eno 245,25 dinara i 1,4 kg banana 124,04 dinara?

. Veli~ina ekrana televizora ili kompjutera odre|uje se

na osnovu du`ine dijagonale ekrana i izra`ava se u in~ima ili centimetrima. Ako ekran od 32 in~a ima du`inu po dijagonali 81 cm, koliko in~a ima ekran veli~ine 51 cm? Rezultat zaokrugli na ceo broj.

Prvo izra~unaj koliko in~a ima jedan centimetar, pa 51 pomno`i dobijenim brojem. Mo`e{ da koristi{ digitron.

Sistemi mera

U svetu se koriste dva sistema mera za du`inu, zapreminu i masu: metri~ki i engleski sistem mera.
zapremina masa 1 unca (oz) 1 funta (lb) 1 stoun (stone) 1 tona (ton) 28,35 g 0,45 kg 6,35 kg 1,02 t

Tablica za pretvarawe mera iz engleskog sistema u metri~ki:
du`ina 1 in~ (in) 1 stopa (ft) 1 jared (yd) 1 miqa (mile) 2,54 cm 30,48 cm 0,91 m 1,61 km 1 unca (oz) 1 pinta (pt) 1 galon (gal) 28,41 ml 0,57 l 4,55 l

84

BROJEVNI IZRAZI
! Upi{i broj tako da jednakost bude ta~na.

2 10 a) − ⋅ .... = − 7 3 21

b)

3 ⋅ −2 1 = −0,75 2 ....

( )

1 1 5 v) − : − = 8 8 ....

( )

" Izra~unaj proizvod i koli~nik. Uporedi dobijene vrednosti i napi{i odgovaraju}u

nejednakost ili jednakost. 7 4 1 1 a) ⋅ − i − 1 : 8 5 5 3

( )

1 2 4 1 b) − : − i ⋅ 1 9 3 9 8

( )

v) 0,16 • (– 5) i Da ti ka`em

4 : −1 35 7

( )

# Izra~unaj.

1 2 1 a)  ⋅ −  : 1 2 3  3

 2 4 2 v)  −1 : −1  ⋅ −1  7 5  5

( ) ( ) ( )

5  1 5  b) − :  1 ⋅ −  6  7 4

( )

Ra~unske operacije za mno`ewe i deqewe imaju isti prioritet. Prvo pretvori me{ovite brojeve u razlomke, a zatim izvr{i operaciju u zagradi.

$ Izra~unaj vrednost brojevnog izraza.

a) 1,3 : (– 0,2) + 2,31 g) − 1 ⋅ 2 − 3 : 3 4 4
% Izra~unaj.

b) 7 : (– 14) – 1 v) – 2,6 ⋅ (– 0,3) + 39 4 10 d) – 0,25 : (– 0,5) + 1,2 ⋅ (– 0,7)

Prvo pomno`i ili podeli, pa onda sabiraj.

a) – 4,35 + 8,01 : (– 0,9) v) 1,5 ⋅ − 5 : ( −0, 25) 6
& Proveri ta~nost jednakosti.

( )

b) 2 1 − 5 : − 1 + 5 2 6 4 3 g) − 3 ⋅ 4 − 2 ⋅ 5 − 2 : 3 1 4 5 5 8 5 5

( (

)( ) )(

MENI UVEK NAJTEYE!

)

a) − 3 : ( −1) + 1 : −3 2 = 0 11 3

( )

b)

2 ⋅ −3,5 − 3 = 3 − 3 1 ⋅ 2 ( ) 21 2 11

P RIMER
Izra~unaj. 1 − 0,1 ⋅ (0,5 − 0, 2 ⋅ (0,1 − 0, 4))
1 − 0,1 ⋅ (0,5 − 0, 2 ⋅ (0,1 − 0, 4)) = 1 − 0,1 ⋅ (0,5 − 0, 2 ⋅ ( −0,3)) = 1 − 0,1 ⋅ (0,5 − ( −0, 06))
prvo je izra~unata razlika u unutra{woj zagradi 0,1 ‡ 0,4 = ‡0,3 zatim je izra~unat proizvod 0,2 ⋅ (‡0,3) = ‡0,06 zatim je izra~unata razlika 0,5 ‡ (‡0,06) = 0,56 zatim je izra~unat proizvod 0,1 ⋅ 0,56 = 0,056

= 1 – 0,1 ⋅ 0,56 = 1 – 0,056 = 0,044

85

' Izra~unaj.

a) 1,8 : ( −3) − 1, 2 + (1 − 0,9 ⋅ ( −0, 2)) b) −2 − 4 : 5 + (6 : 12 − ( −2,3) + 1,7 ⋅ ( −0, 2))
  4 : − 5  + 2 1 ⋅ 2 − 1 : 11 v) −3 :   6 2 5 9

( )

(

)

( Sastavi izraz i izra~unaj wegovu vrednost.

a) Razliku brojeva 11 i 0,75 pomno`i brojem − 8 i dobijenom proizvodu dodaj 5 . 6 3 7 b) Broju 3 dodaj koli~nik brojeva 5 i −1 1 , pa dobijeni zbir umawi za 1. 8 12 9 v) Pomno`i razliku brojeva – 4,2 i – 1,5 zbirom istih brojeva. g) Od broja – 5 oduzmi koli~nik razlike brojeva 1 i 0,75 i zbira brojeva – 0,5 i 1. 3
) Izra~unaj.

1− 3 a) 1+ 3

1 2 1 2

0,5 ⋅ − 1 −2 2 : 1 2 5 2 b) v) 16 ⋅ 3 3 1 3,5 − 25 4 4

( )

Da ti ka`em Dvojni razlomak zapi{i kao koli~nik dva razlomka. Ne zaboravi da napi{e{ zagrade. Na primer : 1: 1 3 2 = 1 : 1 : 1⋅ 1 1⋅ 1 3 2 6 2 6 2

( )( )
+0,3°C

* Tokom jedne nedeqe u januaru, svakog dana u podne, izmerene su slede}e temperature :

– 4,5°C

– 2,3°C

– 1,5°C

0°C

+2,1°C

– 0,4°C

Izra~unaj prose~nu temperaturu.
+ Izra~unaj obim jednakokrakog trougla ako je du`ina osnovice 13,6 cm,

a krak je du`i za 1 dm.

, Izra~unaj obim i povr{inu pravougaonika stranica a = 9 - Dve sveske i dve olovke ko{taju 250,50 dinara.

1 cm i b = 8 ⋅ a. 2 19

a) Koliko ko{taju pet istih takvih olovaka i pet takvih svezaka? b) Ako tri takve sveske i dve olovke ko{taju 309,50 dinara, odredi cenu jedne sveske i jedne olovke.

a) Prvo izra~unaj koliko ko{taju jedna sveska i jedna olovka zajedno. b) Prvo izra~unaj cenu jedne sveske.

86

IZRAZI S PROMENQIVOM
! Za a = 16 i b = – 2 izra~unaj:

a+b

a–b

a⋅b

a:b

a2

b2

(a + b)2.

" Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

figura

naziv figure obim figure

jednakostrani~ni pravougaonik trougao 3⋅a a+2⋅b a+b+c

# Ako je x = – 4,5 i y = 3

a) wihov zbir

7 , odredi: 10 b) wihovu razliku

v) wihov proizvod

g) wihov kvadrat razlike. Podseti se

$ Ako je p = −2 , izra~unaj:

a) – 8 ⋅ p

1 2 b) p : 0,2

v) 8 ⋅ p 15

g) 2 ⋅ p – 3,45

d) p2.

% a) Popuni tabelu.

x x2

1

–2

0

4,5

−4 5

0,01

12 7

Kada promenqivu p u izrazu 2 ⋅ p – 3,45 zameni{ brojem 2 1 , 2 dobija se brojevni izraz 2 ⋅ −2 1 − 3, 45 . 2

( )

b) Ako je x ≠ 0, kog znaka je x2?
& Za y = –4 izra~unaj vrednost izraza:

Da ti ka`em

a) y : 0,2 + 7,9
' Izra~unaj ( Izra~unaj

b) (y + 5,5) ⋅ (y – 5,5)

v) – 0,91 – y : (– 0,5) Razlomak

g) | y | ⋅ (– 1,5).

|+2,3| = 2,3 |– 0,5| = 0,5

2 ako je m = − 5 . 3⋅m 6 −8 ako je: n:2

2 mo`e{ da zapi{e{ kao 2 : (3 ⋅ m). 3⋅m

a) n = 4

b) n = –2

v) n = 5 8

g) n = −2 1 . 3

87

Da ti ka`em
) Ako je t = − , izra~unaj:

a) t2 + t

2 5 b) t2 + 2t + 1

v) (t – 1) ⋅ (t + 1).

Operaciju mno`ewa izme|u broja i promenqive ne moramo da pi{emo. Na primer: 2t = 2 ⋅ t

* Neka je m = −3 i n = 3,2. Izra~unaj:

a) m ⋅ n

1 5 b) |m|

v) |n|

g) |m ⋅ n|

d) |m + n|

|) – |m : n|.

Prvo ra~unaj izraz unutar apsolutne vrednosti. Prvo izra~unaj vrednost izraza A i B.

+ [ta je ve}e, A + B ili A ⋅ B, ako je:

A = 2 3 : 2 − 11 4 5 2
, Izra~unaj:

(

)

i B = 3 + 5 : 3 1. 4 6 6 v) |p| ⋅ |q|

( )

b) (p + q) : (p – q) 1 ako je p = 0,2 i q = − . 5
1 6 v) |a : b| ⋅ c.

a) – 5 ⋅ p + 5 ⋅ q

g) |p – q| ⋅ |p + q|

- Neka je a = 3,75; b = – 1,25 i c = −2 . Izra~unaj:

a) a : b – c

b) (a – b) : c

. Zaokru`i ta~nu jednakost ako je m = 2 i n = 5.

a) (m + n) ⋅ (m – n) = m2 – n2 b) (m – n) ⋅ (m – n) = m2 – n2 v) (m + n) ⋅ (m + n) = m2 + n2 g) (m – 3) ⋅ (n + 5) = mn + 2m – 3n – 6

/ Stranice trougla ABC su a = 6,2 cm, b = 8,4 cm i c = 1 dm. Izra~unaj:

a) sve sredwe linije tog trougla b) obim trougla koji je odre|en tim sredwim linijama.
: Ako je a = 15,2 cm, b = a – 2

Sredwu liniju trougla ra~una{ tako {to du`inu naspramne stranice podeli{ sa 2.

3 cm i c = b + 1,6 cm, izra~unaj obim: 10 a) pravougaonika stranica a i b b) trougla ~ije su stranice du`i a, b i c.

; Ugao pri vrhu jednakokrakog trougla je tri

puta ve}i od ugla na osnovici.•Izra~unaj unutra{we uglove tog trougla.

• Uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki. • Zbir unutra{wih uglova trougla je 180°.

< Sowa `ivi u ^ikagu i napisala je svojim prijateqima

u Beogradu da je tih dana u maju neobi~no t oplo i da je temperatura ~ak 86 stepeni Farenhajta. Bojan je prona{ao formulu za pretvarawe Farenhajtovih stepeni u Celzijusove: c = (f – 32) : 1,8 gde je f temperatura izra`ena u Farenhajtovim stepenima, a c u Celzijusovim. Koliko Celzijusovih stepeni je 86°F?

Pogledaj tekst Merewe temperature na strani 16 u uxbeniku (prvi deo). 0°C = 32°F 100°C = 212°F 100 podeqaka na Celzijusovoj skali isto je {to i 180 podeqaka na Farenhajtovoj skali.

88

RA^UNSKE OPERACIJE SA RACIONALNIM BROJEVIMA
! Pomno`i brojeve:

a) – 17 i 39 d) 8 i − 5 32
" Podeli brojeve:

b) 64 i – 1,2 |) 13 i – 6 24 b) – 3,45 i 15 |) – 12 i − 6 13

v) 0,1 i – 0,01 e) − 9 i − 1 13 18 v) 0,09 i 0,3 e) − 7 i 2 10 15

g) – 7,04 i – 1,05 `) −2 3 i 1 5 . 8 19 g) – 17,94 i – 0,078 `) −2 2 i −11. 3 3

a) 342 i – 18 d) 9 i – 3 11

# Izra~unaj u svesci i popuni tabele kao {t o je zapo~eto.

⋅ –7 0,9 – 2,2 – 6,17

– 0,3 2,1

1,4

– 0,05

80

: –12 1 –0,4 0,32

20 –0,6 0,05

–0,5

–0,25

0,008

$ Razlomak pretvori u decimalni broj i izra~unaj.

a) 75 ⋅ ( −0, 2) 100 d) 2 : − 1 8

( )

b) 3,56 ⋅ − 1 2 3 |) : ( −0,5) 4

( )

3 v) − ⋅ ( −12,1) 25

e) −15,99 : −1 3 10
2 v) −1, 25 ⋅ 5

( )

g) 4 ⋅ − 29 50

`) 2, 432 : −3 1 5 g) 3 1 ⋅ ( −2,16) 3 `) −3,375 : 3 4

( ) ( )

% Decimalni broj pretvori u nesvodqiv razlomak i izra~unaj.

a) 0, 4 ⋅ 5 6 1 d) −3 : 7,5 2

8 b) − ⋅ ( −0,15) 15 |) 15 : ( −0,125) 8

e) −0,12 : 14 5 g) −a 14 d) |a| : −1 1 2

& Ako je a = −3 , izra~unaj:

a) 7 : a

1 2 b) – 10 ⋅ a

v) 1 a

( )

|) a2

e)

' a) Izra~unaj.

a . 3 2 4
HE, HE, HE. ZNAM!!!

a= 1+1 b= 1−1 c = 1⋅1 2 3 2 3 2 3 1 1 1 1 b) Odredi , , i . a b c d v) Pomno`i a i 1 , b i 1 , c i 1 , d i 1 . a b c d

d = −1 : 1 2 3

( Izra~unaj.

a) – 8,06 ⋅ 1 d) 9 3 : 1 4

3 b) −3 ⋅ ( −1) 5

v) 0 ⋅ 4,09 e) – 0,9898 : (– 1)

|) 0 : (– 5,555)

g) −7 11 ⋅ 0 16 `) −8 36 : −8 36 47 47

( )
89

) [ta je ve}e, koli~nik ili proizvod brojeva :

a) 0,91 i 0,13

b) 0,91 i 1,3?

* [ta je ve}e, 3,5 ⋅ −2

( )

1 ili 3,5 : −2 1 ? 2 2

( )

+ Izra~unaj prose~nu brzinu automobila koji za 3

a) 390 km

b) 292,5 km

v) 273 km.

1 sata pre|e: 4

, Za date temperature izra~unaj prose~nu temperaturu i rezultat zaokru`i na jednu decimalu .

– 12,9°C
- Izra~unaj.

– 10,3°C

– 7,6°C

– 10,2°C v) 1 + 5 : 2 3 6 3

– 8,4°C

– 8,1°C

– 10,5°C

a) 1 + 5 : 2 3 6 3

( )

b) 1 − 5 : 2 3 6 3

( )

g) 1 − 5 : 2 3 6 3

. Napi{i izraz i izra~unaj wegovu vrednost.

a) Razliku brojeva 1,5 i – 3,2 pomno`i sa – 0,12. b) Broju − 2 dodaj proizvod brojeva 4,6 i − 3 . 5 2 v) Kvadrat zbira brojeva – 1,3 i 3,1. g) Zbir kvadrata brojeva – 1,3 i 3,1.
/ Izra~unaj u svesci i dobijene rezultate upi{i u tabelu .

s 0,2 ⋅ s

3,5

– 0,08

1,001

– 4,03

|s ⋅ (– 0,2)| |s ⋅ (– 5)|
s : (– 0,1)

|s| : (– 2) |s : (– 4)|
: Ako je x = 1,6 + 4 ⋅ (– 1,3); y =

a) |x + y| ⋅ z
; Izra~unaj.

b)

x+y z

3 − 2 : 2 i z = 1 – 1,5 : − 1 , izra~unaj: ( ) 4 5 3

( )

v) (x – y)2 + z2.

a) – 2 : 0,5 – 0,9 ⋅ 3
6 − 2 ⋅41 9 5 6 g) 5 + 3,4 : (–0,2)

b) 2 3 : 1,5 − 2 − 11 ⋅ 0,9 4 5 3

(

)

v) 5 − 2,5 : 0, 4 + −15,5 + 6 1 ⋅ ( −3) 6 6

d) (1 : 0,02 – 10 : 0,2)2 – (2 : 0,5 – 1,5 : 0,5)2

90

Da ti ka`em
< Povr{ina pet livada iznosi 4 608

Prva livada zauzima 5 ukupne povr{ine, druga 4 ostatka, tre}a 1 povr{ine 18 13 3 prve i druge livade zajedno, ~etvrta 1 povr{ine koju zauzima 3 tre}a livada i peta ostatak. Kolika je povr{ina svake livade?

m2.

Za re{avawe zadataka na ovoj strani mo`e{ da koristi{ digitron. Rezultate zaokrugli na dve decimale.

= U tabeli je prikazana Momina evidencija o kupovini i po tro{wi benzina.

Popuni tabelu. datum 2. 1. 2009. 8. 1. 2009. 5. 2. 2009. 17. 2. 2009. 28. 2. 2009. 13,4 35,6 koli~ina u litrima 15,5 72,10 86,50 cena 1 l benzina u dinarima iznos u dinarima 1 193,50 2 307,20 1 816,50 1 168,48 3 132,80

Izrazi koli~ine benzina u galonima. Koristi tabelu sa strane 84.
> Triatlonac treba da prepliva 3,86 km, pre|e biciklom 180,2 km i pretr~i

stazu du`ine 42,195 km. Ako prose~no pliva brzinom od 3,75 km , vozi bicikl h devet puta br`e i tr~i za 21,5 km sporije nego {to vozi bicikl, izra~unaj : h a) potrebno vreme za svaku od disciplina b) vreme kada sti`e na ciq ako je startovao u 5 h.

Triatlon Triatlon se pojavio u Francuskoj 1920. godine. Takmi~ari su tr~ali 3 km, pe{a~ili 12 km i plivali preko kanala reke Marne. Kao kombinacija tri sportske discipline, plivawa, biciklizma i tr~awa, triatlon se pojavio 1974. godine u Americi, u S an Dijegu; od 2000. godine je olimpijska disciplina. Na{ triatlonac Nenad Sudarov sedam puta je bio prvak dr`ave, tri puta balkanski {ampion, a 2005. godine osvojio je zlatnu medaqu na evropskom prvenstvu.

91

JEDNA^INE I NEJEDNA^INE
! Re{i jedna~inu i proveri dobijeno re{ewe.

a) – 16 ⋅ m + 5 = – 17
" Re{i jedna~inu.

b) 2 2 ⋅ x + 3 = − 5 5 2

1 a) − x = −1 2

b) – 4 : a = – 1

v) t : (– 6) = – 1

# Re{i jedna~inu.

a) – 3 = x ⋅ 1,5
$ Re{i jedna~inu.

b) – 12 = 4 : s

v) 15 = – 3 : m

a) − 1 x + 2 = −6 4

1 b) −1 − = 2m − 2 2

v) – 0,5 = – 1,2x + 3,1

% Tre}ina Milanovog xeparca je 500 dinara. Koliki je Milanov xeparac? & Dve petine nepoznatog broja je – 10. Koji je to broj? ' Re{i jedna~inu.

2 −3 ⋅x = 5 a) b) (– 1,2 + 3,7) ⋅ x = 20,5 v) m ⋅ (– 4,12 – 0,08) = 8,4 3 6 3 1 g) − + 0,7 ⋅ y = − d) (– 5,1 – 3,4 + 5) ⋅ n = – 10,5 5 2
( Re{i jedna~inu.

( ) ( ) )

Da ti ka`em Prvo izra~unaj izraz u zagradi, a zatim re{i jedna~inu.

a) a : (– 2,5 + 0,4) = – 3 g)

(

2 − 1 = −5 b) l : 3 4 6

( )

v) (– 3,45 – 2,25) : x = – 57

3 − 1,5 : a = − 3 4 8

d) (10,2 – 4,8 – 3,6) : x = 1,8

) Re{i jedna~inu.

a) 2x – 3,6 = – 4,2 g) 0,1m – 2,3 = – 6,4 + 3,1

b) –x + 10,5 = 8,4

v) 2 a − 1 = 4 − 1 3 2 4

d) − 3 t − 2 = − 1 + 2 4 2

* Ako se od nekog broja oduzme 2,25, dobija se – 2. Koji je to broj? + Zbir dvostrukog nepoznatog broja i broja – 1 jednak je broju 5.

Odredi nepoznati broj.

92

, Neka je α nepoznati ugao na osnovici jednakokrakog trougla.

Ako je ugao pri vrhu γ = 45°, sastavi jedna~inu za re{avawe nepoznatog ugla α i re{i je.

Da ti ka`em
γ α α

- Koji deo kruga treba podeliti na 12 delova da bi se dobila

1 kruga? 48

. Koriste}i formulu c = (f – 32) : 1,8 za pretvarawe Farenhajtovih

stepeni u Celzijusove, izra~unaj temperaturu u Farenhajt ovim stepenima ako je izmerena temperatura 24° C.

Formulu si ve} koristio u zadatku 18 na strani 88 u zbirci.

/ Povr{ina stana u kojem stanuje Miqa s mamom, tatom i sestrom iznosi 75 m2.

Stan ima tri jednake spava}e sobe, dnevni boravak, kuhiwu, kupatilo i predsobqe. Ako je povr{ina dnevnog boravka, kuhiwe, kupatila i predsobqa ukupno 42 m2, koliko kvadratnih metara ima svaka spava}a soba?

spava}a soba

spava}a soba

spava}a soba

predsobqe

kupatilo

dnevni boravak : Re{i nejedna~inu.

kuhiwa

a) 25x ≥ – 250

b) 45x < – 180

; Proveri da li su brojevi 0; – 1,5 i – 3 re{ewa nejedna~ine 4 x < – 3. < Odredi sva celobrojna re{ewa nejedna~ine – 3x + 6 < 2,1

koja su mawa od broja 4.
= Odredi najmawi ceo broj koji je re{ewe nejedna~ine

Iz skupa re{ewa nejedna~ine izdvoj sve cele brojeve koji su mawi od 4.

1x − 2 − 1 ≥ 0 . 2 2
> Da li su svi negativni brojevi i 0 re{ewe nejedna~ine – 2x ≥ 0?

( )

93

? Jovanova mama je po{la na pijacu da kupi kiseli kupus,

mleveno meso i suvo meso za sarmu. Ponela je 1 500 dinara. Kiseli kupus i suvo meso platila je 780 dinara. Ak o kilogram mlevenog mesa ko{ta 480 dinara, koliko najvi{e mlevenog mesa mo`e da kupi Jovanova mama?

@ Ana je odlu~ila da svoj mese~ni xeparac, k oji iznosi

2 500 dinara, potro{i na iznajmqivawe bicikla. Najam bicikla ko{ta 500 dinara plus 125 dinara za svaki sat vo`we. Na koliko je najvi{e sati Ana mogla da iznajmi bicikl?

A Re{i nejedna~inu i re{ewa predstavi na brojevnoj pravoj.

a) 2,5x + 1,8 ≥ – 4,7

b) − 2 x − 2 ≤ 1 3 3

v) 1 x − 2 < −1 + 3 2 5 4

g) 3 – 2,6 + x > – 8

B Re{i nejedna~inu i re{ewa predstavi na brojevnoj pravoj.

a) (2,5 – 4,6)x + 3,2 ≥ – 3,1

b)

1x + 2 − 3 +1 ≤ −1 4 5 4 4
Da ti ka`em Du`ina svake stranice trougla mawa je od zbira druge dve, a ve}a od wihove razlike.

(

)

C Neka su stranice trougla ABC a = 8,1 cm i b = 3,5 cm.

a) Izme|u kojih brojeva mo`e da bude du`ina tre}e s tranice c? Predstavi skup re{ewa na brojevnoj pravoj. Za jedini~nu du` uzmi 1 cm. b) Da li du`ina tre}e stranice mo`e da bude ve}a od 12 cm? v) Da li du`ina tre}e stranice mo`e da bude jednaka 4,6 cm?

Probaj i ovo
D Izra~unaj.

1 + 1 + 1 + 1 + 1 + 1 + 1 + 1 + 1 1 ⋅ 2 2 ⋅ 3 3 ⋅ 4 4 ⋅ 5 5 ⋅ 6 6 ⋅ 7 7 ⋅ 8 8 ⋅ 9 9 ⋅ 10
E Doka`i da je:

Svaki sabirak napi{i kao razliku razlomaka. Na primer :

1 = 1−1 2 ⋅3 2 3

1 + 1 + 1 + ... + 1 < 1 2⋅4 4⋅6 6⋅8 2000 ⋅ 2002 4
F Koji je razlomak ve}i,

222 222 221 ili 555 555 554 ? 333 333 332 666 666 665

Od broja 1 oduzmi svaki od razlomaka, pa uporedi dobijene razlike.

94

PROCENAT I PRIMENA
! Popuni tabelu.

razlomak decimalni zapis procenat

3 4
0,75 50% 1,2 9,5%

1 8

" Nastavi da povezuje{ kao {to je zapo~eto.

22%

0,22%

220%

2 200%

2,2%

0,0022

22

0,022

0,22

0,00022

2,2

# U~enici jedne {kole u~estvovali

su u anketi Moja omiqena ~okolada. Rezultati su prikazani u tabeli. vrsta ~okolade mle~na bela s le{nikom s keksom s pirin~em procenat 40% 5% 25% 20% 10%

Prika`i dobijene rezultate na dijagramu.
$ U leglu od deset {tenaca {estoro je crnih.

Koji procenat {tenaca u tom leglu nije crn?
% U jedno odeqewe {estog razreda ide 18 devoj~ica i 12 de~aka.

Da ti ka`em Prvo odredi ukupan broj u~enika u odeqewu.

Izrazi procentom broj de~aka u tom odeqewu.
& Izrazi procentom broj onih brojeva druge desetice koji su:

a) parni b) deqivi sa tri.
' Deset procenata od 1 000 dinara je :

a) 1 dinar b) 10 dinara v) 100 dinara Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

95

( Upi{i na liniju <, > ili = tak o da dobije{ ta~nu nejednakost.

0,45

...........

4,5%

) Pore|aj u rastu}em poretku.

1 4

1,2%

1,2

3 ; 25%; 0,202. 4 + Zaokru`i slova ispred ta~nih tvr|ewa. a) 50% od broja 500 je 50. b) 100% od broja 100 je 100. v) 20% od broja 200 je 4. g) 1% od 10 000 je 100.
* Pore|aj od najmaweg do najve}eg : 0,22; , Da li je

1 a isto {to i 25% od broja a? 4

- Na svetu postoji 1,7 miliona poznatih `ivotiwskih vrsta,

a od tog broja 4 500 su sisari. Izrazi procent om deo poznatih `ivotiwskih vrsta koji ~ine sisari.
. Porodica Vukovi} je svoje prihode i rashode za maj zapisala u tabelu .

Popuni tabelu kao {to je zapo~eto. ukupni prihodi: 114 000 dinara RASHODI komunalije i grejawe ishrana ode}a i obu}a kulturne i sportske aktivnosti: treninzi, strani jezik, bioskop, pozori{te itd. 9% 65% 12,5% 11% 9% ⋅ 114 000 =
................................

Da ti ka`em Za re{avawe zadatka mo`e{ da koristi{ digitron.

a) Koliko novca ova porodica izdvaja za svaku od s tavki navedenih u tabeli? b) Koliko je novca ova porodica u{tedela u maju?
/ Jedna vrsta bezalkoholnog pi}a sadr`i 12% {e}era. Kada popije{ jednu

~a{u od 200 g tog soka, koliko grama {e}era unosi{ u svoj organizam? prodavac mu je nato~io 5 l me{avine benzina koja sadr`i 3% uqa. a) Koliko litara uqa ima u toj me{avini? b) Koliko litara benzina ima u toj me{avini?

: Mi}in moped tro{i me{avinu uqa i benzina. Na benzinsk oj pumpi

96

; Petar je pro~itao 320 strana kwige. Ako kwiga ima 400 strana, a koliko

je strana Petru ostalo da pro~ita? Rezultat predstavi u obliku procenta.
< Na pismenom zadatku iz matematike u odeqewu VI2 postignuti su rezultati

koje mo`e{ pro~itati u tabeli. Popuni tabelu do kraja kao {t o je zapo~eto ako su pismeni zadatak radila 32 u~enika. ocena broj ocena procenat 5 6 18,75% 4 5 3 10 2 6 1 5

= Cena jakne je 5 250 dinara. Vera je na prole}noj

Da ti ka`em Izra~unaj 30% od 5 250 dinara i tu sumu oduzmi od 5 250 ili izra~unaj 70% od 5 250 dinara.

rasprodaji kupila jaknu po ceni ni`oj za 30%. Koliko je Vera platila jaknu?

> Cena kompjutera, kada se pla}a u gotovom novcu, iznosi 47 500 dinara.

Ako se taj kompjuter kupuje na kredit, cena mu se pove}ava za 15%. a) Kolika je cena kompjutera ako se kupuje na kredit? b) Kolika je rata kredita ako se kompjuter kupuje na dvanaest jednakih mese~nih rata? Rezultat zaokrugli na dve decimale.
? U prodavnici se mo`e na}i pakovawe soka zapremine jednog

Koristi digitron.

10% E
NG ORA

litra. Odnedavno proizvo|a~i soka reklamiraju ga tak o {to po istoj ceni prodaju pakovawe koje sadr`i 10% vi{e soka. Koliko litara soka ima u jednom takvom pak ovawu?

@ \or|e je na {tedwu dao 75 000 dinara. Kamata na taj novac za godinu

dana je 12%. Koliko }e novca \or|e imati nakon godinu dana?

Kredit i kamata Kada nemamo dovoqno novca da kupimo neki proizvod, onda novac mo`emo pozajmiti od neke banke, to jest mo`emo od banke uzeti kredit. Pozajmqeni novac moramo vratiti u dogovorenom roku, uz odre|enu naknadu, to jest kamatu koju dajemo banci. Kada {tedimo u banci, ulo`eni novac uve}ava se za iznos kamate.

97

Da ti ka`em
A Prodavnica patika po svakom paru prodatih

patika zaradi 600 dinara, {to ~ini 20% od prodajne cene. a) Po kojoj ceni ova prodavnica prodaje patike, to jest kolika je prodajna cena patika? b) Po kojoj ceni ova prodavnica nabavqa patike, to jest koja je nabavna cena patika?

Zadatak pod a) mo`e{ re{iti i pomo}u jedna~ine 20% ⋅ c = 600, gde je c oznaka za prodajnu cenu patika. b) Nabavnu cenu patika ra~una{ tak o {to od prodajne cene oduzme{ 600 dinara.

B U jednoj trci na ciq je s tiglo 160 atleti~ara, {to iznosi 80% od broja

onih koji su startovali. Koliko je atleti~ara zapo~elo trku?
C Milena je kwigu, s popustom od 20%, platila 1 600 dinara.

Koliko je kwiga ko{tala pre pojeftiwewa? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. a) 2 200 din. b) 1 800 din. v) 2 000 din.
D Gospo|a Petrovi} je kupila 1 kg oraha s quskom.

1 600 dinara jeste 80% cene kwige pre pojeftiwewa.

Kada ih je o~istila, imala je 650 g oraha. Odredi koliko je procenata otpalo na qusku.

E Od 60 kg jagoda koje je Jova doneo na pijacu da proda 3 kg bila su ugwe~ena

u transportu. Koliko je to u procentima?
F U trouglu ABC ugao β = 50°. Ako je ugao α za 20% ve}i od ugla β, izra~unaj ugao γ. G Marko sredom ima 6 ~asova i sekciju k oja traje dva {kolska ~asa. Izrazi

u procentima deo dana koji on provede u {koli ako svi odmori traju ukupno 45 minuta. Rezultat zaokrugli na dve decimale.
H Slon prose~no prespava

3 sata u toku dana. Koliko je to procenata u odnosu na ceo dan?

Prvi korak Izrazi razlomkom deo dana koji slon prespava (kad se ka`e dan, misli se na 24 sata). Drugi korak Tako dobijen razlomak napi{i u obliku procenta.

I Olovka je obojena u tri boje. Jedna pe tina obojena je plavom bojom,

tri desetine crvenom, a ostatak zelenom bojom. Izrazi procentom koji je deo olovke obojen zelenom bojom?
J Na testu iz matematike Nikola je od 15 zadataka ta~no uradio 12.

a) Izrazi procentom broj zadataka koje Nikola nije uradio. b) Da bi dobio ~etvorku, Nikola treba ta~no da uradi 80% od ukupnog broja zadataka. Koliko zadataka Nikola treba da uradi?

98

K Od 120 u~enika {estog razreda 80% bavi se sportom, a od wih 50% trenira fudbal.

Koliko u~enika {estog razreda trenira fudbal?
L U tabeli su u procentima dati naj~e{}i uzroci kvara k ompjutera.

Podatke iz tabele unesi u grafikon. gre{ka u softveru neispravan hardver qudski faktor kompjuterski virus ostalo 40% 29% 14% 6% 11%

M U tabeli su dati podaci o t ome koliko se koristi Internet u raznim delovima sveta.

Dopuni legendu grafikona kao {to je zapo~eto. Afrika Azija sa pacifi~kim ostrvima Bliski istok Evropa Ju`na Amerika Amerika s Kanadom Afrika
............................

0,6% 14,9% 0,6% 24,1% 5,6% 54,1%
............................ ............................ ............................ ............................

N U jednoj kesi nalaze se bombone raznih boja, kao {t o je dato u tabeli.

a) Popuni tabelu kao {to je zapo~eto. b) Oboj stubi}e na grafikonu odgovaraju}om bojom tako da oni pokazuju broj ovih bombona izara`en procentom kao {to je zapo~eto. boja bombona zelena qubi~asta naranxasta braon crvena `uta broj bombona odre|ene boje 14 18 24 54 44 46 15% 10% 5% 0% broj bombona odre|ene boje izra`en procentom 7% 30% 25% 20%

99

^ETVOROUGAO
^ETVOROUGAO. UGLOVI ^ETVOROUGLA
! Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.

~etvorougao AB,

stranice ՄABD,

uglovi

dijagonale

" Koliko ~etvorouglova ima na slici?

Obele`i wihova temena i zapi{i ih.

# a) Da li svi uglovi ~etvorougla mogu biti o{tri? Obrazlo`i odgovor.

Da ti ka`em Mera o{trog ugla je mawa od 90°, a tupog ve}a od 90°.

b) Da li svi uglovi ~etvorougla mogu biti tupi? Obrazlo`i odgovor. v) Da li svi uglovi ~etvorougla mogu biti pravi? Obrazlo`i odgovor.
$ Nacrtaj ~etvorougao koji ima:

a) tri o{tra ugla b) samo dva prava ugla v) dva o{tra ugla i jedan prav ugao g) tri tupa ugla.
% Izra~unaj ugao ~etvorougla ako su data tri ugla.

a) 45°, 82°, 68°

b) 35°, 167°, 105°

v) 110°, 130°, 94°

Kada se ka`e ugao ~etvorougla, misli se na unutra{wi ugao.

& Izra~unaj nepoznate spoqa{we

i unutra{we uglove ~etvorougla sa slike.

' Izra~unaj uglove ~etvorougla:

a) ADEC

b) ABCD.

100

( Ako su unutra{wi uglovi ~etvorougla α = 39°, γ = 156° i spoqa{wi ugao β1 = 97°,

izra~unaj sve ostale unutra{we i spoqa{we uglove ~etvorougla.

) Tri spoqa{wa ugla ~etvorougla su 95°, 105° i 88°. Izra~unaj unutra{we uglove ~e tvorougla. 0 Mo`e li zbir tri unutra{wa ugla ~e tvorougla

da bude jednak ~etvrtom uglu? Obrazlo`i odgovor.

Da ti ka`em Svi unutra{wi uglovi konveksnog ~etvorougla mawi su od opru`enog ugla.

+ Neka je ta~ka M u oblasti datog ugla. Neka su

P i Q podno`ja normala spu{tenih iz ta~ke M na krake Ox i Oy ugla xOy. Izra~unaj uglove ~etvorougla OPMQ.

, Jedan ugao ~etvorougla je 48°, a ostala tri su jednaka. Izra~unaj uglove t og ~etvorougla. - Simetrala ՄA ~etvorougla ABCD se~e

pravu BC u ta~ki M i pravu DC u ta~ki P. Ako je ՄDAB = 70°, ՄBMA = 60° i ՄMPC = 45°, izra~unaj uglove ~etvorougla ABCD.

. Dva podudarna jednakokraka trougla ABC i ABD imaju zajedni~ku

osnovicu AB. Ako je ՄADB = 120°, izra~unaj uglove ~etvorougla ADBC. ~etvorougao. Ako je o{tar ugao jednog trougla 33°, a drugog 44°, koliki su uglovi tog ~etvorougla? Koliko ima re{ewa? Skica }e ti pomo}i da re{i{ zadatak.

/ Dva pravougla trougla imaju zajedni~ku hipotenuzu i obrazuju

: Ako je AE = EC i BC = DC, izra~unaj uglove ~etvorougla ABDE.

; Dijagonala BD deli ~etvorougao ABCD na jednakostrani~ni trougao ABD i jednakokraki

trougao DBC (DB = BC). Ako je ՄDBC = 100°, izra~unaj uglove ~etvorougla.

101

PARALELOGRAM
! Obele`i prese~ne ta~ke pravih

na crte`u. Ako je a || b i c || d i e || f, uo~i i zapi{i sve paralelograme.

" Dopuni svaki crte` tako da dobije{ paralelogram.

# Nacrtaj dva paralelograma sa zajedni~kom stranicom AB. $ Koristi podatke sa crte`a i izra~unaj unutra{we

i spoqa{we uglove paralelograma.

Da ti ka`em Dovoqno je da zna{ jedan ugao paralelograma da bi izra~unao ostale.

% Jedan unutra{wi ugao paralelograma je 44°20’. Izra~unaj os tale uglove tog paralelograma. & Spoqa{wi ugao paralelograma je 22°15’. Izra~unaj unutra{we uglove paralelograma. ' Zbir dva unutra{wa ugla paralelograma je 300°. Izra~unaj uglove paralelograma. ( Uglovi paralelograma su 3 ϕ i 6ϕ. Izra~unaj uglove tog paralelograma. ) Dijagonala paralelograma gradi sa stranicama

uglove od 35° i 55°. Izra~unaj uglove paralelograma.

Dijagonala deli paralelogram na dva trougla. Prvo izra~unaj tre}i ugao trougla. Nacrtaj skicu.

* Izra~unaj unutra{we uglove paralelograma

ako je jedan od uglova za 42° mawi od drugog .
+ Spoqa{wi ugao paralelograma je za 36° ve}i od odgovaraju}eg unutra{weg ugla.

Izra~unaj uglove paralelograma.

102

, Nacrtaj paralelogram ABCD.

a) Iz temena D nacrtaj visine na stranice AB i BC. b) Iz temena B nacrtaj visine na stranice CD i AD.

- Nacrtaj tri paralelograma sa zajedni~kom stranicom

AB i jednakim visinama koje odgovaraju toj stranici.

. Izra~unaj uglove paralelograma ABCD na slici.

a)

b)

/ ^etvorougao ABCD je paralelogram.

Doka`i da je AB = EF.

Da ti ka`em Du`i AB i EF imaju zajedni~ku du` EB.

Probaj i ovo
P RIMER
Ako ~etvorougao ima jedan par paralelnih i jednakih naspramnih stranica, onda je on paralelogram. Neka za ~etvorougao ABCD va`i: AB = CD i AB || CD. Da bismo dokazali da je ABCD paralelogram, treba da doka`emo paralelnost i drugog para naspramnih stranica, to jest da je AD || BC. Na osnovu jednakosti: AB = CD AC = AC ՄBAC = ՄDCA
dato u zadatku zajedni~ka stranica uglovi na transverzali

zakqu~ujemo da su trouglovi ABC i CDA podudarni po pravilu SUS. Iz podudarnosti navedenih trouglova sledi da je i ՄACB = ՄCAD. Kako su uglovi ACB i CAD uglovi na transverzali AC pravih AD i BC, a jednaki su, to zna~i da su prave AD i BC paralelne. Dakle, ~etvorougao ABCD je paralelogram jer su mu naspramne stranice paralelne.

103

: Ako su naspramne stranice

~etvorougla jednake, doka`i da je to paralelogram.

Da ti ka`em Nacrtaj dijagonalu AC. Doka`i da je ՄBAC = ՄDCA i ՄDAC = ՄBCA.

; Dva jednakokraka podudarna trougla

spojena su osnovicama tako da se dobije ~etvorougao. Doka`i da je taj ~etvorougao paralelogram. Nacrtaj skicu.
< Sredi{ta stranica bilo kog ~etvorougla

jesu temena paralelograma. Objasni.

Nacrtaj dijagonalu AC ~etvorougla ABCD i posmatraj sredwe linije trouglova ABC i CDA.

= Ako su susedni uglovi ~etvorougla

ABCD suplementni, ~etvorougao je paralelogram. Doka`i.

Uglovi DAB i ABC su susedni uglovi ~etvorougla ABCD. To su uglovi na transverzali AB za prave AD i BC.

> Ako su naspramni uglovi ~etvorougla

ABCD jednaki, taj ~etvorougao je paralelogram. Doka`i.

Prvo izra~unaj zbir dva susedna ugla ~etvorougla. Pogledaj prethodni zadatak.

? Ako se dijagonale ~etvorougla ABCD

polove, to je paralelogram. Doka`i.

Prvo doka`i podudarnost trouglova ABO i CDO.

@ Jedno teme trougla i sredi{ta

sve tri stranice trougla jesu temena paralelograma. Doka`i.

Koristi svojstva sredwe linije trougla.

104

PARALELOGRAM – VRSTE PARALELOGRAMA
! Kojim su slovima obele`eni :

Da ti ka`em Kvadrat je pravougaonik. Kvadrat je romb.

a) paralelogrami

b) rombovi

v) pravougaonici?

" ^etvorougao KMPS je romb. Izra~unaj wegove uglove.

a)

b)

Dijagonala romba je simetrala uglova romba. U zadatku pod b) prvo izra~unaj ugao KMS suplementan uglu od 153°.

# Ugao izme|u stranice i visine romba je 15°.

Izra~unaj unutra{we uglove romba.

$ Neka je a || b || c || d i e || f || g i l || p.

Koristi podatke sa crte`a i izra~unaj unutra{we uglove ~etvorougla: a) ABCD b) BEFC v) DCGH

% Na osnovu podataka sa crte`a

UF, TE?KO JE...

izra~unaj ugao ϕ, koji gradi dijagonala BD sa stranicom BC romba.

105

& Mawa dijagonala romba jednaka je wegovoj

Da ti ka`em Crte` ti mo`e pomo}i da re{i{ zadatak.

stranici. Izra~unaj uglove romba.

' Unutra{wi ugao romba iznosi tre}inu odgovaraju}eg spoqa{weg ugla.

Izra~unaj uglove romba.
( Dijagonale pravougaonika seku se pod uglom od 56°,

kao {to je prikazano na crte`u. Izra~unaj ugao koji gradi dijagonala AC sa: a) stranicom AB b) stranicom CB.

) Izra~unaj uglove paralelograma

na slici.

Produ`i visinu i odredi ta~ku E tako da je DE du`ine b. ADE je jednakostrani~ni trougao.

* Visina romba polovi odgovaraju}u

stranicu. Izra~unaj uglove romba.
+ Visina romba je jednaka polovini odgovaraju}e

Nacrtaj dijagonalu iz temena iz kojeg je povu~ena visina. Kakav je dobijeni trougao?

stranice. Izra~unaj uglove romba.
, Dijagonala pravougaonika je dva puta du`a od kra}e s tranice.

Izra~unaj ugao izme|u dijagonala.

Dijagonale pravougaonika su jednake i polove se.

- ^etvorouglovi ABCD i ABEF

su paralelogrami. Doka`i da je ~etvorougao DFEC paralelogram.

Ako su naspramne stranice ~etvorougla paralelne i jednake, taj ~etvorougao je paralelogram.

106

. Doka`i da sredi{ta E, F, G, H stranica AB,

BC, CD, DA paralelograma ABCD obrazuju paralelogram.

/ Ako su dijagonale paralelograma jednake, onda je on pravougaonik. Doka`i.

Probaj i ovo
: Kvadrati ABCD i AKMS imaju jednake stranice.

a) Izra~unaj uglove SAB, SBC, DCM. b) Doka`i da su prave BS i CM paralelne. v) Izra~unaj uglove paralelograma BCMP.

; Ako je dijagonala AC simetrala uglova paralelograma ABCD,

onda je taj paralelogram romb. Doka`i.

< Zajedni~ka ta~ka dijagonala romba jednako je udaqena

Da ti ka`em Crte` ti mo`e pomo}i da re{i{ zadatak.

od stranica romba. Doka`i.

= Visine romba ABCD spu{tene iz jednog temena

do naspramnih stranica su jednake. Doka`i.

Doka`i podudarnost trouglova AMD i CND, gde su M i N podno`ja visina iz temena D na stranice AB i BC.

> Ugao romba je 60°. Doka`i da kra}a dijagonala deli romb

na dva jednakostrani~na trougla.
? Ako se dve du`i polove pod pravim uglom, onda su wihove

Dijagonale su simetrale uglova romba.

krajwe ta~ke temena romba. Doka`i.
@ Sredi{ta stranica pravougaonika su temena romba. Doka`i.

107

KONSTRUKCIJA PARALELOGRAMA
! Date su nekolinearne ta~ke A, B i C. Konstrui{i paralelogram ako su date ta~ke wegova temena. " Konstrui{i paralelogram ABCD ako je:

a) AB du`ine 5 cm, AC du`ine 6 cm i BC du`ine 4 cm b) AB du`ine 5 cm, AC du`ine 6 cm i α = 120°.
# Konstrui{i paralelogram ako je:

Da ti ka`em U zadatku pod a) koristi osobinu da se dijagonale paralelograma polove. Prvo konstrui{i trougao ~ije su stranice 5 cm; 2,5 cm i 3,5 cm.

a) a = 5 cm, d1 = 5 cm i d2 = 7 cm b) a = 5 cm, b = 4 cm i du`a dijagonala d2 = 7 cm.
$ Konstrui{i romb i upi{i kru`nicu ako je:

a) a = 4 cm i d1 = 3 cm
% Konstrui{i romb ako je:

b) a = 4 cm i α = 120°

v) d2 = 4 cm i d1 = 5 cm. U zadatku 5 a) prvo konstrui{i pravougli trougao AMD.
D M C

a) a = 4 cm i ha = 3 cm b) β = 45° i ha = 3 cm.
& Konstrui{i pravougaonik i opi{i kru`nicu ako je:

A

B

a) a = 5 cm i b = 4 cm a) a = 4 cm

b) a = 5 cm i d = 6 cm. b) d = 5 cm.

' Konstrui{i kvadrat i opi{i i upi{i kru`nicu ak o je: ( Konstrui{i paralelogram ako su date dijagonale d1 = 4 cm i d2 = 6 cm i ugao izme|u wih 120°. ) Konstrui{i paralelogram ako su date stranice a = 4 cm, b = 3 cm i visina ha = 2 cm. * Konstrui{i pravougaonik ako je dijagonala 5 cm i ugao izme|u dijagonala 60°. + Konstrui{i romb ako je stranica a = 8 cm

i polupre~nik upisanog kruga r = 3 cm.

Pre~nik upisanog kruga jednak je visini romba.

, Konstrui{i pravougaonik ako je stranica a = 4 cm i polupre~nik opisane kru`nice r = 3 cm. - Data je du` AB i na woj ta~ka E. Konstrui{i romb ako je data du` AB stranica romba i ta~ka E

podno`je visine na stranicu AB.

Probaj i ovo
. Date su ta~ke A i B i prava p, koja nije normalna na pravu AB.

Konstrui{i pravougaonik ako je du` AB stranica pravougaonika i centar opisane kru`nice pripada datoj pravoj.
/ Date su nekolinearne ta~ke A, B i M. Konstrui{i paralelogram ABCD

Simetrale stranica pravougaonika seku se u prese~noj ta~ki dijagonala.

ako je ta~ka M podno`je visine iz temena D na BC.

108

TRAPEZ
! Nacrtaj trapez PQRS, obele`i temena i zapi{i:

a) osnovice trapeza b) krake trapeza v) dijagonale trapeza.
" Nacrtaj trapez MNPQ.

a) Nacrtaj i obele`i visinu trapeza. b) Nacrtaj i obele`i sredwu liniju trapeza.
# Podeli paralelogram jednom pravom na dva:

a) trapeza b) pravougla trapeza.
$ Nacrtaj trougao, a zatim ga podeli pravom na jedan trapez i jedan trougao. % Dati trougao podeli sa dve prave na dva trapeza i jedan trougao. & Dati trougao podeli sa dve prave na:

a) dva trougla i paralelogram b) dva trapeza, paralelogram i trougao.
' Koliko trapeza ima na slici?

( Da li dati uglovi mogu biti uglovi trapeza?

a) 33°, 133°, 66°, 166° v) 24°, 142°, 38°, 156°

b) 55°, 125°, 66°, 114° g) 44°, 77°, 133°, 166° Da ti ka`em Uglovi trapeza ~iji kraci sadr`e isti krak trapeza su suplementni.

) Dva unutra{wa ugla trapeza su 132° i 28°.

Izra~unaj ostale uglove trapeza. Nacrtaj skicu.
* Unutra{wi ugao jednakokrakog trapeza je 126°.

Izra~unaj ostale uglove trapeza. Nacrtaj skicu.
+ Unutra{wi ugao pravouglog trapeza je:

Uglovi jednakokrakog trapeza na jednoj osnovici su jednaki.

a) 107° b) 23°12’. Izra~unaj ostale uglove trapeza. Nacrtaj skicu.

109

, Zbir dva ugla jednakokrakog trapeza je 260°. Koliki su uglovi trapeza? - Spoqa{wi uglovi trapeza su 125° i 45°. K oliki su unutra{wi uglovi? Nacrtaj skicu. . Zbir tri ugla pravouglog trapeza je 274°. Izra~unaj uglove trapeza. / Izra~unaj uglove jednakokrakog trapeza ako je ugao izme|u kraka

i visine trapeza 15°, kao {to je prikazano na crte`u.

: Na osnovu podataka sa slike izra~unaj unutra{we uglove jednakokrakog trapeza.

; Dijagonala AC jednakokrakog trapeza ABCD deli unutra{wi ugao trapeza

na uglove od 27° i 48°. Izra~unaj uglove trapeza. Nacrtaj skicu .
< Ugao jednakokrakog trapeza je 78°. Izra~unaj ugao k oji grade simetrale uglova na ve}oj osnovici. = Simetrala ugla na du`oj osnovici jednakokrakog trapeza gradi s naspramnim krakom

ugao od 48°. Izra~unaj uglove trapeza.
> Stranica jedini~nog kvadrata u kvadratnoj mre`i je 1 cm.

Nacrtaj i izra~unaj sredwu liniju trapeza. a)
1 cm

b)

v)

Na kojem je crte`u prikazan jednakokraki trapez?

110

? Neka su a i b osnovice trapeza i m wegova sredwa linija. Izra~unaj m ako je:

a) a = 5,5 cm i b = 2,7 cm

3 b) a = 8 cm i b = 6 cm. 4

Da ti ka`em

m = a+b 2

@ Neka su a i b osnovice trapeza i m wegova sredwa linija.

a) Izra~unaj osnovicu b trapeza ako je m = 15 cm i a = 1 dm. b) Izra~unaj osnovicu a trapeza ako je m = 22,5 cm i b = 13,8 cm.
A Tri jednakostrani~na trougla obrazuju ~etvorougao kao na slici.

a) Kojoj vrsti ~etvorouglova pripada taj ~etvorougao? b) Izra~unaj unutra{we uglove tog ~etvorougla. v) Ako je a = 6 cm, izra~unaj sredwu liniju trapeza.

B ^etvorouglovi ABCD i ABEF na slici su paralelogrami

kod kojih je AD = AF. Doka`i da je ~etvorougao ABCF jednakokraki trapez.

C Ako su uglovi na jednoj osnovici trapeza ABCD

jednaki (AB i DC su osnovice), doka`i da je to jednakokraki trapez.

Povuci pravu p tako da je D ∈p, p || BC i p se~e AB u ta~ki M. ^etvorougao MBCD je paralelogram. Za{to? Trougao AMD je jednakokraki trougao. Za{to?

D Nacrtaj u kvadratnoj mre`i jednakokraki trapez, kao

{to je prikazano na slici, a zatim opi{i kru`nicu .

Probaj i ovo
E Ako je osnovica jednakokrakog trapeza jednaka kraku i ugao izme|u dijagonala jednak 100°,

izra~unaj uglove trapeza.
F Ako su dijagonale trapeza ABCD (AB i DC su osnovice) jednake,

doka`i da je to jednakokraki trapez.

Doka`i podudarnost trouglova ABC i BAD.

111

KONSTRUKCIJE TRAPEZA
! Na crte`u je skica trapeza. Konstrui{i ga.

a)

b)

Da ti ka`em U zadatku 1 b) prvo konstrui{i ∆AED.

v)

g)

" Konstrui{i trapez ABCD (AB i CD su osnovice) ako je:

a) AB du`ine 6 cm, AD du`ine 3 cm, ՄA = 45° i ՄB = 60° b) CD du`ine 4 cm, BC du`ine 3 cm, ՄB = 45° i ՄD = 135° v) AD du`ine 4 cm, AC du`ine 5 cm, CD = 3 cm i ՄC = 120° g) AB du`ine 5 cm, DC du`ine 2 cm, ՄA = 75° i ՄB = 60°.
# Konstrui{i jednakokraki trapez ABCD

U zadatku 2 b) iskoristi svojstvo trapeza da su uglovi na istom kraku suplementni. Za re{avawe zadatka 2 g) pogledaj uputstvo za zadatak 1 b).

(AB i CD su osnovice) ako je: a) AB du`ine 6 cm, AC du`ine 5 cm i ՄA = 45° b) AD du`ine 3 cm, AC du`ine 5 cm i ՄA = 60°.
$ Konstrui{i jednakokraki trapez ~ije su osnovice

Za re{avawe zadatka 3 a) prvo konstrui{i ∆ABC.

a i b (a > b,), c krak i dijagonala d ako je: a) a = 4 cm, c = 4 cm i ugao 75° b) a = 5 cm, b = 3 cm i ugao 60° v) b = 4 cm, d = 6 cm i ugao 120°.

Uglovi na osnovici su jednaki. Za re{avawe zadatka 4 b) pogledaj uputstvo za zadatak 1 b).

% Konstrui{i pravougli trapez ABCD (AB i DC su osnovice i ՄA je prav) ako je:

a) AB du`ine 6 cm, AC du`ine 4 cm i ՄB = 30° b) AB du`ine 6 cm, CD du`ine 2 cm, AD = 3 cm.
& Date su du` AC, ta~ka M na woj i ta~ka B van te du`i. Nacrtaj trapez ABCD

ako je du` AB osnovica trapeza i ta~ka M zajedni~ka ta~ka dijagonala.

' Date su ta~ke Q, M i P tako da je ugao QMP o{tar i MQ ve}e od MP.

Nacrtaj jednakokraki trapez tako da je MP krak i MQ osnovica.

112

( Neka su a i b osnovice (a > b), c1 i c2 (c1 > c2) kraci, d1 i d2 (d1 > d2) dijagonale

pravouglog trapeza. Konstrui{i taj trapez ako je: a) a = 6 cm, d1 = 10 cm i ugao 60° b) b = 3 cm, c1 = 4 cm i ugao 60° v) a = 6 cm, c1= 6 cm, d1 = 8 cm g) a = 6 cm, b = 3 cm, c2 = 4 cm d) b = 2 cm, d2 = 3 cm, c1 = 4 cm |) b = 2 cm, d2 = 3 cm i ugao 120°.

) a) Konstrui{i trapez ako su osnovice 6,5 cm i 4 cm, visina 3 cm i ugao 45°.

b) Konstrui{i jednakokraki trapez ako je du`a osnovica 7,5 cm, krak 4,5 cm i visina 3 cm. Da ti ka`em Prvo konstrui{i osen~eni trougao. a) b)

* Neka su a i b osnovice jednakokrakog trapeza

(a > b), c krak, d dijagonala i h visina. Konstrui{i trapez ako je: a) a = 6 cm, h = 4 cm i ugao od 60° b) b = 3 cm, h = 4 cm i ugao od 45° v) a = 6 cm, h = 5 cm, d = 6 cm g) b = 2 cm, d = 4 cm, h = 3 cm d) b = 2 cm, c = 3 cm i ugao od 120°.

v), g)

d)

+ Konstrui{i jednakokraki trapez ako su

osnovice a = 6 cm i b = 3 cm i visina h = 4 cm.

Pogledaj zadatak 7 na str. 95 u uxbeniku (drugi deo). Mo`e{ da koristi{ i svojstva simetri~nosti jednakokrakog trapeza.

, Konstrui{i jednakokraki trapez

ako je sredwa linija m = 5 cm, visina h = 4 cm i ugao α = 60°.

Prvo konstrui{i ∆AED, ~ija je kateta DE = h. Zatim odredi sredi{te M hipotenuze AD.

Probaj i ovo
- a) Konstrui{i trapez ABCD (AB i DC su osnovice) ako je AB du`ine 6 cm,

AC du`ine 5 cm, AD = 3 cm i ՄB = 45°. b) Konstrui{i jednakokraki trapez ~ija je osnovica a = 6 cm, dijagonala d = 5,5 cm i ugao 60°. v) Konstrui{i pravougli trapez ABCD (AB i DC su osnovice i ՄA je prav) ako je AB du`ine 6 cm, AC du`ine 5 cm i ՄB = 45°.

Zadatak ima dva re{ewa.

113

TRAPEZ, PARALELOGRAM
! Nacrtaj dva podudarna nejednakostrani~na trougla ~iji su uglovi 45° i 60°.

Izre`i ih i spajawem jednakih stranica sastavi paralelogram. Koliko paralelograma mo`e{ da sastavi{? Izra~unaj wihove unutra{we uglove.
" Doka`i da se simetrale spoqa{wih uglova paralelograma

seku pod pravim uglom.

Da ti ka`em

# Date su du` AB i ta~ka M koja joj ne pripada. Konstrui{i

du` A1B1, centralnosimetri~nu sa AB u odnosu na M. Doka`i da je ~etvorougao AB1A1B paralelogram.

Ako se dijagonale ~etvorougla polove, taj ~etvorougao je paralelogram.

$ Dat je ~etvorougao ABCD. Konstrui{i ~etvorougao A1B1C1D1, centralnosimetri~an

s datim ~etvorouglom u odnosu na teme B. Da li je ~etvorougao AC1A1C paralelogram?

% Konstrui{i romb ako je polupre~nik upisane

kru`nice r = 2 cm i stranica a = 5 cm. Upi{i kru`nicu.

Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ija je hipotenuza a, a kateta h. 2r = h

& Konstrui{i pravougaonik ako je polupre~nik opisanog kruga r = 3 cm i stranica a = 4 cm. ' Dat je ugao xOy i paralelne

B A C a

x Nacrtaj pravu z tako da je C ∈ z i z || Ox. Obele`i prese~nu ta~ku pravih z i b sa M. Doka`i podudarnost ∆OAC i ∆CMD.

prave a i b, koje seku krake ugla, kao {to je prikazano O na slici. Ako je OA = AB, doka`i da je OC = CD.

y D b

( Dat je ugao xOy i tri paralelne

prave a, b i c, koje seku krake ugla, kao {to je prikazano na slici. Ako je OA = AB = BC , doka`i da je OM = MN = NE.

a A O M N B

b

C

c

x

E

y

114

Da ti ka`em
) Doka`i da sredi{ta stranica

romba obrazuju pravougaonik.

Sredwa linija EF trougla ABC jednaka je polovini stranice AC i paralelna je s wom.

* Nacrtaj proizvoqan trapez ABCD. U odnosu na wegovu sredwu liniju m konstrui{i

osnosimetri~an trapez A1B1C1D1. Da li ta~ke C1 i D1 pripadaju pravoj AB? 126 dm i 100 dm. Nacrtaj taj pravougaonik u razmeri: a) 1 : 100 b) 1 : 200.

+ Fiskulturno igrali{te ima oblik pravougaonika dimenzija

Crtawe u razmeri 1 : 100 zna~i da 100 dm u prirodi predstavqa{ na crte`u kao 1 dm. Izra~unaj stranice pravougaonika na crte`u.

, Jedna wiva ima oblik paralelograma ~ije su s tranice 130 m i 90 m, a visina

koja odgovara du`oj stranici je 58 m. Nacrtaj wivu u razmeri 1 : 1 000.

- Ako je stranica romba 60 m i ugao 60°, nacrtaj romb u razmeri 1 : 1000.

Nacrtaj visinu romba, izmeri je i izra~unaj wenu du`inu u prirodi.
. Krov ku}e se sastoji od dva podudarna

Kod crte`a u razmeri uglovi ostaju nepromeweni.

10 m 10 m

jednakokraka trapeza i dva podudarna jednakokraka trougla. Ve}a osnovica trapeza je 20 m, osnovica trougla 14 m, a visine su im po 10 m. Nacrtaj krovne delove u razmeri 1 : 200.

14 m

20 m

Probaj i ovo
/ Na stranicama paralelograma ABCD re-

dom su izabrane ta~ke M, N, P i Q tako da je AM = BN = CP = DQ. Doka`i da je ~etvorougao MNPQ paralelogram.

Prvo doka`i podudarnost odgovaraju}ih trouglova. ∆AMQ •∆CPN i•∆MBN •∆PDQ

: Simetrale unutra{wih uglova

paralelograma ABCD seku se u ta~kama M, N, P i Q. Doka`i da je ~etvorougao MNPQ paralelogram.

Doka`i da su simetrale naspramnih uglova paralelne. Koristi svojstvo uglova s paralelnim kracima: Ako je ՄADM = ՄCBP i AD•||•CB, onda je DM•||•BP.

115

^ETVOROUGAO – SISTEMATIZACIJA
! Kako se naziva paralelogram koji:

a) ima jednake sve uglove i nema jednake sve stranice b) ima jednake sve uglove i ima jednake sve stranice v) ima jednake sve stranice i nema jednake sve uglove?
" Koje tvr|ewe nije ta~no? Precrtaj ga.

a) Svaki paralelogram ima jednake naspramne stranice. b) Svaki paralelogram ima jednake naspramne uglove. v) Svaki paralelogram ima jednake dijagonale. g) Svaki paralelogram ima centar simetrije.
# a) Koliko pravih uglova mo`e imati ~etvorougao?

b) Koliko tupih uglova mo`e imati ~etvorougao? v) Koliko o{trih uglova mo`e imati ~etvorougao? Nacrtaj te ~etvorouglove.
$ Nastavnik je nacrtao na svakom od ~etiri lista papira jedan ~etvorougao:

pravougaonik, kvadrat, romb i jednakokraki trapez. Listove je dao Mariji, Jovanu, Petru i Mileni. Svako od wih je svoj ~etvorougao opisao ovako: Marija: Moj ~etvorougao ima jednake dijagonale i jednake uglove. Jovan: Moj ~etvorougao nije centralnosimetri~an. Petar: Moj ~etvorougao ima ~etiri ose simetrije. Milena: Moj ~etvorougao ima razli~ite i normalne dijagonale . Koje ~etvorouglove imaju Marija, Jovan, Petar i Milena?
% Koje tvr|ewe nije ta~no? Precrtaj ga.

a) Jednakokraki trapez ima jednake uglove na osnovici. b) Jednakokraki trapez ima jednake dijagonale. v) Jednakokraki trapez ima jednake naspramne uglove. g) Jednakokraki trapez ima osu simetrije.
& Koji ~etvorougao NIJE centralnosimetri~an? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a) kvadrat

b) jednakokraki trapez

v) romb

g) pravougaonik

' Koji ~etvorougao NIJE osnosimetri~an? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

a) paralelogram

b) romb

v) deltoid

g) jednakokraki trapez

( U koji se ~etvorougao uvek mo`e upisati kru`nica? Zaokru`i slova ispred ta~nih odgovora.

a) pravougaonik b) kvadrat v) romb g) jednakokraki trapez d) pravougli trapez |) deltoid

116

) Oko kog se ~etvorougla uvek mo`e opisati kru`nica? Zaokru`i slova ispred ta~nog odgovora.

a) pravougaonik b) kvadrat v) romb g) jednakokraki trapez d) pravougli trapez |) deltoid
* Nacrtaj sve vrste osnosimetri~nih ~etvorouglova i napi{i wihove nazive. + Sa koliko pravih mo`e{ da podeli{ proizvoqan k onveksni ~etvorougao

na tri paralelograma i tri trougla?
, Podeli proizvoqan konveksni ~etvorougao sa dve prave na jedan trapez i tri trougla. - Dva podudarna pravougla trougla spojena hipotenuzama ~ine ~etvorougao. Koliko re{ewa

postoji? Kako se nazivaju dobijeni ~etvorouglovi? Izra~unaj uglove dobijenih ~etvorouglova ako je o{tar ugao pravouglog trougla 60°.
. Konstrui{i kvadrat stranice a = 5 cm, a zatim opi{i i upi{i kru`nice. / Konstrui{i pravougaonik stranice 5 cm i dijagonale 6 cm, a zatim opi{i kru`nicu. : Date su nekolinearne ta~ke A, B i O. Konstrui{i paralelogram ako su ta~ke A i B temena

paralelograma, a ta~ka O presek dijagonala.
; Konstrui{i romb, a zatim upi{i kru`nicu ak o je:

a) a = 4 cm, d2 = 5 cm

b) d1 = 5,5 cm, d2 = 8 cm.

< Konstrui{i jednakokraki trapez, a zatim opi{i kru`nicu, ako su date:

a) osnovice a = 6 cm, b = 4 cm i α = 60° b) osnovica a = 6 cm, dijagonala d = 5,5 cm i visina h = 4 cm. a) ro = 3 cm b) ru = 2 cm. Da ti ka`em

= Konstrui{i kvadrat ako je:

> Neka je a stranica romba, ru polupre~nik

upisane kru`nice i d1 velika dijagonala. Konstrui{i romb ako je: a) ru = 2 cm, a = 5 cm b) d1 = 7 cm i ru = 3 cm.

U zadatku 20 b) konstrui{i osen~en trougao. Zatim iskoristi svojstvo da je dijagonala simetrala ugla.

? Konstrui{i jednakokraki trapez ako je polupre~nik opisane kru`nice ro = 4 cm,

a osnovice a = 6 cm i b = 4 cm.

@ U kru`nicu polupre~nika 4 cm upi{i pravougaonik stranice 6 cm. A U kru`nicu polupre~nika 4 cm upi{i jednakokraki trapez osnovica 7 cm i 4 cm.

117

B Izra~unaj ozna~ene uglove deltoida.

C Zvezda na slici sastavqena je od podudarnih deltoida.

a) Izra~unaj unutra{we uglove jednog deltoida. b) Da li zvezda ima centar simetrije? v) Koliko osa simetrije ima zvezda?
D Konstrui{i deltoid ABCD na osnovu podataka sa crte`a.

a) D C

b)

A

B

Da ti ka`em Prvo mo`e{ da konstrui{e{ osen~eni trougao. a) b), v)

E Konstrui{i deltoid ako je:

a) a = 6 cm, b = 3 cm i d1 = 8 cm b) d1 = 7 cm, d2 = 5 cm i a = 5 cm v) a = 6 cm, b = 4 cm i d2 = 2 cm.

F Konstrui{i deltoid ako je:

a) AB du`ine 6 cm, α = 120° i β = 45° b) BC du`ine 5 cm, CD du`ine 4 cm i δ = 150° v) BD du`ine 7 cm, β = 60° i γ = 120°

Prvo mo`e{ da konstrui{e{ trougao: a) ABD b) ACD v) BCD

G a) Nacrtaj kvadratnu mre`u kao na slici.

y B

Odredi ta~ku B1, simetri~nu sa B u odnosu na pravu x, ta~ku B2, simetri~nu sa B u odnosu na pravu y, i ta~ku B3, simetri~nu sa B u odnosu na ta~ku O. Odredi ta~ku A1, simetri~nu sa A u odnosu na ta~ku O. b) Nacrtaj ~etvorouglove: AA1B2B, BAB3A1, AB1A1B, AB1A1B2, BB1B3B2 i napi{i kojoj vrsti pripada svaki od wih.

A

O

x

118

H Konstrui{i ~etvorougao prema podacima sa crte`a.

a)

b)

I Neka su prave a, b i c paralelne i neka sredi{te M

b c a A M

B

du`i AB pripada pravoj c. Doka`i da pravoj c pripada sredi{te bilo koje du`i ~ije krajwe ta~ke pripadaju pravama a i b.

J Rastojawe izme|u mesta A i mesta B je 4 km. Odredi pravac i rastojawe izme|u mesta

C i D ako se zna da je ՄCAB = 120°, ՄDAB = 70°, ՄCBA = 30°, ՄABD = 60° i ABCD je konveksan ~etvorougao. Nacrtaj sliku u razmeri 1 : 50 000. Zatim izmeri ras tojawe od mesta C do mesta D na crte`u i izra~unaj rastojawe izme|u wih u prirodi.

K Dopuni crte` tako da dobije{ mre`u kvadra.

Da ti ka`em kvadar

mre`a kvadra

L Koji je crte` mre`a kocke? Zaokru`i slova ispred ta~nih odgovora.

a)

b)

v)

g)

M Ivica kocke je 4 cm. U kvadratnoj mre`i ~ija je jedini~na du` 1 cm

nacrtaj wenu mre`u.
N Ivice kvadra su 3 cm, 4 cm i 5 cm. Nacrtaj mre`u kvadra.

119

POVR[INA ^ETVOROUGLA I TROUGLA
JEDNAKOST POVR[INA. POVR[INA PRAVOUGAONIKA
! U kvadratnoj mre`i, rastavqawem i ponovnim sastavqawem figure, nacrtaj pravougaonik

~ija je povr{ina jednaka povr{ini date figure. a) b) v) g)

" U kvadtatnoj mre`i sastavqawem tri trougla nacrtali smo paralelogram.

Na sli~an na~in nacrtaj: a) pravougaonik b) romb.

# U trougaonoj mre`i jednakostrani~an trougao razlo`en je na ~etiri podudarna trougla.

Od tih trouglova sastavi i nacrtaj: a) paralelogram b) figuru po svom izboru.

120

$ U trougaonoj mre`i nacrtaj jednakostrani~ni trougao stranice 4 cm.

Razlo`i ga tako da mo`e{ sastaviti: a) pravougaonik b) paralelogram.

% a) Kolika je povr{ina svake figure na crte`u?

Da ti ka`em O = 1 cm + 3 cm + 3 cm + 2 cm + 2 cm + 1 cm

b) Kojim je brojem obele`ena figura koja ima: • najmawi obim • najve}i obim?

} 1 cm

1

2

3

4

1 cm
& Izra~unaj obim i povr{inu figure na slici.

a)

b)

121

' Izra~unaj obim i povr{inu figure obojene u `ut o.

Da ti ka`em

20 cm 4 dm 6 dm

45 cm

} 1 cm
Obim obojene figure na slici je: O = 12 cm + 4 cm = 16 cm

( Popuni prazna poqa u tabeli ako su podaci dati za pravougaonik.

a 4,5 cm

b 60 mm 10 cm

P=a⋅b

3300 mm2 378 m2

12,6 m

) Izra~unaj obim kvadrata ako je povr{ina kvadrata:

a) 64

cm2

b) 100

cm2.

Prvo odredi broj ~iji je kvadrat 64, odnosno broj ~iji je kvadrat 100.

* Koliko kvadratnih metara asfalta treba postaviti na deonici

autoputa duga~koj 20 km ako je {irina autoputa 12 m?

+ Povr{ina pravougaonika ~ije su stranice 16 cm i 9 cm

jednaka je povr{ini kvadrata. Izra~unaj obim kvadrata.

9 cm ? 16 cm ?

122

POVR[INA PARALELOGRAMA
! a) Kojim su brojevima ozna~ene figure koje imaju jednake povr{ine?

1

2

3

4

b) Obrazlo`i svoj odgovor.
" Zaokru`i slovo ispred ta~no izra~unate povr{ine

paralelograma sa slike. b) 50 cm2 a) 150 cm2

v) 75 cm2

# Izra~unaj povr{inu romba ako je a = 2,5 dm i ha = 10,2 cm. $ Povr{ina paralelograma je 279 dm2. Odredi rastojawe

izme|u wegovih stranica ~ije su du`ine 18,6 dm.

% Koliko kvadratnih metara zauzima pet

3,1 m 5m

parking mesta prikazanih na slici?

& Koliko kvadratnih metara poda mo`e{ da

prekrije{ sa 30 ukrasnih drvenih plo~ica dimenzija prikazanih na crte`u.

P RIMER
Stranice paralelograma su a = 6 cm i b = 9 cm, a visina ha = 4,5 cm. Izra~unaj visinu hb. Prvi korak Izra~unajmo povr{inu paralelograma. P = a ⋅ ha P = 6 cm ⋅ 4,5 cm P = 27 cm2 Drugi korak Izra~unajmo visinu hb. P = b ⋅ hb P = 27 cm2 9 cm ⋅ hb =27 cm2 hb =27 cm2 : 9 cm hb = 3 cm

' Povr{ina paralelograma je P = 19,2 cm2, a stranice a = 4,8 cm i b = 6 cm.

Izra~unaj visine ha i hb paralelograma.

( Povr{ina romba je 14 cm2, a visina 3,5 cm. Izra~unaj obim romba.

123

Obim mnogougla je zbir du`ina svih wegovih s tranica. Obim paralelograma: O=2⋅a+2⋅b ili O = 2 ⋅ (a + b) Obim romba: O=4⋅a

) Obim romba je 7,2 dm, a wegova visina je 1,4 dm. Izra~unaj povr{inu romba. * Izra~unaj obim i povr{inu paralelograma i visinu k oja odgovara stranici a

ako zna{ da je a = 15 cm, b = 16,5 cm i hb = 10 cm. povr{inu kao i pravougaoni travwak. Kolika je {irina pravougaonog travwaka?

+ Travwak oblika paralelograma ima istu

45 m 90 m 100 m

, Izra~unaj obim paralelograma ako je

ha = 3,2 cm, hb = 5 cm i P = 40 cm2.

Da ti ka`em Na osnovu datih podataka izra~unaj prvo stranice paralelograma.

P RIMER
Obim paralelograma je O = 48 cm i stranica a = 13 cm. Ako je hb = 7,5 cm, izra~unaj povr{inu paralelograma. Prvi korak Ra~unamo stranicu b. O=2⋅a+2⋅b 2 ⋅ 13 cm + 2 ⋅ b = 48 cm 26 cm + 2 ⋅ b = 48 cm 2 ⋅ b = 48 cm – 26 cm 2 ⋅ b = 22 cm b = 22 cm : 2 b = 11 cm Drugi korak Ra~unamo povr{inu paralelograma. P = b ⋅ hb P = 11 cm ⋅ 7,5 cm P = 82,5 cm2

re{avamo jedna~inu u kojoj je nepoznat sabirak 2 ⋅ b re{avamo jedna~inu u kojoj je nepoznat ~inilac b

- Obim paralelograma je O = 45 cm, a stranica b = 6,5 cm. . Du`ine stranica paralelograma su 0,8 dm i 1,2 dm.

Ako je visina ha = 3,2 cm, izra~unaj povr{inu paralelograma. Rastojawe izme|u jednakih stranica paralelograma jednako je visini paralelograma.

Rastojawe izme|u ve}eg para jednakih stranica je 1 dm. Izra~unaj rastojawe izme|u druge dve jednake stranice.

124

POVR[INA TROUGLA
! Izra~unaj povr{inu trougla ako je dato: c = 35 mm, hc = 5 cm. " Povr{ina trougla je 60 cm2. Ako je stranica b = 15 cm, izra~unaj visinu koja odgovara stranici b. # Povr{ina pravouglog trougla je 12,6 dm2, a jedna kateta je 42 cm. Izra~unaj drugu katetu. $ Svi trouglovi na crte`u imaju visine ha jednake du`ine.

c

A a

b

c

B a

b

c

V

b a

c

G

b a

a) Svakom trouglu na crte`u nacrtaj visinu k oja odgovara stranici a. b) Napi{i slova kojima su obele`eni trouglovi ~ije su povr{ine jednak e.
% Zaokru`i slovo ispred ta~no izra~unate

povr{ine trougla sa slike. a) 37,5 cm2 b) 45 cm2 v) 60 cm2

Obim trougla je zbir du`ina wegovih s tranica. nejednakostrani~ni trougao C b A c O = a + b +c a B A b a O=a+2⋅b b B A a a O=3⋅a jednakokraki trougao C jednakostrani~ni trougao C a B

& Obim jednakokrakog trougla je 16 cm, a krak je 5 cm.

a) Izra~unaj osnovicu a. b) Izra~unaj povr{inu trougla ako je wegova visina ha = 4 cm.

125

P RIMER
Stranice trougla su a = 12 cm i c = 8 cm, a visina hc = 9 cm. Izra~unaj povr{inu i visinu ha trougla. Prvi korak Ra~unamo povr{inu trougla. c ⋅ hc P= 2 Drugi korak Ra~unamo visinu ha. a ⋅ ha P= 2 P = 36 cm2

P=

8 cm ⋅ 9 cm 2

2 P = 72 cm 2

12 cm ⋅ ha = 36 cm2 2
6 cm ⋅ ha = 36 cm2 ha = 36 cm2 : 6 cm ha = 6 cm

P = 36

cm2

' Izra~unaj povr{inu jednakokrako-pravouglog trougla

~iji je krak 9 cm.

Da ti ka`em Crte` trougla ti mo`e pomo}i da re{i{ zadatak.

( Izra~unaj povr{inu trougla ABC.

) Izra~unaj obim jednakokrakog trougla ako zna{ da je krak b = 15,5 cm,

a visine ha = 10 cm i hb = 8 cm.

* \or|e `eli da obnovi deo fasade na svojoj ku}i k oji je prikazan na crte`u.

a) Kolika je povr{ina zida ku}e koju \or|e treba da oboji? b) Koliko kilograma boje treba kupiti ako se sa 1 kg boje mo`e obojiti 2 m2 zida? v) Koliko ko{ta boja za bojewe prikazanog dela fasade ak o 1 kg boje ko{ta 580 dinara? 4m 1,5 m 1,5 m 3,5 m 8m

1,5 m 1,5 m

126

POVR[INA PRAVOUGAONIKA, PARALELOGRAMA I TROUGLA
! Svaki mnogougao pove`i s formulom kojom izra~unava{ wegovu povr{inu.

b a P = a ⋅ ha

b

ha a

c

b ha a P=a⋅b

a a

b

c a P = a2

P = a⋅b 2

P=

a ⋅ ha 2

" Na terenu oblika pravougaonika treba

# Oko travwaka oblika kvadrata obima 40 m

napraviti bazen oblika kvadrata. Izra~unaj povr{inu bazena.

napravqena je staza {irine 2 m. Kolika je povr{ina staze?

$ a) Izra~unaj povr{inu trougla ACD.

% Filip `eli da svom bratu Nikoli od kola`-

b) Izra~unaj povr{inu paralelograma ABCD.

-papira izre`e figuru prikazanu na crte`u. Da li Filip figuru mo`e napraviti od komada kola`-papira oblika kvadrata stranice 30 cm? Kolika je povr{ina otpalog papira?

& Povr{ina trougla je P = 10,5 dm2 i visina ha = 30 cm. Izra~unaj stranicu a.

127

' a) Ta~ka O je presek dijagonala AC i BD romba

Da ti ka`em Podseti se osobina romba i pro~itaj tekst na strani 84 u uxbeniku (drugi deo).

ABCD. Ako je•AC du`ine 8 cm i BD du`ine 6 cm, izra~unaj povr{inu trougla AOD. b) Koliko je puta povr{ina romba ve}a od povr{ine trougla? v) Obrazlo`i odgovor.

( a) Svakom trouglu na crte`u nacrtaj visinu

koja odgovara stranici AB. b) Kolika je povr{ina trougla • AEB • ADB • ACB?

) a) Izra~unaj povr{inu trougla BCB1 ako je BB1

te`i{na du` koja odgovara stranici CA i CA je du`ine 8 cm, a BC du`ine 6 cm. b) Kolika je visina trougla B1AB koja odgovara stranici B1A? v) Povr{ina trougla B1AB je: • ve}a od povr{ine trougla BCB1 • mawa od povr{ine trougla BCB1 • jednaka povr{ini trougla BCB1 Zaokru`i ta~an odgovor.

Podseti se da te`i{na du` spaja teme trougla sa sredinom naspramne stranice. Trouglovi AC1C i C1BC imaju jednake povr{ine jer imaju zajedni~ku visinu CD i AC1 = C1B.

* Mira `eli da sa{ije prekriva~ za svoj

krevet spajaju}i par~i}e kao {to je prikazano na crte`u. a) Koliko ovakvih par~i}a Mira mora da spoji da bi sa{ila prekriva~? b) Kolika je ukupna povr{ina zelenih delova prekriva~a?

Pa~vork Pa~vork je vrsta ru~nog rada pri kojem se komadi}i tkanine, razli~iti po boji i obliku, {ivewem spajaju u ve}u celinu. Na taj na~in mo`e se napraviti s tolwak, prekriva~ ili neki odevni predmet. Par~i}i su obi~no u obliku neke jednostavnije geometrijske figure, pa se lako mogu spajati i slo`iti u celinu.

128

+ Izra~unaj visinu koja odgovara hipotenuzi

pravouglog trougla sa slike.

, Izra~unaj udaqenost (rastojawe) temena D

pravougaonika ABCD od dijagonale AC.

- Povr{ina romba je 41 cm2, a obim je 32,8 cm. Kolika je visina romba? . Obim jednakokrakog trougla je O = 32 cm, a krak b = 10 cm. Izra~unaj povr{inu

trougla ako je ha = 6,5 cm.

/ Neka je a osnovica i b krak jednakokrakog trougla. Ako je P = 126 cm2, ha = 12 cm, hb = 9 cm,

izra~unaj obim trougla.

: Kvadrat i romb imaju jednake povr{ine. Povr{ina kvadrata je 36 cm2. Izra~unaj obim romba

ako je visina romba za 2 cm kra}a od stranice kvadrata.

; Povr{ina romba je 1 020 cm2. Izra~unaj stranicu romba ako je visina 2,4 dm. < Podaci u tabeli dati su za romb.

Popuni prazna poqa u tabeli.

a 6,5 cm 9 cm

ha 36 cm

P 32,4 cm2

O

6 cm
= Na platou oblika kvadrata izgra|en

49,6 cm

je bazen kao {to je prikazano na crte`u. a) Odredi obim i povr{inu bazena. b) Kolika je povr{ina platoa oko bazena?

129

POVR[INA TRAPEZA
! Zaokru`i slovo ispred ta~no izra~unate

povr{ine trapeza sa slike. a) 12 dm2 b) 10 dm2 v) 9 dm2 g) 7 dm2
" Izra~unaj povr{inu trapeza ako je:

a) a = 1,5 dm, b = 0,8 dm i h = 1,2 dm

b) a = 4 1 cm, b = 2 1 cm, h = 4 cm. 4 2

# Trapez je sastavqen od kvadrata i pravouglog

trougla, kao {to je prikazano na crte`u. Izra~unaj obim i povr{inu trapeza.
$ Izra~unaj obim i povr{inu

jednakokrakog trapeza sa slike. Podseti se Pogledaj zadatak 7 na strani 95 u uxbeniku (druga kwiga).
% Povr{ina trapeza je P = 78 cm2, a sredwa linija trapeza m = 12 cm. Izra~unaj visinu trapeza.

P RIMER
Izra~unaj visinu trapeza ako je P = 65 cm2, a = 8 cm, b = 5 cm.
2 P = 65 cm2 P=

(a + b ) ⋅ h

13 cm ⋅ h = 2 ⋅ 65 cm2 13 cm ⋅ h = 130 cm2 h = 130 cm2 : 13 cm h = 10 cm P = 65 cm2

2 13 cm ⋅ h = 65 cm2 2

(8 cm + 5 cm) ⋅ h = 65 cm2

& Povr{ina trapeza je 98 cm2, du`a osnovica je 9 cm, a kra}a 5 cm. Izra~unaj visinu trapeza. ' Izra~unaj:

a) povr{inu trapeza ako je a = 6 dm, b = 42 cm i h = 1,5 dm b) sredwu liniju trapeza ako je povr{ina 128 cm2, a visina 8 cm v) visinu trapeza ako je povr{ina P = 94,5 cm2 i osnovice a = 12,9 cm, b = 6 cm.

130

POVR[INA PRAVOUGAONIKA, PARALELOGRAMA, TROUGLA I TRAPEZA
! Izra~unaj obim i povr{inu

figura sa crte`a.

" \or|e od kola`-papira pravi jelku kao {to

# Kolika je povr{ina ma{ne nacrtane

je prikazano na crte`u. Kolika je povr{ina jelke? Kolika je povr{ina otpalog papira?
1 cm

u kvadratnoj mre`i?
1 cm2

$ Izra~unaj povr{inu kvadrata ~iji je obim 60 cm. % Stranica paralelograma je 120 mm, a visina koja joj odgovara je 7,8 cm. Izra~unaj povr{inu. & Izra~unaj povr{inu trougla ako je b = 8 dm, hb = 3,2 dm. ' Izra~unaj povr{inu trapeza ako je a = 5,6 dm; b = 2,4 dm i h = 3,7 dm. ( [argarepa je zasa|ena na zemqi{tu oblika paralelograma s tranice 1,5 m i visine 0,7 m.

Na zemqi{tu istog oblika, stranice 0,4 m i visine 2,5 m, zasa|en je spana}. Koja je biqka zasa|ena na ve}oj povr{ini?
* Od pravougaonika je odse~en trougao

) Izra~unaj povr{inu pahuqice sa slike.

povr{ine 12 cm2, kao {to je prikazano na crte`u. Kolika je povr{ina trapeza? 12 cm2 5 cm 8,5 cm

131

+ U dvori{tu obdani{ta treba napraviti

, Na trg oblika trougla treba postaviti

igrali{te za pesak u obliku dva pravougla trougla, kao {to je prikazano na crte`u. Kolika je povr{ina igrali{ta za pesak?

postoqe za spomenik oblika kvadrata. Kolika je preostala povr{ina trga?

- a) Koliko je najmawe kvadratnih

40 cm

60 cm

50 cm Podseti se Obim ~etvorougla je zbir du`ina wegovih stranica.

metara drvene plo~e potrebno za izradu dvadeset {kolskih klupa u obliku jednakokrakog trapeza, kao {to je prikazano na crte`u? b) Koliko je metara lajsne potrebno da bi se oblepile ivice svih klupa?

120 cm

. Stolar Dragan je dobio naruxbinu da napravi kreve t

prikazan na crte`u. a) Kolika je ukupna povr{ina drvenih delova od kojih se sastavqa krevet? b) Da li je za izradu ovog kreve ta dovoqno kupiti jednu drvenu plo~u oblika pravougaonika dimenzija 280 cm i 206 cm? v) Cena materijala potrebnog za izradu kreveta je 8 700 dinara. Koliko ko{ta celokupna izrada kreveta ako majstoru Draganu za wegov rad treba platiti 50% cene materijala?

0,5 m 0,9 m 0,4 m

0,4 m 0,9 m 0,95 m 1,95 m

/ Trapez je sastavqen od pravougaonika

i jednakokrako-pravouglog trougla, kao {to je prikazano na crte`u. Izra~unaj povr{inu trapeza.

132

: Povr{ina paralelograma je 6,8 dm2, a visina je 4 dm. Izra~unaj odgovaraju}u stranicu. ; Povr{ina trougla je 12 cm2, a stranica je 2,4 cm. Izra~unaj odgovaraju}u visinu trougla. < Povr{ina trapeza je 3,36 dm2, jedna osnovica je 29,4 cm, a druga 10,6 cm. Izra~unaj visinu. = Izra~unaj obim pravougaonika ~ija je povr{ina 25,2 cm2, a jedna stranica 5,6 cm. > Obim paralelograma je 20 cm, a jedna stranica je 3 cm.

a) Izra~unaj drugu stranicu paralelograma. b) Izra~unaj povr{inu paralelograma ako je visina koja odgovara du`oj stranici 4,5 cm. 4 dm ? Izra~unaj obim paralelograma ako je stranica a = , hb = 3,2 cm i P = 40 cm2. 5

P RIMER
Povr{ina trapeza je P = 12,8 cm2, osnovica a = 5,6 cm i visina h = 3,2 cm. Izra~unaj osnovicu b.
P=

(a + b ) ⋅ h
2

5,6 cm + b = 25,6 cm2 : 3,2 cm 5,6 cm + b = 8 cm b = 8 cm – 5,6 cm b = 2,4

P = 12,8 cm2

(5,6 cm + b) ⋅ 3, 2 cm = 12,8 cm2
2

(5,6 cm + b) ⋅ 3,2 cm = 2 ⋅ 12,8 cm2

@ Povr{ina trapeza je P = 34 cm2, osnovica b = 2,7 cm i visina h = 6,8 cm. Izra~unaj osnovicu a. A Ram slike sastavqen je od ~etiri ista trapeza,

kao {to je prikazano na crte`u. a) Izra~unaj povr{inu rama. b) Kolika je povr{ina zida koju }e prekriti slika s ramom?

B a) Koliko trouglova uo~ava{ na crte`u?

Zapi{i ih. b) Du`ine du`i AC, BC, CD i DE su date na crte`u. Izra~unaj povr{ine svih trouglova.

133

Da ti ka`em
C Izra~unaj povr{inu pravouglog trougla

ako je hc = 2,5 cm i tc = 4 cm.

Te`i{na du` koja odgovara hipotenuzi pravouglog trougla jednaka je polovini hipotenuze.

D Na betonskom platou oblika kvadrata stranice 12 m

treba napraviti travwak kvadratnog oblika, kao {t o je prikazano na crte`u. Izra~unaj povr{inu travwaka.

6m 6m 12 m

P RIMER
Izra~unaj povr{inu romba ako je stranica a = 4 cm, a ugao romba α = 30°. Pravougli trougao dopuni do jednakostrani~nog, kao {to je prikazano na crte`u. h = a • h = 2 cm 2 P=a⋅h P = 4 cm ⋅ 2 cm P = 8 cm2

E Izra~unaj povr{inu romba koriste}i

podatke sa crte`a.

F Izra~unaj povr{inu jednakokrakog

trapeza ako je osnovica DC du`ine 7,2 cm, DE du`ine 3 cm, a ugao na osnovici 45°.

Prvi korak Trougao AED je jednakokrako-pravougli, pa je AE = ED, to jest AE je du`ine 3 cm. Na isti na~in zakqu~ujemo da je FB du`ine 3 cm. Drugi korak Kako je DC•= EF, to je: AB•= 3 cm + 7,2 cm + 3 cm AB•= 13,2 cm

134

G Koriste}i podatke sa crte`a, izra~unaj povr{inu trapeza.

a)

b)

H Na zemqi{tu oblika kvadrata napravqena je s taza

oblika paralelograma {irine 1,5 m i du`ine 7,5 m, kao {to je prikazano na crte`u. a) Kolika je povr{ina staze? b) Kolika je preostala povr{ina zemqi{ta?

I Izra~unaj povr{inu obojenog dela

kvadratne mre`e.

Probaj i ovo
J Koliko je kvadratnih metara

platna najmawe potrebno da bi se sa{io {ator prikazan na crte`u? 1,5 m

Da ti ka`em [ator ima i dno, sa{iveno od istog platna.

0,9 m 1,2 m

2m

135

POVR[INA PROIZVOQNOG ^ETVOROUGLA
! Izra~unaj povr{inu ~etvorougla sa slike.

1 cm2 a) d1 = 10 cm, d2= 3,2 dm

1 cm2 b) d1 = 3,2 dm, d2= 1 dm

1 cm2 v) d1 = 3 cm, d2= 44 mm.

" Izra~unaj povr{inu ~etvorougla sa slike ako je:

Povr{inu proizvoqnog ~etvorougla mo`emo odrediti tako {to }emo D ~etvorougao rastaviti na trouglove i sabrati wihove povr{ine. A

C B

# Koriste}i podatke sa slike, izra~unaj

Da ti ka`em Povr{inu ~etvorougla ABCD ra~una{ tako {to sabira{ povr{ine trougla ADC i ABC.

povr{inu ~etvorougla ABCD.

136

$ Izra~unaj povr{inu ~etvorougla ABDC.

% Izra~unaj povr{inu ~etvorougla MNPQ.

Proizvoqan ~etvorougao, osim na trouglove, mo`e{ rastavqati i na ~etvorouglove ~ije povr{ine zna{ da izra~una{.
& Izra~unaj povr{inu ~etvorougla ABCD ako je stranica jednog kvadrata u mre`i 1 cm.

a)

D

Da ti ka`em C U zadatku pod a) ~etvorougao ABCD dijagonalom AC rastavi na dva trougla. U zadatku pod b) i v) ~e tvorougao ABCD rastavi na trapez i trougao. v) A B B

A

B b) D C D C

A
' Izra~unaj povr{inu

vrata na ku}i diva Hagrida iz romana Hari Poter.

3m 2m

3,8 m 2m

3,8 m 1,7 m

3m 1,7 m

137

( Izra~unaj povr{ine osen~enih figura.

A

B

V

1 cm

) Majstor Mika je napravio na staklu vitra`

prikazan na crte`u. a) Kolika je povr{ina delova obojenih u crveno? b) Kolika je povr{ina obojenog stakla?

8 cm

16 cm

Probaj i ovo
* Koliko puta je povr{ina trougla ABC ve}a od povr{ine trougla ADC

na slici ako ta~ka D deli stranicu AB u razmeri 2 : 3? C

A

D

B

+ Kako }e se promeniti povr{ina trougla ak o se:

a) samo jedna kateta pove}a dva puta b) jedna kateta pove}a dva puta, a druga tri puta v) jedna kateta pove}a dva puta, a druga smawi dva puta?
, Povr{ina jednakokrakog trapeza je 120 cm2 i o{tar ugao je 30°.

Izra~unaj sredwu liniju ako je krak 10 cm.

138

REZULTATI I UPUTSTVA
CELI BROJEVI Brojevna prava. Apsolutna vrednost. Upore|ivawe brojeva – strana 3 1. a) –8, –6, –3, –1, –2, –5 b) 1, 2 v) u 3 h g) u 15 h 2. a) L (2), M (4), N (–7) 3. a) +3°C b) u 8 h i 18 h v) u 19 h 4. b) 5. a) A, C, E b) B, D v) A i D d) B1(–2), C1(9), E1(1) 6. b) B (6) C (–2) 7. na primer: a) –3, –2, –1 b) 1, 0, – 1 8. b) –10, –6, –4, 2, 6, 8, 10 9. b) 10. a) 2, 3, 4 b) –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3 v) –6, –5, –4, –3 11. a) –3, –4, –5… b) –2, –1, 0, 1, 2… 275 – 150 12.
– 300 – 200 – 100 0 100 200 300

12. a) –55 b) –92 v) –40 g) 10 13. a) –48 b) –2 v) –15 14. a) 0 b) –6 v) –65 g) –2 15. a) 39 b) –93 v) –110 16. a) –3 b) 1 17. a) –20 b) 35 18. tre}i red: – 19, 6, – 7, –18, –5, 6, 20, 4, 7, 0 ~etvrti red: 27, – 21, –6, 9, 14, 0, – 20, 0, – 12, –19 peti red: – 11, –9, –20, –27, 4, 12, 20, 8, 2, – 19 19. –31, –6, –19, –12 20. –52 m Sabirawe i oduzimawe celih brojeva – strana 10 1. a) 13 b) –25 v) –14 2. a) 25 b) 22 v) –7 g) –162 d) 70 |) –147 e) 40 3. b) 4. v) 5. v) 6. a) 45 b) –84 v) 119 g) –39 7. a) 6 b) 16 v) 3 g) 9 d) 7 |) 3 8. A = –27 B = –69 A + B = –96 A – B = 42 9. a) –84 b) 107 v) –198 g) –2 10. a) 43 b) 115 v) –120 g) 22 11. a) 37 b) 0 v) 54 g) –190 12. a) –102 b) –40 13. a) 0 b) –50 v) –4 14. a) –20 – (–13 + 12)•= –19 b) ( −45 + ( −38)) − 10 = −93 v) 50 – (–12 + 60) = 2 g) (12 – 60) – (–50) = 2 15. a) 23 b) –46 v) 24 g) 70 d) –10 16. u Sidneju 5 ~asova, u ^ikagu 13 ~asova 17. za 12 m 18. a) –40 b) –8 19. a) 91 b) –21 v) 91 g) –12 20. a) –53 b) –23 v) 22 g) 118 21. tre}i red: 27, 22, – 2, 9, – 9, –17 ~etvrti red: 9, – 8, 20, 21, 19, 7 22. prvi red: – 8, 25, – 34 drugi red: – 21, –19, 51 23. prvi red: – 42, –3 drugi red: 34 tre}i red: – 12, 16 24. a) 31 b) –9 25. a) e = 7 b) e = – 27 26. a) –9 b) –7 v) –11 27. a) –13 b) –6 v) 9 g) –1 28. a) –3 b) 8 v) 4 g) –10 29. a) –6 b) –11 v) 2 g) –4 30. a) –5 b) –25 v) –6 31. a) –14 b) 7 v) –8 32. a) 12 + x = 3 – 16, x = –25 b) –22 – x = –14 + (–15), x = 7 v) (–32 + x) – (–27) = –36, x = –31 Skup celih brojeva. Sabirawe i oduzimawe celih brojeva – strana 14 3. b) 7 4. b) 20, 16, 4, – 8, –12, –24 v) –20, –16, –4, 8, 12, 24 5. b) –5, –4, –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7

x

13. a) 12, 105, 5, 22, 25 b) Ne, zato {to su negativni brojevi mawi {to su daqe od 0. 14. a) < b) > v) > g) < 15. da, ne, da, ne, da 16. a) –12, –7, –4, –3 b) –5, –1, 0, 3 v) –202, –22, 22, 220 17. a) 83, 57, 27, 53, 85, 23, 57 b) –57, –53, –27, –23, 57, 83, 85 18. a) –7 i 7 b) –6, –5, –4, –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6 v) na primer: – 8, –9, –10 g) na primer: 8, 9, 10 19. a) –1, 0, 1 b) –2 i 2 20. 50 i – 50 21. –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3 22. a) 4, 5, 6, 7 b) 0, 1, 2, 3 v) –2 g) –9, –8 d) –8, –7, –6, –5… 23. a) ‫ ׅ‬b) Ќ v) ‫ ׅ‬g) Ќ 24. a) 51 b) 51 v) –51 g) –51 25. a) 5, 8, 0 b) –5, –8, 0 v) –5, –8, 0 26. a) 4 b) –4 v) 4 g) –4 27. b) 28. Vlada je si{ao na stanici To{in bunar, a Sa{ka je ~ekala na stanici Pan~eva~ki most. Sabirawe celih brojeva – strana 7 1. a) 3 b) –3 v) –11 2. b) 3. a) –17 b) –63 v) –25 g) –1 d) –10 |) 0 e) –79 `) 32 4. a) –32 b) 12 v) –20 g) –57 d) –127 5. drugi red: 15, 0, 1 tre}i red: 0, – 12, –11 ~etvrti red: 4, 7, – 8, –7 peti red: – 3, 0, – 15, –14 7. a) –30 b) 9 v) 1 g) –1 d) –15 |) –4 e) –21 `) 6 8. drugi red: 17, 3, – 10, 5, 15, 0 tre}i red: 2, – 12, –25, –10, 0, – 15 9. v) 10. a) –7 b) 2 v) 20 11. 3

139

v) 6 > 2, 0 < 4, –2 > –8, –6 < –2, –4 < 0 6. a) preko hiqadu godina b) 1 503 v) 3 000 godina 7. b) Monblan (najvi{i vrh), Narodnaja (najni`i vrh), Jonsko (najdubqe more), Balti~ko (najpli}e more) v) 2 641 m, 4 441 m, 3 499 m 8. a) 27, 43, 54, 0, 61, 27, 34 b) 27 > –27, –43 < 34, –54 < –27 v) 27, 34, 61 g) –27, –43, –54 9. prvi red: 11, 0, – 20 drugi red: – 9, 0, 14 tre}i red: 9, 11, 0, 14, 20 ~e tvrti red: 9, 11, 14, 20 peti red: – 9, –11, 0, – 14, –20 10. a) 4 b) 3 v) 11 11. 14 ~asova 12. 9 710 m 13. a) 53 b) –3 v) 146 g) –83 14. a) 31 b) 3 v) 46 g) 83 15. a) 74 b) –91 v) –46 g) –9 d) –19 16. a) 4 b) 20 v) 7 g) 17 17. A = 19, B = –143, A + B = –124, A – B = 162, |A + B|•= 124, |A – B|•= 162 18. prvi red: 19, 98, – 10, –42 drugi red: – 5, 99, – 41, 0 tre}i red: 21, – 4, –8, 1 19. a) Najmawi u N je 1, najmawi u N0 je 0. b) –1 v) Ne, od svakog pozitivnog broja postoji ve}i, kada doda{ 1. g) Ne, od svakog negativnog broja postoji mawi, kada oduzme{ 1. 20. a) 8, 9 b) 5, 6, 7, 8, 9 v) 0, 1, 2 g) 0 21. drugi red: 16, 9, 0, – 17, 7, 15, 1 tre}i red: 0, – 7, –16, –33, –9, –1, –15 ~etvrti red: 1, – 6, –15, –32, –8, 0, – 14 peti red: 15, 8, – 1, –18, 6, 14, 0 22. a) 50 b) B = {–10, –9, –8, –7, –6, –5, –4, –3, –2, –1, 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9 }, zbir je – 10 23. g) 24. g) 25. a) < b) > v) = 26. a) 1 b) –1 v) 3 g) –4 d) –21 27. a) 51 b) –95 v) –121 28. 156 29. a) –196 b) –3 v) 0 g) –590 d) –940 |) 330 30. a) 139 b) 56 v) 119 g) 54 d) –110 31. a) +, – b) +, + v) –, – g) –, + 32. a) > b) < v) = g) < 33. a) 18, –46, –134, 0, 108, – 36 b) 0 v) 38, 6, – 38, 29, 83, 11 g) –32, 0, 44, – 23, –77, –5 34. a) 0 b) 84 v) 0 g) –84 35. a) 2 b) 0 v) –4 g) 0 36. a) 8 b) 4 v) 13 g) 0 37. 95, 24, 0, 170, +1, – 340, 0 38. m = 5, n = 4, r = –1 39. m najmawi, q najve}i 40. –3, 3, 5 41. –98 42. 54 43. 34

44. a) –40 b) 10 v) 1 g) 54 45. Pravilo je: razlika dva broja u susednim poqima nalazi se u poqu iznad wih. 46. prvi red: 1 drugi red: – 11, 11 tre}i red: 6, – 1 47. To su brojevi na dijagonali: – 5, –4, –3. 48. –230°C Mno`ewe celih brojeva. Izrazi sa celim brojevima – strana 22 1. a) –60 b) –123 v) 49 2. –93, –58, 507, – 63, 7, 32 3. a) Sa{a: 18, Dule: 34 b) Dule 4. a) 400 b) –1 300 v) –294 g) 36 5. a) –20 b) 55 v) –36 g) 42 6. a) tre}i red: 5, 8, 40, 40, 40 ~etvrti red: 1, 15, 15, – 15, 15 b) rezultati su jednaki 7. b) 32 v) 63 g) 150 8. a) = b) < v) > 9. a) 20 i 20 b) – 20 i 20 v) – 20 i 20 10. a) 50 b) –192 v) 0 g) –441 11. a) –56 b) 18 12. a) 720 b) –180 13. a) 50 b) 7 v) 216 g) 100 14. a) 53 b) –56 15. a) 51 b) 196 v) 19 16. –165 b) 104 v) –2 009 Deqewe celih brojeva – strana 24 1. a) 20 b) –130 v) –21 g) 213 2. 200, –200, 100, – 100, 50, – 50, 40, 10, 8 3. 12, –8, 6, 4, – 3, 2 4. a) 2 b) 81 v) –5 g) 1 5. a) –8 b) 11 v) –2 g) –68 6. a) 21, 84 b) ne 7. a) –81 b) 14 v) –4 g) 6 8. a) –8 b) 2 v) 13 g) 12 9. a) –2, –2 b) (a + b) : c = a : c + b : c 10. –6 11. 21 v) –88 g) –10 12. a) –11 b) –18 13. –3°C 14. –16, 16, – 16, 16 15. drugi red: 96, 8, 12, 12, 12 tre}i red: 45, 15, 3, – 3, 3 16. b) 4 v) 9 g) 3 17. a) 9 i 9 b) –9 i 9 v) –9 i 9 g) 9 i 9 18. a) –35 b) –30 v) –49 g) 64 d) –243 |) –17 19. a) –5 b) 8 v) –1 g) –26 Izrazi sa celim brojevima – strana 26 1. a) 20 b) –16 v) 22 g) –36 2. a) –15 b) 10 v) –42 3. prvi red: 18 drugi red: – 15 tre}i red: – 112, 1 152, – 675 ~e tvrti red: – 7, 8, – 2 4. a) 60 b) –5 v) 135 g) –15 5. a), g), d) 6. a) –10 b) –104 v) –26 g) 71

g) 20 i 20

140

7. a) 0 b) 52 v) –1 g) –676 8. 308 dinara 9. ne 10. a) –1 b) 35 v) 0 g) 168 d) 120 11. a) 617 b) 2 552 v) –375 g) –1 106 12. a) b i c b) a i d 13. a) 36 b) –1 v) –127 g) 0 14. a) –16 b) 56 v) 40 g) –63 15. a) 17 b) 17 16. a) 0 b) 8 v) –15 g) 0 17. a) 25 b) –118 v) –72 18. za 12 19. a) –57 b) 104 20. –16 21. a) –67 b) 110 Ra~unske operacije sa celim brojevima – sis tematizacija – strana 28 1. prvi red: – 33, 23, 3 – 117, 63, – 37 drugi red: 6, 41, 51, 27, 36, 11 tre}i red: – 66, –150, –75, –675, –450, –75 2. a) 40 b) –54 3. a) –142 b) –584 v) 2 g) 1 4. a) –1 b) –44 v) –88 5. a) –24 b) –8 v) –1 580 6. a) –78 b) –72 7. a) 170 b) 196 v) 56 g) 169 8. 16 cm2 9. a) 598 b) 70 v) 33 g) –4 10. 8 + 24 = – 4 ⋅ (–8) 11. (–5)2 = 16 + 8 + 1 12. –16 13. –24 14. M > N 15. –1 16. 288 17. –1 18. 144 19. 1 20. Zbir je ve}i od proizvoda. Probaj i ovo – strana 29 21. a) 0 ili 2 b) 1 ili 4 v) –3 ili 3 g) –2 ili 2 d) –3 ili 3 |) 1 ili 5 22. Jedno od re{ewa magi~nog kvadrata je: prvi red: 2, 3, 1 drugi red: 2, 5, 3 tre}i red: 4, – 1, 4 TROUGAO Trougao, odnos stranica. Vrste trouglova prema stranicama – strana 30 2. 6 3. ∆ABE, ∆BDE, ∆CDE, ∆BCE 4. 5 5. a) ∆EDA, ∆EAB, ∆EBC, ∆ECD, ∆EAC

6. Jedno od re{ewa je, na primer: ∆ABC, ∆ACD, ∆ADE.

7. |) 10. v) 11. b) 12. g) 13. g) 14. Uputstvo: primeni pravilo zbira stranica trougla ili pravilo razlike. b) Vidi re{en primer na str. 67 u uxbeniku. 16. b), v), g) 17. a) ∆ABC, ∆ABD, ∆ACD, ∆BCD, ∆ODA, ∆OAB, ∆OBC, ∆OCD b) ∆ODA, ∆OAB, ∆OBC, ∆OCD

18. a)

b) Sli~no kao pod a). 19. a)

b) Sli~no kao pod a). 20. Obele`imo Marijinu, Jovankinu i Mili~inu ku}u redom sa A, B, C i {kolu sa S. Na osnovu pravila zbira stranica trougla zakqu~ujemo da je AS < AB + BS i BS < BC + CS, {to zna~i da je AS < AB + BC + CS.
Jovankina ku}a B Marijina ku}a A Mili~ina ku}a C

{kola S

Unutra{wi i spoqa{wi uglovi trougla. Vrste trouglova prema uglovima – strana 33 1. α = 43° β1 = 145° γ = 102° β = 35° 2. tre}i unutra{wi ugao: 13° spoqa{wi uglovi: 85°, 108°, 167° 3. β1 = 75° γ1 = 145°

b) ∆ACE, ∆ACD

141

4. Ako bi trougao imao dva prava ugla, onda bi zbir uglova u trouglu bio ve}i od 180°, {t o je nemogu}e. 5. 35°, 55° 6. 92°, tupougli 7. a) 137°48’ b) 61°55’ 8. 46°, 54°, 80° 9. γ = 120° 10. a) ∆EDC, ∆EDB, ∆ADC, ∆ADB b) ∆ABE, ∆AEC 11. a) Pravouglih trouglova je 6. b) T rouglova je ukupno 8. 12. a) 62° b) 17°45’ 13. a) α = 26° 2α = 52° b) 30°, 60°, 90° 14. a) α = 22°30’ b) α = 39° 15. ՄABC = 70° ՄBCA = 75° 16. α = 48° 17. 35°, 55°, 90° 18. tri, jedan, dva 19. jednakokraki, pravougli 20. a) tupougli b) pravougli 21. 18°, 72° 22. 60°, 120°, tupougli 23. a) o{trougli (56°, 82°, 42°) b) tupougli (56°, 31°, 93°) 24. 59°, 44°, 77° 25. δ = 88°, ϕ = 70° 26. α = 41° 27. β = 38° 28. a) pravougli b) tupougli v) o{trougli Odnos stranica i uglova trougla – strana 36 1. a) jednakokraki b) ՄABD = 45°, ՄBAC =45°, ՄBCA = 45°, ՄADB = 45° v) ՄASB = 90° g) pravougli d) ∆ABD, ∆BAC, ∆ADC, ∆BCD, ∆ABS, ∆BCS, ∆CDS, ∆DAS 2. Ve}i je krak. 3. 45°, 45°, 90° 4. 70°, 70°, 40° 5. 30°, 30°, 120° 6. jednakokraki ՄOBC =58°, ՄAOB = 116°, ՄOBA = 32°, ՄABC = 90° ∆ABO – tupougli, ∆BCO – o{trougli, ∆ABC – pravougli 7. Uputstvo: izra~unaj uglove ՄADC i ՄACD. 8. a) jednakokraki b) jednakostrani~ni 9. Prava s je simetrala du`i EF, odakle sledi da je ∆EFM jednakokraki trougao, {to zna~i da je ՄEFM =36°. Ugao GMF je spoqa{wi ugao trougla EFM, {to zna~i: ՄGMF = 72°. Kako je ∆EFG jednakokraki trougao zna~i da je ՄEFG =•ՄEGF = 72°. U trouglu MFG va`i da je ՄGMF =•ՄMGF, odnosno taj trougao je jednakokraki. 10. unutra{wi uglovi: 74°, 74°, 32° spoqa{wi uglovi: 106°, 106°, 148° 11. Najve}a je stranica AB, a najmawa BC. 12. Najve}i ugao je α, a najmawi γ. 13. Simetrala ugla pri vrhu jednakokrakog trougla jeste osa simetrije tog trougla. Ona sa osnovicom gradi dva podudarna ugla. Kako su ti uglovi po polo`aju uporedni, to zna~i da je svaki od wih prav.

Probaj i ovo – strana 37 14. Prvo nacrtaj simetralu s stranice AB, odnosno osu simetrije datog pravougaonika. Zatim odredi ta~ku F, simetri~nu ta~ki E u odnosu na s. Ta~ka F pripada du`i CE. Za{to? Du`i AE i BF su simetri~ne du`i u odnosu na s i, kao takve, one su podudarne. Trougao EBF je tupougli trougao. Objasni. U trouglu EBF stranica EB je najve}a jer se nalazi naspram tupog ugla. Dakle, BE > BF, odnosno BE > AE.

Trougao, odnos stranica, spoqa{wi i unutra{wi uglovi. Vrste trouglova – strana 38 2.

3.

4. a) 6 b) 5 5. b) 6. v) 7. a) ne b) da v) da 8. 20 cm 9. Ne. Zbir dve stranice je 60 cm – 32 cm = 28 cm, {to zna~i da je jedna stranica ve}a od zbira druge dve, a t o nije mogu}e. 10. Pogledaj re{en primer u uxbeniku (str. 67). 11. Pogledaj zadatak 7 u uxbeniku (str. 68). 12. Pogledaj re{en primer u uxbeniku (str. 67), zadatak 19 u zbirci (str. 32). 13. Pogledaj re{en primer u uxbeniku (str. 67). 14. Pogledaj zadatak 18 u zbirci (str. 32). Ve}i je ugao pri vrhu. 15. Stranice trougla mogu biti: 3 cm, 8 cm, 7 cm ili 4 cm, 7 cm, 7 cm ili 5 cm, 6 cm, 7 cm. 16. a) γ = 76°, o{trougli b) γ = 110°, tupougli v) γ = 90°, pravougli 17. 60°, 30°, 90° 18. α = 44°, β = 70°; α = 74°, β = 34°; γ = 72° 19. 41°, 51°, 88°; 52°, 32°, 96°; 55°, 60°, 65° 20. ϕ = 33°, ՄABC = 66°, ՄBCA = 78° 21. β1 = 75°, γ1 = 145° 22. ՄCBx = 80°, β = 58° 24. v) 25. a) 33°, 33°, 114° b) 52°, 52°, 76° 26. 158°,11°, 11° 27. tupougli 28. tupougli (40°, 40°, 100°) 29. a) ne b) ne

142

30. a) da b) da 31. tupougli 32. a) Najve}a stranica je AC, najmawa BC. b) Najve}a stranica AB, najmawa AC. 33. ՄC < ՄB < ՄA 34. Najve}a stranica je AC. 37. a) 60° : 8 b) 30° + 7°30’ = 30° + 60° : 8 v) 90° : 8 g) 90° : 8 + 60° : 8 d) (180° + 45°) : 2 |) (180° + 75°) : 2 e) (360° – 30°) : 2 `) 180° + 30° 38. θ = 73° ϕ = 31° 39. δ = 90° θ = 32° ϕ = 24° 40. ϕ = 65° θ = 25° 41. 82°, 8°, 90° 42. 24°, 66° 43. β = 48° γ = 60° 44. Zbir o{trih uglova pravouglog trougla je 90°, a wihovih polovina 45°. 45. Pogledaj prethodni zadatak. 46. tupougli 47. ∆ABC je jednakokraki trougao (AB = CB), {to zna~i da je ՄACB = α. Trougao CDE je jednakokraki trougao (CD = ED), {to zna~i da je ՄECD = β. Uglovi ՄACB i ՄECD su unakrsni i kao takvi su jednaki. 48. ՄAKC = 108° Probaj i ovo – strana 42 53. Uputstvo: ugao ADB je ve}i od 55° jer je spoqa{wi ugao trougla ADC. 54. Uputstvo: ∆AMC je jednakokraki, CM = AM. Osnovna pravila o podudarnosti trouglova – strana 43 1. b) 2. a) 3. ՄA = ՄD, ՄB =•ՄE, ՄC =•ՄF 4. BC = DE, ՄC =•ՄE, ՄB =•ՄD 5. Du`ine stranica BC i PQ su 3,5 cm i 3 cm. 6. prvi i tre}i 7. BE i BC 8. Prethodno doka`i podudarnost odgovaraju}ih trouglova: a) ∆ABC •∆DCB, po pravilu SUS (AC = DB, ՄACB =•ՄDBC, AC = DB) b) ∆DEF •∆PMF, po pravilu USU v) ∆ADC •∆BEC (CD = CE, ՄADC =•ՄBEC, AC = BC). 9. Uputstvo: ∆AMD •∆BMC. 10. Ozna~i sa D sredi{te du`i AB. Doka`i podudarnost trouglova ADM i BDM na osnovu pravila SUS. 11. Doka`i podudarnost trouglova OPM i OQM na osnovu pravila USU. 12. a) Primeni pravilo SSS. b) Primeni pravilo USU. 14. Primeni pravilo SUS da doka`e{ ∆MND •∆PNC. 15. Na osnovu jednakosti: AC = AD, CB = DB (polupre~nici iste kru`nice), AB = AB (zajedni~ka stranica) i primenom pravila SSS, sledi da je ∆ABD •∆ABC. 16. Uputstvo: osnosimetri~ne du`i su jednake. 17. Primeni pravilo USU ( ՄA = ՄD, ՄB = ՄC, uglovi na transverzali za paralelne prave AB i CD).

18. Nacrtaj pravu koja sadr`i ta~ku M (MA = MB) i normalna je na AB u ta~ki D. Doka`i da je ∆ADM •∆BDM. 19. Primeni pravilo USU da doka`e{ ∆OPM •∆ORM. 20. Primeni pravilo SSU da doka`e{ ∆OAM •∆OBM. 21. Na osnovu jednakosti: ՄB = ՄAMP, ՄQMB = ՄPAM, MB = MA, primenom pravila USU, sledi da je ∆MBQ •∆AMP. 22. Primeni pravilo SUS da doka`e{ podudarnost trouglova AMD i BNC.

23. Primeni pravilo SUS da doka`e{ podudarnost trouglova AMC i BNC.

24. Primeni pravilo USU da doka`e{ podudarnost trouglova OAD i OBD.

25. Doka`i da je ∆AMD •∆BMC. 26. Primeni pravilo SUS da doka`e{ da je ∆ABK •∆ACM. 27. Primeni pravilo SUS da doka`e{ da je ∆ABC •∆AED. 28. Spoqa{wi uglovi na osnovici jednakokrakog trougla su jednaki. Primeni pravilo SUS da doka`e{ da je ∆EAC •∆FBC. 29. ∆ADC •∆BDC, ∆EDC •∆FDC, ∆EAC •∆FBC 30. ՄA = ՄD, ՄACM =•ՄDFP (polovine jednakih uglova su jednake), AC = DF 31. Doka`i da je ∆AMC •∆DPF. Primeni pravilo SUS o podudarnosti trouglova.

32. Primeni pravilo USU da doka`e{ da je ∆ADC •∆A1D1C1. 33. Primeni pravilo SSU da doka`e{ da je ∆ABO •∆DCO. 34. Dokazali smo ranije da je ∆ABO •∆CDO (zadatak 4 u uxbeniku, str. 94). Na osnovu te podudarnosti i zadatka 32 sledi da je OE = OF.

Konstrukcija trougla – strana 49 1. Primeni postupak iz zadatka 1 u uxbeniku (s tr. 102). 2. Primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 103) i zadatka 3 (str. 104). 3. Primeni postupak iz re{enog primera i zadatka 6 u uxbeniku (str. 105).

143

4. Primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 106) i zadatka 8 (str. 107). 5. a) Primeni postupak iz zadatka 4 u uxbeniku (s tr. 104). b) γ = 180° – 2 ⋅ 15°, primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 103). v) α = (180° – 105°) : 2, primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 103). g) Primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 103). 6. a) Primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 106). b) Primeni postupak iz zadatka 5 u uxbeniku (s tr. 104). v) Primeni postupak iz zadatka 3 u uxbeniku (s tr. 104). 7. Jednakokrako-pravougli trougao ima jednake o{tre uglove i jednake katete. a) Uglovi na hipotenuzi su po 45°. b) Ugao izme|u kateta je prav. 8. a)

12.

13. a)

b)

14.

b) Primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 103). v) Primeni postupak iz re{enog primera u uxbeniku (str. 106). g) Primeni postupak iz zadatka 8 a). Probaj i ovo – strana 49 9. Pogledaj re{en primer na strani 49 u zbirci. 11. Pogledaj re{en primer na strani 50 u zbirci. 12. Pogledaj re{en primer na strani 51 u zbirci. 13. Pogledaj re{en primer na strani 51 u zbirci. Opisana i upisana kru`nica trougla – s trana 52 1. pripada pravoj s, da 2. v) 3. bezbroj kru`nica 4. Koristi postupak iz zadatka 8 u zbirci (s tr. 49) i zadatka 4 u uxbeniku (str. 109). 5. a) Primeni postupak iz zadatka 6 u uxbeniku (str. 110). 6. Konstrui{i trougao i primeni postupak iz zadatka 4 u uxbeniku (str. 109) i zadatka 5 u uxbeniku (str. 113). 9.

15. Primeni postupak iz re{enog primera na str. 53 u zbirci i zadatka 13. 16. Primeni postupak iz re{enog primera na str. 54 u zbirci. 17. Primeni postupak iz re{enog primera na str. 54 u zbirci. 18. Primeni postupak iz re{enog primera na str. 54 u zbirci. 19.

20. Primeni pravilo USU da doka`e{ da je ∆AMS Probaj i ovo – strana 55

•∆APS.

21. Nacrtaj polupre~nik OM. Konstrui{i pravu m, koja sadr`i ta~ku M i normalna je na OM. Konstrui{i ta~ke A i B na pravoj m tako da je AM = BM = 3 cm. Daqe koristi postupak iz re{enog primera na str. 55 u zbirci. 22. Kroz ta~ku A konstrui{i pravu x, normalnu na pravu s. Wihov presek ozna~i sa M. Konstrui{i k (S, SM). Daqe primeni postupak iz re{enog primera u zbirci (s tr. 55). 23. Prvo konstrui{i pravougli trougao AMS, ~ija je jedna kateta 2 cm i o{tar ugao 60° (vidi sliku) k od temena S, a zatim konstrui{i kru`nicu k (S, r = 2 cm). Daqe koristi postupak iz re{enog primera na str. 55 u zbirci.

10. Simetrale stranica i simetrale uglova jednakostrani~nog trougla se poklapaju. 11. Uglovi tih trouglova su: 30°, 30°, 120°.

144

24. Trougao ABC je jednakokraki trougao (AB = CB), {to zna~i da je simetrala ugla pri vrhu ( ՄB) istovremeno i simetrala osnovice CA. 25. Primeni postupak iz re{enog primera na strani 56 u zbirci. 26. Primeni postupak iz re{enog primera na strani 56 u zbirci. Te`i{ne du`i i te`i{te, visine i ort ocentar trougla – strana 57 1. b) 3. Nacrtaj jednakokraki trougao ABC (AC = BC) i te`i{ne du`i AA1 i BB1. Primenom pravila SUS doka`i podudarnost trouglova ABA1 i BAB1. 4. Pogledaj zadatak 31 na str. 48 u zbirci. 5. Sredi{te hipotenuze je centar opisane kru`nice pravouglog trougla. Du`i koje spajaju sredi{te hipotenuze i temena trougla su jednake. 6. Simetrala ugla jednakokrakog trougla sadr`i sredi{te osnovice (re{en primer na str. 99 u uxbeniku). 8. a) Prvo konstrui{i prav ugao i teme pravog ugla obele`i sa C. Na jednom kraku pravog ugla odredi ta~ku B tako da je CB = 3 cm. Konstrui{i sredi{te A1 du`i CB, a zatim konstrui{i kru`nicu k (A1, ta = 5 cm). 9. Te`i{na du` ta pripada simetrali osnovice a jednakokrakog trougla. 10. Primeni svojstvo pravouglog trougla da je te`i{na du` koja odgovara hipotenuzi jednaka polovini hipotenuze. 11. a) 14. Pogledaj zadatak 32 na str. 48 u zbirci. 15. Nacrtaj jednakokraki trougao ABC (AC = BC) i visine AD i BE. Primenom pravila SSU doka`i podudarnost trouglova ABD i BAE. 17. Prvo konstrui{i trougao, a zatim primeni postupak iz zadatka 3 i zadatka 4 u uxbeniku (s tr. 117). 18. Prvo konstrui{i trougao, a zatim primeni postupak iz zadatka 4 u uxbeniku (str. 117). 19. Visina jednakostrani~nog trougla pripada simetrali stranice. 20. Konstrui{i trougao, a zatim primeni postupak iz zadataka 6 i 7 na str. 118 u uxbeniku. 21. Ugao koji grade katete a i b pravouglog trougla je prav. Za katetu a visina je kateta b i za katetu b visina je a. Zna~i ha = b, hb = a. 23.

30. Simetrale osnovice i ugla pri vrhu jednak okrakog trougla se poklapaju. Toj pravoj pripadaju visina i te`i{na du` koje odgovaraju osnovici trougla. Prema tome, te`i{te i ortocentar pripadaju osi simetrije jednakokrakog trougla. Tako|e, osi simetrije jednakokrakog trougla pripadaju i centri opisane i upisane kru`nice. 31. Primeni postupak iz prethodno re{enog primera. 32. Koristi svojstvo jednakostrani~nog trougla da se ortocentar i centar opisane kru`nice poklapaju (vidi sliku). Zna~ajne ta~ke trougla – strana 61 1. a) visinu b) sredw u liniju v) te`i{nu du` 2. b) 3. a) jednakokraki b) jednakostrani~ni v) jednakostrani~ni g) jednakokraki 4. a) o{trougli b) tupougli v) pravougli g) pravougli 5. a) Ќ b) ‫ ׅ‬v) Ќ g) ‫ ׅ‬d) Ќ |)‫ ׅ‬e) Ќ `)‫ׅ‬ 6. a)‫ ׅ‬b) Ќ v) Ќ g)‫ ׅ‬d) Ќ |) Ќ 7. a) pravougli b) pravougli v) jednak okraki g) jednakostrani~ni d) jednakokraki |) jednakokraki 8. Trougao ADC je jednakokrako-pravougli. 9. Uputstvo: trougao ABA1 je jednakokraki jer je AA1 = BA1. I trougao AA1C je jednakokraki trougao jer je AA1 = CA1. 10. Nacrtaj trougao ABC i te`i{ne du`i AA1 i BB1. 11. Nacrtaj trougao ABC i visine AD i BE. Primenom pravila SSU doka`i da su trouglovi ABD i BAE podudarni. 12. Neka simetrala As ugla kod temena A trougla ABC se~e stranicu BC u ta~ki D (vidi sliku). Ako je ՄADB = 90°, onda su trouglovi ABD i ACD podudarni, po pravilu USU. Prema tome, stranice AB i AC su jednake. 13. Vidi sliku. Trouglovi AMP, BNM i CPN su podudarni, po pravilu SUS.

24. Pogledaj zadatak 9 na str. 57 u zbirci. 25. Pogledaj zadatak 23 na str. 59 u zbirci. 26. Pogledaj zadatak 21 na str. 58 u zbirci. Probaj i ovo – strana 59 29. Pogledaj prethodno obja{wewe na str. 59 u zbirci.

14. Vidi sliku. Primeni pravilo SUS da doka`e{ da su trouglovi ABM i NDA podudarni.

145

RACIONALNI BROJEVI [ta smo nau~ili o razlomcima – obnavqawe – s trana 63 1. b) 2. DA, NE, DA, DA, DA 3. v) 4. v) 7. a) 20 b) 4 45 3 8. v) 9. 1 = 0, 05; 12 = 1, 4; 1 = 0, 2; 1 = 0,5; 1 1 = 1, 25 20 5 5 2 4 10. >, >, = ,=, < 11. Najmawi razlomak je 7 , a najve}i je 3 . 8 2 12. a) srebro b) kalaj 13. a) Karl Luis, Usain Bolt b) mawe od 1 sekunde 14. a) 46,2 b) 99 v) 23,01 15. b) 16. g) 17. a) 3 1 b) 13 4 4 18. 10 km 19. a) 1,8 b) 0,9 v) 8,3 20. 1 8 21. 7,4 22. Ju`na Amerika, Australija, Severna Amerika, Afrika, Evropa, Antarktik Upore|ivawe racionalnih brojeva – strana 67 1. sir}etna kiselina, aceton, ne 2. a) –2,35 < 3,4 b) 1,5 > – 8,8 v) 0 > –125,9 g) 0,4 > –0,4 3. a) < b) = v) < g) > 4. a) –24,89 b) –9,01 v) –0,012 5. b) Najmawi broj je −2 1 , a najve}i 2. 2 3 3 3 6. a) –2; − ; –1,2; ; 2 4 8 2 3 3 b) −2 ; − ; 1,2; 3; 2 2 8 4 7. a) 0,23 b) –25,5 8. − 5 6 9. −2 5 , − 14 , − 7 6 5 3 10. –3,2; –3,7; –4,5 11. –20,2; –20,02; –2,022; 2,2; 2,202 13. Povezati ta~ku A sa − 15 , D sa − 3 , C sa − 7 , B sa − 6 . 16 13 15 11 14. DA, NE, NE, NE 15. a) na primer, − 1 b) na primer, −2 1 2 2 2 7 16. − , –0,7, − 3 12 Sabirawe i oduzimawe racionalnih brojeva – s trana 69 1. a) 2,5 b) 0,7 v) –22 g) –1,3 2. a) 69,2 b) –19,4 v) –238,5 g) –360,48

3. a) –4,75 b) –15,97 v) 4,55 g) –25,64 4. a) − 1 b) –1 v) 0 g) 5 11 3 1 1 1 5. a) 3 b) −6 v) −5 g) −2 1 3 3 4 2 4 1 9 6. a) −3 b) 1 v) −1 g) −2 5 3 13 11 14 9 8 7. a) b) − v) g) − − 14 15 20 15 8. tre}i red: 6,8; − 2 ; 5,3; −2 8 5 9 2 ~etvrti red: 13,2; −4 ; 3,7; −2 4 5 9 9. v) 10. a) –1,9 b) –1,78 v) 5,8 11. a) − 11 b) −2 11 v) 11 g) −1 1 12 30 20 9 12. a) −13 b) 1 1 v) −5 8 4 24 45 13. a) –19 b) 2 8 15 2 5 5 2 14. a) 25 b) 16 v) g) 16 25 7 7 7 7 15. prvi red: 8,2; 1,8; 8,2; 1,8 drugi red: 12 , − 1, 1, 12 3 3 3 3 tre}i red: 7 7 , −7 7 , 7 7 , 7 7 8 8 8 8 1 1 ~etvrti red: 1 , , 1 1 , 1 4 4 4 4 16. 4,1 17. –1,5 18. 6,1 19. –3,7 20. 0 21. –7,1 22. 16 5 6 23. 9,18 24. 8,6 25. a) 4 1 b) −3 2 9 9 Brojevni izrazi – strana 71 1. prvi red: –28,8; – 32,25; – 18,19; −32 2 5 drugi red: 3,45; 0; 14,06; – 0,15 tre}i red: 70,29; 66,84; 80,9; 66,69 ~etvrti red: 1,7; – 1,75; 12,31; – 1,9 3. Zbir je ve}i od razlike. 4. a) –0,548 b) –2,5 v) 11 5. a) 1 1 b) −6 17 v) 2 1 18 20 8 13 1 6. a) b) 7 v) 38,02 18 2 7. a) 9 b) 3 v) 1 16 4 8. a) 1,45 b) 0,46 9. a) –4 b) 3,596 v) 3,55

146

b) 4 1 8 11. a) –90,01 b) 123,44 12. a) 13. 0 14. 14,25 15. –1 16. 3 1 3 17. 22,3 18. 2,8 19. a) –0,7 b) –5,6 20. a) −1 1 b) − 3 2 8 21. –2,05 22. a) − 1 b) −2 8 v) 6 2 9 9 9 23. 0,99 10. a) 7,98

10. a) 7 b) 14 v) 4 20 7 11. a) b) 1 v) 2 4 5 12. a) 8 b) 5 v) 2 9 7 13 13. a) 14. 1 3 15. 30 minuta 16. a) 5 b) 10 v) 8 g) 3 Mno`ewe racionalnih brojeva – decimalni zapis – strana 77 g) 2 8 9 1. a) –0,4 b) – 6,9 v) 8,4 g) – 2,8 d) 32,4 |) 120,8 2. a) 1,2; – 6,4; 4,14; – 2,202 b) –2,4; 12,8; – 8,28; 4,404 v) –60; 320; – 207; 110,1 g) 600; – 3 200; 2 070; – 1 101 3. a) –0,56 b) – 1,44 v) 8,56 g) – 0,182 d) – 3,552 4. a) –7 b) –1,5 v) –0,5 g) 4,5 d) 28 |) 170 5. a) –0,03 b) 0,014 v) – 0,052 g) 0,078 d) –0,0048 |) 0,00027 6. prvi red: – 0,5; 0,25; – 16,5; – 25,7; 10,4 drugi red: 5; – 2,5; 165; 257; – 104 tre}i red: – 0,05; 0,025; – 1,65; – 2,57; 1,04 7. 0,09; 0,04; 2,25; 0,0144; 0,0016; 0,000001 8. 36; 0,36; 0,0036; 2,56; 0,0256 9. a) > b) < v) = 10. v) PLUS 11. a) –0,628 b) – 15,7 v) 1 g) 3,14 12. a) –0,021 b) 0,042 v) – 2,2113 13. a) –3,25 b) 5,491 v) – 2,145 g) 0,132 14. a) –0,7; – 0,11; – 0,1; 0; 0,8; 0,9 b) –0,9; – 0,8; 0; 0,1; 0,11; 0,7 15. a) 0,0252 b) 0,00096 v) – 0,00000001 g) – 12,96 16. 18,9 km 17. 211,25 dinara 18. a) 28,8 cm b) 0,288 m 19. 168,75 dinara 20. a) 4,7 GB b) 7,05 GB Mno`ewe racionalnih brojeva – strana 79 1. a) 2 b) − 1 v) 24 g) 1 d) –2 9 2 10 17 2. a) –17 b) 68 v) − g) 3 d) 5 5 9 3. 3 , − 9 , 1, 2, − 10 4 8 3 4. a) –60 b) − 2 v) –7 g) 21 4 9 5. a) − 6 , –3, − 3 , 1 5 2 2 b) –1,2;•–3; –1,5;•0,5 v) da 6. a) 1 15 b) 1 v) –2 g) − 6 5

Jedna~ine u vezi sa sabirawem i oduzimawem – strana 73 1. v) 2. g) 3. a) –3,2 b) –14 v) 26 g) 8 1 2 4. a) 7 b) 2 v) 32,42 15 8 5 5. a) –27,7 b) −17 v) g) − 2 8 15 8 6. a) –0,3 b) –8 7. a) 2 1 b) 0,1 v) –4,3 4 8. a) −3 5 b) –3,2 v) 19 g) 2,42 30 9 19 9. a) − b) –6,62 v) − 13 30 15 5 10. 9 6 11. –34,73 12. −5 1 8 5 13. 1 8 14. –2,05 Mno`ewe i deqewe pozitivnih racionalnih brojeva – obnavqawe – strana 75 1. 2,37 ⋅ 100 = 237 2,37 ⋅ 10 000 = 23 700 2,37 ⋅ 1 000 = 2 370 2,37 ⋅ 10 = 23,7 2. a) 5,13; 1,7; 0,4; 0,62 b) 1,816; 0,245; 3,96; 0,87• v) 3,6571; 0,04242; 0,009; 0,000025• 3. a) 423,1 b) 4,231 4. 14,4; 4,5; 3,24; 9,912; 8,463• 5. 0,512 6. a) 8,7 b) 1,2 7. b) 8. a) 8 b) 0,03 9. a) 5 b) 4 32 7

147

7. a) 43 b) − 3 v) − 2 g) –1 50 10 90 9 9 8. a) b) 2,25 v) g) 0,04 d) 64 25 16 49 8 8 22 9. a) − b) v) 21 15 39 10. a) –1,12 b) – 39 v) 5 g) –8 d) − 7 3 4 11. b), g) 12. a) 1 b) –4 v) –2 2 13. a) 9,2 dm b) 5,29 dm2 14. b = 5 cm, P = 37,5 cm2 15. jednakokraki tupougli trougao 16. a) Vlada: 5 km, Petar: 6 km b) Vlada v) Nik ola g) Nikola Brojevni izrazi – strana 81
3 ⋅ 50 b) 35 m2 10 2. a) –0,7 b) 7 v) −3 3 2 4 3. a) 18 b) – 16,8 v) – 4,38 4. a) 7 b) 5 v) − 7 g) 9 d) 1 30 3 4 3 8 1 11 g) 1 5. a) − 1 b) v) − − − 5 6 10 2 6. a) 9 b) − 2 v) –0,1 10 5 7. a) –35 b) 6,8 v) 1,2

|) 3 2

10. a) − 10 b) 10 v) 4 3 27 11. 26 km h 12. a) 9,7 cm b) 2 2 dm 3 13. 1 kg banana 14. 20 in~a Brojevni izrazi – strana 85 1. a) 5 b) 10 v) 5 7 4 1 1 2. a) ⋅ − > −1 : 8 5 5 3

( )

v) 0,16 ⋅ ( −5) =

1. a) 1 −

(

)

3. a) − 1 b) 7 v) –1 12 4 4. a) –4,19 b) − 3 v) 4,68 g) –4,5 d) –0,34 4 5. a) –13,25 b) –5 v) 5 g) − 1 2 6. a) ‫ ׅ‬b) Ќ• 7. a) –0,62 b) –0,34 v) − 5 8 1 8. a) b) –1 v) 15,39 g) –3,5 6 1 9. a) − b) –2 v) − 1 5 13 10. –0,9°C 11. 60,8 cm 12. O = 27 cm P = 38 cm2 13. b) Sveska ko{ta 59 dinara, a olovka 66,25 dinara. Izrazi s promenqivom – strana 87 1. 14, 18, – 32, –8, 256, 4, 196 2. prvi red: jednakokraki trougao, trougao, kvadrat drugi red: 2 ⋅ a + 2 ⋅ b, 4 ⋅ a 3. a) –0,8 b) –8,2 v) –16,65 g) 67,24 4. a) 20 b) – 12,5 v) − 4 g) –8,45 d) 25 4 3 5. a) 1; 4; 0; 20,25; 16 ; 0,0001; 81 25 49 b) pozitivnog znaka 6. a) –12,1 b) – 14,25 v) – 8,91 g) – 6 7. − 4 5 8. a) –4 b) 8 v) −25 3 g) 6 6 5 7 9. a) − 6 b) 9 v) − 21 25 25 25 10. a) –10,24 b) 3 1 v) 3,2 g) 10,24 d) 0 |) – 1 5 11. ve}i je proizvod 12. a) –2 b) 0 v) 1 g) 0 25 13. a) − 5 b) − 30 v) − 13 6 13 2 14. a) 15. a) 3,1 cm; 4,2 cm; 5 cm b) 12,3 cm 16. a) 56,2 cm b) 42,6 cm 17. 36°, 36°, 108° 18. 30°C

4 1 : − 35 7

( )

1 2 4 1 b) − : − < ⋅ 1 9 3 9 8

( )

8. a) 1,01 9. a) 0,25

v) 9 g) 1 d) 9 |) 9 25 16 7 25 43 10. a) 7,42 b) 0 v) g) –0,1375 d) 24,49 20 |) –1,65 e) – 5,7 11. a) 0 b) 1 12. a) 4 190 b) – 1 620 13. 8 781 14. 78,5 km Deqewe racionalnih brojeva – strana 83 1. a) 0,2 2. a) − 1 2 3. a) –1 4. a) –2 g) – 200,3 b) –9 v) 28 g) 17 33 b) –1,5 v) 0,12 g) 7,2 b) – 0,05 v) 50

b) – 1,68 b) – 0,25

b) − 2 v) 1 g) − 1 40 3 5 5. a) drugi red: 4,67; 5 tre}i red: ~etvrti red: 2,33; 2 pe ti red: 6. a) –0,39 b) – 2,20 v) 0,17 g) 257,14 d) – 444,44 |) 0,56 7. a) –23,58 b) 1 v) 719,4 g) 0 3 8. a) − 3 b) 7 v) − 15 g) d) − 6 2 4 14 9. a) − 17 b) − 1 v) 4 3 20 18

4,33; 4 3,67; 4

11 10

148

Ra~unske operacije sa racionalnim brojevima – s trana 89 1. a) –663 b) – 76,8 v) – 0,001 g) 7,392 d) − 5 4 |) − 13 e) 1 `) –3 26 4 2. a) –19 b) – 0,23 v) 0,3 g) 230 d) − 3 |) 26 e) − 21 `) 2 11 4 3. Tabela za mno`ewe prvi red: – 9,8; 0,35; – 560 drugi red: – 0,27; 1,26; – 0,045; 72 tre}i red: 0,66; – 3,08; 0,11; – 176 ~etvrti red: 1,851; – 8,638; 0,3085; – 493,6 Tabela za deqewe prvi red: 24; 48; – 1 500 drugi red: – 2; – 4; 125 tre}i red: – 0,02; 0,8; 1,6; – 50 ~etvrti red: 0,016; – 0,64; – 1,28; 40 4. a) –0,15 b) – 1,78 v) 1,452 g) – 2,32 d) –16 |) –1,5 e) 12,3 `) –0,76 5. a) 1 b) 2 v) − 1 g) –7,2 3 25 2 `) –4,5 d) − 7 |) –13 e) − 1 15 15 6. a) –2 b) – 35 v) − 2 g) 1 d) −2 1 |) 12 1 e) 1 3 4 7 3 4 11 7. a) a = 5 b = 1 c = 1 d = − 3 6 6 6 2 b) 6 , 6, 6, − 2 5 3 v) proizvod je 1 8. a) –8,06 b) 3 3 v) 0 g) 0 d) 9 3 5 4 |) 0 e) 0,9898 `) 1 9. a) koli~nik b) proizvod 10. koli~nik 11. a) 120 km b) 90 km v) 84 km h h h 12. –9,7°C 13. a) 7 b) − 3 v) 1 7 g) − 11 4 4 12 12 14. a) –0,564 b) – 7,3 v) 3,24 g) 11,3 15. prvi red: 0,7; – 0,016; 0,2002; – 0,806 drugi red: 0,7; 0,016; 0,2002; 0,806 tre}i red: 17,5; 0,4; 5,005; 20,15 ~etvrti red: – 35; 0,8; – 10,01; 40,3 peti red: – 1,75; – 0,04; – 0,5005; – 2,015 {esti red: 0,875; 0,02; 0,25025; 1,0075 16. a) 12 b) –3 v) 5,44 17. a) –6,7 b) 13 v) 38 1 g) 1 d) –1 10 12 6 18. prva livada: 1 280 m2 druga livada: 1 024 m2 tre}a livada: 768 m2 ~etvrta livada: 256 m2 peta livada: 1 280 m2 19. prvi red: 77 drugi red: 32 tre}i red: 21 ~etvrti red: 87,2 pe ti red: 88 15,5 litara ≈ 3,41 galon; 32 litra ≈ 7,03 galona; 21 litar ≈ 4,62 galona; 13,4 litara ≈ 2,95 galona; 35,6 litara ≈ 7,82 galona

20. a) plivawe: 1,03 h; vo`wa biciklom: 5,34 h; tr~awe: 3,44 h b) oko 14 h i 49 minuta Jedna~ine i nejedna~ine – strana 92 1. a) 11 b) − 55 8 24 2. a) 2 b) 4 v) 6 3. a) –2 b) − 1 v) –0,2 3 4. a) 32 b) 1 v) 3 4 5. 1 500 dinara 6. –25 7. a) – 5 b) 8,2 v) –2 g) –5 d) 3 14 8. a) 6,3 b) − 25 v) 0,1 g) 2 d) 1 72 9. a) –0,3 b) 2,1 v) 51 8 14 g) –10 d) − 3 10. 0,25 11. 3 12. α = 67°30’ 13. 1 kruga 4 14. f = 75,2°F 15. 11 m2 16. a) x ≥ –10 b) x < –4 17. –1,5 i – 3 su re{ewa nejedna~ine 18. 2 i 3 19. 3 20. da 21. 1,5 kg 22. 16 sati 23. Uputstvo: mo`e{ da izabere{ da du`ina jedini~ne du`i bude 1 cm. a) x ≥ –2,6

b) x ≥ –3,5

v) x < 3 10

g) x > –8,4

24. a) x ≤ 3 b) x ≤ −3 3 5

149

25. a) 4,6 < x < 11,6

34. Uputstvo: pore|aj procente od najmaweg do najve}eg. 36. 9%, 12%, 27%, 22%, 23% ^ETVOROUGAO ^etvorougao. Uglovi ~etvorougla – strana 100 2. 7 3. a) Ne, jer je zbir ~etiri o{tra ugla mawi od 360°. b) Ne, jer je zbir ~etiri tupa ugla ve}i od 360°. v) Da, jer je zbir ~etiri prava ugla 360°. 5. a) 165° b) 53° v) 26° 6. δ = 96°, α1 = 68°, β = 100°, β1 = 80°, γ1 = 128° 7. a) ՄDEC = 116°, ՄECA = 79° b) ՄABC = 102°, ՄBCD = 122°, ՄCDA = 96°, ՄDAB = 40° 8. α1 = 141°, γ1 = 24°, β = 83°, δ = 82°, δ1 = 98° 9. 85°, 75°, 92°, 108° 10. Ne. Ako bi zbir tri unutra{wa ugla ~e tvorougla bio jednak ~etvrtom uglu, onda bi ~etvrti ugao iznosio 180°, {to nije mogu}e. 11. ՄOPM = 90°, ՄOQM = 90°, ՄPMQ =122° 12. Re{avawem jedna~ine 3α + 48° = 360° dobijamo α = 104°. 13. ՄDAB = 70°, ՄABC = 85°, ՄBCD = 105°, ՄCDA = 100° 14. 60°, 120°, 60°, 120° 15. Postoje dva re{ewa: 77°, 90°, 103°, 90° 79°, 90°, 101°, 90°

b) ne

v) ne

Probaj i ovo – strana 94 26. 9 10 27. Zbir na levoj strani nejednakosti iznosi: 1 1 1 1 500 = ⋅ ⋅ − 2 2 2 002 2 1 001 Razlomak 500 je mawi od razlomka 1 . 1 001 2

(

)

28. drugi razlomak Procenat i primena – strana 95 1. prvi red: 1, ,6 19 2 5 200 drugi red: 0,5; 0,095; 0,125 tre}i red: 75%; 120%; 12,5% 2. 0,22% = 0,0022; 220% = 2,2; 2 200% = 22; 2,2% = 0,022 4. 40% 5. 40% 6. a) 50% b) 30% 7. v) 8. 0,45 > 4,5%• 9. 1,2%; 1; 1,2 4 10. 0,202; 0,22; 25%; 3 4 11. b), g) 12. da 13. pribli`no 0,26% 14. a) 10 260 dinara, 74 100 dinara, 14 250 dinara, 12 540 dinara b) 2 850 dinara 15. 24 g 16. a) 0,15l b) 4,85l 17. 20% 18. 15,625%; 31,25%; 18,75%; 15,625% 19. 3 675 dinara 20. a) 54 625 dinara b) 4 552,08 dinara 21. 1,1 l 22. 84 000 dinara 23. a) 3 000 b) 2 400 24. 200 25. v) 26. 35% 27. 5% 28. γ = 70° 29. 28,12% 30. 12,5% 31. 50% 32. a) 20% b) 12 33. 48

16. ՄABD = 110°, ՄBDE = 110°, ՄDEA = 100° 17. 60°, 160°, 40°, 100° Parlelogram – strana 102 4. a) 25°, 155°, 25°, 155° b) 32°, 148°, 32°, 148° 5. 44°20’, 135°40’ 6. 22°15’, 157°45’ 7. Zbir dva naspramna unutra{wa ugla paralelograma je 300°, {to zna~i da je jedan unutra{wi ugao 150°. Os tali uglovi paralelograma su: 30°, 150°, 30°. 8. Re{avawem jedna~ine 3ϕ + 6ϕ = 180° dobijamo ϕ = 20°. Uglovi paralelograma su: 60°, 120°, 60°, 120°. 9. Svaki ugao paralelograma je 90°. 10. Re{avawem jedna~ine α + α + 42° = 180° dobijamo 2α = 180°, odnosno α = 69°. Uglovi paralelograma su: 69°, 111°, 69°, 111°. 11. Re{avawem jedna~ine α + α + 36° = 180° dobijamo α = 72°. Uglovi paralelograma su: 72°, 108°, 72°, 108°. 12. a) b)

150

14. a) 60°, 120°, 60°, 120° b) 40°, 140°, 40°, 140°. 15. Primeni pravilo SSU da doka`e{ podudarnost trouglova AED i BFC. Paralelogram – vrste paralelograma – strana 105 1. a) B, V, G, D b) G, D v) V, G 2. a) 126°, 54°, 126°, 54° b) 126°, 54°, 126°, 54° 3. 75°, 105°, 75°, 105° 4. Uglovi ~etvorougla su: a) ᮀABCD: 45°, 60°, 120°, 135° b) ᮀBEFC: 120°, 60°, 120°, 60° v) ᮀDCGH: 45°, 135°, 75°, 105°. 5. ϕ = 32° 6. Kra}a dijagonala i stranice romba grade jednakostrani~ni trougao, {to zna~i da je jedan ugao romba 60°. 7. 45°, 135°, 45°, 135°. 8. a) 28° b) 62° 9. 30°, 150°, 30°, 150° 10. 60°, 120°, 60°, 120° (vidi sliku)

18. Nacrtaj romb ABCD i obele`i sa O presek dijagonala AC i BD. Trouglovi ABO i CBO su podudarni pravougli trouglovi. Obele`i sa E i F podno`ja normala iz ta~ke O na stranice AB i BC. Du`i OE i OF su jednake jer su visine koje odgovaraju hipotenuzama AB i CB. 19.

20.

21. Nacrtaj du`i AB i CD i wihov presek obele`i sa O. Ako se du`i polove u ta~ki O, onda su trouglovi ACO, BCO, BDO i ADO podudarni, po pravilu SUS. 22. Pogledaj zadatak 14 na str. 107 u zbirci. Konstrukcija paralelograma – strana 108 1. Postoje tri re{ewa; to su paralelogrami: ABDC, ADBC i ABCD.

11. 30°, 150°, 30°, 150° (vidi sliku)

12. Kako je AC = 2BC, sledi da je trougao OBC jednakostrani~ni (OC = OB = BC), {to zna~i da je ՄBOC = 60°.

2. a) Prvo konstrui{i trougao ABC. b) Pogledaj re{en primer na str. 88 u uxbeniku. 3. b) Prvo konstrui{i trougao stranica 5 cm, 4 cm i 7 cm. 4. Centar upisane kru`nice je presek dijagonala romba. a) Pogledaj zadatak 3 na str. 89 u uxbeniku. b) Pogledaj re{en primer na str. 87 u uxbeniku. v) Pogledaj zadatak 4 na str. 89 u uxbeniku. 5. b)

13. Stranice FE i DC ~etvorougla FECD su paralelne i jednake zajedni~koj stranici AB paralelograma ABCD i ABEF. 14. Nacrtaj dijagonale AC i BD paralelograma ABCD. Koristi svojstvo sredwe linije trougla. ^etvorougao je paralelogram ako su naspramne stranice jednake. 15. U paralelogramu ABCD doka`i podudarnost trouglova ABC i BAD. Ako su suplementni uglovi jednaki, oni su pravi. Probaj i ovo – strana 107 16. a) ՄSAB = 150°, ՄSBC = 75°,ՄDCM = 15° b) Uglovi SBC i BCM su uglovi na transverzali BC za prave SB i MC. Po{to su oni suplementni, sledi da su prave SB i MC paralelne. v) Uglovi paralelograma BCMP su: 105°, 75°, 105°, 75°. 17. Trougao ABC je jednakokraki trougao. Objasni.

6. Centar opisane kru`nice je presek dijagonala pravougaonika. 8. Konstrui{i dve prave koje se seku u ta~ki O, pod uglom od 120°. Sa raznih strana jedne prave konstrui{i ta~ke A i C tako da je OA = OC = 2 cm. Isto tako, konstrui{i ta~ke B i D na drugoj pravoj tako da je OB = OD = 3 cm. 9. Prvo konstrui{i trougao AED.

10. Konstrui{i dve du`i du`ine po 5 cm, koje se polove pod uglom od 60°. Krajwe ta~ke tih du`i jesu temena pravougaonika.

151

11. Zadatak se svodi na konstrukciju romba ako su dati wegova stranica i visina, zadatak 5 a), s tr. 108 u zbirci. 12. Polupre~nik opisane kru`nice pravougaonika jednak je polovini dijagonale. 13. Kroz ta~ku E konstrui{i pravu m, normalnu na du` AB. Konstrui{i, zatim, kru`nicu k, sa centrom u ta~ki A, polupre~nika AB. Prese~na ta~ka prave m i kru`nice k jeste teme D romba ABCD. Probaj i ovo – strana 108 14. Centar opisane kru`nice je presek simetrale du`i AB i date prave p. 15. Date su ta~ke A, B i M. Kroz ta~ku M konstrui{i pravu m, normalnu na pravu BM. Konstrui{i i pravu p kroz ta~ku A, paralelnu sa BM. Presek pravih m i p jeste teme D paralelograma ABCD.

17.

18. 102° 19.
48°

ϕ

Re{avawem jedna~ine 2ϕ + ϕ = 180° – 48°, dobijamo da je ϕ = 44°. Uglovi trapeza su: 88°, 88°, 92°, 92°.

20. a) 6 cm b) 6 cm v) 7 cm 21. a) m = 4,1 cm b) 7,375 cm 22. a) Iskoristi formulu za ra~unawe sredwe linije trapeza m = a + b i izra~unaj b, b = 2m – a, b = 30 cm. 2 23. a) jednakokrakim trapezima b) 60°, 120°, 120°, 60° v) m = (12 cm + 6 cm) : 2 = 9 cm 25.

Trapez – strana 109 3. a) b)

26. Simetrale stranica jednakokrakog trapeza seku se u jednoj ta~ki. Ta ta~ka je centar opisane kru`nice. Probaj i ovo – strana 111

4.

27. Razlikujemo dva slu~aja: 1. kra}a osnovica jednaka kraku; 2. du`a osnovica jednaka kraku. 1. slu~aj 2. slu~aj

5.

6. a)

b)

7. 6 8. a) ne b) da v) da g) ne 9.

Ugao trapeza na kra}oj osnovici je 100°, a na du`oj osnovici je 80°. 28. Neka je CE || DB. ^etvorougao BECD je paralelogram, odakle sledi da CA = CE i ՄCAE = ՄCEA. Kako je ՄCEA = ՄDBA (uglovi na transverzali AE za paralelne prave DB i CE), to je ՄCAB = ՄDBA. Sada se mo`e dokazati da je ∆ABC •∆BAD na osnovu pravila SUS, odakle sledi da je AD = BC.

10. 54°, 54°, 126°, 126° 11. a) 90°, 90°, 107°, 73° b) 90°, 90°, 23°12’, 156°48’• 12. 130°, 130°, 50°, 50° 13. Unutra{wi uglovi trapeza su: 55°, 135°, 45°, 125°. 14. ^etvrti ugao trapeza je 360° – •274° = 86°. Uglovi trapeza su: 90°, 90°, 86°, 94°. 15. 75°, 75°, 105°, 105° 16. α = 55°, β = 55°, γ = 125°, δ = 125°

Konstrukcija trapeza – strana 112 2. a) b)

152

v)

g)

g) Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ije su katete 6 cm i 4 cm. d) Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ija je kateta 2 cm i hipotenuza 3 cm. |) Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ija je kateta 2 cm i hipotenuza 3 cm. 9. a) b)

3. a)

b) 11.
3 cm

4 cm

4. a)
1,5 cm 1,5 cm

Probaj i ovo – strana 113 13. a)

b) b) v)

v)

Trapez, paralelogram – strana 114 5. a) 1. Mogu da se dobiju tri paralelograma.

b)

4.

6. Kroz ta~ku C nacrtaj pravu x, paralelnu sa AB. Presek pravih x i BM jeste ~etvrto teme D trapeza ABCD. 7. Konstrui{i kroz ta~ku P pravu x, paralelnu sa MQ. Zatim konstrui{i ՄMQy = ՄQMP. Presek prave x i poluprave Qy jeste ~etvrto teme trapeza. 8. a) Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ija je hipotenuza 10 cm i kateta 6 cm. b) Iskoristi svojstvo trapeza da su uglovi na jednom kraku suplementni, pa prvo konstrui{i trougao ~ije su stranice 3 cm i 4 cm i ugao izme|u wih 120°. v) Pogledaj isti zadatak pod a).

Uputstvo: AC i A1C1 su centralnosimetri~ne du`i u odnosu na ta~ku B. 6. Nacrtaj kru`nicu k (O, r = 3 cm) i jedan wen pre~nik obele`i sa AC. Konstrui{i kru`nicu k1 (A, r = 4 cm). Kru`nice se seku u ta~kama B i B1. Konstrui{i pravougaonik ABCD.

153

7. ^etvorougao ABMC je paralelogram, pa je AB = CM. ∆OAC ∆CMD po teoremi USU: OA = CM, ՄAOC = ՄMCD – uglovi s paralelnim kracima, ՄOAC = ՄCMD – uglovi s paralelnim kracima. Zakqu~ujemo: OC = CD.
B A O C a M D b x z y

12.

8. Vidi re{ewe prethodnog zadatka. 9. Pogledaj zadatak 14 na str. 107 u zbirci. Doka`imo da je ՄHEF = 90°. Trouglovi AEH i EBF su jednakokraki, {to zna~i da su uglovi na osnovici jednaki (vidi sliku). Na osnovu zbira uglova u trouglu dobijamo: 2ϕ + 2θ + α + β = 360°, 2ϕ + 2θ +180° = 360°, 2ϕ + 2θ = 180°, ϕ + θ = 90°. Prema tome, ՄHEF = 90°.

10. da 11. a) Neka su a i b stranice pravougaonika na crte`u. Re{avawem jedna~ine a : 126 dm = 1 : 100, dobijamo da je a = 1,26 dm, odnosno 12,6 cm. Na isti na~in, re{avawem jedna~ine b : 100 dm = 1 : 100, dobijamo da je b = 10 cm. 12. Pogledaj zadatak 11 na str. 115 u zbirci. Izra~unaj du`ine stranica i visinu paralelograma, a zatim ga konstrui{i. a = 13 cm; b = 9 cm; h = 5,8 cm 13. Izra~unaj stranicu romba na crte`u, a zatim ga konstrui{i. Nacrtaj visinu h i izmeri je. Ako je hp visina romba u prirodi, za weno izra~unavawe koristi jedna~inu h : hp = 1 : 1 000. 14. Prvo konstrui{i jednakokraki trougao. Wegov krak je jednak kraku jednakokrakog trapeza. ^etvorougao – sistematizacija – 116 1. a) pravougaonik b) kvadrat v) romb 2. Nije ta~no tvr|ewe pod v). 3. a) ~etiri b) tri v) tri 4. Marija: pravougaonik, Jovan: jednakokraki trapez, Petar: kvadrat, Milena: romb 5. Nije ta~no tvr|ewe pod v). 6. ^etvorougao pod b) nije centralnosimetri~an. 7. ^etvorougao pod a) nije osnosimetri~an. 8. b), v), d) 9. a), b), g) 10. kvadrat, pravougaonik, romb, deltoid, jednakokraki trpez 11. ~etiri

13. Pogledaj zadatak 15 na str. 101 u zbirci. To su pravougaonik i deltoid. 16. Nacrtaj trougao ABO. Konstrui{i ta~ku C na pravoj AO tako da je AO = OC i ta~ku D na pravoj BO tako da je BO = OD. 17. Pogledaj zadatke 3 i 4 na str. 89 u uxbeniku. 18. a) Pogledaj zadatak 4 na str. 112 u zbirci. b) Pogledaj zadatak 10 na str. 113 u zbirci. Centar opisane kru`nice je presek simetrala stranica trapeza. 19. a) Dijagonala kvadrata je jednaka pre~niku opisane kru`nice. b) Stranica kvadrata je jednaka pre~niku upisane kru`nice. 20. a) Pogledaj zadatak 5 a) na s trani 108 u zbirci. 21. Konstrui{i du` AB du`ine 6 cm. Prese~na ta~ka kru`nice (A, r = 4 cm) i simetrale s du`i AB je centar O opisane kru`nice. Konstrui{i tu kru`nicu k (O, r = 4 cm). Na du`i AB konstrui{i ta~ku E tako da je AE du`ine 1 cm. Prese~na ta~ka kru`nice k i prave m normalne na AB u ta~ki E jeste teme D trapeza.

22. Pre~nik opisane kru`nice pravougaonika jednak je wegovoj dijagonali. Pogledaj zadatke 6 b) i 12 na str. 108 u zbirci. 23. Konstrui{i kru`nicu k (O, r = 4 cm). Konstrui{i zatim tetivu AB, ~ija je du`ina 7 cm. Na tetivi AB konstrui{i ta~ku E tako da je AE du`ine 1,5 cm. Prese~na ta~ka kru`nice k i prave m, normalne na AB kroz ta~ku E, jeste teme D. 24. a) δ = 100°, γ = 110° b) α = 110° 25. a) 30°, 129°, 72°, 129° b) ne v) pet 26. a) Prvo konstrui{i trougao ABC, a zatim konstrui{i polupravu Ax tako da je ՄxAB = 90°. Prese~na ta~ka simetrale s ugla ՄABC i poluprave Ax je teme D. b) Prvo konstrui{i trougao ABD, a zatim trougao DBC. 29. jednakokraki trapez, paralelogram, deltoid, paralelogram, pravougaonik 30. Uputstvo za a) i b): prvo k onstrui{i trougao ACD, a zatim trougao ACB.

154

31. Doka`i da sredi{te P proizvoqne du`i CD, ~ije krajwe ta~ke pripadaju pravama a i b, pripada pravoj c. Neka du` EF sadr`i ta~ku M i paralelna je sa CD. Iz podudarnosti trouglova AFM i BEM sledi da je FM = EM. ^etvorouglovi FDPM i MPCE su paralelogrami (naspramne stranice su im paralelne), {to zna~i da je FM = DP i EM = CP. Kako je FM = EM, sledi da je DP = CP.

10. ha = 11 cm, P = 165 cm2, O = 63 cm 11. 40,5 m 12. 41 cm 13. 51,2 cm2 14. 1,5 dm Povr{ina trougla – strana 125 1. 875 mm2 2. 8 cm 3. 6 dm 4. b) A, G 5. b) 6. a) 6 cm b) 12 cm2 7. 40,5 cm2 8. 27 cm2 9. 43,4 cm 10. a) 39,5 m2 b) 19,75 kg

32. Rastojawe x izme|u ta~aka A i B na crte`u dobijamo re{avawem jedna~ine x : 4 km = 1 : 50 000, odakle sledi da je x = 4 km : 50 000, odnosno x = 400 000 cm : 50000 = 8 cm.

v) 11 455 dinara

Povr{ina pravougaonika, paralelograma i trougla – strana 127 2. 400 m2 3. 96 m2 4. a) 11,7 cm2 b) 23,4 cm2 5. da, povr{ina otpalog papira je 676 cm2 6. 7 dm 7. a) 6 cm2 b) 4 puta v) Poka`i da su trouglovi AOB, COB, COD, AOD podudarni. 8. b) 12,5 cm2 9. a) 12 cm2 b) 6 cm v) jednaka povr{ini trougla BCB1 10. a) 20 b) 1,2 m2 11. 7,2 cm 12. 2,4 cm 13. 5 cm 14. 39 cm2 15. 77 cm 16. 36 cm 17. 42,5 cm 18. prvi red: 234 cm2; 26 cm drugi red: 3,6 cm; 36 cm tre}i red: 12,4 cm; 74,4 cm2 19. a) 32 m 54,1 m2 b) 89,9 m2 Povr{ina trapeza – strana 130 1. g) 2. a) 1,38 dm2 b) 13,5 cm2 3. 18 cm 15 cm2 4. 15,2 cm 10,2 cm2 5. 6,5 cm 6. 14 cm 7. a) 765 cm2 b) 16 cm v) 10 cm Povr{ina, pravougaonika, paralelograma, trougla i trapeza – strana 131 1. 13,6 cm; 4,8 cm2; 14,4 cm; 8,6 cm2 2. 67 cm2, 77 cm2 3. 54 cm2

34. a) b) POVR[INA ^ETVOROUGLA I TROUGLA Jednakost povr{ina. Povr{ina pravougaonika – strana 120 1. Svaki pravougaonik je povr{ine 6 jedini~nih kvadrata. 2.

5. a) 12 cm2 b) najmawi obim: figura 1; najve}i obim: figura 4 6. a) 160 cm, 1 400 cm2 b) 270 cm, 2 700 cm2 7. 330 cm 1 900 cm2 8. prvi red: 2 700 mm2 drugi red: 33 mm tre}i red: 30 m 9. a) 32 cm b) 40 cm 10. 240 000 m2 11. 48 cm Povr{ina paralelograma – strana 123 1. 1 i 4 2. v) 3. 255 cm2 4. 15 dm 5. 77,5 m2 6. 3 m2 7. ha = 4 cm , hb = 3,2 cm 8. 16 cm 9. 2,52 dm2

155

4. 225 cm2 5. 93,6 cm2 6. 12,8 dm2 7. 14,8 dm2 8. {argarepa 9. 384 cm2 10. 30,5 cm2 11. 7,5 m2 12. 22,55 m2 13. a) 7,2 m2 b) 56 m 14. a) 4,62 m2 b) da v) 60 291 dinara 15. 51 cm2 16. 1,7 dm 17. 10 cm 18. 1,68 dm 19. 20,2 cm 20. a) 7 cm b) 31,5 cm2 21. 41 cm 22. 7,3 cm 23. a) 5 600 cm2 b) 8 100 cm2 24. a) 6, ∆ABC, ∆ACD, ∆ADE, ∆ABD, ∆ACE, ∆ABE b) 22,5 cm2; 18 cm2; 33,75 cm2; 40,5 cm2; 51,75 cm2; 74,25 cm2 25. 10 cm2 26. 72 m2

27. 18 cm2 28. 30,6 cm2 29. a) 42 cm2 b) 32 cm2 30. a) 11,25 m2 b) 24,75 m2 31. 40 cm2 Probaj i ovo – strana 135 32. 8,88 m2 Povr{ina proizvoqnog ~etvorougla – strana 136 1. 24 cm2 32 cm2 33 cm2 2. a) 160 cm2 b) 1,6 dm2 v) 660 mm2 3. a) 38,25 cm2 b) 600 cm2 v) 81 cm2 4. 138,25 cm2 5. 160,6 cm2 6. a) 35 cm2 b) 23 cm2 v) 20 cm2 7. 22,73 m2 8. 6 cm2 21 cm2 14 cm2 9. a) 32 cm2 b) 64 cm2 Probaj i ovo – strana 138 10. 2,5 puta 11. a) pove}a}e se dva puta b) pove}a}e se {est puta v) osta}e ista 12. 24 cm

156

SADR@AJ
CELI BROJEVI Brojevna prava. Apsolutna vrednost. Upore|ivawe brojeva ................................................................ 3 Sabirawe celih brojeva ......................................................................................................................... 7 Sabirawe i oduzimawe celih brojeva ................................................................................................. 10 Skup celih brojeva. Sabirawe i oduzimawe celih brojeva .............................................................. 14 Mno`ewe celih brojeva. Izrazi sa celim brojevima ....................................................................... 22 Deqewe celih brojeva ........................................................................................................................... 24 Izrazi sa celim brojevima .................................................................................................................. 26 Ra~unske operacije sa celim brojevima – sis tematizacija .............................................................. 28 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 29 TROUGAO Trougao, odnos stranica. Vrste trouglova prema stranicama .......................................................... 30 Unutra{wi i spoqa{wi uglovi trougla. Vrste trouglova prema uglovima ...................................... 33 Odnos stranica i uglova trougla ......................................................................................................... 36 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 37 Trougao, odnos stranica, spoqa{wi i unutra{wi uglovi. Vrste trouglova .................................... 38 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 42 Osnovna pravila o podudarnosti trouglova ....................................................................................... 43 Konstrukcija trougla ............................................................................................................................ 49 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 49 Opisana i upisana kru`nica trougla ................................................................................................. 52 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 55 Te`i{ne du`i i te`i{te, visine i ort ocentar trougla ................................................................... 57 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 59 Zna~ajne ta~ke trougla .......................................................................................................................... 61 RACIONALNI BROJEVI [ta smo nau~ili o razlomcima – obnavqawe .................................................................................... 63 Upore|ivawe racionalnih brojeva ..................................................................................................... 67 Sabirawe i oduzimawe racionalnih brojeva .................................................................................... 69 Brojevni izrazi ..................................................................................................................................... 71 Jedna~ine u vezi sa sabirawem i oduzimawem ................................................................................... 73 Mno`ewe i deqewe pozitivnih racionalnih brojeva – obnavqawe ................................................ 75 Mno`ewe racionalnih brojeva – decimalni zapis ........................................................................... 77 Mno`ewe racionalnih brojeva ........................................................................................................... 79 Brojevni izrazi ..................................................................................................................................... 81 Deqewe racionalnih brojeva .............................................................................................................. 83 Brojevni izrazi ..................................................................................................................................... 85 Izrazi s promenqivom ......................................................................................................................... 87 Ra~unske operacije sa racionalnim brojevima ................................................................................. 89 Jedna~ine i nejedna~ine ....................................................................................................................... 92 Probaj i ovo .......................................................................................................................................... 94 Procenat i primena ............................................................................................................................. 95

157

^ETVOROUGAO ^etvorougao. Uglovi ~etvorougla ....................................................................................................... 100 Parlelogram ........................................................................................................................................ 102 Paralelogram – vrste paralelograma ............................................................................................... 105 Probaj i ovo ........................................................................................................................................ 107 Konstrukcija paralelograma ............................................................................................................. 108 Probaj i ovo ........................................................................................................................................ 108 Trapez ................................................................................................................................................... 109 Probaj i ovo ........................................................................................................................................ 111 Konstrukcija trapeza .......................................................................................................................... 112 Probaj i ovo ........................................................................................................................................ 113 Trapez, paralelogram ......................................................................................................................... 114 ^etvorougao – sistematizacija .......................................................................................................... 116 POVR[INA ^ETVOROUGLA I TROUGLA Jednakost povr{ina. Povr{ina pravougaonika ............................................................................... 120 Povr{ina paralelograma .................................................................................................................. 123 Povr{ina trougla ............................................................................................................................... 125 Povr{ina pravougaonika, paralelograma i trougla ....................................................................... 127 Povr{ina trapeza ............................................................................................................................... 130 Povr{ina, pravougaonika, paralelograma, trougla i trapeza ....................................................... 131 Probaj i ovo ........................................................................................................................................ 135 Povr{ina proizvoqnog ~etvorougla ................................................................................................. 136 Probaj i ovo ........................................................................................................................................ 138 Rezultati i uputstva ............................................................................................................................ 139

158

MATEMATIKA
prvo izdawe

zbirka zadataka za {esti razred osnovne {kole
autori Mirjana Stojsavqevi}-Radovanovi}, Qiqana Vukovi}, Jagoda Ran~i}, Zorica Jon~i} ilustrovao Du{an Pavli} recenzenti dr Zorana Lu`anin, redovni profesor, Prirodno-matemati~ki fakulte t u Novom Sadu dr Zoran Lu~i}, vanredni profesor, Matemati~ki fakulte t u Beogradu dr Dragica Pavlovi}-Babi}, docent, Filozofski fakultet u Beogradu Gordana Nikoli}, profesor, O[ „ Du{ko Radovi}“ u Beogradu Vesna Stanojevi}, nastavnik, O[ „ 1300 kaplara“ u Beogradu urednik Svjetlana Petrovi} lektor Ivana Igwatovi} grafi~ko oblikovawe Du{an Pavli} priprema za {tampu Qiqana Pavkov izdava~ Kreativni centar
Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs

za izdava~a mr Qiqana Marinkovi} {tampa Publikum tira` 7.000 copyright © Kreativni centar 2010
CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 37.016:51(075.2)(076) MATEMATIKA : zbirka zadataka za {esti razred osnovne {kole / Mirjana Stojsavqevi}-Radovanovi} … [i dr.] ; [ilustrovao Du{an Pavli}]. – 1. izd. – Beograd : Kreativni centar, 2010 (Beograd : Publikum). – 159 str. : ilustr. ; 26 cm. – (Kreativna {kola) Tira` 7.000. ISBN 978-86-7781-788-6 1. Stojsavqevi}-Radovanovi}, Mirjana [autor], 1951– COBISS.SR-ID 177616908

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ove zbirke u okviru uxbeni~kog kompleta za matematiku u {estom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00190/2010-06 od 22. 07. 2010.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->