1001

nauèna pitalica
Vuk Uskokoviã, 2001/2002

Sadržaj:
1. U svetu Sunèeve svetlosti (51 pitanje, 25 strana)
Predgovor: Zašto Sunce sija? Kako Sunce sija? Koja je sudbina našeg Sunca u buduãnosti? Zašto je priroda razlièito obojena u proleãe i u jesen? Zašto zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce? Kada Sunce može biti zelene boje? Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje? Zašto je Sunce žute boje, a ostale zvezde su bele? Šta su to Sunèeve pege? Zašto je Sunèeva atmosfera toplija od površine? Zašto su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najbliže 22. juna? Da li su dani i noãi podjednako dugi tokom jedne godine? Zašto se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne dešavaju u najkraãem danu u godini? Da li dan traje duže kada smo na planini? Koje su talasne dužine osnovnih boja? Šta su to osnovne boje? Šta je to Luks? Da li možemo da vidimo ultraljubièastu svetlost? Zašto je mleko bele boje? Zašto se leti oseãamo prijatnije u beloj majici? Zašto je boja neba nekada bela, nekada malo plava, a nekada tamno plava? Zašto oblaci pre kiše potamne? Zašto neke naoèare potamne na svetlosti? Šta je to jednosmerno ogledalo? Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode? Šta su to pinhole foto-aparati? Zašto na nekim fotografijama imamo crvene oèi? Zašto nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po mraku? Da li je èitanje u mraku štetno za oèi? Kako senke mogu biti razlièitih boja? Da li senka može da putuje brže od svetlosti? Zašto se pomraèenje Sunca pomera od zapada ka istoku? Zašto su neke stvari providne? Zašto je staklo providno? Zašto prizma razlaže svetlost na boje, a staklo ne? Ako se talasna dužina svetlosti poveãava prilikom njenog prelaska iz vazduha u vodu, zašto onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao plavu? Koji je odnos plave, crvene i bele boje u Francuskoj zastavi? Kako svetlost greje zidove? Kakav je svetlost talas? Zašto je brzina svetlosti najveãa u vakuumu? Ako fotoni nemaju masu, kako mogu da deluju pritiskom? Šta je to Kruksov radiometar? Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju? Šta su to solarne ãelije?

Šta je to solarni vodonik? Zašto vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu? Šta je to fatamorgana? Zašto se kazaljka na satu okreãe u smeru kazaljke na satu? Zašto se za Sunce kaže da je zvezda treãe generacije? Zašto možemo da vidimo Sunèevu svetlost èak i kada Sunce zaðe iza horizonta?

2. Zemlja (60 pitanja, 28 strana)
Od èega se sastoji Zemljina lopta? Zašto je Zemljino jezgro tako toplo? Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra? Zašto se Zemljino jezgro okreãe brže od njene površine? Kako možemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta? Zašto ne možemo da osetimo Zemlju kako se okreãe? Koliko brzo bi trebalo da se okreãe Zemlja da bi neutralisala silu teže? Kako se može dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce? Kada se Zemlja oko Sunca kreãe brže, a kada sporije? Šta je to Èendlerovo kolebanje? Zašto su zime hladne, a leta topla? Zašto je na planinama hladnije nego na nivou mora? Zašto je najveãa ozonska rupa na Južnom polu? Da li se masa Zemlje poveãava ili smanjuje? Kako možemo da pronaðemo meteorite na Zemlji? Kako se za neke meteorite zna da potièu sa drugih planeta? Šta je to aurora borealis? Kako možemo da rekonstruišemo Meseèevu površinu na Zemlji? Da li je lakše popeti se na Meseèevu planinu ili planinu na Zemlji? Da li se staklo nalazi u prirodi? Da li je moguãe probušiti rupu kroz èitavu Zemlju? Šta je to podzemni transport dobara? Kako je nastala nafta na Zemlji? Kako se pronalaze izvori nafte? Kako nastaju zemljotresi? Kako nastaju erupcije vulkana? Kakvi tipovi granica tektonskih ploèa postoje? Šta je to zemljotresna svetlost? Kako se odreðuje starost predmeta? Koliko je stara naša planeta? Da li plutonijum postoji u prirodi? Da li bi osnovni atom u živom svetu mogao umesto ugljenika biti silicijum? Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu? Da li je Zemlja uglaèanija od loptice za skvoš? Zašto je 2000. godina bila prestupna, a 1900. nije? Koja je najveãa ikada izgraðena zgrada na Zemlji? Kako se boje meteorološke slike Zemlje snimljene iz satelita? Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja? Zašto nam je potreban elektrièni ispravljaè ako putujemo preko okeana? Koliko brzo se kreãe Zemlja? Da li teža ili lakša tela padaju brže ka Zemlji?

Kako igla kompasa uvek pokazuje sever? Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo? Kada stignemo na severni pol, koji pravac pokazuje igla kompasa? Šta je to El Ninjo? Šta je to efekat staklene bašte? Da li bacanje ðubreta utièe na globalno zagrevanje? Kako se pravi ðubrivo? Ako Njutnov zakon akcije i reakcije uvek važi, kako onda možemo da se odbacujemo od predmeta ili da ih sami guramo? Zašto lišãe sa drveãa tone u snegu? Kako nastaju ledena doba? Šta su to stalaktiti i stalagmiti? Šta je to vatra? Šta je to indijansko leto? Zašto iznad pustinja ima malo oblaka? Koje je najviše jezero na Zemlji? Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean? Šta su to gejziri? Koliko su dugaèke sve reke na Zemlji? Šta je to erozija?

2. More (44 pitanja, 21 strana)
Zašto èujemo šum mora kada stavimo školjku na uvo? Da li kitovi i delfini spavaju? Kako školjke prave bisere? Zašto su mora plave boje? Zašto su mora slanija od reka? Kako nastaju talasi na moru? Kako su nastala mora na Zemlji? Zašto nas more na trenutke zabljesne svetlošãu kada stojimo na obali, a kada posmatramo more sa visine, njegova boja je tamno plava ili zelena? Da li vreme protièe brže na planini ili na moru? Kada stojimo na obali mora, koliko daleko je horizont? Zašto na obali mora èesto pirka vetriã? Zašto pesak na plaži dobija talasaste oblike nakon bure? Zašto se najravniji kamenèiãi nalaze na vrhu plaže? Kako se meri nivo mora? Zašto se okeani, za razliku od reka i jezera, nikada ne zalede? Da li otapanje lednika utièe na poveãanje nivoa mora? Zašto pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku? Kako živi svet nastanjuje ostrva? Koja je jedina biljka koja živi u morima? Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova? Po èemu je poseban morski miš? Kako se ribe penju i tonu u moru? Kako morska biãa izdržavaju visoke podvodne pritiske? Šta piju morski sisari? Da li piškenje u moru privlaèi ajkule? Kako su neka morska biãa providna?

Da li se morski stanovnici iz velikih dubina druže sa stanovnicima površinskih voda? Kako se orijentišu noãni ronioci? Zašto ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode? Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena èvrsta površina bila savršena sfera? Šta su to morske pustinje? Zašto su talasi u Kaliforniji veãi od talasa sa Atlantika? Zašto se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno? Kako se može stvarati elektrièna energija iz mora? Šta su to pokretni gradovi ? Šta su to fotonski jarboli? Zašto brodovi i podmornice za odreðivanje rastojanja do predmeta oko sebe koriste sonar, a ne radar? Kako se pravi vazduh u podmornicama? Èemu služi EPIRB radio na brodu? Zašto je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika? Kako se jedrenjaci kreãu uz vetar? Zašto se pešèane kule na plaži lakše prave od vlažnog nego od suvog peska? Od èega se sastoje suze?

4. U carstvu biljaka i životinja (54 pitanja, 24 strane)
Zašto su biljke sve korisne za nas? Kako klijajuãe seme zna na koju stranu treba da poraste? Zašto palme imaju sunðerasto drvo i plitko korenje? Zašto se zimi ponekad pojave snežni cvetovi na stabljikama biljaka? Kako visoka drveãa prenose vodu od korena do lišãa? Zašto lišãe na drveãu menja boju u jesen? Zašto su zimzelena drveãa zelena tokom cele godine? Zašto se boja šumskog cveãa stalno menja? Zašto cveãe postane èak i leti vlažno preko noãi? Šta je to fotosinteza? Kako se pravi voãe bez semenki? Šta je to pluta? Zašto je neki kupus ljubièaste boje? Šta je to pasulj koji skaèe? Da li sva drveãa podjednako privlaèe grom? Koja je razlika izmeðu èvrstog i mekanog drveãa? Zašto biljkama koristi ðubrivo? Da li je paradajz voãe ili povrãe? Da li neke biljke posebno privlaèe kolibrije i leptire? Šta su to kišne prašume? Zašto seèenje šuma nije dobro? Kako nastaju šumski požari? Šta su to peèurke? Koja je najveãa životinja na Zemlji? Koja je najglasnija životinja? Kako neke životinje koriste eho? Kako neke životinje predoseãaju zemljotres i nevreme? Zašto kameleoni menjaju boju? Kako pèele komuniciraju?

Kako pèele prave med? Kako svilene bube prave svilu? Koliko dugo traje paukova mreža? Zašto maèke predu? Zašto maèke imaju brkove? Zašto je zebra crno-bela? Èime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini? Zašto su korisni puževi? Kako žabe preživljavaju zimu? Zašto su korisne kišne gliste? Zašto neke ptice hodaju, a neke skakuãu? Kako slepi miševi vide? Kako se orijentišu golubovi pismonoše? Da li je moguãe klonirati dinosaurusa? Zašto kucama ne smemo da dajemo èokoladu? Zašto se u neke kuce stavljaju èipovi? Da li kamile u grbama èuvaju vodu? Po èemu je posebna dlaka polarnog medveda? Koja je najmanja ptica? Zašto noãne leptire privlaèi svetlost? Zašto neke ribe žive u slatkim, a neke u slanim vodama? Kako hobotnice menjaju boju? Kako neke ribe svetle? Kako slonovi piju vodu? Gde možemo danas da idemo na safari?

5. Brojevi i merenja (40 pitanja, 21 strana)
Kada bi elektron bio velièine jabuke, kolika bi bila velika ljudska biãa? Šta je to metar? Šta je to nautièka milja? Šta je to astronomska jedinica? Šta je to parsek? Zašto se brojevi koje pišemo zovu arapski? Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama? Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu? Kako možemo da izmerimo visinu drveta? Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo došli do jednog protona? Da li je zatvorena košnica u kojoj pèele sede teža od košnice u kojoj pèele lete? Koja je razlika izmeðu razlièitih skala temperatura? Koja je najniža poznata temperatura u prirodi? Kakvi sve termometri postoje? Šta je to Galilejev termometar? Kako možemo da odredimo temperaturu vazduha slušanjem cvrèaka? Šta je to seizmograf? Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu? Šta su to fraktali? Šta je to dendrohronologija? Šta je to atomski sat i kako on radi? Šta su to optièki satovi?

Šta je to koeficijent inteligencije? Šta je to broj !? Šta je to broj e? Koji su najveãi pravougaonik u krugu i prizma u lopti? Šta je to simetrija? Šta su to ciklièni brojevi? Zašto je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoðe deljiva sa 3? Šta je to steradijan? Odakle se najbolje vidi slika na zidu? Šta je to zlatni presek? Koji su to problemi kvadrature kruga, trisekcije ugla i udvostruèenja kocke? Šta je to Raselov paradoks? Šta su to Gedelove teoreme? Koja je to Fermaova poslednja teorema? Koji su to milenijumski matematièki problemi? Šta je to Hilbertov hotel? Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taèaka? Šta je to efekat leptira?

6. Voda (50 pitanja, 22 strane)
Kako nastaju oblaci? Kakvi sve oblaci postoje? Koliko je vremena potrebno kapima kiše da padnu sa oblaka na Zemlju? Zašto sneg retko pada kada je mnogo hladno? Koja je razlika izmeðu ledene kiše, susnežice i grada? Zašto se zimi mostovi zalede pre puteva? Zašto se na zaleðene puteve stavlja so? Ako je voda bezbojna, zašto je sneg beo? Da li se svetlost kreãe brže kroz vodu ili kroz led? Zašto se topla voda ponekad zaledi brže od hladne vode? Zašto se led brže topi u vodi nego u vazduhu? Kako možemo da otopimo led bez zagrevanja? Da li voda može da prokljuèa bez zagrevanja? Zašto kapi vode tako polako padaju sa vrha krova? Koliko može biti jak mlaz vode? Zašto dolazi do poveãanja mlaza vode kada prstom delimièno poklopimo otvor creva? Kako možemo da savijamo mlaz vode? Kako se voda penje do slavine? Zašto se mlaz vode iz slavine sužava dok pada? Da li smer u kome se okreãe istièuãa voda u lavabou zavisi od hemisfere na kojoj se nalazimo? Zašto se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode? Kako se prave mehurovi od sapunice? Zašto sa dodavanjem obiènog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehuriãi iz penaste kupke? Zašto je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje? Zašto je otpor vode veãi kada ruku spuštamo u nju brzo, nego kada je spuštamo polako? Da li se brže pliva ili roni? Èemu služi hlor u bazenima? Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika, zašto ne možemo da dišemo pod vodom?

Da li se menja žižna daljina soèiva kada se ono potopi u vodu? Da li postoje neke supstance èija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa zagrevanjem? Kako voda može da provodi elektriènu struju? Koliki je pH vode? Šta je to reverzna osmoza? Koja je razlika izmeðu pare i gasa? Šta je to Paskalov zakon? Šta su to omekšivaèi vode? Zašto se pamuk više navlaži od najlona? Zašto se teènosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako? Kako se neka penušava piãa zalede kada ih otvorimo? Zašto se promuãkana soda penuša više od nepromuãkane? Zašto voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj peãnici? Šta je to filmsko kuvanje? Zašto je tonik voda plavièaste boje? Kako fontani di Trevi nije potreban motor? Zašto list papira pluta na vodi? Kako èelièni brodovi plutaju na vodi? Zašto se papirnati brodiã kreãe najbrže kada putuje sredinom reke? Zašto se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska èamca? Kako se prate pomeranja ledenih bregova? Zašto su gleèeri ponekad plavi?

7. Kvantni svet (47 pitanja, 28 strana)
Šta su to elementarne èestice? Zašto ne možemo da vidimo atome? Šta je to Hajzenbergova relacija neodreðenosti? Koja je razlika izmeðu orbite i orbitale? Zašto neki elementi menjaju boju u plamenu? Koliko ima poznatih hemijskih elemenata? Šta su to kvarkovi? Šta je to neutrino? Koja je najgušãa stvar na Zemlji? Koliko neutrona sadrže atomska jezgra? Koja je najjaèa sila u Univerzumu? Šta su to virtuelne èestice? Šta se nalazi izmeðu elektrona i jezgra atoma? Šta je to Higsov bozon? Šta je to antimaterija? Da li postoji anti-neutron? Šta su to akceleratori? Šta je to konstanta fine strukture? Šta su to Plankova konstanta, dužina, vreme i energija? Po èemu je posebna živa? Koji su to zakoni termodinamike? Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo? Šta je to difuzija? Da li se temperatura uvek poveãava sa zagrevanjem? Da li je moguãa hladna fuzija?

Šta je to superfluidnost? Šta je to supersimetrija? Šta je to Èerenkovljeva radijacija? Šta je to talasna funkcija? Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove? Šta je to Ramzauer-Taunsendov efekat? Da li je moguãe napraviti idealan vakuum? Šta je to vakuumska energija? Šta je to Kazimirov efekat? Od èega se sastoje magneti? Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni? Kako možemo da vidimo orbitale? Kako se može zaustaviti svetlost? Šta su to levoruki materijali? Šta su to minijaturne crne rupe? Šta su to frakcionalni atomi? Da li jedan foton može da napravi interferencionu putanju? Kako jedan atom može istovremeno biti na dva mesta u prostoru? Da li je izvodljiva fizièka teleportacija? Kako verovatnoãa može da bude negativna? Šta je to teorija struna? Šta je to EPR eksperiment?

8. Kosmos (97 pitanja, 50 strana)
Koje su najsjajnije zvezde na našem nebu? Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju možemo videti golim okom? Zašto zvezde na nebu svetlucaju, a planete ne? Šta su to zvezde padalice? Koliko su veliki meteori? Od èega se sastoje meteori? Kako nastaju meteorske kiše? Šta je to Mleèni put? Kako se zna gde se nalazimo u Mleènom Putu? Koliko je veliki Sunèev sistem? Da li je Jupiter nekada bio zvezda? Koji su to Jupiterovi sateliti? Na kojoj planeti Sunèevog sistema je dan duži od godine? Zašto su Marsovci zelene boje? Šta su to asteroidi? Kako se mere mase asteroida? Kolika je gužva u pojasu asteroida? Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima? Kako se odreðuju mase planeta? Kako su nastali i od èega se sastoje prstenovi planeta? Zašto se Pluton ne smatra pravom planetom? Šta su to komete? Zašto Ortov oblak nije diskolik? Kada ãe Halejeva kometa opet proãi pored Zemlje? Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto?

Zašto je Mesec svetliji od oblaka? Zašto uvek vidimo samo jednu stranu Meseca? Kako nastaju Meseèeve mene? Da li bi sa Meseca mogla da se vidi veštaèka svetlost sa Zemlje? Da li se pomoãu teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu? Zašto Mesec izgleda veãi na horizontu nego kada je iznad nas? Da li postoji Meseèeva duga? Da li Meseèeva gravitacija utièe na našu težinu? Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju? Da li Mesec ima atmosferu? Koja je Meseèeva sudbina u buduãnosti? Kako gledajuãi u Mesec možemo da saznamo sastav Zemlje? Šta je to projekat LSP? Kako se odreðuje sastav planeta i zvezda? Šta je to interferometar? Kakve sve vrste teleskopa postoje? Po èemu je poseban Hablov svemirski teleskop? Šta je to nebeska sfera? Šta su to sazvežða? Zašto naša Galaksija ima spiralne ruke? Kako se meri rastojanje od nas do zvezda? Kako se odreðuje rastojanje od nas do drugih Galaksija? Koliko brzo se širi Kosmos? Ako se Kosmos širi, zašto se ne poveãava rastojanje od Nju Jorka do San Franciska? Šta su to nove? Šta su to supernove? Šta su to neutronske zvezde? Šta su to pulsari? Da li postoje sjajne zvezde koje su gušãe i od neutronskih zvezda? Šta su to kvazari? Šta je to tamna materija? Kako se odreðuje starost zvezda? Zašto su sva velika nebeska tela okrugla? Zašto se zvezde okreãu oko sebe? Da li rotacija zvezde utièe na njeno polje gravitacije? Šta je to zakrivljenost prostor-vremena? Šta su to gravitacioni talasi? Šta su to Lagranžove taèke? Odakle potièu kosmièki maseri? Šta su to eksplozije gama-zraka? Šta su to zvezdani zemljotresi? Šta su to kosmièki zraci? Zašto se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa? Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda, zašto je onda noãno nebo tamno? Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu? Šta je to Veliki Prasak? Šta je to pozadinsko zraèenje? Šta je kosmièka inflacija? Šta su to magnetni monopoli? Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili šta je levo, a šta desno?

Koje je boje Kosmos? Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu? Kako se odreðuju velièine crnih rupa? Kako crne rupe svetle? Ako svetlost nema masu, kako onda ne može da napusti crnu rupu? Šta su to bele rupe? Kako se otkrivaju planete van Sunèevog sistema? Šta je to SETI? Koja je razlika izmeðu astronomije i astrofizike? Šta je to astrologija? Ko zvezdama daje imena? Šta je to kosmološko naèelo? Zašto izgleda kao da se Kosmos ubrzano širi? Šta je to veliki zid? Koja je zvezda severnjaèa? Zašto meðuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje? Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom? Šta su to galaktièka jata? Kuda se kreãe naš Mleèni put? Gde se nalazi centar Kosmosa? Da li Galaksije susreãu u Kosmosu? Kako konaèan Kosmos može da bude beskrajan?

9. Putovanja u Kosmos (48 pitanja, 27 strana)
Koji su to Njutnovi zakoni kretanja? Koja je razlika izmeðu gravitacione mase, inercijalne mase i mase mirovanja? Koja je razlika izmeðu mase i težine? Šta je to bestežinsko stanje? Koja je razlika izmeðu centrifugalne i centripetalne sile? Zašto se zarotirani badem vrti duž svoje ose rotacije? Šta je to kosmièka brzina? Šta je to teorija relativnosti? Šta su to crvotoèine? Šta su to Mah i Mahov princip? Da li postoji anti-gravitacija? Kako se pravi veštaèka gravitacija u svemirskim brodovima? Kako se vrši navigacija svemirskih brodova? Kako gori sveãa u bestežinskom stanju? Kako se upravlja svemirskim brodom? Zašto se sve svemirske letelice lansiraju u pravcu istoka? Zašto se space shuttle-ovi prevrnu na leða neposredno nakon lansiranja sa Floride? Kako svemirski brodovi rasipaju toplotu? Šta štiti svemirske letelice od prevelikog zagrevanja prilikom ulaska u atmosferu? Kako sateliti ili svemirski brodovi koriste planete za poveãanje svoje brzine? Kako svemirske letelice mogu da šalju radio poruke sa velikih kosmièkih rastojanja? Šta su to Sunèeve jedrilice? Šta su to svetlosne letelice? Šta su to mikrotalasne letelice? Kako lete letelice na jonski pogon?

19 strana) Koliko bismo solarnih ãelija morali da postavimo na vrh naše kuãe da bi nam one obezbedile struju u njoj? Kako je hleb tako elastièan i vazdušast? Kako se pravi hleb od kiselog testa? Šta je to prašak za pecivo? Koja je razlika izmeðu putera i margarina? Zašto je mleko tako zdravo? Zašto jaja oèvrsnu kada ih kuvamo? Kako se prave kokice? Šta je to žele? Zašto nam suze oèi kada seckamo luk? Zašto se ãurka mora odmrzavati na ispravan naèin? Ako se ništa ne lepi za Teflon. kako se on sam lepi na lonèiãe i tiganje? Zašto pena na toplom pivu splasne brže nego na hladnom? Šta su to veštaèke arome? Zašto je sos u piti od jabuka topliji od kore? Zašto iseèeni parèiãi voãa potamne na vazduhu? Kako možemo iz banane da izdvojimo molekule DNK? Zašto banana u frižideru potamni brže nego u sobi? Kako frižider hladi hranu? Kada bismo vrata frižidera ostavili otvorena. da li bi ona istog trenutka odgurnula predmet sa njene suprotne strane? Šta je to teraformiranje? Kada ãe se pojaviti biljke na Marsu? Šta su to robonauti? Ko su to temponauti? Da li su moguãa putovanja veãom brzinom od brzine svetlosti? Šta se sve nalazi u Meðunarodnoj svemirskoj stanici? Da li se Meðunarodna svemirska stanica može videti golim okom? Šta je to KEO? 10. Kuãa. grad dragulja (44 pitanja.Kakve su to kosmièke letelice na naduvavanje? Šta su to samo-leèeãi svemirski brodovi? Da li svemirske letelice mogu da koriste antimateriju kao gorivo? Šta se nalazi u odelu za astronaute? Šta je to EMU odelo? Kako se postaje astronaut? Da li je moguãe putovati unazad kroz vreme? Šta su to tahjoni? Kako se sateliti lansiraju u orbitu? Šta se nalazi u obiènom satelitu? Da li se neki sateliti mogu videti golim okom? Kakvi su to keyhole sateliti? Zašto sateliti u orbiti oko Zemlje slede talasaste putanje na Zemljinoj karti? Šta su to svemirski liftovi? Kada bismo gurnuli èvrstu nit dugaèku jednu svetlosnu godinu. šta bi se desilo sa temperaturom sobe? Zašto se vrata frižidera teže otvaraju neposredno nakon što smo ih zatvorili? Koji kuãni aparati troše najviše elektriène energije? .

Zašto nam radi telefon kada nestane struja? Zašto se telefonski kablovi sami uvrãu? Kako radi Caller ID? Zašto je selotejp lepljiv? Èemu služe elektrièni osiguraèi? Kako tosteri greju sendvièe? Kako radi mikrotalasna peã? Šta je to bebi monitor? Da li smo stvarno nešto viši kada se probudimo? Zašto se majice posle pranja isprave kada ih opeglamo? Zašto se novèanice za razliku od obiènog papira oèuvaju kada se zajedno sa pantalonama operu u mašini za veš? Šta su to belila? Zašto predmeti ostanu na stolu ako brzo pomerimo stolnjak ispod njih? Kako rade aparati za regulisanje vlažnosti? Kako air condition ureðaji hlade sobu? Da li možemo da pomoãu uskladištenog snega tokom zime hladimo kuãu leti? Kako usisivaè usisava prašinu? Zašto je korisno provetravati posteljinu i tepihe? Zašto je svetlost koja dolazi spolja iz sobe u kojoj je upaljen TV skoro uvek plava? Kako možemo da napravimo teleskop kod kuãe? Kako rade solarne svetiljke u dvorištima? Šta su to oscilujuãe baštenske prskalice? 11. Radost igranja (43 pitanja. a koji najlakše igrati na Mesecu: košarku. 18 strana) Da li bi karusel mogao da se zavrti brzinom svetlosti tako da vreme stoji za one koji se voze na njemu? Zašto nam se zavrti u glavi kada se vrtimo u krug? Kako neke koverte sa pismima svetle u plavoj boji kada se otvore? Zašto je bicikl tako stabilan samo kada ga vozimo? Zašto napumpana lopta bolje odskaèe od podloge od ispumpane lopte? Koliko se može poveãati skok uz pomoã tramboline? Koji od ova tri sporta bi bilo najteže. fudbal ili ragbi? Na kom principu radi aparat za signaliziranje servis greške u tenisu? Zašto loptica za bejzbol odleti najdalje kada se udari aluminijumskom palicom? Od èega se sastoje palice za golf? Èemu služe rupice na lopticama za golf? Zašto se zafelširane loptice ne kreãu pravolinijski? Zašto se bumerang vraãa onome ko ga baci? Zašto se jo-jo vrati nazad kada ga bacimo? Kako bilijarski sto prepoznaje belu kuglu? Kako rade automatske mašine za postavljanje kegli? Zašto ljudi imaju brazde na prstima? Kako možemo da napustimo površinu savršeno ledenog jezera? Zašto se na kašiki ogledamo naopaèke? Šta je to silk screening? Zašto milk shake ne može da se pije pomoãu slamèice kada ga okrenemo naopaèke? Zašto neispucala zrna kukuruza padaju na dno kese sa kokicama? .

Zašto nam je hladno u ustima kada jedemo mentol bombone? Zašto žvaku ne možemo da sažvaãemo? Koje su to žvake koje svetle dok ih žvaãemo? Zašto se smejemo samo kada nas neko drugi zagolica? Zašto je aprililili baš 1. U vazduhu (47 pitanja. a ne vazduhom? Zašto živin termometar ne sme da se unosi u avion? Zašto avioni ostavljaju beli trag iza sebe? Šta su to glajderi? Zašto se zastave lepršaju na vetru? Kako je Džordan uspevao tako dugo da ostane u vazduhu kada je skakao da zakuca loptu u koš? Zašto se najviše oluja sa grmljavinom dešava tokom leta? . zašto se kroz pola dana ne nalazi ispod nas druga strana planete? Koliko brzo bismo trebali da letimo oko Zemlje da bi Sunce bilo uvek pod istim uglom iznad nas? Kako avion meri svoju brzinu? Koliko goriva troše putnièki avioni? Da li munje udaraju u avione? Da li vetar utièe na brzinu leta aviona? Zašto se avionske gume pune azotom. 22 strane) Zašto je nebo plavo? Zašto se oblaci i ozon nalaze u atmosferi iznad vazduha? Zašto avion ima krila? Kako ptice mogu da lete? Zašto najbolje lete papirni avionèiãi sa malim krilima? Kako avioni mogu da se okreãu naopaèke u vazduhu? Kako neki avioni pišu po nebu? Zašto nam se zapuše uši kada se vozimo avionom? Zašto avioni lete tako visoko? Ako kružimo avionom iznad neke oblasti na Zemlji. april? Šta znaèe inicijali RSVP na nekim pozivnicama? Šta je to paradoks roðendana? Zašto neke sveãice nikako neãe da se ugase? Šta su to prstenovi raspoloženja? Kako se pravi magla u diskotekama? Zašto neki ljudi trljaju oèi kada im se spava? Zašto ljudi zevaju? Kako neke igraèke svetlucaju u mraku? Kako neke igraèke mogu da prièaju bez baterija? Kako neke igraèke mogu da se voze pomoãu daljinskog upravljaèa? Šta je to dunking ducky? Da li više pokisnemo kada trèimo ili kada hodamo po kiši? Šta je to roller coaster? Zašto imamo èudan oseãaj u stomaku kada se ljuljamo na ljuljašci ili vozimo na roller coaster-u? Šta su to bazeni sa talasima? Šta su to vodena klizališta? 12.

16 strana) Šta su to kristali? Šta su to teèni kristali? Koliko ima atoma u zrnu soli? Zašto se dodaje so u sladoled? Koji molekuli imaju oblik fudbalske lopte? Šta je to aerogel? Šta su to pametni materijali? Šta su to biomaterijali? Šta je to holografska memorija? Zašto su dijamanti tako dragoceni? Šta je to karat? Kako se odreðuje tvrdoãa kamenja? Šta je to princip gustog pakovanja? Koliko atoma je debela aluminijumska folija? Kako fluor iz zubne paste spreèava karijes? Kako izgledaju kristali leda? Zašto oblik kristala leda utièe na brzinu njegovog topljenja? Kako se pravi providan led? Šta je to suvi led? Šta je to aktivni ugalj? Zašto se koriste polimerni kristali u pelenama? Šta je to silikatni gel? . Svet kristala (31 pitanje. a šta relativna vlažnost? Zašto ptice lete u formaciji latiniènog slova “V”? Kako lete paraglajderi? Kako se postiže nulta gravitacija u avionima? Kako nas ventilatori i lepeze hlade? Zašto vazduh lepo miriše posle kiše? Zašto senka aviona na Zemlji nestaje sa letom u visinu? 13.Èemu služe narandžaste lopte na nekim strujovodima? Šta su to sprajtovi? Šta je to terminalna brzina? Zašto padobrani imaju otvor na vrhu? Šta je to perpetuum mobile? Zašto moderne vetrovske turbine poseduju po tri krila? Kako nastaju vetrovi? Kako se putuje pomoãu balona sa toplim vazduhom? Koliko balona napunjenih helijumom je potrebno da nas ponese u visinu? Šta su to teretni dirižabli? Kako rade mlazni motori? Zašto su repovi mlaznih i raketnih motora razlièitog oblika? Šta su to rakete koje dišu vazduh? Šta je to probijanje zvuènog zida? Kako nastaju mlazni vetrovi? Kako nastaju uragani? Kako frizbi može tako dugo da leti? Koliko je teška Zemljina atmosfera? Šta je apsolutna.

Elektrièna svetlost (36 pitanja. O filmovima i TV-u (26 pitanja. 18 strana) Zašto sijalice svetle? Zašto sijalice u kuãi ponekad poènu da trepere? Kako se neke lampe upale kada ih dodirnemo? Zašto se neke lampe same upale kada proðemo pored njih? Zašto se uliène svetiljke same upale kada padne mrak? Zašto se oko uliènih svetiljki pojavljuju svetlosne putanje? Da li uliène svetiljke utièu na globalno zagrevanje? Šta su to LED svetiljke? . pak svetli u plavoj boji? Kako se tokom TV prenosa fudbalskih utakmica neke linije obeležavaju samo na ekranu? Kako sportske televizije prikazuju rastojanje do koga bi otišla loptica iako je udarila u prepreku? Da li TV ili kompjuter mogu da se snabdevaju energijom za rad pomoãu bicikla? Zašto TV ne sme da se baci na ðubrište? Šta je to projekciona televizija? Šta je to VisionStation? Šta je to tele-imerzija? Koji je najrezolutivniji TV ekran na našoj planeti? Gde je najbolje sesti u bioskopu? Šta su to 3D naoèare? Šta je to IMAX? Šta su to animatronici? Kako se boje crno-beli filmovi? Kako se dodaju specijalni efekti u filmskim scenama? Èemu služi ono “klap” kod snimanja filmova? Kako se snima zvuk u filmovima? 15. 13 strana) Koja je razlika izmeðu analogne i digitalne televizije? Zašto se TV antene na krovovima postavljaju horizontalno? Zašto se ponekad èuje “boing” kada upalimo TV? Kako se raèuna koliko je ljudi gledalo televizijsku emisiju? Zašto se neke filmske serije zovu sapunice? Zašto ruka izgleda smešno kada sa njom mašemo ispred TV ekrana? Kako neki video snimci ne mogu da se presnime? Zašto upaljeni TV ne možemo da snimamo sa video kamerom? Šta je to blue screen tehnika? Kako na nekim TV prenosima hokejaških utakmica.Kako možemo da prepoznamo plastike u rukama? Kako možemo da razlikujemo providnu plastiku od stakla? Šta su to elektroliti? Šta je to rða? Zašto nerðajuãi èelik nikad ne zarða? Koji je najkruãi materijal u prirodi? Šta je to negativna krutost? Šta su to nanoklasteri? Da li je kofa sa vlažnim peskom teža od kofe sa suvim peskom? 14.

Šta je to halogena lampa? Kako svetli neonska lampa? Kako svetli fluorescentna lampa? Da li se može stvoriti struja iz toplote? Koliko uglja je potrebno za svetljenje jedne sijalice godinu dana? Kako ptice mogu da sede na elektriènim strujovodima? Šta je to elektrièni luk? Šta je to Teslin kalem? Šta je to magneto? Kako nastaju munje? Šta su to kuglaste munje? Kako možemo da napravimo elektriènu bateriju? Kako se neke baterije mogu ponovo puniti? Kako istrošene baterije ponekad prorade same od sebe? Šta su to gorivne ãelije? Kako radi elektrièni motor? Šta je to statièki elektricitet? Šta je to Van de Grafov generator? Šta je to piezoelektricitet? Šta je to Halov efekat? Zašto je taèno izmeðu dva jednaka ali raznoimena naelektrisanja elektrièni potencijal jednak nuli. 21 strana) Kako pevaju zvezde? Kako se èuje ding-dong kada pozvonimo na vratima? Koje su frekvencije muzièkih nota? Zašto se razlikuju isti tonovi odsvirani na violini i flauti? Šta je to decibel? Koja je razlika izmeðu reverberacije i eha? Šta je to beli šum? Šta je to sonoluminiscencija? Šta je to rezonancija? Zašto metalni predmeti odzvanjaju kada se udare? Zašto se promuãkana konzerva gaziranog piãa neãe preliti po nama ukoliko je kucnemo metalnim predmetom pre nego što je otvorimo? Da li se zvuk kreãe brže kroz vodu ili kroz drvo? Da li se brzina zvuka u nekoj sredini može spustiti na jedan metar u sekundi? Kako pevaju pešèane dine? Da li nas drugi èuju drugaèije nego mi sami? Zašto su ulice tako tihe kada padne sneg? Kako nastaju gromovi? . Muzika Zemlje i Kosmosa (44 pitanja. a elektrièno polje nije? Koliko se brzo kreãu elektroni kroz bakarnu žicu? Šta je to superprovodljivost? Šta su to superprovodni magneti? Šta su to noãne naoèare? Šta je to laserska svetlost? Zašto neki kablovi na sebi poseduju ogrlice? Kako svetlucaju božiãne lampice? 16.

PROM-a.Zašto strujovodi èesto bruje? Zašto šumi drveãe? Zašto ljudi hrèu? Zašto nam se promeni boja glasa kada udahnemo helijum? Odakle potièe zvuk puckanja prstiju? Zašto se èuje buãkanje kada istièemo vodu iz flaše okrenute naopaèke? Zašto su vodokotliãi u avionima tako buèni? Zašto Harley Davidson motori imaju specifièan brundajuãi zvuk? Kako se muzika snima na kasetama? Kako radio prenosi muziku? Zašto se zvuk radija u automobilu èesto prekida? Zašto se signali FM radio stanica èuju i ispod mostova za razliku od AM signala? Zašto se neke radio stanice bolje èuju noãu nego preko dana? Zašto kretanje po sobi ponekad utièe na jasnoãu prijema radio signala? Zašto pomoãu ultrazvuènog TV daljinskog upravljaèa možemo da stišamo vatru u kaminu? Da li se može napraviti telefon od jedne žice i dve konzerve? Kakvi sve mikrofoni postoje? Šta je to mikrofonija? Šta su to neutralizatori buke? Da li ploèe imaju bolji zvuk od kompakt diskova? Šta je to surround zvuk? Šta je to MP3? Šta je to MusicTeller? Kakvi su to visoki i tanki zvuènici? Koja je razlika izmeðu elektriène i akustiène gitare? Zašto vlažan pesak škripi kada hodamo po njemu? Kada su to i nauènici otkrili muziku Kosmosa? 17. O kompjuterima (67 pitanja. 39 strana) Šta je to èip? Šta su to tranzistori? Šta je to logièka kapija? Šta je to Bulova logika? Šta su to bitovi i bajtovi? Kako se klasifikuju kompjuteri? Zašto kompjuter ne može da radi bez sata? Koja je razlika izmeðu statièke i dinamièke kompjuterske RA memorije? Koja je razlika izmeðu ROM-a. EPROM-a i EEPROM-a? Šta je to operativni sistem? Šta je to fleš memorija? Šta je to BIOS? Šta je to virtuelna memorija? Šta je to tajna memorija? Šta su to grafièke kartice? Šta su to zvuène kartice? Šta su to teèno-kristalni displeji? Kako izgleda kompjuterski LCD? Kako neki monitori rade na dodir? Zašto je kompjuteru potrebna baterija? .

godine? Koji je najbrži kompjuter na Zemlji? Šta je to PDA? Šta je to Majestic? Šta je to kompjuterizovana odeãa? Šta su to štampaãi kompjuteri? Šta su to DNK kompjuteri? Šta je to elektronski nos? Šta je to magnetski RAM? Šta su to dijamantski èipovi? Šta su to genetièki algoritmi? Šta je to fuzzy logika? Kako kompjuteri stvaraju sluèajne brojeve? Šta je to teksturno mapiranje? Kako se likovi kompjuterskih igara kreãu tako fluidno? Kako se kreãu roboti? Šta je to veštaèka inteligencija? Kako kompjuteri mogu da igraju šah? Šta su to cvetni kompjuteri? Šta su to kvantni kompjuteri? 18. Automobili (40 pitanja. 20 strana) .Šta je to UPS? Zašto hard disk krèi dok èita podatke? Da li je nasnimljeni hard disk teži od praznog? Šta su to modemi? Šta je to Internet? Zašto se podaci šalju u paketima kroz kompjuterske mreže? Kako se e-mail poruke šalju kroz Internet? Šta je to ludo A (Ž)? Koliko je dugaèak jedan paket od 1500 bajtova? Šta je to satelitski Internet? Šta je to HALO Network? Šta je to DSL? Šta je to Ethernet? Šta su to digitalni potpisi? Šta su to firewall programi? Šta je to Carnivore? Šta su to Web kamere? Kako se mogu špijunirati kompjuteri? Šta je to IP telefonija? Šta je to e-štampanje? Šta je to VIOS? Šta je to sveprisutna mreža kompjutera? Šta su to Internet kolaèiãi? Šta su to Internet arome? Kako kompjuterski fajlovi mogu da se spakuju? Kako anti-virus programi uklanjaju kompjuterske viruse? Šta je to parazitsko kompjutersko raèunanje? Koji je to kompjuterski problem 2038.

18 strana) Šta spreèava moderne vozne šine da se šire tokom leta? Zašto mastilo prestaje da bude teèno kada ga stavimo na papir? Kako pišu hemijske olovke? Kako gumica za brisanje briše slova ispisana olovkom? .Kako motor pokreãe automobil? Kako petnaestak kilograma vazduha u gumama može da nosi dve tone automobila? Koja je razlika izmeðu automobila sa ruènim i automobila sa automatskim prenosom brzina? Kako benzinska pumpa zna kada je rezervoar napunjen do vrha? Koja je razlika izmeðu benzina. zašto onda svi automobili ne rade na dizel? Da li se kuhinjsko ulje može pretvoriti u dizel? Zašto je konjska snaga motora kamiona manja od konjske snage motora trkaèkih automobila? Kako se može poveãati konjska snaga motora? Da li postoji brzina automobila pri kojoj se postiže maksimalna efikasnost potrošnje goriva? Da li kola deluju veãim pritiskom na Zemlju kada se kreãu brže ili sporije? Po èemu su posebne formule? Zašto trkaèki automobili ne koriste obièan vazduh za pumpanje guma? Kada ãe se pojaviti leteãa kola? Da li automobili mogu da rade na vazduh? Kako se neka vozila mogu voziti i pod vodom? Kako rade brisaèi na vetrobranu? Kako se neki brisaèi sami pokrenu kada poène da pada kiša? Kako rade vazdušne torbe u kolima? Za šta se sve koristi kompjuter u kolima? Kako rade kola na struju? Šta su to katalitièki konverteri? Èemu služi termostat u kolima? Zašto se zimi kola teško pale? Kako neki automobili imaju plava svetla? Zašto su levi i desni retrovizor na kolima razlièiti? Kako se na nekim ogledalima u kolima mogu eliminisati zaslepljujuãi bljeskovi? Zašto su prozori na automobilima manje lomljivi od prozora na kuãi? Zašto se helijumom napunjen balon u kolima ponaša tako neobièno? Kako rade daljinski kljuèevi za kola? Kako neki semafori snimaju kada automobil proðe na crveno? Kako neki semafori menjaju svetla kada im prilazi automobil? Koliko brzo bi trebalo da se kreãu kola da bi za posmatraèa u njima crveno svetlo na semaforu izgledalo kao zeleno? Šta znaèe znaci sa procentima na putu? Kako policajci koriste laser za merenje brzine automobila? Kako policija meri brzinu automobila pomoãu radara? Kako policajci odreðuju nivo alkohola u krvi vozaèa? Zašto u nekim filmovima toèkovi automobila rotiraju u suprotnom smeru od smera kretanja automobila? Šta je to E-ZPass? Koja ãe se goriva koristiti u automobilima buduãnosti? 19. kerozina i dizela? Ako su dizel motori efikasniji i koriste jeftinije gorivo. Kovnica za buduãnost (39 pitanja.

Moderna vremena (93 pitanja.Koliko puta se može reciklirati papir? Zašto novine vremenom požute? Koliko listova papira se može napraviti od jednog drveta? Kako se pravi javorov sirup? Kako se prave olovke? Šta je to iverica? Zašto je super lepak tako super? Kako se prave polimeri? Zašto se drške šoljica za èaj prave od plastike? Kako su loptice iz kugliènih ležajeva tako glatke? Šta je to kaljeno staklo? Šta je to stereolitografija? Kako rade laserski štampaèi? Kako se sakupljaju mirisi cveãa? Šta je to dinamit? Kako funkcionišu stadioni sa pokretnim krovom? Kako se prave travnati tepisi? Kako se prave šahovska polja i štrafte na travnjaku? Kako se pravi veštaèki sneg? Kako se prave igloi? Zašto ne možemo da napravimo Sneška Beliãa po mnogo hladnom vremenu? Ko su to nobelovci? Šta su to pametne zgrade? Kako se pravi kafa bez kofeina? Kako se pravi pivo? Šta su to homogenizacija i pasterizacija mleka? Šta je to hidraulièni èekiã? Kako se dobijaju gvožðe i èelik? Zašto su dna sprej boca udubljena ka unutrašnjosti? Zašto se savremeni tuneli izgraðuju od keramièkih ploèica? Zašto se mnoge graðevinske konstrukcije sastoje iz trouglova? Kako rade nuklearni reaktori? Zašto je kanap jaèi od ukupne jaèine svih pojedinaènih niti u njemu? Šta je to plavo štampanje? Zašto su mostovi razlièitih oblika? 20. 49 strana) Šta je to veštaèki vid? Šta je to nanotehnologija? Kako neki foto-aparati sami fokusiraju sliku? Šta je to maglev voz? Kako se pokreãu pokretne stepenice? Šta su to pokretne kartice? Šta su to pametne kartice? Kako bankomati prepoznaju raèune i novèanice? Šta su to pametne etikete? Šta su to pametni prozori? Šta je to Power Paper? Šta je to elektronsko mastilo? .

a supa ne ohladi kada se nalaze u termos-boci? Šta znaèe brojevi i pruge na bar kodovima? Na kom principu rade sistemi protiv kraðe u prodavnicama? Šta su to detektori laži? Kako rade detektori metala? Kako detektori požara prepoznaju vatru? Šta sadrže vatrospremi? Šta su to sigurnosne šibice? Šta je to kamena hartija? Šta su to mirišljave razglednice? Kako sprej-boce raspršuju teènosti? Šta su to svetleãi štapiãi? Šta su to mezonske vage? Kako bakterije mogu biti i baterije? Kako se èisti odeãa na hemijskom èišãenju? Šta su to špijunske muve? Šta je to Peningova klopka? Šta je to Džozefsonov spoj? Šta je to SQUID? Šta su to spintronici? Šta su to optièka vlakna? Kolika je energetska efikasnost optièkih vlakana? Koja je razlika izmeðu analogne i digitalne tehnologije? Kako neki diskovi mogu više puta da se presnimavaju? Šta je to DVD? Šta su to mini diskovi? Kako na CD može stati 800 puta više podataka? Kako rade kvarcni satovi? Kako rade samonavijajuãi satovi? Šta su to radio satovi? Koliko je širok radio spektar? Kako neki radio aparati na svom displeju pokazuju poruke sa radio stanice? Šta je to satelitski radio? Èemu služe rupice na satelitskom tanjiru? Kako se obavljaju telefonski razgovori na velikim razdaljinama? Da li je mobilni telefon ustvari radio? Zašto je nije preporuèljivo koristiti mobilni telefon na benzinskoj pumpi? Koja je razlika izmeðu analognih i digitalnih mobilnih telefona? Šta su to pejdžeri? .Šta su to elektronski kljuèevi? Šta su to elektronski kompasi? Šta je to elektronski mikroskop? Šta je to SET? Šta su to jednomolekulska elektronska kola? Šta su to magnetski frižideri? Šta su to isparavaèki hladnjaci? Zašto neka piva u konzervi imaju lopticu unutra? Kako alkohol deluje na ljude? Kako kafa deluje na mozak? Zašto se povrãe pakuje? Zašto se èaj ne zagreje.

Šta je to univerzalni prevodilac? Kako neki foto-aparati odmah izbacuju sliku? Kako su CCD zamenili fotografske filmove? Koja je razlika izmeðu CCD i CMOS senzora svetlosti u digitalnim kamerama? Šta je to Segway? Da li bi hologramska lupa mogla da uveãava stvari oko nas? Šta su to DNK i geni? Šta je to genetski inženjering? Šta je to somatska rekombinacija? Kako se vrši kloniranje? Kako se izvodi identifikacija pomoãu DNK? Šta su to Jetpack letelice? Kako rade meraèi preðenog puta na biciklu? Šta je to GPS? Šta je to augmentirana stvarnost? Šta je to Bluetooth tehnologija? Šta je to digitalni nakit? Šta je to LASIK? Šta je to lasetron? Šta su to plazmeni displeji? Šta su to toplotni ispravljaèi? Kakvi su to sublimacioni štampaèi? Šta su to lava lampe? Kako neke teènosti mogu same da se prospu iz èaše? Šta je to MagnaDoodle? Šta je to digitalni ram za slike? Kako se pravi vatromet? Šta su to sintetièke morske školjke? Šta su to polimerne perle? Šta su to hologrami? Pogovor: A šta je to ljubav? .

02 x 1023 protona i neutrona) da oni svojom gravitacijom održavaju sve Sunèeve èestice na okupu. predstavlja najsvetlije nebesko telo na našem nebu. . što je jednako 330 000 masa Zemlje. A zašto Sunce sija. mir. U svetu Sunèeve svetlosti Umesto predgovora. šuma. i ova žuta sjajna zvezda sa našeg zemaljskog neba bi ubrzo uvenula. Sunce se nalazi na samo oko 8 svetlosnih minuta od nas (a svetlost u jednoj sekundi kroz vakuum preðe put od skoro 300 000 km). komete i zvezdanu prašinu u stalnoj orbiti oko Sunca. ljudi. a èini 25% Sunèeve mase) kojih u Suncu ima toliko mnogo (masa Sunca iznosi 1. ovde. stoga. asteroide. kao i mnogobrojne planete. Najveãi deo Sunca èine lagani atomi vodonika (sastoje se od po jednog protona i elektrona. pokušaãe da Ti pruži odgovore na pitanja koje je postavilo jedno radoznalo dete èudeãi se svetu oko sebe. ljubav. Sunce èija je svetlost dobrota. prihvatio sam savremene nauène predstave i pretpostavke kao osnove iscrtavanih objašnjenja.Zašto Sunce sija? Dragi èitaoèe. i život na njoj bi nestao i ne bi više bilo nikoga ko bi se divio lepoti zvezda. te i u èitavoj. A to Sunce je Sunce duše. U jezgru Sunca koje se proteže duž èetvrtine Sunèevog preènika jednakog 1 392 000 km. A za produbljivanje upravo ovih puteva koji od striktnih fizièkih objašnjenja vode u tajne samih objašnjenja i našeg postojanja smatramo da ãe u buduãnosti dovesti do boljeg razumevanja. što je neizbežna pojava ne samo u modernoj nauci. etièko-estetskih. Ali. znajuãi da eksplicitovanje implicitnih pretpostavki predstavlja jedan potencijalno beskrajan proces. duhovno-filosofskih stavova i razmišljanja. Smatra se da Sunce sija veã više od 4 i po milijarde godina. a èine 74% Sunèeve mase) i helijuma (koji se sastoji od po dva protona. sveprihvatajuãih. Zemlja bi postala tamna i tužna. Odgovori na pitanja su. smisla sveta i radosti njegovog doživljavanja nalaze se implicitno sadržana u svakoj našoj misli.Kako Sunce sija? Sunce. dok se najbliže druge zvezde nalaze na više od 4 svetlosne godine od Zemlje. cveãa. zasnovani na tipiènoj savremenoj nauènoj metodologiji kakva pripada njenim domenima fizike i hemije.5 . kuãa.1. zvezda zahvaljujuãi kojoj na našoj plavoj planeti postoji živi svet. drveãa. i ova žuta zvezda koja sliva svetlost na našu planetu ãe sijati punim sjajem na našem plavom nebu. a ne na filosofskim èinjenicama. veã i u našem svakodnevnom razmišljanju. radost. ogromna sila gravitacije teži da što više približi atomske èestice tako da se u takvim uslovima velikog unutrašnjeg pritiska i temperature (oko 15. te svakako i pomirenja izmeðu veoma èesto “slepih” i zatvorenih. ne udubljujuãi se preterano u njihove filosofske crte. pokreti. pa sija jer je njegova svetlost samo materijalna refleksija Sunca koje sija u nekima od nas. Kada ne bismo negovali svetlost ovog unutrašnjeg Sunca. Prilikom prireðivanja odgovora. Naime. pitanje broj 1: . saoseãajnost.99 · 1030 kg. na našoj planeti. osim u sluèajevima kada fizika poèinje da se preliva u metafiziku. Pitanja našeg porekla. knjiga u koju upravo zakoraèuješ. Njen sjaj milionima puta prevazilazi sjaj koji dolazi sa svih drugih zvezda vidljivih na noãnom nebu Zemlje. možda i ovim putem. dokle god postoji barem jedno biãe na Zemlji koje zna za tajnu Sunca i koje se u svome srcu raduje životu koji nam ono daruje. neutrona i elektrona. kao i da ãemo još najmanje nekoliko milijardi godina moãi da posmatramo svitanje i radujemo se njegovoj svetlosti. velièanstvenoj graðevini ljudskog znanja poznatoj kao nauka. nauèno-racionalistièkih i otvorenih. delu. a u svakom gramu atomske materije postoji zajedno 6.

da bi se zatim litijum-7 sjedinio sa protonom i pretvorio u dva atoma helijuma. Meðutim. Ovakav kolaps ãe dovesti do nastavka odvijanja fuzije vodonika. mikrotalasi ili radio talasi) i Sunèevog vetra (energetskih èestica – protona. njena temperatura površine ãe opasti sa sadašnjih 5700 na oko 4000 K.Koja je sudbina našeg Sunca u buduãnosti? Naše Sunce sija zahvaljujuãi stalnom pretvaranju vodonika u helijum. Svaki foton preðe oko jedan mikrometar puta pre nego što ga apsorbuje neki atom gasa. X talasi. a razlika mase se saglasno èuvenoj Ajnštajnovoj jednaèini E=mc2 pretvara u èistu energiju. Osloboðena energija u vidu elektromagnetnih talasa dospeva na Zemlju.miliona stepeni) odigrava lanèana reakcija termonuklearne fuzije u okviru koje se atomi vodonika pretvaraju u atome helijuma uz nastajanje energije. a svaki foton u proseku biva 1025 puta apsorbovan i re-emitovan pre nego što stigne do površine Sunca. da bi povratkom na osnovno energetsko stanje bio re-emitovan foton iste frekvencije. crveni džinovi kompenzuju pad njihove temperature sa poveãanjem površine. koji zatim zahvata jedan elektron i postaje litijum-7 (u èijem atomskom jezgru se nalaze 3 protona i 4 neutrona) uz oslobaðanje jednog neutrina. ovakvo Sunce ãe prekrivati jednu treãinu neba u podne. tako da se izgubljena masa u skladu sa Ajnštajnovom jednaèinom E = mc2 prevodi u energiju koja se emituje u obliku razlièitih vidova elektromagnetnih talasa (gama talasi. U reakcijama fuzije vodonika u helijum nastaje 85% Sunèeve energije. Najpre se dva protona jedine formirajuãi atom deuterijuma (izotopa vodonika koji u svom jezgru osim jednog protona poseduje i jedan neutron). procesa koji se dešava uz pretvaranje mase u energiju. kada Sunce nakon odreðenog vremena provedenog u obliku crvenog džina potroši kompletno vodonièno gorivo. Atom deuterijuma se zatim jedini sa jednim protonom pri èemu nastaju atom helijuma-3 (izotopa helijuma koji umesto dva neutrona u svom atomskom jezgru poseduje samo jedan) i foton gama talasa (najenergetskiji oblik elektromagnetnih talasa). Ova energija dolazi i do naše planete. a mi neke od tih talasa opisujemo kao svetlost. èime jedan njegov elektron ili atomsko jezgro u sluèaju apsorpcije gama fotona prelaze na pobuðeno energetsko stanje. veã u njegovim ljuskama oko unutrašnjeg jezgra. utièe na vremenske prilike i pruža nam energiju neophodnu za život. Dva atoma helijuma-3 se zatim jedine pri èemu nastaju atom helijuma i dva protona. dok ostalih 15% nastaje u lanèanoj fuzionoj reakciji u okviru koje se helijum-3 i helijum-4 jedine stvarajuãi gama foton i atom berilijuma-7 (u èijem atomskom jezgru se nalaze 4 protona i 3 neutrona). Ovaj proces nuklearne fuzije traje veã oko 4 i po milijarde godina. elektrona. doãi ãe do gravitacionog kolapsa Sunèevog jezgra i Sunce ãe se pretvoriti u crvenog džina. Sa zapreminskim širenjem zvezde. za šta mu je potrebno 100 000 do 200 000 godina. energija nastala u jezgru se u obliku fotona prenosi ka površini Sunca. . Ova reakcija koja se odigrava u Sunèevom jezgru predstavlja jedan vid termonuklearne fuzije. pa i dalje ostaju veoma svetli. Sunèeva konvektivna zona èini 30% njegovog preènika neposredno ispod površine i u njoj se prenos energije ka površini dešava putem podizanja toplijih i tonjenja hladnijih gasova. Atomi helijuma su manje masivni od èetiri vodonikova atoma neophodna za njihov nastanak. ali ne u Sunèevom jezgru. Nakon što kompletno vodonièno gorivo bude potrošeno. vidljiva svetlost. doãi ãe do novog i intenzivnijeg gravitacionog kolapsa koji ãe sabiti . Na ovaj naèin se usporava kretanje fotona ka površini. infracrvena svetlost. Premda emitovana svetlost po jedinici površine zvezde opada sa njenom temperaturom. a posmatrano sa Zemlje. neutrina). Ovaj proces ãe stvoriti dovoljno toplote da proširi Sunèeve spoljašnje slojeve do preènika Merkurove orbite. zagreva je. U radijacionoj zoni Sunca koja se proteže duž 55% Sunèevog preènika iznad jezgra. ultraljubièasti talasi. èime se fotoni ka površini znatno brže prenose. a procenjuje se da ãe trajati još 5 milijardi godina. pozitron (antièestica elektrona) i neutrino. Naime. svake sekunde se na Suncu 600 miliona tona vodonika pretvori u 596 miliona tona helijuma.

ukoliko izaðete napolje tokom sunèanog dana. Svetlost se zatim nakon putovanja kroz kap odbija od njene druge strane i uz ponovno prelamanje napušta kap na istoj onoj strani na kojoj je i ušla. Iako visina duge (kao i položaj same antisolarne taèke na Zemlji) zavisi od visine Sunca nad horizontom. jer se ona stalno kreãe sa nama. Duga nastaje prilikom prelamanja Sunèeve svetlosti na kapima kiše. od oko 100 000 K dok su mladi. što znaèi da njegova svetlost tada prolazi kroz najmanji sloj atmosfere na svom putu do nas. tj. prilikom èega dolazi do njihovog refraktovanja. Drugim reèima. koja je odreðena suprotnim pravcem od Sunca. prelamanja. Sve zvezde èija je masa manja od 1. a još teže zvezde se pretvaraju u crne rupe. tako da se zapravo uvek kreãe zajedno sa nama. pa im i temperatura površine postepeno opada. antisolarna taèka ãe odgovarati položaju senke vaše glave. kod koga se sabijanje vrši sve do pojave otpora kolapsu u vidu Paulijevog principa iskljuèenja po kome dva elektrona ne mogu zauzeti isto kvantno stanje. Takoðe je moguãe da pojedini svetlosni zraci proðu kroz dve refleksije u kapi pre nego što je napuste. jedna crna kristalna lopta velièine Zemlje. Sunce se nalazi skoro pravo iznad naših glava. . zbog èega nam najveãi deo duginog kruga zaklanja Zemlja. dok se zvezde mase izmeðu 1. odnosno ne mogu posedovati jednak položaj i brzinu. to ãe se ona približavati ka nama. preko 4000 K kada se ohlade do hladnijih crvenih tela.Zašto je priroda razlièito obojena u proleãe i u jesen? Tokom leta. Pošto beli patuljci nemaju unutrašnje izvore energije. . oni se postepeno hlade. dok sa Zemlje vidimo samo deo luka. visokog broda ili sa planine. videãemo da duga predstavlja pravi pun krug. Ako pratimo veliki broj paralelnih zraka koji pogaðaju jednu kapljicu vode u razlièitim taèkama. Meðutim. tj. koja ãe predstavljati krug ugaonog radijusa od 51o oko antisolarne taèke i posedovaãe obrnut redosled boja u odnosu na primarnu dugu. jer se zamišljeni centar kruga nalazi na liniji koja prolazi kroz Sunce i naše oèi.Zašto ne možemo da dodirnemo dugu? Mudri ljudi koji su izmislili prièu o zlatnom ãupu koji se nalazi na mestu gde duga dodiruje Zemlje. i stvoriãe sekundarnu dugu. Sunce-beli patuljak ãe postati crni patuljak. a ukoliko se udaljavamo od nje. kada tokom godine ugao pod kojim Sunèeva svetlost dolazi do nas poène da se smanjuje (Sunce se u odnosu na nas od poèetka leta do poèetka zime pomera južnije za stanovnike . Naime. pa stoga dugin krug neãe imati ugao od 42o za sve boje iz spektra. nalaziãe se u krugu od taèno 42o u odnosu na antisolarnu taèku. ali pod razlièitim uglom. odnosno Sunèeva svetlost prelomljena i odbijena od kišnih kapljica.zvezdanu materiju u degenerisano stanje gustog pakovanja odvojenih atomskih jezgara i elektrona. bar u onom uobièajenom smislu reèi. to ãe se ona više udaljavati. ona ãe se ipak uvek pojavljivati pod istim uglom u odnosu na antisolarnu taèku. Sunce ãe postati beli patuljak. Svaka boja svetlosnog spektra prelama se u razlièitoj meri prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu i ponovo iz vode u vazduh. u podne. a nešto veãi za boje veãih talasnih dužina (crvenu. pa sve dok ne postanu tamne ugašene zvezde. primeãujemo da se koncentracija izlaznih zraka pojavljuje pod specifiènim uglom od taèno 42o u odnosu na pravac upadnih zraka. a ovi zraci ãe se pojaviti pod karakteristiènim uglom od 51o u odnosu na upadni pravac. Ako gledamo dugu iz aviona. Kada bude potpuno prestalo da svetli.4 Sunèeve mase pretvoriãe se u bele patuljke pošto potroše svoje nuklearno gorivo. Zraci sunèeve svetlosti prolaze kroz jednu stranu kišne kapi. Mesto na nebu na kome ãe se pojaviti duga. sigurno su znali da dugu ne možemo dotaãi. narandžastu). zelenu).4 i 3 Sunèeve mase nakon eksplozije u vidu supernove pretvaraju u neutronske zvezde. što joj se više približavamo. Krug je nešto manji za boje manjih talasnih dužina (plavu.

a severno za stanovnike južne hemisfere). Ipak. prilikom zalaska Sunca. Meðutim. što opisujemo kao odreðenu boju. a upravo frekvencija svetlosnih talasa odreðuje boju koju oni nose. narandžasta i crvena poreðane po porastu talasnih dužina). što je i razlog zašto je Sunce neposredno iznad horizonta crvenkasto-narandžaste boje. Tako. Drugim reèima. pa samo crvena i narandžasta boja iz spektra Sunèeve svetlosti nalaze put do nas. pa je stoga svetlost sa Sunca bele boje.Zašto zvezde iznad horizonta ne pocrvene kao Sunce? Iako se u spektru Sunèeve svetlosti nalaze sve boje (ljubièasta. svetlost sa njega prolazi kroz još veãe slojeve atmosfere. a upravo relektovani svetlosni spektar dolazi do naših oèiju. Boje cveãa i biljaka u mnogome zavisi od intenziteta i dominantne talasne dužine u svetlosti kojom se osvetljavaju. a i usled rasipanja razlièitih talasnih dužina svetlosti menja se i dominantna talasna dužina u spektru Sunèeve svetlosti. primetiãemo talase razlièitih oblika i amplituda (visina). Plava i ljubièasta boja se najviše rasipaju na èesticama atmosfere. apsorbuje plavo-ljubièasti i crveno-narandžasti deo svetlosnog spektra. Svetlost se sastoji od mnogih talasa razlièitih frekvencija. kinoni koji daju žutu. a neke reflektuju. Drveãe i druge biljke u prirodi poseduju boje jer neke svetlosne talase apsorbuju. Ako se pažljivo zagledamo. i same biljke se menjaju sa promenom godišnjih doba. Sudarajuãi se sa molekulima vazduha. Pošto se usled razlièite udaljenosti Sunca od nas intenzitet svetlosti tokom godine menja. a reflektuje žutu i zelenu boju. Ista stvar se dešava prilikom prolaska svetlosti kroz atmosferu. Ista stvar se dešava i sa svetlošãu sa zvezda prilikom njihovog izlaska ili zalaska na nebeskoj sferi. mi ove suptilne promene u bojama ne primeãujemo i pored toga što i zvezde postanu malo crvenije kada se naðu neposredno iznad horizonta. Naime. najdominantnija boja koju emituje Sunce je žuta. sa promenom godišnjih doba ãe se menjati i boja živog sveta oko nas. Takoðe. pa joj stoga i daju plavu boju. što je i razlog zašto Sunce poprima ovakvu boju tokom svog zalaska ili izlaska. pa do naših oèiju direktno sa Sunca dolaze samo narandžasta i crvena svetlost. pa se stoga najbolje rasipaju u vazduhu. što je i razlog zašto je nebo plave boje. Kada zvezdana svetlost prolazi kroz veliki sloj atmosfere kao što je sluèaj kada se zvezda nalazi blizu . Sa smanjenjem koncentracije hlorofila. prilikom èega se manje ili više poništavaju. do izražaja dolaze ostali pigmenti (flavonoidi koji cveãu daju plavu i crvenu boju. Zamislite da stojite na ivici mola i posmatrate talase kako se kreãu ka obali. Sunèeva svetlost poèinje da prolazi kroz sve veãe slojeve atmosfere da bi najveãi put morala da preðe na dan kada poèinje zima.severne. itd. plava. manji talasi se odbijaju od zidiãa mola. Drugim reèima. kao na primer kada se ono nalazi na zalasku ili izlasku. riboflavin koji daje svetlo žutu i zelenu boju. Talasi èija visina prevazilazi nivo mola prelaze preko njega i obrušuje se na obalu. talasi se u ovom sluèaju rasipaju. a drvo pamuka i jasika postaju žuti. i boje nešto veãih talasnih dužina kao što su žuta i zelena poèinju da se difuzno rasipaju na èesticama atmosfere. žuta. pa se i svetlosti nešto veãih talasnih dužina od plave boje (žuta i zelena) takoðe rasipaju. antocijanini koji daju ljubièastu boju. zelena. zvezde su toliko daleko od nas da one za posmatraèe sa Zemlje predstavljaju praktièno taèkaste izvore svetlosti. vraãaju se unazad i interferiraju sa talasima suprotnog smera. pa stoga biljkama pruža zelenu boju. ali pošto je njihova svetlost znatno slabijeg intenziteta. Plavi svetlosni talasi poseduju kratke talasne dužine. biljke u svojim ãelijama smanjuju stvaranje hlorofila. indigoidi koji daju indigo boju. S druge strane. svetlost menja svoj pravac prostiranja. pigmenta koji osim što pomaže biljkama da prevode Sunèevu svetlost u hranu tokom procesa fotosinteze. sa dolaskom jeseni. sa poveãanjem debljine sloja atmosfere kroz koji prolazi Sunèeva svetlost. crvenu i narandžastu boju. rasipajuãi se u svim pravcima. vode i sa èesticama prašine. . Ipak. najviše svetlosnih fotona koje emituje Sunce spada u opseg talasnih dužina žute boje.) koji su tokom proleãa i jeseni “zasenèeni” hlorofilom. javor i hrast u jesen postaju crveni i zlatni.

26. Uzrok ovoj nesvakidašnjoj pojavi pronaðen je u jednom ogromnom šumskom požaru koji se desio 3 dana ranije u Alberti u Kanadi. do nas dolazi samo zeleni bljesak Sunèeve svetlosti. kada Sunce veã poène da zalazi. a samim tim i dominantne vidljive boje. Najtoplije zvezde sa temperaturama od oko 50 000 K (iz . A. narandžaste i žute boje apsorbuju vodena para i ozon. kao i postojanje atmosferskih slojeva razlièitih gustina dovodi do pojave da se razlièite boje prelamaju tokom vremena u razlièitoj meri. Plave. Tako nam ostaju na vidiku još samo zelene i crvene nijanse jedne iznad druge. kao na primer na obali mora ili okeana. Meðutim. vidimo da se vazduh ponaša kao prizma koja razdvaja svetlost razlièitih talasnih dužina. K i M). pripada jednoj od 7 spektralnih klasa (sa opadanjem temperature: O. u predelima gde je vazduh veoma èist. ova pojava je posebno uoèljiva kod veoma sjajnih zvezda na našem nebu kao što su na primer Sirijus ili Vega. Dimni oblaci su bili toliko veliki da se narednog dana Sunce uopšte nije videlo u celoj istoènoj Kanadi. Turbulencije u atmosferi. ova pojava se veoma retko viða. . . Svetlucanje razlièitih boja u ovom sluèaju prevazilazi blagu zacrvenutost zvezde blizu horizonta. i za kratki trenutak vremena od 1 do 2 sekunde.horizonta. septembra 1950. I Mesec takoðe može izgledati plav sa Zemlje usled neprirodnog prelamanja svetlosti u atmosferi. što dovodi do treperavog svetlucanja zvezda. Takoðe. možemo primetiti svetlucanje crvene i plave svetlosti (ponekad i ostalih boja koje su najèešãe manje primetljive). Svaka zvezda u zavisnosti od svoje temperature. godine su nakon erupcije vulkana na planini Pinatubo na Filipinima mnogi posmatrali plavi Mesec na nebu. Nakon tri dana dim je stigao i u Škotsku. .Zašto je Sunce žute boje. a plavima pri vrhu. F. B. koje karakteriše mala talasna dužina. Takoðe. Kada se veoma sjajna zvezda naðe blizu horizonta. može se desiti da pun Mesec vidimo dva puta u toku jednog kalendarskog meseca (naravno ukoliko taj mesec nije februar).5 dana. doduše nešto razreðen. Atmosfersko prelamanje svetlosti proširuje sliku Sunca. S druge strane. godine.Kada Sunce ili Mesec mogu biti plave boje? I Sunce i Mesec mogu imati plavu boju samo usled neuobièajenog rasejanja svetlosti na èesticama prašine i veoma gustog dima. a ta pojava se u astronomskim reènicima oznaèava kao plavi Mesec. godine. Zbog svoje kratkoãe i neophodno bistrog vremena. polako se gubi crvena boja. ne prolaze kroz atmosferu do nas usled njihovog intenzivnog rasejanja na molekulima kiseonika i azota iz atmosfere. a najèešãe se može primetiti u tropskim oblastima. graðani Edinburga u Škotskoj su èitavo poslepodne posmatrali Sunce indigo plave boje. ali taman toliko da bi stanovnici britanskih ostrva mogli da posmatraju plavo Sunce. a nebo vedro. Kada postoji dovoljno turbulencija u vazduhu. sa crvenkastim nijansama na dnu. G. indigo i ljubièaste boje.Kada Sunce može biti zelene boje? Zeleni blesak sa Sunca se može ponekad videti pri zalasku ili izlasku Sunca. pošto jedan Meseèev mesec traje 29. kao i kod svetlih planeta kao što su Venera ili Jupiter. nastalih prilikom vulkanske erupcije ili nakon velikog šumskog požara. kada je Sunce veoma nisko na horizontu. i gde imamo otvoren pogled ka horizontu. što odgovara èitavom razloženom spektru Sunèeve svetlosti. sam pojam plavog Meseca se odnosi na pojavu dva puna Meseca u istom kalendarskom mesecu. 1991. a ostale zvezde su bele? Boja koja dominira u vidljivom delu emisionog elektromagnetnog spektra jedne zvezde zavisi od njene temperature. Naime. Plavo Sunce se moglo posmatrati nakon erupcije vulkana Krakatoa 1883.

U delovima Sunca gde je ova deformacija najviše izražena javlja se i najjaèe magnetno polje. kao na primer erupcije (ili solarni bljeskovi. Drugi razlog je taj da su zvezde koje smo u stanju da vidimo zaista uglavnom bele boje. a sa opadanjem temperature. Ako posmatramo Sunce u domenu bele svetlosti (odnosno kada posmatramo celokupan vidljivi deo solarnog zraèenja). koje je oko 5000 puta jaèe od Zemljinog magnetnog polja. narandžastu. ali ne i koje je boje. zvezde dobijaju plavu. dok su stare i hladnije zvezde crvene boje. Zvezde koje su po sjaju sliène našem Suncu. spikule (petnaestominutni gasni mlazevi preènika oko 700 km i desetostruko veãe visine). ali sa ciklusom aktivnosti Sunca variraju i mnogi drugi faktori. snažna magnetna polja u Sunèevim pegama uzrokuju hlaðenje u oblasti pege (oko 3700 K u centru pege. Naime. dok na polovima iznosi oko 35 dana. a nalaze se na udaljenostima veãim od stotinak svetlosnih godina. dok su hromosfera i korona providne. i 1989. a smatra se da su izazvane naglim promenama u magnetnim poljima u Suncu). ali se ipak jasno mogu videti sa Zemlje. itd. . odnosno oslobaðanje džinovskih kolièina energije pri temperaturama od nekoliko stotina miliona stepeni. koji su crveni džinovi. a bela svetlost plaže se može posebno dobro videti uz ivicu Sunèevog diska. tako nam i veãina zvezda. i korona – Sunèev oreol). žutu. Sunèev vetar (emisija elektrona i jona). a 2000. èitavo podruèje koje okružuje pegu izgleda srazmerno svetlo. Ovo podruèje je dobilo ime plaža (koje je francuskog porekla). Ukoliko. godina su bile poslednje dve godine maksimalnih Sunèevih aktivnosti. Na osnovu posmatranja prividnog pomeranja pega na Suncu. pege izgledaju tamne naspram svetle fotosfere (vidljive površine Sunca iznad koje se nalaze hromosfera – koja tokom Sunèevog pomraèenja poseduje ružièastu boju i èini samo oko 2% solarnog preènika. Kao što nam sve maèke izgledaju sive na meseèini. pege se najèešãe javljaju u bliskim parovima èije je magnetno polje suprotnog pola. Usled ovog neravnomernog kretanja. U opštem sluèaju. pa je stoga njegova dominantna boja žuta. onda se one nazivaju Sunèevim pegama. pa èak i one sa najslabijim sjajem. Sunèevo magnetno polje na odreðenim mestima postaje deformisano i iskrivljeno. meðutim. razlièite oblasti Sunca kreãu se razlièitim brzinama. primenimo naroèite filtere za posmatranje u domenu vodonikove svetlosti. Kao prvo. lako je moguãe odrediti period rotacije Sunca oko svoje ose koji na njegovom ekvatoru iznosi 25 dana. jer kao najtopliji i najsvetliji objekti u našem delu Galaksije dolaze i do najveãeg izražaja u našim oèima. Ukoliko su ovakve oblasti za posmatraèe sa Zemlje oèigledne i na Sunèevoj površini. belu.klase O) su ljubièaste boje. Pege na Suncu predstavljaju najuoèljivije znake Sunèeve aktivnosti. protuberance (erupcije u kojima dominira emisija vodonika i jonizovanog kalcijuma i koje se protežu do visina od oko 50 000 km iznad površine Sunca pri èemu emituju èestice kroz koronu brzinama od oko 1000 km/s). Aktivnost Sunèevih pega (pa i samog Sunca) raste do maksimuma svakih 11 godina. ljudsko oko je veoma slab detektor boja pri slaboj svetlosti. pa stoga one na fotografijama izgledaju tamnije u odnosu na okolnu fotosferu. Postoje dva osnovna razloga zašto nam sve zvezde sa neba izgledaju bele boje. najtoplije. Izuzeci su zvezde Betelgez u sazvežðu Orion i Antares u sazvežðu Škorpije. Premda se èesto pojavljuju i kao usamljene. kao što je ona koja dolazi sa zvezda. Naše Sunce je srednje sjajna i srednje topla zvezda (G2 spektralna klasa). . a oko 5700 K na granici sa okolnom fotosferom). mlade zvezde su bele boje. najèešãe se teško mogu videti bez pomoãi teleskopa. veã je uglavnom sastavljeno iz kompresovanih gasova i plazme (stanje materije u kome su elektroni uglavnom odvojeni od nukleona – protona i neutrona). pa smo u stanju samo da prepoznamo da zvezda svetli. filamenti (koji slede linije gde je magnetska sila neutralna). traju svega nekoliko minuta.Šta su to Sunèeve pege? Pošto naše Sunce nije èvrsto telo. i na kraju crvenu boju ukoliko im je temperatura oko 2000 K. izgledaju bele boje.

Ova razlika u temperaturi znaèi da se atomi ili èestice plazme kreãu znatno brže u Sunèevoj koroni. Toplotna provodljivost Zemljinog tla je prilièno mala. odnosno brzina kojom telo apsorbuje i emituje toplotu (pri èemu toplotna provodljivost direktno zavisi od toplotnog kapaciteta). Kao što zidovi i asfalt nisu najtopliji taèno u podne kada im je Sunce tokom vedrog dana najbliže. tako da apsorbovana Sunèeva toplota ne uspeva da se probije dublje ka dnu. a ispod korone) iznad površine Sunca. isto tako i Zemlja polako apsorbuje Sunèevu toplotu i zatim je polako rasipa u vazduh. za koje se zna da uzrokuje pojavu ciklusa aktivnosti sunèevih pega. te je tako kolièina toplote koju predajemo telu za poveãanje njegove temperature (tj. a i ostanu topli tokom letnjih veèeri iako je Sunce zašlo iza horizonta. odnosno emituje toplotu. najveãi deo toplote koji predajemo telu koristi za intenzivnije vibriranje kristalne rešetke (tj. smatra se da u pojasu na oko 1500 km (što je u granicama hromosfere.Zašto su najtopliji meseci jul i avgust iako nam je Sunce najbliže 22.5 stepena. U skladu sa jednom od njih. i koji se nalazi neposredno iznad Sunèeve površine. pa zatim zemljinog tla. kao i toplotna provodljivost. juna ukoliko se nalazimo iznad severne geografske širine od 23. s druge strane. koji se skoro u potpunosti greje indirektno od Zemljinog tla. toplotni kapacitet vazduha iznosi 1 Džul po stepenu. Tako. pa i naše planete. veã se najveãim delom prenosi na okolni vazduh. juna? Na pojavu da zemlja ispod nas ne postaje najtoplija kada nam se Sunce tokom godine približi na najmanje rastojanje utièu dve osobine svih materijalnih sistema. kada držimo upaljenu vatru u sobu.80 J/oC. do koga temperatura opada sa porastom visine. odnosno proseène brzine kretanje èestica velika. jer je u to vreme Sunce veã nekoliko meseci provelo izmeðu ekvatora i 23. poznatije pod imenom korona. kao i njena atmosfera u našim. jer su u stanju da polako gube primljenu toplotu. ali Zemljina površina. Takoðe.. severnim umerenim geografskim širinama dostiže svoje maksimalne temperature tokom jula i avgusta. temperatura zlata najviše poveãavati. zemljinog tla 0. i pored toga što je njena gustina znatno manja od gustine materije na Sunèevoj površini.5 stepena severne geografske širine i zagrejalo Zemlju koja. poseduju temperaturu od nekoliko miliona stepeni. veã svoju maksimalnu temperaturu dostigne nešto kasnije. . Takoðe. sloja Sunèeve atmosfere koji se nalazi iznad fotosfere. koji je mera sposobnosti tela da apsorbuje. pa se time skoro u potpunosti koristi za poveãanje temperature. Kolièina toplote koju moramo predati nekom telu da bismo mu povisili temperaturu za jedan stepen naziva se toplotnim kapacitetom. Visoki toplotni kapacitet teènosti u odnosu na èvrste materije je posledica èinjenice da se najveãi deo kolièine toplote koju dovodimo teènim telima koristi za raskidanje veza izmeðu èestica (što je i razlog zašto džem bolje teèe kada ga zagrejemo). kao i da je postepeno primaju. ali postoji nekoliko pretpostavki. toplotni kapacitet). dolazi do usmerenog ubrzavanja jona i elektrona pod dejstvom magnetnog polja.Zašto je Sunèeva atmosfera toplija od površine? Spoljašnji slojevi Sunèeve atmosfere. Stoga ãe se sa ravnomernim predavanjem toplote navedenim supstancama. i što je ova velièina veãa. a fizièki oblik i aktivnost korone takoðe variraju sa ciklusom sunèevih pega. smatra se da se gas korone greje pod dejstvom prodiruãeg magnetnog polja sa Sunca. poseduje temperaturu od 6000 Kelvina. to ãe temperatura tela sporije rasti pri dovoðenju toplote.18 J/oC. vode 4. vazduh se ne zagreje istog trenutka. dok tanki sloj fotosfere (debljine 300 do 400 km) sa koga nam dolazi najveãi deo vidljive svetlosti. pa vazduha i tek onda vode. a zlata samo 0. što dovodi do naglog porasta temperature. a to su: toplotni kapacitet. koja na oko 10 000 km visine dostiže milion stepeni.13 J/oC. za intenzivnije kretanje èestica kristala). Sunce nam je stvarno najbliže 22. U sluèaju èvrstih tela se. Taèan uzrok ove pojave još uvek nije poznat. slièno asfaltu i zidovima tokom letnjih .

relativno sporo apsorbuje. dok je tokom jesenjih i zimskih meseci ovaj interval malo kraãi od 24 sata. decembar (zimski solsticij). razlika u trajanju dana iznosi oko 4 minuta po danu kada je dan duži od 12 sati. Pošto je Zemlja najbliža Suncu tokom Januara. pa ukoliko bismo zanemarili efekat oblaènosti koji je u dogoroènim prognozama još uvek nepredvidljiv. . Zemlja putuje brže kada je bliža Suncu nego kada je dalja. i poveãava se sa daljim poveãanjem geografske širine.Da li su dani i noãi podjednako dugi tokom jedne godine? Kada bi Zemlja bila savršeno sferiènog oblika i kretala se u kružnoj orbiti oko Sunca. ili 14. a što u proseku iznosi oko 36 sati po godini. najraniji zalazak Sunca se dešava 13. uzrokujuãi tako razdvajanje dana sa najranijim zalaskom Sunca i dana sa najkasnijim izlaskom Sunca. . Ovo se može primetiti na osnovu podatka da je vreme od poèetka jeseni do proleãne ravnodnevnice za oko tri dana kraãe od vremena izmeðu poèetka proleãa i jesenje ravnodnevnice. U proleãnim i letnjim mesecima. interval izmeðu uzastopnih podneva je za oko 30 sekundi kraãi od 24 èasa. jer iako nam je Sunce najudaljenije 22. Meðutim. a to su ekscentricitet Zemljine orbite (odstupanje orbite Zemlje od kružnog oblika) i nagib ekvatora prema orbitalnoj ravni. Slièan efekat se može zapaziti i tokom juna kada smo blizu severnog letnjeg . u skladu sa drugim Keplerovim zakonom. ovaj efekat doprinosi poveãanju dužine dana za oko 8 minuta po danu kada je dan duži od 12 sati. dok se najkasniji izlazak Sunca dešava u jednom od poslednjih dana decembra. sumrak poèinje tek kada je Sunce oko pola luènog stepena ispod horizonta. Pošto Zemlja prima više Sunèeve svetlosti tokom leta u svernoj hemisferi i provodi više vremena na “letnjoj strani” ravnodnevnica. Na ekvatoru. ona se najbrže kreãe tokom zimskih meseci u severnoj hemisferi. Tako. Najèešãe. Kombinacija ova dva efekta dovodi do pojave promene dužine dana tokom jedne godine. ona postaje dominantan efekat. Tako. Adekvatna pojava se dešava i zimi. severna hemisfera prima nešto malo više svetlosti od južne hemisfere. i to na bilo kojoj taèki Zemljine kugle. ukupna dužina dana i noãi tokom godine bila bi jednaka. Dve osobine orbitalnog kretanja Zemlje oko Sunca daju povod ovoj pojavi. na 50o geografske širine. kada se Zemlja nalazi blizu severnog zimskog solsticija (najkraãeg dana u godini). Onoliko koliko bi noãi bile duže tokom zime. možemo videti Sunèevu svetlost i nakon što Sunce zaðe iza horizonta.Zašto se najraniji zalazak i najkasniji izlazak Sunca ne dešavaju u najkraãem danu u godini? Najkraãi dan u godini na severnoj hemisferi je 22. vremenski interval izmeðu dva uzastopna podneva je nešto malo duži od 24 èasa. decembra. Iako ovaj efekat pruža dodatnu dnevnu svetlost svima na planeti. jer kako nam kaže ovaj Keplerov zakon radijus-vektor Sunce – planeta opisuje u jednakim vremenskim intervalima jednake površine. veãe severne i južne geografske širine dobijaju nešto više dodatne Sunèeve svetlosti po danu. Pošto je ova razlika veãa od dnevnog pomeraja vremena izlaska i zalaska Sunca. Drugi važan efekat koji utièe na trajanje dana i noãi u pojedinim predelima jeste prelamanje Sunèeve svetlosti od strane atmosfere. Usled ovog efekta. ali i sporo emituje toplotu (premda mnogo brže od vode). jer je Zemlji potrebno neko vreme kako bi rasula apsorbovanu toplotu i prilagodila se toploti koja dolazi sa Sunca. najhladniji meseci su januar i februar. isto toliko bi dani bili duži tokom leta. U decembru.noãi. on doprinosi dužem trajanju dana u oblastima gde putanja Sunca zaklapa mali ugao sa horizontom. decembra. mogli bismo reãi da svaka taèka na Zemljinoj površini prima podjednaku kolièinu svetlosti tokom godine. odnosno gde je potrebno duže vreme da Sunce doðe na pola stepena ispod horizonta. Ova kolièina dodatne dnevne svetlosti iznosi oko 6 èasova godišnje na 50o severne geografske dužine.

što je manja talasna dužina svetlosti. R je polupreènik Zemlje (6.32 minuta : 2. to ãemo se brže kretati. zelena od 577 do 492 nm.32 minuta pre posmatraèa sa obale. . Stoga. Što se nalazimo na veãoj visini. mogli bismo stalno da vidimo Sunèevu svetlost. Na kraju. možemo slobodno reãi da plava boja predstavlja energetskiju boju od crvene. tangente na Zemljinu površinu koja prolazi kroz vaše oèi) i normale na polupreènik Zemlje. . to ãemo biti u prilici da vidimo više Sunèeve. to znaèi da elektromagnetni talasi koje primeãujemo kao svetlost prave oko nekoliko miliona oscilacija u sekundi. dok sa smanjenjem talasnih dužina vidljiva svetlost prelazi u ultraljubièastu oblast. Naravno. tj.solsticija. Jednostavnom proporcijom možemo izraèunati dodatnu dužinu dana za bilo koju drugu nadmorsku visinu (na primer. pogledajte sledeãu jednaèinu: ! = 1/tg( d (2 R " d ) /R). ukoliko se nalazimo na Mauna Kea. a ! je ugao izmeðu pravca horizonta (tj. dnevne svetlosti.Koje su talasne dužine osnovnih boja? Sunèeva svetlost je bela jer u svom spektru sadrži sve vidljive boje. onda ãe dužina dana zaista zavisiti od toga da li se nalazimo u nekom priobalskom gradiãu ili na planini. “dodatno vreme” : ugao ! = 8. žuta od 597 do 577 nm. S obzirom da nanometar predstavlja jedan milijarditi deo metra. Što se penjemo u veãu visinu. to Zemlja blokira manje Sunèeve svetlosti. narandžasta od 622 do 597 nm. veã bi predstavljala samo jedan taèkasti izvor svetlosti kao i ostale nebeske zvezde. Ukoliko želite da izraèunate koliko je dan duži na nadmorskoj visini na kojoj se nalazite. Što je veãa nadmorska visina na kojoj se nalazimo. ako pod danom podrazumevamo period dana tokom koga možemo da vidimo Sunce. pa su dani najranijeg izlaska i najkasnijeg zalaska Sunca znatno bliži najdužem danu u godini. èiji se vrh nalazi na nadmorskoj visini od 4205 metara. Pošto bismo sa planine Mauna Kea videli i izlazak Sunca 8. plava od 492 do 455 nm. kako bismo napustili Zemljinu atmosferu. tako bi dan na planini Mauna Kea trajao skoro èitavih 17 minuta duže od dana na moru. što nam kaže da ãe se zalazak Sunca desiti taèno 8.780 nanometara. vidljiva svetlost polako prelazi u infracrvenu svetlost. a tada je interval izmeðu uzastopnih podneva za samo oko 13 sekundi duži od 24 sata. a opseg talasnih dužina u okviru koga naše oèi primeãuju svetlost kreãe se od 390 .07966o). Sa poveãavanjem talasnih dužina izvan ovog opsega. to joj je veãa i energija. U sluèaju kretanja svetlosti kroz vakuum (tj. Meðutim. Istina je da što smo bliži ekvatoru. kada bismo izašli iz Zemljine atmosfere i otisnuli se u meðuplanetarni prostor.38715 miliona metara). . pri maksimalnoj brzini kretanja svetlosti).07966o. Sunèeva svetlost ne bi više bila svuda oko nas kao ovde na Zemlji. d je nadmorska visina. onda ãe nam dan trajati podjednako dugo bez obzira da li se nalazimo na moru ili na planini.32 minuta posle zalaska Sunca za nekoga ko se nalazi na nivou mora.62 · 10-34 Js). ali ãe nam na istoj nadmorskoj visini dan uvek trajati 24 èasa. Energija jednog svetlosnog fotona jednaka je proizvodu njegove frekvencije i Plankove konstante (6. Tako. S obzirom da je frekvencija svetlosti jednaka kolièniku brzine svetlosti (oko 3 · 108 km/s) i talasne dužine fotona. najveãoj planini na našoj planeti (jer se njeno dno nalazi na 5600 metara ispod nivoa mora). ugao ! ãe iznositi 2. to ãe ugao ! biti veãi.Da li dan traje duže kada smo na planini? Ako pod danom podrazumevamo vreme koje je potrebno da se Zemlja jedanput okrene oko svoje polarne ose. a èija visina raèunata od njenog podnožja koje se nalazi ispod površine Pacifika iznosi oko 9800 metara. crvena boja obuhvata opseg talasnih dužina od 780 do 622 nm. i ljubièasta od 455 do 390 nm.

a ovakav proces dobijanja svih boja od osnovne tri naziva se aditivnim i primenjuje se u kompjuterskoj grafici. rezultujuãa smeša ãe postati skroz crna. ako u aditivnom sistemu. mi nikada ne bismo mogli da vidimo njihove boje. ako u subtraktivnom sistemu pomešamo cian i žutu boju dobiãemo zelenu boju. dok se sve ostale boje dobijaju mešanjem osnovnih boja koje su blago razblažene sa belom bojom. koje zajedno daju crnu boju (odnosno površinu koja apsorbuje svu svetlost koja na nju padne). pomešamo zelenu i plavu boju dobiãemo žutu. zelenu i crvenu. U našim oèima postoje receptori za samo tri takozvane osnovne boje: plavu. dok se mešanjem crvene i plave boje dobija magenta. dok žuta apsorbuje plavu boju. U zavisnosti od toga da li nam je pozadina bela (kao na primer prilikom štampanja ili slikanja na belom papiru) ili crna (kao na primer na TV ekranu). Tako. pa sa njih ka našim oèima biva reflektovana žuta i zelena boja. lišãa biljaka zelena jer molekuli hlorofila u njima apsorbuju plavu i ljubièastu. Tako. pomoãu kojih smo u stanju da percepiramo sve ostale boje. mešanjem crvene i zelene boje u razlièitim odnosima možemo dobiti razlièite nijanse žute boje. Luks je fotometrijska jedinica što znaèi da osim fizike energije i zraèenja uzima u obzir i fizièke osobine ljudskog oka. tako da ãe rezultujuãa boja biti zelena. U procesu slikanja ili štampanja. dok neki drugi pigmenti apsorbuju crvenu boju. a mešanjem 56%-tne crvene. Naime. kod subtraktivnog sistema se dodavanjem osnovnih boja u smešu poveãava udeo apsorbovane svetlosti iz spektra upadne bele svetlosti. delom propuštena (što èini predmet providnim). U aditivnom sistemu. 1 Vat žute boje bio znatno svetliji (efikasnije bi ga apsorbovalo naše oko) od 1 Vata plave boje. 43%-tne zelene i 23%-tne plave boje dobijamo braon boju. mi opisujemo kao njihovu boju. 75%-tna crvena. Ipak. mešanjem zelene i plave dobijamo cian (tirkizno plavu) boju. jer naše oèi jednostavno bolje primaju neke boje od drugih. dovoljno je da osvetljenost u Vatima pomnožite sa 685 i luminoznom efikasnošãu koja nam kaže sa kolikom efikasnošãu naše oèi apsorbuju datu boju. Mešanjem crvene. Tako su. Razlika izmeðu ova dva metoda se ogleda u tome što za razliku od aditivnog sistema kod koga se dodavanjem osnovnih boja poveãava reflektovani udeo u spektru upadne bele svetlosti. plava i zelena. Dodavanjem još i magente koja apsorbuje zelenu boju. Ove tri dobijene boje predstavljaju osnovne boje u pigmentnom mešanju boja koje se još naziva subtraktivnim ili oduzimajuãim.Šta je to Luks? Luks je standardna meðunarodna jedinica za merenje osvetljenosti (luminiscencije) koja se odreðuje kao svetlosni fluks po jedinici površine. koje zajedno daju belu boju (odnosno površinu koja reflektuje svu svetlost koja na nju padne). S druge strane. magenta i žuta. a delom reflektovana. Tako narandžasta boja predstavlja smešu od 100%-tne crvene i 50%-tne zelene boje. osnovne boje su cian. a primenjuje se na primer kod slikanja na platnu ili štampanja na papiru. u subtraktivnom sistemu. cian apsorbuje (oduzima) crvenu. Tako bi. tri osnovne boje su crvena. na primer. možemo se koristiti subtraktivnom ili aditivnom tehnikom mešanja boja. a dodavanjem i crvene boje. Luminozna efikasnost poseduje . Onaj deo spektra bele Sunèeve svetlosti koji predmeti reflektuju ka nama. . Da biste preveli vrednost “objektivne” radiometrijske osvetljenosti u fotometrijsku osvetljenost. svetlost koja pada na njih biva delom apsorbovana (upijena od strane atoma i molekula predmeta. S druge strane. što èini predmet toplijim). na primer. možemo se takoðe koristiti sa samo tri osnovne boje iz kojih mešanjem u razlièitim odnosima dobijamo sve ostale boje i nijanse. rezultujuãa smeša ãe reflektovati svu vidljivu svetlost. plave i zelene boje se dobija bela boja.. 75%-tna zelena i 23%-tna plava daju sivu boju. pa se stoga ovaj sistem koristi kad kog slikamo na crnoj pozadini.Šta su to osnovne boje? Kada predmeti u svetu oko nas ne bi bili obasjani svetlošãu. Za razliku od Vata po jedinici površine koji predstavlja radiometrijsku jedinicu osvetljenosti.

što odgovara zelenoj boji.5 miliVata žute svetlosti ili èak 15 miliVata crvene svetlosti. Naše oèi nisu osetljive na UV svetlost. šeãer i so su bele boje. tada vidimo belu boju. Razlog tome je što UV svetlost pobuðuje plave boje iz papira (naime. a to je i razlog zašto obrano mleko (sa samo oko pola masenog procenta mleènih masti) izgleda mnogo manje belo. a oni ãe prilikom relaksiranja emitovati fotone nižih talasnih dužina i tako davati majici neku drugu boju. pa ih stoga ukoliko se ne kreãemo velikim. Tako. prirodnog mleka. kao što je sluèaj sa dimenzijama èestica kiseonika i azota iz vazduha na kojima se plava boja posebno dobro rasejava. Èestice koje rasejavaju najviše svetlosti u mleku su lipidi. plavoj boji. a što za posledicu ima to da se sve boje iz svetlosnog spektra Sunèeve svetlosti rasejavaju manje ili više u istoj meri. U svrhu pravljenja “èistog” UV zraèenja koriste se laseri na bazi gasa argona koji emituju lasersko (svi talasi su u fazi) UV zraèenje na samo jednoj talasnoj dužini. a njena maksimalna vrednost za oèi koje su se navikle na posmatranje u mraku iznosi 507 nanometara. ukoliko bismo izvadili sve masti iz mleka. S druge strane. Sunce predstavlja veoma snažan izvor UV zraèenja. masti.Zašto je mleko bele boje? Mleko. . jer su razmere njihovih èestica odgovornih za rasejavanje svetlosti znatno veãe od talasne dužine vidljive svetlosti. Iako ovakvi talasi na nekih 244 ili 300 nanometara talasne dužine ne mogu biti direktno primeãeni od strane naših oèiju. Kada sve vidljive talasne dužine svetlosti dospeju u naše oèi. osvetljenosti od jednog Luksa odgovara 2. možemo primetiti samo na indirektan naèin. a više providnije od pravog. pa njihovu svetlost najèešãe opažamo kao belu. nekim buticima i solarijumima. . ljubièastu ili lila. .9 miliVata zelene svetlosti ili 1. relativistièkim brzinama u odnosu na izvor UV zraèenja. UV svetlost ãe pobuðivati atome i molekule od kojih je sastavljena majica. relativna luminozna efikasnost pri normalnim. dnevnim uslovima poseduje maksimalnu vrednost (1) na talasnoj dužini od 555 nanometara što odgovara žutoj boji (koja istovremeno predstavlja boju koju u najveãoj meri emituje naše Sunce). pri èemu uglavnom samo niskoenergetski UV talasi (talasnih dužina izmeðu 300 i 400 nanometara) stižu do površine Zemlje. ono bi postalo providno. Elektromagnetno zraèenje talasnih dužina izmeðu 4 i 400 nanometara pripada opsegu ultraljubièaste svetlosti. intenzivo rasejanje svetlosti se dešava kada su dimenzije èestica na kojima se rasejava svetlost nešto manje od talasne dužine svetlosti. Sliènu stvar možete primetiti ukoliko se u beloj majici prošetate ispod UV lampe. Tako. S . koje se nalaze u disko-klubovima. svi proizvoðaèi boje papir sa blago plavom bojom kako bi on postao još belji) koje zatim emituju svetlosne fotone na nižoj talasnoj dužini koja pripada vidljivoj. kao i razlièite vrednosti za dnevne i za noãne uslove.“zvonastu” zavisnost od talasne dužine svetlosti. probajte da postavite list papira na put UV svetlosti i primetiãete da je papir dobio plavu boju. Jedini problem u vezi korišãenja ovakvih lampi je taj što one osim UV talasa emituju i izvesnu dozu vidljive svetlosti.Zašto se leti oseãamo prijatnije u beloj majici? Sunèeva svetlost se sastoji iz mešavine svih talasnih dužina vidljivih elektromagnetnih talasa. oblaci. jer visokoenergetske UV talase apsorbuje ozonski omotaè oko Zemlje.Da li možemo da vidimo ultraljubièastu svetlost? Ultraljubièasta (UV – Ultra-Violet) svetlost predstavlja elektromagnetne talase èiji se opseg frekvencija nalazi izmeðu vidljive svetlosti i rendgenskih (X) talasa. Veštaèka UV svetlost se pravi u deuterijumskim lampama ili lampama sa živinom parom. tj. Stoga.

pa stoga sa penjanjem u visinu nebo najpre postaje tamno plavo. odnosno njegova plavoãa. tj. kao i u sluèaju svakog tela koje propušta svetlost. Sve druge boje vidimo kada je u primljenoj svetlosti dominantna neka posebna talasna dužina. Vodene kapi. nekada malo plava. jer crna majica. a koje reflektuje. a nastaju prilikom kondenzovanja vodene pare u stupcima uzdižuãeg vazduha. Prisustvo prašine je posledica toplotnih strujanja. ukoliko ne raèunamo prekrasnu svetlost koja dolazi sa zvezda. što znaèi da ãe nam zimi. leti se uvek toplije oseãamo u tamnoj majici. dok sa daljim penjanjem i smanjenjem koncentracije èestica u atmosferi nebo ne postane potpuno tamno. . dok manji molekuli iz vazduha rasipaju u najveãoj meri plavu boju.druge strane. crvene nijanse. i ne apsorbuju nijednu posebnu boju. . Stoga je nošenje bele majice i zimi i leti uvek prijatnije. Sa porastom nadmorske visine. oni propuštaju veliku kolièinu svetlosti kroz sebe i izgledaju beli. koje se tokom hladnih anticiklonskih dana kondenzuju veoma blizu Zemljine površine i ponekad dovode do magle. biti hladnije u crnoj. dok dominaciju kraãih talasnih dužina vidimo kao izrazito plave nijanse. a to su: nadmorska visina. što je oblak deblji. Tako. veã predstavljaju i savršene emitere toplote. prašina i vodene kapi. Meðutim. boja nekog predmeta na Suncu ãe zavisiti od toga koje boje taj predmet apsorbuje. postoji još nekoliko faktora koji utièu na boju neba.Zašto je boja neba nekada bela. kada nema toliko Sunca. nego u beloj majici. crna tela ne samo što savršeno apsorbuju svetlost. plave nijanse. èine da on postane taman posmatraèima sa Zemlje. pa stoga i ima crvenu boju. što baš i nije poželjno po toplim letnjim danima. odnosno njegova debljina. direktno je povezana sa temperaturom vazduha. Kada su oblaci tanki. Takoðe. a osim nje. dopuštaju gornjim slojevima atmosfere da budu veoma suvi i bistri. Pošto se Sunèeva svetlost sastoji iz svih vidljivih boja. uzrokujuãi tako da se oblak podiže sve više i više. Èestice prašine uzrokuju rasipanje svetlosti koje teži da promeni plavu boju neba u belu. zbog svojih toplotno emiterskih osobina brže emituje toplotu od bele majice. dok crna ili bilo koja tamna majica uglavnom svu svetlost koja padne na njih apsorbuju i prevode u toplotno kretanje èestica iz kojih se sastoje. . a nekada tamno plava? Boja neba. tj. S druge strane. crvene nijanse. tj. to manje svetlosti prolazi kroz njega i on postaje tamniji. plave nijanse. najèešãe je sluèaj da tokom hladnijih dana nebo ima tako duboko plavu boju. crna boja predstavlja odsustvo svih boja. tj. Pod pravim uslovima vazduh nastavlja da se podiže. plava majica apsorbuje svetlost veãih talasnih dužina. Male vodene kapljice i kristaliãi leda su u oblacima taèno odreðene velièine kako bi rasipali svetlost svih boja u podjednakoj meri. Crvena majica apsorbuje svetlost kraãih talasnih dužina. dominaciju veãih talasnih dužina percepiramo kao crvenkaste nijanse. Bela majica ili bilo koja druga svetla majica uglavnom reflektuju sve vidljive talasne dužine. onda je ona bela. smanjuje se rasejanje svetlosti na molekulima kiseonika i azota iz vazduha od èega inaèe i potièe plava boja neba. sa porastom nadmorske visine dolazi i do opadanja temperature. Usled ovog prevoðenja u toplotu apsorbovanog zraèenja. Takoðe. a anticiklonski uslovi koji dovode do zahlaðenja prekidaju strujanje toplote i tako smanjuju koncentraciju atmosferske prašine. S obzirom da sva tri faktora pokazuju da se sa smanjenjem temperature poveãava plavoãa neba. a upravo visina oblaka. Ukoliko se malo zagledate. a reflektuje svetlost veãih talasnih dužina.Zašto oblaci pre kiše potamne? Oblaci se sastoje od kapljica vode i leda. pa je stoga njena boja plava. a reflektuje svetlost veãih talasnih dužina. Kada svetlost sadrži sve boje.

Šta je to jednosmerno ogledalo? Svi smo verovatno gledali detektivske filmove u kojima se jedno ovakvo “jednosmerno” ogledalo nalazi na zidu sobe. što odgovara veštaèkom osvetljenju. Inaèe. . pa stoga predstavljaju delimièno transparentna ogledala. jednosmerno ogledalo koje bi funkcionisalo izmeðu podjednako osvetljenih soba nije moguãe napraviti. Iz tih razloga. Pošto fotohromatska stakla reaguju na ultraljubièastu. dok gledaoci u zatamnjenoj sobi vide prozor. što je takoðe posledica zavisnosti zatamnjenosti oblaka od njegove debljine.Zašto neke naoèare potamne na svetlosti? Naoèare za sunce ili naoèare sa dioptrijom èija stakla potamne kada postanu izložena Sunèevoj svetlosti zovu se fotohromatske naoèare. koja sadrži i izvesnu dozu ultraljubièaste svetlosti. postoje situacije kada stakla neãe potamneti. Kada bismo otvorili jednu rolnu 35-milimetarskog filma u boji. kada bi jednosmerna ogledala postojala. pravo. pa bi se njena unutrašnja energija stalno poveãavala. Naime. Ovakva jednosmerna ogledala poseduju polu-posrebrene površine (polovinu atoma sa površine ogledala èine atomi srebra koji reflektuju svetlost. a ne na vidljivu svetlost. a èesto se kao produkti firme Croning pojavljuju i pod nazivom photobrown ili photogrey.Kako se na fotografskom filmu snimaju slike iz prirode? Kada želimo da slikamo neki predeo oko nas. svetlost džepne lampe ãe je osvetliti. a tako nešto se ne može dešavati spontano. na foto-aparatu pritiskamo dugme kojim aktiviramo otvaranje blende. . ali se jedan deo svetlosti propušta kroz njega. Ukoliko sumnjate da je neko ogledalo u sobi ustvari prozor. u nju bi ulazilo više svetlosti nego što bi izlazilo. kada ih izložimo Sunèevoj svetlosti. pa ãete i vi moãi da je vidite. . pa se kao rezultat toga stakla zatamnjuju. ugasite svetlo u sobi i zatim uperite neki jak izvor svetlosti. jer bi se tako narušili zakoni termodinamike. Stoga. tako da se kroz njega može posmatrati iz sobe u kojoj sede detektivi. kao na primer džepnu lampu. dok ono izgleda kao obièno ogledalo u drugoj sobi u kojoj se obièno nalazi neko koga detektivi ispituju. veã samo uz utrošak energije. veãina fotohromatskih naoèara u startu poseduje odreðenu kolièinu mastila u staklima. Ovi molekuli su prozirni za vidljivu svetlost bez prisustva ultraljubièaste svetlosti. Ukoliko postoji neka tajna soba iza ogledala. pa ãe stakla tako ponovo dobiti svoju svetliju nijansu. ali njihovi proizvoðaèi obièno ofarbaju poleðinu u crnu boju koja apsorbuje propuštenu svetlost.možete primetiti da su strane oblaka uvek svetlije od njegovog dna. dodatni sloj na prozorima može apsorbovati ultraljubièastu svetlost i stakla na naoèarima neãe potamneti. veã je apsorbuju (upijaju). Meðutim. primetili bismo da je to jedna dugaèka . Ipak. svetlost koja padne na površinu jednog ovakvog ogledala uglavnom se reflektuje. dolazi do promene oblika ovih primesnih molekula i oni u tom svom novom stanju više nisu providni za vidljivu svetlost. Posmatraèi u osvetljenijoj sobi vide ogledalo. Ako uklonimo ultraljubièastu svetlost. ako biste napravili jednu kutiju od jednosmernih ogledala. Fotohromatska soèiva sadrže u sebi milione molekula kao što su srebro hlorid ili drugi halidi srebra. direktno u ogledalo. Na primer. kada se vozimo u kolima. malog kapka koji štiti fotografski film od svetlosti. sva ogledala su barem malo transparentna. ona bi se mogla koristiti kao izvori energije i od njih bi se mogao napraviti Perpetuum Mobile. a drugu polovinu èine atomi koji ne reaguju sa svetlošãu i propuštaju je kroz ogledalo). molekuli jedinjenja srebra ãe se vratiti u prvobitni oblik i postaãe ponovo providni za vidljivu svetlost. tajna jednosmernih ogledala leži u razlièitoj osvetljenosti soba izmeðu kojih se ono nalazi. Drugim reèima. Ipak.

s obzirom da odreðen broj upadnih fotona ne uspeva da bude detektovan od strane filma. koji se tako naziva jer su tamnije oblasti na njemu (one sa najveãom koncentracijom neprozirnih srebrnih atoma) zapravo osvetljenije oblasti u stvarnosti.4 atoma srebra u okviru njih je dovoljno da se formira kvalitetna slika. pa se stoga ona presvlaèe sa posebnim organskim molekulima koji èine ova zrna osetljivim i na crvenu i zelenu boju. Da bismo od eksponiranog filma dobili slike.025 mm. ukoliko je ekspozicija isuviše mala. pri èemu nastaje jedan neutralni atom srebra. poseduje nekoliko prevlaka koje su neophodne tokom proizvodnje filma. po jedan elektron iz njegovih molekula prelazi iz valentne zone u provodnu energetsku zonu (zone predstavljaju kvantna energetska stanja elektrona u atomskim i molekulskim sistemima). ovaj proces se dešava u odvojenim slojevima. tokom reakcije sa razvijaèem nastaje i oksidaciono sredstvo koje zatim . Film se zatim opet potapa u vodu èime se uklanjaju sve procesirajuãe hemikalije. i što je veãi preènik soèiva koje fokusira upadnu svetlost na film. pri èemu je svaki osetljiv na crvenu. dok neeksponirana zrna ne podležu nikakvoj hemijskoj promeni. osim ukoliko ne želimo da slikamo noãne gradske ulice sa nekog solitera tako da farovi automobila budu razmazani po slici ili ukoliko slikamo putanje zvezda po nebeskoj sferi. a samo 2 . isto tako se i preènik soèiva može smanjiti u sluèaju kada isuviše mnogo svetlosti pada na film. Svaki fotografski film poseduje ogranièen pojas ekspozicije. Nemodifikovana zrna srebro halida su osetljiva samo na plavu boju. a osim uticaja osvetljenosti predela. neeksponirana zrna srebro halida se uklanjaju sa filma i na njemu ostaje samo metalno srebro. I neke druge supstance kojima se poveãava osetljivost filma mogu se dodavati na površinu zrna srebro halida. Veãina današnjih foto-aparata poseduje meraè intenziteta svetlosti koji pada na film. a naknadnim potapanjem filma u vezivno sredstvo. potrebno je samo da odštampamo negativ na nekom drugom svetlosno osetljivijem materijalu (najèešãe fotografskom papiru). proces razvijanja se prekida. to ãe biti veãa ekspozicija. odakle se prenosi ka zrnu srebro halida. odnosno elementa iz sedme grupe periodnog sistema elemenata. sva zrna srebro halida ãe biti eksponirana svetlosti i neãe postojati razlika izmeðu svetlih i tamnijih delova na slici. film najpre potapamo u razvijaè. Potapanjem u vodu. Na plastiènom filmu se nalazi dvadesetak slojeva debljine od po par stotih delova milimetra. Kada spektralno osetljiva supstanca koja je prevuèena preko zrna srebro halida apsorbuje foton. potrebno je još da razvijemo film. veã imaju ulogu da filtriraju svetlost ili da kontrolišu odreðene hemijske reakcije koje se odigravaju tokom pojedinih proizvodnih stupnjeva. Da bi se od negativa napravio pozitiv. Slièno skupljanju dužice u našim oèima prilikom posmatranja veoma svetlih predela. tada film neãe detektovati svu svetlost posmatranog predela i slika ãe biti tamna i zamrljana. Ove prevlake zapravo apsorbuju boje na koje je sam srebro halid neosetljiv. hlor. pri èemu stvaraju elektrone koje predaju zrnima srebro halida. koji su slepljeni nekim vezivnim sredstvom. Neke od prevlaka kojima je obložen plastièni film nisu osetljive na boje. Jedno zrno srebro halida sadrži nekoliko milijardi molekula srebro halida. Vreme ekspozicije najèešãe iznosi izmeðu 1/30 i 1/1000 dela sekunde. Slojevi koji su osetljivi na boje poseduju male kristaliãe srebro halida (jedinjenja srebra i nekog halogenog elementa. kada je ekspozicija prevelika. gde se kombinuje sa šupljinom u kristalnoj rešetci srebro halida. Modernim filmovima je potrebno izmeðu 20 i 60 fotona po zrnu srebro halida da bi se formirala dobra slika. Ekspozicija (proizvod intenziteta svetlosti i vremena izlaganja njoj) se mora pravilno podesiti u odnosu na osetljivost filma. kao što su fluor. U tu svrhu. a zatim se film suši i pojedinaène ekspozicije se seku na delove èime se dobija filmski negativ. Pozadina filma koja je najèešãe sjajna. zelenu ili plavu boju iz svetlosnog spektra. Srce filma se naziva bazom i poèinje sa providnim plastiènim materijalom (celuloidom) debljine oko 0. S druge strane. Naime. pri èemu se eksponirana zrna srebro halida (koja se brže razvijaju) pretvaraju u èisto srebro. U filmu u boji. redukciono sredstvo koje pretvara jone srebra u atome.plastièna ploèa. brom ili jod) koji imaju osobinu da podležu hemijskoj reakciji pod dejstvom vidljive svetlosti (ili infracrvene svetlosti). U sluèaju razvijanja filma u boji.

Mnoge životinje. ova slika ãe ipak moãi da se vidi. ali ipak pod dejstvom jakog blica (intenzivnog svetlosnog bljeska) ponekad dolazi do odbijanja svetlosti od mrežnjaèe. gde prvi blic (koji ne prati otvaranje blende) uzrokuje skupljanje zenice što znatno umanjuje refleksiju svetlosti iz oka. . pre nego što doðe do rasipanja. Prilikom pravljenja veãe finalne slike nego što je negativ velik. što takoðe izaziva skupljanje zenica. Najèešãe je neophodno nešto duže izlaganje filma svetlosti nego što je to sluèaj kod obiènih foto-aparata. Upravo iz ovog razloga. Kada pogledate na suprotan zid od zida sa rupicom. moãi ãete da primetite reflektovanu svetlost sa njenih oèiju. ovaj efekat je izraženiji. u sloju osetljivom na crvenu boju nastaje tirkizno plava. nakon èega se emituje drugi blic i otvara blenda koja propušta reflektovanu svetlost blica na film. videãete obrnutu sliku spoljašnjeg predela. U poslednje vreme se prave specijalne kamere koje redukuju crveni sjaj oèiju uz pomoã dva blica. tako ãe se i odraz spoljašnje svetlosti u zatamnjenoj sobi pomerati po zidu. pa se nakon razvijanja i fiksiranja papira za štampanje dobija finalna slika. a koji mnogim životinjama služi za poboljšanje vida u veèernjim satima. Kako se Sunce ili neki drugi spoljašnji izvor svetlosti budu pomerali u odnosu na rupu. kao i sam proces slikanja. pri èemu film zamenjuje zid na kome se odražava upadni svetlosni snop. Ljudi ipak ne poseduju ovaj visoko reflektujuãi sloj u oku. potrebno je pomoãu soèiva uveãati negativ i projektovati ga na papir za štampanje koji takoðe poseduje zrna srebro halida sa svetlosno osetljivim slojevima. a time i vreme ekspozicije (vreme neophodno da svetlost ostavi trajni trag na filmu) postaje kraãe. odnosno difrakcije svetlosti). Zamislite sada da ste uzeli jednu ovakvu sobu u obliku male kutije i usmerili je na neki lepi predeo. Kod osoba sa svetlijim oèima. Ukoliko osvetlite neku životinju sa lampom. skoro svi savremeniji foto-aparati koriste soèivo za fokusiranje upadne svetlosti jer se time dozvoljava upotreba znatno veãeg ulaznog otvora.kuplerima u svakom sloju osetljivom na razlièite boje.reaguje sa supstancama . ali ako je soba dovoljno tamna i rupa na zidu dovoljno mala. u stanju je da slièno ogledalu odbija svetlost koja pada na mrežnjaèu i na taj naèin osetljivim pigmentnim ãelijama u oku pruža drugu šansu za registrovanje dvostruko reflektovane svetlosti. a crvena boja oèiju potièe od krvnih sudova u oèima. Što su manje razmere rupice (do odreðene granice. Sastoje se od kutije koja je nepropustljiva za svetlost. Pinhole foto-aparat predstavlja umanjenu verziju ove sobe. kao na primer psi. Na površini filma se snima slika predela na koji usmerimo kameru. Na suprotnom zidu od zida sa rupom videãete svetlosni snop koji dolazi spolja. ovaj reflektujuãi sloj koji se u najveãoj meri sastoji od molekula guanina. . u sloju osetljivom na zelenu boju nastaje magenta. maèke ili jeleni. dok u sloju osetljivom na plavu boju nastaje žuta boja. to ãe manja i oštrija biti svetlost na suprotnom zidu. dok ljudi sa tamnijim oèima mogu posedovati dovoljno pigmenata da bi prikrili ovu crvenu refleksiju. Naime. Drugi trik je da neposredno pre slikanja upalimo sva svetla u sobi. Tako. Naravno. . ispred mrežnjaèe u oku poseduju specijalni reflektujuãi sloj koji se zove tapetum lucidum. a samim tim i redukovanje crvenog sjaja iz oèiju. filma koji se nalazi u tamnoj kutiji i male rupice na površini kutije koja je otprilike velika isto onoliko koliko bi bila velika i rupica koju biste dobili kada biste iglom probušili parèe tanke aluminijumske folije.Šta su to pinhole foto-aparati? Pinhole foto-aparati predstavljaju najjednostavnije vrste foto-kamera.Zašto na nekim fotografijama imamo crvene oèi? Ovakve fotografije su po pravilu slikane noãu uz pomoã blica. slika na zidu ãe biti veoma slaba. Zamislite da se nalazite u mraènoj sobi koja na zidu poseduje malu rupicu kroz koju ulazi dnevna svetlost.

krivolinijski put do senke. kao i eventualne trajnije posledice. ali nalazi indirektni. Meðutim. a svaka vidljiva boja i nijansa stvara u našim oèima jedinstvenu kombinaciju aktivnosti ova tri tipa fotoreceptora (kupa) u odreðenoj proporciji. on se razloži na molekul retinal i molekul opsin. na primer kroz prozor. U ãelijama štapiãa se nalazi hemijska supstanca rodopsin. a u posebno zabljeskujuãem osvetljenju može potpuno fizièki blokirati ulaz svetlosti u oko. Iako se kratkovidost najèešãe genetski nasleðuje. koja se skuplja i širi u zavisnosti od kolièine svetlosti kojom je izloženo oko. Stoga se osenèeni predmeti i dalje raspoznaju iako svetlost sa lampe ili Sunca ne pada direktno na njih. retinal predstavlja derivat vitamina A. a da biste izbegli naprezanje oèiju prilikom èitanja najbolje je da èešãe trepãete i da se na svakih petnaestak minuta zagledate u daljinu. ali dovodi do naprezanja oèiju. Svetlosna aktivacija ovih . . tada ãe senka izgledati potpuno tamna. jedno vreme ne možemo da vidimo jasno jer je konusnim ãelijama potrebno mnogo svetlosti. zelenu i plavu). poznatijih i kao kupe. pa su i ãelije štapiãa uglavnom beskorisne. Stoga. Kada èitamo pri slaboj svetlosti. Ukoliko u potpuno osenèenom delu prostora (što znaèi da nimalo svetlosti ne pada u prostor senke) ne postoji izvor svetlosti. . naši oèni mišiãi dobijaju istovremene signale za opuštanje kako bi prikupili što više svetlosti i signale za kontrakciju kako bi održali fokusiranu sliku slova u mrežnjaèi. postoje dokazi da preterano naprezanje oèiju dovodi do poveãanja ove osobine. Kada zatim ugasimo svetlo. Stoga. Kada molekul rodopsina apsorbuje foton. mišiãi oka moraju naizmenièno i brzo da se naprežu i opuštaju kako bi razdvajali slova sa stranice. Stoga. skoro svi molekuli rodopsina u njima se razlože na retinal i opsin. barem onom koja ne nalazi direktni. neophodno je saèekati malo vremena kako bi se molekuli retinala i opsina rekombinovali nazad u rodopsin. od blještavog sunèanog dana do skoro totalnog mraka. Pošto je èitanje u mraku jedan vid vežbe za oèi. dok štapiãaste ãelije opažaju crne i bele slike i najviše se koriste noãu. a to su: zenica.Zašto nam je potrebno neko vreme da se naviknemo da gledamo po mraku? Opseg osvetljenosti u kome naše oèi mogu gledati je izuzetno veliki. i kako bi štapiãaste ãelije opet bile spremne da detektuju svetlost. tj.Kako senke mogu biti razlièitih boja? Senka predstavlja polje u prostoru koje je zaklonjeno od strane svetlosti kojom je obasjan prostor van njenih okvira. Opseg osvetljenosti u kome vidimo zavisi od dva dela oka. pri slaboj svetlosti. a i postoji malo rodopsina. naše oèi fokusiraju slike reèi u mrežnjaèi. koja predstavlja kljuènu supstancu u noãnom posmatranju. Inaèe. Naše oèi sadrže tri vrste fotoreceptora za boje (za crvenu. koji se kasnije prirodno i veoma sporo rekombinuju u molekul rodopsina. u svakodnevnim senkama. što može ostaviti niz neprijatnih privremenih simptoma. nakon tog vežbanja mišiãi oka se mogu oseãati slièno mišiãima ruku ili nogu nakon napornog treninga. one su barem malo obasjane svetlošãu. pri èemu konusne ãelije opažaju boje u svetlim okruženjima. kvanta svetlosti. pa stoga oni koji jedu manje šargarepe mogu noãu videti slabije. pri èemu su naše oèi u stanju da detektuju i samo nekoliko fotona. i mrežnjaèa u kojoj se nalaze štapiãaste i konusne (kupaste) ãelije. Kada èitamo. kada izložimo naše oèi blještavoj svetlosti.Da li je èitanje u mraku štetno za oèi? Èitanje pri slaboj svetlosti ne bi trebalo da bude štetno za oèi. a dužica i oèni mišiãi koji kontrolišu oblik soèiva moraju biti zategnuti kako bi održali fokusiranu sliku u mrežnjaèi. Upravo ovu supstancu koriste štapiãi za apsorbovanje svetlosnih fotona i registrovanje svetlosti..

Ukoliko u emisionom spektru svetlosti sijalice bude dominirala crvena boja. ukoliko sada pustimo u sobu i malo dnevne. pa ãe spektar njene reflektovane svetlosti usled manje žute boje u odnosu na reflektovani spektar okolnih predmeta izgledati plav. Ukoliko bi svetionik rotirao brzinom od jednog obrtaja u minutu. veã raznobojnim lampama. njeno kretanje bi se znatno ubrzalo. uglavnom žutom bojom osvetljene sobe. Naime. tada ãe boja senke verovatno biti zelena. veã i od okruženja posmatrane slike. veã je uvek konstantna s obzirom da kolikom god brzinom da se kreãemo u odnosu na svetlosni izvor. Inaèe. na primer. pomoãu senke se ne može preneti informacija. Kada bi na adekvatan naèin senku ostavljao izvor koji se kreãe brzinom približno jednakom brzini svetlosti. ukoliko bi senka ptice u letu naišla na zid.Da li senka može da putuje brže od svetlosti? Ukoliko ste nekada uspeli da uhvatite senku ptice na Zemlji. jer je ovo usporavanje samo posledica naizmeniène apsorpcije i ponovne emisije svetlosnih fotona od strane atoma materije što izaziva usporen prenos svetlosti). odnosno kompletan spektar boja. Slièan efekat se postiže u okviru takozvanog paradoksa svetionika. a kada je ovako osenèen predmet obasjan žutom svetlošãu sijalice. sigurno ste primetili da je brzina kretanja njene senke duž tla jednaka brzini njenog leta. zamislimo jedan rotirajuãi svetionik u centru jedne lopte. kao na primer crvenom. boja senke odgovara komplementarnoj svetlosti (što je uobièajeni efekat u svetu slikarstva kada male taèkice bele boje dobijaju komplementarnu boju svog neposrednog okruženja). ali ãe brzina primljene svetlosti uvek biti jednaka konstantnoj vrednosti (ovu pojavu ne bismo smeli da mešamo sa usporavanjem svetlosti prilikom prelaska iz vakuum u neku materijalnu sredinu. predmeta ili senke. iako bi ptica nastavila da se kreãe istom ili barem približno istom brzinom. Meðutim. sasvim je moguãe da bi njegova senka na zidu mogla da dobije brzinu veãu od brzine svetlosti. senka ãe i dalje ostati zaklonjena od žute svetlosti lampe. doãi ãe do Doplerovog pomaka talasne dužine svetlosti. napraviãemo senku koja ãe nam izgledati tamnija od okolne. u suprotnom sluèaju. pa ãe ona postati blago obasjana belom svetlošãu. sa poveãanjem .fotoreceptorskih molekula se u vidu analognih elektriènih signala prenosi do mozga koji zatim formira generalni slikoviti èulni opažaj date slike koji ne zavisi samo od odnosa aktivnosti tri fotoreceptora pri posmatranju datog predmeta. Meðutim. boja senke ãe naravno biti žuta. Sunèeve svetlosti. ali je intenzivnost jedne boje prilièno ogranièena širokim spektrom Sunèeve svetlosti. Naime. Meðutim. najbolje je da se ne koristimo Sunèevom svetlošãu. Naime. Ukoliko zatvorimo prolaz svetlosti koju emituje žuta sijalica sa tungstenovim vlaknom. Meðutim. Stoga. ukoliko želimo da napravimo obojene senke izrazitih boja. u sluèaju zelene svetlosti sa lampe boja senke ãe verovatno biti ljubièasta. ukoliko predmet reflektuje dovoljno veliki broj fotona raznovrsnih talasnih dužina tako da oni ravnomerno pokrivaju ceo vidljivi spektar (izmeðu oko 400 i 700 nanometara talasne dužine). premda se senka stvarno može kretati veãom brzinom od brzine svetlosti. jer ona predstavlja samo oblast koja je zaklonjena od svetlosti. plavom i zelenom koje zajedno èine belu svetlost. Naime. a u sluèaju plave svetlosti sa sijalice boja senke bi trebalo da bude u najveãoj meri crvena. . ova pojava ne predstavlja narušavanje zakona koji postulira Ajnštajnova specijalna teorija relativnosti po kojoj brzina svetlosti od skoro 300 000 km/s ne predstavlja samo najveãu brzinu u prirodi. svetlosni fotoni koji prenose informacije do naših oèiju i dalje ãe se kretati brzinom svetlosti u vakuumu. u sluèaju ljubièaste svetlosti lampe boja senke ãe biti zelenkasta. Tako. nama ãe predmet izgledati beo. kada je dnevnoj svetlosti blokiran prolaz. Meðutim. tada ãe soba postati obogaãena fotonima raznih talasnih dužina (pošto je spektar Sunèeve svetlosti bogatiji od spektra usijanog tungstenovog vlakna) koji ãe se reflektovati izmeðu predmeta u njoj. tada bi se svetionikov far po unutrašnjoj ivici lopte polupreènika 10 metara pomerao brzinom od oko jednog metra u sekundi.

tj. jer kod njih postoji mnogo malih kristalnih zrna. on proðe kroz ovu ravan dva puta godišnje. Materijali koji ljudskim oèima izgledaju homogeni. Svaka granica zrna teži da razlije svetlost kroz nju. providan. Razlog zašto se senka na Suncu kreãe od zapada ka istoku je u tome što se Mesec kreãe u tom pravcu. Meseèeva orbitalna brzina iznosi oko 1 kilometar u sekundi. pri èemu je najbrže kretanje Zemljine površine uslovljeno njenom rotacijom u predelima ekvatora i iznosi oko pola kilometra u sekundi. sastoje se od mnoštva malih kristalnih zrna. raznovrsno orijentisanih u prostoru. uzrokujuãi tako njeno pomeranje od zapada ka istoku. jer sa svakim novim danom Zemljinoj rotaciji treba više vremena da ga “sustigne”. posmatrajte izlazak Meseca nekoliko veèeri za redom i primetiãete da se Mesec svako naredno veèe sve kasnije pojavljuje na nebu. materijal ãe biti transparentan. jer je amorfan. Meðutim. Pošto Zemlja rotira oko svoje ose sporije nego što se Mesec kreãe oko Zemlje. pa i njegova senka putuje istom brzinom. a pošto su u sluèaju providnih materijala ove granice dovoljno male. Providne stvari propuštaju skoro svu svetlost kroz njih i to ne menjajuãi joj pravac prostiranja.Zašto se pomraèenje Sunca pomera od zapada ka istoku? Za razliku od pomraèenja Meseca koje nastaje kada Zemlja stane na put Sunèeve svetlosti izmeðu Sunca i Meseca. pa bi tako u lopti preènika 3 miliona kilometara. što èini pomraèenje Sunca veoma retkom pojavom. pa se samo tada mogu posmatrati pomraèenja Sunca sa nekih mesta na Zemlji. Isto hemijsko jedinjenje u nekoliko razlièitih formi može imati razlièitu transparenciju. neophodno je i da u trenutku prolaska kroz orbitalnu ravan Zemlja – Sunce. . odbijena. èiji atomi za razliku od kristalnih supstanci nisu simetrièno rasporeðeni u prostoru tako da formiraju .Zašto je staklo providno? Pod staklima se podrazumevaju sve amorfne neorganske èvrste materije. brzina kretanja svetlosnog fara po zidovima lopte bi postajala sve veãa. Mesec bude mlad. pomraèenje Sunca nastaje kada Mesec doðe u položaj izmeðu Zemlje i Sunca. Ukoliko su rastojanja izmeðu kristalnih zrna koja ne apsorbuju svetlost isuviše intenzivno manja od najkraãe talasne dužine vidljive svetlosti. silicijum dioksid kao staklo providan. oblasti u prostoru u kojima su atomi poreðani u pravilnim trodimenzionalnim periodièno ponavljajuãim rešetkama. Za razliku od monokristalnih materijala kod kojih je èitav sistem jedan neprekidan kristal. tj. propuštena ili apsorbovana. brzina kretanja svetlosnog fara trebalo da postane veãa od brzine svetlosti. Takoðe. Pošto Mesec orbitira oko Zemlje pod uglom od oko 5o u odnosu na orbitalnu ravan Zemlja – Sunce. tj. ovakvi materijali se nazivaju polikristalnim. slièno kao i sluèaju senke ptice na zidu. pa je tako npr.preènika lopte u kojoj se nalazi rotirajuãi svetionik. informacija koja se prenosi svetlošãu i dalje je ogranièena na brzinu svetlosti. tako da zaklanja Sunèevu svetlost posmatraèima na Zemlji. što znaèi da su procesi apsorbovanja i rasipanja u drugim pravcima zanemarljivi. i u ovom sluèaju. Zemlja rotira oko svoje ose. Boja nekog predmeta zavisi od onih boja iz svetlosnog spektra koje posmatrani predmet reflektuje. s obzirom da fotoni nastavljaju da se mirno kreãu svojom konstantnom brzinom jednakom brzini svetlosti u vakuumu. Ako želite da proverite smer Meseèeve rotacije oko Zemlje.Zašto su neke stvari providne? Svetlost koja padne na neki predmet može biti reflektovana. . a samim tim ne poseduje granice zrna. . svetlost ãe ih bukvalno preskoèiti. i Meseèeva senka se kreãe ka istoku brže od Zemljine rotacije u bilo kom mestu ili vremenu. jer poseduje oèigledne granice izmeðu razlièitih kristalnih zrna. dok je u pesku neprovidan.

Stoga je staklo kako bezbojno. Naime. . bela svetlost putuju razlièitim brzinama. a staklo ne? Svetlost se prelama svaki put kada proðe iz jedne sredine u drugu i kada joj se brzina prostiranja promeni. a osim od elektronske strukture atoma i molekula materijala. Pošto je indeks . i od dimenzija ovih kristaliãa zavisi kako ãe se ponašati upadna svetlost u kontaktu sa materijalnom strukturom. nesavršenih uzoraka sastavljeni od mnogo zrna od kojih svi poseduju savršenu ili prilièno savršenu kristalnu strukturu za koju možemo zamisliti da nastaje preslikavanjem elementarne ãelije kristala u sva tri prostorna pravca. ona presreãe dve dodirne površine staklo-vazduh: jednu na ulazu i jednu na izlazu iz staklene materije. a uz to i vidljiva svetlost ne poseduje dovoljno energije kako bi podigla neke elektrone iz atoma ili molekula stakla na više energetske nivoe (drugim reèima da bi došlo do apsorpcije svetlosti). selenidi ili neke mikroskopske èestice. jer poseduju srazmerno velika zrna. Na dodirnoj površini dve sredine. metalni oksidi. na prozorima) sastoje se u najveãoj meri od peska (silicijum dioksida). zlato. Ipak. usled nejednakih veza ova ureðenost na blizinu se gubi veã na malom rastojanju od posmatranog centralnog atoma. sulfidi. Sam amorfni silicijum dioksid propušta skoro svu upadnu svetlost. Najveãi broj komercijalnih stakala koji se koriste u graðevinarstvu (npr. dok su neke kraãe nego što bi to trebalo da bude sluèaj kod simetriène kristalne strukture. Pošto razlièite talasne dužine svetlosti (boje) od kojih se sastoji obièna. jer ljubièasta boja poseduje najkraãe talasne dužine iz spektra vidljivih boja.kristalnu rešetku. ili u drugom pravcu ukoliko prelazi u reði materijal (tada se brzina svetlosti poveãava). bakar (daje zelenu boju). kobalt (daje plavu boju). iako su svi atomi stakla povezani sa praktièno istim brojem suseda kao i u kristalnim telima. staklo koje se najèešãe dobija pomoãu peska. Pošto su sva stakla neorganske prirode. Dobijanje stakla koje ima sposobnost da filteruje odreðene talasne dužine svetlosti se postiže preciziranim usporavanjem hlaðenja tako da ipak nastane nešto kristaliãa koji ãe staklu pružati date optièke osobine. hrom. Pošto se bela. ona stoje naspram kristalnih keramika (koja su takoðe neorganske prirode). Put ljubièaste boje se najviše. Stoga se staklu prilikom èijeg dobijanja imamo za cilj postizanje što je moguãe veãe transparentnosti dodaje mangan koji kontraefektom dejstvu gvožða postiže povratak transparentnosti stakla. vrednost prelamanja ãe biti razlièita za razlièite talasne dužine. Inaèe. Sunèeva svetlost sastoji iz svih vidljivih talasnih dužina (boja). bor oksida. Stoga. na zrnima). pa se svetlost ne rasejava (kao kod keramike. dok ãe za druge boje ostati providno.Zašto prizma razlaže svetlost na boje. Sunèeva. koji su uvek providni. Keramike su skoro uvek obojene. staklo ãe apsorbovati neke boje. a na ovaj naèin se pravi obojeno staklo. Za razliku od kristala koji se mogu zamisliti tako da su u sluèaju prirodnih. pa stoga za stakla (za razliku od kristalnih tela) kažemo da nisu ureðena i na daljinu. ali mešanjem stakla sa nekim aditivima. kremena ili kvarca (sve je silicijum dioksid). praktièno ništa ne apsorbuje. što se i postiže u soèivima koja fokusiraju svetlost u žižu ili uvelièavajuãim staklima. a kraãe talasne dužine putuju sporije od veãih talasnih dužina. tako i transparentno (providno). njene boje mogu biti razdvojene (dispergovane) uz pomoã ove razlike u ponašanju. a crvene najmanje savija. stakla ne poseduju zrna. uvek sadrži izvesne primese gvožða koje staklu daje zelenu i braon boju. svetlost se prelama u jednom pravcu ako ulazi u gušãi materijal (tada se svetlost usporava). veã se elementarna ãelija stakla može zamisliti kao da su neke njene stranice (koje predstavljaju hemijske veze u prostoru) razvuèene. a nešto malo relfektuje u šta se možemo uveriti ukoliko noãu u sobi sa upaljenim svetlom pogledamo kroz prozor. stakla se mogu i oblikovati tako da pružaju željene svetlosne efekte. u zavisnosti od dominantne valence prisutnih jona gvožða. Kada svetlost prolazi kroz staklo. providnost stakla veoma zavisi i od njegove èistoãe. kao što su gvožðe (koje daje staklu crvenu boju). germanijum oksida ili nekog drugog oksida. kod stakla ne postoje zrna jer je èitava struktura stakla amorfna. Takoðe.

33 i predstavlja odnos brzine svetlosti u vakuumu (što je približno jednako brzini kretanja svetlosti kroz vazduh) i brzine svetlosti u vodi. zajedno sa njenom brzinom (koja je jednaka proizvodu talasne dužine i frekvencije svetlosti). a što rezultuje u pojavi obojenih “resa” oko posmatrane slike. tj. njena brzina prostiranja se smanjuje srazmerno indeksu prelamanja vode koji je jednak 1. i sve talasne dužine èije su se putanje razdvojile na ulaznoj dodirnoj površini. a smanjuje kada nam se galaksija približava. Ovu pojavu ne treba mešati sa pomakom boja galaksija koje se udaljavaju ili približavaju ka nama relativistièkim brzinama. površina koju je zauzimala svaka boja na zastavi bila je jednaka taèno treãini površine cele zastave. boja ove svetlosti ãe biti crvena. Na primer.49 mikrometara. ali se usled Doplerovog pomaka talasna dužina svetlosti poveãava kada se galaksija udaljava od nas. pošto brzina svetlosti ostaje u vakuumu uvek ista. Osim što predstavlja odnos brzina svetlosti izmeðu dve sredine. boja koju vidimo ne zavisi od talasne dužine svetlosti. kao na primer na prozoru. efekti prelamanja svetlosti na ulaznoj dodirnoj površini izmeðu vazduha i stakla ne dešavaju se u obrnutom smeru na izlaznoj površini. indeks prelamanja definiše i odnos talasnih dužina svetlosti u dve razlièite sredine.5. naknadno je bilo primeãeno da hromatska aberacija oènog soèiva daje utisak veãe blizine obojenih tela kada se ona nalaze pored belih tela nego što to stvarno jeste. što . na izlazu su se ponovo sastale. pri èemu putuje u istom pravcu kao i ulazni zrak. svetlost se usporava prilikom prelaska u gušãe staklo i ponovo ubrzava prilikom ponovnog prelaska iz staklene u vazdušnu sredinu. sluèaj kod prizme koja je piramidalnog oblika. pa je zrak svetlosti koji izlazi iz stakla najèešãe samo blago i skoro neprimetno pomeren u odnosu na ulazni zrak. . sa promenom talasne dužine menja se i njena frekvencija. kao što je to npr. smanjiti i njena talasna dužina. Proporcije izmeðu boja na njoj su tada bile odreðene kao jednake. zašto onda crvenu svetlost pod vodom ne vidimo kao plavu? Prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu. pa je stoga francuska zastava posmatrana iz daljine stvarala utisak kao da je bela boja u sredini manje zastupljena od ostale dve. svo prelamanje svetlosti na prvoj dodirnoj površini se obrnuto dešava na drugoj. godine. jer indeks prelamanja soèiva zavisi od talasne dužine svetlosti. Meðutim. Naše oèi prenose mozgu signal koji odgovara odreðenoj boji u zavisnosti od frekvencije registrovane svetlosti. što bi u sluèaju kretanja svetlosti brzinom kao u vakuumu odgovaralo plavoj boji. Tako ãe se prilikom prelaska svetlosti iz vazduha u vodu. veã od njene frekvencije.prelamanja (koji je jednak odnosu brzine svetlosti u vazduhu i u datom materijalu) stakla jednak oko 1. Meðutim. ako talasna dužina svetlosti u vazduhu iznosi oko 0. U tim sluèajevima. ukoliko dve dodirne površine nisu paralelne jedna drugoj. Hromatska aberacija predstavlja poremeãaj slike koju prelama soèivo.Ako se talasna dužina svetlosti poveãava prilikom njenog prelaska iz vazduha u vodu. ali ãe frekvencija (broj oscilacija elektromagnetnog polja u sekundi) svetlosti ostati ista.Koji je odnos plave.65 mikrometara. a u vodi ãe joj se talasna dužina smanjiti do 0. Ukoliko su ove dve dodirne površine paralelne jedna drugoj. Meðutim. a time i boja galaksija. Meðutim. Ovaj poremeãaj soèiva nastaje usled toga što se svetlosni talasi razlièitih talasnih dužina fokusiraju na razlièitim rastojanjima od soèiva. veã se boje trajno razdvajaju i nastavljaju da se kreãu razlièitim putanjama po napuštanju izlazne dodirne površine prizme. crvene i bele boje u Francuskoj zastavi? Francuska trobojka je nastala tokom francuske revolucije. brzina svetlosti uvek ostaje ista. . a zvanièno je usvojena 1794. a indeks prelamanja vazduha je veoma blizu 1. pa se tako boja svetlosti neãe menjati prilikom njenog kretanja kroz razlièite sredine.

a u stanju je da zagreje vodu ili zid najviše zbog toga što odreðene frekvencije infracrvene svetlosti odgovaraju frekvencijama vibracija atoma u molekulima koji èine materijal. Efekat hromatske aberacije je dugo poznat i široko korišãen od strane slikara radi stvaranja umetnièkog efekta. svetlosni talasi se najbrže kreãu kroz vakuum.Kakav je svetlost talas? Svetlost predstavlja elektromagnetni talas. Talasna dužina plave boje iznosi oko 470 nanometara. a na y-osi (uspravnoj osi) oznaèimo intenzitet svetlosti. što samo po sebi opet predstavlja poveãanje toplote tela. Ovo vibriranje èesticama materijala poveãava kolièinu kretanja i broj sudara. Tako. Osim izazivanja intenzivnijeg vibriranja atoma u molekulima pod dejstvom infracrvene svetlosti. postojaãe onoliko amplituda svetlosnog talasa kolika je njegova frekvencija. od infracrvene preko vidljive do ultraljubièaste oblasti. 17. odnosno sa 470 nm. Ukoliko nacrtamo jedan dvodimenzionalni koordinatni sistem (sa x i y osama).uslovljava razlièite žižne daljine za razlièite boje. a na x-osi oznaèimo vreme ili rastojanje. odnosno broj fotona koji stigne do naših oèiju u sekundi. vidljiva i ultraljubièasta Sunèeva svetlost su u stanju da predajuãi svoju energiju atomima materijala prebacuju njihove elektrone na neke od viših energetskih stanja. milioni fotona svake sekunde ulaze u naše oèi). maja 1883. kako bi se iz daljine stvorio utisak prisustva tri jednake raznobojne pruge. pa su stoga slièni zvuènim talasima koje dobijamo kada povuèemo i pustimo zategnutu žicu na gitari ili kada bacimo kamenèiã u more. i na taj naèin pobuðuju èitave atome. oscilacije elektromagnetnog polja (koje se mogu podeliti na oscilacije elektriènog i oscilacije magnetnog polja. odnosno brzini svetlosti kroz datu sredinu. Elektromagnetni talasi su transverzalni. što znaèi da se za razliku od longitudalnih oscilacija koje se odigravaju u istoj ravni u kojoj se prostiru. . Meðutim. koje osim što su meðusobno normalne. što znaèi da ovoliko puta svaki plavi foton napravi oscilacija elektromagnetnog polja tokom jedne sekunde. a istovremeno na svakoj talasnoj dužini preðenog puta svetlosnog talasa . za razliku od zvuènih talasa kojima je potrebna materijalna sredina za prostiranje. a samim tim i temperaturu (meru srednje kinetièke energije èestica tela) celog tela. Proizvod talasne dužine i frekvencije svetlosti jednak je njenoj brzini prostiranja. Ovaj problem se kod teleskopa otklanja putem konstrukcije ahromatskog soèiva napravljenog od nekoliko komponenti koje se sastoje od razlièitih vrsta stakla. dobiãemo frekvenciju plavih fotona. . a crvenom u žiži plave boje. Slika izvora bele svetlosti èesto usled pojave hromatske aberacije izgleda zamagljeno i pomalo obojeno plavom ili ljubièastom bojom u žiži za crvenu boju. ako podelimo brzinu svetlosti (oko 300 000 km/s) sa talasnom dužinom jednog plavog fotona (a kada posmatramo nešto što je plave boje. godine je odluèeno da odnos plave. u oba sluèaja ãemo za istu svetlost dobiti iste talasaste krive. a da bi se izbegao utisak nejednakosti zastupljenosti tri boje u francuskoj trobojci. U svakoj sekundi merenja svetlosti. odnosno prostorne i vremenske oscilacije elektromagnetnog polja koje su za nas vidljive samo ukoliko im se talasna dužina nalazi izmeðu 380 i 780 nanometara. dok se malo usporavaju prolaskom kroz materijalnu sredinu usled stalnog apsorbovanja i re-emitovanja fotona od strane atoma. pa ih apsorpcija ovih talasa sa Sunca tera da zapoènu da još intenzivnije vibriraju. odnosno kretanje. bele i crvene boje bude jednak 30:33:37. Ovako pobuðeni atomi mogu lako prilikom sudara prevesti ovakav višak energije u pojaèanu vibraciju okolnih molekula ili povišenu kinetièku energiju susednih èestica.Kako svetlost greje zidove? Sunèeva svetlost se sastoji iz veoma širokog opsega frekvencija. odnosno oko 638 triliona Herca. normalne su i u odnosu na pravac prostiranja talasa) dešavaju normalno na pravac prostiranja talasa.

a pojam mase mirovanja potièe iz Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti. oni imaju energiju. a # je frekvencija fotona.Ako fotoni nemaju masu. tj. pa stoga brzina svetlosti u nekom proizvoljnom pravcu nikada nije tako velika kao kada se svetlost neometano kreãe kroz prazan. a c brzina svetlosti (oko 300 000 km/s). kako mogu da deluju pritiskom? Masa mirovanja fotona je jednaka nuli. a jednaka je taèno 2. atomi supstance kroz koju prolazi svetlost mogu da apsorbuju fotone i naknadno ih emituju. pa stoga jednaèina kolapsira u nedefinisanu formu (0/0). možemo zakljuèiti da se gornja jednaèina može primeniti samo na tela koja putuju manjim brzinama od brzine svetlosti. Stoga. Meðutim. svetlost putuje svojom maksimalnom brzinom koja predstavlja jednu od najvažnijih konstanti u savremenoj nauci. jer im je masa mirovanja jednaka nuli. Osim stalnih sudara i prelamanja. jer je #=c. a èuvena jednaèina E=mc2 se može èitati u dva smera: masa je jednaka energiji. gde je h Plankova konstanta (6. koja istovremeno predstavlja i najveãu brzinu u prirodi. Izjednaèavanjem dva prethodna izraza za energiju fotona. tada se ova svetlost naziva koherentnom ili laserskom svetlošãu. Ipak. koja ukazuje na talasno-èestiènu dualnost svetlosnih fotona. a foton koji dodirne neku površinu može biti apsorbovan ili reflektovan. oni stoga i imaju frekvenciju. a ukoliko se svi fotoni monohromatske svetlosti kreãu u fazi. teorija relativnosti nam kaže i da je masa samo jedan oblik energije. jednaka je .Zašto je brzina svetlosti najveãa u vakuumu? Kada se kreãe kroz prazan prostor. dok se svetlost koja se sastoji od fotona jednakih frekvencija naziva monohromatskom svetlošãu.pojaviãe se po jedna amplituda plavoga talasa. tj. Na prvi pogled nam može izgledati da fotoni imaju nultu masu.99792458 · 108 m/s. brzina prostiranja svetlosti kroz meðuatomski prostor je i dalje jednaka svojoj maksimalnoj brzini. svetlost se sudara sa njima. što pojedinaènim svetlosnim fotonima stalno menja pravac prostiranja. gde je mo masa mirovanja èestice. . Takoðe. svetlosni talasi koji nastaju na nekom od prirodnih izvora svetlosti kao što su zvezde ili užarena metalna vlakna sijalica sastoje se od mnogo malih. Premda fotoni nemaju masu. Pošto se izmeðu atoma i molekula materijala nalazi vakuum. tela èija je masa mirovanja veãa od nule. brzine svetlosti. što dodatno smanjuje brzinu svetlosti. jediniènih talasiãa – fotona raznih frekvencija. odnosno tako da se njihove prostorne i vremenske amplitude poklapaju. što znaèi da se fotoni mogu ponašati i kao èestice i kao talasi. njegov impuls . a pošto su fotoni elektromagnetni talasi. . svetlosni fotoni nikada ne miruju i uvek se kreãu konstantnom brzinom svetlosti. tj. Impuls fotona je jednak kolièniku njihove energije i brzine kretanja. opet u skladu sa specijalnom teorijom relativnosti. Ako doðe do njegove refleksije. ali i energija može biti jednaka masi. koja je jednaka E=h#. ali ako se bolje zagledamo. Svetlost koja putuje kroz vakuum ne mora da “troši vreme” u apsorbovanju i ponovnom otpuštanje od strane atoma materijala. možemo doãi do veze izmeðu frekvencije fotona i njihove “mase”. U sredini koja se sastoji od atoma. pa je stoga brzina svetlosti u svakom materijalu uvek manja od konstantne brzine svetlosti u vakuumu. pa se stoga ovakva svetlost naziva polihromatskom. možemo primetiti da je i izraz u imeniocu razlomka jednak nuli. bezatomski vakuum. Masa èestice koja putuje sa brzinom #.62 x 10-34 Js). pa im je stoga i masa mirovanja jednaka nuli. vakuum.

i ono ãe stvarati svoje sopstveno gravitaciono polje. Refleksija fotona sa svetle strane dijamanata prenosi dvostruko veãi impuls od apsorpcije fotona na tamnoj strani. Primljena energija varira sa ritmom dana i noãi. toplije strane dijamanta veãi od impulsa koji fotoni prenose na svetlu stranu. Meðutim. tj. Na taj naèin. Elektrièna i magnetna polja potièu od odreðenog tipa materije. odnosno svetlosni talasi stvaraju gravitaciona polja još uvek nije eksperimentalno potvrðen. a time i uzrokuju rotaciju vetrokaza. ali ne dovoljno visok (odnosno u sluèaju da pritisak nije dovoljno nizak). te ne bi došlo do rotacije vetrokaza. takva tela ãe posedovati gravitaciono polje. Kada igraèku iznesemo na svetlo dana. Stoga se prvi eksperimentalni dokazi ovog aspekta teorije gravitacije oèekuju na osnovu posmatranja nebeskih tela koji nose znatno veãa naelektrisanja. aspekt gravitacione teorije po kome i elektromagnetni. Premda je eksperimentalno dokazana èinjenica da svetlost biva privuèena gravitacijom nebeskih tela.izvora elektromagnetnog zraèenja. vetrokazi poèinju da se okreãu u krug. trenje dijamanata sa vazduhom bi bilo isuviše veliko i suprotstavljalo bi se pritisku kojim svetlost odbacuje svetlu stranu dijamanata. Naime. . ako atomi površine apsorbuju foton. kao i oblaènih i sunèanih dana. Osim ovoga. a to je prisustvo vakuuma. i to prvenstveno od elektrona.Šta je to Kruksov radiometar? Ovaj radiometar je izradio engleski fizièar Vilijam Kruks. kao posledica prelamanja svetlosti na . . oni su u stanju da se okreãe brzinama i od po nekoliko hiljada obrtaja u minuti. . neki fotoni ãe se apsorbovati. a kao rezultat toga radiometar rotira tako da mu svetla strana prednjaèi. smenom godišnjih doba. Kruksov radiometar ima oblik sijalice u kojoj se nalaze 4 vertikalna vetrokaza sa po malim dijamantom na vrhu svakog od njih. a sve što poseduje energiju i impuls predstavlja izvor gravitacionog polja koje deluje na okolni prostorno-vremenski kontinuum tako što ga zakrivljuje. gravitacija je zakrivljenost prostor-vremena. i on neãe izvršiti pritisak na površinu. u ovoj situaciji je impuls koji preuzimaju molekuli vazduha sa crne.Šta su to solarne ãelije? Sunce tokom samo 20 minuta obaspe Zemlju sa onoliko energije koliko mi. Jedna strana svakog od 4 dijamanta je obojena u crnu. dolazi do pojave efekta poznatog pod imenom toplotna transpiracija. pa se rotacija vrši tako da tamna strana prednjaèi. stanovnici Zemlje potrošimo za godinu dana. Tada se radiometar vrti tako da mu svetla strana prednjaèi. a ukoliko je posebno jaka Sunèeva svetlost. a danas se on koristi uglavnom kao živopisna igraèka. a neki reflektovati. a pošto materija predstavlja odreðenu vrstu energije. u snopu fotona koji je usmeren na neku površinu. Meðutim. pošto i elektromagnetno polje sadrži energiju i impuls.Da li svetlosni talasi imaju gravitaciju? U skladu sa Ajnštajnovom opštom teorijom relativnosti. Ipak. a druga u belu boju. Meðutim.ãe ostati nepromenjen. koje se sabira sa gravitacionim poljem tela . ukoliko je vakuum u radiometru dobar. a radijacioni pritisak na površini pod dejstvom snopa svetlosti ãe se nalaziti negde izmeðu minimalne teorijske vrednosti za sluèaj kada su se svi fotoni reflektovali i maksimalne teorijske vrednosti u sluèaju apsorbovanja svih fotona od strane površine. postoji jedna stvar koja je neophodna da bi se ovi vetrokazi okretali na Sunèevoj svetlosti. pa ãe i kriviti vreme-prostor. Ukoliko bi vetrokazi bili okruženi vazduhom. Svetlosni fotoni se odbijaju od svetlih strana dijamanata i deluju pritiskom na svetlu poleðinu. tada se impuls fotona predaje površini. s obzirom da se smatra da bi ovakva polja stvorena u laboratoriji bila veoma slaba da bi se mogla detektovati putem trenutno dostupnih senzora.

Solarne ãelije se sastoje od dva sloja nekog poluprovodnog materijala (npr. odnosno u elektriènu struju. Solarne (fotovoltažne) ãelije predstavljaju jedan od naèina direktnog pretvaranja energije koju nose svetlosni fotoni u elektriènu energiju koja se tokom noãi ili oblaènih dana može skladištiti u baterijama (baterije sa dubokim ciklusom. to ãe i napon ãelije biti manji. Dobijeni. kada svetlosni foton padne na ovu poluprovodnièku diodu. olovno-kisele ili nikl-kadmijumske baterije). a do kretanja šupljina u obrnutom smeru. koji se nakon svog nastanka odmah kreãu i to – elektroni ka n-poluprovodniku. direktna Sunèeva svetlost osvetljava Zemljinu površinu snagom od oko 1000 Vati po kvadratnom metru. prelazak èoveèanstva na solarnu energiju ãe uskoro postati neophodan. oslobaðaju po elektron). kako bi se ujedinili sa nastalim šupljinama u p-poluprovodniku. Naime. . pri èemu je jedan sloj n-tipa (dopiran je sa atomima nekog elementa koji. spajanjem vodonika i . kadmijum telurida…). znaãete da radi na solarnu energiju). s obzirom da solarne ãelije poseduju prag energije koji foton mora imati kako bi formirao par elektron-šupljina. može se skladištiti u kristalnim rešetkama nekih metala (u vidu hidrida) ili se eventualno. dolazi do kretanja elektrona iz n-poluprovodnika u sloj p-poluprovodnika. u sunèanim priobalskim ili morskim oblastima na Zemljinoj površini moguãe je postaviti solarne ãelije (na plažama ili na brodovima) koje bi proizvedenu elektriènu struju slale do elektrolizatora u kojima bi se morska voda razlagala na vodonik i kiseonik. godine). a šupljine ka p-poluprovodniku. Ipak. Meðutim. odnosno pozitivno naelektrisanu prazninu u elektronskoj strukturi kristalne rešetke). U solarnim ploèama. S obzirom da se planetarne zalihe fosilnih goriva bliže svom iscrpljenju (oko 2050. kao npr. stvarajuãi šupljinu. Ovaj tok naelektrisanja predstavlja struju. ugraðujuãi se u kristalnu rešetku. Naime. a što ãe rezultirati u maloj snazi (optimalno je oko 1. što je manji energetski prag materijala. Ovaj proces kretanja biva prekinut kada se uravnoteži sa nastalim elektriènim poljem na granici slojeva. u prisustvu spoljašnjeg kola koje povezuje n i p-poluprovodnik. znakovima pored puta. što spreèava dalje kretanje. a njegov teèno-kristalni displej se ugasi. Ipak.vodenim kapima i èesticama prašine iz atmosfere. galijum arsenida. takozvani solarni vodonik se može hlaðenjem ili dejstvom visokih pritisaka prevesti u teèno stanje i èuvati u rezervoarima. imali bismo korisne energije na pretek.Šta je to solarni vodonik? Sunèeva energija bi mogla da postane zamena za energiju koju dobijamo sagorevanjem fosilnih goriva èim se bude pronašao efikasan naèin za njeno prevoðenje u oblik koji se može lako skladištiti. dok nam proizvod ove dve velièine (jaèine struje i napona ãelije) daje velièinu snage ãelije. proseèna kolièina Sunèeve svetlosti koju primi proizvoljna taèka na Zemljinoj lopti je jednaka polovini svetlosti koja bi pala na nju kada smog i oblaci ne bi postojali. Solarne ãelije se nalaze u mnogim kalkulatorima (ukoliko ga poklopite rukom. samo izmeðu 10 i 25 % elektromagnetnih talasa koji doðu u ãeliju biva iskorišãeno za dobijanje struje. Ipak. može direktno preko cevovoda odvoditi do mesta potrošnje. a kada bismo samo polovinu ove energije mogli da stalno pretvaramo u struju. u razvijenijem sistemu. njegova energija se troši za formiranje parova elektronšupljina. Ovo kretanje se putem metalnih elektroda postavljenih na vrh i na dno ãelije pretvara u koristan rad. silicijuma. Prilikom spajanja ova dva sloja. više ãelija (najèešãe 36) se povezuju redno i paralelno kako bi se poveãao njihov rezultujuãi napon (a time i snaga).4 eV). a što za posledicu ima. dok je drugi sloj p-tipa (svaki atom dopiranog elementa vezuje za sebe po elektron. parkiralištima (za oznaèavanje slobodnog mesta). Površine solarnih ãelija se presvlaèe sa antireflektivnim slojem koji spreèava odbijanje svetlosti od ãelije (do oko 5%) i sa staklenim slojem koji štiti ãeliju od atoma iz vazduha. bakar indijum diselenida. a i svemirske letelice i sateliti su na jednom delu svoje površine obloženi solarnim ãelijama. što dovodi do narušavanja ravnoteže. ponovno kretanje elektrona iz n u p-poluprovodnik. a elektrièno polje na spoju poluprovodnika definiše napon ãelije.

Tako se u polaganom hodu pored jedne ovakve kapi. rastojanje od mesta refleksije do naših oèiju. Takoðe. što se može koristiti za zagrevanje stanova. a najtanji na periferiji. kamiona ili bicikla. nejednakost u dužini puta reflektovane svetlosti.7 kiloVat-èasova hemijske energije uskladištene u vodoniku sa ukupnom efikasnošãu od oko 5 – 15 %. a istovremeno se koristiti otpadna toplota za zagrevanje. a ploèe imaju temperaturu od 150200 oC. . narandžastu. koja bi mogla da se smanji sa masovnom proizvodnjom solarnih ãelija izraðenih od ekstremno tankih poluprovodnièkih slojave. zelenu. a pomoãu specijalnog katalizatora na površini pora. Ukoliko je razlika u dužini ovog puta dva talasa jednaka celobrojnom umnožku talasnih dužina svetlosti. žutu. kako od vrha uljanog filma. Formule za komercijalna ulja najèešãe sadrže i aditiv koji uzrokuje da se kapljice ulja rašire u tanak film na vodenoj površini. Dužina puta reflektovane svetlosti. Energija se sa skoro apsolutnom efikasnošãu oslobaða u obliku toplote. Pre svega. a svaka od ovih boja poseduje karakteristièan opseg talasnih dužina. dugine boje. sve boje iz spektra Sunèeve svetlosti se na njihovoj površini primeãuju iz više razloga. vodonik predstavlja idealan naèin skladištenja energije. indigo i ljubièastu). sabiranja i pojaèanja intenziteta ta dva zraka svetlosti. na primer. bilo bi dovoljno samo oko 0. preko vodoniènog motora se može pokretati odgovarajuãi generator i proizvoditi struja. na njoj mogu primetiti sve boje iz Sunèevog svetlosnog spektra. naravno. vodonik se može sagorevati bez plamena. tj. tj. kao i sa poveãanjem efikasnosti solarnih ãelija (na primer. menjamo ugao posmatranja. Uprkos tome što kritièari istièu da iskorišãenje solarne energije zahteva velike površine. Film je najdeblji na samom centru mrlje. a time i dužinu puta svetlosti. tako i od dodirne površine izmeðu ulja i vode. smatra se da ãe se efikasnost elektrolizera uskoro poveãati do 90 %. tada ãe doãi do konstruktivne interferencije. veã potiru. Ipak. premda ãe u solarno-vodoniènoj ekonomiji planetarnih razmera odluèujuãa biti cena elektriène energije dobijene iz solarne energije. reflektovanih sa razlièitih taèaka. katalitièki gorionici ne stvaraju nikakve gasove pa im stoga nisu ni potrebni dimnjaci. dolazi do destruktivne interferencije i dva razlièita talasa se meðusobno ne pojaèavaju. a do destruktivne interferencije drugih boja. koji su u tu svrhu izraðeni. Stoga. od ulja za podmazivanje automobila. Svetlost koja pada na površinu mrlje reflektuje se naviše. .Zašto vidimo dugine boje na kapljicama benzina na putu? Kada vidite tanak sloj ulja ili benzina na putu posle kiše. Pošto debljina uljanog filma opada od centra ka periferiji. Katalitièki gorionici. blago je razlièita u zavisnosti od toga da li odbijena svetlost dolazi sa vrha ili sa dna uljanog filma. vodonièni gas sagoreva u njima bez plamena dajuãi vodenu paru. Sunèeva svetlost je bela. tj. na hladno. Polako se kreãuãi u odnosu na kapljicu ulja. što znaèi da sadrži sve dugine boje (crvenu. a ova površina otprilike odgovara onoj koju na našoj planeti pokrivaju zgrade i putevi. tj.kiseonika u gorivnim ãelijama (što je suprotno procesu elektrolize) oslobaða se energija koja se može prevesti u koristan oblik. sastoje se od ploèa sa mnoštvom finih pora. tako i razlièite oblasti mrlje reflektuju razlièite boje. jer je gustina ulja manja od gustine vode. Savremeni elektrolizatori poseduju efikasnost od 70 %. pa stoga i menjamo spektar konstruktivno reflektovanih boja. spajanjem više slojeva solarnih ãelija sa razlièitim energetskim pragovima). plutaju na površini malih barica vode. što znaèi da se svaki kiloVat-èas elektriène energije (dobijene posredstvom solarnih ãelija) u njima prevodi u 0. Za razliku od fosilnih goriva koja sagorevaju na visokim temperaturama. plavu. ove mrlje koje mogu poticati. dovodi do konstruktivne interferencije nekih. Takoðe. U suprotnom sluèaju. Za razliku od baterija (koje koriste današnji solarni sistemi u svrhu skladištenja energije) koje se moraju držati u stalno provetravanim prostorijama i u nemetalnim pakovanjima.5 % kopnene površine Zemlje da bi se stopostotno zadovoljile potrebe stanovništva planete za solarnim vodonikom.

Šta je to fatamorgana? Fatamorganu ne viðaju samo žedni putnici u pustinji. odnosno sa stvarnom rotacijom Zemlje oko svoje ose od zapada prema istoku. prirodno. odreðena tela u prirodi vidimo usled njihove sposobnosti da reflektuju svetlost koja stiže do naših oèiju. na primer. veã je i mi možemo èesto primetiti prilikom šetnje po nekom brežuljku ili tokom vožnje na putu u vidu. Senka koju bi Sunèeva svetlost pravila na krugu pokazivala bi vreme. u našem Kosmosu su postojali samo vodonikovi atomi koji su usled neravnomerne raspodele njihove gustine poèeli da se gravitaciono privlaèe i da formiraju zvezde. senka sunèanog sata uvek pomerati baš u smeru kazaljke na satu. onda eksplodira u Kosmos u vidu supernove. stvara se unutrašnji pritisak zvezde koji se suprotstavlja gravitacionom sažimanju i zvezdu održava u ravnotežnom stanju i obliku. gasovitu loptu) zahvaljujuãi gravitacionom privlaèenju materijalnih èestica. odnosno refraktovani naviše. pa se stoga. Naime. donji snopovi svetlosti se kreãu brže od gornjih. ona se ukoliko je dovoljno mala samo skupi formirajuãi belog patuljka. Stoga. a ne sa velikih udaljenosti. u podne. senka bi pokazivala sever. . 12 sati. a zatim helijuma u teže elemente. vidimo predmete zahvaljujuãi pojavi refrakcije (odnosno rasipanja svetlosti). i tako dalje. a svako od nas ih može napraviti na ulici ili u dvorištu. Na taj naèin.Zašto se za Sunce kaže da je zvezda treãe generacije? Zvezde predstavljaju velike lopte usijanih gasova koji su se iz nebeskih prostranstava kondenzovali (iz hladne prašine u toplu. refraktovani talasi poistoveãuju sa reflektovanim talasima. Meðutim. Sat vremena kasnije. odnosno sažimanja vodonikovih oblaka prvih zvezda. refraktovana svetlost stigne do naših oèiju. male šumske oaze ili Meseca na mestu gde je nemoguãe pronaãi ih. a hipotenuza postavljena u pravcu juga (ili u pravcu severa ukoliko se nalazimo na južnoj hemisferi). a ne refleksije. tokom privlaèenja. U ovim reakcijama nuklearne fuzije. svetlosni zraci koji pristižu na vodenu površinu bivaju savijeni. što opisujemo kao fatamorganu. Sunce bi bilo malo pomereno ka Zapadu. kao na primer na samom automobilskom putu ili èak i u vazduhu. u jednom trenutku. na primer. kao što je stvarni sluèaj. oaze sa palmama ili iz vazduha). pa bi senka od štapa ili trougla presecala krug na položaju od 1. možemo primetiti da ãe se sa prividnim prirodnim kretanjem Sunca od istoka ka zapadu. usled velike temperature u središtu proto-zvezde dolazi do poèetka procesa nuklearne fuzije vodonika u helijum. Dovoljno je da obeležimo krug na Zemlji. Kada ova.. 13 èasova. kada zvezda potroši svo svoje nuklearno gorivo. autoputa. tj. Tako bi. topla stvarna vodena površina (koja se može nalaziti desetinama kilometara izvan našeg vidnog polja) zagreva okolni vazduh tako da on postaje topliji od gornjih slojeva vazduha. tj. odnosno njeno povijanje naviše. što uzrokuje refrakciju svetlosti.Zašto se kazaljka na satu okreãe u smeru kazaljke na satu? Prvi satovi koje je izmislio èovek bili su sunèani satovi. U uobièajenom sluèaju. Naime. . što je posledica bržeg prostiranja svetlosti kroz topli i razreðeniji nego kroz hladni i gušãi vazduh. kada je Sunce u pravcu juga pod pravim uglom. u sluèaju veoma èestog primera fatamorgane kao iluzorne vodene površine u daljini. i u centru kruga postavimo jedan ravan štap ili pravougli trougao kome bi pravi ugao bio u centru kruga. Naime. jezerceta. ostavljajuãi za sobom samo neutronsku . ukoliko je dovoljno velika skupi se formirajuãi crnu rupu. šume. Ipak. u sluèaju fatamorgane. Reflektovani svetlosni talasi prate sliènu putanju. Milion godina nakon trenutka Velikog Praska. dok ukoliko se njena masa nalazi izmeðu ova dva stanja. ona izgleda kao da dolazi sa nekog neprirodnog mesta (na primer.

Materija koju ovakva zvezda izemituje u kosmièka prostranstva opet biva gravitaciono privuèena na nekim drugim mestima i od nje nastaju zvezde druge generacije. . te stoga znamo da je Sunce zvezda najmanje treãe generacije. Ipak. vidimo i nebo plave boje. posmatranjem spektra Sunèeve svetlosti primeãen je niz težih elemenata. a jedna od ovih zvezda je i naše Sunce. izmeðu ostalog. Sunèeva svetlost indirektno nalazi put do naših oèiju. usled èega. veã i od složenijih i težih elemenata. Razlog ove pojave je refrakcija. Kada Sunce zaðe iza horizonta ili iza nekog velikog brega. pa ukoliko im je masa povoljna i one raznesu svoju materiju po Kosmosu kao supernove (ili eventualno kao nove u sluèaju dvojnih zvezdanih sistema kod kojih je jedna zvezda beli patuljak). Na taj naèin. materija zvezda druge generacije se ne sastoji iskljuèivo od vodonika kao u sluèaju prvih zvezda. pa stoga za ovakve zvezde koje se sastoje od materije koja potièe iz eksplozije neke zvezde prve generacije. odnosno prelamanje svetlosti na èesticama atmosfere.zvezdu.Zašto možemo da vidimo Sunèevu svetlost èak i kada Sunce zaðe iza horizonta? Èesto je Sunèeva svetlost oko nas i više od pola èasa nakon što je Sunce zašlo iza horizonta. Sudarajuãi se najviše sa molekulima kiseonika i azota u atmosferi. i zvezde druge generacije nakon odreðenog vremena svog života potroše svoje nuklearno gorivo. èiji je spaktar još bogatiji u odnosu na zvezde prethodnih generacije. ukljuèujuãi pre svega i gvožðe kod koga se prekida svaki fisioni ili fuzioni niz. svetlosni zraci se rasejavaju u mnogo razlièitih pravaca. Naime. i èiji je spektar znatno bogatiji u odnosu na prve zvezde kažemo da predstavljaju zvezde druge generacije. Sunèeva svetlost više ne pogaða direktno naše oèi. ali uprkos tome ona prolazi kroz ogromna prostranstva atmosfere iznad naših glava i rasejava se u svim pravcima. Ipak. . Sažimanjem ove materije koju su emitovale zvezde druge generacije nastaju zvezde treãe generacije.

èvrsta litosfera debljine oko 100 km. debljine oko 1100 km. a èija je polovina mase skoncentrisana u najnižih 5 km. a to su gasoviti sloj atmosfere. a to su: toplota nastala još u vreme formiranja i nagomilavanja planetarne materije pod dejstvom gravitacije. i èiji se gornji slojevi sastoje uglavnom od gvožða i magnezijumovih silikata. spoljašnje jezgro koje ide do dubine od 5200 km. Merenje brzine prolaska seizmièkih. dok se donji slojevi sastoje od smeše oksida magnezijuma. koji ukljuèuje transport toplote kroz slabo provodne graniène slojeve. gvožðe (5 %). koju pretežno èine azot (78 %). tj.Zašto je Zemljino jezgro tako toplo? Temperatura Zemljinog omotaèa iznosi oko 1000 oC. a koja je i danas prisutna u velikoj meri.Kako se meri temperatura Zemljinog jezgra? S obzirom da se centar Zemljine kugle nalazi na oko 6400 km ispod nas. jer je npr. . Struktura Zemlje se može podeliti na 5 slojeva. tj. zvuènih talasa kroz Zemlju. Kao rezultat ovog sporog strujanja toplote u Kosmos. vodonik i fosfor. èvrsti omotaè. i èvrsto. koji se prostire do dubine od 2900 km. do samog centra Zemlje. kao što su tektonske ploèe u slojevima litosfere. postoji i znatno sporiji naèin prenošenja toplote ka površini. neophodno je primeniti neku indirektnu metodu za izraèunavanje temperature gvozdene mase u Zemljinom središtu. teèna hidrosfera. jer osim brzog strujanja toplote direktno u pravcu Zemljine površine. . gvozdeno unutrašnje jezgro. silicijum (28 %). Jedan od problema je taj što je veoma teško simulirati uslove iz unutrašnjosti Zemlje u laboratoriji. silicijuma i gvožða. moguãe je izvesti zakljuèke o uslovima koji vladaju u središtu Zemlje. u procesu kretanja u okviru koga su teži hemijski elementi pod dejstvom gravitacije težili centru Zemlje. dok su lakši ostali da plutaju na površini. zatim toplota koja nastaje usled trenja uzrokovanog tonjenjem težih elemenata ka centru planete takoðe pod dejstvom gravitacije. kalcijum. i jezgro Zemlje. koje se može podeliti na teèno. Zemlja . natrijum. dopušta geofizièarima da izvrše procenu gustine i elastiènosti kamenja na dubinama koje su inaèe nedostupne za direktno ispitivanje. kiseonik (21 %) i argon (oko 1 %). aluminijum (8 %). da se izemituje u Kosmos u obliku infracrvenih talasa. tj. magnezijum.2. Uporeðivanjem seizmièkih talasa propuštenih kroz Zemlju i zvuènih talasa propuštenih kroz poznate supstanci na povišenim pritiscima i temperaturama. još uvek postoji. koja je izdeljena na oko 12 tektonskih ploèa. kalijum. a èija je proseèna dubina oko 3794 metara. Toploti iz unutrašnjosti Zemlje je potrebno veoma mnogo vremena da napusti Zemlju. koje se proteže do dubine od 6371 km. . dok se temperatura Zemljinog jezgra kreãe od 3700 oC u spoljašnjim slojevima do 4300 oC u centralnim delovima jezgra. a najveãe dubine do kojih se može iskopati rupa i spustiti termometar iznose oko 10 km. koja obuhvata sve vodene površine na Zemlji (oko 70 % od ukupne površine Zemlje). i toplota koja nastaje prilikom raspada radioaktivnih elemenata. nastale još u vreme gravitacionog sažimanja planete. i koja sadrži elemente uglavnom u obliku hemijskih jedinjenja poznatih kao minerali. titan. a najprisutniji elementi su kiseonik (47 %).Od èega se sastoji Zemljina lopta? Zemljina lopta se sastoji od niza slojeva nastalih u ranijoj istoriji planete. Postoje tri osnovna izvora toplote u unutrašnjosti Zemlje. velika kolièina praiskonske planetarne toplote. a sastoji se uglavnom od gvožða i sumpora.

u pravcu istoka brzinom od jednog stepena u godini. osim ako nisu kristalisali u vreme kada je Zemljina osa rotacije bila orijentisana u drugom pravcu. Stoga. dok se temperatura jezgra procenjuje na izmeðu 4000 oC i 7000 oC. to ãe se polarna zvezda pomerati niže na nebu. osim ukoliko se pomraèenje ne bi dešavalo samo kada je Sunce taèno ispod središta ploèe. seizmièki talasi se kreãu brže kroz Zemljino jezgro u pravcu sever-jug nego u ravni ekvatora. Što se više kreãemo ka jugu. u toplom Zemljinom jezgru postoje još i neki drugi hemijski elementi. da li mu se prvo pojavljuje trup ili jedra? . a pre svih kiseonik (oko 8 %) i sumpor i slicijum (zajedno oko 8 %). i pri laboratorijskim uslovima visokog pritiska i temperature sliènim onima koji vladaju u središtu Zemlje. utvrðeno je da je gvožðe jedini element èije se seizmièke osobine (pre svega. Meðutim. dok se sve druge zvezde okreãu polako oko nje. . ukoliko otputujete na neki drugi kraj planete. ali se smatra da bi uzrok ove pojave moglo biti magnetno polje Zemlje. . veã samo relativno kretanje u odnosu na neki drugi referentni sistem. brzina zvuka) u laboratoriji poklapaju sa seizmièkim osobinama Zemljinog jezgra. njena senka ne bi bila tako savršeno okrugla. Takoðe. kada stojite na obali mora i posmatrate brod koji se pojavljuje na horizontu. a ovaj dokaz je izveden na osnovu pomeraja najbržeg zvuènog talasa propuštenog pod uglom od 10 o u odnosu na Zemljinu osu rotacije. polarne zvezde) koja je prepoznatljiva po tome što posmatrana iz istog mesta na Zemlji. Takoðe. dok je temperatura za oko 4000 – 5000 oC veãa nego u atmosferi. odnosno pretpostavke da su svi kristali gvožða u èvrstom delu Zemljinog jezgra možda orijentisani u istom pravcu. dok bi svakom južnijem posmatraèu. u laboratorijima za fiziku minerala se uz pomoã nakovnih dijamantskih ãelija uspevaju postignuti ovako visoke temperature i pritisci. Kada bi Zemlja bila ploèastog oblika. što može biti posledica jednoznaènog ureðenja kristala gvožða.Kako možemo da primetimo da je Zemlja jedna lopta? Ako ste nekada posmatrali pomraèenje Meseca. Inaèe. pa i nama sada. kreãuãi se od istoka na zapad. Pošto se polarna zvezda nalazi taèno iznad severnog pola. sigurno ste primetili kako Zemljina senka okruglog oblika polako prekriva i zatim otkriva svetli Mesec. Razlozi ovako blage razlike u brzini okretanja još uvek nisu poznati. izgledala udaljena od centralne taèke na noãnom nebu. ako se nalazimo u . iako se ne zna zašto je njihova orijentacija baš pod uglom od 10 o u odnosu na osu rotacije. zvuèni talasi kroz èistu gvozdenu materiju prolaze nešto brže nego što prolaze kroz Zemljino jezgro.Zašto se Zemljino jezgro okreãe brže od njene površine? Zemaljska opservatorija Lamont-Doherty je pre nekoliko godina pronašla seizmièke dokaze da se Zemljino unutrašnje jezgro pomera u odnosu na spoljašnji omotaè. tokom noãi skoro da ne menja svoj položaj na zvezdanom svodu. Kada bi Zemlja bila bilo kog drugog oblika osim sferiènog.Zašto ne možemo da osetimo Zemlju kako se okreãe? Jedan od èuvenih Ajnštajnovih principa relativnosti je taj da ne postoji apsolutno. Stoga se smatra da osim gvožða. ona bi posmatraèu na severnom polu izgledala kao da mu se nalazi taèno iznad glave. a na osnovu ispitivanja prolaska zvuènih talasa kroz gvožðe na ovako visokoj temperaturi i pritisku. njena senka na Mesecu bi bila izdužena i eliptièna. a iz ovog pomeraja su stari Egipãani i Grci izraèunali obim Zemlje. možete primetiti oèiglednu razliku u položaju zvezde severnjaèe (tj. Ipak. ili eventualno usporavanje okretanja Zemljine površine pod dejstvom plimskog efekta izmeðu okeana i Meseca.pritisak u Zemljinom jezgru za 3 miliona puta veãi od atmosferskog. jer se nalazi skoro taèno u pravcu ose rotacije Zemljine kugle.

Fukoovog klatna. mi smo za sada u stanju da izvlaèimo zakljuèke o kretanjima Zemlje samo na osnovu posmatranja zvezda.99 sekundi. pa tako dobijamo vrednost perioda od 5074. osim na njenom ekvatoru. kada je Sunce najdalje od Zemlje). dokaz za orbitiranje Zemlje oko Sunca možemo da izvedemo tako što osmotrimo neku zvezdu danas. neophodno je da ubrzanje pod dejstvom centripetalne sile kao posledice Zemljine rotacije oko svoje ose postane jednako ubrzanju pod dejstvom Zemljine sile gravitacije. mi to ne možemo primetiti sve dok ne vidimo nekoga ko je projurio pored nas. Ovaj mali pomeraj u položaju zvezde naziva se paralaksa. Ovaj dokaz se može izvesti na svim delovima Zemljine lopte. tada bi se Zemlja uvek kretala istom brzinom. S druge strane. To znaèi da kada bi Zemlja rotirala oko svoje ose 20 puta brže nego sada. .sistemu koji se kreãe konstantnom brzinom.Koliko brzo bi trebalo da se okreãe Zemlja da bi neutralisala silu teže? Da bi se neutralizovalo dejstvo Zemljine sile gravitacije. možemo izraèunati neophodnu ugaonu brzinu od 0. Period ovakve bestežinske Zemljine gravitacije. a najdalja kada je na severnoj hemisferi leto. tj.409 èasova. Kada bi Zemljina putanja oko Sunca bila kružna.81 m/s2. Nismo u stanju da osetimo da li se Zemlja kreãe ili ne jer su sva njena kretanja konstantna u vremenu. tj. vreme za koje bi se Zemlja jedanput okrenula oko svoje ose. . vertikalna ravan njegovog oscilovanja ãe se pomerati brzinom od petnaestostrukog sinusa ugla naše geografske širine stepeni na èas. Naime.00124 rad/s. za ovakvo osmatranje nam je neophodan teleskop. Meðutim. tj. proizvod Zemljinog polupreènika i kvadrata njene ugaone brzine. odnosno 1. a najsporije kada je na njoj leto. a mi smo njen deo pa se kreãemo zajedno sa njom. Zemlja je najbliža Suncu tokom zime na severnoj hemisferi. putanja Zemlje oko Sunca je blago eliptièna. a kada sporije? Naša planeta se oko Sunca okreãe najbrže kada je na severnoj hemisferi zima. kada Zemlja bude bila na suprotnoj strani svoje orbitalne putanje. kao i kroz taèno šest meseci. što je Zemlja bliža Suncu. . dok je najmanja brzina rotiranja Zemlje oko Sunca primetna u taèki afela (tj. Prema Keplerovom drugom zakonu. trebalo da bude jednako ubrzanju od 9. koje je dovoljno da blago izvedemo iz ravnotežnog položaja i ono ãe se zaljuljati u istoj ravni po kojoj i Zemlja ispod njega rotira.Kako se može dokazati Zemljina rotacija u odnosu na Sunce? Jedan od najpraktiènijih i najjednostavnijih dokaza rotacije Zemlje oko svoje ose može se izvesti uz pomoã tzv. Tako bi centripetalno ubrzanje. Stoga.Kada se Zemlja oko Sunca kreãe brže. radijus vektor – zamišljena prava linija koja spaja Sunce sa Zemljom – u jednakim vremenskim periodima opisuje jednake površine. Pošto je Zemljin polupreènik približno jednak 6. može se izraèunati kao koliènik dvostruke vrednosti broja ! i ugaone brzine. a pošto je ovakav pomeraj izuzetno mali èak i za nama najbliže zvezde. Zemlja postiže najveãu brzinu tokom svog kruženja oko Sunca kada se nalazi u taèki perihela (tj. sa periodom od 1 sata i 24 minuta. svi na Zemlji bi lebdeli jer bi se Zemljina gravitacija neutralisala pod dejstvom poveãane centripetalne sile.Šta je to Èendlerovo kolebanje? . Iako bismo usporavanje ili ubrzavanje od sadašnje brzine kretanja Zemlje osetili kao promenu u gravitaciji. to ãe se ona brže i kretati. ako pustimo Fukoovo klatno da osciluje. . kada je najbliža Suncu). što znaèi da se rastojanje izmeðu Zemlje stalno menja.4 miliona metara.

S druge strane. Sunce se nalazi u normalnom položaju u odnosu na osu rotacije Zemlje. umesto prave linije (ako sada uzmemo u obzir i kretanje oko Sunca) dobili bismo spiralnu putanju.5 o. Takoðe. na dan poèetka zime (22. on ponovo poèinje da se udaljava od Sunca. Zemljina osa tada poèinje da se naginje na drugu strane. Upravo ova velika razlika u toploti sa Sunca koju primaju dve hemisfere uzrokuje pojavu razlièitih godišnjih doba u razlièitim hemisferama Zemlje. u dane proleãne i jesenje ravnodnevnice (21.Zašto su zime hladne. decembra na severnoj hemisferi). tj. godine. Postoji nekoliko teorija koje pokušavaju da objasne ovakvo kretanje Zemlje oko svoje ose. Ako bi to penkalo moglo da piše po nekoj podlozi. GPS je u stanju da lako prevaziðe uticaj Èendlerovog efekta. uzrokujuãi tako da nama u umerenom pojasu na severnoj polulopti Sunce postaje sve bliže. a Sunce nam sa svakim novim danom postaje sve dalje. respektivno). veã se i oni malo kreãu. . Èendlerovo kolebanje. Meðutim. veã je njen ekvatorijalni obim nešto veãi od obima oko polova. S druge strane.Zašto je na planinama hladnije nego na nivou mora? . što za posledicu ima promenu godišnjih doba. Zemljin severni pol se sve više naginje ka Suncu. ali se zvezdani navigatori i dalje moraju redovno snabdevati sa novim referentnim taèkama koje odgovaraju severnom i južnom geografskom polu. Kolebanje elektriènih igraèki u trenutku kada ih pokrenemo ili tokom njihovog zaustavljanja pomalo podseãa na ovo kolebanje Zemlje. Osim mišljenja da je ovo kolebanje uzrokovano èinjenicom da naša planeta nije potpuno pravilna sfera. Èendlerovo kolebanje je dnevna pojava. dok je na suprotnom polu u to doba godine dvadesetèetvoroèasovna tama. Kada se Zemljin severni pol nagne toliko da ugao izmeðu Sunca i Zemljine ose rotacije postane jednak 23. Kada Sunce ponovo dospe u normalan položaj u odnosu na Zemljinu osu rotacije. iako je kod nas u tom trenutku poèelo leto. polovi igraèke i Zemlje ne miruju tokom rotacije. . septembar. Za razliku od godišnjeg kolebanja pravca Zemljine ose rotacije. a na severnoj hemisferi jesen. neki nauènici smatraju da plime i morske površine u vidu promena pritiska u okeanima ili vetrova (koji neravnomerno potiskuju vodene mase) duž okeana uzrokuju Èendlerov efekat. Naime. nakon jednog punog obrtaja Zemlje oko svoje ose (ako zanemarimo kretanje oko Sunca).5 o u odnosu na Zemljinu osu rotacije. a severni pol da mu se približava. a time ni na preciznost kompasa. a leta topla? Zemlja na svom putu oko Sunca neprekidno menja pravac svoje ose rotacije. veã krug. Tada na severnoj hemisferi poèinje zima. Sunce se nalazi pod uglom od 23. iako nam sa svakim narednim danom Sunce postaje sve bliže. juna na severnoj hemisferi). Zamislite jedno penkalo èiji kraj prolazi kroz južni. a i na nebesku navigaciju. nakon nekoliko dana ili meseci. pojavu koju je otkrio amerièki astronom Set Karlo Èendler 1800. na južnoj hemisferi poèinje proleãe. a vrh kroz severni pol Zemlje. Kada na severnoj hemisferi poène proleãe. Tada severni pol poèinje da se udaljava od Sunca. kada južni pol dostigne krajnju taèku u ovom oscilovanju Zemljine ose rotacije. Naime. ono ne bi iscrtalo taèku. pošto se geografska širina menja tokom perioda od 14 meseci. Èendlerov efekat ne utièe na Zemljine magnetne polove. Tada Zemljina hemisfera koja je bliža Suncu prima oko tri puta više Sunèeve svetlosti od suprotne hemisfere. Upravo ovaj efekat predstavlja tzv. nakon jednog dana. a južni pol da mu se približava. a Zemljin pol koji je bliži Suncu prima Sunèevu svetlost celoga dana. Èendlerov efekat utièe na preciznost sa kojom se posmatraju zvezde uz pomoã teleskopa. mart i 23.Èendlerovo kolebanje je promena u pravcu duž koga se Zemlja obrãe oko svoje ose. kao i na dan poèetka leta (22.

Znajuãi da je atmosfera najreða na polovima. svi znamo da ukoliko delujemo pritiskom na vazduh (ili bilo koju drugu materiju). a ona prenosi toplotu na okolni vazduh. Karakteristièni vazdušni virovi koji spreèavaju mešanje vazduha iznad Antarktika sa severnijim vazduhom se stvaraju tokom antarktièke zime. svaki slobodan atom hlora (koji nastaje reakcijom ultraljubièastih talasa sa CFC-om. Ozon nastaje u reakciji kiseonika sa Sunèevom svetlošãu. isto tako dovodi i do pojave gušãe atmosfere u predelima umerene geografske širine nego na polovima.3 atmosfere. oko 1 %. Tamo gde je atmosfera gušãa. a tamo gde je atmosfera reða. a ukoliko smanjujemo vazdušni pritisak (npr. odnosno udaljenosti od toplijih slojeva Zemlje. a održava se zahvaljujuãi prirodnim atmosferskim jedinjenjima azota. usled nedostatka i ultraljubièastih Sunèevih talasa u ovo vreme. njegova temperatura ãe se poveãati.44 atmosfere. Sunce uopšte ne obasipa Antarktik svojom svetlošãu tokom nekoliko nedelja. temperatura vazduha ãe se smanjiti. tj.0. kada je na severnoj hemisferi leto. a slièan princip rada koriste i frižideri. a ne kontinentalnih predela koji se nalaze ispod ovih virova.0. opadaãe i njegova temperatura. hemijska jedinjenja hlorfluorougljenici (CFC). a upravo atomi hlora katalizuju (ubrzavaju najèešãe nekoliko miliona puta) hemijsku reakciju razlaganja molekula ozona. Stoga. oni su i slabijeg intenziteta od zimskih virova iznad južnog pola.Vazduh apsorbuje Sunèevu toplotu u mnogo manjoj meri nego Zemlja. ali usled vodenih. Meðutim. na nadmorskoj visini od 3 km je jednak 0. ozonska rupa na Antarktiku se u ovo vreme i ne obnavlja. pa ãe opet vazduh na visokim planinama biti hladniji od vazduha u dolini ili na moru. a na visini od 15 kilometara pritisak je jednak samo jednom desetom delu amosferskog pritiska. a time i njegova temperatura. na visini od 9 km . Ozonska rupa predstavlja stanjeni sloj ozonskog omotaèa. ima ga manje. a s obzirom da sa porastom nadmorske visine dolazi do opadanja pritiska vazduha. a najèešãe se nalazi u okviru veoma reaktivnog gasa hlor monoksida) u proseku katalizuje razlaganje 100 000 molekula ozona. Stoga. godine. na visini od 6 km . topli vazduh na niskim nadmorskim visinama koga greje Zemljina toplota. a posebno na Antarktiku (Južnom polu). pre nego što izreaguje sa neèim što ga uklanja iz stratosfere. što dodatno poveãava antarktièku ozonsku rupu. i to tokom njegovog proleãa. na visini od 12 km .18 atmosfera. Stoga je vazdušni pritisak na odreðenoj nadmorskoj visini direktno srazmeran temperaturi i koncentraciji vazduha na toj visini. Meðutim. Tako je temperatura vazduha u napumpanoj gumi za bicikl ili fudbalskoj lopti veãa od temperature vazduha u ispumpanoj gumi ili lopti. tj. prilikom penjanja toplog vazduha u visinu. koji se i dalje koriste u frižiderima. Stoga ãe sa penjanjem u planinu.Zašto je najveãa ozonska rupa na Južnom polu? Ozonski omotaè je oblast atmosfere koja se proteže izmeðu 19 i 48 km (a najviše na oko 23 km nadmorske visine) iznad Zemljine površine. temperatura sredine kontinualno opadati.7 atmosfera. možemo zakljuèiti da je tamo i ozonska rupa najveãa. ozona ima u veãoj kolièini. Kao što gravitaciono dejstvo Sunca i Meseca uzrokuje plimu i oseku. Zapravo. Usled toga Sunce greje Zemlju. deluju destruktivno na ozonski sloj koji štiti površinu Zemlje od visokoenergetskih ultraljubièastih elektromagnetnih talasa sa Sunca. koji se najizraženiji na polovima. mnogim klima-ureðajima i raspršivaèima. Takoðe. širenjem vazduha). Slièni virovi nastaju i na Arktiku (Severnom polu) tokom zime na severnoj hemisferi. a u njemu je koncentracija troatomskih molekula kiseonika – ozona (O3). . topliji vazduh poseduje manju gustinu od hladnijeg vazduha. njegov pritisak ãe opadati. penjaãe se u visinu jer ovakav. sprej boca postaje sve hladnija što je više koristimo. oko 10 promila. Samo jedan molekul CFC-a razlaže oko 100 000 molekula ozona. pa je stoga usled intenzivnijih mešanja . Tako je vazdušni pritisak na nivou mora jednak jednoj atmosferi (101 325 Paskala). sa poveãanjem nadmorske visine.0. Takoðe. Takoðe. od uvoðenja CFC-a u upotrebu 1931. koncentracija hlora u stratosferi (sloju atmosfere izmeðu nadmorskih visina od 10 i 40 km) se poveãala 4 puta.

ne toliko zastupljene kolièine radioaktivnih elemenata. uglavnom gvožða ili nikla. tj. jer je kamene meteorite znatno teže identifikovati.Kako možemo da pronaðemo meteorite na Zemlji? Meteoriti su mali svemirski kamenèiãi ili parèiãi metala. Ukoliko vaša kuãa ili zgrada imaju oluk. ozonska rupa iznad severnog pola manja od oblasti osiromašene ozonom iznad Južnog pola.98 · 1024 kilograma. Èestice ovih meteorita su veoma malih dimenzija. Ako želite da sakupite malo meteorske prašine. Tako. Dokaz za ovo možemo videti tokom vedre noãi u obliku mnogobrojnih zvezda padalica. Metalne èestice ãe biti prièvršãene za papir dejstvom magneta. Prilikom radioaktivnih raspada ovih elemenata. Štaviše.6 milijardi godina dobila oko 2. onda je mesto na kome se sliva voda iz oluka idealno mesto da postavite èiniju u kojoj ãete sakupljati kosmièku prašinu.3 · 1015 tona materije iz Kosmosa. nešto od njihove mase (odnosno od mase njihovih nukleona) se po èuvenoj Ajnštajnovoj jednaèini E = mc2 pretvori u energiju. Ozonska rupa na Antarktiku se poveãava od kasnog avgusta do ranog decembra kada je velika oko 27 miliona kvadratnih kilometara. zagrevajte je sve dok sva teènost u njoj ne ispari. Sve u svemu. Stoga. Ovi radioaktivni elementi se nalaze pomešani sa obiènim mineralnim stenama. što je veliko otprilike kao èitave SAD. moãi ãete da primetite da za razliku od drugih èestica. Stavite ovaj prah na parèe papira ispod koga se nalazi magnet. dok na dnu suda ne ostane samo èvrsta supstanca. a da i najèistiji. . granitne stene u proseku sadrže i 4 milionita dela urana. masa od milijardu kilograma iznosi manje od jednog kvadrilionitog dela (10-15) njene mase. odnosno toplotu. što èini 1/2 000 000 deo njene sadašnje mase. Opšte je poznata stvar da svaki kamen na našoj planeti sadrži sve poznate hemijske elemente. pa se stoga zovu mikrometeoriti. Svakoga dana na Zemlju padne nekoliko tona ove kosmièke prašine. Iako nam ovo možda može zazvuèati kao velika kolièina.vazduha. koji svakodnevno u vidu fine prašine padaju iz Kosmosa na Zemlju. a najviše putem radioaktivnog raspadanja atomskih jezgara iz Zemljine unutrašnjosti. . solarni vetar) na nju. Meðutim. laboratorijski napravljeni uzorci poseduju oko 109 % primesa (otprilike 1 zrno jeèma na 10 tona pšenice). Ukoliko imate priliku da posmatrate ovu prašinu ispod mikroskopa. Mnoštvo od ovih metalnih èestica koje su ostale na papiru predstavljaju metalnu svemirsku prašinu. meteora. po stopi današnjeg pristizanja kosmièke materije na nju. kolièina materije koja iz Kosmosa pristigne na Zemlju tokom jedne godine iznosi izmeðu 10 miliona i milijardu kilograma. 4 % toplote Zemljine površine potièe iz ovih radioaktivnih procesa koji se dešavaju ispod nas. i to uz male gubitke laganih elemenata (kao što su vodonik i helijum) iz atmosfere. . kao što su uran. u poreðenju sa masom Zemlje koja iznosi 5. Zemljina unutrašnjost poseduje izvesne. Zemlja je od svog nastanka pre oko 4. Zemlja je tokom poslednjih 10 000 godina dobila u vidu kosmièke prašine samo jedan trilioniti deo njene sadašnje mase. Zapravo. tj. Kiša koja se sliva kroz oluk ispira èestice sa èitavog krova i u velikoj meri ih šalje kroz oluk. danas još nismo u stanju da precizno procenimo da li se masa naše Zemlje sa svakim novim danom blago poveãava ili smanjuje. Ipak. Naime. meteoritske èestice na sebi imaju znakove svog vatrenog putovanja kroz atmosferu u vidu malih rupica na površini. kao i naelektrisanih èestica sa Sunca (tzv. Kada se èinija napuni kišom. Svakoga dana u našu atmosferu uðe nekoliko stotina tona meteorita u obliku prašine iz Kosmosa. Zemlja u izvesnoj kolièini i gubi nešto malo od svoje mase. kao i 13 milionitih delova torijuma.Da li se masa Zemlje poveãava ili smanjuje? Zemljina masa se svakoga dana poveãava usled stalnog padanja meteora iz Svemira. pa stoga protresite papir kako biste odstranili sve nemetalne èestice. možda je bolje da se ogranièite na metalne meteorite. torijum i kalijum-40.

Šta je to aurora borealis? .èasignit) meteorita i njihova starost je veoma mala (oko 1. vazduh ili bilo koju drugu materiju. meteoriti su izloženi visokim dozama kosmièkog zraèenja (kojima magnetno polje Zemlje spreèava intenzivan prodor do površine). Istraživaèi su 1981. što je posledica njihovog burnog porekla. što bi za posledicu ostavilo veoma veliki krater kakvog danas nema na Zemlji. kao i u drugim meteoritima sa Marsa. U ovom meteoritu. i meteoriti sa Marsa imaju sastav gasova (koji su zahvaãeni u vidu mehuriãa u staklenim delovima meteorita. pa se stoga ohlade za manje od 100 miliona godina.5 milijardi godine. meteorit ALH 84001. a na osnovu vremena izlaganja kosmièkim zracima od 16 miliona godina. . stene su slabi provodnici toplote i prenos toplote kroz stene zahteva mnogo milijardi godina. Dok plutaju Kosmosom. i vodonik je u ovom meteoritu teži od vodonika sa Zemlje. zahvaãeni su i odreðeni plemeniti gasovi. odnosno prolaska kroz atmosfere Marsa i Zemlje) koji je slièan sastavu Marsove atmosfere koji su izmerile dve Viking misije tokom 1976.Kako se za neke meteorite zna da potièu sa drugih planeta? Do danas je na Zemlji pronaðeno 12 meteorita za koje se smatra da potièu sa planete Mars (jedan od ovih meteorita je i jedini meteorit za koga se zna da je imao letalan efekat na Zemlji. jer kao što je poznato. Velike planete su u stanju da zadrže ovu toplotu znatno duže. tj.5 milijarde godina. poseduju ili višak ili manjak kiseonika-16 u odnosu na zastupljenost druga dva kiseonikova izotopa. Da bi se neki kamen lansirao sa Zemlje potrebno je ubrzati ga do oko 11 km/s. Postoji nekoliko razloga koji idu u prilog teoriji da ovo kosmièko kamenje potièe sa Marsa. pronaãi ãemo jedinstven. što je i logièno s obzirom da se starost Zemlje procenjuje na oko 4. azot prisutan na meteoritu ALH 84001 je veoma težak. što znaèi da su isuviše mladi da bi nastali na nekom od asteroida. pa stoga znamo da ne potièu sa Zemlje. zna se da je otprilike pre ovog vremena ovaj kamen bio lansiran sa svog matiènog tela. slièno kao i u sluèaju kiseonika.. s obzirom da je zastupljenost deuterijuma (atoma vodonika koji osim protona poseduje i jedan neutron u svome jezgru) veãa nego na Zemlji. kiseonik-17 (koji u svom atomskom jezgru osim 8 protona i 8 neutrona poseduje još jedan neutron) i kiseonik-18 (sa još dva neutrona). a to su: kiseonik-16 (obièni kiseonik iz periodnog sistema elemenata). jer je nažalost pao na jednog psa u Egiptu 1911. Sav kiseonik u prirodi se može nalaziti u vidu jednog od svoja tri izotopa. Meðutim. Jedan od ovih gasova je i ksenon èiji je izotopski sastav. azota i vodonika. Takoðe. meteoriti sa Marsa. što nam sve govori da je poreklo ovog meteorita vanzemaljsko. za našu planetu karakteristièan odnos zastupljenosti kiseonikovih izotopa. a na Zemlji nije pronaðen još ni jedan kamen koji je kristalisao pre više od 3. odnos zastupljenosti azota-15 u odnosu na azot-14 je mnogo veãi od istog odnosa na našoj planeti. marsovski meteoriti pripadaju klasi SNC (šergotit – nakhlit . godine. jer ova tela za razliku od planeta nisu u stanju da dugo zadrže toplotu koja se stvara raspadanjem radioaktivnih izotopa.3 milijarde godina u proseku). zna se i da je kamen ALH 84001 kristalisao pre 4. ALH 84001 sadrži i karbonatne minerale u kojima je zastupljenost težih izotopa ugljenika veãa od iste zastupljenosti na Zemlji. razlièit od istog sastava na Zemlji. Ukoliko na Zemlji uzmemo snežnu pahulju. zrno peska. godine na Antarktiku pronašli meteorit za koga se smatra da potièe sa Meseca (nakon èega je pronaðeno još desetak Meseèevih meteorita). Uz ovo.9 milijradi godina. godine). Odnos zastupljenosti ovih izotopa kiseonika zavisi od odnosa njihovih masa i poseban je na svakom nebeskom telu. jer je njegov sastav veoma slièan uzorcima kamenja koje su sa našeg prirodnog satelita na Zemlju donele posade Apollo-a. U opštem sluèaju. najverovatnije tokom prolaska kroz atmosferu njegove matiène planete. Slièno tome. Slièno tome. kao npr.

raznobojne svetlosne putanje koje se povremeno primeãuju na noãnom nebu. . pa tako i putanje èestica postaju ravnije. tako i na južnoj Zemljinoj polulopti. ukljuèujuãi ni vodu (koja je plave boje) koja bi kada bi postojala mogla da deluje erozijom na Mesecu. veã se onog trenutka kada se prvi zraci Sunèeve svetlosti pojave na horizontu. pošto na Mesecu nema ni atmosfere (usled èega na njemu ne postoje zora i sumrak. koji se pobuðuju i pri relaksaciji emituju vidljivu svetlost zelene i crvene boje. temperatura Meseca se uopšte ne menja sa . Oko naše planete postoje dva ovakva. ali su ipak i na ovoj praškastoj površini pronašli dovoljno velike kamenèiãe koje su poneli sa sobom nazad na Zemlju. temperatura njegove površine tokom dana koji traje oko dve zemaljske nedelje iznosi u proseku oko 127 oC. pa da tako prerasporeðuje kamenje i stene. Ispod ovog prašinastog sloja (koji se naziva regolitom). Pojava i intenzitet polarne svetlosti u mnogome zavise od Sunèevih ciklusa. Naelektrisane èestice sa Sunca i drugih zvezda dolaze na Zemlju. Ova prašina se brzo povukla. nalaze se stene i kamenje u veãim komadima. stalno padali na Meseèevu površinu i sitnili kamenje i kamenèiãe.Aurora predstavlja brzo promenljive. pojavljuje svetao dan. Linije sila magnetnog polja Zemlje su najgušãe na polovima. Èestica koja putuje u spiralnoj putanji duž linija magnetnog polja od južnog do severnog magnetnog pola. a ova svetlost je posebno primetna na polovima. tada bismo najpre morali da znamo nekoliko podataka o tome kako izgleda stajati na Mesecu. od severnog do južnog magnetnog pola. jer oni nisu bili pod tako intenzivnim udarima kamenja koje leti Sunèevim sistemom. povlaèeãi sa sobom Van Alenove pojase. ne postoji skoro ništa što je plave boje. tzv. rotacije Sunca i njegove sezonske i magnetske aktivnosti. a prašina koju je rad motora ovog modula podigao na njegove prozore bila je toliko velika da je vidik astronautima bio potpuno zaklonjen. Naime. Jedna od posledica postojanja ovih pojasa je i polarna svetlost. Meðutim. kako na severnoj. a aurora se može pojavljivati i u obliku širokih svetlosnih lukova. tako da je danas površina Meseca do dubine od oko 10 metara sastavljena od finih praškastih èestica èija je najveãa velièina jednaka otprilike velièini zrna peska. predaju deo svoje velike kinetièke energije atomima kiseonika i azota iz vazduha. Nil Armstrong stupio na Meseèevu površinu. Odela astronauta koji su hodali po Mesecu su bila toliko prašnjava kao da su hodali po brašnu ili prahu krede.Kako možemo da rekonstruišemo Meseèevu površinu na Zemlji? Ukoliko bismo hteli da u dvorištu napravimo aleju koja ãe se zvati "Meseèeva površina". najèešãe u oblastima velikih geografskih širina. iako je boja Meseca sa Zemlje svetlo plava. dok aurora australis predstavlja južnu polarnu svetlost. dok je temperatura noãne Meseèeve podloge jednaka u proseku oko – 153 oC. na dubini od samo jednog metra. zavesa i spirala na nebu. upravo ova mala nebeska tela su imala odluèujuãi uticaj na današnji izgled Meseèeve površine. jedan koji sadrži uglavnom protone na visini od 3000 km. putuje i unatrag. a drugi koji sadrži elektrone na visini od 15 000 km od površine Zemlje. ali se pod dejstvom Zemljinog magnetnog polja usmeravaju u spiralne putanje oko Zemlje. Naime. koja nastaje kada naelektrisane kosmièke èestice uðu u Zemljinu atmosferu. na površini ovog našeg jedinog prirodnog satelita koji zajedno sa Zemljom deli epitet treãeg i èetvrtog kamena od Sunca. tj. meteori su tokom proteklih 4 i po milijarde godina koliko su stari Mesec i Zemlja. Aurora se javlja na visinama od oko 100 km. Posledica ovako rastresitog Meseèevog tla je i postojanje velike temperaturske razlike na njemu tokom dana i noãi. Naime. pa se stoga ovakve putanje nazivaju magnetnim ogledalima. Aurora borealis je naziv za severnu polarnu svetlost. Takoðe. nakon èega je u 112. Van Alenova pojasa naelektrisanih kosmièkih èestica. Naime. a ova pojava se naziva terminatorom) koja bi mogla da zapali i rasprši meteore koji padaju na Mesec. gde linije sila magnetnog polja uranjaju u atmosferu. satu putovanja na Mesec. te se u krajnjem sluèaju vrte u krug. Nil Armstrong je zajedno sa Edvinom Oldrinom sleteo specijalnim modulom u More Tišine na Meseèevoj površini.

Naime. poluprovidan kamen istog sastava kao i riolit (kamen vulkanskog porekla koji je hemijski identièan granitu. veã formirajuãi staklo (amorfni oksidni mineral). vrednost naše potencijalne energije na vrhu ove planine ãe biti jednaka proizvodu visine planine. a zatim deljenjem ovog proizvoda sa kvadratom polupreènika nebeskog tela.67 · 10-11 Nm2/kg2) i mase nebeskog tela. dok bi na Suncu bila 27 puta veãa nego na Zemlji. ako se popenjemo na Zemaljsku planinu visoku 1000 metara. i to naroèito: hrom. mi vršimo rad na raèun poveãanja naše potencijalne energije u gravitacionom polju nebeskog tela na kome se nalazimo. Više od polovine Meseèevog tla èini staklo.7 milijardi godina. penjuãi se na Meseèevu planinu. podižuãi se sa nivoa mora u visinu.smenom dana i noãi. Inaèe. Više od polovine Meseèeve površine èini staklo koje je nastajalo pod udarima meteorita koji su topili materiju koja se tokom hladnih Meseèevih noãi brzo hladila i nije stigla da formira kristalnu strukturu. naša masa i visina planine su po pretpostavci jednaki kao odgovarajuãe velièine na Zemlji. . Inaèe. ali je gravitaciono ubrzanje na Mesecu jednako 1. a nastaje iz vulkanske lave koja. stene na Mesecu pokazuju starost od izmeðu 3. nekristalnu strukturu.7 i 4. . u najveãoj meri èini silicijum dioksid) nalazi samo u vidu vulkanskog materijala obsadijana i misterioznih kamenèiãa koji se nazivaju tektitima. izbijajuãi ka površini Zemlje. naše mase i ubrzanja tela u gravitacionom polju (na Zemlji 9. Tako. što nam ne govori da na Mesecu postajemo jaèi. uranijum i torijum. a sastoji se od minerala feldspara i kvarca). Meseèeve stene takoðe sadrže veãe kolièine retkih elemenata nego zemaljske stene. brzo se zatim hladeãi i ne stižuãi da povrate kristalnu strukturu. jedini novi mineral koji je otkriven na Mesecu nazvan je armalkolitom po imenima trojice kosmonauta iz Apollo-a 11 (Armstrong. Oldrin i Kolins). Obsidijan predstavlja taman (najèešãe crn. Za razliku od stena u Zemljinoj kori koje su se iskristalisale pre oko tri i po milijarde godina. ovako brzo hlaðenje je neophodno kako atomi teènosti ne bi imali dovoljno vremena da zauzmu energetski najstabilnije stanje u èvrstoj fazi koje odgovara kristalnoj rešetki. u opštem sluèaju. Ipak. na Zemlji se prirodno staklo (èiji sastav. one imaju manju kolièinu olova. veã je stvarala staklo. tada ãe penjanje na Meseèevu površinu zahtevati znatno manji utrošak energije. dok su planinski Meseèevi predeli pokriveni magmatskim stenama. titan. S druge strane. veã formiraju amorfnu. Slièno ovome. pa ãe nam odnos ubrzanja sile gravitacije na Zemlji i Mesecu (oko 6) govoriti koliko ãemo manje energije potrošiti prilikom penjanja na Meseèevu planinu u odnosu penjanja na Zemljinu planinu iste velièine i oblika.81 m/s2). doživljava veoma brzo hlaðenje tako da se iz rastopa . Meseèeva mora (tamne površine koje su vidljive i golim okom.Da li se staklo nalazi u prirodi? Stakla se veštaèkim putem dobijaju brzim hlaðenjem rastopa koje ponekad mora iznositi i više od milion (a ponekad i milijardu) stepeni u sekundi.Da li je lakše popeti se na Meseèevu planinu ili planinu na Zemlji? Ukoliko zamislimo na Zemlji i na Mesecu dve planine istog oblika i iste visine. bizmuta. mada može biti i crvene ili braon boje).6 m/s2. a nasuprot tome. i maksimalan teret koji možemo podiãi na Mesecu je 6 puta veãi od odgovarajuãeg tereta na Zemlji. što je takoðe posledica èestih meteoritskih udara pod kojima su se topile èestice minerala sa Meseèeve površine. slièno sintetièkim staklima. odnosno sila kojom se tela odupiru gravitacionom privlaèenju nebeskog tela po kome hodaju oko 6 puta manja na Mesecu nego na Zemlji. veã uvek iznosi oko –53 oC. Naime. veã samo da je težina. a predstavljaju polja ispunjena lavom) su pokrivena isitnjenim bazaltnim stenama. natrijuma i kalijuma kojima obiluju zemaljske stene. ubrzanje gravitacione sile na površini nebeskog tela možemo izraèunati množenjem gravitacione konstante (6. pa se stoga Mesec ponekad i naziva muzejom drevnih dogaðaja.

sferni kamenèiãi su verovatno nastali tokom leta kroz atmosferu do Zemljine površine. poèeli bismo zatim polako da se usporavamo (pod dejstvom privlaène gravitacione sile iz Meseèevog centra mase). padali kroz jedan ovakav tunel. videãemo da su oni uprkos svojoj tamnoãi providni. jer bismo tokom kopanja rupe u jednom trenutku došli do teènog usijanog gvožða koje saèinjava jezgro Zemljine kugle. Ipak. Meðutim. leteãi ka suprotnom kraju tunela. U skladu sa nekim teorijama koje opisuju nastanak tektita smatra se da su oni materijal koji je sa Meseca došao na Zemlju pod dejstvom snažnih sudara izmeðu meteora i Meseca. oni usled svoje amorfnosti ne pripadaju onim grupama kamenja u okviru kojih se pojavljuju. Takoðe. a smatra se i da oni možda predstavljaju ostatke neke davno eksplodirane planete ili meteorite koji su prošli kroz Zemljinu atmosferu. u šta istraživaèi trenutno baš i nisu sigurni). ipak. tektiti predstavljaju klasu malih. pa bi tunel bio u vakuumu i ne bilo trenja vazduha kao na Zemlji. najèešãe tamno obojenih staklenih kamenèiãa težine od po nekoliko desetina grama. Kada bismo došli na domak one suprotne površine Meseca (ili bismo u sluèaju potpunog vakuuma u tunelu uspeli da izaðemo iz otvora tunela sa suprotne strane površine Meseca). kada bi se kroz Zemlju probušio tunel koji povezuje dve dovoljno udaljene taèke na Zemlji (ali ne sa suprotnih strana Zemljine lopte. koji su duž pojasa oblika slova S rasporeðeni na Zemljinoj lopti. Kada bismo se sa merdevinama polako spuštali kroz jedan ovakav tunel. S druge strane. ovi rastopljeni. dok bi drugi deo puta (usmeren naviše) prelazio pod dejstvom dobijene kinetièke energije nakon spuštanja u prvom delu puta. Ovaj pojas tektita se prostire od centralne Australije preko jugoistoène Azije (pre svega Indonezije i Filipina). Uprkos hemijskoj identiènosti ovih kamenèiãa sa mnogim vulkanskim i sedimentnim stenama. a u samom centru Meseca bismo bili bestežinski. Mesec nema atmosferu. što je trenutno izvan naših tehnoloških moguãnosti). a ukoliko ih posmatramo blizu izvora svetlosti. dok neke teorije sugerišu da su oni nastali pod dejstvom sudara meteorita sa Zemljom. Naime.lave formira staklo. . koji ima hladno jezgro. izgradnja ovakve železnice bi bila mnogo skuplja u odnosu na troškove savremenog železnièkog .Da li je moguãe probušiti rupu kroz èitavu Zemlju? Nije moguãe probušiti tunel kroz središte Zemlje. a samim tim nema trenja vazduha koje bi nas dodatno usporavalo i na taj naèin nam skraãivalo svaku narednu oscilaciju. Ako bismo. prilikom èega se mnoštvo sitnog kamenja rasulo po atmosferi. potpuno bismo se zaustavili i Meseèeva gravitacija bi nas opet povukla ka centru. a na Orijentu ih smatraju talismanima) je neravna. veã bismo ga proleteli. koje okružuje njeno središte. Površina tektita (koji se u Polineziji nazivaju vatrenim draguljima. ukoliko se ne bismo uhvatili za otvor na Meseèevoj površini i tako se zadržali. ovo bi se moglo izvesti na Mesecu. verovatno bismo ovako oscilovali gore – dole jako dugo sve dok neko ne bi došao da nas izvuèe iz ove neobiène situacije. Staklasta struktura i sferni oblici tektita sugerišu njihovo vanzemaljsko poreklo. pod uslovom da je raspodela mase na Mesecu barem približno ravnomerna. jer bi tada tunel verovatno morao da prolazi kroz teèno jezgro. jer bi oni energiju neophodnu za kretanje uzimali iz Zemljinog gravitacionog polja. Interesantno je da postoji prototip železnice koja bi funkcionisala na sliènom principu. a i ne poseduje okeane ili podzemne vode kao Zemlja. Naime. Ovakvim vozovima ne bi bio potreban nikakav izvor energije. tada bi voz prvu polovinu puta (koja je usmerena nadole) prelazio pod dejstvom privlaène sile gravitacije. Pošto je ceo tunel u vakuumu. zapadne obale Afrike (pre svega na Obali Slonovaèe) i Južne Amerike do Džordžije i Teksasa u Severnoj Americi. jer bi nas sila gravitacije privlaèila podjednako u svim pravcima (naravno. bili bismo ubrzavani ka centru Meseca. Pošto se u centru ne bismo zadržali (jer bismo u trenutku prolaska kroz centar posedovali dovoljno veliku kinetièku energiju da nastavimo putovanje). naša težina bi se polako smanjivala. istoène Evrope (pre svega u Èeškoj i Slovaèkoj).

veliki propeleri postavljeni na mnogo mesta duž cevi koriste se za stvaranje jakih vazdušnih struja koje potiskuju tovar ka odredištu. Tovar se kroz ove cevi preènika jednog metra (kroz koje se prenese oko 2 miliona tona materije godišnje) prenosi u toèkastim kapsulama koje pokreãe vazdušni pritisak koji stvaraju snažni propeleri. ali bi uskoro mogla da se prenese i u stvarnost. Inaèe. tako bi i njihov tovar stizao na cilj pre odgovarajuãih kamiona. Hidrauliène cevi preènika pola metra mogle bi godišnje da prenesu 18 miliona tona uglja. kapsulni teretnjaci Sumitomo se veã 20 godina koriste za prenos kreènjaka iz rudnika u Toèigiju u 3. kapsule sa tovarom poveãavaju pritisak vazduha u cevima ispred. mašinska ulja. plin…) se na našoj planeti danas koriste kao glavni izvori . Takoðe. autobusa. dok neki stariji i manje sofisticirani sistemi podzemnog transporta (ne raèunajuãi podzemne železnice) veã postoje na našoj planeti. mogle bi da se prenose putem podzemnih cevovoda. ukoliko bismo nekako i uspeli da izgradimo super tunel koji bi spajao dve dijametralno suprotne taèke na Zemljinoj površini i prolazio kroz njeno središte. asfalt. Tako je 45 kilometara dug sistem podzemnih cevi u Gruziji prenosio 2 miliona tona minerala godišnje. U pneumatskom sistemu. Hidraulièni sistem bi trebalo da se isproba u Misuriju gde ugalj za potrebe elektrana mora da prelazi put vozom od više od 1000 kilometara kako bi stigao sa rudnika u Vajomingu i Koloradu. Ovakvi. Jedan od prvih modernih tipova podzemnog transportnog sistema bi trebalo da se izgradi u Holandiji gde bi povezivao aerodrom Šiphol nedaleko od Amsterdama sa cvetnom pijacom u Alsmaru. najdublja veštaèka rupa na Zemlji se nalazi na poluostrvu Kola u Rusiji. Ovi sistemi ãe koristiti kompjutere za bezbednu kontrolu i usmeravanje robe. a pošto im za razliku od vozaèa kamiona nije potreban odmor. Mnoge stvari koje se inaèe prenose putem vozova. koji bi u poèetku spajali samo terminale u svim velikim gradovima. pneumatski sistemi bi mogli da prenose tovar brzinom od oko 72 kilometra na sat. Takoðe. komadi uglja bi se pakovali u uske cilindriène sudove koji bi plutajuãi na površini vodene struje u cevima stizali na svoje odredište kreãuãi se brzinom od oko 11 kilometara na sat. Naime. a takoðe. U ovom sistemu. kerozin. koje se ponašaju kao klipovi. Ovaj tip prenosa materije se posebno prouèava na Univerzitetu u Misuriji. automobila. dizel. . gde se razmatraju dva tipa transportnih sistema: pneumatski i hidraulièni. a njeni derivati (benzin. da bi u razvijenijim sistemima svaka kuãa imala svoj izlazno/ulazni otvor kroz koji bi mogla da šalje predmete prijateljima iz susedstva ili drugog kraja planete. Tovar se stavlja u cevaste kapsule koje su smeštene u cevi preènika 2 metra. tokom sedamdesetih godina 20. i u Misuriju bi slièan sistem trebalo da se koristi za transport uglja iz rudnika do fabrika za njegovu preradu. . veka nekoliko sliènih sistema je bilo izgraðeno na podruèju bivšeg Sovjetskog Saveza. što je veoma koristan tip transporta s obzirom da stalno kretanje kamiona sa tovarima kreènjaka po seoskim putevima èini suvišnim.transporta. a napravljena je u svrhu ispitivanja strukture kontinentalne Zemljine kore.Šta je to podzemni transport dobara? Ideja o transportu èvrstih poštanskih pošiljaka u sudovima koji bi na fluidu plutali kroz cevi zakopane u zemlji postoji odavno. što na susedne cevi deluje dodatnom pokretaèkom silom i podržava kretanje èitavog sistema. bilo šta što ubacimo u ovakav (vakuumirani) tunel. duboka je 12 km. aviona ili kamiona èiji su saobraãajni putevi sve zakrèeniji iz godine u godinu. Pokretane pomoãu linearnog induktivnog motora.Kako je nastala nafta na Zemlji? Nafta predstavlja prirodnu planetarnu smešu raznovrsnih teènih organskih jedinjenja (pre svega ugljovodonika èijim se sagorevanjem oslobaða energija). što je dovoljno za snabdevanje 5 velikih elektrana.2 kilometra udaljenu fabriku. brodova. izašlo bi sa druge strane tunela za taèno 42 minuta.

karipska. kao i vrhova kamenog Zemljinog omotaèa. a ovaj kameni sloj Zemlje poznat je i pod imenom litosfera. Planetarne rezerve uglja su petostruko veãe od rezervi nafte. helenska. veka naša planeta praktièno ostati bez svojih prirodnih rezervi nafte u sva tri njena agregatna stanja. . turska. kao što su granitne ili mermerne stene. Moderni naftni geolozi (koji su ipak.Kako nastaju zemljotresi? Ispod same Zemljine površine nalaze se veliki i kruti pokretni slojevi koji se nazivaju tektonske ploèe. odnosno hidrofona nad vodom ili seizmometara nad kopnom. ali se u svakom sluèaju oèekuje da ãe do sredine 21. Molekulska struktura ugljovodonika i drugih jedinjenja koja se nalaze u sirovoj. U velike tektonske ploèe spadaju pacifièka (koja je najveãa od svih. Nekada davno su geolozi pronalazili izvorišta nafte na osnovu prouèavanja tipa zemljišta.korisne (pre svega elektriène) energije. refleksije zvuènih talasa nastalih pod dejstvom udarca se kreãu razlièitim brzinama u zavisnosti od tipa i gustine materijala kroz koji prolaze. gravitometrima . severnoamerièka.koji detektuju mirise ugljenih hidrata iz nafte. evroazijska. iranska i filipinska ploèa. nazka ploèa. i seizmološkim ureðajima . magnetometrima . nepreraðenoj nafti. uglja (èvrste nafte) i prirodnog gasa (gasoviti ugljovodonici niske molekulske mase. ali se uz ovako prikupljene podatke služe i: slikama iz satelita. može se povezati sa smolama lišãa i drugih biljnih i životinjskih entiteta koji su živeli u morima i na kopnu u tim davnim vremenima. Na mestima dodira dveju ploèa dešavaju se èesti zemljotresi kao i vulkanske erupcija pa za takva mesta kažemo da su seizmièki aktivna. Refleksije zvuka se detektuju pomoãu osetljivih mikrofona ili vibracionih detektora. antarktièka i afrièka. . Tektonske ploèe se nalaze u sastavu okeanske ili kontinentalne Zemljine kore. a na osnovu reflektovanih zvuènih talasa iz dubine Zemlje.koji mere male promene u Zemljinom magnetnom polju uzrokovane protokom nafte u blizini.Kako se pronalaze izvori nafte? Nafta se u Zemljinoj kori nalazi priklještena izmeðu nepropusnih kamenih slojeva. pristan i fitan iz hidrolize hlorofila. Tako se pacifièka ploèa i severnoamerièka ploèa sastaju ispod površine Kalifornije. Naime. dok se granica . vrste kamenja sa površine. Nafta koja se nalazi na našoj planeti potièe od biljnog i životinjskog sveta koji je živeo od danas do oko 3 milijarde godina unazad. na posebno postavljenim ploèama registruju eventualno prisustvo nafte. s obzirom da je široka 14 000 km).koji mere male promene u Zemljinom gravitacionom polju što bi moglo ukazivati na prisustvo nafte u blizini. kao što je na primer metan). pacifièka i australijska kod Novog Zelanda i Indonežanskih ostrva. kao i skupljanjem uzoraka dobijenih nakon plitkog kopanja. Trenutno se na našoj planeti oko 85 % korisne energije stvara iz fosilnih goriva: nafte. južnoamerièka ploèa se dodiruje na samom severu južne Amerike sa karipskom ploèom. elektronskim nosevima . Dokaz za biološko poreklo nafte se nalazi u postojanju raznih hemijskih supstanci (izoprenoidi koji su nastali iz terpena. porfirini i aromatici iz prirodnih pigmenata. a obièni alkani iz biljnih smola) koje nisu mogle da nastanu ni u najsloženijim geološkim procesima. arapska. Trenutno nam je poznato 7 velikih i nekoliko malih tektonskih ploèa na Zemlji. za samo 10 % efikasniji od starih) takoðe prouèavaju površinsko kamenje i zemljište. australijska. južnoamerièka. dok svega 5 % elektriène energije potièe iz nuklearnih i hidroloških elektrana. a najveãi deo nafte iz Zemljine unutrašnjosti potièe iz vremena od pre 100 do 600 miliona godina. Ispod nje se nalazi teèna materija koja se fluidno kreãe povlaèeãi blago za sobom i kamene tektonske ploèe koje kao da plutaju iznad ovog mineralnog fluida. poznatog pod imenom astenosfera. dok u manje tektonske ploèe spadaju kokosova ploèa (široka 2000 km).koji proizvode jake udarce ili eksplozije na površini Zemlje.

onda ove ploèe prestaju da se kreãu neko vreme. Iako trusna podruèja kao što su Kalifornija ili Indija teže da se otcepe od kopna. .dodira sa nazka ploèom pruža duž zapadne obale južnoamerièkog kontinenta. njegova masa ostaje ista. deformacije tla i emisije gasova. Na Zemlji se svakoga dana desi stotinak primetnih zemljotresa. kao što su voda. pa stoga neke vrste magme u Zemljinoj unutrašnjosti sadrže rastvorene isparljive gasove. sumpor dioksid i ugljen dioksid. u ovom sluèaju. a to su: potisak magme ka Zemljinoj površini. naprezanje raste duž granice ploèa. destruktivni (ili konvergentni) i promenljivi. ali njena rastvorljivost raste sa poveãanjem pritiska. a ovo uzrokuje dodatno potiskivanje magme ka površini. kao što su seizmièka aktivnost vulkana. Kada zapremina ovako osloboðenih gasnih mehurova dostigne 75 %. ona se podiže . Rascepi u Zemljinoj kori stvaraju se kao posledica sile kojom se dve ploèe guraju jedna o drugu. veã su za to potrebni milioni godina malih pomeraja. Takvi su npr. delimièno istopljene i èvrste delove. magma se kreãe ka površini i izliva se kroz vulkan. Konstruktivne granice tektonskih ploèa se pojavljuju tamo gde se susedne ploèe ne sudaraju. i ubacivanje novih kolièina magme u prethodno ispražnjene šupljine u Zemljinoj unutrašnjosti. Treãi razlog predstavlja ubacivanja nove magme u šupljine koje su veã ispunjene njom. granica dodira evroazijske i australijske ploèe proteže se kroz Indiju i Kašmir itd. Naime. smatra se da taj proces ne može da se desi tokom jednog zemljotresa. tj. Ukoliko sila trenja poène da prevazilazi silu pomeranja zemlje. tektonske ploèe Evrope i Afrike sa istoène strane brežuljaka i severnoamerièke i južnoamerièke tektonske ploèe sa zapada se odmaèinju jedne od drugih da bi teèna magma ispunjavala prostor izmeðu njih. Iako postoji nekoliko faktora koji utièu na erupcije vulkana. a granica sa afrièkom ploèom po sredini Atlantika. dolazi do opadanja njene rastvorljivosti usled pada njenog pritiska.Kakvi tipovi granica tektonskih ploèa postoje? Tri tipa kontakta izmeðu tektonskih ploèa su: konstruktivni (ili divergentni).Kako nastaju erupcije vulkana? Kada se gornji delovi Zemljinog omotaèa ili donji delovi njene kore tope. ali se zapremina otopljenog kamenja poveãava. Najveãi broj ovakvih granica se nalazi na okeanskim podovima. srednjeatlantski brežuljci koji se protežu duž sredine Atlantskog okeana. što uzrokuje vibracije koje se prenose do površine Zemlje u obliku mehanièkih talasa. a vulkani predstavljaju otvore kroz koje magma i gasovi koje ona sadrži izlaze na površinu Zemlje. a pošto je ona manje gusta od okolnih stena. tri su od odluèujuãeg uticaja. što uzrokuje najèešãe blago drhtanje Zemljine površine koje može trajati i po nekoliko dana. magma se pretvara u piroklaste. sve dok sila kretanja ne prevaziãe silu trenja i tada dolazi do naglog pucanja delova Zemljine kore. Osim ovih tzv. a mreža seizmografa širom planete registruje oko milion zemljotresa godišnje. Za procenu taènog vremena erupcije nekog vulkana primenjuje se merenje niza parametara. a ovako nastala magma se podiže ka površini pod dejstvom sile potiska. tektonskih zemljotresa. pa i do izdvajanja gasova. Kada je gustina magme izmeðu zone njenog nastanka i površine manja od gustine okružujuãeg kamenja. U tom sluèaju. postoje još i vulkanski zemljotresi koji nastaju kada se teèna magma podiže ka površini vulkana i pri tome pomera i lomi kamene mase. i izbacuje se eksplozivno na Zemljinu površinu. Kada se topi kamenje u Zemlji. pri èemu je proseèna brzina pomeranja tektonskih ploèa jednaka 4 do 7 santimetara godišnje. gde one formiraju kontinualni lanac vulkanskih planina i procepa koji se protežu duž okeanskog dna i èesto se nazivaju srednjeokeanskim bregovima. stvara se magma (lava). pritisak gasova koje ona oslobaða. . Prilikom kretanja magme ka površini. Kolièina rastvorenih gasova u magmi je jednaka nuli na atmosferskom pritisku. koji se ukoliko su dovoljno intenzivni mogu okarakterisati kao zemljotres.

kao i oslobaðanje elektrona iz atoma stena. . koja se u talasima prenosi do površine Zemlje gde izaziva potres tla. Destruktivne granice tektonskih ploèa su èesto mesta sa kojih izviru na površinu Zemlje veliki vulkani. Na taj naèin dolazi do veoma malih. Kada dve susedne ploèe blokiraju jedna drugoj kretanje. a naglo oslobaðanje energije koja se sakuplja u ovakvim kontaktima izaziva akustièke. a tektonske ploèe koje su odgovorne za njegov postanak se kreãu u suprotnim pravcima brzinama od po oko 2 i po santimetra godišnje. kao npr. Ipak. a atomi vodonika se pod dejstvom sudara sa slobodnim elektronima pobuðuju na emitovanje svetlosti. tokom ili malo vremena nakon potresa tla. rased San Andreas koji se u dužini od oko 1000 kilometara proteže duž Kalifornije je taèno mesto granice izmeðu ovih ploèa. kao što su npr. bez da se meðusobno sudaraju ili udaljavaju u veãoj meri. ova energija prevazilazi sile koje su se dotle suprotstavljale kretanju ploèa i dolazi do trenutnog oslobaðanja sve nagomilane energije. odnosno seizmièke vibracija koje kada doðu do površine Zemlje opisujemo kao zemljotres. koje nastaju kada se naelektrisane kosmièke èestice sudaraju sa molekulima kiseonika i azota iz gornjih slojeva atmosfere i dovode do pojave raznobojnog sjaja na nebu. pljosnate munje. Na taj naèin se stvara nova okeanska kora. Vulkanska lava koja se podiže naviše nastaje topljenjem kamenja iz Zemljinog omotaèa iz nešto veãih dubina i uglavnom je bazaltskog sastava. kako se ponekad naziva sjaj koji potièe iz Zemlje tokom talasanja njenog tla.Šta je to zemljotresna svetlost? Zemljotresna svetlost predstavlja sjaj na nebu ili izbijanje svetlosti iz pukotina u Zemlji neposredno pre. a primeri ovakvih granica se nalaze u Kaliforniji i Meksiku. ovi seizmièki talasi cepaju stene. prilikom kontakta dveju kontinentalnih ploèa najèešãe nastaju planine nevulkanskog porekla. prilikom sudara dveju ploèa može doãi do topljenja jedne od njih (najèešãe one koja ide ka površini Zemlje. preènik Zemlje poveãavao. što bi ovu pojavu uèinilo sliènom pojavama polarnih svetlosti (aurora borealis i aurora australis). S druge strane. Kod svake destruktivne granice ploèa. ukoliko na nekom mestu na Zemlji postoji konstruktivno kretanje tektonskih ploèa. Pretpostavlja se da samo izuzetno jaki zemljotresi stvaraju dovoljno slobodnog naelektrisanja koje uzrokuje zemljotresnu svetlost. gde pacifièka ploèa gura severnoamerièku ploèu. za šta znamo da se ne dešava. U jednom trenutku. Emisija svetlosti od strane velikog broja atoma vodonika stvara tzv. tada negde mora postojati i destruktivno sudaranje ploèa. formira kamenje koje se naziva gabro. To je i razlog zašto su konstruktivne granice izmeðu tektonskih ploèa èesto podruèja izrazitih vulkanskih aktivnosti. Havajska ostrva). jedna od ploèa u sudaru (najèešãe okeanska ploèa) prodire ka Zemljinom omotaèu. pa se stoga i formiraju podvodni bregovi. a na mestima na kojima eruptira preko morskog dna stvara bazaltne stene. Moguãe je da u emisiji svetlosti osim atoma vodonika uèestvuju i atomi kiseonika i azota iz atmosfere. U ovom sluèaju. Naime. vulkani na Kordiljerima ili lanac vulkana u Indoneziji ili severozapadnom Pacifiku (npr.iznad njih i formira podvodne planinske lance. Vulkanske aktivnosti su èeste blizu mesta granica ploèa pri èemu je jedna od njih okeanskog porekla. pa se stoga oko njega dešavaju èesti mali zemljotresi. što zajedno sa trenjem izmeðu stena uzrokuje njihovo zagrevanje. energija njihovog kretanja poèinje da se nagomilava na liniji njihovog dodira. Molekuli vode iz Zemlje ispravaju pod dejstvom toplote. onaj na planini Fudži u Japanu. Hladeãi se i oèvršãavajuãi. Treãi tip granica izmeðu tektonskih ploèa su promenljivi kontakti kod kojih dve ploèe praktièno klize jedna duž druge. jer bi se u suprotnom sluèaju. što ga èini i najdužim na Zemlji. ali i èestih nagomilavanja i oslobaðanja energije. . Ovaj planinski lanac je dugaèak 60 000 km. dok se druga ploèa kreãe ka Zemljinoj površini. Zemljotresi nastaju kao posledica kretanja tektonskih ploèa u Zemljinoj kori. Himalaji ili Apalaèke planine. Na svom putu ka površini Zemlje. a vulkani se najèešãe nalaze na oko 100 do 150 km od granice izmeðu ploèa).

kalijum-40 (sa poluživotom od 1280 miliona godina. ako uzmemo u obzir i uranijum-235 (sa poluživotom od 720 miliona godina. merenjem odnosa zastupljenosti ugljenikovog izotopa C-14 u odnosu na C-12 možemo približno proceniti starost predmeta.Koliko je stara naša planeta? Danas se smatra da je materijal od koga je sastavljena Zemlja nastao u eksploziji neke bliske supernove pre nešto više od 4 i po milijarde godina. a zatim u prirodni ugljenik C-12. Nakon prestanka života živih organizama. Za odreðivanje starosti vulkanskog i metamorfnog Zemaljskog kamenja. Poluživot ugljenika C-14 iznosi 5730 godina. Do zakljuèka o starosti Zemlje od oko 4 i po milijarde godina došlo se na osnovu merenja radioaktivnosti izotopa hemijskih elemenata. koja se osim u arheologiji široko koristi i u antropologiji. a èiji poluživot iznosi 4 i po milijarde godina. Ipak.izotop vodonika koji osim protona. radioaktivni uranijum-238 sa poluživotom od 4 i po milijarde godina. mada se ona èesto primenjuje i za objekte stare i do 70 000 godina. Na Zemlji se nalaze svi izotopi èiji je poluživot (vreme za koje se polovina atoma datog radioaktivnog uzorka raspadne) veãi od 500 miliona godina. godine. okeanografiji. za procenu starosti kamenja u geologiji se najèešãe koristi adekvatna metoda na osnovu radioaktivnog prelaska kalijuma-40 u argon. u jezgru poseduje i 2 neutrona) i oni koji nastaju u stenama pod dejstvom raspada drugih radioaktivnih elemenata (takvi su npr uranijum-234 ili radijum-226). Najvažniji podatak koji ide u prilog starosti Zemlje od oko 4 i po milijarde godina jeste nepostojanje plutonijuma-244 (èiji je poluživot jednak 80 miliona godina) i tehnicijuma-99 (èiji je poluživot jednak 200 000 godina). zastupljenost ugljenikovog izotopa C-14. Takoðe. atomska jezgra C-14 poèinju da se radioaktivno raspadaju poznatom brzinom. ostaje u konstantnoj ravnoteži sa zastupljenošãu ovog izotopa u Zemljinoj atmosferi i morima. sastav hemijskih elemenata na Zemlji je toliko raznovrstan da je mogao nastati samo od jedne zvezde koja je potpuno potrošivši svoje nuklearno gorivo u sebi sintetizovala sve ove elemente i zatim ih u džinovskoj eksploziji rasula po Kosmosu. pedologiji i klimatologiji. izotopi hemijskih elemenata poseduju u svojim atomskim jezgrima više neutrona od njihovih stabilnih istoimenika koje nalazimo u periodnom sistemu elemenata. a za odreðivanje starosti kamenja starog do oko million godina koristi se merenje spontane fisije uranijuma-238 prisutnog u malim kolièinama u svim stenama. Naime. kolièina ugljenika C-14 dvostruko smanji pod dejstvom njegovog nuklearnog prevoðenja u ugljenikov izotop C-13. koga danas ima oko 50 % i tehnicijum-232 sa poluživotom od 14 milijardi . Naime.. dok se svega nekoliko izotopa sa kraãim poluživotom može naãi i oni spadaju u jednu od dve grupe: oni koji se stvaraju u atmosferi u nuklearnim reakcijama iniciranim kosmièkim zracima ili solarnim vetrom (to su npr. ali ne i u našem Suncu. koji je danas na Zemlji zastupljen sa 9 % u odnosu na svog prirodnog kalijuma-39). koji u svom atomskom jezgru sadrži dodatna dva neutrona (uz 6 protona i 6 neutrona). Osim radiougljeniène metode. što znaèi da se nakon svakog ovog vremenskog perioda. koji je danas na Zemlji zastupljen sa 1 % u odnosu na svog prirodnog uranijuma-238). koristi se metoda zasnovana na radioaktivnom prelasku rubidijuma87 u stroncijum-87. ovako brza dezintegracija ugljenika C-14 ogranièava primenu ove metode na predmete stare do 50 000 godina.Kako se odreðuje starost predmeta? Jedna od najpouzdanijih metoda za odreðivanje starosti arheoloških predmeta je radiougljenièna tehnika koju je izumeo Vilijard Frenk Libi 1947. a za odreðivanje starosti okeanskih sedimenata starijih od 50 000 godina koristi se torijum-230. . Tehnicijum je prisutan u nekim zvezdama. a od jednog malog parèeta te materije je verovatno nastala i naša planeta. ugljenik-14 ili tricijum . kao i uzoraka sa Meseca. Kroz metabolièke aktivnosti. èiji je poluživot jednak 80 000 godina. Stoga.

Razlog ovome je u tome što su se za oko 5 milijardi godina nakon eksplozije supernove i nastanka teških elemenata. ali se i on nakon odreðenog vremena istim pretvaranjem jednog neutrona u proton uz emitovanje elektrona i antineutrina pretvara u plutonijum-239. takoðe sa kiseonikom. koji u svojim atomskim jezgrima imaju više od 92 protona i koji po definiciji ne postoje u prirodi. osim ako nisu ljudskog porekla. Meðutim. pronaðena veoma mala kolièina izotopa plutonijuma sa masenim brojem 244. 1971. a ideja o silicijumu kao osnovnom atoma za izgradnju živoga sveta èesta je tema nauèno-fantastiènih knjiga. oni imaju i nekoliko zajednièkih osobina. Ipak.12 dana. i stvaraju duge polimerne lance. . za razliku od ugljenika koji se oksiduje do gasovitog ugljen dioksida. godine je u jednom iskopanom fosfatu iz južne Kalifornije koji potièe iz prekambrijskog doba. od èega 80 % na severnoj hemisferi. u prirodi se on ipak može naãi u veoma niskoj koncentraciji od jednog 100 milionitog dela u uranijum dioksidu. Ugljenièni atomi se .Da li bi osnovni atom u živom svetu mogao umesto ugljenika biti silicijum? Tela svih živih biãa su napravljena od ugljenika i njegovih jedinjenja. Osim ovoga. elementi skladištenja su poznati kao ugljeni hidrati formule Cx(HOH)y. prisutan u Zemljinoj kori. Izotopi urana se uglavnom raspadaju putem emisije alfa èestica (jezgara atoma helijuma). silicijum se oksiduje do èvrstog silicijum oksida. živi sistemi moraju posedovati neki naèin za skupljanje. Meðutim. oèekivane zastupljenosti ovih izotopa za procenjenu starost Zemlje se odlièno slažu sa podacima dobijenim iz realnih merenja. predstavlja i izvor prirodnog plutonijuma u uranovim rudama. èije je vreme poluživota procenjeno na 80 miliona godina. koji se zatim razmenjuju sa vazduhom. a pronaðen je 1941. ali se èesto dešava i proces spontane fisije. Ovaj opisani proces. što znaèi da imaju po 4 elektrona u spoljašnjem elektronskom omotaèu. skoro svi najteži elementi raspali jer su im vremena poluživota uglavnom znatno kraãa od starosti Zemlje. pri èemu nastaje uranov izotop U-239. koji se stalno dešava od vremena nastanka Zemlje. èijom oksidacijom se dobijaju voda i ugljen dioksid. elektron i antineutrino. godine. Elektron i antineutrino se emituju u okolinu. Do sada je posredstvom nuklearnih proba u atmosferu osloboðeno 80 tona plutonijuma-239 i 240. godinu dana nakon što je otkriven neptunijum. a ova razlika bi predstavljala verovatno kljuèni razlog zašto silicijum ne bi mogao da podržava život. Plutonijum je drugi pronaðeni transuranski element. èiji je poluživot jednak vremenu od 24 i po milenijuma. . Èetvorovalentni su. a proton ostaje u atomskom jezgra. èuvanje i korišãenje energije koja dolazi iz okoline. za koju se smatra da je nastala pre oko 4 i po milijarde godina. rudi urana. Plutonijum spada u trans-uranske elemente. pa se tada U-239 pretvara u neptunijum-239 sa poluživotom od 2.godina koga danas ima 80 %. najveãa kolièina plutonijuma na našoj planeti potièe od ljudskih aktivnosti i to najviše od raznih nuklearnih proba. Grade jedinjenja sa kiseonikom. a u sluèaju silicijuma se nazivaju polimernim silikonima. S obzirom da su oba ova elementa èlanovi 4. koji se u sluèaju ugljenika nazivaju poliacetalima. koji uèestvuju u graðenju hemijskih veza prilikom formiranja nekog jedinjenja. a u ugljeniènom svetu.Da li plutonijum postoji u prirodi? Danas se smatra da su svi teški hemijski elementi nastali tokom eksplozije supernove koja se desila nekoliko miliona ili èak milijardi godina pre nastanka Zemlje. odnosno silikata. koji se raspada pretvarajuãi jedan svoj neutron u proton. iako se plutonijum smatra sintetièkim elementom koji se najefikasnije stvara u nuklearnim reaktorima. prilikom koga se atomsko jezgro urana cepa na dva dela uz oslobaðanje nekoliko neutrona koje mogu uhvatiti druga jezgra urana. Uran-238 je prirodni element. grupe periodnog sistema.

koji se pod dejstvom enzima razgraðuju kada je potrebna energija. najviša taèka na Zemljinoj kugli je planinski vrh Himalaja pod imenom Mont Everest (ili Sagarmata što znaèi “èelo na nebu” ili Èomolungma što znaèi “Božja Majka sveta”) koji se nalazi na nadmorskoj visini od oko 8848 metara. a sa Zemlje se vide kao pulsari. kada bismo jednu lopticu za skvoš poveãali do razmera Zemlje. Neutronska zvezda je oko 1015 puta gušãa od obiène materije.45 · 109. a preènika od po oko 60 km. tada bi na njoj usled nepostojanja uzdignuãa. Stoga. Što se tièe naše planete.4 santimetra. pa stoga možemo zakljuèiti da su èvrste ivice naše planete znatno uglaèanije od jedne loptice za skvoš.Da li je Zemlja uglaèanija od loptice za skvoš? Da bismo procenili koje je od ova dva tela uglaèanije. odnosno uzdignuãa i ulegnuãa na njihovim površinama.45 · 109. . ne postoji u nama poznatom svetu silicijumovih jedinjenja. dok je preènik loptice za skvoš jednak 4. odnosno nakon redukovanja varijacija Zemljinog preènika do dimenzija loptice za skvoš daje vrednost od 0. S druge strane. što predstavlja približnu vrednost kritiène gustine neophodne da zatvori Kosmos. što je jednako njegovoj približno procenjenoj starosti. kao i postojanje molekula u levom i desnom obliku. godine. materije koja postoji na Zemlji. oni bi na današnjoj Zemlji prodirali kroz . onda kada bismo hteli da sabijemo Kosmos do gustine vode. ili 400 miliona kilometara.0686 milimetara što je manje od 0.meðusobno povezuju gradeãi dugaèke lance. najdublja taèka na njoj predstavlja mesto (odnosno taèka) pod imenom Challenger Deep koje se nalazi oko 338 km jugozapadno od pacifièkog ostrva Guam u 2500 km dugaèkom (prostire se u pravcu severoistok-jugozapad) i 70 km širokom jarku Mariana.00004 svetlosne godine. Stoga. veã samo mala udubljenja dubina najviše oko desetog dela milimetra. dobiãemo odnos u preènicima ova dva tela. a kada bi bio sabijen do gustine neutronske zvezde. kada bismo smanjili preènik Zemlje 3. Nastaju u eksplozijama supernova. Ova raznovrsnost ugljeniènih jedinjenja.45 · 109 puta. ona bi postala velika kao jedna loptica za skvoš. moramo najpre uspostaviti odnos u njihovim razmerama. pod dejstvom gravitacije kolabirale do ogromnih gustina i sastoje se u potpunosti od neutrona. a skrob kod biljki predstavljaju ova rezervna skladišta energije u obliku dugaèkih lanèanih ugljeniènih molekula. i ako mu je gustina jednaka 8 · 10-30 grama po kubnom santimetru. imao bi preènik od samo 0. što je jednako skoro trostrukom rastojanju od Zemlje do Sunca. a ova najdublja taèka morskog poda koja je dobila ime po brodu koji ju je otkrio 1948. njegov preènik bi iznosio samo 4 svetlosne godine. Takoðe. tj. Sledeãa stvar koju moramo uzeti u obzir prilikom procene o uglaèanosti ova dva tela je odnos dimenzija nepravilnosti. Uprkos mnogobrojnim pokušajima dobijanja složenih silicijumskih jedinjenja analognih ugljeniènim. Glikogen kod ljudi i životinja. pokazalo se da su ova sintetièka jedinjenja isuviše nestabilna i reaktivna. nalazi se na dubini od 11 034 metara ispod nivoa mora. ekvatorijalni preènik naše planete iznosi 12 756 kilometara. koje su nakon potrošnje svog nuklearnog goriva. što deljenjem sa 3. postojali samo krateri i to dubina od oko 29 km. a i prepoznavanje molekula od strane enzima po principu kljuè-brava. Naime. odnosno 3.1 milimetra nepravilnosti površine na ovozemaljskoj loptici. .Koliko bi velika bila Zemlja kada bi se pretvorila u neutronsku zvezdu? Neutronske zvezde predstavljaju zvezde mase od jedne i po do tri Sunèeve mase. Naime. skoro da ne postoje uzvišenja. a ovoliko gusta Zemlja bi imala preènika od samo 64 metra. Na jednoj loptici za skvoš koja se u našem svetu percepcije smatra veoma glatkim predmetom. interesantno je da ako je Kosmos preènika oko 20 milijardi svetlosnih godina. S druge strane. možemo uzeti da varijacije preènika Zemlje iznose 19 882 metra. Deljenjem preènika Zemlje i preènika loptice za skvoš.

. 1700. godine i poseduje 80 spratova). odnosno 415 metara visoke dve zgrade World Trade Center-a u Nju Jorku (viša zgrada je bila izgraðena 1972. 381 metar visoka Empire State Building u Nju Jorku (izgraðena još 1931. što je mnogo reðe od najviših slojeva Zemljine atmosfere na samom prelasku u kosmièka prostranstva. godine. površina Zemlje nestala i znali bismo samo za horizont dogaðaja. koja je izgraðena 1999. Obe zgrade imaju po 88 spratova. Upravo zato se ova dodatna èetvrtina dana u svakoj godini manifestuje kao novi dan na svake èetiri godine. Ipak. slièno kao i 300 metara visok Ajfelov toranj u Parizu. koje su nažalost srušene septembra 2001. 384 metra visoka zgrada na trgu Šun Hing u kineskom gradu Šenzenu (izgraðena 1996. a poseduje 102 sprata). tj. godine. pa 417.242199 dana. S druge strane. 1600. 1200. a obe zgrade su imale po 110 spratova). . koje se ne raèunaju u zvaniènu visinu zgrade.. nije? Godina predstavlja vreme koje proðe dok Zemlja napravi jednu orbitu oko Sunca. izgraðena 1992. a 1900. godine. Stoga se svaka godina zapravo sastoji od 365 dana i 5 sati.. s obzirom da poseduje sve ukupno 110 spratova. dok bi kao crne rupa. dok su godine koje su deljive sa 400 (400. a niža 1973. poveãanje loptice za skvoš do razmera Zemlje znaèilo bi da bi na svakom njenom kubnom santimetru postojalo samo desetak atoma. pa bi u tom sluèaju preuzele titulu najviše ikada izgraðene zgrade na našoj planeti. a poseduje 69 spratova). kao i kroz Mohorovièiãev (ili tzv. Na drugom mestu se nalazi 442 metra visoka Sears Tower u Èikagu.. poslovni ili uslužni objekat. Razlog ovome postoji u onih 11 minuta i 14 sekundi koliko nedostaje svakoj godini da u njoj bude taèno 365 dana i jedna èetvrtina dana. Zemljina godina ne poseduje taèno 365 dana.. ubrzo dovelo do još veãeg izravnavanja njene površine u sluèaju neutronske zvezde. .okeansku koru debelu 6 km. dok 1900.Koja je najveãa ikada izgraðena zgrada na Zemlji? Arhitektura definiše zgradu kao zatvorenu graðevinsku strukturu stvorenu pre svega za naseljavanje. pa bi to uz njeno rotiranje oko svoje ose. Zemlja se okrene oko svoje ose oko 365 puta tokom jednog obrtaja oko Sunca. godine sa 70 spratova) . godine i poseduje 88 spratova. februar prestupnih godina ima umesto 28. a izgraðena je 1974. 1400. a koje bi zajedno sa svojim antenama. godine. i Bank of China Tower (369m. godine. veã 365. izgraðene 1998. kada bi se Zemlja skupila do razmera jedne loptice za skvoš.Zašto je 2000. 2000. a tada bi gravitacija na njoj bila mnogo miliona puta jaèa od gravitacije koju sada oseãamo.. godina bila prestupna. 1600. Tako. u tzv. nisu bile prestupne godine. 48 minuta i oko 46 sekundi. Moho) diskontinuitet koji razdvaja Zemljinu koru od njenog omotaèa. Iz tog razloga se mesecu februaru svake èetvrte godine. 1300. Central Plaza (374m. godine sa 78 spratova). koji bi bio veoma gladak. 2000…) prestupne. 1200. U 10 najviših zgrada na planeti ulaze još 391 metar visoka Citic Plaza u kineskom gradu Guangdžou (izgraðena 1996. ona bi se usled velike gustine pretvorila ili u neutronsku zvezdu ili u crnu rupu. 800. 1800. koja nije stambeni. predstavljaju trenutno najveãu zgradu na Zemlji. a visina zgrada se uvek raèuna od ploènika ulice na kome su postavljene pa do strukturnog vrha zgrade pri èemu se naravno ne raèunaju antene i slièni objekti koji stoje na vrhu zgrade. Stoga je u trci za najveãu zgradu ispala 553 metra visoka CN Tower u Torontu. Svaka ova rotacija Zemlje oko svoje ose predstavlja jedan dan. Po 452 metra visoka dva Petronas Tower-a u gradu Kuala Lumpuru u Maleziji. 1500.. Meðutim.. godina su bile prestupne. Meðutim. izgraðena 1989. godine. za koju je karakteristièno da ima najviši zauzeti sprat. prestupnoj godini dodaje po jedan dodatni dan. bile više za po dodatnih 110 metara. Stoga je uvedeno pravilo da svaka godina deljiva sa 100 nije prestupna godina. 29 dana. Zatim slede 421 metar visoka zgrada Jin Mao u kineskom gradu Šangaju.

a lako se može prepoznati severnoamerièka mreža autoputeva. Satelitske slike Zemlje nisu uvek prirodno obojene tako da prikazuju plave okeane. tako i noãu.Kako se boje meteorološke slike Zemlje snimljene iz satelita? Sigurno je da je Zemlja u našem svetu postala drugaèija onog trenutka kada se pojavila prva njena fotografija iz Kosmosa. a visina ãe mu iznositi èak 677 metara. boja ovih slika podešava tako da bi se uoèili ili naglasili pojedini korisni detalji. Naime. pa je tako nedavno napravljena i prva mapa Zemlje sa raspodelom munja. bele vazdušne struje i zelene ili žute kontinente. Meðu njima je 7-South Dearborn zgrada u Èikagu. poznato nam je da toplija tela emituju više infracrvenih talasa od hladnijih tela. prostire kroz vazduh brzinom od oko 330 metara u sekundi. Drugim reèima. Uzimajuãi u obzir da je vreme koje je potrebno svetlosti da stigne od izvora do vašeg oka zanemarljivo malo. fotografiše i pomoãu kamera osetljivih samo na infracrvene talase koje za razliku od obiènih kamera. kažu nam da trka za najvišim neboderom još uvek nije završena. pa ãe stoga hladniji oblaci sa veãih visina emitovati infracrvene talase manjeg. Pomoãu infracrvenih detektora na satelitima se mogu odlièno registrovati i munje èak i po danu. a o izgledu ove fotografije su verovatno samo sanjali ljudi koji su živeli na Zemlji pre šezdesetih godina 20. Takoðe. u Šangaju se gradi Svetski finansijski centar koji ãe biti visok 457 metara. Na ovim slikama velike vodene površine na Zemlji kao što su mora ili jezera ispadaju bele zbog njihove velike emisije infracrvenih talasa.Kako da znamo na kom je mestu sevnula munja? Svetlost putuje kroz vakuum brzinom od oko 300 000 kilometara u sekundi. posebno iznad velikih gradova.u Hong Kongu i Emirates Tower (355m. dok su polovi i okeani mesta iznad kojih se dešava najmanje elektriènih pražnjenja izmeðu Zemlje i oblaka. Ipak. Danas postoje satelitske slike (ili bolje reèeno mape) naše planete bez oblaka sa rezolucijom manjom od jednog kilometra. kada vidite munju poènite da brojite u sekundama do trenutka kada èujete grom. . veã se èesto primenom razlièitih tehnika. izgraðena 2000. Proizvod brzine zvuka i izbrojanog vremena daãe vam približno rastojanje od vas do mesta na kome je sevnula munja. oblaka i kopna. a zvuk se. koja slièno Trans-sibirskoj železnici izgleda kao svetla mreža posuta malim zvezdama u vidu svetlih okolnih gradova. veka. a niži i topliji oblaci talase veãeg intenziteta. s druge strane. pa se oni stoga kompjuterski (ili ruèno) boje kako bi se dobila slika raspodele vodene pare u Zemljinoj atmosferi. Himalajima i u centralnoj Africi. Naime. a imaãe èitavih 300 spratova. . množenjem odbrojanog . dok se u vazduhu neznatno usporava. tada se Zemlja osim pomoãu obiènih kamera osetljivih samo na vidljivu svetlost. jer postoji preko 50 predloženih zgrada koje bi trebalo da sruše rekord najveãe zgrade. noãu se na Zemlji vide samo veštaèka svetla. a prikazuju Zemlju. Pošto meteorologe najèešãe interesuje položaj oblaka ili uopšte oblasti sa velikom koncentracijom vodene pare iznad Zemljine površine. godine sa 55 spratova) u Dubaiu. Ipak. na kojoj se vidi da najviše munja pogaða Zemlju na Floridi. Mogli smo da vidimo našu planetu po kojoj hodamo kao na dlanu. a posedovaãe rekordnih 112 spratova. a Svetski centar za uèenje Veda u gradu Jabalpuru u Indiji biãe piramidalnog oblika. umesto okeana. Reka Nil je takoðe zahvaljujuãi veštaèkom osvetljenju vidljiva od Asuanske brane do Mediteranskog mora. visina ãe joj iznositi 472 metra. dok je danju snežno beli Antarktik noãu potpuno mraèan. podjednako dobro vide oblake kako danju. kako danju. trenutno najperspektivniji projekat nebodera na svetu predstavlja buduãi Bionic Tower u Hong Kongu koji ãe biti visok 1228 metara. kao i najveãi deo Afrike i Južne Amerike. èija izgradnja se privodi kraju. tako i noãu.

moramo znati da se tela uvek kreãu u odnosu na nešto ili nekoga. tako i poveãanje napona za potrebe elektriènog ureðaja. što predstavlja tzv. pa je njegova upotreba uvek pogodnija. potrebne su nam dve stvari: adapter koji služi da promeni oblik prikljuèka za struju. ukoliko bismo ureðaj prilagoðen za nazimeniènu struju prikljuèili na tok jednosmerne struje. za isporuèivanje elektriène energije koriste napon od 220 (ili 240) Volti. pomoãu konvertera je moguãe promeniti napon od 220 V na 110 V. 56 minuta i 4. . onda nam neusklaðena elektrièna standardizacija na planetarnom nivou može predstavljati mali problem. Zemlja se okreãe i oko našeg Sunca po približno kružnoj orbiti brzinom od skoro 30 kilometara u sekundi. a zatim konvertor ili transformator. Takoðe. Adapteri se mogu koristiti samo kod aparata koji su ukljuèeni u struju ne duže od nekoliko minuta (npr. naravno u metrima. Osim ovih relativnih kretanja. a ne u odnosu na Sunce) koji je za oko 4 minuta kraãi od srednjeg sunèanog dana. iz odnosa ove dve velièine možemo izraèunati da je brzina obrtanja Zemlje oko svoje ose jednaka 460 metara u sekundi ili oko 1000 milja na èas. neke zemlje (uglavnom one na 220 Volti) koriste naizmeniènu struju frekvencije 50 Herca. a jedna od njih je elektrièna standardizacija. koriste naizmeniènu struju.Da li teža ili lakša tela padaju brže ka Zemlji? .Zašto nam je potreban elektrièni ispravljaè ako putujemo preko okeana? Iako tehnologija služi da nam približi svet. pomoãu transformatora se može izvršiti kako redukovanje. S obzirom da obim Zemlje iznosi 40 075 kilometara.Koliko brzo se kreãe Zemlja? U skladu sa Ajnštajnovom teorijom relativiteta. dok se stanovnici drugih zemalja (uglavnom one na 110 Volti) snabdevaju strujom frekvencije 60 Herca. zajedno sa nama na njenoj površini. posebno sa nekim od svojih elektriènih ureðaja. fen ili aparat za brijanje). siderealni period ili zvezdani dan ( s obzirom da se meri u odnosu na zvezde. koji prilagoðavaju napon struje vašem ureðaju. a ova brzina je jednaka brzini od 390 kilometara u sekundi. kod napajanja kompjuterskih èipova.vremena u sekundama sa 330 dobiãete približno rastojanje od vas do mesta na kome je udario grom. dok SAD i veãi deo zapadne hemisfere Zemljine lopte koriste napon od 110 do 120 Volti. u odnosu na neki referentni sistem. još uvek postoje bitne razlike meðu nekim zemljama. rotira oko svoje ose jednom u 23 èasa. satelit COBE pušten u orbitu 1989. Naime. ali ne i npr. Jugoslavija. godine. kada govorimo o kretanju. Ova mala razlika u frekvencijama najèešãe ne predstavlja nikakvu smetnju za ureðaje. kao i mnoge druge zemlje. pa i mi sa njim. a uz to i ceo Sunèev sistem. uspeo je da izmeri i kretanje naše planete u odnosu na kosmièko pozadinsko zraèenje. Takoðe. osim ako nemate elektrièni sat koji ãe onda u nekoj drugoj zemlji raditi brže ili sporije. tj. primetiãemo da Zemlja. Ipak. ukljuèujuãi i našu. kako bismo prikljuèili naš ureðaj za zidni strujni utikaè kroz koji protièe struja razlièite snage od one na kojoj normalno funkcioniše aparat. ako posmatramo kretanje površine Zemlje u odnosu na centar planete. on bi skoro sigurno pregoreo. dok skoro sve ostale države. Ukoliko èesto putujemo. Stoga. S druge strane. . kreãe se oko centra naše Galaksije brzinom od oko 220 kilometara u sekundi.09053 sekunde. Brazil i Južna Afrika koriste jednosmernu struju. Indija. . ali ne i obrnuto s obzirom da on zapravo predstavlja jedan elektrièni prekidaè koji brzo naizmenièno propušta i blokira struju kako bi redukovao njen napon. Stoga.

u okolini žice kroz koju prolazi struja elektrona. dve lopte razlièitih zapremina). pri èemu je preðeni put srazmeran kvadratu vremena padanja. kao npr. pa je stoga skoro nemoguãe predvideti kako ãe ono izgledati u buduãnosti. U veãini geomagnetskih opservatorija na planeti. . kao i da stoji na ležaju na kome je trenje minimalno. . ovakve promene dešavale na svakih pola miliona godina. kitovi ili leptiri koriste magnetizam za navigaciju. kao i rotacije Zemlje. Naravno. meðu kojima je možda i èovek. Pošto je Zemjino magnetno polje izuzetno slabo. jedan deo teènog gvožða kristalizuje i pod dejstvom strujanja toplote. veka formulisao zakon slobodnog pada po kome sva tela pri slobodnom padu bez obzira na svoju težinu. ali je masivnije telo i teže ubrzati od lakšeg tela. igle) koji balansira na osnoj taèki. za ista vremena prevaljuju iste puteve. èija se orijentacija u prostoru menja u zavisnosti od smera prisutnog magnetnog polja. a još uvek nije poznato da li ovo opadanje predstavlja samo fluktuaciju ili polako dovodi do obrtanja smera magnetnog polja. Iako poreklo Zemljinog magnetnog polja još uvek nije razjašnjeno.Galileo Galilej je poèetkom 17. došlo je do opadanja jaèine Zemljinog magnetnog polja od oko 10 % u odnosu na jaèinu polja sa poèetka 20. neophodno je da igla kompasa bude izuzetno lagana. laganog magneta (tzv. odnosno njena tzv. Ukoliko i sami želite da napravite kompas sa savršenim ležištem na kome neãe biti nimalo trenja. magnetosfera formira jednu vrstu štita koji usmerava kosmièko zraèenje ka polovima i na taj naèin spreèava prodor visokofrekventnog (a time i visokoenergetskog) kosmièkog zraèenja ka naseljenim delovima Zemljine kugle. ukoliko sa iste visine i u istom trenutku ispustimo ka Zemlji dva tela razlièite mase. pa ãe stoga oba tela padati jedan pored drugog ukoliko su istog oblika. a istog oblika (ili taènije tela iste simetrije – npr. poslednje obrtanje smera magnetnog polja Zemlje desilo se pre oko 700 000 godina. a smatra se da su se u prethodnih 200 miliona godina. . na èašu vode. Zemlja u veãoj meri privlaèi telo sa veãom masom. ptice. tada ãe otpor vazduha više uticati na telo èija je površina u pravcu leta veãa. a plutu stavite na neku vodenu površinu. Magnetno polje Zemlje se stalno menja. Dok se smer Sunèevog magnetnog polja obrãe na svakih 11 godina.sever) ili je jasno obojen kako bi se ukazalo da pokazuje pravac severa. Pošto se suprotni magnetni polovi privlaèe. Stoga. veka.Da li je magnetno polje Zemlje promenljivo? Zemljino magnetno polje. ponekad je neophodno malo prodrmati kompas da bi on pokazao sever. oni ãe istovremeno pasti na Zemlju. dok postoje i odreðeni organizmi. koje u sebi poseduju izvesne kolièine magnetnog minerala magnetita. smatra se da se u uslovima visokih pritisaka u Zemljinom jezgru. tako i po pitanju intenziteta. pa ãe takvo telo padati sporije od tela sa manjom površinom u pravcu leta. još uvek nije poznato u kojoj meri magnetno polje Zemlje utièe na život na njoj.Kako igla kompasa uvek pokazuje sever? Magnetni kompas se (za razliku od žiroskopskog kompasa) sastoji od malog. ali je poznato da mnoge migrirajuãe životinje. a kao posledica svoje velike osetljivosti. ukoliko su tela razlièitog oblika. tako ãe jedan pol magneta kompasa uvek biti okrenut ka severnom magnetnom polu Zemlje. kako po pitanju pravca. Usled pojave trenja igle sa ležištem. kao npr. postavite je na komad plute. dok ãe drugi pol magneta biti orijentisan ka južnom magnetnom polu Zemlje. ovo kristalno gvožðe takoðe poèinje da rotira što dovodi do pojave slabog magnetnog polja oko Zemljine ose rotacije. pomoãu kompasa se mogu registrovati i male promene magnetnog polja kao npr. Jedan kraj magneta je najèešãe obeležen slovom N (North . namagnetišite jednu šivaãu iglu (tako što ãete proãi magnetom napred-nazad nekoliko puta iznad nje). Takoðe.

. pa možda i pravac kretanja. Zato su kompasi beskorisni u okolini severnog i južnog magnetnog pola. Uz sve ovo. a na svakih 3 do 7 godina. godine nakon èega ãe preãi u Aljasku da bi sredinom 21. Igla kompasa ãe uvek težiti da zauzme isti smer kao i linije sila magnetnog polja. igla ãe se usmeriti u napred i vi ãete misliti da je sever pravo. Premda se severni magnetni pol pomera ka severu ili severozapadu tokom poslednjih sto godina. Argentinu. oluja sa grmljavinom i tropskih oluja. rastojanje izmeðu magnetnog i geografskog severnog pola. Ako opet kucnete kompas.Šta je to efekat staklene bašte? Efekat staklene bašte predstavlja zagrevanje atmosfere planete usled neprozirnosti atmosferskih gasova za infracrvene talase koji dolazi iz Kosmosa. Indija i Afrika. ono znatno utièe na vremenske prilike i u drugim delovima planete. Usled toga igla kompasa je povuèena vertikalno nadole. igla ãe se usmeriti unazad i vi ãete misliti da je sever iza vas. što dovodi do prestanka podizanja hladnih dubinskih voda. na nekih 77 stepeni severne geografske širine. S druge strane. jer su El Ninjom uzrokovane oluje odvuèene sa ovih podruèja. a do porasta broja tropskih oluja u Pacifiku. piloti. do nedavno se nalazio na zapadnom Grenlandu. s druge strane èesto doživljavaju velike suše. Australija.. a topliji zimski dani su tokom El Ninja prisutni u Kanadi i na Aljasci. Geografski severni pol je taèka na 90 stepeni severne geografske širine i on je prikazan na veãini mapa. Brazil i Japan mogu pak zadesiti dugotrajne kiše i poplave. tako da kada se nalazite blizu polova magnetno polja je izuzetno jako tako da su linije sila usmerene ka zemljinoj površini. kao i putnici na zemaljskim putevima.Šta je to El Ninjo? El Ninjo je vremenski period na Zemlji tokom koga je temperatura morske površine duž južnoamerièke obale i u ekvatorijalnom Pacifiku iznad normalne. koja je jedno od najsevernijih naselja u Kanadi i u kojoj živi samo oko 200 ljudi) sa èije se teritorije smatra da ãe iziãi 2004. Južnu Kinu. a u najveãoj meri sa Sunca. veka veã bio u Sibiru. El Ninjo. zatim je prešao u Kanadu (danas je lociran nedaleko od luke Rezolut. koji pravac pokazuje igla kompasa? Postoje dva severna pola: geografski i magnetni. premda se kreãu brzinom od oko 10 do 40 kilometara godišnje. pojavljuje se najèešãe tokom meseca decembra. Ovaj severni pol nije uvek na istom mestu. Premda se stalno menja usled kretanja magnetnog pola. nije nam poznato dokle ãe se ovakvo kretanje nastaviti i da li ãe ono eventualno promeniti smer. kompase i dalje koriste mnogi mornari. Osim što ovo zagrevanje odvlaèi ribu ka dubljim vodama i dalje od ribarskih mreža. pa i do naglog porasta temperature površine Okeana. kada se smanje jaki vetrovi koji pokreãu površinske okeanske struje ka zapadu. Magnetni polovi mogu znaèajno ubrzati svoje kretanje. Brazil. Ako blago kucnete kompas. . . Indonezija. što na španskom znaèi “mladiã” ili “Hristovo dete”.Kada stignemo na severni pol. Veoma tople vode u ekvatorijalnom Pacifiku ispuštaju više vlage u vazduh dovodeãi tako do porasta broja pljuskova. El Ninjo dovodi i do smanjenog broja uragana u Meksièkom zalivu i u zapadnom Atlantiku. a premda su GPS sistemi navigacije skoro u potpunosti zamenili kompase na našoj planeti. El Ninjo smanjuje i kolièine snežnih padavina u Severnoj Americi. što znatno utièe na vazdušne tokove u najvišim slojevima atmosfere i dovodi do vremenskih neprilika najviše u Severnoj Americi. magnetni pol je taèka u kojoj su linije sila magnetnog polja koje spajaju magnetne polove Zemlje vertikalne u odnosu na Zemljinu površinu. Geografski polovi predstavljaju jedine dve taèke na površini naše planete koje ne rotiraju oko Zemljine ose rotacije jer joj pripadaju. danas iznosi 966 kilometara.

ipak. Od svih gasova koji èine Zemljinu atmosferu. dok na Marsu usled ovog efekta dolazi do poveãanja temperature za samo 5 stepeni. Mikroorganizmi razlažu organske materije u procesu aerobiène respiracije. kao i uništavanje šuma (jer biljke troše ugljen dioksid u procesu fotosinteze). korov. gljive. potrebni su nam otpaci organskog porekla (kao npr. U ureðenijim zemljama se oko 5 % otpada (tj. Tokom procesa pravljenja ðubriva. u najveãoj meri se razgradi putem oksidacije ili putem dejstva anaerobnih bakterija. kao i voda u kojoj žive i razmnožavaju se. Ukoliko se smeša svih neophodnih komponenti s vremena na vreme promeša i navodnjava. fosfor i kalijum.Da li bacanje ðubreta utièe na globalno zagrevanje? Ugljen dioksid (CO2) je gas koji je najodgovorniji za pojavu pojaèanog efekta staklene bašte. novine. . Ugljenik koji bacamo u ðubre u obliku drveta ili papira. Sagorevanje fosilnih goriva (benzin. greenhouse gasova u vazduhu. Velika kolièina gasifikovanog ugljenika je u obliku metana koji još više utièe na globalno zagrevanje nego ugljen dioksid. pa se stoga temperatura ðubriva penje do izmeðu 28 i 66 oC. oko 3 – 4 % ugljenika) zakopa u Zemlju. ugalj. U procesu respiracije. mikroorganizmi stvaraju još i ugljen dioksid i toplotu. odnosno globalnog zagrevanja. a samim tim i temperatura planetarne površine bude viša za 33 stepena nego što bi bila njena temperatura bez postojanja atmosfere. svi otpaci tokom èijeg razlaganja dolazi do emisije ostalih gasova koji u atmosferi apsorbuju Sunèevu svetlost i prevode je u pojaèano vibriranje atoma u molekulu (osim ugljen dioksida. pa se stoga smatra da bi bilo korisno termalno gasifikovati drveni i papirni otpad za upotrebu u gasnim turbinama. voda (40 – 60 %) i vazduh (izvor kiseonika). tokom èega nastaje ugljenikom bogati humus sa mnoštvom drugih elemenata kao što su azot. Globalno zagrevanje planete je veoma povezano sa pojaèanim efektom staklene bašte (bez efekta staklene bašte ne mogu bio moguã život na našoj planeti). pa im je stoga potreban i kiseonik. dok se ostatak ðubreta sagori radi dobijanja korisne energije. Glavni izvor infracrvenih talasa za našu planetu predstavlja površina Sunca. ugljen dioksid je glavni apsorbent infracrvenih talasa. ðubrivo se može dobiti za par nedelja. kao što su ugalj i nafta. Apsorbovani dugotalasni infracrveni elektromagnetni talasi od strane atmosfere Zemlje uzrokuje da ravnotežna temperatura atmosfere. Uz ovo. kore i semenke povrãa i voãa. ali i vodena para i retki gasovi takoðe imaju znaèajnu ulogu u ovakvom zagrevanju planete. dovode do globalnog zagrevanja. to su i metan. . slama. a pre svega sagorevanjem fosilnih goriva. efekat staklene bašte podiže temperaturu planete za èitavih 500 stepeni. koji sve više dolazi do izražaja sa poveãanjem koncentracije ugljen dioksida i drugih tzv. drveni materijali…). a time i u poveãani toplotni sadržaj atmosfere.Kako se pravi ðubrivo? Da bismo sami napravili prirodno ðubrivo (kompost). . zemlja (izvor mikroorganizama). Na Veneri. nafta…). najviše utièu na globalno zagrevanje planete Takoðe. mikroorganizmi iz zemlje (bakterije. aktinomicete) jedu organske otpatke i razlažu ih do jednostavnijih jedinjenja. hlorofluorougljenici.Naziv ovog efekta potièe od mehanizma zagrevanja koji je veoma slièan zagrevanju vazduha u staklenoj bašti. dalje poveãanje temperature na planeti bi moglo da dovede i do poveãanog oslobaðanja ugljen dioksida i metana pod dejstvom ubrzanog razlaganja organske materije u zemljištu. tako i od naèina postupanja sa njim na ðubrištu. pa se zatim vraãa u atmosferu. što bi pretvaralo ugljenik nazad u ugljen dioksid i obezbeðivalo korisnu energiju. pod dejstvom raznih ljudskih aktivnosti. Za ovaj proces vraãanja ugljen dioksida iz ðubreta u atmosferu je potrebno izmeðu jedne i hiljadu godina. što zavisi kako od tipa materijala. dok ãe bez brige i održavanja. ulogu stakla preuzima sama atmosfera. azotni oksidi. osim što u planetarnim razmerama. lišãe. vodena para…). trava.

Èuven je primer bistrog. Slièno tome. pa kao reakcija na ovu silu i pod deluje silom na nas. treset. piljevina. Jedna od korisnih stvari koje se postižu pravljenjem ðubriva je smanjenje kolièine èvrstog otpada. znamo da se vidljiva svetlost veoma malo propušta kroz njega. uvek moramo uzeti u obzir sve sile koje izaziva dejstvo naše. kada želimo da gurajuãi pomerimo neki predmet. boje. što znaèi da reflektuje svu vidljivu Sunèevu svetlost koja pada na njega. Naime. karton. kako onda možemo da se odbacujemo od predmeta ili da ih sami guramo? Njutnov treãi zakon kretanja. ukljuèujuãi ostatke jela. kokošji i zeèji izmet (ali ne i neki drugi). ostavi èaja. on može ili propustiti ili apsorbovati i zatim prevoditi u toplotu. list je najèešãe žute boje što znaèi da reflektuje žutu (i zelenu najèešãe). on apsorbuje i prevodi ih u neki vid toplote (intenzivnije vibriranje èestica koje proizvodi . Ukoliko je reakciona sila kojom Zemlja deluje na nas veãa od reakcione sile kojom predmet deluje na nas. uvelo cveãe. da bismo proraèunali kako ãe se odigrati jedan proces u kome delujemo silom. a i telo koje guramo deluje silom na podlogu. Naime. Inaèe. sveže pokošena trava. mi delujemo silom i na pod ispod nas. polako poèinje da tone kroz njega. Razlog propadanja lista kroz sneg je upravo u razlièitoj boji snega i lista. staklo. sneg je beo. a u ðubrivnu smešu se mogu stavljati i svi baštenski i kuhinjski otpaci. ljuske od jaja.. ona ãe delovati na njega jednakom. pa stoga boje koje list ne reflektuje. kuãna prašina. kola koja gura konj ili predmet koji mi sami guramo. pesticidima prskane biljke (jer ãe pesticidi opstati u smeši i preneãe se na ðubrivom polivenu biljku). drveni pepeo. odgovorio kako to nema smisla jer koliko god da on bude vukao kola. koja zauzvrat deluje jednakom silom na telo. metali. Istovremeno. . a važno je i èitavu smešu dobro usitniti. poznatiji kao zakon akcije i reakcije nam kaže da svakoj sili u prirodi odgovara po intenzitetu jednaka i suprotno usmerena sila.Zašto lišãe sa drveãa tone u snegu? Ukoliko ga prethodno vetar ne odnese. Meðutim. pa ãe rezultujuãa sila biti jednaka nuli i kola neãe moãi da se pokrenu. ali ne i ostale boje (najèešãe crvenu i plavu) iz Sunèevog spektra svetlosti. a predmet ãe delovati silom jednakog intenziteta na nas. što ãe dovesto do uravnotežavanja sile akcije i sile reakcije. U sluèaju kada guramo neki predmet od sebe. inicirajuãe sile. krastavaca i drugog povrãa. papir. kada mu je farmer rekao da bi mogao da pogura kolica. pomeriãe se unapred kada je sila kojom delujemo na predmet veãa od sile trenja izmeðu predmeta i Zemlje. list koji sa drveta padne preko snežnog pokrivaèa. paprat. ali suprotno usmerenom silom. keramike. pokvarena jela. Stoga. ali lenjog konja koji je jednom prilikom. Odnos ugljenika i azota u dobro pripremljenoj smeši iznosi oko 30 : 1. Pošto list nije providan. precvetalo sobno bilje. . mi ãemo uspeti da pomerimo predmet. kada skoèimo odbacivši se od Zemlje.proces nastanka trajati nekoliko meseci. slama.Ako Njutnov zakon akcije i reakcije uvek važi. primeniãemo silu na njega u onom pravcu u kome želimo da ga gurnemo. a ovaj proces najèešãe traje nekoliko dana. mašinsko ulje itd. Boje koje neki predmet ne reflektuje. vuneni i pamuèni ostaci. kao i morske alge. što rasporeðujemo po mišiãima i skaèemo u visinu. pepeo i mastiljavi papir (što deluje toksièno na mikroorganizme). Ovakvo razmišljanje bi zaista i bilo ispravno ali samo kada bi mi i naš predmet. krompira. odnosno kada osim subjekata ne bi postojala i Zemlja. i naravno. kao i konj i njegova kolica plutali u bezvazdušnom prostoru. u ðubrivnu smešu se ne smeju stavljati spore i semenke invazivnog korova (koje ãe ostati u smeši i poèeti da rastu u okolini biljke zalivene ðubrivom). svi materijali koji se ne mogu razložiti prirodnim putem kao što su plastika. mi za ovo koristimo rezultujuãu silu kojom Zemlja deluje na nas.

Tako. Pošto list apsorbuje više svetlosti od okolnog snega.6 miliona godina do pre oko 10 000 godina. . ublažujuãi i ujednaèavajuãi klimu naše planete. ali nas i upozoravaju da moramo voditi raèuna o našoj atmosferi kako se snežni pokrivaè ne bi ponovo poveãao. jer se hladnija voda podiže ka visini i meša sa gornjom toplijom vodom). Naime. Poznato je da se u kontaktu dva tela razlièitog toplotnog sadržaja. ne obaziruãi se na klimatsku važnost mora. Veliki ledeni pokrivaèi na Grenlandu i Antarktiku govore nam da ledeno doba nije tako davno prošlo. Meðutim. Sa topljenjem snega ispod lista. zanemarujuãi jednistveni temperaturski raspon vode od 0 do 4 oC. okeanske struje je nose ka severnim morima. tako da se topljenje snega nastavlja sve dok list ne dospe do zemljane ili travnate Zemljine površine. dok su dubinske vode izuzetno hladne (voda je najgušãa na 4 oC. a to su: ekscentricitet (tj. a njegova teorija uzima u obzir tri promenljiva Zemljina orbitalna parametra. okeani i mora nas zagrevaju zimi ovom toplotom atmosferu. . nastupilo bi novo ledeno doba. pa stoga i list svoj višak toplote predaje snegu koji je sa njim u kontaktu. nagib Zemljine ose rotacije ka orbitalnoj ravni i stepen kolebanja Zemljine ose rotacije. Na taj naèin bi se proširio tanki sloj tople vode koji nas štiti od ledenog doba. zimi uvek padne puno snega. Zahvaljujuãi ovoj jedinstvenoj osobini. Upravo nas zato mora. na primer. Prema tome. Ukoliko bi se u atmosferi pojavila prekomerna kolièina prašine. Poslednje ledeno doba na Zemlji je trajalo od pre oko 1. što inicira novo ledeno doba.infracrvene elektromagnetne talase ili poveãana kinetièka energija atoma i molekula u listu). neophodno je da svakog proleãa doðe do topljenja snega. Milutin Milankoviã je formulisao tzv. a to je sneg ispod njega koji poèinje da se topi brže od snega iznad koga nema listova. na njoj je bilo nekoliko ledenih doba koja su trajala po nekoliko desetina miliona godina. koja bi se grejala na Suncu. Teorijskom kombinacijom ova tri faktora se dobija podatak da Arktièki krug koji se prostire do geografskih širina od 60 – 70 o na svakih 100 000 godina poèinje da doživljava prilièno hladna leta koja traju nekoliko stotina ili hiljada godina. Sakupivši toplotu na tropskim geografskim širinama.Šta su to stalaktiti i stalagmiti? . Sunèeva svetlost ne bi mogla u dovoljnoj meri da prodre do tankog toplog površinskog sloja okeanskih voda koja nas èuvaju od ledenog doba. vulkanske erupcije izbacuju u atmosferu velike kolièine prašine. Smatra se da ledena doba obuhvataju 15 – 20 % Zemljine istorije. Kada bi se on iz godine u godinu zadržavao na površini. a topljenje nastaje usled toplote koju vazduh donosi sa mora. što definiše i temperaturu morskog dna. led pluta na vodi i spreèava dalje hlaðenje vode ispod sebe i na taj naèin održava život koji i dalje opstaje ispod ledenog pokrivaèa.Kako nastaju ledena doba? Ledena doba predstavljaju periode u Zemljinoj istoriji kada je veliki deo njene površine (izmeðu 10 i 30 % od ukupne površine) bio prekriven ledom i kada je na Zemlji bilo veoma hladno (u proseku za oko 15 oC manje nego danas). Voda je jedina supstanca u prirodi koja sa snižavanjem temperature poèinje da se širi na nekoliko stepeni pre taèke mržnjenja. on postaje i malo topliji od njega. odnosno okeani štite od ledenog doba.5 milijardi godina. moguãe je sagraditi veliki broj automatizovanih pumpi širom planetarnih mora i okeana. Starost Zemlje se procenjuje na oko 4. što dovodi do blokiranja Sunèeve svetlosti i do osetnog pada temperature. S druge strane. Ove pumpe bi iz dubina vadile hladnu vodu. Naime. površinska voda u morima je topla. Da bi se suprotstavili ledenom dobu. toplota spontano kreãe od toplijeg tela na hladnije. a za to vreme. eliptiènost – otklon od današnje skoro kružne orbite). astronomsku teoriju ledenih doba po kojoj se ledena doba pojavljuju u pravilnim intervalima. što omoguãuje širenje snežnih polja u okolini severnog pola i njihovo pretvaranje u lednike. voda ima veoma veliki toplotni kapacitet – sposobnost da upija i konzerviše toplotu. Zemljina gravitacija povlaèi list nadole. Stekavši leti zalihe toplote.

formiraju betonske stalaktite. kao i sliène strukture koje se uzdižu sa poda peãine. dok stalagmiti nastaju na mestima gde kapi podzemne vode kaplju na dno peãine gde ostavljaju malo kalcijum karbonata èije naslage postaju sve veãe tako da formiraju pravu kupastu ili piramidalnu figuru. sigurno ste primetili kupaste providne šiljkove koji vise sa plafona peãina i nazivaju se stalaktitima. kao npr. Prolaskom pored kreènjaèkih stena. Nekada su ljudi mislili da je vatra isto toliko živa kao i mi. Molekuli ugljen dioksida u vodi stvaraju veoma slabu ugljenu kiselinu. ali se danas zna da ona nastaje kao rezultat hemijske reakcije pri kojoj dolazi do stvaranja toplote i svetlosti.Ukoliko ste se nekada šetali kroz neku peãinu na Zemlji. mehanièkog predavanja toplote neophodne za zapoèinjanje hemijske reakcije sagorevanja.Šta je to indijansko leto? . iverje ili pilovinu. može nastati upotrebom soèiva ili zakrivljenih ogledala. Tako nastaje jedan stalaktit. Tokom više miliona godina. u njima se rastvara malo ugljen dioksida iz vazduha. a nalaze se u peãinama koje su izgraðene od minerala kreènjaka. kao i prisustvo dovoljne kolièine kiseonika ili hlora. Kalcijum karbonat se lako rastvara u vodi. Pošto je kiša blago kisela. stalaktiti se mogu primetiti i na nekim cementiranim mostovima i tada nastaju za samo nekoliko godina u procesu tokom koga kiša spira malo kalcijum karbonata iz cementa i kapljuãi sa dna mosta ostavlja male taloge koji nagomilavajuãi se. ova voda rastvara u sebi malo kalcijum karbonata. kao npr. da bi nastala vatra potrebna nam je odreðena kolièina raspoložive toplotne energije kako bi reakcija zapoèela. ili pomoãu stvaranja iskre koja se pretvara u plamen. takoðe. Vatra. ista ova osobina važi i za podzemne vode. kao i za sve vode koje teku kroz vazduh koji uvek sadrži ugljen dioksid. suvo lišãe. Inaèe. prilikom èega nastaje iskra koja pali pripremljeno gorivo. kod trljanja dva kremena jednog o drugi. Vatra se najèešãe stvara ili pomoãu trenja. Kiša koja pada na Zemlju prolazi kroz zemljani sloj. Za formiranje stalaktita i stalagmita. . a pogotovo ukoliko je ona kisela. Izviðaèi u prirodi èesto trljaju dva komada mekog i tvrdog drveta sve dok nagomilana toplota ne zapali neki lako zapaljivi materijal. U veã formiranim peãinama. podzemne vode ãe se slivati ka oblasti nižeg pritiska kao što je bunar i mi ãemo moãi da punimo kofe sa vodom iz njega. potrebno je na hiljade godina ovakvog kapljanja podzemnih voda. Žuti plamen. kao što je sluèaj sa kišom. a koje nazivamo stalagmitima. podzemne vode koje kaplju sa njenog vrha.Šta je to vatra? Vatra predstavlja jednu od živopisnih prirodnih pojava koju od svih živih biãa na Zemlji. Ove. Naime. Vatra predstavlja vidljivi proizvod hemijske reakcije neke supstance sa kiseonikom iz vazduha. ne toliko lepi kao peãinski. dok kapi vode padaju sa oblaka ka Zemlji. ptièije perje. samo ljudi i noãni leptiri mogu mirno posmatrati. Naime. kreãe se zatim kroz šupljine u stenama i otièe u podzemne vode. I stalaktiti i stalagmiti se sastoje od kalcijum karbonata (CaCO3). tako da su kapi kiše uvek blago kisele. koji se obièno vidi. U veãini sluèajeva. predstavlja oblast ispunjenu vruãim èesticama ugljenika koje imaju dovoljno energije da zapale i neku drugu supstancu. Jednom zapoèeta reakcija sagorevanja trajaãe sve dok ne prestane dovod goriva ili kiseonika. podzemne vode možemo da primetimo ukoliko iskopamo bunar. ove podzemne vode malo po malo mogu rastvoriti toliko kreènjaka od stena pored kojih teku da formiraju šupljine koje postepeno poèinju da obrazuju velike peãine. . taložiãe malo rastvorenog kalcijum karbonata tako da male naslage poèinju da se pojavljuju. tj. a ponekad i sa hlorom. koja fokusiraju Sunèevu svetlost u jednu taèku u kojoj je prisutan zapaljivi materijal.

Kalahari i Karu u Africi. praktièno ga deli na dva dela. nalazi se na severoistoènoj strani obavijeno snežnim vrhovima Kordiljera Orientala visokih 6400 metara iznad nivoa mora. Ovakvu oskudicu u vodi u pustinjama uzrokuju pravci vetrova. kao i pustinje Indije i Pakistana. a dubine 280 metara. kao npr. dok se na njegovoj južnoj strani nalazi poluostrvo Kopakabana. jugozapadne Amerike.Uobièajena definicija indijanskog leta nam kaže da ovo leto predstavlja svako lepo vreme nakon što je pao prvi jesenji mraz u godini. Upravo zato je indijansko leto termin koji je u upotrebi najviše na severnom delu amerièkog kontinenta. predstavlja najviše plovno jezero na našoj planeti s obzirom da se nalazi na nadmorskoj visini od èak 3810 metara. pustinje Male. Mraz predstavlja prirodni atmosferski proces kondenzovanja vodene pare iz vazduha direktno u kristale leda na površini Zemlje (slièno rosi kod koje se vodena para kondenzuje u vodene kapi). ukljuèujuãi i pustinju Gobi u Kini. dok se iza njih pružaju ogromna prostranstva u kojima retko pada kiša. Ipak. gube na putu za pustinju svoj dragoceni vodeni tovar. s obzirom da se najviše vode odnosi putem isparavanja pod dejstvom Sunèeve toplote ili pod dejstvom snažnih vetrova. vetrovi koji sa sobom nose kondenzovanu vodenu paru u vidu oblaka i koji duvaju sa mora ili vlažnih povratnika. kišni oblaci i magle su uobièajene pojave u priobalskim oblastima ovih struja. . održavajuãi njegov nivo vode. Srednje i Centralne Azije. Ipak. kao i velika Viktorijina i velika Centralna pustinja u Australiji. Jezero Titikaka.Koje je najviše jezero na Zemlji? Jezero Titikaka koje se nalazi u istoèno-centralnoj Južnoj Americi u okviru Perua i Bolivije. Više od 20 reka se uliva u ovo jezero. a u nekim oblastima ne premašuje 50 mm. a ka severu za stanovnike južne hemisfere) temperatura vazduha veã pala na 0 oC. S druge strane. To nastaje ili stoga što je taj put vrlo dug ili što usput nailaze na visoke planine. a primetan je najèešãe rano ujutro nakon prohladnih noãi. postoji i meteorološka definicija indijanskog leta koja nam kaže da ovo leto predstavlja period blago toplog i èesto maglovitog vremena pri kome temperatura vazduha dostiže temperature od 26 oC. dok se samo reka Desaguadero izliva iz njega. Naime. a time i kolièinu vlage koja bi stvorila tipiène kišne oblake iznad suvih pustinjskih oblasti. Pretežni vetrovi su u ovim oblastima najèešãe usmereni od kopna ka puèini.Zašto iznad pustinja ima malo oblaka? Pustinje i polupustinje u vidu pešèanih i stenovitih predela obuhvataju oko jedne treãine površine kopna na našoj planeti. kalifornijska struja duž obale severozapadne Amerike ili struja Benguela duž zapadne obale južne Afrike. Zemlju opasuju dva prstena pustinja.200 mm. a toplo Sunce koje tada razvejava oblake zove se èesto miholjskim Suncem. dok je ovo leto kod nas poznato i kao miholjsko leto. površine 8300 km2 (dužine 196 km. voda koju odnosi reka Desaguadero iz jezera Titikaka je samo mali deo vode koja odlazi iz jezera. Kopnene pustinje se naèešãe nalaze na zapadnim ivicama i oblastima kontinenata u blizini kojih se nalaze i hladne okeanske struje. Naziv indijanskog leta vodi poreklo od Indijanaca koji su ove tople jesenje dane koristili za lov na divljaè ili za sejanje žitarica. Duž severnog polutara (na 23.5 o geografske širine) prostiru se pustinje Meksika. Godišnji sloj atmosferskih taloga u pustinjama nije veãi od 150 . Sahare. dok se duž južnog polutara nalaze pustinje Gran-Èako i Patagonija u Južnoj Americi. pa stoga i oni odnose oblake nazad ka morima. ali samo ako je pre toga u istoj godini. Uski tesnac Tikuina na južnom delu jezera. a proseène širine od 56 km) što ga èini najveãim u Južnoj Americi. Podizanje hladnih okeanskih voda iz ovih struja ogranièava vazdušna strujanja. Svojom veoma velikom vodenom . a nakon jesenje ravnodnevnice (trenutka kada Sunèevi zraci koji padaju na Zemlju pod pravim uglom proðu kroz ekvatorijalni pojas i upute sa ka jugu za stanovnike severne. .

kao i po 32 km vodene površine oba okeana. pa vidik više nije tako bistar kao u samo praskozorje. bašte i hramovi) civilizacije Inka se nalaze na ostrvu Sunca blizu poluostrva Kopakabana. horizont trebao da bude na oko 30 i po kilometara od nas da bismo mogli da vidimo oba Okeana. i iz Kostarike je moguãe istovremeno posmatrati oba okeana. nalazi se brežuljak koji se zove breg Balboa (ili Sera Grande). a mnogobrojni ostaci (palate. Ovakvi predeli se najèešãe sreãu na vulkanskim ostrvima kao što su npr. i to sa 3434 metara visokog vrha vulkana Irazu. što je sasvim dovoljno da bismo videli 26 km u pravcu jugozapada udaljen stari grad Panama. jer se tokom dana pod dejstvom Sunèeve toplote. jezero Titikaka znatno ublažuje hladnu klimu Anda (usled razlike u topotnim kapacitetima vode i kopna). posle jakog zemljotresa prestao da radi) ili mestima koja su imala burnu vulkansku prošlost kao što je park Jeloustoun u Vajomingu. isto onako neoèekivano kako se ova fontana pojavila. gde se iz žuto-belièastih pukotina u zemlji puši para.površinom. Istoèno od ovog starog ostrva Inka nalazi se ostrvo Meseca na kome se smatra da je nastala jedna od starih. poluostrvo Triniti na Antarktiku i naravno. a ovako širok horizont se postiže sa svake pregledne taèke èija je nadmorska visina veãa od 85 metara. U blizini centra panamskog zemljouza postoji nekoliko geografskih položaja sa nadmorskom visinom veãom od 85 metara. horizont bi nam se nalazio na rastojanju od 65 i po kilometara od nas. pa se u okolini jezera gaje krompiri. podignu isparenja vode. èiji vrh leži na 300 metara nadmorske visine i ako odatle pogledate u pravcu istoka. širok 61 kilometar. Gejzirske erupcije nastaju na delovima zemlje koji neposredno ispod svoje površine poseduju magmu (vulkansku lavu). probuditi se rano ujutru i popeti se na vulkan. videãete Atlantski Okean. 3820 metara visokoj planini Èiripo. sa sredine ovog zemljouza. koji se nalazi u blizini grada Kartago. Osim centralne Amerike.Da li postoji mesto sa koga se mogu videti i Atlantski i Tihi Okean? Postoji nekoliko mesta na amerièkom kontinentu sa koga možete videti oba bliska Okeana. Island ili Novi Zeland (gde je poèetkom 20. žitarice i drugi usevi koji u suprotnom ne bi uspevali na ovako velikim nadmorskim visinama. s obzirom da je voda iz njega izbijala na visinu od 430 metara. . U blizini Panamskog kanala. . ona i nestaje ostavljajuãi za sobom malu okruglu baru iz koje se puši vruãa voda. pa bi stoga. Ipak. nakon nekoliko minuta. Atlantik i Pacifik se zajedno mogu posmatrati sa najvišeg planinskog vrha u Kostariki. veka postojao najviši gejzir na svetu.Šta su to gejziri? Možda ste se nekada šetali nekim kamenim predelima npr. kada ste odjednom primetili mlaz vode koji izlazi iz zemlje. a pruža se desetinama metara u visinu podseãajuãi na fontanu koja pravi buku jednog voza u prolazu. 35. Za ovu priliku je najbolje izabrati suvo godišnje doba koje traje od decembra do aprila. Sa centralnog planinskog vrha Kordiljera visokog 280 metara iznad nivoa mora. Osim Paname. Takoðe. tj. Kišnica i otopljeni sneg prolaze kroz pukotine u zemlji i interaguju sa toplim . Mnogobrojna ostrva se uzdižu iznad kristalno plave vode jezera Titikaka. Panamski zemljouz je u svom najužem delu. ali je on. Kosmos. dok ãete u pravcu zapada videti Tihi Okean. Ovakve prirodne fontane vruãe vode se nazivaju gejzirskim erupcijama i predstavljaju jedne od najimpresivnijih prirodnih manifestacija hidrotermalne energije. Èiripo je najveãi vrh Kordiljera Talamanka (dela Kordiljera) i predstavlja odliènu taèku gledišta jer se nalazi na pola puta od oba Okeana. na 120 km daleko od svakog.5 km u pravcu severozapada udaljenu obalu Kariba. u blizini grada Gorgona. mesta sa kojih bi se mogla posmatrati oba Okeana ukljuèuju rt Horn na najjužnijoj taèki Èilea. na Islandu ili u parku Jeloustoun. išèezlih civilizacija – narod Tiahuanako. a najviše ih ima na planinama Kordiljera koje se pružaju od istoka ka zapadu i paralelne su sa rekom Èangres.

Amazona (6400 km). završava se gejzirska erupcija i poèinje ponovno poveãanje pritiska podzemne vode sve do sledeãe erupcije. Èitav proces pomalo podseãa na grejanje vode u èajniku sa zatvorenim poklopcem. što uzrokuje njeno dodatno isparavanje (što je niži pritisak koji deluje na teènost.Šta je to erozija? Kada prièamo o eroziji. Interesantno je da nakon prve gejzirske erupcije. Misisipija sa pritokama Misurijem i Red Rokom (5970 km). pošto se iznad nje nalazi dosta kamenih slojeva (ponekad i po nekoliko kilometara). Bajkalom i Selengeom (5550 km). Meðutim. reka i okeana na našoj planeti. istovremena i ukupna zaliha vode u njima iznosi oko 1200 km3.podzemnim kamenjem. vetrovna erozija se dešava pod dejstvom vazdušnih struja u atmosferi. . . Oba sa pritokom Irtišom (5410 km). što znaèi da bismo sa njima zajedno mogli da dva i po puta da opašemo ekvator. to se molekuli iz teènosti lakše oslobaðaju u vidu pare) kroz druge okolne kanale koji dolaze do zemljine površine. Rio Parane sa pritokom Rio Grandeom (4500 km). pri atmosferskom pritisku). Jeniseja sa pritokama Angarom. Na našoj planeti danas postoji oko 700 gejzira. njena para ãe izleteti napolje i aktivirati zvižduk èajnika. veã postaje pregrejana i njen pritisak se sve više poveãava. Steamboat u Jeloustounu koji pravi fontane visoke i do 200 metara). subvazdušna erozija predstavlja eroziju pod dejstvom atmosferskih pojava. Kada se ovi kanali isprazne. odnosno gejziru. dolazi do pada pritiska podzemne vode. postoje i mnogi drugi tipovi erozija koji nisu izazvani vodom. Jangcea (6300 km). dok ukupna dužina svih molekula DNK u nama (u jednom ljudskom biãu) iznosi izmeðu trilion i 10 triliona metara (dužina raspletenog spiralnog lanca DNK iznosi jedan metar. Irtiša (4440 km) i Amura sa pritokom Argunom (4416 km) jednaka je 55 miliona metara što je dovoljno da više od jednog puta obiðemo ekvator (oko 40 miliona metara) sa njima. a pre svega deluje na plaže i pustinje.Koliko su dugaèke sve reke na Zemlji? Koliko god da je veliki broj reka na Zemljinom kopnu. S druge strane. HoangHoa (5464 km). Tako. Meðutim. a ljudsko telo se sastoji od izmeðu trilion i 10 triliona ãelija). pa se njihove erupcije dešavaju na svakih nekoliko minuta (Old Faithful u Jeloustounu proizvodi fontane visoke do 100 metara na svakih 80 minuta). Dužina samo deset najveãih reka na našoj planeti – Nila (6695 km). što je manje od treãine one kolièine vode koja godišnje odlazi u okean iz južnoamerièke reka Amazon (3787 km3 godišnje ili izmeðu 34 i 121 miliona litara vode u sekundi. reèna erozija se odnosi na eroziju pod dejstvom pokretnih voda i abrazivnih (nagrizajuãih) materijala koje one sa sobom . ukupna dužina svih krvnih sudova u našim telima je jednaka oko 100 000 kilometara. zajedno sa tri miliona tona sedimenata svakog dana). gde izbija u eksplozivnom mlazu. što nam govori o stalnom kretanju vode izmeðu oblaka. Tek kada pritisak vode postane dovoljno veliki da prevaziðe težinu poklopca. kada se nagradi dovoljno veliki pritisak vode. dok neki gejzirski ciklusi traju i po nekoliko godina (npr. pri èemu temperatura vode dostiže temperature mnogo veãe od njene taèke kljuèanja na zemljinoj površini (tj. ona nije u stanju da prokljuèa. U jednom trenutku. što je više nego dovoljno da sa njim obavijemo Sunce po Zemljinoj orbiti (Zemlja svake godine preðe blizu trilion metara na svom putu oko Sunca) ili da ga prostremo od nas pa sve do samih granica Sunèevog sistema. najèešãe mislimo na prirodni proces koji zajedno sa sobom podrazumeva i sedimentaciju. a predstavlja spiranje kamenja vodom i odnošenja finih stenovitih èestica sa jednog mesta Zemlje na neko drugo mesto. ona prevazilazi težinu kamenja iznad sebe i nalazi put kroz zemlju do njene površine. Neki gejziri prolaze kroz ovaj ciklus veoma brzo. masena erozija se odnosi na izravnavanje zemljišta pod dejstvom Zemljine gravitacije i velikih nagiba stena. od èega se polovina nalazi u parku Jeloustoun.

40 % u Tihi i Indijski Okean.nose. Voda koja otièe po površini zemlje sadrži izmeðu 1/18 i 1/3 èvrstih èestica u svom sastavu. reke unose godišnje sa sobom u Okean i 320 miliona tona kalcijuma.5-2 miliona tona taloga rastvorenog u vodi i oko 20 000 krupnijeg taloga koji voda kotrlja po dnu reke. reka Misisipi u toku jednog dana odnese u okean 1. veã sada to èine površinska vodena strujanja. reke su poslednja etapa vode koja se vraãa u svoju otadžbinu. Severne i Centralne Amerike . dok ostala 2 % vode ispari u vazduh pre nego što stigne do Okeana. na dnu jezera i na kraju. Ona ih najpre taloži u podnožju planina.18 kg. a takva pojava se èesto naziva površinskom erozijom. što èesto dovodi do pucanja toliko tvrdog kamenja. npr. kao što su npr. 560 miliona tona silicijuma. osim èvrstog materijala. puno fosfora i azota. pa time i smanjenje plaža tokom godina. Ipak. pa je stoga biljni i životinjski svet veoma razvijen na ušãima reka u more.za 5128 godina. pa i kamenja. što je tri puta više od kineske reke Hoangho (žuta reka) koja se smatra najmutnijom rekom na našoj planeti. sa površine Australije . pri èemu se širi i deluje na kamenje pritiskom od èak 2400 atmosfera. tada poèinje površinsko oticanje vode. Akropolj. U svakom sluèaju.za 2857. zahvaljujuãi njoj danas na Zemlji postoje mnoga plodna. Spiranje zemljišta u šumi je 1200 puta manje od erozije na zasaðenim njivama. odnosno 36 milijardi tona èvrstog materijala samo pod dejstvom erozije. kineski zid. Talasna ili priobalna erozija uzrokuje odnošenje plodnog priobalnog zemljišta u more. naravno odnosi voda. ukljuèjuãi i egipatske piramide. a zatim se tokom zahlaðenja pretvara u led. Pod dejstvom erozije dolazi do postepenog starenja mnogih graðevina koje su podigle ljudske ruke. Sa površine kopna od 150 miliona km2 godišnje otièe u Okean 37 000 km3 vode od èega 58 % u Atlantski okean i Severno more. Zemljino kopno godišnje gubi 12 km3. glacijalna erozija se odnosi na proces pri kome voda najpre ispunjava pore u kamenju. Rastvorene materije i odlomljene delove stena. pa stoga velika seèa šuma veoma poveãava eroziju. Naravno. Volge . u Okean.100 grama. a sa površine Azije. a mala reèica Atrek koja se uliva u Kaspijsko more . Geolozi su izraèunali da voda spere sa površine Evrope sloj od jednog metra za 16600 godina. a 3000 puta manje nego na zemljištima na kojima nema vegetacija. Mikelanðelove biste. usitnjena zemljišta na kojima se gaje razne biljne kulture. granit (najtvrði kamen) ili bazalt.za 2000 do 2300 godina. . Dioklecijanovu palatu. kao i smanjenje površinske priobalne vegetacije. Južne Amerike i Afrike . Naime. pa u reènim koritima. Kada kolièina pale kišnice prevaziðe sposobnost upijanja gornjeg sloja zemlje. Kapi tada prestaju da otkidaju i odnose sa sobom èestice zemlje. najveãi deo ovog tereta se odnosi u Okean. crkvu svetog Petra u Rimu itd. sila kojom deluju kapi kiše koje padaju sa oblaka je veoma velika i dovodi do razbijanja i sitnjenja krupnih èestica zemlja. hramove Maja i Inka. Svaki kubni metar vode reke Neve sadrži 10 grama èvrstog materijala. osim svih ne baš povoljnih stvari koje èini erozija. Tako.

a ovo predstavlja mali problem. More . Ovaj problem delfini. jer je mozgovima sisara (mozgovi delfina su izuzetno veliki. Slièan efekat se postiže kada stavite poluzatvorenu šaku na uvo. tj. koji im dozvoljava da bez uzimanja kiseonika iz vazduha ostanu u vodi i do 30 minuta (beli kit može i do sat i po vremena ostati pod vodom i to na dubinama od oko 2000 metara na kojima vlada pritisak od oko 200 atmosfera). Ovaj postupak u morskoj vodi obuhvata otvaranje oklopa . Zvuk iz spoljašnje sredine ulazi u školjku. delfini dvostruko usporavaju brzinu otkucaja srca. . došlo se do zakljuèka da delfini provode po 8 sati dnevno u ovom stanju polusna. na drugim pojaèava i stvara na izlazu tihi i duboki šumeãi zvuk koji podseãa na talase nekog dalekog mora. odnosno dobijanje veštaèkih bisera. preklapa. kao i sve metabolièke procese. organa koji stvaranjem sedefastog materijala nadograðuje školjkin oklop tokom njenog rasta. pa su stoga u mnogo èemu slièni ljudima (poseduju slièan skelet. raðaju i doje mlade. jer mogu pojaèavati jaèinu spoljašnjeg zvuka ako se preseku na svom vrhu i naslone na uvo.). Nekada davno. što dovodi do formiranja bisera. Takoðe. Premda se biseri oblika lopte smatraju najskupocenijim. a nazivaju se baroknim biserima. Pomoãu elektroencefalografije. Velièina i oblik školjke imaju znaèajan uticaj na zvuk koji se èuje iz nje. jer dolazi do pojaèanja zvuka za èitavih 5 do 10 Decibela. Za razliku od ljudi kod kojih je disanje nesvesna radnja. Stvaranje bisera unutar školjke poèinje sa ulaskom strane supstance u prostor izmeðu školjkinog oklopa i pokrivaèa. Slièan efekat možemo dobiti ako stavimo praznu šolju za èaj na uvo. ove dve vrste vodenih sisara poseduju jedinstveni respiratorni sistem. Variranjem rastojanja šolje i njenog ugla u odnosu na uvo èuãemo zvuke razlièite jaèine.3. proteina kojima vezuju za sebe kiseonik i raznose ga po telu. okolni zvuk ulazi u morsku školjku i odjekuje u njenim unutrašnjim kanalima. Takoðe. postoje i biseri nepravilnih oblika.Kako školjke prave bisere? Školjke prave bisere kako bi zaštitile sebe od stranih supstanci. što je glasnija okolna buka. kitovi. . postoji i naèin za uzgajanje. èim zarone. Biseri mogu biti najrazlièitijih boja i oblika. sudara. jer razlièite školjke naglašavaju razlièite frekvencije. pliskavice i neke vrste ajkula (kao i neke ptice i patke) rešavaju tako što dok im spava jedna polovina mozga. Osim bisera nastalih prirodnim putem. san. Kako bi se zaštitila. a kiseonik skladište u krvi i u mišiãima zahvaljujuãi visokoj koncentraciji hemoglobina i mioglobina. Naime. kitovi i delfini dišu svesno.Da li kitovi i delfini spavaju? I Kitovi i delfini nisu ribe. druga je budna. a smatra se da su se razvili davno pre ljudskih mozgova. to je veãi intenzitet zvuka koji dolazi iz školjke. odbija se od njenih zidova. toplokrvni su.Zašto èujemo šum mora kada stavimo školjku na uvo? Šumeãi zvuk koji èujemo kada naslonimo jednu spiralnu školjku na uvo potièe od rezonancije zvuka ambijenta koji nas okružuje u kanalima morske školjke. školjka uz pomoã svog pokrivaèa oblaže strano telo sa slojevima sedefa. odnosno merenja nivoa protoka naelektrisanja kroz glavu.. spiralne školjke su imale funkciju slušnog aparata. veã sisari. Ipak.. i obrnuto. pa su stoga oni nekada bili najinteligentnija biãa na Zemlji) potrebno da neko vreme utonu u nesvesno stanje. Tako se ponekad mogu slušati razgovori kroz zid. na nekim frekvencijama stišava.

kiše. molekuli vode. ali u zanemarljivo maloj kolièini) pa je stoga kiša koja pada sa oblaka skoro èista voda u obliku kapi kondenzovanih najèešãe na finim èesticama prašine iz atmosfere. Inaèe. žute. dok reka Santa Klara u Kaliforniji nosi èitavih 60 grama po litru vode tokom burne El Ninjo sezone. pa je boja mora tada tamnija.Zašto su mora slanija od reka? Voda se na našoj planeti nalazi u stanju stalnog kruženja po putu izmeðu oblaka. pa je njihova boja i mnogo svetlija. ali ne i rastvorene mineralne soli (zapravo da. Takoðe. Reka Amazon ulivajuãi se u Atlantski Okean sa svakim litrom vode nosi i 0. koje zajedno predstavljaju veoma važne èlanove morskog lanca ishrane.Zašto su mora plave boje? Mora i okeani su plave boje jer. S druge strane. pa je otuda i nebo plave boje. reflektuju plavu boju neba. ali se prolaskom kroz atmosferu. U hladnijim vodama u kojima ima više rastvorenog kiseonika postoji najèešãe više planktona koji prilièno apsorbuju plavu svetlost. S druge strane. odnosno izjednaèen sa procesom njihovog nestajanja iz vodenog rastvora. voda rastvara kamenje. samo zasecanje tkiva je dovoljno da indukuje luèenje sedefa u unutrašnjost školjke. u vodama koje su bogatije hranljivim sastojcima postoje bolji uslovi za razvoj malih biljki fitoplanktona. u toplijim (uglavnom tropskim) morima postoji manje planktona. kao i malih životinja zooplanktona. Tako. Pod dejstvom Sunèeve toplote. koje vodu odnose u mora i okeane (ili eventualno u jezera. Stoga se tokom miliona godina ovakvog kruženja vode. narandžaste ili crvene boje. voda zajedno sa sobom u okeane odnosi i mnoštvo minerala. kao i bogatstvo i raznovrsnost živog sveta u njemu. pa je tamo i njihova koncentracija znatno veãa u odnosu na koncentraciju soli u rekama. svetlost manjih talasnih dužina se u atmosferi rasejava u veãoj meri. odnosno okeana. Ipak.12 grama minerala po kilogramu vode. Sunèeva svetlost koja dolazi na Zemlju sadrži u svojoj beloj svetlosti kompletan spektar boja. U proseku. Na svom putu kroz reke do mora. na boju mora u mnogome utièe i temperatura vode. mineralne soli i razni pigmentni molekuli u morima mnogo više apsorbuju narandžastu i crvenu boju nego ostale boje iz Sunèevog spektra vidljive svetlosti. podiže se u visinu i formira oblake. voda isparava. magnezijum i kalijum) se u procesu adsorpcije vezuju za stene morskog dna i ponovo formiraju mineralne kristale ali . U slatkoj vodi. posredstvom podvodnih okeanskih vulkanskih erupcija. molekuli vode ponovo poèinju da se penju ka oblacima i tako se ovaj put vode nastavlja dokle kod Sunce sija svojom svetlošãu ka Zemlji. svetlost rasejava na èesticama azota i kiseonika. s obzirom da ona znatno bolje reflektuju plavu boju. odakle se sliva ka rekama (ili eventualno ka jezerima). izuèavanje podmorskih mineralnih sedimenata nam ukazuje da se salinitet (kolièina rastvorenih soli u vodi) u morima ii okeanima na Zemlji nije uopšte menjao tokom poslednje 1 i po milijarde godina. morska voda stalno obogaãuje svoj sastav rastvorenih minerala. . pa i zbog tog efekta mora imaju zelenkasto . jer plava boja poseduje manju talasnu dužinu od zelene. a više korala. što nam ukazuje da je proces dovoðenja minerala u more uravnotežen. mineralne soli nagomilavaju u morima. rastvoreni minerali iz vode (najviše.školjke i ubacivanje stranog tela u iseèeni prorez u tkivu pokrivaèa. Naime.3 grama sedimenata. pre svega.plavu boju jer te nijanse bolje reflektuju. a svake godine odnesu u okeane oko 3 milijarde tona mineralnih soli. Naime. odnosno mineralne soli preko kojih teèe i odnosi ih sa sobom. odakle voda ponovo isparava i u najveãem delu završava svoj put u okeanu). Voda iz oblaka u obliku kapljica kiše ponovo pada na Zemlju. kao i vulkanskih gasova i fluida koji se oslobaðaju u morsku vodu preko prirodnih hidrotermalnih ventila. S obzirom na proseène razmere èestica vazduha. reka i mora. odakle ponovo nakon odreðenog vremena. molekuli vode iz okeana isparavaju. Osim ovoga. reke sadrže 0. .

04 % kalcijumu i kalijumu. dok ostalih 20 % pripada mineralnim solima. Ovakvi talasi se nazivaju cunami. U svakom sluèaju. a i pod dejstvom talasa. vulkanskih erupcija ili klizanja morskog dna. bikarbonatni.3 puta prelazi brzinu kretanja vodenog talasa i oni tada postaju naglo strmiji i poèinju da se obrušavaju napred. Oko 20 % naše mase èine proteini.Da li smo slaniji od mora? So (kuhinjska so je natrijum hlorid – NaCl. Natrijum. dok je proseèna velièina talasa u ovom sluèaju jednaka jednu stopu. Drugim reèima. a 0. a maksimalna velièina morskog talasa nastalog pod dejstvom vetra od oko 15 kilometara na èas iznosi oko 0. na primer. amfibije. njen sloj bi bio debeo èitavih 135 metara. po 0. su zastupljeni u velikim kolièinama. Proseèan salinitet u morima i okeanima iznosi oko 3. pod dejstvom mraza. Koncentracija soli može veoma da varira. visinama. . setite se da smo svi mi proveli prve mesece naših života u slanom rastvoru u majèinom stomaku. što znaèi da je u morima i okeanima na Zemlji rastvoreno 7 miliona tona zlata. u vazduhu raspršenih vodenih kapljica u kojima su rastvoreni minerali iz mora). a posebno u morima. Soli u našim telima regulišu razmenu vode izmeðu ãelija i telesnog fluida. a mnogi drugi mineralni joni. pa tako Baltièko more poseduje salinitet od samo 0. premda se solima èesto nazivaju svi minerali) je jedna od esencijalnih komponenti naše ishrane. u morima postoji oko 3.1 %. jod.05 % pripada katjonima natrijuma.5 %. Postoje i posebno veliki talasi koji nastaju usled seizmièkih aktivnosti morskog tla. Vetar brzine od 3 do 15 kilometara na èas stvara vodene talase sa periodima do 3 sekunde.13 % magnezijumu. uèestvuje u prenosu nervnih impulsa (uz hlor i kalijum). 0. ovih 7 miliona tona zlata je pomešano sa èak 1. a reguliše i varenje proteina. a kada bi se samo sva kuhinjska so ekstrahovala iz zemaljskih mora.9 % hloridnom anjonu. 1. njome bi mogla da se èitava Zemljina lopta prekrije slojem debelim 45 metara. i rastvarale su se u vodi mora i okeana.Kako nastaju talasi na moru? Vodeni talasi na morima nastaju kada vazdušni pritisak vetra dovede do pojave polja povišenog pritiska na vodenoj površini ispod njega. Vodeni talasi daleko od obale postaju nestabilni kada brzina vetra za 1. natrijumu pripada 30 %. tj. a . Kolièina soli u svim morima i okeanima na Zemlji iznosi oko 18. kontrakciji mišiãa. . S druge strane. kada bi se ista kolièina soli prostrla samo preko zemaljskog kopna. dok. Ipak. minerali se izbacuju na obalu u obliku finih èestica aerosola (malih. Mora sadrže i 0. reptili. more u nama je isto onoliko slano koliko i more u kome plivamo.26 % sulfatnom anjonu. brom.000000000175 % zlata.55 metara. od èega 1. dok se bromidni. odnosno usled podvodnih zemljotresa. Takoðe. Kolièina soli u našim telima se reguliše pomoãu znojenja i piškenja. erozije i ispiranja. a ova polja predaju višak primljene kinetièke energije okolnim èesticama vode u pravcu dejstva vetra.5 miliona kubnih kilometara. tj.5 % rastvorenih soli od èega 55 % pripada hloru. kalijuma i kalcijuma u skoro istom odnosu u kome su njihove soli zastupljene u morima. stvarajuãi belu penu ispred sebe. Sve ribe. bakar i dr.3 metra. ukljuèujuãi i kucanje srca.2 %. 0.4 milijardi milijardi (1.4 kvintiliona) morske vode. 80 % pripada kuhinjskoj soli. kada sledeãi put budete sipali malo soli u hranu. oko 60 % voda. ptice i sisari (u koje spadaju i ljudi) u svojim venama nose elemente natrijuma. dok je salinitet Crvenog mora jednak 4. silicijumovi i drugi joni nalaze u znatno manjim kolièinama. Sa poveãanjem brzine vetra. morske životinje ugraðuju minerale (najviše kalcijum) u svoja tela. ukljuèujuãi i magnezijum. morski talasi postaju pravilni i kreãu se duž površine vode u pravilnim razmacima i sa predvidljivim brzinama i amplitudama. što dovodi do nastanka talasa pritiska u moru. a funkcije raznih minerala su ogromne. Ove soli su se postepeno oslobaðale iz kristalnih minerala (koji èine stene) iz Zemlje. a pre svega kalcijumu.ovoga puta na morskom podu.

vatrenom prstenu. a još jedan primer biste mogli da izvedete dok sedite na plaži i posmatrate more. skoro sva upadna svetlost ãe se reflektovati od dodirne površine staklo-vazduh. osim jednog protona. moguãa izvora Okeana i mora na Zemlji. i kada se vozite auto-putem. Ukoliko usmerite lasersku svetlost na npr. poznato je i da samo meteoriti nisu mogli da donesu svu kolièinu vode na Zemlju. a to su: odvajanje vode iz kamenja. 32 500 kilometara dugaèkoj zoni intenzivne seizmièke i vulkanske aktivnosti u Tihom Okeanu. Isto tako. kreãu se brzinama od oko 725 – 800 km/h. skoro 90 o.njihova talasna dužina iznosi oko 100 do 200 kilometara. Ako se zagledate u omot knjige. površina mora ãe se sasvim lepo presijavati i slati svetlost pravo u naše oèi. a najèešãe se pojavljuju u tzv. Takoðe. . pa se toga danas smatra da je najveãi deo vode na Zemlji nastao usled izdvajanja iz stena. reflektujuãi ugao je ugao izmeðu pravca prostiranja reflektovane svetlosti i normale na površinu. . a Sunce zalazi pravo ispred vas.Zašto nas more na trenutke zabljesne svetlošãu kada stojimo na obali. a do ovog zakljuèka se došlo na osnovu toga što voda iz ove dve prouèene svemirske komete sadrži dvostruko veãi udeo deuterijuma (izotopa vodonika koji u svom jezgru. koje èini najveãi deo mase Zemlje. a skoro sve površine odbijaju skoro svu upadnu svetlost koja je dodirne pod ovim uglom. a što za uzrok ima razlièitu brzinu prostiranja svetlosti u ove dve supstance. a zatim na planinu. Laserski snop svetlosti se kroz optièka vlakna takoðe usmerava po veoma velikim uglom kako bi se obezbedila njegova što bolja refleksija duž staklenog kabla. kada njene korice postavite paralelno sa linijom koja spaja vaše oèi. i usled isto tako uèestalih sudara Zemlje sa ledenim kometama iz Kosmosa. kada je upadni ugao laserske svetlosti jednak 90 o. tj. odnosno od središta Zemljine lopte. put ãe vam se iz istog razloga uèiniti blistavijim nego obièno.Kako su nastala mora na Zemlji? Postoje tri osnovna. Kada je upadni ugao svetlosti veoma veliki. dok je propuštajuãi ugao jednak uglu izmeðu pravca prostiranja svetlosti kroz materijal površine i normale na površinu. pa ãe stoga i vreme sporije proticati na moru . tj. èašu vode. sudari Zemlje sa meteorima bogatim vodom. a razlika izmeðu upadnog i propuštajuãeg ugla se pojavljuje kao posledica razlièitog indeksa prelamanja vazduha i materijala površine. tj. Istovremeno. a kada posmatramo more sa visine. sadrži i jedan neutron) nego slana voda na Zemlji. možete primetiti da je njena površina najsvetlija kada je posmatrate pod tangencionim uglom. tada se on naziva tangencionim uglom. onda kada je pravac prostiranja svetlosti skoro potpuno paralelan sa površinom od koje se odbija. tj. kada je ugao izmeðu upadne svetlosti i morske površine veoma mali. Kada su Sunce ili Mesec nisko na horizontu. jer bi u tom sluèaju Zemljina atmosfera sadržala 10 puta više inertnog gasa ksenona. nego što je to danas sluèaj.Da li vreme protièe brže na planini ili na moru? Ukoliko uzmete sa sobom jedan sat i ponesete ga na more. . to znaèi da površina ne propušta skoro nimalo svetlosti pod tangencionim uglom. ali je istina da vreme sve brže protièe što smo udaljeniji od centra Zemljine gravitacije. onda komete nisu donele na Zemlju svu vodu. njegova boja je tamno plava ili zelena? Po definiciji. upadni ugao svetlosti predstavlja ugao izmeðu pravca prostiranja upadne svetlosti i normale na reflektujuãu površinu. odnosno blizak tangencionom uglu. teško da ãete biti u stanju da primetite razliku u brzini proticanja vremena na razlièitim nadmorskim visinama. Ako sve komete sadrže istu vrstu vodenog leda kao i Halejeva komete i kometa Hiakutake (a to su jedine dve kvalitativno ispitane komete).

podelite je sa 6. videli biste da je vama. Osim usporavanja vremena kao posledice boravka u jakom gravitacionom polju. ona ãe se znatno sporije hladiti nego što bi se hladila supstanca manjeg toplotnog kapaciteta. koliko daleko je horizont? Zbog zakrivljenosti naše planete. Ovako izmerena optièka udaljenost do horizonta zavisi od niza faktora ukljuèujuãi i nadmorsku visinu. Tako. ali bitno je i to da kada joj jednom predamo dovoljno toplote. vreme na toj masi sve sporije protièe. kao i sastav atmosfere. tj.Zašto na obali mora èesto pirka vetriã? Kopnene površine na Zemlji poseduju znatno manji toplotni kapacitet od vodenih površina. toplotni kapacitet je osobina materijalnih sistema koja se definiše kao kolièina toplote koju je potrebno predati odreðenoj kolièini materije iz sistema (ako se radi o jednom gramu materije sistema tada se ova velièina naziva specifiènom toplotom. kada biste sleteli na planetu vašeg posmatraèa. Naravno. a najèešãe je za oko 8 % veãa od geometrijske udaljenosti do horizonta. Naravno. skreãuãi pri tome svoj put i završavajuãi u našim oèima. na primer.8 kilometara od nas. može se prelamati na èesticama atmosfere. . dok smo u stvarnosti u stanju da vidimo i dalje od ovog rastojanja usled pojave prelamanja svetlosti. a u tom sluèaju horizont je oko 1.6 kilometara daleko od nas.752 i izvedete kvadratni koren iz dobijene vrednosti. Približna udaljenost horizonta se može izraèunati ako uzmete vašu visinu u santimetrima. ako smo visoki metar i 80 santimetara i stojimo taèno na obali mora. ova razlika je toliko mala da je sigurno ne biste primetili pomoãu jednog obiènog èasovnika. Ovako izraèunata vrednost rastojanja od naših oèiju do horizonta se naziva geometrijskim rastojanjem horizonta. Naime. Naime. od rastojanja od naših oèiju do površine mora. najudaljenija taèka koju vidimo na okeanu zavisi od naše visine. ali ako biste sa sobom imali jedan ultra-precizni atomski èasovnik. Ukoliko plivamo u moru. vi ne biste oseãali da vreme sporije prolazi jer bi se svi drugi životni procesi u sistemu koji je nepokretan u odnosu na vas (svemirski brod. koji ste se kretali ovako visokim relativistièkim brzinama vreme stvarno sporije proticalo u odnosu na nepokretnog posmatraèa. tada ãe ovom posmatraèu izgledati kao da sat na vašoj ruci znatno sporije radi. tokom toplih letnjih dana se kopnene površine znatno brže zagrevaju od vodenih površina (što možemo i da primetimo ako stojimo . razlika u brzini proticanja vremena bi bila više nego oèigledna (nekoliko milijarditih delova sekunde). ukljuèujuãi i brzinu otkucaja srca) isto tako usporili. . svetlost koju je reflektovalo neko telo koje leži izvan granica našeg horizonta. Stoga. dok je zimi na njoj toplije nego na kopnu.Kada stojimo na obali mora. a ovaj efekat predstavlja posledicu Ajnštajnove specijalne teorije relativnosti i poznat je kao paradoks blizanaca. postoji i efekat usporavanja vremena kao posledice kretanja velikim brzinama. to ãe nam vreme sporije proticati.nego na planini. tada su naše oèi na oko 150 santimetara iznad nivoa mora. a kada se radi o jednom molu tada se radi o molarnom toplotnom kapacitetu) da bi joj se podigla temperatura za jedan Celzijusov stepen. onda su nam oèi na nekih dvadesetak santimetara iznad površine vode. Tako ãete dobiti rastojanje horizonta u kilometrima. što je i razlog zašto je leti malo hladnije na obali mora nego na kopnu. što neka supstanca poseduje veãi toplotni kapacitet. to ãemo morati više toplote da joj predamo da bi joj poveãali temperaturu. Usled razlike u toplotnim kapacitetima izmeðu vodenih i kopnenih površina. ako se kreãete brzinom bliskoj brzini svetlosti u odnosu na nekog posmatraèa. Ovaj efekat je posledica Ajnštajnove opšte teorije relativnosti po kojoj sa poveãanjem mase tela. što je jaèe gravitaciono polje (odnosno što je veãa zakrivljenost prostor-vremena) u kome se nalazimo. pa lako možemo izraèunati da je horizont na puèini mora na otprilike 4. Drugim reèima. Naime. Tako bi se sekundare èasovnika na masivnijoj planeti od Zemlje znatno sporije pokretale. Meðutim.

Takoðe. veã ih samo otkotrlja do novog položaja. kada Sunce zaðe.malo na vruãem pesku pa se zatim bacimo u more). jer takvi kamenèiãi imaju visok odnos površine i mase. nastaju kada je vetar iznad pešèane površine dovoljno snažan da povlaèi sa sobom i zrna peska. ali je zato mnogo pouènije. ali koji ne dolazi sa mora veã sa kopna. obala postaje toplija od mora. a tokom kojega zrna putuju u izduženim i asimetriènim putanjama. što je veãa brzina vetra. odgovorni za nastanak malih pešèanih grebena na plaži posle bure ili samo jakog vetra. a što su oblasti plaže dalje od morske površine. koji se podiže u visinu. Sedimenti se reðaju od mora ka obali po lakoãi svog transporta. a hladniji vazduh sa mora dolazi na njegovo mesto što mi na obali mora opisujemo kao blagi i prijatni priobalski vetriã. pa tako i vazduh iznad kopna (a vazduh se u najveãoj meri zagreva posredstvom Zemljine površine) postaje topliji od vazduha iznad mora. a sedimenti koje teže pomeraju talasi su oni koji su veãi i masivniji. pa su ovakve plaže sastavljene od onih sedimenata koje teže pokreãu talasi. Naime. struje vruãeg vazduha poèinju da se mešaju sa hladnijim vazduhom iznad mora. Najveãi broj talasa ne nosi sa sobom velike kamenèiãe. neravni i imaju hrapave površine.Zašto pesak na plaži dobija talasaste oblike nakon bure? Mali talasasti grebeniãi koji se èesto mogu videti na plažama ili dinama. Saglasno drugom zakonu termodinamike koji nam kaže da u prirodi toplota sponatno prelazi sa toplijeg na hladnije telo. Vremenski uslovi. njegova toplota prestaje da zagreva more i obalu. tokom sredine toplog letnjeg dana. pa oko sredine noãi. obli i ravni kamenèiãi . položaj plaže i cele obale. Topao kopneni vazduh se podiže u visinu (jer poseduje manju gustinu od hladnijeg vazduha iznad sebe). S druge strane. jer su samo najenergetskiji talasi u stanju da doðu do njih. Morski talasi stalno ispiraju sediment duž obale. . pa se tada prijatnije oseãamo što smo bliži obali mora. taèno objašnjenje možda nije toliko zabavno. koji padaju na plažu pod malim uglovima. aktivnost talasa. što ãe uzrokovati i dužu talasnu dužinu ovih grebena. Istraživanja su pokazala da veãa zrna peska teže da se akumuliraju na vrhovima ovih talasastih grebena. podmorska topografija i još neki drugi faktori dovode do toga da su neke plaže izložene veãem energetskom režimu talasa nego druge plaže. Naime. pa su i primorski predeli zimi znatno topliji od kontinentalnih oblasti sa istih geografskih širina. sve dok se talasna energija pod dejstvom lokalne topografije ne smanji do te mere da dalji transport sedimenta nije moguã. Priobalski vetriã je najèešãe lokalni fenomen koji takoðe potièe usled razlièitih toplotnih kapaciteta kopna i mora. pa se on taloži. . ostavljajuãi tako mala zrna u koritima grebena. što izaziva vazdušna strujanja. a manji ugao pada rezultuje u dužoj bombardujuãoj senci iza svakog vrha grebena. dok se sa dolaskom zime. jer su ljubitelji pravljenja žabica veã bacili u more one ravne kamenèiãe koju su bili najbliže obali. to ãe biti manji ugao pod kojim zrna peska padaju na podlogu. temperatura mora mnogo sporije spušta od temperature kopna. dok kopneni vazduh dolazi da popuni njegovo mesto pa tada ovu pojavu možemo opisati kao priobalski vetriã.Zašto se najravniji kamenèiãi nalaze na vrhu plaže? Neki ljudi misle da se najviše ravnih kamenèiãa nalazi na vrhu plaže. Ipak. Upravo su ovi snopovi pešèanih zrna ubrzanih od strane vetra. vazduh iznad kopna postaje hladniji od vazduha iznad vode. a kopno gubi toplotu brže od mora. što je posledica dejstva Zemljine gravitacije nakon njihovog brzog uzdizanja iznad pešèane podloge i naknadnog vraãanja na nju pod uglom od oko desetak stepeni. Obalski sedimentni sistem je dinamièan. Posledièno skakutanje pojedinaènih zrnaca peska predstavlja proces koji se naziva saltacija. i usled svoje neravne površine stvaraju veãe trenje sa kontaktnim kamenjem. Noãu se dešava obrnuta pojava. to ãe energetski režim talasa u ovim oblastima biti veãi.

ostavljajuãi tako krupnije kamenèiãe na vrhu plaže. klizeãe kamenèiãe na vrh plaže. Stoga. što pruža ovakvom kamenju veãe trenje. Takoðe. ako uporedimo oble i ravne kamenèiãe. ravno kamenje teži da ostane u što veãem kontaktu sa površinom ispod sebe. jer se nivo mora menja svake sekunde usled dejstva talasa (uzrokovanih vetrom i morskim strujama). Da bi izašli na kraj sa svim ovim promenama. njena gustina takoðe opada. . na obalama unutrašnjih mora (npr. što je dovoljno da snizi temperaturu mržnjenja vode pri atmosferskom pritisku do oko –2 oC. a i kiše i reke koje se ulivaju u more utièu na stalne fluktuacije (periodiène promene) nivoa mora. onda ãe nivo vode u cevi biti skoro nepokretan. a drugi na vazduhu. svakog sata usled dejstva plime i oseke (kao posledice Meseèeve gravitacije) i svake nedelje usled promena u orbitalnim položajima Zemlje oko Sunca. nikada ne zalede? Mineralne soli koje su rastvorene u morskoj vodi snižavaju njenu taèku mržnjenja. može biti znatno veãa kao npr. Ipak. Stoga. nego obli. za razliku od reka i jezera. u zalivu Fandi u Novoj Škotskoj. ali njena vrednost.Kako se meri nivo mora? Kada biste stali na obalu mora i pokušali da sa lenjirom izmerite nivo mora. on je u stanji da nosi sa sobom i teže kamenèiãe. voda na površini mora postaje gušãa i teža koliko god se smanjila njena temperatura pre nego što ona poène da kristališe. videli biste da je to skoro nemoguãe. svaki litar (kilogram) morske vode sadrži u proseku oko 35 grama soli. gustina morske vode se stalno poveãava sa snižavanjem njene temperature. sferni kamenèiãi ãe se lakše kretati unazad. èim njena temperatura pri zahlaðenju preðe ovaj prag od 4 oC. kada talasi veã nanesu glatke. Kod nje je ona èudesna granica od 4 oC pomerena ka samoj taèki mržnjenja.stvaraju manje trenje sa slojevima kamenja ispod sebe i stoga pružaju manji otpor kretanju pod dejstvom talasa. sediment koji se nalazi na plaži teži da reflektuje odnos snage dolazeãeg i odlazeãeg talasa. zatim promene temperature u moru. odnosno graduisanu (brojno obeleženu). pa do procesa formiranja leda dolazi na dosta nižim temperaturama. ili znatno manja od proseène.Zašto se okeani. gde ova amplituda iznosi 18 metara. Pod dejstvom vodenih tokova. dok je slabiji povratni talas u stanju da nosi sa sobom samo fine èestice velièina zrna peska. u zavisnosti od složenosti kontura obalske linije. nauènici koriste tzv. . meraè plime. što je veoma važno jer time i dalje opstaje živi svet u njoj. a sa daljim bilo povišenjem ili opadanjem temperature. Naime. koja se još zove i umirujuãi bunar. dok ãe ravni kamenèiãi ostati duže na vrhu plaže. tako da je jedan kraj cevi u vodi. . S druge strane. a što se može objasniti veãom otpornošãu prema kretanju ravnog kamenja. Reèna i jezerska voda poseduje najveãu gustinu na temperaturi od 4 oC.77 metara. kao npr. Pošto se energija talasa rasipa kada on udari o obalu i voda se gubi pod dejstvom curenja unutar sedimenta na plaži. nivo mora na Zemlji se svake godine poveãa za 2 milimetra. Ovaj hladan i lak površinski sloj se više ne meša sa dubinskom vodom i poput staklene bašte èuva jezero ili reku od daljeg rashlaðivanja. pa lakše mogu kliziti iznad drugih kamenèiãa i akumulirati se dalje od morske površine. Kada se ova cev. stavi u vodu.8 santimetara). opet možemo primetiti da su ravni kamenèiãi bliži vrhu plaže. Baltièkog mora – 4. a i manju površinu koja je izložena udaru talasa. Osim ovih efekata još i promene pritiska u atmosferi. Inaèe. malo toplije i gušãe vode. Ako se ovakva merenja sprovode godinama. prema savremenim merenjima. Pošto je dolazeãi talas jaèi. možemo odrediti srednju ili proseènu vrednost nivoa mora u odnosu na koji se mere nadmorske visine zemaljskih objekata. amplituda izmeðu plime i oseke u proseku iznosi 0. povratni talas je slabijeg intenziteta nego talas koji dolazi sa mora. Za vreme jesenjeg i zimskog hlaðenja. Takoðe. jedan manji deo površinske vode poèinje da pliva iznad dubinske. šuplju cev preènika oko 30 cm.

prolazi kroz uski Floridski moreuz i èini osnovu tople Golfske struje koja se zatim kreãe ka severoistoku. U Tihom okeanu. a u južnoj ka zapadu). i pored dejstva morskih struja. Ako bi se sav led sa Antarktika otopio. èitav kontinent na Južnom polu je pokriven sa 30 miliona kubnih kilometara leda. na severnom polu. ide u susret hladna struja – Ojasio. Na drugom kraju naše planete. Osim toga. gasa koji apsorbuje Sunèevu svetlost i prevodi je u infracrvene talase. Ipak. da bi danas njegova proseèna debljina iznosila 2. pa se stoga topi svakog leta. Znaèajna kolièina leda prekriva Grenland.Povinujuãi se Zemljinoj sili gravitacije. èuvajuãi tako živi svet u njemu. morski led pluta na površini mora i slièno reènom ledu. Usled toga je nivo mora u Meksièkom zalivu uvek viši nego u okeanu. i sante leda se kao i sva druga tela pokoravaju Arhimedovom principu koji nam kaže da svako telo istisne zapreminu vode èija je težina jednaka težini potopljenog tela. površinska voda tone i meša se sa toplijom i lakšom dubinskom vodom. Ipak. Njoj. pa još uvek ne postoji opasnost od topljenja. takoðe ide Beringovog mora. jer životinje ne bi mogle da dišu. nivo mora bi porastao za 60 metara. Arktièko more je èitave godine pokriveno ledom koji je u proseku bio debeo 3 cm. ledeni pokrivaè nije ni približno debeo kao na južnom polu. Tonuãi. što je ipak izazvalo da se tokom istog vremenskog perioda nivo mora poveãa za 15 .). tj. Naime. 0 oC pri atmosferskom pritisku. Ovaj višak vode. a èim se parèe leda odvoji iz lednika i padne u okean. da bi plutali na vodi. voðena skretanjem sile Zemljinog obrtanja (Koriolisova sila. U mnogim antarktièkim morima. U ovom sluèaju. Zapravo. zagreva Evropu i ulazi u Barencovo more. što je posledica pojaèanog efekta staklene bašte izazvanog poveãanjem atmosferske koncentracije ugljen dioksida (kao i metana. . stoga stalno potiskuje vodu u Karipsko more i Meksièki zaliv. U susret ovoj struju. ona nosi sa sobom i kiseonik koji je primila iz vazduha. štiti more ispod sebe od daljeg hlaðenja. globalno zagrevanje je u stanju da izazove pucanje lednika na manje sante leda koje ãe padati u more. nailazeãi na prepreke u vidu kopna ili ostrva na jug i obrazuju prsten oko Antarktika. proseèna temperatura na Antarktiku je –37 oC. Ipak. a deo struje skreãe na sever i obrazuje toplu struju Kurosio koja zapljuskuje Japanska ostrva. najvažniji faktor spreèavanju stvaranja ledenog pokrivaèa na morima su tople morske struje koje održavaju razmenu toplote iz toplih ekvatorijalnih oblasti na Zemlji i hladnih severnih i južnih oblasti bliskih zaleðenim polovima. globalno zagrevanje nije u stanju da uzrokuje poveãanje nivoa mora putem otapanja santi leda. jer se usled globalnog zagrevanja temperatura na Zemlji poveãala za samo pola Celzijusovog stepena u poslednjih 100 godina. tražeãi izlaz negde ka okeanu. èije bi topljenje poveãalo nivo mora za . odnosno toplotu.Da li otapanje lednika utièe na poveãanje nivoa mora? Najveãi ledeni pokrivaè nalazi se na Antarktiku (Južnom polu). arktièki led pliva na vodi. morska voda ponašala kao reèna voda i ostajala na površini. èija je debljina ledenog pokrivaèa oko 2000 metara. Severne i južne stalne okeanske struje pokreãu pasatni vetrovi koji tokom èitave godine duvaju sa istoka na zapad duž obe strane ekvatora.20 santimetara. led se ipak ponekad stvara na okeanu. gde se nalazi 90 % ukupne kolièine snega i leda na Zemlji. pa njegovo topljenje ne utièe na poveãanje nivoa mora. nivo mora se malo poveãa. amonijaka itd. teku iz Arktièkog bazena ka jugu hladne morske struje – istoènogrenlandska i labradorska. pod èijim dejsvtom tela u severnoj hemisferi skreãu ka istoku. Tople struje južnih ekvatorskih tokova skreãu. Glavna uloga u nastajanju površinskih okeanskih struja pripada vetrovima. I podmornice koriste ovaj princip. gde pristiže i skoro polovina vode koju povlaèi južna ekvatorska struja. i 70 % sveže vode nalazi se na ovom ledenom kontinentu. Kada bi se prilikom hlaðenja. Osim toga. ledeni pokrivaè je znatno tanji. Ipak. na Južnom polu postoje taèke na kojima temperatura nikada nije prešla taèku mržnjenja vode. severna ekvatorska struja udara u Filipinska ostrva. Meðutim. Ipak. Severna ekvatorska struja u Atlantiku. život u dubinama ne bi bio moguã. pa se podižu i tonu u vodi putem menjanja svoje težine.5 cm.

takoðe samo dejstvom prirode. godine podiãi za oko pedesetak santimetara. a sa poveãanjem ili sniženjem ove temperature. jedan jedini list ili komad kore kopnenog drveta može da prebaci nekoliko putnika preko mora. Naime. da bi na 4 mala potpuno ogoljena ostrvceta . èak 95 % tamošnjih biljaka i životinja se pojavljuje samo na ovim ostrvima i nigde drugde na Zemlji. Tako. . biolozi nazivaju . Kada svetlosni talas prelazi iz jedne materijalne sredine u drugu.Kako živi svet nastanjuje ostrva? Prema naèinu svog nastanka. ova ostrva bila dejstvom iskljuèivo prirodnih faktora pretvorena u rascvetale oaze zelenila i životinja. sasvim razlièit od drugih ostrva. samo nakon 20 godina je postalo obogaãeno vegetacijom i raznim životinjskim vrstama. još jedne posledice globalnog zagrevanja. kod kojih svako ostrvo ima svoj ekološki sistem. Naime. Osim topljenja leda. menja se njegova brzina. morske struje su u stanju da prenose semenke koje ãe u kontaktu sa suvom ostrvskom zemljom pustiti koren i proklijati. veku je pod dejstvom vulkanskih erupcija. svetlosni snop se prelama. podvodno prelomljena svetlost nije ispravno fokusirana. godine u blizini Islanda. Biljni i životinjski svet kontinentalnih ostrva je mnogo slièniji kontinentalnom živom svetu. da bi opet nakon samo nekoliko decenija. 13 ptièjih i preko 200 vrsta insekata i gmizavaca. nego što je to sluèaj sa okeanskim ostrvima. npr. U najveãem broju sluèajeva. godine bilo potpuno uništeno nakon najveãe vulkanske erupcije koju su ljudi doživeli.7 metara. na kraju oène jabuèice. Naime. Japan i Velika Britanija) i okeanska (koja su nastala izdizanjem morskog dna usled vulkanske aktivnosti na obodima kontinentalnih platoa – npr. bio u potpunosti istrebljen život i na nekoliko filipinskih ostrva. kao i na meksièkom ostrvu San Benedikte u Tihom Okeanu. ostrva Galapagos koja su izuzetno bogata vegetacijom. ostale biljne porodice se razvijaju pod njegovom zaštitom. U 20. što je srednja vrednost minimalne (15 cm) i maksimalne (95 cm) vrednosti razlièitih procena.ostataka ostrva Krakatoa veã nakon 25 godina bilo pronaðeno èak 115 biljni. Havaji). dobijaju semenke putem Humboltove struje koja pored zapadne obale Južne Amerike stremi ka severu i kod Ekvadora skreãe na zapad – pravo na Galapagos. na Havajskim ostrvima koja su nastala pre 5 miliona godina. pri èemu putovanje semena od obala Južne Amerike do Galapagosa traje samo oko dve nedelje. Vulkansko ostvro Krakatoa je avgusta 1883. Nauènici smatraju da ãe se nivo mora do 2100. a nakon reanimacije ostrva sa njegove strane. Pošto su naše oèi skoro stalno u okolini vazduha. voda je najgušãa na 4 oC. Ljudsko oko je veoma fino podešeno da fokusira upadnu svetlost u mrežnjaèi. kojim na okean stiže “voz života”. Naravno. dotok semena je samo jedan kolosek. Onaj drugi put prevaljuje se splavovima. jer naše oko nije naviknuto na koeficijent refrakcije (prelamanja) vode. pa ãe ista masa vode zauzimati veãu zapreminu. a kao rezultat toga. Ovakve splavove. veã je došla ili dolutala iz ostalih delova planete. Kada gledamo pod vodom. Na moru su veã više puta otkrivene gomile granja ili panjeva kako prevoze èitave životne zajednice biljaka i životinja. . morsko putovanje od svih semenki najbolje podnosi plod crvenog mangro drveta. njena gustina opada.Zašto pod vodom vidimo jasno samo kada nosimo masku? Svetlost kroz vodu putuje sporije nego kroz vazduh. Takoðe. Danas se smatra da osnova života na okeanskim ostrvima nije na njima i nastala. Kada stavimo masku onda možemo jasno gledati pod vodom jer smo ponovo uspostavili dodirnu površinu oko – vazduh. tako je i oko takoðe naviknuto da sliku predmeta stvara na osnovu koeficijenta prelamanja svetlosti koji vlada na dodirnoj površini izmeðu oka i okolnog vazduha. Tako. sva ostrva se mogu podeliti na: kontinentalna (koja su nekada bila spojena sa kopnom – npr. stalnom poveãanju nivoa mora doprinosi i poveãanje temperature vode. i ostvro Surtsi koje je nastalo 1963.

6. Mediteranskog i Jadranskog Mora. a ni vaskularni sistem viših biljaka. pri èemu ovaj proces regeneracije traje i do godinu dana. lišãe. 13. isto kao i morski ježevi. Tako. Otvorivši kracima ljusku svoje omiljene . Za njih se smatra da su nekada živele na kopnu. morska zvezda uvlaèi vodu i provodi je kroz sistem kanala. odnosno oèi morske zvezde pomoãu kojih se ona orijentiše u odnosu na svetlost koja u morima uvek dolazi odozgo. Naèin na koji se hrani najveãi broj morskih zvezda (pogotovo priobalskih) je takoðe neobièan. Jedno od najbogatijih plitkovodnih staništa morskih zvezda se nalazi u severoistoènom Tihom Okeanu. oni joj služe i za disanje kao i za sakupljanje hrane u vidu školjki. Danas na našoj planeti postoji oko 1500 vrsta morskih zvezda. a neke kao Sunèeva zvezda i 12. a hranu crpe iz zemlje su morske trave. one pripadaju kraljevstvu protista. Kada se morske zvezde rode. Menjajuãi pritisak vode u svom telu. veã koriste morsku vodu u kojoj su potopljene. Ako ste ikada držali morsku zvezdu u rukama. purpurna zvezda poseduju 9 ili deset. neke vrste poseduju 6. a koji zvezdi služe za kretanje (odrasla zvezda ih može imati i oko 60 000) ili za lepljenje za stene (putem stvaranja niskog pritiska u cevima nalegnutim na stenovitu površinu). premda se neki veãi primerci morskih zvezda (preènika od oko jednog i po metra) mogu hraniti i veãim životinjama kao što su ribe. . odnosno bodljara (ili bodljokožaca). neke kao npr. što znaèi da su im leva i desna strana tela orijentisani kao predmet i lik u ogledalu. jedine prave biljke u morima su èesto zaslužne za to što morska voda poprima zelenu. morski ježevi (sa sve bodljama). Na kraju svakog kraka se nalaze male pigmentne taèkice. odnosno ponovnog izrastanja veãine tela. tokom života. morski korov. kome pripada i tzv. a posebno su prisutne kao zelene podmorske livade u plitkim vodama južne Floride. Kroz mali otvor na gornjem delu svoga tela. umesto korena poseduju male spone pomoãu kojih se èesto vezuju za listove morskih trava (ili za kamenje) od kojih crpe hranu.10 metara da je teško precizno utvrditi kakva sve živa biãa prevoze. koje su poznate još i pod imenom asteroidi. 4. . Osim što su veoma gipke. 22 ili 27 krakova. sigurno ste sa njene donje strane (sa one kojom ona naleže na kamenje) osetili na stotine cevèica koje oblažu njene krake. s obzirom da iako obavlja proces fotosinteze kao i mnoge morske vrste koje žive u plitkim vodama (do dubine od 200. umesto svoje plave. rasporeðujuãi je po telu. crva i korala. 11. Meðutim. a neki od njih su toliko bujni i zeleni sa palmama visokim od 6 .Koja je jedina biljka koja živi u morima? Jedine biljke koje žive potopljene u morskoj vodi. ona ãe se potpuno oporaviti izrastanjem izgubljenih delova tela. a najèešãe su prisutne samo do dubina od 50 metara). morska zvezda je u stanju da pomera svoje krake i da se tako kreãe. morske zvezde imaju izuzetnu sposobnost telesne regeneracije. Morske trave. one ne upijaju i vodu pomoãu korenja. tako da ova voda najèešãe završava svoj put na cevima krakova. ostriga. Premda korenje morskim travama koristi za crpljenje minerala iz zemlje. morski krastavci. puževa. zapadne Australije. Osim što se pomoãu kraka zvezda kreãe.Da li sve morske zvezde imaju po pet krakova? Morske zvezde pripadaju familiji (phylum – klasa u okviru kraljevstva) Echinodermata. ukoliko od zvezde ostane samo jedna petina njenog centralnog diska i jedan krak. Morski korov ne pripada biljnom svetu. morski ljiljani i morski dolari. 15. 9. 7. 8. 5.ploveãim ostrvima ili vegetativnim ãilimima. Premda se i morske alge èesto smatraju èlanicama biljnog sveta. a premda veliki broj morskih zvezda poseduje samo po 5 krakova. one su potpuno simetriène. gde se nalazi više od 30 vrsta morskih zvezda sa po 3. pa èak i ptice koje rone po moru. ova simetrija se delimièno narušava. prirodne boje. a za razliku od biljaka nemaju ni stabljiku. ali su se postepeno vratile u mora. poznat kao madreporit.

Tako. a ribe su sliène pticama po tome što mogu da lete u svojoj fluidnoj sredini. Naime. bez obzira . sistem koji koriste ribe za penjanje gore-dole više podseãa na ljudske leteãe mašine nego na prirodne. Tako. Voda iz kade ãe tada silom potiska jednakom težini jednog litra vode gurati bocu naviše. koji imaju sposobnost kontrole nad kretanjem fotona. Istraživaèi na našoj planeti u poslednje vreme intenzivno prouèavaju fotonske materijale koji imaju tu osobinu da kroz njih mogu da prolaze fotoni samo iznad (ili ispod) odreðenog opsega energija. pa na taj naèin ostale. ptièje metode letenja. gusto spakovanih u ureðenju koje veoma podseãa na strukturu kristalnih vlakana fotonskih materijala. Oni su pronašli da za razliku od drugih obojenih biãa na našoj planeti. Iako je struktura niti kose morskog miša toliko složena da istraživaèi nisu u stanju da je preslikaju. èestice na višim nivoima imaju manje težine iznad sebe. poseduje telo dužine 7 do 15 cm koje je pokriveno gustim èekinjama i dlakom koja se preliva u duginim bojama. Na Zemlji. a stomaèni sokovi pretvore telo školjke u fluidnu i lako svarljivu hranu za jednu morsku zvezdu. Kao posledica razlike u pritisku. ovo morsko biãe koje se uglavnom rije po blatu ili pesku sa morskog dna na dubinama izmeðu 10 i 1000 metara. . . Ispod èekinja se nalazi još i 15 pari raznobojnih krljušti koje dodatno doprinose šarenolikoj obojenosti ovog morskog biãa. Naime. Radoznalost o poreklu sjajnih boja morskog miša je navela istraživaèe iz Oksforda i Univerzitetske škole za fiziku u Sidneju da detaljnije prouèe poreklo njegove obojenosti. i silu potiska usmerenu nagore. jednaka je težini fluida koju istisne telo (Arhimedov zakon). Meðutim. èestice sa veãih dubina stalno teže da se penju naviše. Tehnološke tajne koje leže u strukturi kose morskog miša bi dovele i do pravljenja boja koje nisu u stanju da izblede sa vremenom. ona ãe istisnuti litar vode (pod uslovom da je zapremina boce jednaka jednom litru). pa je tako i pritisak niži u oblastima bližim površini. Sila potiska potièe usled razlièitog pritiska fluida na razlièitim visinama. mikroskopskih cilindara. a ova težnja predstavlja i uzrok naviše usmerene sile potiska u fluidu. morska zvezda ispljune kroz usta svoj stomak na školjki. ako zaronite praznu bocu mleka u kadu. obojenost morskog miša ne potièe od pigmenata – molekula koji imaju sposobnost da apsorbuju neke boje iz vidljivog spektra svetlost. a poznat je po svojoj sjajnoj obojenosti. Naravno. Tako. neapsorbovane. èestice potopljene u vodi su pritisnute težinom svih vodenih èestica koje se nalaze iznad njih. veã reflektovane boje doprinose obojenosti tela koje sadrži date pigmente. Sila potiska koja deluje na neko potopljeno telo.Kako se ribe penju i tonu u moru? I voda i vazduh su fluidi što znaèi da poseduju masu ali ne poseduju oblik. Slièno kao u ovim vlaknima èija izrada košta i po milion dolara. mogi optièki biomimetièari koji se bave pravljenjem imitacija prirode. koji živi u Atlantskom Okeanu i Mediteranskom Moru. smatra se da ãe dalje istraživanje kose morskog miša doprineti razvoju jeftinijih fotonskih materijala. osim imitiranja strukture kose morskog miša.hrane – školjke. metod podizanja i spuštanja riba podseãa veoma na naèin spuštanja i podizanja helijumom ili toplim vazduhom napunjenih balona. pa se stoga smatra da ãe njihova selektivnost prema fotonima razlièitih energija uèiniti ove materijale veoma korisnim u mnogim optoelektronskim ureðajima buduãnosti. Naime. svaka dlaka morskog miša poseduje belege koji se sastoje od šupljih. svetlost koja padne na vlat kose morskog miša biva uhvaãena i samo neke boje se reflektuju pružajuãi niti kose odreðenu boju. veã dugo pokušavaju da naprave imitacije krila izvesnih vrsta leptira. Inaèe.Po èemu je poseban morski miš? Morski miš (Aphrodite aculeate) je morski beskièmenjak iz familije Aphroditidae. svako telo potopljeno u fluid oseãa dve sile: silu gravitacije usmerenu nadole. npr.

pa je stoga i sila potiska veãa. te stoga poseduju ne škrge. Ronjenje do velikih dubina može izazvati deformaciju tkiva usled visokog okolnog pritiska. pa da stoga i spreèi eventualnu deformaciju tkiva oko vazdušnog džepa. zapremina ribe se poveãa. riba pomoãu škrga napuni mehur kiseonikom iz okolne vode. riba ispuni mehur sa taèno toliko kiseonika koliko je potrebno da bi istisla onoliko vode koliko je i sama teška (tada su gustina ribe i okolne vode jednaki). Kod kitova i ajkula koji zaranjaju do velikih dubina. za koje se smatra da imaju sliènu skupljajuãu funkciju kao i unutrašnje obloge srednjeg uha. Ovi vazdušni sinusi u glavi su obloženi krvnim sudovima. kao i topli krvotok. Da bi uzletela. Da bi smanjila svoju gustinu. kao što su npr. a težina ostaje skoro nepromenjena (jer je gustina kiseonika skoro zanemarljivo mala u odnosu na gustinu okolne vode). pri èemu njihova tipièna ronjenja idu do dubine od oko 50 – 100 metara. tada ona istiskuje veãu zapreminu vode. pa se riba penje ka površini. Na taj naèin je spreèena apsorpcija azota u krvi. S druge strane. ona tada tone jer joj je zapremina minimalna. Nastajanje i veoma male razlike u pritiscima izmeðu vazdušne šupljine i okolnog tkiva mogu dovesti do savijanja tkiva i eventualno do njegove trajnije deformacije. šupljina srednjeg uha je obložena sa gustim spletom nerava i predodreðena je da se skupi i zapuši na velikim dubinama i da na taj naèin redukuje ili potpuno odstrani vazdušni prostor. ne koriste mehur veã se radom peraja ubrzavaju nagore ili nadole. Riblji mehur koristi ribi i kao slušni aparat. veãina morskih sisara ne poseduje prednje. . Danas se na osnovu rezultata merenja izvršenih pomoãu sonarnog praãenja i vremensko-dubinskih rekordera zakaèenih za kitove. kada je telo gušãe od vode. beli kit (Physeter catodon) i mali kit (Hyperoodon rostrabus). što njihovim pluãima omoguãava da kolabiraju na velikim dubinama. pogotovo ako znamo da su ova biãa sisari isto kao i mi. kada riba potpuno isprazni svoj mehur. pa stoga i posledièno trovanje azotom koje kod ronilaca èesto izaziva oseãaj opijenosti. zvuène vibracije vode se prenose na fluid u mehuru. Kod nekih vrsta kitova. zna da su ove dve vrste kitova u stanju da zarone do dubina od preko dva kilometra. što je riba u stanju da interpretira kao okolni zvuk ili prisustvo neke druge ribe (od koje se odbija zvuk) u okolini. ali se i spuštaju do velikih dubina. šupljina srednjeg uha. periferni vazdušni putevi u pluãima su ojaèani. što je sasvim sigurno fascinantno. mnogim ribama mehur nije potreban jer svo svoje vreme provode na dnu mora. za razliku od kopnenih sisara. kao što su npr. ajkule. najveãi izazov u adaptaciji na promene u pritisku postoji kod biãa koja žive na površini. Kada se mehur ispuni kiseonikom. Veãina riba postiže ovo pomoãu tzv. vazdušni sinusi u glavi i pluãa. odnosno da se najveãim delom skupe tako da zatvore prolaz vazduhu do alveola (pluãnih mehuriãa) u kojima se odigrava razmena gasova sa krvnim sudovima. Iako se najveãi broj riba koristi mehurom za podizanje i spuštanje. Takoðe. isplivavaãe na površinu. riba mora da smanji svoju ukupnu gustinu putem poveãavanja svoje zapremine (a bez poveãavanja mase).koliko vode razmesti. pa je i najmanja sila potiska koja tada deluje na nju. kretanje fluida ispod peraja stvara podizanje koje gura ribu naviše. a ako je reðe od nje. veã pluãa. ribljeg mehura. Naime. Kitovi. Kao i kod aviona. Kada se zapremina ribe poveãa. Neke druge ribe. i da tako uravnotežavaju vazdušni pritisak unutar ovih šupljina. što je sluèaj kod nekih morskih sisara kao što su npr. a prilikom naglom pada u pritisku . a mogu trajati od 20 minuta do celog èasa.Kako morska biãa izdržavaju visoke podvodne pritiske? Premda mnoga morska biãa žive u veoma velikim dubinama na kojima vladaju izrazito visoki pritisci. i to u najveãoj meri kod delova tela koji su ispunjeni gasovima. Da bi stajala na odreðenom nivou. a u tom sluèaju naviše usmerena sila potiska postaje jednaka nadole usmerenoj sili gravitacije i riba miruje na odreðenoj visini ili se netoneãi kreãe u stranu. ono ãe tonuti. èeone sinuse (u lobanji). takoðe poseduju velike Eustahijeve trube koje komuniciraju sa timpanskom šupljinom u ušima i velikim krilastim sinusom u glavi.

što je i razlog zašto se ova životinjska vrsta nalazi na ivici istrebljenja. koncentracija hemoglobina. Neke vrste ajkula i foka imaju obièan da ponekad i popiju po malo morske slane vode. što ajkule koriste u svrhu navigacije tokom migracije. Kako bi to potvrdio. svake godine. prioteina sliène strukture kao i hemoglobin. nakon èega se veoma èesto na obali pojave ova morska biãa i poènu da piju vodu. izdvaja se u obliku mehuriãa. potièe iz pojedene hrane. odakle i potièe karakteristièni amonijaèni miris riba. što èesto imamo prilike da vidimo kada stanovnici priobalskih kuãa iznesu creva na obalu i puste vodu kroz njih. ajkule u proseku pojedu nešto manje od deset ljudi. i koncentracija mioglobina. i ajkule poseduju senzorske elemente u vidu mehuriãa (tzv. jer sva kolièina vode koju unose u telo. Morske krave i neki perajari. oko 70 mililitara krvi po kilogramu telesne mase). Umesto unosa kiseonika u krv putem pluãa. dubinski kitovi i ajkule skladište kiseonik u svojoj krvi i mišiãima. ljudi godišnje ulove oko 100 miliona ajkula.(odnosno naglog izranjanja). Lorencinijeve ampule) smeštenih pod kožom glave i u njušci. on reaguje i na Zemljino magnetno polje. Lorencinijeve ampule imaju ulogu elektromagnetskog receptora. dok s druge strane. Iako je èulo vida ajkule prilièno nerazvijeno. slièno kao i neki delfini i morske vidre. ali koji poseduje dvostruko veãi afinitet za kiseonik od hemoglobina i koristi se za skladištenje kiseonika u mišiãima. Takoðe.04 : milion. takoðe. kitovi ili foke zapravo ne piju ništa. zahvaljujuãi elektriènom mikropolju koje ona indukuje. delfini.0001 : milion. proteinskih molekula koji u centru svojih struktura poseduje po atom gvožða koji za sebe vezuje atome kiseonika i raznosi ih od pluãa do tkiva. pomoãu koga su u stanju da lokalizuju ribu zagnjurenu u pesak.Da li piškenje u moru privlaèi ajkule? Èuveni istraživaè mora i okeana Žan-Mišel Kusto misli da velike bele ajkule uopšte nisu toliko veliki proždrljivci ljudi koliko se to misli. . Meðutim. a kada su gladne i od 0. Stoga se može oèekivati da ajkula nije u stanju da . veã kada su pod ljudskom negom ili u veštaèkim bazenima. Osim što ovaj sistem kod ajkula ima ulogu receptora temperature vode. Takoðe. kolaps pluãa kod morskih sisara na velikim dubinama spreèava ove pojave. delfini se moraju pojiti svežom vodom iz cevi ili flaša. vibracija i saliniteta. gde se provozao sa ajkulama držeãi se za njihova peraja. neslanu vodu. nažalost.Šta piju morski sisari? Morski sisari. što ovaj receptorski sistem uèestvuje u detekciji elektriènog polja. skoro je 10 puta veãa od iste koncentracije u našim mišiãima. skoro je dvostruko veãa od iste koncentracije kod nas. kao što su npr. on je bez zaštitnog kaveza skoèio u bistru vodu (u kojoj ga ajkule nisu mogle pomešati sa morskim lavom ili nekim drugim potencijalnim plenom). ajkula poseduje èulo mirisa pomoãu koga je u stanju da u vodi detektuje rastvor ekstrakta tune u razmeri od 0. rastvoren u telesnim fluidima. sve ribe. ukljuèujuãi i ajkule sadrže visoku koncentraciju urina u svojoj krvi. vole da piju obiènu. Ipak. ukoliko se morski sisari ne hrane pravilno. slièno elektriènim ribama i ražama. ova morska biãa poseduju veoma visoku vrednost specifiène zapremine krvi (oko 200 do 250 mililitara krvi po kilogramu telesne mase). Osim. Stoga. kada se ne nalaze u svom prirodnom ambijentu. . Meðutim. ribolovci samo isecaju ajkulino peraje koje zatim prodaju po ceni koja dostiže neverovatnih 400 dolara po kilogramu. dok neke ajkule jedu i sneg kada naiðu na njega. Nekoliko fizioloških adaptacija ovih morskih stanovnika im omoguãava da ovo izvode. ukoliko im porcije hrane nisu dovoljno velike. Najpre. U mnogim mestima. jer svu vodu neophodnu za normalno telesno funkcionisanje uzimaju preko pojedene ribe. što je takoðe nepoželjna pojava. mogu lako da dehidriraju. Takoðe. azot. Zatim. koja je tri do èetiri puta veãa od vrednosti iste velièine kod kopnenih sisara (kod nas.

“disanje” mora (podizanje i spuštanje nivoa mora usled gravitacionog privlaèenja Sunca i Meseca). morski lanci ishrane zasnovani na fotosintezi u potpunosti zavise od odvijanja ovog procesa u plitkim vodama. nekoliko vrsta morskih i slatkovodnih rakova. vetrovi koji uzrokuju talase. a ovo mešanje voda i koristi životinjama s obzirom da se tako poveãava koncentracija kiseonika u vodi. veãina meduza. Callitaera mehander). i relativno ravnomerno rasporeðene ãelije. skoro svih stotinak vrsta strelièastih puževa (chaetognathae). nervnu strukturu s obzirom na visok sadržaj masti u zidovima nervnih puteva ili mrežnjaèu s obzirom na oko milion pigmentnih ãelija (koje sadrže pigmentni molekul rodopsin) u njima. larve morskog insekta Chaoborus. pritisak je znatno veãi (jer je više vode koja pritiska tela odozgo). dok druge reflektuju. pa èak i neke vrste riba. poseduju neke providne delove tela kao npr. Pošto je lava veoma . na ajkule prilièno odbojno deluje ljudski znoj. Sunèeva svetlost se probija kroz vodu samo do dubina od oko 200 metara. Neke vrste hobotnica iz dubokih voda. providnost je prednost prilikom vertikalnog kretanja izmeðu podruèja razlièitih osvetljenosti bez potrebe za podešavanjem boje tela kako bi se uklopili u boju sredine i na taj naèin postali što manje vidljivi za predatore. a to su: nepostojanje krvnih sudova (hemoglobin koji vezuje kiseonik koji udišemo i raznosi ga po telu daje krvi crvenu boju) i pigmenata (molekula koji apsorbuju svetlost odreðenih talasnih dužina. Naime. Transparentni delovi životinja su najèešãe u najveãoj meri izgraðeni od mikopolisaharida i kolagena. životinje iz dubina žive znatno mirnijim životima. Èak i ljudska biãa. vodozemac Phronima. što predstavlja i dubinsku granicu do koje se odvija fotosinteza u moru (tzv. krila nekih leptira (npr. Neka tkiva je nemoguãe naèiniti providnim. Uz to. U dubokom moru je nivo kiseonika znatno manji nego blizu površine. dok neka biãa poseduju samo neke providne telesne delove. te tako daju karakteristiènu boju koži). . odnosno prisustva svetlosti. postoje i delovi mora u kojima lanci ishrane u morskim dubinama uopšte ne zavise od procesa fotosinteze. Životinje iz površinskih voda moraju da budu u stanju da se bore sa turbulencijama (uzburkanošãu) vode. Kod morskih organizama. meðuãelijski prostor mora biti manji od talasne dužine vidljive svetlosti kako se ona ne bi rasipala. veã samo prolazila kroz telo. pa tako stalno usavršavaju svoje plivaèke sposobnosti. Sva transparentna tkiva poseduju nekoliko zajednièkih osobina.Da li se morski stanovnici iz velikih dubina druže sa stanovnicima površinskih voda? Morske i okeanske površine su veoma uzburkane u odnosu na mirniju dubinsku vodu. Hrane je znatno manje u dubinama ali hranljivi sastojci iz površinskih voda stalno padaju ka dubinama èime se uglavnom i hrane stanovnici iz morskih dubina. . kao i morske struje dovode do toga da su mora na površini mnogo dinamiènija životna sredina od one u dubinama. Stoga. kao npr. Ovi predeli se nazivaju hidrotermalnim ventilima i pojavljuju se na mestima u blizini kojih topla lava iz Zemljine unutrašnjosti prodire kroz pukotine u morskom podu i istièe u more. Usput. Kryptopterus su providni. kao i svi sisari. Naime. temperatura se kreãe oko 4 oC. nokte ili oèna soèiva. jer su turbulencije vode u njihovoj sredini retke pojave.prepozna svoj plen samo na osnovu traga urina u vodi.Kako su neka morska biãa providna? Na našoj planeti postoji mnogo višeãelijskih organizama koji su skoro u potpunosti providni. jedan surfer nam je priznao da je bio svestan samo suprotnog efekta kada je video ajkulu kako prolazi ispod njegove daske za surfovanje. kao npr. S druge strane. Površinske vode su takoðe izložene èestim temperaturskim fluktuacijama usled smene godišnjih doba. Ipak. a i potpuno je mraèno. eufotièka zona). premda su i glikoproteini (kod riba) i èitin (kod insekata) èesto prisutni.

napušta teènost u obliku mehuriãa kada snizimo pritisak. Ako iz ove dubine. jer je pritisak oko vazduha u pluãima postao dvostruko veãi. jer u suprotnom ne bi mogao da istièe. npr. prilikom SCUBA ronjenja. ljuskara i drugih morskih vrsta Stoga. Ako SCUBA ronilac ostane neko vreme na dubini od npr. gas rastvoren u vodi pod visokim pritiskom. dovoljno je da osvetlimo lampom prostor ispred našeg nosa i da zatim izdahnemo malo vazduha.Zašto ne smemo naglo da izranjamo iz duboke vode? Bilo da ronimo na dah ili sa SCUBA-om (Self-Contained Underwater Breathing Apparatus). Stoga u blizini ovih morskih ventila. veoma je osetljivo na promene u pritisku. a pogotovo cevastih crva. tako da bez uoèavanja vidljivih znaka èesto nismo u stanju tako lako da odredimo da li se spuštamo ili penjemo. naše srednje uvo koje nam pomaže u održavanju ravnoteže. što može biti opasno. Naime. a gde morsko dno. odreðena kolièina azota iz vazduha ãe se rastvoriti u vodi u njegovom telu. a posebno kada sleãemo ili uzleãemo u njemu. tj. pritisak u njemu postepeno oslobaða. naša pluãa se opet proširuju do normalne velièine. . sa spuštanjem u dubinu. vešti ronioci su u stanju veoma brzo da prepoznaju smer svog kretanja u odnosu na nivo mora. pritisak u srednjem uhu poveãava. vazduh u našim pluãima ima dvostruko veãi pritisak od vazduha na kopnu. mehuriãi rastvorenog ugljen dioksida izlaze na površinu. neophodno je da polako i postepeno izranjamo ako smo se spustili do veãih dubina. jer tada i dolazi do naglih i lako uoèljivih promena pritisaka. Kada izronimo na površinu. što predstavlja “normalan” pritisak za nas. stub vode površine popreènog preseka od jednog kvadratnog inèa (1 inè = 2. . to je kao da je otvorio bocu sode – rastvoreni gas se isuviše naglo oslobaða. što ãe nam i pomoãu da saznamo šta je gore a šta dole. oni se rastvaraju u njoj. Kada otvorimo bocu sode. 101325 Paskala. veã na hemosintezi u okviru koje se koristi energiju koja se èuva u hemijskim vezama kako bi se atomi ugljenika raspodelili u organske molekule koji zatim predstavljaju hranu biljki i životinja. ronilac brzo izroni na površinu. Tako. ona greje ambijentalnu morsku vodu. pritisak skoro podjednako raste sa svih strana.Kako se orijentišu noãni ronioci? Kada ronimo u moru u kome je osvetljenost veoma slaba. Drugim reèima. Naime. postoje domovi mnogih morskih biãa.54 cm) i visine deset metara izvršio bi na nas pritisak od dodatne jedne atmosfere. što imamo priliku da potvrdimo svaki put kada naglo zaronimo ili kada putujemo avionom. naša pluãa ãe se dvostruko skupiti. Iskusni ronioci se tada služe jednostavnom fizièkom èinjenicom da je vazduh lakši od vode i da se stoga kreãe ka njenom vrhu. ovakav životni sistem nije zasnovan na fotosintezi u okviru koje se energija Sunèeve svetlosti koristi za izgradnju složenih organskih molekula (šeãera). Upravo tako se prave gazirana piãa. S druge strane. Kada ležimo na pešèanoj plaži na nivou mora. 30 metara. Kada dišemo kompresovani vazduh iz SCUBA boce. Stoga. Ako zadržimo dah i zaronimo deset metara u dubinu.topla. Na dubini od 20 metara. a i u njoj oslobaða mnoge minerale. vazduh koji izlazi iz boce mora da bude na istom pritisku kao i voda koja ga okružuje. Takoðe. dok se sa plivanjem ka površini. ovaj pritisak je 3 puta veãi od normalnog. ronilac mora polako da izranja kako bi se . nije potrebno zaroniti do velikih dubina da bi se pritisak oko nas drastièno poveãao. èesto nam se može desiti da na trenutke izgubimo orijentaciju i ne možemo da prepoznamo gde se nalazi površina mora. Da bi se izbegle posledice brze dekompresije. Mehuriãi izdahnutog vazduha ãe se podiãi ka površini mora. mekušaca. pošto je voda mnogo teža od vazduha. Stoga se sa spuštanjem u dubinu. na dubini od 30 metra je 4 puta veãi itd. a registrovanjem finih promena pritiska u ušima. pritisak vazduha koji nas okružuje je jednak jednoj atmosferi. Kada gasovi iz vazduha pod visokim pritiskom doðu u kontakt sa vodom.

Šta su to morske pustinje? Morske pustinje su naziv za suvoparne oblasti na okeanu. S druge strane. veã je prepuna uzvišica.6 milja. zahvaljujuãi èemu okeani ne prekrivaju ravnomerno kristalitnu površinu Zemlje. sloj Okeana bi bio dubok oko 2. Ova èinjenica èesto pomaže okeanografima. Naime. Pomnožimo treãi stepen polupreènika Zemlje sa 4!/3 i dobiãemo zapreminu Zemlje u vrednosti od 1 082 700 000 000 kubnih kilometara. odnosno oko 1000 puta je manja od zapremine èvrste Zemlje. Vreme je u ovim oblastima sunèano i sa veoma malim brojem kišnih oblaka. pa su u ovim delovima pojasa nešto èešãe oluje. koja se zove subtropski pojas. Pojas sa anticiklonima takoðe sadrži i ogromna podruèja u kojima vladaju blagi vetrovi i mirne vazdušne struje. tako i iznad kopna. Zemljin proseèni polupreènik iznosi 6370 km. ne formira savršenu sferu oko unutrašnjih slojeva naše planete. kao i veliki delovi okeana. odnosno njena kora. Sahara i Kalahari u Africi.6 kilometra ili oko 1. èvrstom sferom i spoljašnjim. poznatijih pod imenom anticikloni. Ukoliko polupreènik unutrašnje sfere izjednaèimo sa sadašnjim srednjim polupreènikom Zemlje. i zapremine samo unutrašnje. èvrste sfere u kojoj naravno. zapadni delovi subtropskog pojasa poseduju manje stabilan vazduh. u kojima kiša skoro nikada ne pada. . Najveãe svetske pešèane pustinje. Na svakoj hemisferi. ona je i dalje veoma mala u odnosu na njihovu širinu. pustinje zapadne Australije. biãe jednaka zapremini Okeana na Zemlji. stavlja nam do znanja da okeani poseduju odnose širine prema dubini (odnosno debljini) sliène jednom papirnom listu.Koliko bi bio dubok okean na Zemlji kada bi njena èvrsta površina bila savršena sfera? Zemljina èvrsta površina. Ovako zamišljena Zemlja bi se sastojala od unutrašnje. figuriše samo polupreènik ove sfere.rastvoreni gasovi polako oslobaðali. . Stoga. èvrste sfere oko koje bi bio obmotan prsten okeanske površine. jedini naèin da se izbegnu efekti dekompresije je ili da se opet vrati u dubinu (slièno stavljanju zapušaèa na bocu sode) ili da uðe u komoru pod pritiskom u kome je pritisak vazduha jednak pritisku vode na toj dubini. pustinje na jugozapadu SAD-a. Ipak. lako možemo izraèunati debljinu vodenog prstena kao 2. koliko god da impresivno deluje dubina okeana na nas. Ako ronilac isuviše brzo poèinje da izranja. koji se kreãu severno ili južno u zavisnosti od godišnjeg doba. teènim prstenom) u kojoj kao preènik figuriše suma polupreènika èvrste sfere i debljina prstena. leže u ovoj subtropskoj i suvoparnoj oblasti visokih vazdušnih pritisaka. Drugim reèima. dok najveãa dubina u jarku Mariana u Tihom Okeanu iznosi 10924 metara.6 km. pustinja Atakama u Èileu. izmeðu geografske širine od 25 i 45 stepeni nalazi se zona visokog vazdušnog pritiska. Ovaj pojas se sastoji od nekoliko odvojenih vazdušnih oblasti. Ipak. planina i dolina. što veãinu njihovih proraèuna èini znatno lakšim. proseèna dubina okeana u odnosu na širinu Pacifika od 11 000 km. dok je ukupna zapremina Okeana i mora na Zemlji jednaka 1 347 000 000 km3. jer sve morske talase mogu aproksimirati kao horizontalne. pa je klima veoma suva kako iznad okeana. razlika ukupne zapremine ovakve Zemljine sfere (zajedno sa unutrašnjom. kao npr.Zašto su talasi u Kaliforniji veãi od talasa sa Atlantika? . pri èemu su za oko 5 stepeni geografske širine bliži ekvatoru zimi nego leti. koje podležu kompresionom zagrevanju stvarajuãi tako vazduh veoma niske relativne vlažnosti. Tada se rastvoreni gasovi postepeno oslobaðaju. na današnjoj Zemlji. padina. . proseèna dubina okeana iznosi oko 4 km. na Zemlji na kojoj ne bi postojali uzdignuti kontinenti.

Osim što su talasi sa zapadne obale veãi. ali se zapravo energija vetra prenosi kroz vodu koja miruje. a time i da poveãaju svoju velièinu i dužinu. Što je veãa dubina okeana. Naime. Talasi predstavljaju oscilacije mora uzrokovane vetrom i kreãu se u pravcu vetra. nastaju pod dejstvom gravitacionog privlaèenja Meseca.23 ovakvih zemaljskih dana da se jednom okrene oko svoje ose i da se istovremeno okrene oko Zemlje. što znaèi da se na Zapadnoj obali. Plima na drugoj strani Zemlje se može objasniti time što Mesec svojom gravitacijom ostvaruje razlièiti efekat privlaèenja na inertnije i masivnije kopnene površine. Takoðe. Postoje tri osnovna faktora od kojih zavisi velièina talasa. ulja. dok se tokom istog vremenskog intervala.Poznato je da se najbolja mesta za surfovanje na talasima nalaze na zapadnoj obali Amerike i na Havajima. što znaèi da biste na istoènoj obali mogli da preðete veãe rastojanje u okeanu peške pre nego što biste morali da zaplivate. pa imaju priliku da prime veãu energiju vetra. . amplituda) i period talasa nego na istoènoj amerièkoj obali. Ukoliko biste sa Zapadne obale krenuli ka puèini. Naravno. dolina. a ove èestice su najveãe u blizini vodene površine. Mesecu je potrebno 27. u tom trenutku. Stoga je i rastojanje koje prelaze vetrovi i talasi duž površine okeana veãe na zapadnoj nego na istoènoj obali. na strani okrenutoj Mesecu. poveãanje i snižavanje nivoa mora. prirodni gas) predstavljaju u prošlosti akumuliranu energiju Sunca. a to su: prevlaðujuãi (pretežni) vetrovi. oni poseduju i duži period (10 do 17 sekundi) u odnosu na talase sa istoène obale (6 do 10 sekundi). kao da Mesec “odvaja” Zemlju od njegovih vodenih površina. Mora su jedini potencijalni izvori energije koja jednim svojim delom potièe od Meseca. nafta. to su manje èestice koje se okreãu. Za razliku od Zemlje koja napravi krug oko svoje ose za 1 dan. a Zemlja ispod vode je kao i Zemlja iznad vode prepuna kanjona. plima ãe postojati i na suprotnoj strani Zemljine kugle. Na zapadnoj obali. za 180 o. Meðutim. tj. dok ãe oseka biti primetna na boènim delovima planete. a razlog ovome su znatno pogodnija velièina (tj. u vremenskom periodu od 12 sati. primetiãemo da je nivo mora porastao usled gravitacionog privlaèenja Meseca iznad nas. tj. . dok na istoènoj obali vetrovi duvaju u susret talasima pa im tako smanjuju energiju. Kako se talas kreãe ka kopnu i udara u uspon kontinentalnog grebena. oblik i nagib kontinetalnog grebena i rastojanje koje prelaze vetrovi ili talasi duž površine okeana. Zemlja se okrene za pola kruga. pretežni vetrovi nalaze iza talasa (koji se kreãu ka obali) što poveãava energiju talasa. što znaèi da ãe svaka obala doživljavati plimu na svakih 12 sati i 25 minuta. Stoga. kada posmatramo talase izgleda nam da se sama voda kreãe u talasima. dok na drugoj strani. Ukoliko sedimo na obali mora i Mesec se nalazi iznad nas. Stoga. Obe obale Amerike predstavljaju kontinentalni greben. voda lakše skaèe njemu u susret.Kako se može stvarati elektrièna energija iz mora? Osim mora i okeana. talasi sa zapadne obale nastaju negde na velikom Tihom Okeanu i prelaze veãa rastojanja pre nego što udare u obalu. svi drugi izvori energije na Zemlji (ugalj. Pretežni vetrovi i na istoènoj i na zapadnoj obali Amerike duvaju sa zapada ka istoku. Ispod okeanske površine.Zašto se plima i oseka smenjuju dva puta dnevno? Plima i oseka. èestice vode se vrte u pravcu vetra. Mesec okrene za samo 6 o oko Zemlje. trenje uzrokuje usporavanje èestica tako da talas pada na sebe. i na lagane i reðe okeane. primetili biste da je tu kontinentalni greben znatno strmiji od grebena istoène obale. gravitaciono privlaèenje . ravnica i brežuljaka. Ovde se može postaviti analogija sa snežnim grudvama – što više okreãete snežnu lopticu u snegu to ãe ona veãa narasti. Isto tako. greben se iznenada podiže blizu kopna pa su stoga talasi znatno veãi u trenutku udara o obalu (èestice talasa i vode ne stižu da se uspore pod dejstvom trenja sa grebenom). Pacifik na zapadnoj obali poseduje veãe prostranstvo od Atlantika na istoènoj obali.

Hladna voda iz dubine se uz pomoã pumpe za hladnu vodu pumpa kroz kondenzor. odnosno plutajuãi grad na našoj planeti otvorio se 2004. dužine 1316. Takoðe. Proizvodnja energije iz ovog resursa koristi isti bazièni princip koji su koristila parna postrojenja pre više od 150 godina: 1. ali u praksi. gde se para vraãa u teèno stanje. najveãi deo korisne energije koja bi se mogla dobiti iz mora predstavlja posledice priliva Sunèeve energije na Zemlju. ova efikasnost ipak iznosi samo 3 % (što je otprilike jednako toplotnoj efikasnosti koju su postizale parne lokomotive sredinom devetnaestog veka). moguãe je koristiti se i toplotnom razlikom izmeðu toplije površine (u proseku od 22 do 27 oC) i hladnije vode iz dubine mora (oko 4 oC). godine podignuto postrojenje od 240 MegaVati na reci La Rans (blizu luèkog gradiãa Sen Maloa) koje još uvek uspešno radi. Ovakve dimenzije èine “Brod slobode” dvostruko višim. posebno tamo gde postoji prirodno sužavanje. energija morskih talasa predstavlja oblik solarne energije. koja je spojena sa generatorom koji proizvodi elektriènu energiju. i naknadnim (tokom oseke) propuštanjem ove vode kroz turbine (slièno obiènim reènim hidroelektranama) moguãe je proizvesti elektriènu energiju. Francuske i Velike Britanije još pre 1100. Za razliku od brodova krstarica. Plimski mlinovi su se koristili na obalama Španije. moguãe je i stvaranje brojnih hemijskih jedinjenja iz morske vode kao na primer amonijaka. Teorijski. njegova para se širi kroz turbinu. širine 221. najèešãe propana ili neke sliène supstance sa visokim naponom pare. Ovaj fluid zatim isparava. a 4 puta dužim i širim od trenutno najveãe krstarice na planeti. kao na primer u okolini ostrva. Kako talasi udaraju aparat i izazivaju rast i pad vode u njemu. 3. Brod težine 2. 2. Tako. Brod je . a posebno u Francuskoj (gde plime na Atlantskoj obali podižu nivo mora i za po 12 metara) gde je 1960. isplaniran je da obilazi Zemljinu loptu svake dve godine i s vremena na vreme se odmara u lukama priobalskih gradova. 4. vodonika itd.Meseca uzrokuje pojavu plima i oseka. ali najveãi deo energije je dostupan potrošaèkoj mreži. benzina. a primenom ove tehnologije moguãe je dobijanje sveže vode i sveže morske hrane u ekstremno velikim kolièinama. Jedan od popularnijih naèina iskorišãenja energije talasa se postiže u postrojenjima primenom sistema oscilujuãeg vodenog stuba koji sadrži delimièno uronjenu asfaltnu ili èeliènu strukturu koja ima otvor ispod nivoa mora tako da obuhvata stub vazduha iznad stuba vode. Osim prethodno opisanih iskorišãavanja mehanièke energije mora.7 miliona tona. gde se jedan deo njene toplote koristi za zagrevanje radnog fluida. tako dolazi i do kompresije i dekompresije vazduha u ureðaju. Fluid se pumpa nazad u bojler pomoãu bojlerske pumpe. a visine 103 metra. kao i ekstrakcija minerala iz mora.. Ovaj vazduh ima moguãnost da teèe u atmosferu i iz nje kroz turbinu koja pokreãe elektrièni generator. a postavljanjem brana preko kojih bi se bazeni punili tokom plime. Mali deo snage iz turbine koristi se za pumpanje vode kroz sistem i za funkcionisanje drugih unutrašnjih operacija. aluminijuma. godine. konverzija energije pri temperaturskoj razlici od 23 oC moguãa je sa efikasnošãu od 7 %. metanola. . Topla voda sa površine mora se pomoãu pumpe za toplu vodu pumpa kroz bojler. “Grad slobode” je planiran kao mesto koje bi imalo svoje stalne stanovnike. Ipak. godine pod imenom “Grad slobode”.Šta su to pokretni gradovi ? Prvi pokretni. a potencijali plimske energije se u poslednje vreme intenzivno ispituju u mnogim zemljama. koja ima za cilj eksploatisanje snažnih plimskih struja koje postoje u plitkim morima. Održiv prinos elektriène energije iz jednog ovakvog resursa bio bi ekvivalentan snazi od milion hidroelektrana na Nijagarinim vodopadima. jedna od varijanti dobijanja energije iz mora je i tehnologija plimske struje. pošto su vetrovi koji stvaraju talase uzrokovani atmosferskom razlikom u pritiscima koja potièe od neravnomernog Sunèevog zagrevanja razlièitih delova Zemljine lopte.

Fotonski jarboli se pomoãu džojstika mogu pojedinaèno orijentisati sa dve radne stanice. “Brod slobode” poseduje 17 000 stanova. jedna crno-bela i jedna infracrvena) sa ugraðenom opcijom noãnog posmatranja i laser pomoãu koga se mogu precizno meriti rastojanje do okolnih nevodenih prepreka. tako da ne stvarati nikakav otpad. teren za golf. srednja škola i koledž. veã zvuènih talasa (eho). pri èemu svaki radi sa po 3700 konjskih snaga.Zašto brodovi i podmornice za odreðivanje rastojanja do predmeta oko sebe koriste sonar. Umesto da se bacaju u more. premda u stalnom teleskopskom kretanju. a po svom izgledu ãe podseãati na automobilske antene. a množenjem polovine vremena koje protekne od emisije do prijema talasa sa brzinom svetlosti (jer se radio talasi kao i svi drugi oblici elektromagnetnih talasa prostiru kroz prostor brzinom svetlosti) dobija se rastojanje od antene do predmeta. a kroz same periskope jednovremeno može gledati samo jedna osoba. konvencionalni optièki periskopi moraju posedovati veoma velika kuãišta (vrh podmornice). vreme odgovora (vreme koje protekne od emisije do prijema reflektovanih signala) sonarnih ureðaja je znatno duže od odgovarajuãeg vremena kod radara. Pošto se zvuk kroz vodenu sredinu prostire oko 196 000 puta sporije od svetlosti. . papir i metali se recikliraju na samom brodu i zatim ponovo koriste. odnosno visoko-rezolucionih kamera koje šalju primljene vizulne signale na ploèasti displej u kontrolnoj sobi podmornice.izgraðen na vrhu baze sastavljene od 520 èeliènih ãelija. Najèešãe se ista antena koristi i kao emiter i kao prijemnik radio talasa. biciklistièke staze. sagorele fekalije se stavljaju u cvetne sadnice i saksije. Meðutim. pa u njemu može da živi oko 60 000 ljudi uz 20 000 posetilaca i 15 000 èlanova posade. . a imaju obaveze samo prema državnim zakonima zemlje iz kojih potièu.Šta su to fotonski jarboli? Posada podmornice ponekad provodi èitave mesece potopljena u moru sa jedinim prozorom ka Sunèevoj svetlosti u vidu periskopa . a ne radar? Radar (RAdio Detecting And Ranging) predstavlja postupak merenja rastojanja do bliskih i udaljenih predmeta ili prirodnih prepreka putem emisije radio talasa i merenja vremena potrebnog da se ovaj talas odbije od predmeta i vrati nazad ka prijemniku radara. greška . periskopsku dubinu do koje je moguãe orijentisati se pomoãu njega) pomoãu koga je moguãe posmatrati vazdušni predeo dok je podmornica ispod vode. nalaze i: aerodrom zajedno sa hangarima i 1158 metara dugom stazom za sletanje i poletanje avione. Na brodu se osim svih stvari koje postoje u modernim gradovima. Brod se koristi spaljivajuãim toaletima. istrošeno ulje se sagoreva u parnim postrojenjima kako bi se dobila elektrièna energija. veliko šoping šetalište. tri visokorezolucione kamere (jedna u boji. a koji se sastoji iz antene. Srce fotonskog jarbola predstavlja elektro-optièki senzor koji se nalazi u delu rotirajuãe glave koji je isturen iz vode. Fotonski jarboli ãe se koristiti za slikanje i navigaciju modernih podmornica. a slike sa kamera se mogu snimati na video traku ili kompakt disk. Slike koje prikuplja fotonski jarbol se duž optièkih vlakana šalju do dve radne stanice i konzole komandne sobe. Sonar (SOund NAvigation Ranging) radi na istom principu kao i radar osim što se koristi refleksijom ne radio.ogledalskog (ili prizmatiènog uz pomoã soèiva i teleskopa) sistema (dužine do 18 metara. kontrolne sobe postavljene izuzetno visoko kako bi bile povezane sa periskopom. pozorišta. pa je stoga i kod manje savršenih ureðaja. Stoga ãe uskoro sve podmornice umesto periskopa biti opremljene sa parom fotonskih jarbola. marina za jahte i brodove. i 80 hektara (8000 ari) sportskih igrališta. a pokreãu ga 100 dizel motora. kritiène kamere koja se nalazi u specijalnom kuãištu otpornom na visoke i nagle pritiske. Ideja tokom izgradnje je bila da stanovnici broda budu osloboðeni svih lokalnih taksi. što definiše tzv. osnovna. a staklo.

5 MHz. Naime. ovaj signal poseduje i taèan položaj broda na zemaljskoj kugli. EPIRB se sastoji od jednog radio predajnika snage 5 Vati. Takoðe i merenje Doplerovog pomaka se znatno preciznije meri na zvuènim. naša tela od svih sastojaka vazduha konzumiraju samo kiseonik. Stariji tipovi EPIRB-a ne poseduju GPS prijemnike. pa upravo njih koriste brodovi i podmornice za lociranje prepreka na putu. koji šalje signale na frekvenciji od 406 MHz. kalijum hlorata – KClO3 ili natrijum hlorata – NaClO3. S druge strane. što znaèi radio-svetionik za indiciranje položaja u sluèaju nužde. u veoma toploj hemijskoj reakciji pri kojoj se ova jedinjenja razgraðuju i oslobaðaju kiseonik). zatim mogu da krenu u potragu za zalutalim brodom ili avionom prateãi signale na frekvencijama od 406 ili 121.25 Vati koji emituje signale na frekvenciji od 121.5 MHz i u nekim sluèajevima i od GPS prijemnika. Kada se EPIRB aktivira. zvuèni talasi se sasvim fino prostiru kroz vodu. 21 % kiseonika (O2). a izdišemo vazduh koji sadrži 4. u okviru koga se nalazi jedinstveni serijski broj EPIRB aparata (ukoliko je EPIRB ispravno registrovan. ovaj serijski broj obalskoj straži daje informacije o vlasniku broda). nego na svetlosnim talasima.Èemu služi EPIRB radio na brodu? EPIRB predstavlja skraãenicu od Emergency Position Indicating Radio Beacon. a ukoliko EPIRB poseduje i GPS prijemnik. pa tada GEOS sateliti primaju samo serijski broj broda.Kako se pravi vazduh u podmornicama? Vazduh koji dišemo se sastoji od 78 % azota (N2). . molekuli ugljen dioksida bivaju zahvaãeni unutar ove smeše i na taj naèin uklonjeni iz vazduha. TIROS-N sateliti) koji orbitiraju u niskim polarnim orbitama oko Zemlje (iznad oba pola) skupljaju signale koji dolaze do njih. Uz ovo. veka i od tada su spasili živote mnogih mornara i pilota koji su zalutali na moru ili u vazduhu. jer oslobaðaju kiseonik iz jedinjenja kao što su npr. Vlaga iz vazduha se takoðe uklanja ili hemijskim putem ili pomoãu aparata za regulisanje vlažnosti. Ovi radio-svetionici su poèeli da se koriste sedamdesetih godina 20. GEOS vremenski sateliti detektuju signal frekvencije 406 MHz. 0. koji se stoga stalno mora osvežavati. Podmornice. kao i vlaga koja èini veliki deo vazduha koji izdišemo. drugi set satelita (kao npr. Kiseonik se oslobaða ili kontinualno od strane kompjuterskog sistema koji održava stalni sadržaj kiseonika u vazduhu. jer morska voda intenzivno apsorbuje radio talase. Ugljen dioksid se najèešãe uklanja iz vazduha hemijskim putem pomoãu soda kreèa (smeše natrijum hidroksida i kalcijum hidroksida). a sve ovo èini sonare znatno jeftinijim od radara. jednog radio predajnika snage 0. Atmosfera u podmornicama se najèešãe obogaãuje kiseonikom putem rezervoara u kojima se èuva kiseonik pod pritiskom. isto kao i svemirski brodovi predstavljaju hermetièki zatvorene prostorije sa ogranièenim sadržajem vazduha. ili se oslobaða u nekoliko navrata tokom dana. Spasioci u avionima ili brodiãima. što èini njihov domet znatno veãim od svetlosnih ili radio talasa. putem elektrolize vode) ili kanistera sa kiseonikom (ovi kanisteri su uzrokovali požar na svemirskoj stanici MIR. kao i za pravljenja mapa morskog dna. .94 % argona (Ar) i 0. i izvor radio talasa jednog radara u vodi bi morao da bude mnogostruko snažniji od istog izvora u vazduhu. i to tako što ãe se stalno stvarati kiseonik.pri merenju manja.04 % ugljen dioksida (CO2). a uklanjati ugljen dioksid. pa bi stoga opseg rastojanja do kojih se mogu locirati prepreke u vodi bio znatno manji nego u vazduhu. oba radio predajnika poèinju da šalju signale. èime se onemoguãava njeno kondenzovanje na zidovima podmornice i na brodskoj opremi. . 35 000 kilometara iznad njih u (geosinhronoj) orbiti oko Zemlje. Naime. generatora kiseonika (ureðaja u kome se kiseonik stvara npr. Tokom procesa disanja. na osnovu èega lociraju brod na moru.5 % ugljen dioksida. Da bi se odredio položaj EPIRB-a na Zemlji.

Konstruktivna interferencija malih morskih talasiãa iza broda se iskljuèivo dešava u okviru brazde iza broda. bilo da je to labud ili tanker za naftu.Kako se jedrenjaci kreãu uz vetar? Posmatrajuãi plovidbu mnogih modernih jedrenjaka na morima. ostavljaãe brazdu oblika slova V (tzv. a za sluèaj dubinskih talasa. posledica destruktivne interferencije.. fazna brzina talasa (brzina kojom se pomera odreðena faza talasa) je dvostruko veãa od grupne brzine talasa (po definiciji. pri kojoj avion ostavlja iza sebe brazdu visokog talasa pritiska. vodena brazda iza broda uopšte ne zavisi od plovidbene brzine broda. Kelvinovu brodsku brazdu) iza sebe èiji je ugao nezavisan od brzine kretanja tela. Izvan nje. pojedinaèni bregovi talasa se kreãu kroz vodu brže od samog talasa. pa je ostatak mora (van brazde. Meðutim. Meðutim. talasi se nasumièno preklapaju. dok ugao zvuène brazde iza supersoniènog aviona zavisi od njegove brzine (jednak je dvostrukoj reciproènoj vrednosti sinusa koliènika brzine zvuka i brzine aviona). prevazilazi ga i zatim nestaje utapajuãi se u mirnoãu okolnog mora. pri èemu malopre spomenuti ugao uvek ostaje prav. ne raèunajuãi talase koji potièu iz brazde) miran. a dolje sa doljama tako da se amplitude zbirnih talasa poveãavaju) manjih talasiãa koji su nastali dejstvom sile èestica broda na molekule vode iz mora. slièno nestajanju svih talasa van brazde iz broda. i ove. Ovi talasi su posledica konstruktivne interferencije (kada se bregovi poklapaju sa bregovima. a èiji poluugao iznosi 19. brzina kojom se pomera maksimum talasa). Ukoliko rastojanje izmeðu istog aviona u dva razlièita trenutka predstavlja visinu kupe zvuènog talasa. možemo posmatrati koncentriène kružne talasiãe kako se pružaje od taèke u kojoj je kamen dodirnuo površinu mora. znamo da ãe talasi koje je njegovo kretanje po vodi izazvalo. kao i od težine tela. kao i od njegove brzine kretanja kroz vodu. Nestajanje bregova koji idu ispred samog talasa je. videãemo da se on kreãe ka predvodnom talasi. odnosno 19. Struktura talasa koji se iz ove brazde dalje šire ka obali zavisi od oblika i velièine trupa broda. mogli bismo lako da pomislimo da oni za razliku od starih jedrenjaka iz prošlosti poseduju moguãnost da jedre uz vetar.47 o. . slièno svim drugim brodovima sa jedrima. uskoro zapljusnuti obalu. Èesto se pojava probijanja zvuènog zida. brod stvara talase razlièitih brzina. Sedeãi na obali mora i posmatrajuãi brod koji je prošao nedaleko od nas. poredi sa brazdom koju iza sebe ostavlja brod koji plovi po moru. Drugim reèima. tada ãe talasi stiãi da preðu samo pola puta od taèke na krugu kojoj odgovara prvobitni položaj broda do mesta preseka stranice i osnove odgovarajuãeg trougla. oblici jedra i korita broda predstavljaju glavne faktore koji pružaju .47 o. pošto je fazna brzina talasa u vodi dvostruko veãa od grupne brzine talasa. moderne jedrilice koriste tzv. Naime.Zašto je brazda na vodi iza broda koji plovi uvek istog oblika? Svako telo koje pliva na površini vode. tacking (ili starboard tacking) tehniku pomoãu koje se kreãu napred u cik-cak linijama nasuprot vetru. Povezivanjem svih ovih središnjih taèaka na linijama koje spajaju proizvoljni poèetni položaj i taèke preseka stranica i osnovica svih moguãih trouglova dobija se manji krug koji sa kasnijim položajem broda na krugu zaklapa ugao koji je jednak reciproènoj vrednosti sinusa iz 1/3. Kada bacimo kamenèiã u more. a u ovom krugu se nalaze svi talasi nastali izmeðu dva trenutka vremena koji odgovaraju dvoma položajima broda koji se nalaze na suprotnim stranama kružne linije. što vodi do rezultujuãe destruktivne interferencije. tada ãemo na spoju stranice i osnove kupe (u okviru koje se nalazi avion u prvom trenutku) uvek dobiti prav ugao. Ako se pažljivo zagledamo u proizvoljni talasni krug. tako da se može formirati krug na kome ãe se osim položaja broda u dva razlièita trenutka puta nalaziti i sve moguãe taèke preseka osnovice i stranice trouglova (aproksimirano u dve dimenzije) sa konstruktivno interferiranim talasima. Meðutim. Kreãuãi se kroz vodu.

odnosno kvarca) koji mogu da klize jedni preko drugih. tada sigurno znamo da se najbolje kule prave neposredno nakon što je poveãi talas zapljusnuo obalu i ovlažio pesak na njoj. Tako. jer je trenje izmeðu njih veoma malo. a što je veãa brzina plovidbe. na svako zrno peska deluje samo sila težine od zrna iznad njih. brod putuje u cik-cak. Naime. kako se jedro udubljuje pod naletima vetra. kada je pesak vlažan. kao i na strani jedra koja je u zavetrini.Zašto se pešèane kule na plaži lakše prave od vlažnog nego od suvog peska? Ukoliko leti volimo da pravimo kule od peska na nekoj pešèanoj plaži. veãu ãemo silu morati da upotrebljavamo za njeno klizenje po stolu.5 puta brže od okolnog vetra). Naime. Dve fizièke pojave su ukljuèene u ovu pojavu i to: trenje i površinski napon.5. umesto da nastavi da se ubrzava. Ipak. Nekada su se jedra oblikovala u kvadrate i tada su jedrilice mogle da se kreãu samo niz vetar. pa u jednom trenutku brod može zaploviti i brže od samog vetra (trenutni rekord brzine jedrenjaka iznosi 86. Naime. kap se neãe razliti usled njenog velikog površinskog napona) ili kada malo prepunimo èašu vodom tako da na njenoj površini vidimo “opnu” izazvano . Tako. to se stvaraju oblasti sve nižeg pritiska na prednjoj strani jedra što takoðe izaziva sve brže kretanje broda. ona je jedna od supstanci koje poseduju visoki površinski napon. a ove veze su jaèe od veza izmeðu molekula vode i molekula iz okolne sredine. pa gomila peska formira kupastu figuru. kada prospemo kofu suvog peska na tlo. koji su polarni i imaju sposobnost graðenja dodatnih vodoniènih veza izmeðu razlièitih molekula. Postavite jednu malu drvenu ploèu na sto i primetiãete da ona lako može da se pokreãe duž stola. primenom tacking tehnike moguãe je putovati uz vetar koji duva pod pravim uglom u odnosu na željeni pravac plovidbe. Videãete kako suvi pesak znatno finije teèe tako da se zrna peska prosto prelivaju jedna preko drugih. stvaraju se oblasti manjeg pritiska na prednjoj strani jedra. što su još odavno koristili pomorci na orijentalnim brodovima. pa brod. Uzmite u jednu ruku malo suvog. poèinje da tone u dolje izmeðu bregova talasa. brod stoga i uspeva da se pokreãe u pravcu u kome je orijentisan. primeãeno je da je znatno pogodnije oblikovati jedra u obliku trougla. kako vetar deluje silom pod pravim uglom u odnosu na brod. velika kobilica broda (podvodna centralna ploèa oblika krila) pruža veliku silu trenja nasuprot brodu koji se vetrom potiskuje. Kada se vazdušne struje približe ovako oblikovanom jedru. najbrži jedrenjaci poseduju odnos maksimalne brzine i dužine broda jednak 2. u jednom trenutku se dostiže taèka u kojoj ova talasna dužina postaje jednaka dužini broda. dok se zrna vlažnog peska prosto lepe meðu sobom što je posledica upravo prisustva vode oko njih. odnosno vazduha. brod stvara stojeãi talas. tada je svako zrno presvuèeno sa tankim filmom koji se sastoji od molekula vode.19 km/h što je iznosilo 2. u šta se možemo uveriti kada prospemo kap vode na drveni sto (naime. Naime. Ova pojava je upravo posledica trenja. zatim kapetan promeni orijentaciju jedara za pola kruga tako da brod sada putuje u drugom smeru istog pravca normalnog na pravac vetra. premda stalno drži željeni pravac. a brzina kretanja broda zavisi od dužine broda. Pošto je kobilica orijentisana u istoj liniji u kojoj je i linija koja spaja kormilo i rep broda. njen oblik postaje aerodinamièan. Uz upotrebu trouglastih jedara i centralne ploèe (moderne kobilice).moguãnost modernim jerilicama da se kreãu uz vetar. Tako. a ova sila je više nego dovoljna da izazove klizanje zrna. odnosno privlaènih sila izmeðu tela u kontaktu. Meðutim. a u drugu ruku malo vlažnog peska i polako ih prosipajte kroz šaku. finih kamenèiãa (uglavnom silicijum dioksida. Upravo usled ove privlaène sile izmeðu molekula vode. kretanjem kroz vodu. Što brod plovi brže. brod putuje neko vreme u jednom pravcu koji je normalan na pravac vetra. a što dovodi do ubrzavanja èitavog broda. to je talasna dužina ovog talasa veãa i sa poveãanjem brzine. što teže parèe drveta stavimo na sto. što izaziva intenzivnija vazdušna strujanja na udubljenoj strani jedra. . Pesak se sastoji od malih. Meðutim. Trouglasti oblik jedara takoðe pruža dodatno ubrzanje.

Molekuli vode se privlaèe. Sve ove neslane komponente naših suza prisutne su radi zaštite. kao i veliki broj lizozoma. tako da se njihova “vodena” veza ne raskine. u ovome sluèaju ãemo opet dobiti kupastu kulu.5 % je jednak salinitetu suza. odnosno usled površinskog napona vode. možemo se uveriti ukoliko pokušamo da izgradimo kulu od peska u moru. . prilièno veliki broj antitela (koja vezuju za sebe reproduktivne enzime stranih tela). Suze još sadrže i blagu kolièinu sluzi. trenje izmeðu zrna peska se poveãava. a ne samo privlaène sile izmeðu molekula vode. Naime. odnosno uglaèavanja naših oèiju tako da one uvek ostanu svetle i sjajne.prisustvom površinskog napona. kvašenja i podmazivanja. Ovo poveãanje sile trenja je dovoljno da blago povezana zrna peska mogu da izdrže težinu zrna iznad njih. pa se usled toga se i zrna peska obložena vodom takoðe privlaèe. Da površinski napon koji se uspostavlja na granici voda-vazduh ima uloga u održavanju kule peska uspravnim. salinitet mora i okeana od 3.Od èega se sastoje suze? Suze u najveãoj meri predstavljaju vodeni rastvor kuhinjske soli (natrijum hlorida NaCl) u kome je koncentracija ove soli potpuno jednaka kao i u morima na Zemlji. Naime. antibakterijskog enzima. .

insekata. lekove. živih ograda. nakit. bambus itd. U carstvu biljaka i životinja . ulja. plutu. paste za zube. dok u suprotnom sluèaju. jer bi bez njih efekat staklene bašte bio nepovoljan za razvoj složenijeg života. Biljke imaju osnovnu ulogu u formiranju plodnog zemljišta. one predstavljaju glavni deo hidrološkog ciklusa (kruženja vode na Zemlji od oblaka preko Zemlje do okeana do oblaka i tako u krug). vinograda. papir. sapune. one su osnova lanca ishrane živog sveta na Zemlji. što znaèi da su u stanju da stvaraju hranu samo pomoãu vazduha (odnosno ugljen dioksida). drvo. pa tada za njih kažemo da su negativno fototropne. Naime. kao i mnogih napitaka (èaj. što znaèi da su u stanju da rastu ka izvoru svetlosti. kao i iz Kosmosa. zavese. maramice. ukljuèujuãi nameštaj i graðevinske materijale kao npr. celulozne i druge tekstilne tkanine. imaju presudan uticaj na klimu na Zemlji. Ukoliko ste nekada pokrili biljku u saksiji sa kutijom koja je samo na jednom svom kraju otvorena. lociranih izmeðu cveta i stabla. drvoreda koji bacaju lepršave senke na letnji trotoar i travnatu livadu.Zašto su biljke sve korisne za nas? Biljke su živa biãa koja su neophodna da bi se na planeti kao što je Zemlja razvio i održavao bilo koji složeniji oblik života. parfeme. lanena ulja za boje). Što je u ãeliji više kalijuma. ptica i malih živih biãa. Osim što su biljke izuzetni preèišãivaèi vode i vazduha. Zapravo. vode. Biljke su staništa mnogih drugih mikroorganizama. Biljke u procesu fotosinteze oslobaðaju kiseonik koji mi dišemo. a one su osnovni delovi svih kuãa. pšeniènih i travnatih polja. kakao. terpentin. platnene. zaštitu od buke i vetra. tepihe. šuma. patike. s obzirom da najveãi broj organskih materija iz humusa (plodnog površinskog sloja Zemlje) potièe u najveãem delu od biljaka koje su nekada živele na našoj planeti. to ãe ona upiti više vode i biãe veãa. boje. Od biljaka dobijamo hranu. ukljuèujuãi i postojanje svesnih biãa koja postavljaju pitanja o Kosmosu. Možda smo nekada primetili kako se suncokret uvek okreãe ka Suncu. plodova trešnje koje leti zakaèimo za uši. njihovo postojanje je i estetske prirode. poznatih i kao pulvinusi. tanin. praznièno ulepšavanje itd. a i koji spontano gradi ozonski omotaè koji nas štiti od visokoenergetskih elektromagnetnih talasa sa Sunca. pamuène. cveãa.4.Kako klijajuãe seme zna na koju stranu treba da poraste? Pošto su zelene biljke autotrofne. industrijske proizvode (gumu. Bez biljaka ne bismo imali šta da oblaèimo. Pošto biljke u našem ekosistemu predstavljaju carstvo živih biãa (sa 260 000 poznatih vrsta od kojih su danas 34 000 vrsta na ivici istrebljenja) koje je u stanju da samo sebi pravi hranu (autotrofni organizmi). šeãere. Pošto je zelenim biljkama potrebna svetlost. kao što smo mi.. sapune. kinin…). Ove ãelije postaju veãe ili manje u zavisnosti od kolièine vode koju apsorbuju ili otpuste. što je . lopte. Naime. sigurno ste nakon nekoliko dana mogli da primetite kako biljka poèinje da se krivi ka ovoj otvorenoj strani kako bi se približila svetlosti. što one regulišu kontrolisanim protok jona kalijuma kroz ãeliju. goriva. neorganskih molekula i svetlosti. šampone. alkohol. one moraju rasti u prisustvu Sunèeve svetlosti. . postoje i neke biljke koje rastu tako da bivaju što više zaklonjene svetlošãu. ovo pokretanje cvetova ka Suncu je posledica aktivnosti motornih ãelija.. Biljke spreèavaju eroziju zemljišta (spiranje plodnog zemljišta i njegovo odnošenje u okean) koja se dešava pod dejstvom kiša i drugih atmosferskih pojava. kažemo da su one fototropne. kao i biogeohemijskog ciklusa u okviru koga kruže i recikliraju se esencijalni hemijski elementi kao azot i fosfor. zaèine. a one su osnovni izvor naše hrane. teško je zamisliti kako bi ovaj svet izgledao kada na nemu ne bi bilo biljaka u vidu drveãa. kanape.

pa ãe biti i manja. poènu da rastu u visinu. Drvene biljke sa vaskularnim kambijumom svake godine stvaraju ksilem (drvena tkiva koja provode vodu i minerale kroz biljku) i floem (kroz koji se provode šeãeri i druge hranljive materije od mesta na kojima su napravljeni do mesta u biljci na kojima se konzumiraju). pa stoga ne mogu da stvaraju drvo. pod dejstvom otvaranja embriona u semenu. biljka odmah preorijentiše svoj cvet u pravcu izlazeãeg Sunca. Ovi snopovi se opisuju kao rasuti. palme kao i druge monokote ne poveãavaju preènik svog stabla sa rastom. to ãe ona posedovati i manje vode. premda su njihova stabla izuzetno èvrsta i jaka. kao i poèetak procesa klijanja tako što iniciraju stvaranje enzima u semenu koji ãe razložiti skrob (šeãerni polimer) u pojedinaène molekule glukoze koje embrion koristi za svoj rast. kako god da smo postavili seme u zemlju. odnosno meko tkivo izmeðu drveta i kore). a stablo je takoðe skoro uvek negativno geotropno s obzirom da raste u suprotnom smeru od smera dejstva Zemljine sile gravitacije). a èesto i pre nego što malo stablo i prvi listovi koji su do tada bili sklupèani u omotaèu zrna. kokosa. odnosno sposobnošãu biljke da prepozna kolièinu dnevno primljene svetlosti. dok su u njegovom podnožju znatno gušãe poreðani. pri èemu na Zemlji postoji oko 50 000 vrsta monokota. Spoljašnji slojevi vaskularnih snopova su sastavljeni od èvrstih vlakana. Manja zrnca semena koja u sebi sadrže i manje kolièina hranljivih materija u vidu skroba i ulja koje seme koristi u svrhu klijanja.manje kalijuma u njoj. odnosno sposobnosti da biljka oseti smer iz koga dolazi Sunèeva svetlost. . U stablima monokota. ove supstance se stvaraju u jednim delovima biljke. njegov koren ãe skoro uvek poèeti da raste nadole. a samo vreme klijanja je povezano sa fotoperiodizmom. vaskularni snopovi postaju gušãe rasporeðeni sve dok se njihove vlaknaste obloge ne spoje formirajuãi . vaskularna tkiva (ksilem i floem) su poreðana po diskretnim snopovima ugraðenim u sunðerasto tkivo podnožja biljke. gde ga èeka do sledeãeg jutra. S druge strane. ukoliko u zemlju iznad semena postavimo više vode nego u sloj zemlje ispod semena. Veãina semenki poèinje da klija sa prvim danima proleãa kada temperatura u njenom okruženju postane odgovarajuãa. formira se koren koji pušta svoje niti u suprotnom smeru od mladog stabla. cvet se može pomerati u odnosu na izvor svetlosti. Palme nisu drvene. što znaèi da nisu poreðani po prstenovima.Zašto palme imaju sunðerasto drvo i plitko korenje? Palme pripadaju biljnoj klasi monokota (odnosno monokotiledona koji zajedno sa dikotiledonima èine dve klase biljaka sa cvetovima. neophodna svetlost za samo iniciranje procesa klijanja. u pravcu Sunca. odnosno ka hladnijoj zemlji. što najèešãe odnosi prevagu nad ostalim tropizmima i seme zaista poèinje da klija u vis. a zatim se prenose do drugih delova gde iniciraju ili koèe proces rasta. a smanjenjem zapremine drugih ãelija pulvinusa. tada ãe se koren možda okrenuti nagore. veãina biljnih semenki proklija bez svetlosti da bi zatim usmerila svoju malu stabljiku ka njoj i pružila joj se u susret. agava. Biljni proteini (specifièni proteinski molekuli) predstavljaju glavne unutrašnje faktore koji kontrolišu rastiI razvoj biljke. zakopavaju se pliãe u Zemlju kako ne bi morali da prelaze veliki put do osvetljene površine zemlje. kao posledica heliotropizma. pošto ne formiraju godove. Meðutim. Vaskularni snopovi teže da budu šire razmaknuti u centru stabla. Ipak. Naime. Inaèe. veã su njihove putanje nepredvidljive i asimetriène. Premda je nekim semenkama kao što je npr. ona se okreãe i poèinje da raste ka svetlosti. što znaèi da ne poseduju vaskularni kambijum (bakulju. banana) formiraju izuzetno jaka ova vlakna koja se èesto koriste za pravljenje užadi. a oko 150 000 vrsta dikota). što je posledica pozitivnog geotropizma (koren negativno geotropnih biljaka raste nagore. Uporedo. Kreãuãi se ka periferiji stabla. luk. Hormoni koji se nazivaju giberilinima izazivaju izduženje korena. Poveãavanjem zapremine jednih. što zavisi od toga da li ãe hidrotropizam date biljke odneti prevagu nad geotropizmom i heliotropizmom. a nagomilavanjem godišnjeg ksilema se formiraju godovi u okviru drvenog stabla. a èesto kada zaðe Sunce. a vaskularna tkiva mnogih monokota (npr.

Snežno cveãe ima kratak vek. jer se hranljivi sastojci veoma brzo ispiraju u sredinama bogatim kišom. što ih èini 4. S druge strane. Ova voda se zaledi. a ovakve palme èesto poseduju višu krošnju. pa se oni najèešãe do podneva veã otope. Potisak vode naviše kroz ove cevèice se vrši uz pomoã dve sile: kapilarne akcije. tako bi led doveo do pucanja stabla. Neobièno blage zime mogu izazvati pojavu snežnih cvetova èak i tokom februara. Raskošnost snežnih cvetova veoma zavisi i od vlažnosti vazduha. ona u to vreme ne sme biti veã osušena i krta.Kako visoka drveãa prenose vodu od korena do lišãa? Voda i druge materije. posle trava. neophodne za biološku aktivnost drveta. Zapravo. Prirodno šumsko cveãe iz Misurija koje sazreva kasno u godini. samo nekoliko vrsta cveãa stvara osim pravih cvetova i cvetove od snege. odnosno tkivu drveta. a manje u dubinu. pa je kao rezultat toga. a pošto se voda za oko 9 % prošiti kada se zaledi. Monokote poseduju. takoðe. kao što su npr. a mehuriãi vazduha se zarobljavaju u ledu èineãi tako da on postane snežno bele boje. pa se stoga ova voda u vidu malih kapljica istiskuje kroz kapilarne kanale do površine stabla. i pritiska korena. u tankim i praznim cevima u ksilemu. sve dok biljka ne istisne svu vodu iz svoje stabljike. . nego pri dubini. Na istoj biljci se snežni cvetovi pojavljuju nekoliko puta iz dana u dan. pogotovo u pešèanom zemljištu. Ovakva struktura èini palmina stabla veoma fleksibilnim i veoma jakim srazmerno njihovom preèniku. i difuzno i vlaknasto korenje. tokom vlažnih jesenjih dana. Ove cevèice se nazivaju sudovnim elementima (preènika od 20 . Premda se snežni cvetovi mogu videti širom naše planete.Zašto se zimi ponekad pojave snežni cvetovi na stabljikama biljaka? Premda se taloženjem nekoliko ledenih slojeva mraza (kondenzacije vodene pare iz vazduha direktno u kristale leda na zemlji) èesto mogu primetiti ledeni cvetovi na kamenju. Da bi na biljci mogli da se stvaraju snežni cvetovi sa poèetkom sezone mraza. Mnoge tropske biljke poseduju gusto i plitko korenje. voda koja cirkuliše kroz tanku stabljiku biljke se lako može zalediti. ili traheidama (preènika oko 30 mikrometara) kod èetinarskog drveãa. snežni cvetovi oko stabljika biljaka nastaju iz vode koja teèe kroz biljku. koji predstavlja . premda je njihova najveãa prednost u veoma efikasnom prikupljanju vode i hranljivih sastojaka iz veoma plitkih slojeva zemlje. a vlaknasto korenje teži da bude plitko i rasprostruto više u širinu. Mnoštvo korenih niti raste iz stabla. na Zemlji postoji 2600 vrsta palmi.800 mikrometara) kod listopadnog drveãa. Najlakše ih je primetiti rano ujutru. odnosno težnje vode da se penje uz usku cev. a manji preènik stabla. Štapovi za pecanje napravljeni od staklenih ili ugljeniènih vlakana poseduju sliènu strukturu. prenose se kroz stablo i grane. Neke palme (inaèe. kada je vazduh suv. ovi cvetovi traju po nekoliko sati. najbrojnijom familijom u okviru monokota.tvrde granice stabla. stabla palmi i bambusa predstavljaju najjaèa stabla koja se pojavljuju kod monokota. ljiljana i orhideja) stvaraju masivno potporno korenje. dok stabla nekih tropskih palmi veã na visini od jednog metra (ili više) poèinju da puštaju snažno korenje. a i sliènu jaèinu kao i palme. Samo tokom izuzetno hladnih jesenjih dana na zasenèenim mestima. snežni cvetovi na istoj biljci mogu biti razlièitih oblika. ovi cvetovi su posebno izražajni i nalaze se na visinama od 1-2 metra iznad podnožja stabla. . žuti gvozdeni korov (Verbesina alternifolia) i bela krunasta brada (Verbesina virginica) su neki od primera biljaka koje stvaraju snežne cvetove tokom jesenjih meseci. Kada se temperatura vazduha spusti ispod 0 oC. U zavisnosti od pravca vetra. jer se uglavnom kreãe duž zidova cevi. kao i sa same površine. Ovakav koreni sistem predstavlja dobro uporište za fleksibilna stabla. tada u biljci ima znatno manje vlage. Naime. pa se snežni cvetovi formiraju najèešãe samo u podnožju stabla. jer Sunèeva toplota dovodi do njihovog topljenja. veãina tropskog zemljišta bogatija hranljivim sastojcima pri površini.

koja se još naziva fotoperiod. lišãe ima toliko mnogo hlorofila da reflektovane boje od strane drugih pigmenata uopšte ne dolaze do izražaja. drveãa i druge višegodišnje biljke moraju da pronaðu naèin za preživljavanje tokom godišnjih doba ili vremenskih perioda kada im voda iz okoline nije dostupna jer je zaleðena. “pomoãni” pigmenti koji biljkama daju žute. Pošto sada i ove ãelije iz donjeg sloja ostaju sa manjkom vode. šargarepi daje narandžastu. a nastaje usled kretanja vode iz zemljišta u koren pod dejstvom osmoze. skoro sva drveãa su stalno zelena. neki èetinarski listovi tokom godine vešto sakupljaju i rasporeðuju supstancu koja je hemijski ekvivalent . narandžaste i crvene boje. koji stvara povoljan osmotski pritisak. Na ovaj naèin.dominantnu silu u ovom procesu. a ovaj lanèani proces meðuãelijskog crpenja vode se nastavlja sve do najnižih delova biljke. Gubitkom vode iz lišãa ostvaruje se gradijent koncentracije vode. drveãa su uvela sebe u ciklus kruženja vode od Zemlje. preko drveãa do oblaka i nazad. Mnoga lišãa sadrže i druge pigmente razlièitih boja. a tada do izražaja dolaze i boje drugih pigmenata u lišãu. pa stoga pošto ova pojava ne zavisi od promena u temperaturi vazduha. Stoga se listopadno drvo sprema za zimu tako što odbacuje svoje listove koji bi u suprotnom isparavali vodu iz sebe. Pomoãu procesa transpiracije.Zašto su zimzelena drveãa zelena tokom cele godine? U tropskim predelima na Zemljinoj lopti. pa je to i razlog zašto drveãe odbacuje svoje listove pre dolaska zime. lišãa puštaju da voda iz njihovih ãelija isparava (ovo èesto možemo videti u vidu malih vodenih kapi na površinama listova). Lišãe svakog drveta sadrži hlorofil. sva drveãa provode vodu od korena kroz stablo pa do svih listova putem osmoze i transpiracije. tj. Meðutim. u umerenim i polarnim predelima. .Zašto lišãe na drveãu menja boju u jesen? Dužina dana. drveãa ne mogu koristiti tokom zima kada je zemlja zaleðena. listopadna drveãa su u stanju da prežive temperature koje su ispod taèke mržnjenja vode i da saèekaju novo proleãe kada ãe opet pokazati prirodi svoje listove. U jesen. a da pri tome ne moraju da odbacuju svoje listove ili iglice. Meðutim. u procesu fotosinteze prevodi ugljen dioksid iz vazduha i kiše u šeãere. S druge strane. dok karotenidi apsorbuju zelenu boju. ukljuèujuãi i hlorofil i jedan njihov deo prevede do stabla. ugljene hidrate. jer pripadaju istoj grupi hemijskog jedinjenja beta-karotena. zeleni pigment koji hvata Sunèevu energiju i uz pomoã drugih komponenti lišãa. kada dan postane kraãi. èime se stvara povoljan gradijent koncentracije kako bi ãelije iz lišãa upile vodu iz ãelija ispod sebe. To su tzv. a nazivaju se karotenidima. pokreãe svake godine mehanizam drveãa da menja boju lišãu i da ga odbacuje. dok drveãa koja dostižu visine i oko 100 metara koriste i proces transpiracije koji podrazumeva gubitak vode kroz otvore na lišãu. zimzelena drveãa su se tokom evolucije navikla da opstaju u predelima gde su zime duge i hladne. Naime. Hlorofil apsorbuje plavu i narandžastu boju. pomoãu koga ãelije sa krošnje crpe vodu iz susednih ãelija. Ove dve sile mogu snabdevati vodom drveãa visine do tri metra. one crpe vode iz ãelija ispod sebe i tako se ovaj proces lanèane osmoze dešava od najvišeg vrha biljke do samog korena koji crpi vodu iz zemlje. Ovaj mehanizam prenosa vode. Tokom leta. pa mi primeãujemo samo zelenu boju koju reflektuju molekuli hlorofila. a suncokretu žutu boju. Naime. Naime. i njeno naknadno isparavanje sa površine lišãa. ona se ne može provoditi kroz stablo. odnosno do samog korena. kada voda u zemlji postane zaleðena. a list je u stanju da razloži neke od pigmenata. žuãenje i opadanje lišãa se kod svake vrste drveta dešava u približno isto doba godine. drvo prestaje da pravi hlorofil u velikim kolièinama. veã samo od primljene kolièine svetlosti. . koja prenose Sunèevu energiju do hlorofila. a ta voda ne bi mogla da bude nadoknaðena. pigmenta koji npr.

Najpre. priroda odabira grupe biljaka sa razlièito obojenim cvetovima (i drugim osobinama) koje najèešãe cvetaju po sezonama. plave. Uz ovo. ali ne i identiènog vremenskog perioda. unapreðujuãi pri tome ceo živi svet. vreme kada biljka cveta ostaje isto. Druga lišãa opet zaplenjuju slobodnu vodu u odreðenim delovama ãelija tako da njeno kristalisanje ne može da naudi samoj ãeliji. biljke iz familije tratinèice ili šargarepe) teže da cvetaju tokom bliskog. . njega moraju preneti insekti (kao npr. purpurne i žute latice cveãa. što mi ujutru opisujemo kao rosu. iako samo mali broj cvetova nudi oprašivaèima nektar. Dobre osobine biãa koji preživljavaju se prenose na naredne potomke i na taj naèin i ceo svet postaje bolji. dok ptice uglavnom najviše vole crvene cvetove. a znamo da se osvetljenost menja sa promenom godišnjih doba. tako da se ne može zalediti u okviru kristala leda. Promenljiva obojenost šumskog (neuzgajanog. što sve dovodi do pojave slièno obojenih cvetova oko nas u odreðenom delu sezone. polen se sa muških primeraka biljki mora nekako preneti na ženske primerke gde se vrši oploðivanje i stvaranje semena iz koga pod povoljnim uslovima nastaje nova biljka. Meðutim. voda se u odreðenoj meri kondenzuje na Zemlji. Kroz ova dva procesa. srodne biljke (npr. pèele ili muve) ili ptice. Svetle boje ne koriste mnogo cveãu tokom noãi.antifriza u automobilima s obzirom da efikasno snižava taèku mržnjenja vode koja se nalazi u ãelijama drveta. . trava i nisko bilje se èesto navlaži i tokom toplih. Ovi oprašivaèi se hrane nektarom sa cveãa prilikom èega nehotièno prenose polen koji oploðuje biljku. Drugim reèima. noãni leptiri ili slepi miševi. kao i u meðuãelijskom prostoru. Sa promenom godišnjih doba i razlièiti oprašivaèi se menjaju. Uz sve ovo. Stoga je cveãe koje oprašuju noãne životinje kao npr. neke biljke su evoluirale tako da imitiraju drugo cveãe. rezervne energetske materije se kod zimzelenih biljaka nalaze u obliku ugljenog hidrata skroba (ne glikogena kao kod ljudi) koji je nemešljiv sa vodom. Takoðe. mnogo crveno obojenih cvetova oprašuju kolibri. Tako možemo da vidimo èitave poljane sa žutim cveãem. Hladan vazduh može da rastvori u sebi znatno manju kolièinu vodene pare od toplog vazduha pa je u tome razlog što se uglavnom tokom hladnijih noãi pojavljuje rosa na travi i cveãu. umesto da je naklonjena promenama u vremenu tokom koga biljka pruža svoje cvetove. Leptiri. Svetlo obojeni cvetovi se obraãaju (privlaèe) uglavnom dnevnim životinjama. Drugim reèima. Takoðe. premda se boja cvetova menja u zavisnosti od boje koja privlaèi oprašivaèe iz vazduha. tvrdokrilci i dnevni moljci najviše vole roze. razlièiti oprašivaèi se privlaèe ka razlièitim cvetovima u zavisnosti od boje cveãa. .Zašto se boja šumskog cveãa stalno menja? Sve biljke moraju da se oprašuju kako bi stvarale seme iz koga ãe se stvoriti nova biljka ili plod. letnjih noãi. Priroda odabira cveãe èija je boja prava i koji u pravo vreme uspevaju da se opraše. najèešãe bele boje. prirodnog) cveãa je posledica upravo prirodnog odabiranja. Naime. Umesto pružanja nagrade oprašivaèima za sletanje na njihov cvet. možemo reãi da je stalno menjanje boja cveãa u prirodi sa godišnjim dobima (a i sa èitavom istorijom) posledica ekoloških i evolutivnih procesa koji stalno ureðuju i preureðuju biološku raznolikost živog sveta na Zemlji.Zašto cveãe postane èak i leti vlažno preko noãi? Tokom hladnih noãi. Stoga. one raèunaju na grešku oprašivaèa. Druga stvar koju moramo uzeti u obzir je prirodno odabiranje koje predstavlja glavno oruðe evolucije i predstavlja proces tokom koga se sva živa biãa vremenom prilagoðavaju na svoju prirodnu okolinu. pa i nas. Pèele najviše vizuelno privlaèe plavo i žuto obojeni cvetovi. priroda èesto odabira mutantne biljke sa razlièitim bojama. Ukoliko polenasti prah nije dovoljno lagan da bi plutao na vetru. Takoðe. razlièitim bojama i nijansama cveãa odgovaraju razlièiti nivoi osvetljenosti za privlaèenje oprašivaèa.

kao i razlaganja vode pomoãu svetlosti predstavljaju osnovu procesa fotosinteze. pa tako zasiãuju vazduh oko sebe. jer stabljike i vazduh izmeðu njih predstavljaju efikasan izolacioni sloj koji spreèava da se toplota penje naviše. Najpovoljniji uslovi za postanak rose u slab vetar i vedro nebo. tamnih reakcija. složene strukturne jedinice sastavljene od izuvijane membrane od molekula masti i proteina u okviru koje se nalaze neki enzimi. oni se kombinuju stvarajuãi molekul kiseonika (O2) koji zatim odlazi u okolni vazduh. Istovremeno. rosa je retka pojava. Postoje mnoge vrste cveãa koje vise sa grana drveãa tropskih šuma. ali ne i dalje. što predstavlja fenomen poznat kao partenokarpija. a pošto hladan vazduh može da primi manje vlage od toplog vazduha. biljke transpiracijom izluèuju vodu na svoje lišãe ili latice cveãa. Kada dva atoma kiseonika postanu slobodna. Slièno tome. Jedan od razloga nastanka ploda bez semena jeste neuspelo oprašivanje. pretvara u šeãere (ugljene hidrate). Upravo ovi procesi stvaranja šeãera iz ugljen dioksida. s obzirom da upija rosu (npr. zatim skaèe na obližnje molekule vode (H2O) i izazivaju njihovu disocijaciju na po dva atoma vodonika (2H) i po jedan atom kiseonika (O). biljke imaju sposobnost odigravanja i tzv. Pri vedroj i tihoj letnjoj noãi. Osim toga. pomoãu energije uskladištene u molekulima ATP-a i NADPH+. Neko cveãe raste i tokom mnogih meseci posle prestanka kiša i tokom sušenja tla. osim što nemaju semenke.Kako se pravi voãe bez semenki? Nastanak voãa poèinje sa oplodnjom cveta od strane polena. jer oblaèno vreme spreèava kondenzaciju vodene pare na Zemlji. one ne uspevaju da naprave seme kada se posade u voãnjak zajedno sa . Meðutim. višak pare se kondenzuje i izdvaja na cveãu. U ovim reakcijama. ugljen dioksid (CO2) se u delovima hloroplasta (stromama). Stoga se rosa najèešãe javlja u suvim i polusuvim oblastima na Zemlji. a ovakva. toplota akumulirana u dubljem sloju zemljišta se prenosi do korena stabljike. Inaèe. a kod mnogih biljaka. a ovi elektroni. iz molekula NADP (oksidovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat) se dodavanjem jednog protona dobija molekul NADPH+ (redukovani nikotinamid adenin dinukleotid fosfat). Osim proizvodnje kiseonika. kao i hlorofili. rosa se na cveãu pojavljuje samo tokom vedrih noãi. partenokarpska voãa. èiji precizan redosled reakcija (po kojima »klizi« elektron) još uvek nije u potpunosti razjašnjen. gde je pojava suve magle èesta. nekompatibilni geni ogranièavaju uspešnu oplodnju i dovode do unakrsnog oprašivanja izmeðu genetski razlièitih muških i ženskih roditelja. izazvali disocijaciju vode. divlja heljda u južnoj Kaliforniji). reakcija kojima za odigravanje nije potrebna Sunèeva svetlost. veã samo maglu i rosu.Naime. nastavljaju svoj put duž niza enzimski kontrolisanih reakcija. a pošto su ovakve vrste voãa nekompatibilne. moguãe je razviti voãe bez procesa oplodnje. Prilikom apsorpcije fotona od strane molekula hlorofila. jer uopšte ne koriste vlagu iz zemlje. do stvaranja molekula ATPa (adenozin trifosfata). . dolazi do oslobaðanja po jednog elektrona iz svakog od njih. . Meðutim. toplota koju biljka izgubi izraèivanjem se ne nadoknaðuje i trava se hladi. u Sahari. odakle ga udišu ljudi. temperatura cveãa i trave može lako da padne ispod taèke rose. glavnog skladišta i izvora energija u celom živom svetu. kod nekih biljki. Ovu osobinu koriste uzgajivaèi bezsemenih pomorandži i klementina. molekuli koji imaju sposobnost da apsorbuju vidljive fotone odreðenih talasnih dužina. tj. poseduju i duži rok trajanja u odnosu na obièno voãe. u kojima se energija elektrona koristi za vezivanje fosfatne grupe (PO42-) za molekul ADP (adenozin difosfata) i na taj naèin. gornja površina bilja emituje svoju toplotu u atmosferu.Šta je to fotosinteza? U ãelijama biljaka (a posebno u lišãu) se nalaze hloroplasti. Elektroni koji su svojom energijom. Na taj naèin.

Povrtlari ovakve biljke umnožavaju presaðivanjem. suberina. u kojima vladaju oštre zime i veoma topla leta. Pluta se sastoji iz vodo-otpornih ãelija koje razdvajaju grubu spoljašnju kore drveta od osetljive unutrašnje kore. . a takoðe. Ukoliko antocijanin poseduje crvenkasto-ljubièastu boju. u lišãu i u ponekom voãu kao što su npr. pa stoga nastavljaju da stvaraju plodove. odnosno zvuka odbijenog od zidova prostorije. dok biljke koriste boje kako bi privukle na sebe insekte koji oprašuju njihove cvetove. ona nasleðuje dve grupe od jednog. Pluta je meka i lagana. a s obzirom da je veoma slab provodnik toplote. Ipak. kao i za izolaciju velikih hladnjaèa. Životinje koriste boju krzna kako bi se kamuflirale u okolini. a ovakvo drveãe ne zahteva seme za rasploðivanje. ali njene mladice sa dna stabla se mogu koristiti za ponovno saðenje i odgajivanje. Još jedan razlog neuspešnog oprašivanja je hromozomska neravnoteža. što znaèi da ima tri grupe hromozoma. Razlièiti tipovi antocijanina se meðu sobom razlikuju po broju i tipu atomskih grupa (hidroksilna – OH ili metoksi – OCH3) vezanih za prstenove antocijanidinske grupe. obièna banana je triploid. a gde su suše i požari èesta pojava. Ljubièasta boja kupusa potièe od klase pigmentnih molekula koji se zovu antocijanini i mogu se naãi u laticama cveãa. da ukoliko se biljni hormon auksin stvori u najranijoj fazi oplodnje. Pošto je pluta odlièan zvuèni izolator. ali hrast plutaš (Quercus suber) predstavlja glavni izvor proizvoda od plute. a ovo saznanje ãe dovesti do mnogih drugih genetski modifikovanih voãa bez semenki. Na primer. tj. Od elektronske strukture antocijanidinske grupe zavisi boja antocijanina. Triploidi retko stvaraju jaja ili spermu koja imaju uravnotežen broj hromozoma. Hrast plutaš je evoluirao tako da uz pomoã spoljašnjeg omotaèa od plute zaštiti sebe od oštre klime i velikih temperaturskih fluktuacija u šumama Mediterana. kloniranim biljkama. ukljuèujuãi i zapušaèe za vinske flaše i pojaseve za spasavanje. Ovih vrsta drveãa ima u izobilju duž obale Mediteranskog mora. partenokarpiène i stvaraju plodove i u odsustvu uspešnog oprašivanja. Naime. to znaèi da njegovi elektroni apsorbuju žutu. pluta uz olovo predstavlja primere odliènih izolatora jonizujuãeg zraèenja.Šta je to pluta? Skoro svako drvo na planeti poseduje spoljašnji koru od plute. Pluta nalazi primenu kao zapušaè veã više od 400 godina. Banane su takoðe. a neprobojna za gasove i teènosti. èesto se koristi u muzièkim studijima za izolovanje eha. malo padavina. pa je i uspešna postavka semena veoma retka. partenokarpièno voãe ãe moãi da raste na biljci koja inaèe ne poseduje ovu osobinu.Zašto je neki kupus ljubièaste boje? Priroda koristi boje na razne naèine. koji se sastoji od 4 ugljenikova i jednog kiseonikovog atoma. vatru i termite. Biljni biolozi su nedavno otkrili. kupine. Antocijanini su biljni pigmenti iz grupe flavenoida koji biljkama daju crvenu. Uzrok ove nepropustljivosti plute zbog koje se ona smatra idealnim materijalom za pravljenje zapušaèa. otporna na truljenje. frižidera i ureðaja za klimatizaciju. kao i po šeãeru koji formira glikozidnu vezu izmeðu antocijanidinske grupe i šeãernog ostatka u molekulu antocijanina. roze i ljubièastu boju. a i gde je vlažnost niska.identiènim. a umesto da nasledi po jednu grupu hromozoma od svakog roditelja. gde ima mnogo Sunèeve svetlosti. je prisustvo voskaste supstance. Antocijanini se sastoje od molekula šeãera za koji je zakaèena antocijanidinska grupa koja se sastoji od dva šestoèlana ugljenièna prstena (benzenovi prstenovi) i jednog petoèlanog prstena. elektroni koji obrazuju prstenaste strukture imaju sposobnost da apsorbuju fotone. ove biljke poseduju visok stepen partenokarpije. a ove banane se aseksualno umnožavaju putem presaðivanja. Banana je jednogodišnja biljka. koristi se i za izradu podloga za crepove. a jednu hromozomsku grupu od drugog roditelja. . zelenu i .

i terminologija èvrstog i mekog drveãa ima smisla. antocijanin postaje svetlo roze u kiselini. kao što je bor. semenke iz šišarki se oslobaðaju u vetar kada dovoljno sazru. Sva drveãa se razmnožavaju putem stvaranja semena. meka drveãa spadaju u gimnosperme. èvrsto drvo ne mora biti gušãe od mekanog drveta. Osim hrasta. . vodonik i kiseonik kojih ima u vazduhu i koji su dostupni biljci u neizmernim kolièinama.Šta je to pasulj koji skaèe? Pasulj koji skaèe je tzv. a smatra se èvrstim drvetom. S druge strane. tisa i omorika. crvenkasto – ljubièast u neutralnom rastvoru. kao i azot. . odnosno baznost sredine (pH) u kojoj se ovi molekuli nalaze. Drvo hrasta najèešãe pogaða grom.Zašto biljkama koristi ðubrivo? Biljkama su za rast i razvoj neophodni razni hemijski elementi. tj. fosfor i kalijum. . Tako. Tako. koja raste u èvrstim šišarkama spada u ovu grupu drveãa. èesto pogoðena drva od strane groma su i jablan. tj.Da li sva drveãa podjednako privlaèe grom? Što je drvo veãi provodnik naelektrisanja. brezu i jovu. Ipak. a skoro nikad ne pogaða javorovo drvo. Postoji teorija po kojoj drveãa sa nabranom korom više privlaèe grom od drveãa sa glatkom korom. U ovu grupu biljaka spadaju voãa. on ãe menjati boju kada se meša sa rastvorima razlièite kiselosti. dok su èvrsta drveãa listopadna. skoro isto onoliko puta koliko i sva ostala drveãa zajedno. Borovina. kesten. u maloj kuãici od pasulja. .plavu boju iz Sunèevog spektra. bor. drvo balzama jedno od najlakših drveãa. egipatsku smokvu i sveto drvo. kalcijum i magnezijum predstavljaju sekundardne hranljive sastojke. Stoga je takoðe precizno reãi da su mekana drveãa zimzelena. utoliko je izloženije udaru groma. kao npr. Razlika izmeðu èvrstog i mekanog drveãa potièe u razlièitom naèinu reprodukcije. Larve zatim pojedu unutrašnjost zrna pasulja i žive unutra. meksièki skakuãuãi pasulj. dok se bor. videli biste da se zrna kreãu po 1 do 2 milimetra u jednom pravcu.Koja je razlika izmeðu èvrstog i mekanog drveãa? U stvarnosti. tj. a zelen u bazi. biljke èije semenke poseduje neku vrstu omotaèa. brest. dok crvena. vrba. U najveãem broju sluèajeva. a da svako zrno naèini po jedan pokret na svakih petnaestak sekundi. koji predstavljaju tri elementa koji se uglavnom nalaze u ðubrivima. tj. žir. Ako napravite ekstrakt soka crvenog kupusa. a sama struktura semena se razlikuje kod ove dve vrste drveãa. Jedna od stvari koja utièe na boju antocijanina je i kiselost. Tako je npr. Ako biste držali ovaj pasulj u jednoj plastiènoj èaši èuli biste èesto zveckanje usled sudaranja pasulja i njihovog treskanja o zidove suda. Tako se pomoãu vetra borovi rasprostiru po odreðenoj oblasti. pokrene se i pasulj. Ako biste hrpu ovog pasulja stavili na zemlju ili na tanjir. Uzrok ovoj neobiènoj pojavi su siãušne larve noãnog leptira koje žive u zrnima ove sorte pasulja. dok drveãa gimnospermi zadržavaju svoje lišãe tokom èitave godine. jabuke. biljke koje puštaju da seme bez omotaèa pada pravo u zemlju. U ovako èudnovatoj simbiozi. jer su najèešãe zimzelena drveãa manje gušãa od listopadnih. Leptir polaže svoja jaja na cvetovima biljke. narandžasta i ljubièasta boja bivaju reflektovane ka našim oèima. a jaja se zatim ubacuju u klijajuãe zrno. èvrsto ili tvrdo drveãe spada u agniosperme. . S druge strane. a verovatnoãa udara groma u mnogome zavisi i od nadmorske visine na kojoj se drvo nalazi. grom vrlo retko pogaða bukvu. jabuku. a i semenke sa èvrstim ljuskama kao npr. Sumpor. trešnju. lipu. U èetinarima. a pre svih ugljenik. kada se pokrene larva. èesminu. drveãa agniospermi gube svoje listove tokom hladnih zimskih dana.

12-8-10 ðubrivo sadrži 12 % azota. pomorandže.Da li je paradajz voãe ili povrãe? U piljarnici se pod pojmom voãa podrazumeva svaki biljni plod koji je sladak. balast. paradajz. žutim ili narandžastim cvetovima). bakar. najviše privlaèe slatke biljke kao što su skarletna trubasta banksija. besnik. sa grozdovima ružièastih. pramenasti cvet koji potièe sa grèkog ostrva Krita). pasulj. jer sve amino kiseline. sadrže atome azota. koja poseduje male. listasti plodovi kao zelena salata. tj. petunije. Naravno. aktivno uèestvuje u biljnom metabolizmu tako što reguliše kretanja vode u ãeliju i iz nje. stabljike kao vilina metlica. grožðe i banane. Kalcijum (osim što se koristi u izgradnji ãelijskih zidova biljaka) i magnezijum predstavljaju ko-faktore koji potpomažu mnoge enzimske procese. koji nema neku naroèitu hranljivu vrednost za biljku. merigoldom (odnosno. mangan. ukoliko poðete kod nekog botanièara. Ovakva definicija voãa je veoma široka. blitva ili kupus. bademi…. i cveãe kao kelj i karfiol. i koralna zvona. a kao ãelijski jon. Takoðe. dok ostalih 70 % saèinjava tzv.kobalt. Uz ovo. dok u povrãa spadaju svi biljni plodovi koji nisu slatki. Tako u voãa spadaju kajsije. tada je dovoljno da obratite pažnju na vrste biljaka (a pogotovo na njihovu boju) koje zasejavate u njoj. dok bi povrãima pripadali pasulj. žirevi. Leptire najviše privlaèe ageratum (biljna vrsta iz familije èièka ili lepe kate. bradati jezik (biljka iz vrste Penistemon. postoje i neke uobièajenije biljke koje privlaèe kolibrije. Kolibrije. repa. Ipak. dostupnost azota je najvažnija. dok povrãu pripadaju svi biljni plodovi koji ne sadrže semenke. jer obuhvata sve biljne plodove koji sadrže semenke. jabuke. crvenih ili belih zvonastih cvetova na savijenim granama). Tako. a pogotovo Iberis umbellata. vigela (odnosno niz žbunova iz familije banksije. kao npr. Naime. leptirov žbun. gvožðe. a i svaki molekul ATP-a. kaljužnicom. tada probajte sa obiènim dragoljubom (tj. ukoliko niste u prilici da pronaðete ovako retke biljke. spanaã. glavnog energetskog izvora svih ãelija sadrži azot i fosfor. loptasti slatki èuperak (odnosno bilo koja biljka iz vrste Iberis. sa crvenim. koji u najveãoj meri potièu od živog biljnog sveta oko nas. šargarepe. trešnje kao i svi mahunasti plodovi. s druge strane. fosfolipidi. ukoliko želite da privuèete odreðene ptice ili insekte u vašu baštu. 8 % fosfora i 10 % kalijuma. Da bi podstakli rast biljke. presudni faktor su boje i mirisi. krompir i dr. Ipak. široke vrhove sa plavim ili belim cvetovima). . latifom ili latinom). fosfora i kalijuma u ðubrivu. kao i u sluèaju leptira. kosmos. Prirodni izvori ova tri esencijalna elementa u zemljištu potièu iz raspada prethodnih biljaka (humus). rotkvice i cvekla. slatkom turicom (patuljastom biljkom. floks (biljka iz familije . najèešãe sa belim cvetovima) ili zinijom (vrstom biljke iz familije lepe kate koja poseduje raznobojne. npr. banane. Po ovoj definiciji. on ãe vam reãi da su voãa – mesnati ili suvi sazrevajuãi plodovi biljaka koji obuhvataju seme ili semenke. krastavac. jagode. molekuli koji ulaze u sastav ãelijskih membrana sadrže fosfor. beli i crni luk. paradajz. tada ukoliko ova živa biãa ne privlaèe pogodnija hrana ili više vode. Takoðe. grožðe. a sumpor predstavlja sastavni element nekoliko amino kiselina. kalijum saèinjava od 1 do 2 % mase svake biljke. kukuruz. a to su: krtolasti plodovi kao krompir. gradivne jedinice proteina. . molibden i cink. sa bodljastom stabljikom oblika jezika). mi joj pomoãu ðubriva dajemo hemijske elemente u obliku dostupnom za korišãenje. biljkom iz mešovite familije. ubrajaju u mikro hranljive sastojke. u voãa bi spadale jabuke. mešovite cvetove) koje najveãi broj vrsta leptira takoðe veoma voli. suncokret i lantana (cvet iz familije Verbenaceae). Tri broja na kesici ðubriva oznaèavaju masene procente azota.Da li neke biljke posebno privlaèe kolibrije i leptire? Ukoliko ste se nekada zapitali zašto na cveãe u nekim dvorištima sleãe više ptica ili insekata nego u nekim drugim.

Australije. simbiotièkoj vezi sa bakterijama iz zemlje. dok plemena koja žive u ovim prašumama koriste oko 2000 vrsta. èini ovakva mesta na Zemlji jedinstvenom zajednicom u kojoj biljke rastu u visinu kako bi se domogle Sunca. Meðutim. Ukoliko se seèenje šuma nastavi stopom sa poèetka 21. veka. Za razliku od prašuma iz umerenih podruèja. seèenje drveta radi njegove prerade i dobijanja papira. èak 15 kvadratnih metara šume se uništi na našoj planeti svake sekunde. planetarne šume i prašume predstavljaju kolevke miliona biljnih i životinjskih vrsta koje još uvek nismo otkrili i upoznali. a 137 šumskih vrsta nestane svakog dana. kao i oslobaðanje prostora za proširenje gradova. Azije. Šume se èesto nazivaju i klima-ureðajima planete.Šta su to kišne prašume? Kišne prašume predstavljaju najraznovrsnije ekosisteme na Zemlji. u kišne prašume spadaju i mnoge šume iz umerenih oblasti Zemljine kugle. purpurnih ili belih cvetova) i skarletna žalfija. Samo 1 % Sunèeve svetlosti koja dospe do šume. drveãe snabdeva bakterije sa hranom u vidu lišãa i drugih supstanci. jer 25 % lekova potièe upravo iz samo malog dela poznatih šumskih vrsta. jer fotosintezom vezuju ugljen dioksid. . kišne prašume su sve one šume sa visokim drveãem na koje pada mnogo kiše. predstavljaju pluãa Zemlje. seèenjem drveãa narušava se simbioza izmeðu drveãa i bakterija iz zemljišta. u njima živi i oko hiljadu biljnih i životinjskih vrsta koje ljudi još uvek nisu otkrili. odnosno podnožja. Ljudi iz umerenih predela koriste oko 200 vrsta ovog voãa. Ovakva raspodela Sunèeve energije u prašumama. Drveãe ovih prašuma se nalazi u veoma bliskoj. nameštaja itd. ljudi nisu svesni èinjenice da zemljište svetskih šuma uopšte nije pogodno za prinos žitarica. osim oko 10 miliona razlièitih životinjskih vrsta koje poznajemo. pošto je zemljište u prašumama veoma šuplje i vlažno. Osim što uz procese razlaganja organskih materija na Zemlji. a to su: stvaranje zemljišta za setvu. Ipak.Zašto seèenje šuma nije dobro? Prema trenutnoj statistici. što je upravo posledica prisustva visokog drveãa koje raširivši svoje grane i lišãe visoko iznad tla. Premda po ovoj definiciji.. a iako pokrivaju samo 6 % od ukupne Zemljine površine. najèešãe se pod pojmom kišnih prašuma podrazumevaju velike tropske šume iz ekvatorijalnih oblasti Afrike. što zalazimo dublje u prašumu. prinos dobar samo godinu do dve dana. pa bi naša planeta postala pretopla za . veã kiše ravnomerno padaju tokom cele godine. ostavljajuãi neplodnu zemlju ispod sebe. jer njihove mraène dubine upijaju toplotu sa Sunca i na taj naèin spreèavaju globalno zagrevanje. što bakterije hraneãi se preraðuju i stvaraju druge hranljive supstance koje su drveãu potrebne za preživljavanje.4 i 1016 santimetara padavina. voãa i povrãa. Postoje tri osnovna razloga zbog koga neodgovorni ljudi seku šume. a temperatura retko pada ispod 16 oC. Zemaljske prašume se èesto nazivaju i planetarnom apotekom. sve je manje zeleniša oko nas. centralne i Južne Amerike koje godišnje prime izmeðu 406. u njima se nalaze domovi preko polovine biljnih i životinjskih vrsta sa naše planete. blokira prolaz Sunèeve svetlosti do dna šume. U kišnim prašumama raste oko 3000 razlièitih vrsta voãa.Polemoniaceae. nakon èega hranljivi sastojci iz tla bivaju presušeni. Naime. pa je na šumskom tlu. Naime. u kišnim prašumama ne postoje sezone. a oslobaðaju kiseonik. Ovakvi životni uslovi pružaju drveãu moguãnost da raste do enormnih visina (od 18 do 76 metara). crvenih. Uništavanjem šuma bi se sa njihovih podruèja reflektovalo znatno više svetlosti u atmosferu. što èini 80 % svih voãnih vrsta na planeti. Zemlja ãe ostati bez svog šumskog pokrivaèa za samo pola veka. pa i najveãi deo hrane za životinje dolazi odozgo. a i da dostiže starost od po nekoliko stotina ili hiljada godina. plavih. Uz sve to. Po definiciji. . naðe svoj put do njenog tla. sa malim listovima i grozdovima ružièastih.

to ãe se gorivo lakše paliti i brže sagorevati. temperatura paljenja ili usijanja). a stoga se letnji šumski požari najèešãe pojavljuju poslepodne kada temperatura tokom dana dostiže svoj maksimum). U svrhu gašenja požara. kao i sadržaj vlage u njemu (razmaknutija drveãa ãe se više sušiti u naletu vatre. . Na razmere i brzinu širenja vatre utièu: velièina i oblik goriva (mala goriva. Uz to.život. i putanje kiša i vetrova bi postale poremeãene što bi izazvalo mnogo suša i poplava na planeti. eliminisanjem samo jedne od ove tri stranice trougla. u stanju da više zagreje gorivo iznad sebe. Takoðe. postoji nekoliko faktora koji utièu na naèin širenja plamena. Ove tri komponente èine tzv. jer vlaga apsorbuje toplotu vatre. pod dejstvom Sunèeve toplote ili udara munje. kako bi se onemoguãilo njeno dalje širenje. vatra ãe biti zaustavljena. Najvažniji faktor u okviru topografije terena je nagib zemljišta. sve dok se ne uspostavi ravnoteža izmeðu rasta zasaðenog drveãa i seèenja starijeg drveãa. Naime. vatra je putem dima i toplote koja se uspinje u visinu. vatra se najèešãe lakše uspinje uzbrdo. a to je i razlog zašto uvek palimo vatru pomoãu malih granèica. Postoje tri komponente koje su neophodne da bi vatra gorela. logorskih vatri koje se sluèajno prošire. nego ono ispod. igranja sa šibicama ili pirotehnièkim spravama kao što su prskalice ili baklje. Svaka materija poseduje temperaturu iznad koje ãe buknuti u plamen (tzv. Gorivo u sluèaju šumskih požara ukljuèuje sve od drveãa. nego što se spušta nizbrdo. a to su: gorivo. Što je veãi nagib. dodatno suši gorivo. za razliku od ljudi. ono oslobaða ugljene hidrate u obliku gasova koji se mešaju sa kiseonikom u vazduhu i imaju dovoljno energije da zapoènu reakciju sagorevanja. vetar (koji dovodi dodatni kiseonik vatri. a i ubrzava kretanje vatre u smeru u kome duva. Naime. za drvo iznosi 300 oC. to ãe se požar brže širiti. jedna iskra sa toèka voza je ponekad dovoljna da izazove požar koji je u stanju da sagori na desetine ili stotine hektara šume. Uz to. vremenske pojave i topografija terena. Kada se drvo zagreje do ove temperature. seèa šuma radi pravljenja nameštaja bi morala da se u buduãnosti vrši u znatno manjoj meri.Kako nastaju šumski požari? Tokom jednog suvog i toplog letnjeg dana. najveãi broj šumskih požara je uzrokovan ljudskom nepažnjom i to u vidu: namernog podmetanja požara. Iako ponekad šumski požar nastane prirodno. odnosno dok ne bude pažljivo poèeo nivo planetarne ošumljenosti da se održava konstantnim. njegov raspored. Vatra sledi smer okolnog vetra koji najèešãe duva uzbrdo. Od vremenskih pojava na kretanje vatre utièu: temperatura vazduha (što je ona veãa. specijalne trupe pokušavaju da ogranièe oblast požara sa pojasom koji se u potpunosti sastoji od nezapaljivih materijala. koje idu u susret požaru. a požari su u stanju da sami izazovu vetrove koji su 10 puta snažniji od okolnog vetra) i vlažnost vazduha (što je veãa vlažnost to ãe se vatra teže zapaliti.Šta su to peèurke? . kao što su suvo lišãe i trava. kiseonik i izvor toplote koji dovodi gorivo u stanje usijanja. iglice èetinara. Nakon što se razvije šumski požar. vatreni trougao o kome èesto prièaju vatrogasci. žbunova i suvih travnatih poljana. prilikom koje se burno oslobaðaju toplota i svetlost. npr. . nazadne vatre. a to su: gorivo. bacanja pikavaca. a u tu svrhu se ponekad pale i tzv. a proždiruãi na svom putu svu vegetaciju. granèice i mali žbunovi gore brže od velikih debla i panjeva. pa dovodi do težeg paljenja goriva). osim aviona koji na vatru bacaju vodu i fosfatna ðubriva (crvene boje). paljenja otpada. kreãuãi se brzinom koja ponekad dostiže i 23 kilometra na èas. a što opisujemo kao vatra. pa ãe se i požar brže širiti. pa sve do ljudskih domova. pa tek kada se ona rasplamsa možemo da dodajemo veãe komade drveta). a koja npr. za razliku od gusto spakovanog drveãa koje ãe donekle ostati mokro i tako apsorbovati nešto toplote od vatre). pa ãe se i lakše zapaliti i brže sagoreti.

što je jednako težini jedne desetospratne zgrade.Koja je najglasnija životinja? Meðu životinjama koje žive na Zemlji. èiji glasovni aparat ima veoma jak rezonator. a osim carstva biljaka i životinja. Majmun svojim dreèanjem obièno upozorava suparnike da je teritorija zauzeta. Naime.) u hranu. Njegovo srce je velièine automobila. Peèurke mogu biti veoma velike. kao i da se granaju. Hife rastu samo iz vrha peèurke. Najveãa životinja koja živi na kopnu je afrièki slon. peèurke (kao i sve gljive) su nepokretne (osim njihovih spora). . odnosno plesni). Neposredno nakon roðenja. gojeãi se za oko 91 kilogram svakog dana. a slièno životinjama.Peèurke predstavljaju gljive koje poseduju stabljiku i klobuk. Iako mnogi ljudi misle da su dinosaurusi bili najveãa živa biãa na Zemlji. Po snazi glasovnog . a razlog što najveãa planetarna životinja živi u morima. koje su isto ono što su semenke kod biljaka. beba plavog kita dugaèka je oko 7 metara. Najveãi deo peèurke se nalazi pod zemljom i sastavljen je od malih cevastih ãelija koje se zovu hife (hyphae).Koja je najveãa životinja na Zemlji? Najveãa poznata životinja na Zemlji je plavi kit. a klobuk peèurke luèi izvesni enzim (enzimi su proteini – katalizatori specifiènih biohemijskih reakcija) koji pretvara materiju oko peèurke (zemlja. a mogu težiti èitavih 150 tona. Glava plavog kita je toliko velika da bi dve èitave fudbalske ekipe od oko 50 èlanova mogle da stoje na njegovom jeziku. predstavljaju samo mali deo èitave peèurke. ili težini od 112 odraslih žirafa. u koje spadaju na hiljade vrsta kako jestivih. bio je težak oko 80 tona.5 metara mereno od glave do repa. Ono što najèešãe podrazumevamo pod peèurkom – njena stabljika i klobuk. Spore poseduju samo genetske instrukcije neophodne za njen rast u novu peèurku. Penicillum notatum (gljive koje prave penicilin). dok odrasli plavi kit svakoga dana pojede oko 4 tone ribe. je u tome što im manja sila teže u vodi dozvoljava da se lakše nose sa svojom velikom masom. a teža je od slona. beli prstenovi koji se ponekad pojave u travnjaku bašte ili na površini marmelade (buð. To je zapravo samo njen deo koji joj služi za reprodukciju. ako izuzmemo to da semenke biljaka poseduju po jedan embrion sa po jednom malom biljkom u sebi. a najteži izmereni plavi kit je bila ženka od 176 tona. najjaèi zvuk proizvodi južnoamerièki majmundrekavac. Sauropod Argentinosaurus. Slièno biljkama. ukljuèujuãi i sve njene podzemne delove. Svi drugi delovi peèurke. ne konzumiraju nikakvu hranu. a arterije su dovoljno široke da bi mogli da se penjemo kroz njih. tako i oko 200 vrsta otrovnih peèurki. Ovaj deo peèurke stvara spore. veã je moraju uzimati iz okoline. a po snazi. i peèurke èine posebno kraljevstvo u živome svetu. . jedan od najveãih zemljanih vrsta dinosaurusa. što je dvostruko manje od mase plavog kita. Uzrok njihove velièine potièe u naèinu njihovog rasta. hife poèinju da rastu iz spore. veã samo šalju hranljive materije ka klobuku. nisu u stanju da samo uz pomoãu Sunèeve svetlosti i atmosfere stvaraju sopstvenu hranu. Deo peèurke koji se nalazi iznad površine je slièan samo plodu ili cvetu kod biljke. a opet za razliku od biljaka. Nedavno je u Mièigenu pronaðena peèurka koja se prostirala na površini od 20 hektara i tada je bila proglašena za najveãe živo biãe na našoj planeti. beba plavog kita popije oko 380 litara majèinog mleka. kao i gljive koje rastu u našim starim patikama za tenis. kada spora proklija. organske materije itd. Ženke plavih kitova teže su od mužjaka. ova se dreka može uporediti sa rikom 4 besna jaguara. Danas na našoj planeti postoji oko 2 miliona vrsti gljiva (premda samo oko 70 000 imaju naznaèena imena). èije razmere se kreãu izmeðu 20 i 30. Njegov glas se može èuti na daljini od nekoliko kilometara. Tokom prvih 7 meseci svog života. koju peèurka koristi za dalji rast njenog klobuka. zatim kvasac. gljive koje napadaju lišãe biljaka. Danas se smatra da u severozapadnom Pacifiku postoje još veãi primerci peèurki. drvo.

i cvrèci. koji su posedovali snažne rezonatore pomoãu kojih su mogli da proizvode zvuke velike jaèine. a njegovo ime nije toliko vezano sa ogromnim razmerama ove životinje koliko sa glasovnim aparatom brontosaurusa. mnoge životinje (npr.5 puta brže nego kroz vazduh. . same šare na njihovom telu pružaju kameleonima dovoljno dobru . Nekoliko èasova ili minuta pre poèetka zemljotresa. Pauci pred nevreme ne pletu novu pauèinu i ne popravljaju staru. jeleni.Kako neke životinje predoseãaju zemljotres i nevreme? Neke životinje imaju sposobnost èulnog opažanja zvukova veoma niskih frekvencija. Kada je noã tiha. zahvaljujuãi prijemu infrazvuènih oscilacija. a kad je lepo vreme riju po pesku na dnu. u stanju su da predosete za ljude tada još neèujne vibracije koje stvaraju udaljeni olujni oblaci i da na taj naèin predosete kišu. Osim ptica. Jedan proseèni brontosaurus. galebovi se komešaju pred buru. Pri poletanju ispuštaju ultrazvuène oscilacije u rasponu frekvencija od 10 do 150 kiloHerca i pošto prime oscilacije vazdušnog pritiska (odnosno. maèke) poleãu na drveãe. stopili sa okolinom. osim što èak u komunikaciji izmeðu sebe koriste infrazvuke. a mogu i da love i insekte. što omoguãava delfinima navigaciju u mutnim i uzburkanim vodama. a paleontolozi smatraju da su nekada davno na Zemlji najglasnija biãa bili brontosaurusi. . Ukoliko ujutru vidite pèele kako mirno sakupljaju cvetni nektar. Naime. ili pred zemljotres usled veoma slabog i za ljude neèujnog vibriranja Zemlje kao posledice dubokih podzemnih potresa. ali uoèi velike nepogode. Laste. male ribe u akvarijumu pred loše vreme plivaju ispod same vodene površine. odnosno u slikovitom smislu. a delfini nekoliko sati pre nailaska oluje odlaze što dalje na puèinu. imao je masu od oko 7 slonova. krave muèu. pred nevreme napuštaju svoja staništa. . glasno krekeãu i skaèu niz obalu. èovek može èuti pucketanje koje dolazi od njihovih krila.Kako neke životinje koriste eho? Neke vrste slepih miševa i ptica koje žive u peãinama koriste eho za lociranje objekata oko sebe. a poneke noãne ptice ispuštaju i zvižduke. kao i lokaciju i identifikaciju predmeta daleko izvan njihovog vidnog polja. odbijaju se od predmeta u vodi ili prolaze kroz jato riba ili drugih morskih životinja. brže od svih ostalih ptica. pa ga zatim delfin hvata i propušta kroz masne naslage na vilicama. èitav dan ãe verovatno bit lep.aparata. jeleni uzastopno ležu i ustaju. podseãajuãi na grom iz daljine. mogu da se orijentišu u svojoj okolini. Sonarni ili eholokatorski zvuci kod delfina su zapravo kratki zvuèni talasi koje oni ispuštaju kroz masno tkivo na èeonom delu glave i koji odmah po izbijanju obrazuju zvuèni snop koji kroz vodu putuje 4. koji pomoãu sredstava ultrazvuène lokacije i navigacije otkrivaju ribe na površini vode i koriste ih za hranu. što na grèkom znaèi “grmeãi gušter”. uãute se i sakrivaju se.Zašto kameleoni menjaju boju? Kameleoni ne menjaju svoju boju kako bi se kamuflirali. do daljine od oko 800 metara. skakavci i delfini koriste eho za dobijanje detaljnijih informacija o svojoj okolini. U tropskim predelima se sreãu razne vrste slepih miševa. što je donji prag èujnosti ljudskih biãa) koji se pojavljuju u vazduhu pred oluju usled razdvajanja vazdušnih masa blizu centra ciklona. a žabe izlaze iz vode. zvuk) reflektovane od prepreka. odnosno infrazvuka (zvuka èiji talasi pritiska osciluju ispod frekvencije od 20 Herca. slonovi. majmunu-drekavcu su bliski lavovi. krokodili i vuci. Takoðe. Ovaj zvuèni snop u vodi udara u neki nevodeni predmet i odbija se od njega. upuãuje dalje u unutrašnje uho i najzad u mozak. Ovi zvuèni emisioni snopovi širokog raspona od niskih do visokih frekvencija. Male ptice pred lepo vreme veselo pevaju i dozivaju se. gušteri iz epohe mezozoika. psi laju. Afrièki slonovi.

Karl fon Friš 1973. omoguãavajuãi na taj naèin.Kako pèele komuniciraju? Stari grèki filosof Aristotel je primetio da kada pèela sleti sa cveta. Ipak. Indiji. najèešãe nisu sve pèele u njoj u stanju da primete ples. koje je zatim pomerio i posmatrao kako su pèele koje su pronašle novi položaj cveãa saopštavale drugim pèelama svoje otkriãe. pa stoga njihov sluh i nije preterano osetljiv. Najdublji sloj poseduje braon-crni pigment melanin. one su u stanju da i u mraku èuju plešeãu pèelu. pigmentne ãelije su u stanju da se skupljaju i šire. Ukoliko je ovaj izvor dobar i nove pèele koje su ga otkrile uz pomoã prve pèele. Uz to. Pèela opisuje rastojanje do hrane putem broja mahanja svojim trbuhom napred i nazad. Muški kameleoni veoma èesto menjaju raspoloženja. Ugao koji zaklapa ova linija sa ravni kruga ukazuje na pravac hrane u odnosu na položaj Sunca. Ukoliko je pèela usmerena naviše. Pèela pleše duž linije sa jedne strane kruga. ona se zauzvrat takoðe oglašava putem trbušnog plesa. Pošto pèele poseduju na svojim glavama po dve antene koji su osetljive na zvuène vibracije. pošto u košnicama ima malo svetlosti. što dovodi do njihovog zatamnjivanja. Naime. ove ãelije šalju melanin ka površinskim ãelijama. što je kameleon zabrinutiji. to ãe njegova boja postajati tamnija. pa oni stoga poseduju vidno polje od èitavih 360 o. Slièno veãini reptila. S druge strane. a najviše ih ima u Africi. Južnoj Evropi. Ipak. plešuãa pèela i peva i to svojim krilima. i kameleoni su veoma vizuelne životinje. kružnim plesom saopštavaju drugim pèelama o svom otkriãu. to ãe njegova boja biti svetlija. Kada se hrana nalazi nešto dalje. on je primetio da pèele u svrhu komunikacije izvode dva tipa leteãih plesova. godine postao prvi entomolog koji je dobio Nobelovu nagradu. Ovo i nije toliko neobièno ukoliko znamo da se površina kameleonovih oèiju. slièno veãini dinosaurusa. ona èesto odlazi u košnicu. što je i razlog zašto skoro iskljuèivo komuniciraju vizuelno. a ukoliko ona leti naglavaèke. Kameleoni prelaze u tamnije boje kada im je hladno i kada žele da upijaju Sunèevu svetlost. granaju se sa ostalim ãelijama sve do površine tela. tada se ples pèele pretvara u mahajuãu igru kojom ona ukazuje na udaljenost i pravac u kome se nalazi nektar. . pa da je i pronaðu. a zatim duž linije sa druge strane kruga. a pri tome se njihove oèi mogu pomerati nezavisno jedno od drugog.sposobnost kamufliranja. Madagaskaru. Oni nikada ne prave zvuke kako bi komunicirali sa prijateljima. boja kameleona najviše zavisi od njihovog raspoloženja. fora – nosaè). Kada pèela razume gde se nalazi nektar. isti onaj koji i nama daje boju preplanulosti kada se dugo sunèamo. nakon èega se vraãa ka cvetu sa nekoliko svojih drugara. nakon èega plešuãa pèela eventualno pruža malo sakupljenog nektara drugim pèelama kako bi im prenela ukus i miris hrane koju je pronašla. Ãelije koje sadrže melanin. pa se stoga i njihova boja èesto menja. nakon èega druge pèele prate ovu pèelu do izvora. Raznovrsne boje kameleona potièu od posebnih pigmentnih ãelija koje se nazivaju hromatoforama (hroma – boja. Na ovaj naèin. kada pèela pronaðe izvor nektara. ona odlazi na odreðeno mesto u košnici. sigurnije i prijatnije oseãa kameleon. Stoga. Prvi je kružni ples. odlaze u košnicu i istim. Španiji. a u svetlije boje kada im je toplo i kada žele da reflektuju svetlost koja pada na njih. Što se bezbrižnije. to znaèi da izvor hrane leži ka Suncu. a koje su rasporeðene po odvojenim slojevima. Imaju uši koje su pokrivene kožom. veku je bilo primeãeno da pèele plešuãi komuniciraju sa drugim pèelama. On je najpre istrenirao pèele da obilaze odreðene saksije i parcele sa cveãem. Arabiji. Šri Lanki i na Sejšelskim ostrvima. Kada se kameleon uznemiri. Zamislite jedan krug sa pravom linijom koja prolazi kroz njegovo središte. ali je za ovo detaljno otkriãe. to onda znaèi da se hrana nalazi u suprotnom pravcu od pravca u kome se nalazi Sunce. napetiji ili uplašeniji. koji pèele izvode kada se hrana nalazi u blizini. izražavanje odreðenih i nestajanje nekih drugih boja. Danas. gde igra u krug nekoliko sekundu ili minuta. nalazi na obe strane glave. U 18. na našoj planeti postoji više od 100 vrsta kameleona. .

Nakon izleganja. gljive i bakterije. svilene bube pojedu lišãa sa skoro 30 dudova. koji je veoma snažan. a svilu pravi putem specijalnih svilenih žlezda. Na malu kolièinu ovako dobijene glukoze. a može trajati godinama bez držanja u frižideru. Da bi se iz prilièno vodenog nektara napravio gusti med.8 cm. a njeno nauèno ime je Bombyx mori. èime se olakšava odmotavanje svile. a njihovim povezivanjem se formira veoma stabilna polipeptidna molekulska struktura koja svili pruža izuzetnu jaèinu na istezanje. dok vodonik peroksid pruža medu kratkotrajnu zaštitu tokom njegovog dozrevanja ili rastvaranja na raèun dobijanja hrane za larve. a u to vreme su se osim odeãe i pokrivaèa. Cvetni nektar je po svom sastavu vrlo slièan slatkoj vodi. U svili se nalaze dva proteina: fibroin i sericin. ose. Pèele zatim uklanjaju i višak vode iz meda (do 18 % vode) najviše putem žvakanja i mahanja krila jer se tako poveãava ventilacija vazduha u košnici.Kako pèele prave med? Pèele poèinju proces pravljenja meda obilaskom cveãa i skupljanjem cvetnog nektara. veka pre nove ere. bube se postavljaju na rupièaste police pokrivene tankim slojevima gaze ili slame na koje se stavljaju fino iseckani listovi duda (najbolje belog duda – Morus alba. a uz to i veoma fleksibilan (rastegljiv). jer se pod dejstvom tople vode omekšava èahura. leptire i druge leteãe insekte. a ponekad se pokrivaju ãebiãima ili odeãom kako bi se iz njih izlegle bube. godine pre nove ere. prenose iz hladne sobe (u kojoj su dotle èuvane) u mlaku prostoriju. tako da je . Osim šeãera. sadrži i mnoge druge hranljive i korisne supstance (šeãere dekstrozu i levulozu. Svila se dobija iz èahura svilene bube.Kako svilene bube prave svilu? Svila predstavlja jednu od najstarijih vrsta tekstilnih vlakana na našoj planeti. insekt prenosi zrna polena sa jednog cveta na drugi i tako oprašuje cvet. gljive i bakterije. nektar koji se stvara u laticama cveãa. odnosno kada beli dud poène da olistava. a i delimièno se odstranjuju lepljive materije koje susedne svilene niti drže na okupu. za 3 kg odmotane svile. Tipièna svilena buba je žute boje sa promerom krila od oko 3. a poticali su iz 2750. koja se u Kini koristila još i pre 30. jer predstavlja vodeni rastvor prirodnih šeãera. Nakon ovog perioda hranjenja. potrebno je da pèele izvedu još dva procesa: pomoãu enzima invertaze pèele prevode disaharid saharozu u monosaharide glukozu i fruktozu. Odmotavanje svile iz èahura se vrši uz njihovo potapanje u sudove sa toplom vodom ili uz držanje èahura na pari. bube poèinju da obmotavaju svilu oko sebe (proces koji traje još 8 nedelja). med postaje vrlo otporan na mikrobe. ulja. Svilena buba pripada jednoj vrsti gusenica. .. pèele deluju enzimom glukoza oksidazom koja prevodi glukozu u glukonsku kiselinu i vodonik peroksid. èak i žice muzièkih instrumenata pravile od svile. nakon èega se razdvajaju èahure iz kojih ãe se dobiti svileni konac i èahure iz kojih ãe se izleãi leptiri koji ãe zatim produžiti vrstu i stvoriti nova jaja za ponovni ciklus uzgajanja. Nakon ova dva kljuèna procesa (delovanje enzima i uklanjanje viška vode). Prisustvo glukonske kiseline èini med kiselom supstancom (sa niskim pH). svilene niti koje prave svilene bube najèešãe se koriste za pravljenje tekstilnih tkanina od ovog prirodnog materijala. odnosno leptira. èije je lišãe posebno debelo i široko) koje tokom 6 nedelja. Uzgajanje svilenih buba poèinje održavanjem njihovih jaja koja se tokom meseca aprila. Kolièina svile u jednoj èahuri je veoma mala. Naime. U procesu sakupljanja nektara. Premda mnogo razlièitih vrsta insekata i crva prave svilu. enzime. godine. i stoga otpornom na mikrobe. za izradu krstiãa (konèanica) na teleskopima. Najstariji primerci svile pronaðeni su u jednoj kotarici od bambusove trske u gradu Kjanšanjangu 1958. kao i mnoge mineralne soli). Dužina pojedinaènog svilenog vlakna kojim je obmotana èahura iznosi izmeðu 300 i 900 metara. mlade svilene bube jedu skoro bez prestanka. Mnoge biljke stvaraju nektar kako bi privukle pèele. a osim nje i dudovi svileni moljci se èesto koriste za pravljenje svile koja se zatim koristi u tekstilnoj industriji ili npr.

stvara se karakteristièan zvuk predenja. za okruživanje jaja. radoznala ili zadovoljna. Ali. Kada je maèka ljuta ili uplašena. Osim za pravljenje lepljivih delova na mrežama za koje se lepe polen i insekti. samo polovina njih plete mreže. veã spadaju u grupu Arachnidea). . koje su izuzetno jake. Osim pitomih maèki. za prelaz preko prepreka. psi vrte repom. a maèke predu. brkovi maèki služe kako bi procenila da li je u stanju da proðe .Zašto maèke imaju brkove? Odavno je poznato da maèke poseduju izuzetno dobru orijentaciju u prostoru. kao torbe). za pravljenje padobrana pomoãu kojih se zajedno sa vetrom spuštaju sa mesta na mesto ili za gnjuraèka zvona u kojima mogu da zarone i žive i pod vodom. Kod maèke. sve velike maèke koje mogu da reže). brkovi su odlièan indikator maèjeg raspoloženja. Proseèni život paukove mreže je izmeðu jednog i nekoliko dana. one poseduju i niz drugih navigacionih sredstava (dobar sluh. a prolaskom vazduha kroz ovako vibrirajuãe mišiãe grla. Tako se npr. Osim što im je vid šest puta osetljiviji od ljudskog vida. Brkovi su upravo jedan od maèjih navigacionih ureðaja koji joj pomažu da se snalazi u prostoru. Maèje predenje je jednostavno njihova fizièka reakcija na oseãaj zadovoljstva.5 Herca (toliko puta se otvori i zatvori prolaz vazduhu u jednoj sekundi). pa mogu gledati u Sunce. Inaèe. koje vremenom obnavlja u sluèaju ošteãivanja. Ipak. Brkovi (kao i obrve i kratke dlaèice na zadnjoj strani prednjih šapa) su povezani sa nervnim putevima i krvnim sudovima pa stoga omoguãuju maèki da bude veoma osetljiva na najmanje promene vazdušnih strujanja. Tokovi vazduha u sobi zavise od položaja nameštaja. ili èak i èitavi insekti koji se zalepe za nju. Nakon tog perioda pauk za samo pola èasa pojede svoju mrežu iz koje izdvaja hranljive sastojke kao što je na primer polen koji se lepi za niti mreže. zenice èijim širenjem i skupljanjem regulišu nivo upadne svetlosti. onda se njeni brkove isturaju unapred. veãina paukova. a pomoãu ovako osetljivih brkova. . kada je sreãna. koji je osetljiv i na ultrazvuke u rasponu frekvencija od 20 do 50 kiloHerca. èahure. Osim ovoga. tigrovi i jaguari usled razlièitog sastava odreðenih kostiju u ždrelu nemaju sposobnost stvaranja zvuka predenja.Koliko dugo traje paukova mreža? Od oko 35 000 identifikovanih vrsta pauka (koji nisu insekti. dok lavovi. odreðeni nervni impulsi koji potièu iz mozga provode se do mišiãa glasovnog aparata gde izazivaju njihovo vibriranje.potrebno oko 5500 svilenih buba da bi se napravio kilogram sirove svile tokom jednog ciklusa stvaranja èahuri. Primer za to koliko mogu biti jake paukove mreže je podatak da neki pacifièki ribolovci koriste niti jedne vrste zlatnog pauka za pravljenje mreže za hvatanje ribe.Zašto maèke predu? Kada su sreãni ili zadovoljni. svilastu materiju pauci koriste i za nošenje stvari (tj. Paukova svilasta mreža predstavlja polimerne proteinske niti. elastiène i fleksibilne (rastegljive). ljudi se smeju. . njeni brkovi se povlaèe unazad. pa èak i rakuni imaju ovu neobiènu sposobnost predenja. kao na primer pume ili planinski lavovi (zapravo. a i videti i najmanje bljeskove svetlosti) koje im omoguãavaju da odlutaju od svog doma na desetine kilometara rastojanja i da nemaju veãih problema oko vraãanja kuãi. Interesantno je da frekvencija zvuka maèjeg predenja iznosi 29. noãu maèka može šetati kroz sobu ili dvorište a da ne udari ni u šta. bez obzira na velièinu i glasovne sposobnosti životinje. za lasa. Uz sve ovo. ona je u stanju da prepozna pogodan pravac kretanja. ukljuèujuãi i kuãnog pauka stvara dugotrajnije mreže. i mnoge divlje maèke. paukova svila može biti napravljena od razlièitih sastojaka što zavisi od njene namene.

poðite od svog dvorišta i probajte da se otarasite vode iz kofa. pa stoga recikliraju materije koje bi se u suprotnom nagomilale oko nas. Oni se uglavnom hrane algama i raspadajuãim biljkama. pruge predstavljaju kamuflažu. Takoðe.Zašto su korisni puževi? Na našoj planeti postoji oko 50 000 vrsta puževa. koji se koriste za uništavanje komaraca i njihovih larvi. Nervne ãelije (neuroni) puževa su u osnovi potpuno iste kao i ljudske nervne ãelije. Ako zebra stoji mirno u svom okruženju.Zašto je zebra crno-bela? Zoolozi smatraju da crno-bele pruge pružaju zebri zaštitu na razne naèine. istraživanja su pokazala da se samo odrasle ženke komaraca hrane krvlju. Pre svega. infracrveni talasi). komarce privlaèe toplota (tj. Putanje pruga su u sluèaju kamuflaže mnogo važnije od njihove boje. pomoãu kojih su u stanju da namirišu ugljen dioksid i mleènu kiselinu sa razdaljine od 36 metara. Èešanje treba izbegavati. Komarcima je neophodna voda za parenje. Na našoj planeti. vizuelni senzori. a da bi se ublažio svrab. jer se talasaste linije zebre mešaju sa talasastim travkama oko nje. kada se zebre kreãu u stadu. starih baèvi i buradi. . Generalno. svetlost. . mesto ujeda se može oprati sa sapunom i vodom. Pri tome. Puževi su važni èlanovi lanca ishrane u okviru koga cirkuliše energija i materijal jednog ekosistema. ukljuèujuãi kopnene. što dodatno olakšava njihovo posmatranje. postoji više od 2700 vrsta komaraca. mleèna kiselina i ugljen dioksid koje svi sisari odbacuju u procesu disanja. a to su: hemijski senzori. Takoðe. pa ako želite da smanjite njihovu populaciju u okolini. Komarci poseduju nekoliko senzora pomoãu kojih pronalaze plen. pa lav iz daljine vidi samo ogromnu šarenu masu. . nije važno što su zebrine pruge crno-bele. u kojoj ne može da prepozna nijednu životinju. nauènici pokušavaju da zakljuèe kako se isti procesi odvijaju . jer je lav. a svrab opstaje sve dok imune ãelije u potpunosti ne razgrade ove pljuvaène proteine. i senzori za toplotu. šare sa pojedinaène zebre mešaju se sa prugama okolnih zebri. ili u vodu dodajte malo benzina što ãe uništiti njihove larve. glavna hrana mužjaka i ženki komaraca su ugljeni hidrati iz nektara i drugih biljnih teènosti. a trava oko nje zelena. Iako zebru pruge èine nevidljivom za neprijatelje. njene pruge predstavljaju naèin raspoznavanja zebri izmeðu sebe. Osim što ovaj usporeni tok elektriènih signala kroz nervne ãelije olakšava proces prouèavanja regeneracije nervnog sistema. morske i reène puževe. nervne ãelije puževa se mogu izdvojiti i posebno uzgajati u posebnim rastvorima.Èime se hrane komarci kada nema ljudi u blizini? Premda komarci predstavljaju neizbežnu napast po toplim i idiliènim letnjim veèerima. guma. pomoãu kojih registruju pomeranje potencijalnog plena. pomoãu kojih komarci oseãaju u svojoj blizini prisustvo toplokrvnog sisara ili ptice. žuta ili braon.kroz uzani otvor (npr. neosetljiv na boje. miris tela i znoja. Svrab i crvenilo na mestu ujedu komarca izazvani su imunim odgovorom tela na proteinske sastojke iz pljuvaèke komarca koja se izluèi u telo prilikom uboda. pa su stoga ovi mekušci najbolji životinjski modeli za prouèavanje našeg nervnog sistema. Jedina razlika u neuronskom prenosu informacija izmeðu nas i puževa je u tome što se kod njih ovaj prenos vrši 10 puta sporije nego kod nas. prevode ih u hranljive sastojke i vraãaju nazad u zemljište. ona se može provuãi kroz izuzetno male otvore. postoje mnogi komercijalni pesticidi na bazi malotiona. a s obzirom da maèka za razliku od ljudi nema kljuènu kost. koja im je potrebna za stvaranje jaja. Osim krvi kièmenjaka. mišju rupu). lav je može potpuno prevideti. Posmatrajuãi naèin na koji se regeneriše nervni sistem puževa. zebrin glavni predator.

Naime. Za razliku od kornjaèa koje se zakopaju na dno neke bare ili jezerceta i koriste skromne zalihe kiseonika iz blata. vodene žabe moraju biti blizu vode bogate kiseonikom i provoditi dobar deo zime plutajuãi na površini bare. njen metabolizam se dramatièno uspori tako da ona praktièno prespava zimu. vrtlari smatraju kišne gliste veoma važnim stanovnicima zemlje koje treba hraniti. kojoj se tokom zimskog sna.7 puta više azota. ukoliko nisu u stanju da se povežu na jedan odreðen naèin. medvedi. Pošto životinja pronaðe ili napravi zgodan životni prostor. Izluèevine kišnih glista sadrže 5 . Hibernacija je uobièajen žablji odgovor na hladne zimske uslove. Osim žaba. kišne gliste svojim dugaèkim rovovima omoguãavaju provetravanje i ravnomerno vlaženje zemlje kada pada kiša. koji je štiti od padavina i predatora. amerièki mrmoti. dok joj se broj otkucaja srca u minutu smanji sa 250 na samo 2. Na jednom kvadratnom metru travnjaka se u proseku nalazi oko 133 kišne gliste koje za godinu dana svare 8. Stoga. Naš nervni sistem je takoðe veoma fleksibilan. a u rastresitoj zemlji imaju dovoljno vazduha i vlage. korisno je prouèavati osnovne principe funkcionisanja nervnog sistema putem izuèavanja puževa. pa èak i posebno gajiti ako ih u zemlji na kojoj se gaje biljne kulture nema dovoljno. kao i amerièka prugasta veverica. ili se zavlaèe u slojeve lišãa ispod njih i tu hiberniraju tokom zime. Da bi èitav nervni sistem pravilno funkcionisao. ali pošto je znatno složeniji od puževog. to znaèi da se zemlja nalazi u prirodnom stanju (odnosno da nije zagaðena veštaèkim ðubrivom i hemijskim sredstvima). koristeãi uskladištene telesne zalihe energije. neke vrste slepih miševa. a neke druge vrste nalaze pukotine i šupljine u stablima drveãa.12 kilograma organskih materija. S vremena na vreme i polako zaplivaju. žabe se mogu naãi na svim delovima Zemljine kugle. mnoge kišne gliste izlaze na površinu usled nedostatka vazduha u zemlji. 3 do 11 puta više kalijuma. do tropskih prašuma. Takoðe. da sadrži organske materije (kojima se biljke hrane) i da se humus (površinski sloj zemlje koji je rezultat raspadanja najrazlièitijih organskih jedinjenja) obnavlja. . Mnogi neiskusni vrtlari pogrešno tumaèe sposobnost telesne regeneracije kišnih glista. Posle kiše. štititi. Stoga. Kada proleãe opet doðe. Korenima biljaka u zemlji sa puno kišnih glista je olakšan posao crpljenja hrane jer u svojoj neposrednoj okolini imaju veoma kvalitetnu hranu. one ãe uvek pronaãi neki drugi naèin da to ostvare. životinja koje nemaju ni jednu jedinu kost i koje zahvaljujuãi svojoj dobroj orijentaciji. Neke vodene žabe su u stanju da hiberniraju pod vodom. ima i dovoljno manjih organizama koji pripremaju hranu za biljke. pa mogu dobro da se razvijaju.Kako žabe preživljavaju zimu? Zahvaljujuãi izvrsnoj sposobnosti prilagoðavanja na razne klimatske uslove. 7 puta više fosforne kiseline. pa im odatle i potièe njihovo kišno ime. skoro nikada ne zalutaju. telesna temperatura spusti sa 35 oC na samo 1. puž koristi vrstu hemijske komunikacije i naèin “prepoznavanja” koji je koristio još kada je bio embrion.Zašto su korisne kišne gliste? Kada se u baštenskoj zemlji nalazi veliki broj kišnih glista. . ponovo ubrzava metabolizam.kod ljudi. spasavati od alatki. svi njegovi delovi moraju komunicirati (preko mozga). od Arktièkog kruga preko pustinja. postoje i mnoge druge životinje koje zimske mesece provode spavajuãi snom usporenog metabolizma. 2 puta više kreènjaka (kalcijum karbonata) i 6 puta više magnezijuma nego obièna zemlja u kojoj se one nalaze. Interesantno je da u svrhu vršenja popravki na svom nervnom sistemu.1 oC. ove materije predstavljaju prirodno ðubrivo kojim se hrane biljke. napušta svoje dotadašnje zimsko stanište i odlazi da se igra. Zemljane žabe se tokom zime zakopavaju u zemlju. Puževe nervne ãelije koje se ponovo meðusobno povezuju su veoma fleksibilne. A gde ima kišnih glista. životinja se budi. kao npr. misleãi .

da ãe dobiti dve gliste. u stanju su da trèe brzinama i od po 64 km/h. tj. Kada hodaju. .Zašto neke ptice hodaju. Crvendaã može kako da skakuãe. eholokaciju. koji za navigaciju koriste zvuk. više skakuãu nego ostale ptice. kao i nalaženja puta do gnezda i hrane. . imaju veoma dugaèke noge. a i tada se veoma sporo gegaju. jer i kišna glista ima samo jednu glavu. najbrže ptice-trkaèice na našoj planeti. zajedno sa posebnim morfološkim i fiziološkim adaptacijama dozovoljava slepim miševima da “vide” pomoãu zvuka. obe noge ptice provode u vazduhu. ali najèešãe oni predstavljaju segmentne kombinacije ova dva tipa. više od polovina vrsta koristi eholokaciju radi detektovanja prepreka u letu. Iako zvuci niže frekvencije putuju dalje kroz prostor. leva i desna noga ptice pomeraju se jedna za drugom pola ciklusa van faze. èvorak kada ne leti uglavnom hoda. pingvini uvek stoje uspravno kada hodaju. tada se bace na stomak i kao po toboganu klizaju po ledu ubrzavajuãi se svojim nogama i krilima. postoje eholokacije nekih vrsta slepih miševa koje možemo èuti. tj. slièno kao i pingvini kojima se noge nalaze prilièno udaljene od telesnog centra gravitacije. ali skakuãu i trèe veoma brzo. što je glasnije od detektora požara koji trubi na 10 cm od naših ušiju. odnosno ponovo izgradi. a neke skakuãu? Ptice koriste tri razlièiti tipa koraèanja. jer oni daju više informacija o okolnom prostoru. Jedina razlika je u tome što mi i ovako glasne zvuke slepih miševa ne možemo èuti. Velike i srednje velike ptice hodaju sporo. pa se gegaju hodajuãi. Teorija o pticama tvrdi da je brzina ptièjeg hoda proporcionalna kvadratnom korenu dužine nogu. Takoðe. ptice koje provode najveãi deo svog vremena na drveãu.1 Herc. dok male ptice najèešãe uopšte ne hodaju. najveãi deo vremena. Od oko 900 vrsta slepih miševa. tzv. tj. koje mogu iznositi i samo 0. noge su takoðe pola ciklusa van faze jedna sa drugom. tako i da hoda. Ipak. Ptice koje hodaju po pltikim vodama kao npr. mada nekoliko vrsta stvara zvuke jezikom. Nojevi. mada postoje dve vrste koje ih ispuštaju kroz nos. To ipak nije taèno. pa stoga postoje trenuci kada su obe noge u vazduhu. Koncentracija receptora u unutrašnjem uhu èini slepe miševe sposobnim da prepoznaju i najmanje promene u frekvenciji signala.Kako se orijentišu golubovi pismonoše? . . Ãelije u mozgu i u ušima slepih miševa se trenutno prilagoðavaju prijemu emitovanog zvuka odreðene frekvencije. a koji podseãaju na zvuk udaranja dva kamenèiãa jedan o drugi. kišna glista je u stanju da ga regeneriše. Slepi miševi proizvode eholokacione zvuke konstantne frekvencije ili frekventno modulisane zvuke. Veãina slepih miševa stvaraju eholokacione zvuke stezanjem larinksa. ali je svaka noga tokom manje od polovine vremena trèanja na Zemlji. manji deo tela (rep). aktivno korišãenje zvuène navigacije. jer se njihove frekvencije nalaze izvan našeg slušnog opsega. èaplje. Ovi zvuci se najèešãe ispuštaju kroz usta. a otisci skakuãuãe ptice u snegu pokazuju da su dve noge na Zemlji uvek jedna pored druge. Prilikom trèanja. Zvuèni talasi eholokacije su ultrazvuèni. a plafon ljudske èujnosti nalazi se na frekvenciji od 20 kiloHerca.ako jednu kišnu glistu preseku na pola. Kada im je neophodno da ubrzaju svoje kretanje po èvrstom tlu. Tokom skakutanja. Eholokacija. pa stoga postoje trenuci kada su obe noge na Zemlji. što znaèi da se nalaze u opsegu frekvencija od 20 do 200 kiloHerca.Kako slepi miševi vide? Slepi miševi su jedni od nekoliko sisara. Stoga. zvuène kutije. slepi miševi najèešãe koriste tonove visokih frekvencija. dok laste znaju samo da lete. a svaka noga je na Zemlji više od polovine vremena hodanja. Slepi miševi emituju zvuke glasnosti od 50 do 120 decibela. Jedino ukoliko joj je povreðen zadnji.

podložni su izmenama tokom vremena. Sunce menja svoj položaj na nebu tokom dana. navigacioni sistem golubova se menja. a 3 puta više nego poluslatka èokolada. Pravac i intenzitet ovog polja se menja od mesta do mesta na Zemljinoj kugli. ukljuèujuãi npr. Meðutim. Golubovi poseduju dva naèina za navigaciju prilikom puta kuãi. a kada je sredinom 19. kao i tokom godine. stoga. Takoðe. pa i kada bi se u meðuvremenu pronašao naèin za kloniranje biãa samo na osnovu njihove DNK informacije. Neki nauènici smatraju da se golubovi orijentišu i prateãi putanje ultraljubièastih talasa na nebu. Ukoliko se nalaze veoma daleko od kuãe. kao i da se dodatno upravljaju prateãi intenzitet i usmerenost ovog polja. pronaðeni delovi DNK lanaca. ali prethodno upoznatih objekata.Da li je moguãe klonirati dinosaurusa? Kloniranja koja su izvršena u poslednje vreme izvedena su polazeãi od ãelije biãa. na primer. opet bi jedna od prepreka bilo stvaranje preciznih embrionskih uslova. izdvojeni iz kostiju dinosaurusa starih nekoliko miliona godina. tornja. a s obzirom da odavno ne postoji nijedna dinosauruska živa ãelija. kofein za ljude predstavlja otrov u dozi od preko 150 miligrama po kilogramu tela. a za to im je neophodan kompas. Tako. doza izmeðu 100 i 150 miligrama teobromina po kilogramu tela imala bi snažno toksièno dejstvo. golubovi su nosili vesti iz grada u grad. kada bi eventualno uspela da se pronaðe formula molekulskog lanca DNK dinosaurusa. kao i pravce polarizovane svetlosti. Ono što ih dovodi do kuãe sa malih udaljenosti je dobro poznavanje predela bliskih staništu. Razne vrste èokolade sadrže i razlièite kolièine teobromina. Slièno teobrominu kod pasa. Golubovi. njihovo kloniranje danas nije moguãe. odnosno godišnjeg doba. kako bi mogli da se pravilno orijentišu. golubovi mogu da prepoznaju kada su blizu kuãe. Mladi golubovi pismonoše se treniraju za nalaženje puta do svog golubarnika. sintezu jaja dinosaurusa ili simuliranje izvesne druge okoline za precizan razvoj odgovarajuãeg embriona. premda golubovi u svojoj glavi drže mapu formiranu na osnovu mirisa na putu. telegrafski prenos informacija izmeðu Brisela i Berlina bio privremeno prekinut. tako što se sukcesivno odnose na sve veãa rastojanja i zatim puštaju na put do kuãe. kao ni ãelija bilo koje istrebljene životinjske vrste. èak i sa preciznom mapom u glavama. a za jednog proseènog psa. što je u njihovom sluèaju Sunce. . Meðutim. pa stoga oni tokom leta oseãaju mirise fabrika.Zašto kucama ne smemo da dajemo èokoladu? U èokoladama se nalazi supstanca teobromin koja predstavlja otrov za pse. teobromin je vrlo slièan kofeinu. . Trovanja ovoga tipa nastupaju retko kod ljudi. a poznajuãi ovo polje oko svog golubarnika. golubovi moraju da znaju u kom pravcu je potrebno da se kreãu. neke zgrade. Oni se tada mogu orijentisati na osnovu velikog sata. Meðutim. Golubovi su takoðe osetljivi na magnetno polje Zemlje. Danas na našoj planeti postoje golubovi koji su u stanju da pronaðu svoje stanište sa rastojanja od oko 4000 kilometara.Golubovi pismonoše su u antièkoj Grèkoj prenosili vesti sa Olimpijskih igara. kao i postupnom degradiranju. moraju poznavati razlièite uglove pod kojim pada Sunèeva svetlost u zavisnosti od vremena. jer su oni mnogo teži od . reka i sve te mirise koriste za formiranje mape predela u svojim glavama. planina. pa se njihova trenutna formula ne može smatrati pouzdanom. fudbalskog stadiona i drugih manjih. veka. kao i datuma. èokolada za kuvanje sadrži 10 puta više teobromina nego mleèna èokolada. Kada se naðu na oko 20 kilometara od kuãe. Ovaj navigacioni metod je veoma slièan našem lutanju sa mapom i kompasom u ruci. tada se koriste metodom “mape i kompasa”. Èulo mirisa golubova je mnogo razvijenije od našeg èula mirisa. Po strukturi i dejstvu.

Mikroèipovi se programiraju tako da èuvaju jedinstveni i stalni identifikacioni broj. Mikroèip ne sadrži baterije. Samo kada njena temperatura dostigne 40 oC. Mikroèipovi se mogu implantirati u kuãnog ljubimca pomoãu injekcije. pa se stoga èesto nazivaju radio-frekventnom identifikacijom (RFID).pasa. Tako su se dlakama polarnih medveda pripisivala . identifikacioni broj se ispisuje na LCD dipleju skenera. Grbe omoguãavaju kamili da izdrži i do dve nedelje bez hrane. Ovaj broj se zatim unosi u bazu podataka.5 santimetara. mogu biti dvogrbe (baktrijanska kamila) ili jednogrbe (arapska kamila). danas mikroèipovi predstavljaju najsavremenije sredstvo za identifikaciju kuãnih ljubimaca. koža polarnog medveda je potpuno crna. jedu sve biljke na koje naiðu. . ona može poèeti svoj dan sa temperaturom tela od oko 34 oC. a jedinstvena osobina njegovog krzna je ta da su sve dlake iznutra šuplje. Kamile dnevno popiju oko 20 litara vode. što predstavlja svojevrsne rezervoare za vodu. Stoga se mislilo da polarni medvedi kanališu UV svetlost kroz svoje šuplje dlake do tamne kože i da se na taj naèin greju tokom hladnih Arktièkih zima. a mogu se privremeno ubaciti ili jednostavno zakaèiti za telo psa. da bi tokom dana podigla temperaturu tela do oko 42 oC. Èip i antena se zakalemljuju u staklenu. Inaèe. ali lako mogu izgubiti i do 100 litara vode iz tela. Za razliku od ljudi i životinja kod kojih se masti èuvaju u vidu globula u ãelijama mišiãnog ili masnog tkiva ispod kože. Meðutim. kamila poèinje da putem znojenja spreèava pregrevanje tela. imaju tri kapka. što najèešãe èini oko 30 % njihove telesne težine. s obzirom da najveãi broj kamila živi u pustinji. kamile poseduju poseban deo tela u kojoj talože masti. Skener emituje nisko-frekventni radio signal koji aktivira mikroèip da šalje jedinstveni identifikacioni broj nazad ka skeneru. A mudri ljudi su rekli da se zvezde najbolje vide sa leða kamile u pustinji.Po èemu je posebna dlaka polarnog medveda? Krzno polarnog medveda (tzv. ogrlica ili tetovaža. Identifikacioni mikroèipovi kuãnih ljubimaca koriste radiofrekventni signal za slanje uskladištenih informacija. ove životinje koje su poznate i kao pustinjske laðe. . Slièno bar kodovima i magnetnim trakama. Uz ovo.Da li kamile u grbama èuvaju vodu? Kamilina grba teška je oko 35 kg i predstavlja zapravo jednu veliku planinu prepunu masti. a njegova elektronska kola se aktiviraju samo tokom skeniranja. krzno polarnog medveda ne reflektuje ultraljubièastu (UV) svetlost. Proseèan identifikacioni mikroèip je velièine zrna pirinèa. mikroèipovi predstavljaju oblik automatske identifikacione tehnologije. kamila ima sposobnost menjanja svoje telesne temperature. najenergetskije i najdugotrajnije rezervne hranljive namirnice. Na ovaj naèin se lako mogu pronaãi vlasnici izgubljenih kuãnih ljubimaca. a dimenzije kapsula se kreãu od manje od jednog do 2. Nakon što se ova informacija sa èipa dešifruje. ali mala deca i bebe mogu imati malih problema ukoliko pojedu previše èokolade ili kofeina. a mogu svakog dana prenositi oko 200 kg tereta na rastojanje od 40 kilometara.Zašto se u neke kuce stavljaju èipovi? Umesto narukvica. Da bi zadržala vodu u telu. Kamila poseduje torbe u obliku flaša smeštenih pupot obloga na zidovima stomaka. gde je identifikacioni broj povezan sa kontaktnim informacijama. . veã je toliko dobro apsorbuje da medved izgleda potpuno crn kada se fotografiše na filmu osetljivom na UV talase. Tako. biokompatibilnu kapsulu ispunjenu vazduhom. nanuka) je bele boje jer reflektuje sve talasne dužine vidljive svetlosti. hirurškog zahvata. mogu zatvoriti obe nozdrve. što je veoma važno.

Manji broj vrsta koje žive širom kontinenta. iz kojih crpe proteine. stalno putuje za cveãem koje voli.superiorna svojstva optièkih kablova. srce kolibrija je izuzetno veliko i snažno. to znaèi da pri 80 udara krila u sekundi. fara ili logorske vatre. Tako. Oni nam otkrivaju da kolibri i po težini drže rekord meðu malim pticama. što je kod kolibrija posledica interferencije svetlosti usled njenog reflektovanja sa više tesno priljubljenih mikroskopski tankih rožastih lamela u perju. Zahvaljujuãi tako velikom srcu. koje èini èak èetvrtinu ukupne težine kolibrija. ali mali broj živi u prašumama. Stoga. Gotovo nijedna vrsta kolibrija – a danas se zna za 317 vrsta – nije teža od 10 grama. Tako su npr.Zašto noãne leptire privlaèi svetlost? Fototaksa predstavlja osobinu organizma da biva privuèen ili odbijen svetlošãu. primeãeni su gubici od 99. a kretanje ka tami. Meðutim. pa je stoga za njih kretanje ka svetlu penjanje u visinu. što nijedna druga ptica ne može.5 santimetara. moljci ili noãni leptiri primeri pozitivno fototaksiènih organizama. S obzirom da vrh krila nekih vrsta kolibrija preðe dužinu od 14 santimetara pri svakom zamahu. uprkos svojoj maloj masi. gde preko cele godine nailaze na cveãe koje vole. pa je i kolièina cveãa ogranièena. koji je upravo dovoljan za preživljavanje. vrh krila preðe put od preko 10 metara. koji je apsorbovao skoro svu UV svetlost. npr. spuštanje ka Zemlji. iako su papagaji šareniji od kolibrija. neophodne za izgradnju i nadogradnju tela. Najlakši kolibri je težak taèno 2 grama. bubašvabe negativno fototaksiène. Tako je npr. . dolazi verovatno do njihove konfuzije usled gubitka . Jedna vrsta kolibrija (Mellisuga hellenae) je duga samo oko 6 santimetara i time je svakako planetarni “mini rekorder”. koji im zahvaljujuãi bogatom sadržaju šeãera pruža energiju za letenje. posebno su poznati i po svom blistavom perjom. veãina vrsta kolibrija se nalaze oko ekvatora.Koja je najmanja ptica? Najmanje ptice na našoj planeti su kolibri. Kolibri. da bi se ujesen vratila u svoje zimovalište – Meksiko. Smatra se da ovako veliki gubici propuštene svetlosti potièu od proteina keratina. s obzirom da ih èesto možemo primetiti kako se skupljaju u blizini upaljene lampe. Najveãi broj kolibrija živi u tropskim i suptropskim oblastima. jer se uvek kreãu nasuprot svetlosnog izvora. Lepidopteristi. Meðutim. još uvek nemaju sigurno objašnjenje za ovu pojavu. kad se od malog melisage oduzme 12 milimetara za kljun i 25 milimetara za rep. koji žive samo na amerièkom kontinentu. . a isti gubici su primeãeni prilikom propuštanja UV svetlosti nakon preðenog puta kroz dlaku od samo pola santimetra. oni tokom noãi snižavaju svoju telesnu temperaturu (sa 42 oC na 12 oC) i usporavaju disanje (sa normalnih 250 udisaja u minutu na samo jedna udisaj na pet minuta) kako bi sve telesne funkcije sveli na minimum. jer mogu da budu gotovo nepokretni u letu. dok su komarci. odnosno nauènici koji prouèavaju leptire. oni ne mogu uèiniti da njihovo perje svetluca i da se preliva u svim duginim bojama. ovako izmerena dužina ptice predstavlja rastojanje od vrha njenog kljuna do kraja repa.999 % crvene svetlosti nakon puta od 2. njenom telu preostaje samo 2. moguãe da noãni leptiri koriste Meseèevu svetlost kao referentnu taèku navigacije. Ipak. S druge strane. Naime. Kolibri se èesto nazivaju helikopterima ptièjeg sveta. kada leptiri bivaju privuèeni svetlošãu sa Zemlje. kada se probalo sa eksperimentalnim propuštanjem svetlosti krzo dlaku polarnog medveda. najduži poznati kolibri je dug samo 22 santimetra. dok ostalih 10 % hrane pripada malim insektima. S obzirom da su tropske noãi veoma teške za kolibrije.5 cm. 90 % hrane kolibrija predstavlja cvetni nektar. Zbog toga nam više kazuju težinski podaci. Meðutim. oni su u stanju da mašu krilima i do 80 puta u sekundi. jedna vrsta kolibrija sa poèetkom leta u severnoj hemisferi leti do južne Aljaske. premda nam nude nekoliko interesantnih teorija. a mogu leteti i unazad. Meðutim. jer u njima ima malo Sunca.

losos) koje podržavajuãi oba fiziološka mehanizma mogu opstati kako u slanim. kao i za plašenje i zbunjivanje predatora u svom podvodnom kraljevstvu. . tj. odnosno grupe životinja u koje spadaju oktopodi. postoje mnoge vrste riba (jegulja. hromatofore. pošto smo dugo sedeli u mraènoj sobi. žuti. lignje i sipe. pošto su naše oèi neko vreme bile obasjane svetlošãu. osim što oktopodi umeju da prave kamuflažne obojene zavese oko sebe pomoãu ispuštanja jedne teènosti. Takoðe. meduze. U ribljim fotocitima. koje zatim izluèuju van tela. a i kao sredstvo komunikacije u tamnim dubinama podvodnog sveta. Mnoga od ovih biãa poseduju na koži tzv. Razlog zašto leptiri ostaju u blizini svetlosti kada je pronaðu. tako i u slatkim vodama. Dok reène ribe.Kako neke ribe svetle? Više od 90 % biãa koja žive u velikim morskim dubinama (školjke. morske ribe izluèuju višak soli u hipertoniènu sredinu. Hromatofore su povezane sa nervnim sistemom. Oèigledna razlika izmeðu reka i mora je razlièit salinitet. koje žive u neslanoj sredini. gde zatim žive ostali deo života. ili u njenim . npr. korali. a korišãenjem dobrog vida i hromatofora. a kontrolisanjem njihove velièine mogu menjati boju kože. sisari. sase. od kojih su natrijumove soli i hloridne soli najzastupljenije. ribe. hobotnice. a njihova velièina se reguliše mišiãnim kontrakcijama. . sivi. a neke u slanim vodama? Sve vrste kièmenjaka (ptice. poseduju fiziološki mehanizam pomoãu koga koncentrišu soli u svojim telima. Tako. oni prilagoðavajuãi svoju boju okolini. . amfibije i reptili) poseduju skoro identièan telesni sadržaj soli. ošamuãivanja plena. koriste se radi zbunjivanja i plašenja predatora. Cefalopode imaju odlièan vid pomoãu koga detektuju boje i intenzitet svetlosti.orijentacije. a proces sliènog mehanizma se dešava u svetleãim štapiãima koji svetle kada ih savijemo. što najèešãe rezultuje u njihovom besciljnom obletanju oko svetlosnog izvora. tj. kako bi kompenzovali nedostatak soli u njihovoj prirodnoj vodenoj sredini. a isto tako je potrebno nekoliko trenutaka da se naviknemo da gledamo u mraku. ribe. Ovaj efekat privikavanja na odreðeno svetlosno okruženje je adekvatan pojavi da doživimo par trenutaka slepila kada neko upali svetlo. lososi provode relativno kratko vreme u slatkim vodama dok im se ne razvije kapacitet za osmoregulaciju u slanim vodama. slatkovodne ribe poseduju suprotan fiziološki mehanizam pomoãu koga koncentrišu soli. unete pijenjem slane morske vode. specijalnim ãelijama koje stvaraju svetlost. u svrhu mamca. sunðeri. neke vrste dubinskih ajkula…) mogu emitovati svetlost i kontrolisati njen intenzitet. što stvara treãu supstancu koja svetli. a ovom veštinom koja se u živom svetu naziva bioluminiscencijom. sipe. mogu biti crveni. s obzirom da im glava služi i kao oslonac umesto stopala). Hloridne ãelije u škrgama morskih riba stvaraju enzim natrijumkalijumATPazu. Reène ribe stvaraju veoma razblaženi i vodom bogati urin i na taj naèin se oslobaðaju viška vode. Uz to njihovi bubrezi filtriraju sve dvovalentne jone. poseduje veštinu menjanja boje koju koriste za kamuflažu. koji im omoguãava da odstrane soli iz ãelijske plazme. dok provode prinos soli u škrge. je u tome što se njihov optièki mehanizam za privikavanje na mrak. bakterije. grgeè. u stanju su da boju svog tela podese tako da se ona savršeno uklapa u morsko dno. Morska biãa stvaraju svetlost mešanjem i reagovanjem dve supstance. Tako. list. odnosno razlièita koncentracija soli u vodi. odigrava sporije nego mehanizam navikavanja na svetlost. mrki ili tamno zeleni. specijalne pigmentne ãelije. S druge strane.Zašto neke ribe žive u slatkim.Kako hobotnice menjaju boju? Odreðeni broj Cefalopoda (klasa mekušaca koji se nazivaju glavonošcima.

Na slièan naèin i neka šumska drveãa svetle usled prisustva svetleãih gljiva (Armillaria mellea) u njihovoj kori. zrnevlja. Drugi èesti mehanizam proizvodnje svetlosti vezan je za meduzu Aequorea. koja poseduje svetlucave plave ãelije (fotocite) rasporeðene po ivici tela. više od 600 vrsta slonova je hodalo Zemljinim kopnom da bi danas na našoj planeti postojale još samo dve vrste (Afrièki i Azijski slon) ove izrazito inteligentne i snažne sisarske vrste kojima od svih živih biãa na Zemlji samo ljudi – lovokradice predstavljaju neprijatelje. Tokom štrcanja vode iz surle u usta. slonovi zahvataju nisko žbunje. veoma su retke vrste iz slatkih voda koje svetle u tami. Pomoãu surle. fotofore su jednostavne žlezdane šoljice. Kao i kod veãine sisara. poèetkom 20. Za razliku od morskih biãa. reptila i sisara ne postoji nijedan primer sposobnosti bioluminiscensije. opao na svega 640 000. dok kod drugih. putevi kojima prolazi hrana su odvojeni od disajnih puteva. ali samo pre nego što im nakon nekoliko meseci života ne doðe do strukturnih promena u mekoj palati èime disajni putevi i putevi hrane postaju sjedinjeni. one predstavljaju razraðeni aparat sa soèivima za fokusiranje. odakle je proguta u stomak. a pomoãu nje i piju vodu i kupaju se. krtolastih i lukovièastih plodova itd. a odrasli slon svakoga dana pojede izmeðu 75 i 150 kg hrane u vidu lišãa. Takoðe. ali ne i ljudi. kod kopnenih vodozemaca. u stanju su da kontrolišu boju i intenzitet emitovane svetlosti. ona oslobaða kalcijumove jone koji aktiviraju aekorin – protein. a krdo slonova u potrazi za svežom hranom i vodom obiðe i prostor od oko 15 000 km2 oko svog staništa. slon može èak i iglu podiãi sa tla. Kada se ova meduza uznemiri. korenja. cveãa. organima koji služe za stvaranje svetlosti. jednoãelijskih organizama koji žive u planktonima i koji emituju svetlost kad god pored njih proðe èamac. Ipak. za razliku od ljudi u stanju da gutaju i dišu istovremeno. veka. voãa.10 000 km. filterima za boje i podešljivim kapcima koji služe kao neka vrsta prekidaèa. Zapravo i veoma male bebe su u stanju da istovremeno dišu i gutaju. plivaè ili neka krupna riba. prave put svetlosti ka zemljištu što omoguãava razvitak novih biljki sa tla gustih tropskih šuma i . pa su slonovi.fotoforama. pa tada vodu piju direktno putem usta tako što kleknu sa svojim prednjim nogama ispred izvora i poènu da piju vodu.Kako slonovi piju vodu? Tokom poslednjih 40 miliona godina. U ovoj reakciji se stvara novi molekul koji u morima svetli najèešãe u plavoj ili zelenoj boji. slon ispuni svoju surlu sa oko 10 litara vode u zatim postavi vrh surle u usta i u vidu jakog mlaza prespe vodu iz surle u usta. Naime. Istraživanja su pokazala da svetljenje nekih riba potièe od dejstva posebnih bakterija koje žive u svetleãim organima ribe. Ukoliko ste nekada u noãnoj ili veèernoj vožnji èamcem na moru primetili svetlosne bljeskove. znajte da oni najverovatnije potièu od dinoflagelata. izvor svetlosnih fotona. Nos i gornja usna slona su sjedinjeni i grade èuvenu slonovu surlu koja sadrži oko 150 000 mišiãnih jedinica. oni tada još nisu u stanju da koordiniraju pokretima svoje surle. supstanca luciferin reaguje sa kiseonikom u prisustvu enzima luciferaze. a koja je toliko osetljiva da pomoãu nje. tj. Slonovi su kljuèni èlanovi tropskih ekoloških sistema s obzirom da skupljajuãi lišãe iznad zemlje.) i drugu hranu. slame. znajte da je i ova pojava povezana sa prisustvom malih svetleãih biãa u pesku. slonovi èesto naginju glavu kako bi pospešili nadole usmereni tok vode. . kora drveãa. U nekim organizmima. Takoðe. ukoliko ste šetajuãi se noãu po pešèanoj plaži primetili da pesak ispod vas svetli dok hodate po njemu ili kada ga bacite u vis. granèica. dišu kada im je ostali deo tela potopljen u vodi. Kada su slonovi veoma mladi. broj slonova na Zemljinoj kugli je iznosio izmeðu 5 i 10 miliona da bi on do danas pod dejstvom lova na slonove kljove i istrebljenja vegetacije. Svetleãe ribe koje poseduju na svojoj koži i fotofore i fotocite. krckaju granèice (slonovi su biljojedi. Slonovi su poznati i kao najveãi migratori od svih kopnenih sisara s obzirom da godišnje mogu da prevale put od 5 .

Bocvana i Zambija takoðe veoma bogate ptièjim vrstama i divljim životinjama. kao i gnuovi. zebre i žirafe. nosorogove bube. Najveãi safari park u Južnoj Africi je Krugerov nacionalni park u kome postoje domovi poslednjih vrsta belog i crnog nosoroga. Obilje životinja. Zimbabve. Ptièji život je ovde veoma raznolik. kao i nacionalni park Gombe na granici sa Burundijem. kraljevski nacionalni park Hlejn. Posebno je zanimljivo posmatrati i sezonsku migraciju (u potrazi za zelenim livadama) oko 2 miliona divljih životinja iz nacionalnog parka Serengeti u Tanzaniji ka susednom rezervatu Masai Mara u Keniji. pogotovo kada ostali izvori vode u okolini presuše. Afrièke zemlje u kojima možemo posmatrati najraznolikiji živi svet karakteristièan za ove predele naše planete nalazi se uglavnom u istoènim i južnim delovima Afrike. . Kenija i Tanzanija su najpoznatije po safari aranžmanima. nosorozi i leopardi. koga su nažalost. a šetajuãi se kroz džungle.prašuma. bufala. Svazilend. godinama napadale lovokradice. a premda postoje raznovrsni tipovi obilaska safari parkova (na slonovima. morskim gavranima i orlovima. slonovi. koje je jedno od retkih mesta na kojima možemo razgledati prirodu na konju ili biciklu. kamilama. gazelama i drugim životinjama). biciklima. a pogotovo ptica se može primetiti na obalama jezera ili drugih vodenih površina. kao i životinjsko utoèište Mlilvejn u dolini Ekulvini. a posebni su još i utoèište šimpanzi Džejn Gudel. neophodno je voziti se na èetiri toèka. premda su i Južna Afrika. a nacionalni park Aruša za koga se smatra da je jedan od najmanjih ali i najlepših safari parkova. godine zabranjen lov na slonovaèu. iako se broj ovih inteligentnih životinja svake godine smanjuje. Najpopularniji safari parkovi u Keniji su Masai Mara (u zapadnoj Keniji). slonovi i dalje predstavljaju životinjsku vrstu koja još nije zvanièno ugrožena. predstavlja jedan od retkih parkova u kome se slobodno možemo šetati. flamingosa. U nacionalnom parku planine Kilimandžaro možemo obiãi najviši planinski vrh Afrike. najveãi broj safarija pripada jednom od sledeãa tri tipa: permanentni safari (u okviru koga boravimo u šatoru oko koga se šetamo ili vozimo razgledajuãi prirodu). kao i mravljeg lava. kao i sa nojevima. Amboseli (u jugoistoènoj Keniji) i Tsavo (najveãi nacionalni park u Keniji) i u njima se mogu videti lavovi. što se dešava svake godine izmeðu juna i septembra. u Tanzaniji se nalazi i èuveni nacionalni park Ngorongoro neposredno u blizini kratera ugašenog vulkana. Jedan od najposeãenijih nacionalnih parkova u Bocvani je nacionalni park Èobe u kome žive pavijani koji pozdravljaju posetioce na samom ulazu u park. Najugrožnija životinjska vrsta u Keniji (kao i u celoj Africi) je crni nosorog. bufala tkaèa. rezervat za divljaè u Selusu u južnom delu Tanzanije. a iako je 1989. mobilno permanentni (u okviru kojih boravimo u nekoliko bungalova pri èemu put izmeðu njih prelazimo na Land-Rover-u ili pomoãu autobusa ili èak manjih aviona) i mobilni safari (u okviru koga svaku noã prespavljujemo na drugom mestu). u balonima ili peške). ponijima. Takoðe. leopardove kornjaèe. ukljuèujuãi i rezervat Mkhaja. U ovom parku u kome živi i oko 100 000 slonova ukljuèujuãi i tzv. pa se možemo upoznati sa raznobojnim i upadljivim flamingosima.Gde možemo danas da idemo na safari? Safari predstavlja putovanje u posetu afrièkim životinjama u njihovom prirodnom okruženju. kao i oko 900 vrsta ptica. U Bocvani se nalazi i . Premda dve treãine Bocvane èini pustinja Kalahari. slonovi krèe put mnogim manjim životinjama. pa i ljudima. ukljuèujuãi najveãe ptice na planeti (nojeve). Osim nacionalnog parka Serengeti (u kome se možemo družiti sa zebrama. kao i više od 100 000 slonova. a ovo mesto predstavlja stanište ogromnog broja morskih konja. najveãe leteãe ptice na planeti (Kori strvinara). U malom Svazilendu se nalazi nekoliko nacionalnih parkova. sunèevu pticu i naravno. predstavlja planetarni rezervat sa najveãim brojem životinja. upravo neki njeni delovi predstavljaju domove najveãih stada divljaèi na afrièkom kontinentu. Èobe slona koji je najveãi na našoj planeti. antilopama.

nacionalni park Kafue (najstariji park u Zambiji u kome živi veliki broj lavova). U Zambiji. vukove. postoje èuveni nacionalni parkovi u Južnoj Luangvi (iz koga potièe trend hodajuãeg safarija. kao što je eland. geparde. u Zimbabveu se nalaze poznati nacionalni parkovi Matopos (sa granitnim pejzažima i egzotiènim živim svetom) i Hvange (sa više od 100 životinjskih i više od 400 ptièjih vrsta). . ukljuèujuãi žirafe. starim reènim i slanim koritima. u kojoj ima najmanje turista. a gde se u lagunama reke Luanga mogu posmatrati kupanja izmeðu 30 i 70 nilskih konja istovremeno).antilope sa oštrim i tankim rogovima. Osim 1700 metara širokih Viktorija vodopada. pa stoga sa vrha ovog brežuljka možemo posmatrati slonove kako se igraju pored reke. kao i drugih antilopa. kao i nacionalni park donji Zambezi u kome velika padina duž severnog kraja doline predstavlja fizièku barijeru za životinje. a najbolje vreme za obilazak je izmeðu decembra i aprila. park Mosi-O-Tunia kod Viktorija vodopada.nacionalni park Gemsbok u kome se nalaze velika stada gemsboka . braon hijene. Rezervat Moremi u Bocvani predstavlja najveãi rezervat na našoj planeti s obzirom da se prostire na površini od 52 800 km2. lavove i leoparde. a u njemu se mogu videti razne životinje. nalazi se u središtu Bocvane i poseban je po prostranim ravnicama.

8 · 10-15 metara. godine smeštena u Francusku Akademiju arhiva. odnosno rastojanje na kome orbitira najudaljeniji elektron iz jezgra (ili samo jedan elektron u sluèaju najjednostavnijeg. Francuska metalna šipka se smatrala za jedinu važeãu meru metra sve do 1960. može se reãi tek kada se dovede u meðusobni odnos. meridijana èija je dužina jednaka èetvrtini obima Zemljine lopte. veku i glasila je da je metar dužina klatna èiji je period oscilovanja jednak jednoj sekundi. njihov izraèunati metar bio za 0. Razmeru rastojanja izmeðu zvezda možemo steãi sledeãom ilustracijom.5. ova definicija je trajalo samo do 1983. kada je pojam metra predefinisan u odreðeni broj talasnih dužina veoma precizne boje svetlosti emitovane od strane atoma kriptona-86. dobijena dužina metra je bila ucrtana na platinskoj šipci koja je 1799. Kada bismo Zemljin ekvator (tj. a zasnovana je na velièini obima naše planete. ali veliki u odnosu na maèku ili miša.5 puta veãi od preènika Sunèevog sistema. a atomi iz još sitnijih èestica – elektrona. što odgovara otprilike sedmostrukom rastojanju od nas do Meseca ili samo jednom pedesetom delu udaljenosti Sunca od nas. godine. njemu najbliža zvezda (Proxima Centaura) udaljena u stvarnosti 270 000 astronomskih jedinica (oko 40 triliona kilometara) nalazila bi se na rastojanju od oko 1300 kilometara. odgovor na pitanje glasi: Polupreènik jedne proseène jabuke je èetiri santimetra. a šta malo u našem svetu. uvedena je nova definicija metra. Pošto se. a polupreènik elektrona je 2. a preènik èitavog Mleènog puta u kome ima izmeðu 100 i 200 milijardi zvezda bi bio jednak oko 3 miliona kilometara. francuski nauènici su pogrešno izraèunali efekat poravnavanja Zemlje usled njene rotacije oko svoje ose. i kada bi se pri tome sve osim ljudi uveãalo za isti faktor. tj. svi sastojimo iz atoma. kolika bi bila velika ljudska biãa? Šta je veliko. a prva njegova definicija je nastala u 18. njen obim) podelili na 360 stepeni. vodonikovog atoma) bila više od 3 kilometra udaljena od jezgra.Šta je to metar? Metar je konvencionalna jedinica za merenje dužine. godine kada je uvedena tzv. Brojevi i merenja . tada bi ivica atoma. Samim tim èovek proseène visine od 180 santimetara bio bi 3. po kojoj je on bio jednak jednom desetomilionitom delu dužine Zemljinog meridijana duž kvadranta. kada bi naše Sunce bilo velièine loptice za golf. To znaèi da u Univerzumu gde bi elektron imao velièinu jabuke sve bi bilo veãe za 14 triliona i dvesta milijardi puta. teorijska definicija metra kao 1/299792458 deo puta koji preðe svetlost u jednoj sekundi svog putovanja kroz vakuum. istraživaèi su izmerili luk Zemljine lopte od grada Dunkirka u Francuskoj do Barselone u Španiji. Nakon toga. kada bismo jezgro atoma predstavili kao jednu lopticu za golf. U skladu sa ovom definicijom. pa je iz tog razloga.Kada bi elektron bio velièine jabuke. prilikom ovog raèuna. kao što je poznato. Naime. Rastojanje izmeðu elektrona i jezgra atoma je takoðe veoma veliko. Meðutim. Naime. èovek je mali u odnosu na slona. . a iz ovog raèuna. Meðutim. a zatim još i svaki stepen podelili na 60 . Na primer. protona i neutrona. .2 milimetra kraãi od jednog desetomilionitog dela Zemljinog kvadranta. Na isti naèin može se prikazati da kada bi Sunèev sistem porastao do velièine Mleènog puta. jedna živa ãelija bi bila pet puta veãa od nas.Šta je to nautièka milja? Nautièka milja predstavlja mernu jedinicu dužine koja se koristi prilikom vazdušnih i morskih putovanja.

za njih tada novi sistem raèunanja i obeležavanja brojeva nazvali arapskim. a nastala je iz prva tri slova reèi paralaksa i sekund. 36 zvezda uèestvuju u dvojnim sistemima.3 svetlosne godine od Sunca. u njoj ãe se zajedno sa Suncem nalaziti 73 zvezde. Originalne indijske knjige su tom prilikom bile prevedene na arapski jezik i u tom obliku su ove informacije bile prezentovane evropskim istraživaèima. a zatim je opet pogledajte tokom meseca decembra. oni su zapravo nastali u Indiji. planete Merkur jednako 0. koje su tada nazvali huruf alghubar. primer je trojnog zvezdanog sistema u kome tri zvezde kruže jedne oko drugih). Amerikanci i najveãi deo naše planete zovu arapski. Jedna nautièka milja je jednaka dužini od 1. na primer. što je malo kraãe od polovine glavne ose Zemljine orbite oko Sunca. Tada je nastao prvi kompletni numerièki sistem (tzv. Arapski matematièari su pozvali indijske kolege u Bagdad 771.1508 obiènih milja. odnosno nula iza jedinice. .minuta. koji su stoga ovaj. Arjabhata je za uvoðenje kružnih nula bio inspirisan pešèanim abakusom. Ova jedinica dužine se najèešãe koristi za opisivanje rastojanja u okviru Sunèevog sistema. morali biste da preðete rastojanje od 21 600 nautièkih milja što je jednako dužini od 40 003 kilometara. srednje rastojanje od Sunca do najudaljenije planete u Sunèevom sistemu. a taèna vrednost astronomske jedinice u kilometrima iznosi 149 597 870 kilometara. tada bi dužina jednog luènog minuta bila jednaka dužini jedne nautièke milje. Parsek je izvedena reè. ukoliko putujete brzinom od jedne nautièke milje na èas. i ukoliko je jednaka jednom luènom sekundu. 6076 stopa ili 1. i primetiãete relativni pomeraj položaja zvezde u odnosu na zvezdanu pozadinu. jer su tada kilometri ili metri isuviše mali. onda je zvezda udaljena od nas za taèno jedan parsek. Takoðe. godine kako bi od njih nauèili da koriste nove brojeve. Taj pomeraj se naziva paralaksa. Alfa Kentaura. Po prièi. od kojih samo 28 zvezda grade pojedinaène sisteme. . planete Pluton jednako 40 astronomskih jedinica. parsek je jednak rastojanju koje svetlost u vakuumu preðe za 3. Tako je. dok 9 zvezda gradi tri trojna zvezdana sistema (najbliža zvezda Suncu.Šta je to astronomska jedinica? Astronomska jedinica predstavlja dužinu koja je jednaka srednjoj udaljenosti Zemlje od Sunca ili oko 150 miliona kilometara. Interesantno je da iako Arapi pišu slova s desna na .26 godina.851 kilometara.36 astronomskih jedinica.Zašto se brojevi koje pišemo zovu arapski? Iako se brojevi kojima danas pišu Evropljani. Pogledajte jednu zvezde u mesecu junu. tada možete reãi i da se kreãete brzinom od jednog èvora. kada se Zemlja nalazi na suprotnoj strani svoje orbite oko Sunca. pozicioni brojevni sistem) gde se uz pomoã broja 1 moglo pisati i 100 i 1000 samo ako bi se nacrtao odreðen broj krugova. Èvor predstavlja jedinicu brzine putovanja koja je povezana sa nautièkom miljom. Ako biste želeli da obiðete Zemlju oko ekvatora. a po legendi. izmislio ih je indijski astronom i matematièar Arjabhata poèetkom 6. Naime. a svetlosne godine isuviše velike. što znaèi “pešèani brojevi”.Šta je to parsek? Parsek je astronomska jedinica dužine i predstavlja rastojanje na kome bi trebalo da bude zvezda od nas kada bi joj paralaksa bila jednaka jednoj luènoj sekundi. odnosno spravom za množenje brojeva po principu oznaèavanja oznaka na mreži ucrtanoj na pesku. udaljena samo 4. što je opet jednako rastojanju koje svetlost u vakuumu preðe za 8 minuta i 20 sekundi. veka nove ere. a srednje rastojanje izmeðu Sunca i njemu najbliže planete. što je približno jednako rastojanju od oko 30 triliona kilometara. a ukoliko postavimo Sunce u centar lopte polupreènika 10 parseka. . U jednoj svetlosnoj godini postoji 63 240 astronomskih jedinica.

Ovakva vremenska zavisnost pritiska stvara na ekranu kompjutera grafike u obliku parabola. nekoj zvezdi ili èak i èitavoj Galaksiji dodamo po jedan metar u obimu. bez obzira na njihove nepravilnosti možemo izraèunati kao kvadrat odnosa rastojanja izmeðu bilo koje dve odgovarajuãe taèke tela. Dovoljno je samo da podelimo dužinu koju smo dodali obimu kruga sa 2! i dobiãemo koliko je veãi polupreènik kruga sa poveãanim obimom. Kako trkaè napušta startnu poziciju. ponesite sa sobom lenjir ili metar i stanite pored vašeg . Ureðaj meri pritisak koji trkaè vrši na startni blok i šalje odgovarajuãu informaciju glavnom kompjuteru. 1299. . sabiranje i oduzimanje postale znatno lakše izvodljive.Kako možemo da izmerimo visinu drveta? Visinu drveãa. koji se nalazi na zadnjem delu startnog bloka na koji se oslanjaju trkaèi. istraživanja su pokazala da je vreme reakcije manje od jedne desetinke sekunde nakon startnog signala nemoguãe za èoveka i da je u tom sluèaju trkaèev start prethodio zvuku pištolja. jer se 0 lako mogla falsifikovati sa 6. A da li ste znali da odnos površina dva slièna tela (npr. . ili kada reaguje na zvuk pištolja za manje od jedne desetinke sekunde.Koliko bi se podiglo tlo kada bismo Zemlji dodali jedan metar u obimu? Obim Zemlje (i bilo koje druge lopte ili kruga) je jednak proizvodu njenog polupreènika i 2! (oko 6. arapi svoje brojeve danas nazivaju al-arqám al-hindíya. dolazi najpre do porasta pritiska na bloku. izaberite jedan sunèani dan. povezan je sa glavnim kompjuterom. Naime. nepravilnim startom se smatra sluèaj kada se trkaè otisne od startnog bloka pre zvuka sudijinog pištolja. fudbalskoj lopti.28). godine kada je Leonardo od Pize objasnio njihovo korišãenje u svojoj knjizi o abakusu. U odnosu na rimske brojeve. Odnos zapremina je isto tako jednak treãem stepenu odnosa rastojanja izmeðu bilo koje dve odgovarajuãe taèke tela. a razlog tome je upravo to što su brojevni sistem preuzeli iz Indije. Naime. a uz pomoã žica ili radio signala. pomoãu indijskih brojeva su elementarne raèunske operacije kao npr. našoj planeti. ukoliko poveãamo obim kruga za dva metra. a ako bismo krugu ili lopti dodali kilometar u obimu. smeštenim u blizini sudije. dve lopte ili dve kocke razlièitih površina). Kada bi se Zemljin obim poveãao za taèno jedan metar. Zapravo. odakle kompjuter izraèunava trenutak u kome dolazi do linearnog porasta pritiska. godine bili zabranjeni arapski brojevi. njegov polupreènik ãe se poveãati za 32 santimetra. što u prevodu znaèi “indijski brojevi”. a zatim do njegovog opadanja. Ukoliko ovaj deliã sekunde prethodi prethodno izraèunatom vremenu od jedne desetinke sekunde nakon zvuka koji je oznaèavao poèetak trke. Interesantno je da su u Firenci. njen polupreènik bi se poveãao za 160 metara. brojeve ipak pišu s leva na desno. Dakle. Zaista je interesantno da ukoliko atomu. Evropljani su poèeli da ih koriste tek nakon 1202. . ukoliko bilo kom krugu na svetu dodamo jedan metar u obimu. Tako. zgrada ili èak i planina možemo po jednom sunèanom danu izmeriti istom metodom koju je koristo Tales iz Mileta kada je izmerio visinu Keopsove piramide. njegov polupreènik ãe se poveãati za 16 santimetara. tlo ispod nas bi se podiglo za èitavih 16 santimetara. svima ãe se polupreènik poveãati za taèno 16 santimetara. Najèešãe se nepravilan start u trkama registruje pomoãu ureðaja ReacTime. dolazi do signaliziranja nepravilnog starta. Kada sudija oznaèi poèetak trke pucnjem iz pištolja.levo. kompjuter izraèunava vreme nakon jedne desetinke sekunde posle pucnja i uporeðuje ovo vreme sa vremenskom zavisnošãu pritiska na blokovima svih trkaèa.Kako se otkriva nepravilan start u atletskim trkama? U skladu sa pravilnikom Meðunarodne amaterske atletske federacije.

pa bismo stoga morali da izrazimo razliku vrednosti vazdušnih pritisaka sa podnožja drveta i sa njegovog vrha u milimetrima živinog stuba (760 milimetara živinog stuba je jednako pritisku od jedne atmosfere. Ukoliko bismo jedan list papira formata A3 (èija je masa jednaka 1. s obzirom da najveãi deo atoma papira èini ugljenik koji u svom jezgru poseduje 12 nukleona. njegova površina èetiri puta smanjuje. njegova težina mora biti uravnotežena sa silom jednakog intenziteta. Primenom logaritamskih tablica. što možemo matematièkim jezikom možemo predstaviti i kao log2n = 7. a pošto se debljina lista ne menja. u svakom gramu bilo koje materije postoji taèno 6. . dok se kao reakcija na nju stvara sila usmerena na dole. Ova sila koja deluje na pod košnice. List papira formata A1 poseduje dvostruko manje dimenzije (tako da i dalje važi pravilo kvadratnog korena iz dva).25 grama bilo koje materije postoji taèno 7.525 · 1023)/2n=1. Sada je dovoljno da postavimo jednostavnu jednaèinu: (7. tada je dovoljno da uporedimo pritiske vazduha na dnu drveta i na njegovom vrhu.525 · 1023 nukleona. gde n predstavlja broj prepolovljavanja lista papira. 4 puta sa svakim prepolovljavanjem lista papira) i tako dalje. odnosno 101325 Paskala). pravilo kvadratnog korena iz dva koje nam kaže da je duža stranica papira uvek za 2 puta duža od njegove kraãe stranice).drveta. Razlog ovoj pojavi postoji u treãem Njutnovom zakonu kretanja koji nam kaže da svakoj sili u prirodi odgovara jednaka i suprotno usmerena sila. dobijeni broj podelite sa dužinom vaše senke i dobiãete visinu nepoznatog objekta. da bi se neko telo održavalo u vazduhu. ova sila koja održava pèele u ravnotežnom lebdeãem stanju. upornim deljenjem (ili stepenovanjem broja 2) sa 2 ili uz malo matematièke snalažljivosti. usmerenom nagore. . a kada bismo hteli da deljenjem lista papira stignemo da pojedinaènog atoma.525 · 1023. Naime. a širina 118.25 grama) želeli da seckamo na pola sve dok ne doðemo do jednog nukleona (protona ili neutrona) tada bismo morali da ga otprilike 81 put preseèemo na dva dela. Saglasno ovom zakonu akcije i reakcije. Izmerite dužinu vaše senke i dužinu senke drveta (ili bilo kog drugog objekta èiju visinu želite da odredite). èija dužina iznosi 84. tada bismo proces deljenja morali da izvršimo oko 76 puta.1 santimetar. Ukoliko možemo da pronaðemo jedan barometar (spravu za merenje pritiska) i ukoliko smo u stanju da se popenjemo na vrh drveta èiju visinu želimo da izmerimo. što znaèi da bismo list papira formata A3 morali da prepolovimo osamdesetak puta da bismo došli do pojedinaènog nukleona.02 · 1023 nukleona. možemo da izraèunamo da je broj n iz naše jednaèine jednak približno 79. a time i èetvorostruko manju masu – 20 grama (jer se sa prepolovljavanjem stranice pravougaonika. predstavlja silu usmerenu naviše. vazdušni pritisak opada za oko 1 mm živinog stuba na svakih 10 metara nadmorske visine. a koja je izazvana radom njihovih krila.9 santimetara (pri èemu za svaki list papira važi tzv. tj. Stoga. jednaka je sili koja deluje na pod . Dakle. Odnos visine drveta i dužine njegove senke biãe brojno jednak odnosu vaše visine i dužine vaše senke. a da zatim dobijeni broj pomnožimo sa 10 i dobiãemo visinu drveta u metrima.Koliko puta bismo morali da prepolovimo list papira da bismo došli do jednog protona? List papira formata A0. u 1.Da li je zatvorena košnica u kojoj pèele sede teža od košnice u kojoj pèele lete? Težina košnice je u oba sluèaja ista. masa lista ãe se smanjivati srazmerno smanjenju površine. poseduje masu od oko 80 grama. potreban da doðemo do dela papira koji poseduje samo jedan nukleon. pomnožite dužinu senke drveta sa vašom visinu. Naime. U sluèaju naših pèela.525 · 1023. Broj n je istovremeno jednak broju kojim bi trebalo da stepenujemo broj 2 da bismo dobili broj 7.

najniža temperatura u prirodi na kojoj prestaju sva toplotna kretanja. nakon èega bi se. Inaèe. tokom sedenja skakavca na podu. Tako. dok najniža temperatura do koje smo laboratorijskim putem uspeli da ohladimo materiju iznosi oko 700 nanoKelvina. Naime. Naime.prilikom sedenja pèela. Ukoliko znate temperaturu u Celzijusima lako je možete prevesti u bilo koju od druge dve jedinice. Tako apsolutna nula. tada bi se težina koju pokazuje vaga stalno menjala. a ako vrednost temperature u Celzijusima pomožite sa 9/5 i dobijenom broju dodate 32 dobiãete temperaturu u Farenhajtima.16 dobiãete temperaturu u Kelvinima. ako poznatoj vrednosti u Celzijusima dodate 273. temperature pri atmosferskom pritisku na kojoj je voda postojana u sva tri agregatna stanja: èvrstom. što danas iznosi 2. Trojna taèka vode iznosi 0 oC. teènom i gasovitom. ukoliko bismo jednu zatvorenu košnicu stavili na vagu. Stoga. atomi su rasipali svoju energiju (jer se sa ogranièavanjem prostora bilo kog materijalnog . što je uzrokovalo širenje atomskog sistema tako da svaki od atoma u njemu zauzme veãu zapreminu. što nam stavlja do znanja da ove dve skale za razliku od Kelvinove skale direktno ne odražavaju apsolutnu temperaturu.16 K ili 32 oF. Po definiciji. a zatim se opet poveãala kada skakavac padne na pod. da bi se zatim smanjila dok je skakavac u vazduhu (jer on za razliku od pèela ne maše krilima. nakon postepenog smanjivanja intenziteta laserske svetlosti.26 termodinamièke temperature trojne taèke vode. ukoliko bismo u košnicu stavili skakavca. a izmerena je u Ruskoj Antarktièkoj stanici u Vostoku. predstavlja temperaturu od 0 K. ovom prilikom su pomoãu specijalne putanje laserske svetlosti poznate i kao “optièka rešetka” uspeli da se uhvate atomi cezijuma i održavaju nepokretnim u prostoru. Ako pod prirodom podrazumevamo bilo koje mesto van laboratorije. on jednostavno nema temperaturu. Temperatura definiše srednju energiju èestica sistema.Koja je razlika izmeðu razlièitih skala temperatura? Zvanièna meðunarodna standardna jedinica temperature je Kelvin i definiše se kao termodinamièka temperatura koja je jednaka 1/273. tj. nestale su interakcije izmeðu elektromagnetnog polja svetlosti i atoma cezijuma. Zatim. . Celzijusova i Farenhajtova temperaturna skala poseduju stepene (o).16 stepeni Celzijusove skale. Inaèe. odnosno oko 0. Meðutim. 273. a jednaku temperaturskom ekvivalentu pozadinskog mikrotalasnog zraèenja. odnosno . temperatura je merilo srednje kinetièke energije atoma ili molekula nekog objekta. Celzijusova skala se definiše pomoãu trojne taèke vode. najniža izmerena prirodna temperatura na Zemlji iznosi –88 stepeni Celzijusa. . koja definiše 0. stepen Kelvinove. težina vage bi se malo poveãala. kao i kada lete. utrošak energije.273. tj. tj. a Kelvinova temperaturna skala je direktno proporcionalna srednjoj energiji èestica sistema. tj –40 oF. veã su nastale konvencijom. ona bi pokazivala istu težinu i kada pèele u košnici sede.73 Kelvina. veã se odbacuje od poda košnice). u trenutku skoka skakavca. a koja potièe samo usled njihove mase. težina koju pokazuje vaga opet malo smanjila i vratila na poèetnu vrednost koja je jednaka samo sumi težina skakavca i košnice. jer bi ovakav poduhvat zahtevao apsolutno savršenu mašinu koja radi sa stopostotnom efikasnošãu.Koja je najniža poznata temperatura u prirodi? Najniža moguãa temperatura je apsolutna nula. Svako dalje snižavanje temperature zahtevalo bi rad. Prilikom ovakvog širenja. a pošto savršen vakuum ne sadrži materiju. intergalaktièki prostor bi nam ponudio najnižu temperaturu u nama poznatom Univerzumu. temperatura na kojoj termometar sa Celzijusovom i termometar sa Farenhajtovom skalom pokazuju istu vrednost iznosi taèno –40 oC. a apsolutna nula se ne može postiãi.0000007 K i postignuta je u amerièkom Nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju (NIST).

pa se stoga koriste u displejima elektronskih satova ili laptop kompjutera. Teèni kristal koji se koristi u termometrima predstavlja hiralni nematièni kristal koji je prirodno uvrnut tako da se njegovi molekuli uvijajuãi orijentišu u obliku spirale. ne koriste svi termometri osobinu teènosti da se šire sa promenom temperature. Meðutim. ali je njihov poredak simetrièno ureðen što ih èini bliskim kristalima. štapiãasti ili diskoliki molekuli su jednostrano orijentisani. èvrsta tela (usled anharmoniènih oscilacija u okviru kristalne rešetke. Naime. Tako. kao npr. na primer. u nekim peãima gde teènost nakon izlaska iz suda pritiska metalnu membranu. peglama i peãima. npr. pa je stoga znatno teže napraviti podjednako precizne termometre od kristala. odnosno veãeg udaljavanja èestica nego približavanja tokom svake oscilacije). Pošto dva razlièita metala poseduju razlièite koeficijente termièkog širenja (bakar poseduje veãi koeficijent termièkog širenja od gvožða).sistema. dve uske metalne trake razlièitih metala (najèešãe bakar i gvožðe) se trajno povezuju tako da formiraju tanak metalni sendviè. jedan kraj trake se fiksira za okvir termometra dok je drugi zakaèen za pokazivaè. od nje se može napraviti precizan termometar. bimetalna traka se deformiše sa promenama temperature. Naime sa poveãanjem temperature. U jednom smektiènom teènom kristalu. breg odreðenog teènog kristala ãe biti jednak talasnoj dužini plave svetlosti i ako na toj temperaturi osvetlimo ovu supstancu sa belom svetlošãu. Ovakvi termometri nisu u potpunosti plastièni veã i oni poseduju jedan višeslojni sendviè koji sadrži izvesni teèni kristal. Naime. . a upravo je na osnovu osetljivog merenja ovih promena moguãe registrovanje promena i u temperaturi. na staklenu vazu ili zid akvarijuma i na njima ãemo moãi da proèitamo temperaturu. samo u kome teènost istièe iz suda sa poveãanjem temperature (a kao posledica poveãanja njene zapremine) èesto se koristi u termostatima. Tako. Postoje i termometri u vidu tankih plastiènih traka koje je dovoljno da prislonimo na neki predmet kao npr. ona ãe imati briljantno plavu boju. èvrste supstance poseduju znatno manje koeficijente termièkog širenja od teènosti.Kakvi sve termometri postoje? Materija u prirodi doživljava razne promene sa promenom temperature. u njemu poveãava temperatura i obrnuto) i tako postali još hladniji. Meðutim. kao i teèna tela (gasovi uvek zauzimaju zapreminu suda u kome se nalaze) menjaju svoju zapreminu sa promenom temperature. tako da se teènost u termometru širi (više nego stakleni sud u kome se nalazi) sa poveãanjem temperature i penje uz graduisanu tanku cev. Pošto oblik bimetalne trake zavisi od temperature. U mnogim bimetalnim termometrima koji se koriste u kuhinjskim aparatima kao i u mnogim grejalicama. delujuãi tako na prekidaè kojim se zatvara tok elektriène struje kroz grejaèe ili tok prirodnog gasa. Ovakav mehanizam. Ovaj razmak izmeðu bregova u strukturi može iznositi nekoliko desetina nanometara ili nekoliko mikrona što zavisi od hemijskog sastava teènog kristala. jer ãe reflektovati upravo . U staklenim termometrima se upravo nalazi neki alkohol ili živa. smanjuje se razmak izmeðu ovih bregova. Ipak. pa se sa krivljenjem trake (ili njenim odvijanjem ukoliko je sklupèana) pomera i pokazivaè. bimetalna traka se savija ili u malo klupèe ili u spiralu. Za svaki hiralni nematièni teèni kristal postoji odreðeni opseg temperatura u okviru koga je rastojanje izmeðu strukturnih bregova jednako talasnoj dužini vidljive svetlosti i tada teèni kristal reflektuje odreðenu boju. metali se èesto koriste u termometrima i to u vidu bimetalnih traka. a razmaci izmeðu susednih bregova u strukturi su zaslužni za optièke osobine ovakvih supstanci. Teèni kristali u interakciji sa svetlošãu menjaju svoj oblik. Ovakvi superhladni atomi bi jednoga dana možda mogli da se koriste u svrhu pravljenja još preciznijih atomskih satova ili atomskih interferometara. kao i od temperature. Postoje i termometri koji rade na bazi metalnih traka. te stoga oni poseduju talasasti izgled u okviru koga je moguãe primetiti i bregove u kojima svi molekuli teže da se orijentišu nagore ili nadole. na temperaturi od 28 oC. ovi molekuli se kreãu slièno teènostima.

na svakoj žici dolazi do razdvajanja naelektrisanja. S druge strane. a time ãe on i brže cvrèati. Svaka promena temperature vazduha u okolini termometra. Tanki plastièni termometar se sastoji do niza razlièitih hiralnih nematiènih teènih kristala koji se vide kroz providne otvore oblika brojeva postavljene u neprozirnoj traci. Ukoliko zagrevamo jedan kraj metala. Brzina metabolièkih reakcija cvrèka zavisi od temperature u skladu sa starim Arenijusovim zakonom po kome je brzina hemijske reakcije proporcionalna sa reciproènom vrednošãu eksponentna koliènika energije aktivacije reakcije i temperature (eE/kT ). Postoji jedno staro pravilo po kome je dovoljno da saberemo broj cvrkuta cvrèka tokom 8 sekundi sa brojem 5 i dobiãemo temperaturu vazduha u Celzijusovim stepenima.Šta je to Galilejev termometar? Galileo Galilej je poèetkom 17.Kako možemo da odredimo temperaturu vazduha slušanjem cvrèaka? Broj cvrkuta jednog cvrèka u jedinici vremena (odnosno. dok ãe na temperaturi od 24 oC razmak izmeðu bregova odgovarati infracrvenoj svetlosti. bilo da je on topliji ili hladniji od krajeva žica. usled meðusobne rezultujuãe razlike u gustini. što ãe pak rezultirati u promeni gustine vode u cevi. Lopta èija je gustina najbliža gustini vode na datoj temperaturi trpeãe najviše kolebanja izmedju procesa izranjanja pod dejstvom sile potiska i procesa tonjenja pod dejstvom gravitacije i indiciraãe nam približnu temperaturu okolnog vazduha. pa ãe tada osvetljeni teèni kristal biti providan za vidljivu svetlost.plavu boju ka našim oèima. odnosno brzine kojom se odigravaju njegove telesne hemijske reakcije u okviru kojih se energija osloboðena sagorevanjem hrane pretvara u rad i toplotu. loptice plutaju jedne iznad drugih. Na temperaturi od 26 oC. a usled toga ãe loptice èija je gustina manja od gustine vode težiti da izrone na površinu. poveãavaãe se i brzina njegovih metabolièkih reakcije. Iza svakog temperaturskog broja se nalazi teèni kristal koji reflektuje vidljivu svetlost samo na temperaturi koju predstavlja taj broj. èijim merenjem možemo znati i temperaturu na kojoj se nalazi njihov spoj. . . Postoje takoðe i elektronski termometri koji koriste temperaturne senzore u vidu termospojeva i termistora. a druga je legura platine i rodijuma). veka konstruisao jednostavan i prilièno precizan termometar koji se danas koristi uglavnom za dekoraciju. tada ãe elektroni (glavni provodnici toplote u metalima) imati veãe kinetièke energije na toplijem kraju metala nego na hladnijem i težiãe da odnose toplotu sa toplijeg na hladniji kraj metala. sa porastom temperature vazduha koji okružuje cvrèka. a pošto su dve žice raznorodne (jedna je èesto platinska. Stoga. Termospojevi se prave spajanjem dve metalne žice napravljene od dva razlièita metala. pa se merenjem otpora ovakvih materijala može saznati i njihova temperatura. dok ãe loptice èija je gustina veãa od gustine vode težiti da potonu na dno. brzina cvrèanja cvrèka) u proseku zavisi od brzine cvrèkovog metabolizma. postojaãe razlika u potencijalima izmeðu hladnih krajeva dve žice. a što je niža oznaka temperature to je masa metalnog vrška veãa. Kada se njihov spoj zagreva. dovešãe do promene temperature vode koja okružuje loptice. odnosno na ovaj naèin ãe se uspostaviti razlika u potencijalima izmeðu toplog i hladnog kraja metala. Metalne ploèice su kod svake loptice razlièite težine. Termistori se prave od poluprovodnièkih materijala za koje je karakteristièno da im elektrièni otpor opada sa poveãanjem temperature (za razliku od metala kod kojih otpor raste sa porastom temperature). a sastoji se od zatvorene staklene cevi ispunjene vodom i nekoliko staklenih loptica ispunjenih obojenom teènošãu za koje je zakaèeno po jedno parèe metala na kome je oznaèena temperatura. pa stoga. breg u strukturi ãe odgovarati talasnoj dužini crvene boje i osvetljeni teèni kristal ãe tada biti crven. pa ãe stoga hladniji kraj metala imati više elektrona nego topliji. ako broj cvrkuta cvrèka .

Detaljnija istraživanja su bila sprovedena na primeru snežnog cvrèka (Oecanthus fultoni) koji živi na drveãu. temperatura vazduha ãe otprilike iznositi 20 oC ili 68 oF. Kod pravih seizmografa. pri temperaturi od 20. I vi možete napraviti veoma jednostavan seizmograf ukoliko zakaèite neki veãi teg za konopac i prebacite ga preko stola. a njegovo kretanje ogranièite samo na gore-dole. Tako. verovatno ste zapazili da se ponekad vaša zgrada ili kuãa blago zatrese kada nekom od bliskih ulica prolazi veliki kamion ili tramvaj. na primer. ako na y-osu grafika umesto broja cvrkuta nanesemo prirodne logaritme ovih vrednosti. veãina seizmografa sadrži i teg velike mase.Šta je to seizmograf? Seizmograf je ureðaj koji nauènici koriste za merenje jaèine zemljotresa.Koliko je boja dovoljno da se oboji bilo koja mapa na svetu? .tokom 15 sekundi saberemo sa brojem 40. Glavni problem koji se mora rešiti posledica je èinjenice da kada se tlo trese. Kao rezultat. Dobri seizmografi su zbog toga izolovani i povezani sa kamenim ležištem koje spreèava registrovanje signala koji ne potièu od zemljotresa. a èija amplituda raste sa poveãanjem nadmorske visine. Svrha seizmografa je da precizno registruje pomeranje tla pri potresima Zemlje. biãe potreban prilièno jak potres da biste nešto primetili. a poseduju još i èitav niz poluga i zupèanika pomoãu kojih se veoma uveãava rezolucija pisaèa. poèinje da se raspada na manje fragmente. dobiãemo temperaturu vazduha u Farenhajtovim stepenima. trese se i instrument. tako da ãe pero poèeti da crta po papiru. Ako upotrebite rolnu papira i motor koji lagano vuèe papir po stolu moãi ãete da registrujete potrese tokom vremena. a neophodno je da pomeranje konstrukcije bude zanemarljivo malo u odnosu na dužinu niti kojom je masa zakaèena za oslonac) ãe poèeti da se trese. a na temperaturi od 25oC – 178 puta u minutu. struktura radio signala odbijenih od jonosfere i vremenski sluèajno podudarnih sa zemljotresom. ova šipka se blago izdužuje i sabija proizvodeãi elektriène signale koje detektuju osetljiva elektronska kola seizmografa. Ukoliko živite u gradu. Meðutim. Prilikom potresa Zemlje. . pa su u stanju da osete pomeraje koji su manji od jednog milimetra u odnosu na Zemljinu kuglu. Naime.3 o C – 126 puta u minutu.3 oC. veã i u vazduhu. ako izbrojimo 112 cvrkuta cvrèka u minutu. Ovakvi seizmografi su veoma osetljivi na najmanja pomeranja Zemlje. seizmièki talas se kreãe kroz Zemlju brzinom od jednog do deset kilometara u sekundi. a ove vibracije i u atmosferi izazivaju akustièke (zvuène) talase koji se prostiru sve do jonosfere (visokog sloja atmosfere ispunjenog jonizovanim èesticama). Veliki mehanièki seizmografi imaju masu i od preko 500 kilograma. a upravo registrovanjem izmenjene frekvencije ovih radio signala na Zemlji kao posledice kolebanja jonosfere pod dejstvom zemljotresa. poluge i elektronska kola se koriste za pojaèavanje signala kako bi se mogli registrovati i najmanji potresi. Prilikom potresa Zemlje. proseèno cvrkutanje ovog cvrèka iznosi 100 puta u minutu. Interesantno je da se zemljotresi ne moraju registrovati samo na Zemlji. . Ukoliko ove rezultate ucrtamo kao tri taèke na grafiku broja cvrkuta u jedinici vremena u funkciji temperature dobiãemo odgovarajuãu eksponencijalnu zavisnost (drugim reèima. cela konstrukcija osim mase sa perom (jer su gravitaciona i zatezna sila uravnotežene. Zalepite jedno pero na dno tega tako da ono dodiruje parèe papira. i primeãeno je da na temperaturi od 17. ponekada èak i pre nego što njegov posledièni veliki okeanski talas (cunami) doðe do obale. Stoga. moguãe je detektovati zemljotres. Postoje i nešto moderniji tipovi seizmografa koji poseduju šipku od nekog piezoelektriènog materijala (koji stvara elektrièni signal kada se izduži ili sabije) montiranu izmeðu dva nepokretna kraja. prava linija ãe spajati tri eksperimentalno dobijene taèke) na osnovu koje možemo da pronaðemo i temperaturu vazduha pri bilo kojoj drugoj uèestalosti cvrkutanja snežnog cvrèka.

moraju biti obojene razlièitim bojama. ali nad novodobijenom vrednošãu. +2. Ako bismo uveãali sliku jednog dela. Interesantno je da je slièno mnogim drugim problemima u matematici. Oni su ubrzo redukovali problem 4 boje na samo 1482 gradivne jedinice. a zatim ponovo izvršiti istu operaciju. Ovako dobijeni skup se naziva fraktalnim skupom.b). i problem 4 boje tokom pokušaja upornog rešavanje doveo do napretka u nekim drugim veã postojeãim ili novootkrivenim oblastima matematike. +i. 0. -2. Dokaz problema 4 boje su izveli Volfgang Haken i Kenet Apel sa Univerziteta u Ilinoju. topologija se interesuje za èistu suštinu objekta. 0. što znaèi da se fraktalne krive ne mogu diferencirati. a time i za sva mape na svetu. a u njenom sluèaju – topologije. primetiãemo da svi njeni delovi imaju isti oblik kao i celina. primetili bismo da i delovi delova ponovo imaju izgled celine i tako dalje. Ako se konvergentnim taèkama u ravni dodeli jedna boja. moduo razlike težio beskonaènoj velièini ili bi konvergirao nekom konaènom broju. Fraktalna slika se može konstruisati tako što bismo za svaku taèku odreðenog dela ravni sa jednom realnom (…. Stoga bi se nakon dodavanja beskonaènog broja trouglova. teorijski dobila figura sa konaènom površinom i sa konaènim brojem uglova.y)2(a.…gde je i jednako " 1 ) izraèunali kub koordinata datih taèaka ((x. Stoga se i za topologe èesto kaže da ne razlikuju krofnu od šoljice za èaj. -2i. gde je (x. pa su se oni stoga poslužili kompjuterom koji je nakon 1200 sati raèunanja uspeo da dokaže problem 4 boje za svih 1482 gradivnih jedinica mapa. graniène linije ili taèke preseka. Mandelbrotovog skupa. za bilo koju mapu ili sliku na kojoj želimo da razlièito obojimo susedne zatvorene oblasti. problema 4 boje. godine kada je pomoãu kompjuterskih proraèuna izveden dokaz ovog tzv. Prilikom svakog dodavanja trouglova “snežnoj pahuljici”. ali sa beskonaènom dužinom. Ako pažljivo pogledamo dobijenu sliku. Stoga. bilo moguãe obuhvatiti ceo problem. gde je n broj transformacije. ukupna dužina krive se poveãava za faktor (4/3)n. susedne oblasti. potrebno nam je najviše 4 boje. -1. naravno. Suprotno geometriji koja prouèava taèan oblik i velièinu nekog objekta. pa bi prouèavanjem ovih gradivnih jedinica mapa. kako bi se razlikovale. +2i.y) jednako sa (a. …) i jednom imaginarnom osom (…. . Jedan od najèuvenijih fraktala je kriva “snežne pahuljice” koja se konstruiše tako što jednom jednakostraniènom trouglu postavimo po jedan umanjeni jednakostranièni trougao na sredinu svake stranice.Nacrtajte krug oko koga ãe biti nacrtane tri oblasti koje ãe se meðusobno dodirivati i videãete da je najmanje 4 razlièite boje potrebno da bismo bojili mape pri èemu. Topolozi najviše prouèavaju višedimenzionalne figure koje se teško mogu zamisliti sa našom apstrakcijom na nivou trodimenzionalnog sveta koji nas okružuje. a pošli su od dokazane tvrdnje da se beskonaèan broj mapa može konstruisati od nekog konaènog broja mapa.b)).Šta su to fraktali? Fraktali su geometrijski oblici koji poseduju kompleksnu i detaljnu strukturu na bilo kom nivou uveãanja i što je najvažnije. jer oba tela formiraju zatvorenu krivu liniju. Tako bismo za svaku taèku datog segmenta ravni dobili nove kompleksne brojeve. +1. Ovo pitanje. Naime. Naime. jedan glineni kvadrat lako možemo preoblikovati u glineni krug. odnosno za njegove osnovne karakteristike kao npr. Zatim. dok se slika naziva fraktalnom . a divergentnim taèkama druga boja. -i. dobiãe se grafik tzv. a stoga se topologija èesto naziva i “gumenom geometrijom”. Proveravanje ove 1482 mape i svih kombinacija boja u okviru svake mape je izuzetno težak zadatak. moramo utvrditi da li bi ponavljanjem ovog procesa beskonaèan broj puta. a zatim ovim manjim trouglima opet postavljamo još manje trouglove na sredine njihovih stranica i tako dalje. nakon èega je potrebno izraèunati moduo razlike poslednje dve vrednosti. veka dugo je muèilo matematièare na našoj planeti sve do juna 1976. od kada je formulisano sredinom 19. poseduju osobinu da svaki njihov deo ima izgled umanjene celine. za topologa krug i kvadrat ne poseduju nikakvu bitnu razliku izmeðu sebe.

najpre prolaze kroz magnetno polje u kome se selektuju atomi u povoljnom energetskom stanju. Zagledajte se u njegovu površinu i primetiãete koncentriène krugove jedan u drugom. boja. a i još važniji kljuè za datiranje pojedinih geoloških dogaðaja. kao što su zemljotresi ili intenzivna erozija koju osim pojaèanih kiša (klimatski faktor) izaziva i lagano izdizanje brdsko-planinskih regiona. Fraktali. Svako sušno leto i svaka hladnija zima ostavljaju trag na živom svetu. a položaji planeta ne bi bili poznati sa tolikom preciznošãu kako bi lansiranje letelica u njihove orbite bilo moguãe. širine. Atomi cezijuma zatim. Moderni atomski satovi za merenje vremena koriste atome cezijuma-133. drugo magnetno polje izdvaja samo atome koji su . kao i hladnih i normalnih zima nije ravnomerna. Kada atomi cezijuma prime taèno ovu frekvenciju mikrotalasa. Da bismo napravili jedan atomski sat na bazi cezijuma. Najbolji geološki. Meðutim. potrebno je zagrejati atome cezijuma tako da oni poènu da isparavaju i prolaze kroz cev visokog vakuuma. Najstarije drvo na Zemljinoj lopti je do skoro bila nekoliko hiljada godina stara sekvoja sa Stenovitih Planina koja se nalazila u Sekvoja Nacionalnom Parku u Kaliforniji. . Internet bi bio vremenski nesinhronizovan. drveãa èija visina iznosi samo oko 9 metara. na godovima se oèitavaju i Sunèeve pege. a drvo stvara svake godine po jedan god. vodonika ili rubidijuma. može nam dati podatke o klimi iz prošlosti u svakoj od prouèavanih oblasti. imaju deblje zidove i nalaze se èvrsto priljubljene jedna uz drugu. Kompjuterska ili vizuelna obrada uzoraka drveta iz pojedinih predela na Zemlji. pa tako stvaraju tamniji krug. Takoðe. Oni predstavljaju trenutno najpreciznije planetarne èasovnike u odnosu na koje se navijaju svi drugi zvanièni satovi na Zemlji. Uz pomoã posebno napravljenih indeksa godova. kao i u kompresovanju slika video formata. a ovi atomi zatim prolaze kroz intenzivno mikrotalasno polje (koje stvara kristalni oscilator) èija frekvencija se kreãe napred-nazad u odnosu na frekvenciju od 9 192 631 770 Herca. oni prelaze u pobuðeno energetsko stanje. Ovi krugovi se nazivaju godovima i na osnovu njihovog broja. prouèavanjem èetkastih borova. kao i drveãa iz porodice Daglasovih jelki. koji se èesto nazivaju i geometrijom prirode. jer drvo raste razlièito u raznim godišnjim dobima. GPS navigacija bi bila neizvodljiva. To su èetkasti borovi. Na drugom kraju cevi. dok su u pozno leto manje. ali im starost iznosi i do 5000 godina. moguãe je saznati ponešto o prošlosti.Šta je to dendrohronologija? Dendrohronologija je nauka koja se bavi brojanjem godova drveta. Atomski satovi se definišu kao bilo koji ureðaji za merenje vremena koji rade na principu merenja nepromenljive frekvencije oscilovanja odreðenih atoma ili atomskih grupa u molekulu. možda ãete primetiti i po neki panj na putu. Pošto smena sušnih i normalnih leta. našli su izuzetnu primenu u kompjuterskoj grafici. a time i trajni zapis na odgovarajuãem godu drveta. Kada ne bi postojali atomski satovi. kao i godišnje gustine. Krugovi koji odgovaraju istoj godini su razlièitih boja. Jedan od prvih atomskih èasovnika bio je amonijaèni sat koji je radio na principu merenja perioda vibriranja atoma azota u molekulu amonijaka od taèno 23 870 vibracija u sekundi. istorijski i arheološki podaci se mogu dobiti od što starijeg drveta. u proleãe i rano leto. ãelije drveta su veãe i imaju tanje zidove pa stoga izgledaju svetlije. Naime.Šta je to atomski sat i kako on radi? Atomski satovi nam daju preciznije vreme od rotacije Zemlje ili kretanja zvezda. njihov obim je takoðe mali.slikom. Po jedan svetao i jedan taman krug èine godišnji prsten ili god. Kada se sledeãi put budete šetali kroz šumu. èija je visina iznosila 84. . a obim 11 metara. odnosno periodièna Sunèeva aktivnost. to se tanji i deblji godovi neravnomerno smenjuju. u jugozapadnoj Americi se mogu posmatrati klimatske promene u poslednjih 3-4000 godina. nedavno je na padinama Belih Planina u Kaliforniji naðeno još starije drveãe.

odnosno svetlosti. Ovaj i drugi raniji testovi inteligencije odreðivali su mentalnu starost (ili zrelost) subjekta u zavisnosti od pruženog rešenja testa i poreðenja rezultata sa ostatkom populacije. koristi se samo jedan ohlaðeni jon žive (atom žive sa jednim elektronom manje) koji je povezan sa laserskim oscilatorom. njihova apsolutna greška) iznosi jednu sekundu na deset miliona godina. Atomski èasovnici rade sa preciznošãu od 10-15 sekundi (što znaèi da mogu da pogreše najviše za jednu sekundu tokom 15 miliona godina). preciznost atomskih satova je takoðe manje.Šta je to koeficijent inteligencije? IQ ili koeficijent inteligencije predstavlja pojam izveden iz raèunske metode koju je prvi koristio nemaèki fiziolog Vilijam Štern u okviru Stenford–Bine skale inteligencije. regulisanja satelitskih orbita. kako bi se dobio jedan puls po sekundi. ali ne na svaku sekundu ili pola sekunde. a kao “klatno” koriste oscilacije vidljive svetlosti. a tehnika koja se koristi u atomskim satovima podrazumeva što pouzdanije merenje upravo ovih oscilacija. merenja rastojanja. tj. veka koji su grešili za oko 100 sekundi dnevno. ili sa satovima iz 17. ali optièki signali pružaju još bolju preciznost merenju (jedna sekunda na 300 miliona godina). da izemituje isto toliki broj fotona). Prvi primerci optièkih èasovnika se se zasnivali na tzv. Interesantno je da što smo u stanju preciznije da merimo vreme. Na veãini testova. rezultat preko 130 predstavlja izuzetnu inteligenciju. frekvencionom lancu. to ãemo preciznije moãi da izmerimo i fundamentalne fizièke konstante. veã ovo “klatno” otkuca tik 1064 kvadriliona puta u sekundi (jedan kvadrilion je milion milijardi). Trenutna taènost atomskih satova (tj. Sekunda se zvanièno definiše kao vreme potrebno da atom cezijuma napravi 9 192 631 770 oscilacija izmeðu dva energetska stanja (tj.Šta su to optièki satovi? Optièki satovi predstavljaju trenutno najpreciznije satove na Zemlji. a precizno merenje vremena je veoma važno i kod prenosa podataka velikom brzinom. koji je pretvarao optièki u mikrotalasni signal. pojam koeficijenta inteligencije opisuje rezultat testa koji meri spoznajne sposobnosti subjekta u poreðenju sa opštom populacijom. Naime. a smatra se da ãe uskoro taènost ovakvih satova dostiãi velièinu od jedne sekunde na trista miliona godina. Optièki i atomski satovi na osnovu kojih se pruža vreme ostatku naše planete nalaze se u amerièkom Nacionalnom Institutu za standarde i tehnologiju (NIST) na Univerzitetu u Koloradu. . koji se ponaša kao tradicionalno klatno stvarajuãi tik-tak signale. veka èija je greška merenja vremena iznosila oko jednu sekundu tokom tri dana. Ova frekvencija se zatim deli sa 9 192 631 770. proseèni rezultat. pod uslovom da smo u stanju da bez greške registrujemo sve oscilacije. Ovi pikovi se zatim koristi da bi se dodatno doterala frekvencija mikrotalasa koje emituje kristalni oscilator. gde broj 100 predstavlja srednji. Kao izvor optièkih talasa. Detektor na zadnjem kraju cevi daje signal proporcionalan broju atoma cezijuma koji u njega udare. Greška rada ovih satova je veoma mala.apsorbovali po jedan mikrotalasni foton i prešli u pobuðeno energetsko stanje. a izlazni pik se pojavljuje samo kada je frekvencija mikrotalasa taèno 9 192 631 770 Herca. ali se sada koristi tzv. èime se definiše trajanje jedne sekunde. pogotovo ako je uporedimo sa kineskim satovima iz 11. spajanja letelica. Optièki satovi su 7 puta precizniji od aktuelnih atomskih satova koji se zasnivaju na merenju dugotalasnijih mikrotalasnih signala. rezultat izmeðu 90 i 110 oznaèava proseènu inteligenciju. sinhronizovanja televizijskih i drugih ureðaja. veka koji su kasnili ili žurili oko 10 sekundi na dan ili sa najpreciznijim satovima iz tridesetih godina 20. usled manje frekvencije mikrotalasnih od optièkih oscilacija. . Danas. koje se sastoji od femtosekundnog lasera i fotoniènog vlakna (optièko vlakno sa nizom malih rupica). dok rezultat manji od 70 indicira mentalnu . jer se greška merenja smanjuje sa brzinom oscilovanja klatna. kosmièke navigacije. slanja e-mail poruka itd. frekvenciono saãe.

tj. oni su samo jedan nesavršen naèin merenja odreðenih aspekata intelektualnih sposobnosti. formirajuãi jezero u obliku slova U. odnosno sposobnosti rešavanja problema i korišãenje logike. što dovodi do veãe erozije i do pojave oštrijih krivina. ! je iracionalan (transcedentan) broj što znaèi da se ne može predstaviti ni kao razlomak dva cela broja. za n=2 je jednak 2. a ne kolièinu znanja. Iako testovi inteligencije prilièno precizno ukazuju na intelektualni potencijal pojedinca. a vrednost ovog broja do stote decimale iznosi 3. po kojoj je ! = 1 1 1 1 1 1 1 1 4( " # " # " # " +…). reka više zaokreãe i tako dalje. u vidu njihovog koliènika.14159265358979323846264338327950288419716939937510582097494459230781640620 89986280348253421170679821. kao i svakodnevnog logièkog i intuitivnog rasuðivanja. poveãanje krivudanja ãe dovesti do približavanja dve krivine i. praktièno do kratkog spajanja. zatim jezièke sposobnosti. Meðutim. Ravnoteža izmeðu ova dva suprotna faktora vodi ka proseènom odnosu ! izmeðu stvarne dužine reke i direktnog rastojanja od izvora do ušãa. steèena znanja. Reka ãe postati pravija i krivina ãe biti ostavljena na jednoj strani. broj ! predstavlja vezu i izmeðu površine kruga i kvadrata polupreènika. premda vežba um. Ako nacrtate savršeni krug. Pri tome. estetiku.111111…jer je to ustvari 1/9) . intuiciju kao i mnoštvo drugih stvari koja takoðe spadaju u polje inteligencije. proseèna vrednost je jednaka broju !. Pošto koeficijent inteligencije meri sposobnost razumevanja ideja. Testovi inteligencije ne mere kreativnost. zatim izmerite njegov obim i preènik. Broj e se najèešãe definiše kao brojna vrednost kojoj teži (1+1/n)n kada broj n postaje beskonaèno velik. podelite ta dva broja i dobiãete vrednost broja !.usporenost. onda uèenje novih informacija ne poveãava automatski inteligenciju. 1 3 5 7 9 11 13 15 decimalnog mesta dovoljno da bi se mogao izraèunati obim Kosmosa do taènosti preènika atoma vodonika.Šta je to broj e? Broj e i broj ! predstavljaju dva najviše korišãena i najvažnija broja u èitavoj nauci. èetvrtine kvadrata preènika. . Testovi inteligencije se prave kako bi se pomoãu njih merila opšta sposobnost rešavanja problema i razumevanja. oni moraju ukljuèivati testiranje: prostornih sposobnosti. . što za posledicu ima poveãanje saznajnih moãi. moralne vrednosti. to su brže struje na spoljašnjim obodima reke. ovaj izraz je za n=1 jednak 2.25. Osim što povezuje obim kruga i njegov preènik.Šta je to broj !? Broj ! (pi) je jednak odnosu obima kruga i njegovog preènika. bilo kompjuterski. Albert Ajnštajn je prvi primetio da reke imaju tendenciju ka sve veãem krivudanju zato što mala krivina stvara brže struje na spoljašnjim obodima. Što je krivina oštrija. zatim matematièke sposobnosti. odnosno sposobnosti vizuelizacije razlièitih figura i oblika. odnosno sposobnosti dovršavanja reèenica i prepoznavanja reèi kada su slova premeštena ili zamenjena. i na kraju sposobnosti pamãenja. Cifre iza decimalnog zareza iracionalnih brojeva se pružaju u beskonaènost bez njihovog ponavljanja (kao npr. Naime. za n=3 jednak . Premda je poznavanje vrednosti broja ! do 39. mudrost. veãe su erozije. a i bez ponavljanja odreðenih nizova cifara. kod 0. Interesantno je da je broj ! najèešãe jednak odnosu stvarne dužine reke od izvora do ušãa i direktne dužine reke u vazdušnoj liniji. tj. sposobnosti da se prisetimo stvari prethodno opisanih vizuelno ili zvuèno. kompjuterski je izraèunata vrednost broja ! do oko hiljadu milijardi decimala. Ovaj beskrajni niz decimala se može izraèunati pomoãu jednostavne jednaèine. bilo u stvarnosti. Cifre broja ! iza decimalnog zareza pružaju se u beskonaènost. Premda taj odnos varira od reke do reke.

Aristotel je tako smatrao da sva nebeska tela moraju da budu sferna. Upravo zbog ove jedinstvene osobine. u dve prostorne dimenzije. pa ãe stoga pravougla prizma najveãe zapremine ucrtana u lopti. koji se može upisati u krug. Slièno broju !. eksponencijalna funkcija se koristi u mnogim oblastima nauke kad kod se opisuju rast i promena nekog sistema. što znaèi da za razliku od log m = x. to je refleksija.7182818285. Za razliku od broja !. dok se u kontinualnim sredinama pojavljuje još i translacija (nepromenljivost nakon pomeranja duž odreðenog pravca). iracionalan broj što znaèi da ne predstavlja rešenje nijednog polinoma sa celobrojnim koeficijentima. jer moraju da . a to je jednakokraki trougao. odnosno da se njegove cifre iza decimalnog zareza pružaju u beskonaènost i da redosled njihovog pojavljivanja nikada ne postaje predvidljiv. . njegov izgled postaje identièan poèetnom) i centar simetrije (kroz koju svaka prava preseca telo u taèkama podjednako udaljenim od centralne taèke. odnosno centra simetrije) su elementi simetrije obiènih tela.Koji su najveãi pravougaonik u krugu i prizma u lopti? Još je Tales iz Mileta otkrio da na ravni. Analogno ovom dvodimenzionalnom raèunu. kod ln m = x.369. Pošto je hipotenuza svim tim trouglova jednaka. n &1 n! broj e ne poseduje geometrijsku interpretaciju. % . gde je x = 10m. èesto se govori o eksponencijalnom rastu. eksponencijalna funkcija) predstavlja jedinu funkciju èija je brzina rasta u bilo kom trenutku jednaka njenoj velièini u tom istom trenutku.489 i tako dalje sa poveãanjem broja n konvergira vrednosti e koju dostiže tek za n = $. onaj trougao kome je vrh u najvišoj taèki polukruga. za osu simetrije je to rotacija. tj. Najsimetriènije dvodimenzionalno telo je krug. a najsimetriènije trodimenzionalno telo je lopta koja poseduje centar simetrije. pa ãe stoga kvadrat biti pravougaonik sa najveãom površinom. osa (oko koje rotiranjem tela za neki ugao manji od punog kruga. tj. Ravan (koja deli telo na lik i predmet u ogledalu). broj e je sastavni deo mnogih formula koje opisuju oblike nekih tela. gde ãe vrhovi svih pravouglih trouglova date hipotenuze ležati na površini lopte èiji je preènik jednak dužini zadate hipotenuze. kao npr. Broj e je verovatno najpoznatiji po tome što funkcija f(x) = ex (tzv. biti kocka. . za n=4 je jednak 2. Broj e se èesto $ 1 odreðuje i putem raèunanja beskonaènih redova kao što je npr. vrhovi svih pravouglih trouglova date hipoteneze leže na krugu èiji je preènik jednak zadatoj hipotenuzi.je 2. kada su pitanju neke pojave koje se naglo uveãavaju sa porastom razmera te pojave. Stoga. odnosno da se ne može predstaviti kao razlomak dva cela broja. a za translaciju postupno reflektovanje u dvema paralelnim ravnima. Površina ovog kvadrata ãe biti jednaka polovini kvadrata preènika kruga. najveãu površinu ãe imati onaj trougao èija je visina najveãa. za centar simetrije to predstavlja preslikavanje. tj. lanèanice.Šta je to simetrija? Simetrija predstavlja osobinu nekog tela ili funkcije da je nepromenljiva (invarijantna) pri odreðenim promenama. Matematièari bi verovatno drugim reèima rekli kako je to jedina funkcija èiji je izvod u svakoj taèki jednak velièini te funkcije u toj taèki. možemo izvršiti slièno posmatranje u trodimenzionalnom prostoru. Dva jednakokraka trougla sa zajednièkom hipotenuzom zajedno daju kvadrat. x = em. Svaki element simetrije poseduje sebi odgovarajuãu operaciju simetrije: za ravan simetrije. Èuven je Bolcmanov faktor verovatnoãe – e-E/kT koji definiše razne tipove verovatnoãe raspodele u prirodi. i broj e je transcedentan. a u geometriji. Vrednost broja e do desete decimale iznosi 2. kao i beskonaèan broj ravni i osa simetrije. Broj e predstavlja osnovu prirodnih logaritama (ln).

prvi ciklièini broj jednak 142857 dobijamo kao 1/7. translacija u prostoru. a sfera predstavlja telo najsavršenije simetrije. u svim prirodnim procesima dolazi do održavanja kombinovane CPT simetrije. a znamo da se iracionalni brojevi ne mogu predstaviti u vidu razlomka dva . tj. eksperiment. Tako. množeãi ga sa 5 dobijamo 714285. ukoliko podelimo 22 sa 7 po pravilu da se 7 sastoji u 22 tri puta (pa pišemo 3). Sama simetrija T nam kaže da ukoliko u prirodi uoèimo neki elementaran proces. zakon) je simetrièna u odnosu na neku velièinu (npr. lišãe i cveãe. diskretne simetrije koje se ogledaju pri promenama skokovitog karaktera. Drugim reèima. a ostatak je 1 na šta dodajemo 0. 7 se u 30 sastoji 4 puta (pa pišemo 4). odnosno èinjenica da su zakoni fizike isti u svim delovima Kosmosa (homogenost prostora). tada ãe decimalni rezultujuãi broj imati konaèan broj cifara.Šta su to ciklièni brojevi? Ukoliko ste nekada prilikom raèunanja koristili razlomak 22/7 kao aproksimaciju broja ! (koji je iracionalan broj pa se stoga ne može predstaviti razlomkom. ukoliko prilikom deljenja dva broja dobijamo kao ostatak nulu prilikom bilo kog koraka pri deljenju. postojanje simetrija T u svakodnevnom životu je onemoguãeno zahvaljujuãi drugom zakonu termodinamike po kome entropija u Kosmosu stalno raste. ako ga pomnožimo sa 2 dobiãemo 285714. Mnoge stvari oko nas nam ukazuju na prisustvo simetrije u prirodi. a u njih spadaju: simetrija u odnosu na refleksiju u ogledalu (P). neka fizièka pojava (situacija. samo smo neki od primera prirodno simetriènih tela. a ako ga pomnožimo sa 4 dobiãemo 571428. U modernoj fizici postoje i tzv. tada ste imali priliku da se upoznate sa prvim cikliènim brojem. a naravno bilo bi èudno kada bi se zahvaljujuãi T simetriji seãali buduãnosti podjednako kao i prošlosti. dovodi do zakona održanja ugaonog impulsa. njegovim umnožavanjem sa bilo kojim brojem koji je manji od broja njegovih cifara. odnosno promena pravca u kome posmatramo.142857. Kristalne forme. prostornu koordinatu…) ako se rezultati eksperimenta ne menjaju pri proizvoljnoj promeni te velièine. dok ostale bliske cikliène brojeve dobijamo iz razlomaka 1/17. Ovaj. 7 se u 20 sastoji 2 puta (pa pišemo 2) itd. 1/97 itd. a ostatak je 2 na šta dodajemo 0. U opštem sluèaju. pomnožimo li ga sa 3 dobiãemo 428571. 1/19. ugaonog momenta. . 142857 · 678 = 96857046. dovodi do zakona održanja impulsa. Mesec i Sunce. Naravno. Naime. simetrija u odnosu na promenu èestice u antièesticu (C) i simetrija u odnosu na permutaciju èestica. tako da nova cifra zauzme poèetno mesto. èija invarijantnost nam kaže da se naš svet i njegova refleksija u ogledalu. 7 se sastoji u 10 jedanput (pa iza decimalnog zareza pišemo 1). simetrija u odnosu na promenu smera vremena (T). dobiãemo broj 3. Tako. ali saèinjena od antièestica i uz obrnuti tok vremena ponašaju identièno. 1/61. Naime. 142857 možemo pomnožiti i sa nekim veãim brojem od 6 i videãemo da se u svakom rezultatu krije naš poèetni ciklièni broj. pèelinje saãe pa i mi sami. snežne pahuljice. rezultujuãi broj bismo mogli da predstavimo tako što bismo samo pomerali krug na kome je nacrtan broj. ne menja zakone fizike (izotropnost prostora). 1/29 i 1/47. na primer. 1/23. Naime. Simetrija se može dovesti u vezu sa svim zakonima održanja u fizici. onda možemo oèekivati da se isti taj proces odigra obrnutim redosledom. ako bismo jedan ovakav broj nacrtali na ivici kruga. Broj 142857 predstavlja ciklièan broj. oblutci na obali mora. vreme.zadovoljavaju ideal lepote. Saberimo sada broj koji èine prve dve cifre rezultata sa brojem koji èine ostale cifre i dobiãemo da je 96 + 857046 = 857142. Naime. dok ãe u suprotnom sekvence njegovih cifara morati da se ponavljaju jer bi u suprotnom sluèaju (kada se sekvenca njegovih cifara ne bi ponavljala) broj bio iracionalan. množenjem sa 6 dobijamo 857142 i sigurno primeãujemo da se množenjem ovoga broja samo menja prva cifra u identiènom cikliènom redosledu cifara broja. a ostatak je 3 na šta opet dodajemo 0. veã se njim samo može aproksimirati). a èinjenica da se zakoni fizike ne menjaju sa vremenom (homogenost vremena) dovodi do zakona održanja energije. èinjenica da rotacija. 1/59.

tj. broj radijana u krugu je jednak obimu kruga jediniènog polupreènika.0588235294117647.Zašto je suma svih cifara brojeva deljivih sa 3 takoðe deljiva sa 3? Ukoliko saberemo cifre bilo kog broja koji je deljiv sa 3 (što znaèi da se broj 3 sadrži u njemu ceo broj puta). kada je ugao u dvodimenzionalnom prostoru. imenioce u razlomku 1/n koji daju cikliène brojeve možemo pronaãi kao n = 2S + 1. na primer.Šta je to steradijan? Kao što radijan predstavlja meru ugla naspram jednodimenzionalne linije. pa stoga. bilo koji broj u prirodi je deljiv sa 2 ukoliko je njegova poslednja cifra deljiva sa 2. dok deljenjem 2 i 3 sa 17 dobijamo istu decimalnu sekvencu. 2957795…stepeni. veku. sfera. sa 4 ukoliko je broj sastavljen od poslednje dve cifre datog broja deljiv sa 4. U 19. lopta obuhvata 4! kvadratna radijana. Broj steradijana u sferi je brojno jednak površini sfere jediniènog polupreènika. Tako. dovoljno je da broj steradijana pomnožimo sa kvadratom broja stepena u radijanu. Slièno ovom pravilu. Ova pravila inaèe. Tako. tada ãe broj biti deljiv sa 11.. tj. broj S podeljen sa 20 mora ostaviti ostatak jednak 3. Vilijam Šenks je otkrio ciklièni broj dobijen kao 1/17389. a pošto je 2 = 2. ukoliko uzmemo broj 121.. Stoga. gde je S "pogodan" prost broj Sofi Žermen. ponavljajuãa sekvenca u okviru rezultujuãeg decimalnog zapisa ne sme imati više od n-1 cifara kada vršimo deljenje 1/n. gde je n prost broj.xyzw (gde su w. y.cela broja. a suma svih njegovih cifara je jednaka w + z + y + x +. što znaèi da je deljiv samo sa samim sobim i sa 1.2957795)2 = 41. pa ãemo množenjem ovog broja sa bilo kojim brojem izmeðu 1 i 16 (ukljuèujuãi i 16) dobiti istu sekvencu cikliènog broja samo sa drugom cifrom na poèetku. 9 ili 11. sa 8 ukoliko je broj sastavljen od poslednje tri cifre datog broja deljiv sa 8. x.. cifre ovog broja) koji je deljiv sa 3. ali koja poèinje na razlièitom mestu. Stoga.. z. Naime. svi ciklièni brojevi veãi od 142857 moraju poèinjati sa jednom ili više nula. . Slièno tome. Takoðe. Inaèe. steradijana... ukoliko uzmemo bilo koji broj .253 .. tada ovaj broj možemo predstaviti kao w + 10z + 100y + 1000x +... prvi sledeãi ciklièni broj posle broja 142857 ima 16 cifara i jednak je 0588235294117647. Steradijani se ponekad nazivaju i kvadratnim radijanima. ukoliko je suma cifara proizvoljnog broja u neparnim položajima jednaka sumi cifara u parnim položajima. sa 6 ukoliko je broj istovremeno deljiv i sa 2 i sa 3. Naime. postoje i za brojeve veãe od prvih 10 prirodnih brojeva. ili ukoliko se ove dve sume razlikuju za 11... Takoðe... kada je ugao u trodimenzionalnom prostoru. a broj je deljiv sa 10 samo ukoliko je njegova poslednja cifra jednaka 0. sa 5 ukoliko je zadnja cifra broja 0 ili 5. dok se na jedinoj parnoj poziciji u ovom broju nalazi cifra 2. Na ovaj naèin se može izraèunati broj kvadratnih stepena u sferi: 4! · (57. . Deljenjem 1 sa 17 dobijamo 0. Ukoliko želimo da pretvorimo vrednost nekog ugla iz steradijana u kvadratne luène stepene.Ovaj broj možemo predstaviti i kao w + 10z + 100y + 1000x +. a 9 je naravno jednako 3 · 3. ravni.. sa kvadratom od 57. = w + z + y + x + . a u njegovu cikliènost se ovaj matematièar uverio tako što ga je ruèno množio sa svim brojevima od 1 do 17388. suma njegovih cifara na neparnim pozicijama u broju ãe biti 1 + 1 = 2. + 9z + 99y + 999x +... tj. pa da i sam broj bude deljiv sa ovim brojem. tako slièno steradijan predstavlja meru ugaone “oblasti” naspram dvodimenzionalne površine. videãemo da je i ova suma takoðe deljiva sa 3. onda ãe i sam broj biti deljiv sa 9. 121 je deljiv sa 11. Da bi broj bio ciklièan.Iz ovoga vidimo da je svaki proizvoljan broj jednak sumi njegovih cifara i broja koji je oèigledno deljiv sa 9 (s obzirom da svaki sabirak u njemu predstavlja umnožak broja 9). pa se stoga on sastoji od 17388 cifara. pa stoga krug obuhvata 2! radijana. tj. dovoljno je samo da suma cifara bilo kog prirodnog broja bude deljiva sa 3. ukoliko je suma svih cifara datog broja deljiva sa 9. i 2S+1 takoðe prost broj. što znaèi da je osim S.

Nacrtajte jednu duž AB i zatim pronaðite na njoj taèku C za koju ãe važiti da je AB:AC = AB:BC i dobiãete jedan zlatni presek. jednako je kvadratnom korenu iz proizvoda rastojanja naših oèiju do vrha slika i rastojanja naših oèiju do dna slike. Takoðe. koji se uvodi radi normalizacije. dobiãemo trougao ABD èiji ãe uglovi nad osnovicom biti dvostruko veãi od ugla ispod D. Zatim je potrebno zamisliti sferu koja stoji na ovoj malopre zamišljenoj ravni. 55. 2. B i D. Euklid je u knjizi “Elementi” opisao izraèunavanje površina nekih tela putem deljenja linija po pravilu zlatnog preseka. Najpre je potrebno povuãi imaginarnu ravan koja je normalna na položaj slike na zidu.. 89…). Tako. zlatni ugao – ugao od 137. Tako se. Ukoliko je duž AB jediniène dužine. Tako. i to uvek kada se posmatra fluks neke velièine kroz trodimenzionalnu površ. DF i FA i dobiãemo jedan pentagon. odnos susednih brojeva u Fibonaèijevom nizu brojeva takoðe teži zlatnom preseku. ukoliko izbrojimo broj ljuspi na jednoj od šišarkinih spirala dobiãemo neki broj iz Fibonaèijevog niza. odakle sledi da je zlatni odnos 1/x jednak ( 5 +1)/2. nacrtajmo krug koji prolazi kroz A. 21. 3. ugao koji deli krug na dva . Steradijani se èesto pojavljuju u fizièkim raèunima. steradijani nalaze veliku primenu u izradi antena. rastojanje od ove taèke do zida na kome visi slika. u fizièkim formulama èesto pojavljuje faktor 4!. Primetimo da je ova prava presekla taèku C koja predstavlja zlatni presek duži AB od koje smo poèeli konstrukciju. . ikosaedar i dodekaedar.Šta je to zlatni presek? Zlatnim presekom se naziva ona geometrijska ili brojevna struktura kod koje je odnos dela prema celini jednak odnosu izmeðu delova. naime. Taèka dodira sfere i ravni našeg pogleda predstavlja rastojanje sa koga ãe posmatrana slika zauzeti najveãi deo našeg vidnog polja. tada možemo postaviti jednakost u okviru koje je 1/x = x/(1-x). Sada. a koja uz to prolazi kroz naše oèi. naravno. 5. pa ãe se stoga sa objektivne taèke gledišta. ali matematièki možemo izraèunati sa kog rastojanja ãe slika zahvatati najveãu oblast u našem vidnom polju. a zatim prepolovimo ugao ADB i iz njega povucimo bisekcionu liniju dok ona ne preseèe krug u taèki E. Interesantno je da mnoge stvari u prirodi poseduju u sebi neke od èlanova Fibonaèijevog niza. npr. detalji na njoj moãi najbolje raspoznavati. . a èije se dve taèke na njenoj površini podudaraju sa po jednom taèkom na vrhu i na dnu slike. Ovakvo razmatranje.5 stepeni. To je. ima smisla samo kada se cela slika nalazi iznad ili ispod ravni koja je normalna na zid i koja prolazi kroz naše oèi. ako na našoj duži ACB povuèemo krug polupreènika AB i zatim pronaðemo na krugu taèku D tako da AC bude jednako CD i BD. a Fibonaèijev niz je onaj niz kod koga je svaki broj jednak sumi prethodna dva broja u nizu (1. Za one koji više vole da se služe kvadratnim stepenima nego steradijanima. a i broj semenih plodova suncokreta.Odakle se najbolje vidi slika na zidu? Posmatranje slike na zidu je subjektivni doživljaj. 34.kvadratna stepena. odnosno 1.. a pokazao je kako se pomoãu ovog pravila konstruišu pentagon. 13. možda je korisno zapamtiti da broj kvadratnih stepena u sferi sadrži beskonaèan niz cifara od 1 do 5 bez ponavljanja. Takoðe. prirodi je poznat i tzv.6180339887498948482. Takoðe. EB.. Na isti naèin prepolovimo i ugao ABD i naðimo taèki E odgovarajuãu taèku F sa susedne strane kruga. poreðanih po spiralno uvijenim šarama odgovara jednom od brojeva iz Fibonaèijevog niza. 8. Na kraju je dovoljno da povuèemo duži AE. jer ãe u suprotnom sluèaju slika zahvatati najveãi deo našeg vidnog polja što joj se više približimo. a samim tim i na sami zid. i to za opisivanje osobine “usmerenosti” antene u odnosu na “izotropni” radijator koji zraèi podjednako u svim pravcima kroz površinu zamišljene sfere. BD. Takoðe. preraèunavanja ili opisivanja bilo koje prostorno zavisne velièine u odnosu na ugaonu oblast opisanu sferom.

smatrali su da ih je nemoguãe rešiti. pravilne trouglove. 1901. Oktagoni se konstruišu jednostavnom bisekcijom uglova kvadrata. problem udvostruèenja kocke se sastoji u pronalaženju dveju kocki sastavljenih od izvesnih kolièina jediniènih kockica. . Meðutim. od koliko god kockica da sastavimo prve dve kocke. ali grèki matematièari su pri rešavanju ova tri stara matematièka problema zahtevali korišãenje samo šestara i neobeleženog lenjira. a gde su pi razlièiti Fermaovi prosti brojevi (prosti brojevi koji se mogu predstaviti u obliku 22k + 1) moguãe konstrusati.segmenta. moguãe je konstruisati treãinu bilo kog ugla ukoliko se koristimo obeleženim lenjirom (Neusisova konstrukcija). Tako je dovoljno da konstruišemo kvadrat èija ãe stranica biti jednaka dijagonali polaznog kvadrata i dobiãemo dvostruko veãi kvadrat. tako da je odnos lukova nad manjim i veãim segmentom jednak odnosu luka nad veãim segmentom i obima kruga. Ovim trima problemima se èesto dodaje i tzv. ukoliko bismo se osim šestara i lenjira poslužili nekom drugom spravom pomoãu koje se mogu crtati odreðene krive.heptagon. 1796. èetvorouglove. a svi ostali poligoni se lako mogu konstruisati uz pomoã ovih osnovnih poligona. on ne može biti geometrijski (pomoãu lenjira i šestara) konstruisan. Meðutim. tada se traženi kvadrat lako može konstruisati. veka. Problem trisekcije ugla se odnosi na nemoguãnost konstruisanja ugla koji je jednak jednoj treãini polaznog ugla osim ako polazni ugao nije jednak uglu od 1800 ili 900. treãoj kocki ãe uvek nedostajati neka kockica ili ãe joj ostati neka u višku. mogle definisate sve moguãe osobine na osnovu prethodno definisanih osobina (ili aksioma). zbir kvadrata nad katetama pravouglog trougla jednak je kvadratu nad hipotenuzom (a2 + b2 = c2). Meðutim. pentagone i heksagone je lako konstruisati. trisekcije ugla i udvostruèenja kocke? Ova tri matematièka problema se zajednièkim imenom nazivaju antièkim problemima. èetvrti antièki problem poznat kao problem konstrukcije pravilnog heptagona (poligona sa 7 jednakih stranica). matematièari su radili na graðenju logièkog sistema u kome bi se na osnovu povezanosti formalnih izraza (npr. ravne daske. neparni broj). a da je i zapravo sve N-gone (poligone sa N stranica) gde se N može prikazati u obliku 2np1…pm.Koji su to problemi kvadrature kruga. a pošto je ! transcedentan broj (ne javlja se kao rešenje nekog polinoma niti se može izraziti raèunskim operacijama sabiranja. . množenja. Jednostavnije reèeno. Meðutim. saglasno dokazanoj Fermaovoj poslednjoj teoremi koja nam kaže da jednaèina an + bn = cn nema rešenje u skupu celih brojeva za bilo koje n. tako da je nemoguãe i rešiti problem kvadrature kruga. godine je Karl Fridrih Gaus pokazao da je heptadekagon (poligon sa 17 stranica) moguãe konstruisati. Naime. Problem kvadrature kruga nam kaže da je nemoguãe pomoãu negraduisanog lenjira i šestara konstruisati kvadrat koji ãe svojom površinom biti jednak datom krugu. Naime. ovo ne važi i za sedmostrani poligon . kao i treãe kocke koja bi bila sastavljena od broja kockica koji je jednak zbiru kockica iz prve dve kocke. jer je tada n = 3. y=1) i matematièkih osobina (npr. Kvadrat je moguãe udvostruèiti što uvek i izvodimo primenjujuãi Pitagorinu teoremu za pravougli trougao èije su katete jednakih dužina.Šta je to Raselov paradoks? Poèetkom 20. Zapravo. tj. stranica ovog kvadrata bi bila jednaka proizvodu polupreènika kruga i kvadratnog korena broja !. tako nije moguãe udvostruèiti kocku. Bertrand Rasel je pronašao jednu nekonzistentnost u matematièkom . godine. deljenja i kvadratnog korenovanja izvršenih konaèan broj puta na celim brojevima ili razlomcima) isto kao i !. Meðutim. jer su ih još grèki matematièari otkrili i slièno nama. Naime. u skladu sa Pitagorinom teoremom.

klasa objekata ponekad jeste. S druge strane. dolazimo do nekonzistentnosti. pa stoga on ne može biti lažljivac što je nekonzistentno sa njegovom tvrdnjom. postoje teoreme za koje se može dokazati niti da su istinite niti da su neistinite. tako su Gedelove teoreme (formulisane samo 4 godine nakon što je Verner Hajzenberg formulisao princip neodreðenosti) u matematici doprinele shvatanju da se neke tvrdnje ne mogu dokazati “na papiru”. ukoliko pretpostavimo da je tvrdnja neistinita. Prva Gedelova teorema o neodluèivosti nam kaže da ako je aksiomatska teorija konzistentna. kao što je poznato. . jednog dana. dok neki to ne rade. neodluèivih tvrdnji) nije ni istinita ni lažna. tako da tvrdnja (koja spada u jednu od tzv. Naravno. pa se stoga problem bibliotekara prebacuje i na èitavu logièku strukturu matematike koja. Kao što je Hajzenbergov princip neodreðenosti dokazao nemoguãnost poznavanja svih osobina materijalnih sistema. Ovo nam može zvuèati zapanjujuãe. Prva Gedelova teorema se najlakše može ilustrovati na primeru tzv. Tako. dok druga Gedelova teorema tvrdi da ne postoji konstruktivna procedura koja ãe pokazati da je aksiomatska teorija konzistentna. istinitost nekih tvrdnji možemo sami poznavati ili kako bi neki rekli. reènike. klasa knjiga nije još jedna knjiga. odnosno matematièkim jezikom je ne možemo dokazati.Šta su to Gedelove teoreme? Kurt Gedel je 1931. Slièno tome. poeziju itd. U opštem sluèaju. . pred bibliotekarom se postavlja novo pitanje: da li bi katalog koji nabraja sve kataloge koji ne nabrajaju sami sebe trebalo da bude pomenut u njemu samom? Ako bi bio naveden. to ne znaèi da je on stvarno nekonzistentan. onda mu po definiciji nije mesto u tom katalogu. Ovaj paradoks se èesto objašnjava kroz prièu o brižljivom bibliotekaru. godine objavio svoje dve teorije o neodluèivosti (zajedno sa njihovim dokazima) na osnovu kojih nije moguãe kreirati potpuno kompletan i konzistentan matematièki (komunikacioni) sistem. Naime. kritskog paradoksa (ili paradoksa lažljivca) u kome jedan stanovnik Krita tvrdi kako ne govori istinu. imamo još jednu nekonzistentnost. premda ne možemo dokazati drugima.razmišljanju koja se naziva Raselovim paradoksom. Meðutim. pogotovo ako znamo da je matematika najpreciziji i najkonzistentniji naèin komunikacije (kao i sredstvo njene izgradnje) meðu ljudima. ako se ne navede. Meðutim. otkrio je kolekciju kataloga. kaže da postoje odreðene (neodluèive) tvrdnje èiju istinitost kompjuter ne može dokazati. paradokse i kontradikcije. Gedelova teorema nam. ali smo na poèetku pretpostavili da je on rekao neistinitu tvrdnju. koji bi rešio problem date tvrdnje. ali je klasa stvari koje nisu knjige još jedna stvar koja nije knjiga.Koja je to Fermaova poslednja teorema? . primenjena na nauku o kompjuterima. ne toleriše nikakve nekonzistentnosti. èuvati u srcu. Da bi uprostio sistem. tj. dok se šetao pored polica sa knjigama. opet bi iskrsla neka nova neodluèiva tvrdnja koju sada on ne bi mogao rešiti i tako dalje do sve boljih i boljih kompjutera i novih neodluèivih tvrdnji koje bi postojale u svakom od njih. Postojali su posebni katalozi za romane. premda i druga Gedelova teorema kaže da je nemoguãe dokazati da je izabran skup aksioma konzistentan. tada bi po definiciji morao biti naveden i bibliotekar se nalazi u nerešivoj situaciji. Bez obzira na to da li pretpostavljamo da li je tvrdnja istinita ili neistinita. Pošto je završio posao. pa je stoga on lažov. Bibliotekarevi katalozi su analogni klasama koji se u matematici koriste za osnovnu definiciju brojeva. npr. bibliotekar je primetio da neki katalozi navode i sami sebe. I u nekom savršenijem modelu kompjutera. Paradoks se javlja tek kada pokušamo da ustanovimo da li je tvrdnja Kriãanina istinita ili nije. tada Kriãanin nije lažov. istinita tvrdnja implicira da je ovaj Kriãanin rekao istinitu tvrdnju. a ponekad nije èlan same sebe. bibliotekar pravi dva dodatna kataloga od kojih jedan nabraja sve kataloge koji nabrajaju sami sebe i jedan katalog koji nabraja sve kataloge koji ne nabrajaju sami sebe. Naime.

Endru Vajls sa Univerziteta Prinston uspeo da dokaže istinitost ove teoreme. Sledeãi problem.Fermaova poslednja teorema je jedna od najèuvenijih matematièkih teorema koju je formulisao francuski matematièar Pjer de Ferma tokom druge polovine 17. gde su a. a koja je dovela do važnih otkriãa u oblastima algebre i matematièke analize. godine nezavisno formulisali ovaj tzv. pa je postalo neophodno da se u nju dodaju delovi koji ne poseduju geometrijsku interpretaciju. Stiven Kuk i Leonid Levin su 1971. veka. Ferma je razmatranjem Pitagorine teoreme o odnosima dužine kateta i hipotenuze kod pravouglog trougla (a2 + b2 = c2 ). Poankareova konjektura koja je upravo na putu da bude dokazana. . povezana je sa . moguãe je i da ova oèigledna teškoãa rešavanja ovog zadatka samo reflektuje nedostatak ideja programera. odnosno da ne postoji zadovoljavajuãi naèin da se oni reše uz pomoã kompjutera. Uprkos tome što se ova tehnika pokazala veoma korisnom. odnosno odredi sva njegova rešenja. odnosno èetvorodimenzionalnom prostoru sa dve realne i dve imaginarne koordinate). a sam dokaz je zahtevao razvijanje novih oblasti matematike koje nisu bile poznate u Fermaovo vreme. a da nam nakon toga prijatelj sa kojim organizujemo koktel dostavi spisak od 100 parova koji ne smeju da budu pozvani. lako ga je naãi) protiv NP (tj. Zapravo. s obzirom da niko do sada nije uspeo da dokaže da su oni stvarno tako komplikovani koliko izgledaju. mnogi èuveni matematièari pokušali su da dokažu Fermaovu teoremu tako da je ona sve do skoro smatrana najveãom matematièkom zagonetkom svih vremena. jedno od kljuènih pitanja nauke o kompjuterima je da li su postojana takva pitanja koja se lako proveravaju. Sledeãi milenijumski problem je Hodžova konjektura koja se pojavljuje u okviru aproksimacije oblika komplikovanih tela putem spajanja jednostavnijih figura viših dimenzija. Tek je 1994. lako ga je proveriti)" problem koji matematièkim jezikom zahteva da se odredi da li je svaki formalni jezik prihvaãen nekim nedeterministièkim algoritmom u polinomnom vremenu takoðe prihvaãen nekim deterministièkim algoritmom isto tako u polinomnom vremenu. Tokom više od tri veka.Koji su to milenijumski matematièki problemi? Milenijumskim matematièkim problemima pripada 7 nedokazanih matematièkih teorija za èija rešenja Institut Klej iz Bostona nudi nagradu od po milion dolara. pretpostavlja da za tip posebno lepih prostora poznatih pod imenom projekcioni algebarski varijeteti. Interesantno je da je dokaz Fermaove teoreme povlaèio za sobom i dokaz èuvene Tanijama – Šimura konjekture po kojoj sve eliptiène jednaèine (jednaèine tipa y2 = x3 + ax2 + bx + c) poseduju sebi odgovarajuãu modularnu formu (beskonaèno simetrièni oblici u hiperboliènom prostoru. Zamislite da moramo da od 400 ljudi izaberemo samo 100 koje ãemo pozvati na koktel. geometrijsko poreklo postupka je postalo nedovoljno jasno tokom ove generalizacije. Pravljenje liste pozivnica je u ovome sluèaju nezamislivo težak zadatak. došao do formulisanja svoje èuvene teoreme. b. Malopre ilustrovani problem pravljenja liste pozivnica je jedan od ovakvih problema. tzv. delovi pod imenom Hodžovi ciklusi zapravo predstavljaju (racionalno linearne) kombinacije geometrijskih delova koji se zovu algebarskim ciklusima. Meðutim. ali za èiju proveru svih kombinacija ne postoji dovoljno vremena. Bilo je potrebno da proðe èak 358 godina da bi ova teorema bila uspešno dokazana. pa se stoga verovatno nikada neãe izraditi kompjuter koji ãe biti u stanju da proraèunavajuãi jednu po jednu kombinaciju od 100 potencijalnih gostiju reši problem. nema rešenje za bilo koju vrednost broja n veãu od 2. s obzirom da je broj razlièitih naèina za izbor 100 od 400 ljudi veãi od broja atoma u našem Kosmosu. c i n celi brojevi. godine. Hodžova konjektura upravo. s obzirom da njemu nisu bila dostupna otkriãa savremene matematike. "P (tj. Ostalo je ipak otvoreno pitanje kako je glasio originalni Fermaov dokaz (koji nikad nije pronaðen). na osnovu koje jednaèina an + b n = cn .

oblašãu matematike koja se bavi osobinama figura koje se ne menjaju kada se oni saviju ili rašire. Kako bi topološka pitanja preveo u jezik algebre. Zapravo. koja je upravo ona u kojoj živimo. Meðutim. dok torus to nije. a da se njihovi talasi kreãu brzinom svetlosti). dok kada je '(1) nije jednako 0. Matijaševiã pokazao da se rešenja Pitagorine teoreme u skupu celih brojeva pojavljuju nepredvidljivo. telom koje nastaje rotacijom kružnice oko ose koja ne preseca tu kružnicu. pretpostavimo da imamo elastiènu traku obmotanu oko sfere. kada u njemu postoji . Ipak. èija sva rešenja jednaka nuli leže na pravoj liniji. ona se ne može skupiti u taèku. Pretpostavimo sada da ova traka klizi po sferi. Pre oko pola veka. mogu predvideti i objasniti kroz razumevanje Navier-Stoksovih jednaèina koje su napisane još u 19. došavši u hotel. a premda je ona bila proverena u mnogim eksperimentalnim laboratorijama. godine. Matematièari smatraju da se putanje turbulentnih tokova fluida. veku i èije produbljivanje predstavlja još jedan milenijumski problem. kao i vodenu brazdu iza broda koji plovi po moru. s obzirom da trodimenzionalne sfere predstavljaju skup taèaka u èetvorodimenzionalnom prostoru koji se nalazi na jediniènom rastojanju od centra – date taèke u tom prostoru. Rimanova hipoteza na osnovu koje je pravilnost pojavljivanja prostih brojeva (inaèe. ukljuèujuãi i virove iza krila aviona. još uvek je ostalo nedokazano rešenje za treãu dimenziju. Poankareova hipoteza se odnosi na jednu oèiglednu toplošku osobinu sfere. Meðutim.velièine koje su odslikavale esenciju multidimenzionalnih prostora u algebarskim pojmovima. tada postoji samo konaèan broj ovakvih taèaka. a dokaz ove tvrdnje predstavlja sedmi milenijumski problem. tj. Poankare je uveo tzv. koja se javlja kao posledica toga da èestice imaju masu. ali trodimenzionalnu analogiju nikako nije uspeo da izvede. opet u vreme kada su sve sobe u hotelu popunjene. Pitanje u okviru Poankareovog problema upravo glasi: ako neka površ jeste prosto povezana. Rimanovom zeta funkcijom ('(s). Drugi matematièari su do šezdesetih godina 20. J. Stoga kažemo da je sfera prosto povezana površ. Jednoga dana. Ako je traka obmotana oko tela torusa i bilo kako klizi po njegovoj površini. Jang i Mils su postavili teoriju za opisivanje elementarnih èestica na osnovu struktura koje se pojavljuju u geometriji (posebno je važna osobina masene praznine. portir uverava gosta kako ãe brzo srediti problem tako što ãe zamoliti gosta iz sobe broj 1 da preðe u sobu broj 2. pruža do beskonaènosti. Zamislimo sada isti eksperiment sa torusom (prstenom).Šta je to Hilbertov hotel? Hilbertov hotel je hotel koji je izmislio nemaèki matematièar David Hilbert. Birèova i Svinerton-Dajerova konjektura pretpostavlja da je velièina grupe racionalnih taèaka povezana sa ponašanjem Rimanove zeta funkcije '(s) u okolini s=1. kako bi pokazao koliko je beskonaènost neogranièeno velika. tada postoji beskonaèan broj racionalnih taèaka (rešenja). Naime. koja je bila dokazana 1982. homotopske grupe . V. da li je ona u osnovi sfera (tj. Anri Poankare je pokazao da svaka dvodimenzionalna površina poseduje istu homotopsku grupu kao i dvodimenzionalna površina sfere. da u njemu veã ima beskonaèan broj gostiju. istovremeno se skupljajuãi. kada rešenja ove jednaèine predstavljaju taèke u Abelovom varijetetu.topologijom. saznaje na recepciji da su sve sobe popunjene. gde je s kompleksno promenljiva) . veka potvrdili Poankareove pretpostavke za sve dimenzije osim za èetvrtu. homeomorfna sfera). gosta iz sobe broj 2 da preðe u sobu broj 3 i uopšte gosta iz sobe broj n da preðe u sobu broj n+1. novi gost. Premda je 1970. Ovaj hipotetièki hotel ima tu neobiènu osobinu da u njemu postoji beskonaèno mnogo soba. Tako ãe se novi gost smestiti u osloboðenu sobu broj 1. njena matematièka osnova se smatra još uvek nedovoljno jasnom. tj. godine. ali ne i dokazana za ceo skup prirodnih brojeva. Na ovaj naèin se traka može skupiti u jednu taèku. do sada je bila proverena za milijardu i po rešenja. koji se naravno. ova konjektura tvrdi da kada je '(1) jednako 0. oni se veoma nepredvidljivo pojavljuju) u skupu prirodnih brojeva povezana sa tzv. .

jer ukoliko su p i q prosti brojevi i p ( q. u svetu matematike. matematika prouèava imaginarni svet brojeva. on ãe za n ) m zauzeti sobu (n . Ovakav sistem rasporeðivanja je omoguãen time što ako je m ( p ili n ( q. tj. a za n*m – sobu m2 – n +1. poseduje jednak broj taèaka. moguãe je koristiti se samo sa dva prosta broja: 2 i 3. onda 2m3n ( 2p3q. zadatak ni sada nije težak. gost iz sobe broj 2 ãe preãi u sobu broj 4. zamoliãemo trenutne goste da se presele u sobu koja nosi broj koji je duplo veãi od broja njihove sadašnje sobe. èak i beskonaèan broj beskonaènih skupova se može staviti u samo jedan beskonaèan skup. na 9 – iz (3. ona predstavlja nauku o odnosima izmeðu kolièina. uspeãemo da naðemo sobe za sve goste beskonaènog broja Hilbertovih hotela. . neparnih ili prostih brojeva se može uporediti sa beskonaènošãu svih prirodnih brojeva). 53. u sobu 3 bismo stavili gosta iz (2. pa ako smestimo goste prvog hotela u sobe sa brojevima 2. Takoðe. iz sobe broj 2 drugog hotela. Ovo pokazuje da je dupla beskonaènost i dalje beskonaènost. nakon èega bismo goste smeštali po kvadratima tablice. Èak i za ovo postoji nekoliko rešenja. tada se to isto može tvrditi i za skup parnih ili neparnih brojeva). a po definiciji. iz prve sobe drugog hotela. Naime. Ipak. I prostih brojeva ima beskonaèno mnogo. 11. Meðutim.1). jer razlièite beskonaènosti uspevaju da se “sabiju” u isti beskonaèni hotel (beskonaènost parnih.1). Svako ko je veã u hotelu i dalje ima sobu. ako se svaki prirodni broj upari sa nekim èlanom iz liste parnih ili neparnih brojeva. svaka linija. iz sobe broj 2 prvoga hotela. tj. Potrebno je. pa ipak beskonaèan broj soba. Hilbertov hotel nam pokazuje kako su sve beskonaènosti podjednako velike. 54….3). odnosno brojeve koji su deljivi samo sa 1 i sa samim sobom (1. na 7 – iz (3. U opštem sluèaju. velièine i osobine mogu odrediti. 32.3).Da li sve linije i figure poseduju jednak broj taèaka? Za razliku od fizike i hemije koje prouèavaju materijalni svet oko nas. na broj 5 poslaãemo gosta iz (1. u hotel dolazi beskonaèan broj putnika koji traži prenoãište. 23…). 3. 17. Naime. a kolone brojevima soba. kao i logièkih operacija putem kojih se nepoznate kolièine. Meðutim. zamislite da je potrebno smestiti beskonaèno mnogo gostiju iz beskonaèno mnogo Hilbertovih hotela (svi sa potpuno popunjenim sobama) u samo jedan.1). pa u istu sobu neãe biti smešteno dvoje. 74 i tako dalje. a m i n prirodni brojevi. Kada bismo želeli da popunimo sve sobe. tj. i uopšte gost iz sobe broj n ãe preãi u sobu broj 2n. 34…. velièina i osobina. na 6 – iz (2.2). napraviti tablicu u kojoj ãe redovi biti numerisani brojevima hotela.beskonaèan broj gostiju.2). i beskonaèno . goste drugog hotela na brojeve 3. upotrebiãemo proste brojeve. tada te dve liste moraju biti jednake velièine. Tako bismo u sobu broj 1 stavili gosta iz (1. 5.1)2 + m. Naime. geometrijskih figura i logièkih iskaza. 7. a kao što smo videli. skup svih taèaka na bilo kom pravcu ili bilo kom njegovom delu. Posle toga. tada bismo morali da se poslužimo treãom metodom. 52. 22. u sobu 2 bismo stavili gosta iz (1. 13. u matematici je uobièajena pojava da npr. na 8 – iz (3. goste treãeg hotela na brojeve 5. tada je pn ( qn za svako n. na oba ova naèina mnoge sobe u hotelu ostaju prazne. Dok u fizici i hemiji važi zakon o održanju energije. u 4 bismo stavili gosta iz (2. iz sobe broj 1 prvog hotela.2). bez prethodnog fiksiranja zakona izbora). neprebrojiv je. bilo da je konaène ili beskonaène dužine. Slièno tome. 19. 72. 2. gosta iz sobe sa brojem m n-tog hotela smestiãemo u sobu broj 2m3n. Drugim reèima. a pošto skup prirodnih brojeva ima beskonaèan broj èlanova. tj. Tako ãe gost iz sobe broj 1 preãi u sobu broj 2. ako gost zauzima sobu broj n u m-tom hotelu. od jednog polukruga dobijemo loptu (prostim rotiranjem za 360 o oko preènika polukruga) ili da od dve èetvrtine jabuke dobijemo celu jabuku (što je posledica aksioma izbora koji nam kaže da ukoliko imamo beskonaèan skup beskonaènih skupova. 33.3). najpre. tada iz svakog skupa možemo izbrati po jedan element. sve sa neparnim brojem su ispražnjene za pridošle goste (naime. 73. Na taj naèin ãe biti razmešteni gosti iz gornjeg levog kvadrata tablice sa stranicom 2. 24…. 23. nakon èega ãemo preãi na kvadrat dužine stranice 4 itd. èetvrtog na 7.

je velik (jer za razliku od skupa algebarskih brojeva – odnosno skupa svih rešenja jednaèina a0xn + a1xn-1 + … + an sa celim koeficijentima. vlažnost i gustinu svih kopnenih. upravo kao posledica Hajzenbergove relacije neodreðenosti. što znaèi da bismo poznavajuãi poèetne parametre sistema. skup transcedentnih. koja ãe predstavljati teme nacrtanog trougla. U opštem sluèaju. odnosno iracionalnih brojeva je neprebrojiv). Naime. možemo pokazati i da na celom beskonaènom pravcu ne postoji više taèaka nego na bilo kom njegovom odseèku (delu). koji je prebrojiv. možemo da ustanovimo pomoãu krive linije . Èuveni efekat leptira je povezan sa nemoguãnošãu potpuno preciznog predviðanja vremenske prognoze. odnosno da je moguãe izmeðu skupa taèaka na pravcu i skupa taèaka na bilo kom njegovom odseèku ustanoviti obostrano jednoznaènu korespondenciju. Ovaj efekat nepredvidljivosti u svakom nauènom eksperimentu po ovom mahanju krila jednog leptira nosi i ime leptirov efekat. što znaèi neprekidan. Meðutim. Naime. u teorijskom sluèaju. a ovakvi skupovi sa beskonaèno mnogo èlanova se nazivaju skupovima kontinuuma. Slièno ovome. pri èemu nije ispuštena ni jedna taèka na pravcu. mogli bismo sve ove brojke da ubacimo u memoriju jednog specijalizovanog superkompjutera koji bi nam izraèunao taèno vreme i sve vremenske pojave na Zemlji u bilo kom trenutku u buduãnosti. Meðutim. . dovoljno je samo da opišemo polukrug preènika izabranog odseèka i da ga nacrtamo izmeðu intervala (odseèka) i prave linije. Ukoliko nacrtamo dužu liniju ispod kraãe linije. pravce i brzine kretanja. pa je stoga ljudska težnja ka poznavanju svih osobina materijalnih sistema u bilo kom vremenskom trenutku na osnovu samo fizièkih merenja postala iluzija.Šta je to efekat leptira? Nekada se mislilo da je priroda deterministièka. tada ãemo moãi da ustanovimo jednoznaènu korespondenciju izmeðu svih taèaka ovih dveju linija povlaèenjem zamišljenih pravih linija izmeðu svake dve od beskonaèno mnogo taèaka na svakoj od njih. ima isto toliko taèaka koliko i bilo koji njegov odseèak. Naime. a zatim kružnicu projektujemo na pravac i vidimo da pri tome svakoj taèki intervala odgovara jedna i samo jedna taèka pravca. nakon formulisanja Hajzenbergove relacije neodreðenosti postalo nam je jasno da ishodi prirodnih dogaðaja uvek ostavljaju prostora za upliv božanske sile. naša merenja nikada ne mogu biti u potpunosti precizna. dokazujemo kako na delu prave i na èitavoj beskonaènoj pravi postoji podjednako veliki broj taèaka.tangensoide (grafika funkcije y = tgx). možemo da dokažemo i da bilo koji odseèak kvadrata ili bilo koje druge višedimenzionalne figure poseduje jednak broj taèaka kao i cela figura. premda je atmosfera jedan veoma složen sistem sa mnogo meðuzavisnih promenljivih velièina. Takoðe. kada bismo mogli da izmerimo temperature. Ove zamišljene linije kojima se ustanovljava korespondencija ãe se seãi u zajednièkoj taèki iznad obe linije. što potièe od latinske reèi continuum. mogli da poznajemo njegovo stanje u bilo kom vremenskom trenutku. pravljenje male greške u unešenim podacima dovešãe do potpuno drugaèijih predviðanja od istinitih. èak ni sa najsavršenijom opremom na svetu. vazdušnih i vodenih masa na Zemlji i kada bismo u raèun ukljuèili i prijem energije sa Sunca. Najpre taèke intervala preslikavamo na kružnicu. Sliènu korespondenciju izmeðu intervala od 0 do !/2 na x-osi i beskonaèno velike y-ose. bilo koja geometrijsko telo koja sadrži barem jednu liniju. . dovoljno je da jedan leptir mahne svojim krilima i na taj naèin samo malo promeni poèetna stanja sistema pa da naša predviðanja padnu u vodu time što ãemo pogrešno predvideti neki uragan koji se neãe desiti ili neãemo predvideti kišu tamo gde ãe ona pasti. Drugim reèima. A pošto predviðanje buduãih stanja sistema najviše zavisi od poèetnih parametara.

Naime. pa se brèkaju u njoj.35 mm). Voda .Koliko je vremena potrebno kapima kiše da padnu sa oblaka na Zemlju? Kapi kiše mogu padati sa velikih visina od po nekoliko kilometara. što su kapi kiše veãe. dok kumulusi. najverovatnije je da su one osetile toplu struju vazduha koja se penje odozdo. Uzdižuãa topla vazdušna struja se tokom penjanja širi i hladi sve dok se njena temperatura (i gustina) ne izjednaèi sa temperaturom (i gustinom) okolnog vazduha. a stoga je i reði od okolnog vazduha. to ãe one brže padati ka Zemlji. Oni se sastoje se od mnoštva malih kapljica vode. Drugim reèima. u sluèaju magle.Kako nastaju oblaci? Oblaci nastaju kondenzacijom vodene pare prilikom širenja i hlaðenja toplih vazdušnih struja koje se podižu u visinu. odnosno strujeãi oblaci imaju gornje slojeve u obliku karfiola. Oblaèan vazduh se meša sa bistrim i prozirnim vazduhom i cirusi gube svoj jasno definisani oblik i razlivaju se duž nebeske sfere. kapi preènika oko 5 mm (preènik kišnih kapi se nalazi u rasponu od 0. a nastaju u delovima Zemljine atmosfere gde se vazduh podiže naviše duž širokih oblasti. godine izveo sistem klasifikacije oblaka koji se i danas primenjuje. pa ukoliko potièu iz nimbostratusa sa visine od oko 1800 metara. padaju brzinom od 9 metara u sekundi.51 do 6. koji se nalaze na visinama od preko 6 km. Ukoliko ste nekada iz aviona primetili ptice kako lete oko odreðenog vazdušnog predela. kao i dva razlièita tipa sastava oblaka .slojeviti i strujeãi. tako da vazdušna strujanja upravljaju njihovim kretanjem i one praktièno plutaju po vazduhu.Kakvi sve oblaci postoje? Luk Hauard je 1803. poèinje da se kondenzuje. slobodni molekuli vode poèinju da privlaèe jedni druge i da formiraju vodene kapi (polupreènika od jednog hiljaditog dela milimetra dok su u oblaku. S druge strane. a prema kome postoje dve fundamentalne strukture oblaka . koje odlièno rasipaju svetlost.oblaci koji se sastoje vodenih kapi i nalaze se na visinama do 6km i oblaci sastavljeni od ledenih èestica. . U vazduhu je uvek rastvorena odreðena kolièina vode pare koja na dovoljno niskim temperaturama. Stratusi ili slojeviti oblaci imaju izgled magle. a njihova difuznost potièe usled toga što kristali leda u okolini ivica oblaka isparavaju u okolni vazduh. Za razliku od kumulusa.6. Ove vazdušne struje nastaju iznad toplijih oblasti Zemljine površine iznad kojih je vazduh topliji u odnosu na okolni hladniji vazduh. kumulusi uzrokuju pljuskove i oluje sa grmljavinom. a nastaju u brzo podižuãim vazdušnim strujama èija naviše usmerena komponenta brzine prevazilazi brzinu od nekoliko metara u sekundi. cirusi podseãaju na razmazane bele trake po nebu. ali sporom brzinom (nekoliko santimetara u sekundi). odnosno tzv. preko oko 20 hiljaditih delova milimetra kada se spuštaju u obliku magle. a mogu i stajati u vazduhu kao npr. Proseèno velikim . cirusi. S druge strane. Stratusi proizvode trajne kiše. Najmanje kapi kiše padaju brzinama od po samo nekoliko santimetara u sekundi. tada im je potrebno oko 200 sekundi da padnu na Zemlju. do nekoliko stotih delova milimetra kada poèinju da padaju iz oblaka u obliku kiše) ili male kristaliãe leda (èije su razmere nešto veãe od razmera vodenih kapljica) koje u veãim grupacijama sa Zemlje opisujemo kao oblak. kakve vladaju u visokim slojevima atmosfere. prilikom èijih nastanaka dolazi do malog mešanja oblaka sa okolnim vazduhom pa oni stoga imaju oštre oblike. . usled èega ovakvi oblaci izgledaju blještavo beli.

a odbaèena vodena pare se kondenzuje formirajuãi oblak. Rast komada grada je povezan sa uèestalim sudarima èestica grada u nastajanju sa prehlaðenom vodom (vodom koja je teèna na temperaturi ispod njene taèke mržnjenja). Naime. dok u ekstremno hladnim uslovima ledeni kristali ostaju nezavisni. proces šireãeg hlaðenja poèinje u vazduhu koji ima znatno manji sadržaj vodene pare. Ukoliko bismo zanemarili vetar koji utièe na brzinu kapi tokom njenog padanja. grad predstavlja potpuno drugaèiji naèin precipitacije. da bi sila gravitacije koja deluje na kišnu kap postala dovoljno velika da bi ona poèela da pada. koji nalaze put do površine Zemlje. koliko god da je niska temperatura. kao i kumulonimbusni oblaci mogu da izazovu prolazak komada grada u formiranju kroz atmosferske slojeve nazimenièno veãih i manjih temperatura tako da se u okviru svakog komadiãa grada formiraju naizmenièni slojevi otopljenog snega i leda. što smanjuje kolièinu vodene pare koju može sadržati. koja je èesta pojava na Arktiku. Ipak. ali koje se zalede kada na Zemljinoj površini doðu u kontakt sa nekim predmetom èija se temperatura nalazi ispod 0oC. ka Zemlji usmerena sila gravitacije je ubrzava sve dok se njen intenzitet ne izjednaèi sa naviše usmerenom silom trenja kišne kapi sa okolnim èesticama vazduha kroz koji pada. susnežice i grada? Ledena kiša predstavlja obiènu kišu koja pada iz oblaka u obliku teènih kapi. tzv. veã se pojavljuje i leti samo ukoliko u atmosferi postoje naizmenièno topliji i hladniji slojevi.7 i kvadratnog korena iz polupreènika kapi (u milimetrima). tj. . Tako ãe kišna kap polupreènika 2 mm putovati do Zemlje brzinom od oko 7 m/s. Na nešto višim temperaturama. komadiãi grada koji padaju iz oblaka predstavljaju koncentriène slojeve otopljenog i rekristalizovanog snega oko kristalizacione klice. pa ãe joj u zavisnosti od nadmorske visine oblaka iz koga potièe biti potrebno izmeðu jednog i nekoliko minuta da doðe do Zemlje.kišnim kapima (preènika oko par milimetara) je najèešãe potrebno izmeðu 3 i 6 minuta da doðu do Zemlje. Za razliku od ledenih kiša i susnežica. Širenje vazduha dovodi i do njegovog hlaðenja. ponekad ne baš u obliku snega. koji podrazumeva najpre podizanje vazdušnih masa. doãi ãe do formiranja odreðene.Zašto sneg retko pada kada je mnogo hladno? Maksimalna koncentracija vodene pare prisutne u vazduhu. veã u obliku snežnih iglica. koja najèešãe predstavlja obiènu trunku prašine. u jednoj kapi se mora kondenzovati oko 1018 molekula vode. a èesto se pojavljuje pre ili posle tornada ili velikih oluja. Susnežica poèinje kao kiša u nešto toplijim gornjim slojevima atmosfere. ovakvi oblaci sadrže mnogo manje vode u obliku kristala leda. ali se vodene kapi brzo zalede prilikom prolaska kroz hladnije slojeve atmosfere koji se najèešãe nalaze neposredno iznad Zemljine površine. Naime. Stoga. “snežne magle”. mogli bismo lako da izraèunamo terminalnu brzinu kapi datih razmera. S druge strane. kada kap poène da pada sa dna oblaka. s obzirom da se u najveãem broju sluèajeva veoma brzo pretvori ili u kišu ili u sneg. susnežica je kiša koja pada u vidu malih komadiãa leda. a zatim njihovo širenja pod dejstvom nižeg atmosferskog pritiska u višim slojevima atmosfere. koji predstavljaju poèetna mesta za formiranje kristala snega. premda manje kolièine kristala leda. Inaèe. grad ne mora da bude zimska pojava. Ledena kiša je najèešãe kratkotrajna pojava. ali još uvek ispod 0oC. kristali leda se meðusobno povezuju stvarajuãi snežne pahuljice. Tako se lako može izvesti da je terminalna brzina kapi (u metrima u sekundi) jednaka proizvodu broja 4.Koja je razlika izmeðu ledene kiše. veoma je mala na niskim temperaturama. . nego na uobièajenim temperaturama. Najveãi broj oblaka nastaje u procesu šireãeg hlaðenja. koja se nalazi u oblacima kroz koje lete èestice grada. Za razliku od ledene kiše i susnežice. pa stoga pojava grada . Na veoma niskim temperaturama. Vetrovi tokom oluja.

a bela boja snega snega . odnosno energiju kretanja. dok put gubi toplotu samo preko svoje površine. sigurno ste primetili da se led oko zrna soli skoro trenutno topi. oni mogu postati i mnogo veãi i teži. a i može se nalaziti ispod tankog sloja snega.Zašto se na zaleðene puteve stavlja so? Ako živite u mestu gde zimi pada mnogo snega i gde su putevi u to doba godine èesto zaleðeni. Meðutim. Ovo znamo jer kada gledamo kroz vodu sve što vidimo ispada u našim oèima malo iskrivljeno. ali pri tome menja svoj pravac. desetoprocentni rastvor slane vode ledi na –6 oC. Sigurno znamo da nije isti oseãaj dodirnuti asfalt i èelik tokom jednog hladnog dana. tada so neãe ostavljati skoro nikakav efekat. pa nam je stoga mnogo hladnije ukoliko jedno vreme držimo ruku na èeliènom predmetu. atmosferskom pritisku dostigne temperaturu od 0 oC. S druge strane. Takoðe. temperatura površine mosta ãe takoðe vrlo brzo pasti ispod nule i kiša ili sneg ãe se zalediti na mostu. Drugi razlog je taj što je veãina mostova izgraðena od èelika i betona. nego ukoliko isto vremeno provedemo dodirujuãi asfalt koji mnogo sporije odvodi toplotu. što dodatno smanjuje brzinu gubitka toplote puteva. kada je temperatura puta niža od oko –10 o C. sneg je beo. ona se rastvara u vodi i snižava njenu temperaturu mržnjenja što znaèi da i dovodi do topljenja leda ukoliko je njegova trenutna temperatura veãa od temperature mržnjenja. Sneg se sastoji iz mnogo malih kristala leda. i prevode je u toplotu. a to su materijali koji su veoma dobri provodnici toplote.4 kilograma. a time i veãu vuènu snagu vozila. što znaèi da skoro potpuno reflektuje svetlost. Zbog ove pojave se vozaèima èesto savetuje da uspore kada se približe mostu jer led može biti nevidljiv. hladni vetar udara mostove sa svih strana tako da oni brzo gube toplotu. Usled toga sva toplota prolazi kroz most do površine konstrukcije gde se prenosi na spoljašnju struju hladnog vazduha. što zavisi od debljine i broja njihovih konstitutivnih slojeva. zašto je sneg beo? Vidljiva svetlost predstavlja identièno prostorno i vremensko oscilovanje elektromagnetnog polja. Voda je providna. Ako ste nekada posmatrali kako se led topi pod dejstvom soli. voda u kojoj je rastvoreno malo soli poseduje sniženu taèku mržnjenja i povišenu taèku kljuèanja. èvrsta so neãe moãi da se dublje inkorporira u èvrstu vodu kako bi zapoèeo proces topljenja. Tako se na primer.7 milimetara. Meðutim. godine i bio je težak 3. a u zavisnosti od frekvencije oscilovanja naše oèi primeãuju razlièite boje.Ako je voda bezbojna. Naime. Najveãi do sada izmereni komad grada je pao u Indiji 1939. . odnosno odbijaju od sebe svu svetlost koja padne na njih. snižene posredstvom rastvaranja soli u ledu. Sipanjem soli na zaleðeni put. èelik veoma brzo odvodi toplotu sa naše ruke kada ga dodirnemo.Zašto se zimi mostovi zalede pre puteva? Tokom jednog hladnog i kišnog dana. a topljenje se dalje širi od granica zrna soli. Sa druge strane. putevi su napravljeni od asfalta koji je prilièno slab provodnik toplote. . tela bele boje reflektuju. Iako proseèni kamenèiãi grada imaju u preèniku oko 6 . Naime. U tom sluèaju ãe sipanje peska preko puta pružati bolje trenje. Kada temperatura vazduha padne ispod nule. što znaèi da svetlost prolazi kroz nju. a dvadesetoprocentni rastvor slane vode na –16 oC. onda ste sigurno nekada videli auto-moto ekipe kako sipaju velike kolièine soli na zaleðeni put. Led nastaje kada temperatura vode pri normalnom. Za razliku od crnih tela èiji atomi i molekuli apsorbuju svu svetlost koja padne na njih. led se brže stvara na mostovima i nadvožnjacima nego na putevima iz dva razloga: pre svega. .ukazuje na nesvakidašnje vremenske prilike. temperatura mostova je veoma bliska temperaturi vazduha.

Što je u vodi prisutno manje vazdušnih mehuriãa. a razlog tome je stalna apsorpcija i ponovna emisija svetlosnih fotona od strane pojedinaènih atoma kao i elastièni sudari izmeðu fotona i elektrona prilikom kojih fotoni menjaju svoj pravac prostiranja. Meðutim. èesto tokom zime doðe do pucanja cevi u vodi koja se u njima zaledila. to ãe biti veã i njegov indeks prelamanja.nastaje kao posledica optièkih osobina kristala leda. Optièka gustina materijala je povezana sa proseènim vremenom koje atomi materijala provode u pobuðenim stanjima (kao posledicama apsorbovanja fotona) pre nego što ponovo emituju apsorbovani foton koji zatim ponovo nastavlja svoj put. pa stoga ledene kocke deluju pritiskom na zidove cevi. legure olovo-kalaj-antimon (koja se koristi u štamparstvu). Meðutim. umesto optièke gustine možemo se koristiti i obiènom. kada su temperature tople i hladne vode relativno bliske. u sluèaju vode (koja je jedina poznata supstanca koja poèinje da se širi pre taèke mržnjenja. nekih legura srebra kao i još nekih drugih supstanci. pa ãe se ona i brže zalediti. Ukupna brzina svetlosti se smanjuje prilikom njenog prelaska iz vakuuma u sredinu koja je ispunjena atomima. èvrsta faza neke supstance je gušãa od njene teène faze. jer bela boja sadrži u sebi ceo spektar vidljive svetlosti sa Sunca. Tako je toplotna provodljivost kristala leda znatno veãa od toplotne provodljivosti snega u kome je uvek prisutno mnogo vazdušnih pora i šupljina. što znaèi da se svetlost brže kreãe kroz led nego kroz vodu.Da li se svetlost kreãe brže kroz vodu ili kroz led? Indeks prelamanja nekog materijala se definiše kao odnos brzine prostiranja svetlosti kroz vakuum i brzine prostiranja svetlosti kroz dati materijal. pa je snežni pokrivaè stoga odlièan toplotni izolator. Led je reði od vode. to je toplotna provodljivost vode veãa. . Zimi se cevi kroz koje teèe topla voda uvek rasprsnu lakše od hladnih cevi. pa se tada i svetlost brže prostire kroz teènu fazu. i tako sve dok svetlosni foton ne obrne svoj smer za više od 90o i ne napusti sloj snega. Ustvari. a kao posledica toga i indeks prelamanja leda (1. uvek ãe se brže zalediti prethodno prokljuèala voda. toplotna provodljivost snega je skoro jednaka toploltnoj provodljivosti vune. tj. kao i njihovog neureðenog rasporeda u snegu. što je veãa optièka gustina materijala.33). topla voda koja je prethodno proklljuèala. takoðe posledica i opadanja koncentracije vazdušnih gasova u vodi sa njenim . pa se svetlost kroz nju kreãe brže. zapremina leda je za oko 9 % veãa od zapremine vode. gde mu se opet malo promeni pravac kretanja. a mi vidimo da je sneg beo. izmeðu 0 i 4 oC pri atmosferskom pritisku). Razlog ovoj neobiènoj pojavi je u tome što vodu tokom kljuèanja napušta rastvoreni vazduh u okviru gasnih mehuriãa.31) je manji od indeksa prelamanja vode (1. a kada su temperature prethodno prokljuèale i neprokljuèale vode jednake. lako se može zalediti brže od toplije vode. Inaèe. Naravno. biti siromašnija vazduhom od obiène vode koja prethodno nije burno isparavala u procesu kljuèanja. njihova èvrsta faza je reða od teène. silicijuma.Zašto se topla voda ponekad zaledi brže od hladne vode? Ukoliko bismo podjednakom brzinom poèeli da oduzimamo toplotu toploj i hladnoj vodi. Kad svetlosni foton doðe do sloja snega. što je osim veãih temperaturskih fluktuacija. germanijuma. Stoga ãe ova voda nakon prestanka zagrevanja pošto smo je doveli do kljuèanja. Naime. sasvim sigurno bi se hladna voda brže zaledila. pa im se i smanjuje brzina kretanja u taèno definisanom pravcu. U najveãem broju sluèajeva. Ovaj proces reflektovanja dešava se sa svetlosnim fotonima svih vidljivih frekvencija pa stoga sneg reflektuje svu vidljivu svetlost. on najpre prolazi kroz kristal leda na površini koji mu malo promeni pravac kretanja i pošalje ga na susedni kristal. atomskom gustinom. a ovaj pritisak (od oko 2400 atmosfera) je èesto dovoljan do dovede do pucanja materijala od koga je napravljena cev. Pošto se i led i voda sastoje od istih molekula vode. .

Pošto je voda gušãa od vazduha. Sa toplotom kojom bismo otopili samo jedan kubni santimetar leda. klizaè se ne može ni pomaãi sa mesta jer nema skoro nimalo trenja koje je neophodno da bi se ubrzao. Stoga. komadiã leda u vodi ãe se znatno brže otopiti. pri èemu su voda i vazduh na istoj temperaturi. teèno stanje. istih 80 kalorija toplote kojih moramo dati 1 gramu ledu da bi se otopio. jer on veoma brzo upija toplotu sa okolnih tela. Stoga. veã u njoj tone. to ãe pritisak kojim deluje telo na podlogu biti veãi. Ovakve vrste leda ne nalazimo u prirodi. po ledu koji je gladak kao staklo. pa ãe se stoga i proces topljenja leda mnogo brže odigravati u vodi nego u vazduhu. jedan u vodu.184 Džula. Takav. oni mogu da savladaju privlaènu potencijalnu energiju koja ih drži vezane u kristalnoj rešetki leda i da preðu u fluidno. dolazi do usporavanja brže. možemo npr. Potrebno je da se prisetimo da je temperatura merilo srednje kinetièke energije èestica sistema. ukoliko su voda i vazduh na istim temperaturama. Tako se pod dejstvom težine klizaèa. Meðutim.5 oC do 16. rashladiti za 1 oC 240 litara vazduha. pritisak kojim deluje telo svojom težinom na podlogu zavisi osim od mase tela i od dodirne površine izmeðu tela i podloge. . a time i veãu ukupnu kinetièku energiju èestica sistema. ali je voda toplija jer je gušãa od vazduha. a okolni molekuli usporavaju.Zašto se led brže topi u vodi nego u vazduhu? Ukoliko dva ista komada leda (istih temperatura) potopimo. pod dejstvom pritiska) topi mali sloj leda. okolni molekuli (vode ili vazduha) poèinju da se sudaraju sa molekulima vode u ledu. naravno). kao i izuzetno male površine oslonca klizaljke (odnosno. Naime. potrebno je da na komad leda delujemo pritiskom. led sa temperaturom od –1 oC se topi pod pritiskom od 130 kg/cm2 (na Zemlji.5 oC). Da bismo to izveli. a drugi ostavimo u vazduhu. Podsetimo se da je kalorija kolièina toplote koju je potrebno predati jednom gramu vode da bi se on zagrejao za jedan stepen (taènije od 15. pa time poseduje više èestica. Naime. Slièno ovome. dok se led temperature od –20 oC topi pod pritiskom od 2000 kg/cm2 (opet na Zemlji).Kako možemo da otopimo led bez zagrevanja? Da bismo otopili 1 gram leda koji poseduju temperaturu od 0 oC. vruãi led ne možemo èak ni u ruci da držimo. a ubrzavanja sporije kugle (pri èemu važe zakoni održanja energije i impulsa). Kada molekuli vode u kristalnoj rešetki leda dobiju dovoljno velike kinetièke energije. dobiãemo led koji osim što ãe biti teži od vode. Takoðe. Tako se molekuli vode u ledu ubrzavaju. Naime. ukoliko zaledimo vodu koja se nalazi pod pritiskom od 2000 atmosfera dobiãemo led koji je teži u vodi i stoga ne pluta na površini vode. moramo mu predati 80 kalorija toplote. ista stvar se dešava i prilikom sudaranja atoma i molekula. proseène) kinetièke energije. prethodno zagrejana voda uvek formira i gušãi led kada se dovoljno ohladi. Slièan efekat topljenja leda pod pritiskom postižemo svaki put kada se klizamo sa klizaljkama na ledu. ako pritisak u vodi poveãamo do 20 000 atmosfera i zatim takvu vodu zaledimo. ona je i toplija. a jednaka je energiji od 4. njihove èestice poseduju jednake srednje (tj. a time i poveãane toplotne provodljivosti ovakve vode. a nastali tanki sloj vode zapravo i omoguãava klizanje pri kome postoji taèno onoliko trenja koliko je potrebno da bi klizaè mogao da kontroliše svoje kretanje. Kao što kada se sudare dve bilijarske kugle. što opisujemo kao prenos toplote sa toplijeg na hladnije telo. topiãe se tek na 80 oC. premda se smatra da ovakav .zagrevanjem. možemo da potrošimo za zagrevanje jednog grama teène vode od temperature od 20 oC pa do samog kljuèanja (na 100 oC). Takoðe. Što je manja ova površina. led možemo otopiti i bez zagrevanja. dok po stvarnom ledu klizaè može da razvije brzinu jednog brzog voza. . tzv. Kada ubacimo led u vodu ili ga okružimo toplijim vazduhom. dok toplota predstavlja meru ukupne kinetièke energije èestica sistema.

kljuèala voda neãe biti isto tako vrela kao voda koja možda baš sada kljuèa na šporetu u vašoj kuãi. onda ãe sva voda težiti da obrazuje sferu. koje su elektriène prirode i opisuju interakcije izmeðu dva dipola. plafon ãe ostati suv (kada ne bi bilo gravitacije. Razlog tome je to što kuvanje hrane na visokim planinama zahteva duže kuvanje usled niže temperature kljuèale vode. Izvlaèite vazduh iz hermetièki zatvorene posude u kojoj se nalazi voda i jednog trenutka ona ãe prokljuèati bez ikakvog zagrevanja. U osnovi ovog privlaènog dejstva su Van der Valsove (tj. a da se odbijaju kada se isuviše približe jedan drugom tako da im se elektronski oblaci preklope. U suprotnom sluèaju. Ukoliko postavite vodu u oblast izuzetno niskog pritiska.Zašto kapi vode tako polako padaju sa vrha krova? Svi neutralni atomi i molekuli imaju tu osobinu da se privlaèe kada su malo razmaknuti. voda ãe prokljuèati na nižoj temperaturi. voda bi tada obrazovala sferne kapljice i ne bi kvasila plafon). temperatura kljuèanja vode opada za po jedan stepen Farenhajtove skale. a razlog tome je upravo dominacija meðumolekulskih sila u odnosu na silu gravitacije koja je u bestežinskom stanju zanemarljivo mala. površinski napon). Tako ãe voda na planini visokoj 4 kilometra. meðumolekulske) sile. Meðutim. voda ãe napuštati unutrašnjost èaše tako što ãe se kretati duž zidova èaše i zatim preko stola. Meðutim. Kljuèala voda je tada toplija pa i kuvanje može trajati kraãe. ona ãe prokljuèati bez zagrevanja. tada ãe voda kvasiti plafon (kada ne bi bilo gravitacije sva voda sa krova bi se lepila za površinu plafona). jer sa poveãanjem visine dolazi i do opadanja atmosferskog pritiska i to po eksponencijalnoj zavisnosti. dva tela èija raspodela naelektrisanja nije sferno simetrièna. To znaèi da kada kuvate èaj na vrhu planine. u prisustvu gravitacije. . voda teži da minimizira ovaj napon. odnosno da zauzme oblik lopte (sfere). tj.Da li voda može da prokljuèa bez zagrevanja? Voda poèinje da kljuèa u onom trenutku kada se pritisak njene pare izjednaèi sa okolnim pritiskom. da smanji površinu što je moguãe više. Postojanje ovih meðumolekulskih sila izmeðu molekula vode može se potvrditi i ukoliko prepunite èašu vode za nekoliko milimetara iznad vrha èaše. sila gravitacije koja teži da odvoji kapi vode od plafona i spusti ih na Zemlju. ako se smanji pritisak u okolini. lonci pod pritiskom izvode suprotan efekat. Pošto su molekuli vode visoko polarni. Ukoliko postavite èašu napunjenu sa vodom u bestežinsko stanje. Voda se neãe preliti upravo zbog privlaène sile izmeðu molekula vode. to možete i proveriti. S druge strane. Pošto se na dodirnoj površini izmeðu vode i druge sredine (npr. oni se usled Van der Valsove interakcije. Naime. a temperatura još nedovoljno visoka. S druge strane.led možda i postoji na nekoj dubini Zemljine kore gde je pritisak veliki. Ali. Ako imate vakuum pumpu. Ova interakcija i privlaèenje neutralnih molekula je utoliko veãe ukoliko je dipolni momenat ovih molekula veãi. ako izolujete vodu od èaše. Opšte je pravilo da na svakih 160 metara visine. Oni poveãavaju vazdušni pritisak u lonci pa voda kljuèa na višoj temperaturi. Možda ste nekada primetili da su na nekim kesicama sa jelima koja zahtevaju kuvanje napisani posebni recepti za pripremanje jela na visokim nadmorskim visinama. voda kljuèa na 100 oC. kljuèati na 86 oC. . premda im je ukupno naelektrisanje jednako nuli. vazduha) obrazuje napon (tzv. Ukoliko je privlaèna sila izmeðu molekula vode i molekula sa površine plafona veãa od privlaène sile izmeðu samih molekula vode. privlaèna sila izmeðu molekula vode i . tj. Pri normalnom atmosferskom pritisku (101 325 Paskala). kao i usled formiranja vodoniènih veza izmeðu atoma vodonika i kiseonika iz razlièitih vodenih molekula. zavisi od zapremine kapi pa je stoga proporcionalna sa treãim stepenom polupreènika kapi. veoma dobro vezuju jedni za druge. situacija se menja.

Vodeni mlazovi mogu lako seãi mermer. što znaèi da iako je svaki molekul vode u celini neutralan. pa je proporcionalna sa kvadratom polupreènika kapi. Mlaz ãe se saviti ka našem predmetu jer on privlaèi vodu. metale. granit. Pošto ãe sa rastom kapi. Naime. drvo. a vodeni mlazovi veoma visokog pritiska za seèenje materijala ušli su upotrebu osamdesetih godina 20. Stoga ãe se molekuli okrenuti tako da njihovi negativni krajevi budu bliže pozitivno naelektrisanom predmetu. ukoliko odreðena kolièina vode dospe iz slavine u crevo. naš predmet naelektrisati. Poèetkom 20. smanjujemo velièinu prostora kroz koji teèe voda. plafona) zavisi od dodirne površine izmeðu kapi i krovom. èešalj ili gumenu šipku. . jer treãi stepen polupreènika raste brže od kvadrata. Vodeni mlazovi niskog pritiska su prvi put korišãeni u rudnicima zlata u Kaliforniji sredinom 19. jedan njegov kraj (oko atoma kiseonika) je nešto malo negativno naelektrisan. Vodeni mlazovi u ovakvim mašinama su sposobni da seku razne stvari jer je pritisak vode u mlazu oko 30 puta veãi od pritiska vode u mlazu uliènih èistaèa.Koliko može biti jak mlaz vode? Mlaz vode može biti toliko snažan da se njime može seãi metal. Kada stavimo prst na vrh creva. samo ãe tada pozitvni krajevi molekula vode biti privuèeni). njihov domet takoðe postaje veãi. pod dejstvom trenja dolazi do izbijanja odreðenog broja elektrona iz atoma koji su izloženi meðusobnom kontaktu. Pošto se baštenska creva prave od krute plastike koja ne može da se širi i na taj naèin akumulira vodu u sebi.molekula sa površine krova (tj. protrljajte je komadiãem vunene tkanine i prinesite tankom mlazu vode koji istièe iz slavine. plastike.Zašto dolazi do poveãanja mlaza vode kada prstom delimièno poklopimo otvor creva? Na osnovu zakona o održanju materije (koji se može primenjivati samo u ovakvim makro-kosmièkim sluèajevima kada je pretvaranje mase u energiju zanemarljivo malo). pa èak i èelik. sila gravitacije brže rasti od meðumolekulskih sila. . veka. Elektrièna sila izmeðu naboja opada . i kap vode ãe se u jednom trenutku odlepiti od krova i poèeti da pada ka Zemlji. onda sva voda koja uðe iz slavine u crevo. a i vodeni sprej se kanališe kroz veoma uski otvor kako bi mlaz bio što koherentniji. a usled veãe brzine èestica vode. veka. negativni krajevi molekula vode ãe biti privuèeni ka pozitivno naelektrisanom predmetu dok ãe pozitivni krajevi molekula biti odbijeni (ista stvar ãe se desiti kada se predmet naelektriše negativno. pa ãe se kao rezultat toga. ista kolièina vode mora ili oticati kroz izlazni otvor ili se akumulirati u crevu. dok je suprotni kraj molekula (dva kraja oko atoma vodonika) nešto malo pozitivno naelektrisan. a prednost u odnosu na metalne rezaèe im je ta što se ne pregrevaju i ne mogu da otupe. molekuli vode su bipolarni. što se i koristi u abrazivnim mlaznim mašinama. Pošto ista kolièina vode mora da istièe iz creva i pre i posle delimiène blokade njegovog izlaznog otvora. Kada neki gumeni ili plastièni predmet protrljamo vunenom tkaninom. Uz pomoã ovog dodatke sa jednim ovako snažnim mlazom može se skinuti kora drveta sa rastojanja od 12 metara. . sa poveãanjem njenog polupreènika. Nauènici sa Univerziteta Berkli u Kaliforniji napravili su hemijsku supstancu koja se zove super-voda i koja se dodaje obiènoj vodi kako bi dodatno povezivala molekule vode i tako stvarala još koherentniji mlaz. tj.Kako možemo da savijamo mlaz vode? Uzmite jedan plastièni lenjir. veka poèeli su da se koriste topli i parni vodeni mlazovi za èišãenje. mora i izaãi iz njega. kamenje. voda mora oticati brže. Ukoliko se naelektriše pozitivno i drži pored mlaza vode.

skretati ka predmetu. . pa bi na kraju i prestala da istièe što se èesto dešava kada nam nestane voda u kuãi. Da bi gornja jednakost i dalje važila. Naime. molekuli vode se ubrzavaju ka lavabou pa se stoga i brzina mlaza poveãava sa njegovim padanjem. pijaãe vode koja se uz pomoã snažnih pumpi skladišti u njima. vode). onda možemo da zakljuèimo da ãe proizvod površine popreènog preseka i brzine isticanja vode biti jednak na bilo kojoj visini mlaza. Kada nivo vode u vodenom tornju poène da opada. Kada odvrnemo slavinu. veãa kolièina vode ãe proticati u jedinici vremena. što je veãa brzina. Naime. tada bi voda u slavini usled nedostatka pritiska vode poèela da istièe sporije. što se stvarno i dešava. Razlog tome je što voda iznad rupe pritiska svojom težinom vodu ispod sebe i istiskuje je kroz otvor. mi zapravo otvaramo ventil kroz koji voda. Treãi faktor je gustina fluida (tj. pa joj tako smanjuju i pritisak. pri veoma suvom vazduhu. pod dejstvom gravitacije. . sva voda iznad nivoa rupe ãe isteãi kroz otvor. što je veãa površina popreènog preseka. Naime. sa smanjenjem površine popreènog preseka mora se poveãati brzina mlaza. . Ako. ipak. Pošto smo primetili da je mlaz uži na manjim visinama od lavaboa. kao i usled prolaska kroz krivine koje usporavaju tok vode. Iz dna vodenog tornja napunjenog vodom izlazi jedna cev koja se zatim grana u mnogo cevi od kojih svaka donosi vodu pod pritiskom kuãama i zgradama u gradu. a vodeni mlaz ãe stoga. Što dalje voda putuje kroz cevi. to je i površina popreènog preseka mlaza manja u delovima mlaza koji su bliži lavabou nego slavini. možemo reãi da upravo Zemljina gravitacija uzrokuje sužavanje vodenog mlaza. Ukoliko napunimo èašu ili kofu sa vodom i zatim probušimo jednu rupu na sudu. Drugi faktor predstavlja brzina vodenog toka. približite prst mlazu vode i mlaz ãe se saviti ka nama. ona može varirati od taèke do taèke. Ovaj eksperiment se posebno efektno izvodi pri niskoj vlažnosti vazduha. spontano se kreãuãi iz oblasti veãeg u oblast nižeg pritiska (kao i sve druge materijalne èestice u prirodi) savladava nadole usmerenu silu gravitacije i poèinje da curi ili teèe. pa ãe i voda brže isticati kroz otvor. Pošto su se sada molekuli vode okrenuli tako da su njihovi negativni krajevi bliže pozitivno naelektrisanom predmetu. Prvi faktor je velièina samog popreènog preseka. Voda takoðe gubi pritisak kada poène da se penje naviše. mlaz vode se može saviti i samo prstom. to ãe biti veãi pritisak koji deluje na vodu u okolini rupe. Kada se ovo ne bi radilo. popnite se na jak stakleni sud (koji deluje kao izolator). pretpostavimo da je gustina vode u svim taèkama mlaza jednaka. Stoga. a usled turbulencije. privlaène sile izmeðu negativnih krajeva molekula i pozitivnog predmeta ãe biti veãe od odbojnih sila izmeðu udaljenijih pozitivnih krajeva molekula i predmeta.Zašto se mlaz vode iz slavine sužava dok pada? Kolièina vode koja protièe kroz popreèni presek mlaza zavisi od tri faktora. Naravno. Što je veãa visina vodenog stuba iznad nivoa rupe. voda odreðenog pritiska ne može više da se penje u visinu bez pomoãu pumpi. U tom sluèaju. protrljajte ruku vunenom tkaninom. Iznad neke granice. odnosno tako da je uvek isti nivo vode u njemu. pumpe nastavljaju da dopunjuju toranj sa vodom tako da u njemu postoji uvek isti pritisak na izlaznoj cevi.Kako se voda penje do slavine? Veãina modernih gradova poseduje po jedan ili nekoliko vodenih tornjeva u kojima se èuva stotine hiljada litara èiste. to ãe se njen pritisak smanjivati usled trenja (odnosno zagrevanja zidova cevi). više vode istièe. što znaèi da tokom letnjeg dana neãe uspeti tako dobro kao tokom nekog hladnijeg dana.kada se rastojanje izmeðu naboja poveãava i to srazmerno kvadratu rastojanja kako nam kaže Kulonov zakon.

verovatno ste mogli da primetite naizgled neobièan efekat povremenog pomeranja zavese ka vodi iz tuša. . a nismo baš sigurni da se ova analogna. u stvarnosti najèešãe možemo zanemariti Koriolisov efekat. odnosno vazdušne struje koje se obrãu u pravcu kazaljke na satu. a mlaz vode jak.Kako se prave mehurovi od sapunice? U jednoj maloj kapljici vode. Isto tako. Koriolisov efekat je takoðe. izgledaãe vam kao da se voda okreãe u pravcu suprotnom obrtanju kazaljke na satu. zaslužan zašto cikloni. odnosno u istom smeru u kome se obrãe Zemlja posmatrano na severne hemisfere Zemljine lopte. što je dobra aproksimacija za vodu iz tuša) zaista stvara jedan vir niskog pritiska koji rotira normalno na položaj zavese i predstavlja oèigledan dokaz teorije potiska. pa se stoga verovatno i ne može povezati sa pojavom skretanja zavese u tuš kabini. raspršene vodene èestice. a u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu u južnoj hemisferi. ili zaostale kapi vode u njemu. a skromniji tip istog ovog efekta možemo proizvesti i kod kuãe ukoliko èanèe sa vodom postavimo na obrãuãi sto koji smo prethodno podesili da se obrãe u pravcu suprotnom kretanju kazaljke na satu. ali pri tome ovaj efekat ne dopušta prisustvo kapljica. jer su lokalne neopravilnosti kretanja. a time i smanjuje njegovu gustinu. naravno u sluèajevima kada je zavesa lagana. kompjuterske simulacije su zaista pokazale da sprej (tj. Ukoliko bi se svi ovi spoljni uticaji mogli eliminisati. Koriolisov efekat bi zaista doveo do toga da se istièuãa voda uvek okreãe u suprotnim pravcima u severnoj i južnoj hemisferi.Zašto se zavesa iznad kade pomera ka mlazu vode? Ukoliko ste se tuširali u kadi kod koje je pravac mlaza vode približno paralelan sa ravni prostiranja zavese. što ih i održava spojenim. Na taj naèin. što ãe davati vodi iz èanèeta posmatranoj odozgo oèigledan izgled obrtanja u pravcu kretanja kazaljke èasovnika. postoje na severnoj hemisferi. ukoliko pogledate vodu iz posude odozdo. kao i male asimetrije u obliku lavaboa. odnosno suprotno rotirajuãe vazdušne mase. molekuli formiraju loptastu zapreminu. Naime. Jedini problem u vezi sa ovim objašnjenjem je taj što bi onda zavesa trebalo da se pomera ka spolja kada se tuširamo sa hladnom vodom. Teorija potiska smatra da vruã tuš poveãava temperaturu okolnog vazduha. postoje dve dominantne teorije zasnovane na principima Bernulijevog efekta i sile potiska. Bernulijev efekat kaže da sa ubrzavanjem fluida dolazi do pada njegovog pritiska. molekuli vode u jednoj kapi se meðusobno privlaèe. što odgovara energetski najstabilnijem stanju. postoje samo u južnoj hemisferi Zemljine lopte. struje vazduha. dok anticikloni. a suprotno usmerena pojava dešava. Voda sa dna èanèeta ãe se okretati u pravcu suprotnom kazaljci na satu brže nego voda sa površine. Iako uzrok ovoj pojavi još uvek nije u potpunosti razjašnjen. jer se na taj naèin formira najmanja slobodna površina tela. difundujuãi vazduh i odgovoran za pomeranje zavese.. na nekoj odreðenoj visini. Meðutim. Ipak. poèetni ugaoni momenti molekula vode. Meðutim. rotacija Zemlje teži da ubrzava vodu koja otièe kroz lavabo u smeru obrtanja kazaljke na satu na severnoj hemisferi.Da li smer u kome se okreãe istièuãa voda u lavabou zavisi od hemisfere na kojoj se nalazimo? Smer okretanja vode u lavabou uzrokovan je Koriolisovim efektom pod dejstvom rotacije Zemlje oko svoje ose. dovoljno veliki uzroci da premaše uticaj Koriolisovog efekta i dovedu do sluèajnog smera okretanja istièuãe vode. što dovodi do kretanja vazduha iz oblasti višeg u oblast nižeg pritiska. pritisak vazduha iznad kade postaje niži od pritiska vazduha van nje. pa je ovako. . što odgovara posmatranju sa južne hemisfere. ali .

a neãe nimalo ni pomagati u skidanju masti sa tela. veã održava sve molekule u okviru sfere. slièno obiènom sapunu ili deterdžentu predstavlja površinski agens. Naime. kada dodamo malo sapuna ili deterdženta u vodu. što dovodi do nestajanja teèno-kristalnih mehurastih struktura i do formiranja smeše ova dva tipa površinskih agenasa. ove supstance imaju osobine da sjedinjene sa vodom formiraju mehurove kao entitete visokog površinskog napona. ova smeša je u stanju da umesto formiranja kapi zahvati vazduh unutar sebe i da oko vazduha formira tanak film. Duvanjem u ovu tanku opnu. odnosno formiranja još snažnijih veza izmeðu molekula u okviru smeše deterdženta i vode. dok je rep odbija (hidrofoban je). Kada ova dva tipa molekula doðu u kontakt. za pravljenje penaste kupke u kadi se koriste katjonski površinski agensi. Površinski napon teènosti tada biva ravnomerno rasporeðen duž površine mehura. jer usled prisustva polarnosti razlièitog znaka na njihovim krajevima.molekuli sa površine kapi imaju višak energije jer nisu sa svih strana okruženi sa istorodnim molekulima. Meðutim. pa da stoga i duže èuva molekule vode u okviru mehuriãa. vrh površinskih agenasa može biti pozitivno (katjonski) ili negativno (anjonski) naelektrisana. Meðutim. jer je njihova sposobnost penušavosti znatno veãa od anjonskih agenasa. vidimo da se formirao tanak teèni film duž kruga drške. ovakve smeše se neãe uopšte peniti. pa time i bolja sposobnost èišãenja. sapune kao anjonske deterdžente karakteriše bolja sposobnost inkorporiranja u molekule masti. Èesto se na ovim mehurovima presijavaju dugine boje. pa tako razbijaju njihove grupacije i pojedinaène molekule masti okružuju malim prstenovima (micelama). pa se stoga i bolje reflektuju. Pod dejstvom još veãeg površinskog napona. na taj naèin dodatno poveãavamo površinski napon teènosti. a ovako uhvaãene masti se zatim lakše spiraju vodom. Slièan efekat se donedavno dešavao u svim pokušajima pravljenja 2-in-1 šampona koji bi osim sapuna sadržavali i izvesni preparat za negu kose.Zašto sa dodavanjem obiènog sapuna u vodu za kupanje nestaju mehuriãi iz penaste kupke? Teènost koja se dodaje u vodu radi pravljenja penaste kupke. opna ãe pre da se spoji sama sa sobom tako da formira mehur napunjen vazduhom nego što ãe da se rasprsne. pa boja ovih talasa dominira nad drugim uglavnom destruktivno interferiranim talasima) nekih boja. dodajte u vodu malo glicerina. ona se povija unapred i usled dovoljno velikog površinskog napona teènosti. kao i da se svojim dugaèkim hidrofobnim repovima uvlaèe u sliène molekulske lance koje èine molekuli masti (molekuli sapuna se dobijaju zamenom karboksilne grupe polarnog vrha molekula masti sa nekim metalnim katjonom ili halogenim anjonom). te usled toga u vodenoj smeši (a i bez nje) formiraju veoma ureðenu. što znaèi da se sastoji od dugaèkih molekula za koje se obIèno kaže da se sastoje od polarne vrha i nepolarnog repa. . a najèešãe plave ili zelene koje imaju manju talasnu dužinu od npr. Kada umoèimo štapiã sa okruglim vrhom u vodeni rastvor sapuna i zatim ga izvadimo na vazduh. praktièno teèno-kristalnu strukturu (slièno ãelijskim membranama). Kada su pomešane u odnosu 1:1. Usled ovih osobina. a da pri tome voda iz opne ne ispari u tolikoj meri da se mehur rasprsne. Inaèe. dok. te stoga on privlaèi vodu (hidrofilan je). ukoliko želite da napravite mehuriãe od sapunice koji ãe moãi i da padnu na tepih. Pošto je uvak polaran. žute i crvene boje. njihova površina reflektuje Sunèevu svetlost pri èemu usled zakrivljenosti površine mehura dolazi do konstruktivne interferencije (preklapanja brega talasa sa bregom drugog talasa tako da nastaje rezultujuãi talas pojaèanog intenziteta. jer uvodimo dugaèke molekule sapuna koji poseduju polarne vrhova (kojima privlaèe molekule vode) i nepolarne repove (kojima odbijaju molekule vode). koji ima sposobnost da spreèava isparavanje vode. što onemoguãava ponovnu depoziciju masti. s druge strane. Ovaj višak energije se naziva površinskim naponom teènosti i predstavlja uzrok pojave tanke opne koja kao da ne da kapi vode da se rasprši. dolazi do . njihovi razlièito naelektrisani molekulski vrhovi se privlaèe.

zahvaljujuãi èemu se plivaè i kreãe kroz vodu). Ipak. a nije preporuèljivo ovo isprobavati u kolima koja se kreãu znatno veãim brzinama.Zašto je otpor vode veãi kada ruku spuštamo u nju brzo. dok ãe voda ispod nivoa zemlje imati temperaturu od oko 12 oC. na oba mesta verovatno biti istog kvaliteta. tj. dok kod prsnog stila. voda ãe najverovatnije. Kako bi se smanjili troškovi. i u svim stilovima. Ipak. danas postoji niz patentiranih naèina da se losion oèuva odvojen od šampona pre nego što se kosa ispere od šampona. Ukoliko i kuhinjske i kupatilske vodovodne cevi potièu od istog proizvoðaèa. pa se manje energije potroši na prskanje vode. . Plivanje pod vodom dozvoljava znatno efikasniji transfer impulsa ka vodi (što u skladu sa Njutnovim zakonom akcije i reakcije stvara takoðe i bolji prenos impulsa sa vode na plivaèa. Ipak. istraživanja su pokazala da su ljudi u stanju da primete razliku u temperaturi vode od najviše jednog i po stepena. veãina meraèa protoka vode se postavlja najbliže kupatilu. Ukoliko gore razmotreni automobil poveãa brzinu kretanja sa 10 na 100 kilomatara na èas. otpor kretanju se poveãava srazmerno kvadratu brzine tela. U poreðenju sa kupatilom. temperatura vode obièno padne na oko 7 oC. Zapravo. pa se npr. isto tako èestice bilo kog fluida (u našem sluèaju vode ili vazduha) pružaju veãi otpor pri kretanju tela veãih brzina kroz njih. Na svim plivaèkim takmièenjima. u slobodnom. Prelaz od nežnog do brzog kretanja ruke kroz vodu je samo još jedan primer uticaja brzine tela na otpor fluida. nego kada je spuštamo polako? Kao što sa lakoãom možemo izbaciti ruke kroz prozor automobila koji se kreãe brzinom od oko desetak kilometara na èas. Pravila u vezi ronjenja prilikom okreta zavise od vrste stila. pa ãe stoga i voda koja izlazi kroz kuhinjsku slavinu biti toplija od vode iz kupatila. Ukoliko je temperatura koju pokazuje termostat jednaka 21 oC. leðnom i baterflaj stilu nije dozvoljeno podvodno plivanje duže od 15 metara nakon okreta. onda ãe i temperatura vode u cevima biti bliska toj temperaturi. a razlog ovome je u tome što se kuhinje u veãini kuãa nalaze najdalje od izvora vode. broj zamaha pod vodom je iz ovog razloga ogranièen. otpor ãe se poveãati za (100/10)2. otpor poveãava èetiri puta. dvostrukim poveãanjem brzine tela. . a greške se najèešãe dešavaju prilikom okreta. jer turbulencije koje nastaju na površini vode poveãavaju trenje i usporavaju plivaèa.Zašto je voda iz kupatila hladnija od vode iz kuhinje? Neki ljudi smatraju da kuhinjska vodovodna slavina pruža vodu najboljeg kvaliteta.Da li se brže pliva ili roni? Plivaèi znaju da je plivanje pod vodom znatno brže od plivanja na površini. . a svi su se najèešãe slagali da je voda iz kupatila najslabijeg kvaliteta. Inaèe. nakon okreta nije dozvoljeno više od po jednog odbacivanja rukama i nogama pre nego što se izroni na površinu. Tokom zimskih meseci. kuhinje imaju znatno manje cevi i stoga se nalaze dalje od meraèa protoka. razlika u ukusu je skoro oèigledna. . Temperatura vode koja duže stoji u cevima ãe se poveãati usled grejanja od strane raznih okolnih kuãnih instalacija. Tako npr. istraživanja su pokazala da su kuhinjska voda i voda iz kupatila istog kvaliteta. za taèno 100 puta.gubljenja efekta sastojka zastupljenog u manjoj kolièini. jer u njemu i u njegovoj okolini ima najviše cevi. pa ãe i sila koja deluje na telo u pravcu suprotnom od pravca kretanja biti veãa za 100 puta. dok neki opet misle da je najbolja voda u dispenzeru frižidera. pa se èesto dešavaju diskvalifikovanja takmièara usled veãeg broja zamaha pod vodom nego što je to dozvoljeno. i pored toga što ona potièe iz istih cevi kao i voda iz kuhinjske slavine.

Dok je hipohlorasta kiselina u stanju da oksiduje sve mikroorganizme u bazenu za nekoliko sekundi (naravno ako je primenjena u dovoljnoj kolièini).2 i 3 milionita dela u zavisnosti od nivoa zagaðenosti vode) nego u vodi u bazenima (oko 3 milionita dela). što je jednako pH vrednosti ljudskih suza). ukljuèujuãi hipohlorastu kiselinu (HClO) i hipohloratni jon (ClO-). dezinfekcija ãe potrajati nešto duže. Meðutim. osnovna osobina hemijskih jedinjenja je ta da se u njima ne moraju zadržavati karakteristike jedninjenja ili elemenata iz kojih je ono nastalo. fruktoza ili neki drugi šeãeri. a možda i neki alkohol. jer je tada koncentracija hipohloraste kiseline najveãa. Tako. Rastvor hlora koji se sipa u vodu razlaže se na nekoliko razlièitih hemijskih jedinjenja. . dok je jednom slabijom vodoniènom vezom vezan sa još jednim molekulom vodonika iz susednog molekula vode. potrebno je stalno dodavanje hlora. sirãe. ovakav kiseonik ne možemo udisati jer je svaki atom kiseonika èvrstom kovalentnom vezom vezan za dva atoma vodonika u molekulu vode. kitovi. zašto ne možemo da dišemo pod vodom? Važna osobina hemijskih jedinjenja je ta da ukoliko dva ili više hemijskih elemenata reaguju na odreðen naèin nastaãe hemijsko jedinjenje koje ne mora imati nijednu zajednièku osobinu sa svojim konstitutivnim elementima. neka mast. npr. radi održavanja èistoãe kupaãe vode. Premda se voda sastoji iz atoma kiseonika i atoma vodonika. neãe biti prisutna dovoljna kolièina hipohloraste kiseline. èija je brzina dezinfikovanja oko 2000 puta veãa od brzine dezinfikovanja hipohloratnog jona i kao posledica toga.Èemu služi hlor u bazenima? Hlor je hemijski element koji se koristi za dezinfekciju vode u bazenima za kupanje. Naime. usled konstantne razgradnje njegovih dezinfikujuãih jedinjenja. kao npr. Ako je pH isuviše velik. Hlor koji se na sobnoj temperaturi nalazi u gasovitom stanju. ako zanemarimo to što naši kupaãi kostimi pod dejstvom hipohloratnog jona èesto postanu belji nego što su bili (posebno ukoliko ih ne isperemo odmah nakon izlaska iz bazena) kada smo ih kupili. vodonika i kiseonika mogu nastati npr. aldehid. pa ãe se i proces dezinfekcije odigrati najbrže. Pošto HClO i ClO. Kiseonik koji koriste hladnokrvne ribe putem škrga ne potièe iz pojedinaènih molekula vode. keton ili estar. Idealna vrednost pH je izmeðu 7 i 8 (7. toplokrvne ribe. koji uništavaju bakterije. napadajuãi masti u njihovim ãelijskim zidovima i razarajuãi njihove enzime i druge ãelijske proteine putem oksidacije.Ako se voda sastoji iz vodonika i kiseonika.4 je idealan pH..oèiste bazen. alge i druge mikroorganizme. hipohlorastom jonu je potrebno oko pola sata.Da li se menja žižna daljina soèiva kada se ono potopi u vodu? . udišu kiseonik iz vazduha isto kao i mi. . što u svakom sluèaju èini hlor neškodljivim. slièno rastvoru gasovitog ugljen dioksida u gaziranim piãima. najèešãe se koristi i za dezinfekciju pijaãe vode u kojoj se nalazi prisutan u manjoj koncentraciji (izmeðu 0. veã iz vazdušnih gasova rastvorenih u vodi. Koncentracije hipohloraste kiseline i hipohloratnog jona zavise od pH teènosti u bazenu. jer su im potrebne znatno veãe kolièine kiseonika koga je u vodi oko 20 puta manje nego u vazduhu. Sva ova rezultujuãa jedinjenja poseduju potpuno razlièite hemijske osobine iako su sastavljena od istih hemijskih elemenata. razlièitim reakcijama izmeðu ugljenika. Razlika u delovanju hipohloraste kiseline i hipohlorastog jona je u brzini kojom uništavaju bakterije. glukoza. amonijakom) ili do razlaganja do pojedinaènih atoma (ovaj proces se odigrava brže u prisustvu Sunèeve svetlosti). dolazi do njihove reakcije sa drugim jedinjenjima (npr. Za razliku od hladnokrvnih riba sa škrgama.

vodonik. nego u toploj vodi. . što ãe vodu uèiniti blago kiselom (zbog prisustva ugljene kiseline nastale usled rastvaranja ugljen dioksida u vodi). pa stoga i provode struju. Ova naizgled neobièna osobina nekih supstanci oèigledna je posledica tzv. itrijum sulfat oktahidrat. Stoga. pa stoga u g(l)asnim mehurovima izleãe iz vode. providne optièke naprave koje menjaju osobine svetlosti koja proðe kroz njih. Brzina svetlosti je veãa u vazduhu nego u vodi. onda ãe se ta supstanca bolje rastvarati u hladnoj. pa kada soèivo potopimo u vodu. Naime. koje glasi da ako se izdvaja toplota prilikom rastvaranja neke supstance. azot. pa zatim kondenzacije vode dok rastvoreni minerali znatno teže isparavaju pa stoga i ostaju u poèetnom sudu) izolujemo potpuno èistu (tzv. slana voda (vodeni rastvor kuhinjske soli . Tako se razlièiti tipovi soèiva koriste u razlièite svrhe. za vodu èesto kažemo da je dielektrik. Sva soèiva rade na principu refrakcije. helijum.Kako voda može da provodi elektriènu struju? Relativna dielektrièna propustljivost vode je jednaka 80. Takoðe. skoro svi rastvoreni gasovi su je napustili. kalcijum hidroksid. slièno kao i kroz vazduh. Naime. ne može da ostane više u njoj. a nekoliko primera bi mogli biti: cerijum sulfat. amonijum bromoplatina. Upravo ovaj tip razlike u rastvorljivosti na razlièitim temperaturama se odnosi na veãinu buke koju prozvodi vaš lonèiã za èaj pre nego što voda u njemu provri. Ovo termodinamièko pravilo je. prelamanje svetlosti. dok konkavna soèiva divergiraju paralelan snop svetlosti. pa i u onoj koju pijemo. a odnosi se samo na supstance koje su stabilne u prisustvu vode. nego u toploj vodi. kao i praktièno sve supstance koje su gasovi na obiènim temperaturama kao npr. . nakon nekoliko sekundi stajanja na vazduhu. u njoj ãe se rastvoriti velika kolièina molekula ugljen dioksida i kiseonika iz vazduha. postoji velika kolièina mineralnih soli zahvaljujuãi kojima voda provodi struju. tj. razlika izmeðu brzine svetlosti u soèivu i u okolnoj sredini je manja nego kada je soèivo u vazduhu.Soèiva predstavljau transparentne. inaèe. pa time i spremnijom da blago provodi elektriènu struju. što znaèi da je elektrièno polje u njoj èak 80 puta slabije nego u vakuumu.NaCl) dosta dobar provodnik struje. a najmanja je u materijalu od koga je napravljeno soèivo. . pa ãe žižna daljina soèiva u vodi biti veãa nego na vazduhu. natrijum hidroksistanat. pa se stoga samo velika pražnjenja mogu dešavati kroz vodu. natrijum selenat. jer mu je rastvorljivost opala sa poveãanjem temperature vode. Tako je npr. a sam ugao refrakcije zavisi od razlike u brzini svetlosti u soèivu i u okolnoj sredini. odnosno menjanja njenog pravca prostiranja.Da li postoje neke supstance èija se rastvorljivost u vodi smanjuje sa zagrevanjem? Ukoliko prelistamo bilo koji priruènik iz hemije. samo 10 % više rastvorna u kljuèajuãoj nego u ledenoj vodi. u svakoj prirodnoj vodi. iterbijum sulfat. Naime. èak i kada iz prirodne mineralne vode putem destilacije (isparavanja. lutecijum sulfat oktahidrat. termodinamièkog “pravila palca”. Meðutim. Uzrok ove njene osobine je u strukturi molekula vode. odnosno izolator. destilovanu) vodu. pa stoga ni ne provodi elektriènu struju. natrijum divodonik pirofosfat heksahidrat. za razliku od metala èiji atomi poseduju slabo vezane elektrone koji se kada je metal u èvrstom stanju mogu šetati od atoma do atoma. Konveksna soèiva uzrokuju konvergenciju paralelnog svetlosnog snopa u žiži. kiseonik. Kuhinjska so je npr. možemo lako pronaãi mnoštvo supstanci koje se lakše rastvaraju u hladnoj. tj. ugljen dioksid ili amonijak. molekuli vode poseduju znatno èvršãe vezane elektrone u svojoj strukturi za èije je odvajanje iz molekula potrebna veoma velika energija. u vodi uvek postoje rastvoreni minerali i neke druge supstance. Kada voda postane dovoljno topla i poène da brzo isparava. vazduh rastvoren u hladnoj vodi. direktna posledica poznatog LaŠateljeovog principa.

mera privlaèenja protona) predstavlja bezdimenzionalnu velièinu koja se definiše kao negativan logaritam koncentracije slobodnih protona (tj. ali i dalje veoma blizak 7. vodoniènih jona) u datom rastvoru. ili kada se pritisak vode sa gornje strane (koji se poveãava sa poveãavanjem visine vodenog stuba) izjednaèi sa osmotskim pritiskom. neke pore membrane su zapušene molekulima soli. elektroni bivaju privuèeni jonima natrijuma. što je upravo posledica nastajanja tzv. Drugim reèima.Koliki je pH vode? pH (elektrièni potencijal za vodonikove jone. magnezijum (koji definišu “tvrdoãu” vode). .5. kalijum i hlor koji se najèešãe koristi za dezinfekciju vode. što opet rezultuje u pH manjem od 7. Ipak. zatim neku polupropustljivu membranu za kraj cevi koji je potopljen u vodu. S druge strane. ali ne i molekule soli. jer se sastoji od veoma tankog plastiènog filma sa mnoštvom malih pora. što zapravo dovodi do nastanka male kolièine ugljene kiseline. posolite vodu u cevi i primetiãete da ãe nivo vode u njoj poèeti polako da se podiže. tj. Kao što rastvori baza (…-OH) imaju višak slobodnih OH grupa nego protona (što rezultuje u pH veãem od 7). dok pore sa strane èiste vode nisu. pa u kontaktu sa vazduhom. više vode ãe prolaziti naviše nego naniže. neutralnom rastvoru. dok neke zaustavlja. Zalepite. Polupropustljiva membrana je membrana koja neke atoma propušta. alkalni) rastvori poseduju pH veãi od 7. kao što su kalcijum. koji od slane ili zagaðene vode stvaraju vodu . Razlog ovoj pojavi je u tome što destilovana voda (preèišãena voda koja se dobija putem isparavanja i kondenzacije vode iz rastvora) tokom procesa destilacije gubi mnoštvo jonskih molekula koji su pružali izvestan puferski efekat (puferi su smeše soli i kiseline koje imaju sposobnost da ne dozvoljavaju veãe i nagle promene pH). Tako. pH èiste vode (a savršeno èista voda verovatno ne postoji nigde u prirodi) je jednak 7. pa ponekad skoro i zasiãena raznim mineralima. kisele rastvore karakteriše pH manji od 7. ali su dovoljno male da teèna voda ne bi mogla da prolazi kroz njih. .Pošto rastvorena so u vodi disosuje. možda ste se zaèudili kada ste primetili da njen pH oko 5.Šta je to reverzna osmoza? Obièna osmoza predstavlja kretanje rastvaraèa kroz polupropustljivu membranu iz rastvora manje u rastvor veãe koncentracije kako bi se izjednaèila koncentracija rastvora sa obe strane membrane. pošto postoji više slobodnih pora na neposoljenoj strani membrane. Stoga. Meðutim. a što u vodi bez mineralnih pufera. Stoga je i njen pH takoðe malo razlièit. natrijum. tako i rastvori kiselina imaju u sebi višak slobodnih protona nego OH grupa. odnosno razlaže se na pozitivno naelektrisane jone natrijuma i negativno naelektrisane jone hlora koji bivaju okruženi polarnim molekulima vode. Primetiãete da je nivo vode u cevi i dalje isti kao i oko nje. što rezultuje u tzv. ukoliko ste nekada izmerili pH destilovane vode iz laboratorije. što znaèi da svim slobodnim protonima odgovara jednak broj hidroksilnih grupa (-OH). i izmeðu njih se razmenjuju. reverzna osmoza predstavlja proces koji se koristi u najveãem broju filtera za vodu. koje su dovoljno velike da bi vodena para prolazila kroz njih. voda koju pijemo je prepuna. membrana koju smo zakaèili za našu cev propušta molekule vode. osmotskog pritiska koji omoguãava kretanje vode kroz polupropustljivu membranu. Probajte da stavite jednu cev u sud sa vodom i primetiãete da je nivo vode u cevi i van nje isti. dok bazni (tzv. dolazi do rastvaranja ugljen dioksida u vodi. silikati. Gore-tex tkanina predstavlja jednu polupropustljivu membranu. Voda ãe nastaviti svoje kretanje naviše sve do trenutka kada se ili koncentracija rastvorene soli sa obe strane membrane izjednaèi (što se verovatno nikada neãe desiti ako je u sudu destilovana voda). Sada. Na slanoj strani.5. snižava pH èak do oko 5. pa tako i putuju kroz vodeni rastvor.

5 cm i visina oko 15 metara. Jedan deo najsporijih molekula se spaja (kondenzuje). . kritièna temperatura iznosi 374oC. . naftalen. Naime. ukoliko sipate teènost u neki sud oblika slova U. Takoðe. Dejstvom pritiska na ulje. ustanoviãete da postoji mala praznina izmeðu ivica grliãa i belièaste pare koja izlazi iz èajnika. a pritisak kojim ova para deluje na okolinu predstavlja tzv. Naime. para iznad kritiène temperature može postojati samo kao gas. dajuãi teènost. parfem itd. Takoðe. Kada napon pare iznad teènosti postane jednak okolnom pritisku. uz molekule gasovite vode.). poèinje kljuèanje teènosti (fazni prelaz teènost-gas). nivo teènosti ãe biti isti u svim kracima suda što je takoðe posledica Paskalovog zakona. susednom klipu. ovaj mehanièki pritisak se ravnomerno prenosi do uzorka tako da ga pritiska podjednako u svakoj taèki njegove površine. voda. tada bismo dobili aerosol. Nešto dalje od grliãa. proces pri kome se sva dovedena toplota ne koristi za dalje poveãavanje temperature teènosti veã iskljuèivo za prevoðenje èestica u gasovito stanje. Za vodu. a on nam kaže da se primenjena promena pritiska na neki zatvoreni. napon pare. Drugim reèima. poput gasa. . od visine vodenog stuba iznad posmatrane taèke. svaka supstanca u prirodi emituje paru sa svoje površine. taj gas je nevidljiv i naziva se suva para. tj. Ovaj fizièki zakon je otkrio Blez Paskal 1652. benzin. i jedni i drugi poseduju istu osobinu ravnomernog rasporeðivanja u okviru suda u kome se nalaze kako iznad tako i ispod kritiène taèke.koja se može piti. Tako. I pored ovakve podele na gasove i pare. ceo ovaj proces zahteva dugotrajno delovanje prilièno visokog pritiska. kod kojih se uzorak koji želimo ispresovati stavlja tako da je sa svih strana okružen uljem.Koja je razlika izmeðu pare i gasa? Para je gas ispod kritiène temperature. Drugim reèima. Na Paskalovom zkonu se bazira princip rada hidrauliène poluge kod koje se primenom pritiska na deo površine jednog klipa. zavisnosti pritiska teènosti samo od rastojanja od površine. imamo i siãušne kapljice teène vode. godine. Ipak. Ova smeša vruãeg gasa i kapljica izgleda belièasto i naziva se vlažna para. nekompresibilni fluid prenosi pritisak kroz sebe. nekompresibilni fluid ravnomerno prenosi kroz sve taèke fluida do zidova suda u kome se on nalazi. ako pažljivo posmatrate èajnik (sa grliãem sa strane) u kome kljuèa voda.Šta je to Paskalov zakon? Svaki put kada pritisnete tubu paste za zube kako biste iscedili iz nje malo paste. Kada bismo dimenzije kapljica vode u ovoj smeši dodatno poveãali. sila transformiše u talas pritiska koji se prenosi kroz hidraulièno ulje i ponovo pretvara u silu na drugom. Stoga se pojam pare èesto koristi za opisivanje gasovitih stanja supstanci koja se na sobnoj temperaturi i atmosferskom pritisku nalaze u teènom ili èvrstom stanju (kao npr. slana voda se postavlja sa jedne strane membrane i na nju se primenjuje mehanièki pritisak kako bi se najpre zaustavila osmoza. koji prave sprej-boce. a zatim pokrenula u suprotnom smeru. V ili W.Šta su to omekšivaèi vode? . Tako je pritisak na dnu cevi ispunjene vodom èiji je preènik oko 2. Paskalov zakon je esencijalan i u naèinu funkcionisanja izostatskih presa. Ova praznina sadrži molekule vode koji se kreãu slobodno. Iznad ove temperature vodena para se neãe kondenzovati u teènu ili èvrstu vodu bez obzira koliko veliki pritisak primenili. vi posmatrate Paskalov zakon u akciji. temperatura je niža i molekuli vode se kreãu sporije. tj. jednak pritisku vode u jezeru na dubini od 15 metara.

Kalcijumovi i magnezijumovi joni se za razliku od natrijumovih jona. ali je ovih mesta ipak. Pamuk predstavlja èistu celulozu. pamuk je u stanju da apsorbuje 25 puta veãu težinu vode od svoje sopstvene težine. molekuli vode se sastoje od po jednog atoma kiseonika. poseduju veliki broj mesta na kojima se mogu vezati molekule vode. što oslobaða jone natrijuma u vodu.Zašto se pamuk više navlaži od najlona? Razlog zbog koga se pamuk više navlaži od najlona kada ih zajedno polijemo vodom je u tome što je pamuk u stanju da apsorbuje (tj. Naime. tj. i smola opet postaje spremna za omekšivanje vode. tj. Velika jaèina molekula najlona je uzrok njegove èeste zamene sa prirodnom svilom. vodonika i azota èine dugaèak lanac molekula najlona (poliamida). koji su posledica nesimetriènog rasporeda naelektrisanja u okviru pojedinaènih vodenih molekula. Usled ove razlike u nalektrisanju. celuloze. u blizini mesta gde voda ulazi u kuãu. Molekuli najlona. molekuli vode se dosta dobro privlaèe i površine vodenih kapi poseduju blagu elastiènost. pamuk i najlon predstavljaju polimerne molekule. Tako. Ovaj ureðaj se sastoji od nekoliko desetina kubnih santimetara porozne plastiène smole pokrivene sa molekulima koji privlaèe i vezuju pozitivne jone. zamenjuje jone kalcijuma i magnezijuma. i tako mogu apsorbovati velike kolièine vode. odnosno što slabije apsorbovali vlagu. svi molekuli vode predstavljaju elektriène dipole. a smola postaje zasiãena sa jonima kalcijuma i magnezijuma. S druge strane. agregat mora obnoviti smolu. ali ne i za navodnjavanje. a veãina proizvoðaèa omekšivaèa vode savetuje da koristimo manje kolièine sapuna i detrdženata. omoguãava sapunima da stvaraju tako “klizeãi” oseãaj dok peremo ruke. èijim prisustvom se poveãava površina peškira. a time i kolièina vode koju peškir može apsorbovati. Agregat omekšivaèa vode se montira na vodovodnu cev. što znaèi da se ne nalazi u prirodi. koja je prirodno dostupan polimer. upije) više vode od najlona. a ova razlika u apsorpciji vode potièe iz razlièitih molekulskih struktura najlona i pamuka. Najlon je sintetièki materijal. Usled toga. kako bi se održala ravnotežna koncentracija naelektrisanja na smoli. takoðe. Naime. tkanina peškira poseduje na svojoj površini mnoštvo izuvijanih vlakana. natrijum hlorida. uz pomoã vodo-omekšivaèkih sistema. upliãu u akciju kuãnih sapuna i deterdženata. kiseonika. veã ga prave ljudi. Više od stotinu ponavljajuãih monomernih jedinica koje se sastoje od atoma ugljenika. npr. takoðe. magnezijumovi i kalcijumovi joni se lepe za smolu. a što sistem izvodi najèešãe tokom noãi. na svakih nekoliko dana. tako da se omekšana voda može koristiti za pranje i pijenje. rastvorene u vodi. Natrijumovi joni oblažu smolu. koji privlaèi elektrone i stoga je negativno naelektrisan.Tipièan sistem za omekšavanje vode uklanja jone kalcijuma i magnezijuma iz vodovodne vode. Ovaj sistem. Najlon je u stanju da apsorbuje težinu vode koja je jednaka najviše 10 % od težine najlona. što se vrši njenim potapanjem u rastvor kuhinjske soli. deterdženti znatno efikasnije uklanjaju prljavštinu i masti sa odeãe i sudova. Lepljiv karakter vode je prouzrokovan lepljivim karakterom samih molekula vode. S druge strane. Slana isprana voda. a prilikom prolaska vode preko smole na njenom putu do lavaboa. Celuloza je ugljeni hidrat (polihidroksilni aldehid) i predstavlja polimer molekula glukoze. Prostorna struktura molekula celuloze je takva da su hidroksilne grupe (OH) okrenute ka spoljašnjosti polimerne strukture. se odvodi i sistem nastavlja svoj rad. Stoga. nakon instaliranja ovog sistema. a zamenjuje ih sa jonima natrijuma. . i od po dva atoma vodonika koji su pozitivno naelektrisani. a ove negativno naelektrisane OH grupe odlièno privlaèe vodene dipole. kako bi što bolje. Postoje još neke druge svari koje se uvode u pamuène peškire ili najlonske jakne. znatno manje nego kod pamuka. . zajedno sa jonima kalcijuma i magnezijuma. kade ili mašine za veš. Stoga. Visoka koncentracija jona natrijuma u rastvoru kuhinjske soli. Postepeno se veãina natrijumovih jona oslobodi u vodu. što znaèi da se sastoje od velikog broja meðusobno povezanih atoma.

prilikom . Inaèe. voda prehlaðivati (što znaèi da ãe usled rasta temperature mržnjenja. kako bi kapi vode što bolje klizile niz jaknu. slobodna površina teènosti u sudu se poveãava u odnosu na otvor kroz koji je presipamo. na njegove obe strane) se dešava kada mlaz fluida koji teèe niz konveksnu površinu (kao što je mlaz vode sa slavine koji se preliva preko zadnje strane kašike) dovodi do stvaranja sila unutrašnjeg pritiska koje skreãu put mlaza fluida ka zidovima suda kroz koji se on kreãe. Meðutim. što je i razlog zašto se zimi baca so na zaleðene puteve. gas ugljen dioksida se pod pritiskom dodaje u vodu. Stoga ãe se sa otvaranjem flaše i oslobaðanjem pritiska. Inaèe.Zašto se teènosti slivaju niz zidove suda ukoliko ih presipamo polako? Sigurno vam se nekada desilo da sipajuãi èaj ili mleko iz suda u èaše. npr. tada se teènost uvek. odnosno oslobaðanja rastvorenog ugljen dioksida u obliku mehurova u okolni vazduh. Kada brzo istièemo teènost. Eksperimenti su pokazali da kada je kutija sa teènošãu (npr. kada iznesemo ovako hladnu (èija je temperatura ispod 0 oC) flašu vode van hladnjaka. Uz to. odreðeni deo teènosti poène da se preliva preko spoljašnjih zidova suda. Na ovaj naèin se stvara razlika u pritiscima izmeðu slobodne površine i otvora. Pošto je led reði od vode. što istiskuje teènost iz suda. godine napravio prvi mlazni avion. temperatura kristalizacije vode se može sniziti putem rastvaranja skoro bilo èega u njoj. sile površinskog napona ãe poèeti da dominiraju i teènost ãe poèeti da kvasi zidove suda. ali kod koga se mlaz goriva iz dveju komora za sagorevanje spajao sa trupom aviona.proizvoðaèi tekstila dodaju dodatne vodo-otporne smole u najlonsku smešu. što znaèi da ãe nastaviti da se sliva niz zid suda. dolazi do njenog penušanja. èak i pri velikim brzinama presipanja preliva preko spoljašnje ivice kartona usled usisavanja okolnog vazduha koji teži da popuni prazno mesto na kome je bila teènost unutar kartonske kutije. poveãanje pritiska prilikom gaziranja ãe dovesti do snižavanja temperature mržnjenja. Tako. a ova pojava je posledica težnje svih fluida da se privuku ka zidovima suda kroz koji teku. pa se fluid u vidu paraboliène (zakrivljene) putanje presipa u drugi sud. poseduje nižu taèku mržnjenja od obiène vode. kartonska kutija mleka) potpuno puna do vrha. eventualno dostiže trenutnu temperaturu vode. pa tada zapoèinje i proces kristalizacije vode. sila kao posledica razlike u pritiscima je veãa od sila površinskog napona. Naime. Naime. Kada se malo teènosti zalepi za sid suda. pa stoga i kristalisati. postoje još i neki drugi faktori koji utièu na kristalizaciju piãa na sobnoj temperaturi. dok u suprotnom sluèaju. stavimo je na sto i otvorimo. kada je brzina kretanja mlaza teènosti mala. pa je stoga i pritisak zatvorene flaše gaziranog piãa veãi od pritiska istog tog piãa kada ga otvorimo. osim ove sile koja potièe od razlike u pritiscima. taèka mržnjenja vode ponovo raste i u jednom trenutku. ona ãe nastaviti da usled sila površinskog napona (odnosno privlaènih sila izmeðu molekula teènosti i molekula suda) i Koanda efekta sledi putanju najmanjeg otpora. . a ovakvo stanje se naziva prehlaðenim stanjem). pa se stoga pri atmosferskom pritisku može držati u teènom stanju i na temperaturama nižim od 0 oC. ono polako zaledi iako se nalazi u okolini u kojoj vladaju sobna temperatura i atmosferski pritisak. Koanda efekat (po Henriju Mariju Koandi koji je 1910. Oslobaðanjem rastvorenih gasova. postoje i sile površinskog napona teènosti koje teže da zalepe teènost za zidove suda. mineralna voda u kojoj su rastvorene mineralne soli. odnosno da se njeni tokovi uvijaju oko okolnih površina. Kada sud sa teènošãu nagnemo kako bi presipali teènost u neki drugi sud.Kako se neka penušava piãa zalede kada ih otvorimo? Možda vam se nekada desilo da se nakon otvaranja flaše teènog gaziranog piãa. a i u koju se dodaje ugljen dioksid. njena temperatura postati u jednom trenutku manja od temperature mržnjenja iako se ona nalazi u teènom stanju. . Meðutim.

potrebno je više vremena za izdvajanje rastvorenih gasova. Naime. voda se ne greje samo odozdo kao u sluèaju grejanja na šporetu . Hladna voda može biti prehlaðena (odnosno. moãi ãemo da vidimo male mehuriãe kako se podižu naviše. Najmanje energije za rast klice je potrebno uložiti na stranim èesticama kojih je oèigledno najviše u blizini ogrebotine na sudu ili nekog skamenjenog taloga. odnosno poèetak njegovog rasta. ako gazirano piãe promuãkamo ili ga naglo sipamo u èašu. lako možemo primetiti kretanje vode kao posledice težnje toplije i reðe vode sa dna suda da se popne u visinu i težnje hladnije i gušãe vode sa visine da se spusti nadole. odnosno prenosom materije zajedno sa prenosom toplote. mehuriãi nastali turbulencijom predstavljaãe naèin za izdvajanje gasova. koji se u teènosti pojavljuju kada otvorimo flašu. koji predstavlja energiju potrebnu da razdvoji molekule teènosti prilikom formiranja mehuriãa. uz oslobaðanje slobodne energije). meðutim. mikrotalasne peãnice rade na nešto drugaèijem principu. njih ima najviše u blizini ogrebotine ili skamenjenog taloga na sudu. Limenke gaziranih piãa sadrže ugljen dioksid pod pritiskom tako da je ovaj gas rastvoren u teènom piãu. kada nastanu manji mehuriãi. kritiène velièine nukleacione klice (kritiène dimenzije mehura) neophodno uložiti energiju. nakon èega ova klica. Ova pojava se naziva toplotnom konvekcijom. dok se nakon što barem jedna od ovih klica dostigne kritiène razmere. naèin na koji se teènost hladi i održava svoju temperaturu na taèki faznog prelaza. Stoga je za dostizanje tzv. pa stoga. i piãe postaje sve manje penušavo. odnosno proces obrazovanja kristalizacionih klica za èije stvaranje je potrebno uložiti energiju. oni moraju proãi kroz taèku faznog prelaza u okviru koje se dešava nukleacija gasnog mehura. Meðutim. omoguãavaju rastvorenim gasovima da napuste teènost. što dovodi do njenog hlaðenja. gas poèinje da se izdvaja iz teènosti u obliku mehuriãa. potrebna je znatno manja kolièina energije (opet po molekulu gasa) za prisajedinjavanje dodatnih molekula rastvorenog gasa i poveãanje mehuriãa. uz oslobaðanje energije). potrebna kolièina energije po molekulu gasa je relativno velika. . voda upravo poèinje da se ledi od jednog ili od više mehurova. to ãe više gasnih mehurova dostizati svoje kritiène velièine. mehurovi gasa predstavljaju odlièna mesta za obrazovanje kristalizacionih klica (ukoliko u flaši nema neèistoãa ili nerastvorenih èestica). nakon èega ãe rasti uz oslobaðanje slobodne energije i napuštati sud. S druge strane. Kada se voda još više zagreje. pa voda ima više vremena da podigne svoju temperaturu kristalizacije i da se stoga zaledi. Ovi mali gasni mehuriãi nastaju u teènosti i najèešãe brzo nestaju kao posledica brzih kretanja i sudara sa molekulima iz teènosti. koji u ovom sluèaju predstavlja isparavanje. što je posledica pojave da da bi molekuli iz teènog stanja prešli u gasovito stanje. njihov naknadni rast i izdvajanje iz teènosti se dešavaju skoro spontano. Ako se sa teènošãu rukuje nežno. Kada se limenka otvori. Meðutim.oslobaðanja gasova rastvorenih u vodi.Zašto voda eksplodira kada se greje u mikrotalasnoj peãnici? Kada grejemo vodu na obiènoj ringli.Zašto se promuãkana soda penuša više od nepromuãkane? Mali mehuriãi koji se pojavljuju u gaziranoj teènosti pod dejstvom muãkanja. ohlaðena ispod taèke kristalizacije. jedan deo našeg rada prevodimo u energiju potrebnu za formiranje malih mehuriãa. Ovaj proces isparavanja teènosti je zapravo. Pošto mešanjem teènosti. a što usporava proces izjednaèavanja njene temperature sa temperaturom okoline. Treãi efekat predstavlja nukleacija. Za nastajanje malih mehuriãa. Što su veãa strujanja vode. odnosno mržnjenja) ukoliko se ne dešava nukleacija. proces njenog rasta odvija spontano (odnosno. . Rastvorenim gasovima je teže da napuste neuzburkanu teènost usled površinskog napona teènosti. vrše rad na raèun unutrašnje energije vode. oni se šire. odnosno gasni mehur spontano raste (tj. ali i to da oni nisu ravnomerno rasporeðeni po zapremini suda. Naime.

Ovaj ples kapi vode se dešava usled formiranja sloja vodene pare na samoj dodirnoj površini izmeðu kapi i tiganja. veã se eksplozivni mehur može formirati i oko mehura vazduha ili neke male èestice prašine u vodi. podpovršinska voda ãe formirati gasoviti sloj iznad koga ãe se nalaziti teèna voda. odnosno njena temperatura postaje veãa od 100 oC. s obzirom da ovu emisiju tada možemo izvesti u potpuno . toplota ãe se sa grejaèa do teène vode prenositi uglavnom putem zraèenja (infracrvenih talasa). ali ãete lakše uspeti ako probate da zagrevate epruvetu sa vodom na laboratorijskom plameniku. . stavljanje nekog nukleacionog centra u nju. jer ãe u njoj biti dovoljno mikroskopskih neèistoãa oko kojih se lako mogu stvarati mehurovi.Zašto je tonik voda plavièaste boje? Kada pogledate tonik vodu na dnevnoj svetlosti ili pod svetlošãu žute sijalice sa tungstenovim vlaknom. onda moramo ostaviti sud sa vodom da se ohladi neko vreme i naravno. Kinin apsorbuje ulutraljubièastu svetlost i slièno svim fluoroscentnim supstancama emituje svetlost niže frekvencije. Šanse da voda eksplodira u mikrotalasnoj peãnici najviše zavise od tipa suda.ili u peãi. a ovaj proces je poznat pod imenom filmsko ili slojasto kuvanje. a kada je duže kuvanje neophodno. sve dok cela kap potpuno ne ispari. Situacija postaje još gora ukoliko na površini vode postoji sloj masti ili ulja. Ako napunite obièan lonèiã za èaj sa vodom i grejete ga na kuhinjskoj ringli. može biti kašika. Naime. u sluèaju grejanja vode u novom. Voda na atmosferskom pritisku kljuèa na oko 100 oC. i voda postaje pregrejana. malo je verovatno da ãete uspeti da stvorite dovoljno visoku temperaturu za nastanak filmskog kuvanja. ukoliko zagrejete tiganj na ringli i zatim bacite na njega nekoliko kapi vode. tonik u sebi sadrži oko 75 milionitih delova kinina. jer odjednom dodajemo veliki broj nukleacionih centara. Ukoliko imate ultraljubièastu lampu. Meðutim. ona ãe ostavljati još izrazitiji efekat emisije plavih fotona. što u sluèaju kinina odgovara vidljivoj plavoj boji iz Sunèevog spektra svetlosti. tako da ni mali mehuriãi vode nisu u stanju da se probiju kroz ovaj sloj i ispare napolje. èistom i glatkom staklenom sudu. odlaze sa strane. Nedostatak strujanja u ovom sluèaju otežava stvaranje i rast gasnih mehurova koji isparavajuãi odnose višak toplote iz vode. nikako ne smemo ubacivati kašiku (dodavanje šeãera ili kafe najèešãe nije opasno. Èesto nije ni potrebno ubaciti nukleacioni centar sa strane. Ova plava boja je usled male koncentracije kinina u toniku veoma slabo izražena u odnosu na boje iz okoline pa je stoga i jedva primetna. probajte da u potpuno tamnoj sobi usmerite svetlost iz baterijske lampe ka èaši ili boci tonika i primetiãete izrazito plavu boju ove teènosti. Meðutim. prirodne supstance koja ima sposobnost fluoroscencije. šanse za eksplodiranje vode su veoma velike.Šta je to filmsko kuvanje? Voda koja se kuva u lonèiãu zagreva se putem provoðenja toplote od površine ringle do vode. kao što npr. Meðutim. a gasoviti sloj se obnavlja sa molekulima vode iz kapi. Molekuli vode iz sloja pare. Voda ispod površine nije direktno izložena atmosferskom pritisku i može duže ostati u teènom stanju i pored toga što voda iznad nje kljuèa. Stoga se preporuèuje da nikada ne kuvamo vodu u mikrotalasnoj peãnici duže od 2 minuta. dovešãe do izuzetno brzog stvaranja ogromnog mehura koji ãe eksplozivno raspršiti èitavu vodu unaokolo. Ipak. . u zatamnjenoj prostoriji ãemo primetiti blagi plavièasti sjaj ovog napitka. što predstavlja jedan vid filmskog kuvanja. to su manje šanse da ãe voda eksplodirati. videãete da ãe vodene kapljice poèeti da se prevrãu i igraju po površini vrelog tiganja. veã se sud sa vodom greje ravnomerno sa svih strana. izgledaãe vam da je ova teènost providna. Što je sud stariji. Na dovoljno visokim temperaturama. U sluèaju ovako pregrejane vode. a oko svakog od njih se formira po mali mehur) u pregrejanu vodu. Posredstvom ovog gasovitog sloja.

Ovaj efekat je posebno uoèljiv u što tanjoj staklenoj èaši. kao i sa smanjenjem dodirne površine. pa je stoga voda tekla kroz njih sa slabim pritiskom i sa velikim gubicima.mraènoj sobi. dok ãe list papira ostati na dnu ako ga zaronimo. Ako se pažljivo zagledamo u predmet koji na površini vode održava površinski napon. veã odozgo. ali danas one služe uglavnom radi dekoracije gradskih ulica. težnju teènosti da zauzme najmanju moguãu površinu. ona ãe ponovo izroniti na površinu. a time i najmanji moguãi površinski napon. stvara površinski napon.Zašto list papira pluta na vodi? List papira ne pluta na površini vode kao pluta. list sa drveta ili neki insekt. ako pažljivo postavimo parèe papira na površinu mirne vode. primetiãemo blago ulegnuãe površine koja podupire predmet na njoj. odnosno bez prisustva dodatne svetlosti koja ãe ometati izražajnost plavih fotona emitovanih od strane kinina. jer mu je gustina veãa od gustine vode. pritisak tela kojim ono deluje na površinu vode se poveãava sa masom tela. a najveãe dostignuãe tadašnje rimske hidrotehnike je bila izgradnja tunela kroz planinu Atlijano. a bazeni ne moraju biti na preterano velikim visinama da bi se na izlazu cevi stvorio dovoljno veliki pritisak za izbacivanje mlaza vode u veliku visinu. molekuli unutar nje su podjednako okruženi drugim molekulima sa svih strana i na njih deluje prostorno ravnomerno privlaèenje. za oblikovanje sfernih vodenih kapljica. rimski graditelji nisu znali da naprave takvo spajanje cevi koje ne bi propuštalo vodu. kao npr. dok je skoro neprimetan u koktel-èaši sa debelim zidovima ili u plastiènoj èaši. Sve dok je pritisak kojim telo deluje na površinu vode dovoljno mali. jer ove posude apsorbuju isuviše ultraljubièaste svetlosti èije je prisustvo neophodno da bi tonik dobio plavu boju. U svim teènostima. što za nju predstavlja energetski najstabilnije stanje. cisternama) koje su sliène današnjim vodenim tornjevima sa jedinom razlikom što se voda u cisterne priliva ne odozdo (pod pritiskom). Ova voda se pomoãu sistema akvadukta (veštaèkih kanala) sprovodi i skladišti u velikim bazenima za vodu (tzv. kao npr. nekada su ljudi uzimali vodu za piãe i druge kuãne potrebe. dužine 20 kilometara bio izgraðen 312. fontanama u Rimu. dok molekuli sa površine oseãaju slabiju privlaènu silu. Inaèe. Ovaj napon je odgovoran npr. papir ãe dosta dugo moãi da ostane na površini usled postojanja površinskog napona teènosti. godine stare ere. rimski vodovodi su imali i neke nedostatke.Kako fontani di Trevi nije potreban motor? Mnogim javnim fontanama. jer sferna kap poseduje najmanju moguãu površinu. Naime. Puter takoðe. dugaèkog 5 kilometara. ako zaronite plutu. ukljuèujuãi i fontanu di Trevi nije potreban motor. Meðutim. Voda iz cisterni istièe kroz cevi do kuãa ili do raznih javnih mesta. Nejednako privlaèenje molekula teènosti sa površine. èaši za vino sa tankim zidovima. Naravno. Sa rimskih fontana. U Rimu je prvi akvadukt. jer je reða od vode. ponekad može imati izrazito žuti sjaj usled prisustva riboflavina koji je takoðe fluoroscentan s obzirom da apsorbuje plavo-zelenkaste fotone iz svetlosti i zatim emituje žute fotone. a u doba procvata Rimske Imperije u Rimu je bilo 11 akvadukta. Na primer. bilo da je to parèe papira. . površinski napon može održavati telo na površini. Meðutim. jer iznad njih nema susednih molekula. tj. jer Rim pod dejstvom gravitacije svakog dana primi velike kolièine vode sa susednih bregova. ova sposobnost fluoroscencije kinina se još od 1911. stvara se odreðeni pritisak vode na izlazu iz cevi. U zavisnosti od visine cisterne. kao što su èesme ili fontane. godine koristi u industriji slatkih napitaka za odreðivanje koncentracije kinina u njima. . . Jedan od njih je dopremao vodu sa razdaljine od 100 kilometara.

sloja usporenog toka. oni ispoljava koèiono dejstvo na treãi sloj itd. primetiãete da ãe se na istom rastojanju od obale. reka . potopljeno telo ãe plutati. Možda ste nekada primetili da sloj prašine na perajima ventilatora ostaje na njima èak i pošto je ventilator satima radio. . Kada potapamo brod u vodu. a da pri tome na zaroni u potpunosti. veã na izvesnom malom rastojanju ispod površine. Ovu pojavu pomorske arhitekte nazivaju kanalskim efektom i kod nekih uskih reka kao što je npr. možda ste primetili naizgled neobiènu pojavu spuštanja nivoa vode na obali. . a drugog po sredini reke. a brži sloj ubrzava sporiji. U teènostima ili gasovima. Naime. što znaèi da ãe teži brodiã. Kada se brodiã kreãe sredinom reke.Kako èelièni brodovi plutaju na vodi? Stari Arhimedov princip glasi da ãe sila potiska koja deluje na potopljeno telo biti jednaka težini vode koju je to telo istislo. brod ãe plutati. tj. Do trenja u obiènom smislu reèi dolazi kada postoji razlika u brzinama izmeðu dva èvrsta tela koja se dodiruju. dobar deo njihove unutrašnjosti saèinjava vazduh. Najvažnija posledica ovog stanja prianjanja je stvaranje graniènog sloja. pa je stoga ukupna gustina broda uvek manja od gustine vode. Iako se spoljašnjosti velikih brodova izraðuju od èelika. koja takoðe potièe od sudara molekula voda sa brodom i koja teži da istisne brod iz vode. biti nošen jaèom strujom i plivaãe brže od lakšeg brodiãa. Pri tome. jer unutrašnje trenje može postojati samo kada postoji razlika u brzinama izmeðu susednih slojeva. razlike u brzinama izmeðu susednih slojeva vode se smanjuju dok se ne dostigne oblast u kojoj unutrašnje trenje praktièno više ne deluje. sigurno ãete primetiti da je brzina brodiãa koji se kreãe bliže sredini reke znatno veãa.Zašto se nivo vode u kanalima smanjuje prilikom prolaska èamca? Ukoliko ste nekada putovali u èamcu ili brodiãu duž nekog uskog vodenog kanala. slojevi razlièitih brzina su simetrièno rasporeðeni sa njegove leve i desne strane i brodiã ãe se kretati znatno brže nego u sluèaju kada pluta kraj obale. pa ni najmanje èestice prašine ne mogu biti poremeãene iako se vazduh samo deliã milimetra dalje kreãe velikom brzinom u odnosu na peraje. sporiji sloj usporava brži.. a molekuli vode zauzvrat deluju pritiskom na delove broda koji su pod vodom. koji deluje koèiono na susedni sloj. nekoliko sekundi pre nego što talas iz vodene brazde koju je iza sebe ostavio brod zapljusne obalu. jednog blizu obale. Takoðe. te je stoga uvek usmerena nagore. pošto je dublje u vodi.Zašto se papirnati brodiã kreãe najbrže kada putuje sredinom reke? Ukoliko pustite dva papirnata brodiãa u reku. To je razumljivo. dva susedna sloja se mogu kretati razlièitim brzinama u odnosu na zidove suda (tj. postepeno ga usporavajuãi. Rezultujuãi pritisak koji potièe od sudara molekula vode sa spoljašnjošãu broda pomnožen sa površinom broda koja je u dodiru sa vodom daje vrednost sile potiska. možete se pitati kako voda zna kada smo istisli težinu jednaku težini broda. delujemo pritiskom na nju. obalu) i tako dovesti do pojave unutrašnjeg trenja. Ova pojava je posledica toga što je relativna brzina vazduha neposredno uz èvrstu površinu jednaka nuli. Iako brzine rastu što se više udaljavamo od obale. Meðutim. ukoliko eksperiment sa dva papirnata broda izvedete pri mirnom vremenu tako da jedan brodiã bude lakši od drugog. Brzina vodenog toka stoga nije najveãa na površini. teži brod kretati brže od laganijeg brodiãa. Ukoliko se nadole usmerena sila gravitacije izjednaèi sa suprotno usmerenom silom potiska. Ova pojava potièe od vrste trenja koja postoji samo u teènostima i gasovima. Kako ovaj sloj gubi momenat. Ako oblikujemo brod tako da on istisne isto onoliko vode koliko je i sam težak. Kinetièka energija kretanja molekula iz slojeva se delimièno pretvara u toplotu i srednje kretanje teènosti ili gasova postaje sporije. stacionarni vazduh takoðe deluje koèiono na vodu u reci. Vazduh prianja uz površinu i ne može da sklizne u odnosu na nju.

èim voda proðe sa strane i ispod broda. Dok reke teku proseènom brzinom od oko 100 kilometara na dan. Istom tehnikom se mogu posmatrati i promene na Zemlji prilikom vulkanskih erupcija ili zemljotresa. Ova tehnika se danas ipak sve manje koristi. ona odmah usporava svoje kretanje i nivo vode na obali se opet vraãa na svoj stari. Proces poreðenja dva niza radarskih podataka se naziva interferometrijskim jer podaci o kretanju lednika proistièu iz interferencionih putanji nastalih prilikom susreta i interakcije dva niza radarskih talasa koji su slikali svaku sliku ponaosob. . Takoðe.7 miliona km2. Položaji kolaca se precizno premere. Leti se led topi i èesto odvaljuje u komadima od osnovnog ledenog sloja i nastavlja sam da pluta po moru. a zatim i kompjutersko proraèunavanje pomeranja lednika. Naime. Oko 7/8 ledenog brega se nalazi pod vodom pa se stoga oni èesto kreãu nezavisno od vetra. jedini naèin da ona to izvede je da redukuje svoju potencijalnu energiju u gravitacionom polju Zemlje. Pošto voda ne poseduje spoljašnji izvor energije kako bi izvršila ovo kretanje unazad. pa ãe na užoj strani i nivo vode biti niži od nivoa vode sa suprotne. pa stoga dolazi i do opadanja nivoa površine vode sa obe strane broda. veã u pravcu dubinskih struja. SAR ureðaji se nalaze na mnogim satelitima i space shuttle-ovima odakle se vrši fotografisanje. Danas se ova nepredvidljiva kretanja lednika prate pomoãu nekoliko metoda od kojih najjednostavnija obuhvata upotrebu teodolita. a zatim periodièno posmatranje nagiba i deformacije izbušene rupe kako bi se izveo zakljuèak o smeru i brzini kretanja ledenog brega. Meðutim. prilikom prouèavanja kretanja lednika u oblastima koje su praktièno nedostupne ljudima i brodovima. arktièki basen pokriva površina morskog leda od oko 8. šire strane. da bi se isto obeležavanje ponovilo kroz nekoliko meseci. nastalog kristalizacijom morske vode okružuju polove naše planete. a zatim se niz kolaca ukuca u lednik. što može dovesti do prevelikog naginjanja broda ka bližoj obali.Kako se prate pomeranja ledenih bregova? Velike kape pokretnog leda. a kao što je poznato njihovi mali vrhovi se èesto mogu potpuno otopiti da bi ispod sebe ostavili veliki podvodni breg. jer ãe u suprotnom sluèaju. . pa se stoga neophodna energija za pomeranje vode unatrag i obezbeðuje na raèun snižavanja nivoa vode koja okružuje brod. U zimsko doba. poèetni nivo. važno je ploviti duž sredine kanala. brzina kretanja lednika iznosi nekoliko stotina metara godišnje. dok u Sueckom kanalu ova pojava znaèajno umanjuje brzinu kretanja brodova. prethodne dve opisane metode su uspešne kada se radi o posmatranju površinskog kretanja ledenih bregova. pa voda sa boka i ispod trupa broda teèe u suprotnom smeru od smera kretanja broda. Ova pojava nam i objašnjava zašto se sa poveãanjem kontaktne površine broda potopljenog u vodu drastièno poveãava i otpor kretanju trupa broda. nešto vode ispred broda mora da se pomeri iza broda kako bi propustila brod. prilikom plovidbe kroz uski kanal. pa upravo zato brodovi troše znatno više energije kreãuãi se u uskim kanalima nego na puèini. Trenutno jedini naèin posmatranja dubinskog kretanja lednika podrazumeva bušenje rupa u njima. voda morati da se kreãe brže duž uže strane vodenog toka pored broda (jer je kolièina vode koja prolazi sa obe strane broda jednaka ukoliko brod ispunjava zahtev za simetriènošãu svog oblika). Takoðe. koristi se metoda SAR (Side-looking Airborne Radar) interferometrije u okviru koje se porede slike istog predela slikane u razmaku od nekoliko èasova ili dana. dok Antarktik pokriva ledeni pokrivaè površine oko 30 miliona km2. Bernulijev zakon (koji predstavlja zakon o održanju energije u pokretnom fluidu) nam kaže da sa poveãanjem brzine fluida dolazi do opadanja njegovog pritiska. Fiksirana nepokretna taèka (u odnosu na ledeni breg) se locira na nekom podvodnom kamenu blizu brega. Meðutim. premda se brod pomera unapred.Jara u Melburnu. jer se u poslednje vreme sve èešãe na same lednike postavljaju GPS prijemnici pomoãu kojih se iz satelita stalno prati pomeranje ovih èesto ogromnih ledenih gromada. Naravno. nivo vode se prilikom prolaska brodiãa može spuštati i za èitav metar.

apsorbujuãi svetlosne fotone.60 metara. a dugaèkih kao jedan fudbalski teren. sneg je beo. brodovi najèešãe nailaze na ledene bregove oblika piramide visokih 50 . premda je 1904. sva crvena svetlost biva apsorbovana. Najveãi zapreminski udeo snega èini vazduh.Naime. tokom èega postaju izmešani i sa mnogim mineralima i neèistoãama iz nje. Ledeni bregovi mogu biti veoma veliki. pa je to i razlog zašto su mnogi gleèeri plave ili zelene boje. Meðutim. a ovakvi lednici su èesto u stanju i da pevaju. brod "Zenit" naišao u blizini Foklandskih ostrva na ledeni breg oblika piramide koji je bio visok 450 metara. odreðeni deo svetlosti biva apsorbovan od strane molekula vode. kada se gleèeri otope. Nakon samo dva metra putovanja kroz vodu ili led. Takoðe. dok preostalih 93 % svetlosti apsorbuje ili propušta. to ãe ona biti plavlja. a visok oko 100 metara. Tada se ledeni breg pretvara u pokretni. Što reflektovana svetlost dolazi iz veãe dubine gleèera. odnosno plutajuãi ledeni svod. a visine 43 metra. oblik šupljine u bregu je ponekad u stanju da uspešno reflektuje i zatim interferira (sabira i oduzima) zvuène talase nastale pod dejstvom vetra. dok plavi fotoni prelaze u proseku put od 24 metra pre nego što bivaju apsorbovani. dok gleèeri. Bez prisustva vazdušnih pora koje rasipaju svetlost u svim pravcima (kao kod snega). nagib i zakrivljenost rupe u ledniku ãe sadržati informaciju o relativnom kretanju slojeva. godine. što je za 300 metara više od Keopsove piramide u Gizi. Naravno. dok mu debljina iznosi 4 kilometra. ledeni bregovi odvaljeni sa antarktièkog pokrivaèa se nalaze ili u obliku piramide (kada su odvaljeni od lednika koji silazi u more) ili u obliku stola (kada su odvaljeni od ledenih pokrivaèa). Ipak. ukoliko se razlièiti slojeva lednika kreãu razlièitim brzinama. svetlost prolazi kroz led gleèera i dolazi do kamenog dna odakle se reflektuje nazad. što èini vodene kristale u snežnim pahuljicama isuviše raznolikim da bi posebno reflektovali neku odreðenu boju. a posebno onaj deo vidljive svetlosti koji je crvene boje. S druge strane. a najveãi danas poznati ledeni breg velik je otprilike kao Kalifornija. . molekuli vode ãe uglavnom apsorbovati crvenkaste nijanse Sunèeve svetlosti. tako da huk vetra pretvara u melodiène zvuke. . oni se mešaju sa vodom mora ili jezer ispod njih. Inaèe. neki nauènici smatraju da voda i bez ikakvih neèistoãa ili minerala u sebi poseduje jednu suptilnu i jedva primetnu nijansu plave boje.Zašto su gleèeri ponekad plavi? Molekuli vode na Sunèevoj svetlosti mogu posedovati razne boje. Tako su teèna voda i led bezbojni. odnosno intenzivnije vibriraju duž hemijskih veza u molekulima. godine naišao na breg u obliku stola koji je bio dugaèak više od 120 km. Pošto su frekvencije vibracija u molekulima uvek u infracrvenom delu spektra. molekuli vode se greju. Svetlost koja se reflektuje iz unutrašnjosti gleèera biãe bogatija plavom bojom. Tako je jedan brod 1854. Ipak. Tako je brod "Slava" 1948. koji presudno utièu na boju vode. led se u najveãem delu sastoji od èiste vode koja reflektuje oko 7 % svetlosti sa kojom doðe u kontakt. slièno morskoj vodi mogu ponekad imati izrazito plavu boju. Naime. ponekad morska voda napravi u bregu peãinu. godine naišao na ledeni breg koji je imao svod dužine 24. Naime.

vrh i dno) i 6 leptona (elektron. Ili. žuta. Tako se npr. elektronski neutrino. Za razliku od leptona koji postoje sami. narandžasta. možete zamisliti iste ove èestice prašine kako kruže oko malog kristala soli po prostoru velièine 30 fudbalskih terena.5 MeV/c2) i elektronski neutrino (za koji se još uve ne zna da li ima masu). Meðutim.017 GeV). Naime. i mezoni (pioni. dok osim elektrona postoji još 5 elementarnih laganih èestica koje se nazivaju leptoni. i da se oni ne mogu podeliti na manje delove. elektron (mase od 0. kvarkovi (koji poseduju frakciona naelektrisanja. mion i tau nose po jedno negativno elementarno naelektrisanje. mionski neutrino. zelena.4 i 0. tau i tau neutrino). Èestice viših generacija su manje zastupljene u prirodi jer se lako raspadaju na èestice nižih generacije. 99. a to su: 6 kvarkova (gore.4 GeV/c2) kvarkovi. odnosno umnožke treãine elementarnog naelektrisanja) se nikada ne nalaze usamljeni u prirodi. a treãoj generaciji pripadaju vrh (mase 174 GeV/c2) i dno (mase 4. . ukupan broj èestica u svakoj generaciji pre i posle raspada mora ostati isti (kvark i antikvark se u ovom pravilu poništavaju). Tako se èesto dešavaju pretvaranja jednih elementarnih èestica u druge èestice. danas se zna da su i atomi sastavljeni od elementarnijih èestica. dok elektron. a posebno u stanjima visoke energije. svaka od 12 elementarnih èestica poseduje svog odgovarajuãe antimaterijalnog partnera. kaoni…) koji se sastoje od jednog kvarka i jednog antikvarka i koji su stoga veoma nestabilni.009 GeV. moramo imati na umu da elementarne èestice u našem svetu ne predstavljaju izolovane entitete. veã se uvek nalaze u grupacijama èije je rezultujeãe naelektrisanje celobrojni umnožak naelektrisanja elektrona. Ipak. koji su sastavljeni od po 3 kvarka. u èestice prve generacije spadaju gore i dole kvarkovi (masa 0. veã integralne delove jedne jedinstvene kosmièke celine. po pravilu.17 GeV. mion (208 puta masivniji od elektrona) i mionski neutrino (èija je masa sigurno manja od 0. respektivno). drugu generaciju elementarnih èestica èine šarmantni i èudni kvarkovi (masa 1. Sve elementarne èestice su rasporeðene u tri generacije u zavisnosti od svoje mase i brzine raspadanja koje se poveãavaju sa porastom generacije èestice.00017 GeV). mi smo u stanju da razlikujemo svetlost èija se talasna dužina nalazi u opsegu od 380 do 780 nanometara.Šta su to elementarne èestice? Nekada se smatralo da su atomi elementarne èestice od kojih je saèinjena kosmièka materija. Takoðe. a elektrone kao trunèice prašine koje orbitiraju po prostoru velièine crkve Svetog Petra u Rimu i dobiãete približnu razmeru elementarnih èestica u atoma. Danas se smatra da postoji taèno 12 elementarnih èestica od kojih je izgraðena èitav materijalni svet koji poznajemo. plava i ljubièasta (poreðane .999999999999 % atoma je prazan prostor. èudni.7. respektivno). U svakom sluèaju. a ove èestice se nazivaju hadronima. Kvantni svet . nukleoni (protoni i neutroni od kojih su sastavljena atomska jezgra) se sastoje od po tri kvarka. Zapravo. Naime.Zašto ne možemo da vidimo atome? Atome ne možemo da vidimo jer su njihove razmere znatno manje od talasne dužine elektromagnetnih talasa na koje su osetljive naše oèi. Ipak. mion. Tako. Elementarne èestice su veoma male u odnosu na velièine atoma. dole. U hadrone spadaju: barjoni (protoni i neutroni). a u ovom opsegu se nalaze sve za nas vidljive boje . zamislite jezgro atoma kao zrno soli. šarmantni. kao i tau (3560 puta masivniji od elektrona) i tau neutrino (èija je masa manja od 0.crvena. Neutrini su nenaelektrisane èestice. antikvark i tau neutrino. èesto dešava pretvaranje jednog tau leptona u kvark. najèudnija odlika hadrona je ta da njihova masa samo u maloj meri potièe od kvarkova koji su u njima. Naime.005 GeV i 0.

visokoenergetske èestice koje izemituju radioaktivna jezgra svojom energijom jonizuju atome u brojaèu pored kojih prolete.po porastu frekvencije. pa zatim i u radio oblast. bila je formulisana kvantna teorija koja je strukturu atoma objasnila u svetlosti Hajzenbergove relacije neodreðenosti. veka se znalo da oni postoje. elektrone. s obzirom da vodonik u svom jezgru poseduje jedan proton. odnosno po opadanju talasne dužine). odnosu u materijalnom svetu razmera atoma i molekula.Šta je to Hajzenbergova relacija neodreðenosti? Hajzenbergova relacija neodreðenosti predstavlja fundamentalni Kosmièki zakon (tj. . što ukazuje na postojanje ureðene atomske rešetke u kristalima. jedan atom se radioaktivno raspao. što je srazmerno odnosu izmeðu njihovih atomskih masa. a obe su oko 1300 puta masivnije od mase elektrona koji se stoga u raèunu atomskih masa najèešãe zanemaruju. bilo je primeãeno da svi maseni odnosi izmeðu elemenata u okviru bilo kog hemijskog jedinjenja uvek predstavljaju celobrojne umnožke mase vodonika koji se sastoji od jednog protona. poèetkom 19. Naime. pa zatim u rendgensku i gama oblast. dok bismo sa smanjenjem talasnih dužina izvan opsega vidljive svetlosti otišli najpre u ultraljubièastu. Smisao Hajzenbergove relacije neodreðenosti je u tome da nikada ne . èime je pojam kruženja elektrona oko jezgra atoma ustupio mesto raspodeli verovatnoãe nalaženja elektrona u elektronskim oblacima. a kada pristignu tamo. znamo da je masa neutrona tako malo veãa od mase protona da se obièno raèuna kao da su one jednake. Meðutim ukoliko za uvelièavanje koristimo elektrone koji su istovremeno i talasi i èestice. Sa porastom talasnih dužina izvan granica vidljive svetlosti prešli bismo u infracrvenu. neutrone. veka postavio planetarni model atoma po kome elektroni podseãaju na planete svojim kruženjem oko zvezda. svaki put kada Gajgerov brojaè otkuca “tik”. Naravno. X talasi konstruktivno interferiraju. kompozitne èestice èija je struktura znatno skromnija od struktura obiènih atoma. Usmeravanjem rendgenskih talasa èija je talasna dužina približno jednaka rastojanjima izmeðu atoma u kristalima. tada možemo videti atome ili taènije njihov poredak i strukturu koju èine. odnosno atomskih jezgara. veã èak i protone. a èija talasna dužina se može smanjivati sa poveãavanjem njihove brzine (odnosno kinetièke energije). iako atome sve do pre nekoliko godina nismo uspeli da stvarno vidimo. Nils Bor je poèetkom 20. dok se kiseonik sastoji iz 8 protona i 8 neutrona. Tako. Prolaskom ovakvih visokoenergetskih èestica kroz maglenu komoru. što je dovelo i do nastanka periodnog sistema elemenata. dobijamo èistu vodu (H2O) bez imalo gasa u ostatku. tada je primeãeno da mase jednakih zapremina gasa vodonika i gasa kiseonika stoje u odnosu 1:16. Razmere atoma su reda velièine angstrema (desetog dela nanometra. a ove jonizovane i naelektrisane èestice odlaze ka elektrodama brojaèa. a sami atomi koji su se do tada smatrali izolovanim entitetima stopili su se zauvek u stanje meðusobne povezanosti. Naredni dokazi o postojanju atoma su poticali iz pojave radioaktivnosti. pa stoga ni sa najsavršenijim optièkim mikroskopom (koji uvelièava predmete pomoãu vidljive svetlosti) ne možemo da vidimo pojedinaène atome. a naravno. stvore jedan mali strujni impuls na osnovu koga nam brojaè saopšti jedno “tik”. što mi interpretiramo kao jedan radioaktivni raspad. veka je bilo primeãeno i da ako iskombinujemo gasove vodonika (H2) i kiseonika (O2) u masenom odnosu 2:1. još od poèetka 19. Takoðe. one ãe izazivati isparavanje teènih kapi rasporeðenih po komori. nejednaèinu) koji stoji kao središnji stub na kome je izgraðena èitava kvantna teorija koju koristimo za opisivanje svih pojava u mikrokosmosu. Takoðe. dok su razmere atomskih jezgara reda velièine 10-14 do 10-15 metara. odnosno 10-10 metara). pa i kvarkove i mnoge druge tzv. mikrotalasnu. Naime. na osnovu èega je moguãe napraviti i fotografije putanja pojedinaènih èestica što je opet jedan od naèina da vidimo ne samo pojedinaène atome. na platnu ili fluoroscentnoj ploèi postavljenoj iza kristala dobijaju se svetle taèke ili krugovi u pravilnim razmacima što nam dokazuje da pri pojedinim upadnim uglovima. Nedugo zatim. pa ãe tako iza sebe ostavljati i vidljiv trag.

Takoðe. oni mogu zauzimati samo odreðene orbitale kod kojih elektronski talas predstavlja stojeãi talas (talas koji se odbija od zidova tako da se poništava). odnosno kolika je njegova verovatnoãa nalaženja na nekim mestima. elektroni atoma teže da zauzimaju orbitale koje pružaju atomu stanje najniže moguãe energije. što taènije merimo položaj. Meðutim. Tamo gde elektron provodi više vremena. za razliku od orbita koje po definiciji predstavljaju putanje materijalnih tela u gravitacionim poljima. tj. pošto se elektroni u atomu kreãu istovremeno kao èestice i kao talasi. proizvod neodreðenosti položaja èestice duž jedne od osa i neodreðenosti njenog impulsa mora uvek biti veãi ili jednak kolièniku Plankove konstante (h = 6. koje za odreðenu zategnutost.62 · 10-34 Js) i broja 2!. a time i njen impuls. verovatnoãe prostorne raspodele elektrona u atomu. odnosno tamo gde je njegova verovatnoãe nalaženja veãa. Takoðe. isto tako i elektroni sa odreðenom energijom mogu postojati samo u adekvatnim orbitalama. brzina kojom se kreãu elektroni u atomu je toliko velika da u skladu sa zakonima kvantne fizike (tj. Sve što možemo da znamo je koliko deo vremena elektron provodi na odreðenom rastojanju od jezgra. odnosno intenzivnog sudaranja atoma elementa sa drugim atomima visoke kinetièke . Naime. a što je manja talasna dužina fotona. Na primer. osnovno energetsko stanje. to ãe nejasniji biti njen impuls. i proizvod neodreðenosti energije neke èestice i neodreðenosti vremena trajanja nekog dogaðaja (tj. koje su usled ovakve analogije nazvane orbitalama. Slièno žicama na gitari. orbitale predstavljaju raspodelu verovatnoãe nalaženja elektrona oko jezgra. dogaðaji koji se odvijaju unutar kratkog vremenskog intervala nose velike neodreðenosti energije. Meðutim. Kada ništa na njih ne deluje. i obrnuto. odnosno tzv. pa ãe i brzina èestice biti u veãoj meri poremeãena.možemo sa potpunom preciznošãu istovremeno znati položaj i impuls (proizvod mase i brzine) neke èestice. Stoga. mogu vibrirati samo na odreðenoj frekvenciji. to bi trebalo da koristimo kraãe talasne dužine. ovaj kvant svetlosti ãe poremetiti èesticu i promeniti njenu brzinu. po relaciji neodreðenosti. fotonom). Još jedna važna razlika izmeðu orbita i orbitala je u tome što su orbitale kvantovane. elektronskih oblaka. Po dejstvom toplote plamena. Naime. Atomi se sastoje od pozitivno naelektrisanog jezgra. odnosno elektroni u atomu mogu postojati samo u orbitalama taèno definisanih energija. po kome ne možemo da posmatramo bilo koju pojavu u prirodi a da na nju istovremeno ne vršimo nikakav uticaj. Hajzenbergova relacija neodreðenosti je u nauku zauvek uvela pojam uèestvovanja u èinu merenja. i obrnuto. . položaja èestice na vremenskoj osi njenog prostor-vremena) mora uvek biti veãi ili jednak kolièniku Plankove konstante i broja 2!. pojam kruženja elektrona u atomu zamenjen postojanjem tzv. gustina elektronskog oblaka je takoðe veãa. Što bolje znamo položaj. dok se dogaðaji èija je energija jasno precizirana mogu lokalizovati jedino u okviru dugaèkih vremenskih intervala. Naime. oko koga se kreãu elektroni po putanjama koje se nazivaju orbitale. smatralo se i da elektroni kruže oko atomskih jezgara po sliènim putanjama. na osnovu Hajzenbergovog principa neodreðenosti) nikada ne možemo odrediti njegov taèan položaj. Stoga je u modernoj nauci. položaj èestice neãemo moãi da odredimo taènije od razmaka izmeðu dva susedna brega (tj.Zašto neki elementi menjaju boju u plamenu? Svi hemijski elementi menjaju svoju boju u plamenu.Koja je razlika izmeðu orbite i orbitale? Nekada se smatralo da atomi predstavljaju umanjene zvezdane sisteme. najoèigledniji naèin da odredimo položaj èestice je da je osvetlimo i to sa najmanje jednim kvantom svetlosti (tj. Stoga. slièno planetama koje kruže oko zvezda po kružnim ili eliptiènim putanjama koje se nazivaju orbite. talasne dužine) svetlosnog talasa. Štaviše. to je veãa njegova energija. .

115 i 117 još uvek nije potvrðeno. Svi hemijski elementi sa rednim brojevima veãim od 92 (uranijum) dobijaju se u laboratorijama putem bombardovanja masivnih jezgara sa jezgrima vodonika. natrijum samo žutu. Tri kvarka (gore. Sledeãi je bio otkriven èudni kvark. u svom atomskom jezgru poseduje još i 165 neutrona). dok postojanje elemenata sa rednim brojevima 113. kalijum. iako se u periodnom sistemu ne nalaze svi jedan iza drugog. ostvro stabilnosti) biti stabilni pri normalnim uslovima i da ãe naãi niz primena u industriji. rubidijum ljubièastu. zatim šarm i èudni kvarkovi (na engleskom charm i strange) i vrh i dno kvarkovi (na engleskom top i bottom). dok ostala tri kvarka poseduju jednu treãinu elementarnog naelektrisanja. koje su odreðene energijom potrebnom da se pomeri elektron sa jedne orbitale na drugu. poznati su svi elementi sa rednim brojevima (redni broj je jednak broju protona u jezgru) od 1 (vodonik) do 112 (ununbijum. a bakar smaragdno zelenu ili azurno plavu boju. prve kompozitne èestice u kojoj je otkriveno prisustvo . npr. da bi se formiralo i detektovalo samo jedno jezgro atoma sa rednim brojem 112. odnosno naelektrisanja koja nosi jedan elektron ili jedan proton. a to su: gore i dole kvarkovi (na engleskom up i down). helijuma. oèekuje se da ãe hemijski elementi sa rednim brojem veãim od 125 (iznad kojih se smatra da postoji tzv.Šta su to kvarkovi? Reè kvark se prvi put spominje u knjizi Džejmsa Džojsa ''Fineganovo buðenje'' gde je oznaèavala besmisleni pojam. dolazi do emisije energetske razlike izmeðu ova dva nivoa u obliku kvanta elektromagnetnog zraèenja. Boja emitovane svetlosti zavisi od energija emitovanih fotona. Na osnovu teorijskih proraèuna. on se pokazao veoma nestabilnim jer se nekoliko delova sekunde nakon nastanka spontano raspadao putem alfa raspada (emisije jezgra helijumovog atoma) na element sa rednim brojem 116. U zavisnosti od elementa koji je u plamenu. Ipak. Elementi sa rednim brojevima 114. koji osim 112 protona. Jezgra atoma saèinjena su od protona i neutrona. što se dešava u skokovima elektrona na neke orbitale “udaljenije” od jezgra. barijum žuto-zelenu i svetlo plavu. odnosno jednog fotona. stroncijum i cezijum crvenu i ljubièastu. žuto-zelenu i ljubièastu boju. premda ih fizièari spominju kao 3 para. berilijuma ili nekih drugih lakših elemenata. odnosno povratka elektrona u prvobitnu orbitalu. Postoji 6 poznatih kvarkova. cink svetlo zelenu. pojedinaèni atomi dobijaju dovoljno energije da njihovi elektroni zauzmu neko više energetsko stanje. pa se stoga èesto govori o karakteristiènim spektrima nekih elemenata. 116 i 118 su takoðe otkriveni. telur i talijum zelenu. . fotoni razlièitih energija ãe se pojaviti. arsen plavu. koji su se nekada zvali istina kvark i lepota kvark (na engleskom truth i beauty). kalcijum u plamenu emituje narandžastu.Koliko ima poznatih hemijskih elemenata? Danas je poznato 115 razlièitih hemijskih elemenata. šarm i vrh) imaju naelektrisanje +2/3. Tako je jezgro hemijskog elementa sa rednim brojem 112 sintetizovano u procesu fuzije stabilnih jezgara cinka-70 (koji u atomskom jezgru poseduje 30 protona i 40 neutrona) i olova-208 (èije je atomsko jezgro sastavljeno od 82 protona i 126 neutrona) koja je izvedena bombardovanjem mete napravljene od olova-208 brzim jonima cinka-70. a njihove energije su posebne za svaki element u prirodi. Prilikom povratka atoma u osnovno stanje. Prva dva otkrivena kvarka su gore i dole kvarkovi i oni predstavljaju 2 najlakša kvarka.energije. a sami protoni i neutroni saèinjeni su od kvarkova. . nazvan tako po zaèuðujuãe dugom životu èestice K. olovo svetlo plavu. neophodno je olovnu metu izlagati bombardovanju 1018 projektila cinka tokom nekoliko nedelja. Naime. Tako. Kvarkovi imaju frakciono naelektrisanje. Premda se oèekivalo da ãe najmasivniji poznati element sa rednim brojem 118 (unonuktijum) biti stabilan jer bi trebalo da pripada porodici plemenitih gasova.

tj. takoðe u Fermi nacionalnoj laboratoriji i predstavlja najteži od svih 6 kvarkova. odnosno leptona.ovog kvarka. jedan tipièan. èije je postojanje. a neutrini odnose èak 2 % Sunèeve energije u Kosmos. a njegovo postojanje je dokazano tek 1957. godine. Postojanje neutrina je postulirano 1930. Neutrini se stvaraju u mnogim nuklearnim reakcijama. godine gotovo istovremeno otkriven u Stenfordu. ne interagujuãi pri tome ni sa jednim jedinim atomom. za sada je uglavnom samo njihovo postojanje dokazano na osnovu tragova koje ostavljaju u maglenoj komori nakon razbijanja nekog nukleona (protona ili neutrona) pod dejstvom sudara sa èesticama visokih energija. proðe kroz èitavu Zemljinu kuglu. veoma ih je teško i detektovati. godine Nobelova nagrada za fiziku pripala je Frederiku Rajneu za otkriãe neutrina. Nasuprot njemu. svetlost i sl. osim svetlosti koja ima sposobnost interferencije (sabiranja više talasa tako da se amplituda rezultujuãeg. a premda se dugo smatralo da neutrini nemaju masu. a njegova karakteristika u slobodnom stanju (van jezgra) je radioaktivnost. prema današnjim saznanjima iz kosmologije neophodno da bi Kosmos zauvek nastavio da pulsira. kao i u amerièkoj Brookhaven nacionalnoj laboratoriji. što znaèi da ne reaguje sa elektromagnetnim talasima. a pošto je vreme koje protekne dok se slobodni kvarkovi ne rekombinuju u protone i neutrone isuviše malo da bismo mogli podrobnije da ih ispitamo. Stoga. Vrh kvark. Ipak najveãi broj neutrina koji dolazi sa Sunca. i elektroni. oni su stoga i kandidati za tamnu materiju. godine (radi zadovoljenja zakona održanja impulsa prilikom " radioaktivnih raspada). neutroni najizražajnije interferiraju što nam stavlja do znanja da je njihova gustina i najveãa .Šta je to neutrino? Neutrino spada u grupu lakih elementarnih èestica. teških elementarnih èestica. koji je anti-èestica neutrina. a dno kvark. lepota kvark je 1977. Kvarkovi se pod dejstvom jake nuklearne sile vezuju u grupe od po dva (mezoni) ili po tri kvarka (nukleoni). svaki talas poseduje i èestièna svojstva. Neutrino je jedna od najprisutnijih èestica u Kosmosu (proseèna kosmièka gustina iznosi oko 450 miliona neutrina po kubnom metru u poreðenju sa proseèno samo jednim protonom po kubnom metru zapremine Kosmosa). tau neutrino i mionski neutrino. Pošto neutrni poseduju masu. tj.01 do 0. S obzirom na njihovu veoma slabu interakciju sa materijom. Drugim reèima. premda se ona nalazi u opsegu od 0. èesto se za njihovo slikovito opisivanje koristimo pojmovima kao što su èestice ili talasi. nisko-energetski neutrino proputuje oko nekoliko svetlosnih godina kroz materiju pre nego što interaguje sa nekim atomom. Kada zamišljamo stvari kao što su elektroni. Nakon proseènog vremena života od oko 12 minuta slobodan neutron se raspada na proton. jedno od najvažnijih modernih otkriãa je to da neutrini mogu da menjaju svoje ukuse. neutroni. tj. Neutrini postoje u 3 tzv. 1995. odnosno istina kvark je poslednji otkriven. protoni. veã u slabim nuklearnim interakcijama. . putuje brzinama bliskim brzini svetlosti i neutralan je. taman je. koji ne uèestvuju u jakim. Zapravo. ukljuèujuãi i one koje se dešavaju na Suncu. takoðe u SAD-u. Kvarkovi su otkriveni u akceleratorima. zbirnog talasa menja). koji proizvode veoma visoke energije u sudarima atoma.Koja je najgušãa stvar na Zemlji? Najgušãa merljiva stvar na Zemlji je verovatno neutron. Od svih poznatih subatomskih èestica. neutron spada u grupu barjona. kvarkovi. oblika : elektronski neutrino. godine. . s obzirom na svoja talasna svojstva mogu stupati u interferenciju. 1995. elektron i antineutrino.05 elektronVolti (1 eV je jednak 1. godine otkriven u kompozitnoj èestici Y u amerièkoj Fermi nacionalnoj laboratoriji. ''ukusa''. pa iz toga sledi da oni moraju imati i masu. Èetvrti otkriveni kvark bio je šarmantni kvark. neutroni i sve druge èestice. koji je 1974.6 · 10-19 Džula). premda svaka èestica u prirodi predstavlja istovremeno i talas i obrnuto.

broj protona u jezgru. a masa protona 1. kalcijum-48 (20 protona i 28 neutrona). zakljuèujemo da je njegova gustina i veãa od gustine protona. U jezgru koje sadrži više od 83 protona. sve je veãi broj neutrona potreban kako bi se savladalo elektrostatièko odbijanje istoimeno naelektrisanih protona. kiseonik (po 8 protona i neutrona). jedniènog stabilnog naelektrisanja. gde X predstavlja simbol datog elementa. broj neutrona se može izraèunati kao A-Z. S obzirom na veãu masu neutrona. kalcijum-40 (po 20 protona i neutrona). . npr. što znaèi da se slobodan neutrona nakon 15 minuta (u proseku) pretvara u jedan proton. 82 i 126). 28. što je jednako broju elektrona u omotaèu). u kome je svaki element obeležen kao ZAX. ugljenik poseduje 6 protona i 6 neutrona. slobodan neutron je delimièno stabilan. za razliku od elektrona èije je razmere nemoguãe precizno odrediti zahvaljujuãi Hajzenbergovom principu neodreðenosti. bilo koja kolièina neutrona u njemu ne može ih veèno držati zajedno. onda su ta atomska jezgra izrazito stabilna. onda se on naziva izotopom datog elementa. a kada je broj protona i/ili neutrona u atomskom jezgru jednak nekom od ovih 7 magiènih brojeva (osim broja 126 koji važi samo za neutrone).Koliko neutrona sadrže atomska jezgra? Svi hemijski elementi osim vodonika. 8. broj neutrona je najèešãe jednak broju protona. sa poveãanjem broj protona u njihovim jezgrima. a poznato nam je da svako naelektrisanje u prirodi predstavlja celobrojni umnožak ovog elementarnog. Stoga. poseduje 92 protona i èak 140 neutrona. a kiseonik po 8. Kod najlakših elemenata na poèetku periodnog sistema. tj. Tako. jer su njihova naelektrisanja jednaka delovima elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja jednog protona ili jednog elektrona). npr. uran. neutron poseduje nešto merljivije dimenzije. s obzirom da je radioaktivan sa srednjim vremenom života od oko 15 minuta. kvarkovi od kojih su sastavljeni protoni i neutroni se momentalno kombinuju sa drugim kvarkovima. Najobièniju konfiguraciju hemijskih elemenata možemo proceniti ukoliko pogledamo periodni sistem elemenata. a masa oko 1. olovo (82 protona i 126 neutrona). skloni radioaktivnosti. jedan elektron i jedan antineutrino. Naime. Deljenjem njegove mase sa zapreminom raèunamo gustinu koja iznosi oko 1018 kilograma po kubnom metru. 20. 50. tj.00866 atomskih jedinica mase. koji poseduje najveãe prirodno zastupljeno atomsko jezgro. Meðutim. Takoðe. azot ih ima po 7. pa stoga omoguãavaju povezivanje pozitivno naelektrisanih protona. Inaèe.od svih delimièno stabilnih subatomskih èestica. a A njegov maseni broj koji predstavlja ukupan broj protona i neutrona u jezgru tog atoma. Tako. Vrednost gustine neutrona dobro se uklapa u oèekivane vrednosti gustina neutronskih zvezda. sa poveãanjem rednog broja elementa. Ako kvadriramo preènik neutrona. ukoliko neki atom poseduje manje ili više neutrona od A-Z. Z je njegov redni broj (tj. Interesantno je da u atomskoj fizici postoje tzv. u svom atomskom jezgru sadrže neutrone.7 · 10-27 kilograma. Preènik mu je oko 10-15 metara. Neutroni svojim prisustvom u atomskom jezgru doprinose jakoj nuklearnoj sili koja vezuje nukleone (protone i neutrone). a pri tome su elektrièno neutralni. Smatra se da proton i neutron poseduju jednake zapremine.14…) dobiãemo zapreminu jednog neutrona. pa su stoga ovako teški elementi u manjoj ili veãoj meri nestabilni. Primeri za ovakvu stabilnost mogu biti helijum (koji u atomskom jezgru poseduje po 2 protona i neutrona). s obzirom da je energija potrebna da bi se odvojio neki nukleon iz ovakvih jezgara sa magiènim brojem protona ili neutrona znatno veãa nego u sluèaju nekog od susednih jezgara sa ne-magiènim vrednostima atomskog broja (broja protona u jezgru) ili razlike masenog i atomskog broja (broja neutrona u jezgru). . magièni brojevi (2.00727 atomskih jedinica mase. Takoðe. podelimo dobijeni broj sa 4 i zatim sve pomnožimo sa brojem ! (3. dok masa neutrona iznosi 1. najgušãih poznatih vidljivih objekata u Kosmosu.

62 · 10-34 Js). Na ovaj naèin je moguãe stvaranje 4! èestica i njihovo postojanje tokom veoma kratkih vremenskih intervala. Nemojte se iznenaditi ako vam kažemo da je najslabija gravitaciona sila. U standardnom modelu fizike elementarnih èestica (koji opisuje tri prirodne sile – elektromagnetnu. sile koje deluju izmeðu pojedinih stvarnih. Jaku nuklearnu silu. koja se naziva gluon. gde je h Plankova konstanta (6. i to su: elektromagnetna. gravitaciona interakcija sama uèestvuje u ureðenju kosmièkih tela. elektromagnetnu silu virtuelni fotoni (spin 1). slabu nuklearnu silu prenose W+. Dodajte broju 10 èetrdeset nula pa ãete dobiti koliko je puta elektromagnetna sila jaèa od gravitacione. što bi u suprotnom sluèaju narušilo zakon o održanju energije (zakon o održanju ugaonog momenta. kao i protone i neutrone u atomskim jezgrima. a ipak je jaèa od gravitacione. a koji su indirektno detektovani u eksperimentima sudara visokoenergetskih èestica u akceleratorima. koja je primetna u beta radioaktivnim raspadima subatomskih èestica. a time i protona i neutrona. neutrona i drugih hadrona. Slaba nuklearna sila. Svaka od 4 sile u prirodi prenosi se putem tzv. moguãe je narušavanje zakona održanja energije (koji nam kaže da je ukupna kolièina energije u Kosmosu konstantna i da se energija ne može ni stvoriti. 100 puta jaèa od nje je takozvana jaka nuklearna sila. tako i slikovito opisati pomoãu razmene ovih virtuelnih èestica. Pošto su sva nebeska tela uglavnom u celini neutralna. Gravitaciona sila je specifièna po tome što je za razliku od ostalih sila uvek privlaèna. koje i pored ukupnog pozitivnog naelektrisanja. Nju takoðe ne oseãamo jer i ona pripada svetu subatomskih èestica i deluje na rastojanjima od oko 10-18 m. virtuelnih èestica. koju mi u svakodnevnom životu ne primeãujemo. jer dejstvuje samo na jako malim rastojanjima (oko 10-15 m) izmeðu èestica unutar atomskog jezgra (kvarkova. spadaju u grupu bozona (za razliku od fermiona koji grade materiju i èiji je spin polubrojan). Slièno tome. ali ne i gravitacionu silu). Svaka od ove èetiri interakcije predstavlja uzroke svim poznatim silama u prirodi. kao i protone i neutrone unutar atomskih jezgara. Naime. gravitaciona. koja drži na okupu kvarkove u protonima i neutrinima. a gravitacionu interakciju gravitoni (spin 2). drži na okupu). odnosno ugaonog impulsa s druge strane. ali ona ipak nije i najjaèa. nije moguãe narušiti ni tokom ovako kratkih vremenskih intervala).. materijalnih èestica posredovane su razmenom nevidljivih èestica koje se nazivaju virtuelnim èesticama i s obzirom da poseduju celobrojne vrednosti spina. koje se za razliku od stvarnih èestica ne mogu detektovati u detektorima èestica. elektron i antineutrino ili se proton ili elektron pretvaraju u neutron i neutrino) prenosi se putem . Dok jaka i slaba nuklearna sila imaju veoma mali domet jer njihovi intenziteti brzo opadaju sa poveãanjem rastojanja. . jaka nuklearna i slaba nuklearna interakcija. ni uništiti) za vrednost energije od #E. Tako se jaka nuklearna interakcija koja drži na okupu kvarkove unutar protona. jaku i slabu nuklearnu silu. nosi virtuelna èestica sa spinom 1. èiji je spin jednak jedinici. ali samo tokom izuzetno kratkog vremenskog intervala #t tako da važi da je #E · #t h $ .Koja je najjaèa sila u Univerzumu? U prirodi postoji 4 tipa interakcije. gravitaciona i elektromagnetna interakcija imaju ogroman domet. prenosi putem virtuelnih èestica gluona koji nemaju masu.I Zo bozoni. Slaba nuklearna interakcija koja dolazi do izražaja u " radioaktivnim raspadima (prilikom kojih se neutron raspada na proton. a dejstvo sve 4 prirodne sile se može kako teorijski. je oko 10 milijardi puta slabija od elektromagnetne sile.Šta su to virtuelne èestice? S obzirom na univerzalno važenje Hajzenbergovog principa neodreðenosti. Ove èestice se nazivaju virtuelnim èesticama. W. a njen se toliko veliki uticaj i pored tako male jaèine može pripisati njenom doborm rasprostiranju na daljinu.

što se vrši pomoãu talasne funkcije elektrona. Iz tih razloga se danas stanje elektrona u atomu smatra stacionarnim stanjem. Dve mase se privlaèe tako što konstantno razmenjuju virtuelne gravitone. poznata su nam neka njegova hipotetièna svojstva. a spin mu je jednak 2. iako je prostor izmeðu elektrona i atoma možda na neki naèin i prazan. a W. morali povremeno da ubrzavaju svoje kretanje (èak i ako njihova brzina ostaje konstantna u vremenu. i pored toga što graviton još uvek nije opažen. što znaèi da je sa odreðenom verovatnoãom moguãe pronaãi elektron èak i u samom jezgru. što se u stvarnosti vrlo verovatno ne dešava (zapravo. W. i na neki naèin se možda mogu vizuelizovati kao “razmazani” u prostoru oko atomskog jezgra. Elektromagnetna interakcija se prenosi putem virtuelnih fotona (koji nisu isti kao stvarni fotoni koji èine svetlost) èiji je spin jednak 1. a Zo 91 GeV. i protona. elektroni bi. veã se samo bavi proraèunavanjima verovatnoãa nalaženja elektrona na odreðenim rastojanjima od jezgra. W+ i W. Tako. Meðutim. dok tokom slabe nuklearne interakcije razmenjuju èestice poznate pod imenom bozoni. tj. Stoga. Ipak. po kome slièno planetama koje kruže oko Sunca jer su privlaèna sila gravitacije izmeðu zvezde i planete. i odbojna centripetalna sila pod dejstvom planetarnog kružnog ili eliptiènog kretanja. pa bi padali u jezgro. isto kao što se dva naelektrisana tela mogu privlaèiti ili odbijati putem stalne razmene virtuelnih fotona. u najnižem energetskom stanju elektrona je sferiènog oblika i proteže se i do samog jezgra. elektroni formiraju tzv.Šta je to Higsov bozon? Standardni model u nauci teorijski objedinjuje tri od èetiri prirodne sile: elektromagnetnu. èinjenica da elektron menja svoj pravac kretanja znaè da se i ubrzava).po 80 GeV. Takoðe. gravitona. a takoðe za razliku od svih drugih virtuelnih èestica. a time i ugaoni impuls. za razliku od svih ostalih virtuelnih èestica koje poseduju spin jednak 1. Talasna funkcija elektrona u s-orbitali.i Zo. Stoga se prostor izmeðu elektrona i atoma pre može smatrati ispunjenim ovim energetskim kvantima koji prenose silu dejstva izmeðu elektrona i jezgra. . Moderna kvantna fizika je digla ruke od zamišljanja putanje elektrona u atomu. u sluèaju inverznog beta radioaktivog raspada. kreãuãi se po kružnim orbitama. Na osnovu planetarnog modela. Jedan od osnovnih delova standardnog modela . tako i elektroni orbitiraju oko atoma jer su privlaèna elektromagnetna sila izmeðu razlièito naelektrisanog jezgra i elektrona. Po teoriji kvantnog polja. koji su svojstveni po tome što predstavljaju jedine virtuelne èestice koje još uvek nisu detektovane. i odbojna centripetalna sila. uravnotežene. oblake naelektrisanja oko jezgra. uravnotežene. èiji je spin jednak 1.Šta se nalazi izmeðu elektrona i jezgra atoma? Jedan od prvih modela atoma bio je tzv. dve èestice prilikom elektromagnetne interakcije stalno razmenjuju fotone. Tako je graviton èestica bez mase i bez naelektrisanja. planetarni model. èiji kvadrat odgovara ovim verovatnoãama.negativno.razmene virtuelnih bozona – W+. ali se ovakvi sluèajevi veoma retko dešavaju). pa bi stoga kao sve ubrzane naelektrisane èestice emitovale elektromagnetne talase i postepeno bi gubili energiju. elektroni su u stalnoj interakciji sa protonima i neutronima iz atomskih jezgara. ne može se tako lako primeniti na orbitiranje elektrona u atomu. neutrona i elektrona koji poseduju spin jednak % 1/2 ili stvarnih fotona èiji je spin jednak 0. a gravitaciona interakcija putem virtuelnih èestica. proton iz jezgra i jedan elektrona se spajaju i pretvaraju u jedan neutron i jedan neutrino. . slabu i jaku neuklearnu silu. zakon održanja ugaonog impulsa koji dozvoljava planetama da stabilno kruže oko zvezda. naša kvantna izraèunavanja ne ukazuju baš na to. bilo kroz elektromagnetnu ili kroz slabu nuklearnu silu.su naelektrisane èestice i to W+ pozitivno. a za koje je karakteristièno da za razliku od svih drugih virtuelnih èestica poseduju masu i to W+ i W.

kvantno polje. ali suprotnog naelektrisanja. kao i suprotne barjonske (ili leptonske) brojeve. pozitronskim emisionim tomografima. obe èestice se pretvaraju u kvant gama zraèenja energije jednake proizvodu sume njihovih masa i kvadrata brzine svetlosti. Za razliku od fotona koji nema masu. CPT (Charge Conjugation-Parity-Time) invarijantnosti. a ovaj sluèaj odgovara primeru fotona. a njena primena danas postoji u tzv. ali koji je isto tako elektrièno neutralan kao i njegov materijalni partner. Tako. i neutron poseduje svog antimaterijalnog partnera. mase W i Z èestica su oko 80 puta veãe od mase protona. neutrinima. ona je neutralna. Postojanje ove èestice je postulirao Piter Higs (Peter Higgs) 1960. protoni i neutroni nisu fundamentalne elementarne èestice. i elektron negativno naelektrisan za razliku od svog suprotno naelektrisanog antimaterijalnog partnera pozitrona. antiproton poseduje suprotno naelektrisanje od protona. Jedno od interesantnih kosmoloških pitanja je zašto u svetu kakav mi poznajemo postoji tako malo antimaterije. godine je u Berkeley laboratoriji u Kaliforniji pronaðen antiproton. Takoðe. . Prilikom susreta materijalne èestice i njenog antimaterijalnog partnera. . moderna teorija slabih interakcija opisuje interakciju èestica (W i Z bozona) sa elektronima. a spin joj je jednak nuli. tj. ta virtuelna èestica je Higsov bozon. mi ne možemo ustanoviti nijednu razliku izmeðu njih. S druge strane. a ova pojava je posledica tzv. Ukoliko èestica poseduje samo linearni i ugaoni momenat koji definišu energiju i spin èestice. veã i za negativnu energiju. i upravo da bi se prevazišla ova razlika u masama izmeðu nosilaca dve sile. Meðutim. iako je proton pozitvno naelektrisan za razliku od svog negativno naelektrisanog antimaterijalnog partnera anti-protona. što je nekoliko godina kasnije bilo i potvrðeno na osnovu putanje èestice u maglenoj komori. a i sve druge elementarne èestice poseduju svoje antimaterijalne partnere. bilo koja druga osobina koju poseduje èestica mora biti obrnuta kod njoj odgovarajuãe antièestice. a antineutron poseduje suprotno usmeren magnetni momenat od neutrona. sva kvantna polja imaju svoju fundamentalnu èesticu povezanu sa njima.Da li postoji anti-neutron? Da. Higsovo polje koje je odgovorno za pojavu mase kod èestica. dok je njena buduãa primena usmerena ka oživljavanju ideje iz “Zvezdanih staza” o svemirskom brodu koji bi za meðuzvezdana putovanja koristio energiju dobijenu prilikom kontrolisane anihilacije materije i antimaterije. Za razliku od elektrona i pozitrona. Antimaterija se pojavljuje kao posledica toga da relativistièke jednaèine kretanja nemaju samo rešenja za pozitivnu. Dok elektromagnetna teorija opisuje interakciju èestica sa fotonima. Proton se . koji se nazivaju kvarkovi. pogledamo u trodimenzionalno ogledalo i obrnemo smer vremena. kvarkovima i drugim èesticama. a 1995. Ukoliko zamenimo èesticu sa njenom antièesticom.koji objašnjava ponašanje fundamentalnih èestica i sila u prirodi jeste hipotetièno. godine je po prvi put bio sintetizovan atom antivodonika. ali suprotna naelektrisanja. Ova antimaterijalna èestica elektrona nazvana je pozitronom. tzv. Kao posledica talasno-èestiènog dualizma. koji kao i u sluèaju elektrona i pozitrona imaju jednake mase. godine predvideo postojanje antimaterije. i protoni i neutroni imaju barjonske brojeve suprotnog predznaka od svojih antimaterijalnih partnera. godine i po njemu. postulirano postojanje ovog bozona na osnovu koga bi se u odnosu njegove interakcije sa drugim èesticama i poljima mogla objašnjavati masa još uvek nije u stvarnosti potvrðeno.Šta je to antimaterija? Pol Dirak (Paul Dirac) je 1928. postulirano je postojanje Higsovog bozona. onda je takva èestica istovremeno i svoja antièestica. koja je ukazivala na to da postoji èestica po razmerama jednaka elektronu. 1955. veã su sastavljene od manjih èestica. a u sluèaju Higsovog polja.

magnetno polje se pojaèava kako bi se èestica što je moguãe više ubrzala i tako postigla što je moguãe veãu kinetièku energiju. prikuplja i analizira dobijene podatke). zaštitna konstrukcija (koja blokira zraèenje koje nastaje u akceleratoru). Ukoliko saberete naelektrisanja kvarkova u protonu i neutronu. dok je neutron saèinjen od jednog “gore” i dva “dole” kvarka. Inaèe.Šta je to konstanta fine strukture? Konstanta fine strukture (koja se najèešãe obeležava kao &) predstavlja bezdimenzionalnu brojnu vrednost od 1/137. Sa svakim novim obrtajem. U svakom sluèaju. bakarna cev kroz koju putuju èestice. što je jednako naelektrisanju elektrona. Na ovaj naèin se u trenucima sudara ubrzanih protona i antiprotona postižu energije veãe i od 27 milijardi elektronVolti. gde svaki od ovih anti-kvarkova poseduje brojno jednako naelektrisanje kao svoj materijalni kvark. kao i od energije nastale njihovom anihilacijom nastalo 30-50 novih èestica koje se detektuju prolaskom kroz maglenu komoru. “Gore” kvarkovi poseduju naelektrisanje od +2/3 elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja elektrona ili protona). U linearnim akceleratorima. . pa stoga anti-proton ima naelektrisanje jednako –1 elementarnog naelektrisanja. pa tako u njoj ostavljaju vidljive tragove. Velike kinetièke energija èestica u sudaru se koriste za raspadanje subatomskih èestica na kvarkove i leptone koji se zatim rekombinuju stvarajuãi neke druge vrste èestica ili antièestica. na osnovu kojih se mogu odrediti tipovi nastalih èestica). videãete da proton poseduje naelektrisanje od +1 elementarnog naelektrisanja. vakuumski sistem (koji uklanja vazduh i prašinu iz bakarne cevi). sistem hlaðenja (koji uklanja toplotu koju stvaraju elektromagneti).9994 % brzina svetlosti nakon èega se sudaraju da bi od njihovih enormno velikih kinetièkih energija. Anti-proton se sastoji od dva “anti-gore” i jednog “anti-dole” kvarka. . dok je neutron elektrièno neutralan. . elektromagneti koji usmeravaju snop èestica. èestica putuje kroz vakuum duž nekoliko kilometara dugaèke bakarne cevi na kojoj se nalaze elektromagneti koji održavaju èesticu pravilno usmerenom. ali suprotnog znaka. sinhotroni) ubrzavaju èesticu nekoliko puta duž kružne cevi. protoni i antiprotoni se ubrzavaju do brzina i od po 99. kompjuterski sistem (koji kontroliše rad akceleratora. kružni akceleratori (ciklotroni. dok “dole” kvarkovi poseduju naelektrisanje od –1/3 elementarnog naelektrisanja.007297351 % 0. odnosno 0. detektori (najèešãe gasna komora kroz koju prolaze nastale èestice i dovode do isparavanja ili jonizacije gasa.sastoji od dva “gore” kvarka i jednog “dole “ kvarka. s obzirom da su ovako velike skoncentrisane energije postojale samo u trenucima nakon Velikog Praska. elektrièni sistem (koji snabdeva akcelerator energijom) i skladišni prstenovi (u kojima se èuvaju prethodno ubrzane èestice). neutroni ili elektroni) ubrzavaju do velikih brzina i meðusobno sudaraju. meta (mesto sudara èestica). sistem za nadgledanje (kamere i senzori zraèenja koji radi bezbednosti posmatraju šta se dešava u akceleratoru). anti-neutron se sastoji od jednog “anti-gore” i dva “anti-dole” kvarka. delovi jednog akceleratora su: izvor èestica (najèešãe laser koji svojom svetlošãu izbija èestice sa površine nekog elementa). najveãi akcelerator na našoj planeti je super-protonsinhrotron koji se nalazi u CERN-u (Evropski center za nuklearna istraživanja) u gradiãu Meranu blizu Ženeve. S druge strane. Isto tako. što znaèi da je anti-neutron istoga naelektrisanja kao i neutron.000000006. èime taèka sudara postaje verovatno najvrelija taèka u današnjem Kosmosu.Šta su to akceleratori? Akceleratori èestica su ureðaji u kojima se atomi ili subatomske èestice (protoni. U ovom akceleratoru preènika nekoliko kilometara (površina ovog akceleratora je otprilike jednaka površini koju zatvara putanja tramvaja broj 2 u Beogradu). klistron (stvara mikrotalase na kojima se voze ubrzavajuãe èestice).

dok u akceleratorima. relativistièkom kretanju. ona ãe varirati jer se efektivno naelektrisanje elektrona menja sa promenom brzine njegovog kretanja. u spektrima supstanci postoje oèigledne razlike izmeðu nivoa koji potièu iz istih glavnih. i ono što se èesto naziva misterijom konstante fine strukture. svi elektronski nivoi sa istim glavnim kvantnim brojem su posedovali istu energiju. elektrièna konstanta) i elementarnog naelektrisanja (tj. jer je svaki sledeãi foton manje važan za faktor 1/137. U suprotnosti sa konstantom fine strukture u teoriji kvantne elektrodinamike. po ovom modelu. pa time i makrokosmièko ustrojstvo Kosmosa. i to kao e2/2hc'0. ali razlièitih kvantnih brojeva ukupnog ugaonog momenta (kao sume orbitalnih i spinskih kvantnih brojeva). a Plankova konstanta je jednaka kolièniku iz energije fotona i njegove frekvencije. Plankove konstante h. koja se u nauci primenjuje za opisivanje mikrokosmièkog ustrojstva. Poznato je. Tako. Galaksija i svih drugih nebeskih tela. Konstanta fine strukture se može izraèunati pomoãu 4 najvažnije konstantne velièine u prirodi: brzine svetlosti c. Tako. naelektrisanja jednog elektrona ili jednog protona) e. Stoga je Pol Dirak 1947. Konstanta fine strukture je izuzetno važna i u kvantnoj teoriji elektrodinamike koja elektromagnetnu silu objašnjava kao posledicu razmene virtuelnih fotona. godine uveo relativistièke efekte u Borov model atoma na osnovu kojih ãe energije atoma sa istim glavnim kvantnim brojem. ekvivalent ove konstante u kvantnoj teoriji jake sile je približno jednak jedinici. vreme i energija? Kao što brzina svetlosti predstavlja najvažniju konstantu u Ajnštajnovoj teoriji relativnosti koja opisuje kretanje zvezda. planeta. Plankova konstanta predstavlja osnovu talasno-èestiène dualnosti. što znaèi da je svaka èestica talas. tzv. definiše intenzitet interakcije subatomskih èestica izmeðu sebe i sa svetlošãu. tzv. njena vrednost može dostiãi i oko 1/128. godine je otkriveno da je konstanta fine strukture koja kao što je poznato. naime. varijacija konstante fine strukture za faktor 10 u odnosu na njenu vrednost bi znaèila da atomi ugljenika ne bi bili stabilni i život koji se upravo zasniva na stabilnosti ugljenika takoðe ne bi mogao da se razvije. elektron se u . Ukoliko se konstanta fine strukture izraèunava pomoãu ove formule. Naime. Takoðe. dešavanja na nivou atoma. pa u ovako brzom. pa se može i zanemariti. što dovodi do veoma komplikovanih raèuna i teško predvidljivih situacija. Takoðe. ali sa razlièitim kvantnim brojem ukupnog ugaonog impulsa stajati u odnosu koji je jednak kvadratu konstante fine strukture. analizom svetlosti koja dolazi sa nekih dalekih kvazara. kvanta svetlosti poznatih i pod imenom fotoni. bila manja u prošlosti Kosmosa. dva elektrona).Konstanta fine strukture je u svet nauke ušla prilikom pokušaja da se koriguje Borov model atoma. avgusta 2001. svoj deo manja nego danas. Tada je dovoljno uzeti u obzir razmenu samo jednog fotona. dielektriène propustljivosti vakuuma '0 (tzv. Ipak. Mala vrednost ove konstante u ovoj teoriji dolazi do izražaja prilikom uprošãenog raèunanja interakcije dva naelektrisana tela (npr. . tj. Ovo je proizašlo iz pretpostavke da se elektron kreãe oko jezgra atoma brzinom jednakom 1/137 delu brzine svetlosti. kao i da je svaki talas èestica. dolazi do promene njegove mase. na primer. Svetlost se sastoji od diskretnih jedinica.Šta su to Plankova konstanta. Nauènici sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu u Australiji u saradnji sa Univerzitetom na Havajima su na osnovu prouèavanja apsorpcionih spektralnih linija atoma prašine koja stoji na putu svetlosti kvazara do nas (a razlika izmeðu talasnih dužina apsorbovanih od strane bilo koja dva elementa zavisi od vrednosti konstante fine strukture) procenili da je konstanta fine strukture pre oko 6 milijradi godina bila za jedan 105. dužina. Plankova konstanta predstavlja najvažniju konstantu u kvantnoj teoriji. što utièe i na promenu njegovog energetskog nivoa u atomu. & ima vrednost od oko 1/137 za eksperimente u sobnim uslovima. a po kojoj se smatra da materijalno ispoljavanje Kosmosa nikada ne bi postalo moguãe u nekom odnosu e2/2hc'0 razlièitom od &. Plankova konstanta predstavlja proizvod impulsa i talasne dužine neke èestice. Ipak. Tako.

a ukoliko želite da oèvrsnete živu na sobnoj temperaturi moraãete da primenite pritisak od èak 7640 atmosfera. promena njene zapremine je ista za svaki stepen porasta ili opadanja temperature. Takoðe.atomu može nalaziti samo na onim orbitalama kod kojih je momenat impulsa (tj. proizvod neodreðenosti položaja i impulsa èestice uvek ãe biti veãi ili jednak kolièniku Plankove konstante i broja 2!. Plankovo vreme predstavlja kvant vremena. tj. Živa je istovremeno i najgušãa teènost na sobnoj temperaturi. Plankova dužina predstavlja kvant dužine. a ovaj pritisak se inaèe koristi i kao standard pri merenjima ekstremno visokih pritisaka. i ona je približno jednaka 1.Koji su to zakoni termodinamike? . koja se procenjuje na oko 1028 elektronVolti. Hajzenbergova relacija neodreðenosti nam kaže kako nikada nije moguãe izmeriti istovremeno položaj i brzinu neke èestice potpuno precizno.98 · 108 m/s). Smatra se da bi za eventualno potvrðivanje postojanja Plankove energije objedinjenja bio potreban akcelerator èestica velièine jednog Sunèevog sistema.živa ãe obrazovati izuzetno snažan omotaè oko zlata usled veoma jake interakcije izmeðu ova dva metala. Kao što pri energijama veãim od 1011 elektronVolti (1 elektronVolt (eV) je jednak energiji od 1. Naime. najmanju dužinu koja ima smisla u fizièkim merenjima. a koja je danas èak 1042 puta slabija od elektromagnetne sile). tako se na osnovu velike teorije objedinjenja smatra da pri energijama veãim od tzv.Po èemu je posebna živa? Živa je specifièan hemijski element po tome što predstavlja jedini metal koji se pri normalnim zemaljskim uslovima (sobna temperatura – 20oC i atmosferski pritisak – 101325 Pa) nalazi u teènom stanju. tj. s obzirom da je jedan litar žive na našoj planeti težak 13. tj.6 · 10-35m. Plankove energije. energiji koju dobija elektron u elektriènom polju èija je razlika potencijala jednaka jednom Voltu) dolazi do objedinjenja elektromagnetne i slabe nuklearne sile. Živa se koristi u termometrima jer je njen koeficijent širenja skoro konstantan. a može se izraèunati preko 3 najvažnije fizièke konstante: Plankove konstante (6. Uz sve to. ako prospete živu na zlato. Plankova dužina predstavlja prostornu razmeru pri kojoj klasiène ideje o gravitaciji i prostor-vremenu prestaju da važe i kada u potpunosti dominiraju kvantni efekti. slabe i jake nuklearne sile (a s obzirom da se ona smanjuje sa poveãanjem energije.67 · 10-11 Nm2/kg2) i brzine svetlosti (2. desiãe se suprotna stvar . Meðutim. Kalifornija i Italija predstavljaju delove Zemljine kugle u kojima postoje najveãa prirodna nalazišta žive i to u obliku njenih minerala. aluminijuma ili kamena. tj. i proizvod neodreðenosti energije i vremena neke èestice ãe uvek biti veãi ili jednak kolièniku Plankove konstante i broja 2!. što je oko 1020 ili sto milliona miliona miliona puta manje od razmera protona. Ukoliko prospete živu na skoro bilo koju površinu (bolje je da ovo ne isprobavate jer su živina isparenja otrovna). a živine pare se koriste i u bojlerima nekih motornih turbina. gravitacione konstante (6. Živa je sjajan metal. najmanje vreme koje može imati smisao u fizièkim merenjima. . Naime.62 · 10-34 Js). drveta. Lampe sa živinom parom se koriste kao izvori ultraljubièaste svetlosti. i približno je jednako 10-43 sekundi. Živa se u prirodi nalazi u vidu minerala cinabarita (živin sulfid) koji se uglavnom nalazi u stenama vulkanskog porekla. postala bi ravnopravna sa gravitacionom silom koja se poveãava sa poveãanjem energije. ona ãe obrazovati skoro savršene sferne kapi jer je privlaèna interakcija izmeðu nepolarnih atoma žive znatno jaèa od privlaène sile izmeðu žive i npr. . ugaoni impuls) jednak celobrojnom umnožku koliènika Plankove konstante i broja 2!. Plankovo vreme predstavlja vreme koje je potrebno svetlosnom fotonu koji putuje brzinom svetlosti da preðe rastojanje od jedne Plankove dužine. dolazi do objedinjenja elektromagnetne. Španija.6 · 10-19 J. temperatura topljenja žive je znatno niža od svih drugih metala i pri atmosferskom pritisku iznosi –39oC.6 kilograma. srebrnasto-bele boje. Jugoslavija.

noseãi zajedno sa svojom toplotom i sebe nagore. strujanjem (konvekcijom) ili zraèenjem. uvodi se i treãi zakon termodinamike koji tvrdi da se apsolutna nula ne može dostiãi u konaènom broju koraka. najniže temperature u prirodi pri kojoj prestaju sva molekulska kretanja. dok hladnija i gušãa voda iz gornjih slojeva zauzima njeno mesto. toplota ne može biti spontano prevoðena sa hladnijeg tela na toplo telo.hemijski potencijal. Od svih vidova prenosa toplote. takoðe. odnosno sa difuzijom sopstvenih èestica. . Nulti zakon termodinamike nam kaže da kada su dva materijalna sistema u termodinamièkoj ravnoteži sa treãim sistemom. što nije neophodan uslov da bi tela mogla da razmenjuju . jer entropija nekog sistema nikada ne može biti jednaka nuli. Pod termodinamièkom ravnotežom izmeðu dva sistema podrazumeva se posedovanje neke brojno jednake fizièke velièine koja opisuje stanje sistema. Da vas samo podsetimo da izolovani sistem ne razmenjuje ni materiju ni energiju sa okolinom. Drugim reèima. a toplije ohladiti. pa se posle nekog vremena. Prvi zakon termodinamike predstavlja zakon održanja energije i tvrdi da energija ne može biti ni stvorena ni uništena. a to je u teorijskom sluèaju . a da jedan termodinamièki sistem razmenjuje svoju unutrašnju energiju sa okolinom putem toplote i izvršenog rada. ona moraju biti u kontaktu. energija oba tela izjednaèuje. ne razmenjuje se materija izmeðu dva tela. Naime. dok otvoreni sistem može razmenjivati kako materiju. a atomi vibriraju oko meðuatomskih veza u molekulu sa najnižom moguãom amplitudom oscilovanja. maksimalne neureðenosti. tako da ãe nakon odreðenog vremena. tvrdi da bez prisustva spoljašnjeg rada. u sudarima izmeðu èestica dolazi do razmene energije. Toplije telo emituje više infracrvenih talasa ka hladnijem telu nego obrnuto. S druge strane.Termodinamika predstavlja oblast fizike koja se bavi opisivanjem makroskopskih sistema materije i energije. U sluèaju prenosa toplote zraèenjem. tj. tj.Kako se toplota prenosi sa toplijeg na hladnije telo? Toplota predstavlja termalnu energiju (energiju povezanu sa kretanjem i položajima pojedinaènih atoma u telu) koja teèe od jednog do drugog tela pomoãu jednog od tri mehanizma: provoðenjem. Drugim reèima. S obzirom da drugi zakon termodinamike predviða postojanje apsolutne nule. dok u aproksimaciji. Da bi se toplota izmeðu tela prenosila putem provoðenja ili strujanja. svaki izolovani sistem u prirodi teži ravnoteži. ali se elektroni i dalje kreãu u atomu. u sluèaju strujanja toplote dolazi do prenosa mase (najèešãe samo privremenog). Koeficijent toplotne provodljivosti predstavlja meru efikasnosti prenosa tolote provoðenjem. Drugi zakon termodinamike tvrdi da entropija (stepen neureðenosti sistema) jednog izolovanog sistema ne može nikada biti u stanju opadanja. provoðenje je najlakše vizuelizovati. pa se stoga i brže kreãu od èestica hladnijeg tela. a time i jednake kinetièke energije. Strujeãi prenos toplote je evidentan prilikom kuvanja vode na ringli. a takvu apsolutno savršenu mašinu je praktièno nemoguãe stvoriti. Ovaj zakon. a osim toga u cilju postizanja apsolutne nule. Meðutim. zatvoreni sistem razmenjuje energiju ali ne i materiju. hladnije telo ãe se zagrejati. molekuli razmenjuju energiju putem emitovanja i apsorbovanja infracrvenih talasa (kao posledice vibriranja atoma u molekulu). tj. jezgra se okreãu oko sebe. èestice oba tela posedovati jednake brzine. pokretni fluid prenosi toplotu ka hladnijem telu zajedno sa samim sobom. mašina koja bi 100 % svoje energije prevodila u rad. onda i prva dva sistema moraju biti u meðusobnoj ravnoteži. U ovom sluèaju. a u sluèaju provoðenja toplote. tako i energiju sa svojim okruženjem. èestice toplijeg tela imaju veãu kinetièku energiju. a 0 % u toplotu. temperature od 0 K bila bi potrebna toplotna mašina stopostotne efikasnosti. odnosno stanju maksimalne entropije. usporavanja brzih i ubrzavanja sporih èestica. tj. veã samo kinetièka energija konstitutivnih èestica. ta velièina može biti i – temperatura. Naime. toplija voda sa dna suda se širi i postaje reða od vode iznad sebe pa poèinje da se penje naviše.

. što znaèi da je toplotni kapacitet ovoga . tako da temperatura ostaje konstantna sve dok se ne izvrši fazni prelaz. a njegova temperatura pri tome ostaje nepromenjena (sva toplota se koristi za poveãanje entropije. tj. kristalnom stanju. u zavisnosti od prirode difundujuãe energije. toplotni kapacitet u ovoj taèki nije definisan (ili je s druge strane beskonaèan. Tako. sistemu dodajemo toplotu. zvezde su oblikovane tako da postoji ravnoteža izmeðu gravitacione sile koja teži da sažme zvezdu i unutrašnjeg pritiska (kao posledice stvaranje energije u procesu fuzije) koji se suprotstavlja težnji ka sažimanju. mi predajemo energiju èesticama sistema. temperature ili naelektrisanja. one ãe se širiti i hladiti. Stoga ãe se dodavanjem energije zvezdi. Nakon završenog procesa difundovanja dolazi do homogene. U principu. U sluèaju sistema od 147 atoma natrijuma. što u najveãem broju sluèajeva poveãava brzinu kretanja èestica u sistemu. a ova pojava potièe iz mehanizma kojim zvezde stvaraju toplotu. . na primer. Difuzija toplote i naelektrisanja je veoma brza kod metala. brzina difuzije je direktno proporcionalna površini popreènog preseka kroz koji se vrši kretanje materije ili energije. što ãe dovesti do smanjivanja unutrašnjeg pritiska. pa èak ni vakuum ne spreèava razmenu toplote zraèenjem. što identifikujemo na osnovu posmatranja porasta temperature. Meðutim. Stoga. Primer difuzije kod gasova može biti širenje mirisa kroz sobu. ali ne i temperature). Drugim reèima. Ponekada se ova tri efekta ravnomerno zastupljeni u procesu prenosa toplote. Sunèevom svetlošãu zagrejane cigle prenose toplotu na unutrašnjost kuãe najviše putem provoðenja. kao i cigle kuãe primaju toplotu od Sunca putem zraèenja. Za takve supstance se kaže da poseduju negativan toplotni kapacitet (toplotni kapacitet predstavlja kolièinu toplote koju je potrebno predati jednom sistemu da bi se njegova temperatura poveãala za 1oC). što bi mogao biti primer difuzije kod teènosti. temperatura sistema opada sa predavanjem energije sistemu. primeãeno je da u neposrednoj blizini taèke topljenja. difuzija materije je najbrža kod gasova. a najsporija kod èvrstih tela. ravnomerne prostorne raspodele difundujuãe materije ili energije. U taèki topljenja. što je znatno brži proces od difuzije rastvorene kocke šeãera u vodi.Da li se temperatura uvek poveãava sa zagrevanjem? Temperatura predstavlja merilo srednje kinetièke energije èestica materijalnog sistema. nedavno je i na Zemlji pronaðen materijalni sistem koji poseduje negativan toplotni kapacitet i to je jedna izolovana skupina od samo 147 atoma natrijuma u okolini svoje taèke topljenja. ova dva procesa su mnogo brža od difuzije rðe kroz gvozdeni predmet što bi mogao biti primer difuzije u èvrstom. oni se hlade kada ih zagrevamo. a u procesu zagrevanja datog sistema. koristi se za prelaz supstance iz èvrstog u teèno stanje. Naime. pošto u imeniocu razlomka imamo nulu). a Zemlja. u prirodi postoje i neki sistemi u kojima se temperatura snižava kada im predajemo energiju. Naime. sporija kod teènosti. što znaèi da se njihova temperatura snižava kada im predajemo toplotu. i gradijentu koncentracije. a jako spora kod izolatora. pošto u taèki faznog prelaza. Opet.toplotu pomoãu infracrvenih talasa.Šta je to difuzija? Difuzija predstavlja spontano kretanje materije ili energije iz oblasti veãe koncentracije u oblast niže koncentracije. a time i do hlaðenja. U svakom sluèaju. mada ponekad neki od njih preovlaðuje. Ukoliko zvezdama predajemo energiju. izolovani gravitacioni sistemi što u odreðenoj aproksimaciji mogu biti zvezde (s obzirom da se nalaze u skoro totalnom vakuumu) poseduju negativne vrednosti toplotnog kapaciteta. sva toplota koju predajemo sistemu. brzi avioni se tokom leta greju usled strujanja. svaka supstanca u prirodi se karakteriše sebi svojstvenim difuzionim koeficijentom koji predstavlja stepen u kome supstanca propušta difundujuãu komponentu kroz sebe. Meðutim. Takoðe. ona širiti.

rastvore u tolikoj meri da im koncentracija bude veãa nego u samom èvrstom vodoniku. dok sa kretanjem ka težim atomima od gvožða. atomi pretvaraju nešto svoje kinetièke energije u potencijalnu kako bi pomogli proces topljenja i temperatura stoga opada iako se ukupna energija sistema poveãava. kakve za sada postoje samo u zvezdama. Martin Flajšman (Martin Fleischmann) i Stenli Pons (Stanley Pons) su propuštali elektriènu struju kroz elektrolitièku ãeliju napunjenu elektrolitom koji se sastojao od litijuma. cepanja njihovih atomskih jezgara na manje fragmente. tj. što je potvrðeno u postupcima grejanja magnetski zatvorene plazme pod dejstvom elektromagnetnih talasa ili snopova neutralnih èestica. . kreãuãe se od gvožða ka lakšim atomima naglo opada. Kalorimetar povezan sa ãelijom registrovao je da je 10 % više energije napuštalo ãeliju. Katodna reakcija je oslobaðala nevezane atome deuterijuma koji su se ugraðivali u paladijumsku katodu u odnosu 1:1. . Zbog neophodnih visokih temperatura. kao što je npr. Koristeãi se ovom idejom. a njeni sadašnji planetarni centri su Saporo u Japanu i Nica u Francuskoj. polako opada.Da li je moguãa hladna fuzija? Svi hemijski elementi koji su teži od gvožða oslobaðaju energiju prilikom procesa fisije. kako bi oni bili u stanju da savladaju elelktrostatièko odbijanje. godine. koje potièe od istoimeno naelektrisanih jezgara. a zasniva se na èinjenici da vodonik i njegovi izotopi mogu da se u izvesnim metalima. dok hemijski elementi lakši od gvožða oslobaðaju energiju prilikom procesa fisije. a anoda od platine. za iniciranje procesa fuzije neophodno je poèetnim atomima predati ogromnu kinetièku energiju. Premda se tona leda topi na istoj temperaturi kao i jedan gram leda. prinos energije u laboratorijskim procesima fuzije je znatno manji od energije koja se potroši za postizanje visokih temperatura. što èini parcijalno rastopljeno stanje energetski povoljnijim. pri èemu koliènik ove razlika u masi i mase atomskog jezgra poseduje maksimalnu vrednost za atom gvožða. potièe iz 1920. Oslobaðanje energije prilikom kombinovanja ili cepanja atomskih jezgara je posledica èinjenice da su mase atomskih jezgara manje od zbira masa protonskih i neutronskih masa u njima. Ideja o hladnoj fuziji. za iniciranje nuklearne fuzije. Ovo bi toliko približilo vodoniène atome da bi oni eventualno zapoèeli lanèani proces fuzije. tj. istraživanja hladne fuzije još uvek postoje. nego što se koristilo za kretanje elektriène struje kroz nju. koji se dešava u njihovim središtima. kao i prilikom kompresovanja i zagrevanja malih vodoniènih pilula pod dejstvom snažnih pulsnih lasera ili jonskih snopova. Tako je nedavno otkriveno i da se sistem od nekoliko desetina atoma kalaja topi na èak 50 stepeni nižoj temperaturi nego sistem od nekoliko grama ili kilograma kalaja.sistema u tom trenutku bio negativan. tj. ovo otkriãe nam ukazuje da postoje i veoma mali sistemi (nanosistemi) kod kojih se fazni prelazi odigravaju sasvim razlièito nego kod faznih prelaza u okviru velikih sistema. kiseonika i deuterijuma rastvorenih u teškoj vodi (vodi u kojoj jezgra vodonikovih atoma sadrže dodatni neutron). pri èemu je katoda bila napravljena od paladijuma. spajanja dva ili više atomskih jezgara u jedno veãe jezgro. Kao posledica toga. oko 20 % atoma se nalazi na granici faza u malim sistemima (klasterima).Šta je to superfluidnost? . Za razliku od procesa fisije (koji se koristi u svim nuklearnim elektranama) koji se može bezbedno izvoditi i za èije iniciranje nisu potrebne velike energije. ali se pri skoro svakom ponavljanju eksperimenta nije ponovio tako visok iznos dobijene energije. godine. èija osloboðena energija i potièe od ovog procesa. Stoga su za omoguãavanje procesa fuzije potrebne temperature od preko 5 miliona stepeni. koja bi. ukoliko se ostvari. paladijum. Ipak. Za razliku od velikih sistema kod kojih se oko jedan desetomilioniti deo svih atoma nalazi na granici faza (što èini porast entropije energetski povoljnijim). predstavljala odlièan izvor energije. Ovi rezultati su objavljeni 1989.

a koje postulira teorija superstruna. superfluidni helijum je i izvanredan provodnik toplote – bar 200 puta bolji od bakra. a uz to postoje dva elektrona u elektronskom omotaèu atoma.0024 K). rubidijum) i mala skupina paravodonika (oblika atoma vodonika kod kojih su spinovi dva protona suprotno usmereni i koji postaje superteèan na 0. odnosno moguãnošãu da sve èestice sa nultim ili celobrojnim spinom (kao što su atomi helijuma. na temperaturi od 2. što znaèi da se svi atomi u ovom superhelijumu kreãu kao jedan. Ovoj èestici je dato i ime – neutralino i njena masa bi trebalo da iznosi izmeðu 20 i 1000 GeV/c2 (masa protona je jednaka 1 GeV/c2). jer imaju u jezgru dva protona i dva neutrona èiji je spin jednak jednoj polovini. a èija je karakteristika posedovanje celobrojnog spina). za razliku od fermiona koji se pokoravaju Paulijevom principu iskljuèenja po kome dva fermiona nikada ne mogu imati isti položaj i brzinu. Meðutim. teèni helijum prelazi u jedno specifièno stanje koje se naziva superteènim ili superfluidnim stanjem i koje poseduje niz osobina koje su karakteristiène samo za ovakva stanja materije. Teorija o supersimetriji postulira da svaki elementarni bozon poseduje svog supersimetriènog partnera u vidu znatno masivnijeg fermiona i obrnuto. a po kojoj svaki fermion (u koje spadaju sve realne elementarne èestice – kvarkovi. ali da nikada ne prelazi u èvrsto stanje. ali pri tome raspolažu sa 10 dimenzija. Naime. Takoðe. . primetili bismo da on postaje teèan na 4.Šta je to supersimetrija? Supersimetrija predstavlja teorijski model koji ujedinjuje sve elementarne i virtuelne èestice u Kosmosu. . Takoðe. Naime. odnosno otpor kretanju) superfluidnog helijuma je èak oko 10 000 manja od viskoznosti gasovitog vodonika.Kada bismo probali da hladimo gas helijuma ka apsolutnoj nuli.12 K.2 K. Glavna razlika izmeðu bozona i fermiona se ogleda u njihovoj “druželjubivosti”. i W i Z bozoni. slièno superprstenovima koji predstavljaju supersimetriène partnere obiènih prstenova. odnosno èestice koje prenose silu – gluoni. natrijum.Šta je to Èerenkovljeva radijacija? . leptoni i neutrini.15 K). fotoni. Supersimetrija je moderna ideja koja se pojavljuje u fizici elementarnih èestica. beskonaèno mnogo bozona može zauzeti isto kvantno stanje. èija je karakteristika polubrojan spin) poseduje sebi supersimetriènog partnera u vidu nekog bozona (u koje spadaju sve virtuelne èestice. Danas su jedini otkriveni superfluidi helijum-4. Jedan od najinteresantnijih aspekata supersimetriène teorije je taj da bi najlakša supersimetrièna èestica u prirodi morala biti stabilna. i realne èetvorodimenzionalne elementarne èestice bi mogle da budu supersimetriène sa fundamentalnim jednodimenzionalnim èesticama ili taènije strunama èija dužina ne prelazi 10-35 metara. pa time i ne mogu biti u istom kvantnom stanju. helijum-3 (izotop helijuma koji umesto dva neutrona u jezgru poseduje samo jedan i koji postaje superteèan tek ispod temperature od 0. neki laserski ohlaðeni alkalni gasovi (litijum. slabu i jaku nukelarnu silu) kako bi se izbegao problem koji potièe od èak 19 parametara u standardnom modelu koji se moraju eksperimentalno odrediti. gravitoni. Supersimetrija je uvedena u Standardni model (koji ujedinjuje elektromagnetnu. viskoznost (unutrašnje trenje teènosti. Pojava superfluidnosti nekih teènosti na niskim temperaturama (taènije ispod odreðene kritiène temperature) se objašnjava Boze-Ajnštajnovom kondenzacijom. što sumiranjem daje celobrojni spin jezgra. Posledica potpunog nestanka viskoznosti kod superfluida je praãena pojavom da ove superteènosti mogu da prolaze kroz izuzetno uske kanale i pore kroz koje obiène teènosti ne mogu da prolaze. što znaèi da je i ukupan elektronski spin helijuma takoðe celobrojan) u sistemu zauzmu isto kvantno stanje (odnosno imaju isti položaj i brzinu) i na taj naèin se identièno pokreãu.

Èerenkovljevi talasi su. Slièno drugim osnovnim jednaèinama fizike (npr. Njutnovim jednaèinama kretanja ili Maksvelovim jednaèinama za elektromagnetno polje). Tako. odnosno. godine. kvadrat vrednosti talasne funkcije (taènije. . elektron.9997c. umesto da zamišljamo èestice u prostoru. tada se vazduh ispred aviona ne pomera kontinualno. tada ona pretièe svoje sopstveno elektrièno polje. Talasna funkcija datog sistema sadrži sve informacije o sistemu. Pavel Èerenkov je 1934. Slièno ovome. mi je èujemo kao glasno “buuum”. Znajuãi oblik talasne funkcije. kao i polje sila koje deluju na sistem. kada se èestica kreãe veãom brzinom od brzine svetlosti u datoj sredini. karakteristiènom za sredinu kroz koju se èestica kreãe. možemo zamišljati i talase. s obzirom da je talasna funkcija kompleksna. a u staklu se svetlost kreãe brzinom od 2c/3. kvark itd. godine primetio da voda koja okružuje radioaktivnu supstancu emituje plavu svetlost. Amplituda ovog èestiènog talasa se obeležava sa ( i njenu vrednost u svakoj taèki prostora i vremena nam daje talasna funkcija (takoðe (). koji ne zavisi od vremena). a time i stanje sistema u svakom trenutku. Meðutim. svaka naelektrisana èestica u pokretu emituje elektrièno polje koje se prenosi fotonima. Premda sama talasna funkcija nema realno fizièko znaèenje (što znaèi da je nezamisliva u materijalnom svetu). emituje u talasima. a jedine osobine koje mora posedovati su (u skladu sa Bornovom interpretacijom) konaènost (jer kada bi talasna funkcija bila beskonaèno velika. tada bi èestica bila lokalizovana u jednoj taèki. i koji se mogu kretati samo brzinom svetlosti. a kada takva promena u pritisku doðe do nas. u granicama Hajzenbergove relacije neodreðenosti). ukoliko poznajemo oblik talasne funkcije u poèetnom trenutku. svaka èestica (atom. u njoj figuriše imaginarna jedinica) u odreðenoj taèki prostora i vremena nam daje verovatnoãu nalaženja date èestice u datoj taèki i u datom trenutku.Šta je to talasna funkcija? U našem Kosmosu. možemo da izraèunamo sve merljive velIèine u okviru datog sistema (naravno. i Šredingerova jednaèina se ne izvodi veã postulira.) predstavlja istovremeno i talas èija je talasna dužina jednaka kolièniku Plankove konstante i impulsa èestice. Tako je brzina svetlosti u vazduhu jednaka 0. a ovo svetljenje je po nauèniku koji ju je prvi otkrio nazvana Èerenkovljevom radijacijom. što je u suprotnosti sa Hajzenbergovom relacijom neodreðenosti koja nas uvek ostavlja na odreðivanju položaja èestica sa odreðenom izvesnošãu). veã talasna. Iako je brzina svetlosti u vakuumu najveãa brzina u prirodi kojom mogu putovati samo èestice bez mase. èija amplituda bi se postepeno poveãavala kako bismo prilazili mestu nalaženja èestice. rešavanjem vremenski zavisne Šredingerove jednaèine (postoji i stacionarni oblik Šredingerove jednaèine. Kada se avion kreãe brže od brzine zvuka. drugim reèima. koju možemo izraèunati kao rešenje èuvene Šredingerove jednaèine koji ju je formulisao 1926. gde je c brzina svetlosti u vakuumu. možemo da odredimo vrednosti talasne funkcije u svakom trenutku. jednoznaènost (znaèi da jednoj èestici odgovara samo jedna verovatnoãa .Ispitujuãi efekte nekih radioaktivnih supstanci na teènosti. takoðe. pa se ono slièno brazdama iza broda ili talasu vazdušnog pritiska prilikom probijanja zvuènog zida. koji ovoga puta ne predstavljaju zvuk. veã svetlost. svetlost se u raznim sredinama kreãe brzinama koje su uvek sporije od njene brzine u vakuumu. Naime. dostigla bi maksimum u samom centru èestice i zatim bi poèela da opada kako bismo poèeli da se udaljavamo od date èestice. smatrajuãi da je priroda èitavog sveta zapravo ne èestièna. proizvod talasne funkcije i njoj konjugovane talasne funkcije. odgovorni za misteriozne plave bljeskove svetlosti koje èesto vide astronauti tokom svemirskih letova. veã dolazi do iznenadnih i intenzivnih padova u pritisku koji se slièno vodenoj brazdi iza broda kreãu kroz vazduh. Ovo zraèenje potièe od èestica koje se kreãu veãom brzinom od brzine svetlosti u datoj sredini. Efekat nastanka Èerenkovljeve radijacije je slièan probijanju zvuènog zida kod aviona. molekul.

dok su i svi talasi u prirodi istovremeno i èestice. Potencijalnu energiju barijere – U.Šta je to Ramzauer-Taunsendov efekat? Univerzalno svojstvo svih materijalnih èestica u prirodi je da su oni istovremeno i talasi.8 x 10 na 37. Energetska barijera materije kroz koju bi tunelirajuãe telo u vidu èoveka moralo da proðe iznosi oko 2 – 3 Giga Džula.62 · 10-34 Js). jer bi u tom sluèaju atomi morali da prolaze jedni kroz druge. postepeno opada sa ulaskom èestice u barijeru. Uvrštavajuãi sve neophodne brojevne vrednosti u gornja dva izraza (masa tela oko 50 kg. ali uvek ostaje realna. dobili smo da je verovatnoãa prolaska èoveka kroz zid srazmerna sa 1/e2. potencijalna barijera 2. gde m h predstavlja masu tunelirajuãeg tela. ovakvo prolaženje nije moguãe. dok ãe nakon izvršenog merenja nad datim sistemom. sistem zauzeti samo jedno od superponiranih stanja. talasni broj tela je jednak . koje smo mu mi pridali upravo samim èinom merenja. Zapravo. svakodnevna pojava u mikrosvetu materije kao npr. Interesantno je da se u opštem sluèaju. talasna funkcija nekog sistema (za datu opservablu. Talasna funkcija èiji kvadrat opisuje verovatnoãu nalaženja èestice u odreðenoj taèki prostora (i u odreðenom vremenskom trenutku). a h je jednako Plankovoj konstanti (6.nalaženja u datoj taèki prostora). U je visina potencijalne barijere. E predstavlja energiju tunelirajuãeg tela (koja je najèešãe kinetièka). odnosno merenu velièinu) može predstaviti kao superpozicija talasnih funkcija svih moguãih stanja sistema. tako prvi izvod talasne funkcije mora biti neprekidan kako bi drugi izvod postojao). . sa poveãanjem mase tunelirajuãeg predmeta i potencijalne energije barijere. k je talasni broj tunelirajuãeg tela koji je jednak kolièniku 2! i talasne dužine talasa pridruženog telu (naime. ona poseduje konaènu vrednost. verovatnoãa tuneliranja je srazmerna sa e-2kl. gde je e jednako 2. možemo naãi ukoliko znamo da je ona jednaka energiji koju je potrebno utrošiti da bismo sve konstitutivne atome tela – barijere doveli sa beskonaènih meðusobnih rastojanja na rastojanja koja oni zauzimaju u telu. stepen. što smo procenili množenjem proseène energije veze izmeðu atoma u zidu (koji je uglavnom cigla.5 GigaDžula. . Pojava tuneliranja je inaèe. odnosno njenog nalaženja sa druge strane barijere realna. odnosno proizvoda njegove mase i brzine) ili u 2! 2m(U ) E ) sluèaju prolaska kroz potencijalnu barijeru. tako da je proizvod impulsa èestice i . svaka èestica ili telo u prirodi predstavlja istovremeno i talas èija je talasna dužina jednaka kolièiniku Plankove konstante i impulsa tela. a pošto se prilikom približavanja atoma u jednom trenutku pojavljuje izrazita odbojna sila usled odbijanja njihovih elektronskih oblaka. energija tela jednaka proizvodu polovine mase tela sa kvadratom brzine od jednog metra u sekundi što je jednako energiji od 25 Džula. Ipak. odnosno glina koja se u najveãoj meri sastoji od oksida silicijuma. prilikom kretanja elektrona izmeðu atoma ili orbitala.71828… (e je iracionalan broj što znaèi da se ovaj decimalni zapis pruža u beskonaènost). ali na izlazu iz barijere. Meðutim. neprekidnost i diferencijabilnost (pošto je Šredingerova jednaèina diferencijalna jednaèina drugog reda po koordinatama. i dužina barijere od 30 cm). pa je stoga i verovatnoãa prolaska èestice kroz barijeru. verovatnoãa tuneliranja se smanjuje. alunimijuma i gvožða) sa njihovim brojem u masi dovoljno velikog dela zida. kada èestica na svom putu naiðe na potencijalnu barijeru koja je veãa od njene energije. u skladu sa zakonima kvantne teorije.Da li ljudi mogu da prolaze kroz zidove? Klasièna fizika bi nam sasvim sigurno rekla da materijalna tela nisu u stanju da prolaze kroz zidove ili druge materijalne predmete. ona može “tunelirati” kroz ovu barijeru.

100 % . Naime. odnosno fotone. možemo zakljuèiti da bi idealan vakuum kao sistem bez èestica imao temperaturu od 0 Kelvina. što znaèi da su joj se impuls. što predstavlja tzv. pa ãe pritisak u tom sluèaju biti jednak nuli. što nije moguãe. pa se zajedno sa njima kondenzuju i slivaju niz zidove pumpe). difuzione (kod kojih usmereni mlazovi molekula pare radne teènosti zahvataju molekule gasa iz vakuumiranog prostora. pažljivim podešavanjem debljine ploèice. odnosno kinetièka energija smanjili. kada èestica prolazi kroz potencijalnu barijeru energetskog nivoa veãeg od energije èestice. a ova pojava je poznata i kao tuneliranje. Verovatnoãa prolaska èestice kroz ovakvu barijeru srazmerna je kvadratu amplitude njenog talasa. ne bi ni imao. oni su u eksperimentima sudaranja ubrzanih elektrona sa odreðenom stacionarnom metom primetili da je verovatnoãa sudara najmanja pri odreðenoj energiji elektrona i to taèno pri kojoj je bio ispunjen uslov da je polovina talasne dužine elektrona bila ceo broj puta sadržana u potencijalnoj barijeri koju je èinila materija kroz koju su elektroni prolazili. prilikom prolaska èestice kroz potencijalnu barijeru èiji je energetski nivo manji od kinetièke energije èestice. ili je sa neke druge taèke gledišta. tada èestica uvek bez gubitka energije prolazi kroz barijeru. moguãe je potpuno propuštati svetlost uskog opsega oko odreðene talasne dužine. I kada bismo bili u stanju da napravimo potpuno vakuumirani sud. odnosno èestice svetlosti onda se pojavljuju problemi. Tako se svaka èestica u prirodi može predstaviti kao tzv. aktivni ugalj ili sintetièki alumosilikati – zeoliti) ili hemijske (koje se zasnivaju na ossobinama titana da sa gasovima koji èine atomsferu na Zemlji grade veoma stabilna i neisparljiva jedinjenja).Da li je moguãe napraviti idealan vakuum? Savršeni vakuum se definiše kao prostor koji ne sadrži èestice. pritisak možemo definisati kao meru sudara èestica sa zidovima suda u kome se one nalaze. Ova pojava je slièna pojavi selektivnog propuštanja svetlosti odreðene talasne dužine kroz tanke slojeve stakla ili nekog drugog dielektrika. kada je širina potencijalne barijere (bez obzira koliko velike energije) jednaka celobrojnom umnožku polovina talasnih dužina èestice. Naime. Meðutim. sorpcione (koje rade na principu adsorpcije molekula gasa na èvrstom adsorbensu kao što je su npr. a što sve zavisi od odnosa amplituda èestica pre i posle prolaska kroz potencijalnu barijeru. tada amplituda èestice tokom prolaska kroz barijeru konstantno opada da bi na izlazu iz barijere njena talasna dužina ostala nepromenjena. ali amplituda znatno manja. Današnje vakuum pumpe su u stanju da snize pritisak sistema i do 10-15 bara. S obzirom da je temperatura merilo srednje kinetièke energije èestica sistema. ne bi bio veliki problem napraviti zidove suda koji bi štitili unutrašnjost vakuumiranog prostora od atoma iz okoline. jer zahteva savršenu. . Vakuum pumpe su najèešãe mehanièke (sadrže pokretne delove èijom rotacijom se izbacuje gas iz prostora u kome želimo da ostvarimo vakuum). a samo kada u sudu nema materijalnih èestica neãe biti ni sudara sa zidovima suda. Meðutim. èestica ãe na izlasku iz opsega barijere posedovati nešto veãu talasnu dužinu. Naime. Naime. talasni paket èija je amplituda maksimalna u delu prostora koji odgovara dimenzijama èestice. Prvi problem je što zidovi suda uvek u manjoj ili veãoj meri emituju elektromagnetne talase. odnosno od visine potencijalne barijere u odnosu na energiju èestice. ali kada uzmemo u obzir fotone. ultravakuum (sve ispod 10-9 bara). Upravo je ova pojava poznata pod imenom Ramzauer-Taunsendovog efekta koji je nazvan po istraživaèima koji su ga otkrili. odnosno kao oblast nultog pritiska.62 · 10-34 Js). što znaèi da ãe u sluèaju veãeg broja èestica neke proãi kroz barijeru dok ãe neke biti zaustavljene u njoj. osim ako nije postignuta temperatura suda od 0 Kelvina.talasne dužine njoj pridruženog talasa (i obrnuto – proizvod talasne dužine talasa i impulsa njoj pridružene èestice) jednak Plankovoj konstanti (6. Upravo na osnovu dualnosti èestica-talas objašnjava se sposobnost èestica da proðu kroz energetsku barijeru koja je veãa od njihove same kinetièke energije.

Zapravo. Fermijeve statistike i moraãemo da dodamo znak minus na . dok u kvantnom svetu neutralni provodnici deluju na kvantni elektromagnetni vakuum. što i doprinosi beskonaèno velikim izraèunatim vrednostima) u prostoru. Energija nulte taèke se definiše kao razlika izmeðu energetskog minimuma koji nam daje kvantna teorija i minimuma energije koji nam daje klasièna teorija. na apsolutnoj nuli ne bi ni postojalo vibriranje po zakonima klasiène fizike). tako da energija pojedinaènih vibracija nije jednaka nuli kao po klasiènom razmatranju (zapravo. tako i negativnog znaka. a nimalo u toplotu. kao i vrednost položaja koji ne odgovaraju klasiènom minimumu energije. a koja potièu od elektrona. Bez obzira koliko debelim i superreflektivnim naèinili zidove suda. ona ãe se nalaziti u stanju minimalne energije. Takoðe. neodreðenosti njene brzine i njenog položaja uvek mora biti veãi ili jednak od koliènika Plankove konstante i broja 2!.Šta je to vakuumska energija? Energija nulte taèke predstavlja nezaobilazni deo kvantne teorije i prouèava se još od trenutka kada je kvantna teorija 20. u klasiènom svetu potpuno neutralna tela ne privlaèe jedna drugo. U klasiènoj fizici.efikasnu mašinu. gluona. u Kosmosu postoje i druga kvantna polja osim elektromagnetnog. i ukoliko èesticu postavimo u stanje minimalne potencijalne energije. vakuumsku eneergiju je moguãe menjati. Stoga. Kada bismo sabrali energiju ovako izraèunatih pojedinaènih vibracija po svim modovima (kojih ima beskonaèno mnogo. dok vakuumska energija predstavlja specifièan primer (odnosno. što bi narušilo univerzalno važeãi Hajzenbergov princip neodreðenosti koji nam kaže da nikada sa potpunom preciznošãu ne možemo znati istovremene vrednosti ove dve fizièke velièine (položaja i brzine). Takoðe. posledicu postojanja) energije nulte taèke. Drugi problem u vezi sa održanjem visoko-vakuumiranog prostora èine slabo interagujuãe èestice koje bi mogle da dospeju u vakuumiranu oblast. Higsovog bozona i svih drugih èestica. kvarkova. Ukoliko postepeno smanjujemo brzinu kretanja èestice sve dok ne dostignemo nultu brzinu. što veoma zbunjuje današnje kosmologe koji nisu u stanju da ovakvu istovremeno pozitivnu i negativnu beskonaènost povežu ili zamisle u svetu materije oko nas. veã je jednaka proizvodu polovine Plankove konstante i prirodne frekvencije oscilovanja. . u našem sadašnjem Kosmosu. elektrièni provodnici. smatra se da je energija nulte taèke u dielektricima povezana sa pojavom sonoluminiscencije (svetljenja tela pod dejstvom zvuka). ukupnu energiju materijalne èestice možemo da predstavimo kao sumu kinetièke (mv2/2 u sluèaju malih. dielektrici i gravitaciona polja. W i Z bozona. u tom sluèaju bismo mogli da sa potpunom preiznošãu poznajemo kako brzinu tako i položaj èestice. kao npr. uvek postoji odreðena verovatnoãa za upad neutrina. Vakuumska energija uz materiju i elektromagnetne talase predstavlja kosmièke pojave koje zakrivljuju prostor-vreme oko sebe. zakon neodreðenosti zahteva da èestica u prostoru uvek poseduje odreðenu brzinu. èestice kristalnog tela nalaze u stanju vibriranja pri najnižem vibracionom modu. U potpuno praznom i ravnom Kosmosu. S druge strane. pa tako stvaraju konaène i merljive energetske promene u svom okruženju. Ovak zakon inaèe uslovljava da se i na apsolutnoj nuli. dovoljno je samo da izvršimo izraèunavanje na elektronima pomoãu tzv. nerelativistièkih brzina) i potencijalne energije (koja zavisi od položaja èestica u polju neke sile). veka postala glavna teorija za opisivanje pojava u mikrosvetu na nivou dimenzija atoma. antineutrina ili visokoenergetskih elektromagnetnih talasa iz Kosmosa. što èine svi sistemi koji menjaju kvantno-mehanièko vakumsko stanje. odnosno stanje mirovanja u odnosu na dati referentni sistem. dobili bismo elektromagnetnu vakuumsku energiju. a moguãnost menjanja vakuumske energije leži u srži èuvenog Kazimirovog efekta. godine 20. raèuni za vrednost ukupne vakuumske energije nam daju beskonaène vrednosti istovremeno kako pozitivnog. Meðutim. koja bi svu slobodnu energiju prevodila u rad. neutrina. Naime. s obzirom da proizvod mase èestice. Ipak. ukupna vakuumska energija je veoma mala i možda je èak i jednaka nuli.

pa ih u njihovom meðuprostoru neãe ni biti. dobijamo ono što se naziva kosmološkom konstantom. Snaga kojom oni deluju na druge magnetne predmete može biti veoma velika. Ovaj efekat privlaèenja dva ogledala u vakuumu naziva se Kazimirovim efektom po holandskom nauèniku Hendriku Kazimiru koji je njegovo postojanje predvideo još 1948. U sluèaju obiènih nemagnetnih materija. struja .Od èega se sastoje magneti? Elektroni koji kruže oko jezgra poseduju zajedno sa svojim ugaonim impulsima koji potièu samo od njihovog kretanja oko atomskog jezgra i magnetne momente koji su posledica toga što su naelektrisani. Mali magnetiãi koje koristimo za privlaèenje predmeta na stolu ili za držanje fotografija na vratima frižidera su najèešãe permanentni. pa èak i preko 50 kilograma po kvadratnom santimetru. Stoga ãe ogledala privlaèiti jedno drugo. godine. kao i sve interakcije izmeðu èestica.Šta je to Kazimirov efekat? Moderna fizika pretpostavlja da vakuum nije prazan veã ispunjen fluktuacijama elektromagnetnih talasa koje nikada ne mogu biti u potpunosti eliminisane.prethodno pozitivnu beskonaènost. talasi dužih talasnih dužina neãe više moãi da se uklope u put izmeðu dva ogledala. ovi magnetni momenti su iskompenzovani što znaèi da postoji podjednak broj elektrona èiji su magnetni momenti orijentisani u suprotnim pravcima. kao što su u moru ili okeanu uvek prisutni talasi vode. Ovi elektromagnetni talasi poseduju sve moguãe talasne dužine. dok atomski fizièari uglavnom smatraju da je njena vrednost oko 10123 puta manja nego što se to oèekuje iz teorijskih proraèuna. Meðutim. Ako licem u lice postavimo dva ogledala u vakuumu. koju je još Albert Ajnštajn ubacio u svoju opštu Teoriju relativnosti i koja je tada predstavljala silu koja se protivila privlaènoj sili gravitacije kako bi se održavao ili poveãavao razmak izmeðu Galaksija. ukupna kolièina energije u vakuumu izmeðu ogledala ãe biti nešto manja nego kolièina energije na nekom drugom mestu u vakuumu. što još više èini vrednost vakuumske energije nezamislivom. a njihovo postojanje dovodi do èinjenice da i prazan prostor sadrži odreðenu uvek prisutnu kolièinu energije. a kao rezultat. Naime. ne obaziruãi se na problem beskonaènosti. pa stoga ovakvi atomi poseduju rezultujuãe magnetne momente. Danas se sa kosmološke taèke gledišta smatra bi moderna kosmološka konstanta (odnosno ukupna vakuumska energija) mogla da obuhvati od 60 do 80 % od ukupne mase Kosmosa. a što je još važnije i svi magnetni momenti atoma su orijentisani u istom smeru. Ako ste nekada videli “pauka” kako pomoãu ravne ploèe podiže nepropisno parkirana kola na ulici. što rezultuje u formiranju magnetnog polja duž supstance. premda se noviji tipovi ovakvih magneta prave i od još snažnije legure gvožða i neodimijuma. kada u vrednost ukupne vakuumske energije ukljuèimo sva kvantna polja u Kosmosu. kao što se dva tela povezana rastegljivom oprugom zajedno pomeraju pri opadanju energije uskladištene u opruzi. odnosno stanje statiènog Kosmosa koje je zamišljao Ajnštajn. Ukoliko još više približimo dva ogledala. neki talasi ãe se odbijati izmeðu njih dok talasima odreðenih talasnih dužina neãe odgovarati rastojanje izmeðu dva ogledala. a kao što znamo sva naelektrisana tela emituju magnetno polje kada poènu da se ubrzavaju. elektromagnetni ili elektropermanentni magneti. dok bi èak mogla biti jednaka i nuli. . onda znajte da on koristi elektromagnet. najèešãe po jedan elektron u svakom atomu ne poseduje svog para èiji bi magnetni momenat bio suprotno orijentisan. Magnetni predmeti koji se u svetu oko nas koriste za privlaèenje drugih magnetnih materijala (koji najèešãe sadrže gvožðe koje se namagnetiše u prisustvu magnetnog polja magneta pa i biva privuèeno magnetom) mogu biti permanentni. Ipak. . u sluèaju magneta. a njihov tipièan sastav predstavlja legura na bazi kobalta i samarijuma.

kada u taèki faznog prelaza naglo skaèu same osnovne termodinamièke velièine). feromagnetni materijali gube svoj magnetizam ukoliko se zagreju iznad Kirijeve taèke. magnetizacija magneta ãe se malo smanjiti. s tim što se taèka faznog prelaza tada naziva Nilovom taèkom.Da li magneti mogu da prestani da budu magnetni? Postoji tri naèina na koje možemo razmagnetisati jedan permanentni magnetni materijal. Naime.Kako možemo da vidimo orbitale? Zahvaljujuãi Hajzenbergovoj relaciji neodreðenosti. a ovi oblaci prostorne raspodele elektrona se nazivaju orbitalama. S druge strane. ne dozvoljavaju da se privuèeni predmet odlepi od magneta. odnosno podjednak broj magnetnih domena postaje usmeren u svakom pravcu i smeru. dok stariji materijali kao što su Aldeco ili veãina keramièkih (feritnih) magnetnih materijala poseduju niske koercitivnosti. a slièna pojava se primeãuje i fod ferimagnetnih materijala (npr. tako da rezultujuãa magnetizacija postaje jednaka nuli. permanentni magneti poseduju osobinu koja se naziva koercitivnošãu i predstavlja osobinu magnetnog materijala da se odupire demagnetizaciji pod dejstvom odgovarajuãeg magnetnog polja. Meðutim. Najpre. Korišãenjem svetlosti ne bismo mogli da postignemo rezoluciju veãu od hiljadu atoma po pikselu. koje može biti pojaèano i fokusirano uz pomoã jezgra napravljenog od nekog magnetnog materijala kao što je gvožðe. iznad Kirijeve taèke feromagnetni materijal postaje paramagnetan. ako samo malo zagrejemo magnet. moramo ga staviti u polje drugog permanentnog magneta ili solenoida. entalpija. . . Takoðe. temperature na kojoj temperaturske fluktuacije magnetnih domena (oblasti materijala sa ureðenom. toplotni kapacitet i dr. Da bismo povratili magnetizam jednom magnetu u sluèaju njegovog zagrevanja iznad Kirijeve taèke. Moderni permanentni magneti kao što su Sm-Co ili Nd-Fe-B poseduju visoke koercitivnosti. kao i prilikom demagnetizacije permanentnih magneta. kombinovanjem permanentnih magneta i elektromagneta uklapaju se dobre osobine jednih i drugih. elektromagneti su u stanju da stvaraju znatno jaèa magnetna polja. uz pomoã dovoljno snažnog magnetnog polja suprotnog smera moguãe je razmagnetisati svaki magnet. Jedan permanentni magnet možemo razmagnetisati i pomoãu demagnetizirajuãeg magnetnog polja. Na ovaj naèin. ali korišãenjem elektrona èiju talasnu dužinu putem ubrzavanja. s obzirom da u sluèaju prestanka toka struja. tako da oni postaju simetrièno orijentisani. Naime. veã kvantna stanja koja odgovaraju oblacima prostorne verovatnoãe njihovog nalaženja u atomi. kristalizacija. naglo skaèu u taèki faznog prelaza. s obzirom da je mehanizam koji omoguãava koercitivnost zavistan od energije koja mu se naglo predaje. faznim prelazom drugog reda (tada prvi izvodi osnovnih termodinamièkih velIèina kao što su zapremina. mnogi stariji magneti kao što su magnetni èelici ili Aldeco materijali se mogu razmagnetisati pod dejstvom jakih mehanièkih udara. ali ne prekoraèimo Kirijeve taèku. elektroni ne zauzimaju u atomima samo jedno mesto. isparavanje i dr. odnosno . Elektromagneti se takoðe koriste i u mikrofonima i zvuènicima. a permanetni magneti u ovome sluèaju predstavljaju nešto slièno sigurnosnom dodatku. kod tvrdih ferita). premda se moderni magneti ne mogu razmagnetisati na ovaj naèin. entropija. ali ãe se u potpunosti povratiti na poèetnu vrednost prilikom povratka na sobnu temperaturu. što je ponekad neophodno kako bi se izlazno polje uskladilo sa potrebama aparata. odnosno jednostrano usmerenom magnetizacijom) prevazilaze težnju ka njihovoj antisimetriènoj orijentaciji. U svakom sluèaju.koja protièe kroz namotaje žice stvara magnetno polje oko sebe. Interesantno je da se suprotno usmereno magnetno polje ponekad i primenjuje kako bi smanjilo ukupnu magnetnu izlaznu snagu. za razliku od faznih prelaza prvog reda kao što su topljenje.

Kada kuplovanje upadnog svetlosnog i dodatnog laserskog snopa postane povoljno. kada ovako visokoenergetski snop elektrona udari u pojedinaèni atom (prilikom snimanja njegovog položaja). Skladištenje svetlosnih pulseva u kristalima je znatno pogodnije i preciznije od èuvanja svetlosti u gasovima. . Meðutim. što je u potpunosti odgovaralo teorijski predviðenom izgledu s . jer bi se elektronski snop koji koristimo za posmatranje rasuo na elektronskom oblaku èitavog atoma i u skladu sa Hajgensovim principom. Ovu interferencionu putanju su nauènici koristili da slièno kao pri pravljenju fotografije ili holograma dobiju sliku atomske strukture u okviru jedne elementarne ãelije kristalne rešetke kuprita. Uz pomoã laserskog snopa je moguãe dovoditi atome supstance u neko od pobuðenih energetskih stanja i na taj naèin otežavati prolaz svetlosti od atoma do atoma. Tako je pomoãu elektronskog mikroskopa nemoguãe videti i elektrone u atomima. godine. dok su se veãi uglovi merili pomoãu X talasa.poveãavanja njihove kinetièke energije. a èiji se opseg frekvencija nalazi izmeðu ultraljubièaste svetlosti i gama talasa). Elektronski snop se odbijao od elektronskih oblaka atoma.Kako se može zaustaviti svetlost? Nauènici su nedavno uspeli da potpuno zaustave i uskladište svetlosni snop (koji može biti i pušten) u jednom kristalu (itrijum silikat koji je sadržao nekoliko atoma prazeodimijuma). pomoãu elektronskog snopa su mereni mali uglovi. Pre ovoga. minerala bakar dioksida. tim je menjao gustinu naelektrisanja slike tako što je likove svih jone (ostataka atoma koji ne uèestvuju u kovalentnim vezama) pomerao unatrag i zatim ih uklapao u pozadinu slike. Ipak. atomi predstavljaju razmrljane sfere. upadni svetlosni puls potpuno zaustavlja svoje kretanje i svu svoju energiju predaje atomima supstance koji prelaze u povišena energetska stanja. Svetlost se kroz vakuum. sa krofnom i tri latice u sredini na mestu bakarnog jona.dz2 hibridizovane orbitale. neophodno je bilo da se uglovi pod kojima se talasi rasejavaju sa kristala izmere izuzetno precizno.76 angstrema koji se nalazi u Berkliju u Kaliforniji u specijalnom kuãištu koje se zajedno sa mikroskopom ljulja na èestim zemljotresima). zaustavljeni svetlosni puls nije . Naime. Na slici je mogao da se prepozna i “gimnastièki teg”. Na dobijenoj slici su mogli da se raspoznaju elektronski oblaci u kristalnoj rešetki kuprita na osnovu èega su mogle da se identifikuju kovalentne veze izmeðu parova atoma bakar-bakar i bakar-kiseonik. Naravno. formirao sferni talas koji se prostire kroz prostor. nauènici iz laboratorije za elektronsku mikroskopiju sa Univerziteta u Arizoni uspeli su da snime položaje elektronskih orbitala u kristalu kuprita. odnosno prazan prostor kreãe brzinom od oko 300 000 km/s. Usporavanje svetlosti je posledica njenog èestog apsorbovanja i ponovnog emitovanja od strane atoma koji èine datu supstanciju. u svrhu dobijanja oštre slike kovalentnih veza u kristalu. možemo uèini znatno manjom od talasne dužine vidljive svetlosti (od 380 do 780 nanometara) možemo rezoluciju mikroskopa svesti na red velièine angstrema što je dovoljno da na snimku možemo da naziremo èak i pojedinaène atome. Reflektovani elektronski i X talasi su zatim interferirali jedni sa drugim i formirali putanju koja je pokazivala šta su usput pogodili. da bi se na rezultujuãoj slici videli i obrisi atomskih orbitala. ovaj tim je istovremeno bombardovao uzorak kuprita sa visokoenergetskim elektronskim snopom i sa snopvima X-talasa (elektromagnetni talasi koji se èesto nazivaju i rendgenskim talasima. mikroskop rezolucije 0. pa bi se stoga moglo u buduãnosti koristiti u kvantnim kompjuterima. to ãe se svetlost kroz nju sporije prostirati. a X-talasi su se odbijali od atomskih jezgara. Što je veãi indeks prelamanja supstance. Stoga i na fotografijama koje prave najrezolutivniji elektronski mikroskopi na našoj planeti (kao npr. poèetkom 2001. U tu svrhu. on u tolikoj meri poremeti njegov položaj da mi nismo u stanju da dobijemo precizno mesto njegovog nalaženja. Inaèe. ali usporava prilikom prelaska u atomsku sredinu. Meðutim. svetlost je po prvi put bila potpuno zaustavljena u pari metalnih atoma koji su se ponašali kao melasa prema prostiruãem svetlosnom talasu.

Ruski fizièar Viktor Veselago je 1964. fotonska informacija biva saèuvana. Postojanje malih sklupèanih ekstra dimenzija bi omoguãavalo energetskim èesticama u sudaru da se pretvore u mikroskopske crne rupe koje bi mogle biti otkrivene samo pomoãu veoma osetljivih detektora. Kosmièki zraci – visokoenergetski protoni. tzv. a to je jedan od razloga zašto nam se duboka voda èini plitkom. Ova crne rupa bi se nakon odreðenog vremena pretvorila u niz novih èestica. levorukog materijala. pri èemu se velika energija kosmièke èestice pretvara u niz novih èestica. svetlost se prelama u istom pravcu u kome je ušla u materijal (tzv. za razliku od uobièajenog apsorbovanja svetlosti od strane atoma. a kombinovanjem žica sa ovakvim nizom namotaja i magnetna propustljivost sistema je uèinjena negativnom. Kada su mikrotalasi bili usmereni ka prizmi napravljenoj od ovog. jeste postojanje više dimenzija od samo 3 prostorne i jedne vremenske dimenzije koje primeãuju naša èula. što nijedan materijal sa pozitivnim indeksom prelamanja nije u stanju da uradi. svetlost se prelama nasuprot normale. godine. Jedan takav detektor koji ãe se sastojati od èestiènih detektora rasporeðenih na površini od 6000 km2 u Argentini. Ukoliko bi se osobina negativnog indeksa prelamanja materijala proširila i na optièki deo elektromagnetnog spektra. dok kod ovog. u svim konvencionalnim materijalima. a služeãi se još i fluorescentnim detektorima rasporeðenim na nebu. kod konvencionalnih materijala. neutroni i druge èestice stalno dolaze iz Kosmosa na Zemlju. oni mogu re-emitovati apsorbovani svetlosni puls. Da bi nastala minijaturna crna rupa. Na ovaj naèin.Šta su to minijaturne crne rupe? Jedan od najinteresantnijih postulata teorija struna i svih drugih modernih teorija koje imaju za cilj da opišu ustrojstvo Kosmosa.i nestao zauvek. a sasvim sigurno ãe naãi primenu u filterima za propuštanje svetlosti odreðenog opsega talasnih dužina. visokoenergetske èestice u sudaru se moraju primaãi toliko blizu jedna drugoj da gravitaciona sila postane jednaka . levorukih materijala tako što je èuvene Maksvelove jednaèine elektromagnetnog polja rešio uvodeãi negativne vrednosti elektriène i magnetne propustljivosti i time je teorijski odobrio postojanje supstanca negativnog indeksa prelamanja. od miona do fotona. ali prepoznatljive samo vanèulnoj. godine predvideo postojanje ovih. Otkriãu prvog levorukog materijala je prethodilo saznanje da odreðeni niz bakarnih namotaja žice poseduje negativnu elektriènu propustljivost. Kada jedna kosmièka èestice velike energije udari u atmosferski proton ili neutron. ovaj par može eksplodirati. oni su skretali ka normali. . . Pobuðeni atomi ga “pamte” i pod dejstvom menjanja intenziteta laserske svetlosti.Šta su to levoruki materijali? Nauènici sa Kalifornijskog Univerziteta u San Dijegu nedavno su napravili kompozitni materijal koji se sastoji od meðusobno pregraðenih bakarnih kalema i žica. a èija neobièna osobina je ta da poseduje negativan indeks prelamanja za odreðen opseg elektromagnetnog spektra koji pripada mikrotalasima. Drugim reèima. Ove dimenzije su ili sklupèane u veoma malim prostorima ili su veoma velike i sveprisutne. tada bismo mogli na krišku ovakvog materijala da usmerimo svetlost iz baterijske lampe i materijal bi ovu svetlost fokusirao u taèki sa njegove suprotne površine. svetlost skreãe u pravcu iz koga je došla. Naime. levorukog materijala. U sluèaju kada energija kosmièke èestice prevazilazi odreðenu granicu. Snelov zakon). Kod ovakvih materijala je Doplerov efekat suprotnog karaktera u odnosu na konvencionalne materijale. ona se u sudaru može pretvoriti u malecku crnu rupu. koja nastaje kada materija na malom deliãu prostora postane ultra-koncentrisana. poèeãe da radi 2004. predstavljaãe deo Pierre Auger opservatorije kosmièkih zraka. odnosno intuitivnoj percepciji. kao i u soèivima visokih rezolucija koja neãe biti ogranièena difrakcijom i moãi ãe da fokusiraju svetlost na neoèekivan naèin.

ukoliko su dodatne dimenzije relativno velike. Taèka u sredini rešetke gde elektromagnetno polje menja znak naziva se faznom petljom i slièno je taèki u sredini konopca za preskakanje oko koje postoji po jedan breg na obe strane kanapa. U ovom gasu bi spin jednih atoma bio jednak +1/2. kinetièke energije do kojih se moraju ubrzati èestice da bi formirale malu crnu rupu su daleko izvan domašaja današnjih akceleratora. Upravo ovo dodatno elektromagnetno polje pruža atomima dovoljno energije za menjanje orijentacije spinova. Nauènici sa Univerziteta u Hertfordširu u Engleskoj razmatraju naèin za stvaranje i frakcionalnih atoma. a drugo naelektrisanje. predstavljaju pojave koje oèigledno zavise od ponašanja datog materijalnog sistema kao celine. Meðutim. Ustvari. solarnog vetra i kosmièkih zraka. Ipak. Naime. fermioni koji poseduju polubrojan spin za razliku od bozona èiji je spin celobrojan) do najhladnijeg moguãeg energetskog stanja koje je poznato kao Fermi-Dirakov gas (kod koga je maksimalna energija koju jedan elektron može posedovati jednaka tzv. koji bi hvatao samo atome sa spinom jednakim -1/2. Prvi korak u ovom procesu bi bilo hlaðenje oblaka atoma polubrojnog spina (tzv. i drugi skup mesta koji se prepliãe sa prvim skupom. ova èestica izgleda kao da se podeli na dva kvazi-stanja. ali se u aproksimaciji može postãi i na nešto višoj temperaturi. Poznat nam je takoðe i frakcioni Halov efekat u okviru koga elektroni zahvaãeni izmeðu dve poluprovodnièke površine mogu izgledati kao èestice sa manjim naelektrisanjem od elementarnog naelektrisanja. jedno elektronsko stanje nosi sa sobom spin. pa bi opet bilo veoma teško registrovati je. Smatra se da ãe Pierre Auger opservatorija u ovome sluèaju tokom prvih nekoliko godina rada uspeti da primeti izmeðu 10 i 100 pljuskova èestica nastalih raspadom crne rupe. a time i za preskakanje izmeðu mesta u rešetki. elektromagnetnog stojeãeg talasa koje bi bilo približno konstantne jaèine duž cele rešetke osim što bi levi deo polja bio negativan kad god je desni deo pozitivan. svako merenje broja atoma . a ovo rastojanje se naziva Plankovom dužinom i iznosi oko 10-33 cm. Fermijevoj energiji za koju je verovatnoãa da ãe je posedovati elektron jedanaka 50 %) i koje postoji na apsolutnoj nuli. neke neobiène pojave da se elementarne èestice mogu pronaãi u svojim frakcionim stanjima su odavno poznate. Optièkoj rešetki su potrebne dve komponente: jedan skup mesta na kojima bi se hvatali atomi sa spinom jednakim +1/2. što znaèi da gas ne bi smeo da bude magnetik (kod koga su svi ili skoro svi spinovi jednostrano orijentisani). slaboj i jakoj nuklearnoj sili). pa bi energetski prag nastanka crne rupe takoðe opao. U skladu sa proraèunima ovog istraživaèkog tima. Ova dva primera koji nam ukazuju na neshvatljivost kvantnog sveta u terminima klasiène fizike (u kojima se atomi najèešãe zamišljaju).ostalim trima silama (elektromagnetnoj. tada bi Plankovo rastojanje bilo nešto veãe. . kada polimer poliacetilen primi jedan dodatni elektron. Meðutim.Šta su to frakcionalni atomi? Atomi su sastavljeni od nukleona (protona i neutrona) i elektrona. Zatim bi ovaj oblak atoma trebalo da se ubaci u optièku rešetku . odnosno pobuðivanja molekula kao celine. a i tada bi crna rupa isparila za oko 10-42 sekundi.stojeãi talas laserske svetlosti koji sortira i održava atome slièno kutiji za jaja koja ubacuje sva jaja u po jednu polusferu kutije. a sami nukleoni se sastoje od kvarkova. Finalni korak bi bilo dodavanje oscilujuãeg. Naime. kvarkovi se skoro trenutno rekombinuju formirajuãi stabilnije èestice èije je naelektrisanje za razliku od naelektrisanja pojedinaènih kvarkova jednako celobrojnom umnožku elementarnog naelektrisanja (naelektrisanja jednog protona ili jednog elektrona). pa se stoga smatra da bi bio potreban jedan akcelerator velièine Galaksije da bismo ovo postigli. a drugih -1/2. prilikom sudara visokoenergetskih èestica u akceleratorima kada se atomima predaje dovoljno energije da se oni razlože na svoje sastavne kvarkove. neophodna energija za formiranje jedne minijaturne crne rupe razmera Plankove dužine iznosi oko 1028 elektronVolti što je više od 10 kvadriliona puta više od najveãe energije koje stvaraju današnji akceleratori. Meðutim.

a koji je imao za cilj da opiše neobièno rezonovanje koje se susreãe u okvirima kvantne teorije. pre proreza podeljene talasne funkcije. godine misaoni eksperiment koji se danas popularno naziva “eksperiment sa Šredingerovom maèkom". tada ãe se aktivirati mehanizam koji ãe maèki proliti èašu mleka na glavu. Taèan mehanizam ove pojave još uvek nije poznat. samo sa jednim fotonom ne možemo da registrujemo interferencionu putanju na detektoru. pretpostavimo da smo zatvorili Šredingerovu maèku (koja je veoma poslušna i neãe sama popiti mleko iz èaše u kutiji) u jednu kutiju u kojoj se nalazi radioaktivni atom èija je verovatnoãa raspadanja i emisije radioaktivne èestice jednaka 50 % tokom vremena za koje ãemo maèku držati zatvorenu u kutiji. najinteresantnije od svega je to da se ista interferenciona putanja dobija i kada u eksperimentu emitujemo samo jedan po jedan foton (ili elektron koji je istovremeno i talas i èestica kao i svetlost). Ukoliko se jezgro radioaktivnog atoma raspadne i izemituje energetsku èesticu.na mestima rešetke daãe nam frakcionalnu vrednost. Klasièni fizièar bi u tom trenutku rekao da se mleko možda prosulo na maèku. Ova talasna funkcija može parcijalno proãi kroz oba otvora. a rezultujuãa talasna funkcija iza proreza ãe posedovati interferencionu putanju ove dve. odnosno u trenutku kada je vreme držanja maèke u kutiji jednako vremenu poluživota radioaktivnog atoma. ona se rasipa (difraktuje). elektroni ili bilo koje druge èestice koje se koriste u ovom eksperimentu ne samo što mogu da interferiraju meðusobno. dok ostatak frakcije atoma ostaje na taèki fazne petlje. Stoga se za ovaj eksperiment obièno kaže da u njemu jedan foton (ili elektron ukoliko se sa njim obavlja eksperiment) istovremeno prolazi kroz dva otvora. jer se samo na taj naèin može vizuelizovati ili logièki zamisliti njihovo preklapanje i formiranje interferencione putanje. Meðutim. Naime. predložio je 1935. a možda i nije. verovatnoãe da se mleko prolilo po maèki i da se nije prolilo potpuno su jednake (po 50 % obe). veã su u stanju i da interferiraju sami sa sobom. kao i sa nekoliko manjih boènih maksimuma.Kako jedan atom može istovremeno biti na dva mesta u prostoru? Ervin Šredinger. Prilikom prolaska svetlosti kroz uzan otvor.Da li jedan foton može da napravi interferencionu putanju? Jedan od najèuvenijih eksperimenata moderne nauke je onaj u kome se fotoni ili elektroni emituju ka pregradi sa dva tanka proreza iza koje se nalaze fotografski film ili fluorescentno platno na kome se ovi fotoni detektuju. jedan od osnivaèa talasne mehanike. . ovim se pokazuje kako fotoni. Naime. premda se pretpostavlja da bi jedan deo kvantno-mehanièke talasne funkcije koja opisuje atom u taèki fazne petlje morao da bude razmazan duž celog sistema. veã samo sa jednim po jednim fotonom koje emituje naš izvor svetlosti. Upravo ovaj misaoni . Neposredno pre nego što otvorimo kutiju. ali ãe detektovanje frakcionih atoma zahtevati neke dosetke. odnosno fotoni skreãu od svog prvobitnog pravca i nastavljaju da se kreãu pod raznim uglovima pri èemu interferiraju jedni sa drugima i na platnu ne ostavljaju po jedan maksimum iza svakog od otvora. oni ãe prolaziti ili kroz jedan ili kroz drugi otvor na pregradi i nalaziãe svoj put ka platnu gde ãe biti detektovani. Nauènici iz Univerziteta u Taksonu u Arizoni ãe uskoro probati da postave eksperimentalnu aparaturu za proveru teorijskog raèuna. pri èemu se smatra da bi rasejanje svetlosti na gasu u blizini taèke fazne petlje ili magnetno polje za detektovanje spinova mogli da se koriste u svrhu registrovanja podeljenih atoma. . svaki foton ili bilo koja druga èestica u prirodi se opisuje talasnom funkcijom èiji nam kvadrat pruža verovatnoãu da ãe on udariti u bilo koju taèku detektora. Naime. Ipak. veã karakteristiènu interferencionu putanju sa najizrazitijim maksimumom taèno izmeðu oba otvora. dok bi kvantni fizièar rekao da se mleko istovremeno prosulo i ne. Kada se ka platnu emituje kontinualan snop fotona (jedni za drugima). odnosno na svom mestu u rešetki.

U ovom energetskom stanju. fizièari iz Kalifornijskog Instituta za tehnologiju (tzv. gde se pokazalo da je ona teorijski izvodljiva. najmanje deljive jedinice svetlosnih talasa èija je energija jednaka proizvodu Plankove konstante i frekvencije fotona). Naime. oni bi ga poremetili (jer moraju da koriste neke energetske èestice ili talase kako bi oèitali njegov položaj. godine. U skladu sa novom talasnom funkcijom atoma. Èarls Benet i ekipa istraživaèa iz IBM-a. Naime. talasna funkcija èestice koja je do tog trenutku predstavljala superpoziciju svih moguãih stanja èestice kolabira u samo jednu od moguãih stanja. potvrdili su da je kvantna teleportacija moguãa. Grupa istraživaèa iz amerièkog Nacionalnog Instituta za nauku i tehnologije (NIST) je uspela da postavi jedan atom berilijuma istovremeno na dva mesta u prostoru. Oni su najpre zatvorili jon berilijuma (atom berilijuma bez jednog elektrona) u mali elektromagnetni kavez (koji je sa svojih zidova odbijao naelektrisani jon berilijuma) i zatim su ga laserski ohladili do najnižeg energetskog stanja. godine. položaj atoma i njegov spin se mogu znati za maksimalnom preciznošãu koliko je to moguãe da se ne naruši Hajzenbergova relacija neodreðenosti. Da su istraživaèi pokušali previše da se zagledaju u foton A kako bi što preciznije odredili njegov položaj. Istraživaèi su zatim stimulisali atom pomoãu lasera tek toliko da mu malo promene talasnu funkciju. foton B koji se transportuje i foton C koji je umrežen sa fotonom B. Naime. Premda neki kvantni fizièari smatraju da èestica postoji u superpozicji stanja samo kada je izolovana od okoline. fizièari iz Caltech-a su se koristili pojavom pod imenom “umrežavanje” (entanglement) u kojoj su potrebna najmanje tri fotona da bi se izvela kvantna teleportacija: fotona A koji se teleportuje. Tako se atom berilijuma nalazio istovremeno na dva razlièita mesta kao i sa dva razlièita spinska stanja. odnosno kada na njoj ne vršimo merenja. a pri interakciji energije kojom se meri foton A. godine). Caltech) su zajedno sa dve evropske grupe. zasnovanu na prièama Džina Rodenberija (Gene Roddenberry). koji nam kaže da nikada sa potpunom preciznošãu ne možemo istovremeno poznavati impuls (proizvod mase i brzine èestice) i položaj bilo koje èestice u prostoru. 1998. pošto je jedan berilijumov atom stvorio dva odvojena maksimuma talasne funkcije zakljuèeno je da se on stvarno nalazio istovremeno na dva razlièita mesta u prostoru. došlo bi do razmene energije i do menjanja položaja èestice . tek onda kada pokušamo da odredimo stanje èestice putem merenja njenog položaja (odnosno tek onda kada otvorimo kutiju da vidimo da li se mleko prosulo na maèku ili nije). preveli ideju istraživaèa IBM-a u stvarnost putem teleportovanja jednog fotona. 1993. što u atomskim terminima odgovara nalaženju maèke sa prosutim mlekom na glavi i iste maèke pored koje stoji puna èaša mleka. mnogi fizièari smatraju da èestice uvek postoje u superponiranim stanjima kad god je to moguãe.Da li je izvodljiva fizièka teleportacija? Teleportacija (reè koja je nastala kao kombinacija TELEkomunikacije i transPORTA) predstavlja dematerijalizaciju objekta u jednoj taèki prostor-vremena i slanje detalja o atomskoj konfiguraciji objekta ka drugoj taèki prostor-vremena gde ãe ovaj objekat biti rekonstruisan. Da bi teleportovali foton bez narušavanja svevažeãeg Hajzenbergovog principa. Naša civilizacija je najveãim delom bila upoznata sa idejom teleportacije kroz televizijsku seriju “Zvezdane staze” (1966-1969. Ipak. ideja o teleportaciji se prenela iz sveta nauène fantastike u stvarni svet materije oko nas. Kljuèni dokaz da su nauènici iz NIST-a stvarno ovo postigli izveden je na bazi posmatranja interferencionih putanja atoma berilujuma. kvanta svetlosti (tj. ali samo pod uslovom da se originalni objekat (koji se teleportuje) uništi. a sa istom verovatnoãom se nalazio i u stanju sa spinom jednakim -1/2 pri èemu je položaj ovog drugog stanja bio za 80 nanometara pomeren od mesta nalaženja atoma sa spinom od +1/2. .eksperiment stoji u osnovi moguãnosti nalaženja èestice na dva mesta istovremeno. on je tada posedovao verovatnoãu od 50 % da se nalazi u stanju sa spinom jednakim +1/2 (jedno od dva moguãa stanja spina uz -1/2).

a duž x-ose njen položaj. upravo zbog toga što nam Hajzenbergova relacija neodreðenosti ne dozvoljava da postavimo foton u tako uskom opsegu položaja. Za svetlosnu èesticu i nije tako teško definisati termine kao što su “položaj” ili “impuls”. Eksperiment koji su izveli nauènici iz Univerziteta u Konstancu u Nemaèkoj pokazao je da osim što fazni prostor jednog fotona poseduje kružni breg na kome postoji izvesna verovatnoãa nalaženja fotona. Replika fotona je u sluèaju eksperimenta iz 1998. položaj i impuls èestice ne mogu istovremeno odrediti. foton A više ne postoji kao što jeste pre nego što je informacija poslata do fotona C. Meðutim.èiji je položaj trebalo da se izmeri). Verovatnoãa u matematièkim terminima ne može biti negativna. oni su merili broj puta koliko je foton detektovan od drugog snopa podudarnog sa datom fazom u prvom snopu. Meðutim. mogli su da nacrtaju trake razlièitih pravaca duž terena. Meðutim. tada ãe se foton istog trenutka razmazati duž cele linije. kao i sve druge èestice i talasi u prirodi. koja ãe predstavljati opseg položaja fotona u faznom prostoru. što je ukorenjeno u Hajzenbergovoj relaciji neodreðenosti koja nam ogranièava taènost sa kojom istovremeno možemo poznavati položaj i impuls èestice. Koordinata duž y-ose oznaèava impuls èestice. odnosno postojaãe izvesna verovatnoãa nalaženja fotona u svakoj taèki date linije. pre nego što pokušamo da joj odredimo položaj ili impuls) predstavlja superpoziciju razlièitih stanja kojima odgovaraju posebne vrednosti talasne funkcije. jer ãe predstavljati jedan od naèina prenosa kvantnih informacija u mreži koja ãe se zvati kvantni Internet. ali fazni prostor može posedovati udubljenja koja se spuštaju ispod “nadmorske visine” terena. Svetlost je istovremeno i talas i èestica. Kada istraživaèi primene informaciju sa fotona A na foton C. Da bi pronašli srednju visinu duž svake trake. tada ova visina terena predstavlja zapravo aproksimaciju stvarne verovatnoãe nalaženja èestice u taèkama faznog prostora. Ukoliko povuèemo liniju duž terena za golf. Iako je malo verovatno da ãe živa biãe u dogledno vreme moãi da se teleportuju (jer bi u sluèaju ljudske teleportacije bilo neophodno napraviti mašinu koja ãe proanalizirati oko 1028 atoma koliko postoji u našem telu). umesto direktnog merenja negativnih dolina na terenu. Ovo je takoðe bio i prvi eksperiment u kome su se istovremeno merila . oni su u stanju da naprave taènu repliku fotona A. pa su zapravo imali pristup istom fotonskom stanju pomoãu dva razlièita svetlosna snopa. pošto se u kvantnom svetu. a ostatak informacije je bio preveden najpre do fotona B putem umrežavanja. godine uspela da se stvori na jedan metar rastojanja (duž koaksijalnog kabla) od prvobitnog mesta na kome se nalazio foton A. Istraživaèi su prvi snop koristili kao kompas: merenjem faze talasa u snopu. kvantna teleportacija ãe igrati važnu ulogu u kvantnim kompjuterima. ali ovi termini moraju biti definisani na znatno apstraktniji naèin za svetlosne talase. Da bi ovo izveli. Ukoliko bismo pokušali da potražimo jedan foton u ogranièenom opsegu prostora naišli bismo možda i na negativnu verovatnoãu njegovog nalaženja u tom delu prostora. dok visina ovog prostora u bilo kojoj taèki predstavlja verovatnoãu nalaženja èestice u datoj taèki. putem umrežavanja fotona B i C. odnosno ispod nulte verovatnoãe nalaženja èestice u faznom prostoru. tim nauènika je pokušao da u faznom prostoru izvede radnju ekvivalentnu šetanju duž ivica terena i merenja proseène visine duž linija povuèenih u mnogo razlièitih pravaca. talasna funkcija neke èestice pre nego što na njoj izvršimo merenje (odnosno. a koja ãe prenosti informacije mnogo puta brže od najbržih kompjutera današnjice.Kako verovatnoãa može da bude negativna? U kvantnom svetu. i zatim postavimo foton na ovu liniju. nauènici su doveli par fotona u isto kvantno stanje i to merenjem talasnog ponašanja jednog svetlosnog talasa i èestiènog ponašanja drugog snopa svetlosti. istraživaèi su uspeli da proniknu u informacije o fotonu A. . Bilo koja od ove dve interpretacije svetlosti se može predstaviti u kvantnom faznom prostoru koji izgleda slièno brežuljkastom terenu za golf. Tako. ovaj prostor poseduje i duboki krater u samom centru gde je verovatnoãa nalaženja fotona negativna. a zatim do fotona C.

one podjednako velike (ili mnogo veãe) kao opažljive prostorne dimenzije samo se kroz njih ne kreãu materija i gravitacija veã neke druge nematerijalne sile. odnosno razlièiti ekscitacioni modovi elementarnih struna. na osnovu koga je Celina ta . jer ãe biti Majka svih teorija koje opisuju ustrojstvo Kosmosa. tada se jedna teorija može pretvoriti u drugu i obrnuto). zvezda i Galaksija sa kvantnom teorijom koja opisuje Kosmos na nivou atoma. . Slièno tome. Razlièite teorije struna nisu potpuno odvojene teorije. ili su s druge strane. i razlièite elementarne èestice koje primeãujemo u visokoenergetskim eksperimentima (u akceleratorima) nisu ništa drugo do razlièite »muzièke note«.Šta je to teorija struna? Teorija struna predstavlja jednu od najdivnijih. što je i razlog zašto ih veovatno nikada neãemo moãi eksperimentalno opaziti posredstvom nekog instrumenta. ukoliko minijaturna loptica za golf ikada preðe u kvantni svet. za razliku od klavirskih ili gitarskih žica koje se moraju mehanièki zategnuti da bi stvarale tonove. Ipak. Zamislite jednu žicu sa gitare ili klavira koju smo štimovanjem zategli. veã predstavljaju samo razlièite naèine posmatranja na jednu zajednièku teoriju struna. a uz to ona predstavlja kvantnu teoriju gravitacije. virtuelnim èesticama koje prenose sile i èiji je spin celobrojan) i tada zahtevaju 26 dimenzija (25 prostornih i 1 vremenska). . nemoguãnost razlikovanja izmeðu velikih i malih dužinskih razmera. a mogu se i obmotavati oko kruga. jake nuklearne i gravitacione). O ovome svedoèe tzv. tj. kao i postojanje supersimetrije. U zavisnosti od zategnutosti ove žice. Premda se smatra da je ovaj eksperiment korak unapred za fizièka istraživanja pogotovo zbog toga što su se u okviru njega stvarali pojedinaèni fotoni u dobro definisanim talasnim paketima. ona ãe proizvoditi tonove razlièitih frekvencija. Razlog zašto sa veãih rastojanja. ali još uvek nezavršenih nauènih teorija koja ima za cilj opisivanje materijalnog kosmièkog sveta u svetlu ujedinjenja sve 4 prirodne sile (elektromagnetne. Do danas je postulirano nekoliko teorija struna. i S dualnost koja izjednaèava teorije sa razlièitim konstantama koje definišu intenzitet interakcija) kojima se povezuju razlièite teorije (kada su dve teorije povezane dualnom transformacijom. koja još uvek nije kompletirana. zatvorene sa krajevima meðusobno povezanim tako da formiraju prsten (tada èestica nema masu. dualnosti (T dualnost.Šta je to EPR eksperiment? EPR (Einstein – Podolsky – Rosen) eksperiment predstavlja jedan od najlepših misaonih eksperimenata u èitavoj istoriji nauke. One mogu biti otvorene sa krajevima koji putuju brzinom svetlosti. slabe nuklearne. odnosno predstavlja bozon). opisuju i fermione (odnosno èestice koje grade obiènu materiju i èiji je spin jednak jednoj polovini). ne vidimo dodatne prostrone dimenzije je u tome što su one ili umotane u male deliãe prostora slièno baštenskom crevu èiju cevastu strukturu opažamo tek kada mu malo priðemo. odnosno u obiènom èulnom svetu. a sveobuhvatna teorija struna ãe se verovatno nazivati M terijom. dok neke osim virtuelnih èestica. i kvantnog pogleda na svet. U teoriji struna.talasna i èestièna svojstva jednog fotona. fundamentalne gradivne opeke našeg Kosmosa nisu elementarne èestice. što znaèi da pokušava da ujedini Ajnštajnovu teoriju relativnosti koja opisuje Kosmos u razmerama planeta. Neke od njih se bave samo bozonima (tzv. a tada zahtevaju 10 dimenzija (9 prostornih i 1 vremensku). pa se stoga nazivaju teorijama superstruna. Ovaj eksperiment se pojavio kao posledica neslaganja izmeðu klasiènog poimanja sveta na osnovu koga svojstva i ponašanje delova sistema odreðuje ponašanje celine. veã jednodimenzionalne strune razmera reda velièine Plankove dužine (10-33m). imaãemo prilièno problema u traženju loptice. odnosno razlièite muzièke note. strune jednostavno plutaju u prostor-vremenu i same po sebi poseduju moguãnost menjanja zategnuãa.

u kojem se pojedinaèni spinovi ne znaju s izvesnošãu. nelokalnim vezama koje prevazilaze uuobièajene pojmove prenošenja informacije i što je najvažnije mogu se prenositi brže od svetlosti. Kako èestica 2 zna koju smo osu izabrali? Ona nema vremena da tu informaciju primi bilo kojim konvencionalnim signalom. èime je potvrðeno da je Kosmos meðupovezan. jedna grupa francuskih fizièara iz Pariza je na primeru odnosa polarizacije dva fotona uspela da potvrdi postojanje nelokalnih veza izmeðu dve èestice. ali pre nego što se merenje izvrši. No. U trenutku kada mi obavimo naše merenje na èestici 1. Suštinsko svojstvo rotirajuãeg elektrona. za nju se ne može reãi da se obrãe oko neke odreðene ose. njihov združeni spin i dalje ãe biti jednak nuli i kada se jednom naðu na velikoj udaljenosti. EPR eksperiment obuhvata dva elektrona koji se obrãu u suprotnim smerovima (ili dva fotona koja su suprotno polarizovana) tako da je njihov ukupni spin jednak nuli.koja odreðuje ponašanje delova. sistem od dve èestice predstavlja jednu nedeljivu celinu i pored toga što su èestice razdvojene velikim udaljenostima. spin je ogranièen na dve vrednosti: kolièina spina je uvek ista. ali je združeni spin oba elektrona definitivno jednak nuli. Mada su ta dva elektrona veoma udaljeni u prostoru. Upravo je u tom nelokalnom i trenutnom prenosu informacija i suština EPR eksperimenta. oni su ipak povezani trenutnim. ali se elektron može obrtati u jednom ili u drugom smeru za neku datu osu rotacije. koja može biti udaljena hiljadama kilometara ili milionima svetlosnih godina. U sluèaju elektrona. èin merenja èestici daje jednu odreðenu osu rotacije. Pretpostavimo sada da je spin prve èestice izmeren u odnosu na vertikalnu osu i da je naðeno da je on “gore”. meðuzavisan i nerazluèiv. jedna èestica može biti u Nju Jorku. Isto kao što elektroni u atomu pokazuju samo verovatnoãe postojanja na odreðenim mestima. Poznato je da se spin èestica na klasièan naèin zamišlja kao rotacija èestica oko sopstvene ose. ona poseduje tek odreðenu tendenciju da to èini (fundamentalna osobina kvantne teorije je da se opažena realnost “materijalizuje” tek u sadejstvu objekta i posmatraèa). ovo merenje nam kaže da spin druge èestice mora biti “dole”. Sedamdesetih godina 20. jeste èinjenica da se njegova osa rotacije ne može uvek odrediti sa sigurnošãu. a druga u Parizu ili jedna na Zemlji. koje se ne može razumeti u klasiènim terminima. a druga na Mesecu. Tako. kad god se za bilo koju osu rotacije obavi merenje. naãi ãe se da se elektron obrãe u jednom ili drugom smeru oko te ose. . Postoji nekoliko eksperimentalnih metoda kojima se dva elektrona mogu staviti u takvo stanje. zadobiãe taèno odreðeni spin oko izabrane ose. mereãi spin èestice 1 dolazimo do posredne mere spina èestice 2 bez da tu èesticu na bilo koji naèin poremetimo. Drugim reèima. Znaèajni aspekt eksperimenta je da razdaljina izmeðu dve èestice može biti proizvoljno velika. Fizièari te dve vrednosti spina obièno oznaèavaju kao “gore” i “dole”. Prema kvantnoj teoriji. Kada se udaljavaju jedna od druge. Pretpostavimo sada da se te dve èestice razdvoje nekim procesom koji ne utièe na njihove spinove. njihovi se pojedinaèni spinovi izmere. veka. elektroni takoðe pokazuju tendencije da se obrãu oko odreðenih osa. Pošto je združeni spin te dve èestice jednak nuli. èestica 2.

8). Sirijus A koji je vidljiv sa Zemlje. premda je Kapela mnogo veãa od Sunca. Akernar (+0.5). Veneru. Betelgez je crveni džin koji se nalazi na oko 300 svetlosnih godina od Zemlje.7). a preènik joj je 23 puta veãi od preènika Sunca. pa su stoga stari Egipãani mislili da ova zvezda svojom toplotom poveãava sjaj Sunca i uzrokuje tako tople dane.5).8. Procion (+0. Alfa Kentaura (-0. godine je Infracrveni astronomski satelit (IRAS) primetio da je ova zvezda okružena sa jatom èestica raznih velièina. Kosmos . Sirijus. Sirijus se u praskozorje pojavljuje zajedno sa Suncem. smatra se da bi ona svakog trenutka mogla da eksplodira u jednu supernovu èiji bi se sjaj poveãao nekoliko stotina hiljada puta u odnosu na njen sadašnji . najsjajnija zvezda na našem noãnom nebu nalazi se u sazvežðu Velikog Psa. 12 najsjajnijih zvezda na noãnom nebu Zemlje su: Sirijus (prividne velièine –1. Vega (0). on bi prekrio planete Merkur. Kapela se nalazi u severnom sazvežðu Koèijaša i predstavlja džinovsku žutu zvezdu èiji spektar veoma podseãa na naše Sunce. poznata i kao Beta Orionis predstavlja džinovsku (35 puta veãeg preènika od Sunèevog) plavo-belu zvezdu iz sazvežða Orion. Kanopus (-0. Zvezda Kanopus se nalazi na 98 svetlosnih godina od Zemlje. Kapela (+0. S obzirom da se zvezda Betelgez nalazi pri kraju svoje zvezdane aktivnosti.8) koje svojom svetlošãu potpuno zaslepi sve ostale zvezde tokom dana. Ona oko svog zvezdanog gravitacionog partnera – crvenog džina orbitira sa periodom od 104 dana. Plavièasta Vega se nalazi u sazvežðu Lira i predstavlja najsajniju zvezdu na severnoj nebeskoj hemisferi. udaljenu 910 svetlosnih godina.1). premda još uvek nije poznato da li se prašina koja kruži oko Vege kondenzovala u planete. Zemlju i Mars.6) i Altair (+0. a 1983. dok je Alfa Kentauri C (poznata i kao Proksima Kentaura. Dve sjajnije zvezde iz ovog sistema (Alfa Kentaura A i B) orbitiraju jedna oko druge sa periodom od 80 godina. pa je stoga nama najbliža zvezda).Koje su najsjajnije zvezde na našem nebu? Najsjajnija zvezda na našem nebu je Sunce (prividne velièine – 26. njegov sjaj i veliki. Sirijus B) koji kruže jedan oko drugog. Arkturus.4). Ipak. Alfa Kentaura A je èlanica trojnog zvezdanog sistema koji se nalazi na samo 4. a stvarne velièine 4. a tokom najtoplijih letnjih dana. a samo je dvostruko slabijeg prividnog sjaja na Zemlji od Sirijusa.4 puta masivnija od našeg Sunca i može se videti sa svakog dela Zemljine lopte.7 svetlosnih godina daleko od Zemlje.58). Betelgez (+0. èetvrta najsjajnija zvezda na našem noãnom nebu. Sirijus se nalazi na oko 8. najèešãe se koristi kao referentna taèka navigacije svemirskih letelica. Hadar (+0. narandžaste je boje i nalazi se u sazvežðu Pastira. pa je tako Vega postala prva zvezda posle Sunca za koju se potvrdilo da poseduje planetarni sistem. a njen plavo-beli sjaj je tipièan za sve zvezde ovog sazvežða osim za džinovsku crvenkasto-narandžastu zvezdu Betelgez. nalazi se na oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. naša planeta okrene Suncu svoju drugu stranu i kada Sunce zaðe iza horizonta. Inaèe.26 svetlosnih godina od Zemlje. koja se nalazi na 4. pa je upravo usled tako velike blizine.8. Rigel (+0. tada se na našem noãnom nebu pojavljuje mnogo svetlih zvezda.1). Kapela je èlanica dvojnog zvezdanog sistema. Kada bismo Betelgez postavili u centar Sunèevog sistema. a obe zvezde se nalaze na oko 40 svetlosnih godina od Zemlje. Sirijus je plava zvezda koja je 2. koje bi bile podjednako svetle kao i naše Sunce samo kada bi nam se nalazile podjednako blizu. Arkturus (0). potrebno oko milion godina da obiðe oko svoja dva bliska zvezdana druga. a njen preènik iznosi izmeðu 419 i 580 miliona kilometara. Ona se nalazi u južnom sazvežðu Argo i usled svog velikog sjaja i velike udaljenosti. što je èini jednom od najveãih vidljivih zvezda sa Zemlje. poseduje i jednog pratioca u vidu belog patuljka (tzv. poznatiju i kao Alfa Orionis. Zvezda Rigel.1). èiji je sjaj veoma mali. Vega se nalazi na oko 26 svetlosnih godina od Zemlje.37 svetlosnih godina od Zemlje što ga èini Zemlji najbližim zvezdanim sistemom.

planetarni disk. Naime. poznatija i kao Beta Kentaura predstavlja drugu prividno najsjajniju zvezdu u južnom sazvežðu Kentaura i nalazi se na 460 svetlosnih godina od nas. Usled toga. najbliža zvezda Zemlji). prividno najsjajnijom zvezdom) èini letnji zvezdani trougao. godine. najudaljenije zvezde koje se mogu videti kao izvori svetlosti tokom vedrih noãi bez meseèine. Zvezda Procion se nalazi u sazvežðu Malog Psa i nalazi se nešto severnije od Sirijusa. zajedno sa Galaksijom u kojoj se nalazi približava ka nama). ona prolazi kroz oblasti veãe i manje gustine. a planete ne? Zvezde koje možemo videti na nebu nalaze se na rastojanjima izmeðu nekoliko svetlosnih godina i nekoliko stotina hiljada svetlosnih godina. kojoj zajedno sa još dvadesetak drugih galaksija pripada i naš Mleèni Put. zvezde u našim oèima predstavljaju praktièno taèkaste izvore svetlosti. što je bio sluèaj i sa Galaksijom Andromeda. Inaèe.Koja je najudaljenija svetlost na nebu koju možemo videti golim okom? Najudaljeniji kosmièki objekat koji možemo da vidimo bez pomoãi teleskopa je Galaksija Andromeda. Stoga. a nalazi se na oko 85 svetlosnih godina od nas u južnom sazvežðu Reka (Eridanus) koje se prostire od zvezde Rigel iz sazvežða Orion pa sve do Južnog polarnog kruga. Hadar. ima dužinu od 2 miliona svetlosnih godina i masu od oko 300 milijardi Sunèevih masa. . amerièki astronom Edvin Habl je intenzivno posmatrao sjaj cefeida. . nalaze se na rastojanjima od oko 50 000 svetlosnih godina od nas.3 miliona svetlosnih godina od nas i predstavlja najveãeg èlana lokalnog jata galaksija. nešto malo severnije od nebeskog ekvatora. a zatim manje kolièine od ukupne energije svetlosti na bilo koju taèku na površini Zemlje. pa je stoga približno dvostruko masivnija od Galaksije u kojoj se mi nalazimo. spektar svih zvezda koje su van Mleènog puta. Zemlja i Mesec i druge planete Sunèevog sistema. nalazi se u sazvežðu Orla na oko 8o severno od ekliptike – ravni u kojoj se nalaze Sunce. Altair se nalazi na rastojanju od 16. odnosno tzv. Zvezda Altair. Naime. Ljudsko oko pri najmanjem uveãanju vidi planetu kao dvodimenzionalni izvor svetlosti. one u našim oèima obuhvataju veãi deo ukupnog nebeskog vidnog polja. one. Ove oblasti se ponašaju kao virtuelna soèiva. odnosno veãeg i manjeg indeksa prelamanja. koja se nalazi na udaljenosti od 2. Drugim reèima. najmanji deo perioda svetlucanja planete može lako biti preklopljen svetlošãu sa drugih oblasti planetarnog diska. došao je do zakljuèka da one ne potièu iz naše galaksije. 1923. poznata i kao Alfa Aquilae. uprkos svojim veoma velikim dimenzijama obuhvataju uglove od samo oko jednog luènog minuta u odnosu na ukupan nebeski vidik.Zašto zvezde na nebu svetlucaju.5 svetlosnih godina od Zemlje i zajedno sa dvema bliskim. Ova belo-žuta zvezda se pojavljuje na veèernjem nebu tokom zime i ranog proleãa kada zajedno sa Sirijusom i Betelgezom formira sjajni jednakostranièni trougao na nebu. ravni nastale projekcijom Zemljinog ekvatora na nebesku sferu. odnosno prve vidljive veèernje zvezde u periodu izmeðu juna i avgusta. prelamajuãi svetlost i koncentrišuãi najpre veãe. Akernar je èlanica trojnog zvezdanog sistema koji je bio otkriven još 1783. Procion zajedno sa belim patuljkom (Procion B) èini dvojni zvezdani sistem koji se nalazi na 11 svetlosnih godina od Zemlje (15. S druge strane. planete su mnogu bliže Zemlji od zvezda i stoga. godine. Posmatrajuãi njihov svetlosni spektar. sjajnim zvezdama – Vegom i Denebom (19. pa bi ona na našem nebu tokom nekoliko dana bila izuzetno sjajna. zvezda promenljivog sjaja koje su se nalazile u Galaksiji Andromeda. Galaksija Andromeda je prvi otkriveni vangalaktièki objekat. Kako zvezdana svetlost putuje kroz Zemljinu atmosferu. . pomeren je usled Doplerovog efekta ili ka crvenom kraju spektra (ukoliko se Galaksija u kojoj se nalazi zvezda udaljava od nas) ili ka plavom kraju spektra (ukoliko se zvezda. Galaksija Andromeda je spiralnog oblika kao i naš Mleèni put.sjaj. tako da je sjaj planete u našim oèima približno konstantan u vremenu.

Kada ovu pojavu vidimo sa Zemlje. na nekih 80 do 120 km iznad površine Zemlje. jer obuhvataju sve svemirske krhotine veãe od jednog molekula. Najveãi broj meteora koji se vide sa Zemlje poseduju velièine izmeðu zrna peska i zrna šljunka. pa meteorid u svom letu ispari. Meteor se kreãe kroz vakuum Svemira brzinom od oko 20 000 kilometara na èas. Veãa tela od meteroida predstavljaju asteroide.. stignu i do Zemljinog tla ali u obliku fine prašine. koji se mogu sastojati od zrnaca minerala olivina (magnezijum gvožðe silikat) obloženih nekim metalom ili od smeše silikata i metala. usled trenja izmeðu èestica vazduha i meteora dolazi do jakog zagrevanja meteora. veã padnu na Zemlju u obliku krupnijih komada. a manje od oko 100 metara. tj. pojam meteor oznaèava svetlosni trag koji ostavlja svemirski kamen kada izgori u Zemljinoj atmosferi. pa su stoga i podložni analizi sastava. Kada mali meteor uðe u Zemljinu atmosferu. a svemirsko kamenje koje padne na zemljinu površinu predstavlja meteorite. Skoro svi meteoridi koji uðu u Zemljinu atmosferu. kameno-gvozdeni meteoriti. azota i drugih gasova atmosfere. Dejstvom trenja oslobaðaju se jonizovane èestice meteorida koje prilikom rekombinovanja oslobaðaju svetlosnu energiju koja se može videti sa Zemlje kao rep meteora. . Najveãa kolièina svemirskih èestica koje dolaze u kontakt sa Zemljom predstavljaju prašinu sa neke od kometa koje prolaze Sunèevim sistemom. Meðutim. i kameni . odnosno male svemirske kamenèiãe koji se prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu jako zagreju i poèinju da emituju svetlost sve dok u potpunosti ne izgore. Nakon nekoliko sekundi ceo meteor izgori i njegovi ostaci najèešãe samo u obliku prašine padaju na Zemlju. Ostaci izgorelog meteora zovu se meteroidi. U zavisnosti od kvalitativnog sastava.Od èega se sastoje meteori? Meteori predstavljaju kosmièki materijal koji stalno pada na Zemlju u obliku tela èija se velièina kreãe od kamenja mase nekoliko kilograma do mikroskopskih èestica prašine mase manje od jednog mikrograma. sigurno ste videli meteore ili èitave pljuskove meteora u obliku onoga što ljudi obièno zovu zvezde padalice. Kada se telo kreãe kroz vazduh. Putovanje kroz vakuum. Meteroidi iz svemirskog vakuuma ulaze u Zemljinu atmosferu brzinom izmeðu 11 i 72 kilometra u sekundi. veã predstavljaju meteore. ono mora da krèi sebi put kroz èestice kiseonika. on prelazi iz oblasti vakuuma u oblast vazduha. U astronomiji. tako da se on zapali i poèinje da svetli. onda obièno kažemo da smo videli zvezdu padalicu. postoji tri razlièita tipa meteorita. . pa kažemo da vazduh stvara trenje. ako ste ikada gurnuli ruku kroz prozor automobila dok se vozite auto-putem onda sigurno znate da je kretanje kroz vazduh mnogo napornije. koji se sastoje uglavnom od gvožða i nikla. odnosno prazan prostor ne zahteva nikakav napor i telu ne oduzima nikakvu energiju. Zvezde padalice ipak nisu zvezde koja padaju sa visina. Meteroidi mogu biti prilièno velikog oblika. Meteoriti predstavljaju naziv za meteore koji se ne pretvore u prah prilikom puta kroz Zemljinu atmosferu. Meteoriti koje ljudi pronalaze na Zemlju predstavljaju ostatke nekog veãeg svemirskog kamenja. zvezda padalica. Posebno male èestice su u stanju da potpuno izgore u gornjim slojevima atmosfere. a to su: gvozdeni meteoriti. Trenje izmeðu èestica vazduha i meteorita stvara toplotu veãu od 1500 oC. Kada uðe u Zemljinu atmosferu.Koliko su veliki meteori? Ukoliko imate obièaj da posmatrate zvezdano nebo.Šta su to zvezde padalice? Sigurno ste barem jednom u životu videli zvezdu padalicu kako leti nebom i setili ste se kako tada treba da poželite nešto lepo što ãe vam se jednog dana ispuniti. otprilike velièine košarkaške lopte.

što za posledicu ima smenu godišnjih doba. Mleèni put se pomera i tokom niza godina. Usled rotacije Zemlje oko svoje ose. koncentrisani u galaktièkoj ravni. Pojam Mleèni put se koristi i kao sinonim za našu galaksiju.Kako nastaju meteorske kiše? Meteorske kiše nastaju kada Zemlja u svojoj orbiti oko Sunca proðe kroz kamenje koje potièe od dezintegracije neke komete. uglavnom velièine zrnaca peska. najsvetliji je i najgušãi zvezdama i predstavlja intenzivan izvor radio talasa. usled oscilovanja Zemljine ose rotacije. a potièe od svetlosti mnoštva zvezda iz naše Galaksije. tj. manje vodonika i helijuma u hondritima. ali pošto su neki delovi puta komete bogatiji kamenjem nego ostali. a u našem narodu je poznat kao Kumova Slama ili Rimski Put. a naše Sunce se nalazi na oko dve treãine rastojanja od centra Galaksije do njenog kraja. pa stoga putevi mnogih kometa presecaju ili se delimièno preklapaju sa putanjom Zemlje. . Kada Zemlja preseèe njihovu orbitu tokom svog godišnjeg kretanja. srednje rastojanje izmeðu zvezda iznosi oko jedne svetlosne nedelje. pod dejstvom toplote dolazi do isparavanja komete što se može primetiti u obliku njenog dugaèkog i vidljivog repa. položaj Mleènog puta na nebu se menja tokom noãi. Galaktièki disk je dugaèak oko 100 000 svetlosnih godina. stari Germani Putem Inja i Leda. Ako izuzmemo prisustvo isparljivih hemijskih elemenata. Meteorske kiše povezane sa orbitom odreðene komete pojavljuju se uglavnom u isto vreme svake godine. koga su Maje nazivale Duginim Bratom. Ipak. stari Kinezi Nebeskom Rekom. karakteriše ih prisustvo hondrula. prilikom njenog prolaska blizu Sunca. koja je spiralnog oblika i sadrži oko 200 milijardi zvezda. nailazi na gomile malih kamenèiãa koji sagorevaju prilikom ulaska u Zemljinu atmosferu stvarajuãi tako vidlijivu meteorsku kišu. Najreprezentativniji uzorci meteorita su pronaðeni na Antarktiku.26 svetlosnih godina). što bi eventualno moglo ukazati na njihovo poreklo u samom Sunèevom sistemu. onda intenzitet ove meteorske kiše može varirati iz godine u godinu. malih sfera brzo ohlaðenog silikatnog minerala (najèešãe olivina ili piroksina) velièina od 1-10 milimetara. a s druge strane višak litijuma i bora. zaklanjaju deo . milion bliskih zvezda obasipalo bi nas kolièinom svetlosti jednakoj svetlosti od nekoliko stotina punih Meseca. Kada bismo se nalazili unutar središnjeg parseka galaktièkog jezgra (kruga oko centra Mleènog puta èiji je polupreènik jednak jednom parseku. 3. položaj Mleènog puta se menja tokom godine. a to su: ahondriti i hondriti. tj. gde ih je ledeni omotaè veoma dobro oèuvao. a za razliku od ahondrita. veãine kometa putuju u orbitama oblika izrazito izduženih elipsi. Naime. Pošto je jezgro komete sastavljeno od èestica leda i prašine. Centar Mleènog puta preènika oko 15 000 svetlosnih godina. Ovako osloboðeni mali kamenèiãi. sastav hondrita je slièan sastavu Sunca. . Premda je Zemljina orbita oko Sunca skoro potpuno kružna.Šta je to Mleèni put? Mleèni put. a njihov sastav je bio veoma slièan kamenju koji je posada Apollo-a donela sa Meseca. predstavlja maglièastu traku svetlosti koja se pruža duž noãnog neba. odnosno na oko 30 000 svetlosnih godina od centra Galaksije. Razlog zašto se milijarde zgusnutih zvezda iz središta Mleènog puta ne vide kao najsjajniji deo naše Galaksije je u tome što brojni oblaci meðuzvezdane materije (gasa i prašine). u blizini centra naše Galaksije. nastavljaju da se kreãu po izduženim eliptiènim putanjama oko Sunca bliskim putanji njihove komete roditelja. Hondriti predstavljaju èak 85 % od svih meteorita.meteoriti koji èine 90 % svih meteorita i koji se opet dele u dve podgrupe. a usled rotacije svih galaktièkih zvezda oko centra Galaksije. tj. meteorska kiša je najlepša kada Zemlja preseèe putanju komete neposredno nakon što je ona prošla.

Sunca koje obuhvata 99.3 · 1023 kg. Saturn (mase 5.Koliko je veliki Sunèev sistem? Sunèev sistem obuhvata 9 planeta. i sve planete osim Venere i Urana (koji se okreãe oko svoje ose normalno u odnosu na orbitalnu ravan) orbitiraju oko svoje ose u istom smeru u kome orbitiraju oko Sunca. najvažnije saznanje je to da se naš Sunèev sistem nalazi na unutrašnjoj ivici jednog spiralnog ramena. nalazi se tzv.39 astronomskih jedinica).6. Takoðe. Sve planete orbitiraju oko Sunca u smeru njegove rotacije. A da se nalazimo iznad ili ispod ravni diska. jer ne možemo da vidimo daleko u svim pravcima. . Krajem 18. veã na 3/5 rastojanja od ivice do centra diska. oblaka gasa i prašine. koje su dale još bolje predstave o položajima spiralnih ramena.6 miliona kilometara od Sunca (oko 40 astronomskih jedinica). Mleèni Put se zaista može videti noãu kao 15o široka. Da je npr. izgledao bi drugaèije.4 · 1023 kg i preènika 6786 km) – 227. potrebno je oko dvesta miliona godina da zvezda napravi punu orbitu oko centra Galaksije.94. na oko 25 000 svetlosnih godina od centra Galaksije ispunjene zvezdama.9 · 1024 kg i preènika 12100 km) – 108. S druge strane. Ipak. kada je Harlou Šepli izmerio rastojanje do velikih zvezdanih jata. Uran (mase 8. zvezdana traka koja se rasprostire po nebu. U poslednjih 75 godina. pomalo podseãa na poduhvat da se napravi mapa šume. maglièasta zvezdana svetlost bi bila ravnomerno rasporeðena po celom nebu. a mi negde u ravni sa njim. optièke. Neptun (mase 1026 kg i preènika 49538 km) – 4488. maglièasta.7 · 1025 kg i preènika 51108 km) – 2867. Samo ovo posmatranje nas može dovesti do zakljuèka da je naša Galaksija ravni zvezdani disk. pa mu je stoga izgledalo da se nalazimo u centru zvezdanog oblaka. Meðutim. infracrvene i rendgenske spektroskopije. Merkur (mase 3. Venera (mase 4. nego na drugoj strani neba.vidljive svetlosti zvezda. Ipak.4.94. Iza orbite Plutona. mnogobrojne njihove satellite.72 astronomske jedinice). on nije bio svestan prisustva malih èestica meðuzvezdane prašine koje apsorbuju svetlost sa udaljenih zvezda iz Mleènog Puta.3 · 1022 kg i preènika 2350 km) na 5909. a Pluton (mase 1. Nakon toga. Jupiter (mase 1. a na udaljenosti od galaktièkog središta na kojoj se danas nalazi Sunce. rotira oko centra naše Galaksije. u krugu od jednog parseka od našeg Sunca.Kako se zna gde se nalazimo u Mleènom Putu? Pronaãi naš položaj u oblaku od 100 milijardi zvezda. Zemlja (mase 6 · 1024 kg i preènika 12756 km) – 149. a ne samo duž jedne trake. a i sve planete se nalaze u istoj ravni (osim Merkura i Plutona èije su orbitalne ravni malo nagnute). nekoliko stotina poznatih kometa i mnogo meteora i èestica meðuplanetarne prašine i gasa koji orbitiraju oko njegove jedine zvezde. precizniji položaj našeg Sunca u Galaksiji se može odrediti putem merenja rastojanja do svih zvezda koje možemo videti.7 · 1026 kg i preènika 120536 km) – 1423. Mars (mase 6. Ortov oblak u kome se nalaze mnogobrojne komete sa veoma velikim periodima obilaska oko Sunca.2 (0.6 (1 astronomska jedinica). kao i da se Zemlja ne nalazi u centru. a preènika 4878 km) se nalazi na srednjem rastojanju od Sunca od 57. poznatih kao globularna jata.9 · 1027 i preènika 142984 km) – 774. zvezdana lopta. Naime.86 % mase Sunèevog sistema. astronomi su poboljšali ovu sliku uz pomoã raznih tehnika radio. nekoliko stotina hiljada asteroida. zajedno sa svim drugim galaktièkim zvezdama. da nije disk. dok leškarimo na grani jednog drveta u njoj. došlo se do saznanja da je zvezdani galaktièki disk preènika 100 000 svetlosnih godina.9 miliona km (0. debljine diska itd. a bez moguãnosti putovanja van naše planete. dok se heliopauzom naziva granica Sunèevog sistema iza koje se više ne uoèava . sjaj Mleènog Puta bi bio veãi na jednoj. Sunèev sistem. . veka astronom Vilijam Heršel je procenio da se Zemlja nalazi u centru jednog zvezdanog oblaka oblika mlinskog kamena. nema nijedne druge zvezde osim Sunca.

Kada je ovaj embrion postao masivan kao deset naših planeta. . pa i naše Sunce stvaraju energiju. koja je više nego dvostruko masivnija od svih drugih planeta u Sunèevom sistemu zajedno. ali mu slabija sila gravitacije usled nedovoljno velike mase ne dozvoljava da postigne dovoljno visok unutrašnji pritisak i temperaturu i da zapoène proces fuzije vodonika u helijum.5 km daleko od Sunca. dok bi mali Pluton orbitirao na oko 863 metra od Sunca. èija masa je 1000 puta manja od mase Sunca.2 astronomske jedinice. a zapremina 1316 puta veãa od Zemlje. koja danas iznosi 318 masa Zemlje. Smatra se da se heliopauza nalazi na oko 100 astronomskih jedinica od Sunca (tj. Skoro svi nauènici koji prouèavaju nastanke planeta. Zvezde nastaju u gravitacionom sažimanju gustih oblaka meðuzvezdane prašine i gasa. zvezda dostigne svoj krajnji oblik. a tri Galilejeva satelita (Io. proto-Jupiter je dobio najveãi deo svoje mase. preènika 1. Najpre su nastala velika jata leda i kamenja. na oko 15 milijardi kilometara ili oko 14 svetlosnih sati od Sunca). Takoðe. Evropa i Ganimeda) orbitiraju oko Jupitera u vremenskom odnosu 4:2:1. tada bi se na daljini od 117 metara nalazilo Sunce. odnosno dan na Merkuru traje 58. Proxima Centaura. . zamislimo li Sunce kao jednu fudbalsku loptu. nalazila bi se u proseku na oko 33 metra od Zemlje.1 metra.6 dana) za dve rotacije Sunca oko svoje ose. proces u kome sve ostale zvezde. a Pluton kao vrh èiode. Ova tela velièine kometa su se sudarala i akumulirala u velikom planetarnom “embrionu”. koji se èesto nazivaju planetezimalima. što je za više od 8 fudbalskih terena daleko od nas. Ako bismo želeli da napravimo umanjeni model Sunèevog sistema u kome bismo našu malu planetu prikazali lopticom preènika 1 cm. rastuãu zvezdu. koji je najveãa planeta u našem Sunèevom sistemu. Nakon što daljim sažimanjem oblaka gasa i prašine. Venera. jer se sastoji od istih elemenata (vodonika i helijuma) kao i Sunce. Nastanak Jupitera se može podeliti u dva podprocesa. najveãa planeta Sunèevog sistema. disk gasa je uklonjen pod dejstvom jakog solarnog vetra. Merkur tri puta obrne oko svoje ose (period pune rotacije. a Suncu najbliža zvezda. ovi oblaci stvaraju ravne diskove koji okružuju centralnu. pri èemu se odstupanje od ovog odnosa ne opaža èak ni na devetoj decimali. Zemlju kao jednu ribizlu ili borovnicu. njegova gravitacija je poèela da privlaèi gas iz diska. Mesec bi bio loptica preènika 3 mm udaljena od Zemlje 30 cm. nama najbliža planeta. tj. pre nego što se formirao Saturn i dostigao sliènu velièinu. Relativno brzo nakon ovoga. a tokom ovog drugog dela procesa nastanka.gravitacioni i svetlosni uticaj zvezde kojoj dugujemo život na našoj planeti. Tako se npr. ostaci materije u diskovima postaju slobodni i formiraju planete. bio bi prikazan lopticom preènika 10 cm. imao bi preènik od oko 4 mm i nalazio bi se 4. a usled rotacije. ne postoji nijedan asteroid sa celobrojnim periodom rotacije u odnosu na Jupiter. na daljini od 608 metara od Sunca. najudaljenija planeta od Sunca. odnosno izvan granica naše sadašnje atmosfere. Kada bi Jupiter bio izmeðu 50 i 1000 puta masivniji nego što jeste. Pluton. tada bi Zemlje orbitirala na rastojanju do 22 metra od Sunca.Koji su to Jupiterovi sateliti? . gravitaciono privlaèenje njegovih sastavnih èestica bi postalo dovoljno veliko da zapoène lanèani proces fuzije i da se tako Jupiter pretvori u zvezdu. Jupiter. smatraju da je Jupiter nastao na razlièit naèin od ostalih zvezda. premda se smatra da postoje mnoge komete koje odlaze na 50000 astronomskih jedinica od Sunca da bi se ipak periodièno vraãale da naprave krug oko njega. U Sunèevom sistemu postoje i mnogi neobièno pravilni odnosi. nalazila bi se 30 000 km daleko od nas. a èesto se naziva i “ugašenom” ili “palom” zvezdom. nalazi se na rastojanju od 5.Da li je Jupiter nekada bio zvezda? Jupiter.

Jupiter. godine. a treãi po velièini u Sunèevom sistemu (drugi po velièini je Saturnov mesec Titan koji je veãi od Merkura) i otprilike je velièine Merkura. Za sve ostale manje Jupiterove mesece se smatra da su asteroidi koji su vremenom postali privuèeni Jupiterovom gravitacijom. Vulkanska lava se na njemu podiže do visina od 300 kilometara. Evropa orbitira sa periodom od 3. Premda je stalno okrenut Jupiteru sa svojom jednom stranom. Evropa. a i najveãi satelit u Sunèevom sistemu. Io prolazi kroz jako Jupiterovo magnetno polje. premda u malim kolièinama. Kalisto je drugi najveãi satelit Jupitera (sa polupreènikom od 2403 km). odnosno period rotacije planete oko svoje ose traje 243 zemaljska dana. a on sam se sastoji iz jednakog odnosa kamenja. na Kalistu koji orbitira na rastojanju od 1 883 000 km sa peridom od 16. planeta koja je po svojim dimenzijama i gustini veoma slièna Zemlji. pa je stoga usled variranja rastojanja do Jupitera. s obzirom da je njegov preènik jednak 5 262 km. orbitira sa periodom od 1. a zajednièkim imenom su poznati kao Galilejevi sateliti. Sunce se vidi sa Venere tokom 121 Zemaljskog dana.7 zemaljskih dana. 7. najtoplijoj planeti Sunèevog sistema. Ganimed i Kalisto.Na kojoj planeti Sunèevog sistema je dan duži od godine? Premda je Sirijus najsjajnija zvezda na Zemljinom noãnom nebu. mnogi misle da je najsjajnija zvezda zapravo zvezda Danica. dok godina. kao i odvajanje tone materijala sa Ioa ka Jupiteru u svakoj sekundi. Ipak. Venera. što u svakom sluèaju znaèi da je kiseonik glavni sastojak njegove atmosfere. posebna je i po tome što za razliku od svih drugih planeta Sunèevog sistema. meseci Evropa i Ganimed perturbuju Iovu orbitu u eliptiènu putanju. nešto je veãi od našeg Meseca. Ganimed je najveãi Jupiterov satelit. Io predstavlja najaktivnije vulkansko telo u Sunèevom sistemu. Od ova 4 satelita. Ganimed je sastavljen od kamenog jezgra sa vodeno-ledeno-silikatnim pokrivaèem i korom od kamenja i leda. jer je njegova kora veoma stara i datira iz vremena od pre oko 4 milijarde godina kada se Sunèev sistem tek stvorio. . Io èiji je glavni atmosferski sastojak sumpor dioksid.15 dana. Upravo usled ovoga. koja je stvarno najsvetlija. a nedavno je na njegovoj površini detektovano prisustvo ozona. Upravo na ovoj. Galileo Galilej je pomoãu svog teleskopa uoèio 4 najveãa Jupiterova satelita koji se danas nazivaju Io. Kalisto je nebesko telo sa najviše kratera u Sunèevom sistemu. što znaèi da je dan na Veneri za skoro 20 zemaljskih dana duži od godine na njoj. koja izaziva munje u Jupiterovoj gornjoj atmosferi. postižuãi pri tome èak polovinu Iove kosmièke brzine. pa je stoga i njemu najbliži od sva 4 Galilejeva satelita. Njegov glavni atmosferski sastojak je ugljen dioksid. najveãa planeta u Sunèevom sistemu predstavlja jedan pravi mali solarni sistem. koje rotiraju u istom pravcu kao i Sunce (drugim reèima. Sunce . Ganimed orbitira na rastojanju od 1 070 000 km od Jupitera sa periodom od 7. polupreènik joj je jednak 1 565 kilometara. pogotovo ako uzmemo u obzir da sastav Jupitera veoma podseãa na Sunce. premda nije zvezda. s obzirom da se duž njega formira napon od 400 000 Volti i struja od 3 miliona ampera. Io izložen velikim plimskim silama koje uzrokuju nadimanje i spuštanje njegove èvrste površine (ne vodene kao na Zemlji) za èitavih 100 metara.Sa 39 do danas poznatih prirodnih satelita.77 dana na srednjem rastojanju od 422 000 kilometara od Jupitera. Meteoriti su uzroci mnogobrojnih kratera na njegovoj površini. a poseduje izuzetno glatki ledeni pokrivaè debeo oko 5 kilometara ispod koga se možda nalazi okean dubine veãe i od oko 50 kilometara u kome se sumnja da postoji èak i živi svet. leda i vode. januara 1610. veã planeta i to ona koju nazivamo Venerom. pa se stoga ponaša i kao mali elektrièni generator. a slivanje vode duž njegove površine stvara svetle niti i prstenove oko kratera èineãi tako Kalisto jednim od najlepših nebeskih tela posmatranih sa Zemlje. odnosno period rotacije planete oko Sunca traje 224.69 dana nema velikih planina što je verovatno posledica ledene prirode njegove površine. pa ga stoga èesto nazivamo i ugašenom zvezdom. dan. glavni atmosferski sastojak kiseonik.55 dana na rastojanju od 671 000 km od Jupitera. a isto toliko dana traje i noã.

2 miliona kilometara u proseku) nego Merkur (57. godine je primeãeno da se Marsova atmosfera ponaša kao džinovski prirodni laser koji emituje koherentne infracrvene talase na talasnoj dužini od 10. 1980. pa stoga. došlo bi do poveãanog isparavanja vode iz okeana u atmosferu. najverovatnije ne žive nikakva inteligentna biãa.5 %).3 % ugljen dioksida. gravitacija trostruko. 1938. što èini ideje o postojanju vode u teènom stanju na ovoj planeti praktièno nemoguãim. nekada se mislilo da je do sezonskih promena boje tamnih podruèja (tzv. na Marsu. za ispitivanje topografije ove planete se koriste radio talasi koji prodiru kroz gustu zavesu Venerinih oblaka i odbijajuãi se od njene površine. Iako danas znamo da na Marsu. što dovodi do velike apsorpcije elektromagnetnih talasa sa Sunca i do globalnog zagrevanja Venere.Zašto su Marsovci zelene boje? Izgleda da je tradicija zelenih Marsovaca zapoèela u seriji knjiga “Barsoom” Edgara Rajsa Berouza. Kada bi se i Zemlja nalazila toliko blisko Suncu kao Venera.). poèeli da se spremaju za invaziju Marsovaca.7 % azota. Meðutim. a u najboljem sluèaju. izgradili Marsovci kako bi dovlaèili vodu iz polarnih oblasti do suvih.9 miliona kilometara u proseku) je upravo u pojaèanom efektu staklene bašte kao posledice izrazito guste atmosfere. 2.izlazi na istoku). a atmosferski pritisak je 170 puta slabiji od Zemaljskog pritiska atmosfere. a E. što bi takoðe poveãalo efekat staklene bašte i prouzrokovalo veãe temperature na Zemlji. Sunce se jedva vidi sa njene površine. nebo bi nam sa nje izgledalo kao da se nalazimo u èaši za šampanjac – imali bismo samo pregled malog parèeta neba iznad nas. Uz sve ovo. koji izrazito podseãaju na presušena reèna korita. Takoðe. L. još uvek se ne poznaju pravi uzroci postojanja izvesnih pravilnih struktura i linija na površini planete koji se najèešãe nazivaju kanalima. a u svim knjigama ovog serijala glavni junak se borio protiv Marsovaca koji su svi bili zelene boje. trenutno je jedno od kljuènih pitanja planetarne nauke da li je klima na Marsu bila nekada dovoljno topla da obezbedi slivanje vode sa polarnih kapa planete (zaleðene smeše ugljen dioksida i vode na polovima planete) i njeno trajno opstajanje u teènom obliku. Velike vruãine koje vladaju na Veneri (oko 500o tokom dana) prouzrokovane su izrazito gustom atmosferom koju u najveãoj meri (96 %) èini ugljen dioksid. Naime. a zalazi na istoku. Proseèna temperatura na Marsu iznosi –63oC. marsovskih oaza) dolazi usled naizmeniènog bujanja i uvenuãa vegetacije. Usled ovako gustih oblaka i atmosfere na Veneri.13 % kiseonika i 0. Venera i Merkur su jedine planete Sunèevog sistema koje nemaju svog prirodnog pratioca u vidu nekog meseca. Pre ovoga.03 % vodene pare. . 0.33 mikrometara. a razlog zašto je Venera toplija od Merkura iako se nalazi na dvostruko veãem rastojanju od Sunca (108. od kojih je prva u nizu bila “Princeza od Marsa” (1912. nikada ne pada kiša. godine je Orson Vels emitovao na radiju adaptaciju poznatog SF romana Herberta Džordža Velsa “Rat Svetova” nakon koje su mnogi ljudi. Ipak. a masa desetostruko manja od vrednosti odgovarajuãih velièina na Zemlje. Arnold je u svom “Raspustu poruènika Gulivera Džonsa” pretpostavio da su Marsovci ustvari isti kao i ljudi sa naše planete. ne znajuãi da je u pitanju samo radio drama. planeti èija je zapremina dvostruko. stižu nazad do nas noseãi sa sobom informacije o planetarnim planinama i dolinama. Takoðe. a drugi najzastupljeniji gas na njoj je azot (3. Herbert Džordž Vels je pisao o Marsovcima braon boje. Pošto površinu Venere nije moguãe videti. usled visokog koeficijenta refrakcije kao posledice veoma guste atmosfere. što je još više podstaklo razmišljanja o postojanju Marsovaca. vazdušni pritisak na površini Venere odgovara pritisku kome bismo bili izloženi kada bismo zaronili u more na dubinu od 900 metara. Atmosfera Marsa se sastoji od èak 95. Nekada se mislilo da su ove kanale. Sunce na Veneri izlazi na zapadu. Venera rotira u suprotnom pravcu. centralnih oblasti planete. planeti na kojoj se nalazi Olympus Mons. što je . oblaci njene atmosfere jure u pravcu istoka i to 60 puta brže od brzine kretanja èvrstog tela Venere. najveãi vulkan u Sunèevom sistemu.

Letelica NEAR je bila lansirana februara 1996. najveãi od svih poznatih asteroida. dok noãu temperatura opada na oko -150oC. a danas još uvek šalje radio signale ka Zemlji. a najverovatnije su izgraðeni od gvozdenih stena). da bi februara 2000. Ova letelica je juna 1997. najverovatnije ugljenièni asteroidi). neophodno nam je da možemo registrovati njeno gravitaciono privlaèenje sa nekim drugim nebeskim telom. a iz èega se odredila masa i gustina Erosa). . saznali smo da njihove godine (periodi obilaska oko Sunca) traju izmeðu 3 i 30 dana. Izuèavanjem spektra svetlosti koju reflektuju ova nebeska tela. Sve do skora. a orbitira na oko 1. Letelica NEAR koja je bila opremljena sa magnetometrom (koji je merenjem magnetnog polja ustanovio prisustvo gvožða u ovom asteroidu).Kako se mere mase asteroida? Precizno izraèunavanje mase planeta se vrši merenjem vremena potrebnog da neki njen prirodni satelit napravi pun krug oko nje. mase asteroida su toliko male da ne vrše nikakav znaèajan gravitacioni uticaj na bilo koje okolno nebesko telo. u poslednje vreme je nekoliko asteroida obišla svemirska letelica. godine sleti na površinu asteroida Eros prilikom èega je na Zemlju poslala mnogo slika sa visina izmeðu 500 i 120 metara. putanja letelice u orbiti oko asteroida se krivi pod dejstvom privlaèenja izmeðu dve mase. godine ušla u orbitu asteroida Eros. koji predstavlja jedan od najveãih asteroida u Sunèevom sistemu. a ovo krivljenje putanje se meri pažljivim praãenjem i Doplerovim radio merenjima sa . Drugim reèima. niskog sjaja). godine prošla na oko 1212 km iznad površine asteroida Matilda. uspela je da 12. Meðutim. Usled slabe gravitacije. da bismo izmerili masu nekog tela. širokog i debelog po 13 km. kamena nebeska tela koja orbitiraju oko Sunca u prostoru izmeðu orbita Marsa i Jupitera. M (slièni gvozdenim meteoritima). X i Gama spektrometrom (koji je merio visokoenergetsko zraèenje emitovano sa površine asteroida). multispektralnim spektrometrom (koji je pomoãu više razlièitih talasnih dužina svetlosti odreðivao sastav kamenja na asteroidu) i radio aparatom (koji je slao konstantan radio signal ka Zemlji pomoãu koga se merilo gravitaciono privlaèenje letelice ka Erosu. mase asteroida su se jednostavno procenjicale na osnovu njihovih dimenzija i pretpostavki o mineralima od kojih su saèinjeni. Danas postoji više od 20 000 poznatih asteroida.neophodno za nekadašnji ili buduãi razvoj života (ili naseljavanje) na ovoj crvenoj i pustinjskoj planeti Sunèevog sistema. a merenjem promena u njihovom sjaju (odnosno odsjaju). a njihovo postojanje je otkrio Ðuzepe Pjaci 1801. što znaèi da se nalaze na rastojanjima izmeðu 2. P i D (crvenkasti. infracrvenim spektrometrom (koji je merio spektar Sunèeve svetlosti reflektovan sa asteroida kako bi se ustanovio njegov mineralni sastav). . njihovi preènici se nalaze u rasponu izmeðu jednog i nekoliko stotina kilometara. kosmièka brzina sa površina ovih tela iznosi svega nekoliko desetina kilometara na èas. februara 2001. Meðutim. oblika je ploda krompira dugaèkog 33 km. laserskim ureðajem za merenje topografije asteroida. Asteroidi su asimetriènih oblika. malog nebeskog tela. što znaèi da bismo i samo uz pomoã skoka možda mogli da se otisnemo sa površine asteroida u meðuplanetarni prostor. S (dvostruko svetliji od C asteroida. Godina na njemu traje samo oko 5 sati i on je asteroid S tipa. godine i predstavljala je prvi kosmièki projekat orbitiranja oko jednog.Šta su to asteroidi? Asteroidi (ili planetoidi) predstavljaju mala.2 astronomske jedinice od Sunca. na osnovu èega se pišu Njutnove jednaèine i izraèunava masa planete. Kao i u sluèaju prirodnog Meseca. preènika 457 km. Dnevne temperature na asteroidima iznose oko 100oC. došli smo do zakljuèka da svaki asteroid pripada jednoj od sledeãih klasa: C (mraèni.1 i 3. godine kada je pomoãu teleskopa ugledao Ceres.5 astronomskih jedinica od Sunca.

a ona je jednaka 6. i sve to podeljeno sa kvadratom rastojanja od Zemlje do Sunca. Na osnovu ovih merenja. možemo na prethodno opisani naèin izraèunati masu bilo koje planete Sunèevog sistema. Takoðe. galijum. privlaèna sila gravitacije mora biti jednaka centripetalnoj sili. naravno uz prethodno astronomsko izraèunavanje perioda i preènika putanje planeta. nikl i dr. možda i na Mesecu.Kolika je gužva u pojasu asteroida? Asteroidni pojas izmeðu orbita planeta Marsa i Jupitera. moguãe je i vraãanje iskopanih strateških i dragocenih metala (npr. . Svaki ovako veliki asteroid doživi u proseku po jedan sudar na svakih nekoliko milijardu godina. svemirske letelice prolaze kroz ovaj pojas sa zanemarljivo malom verovatnoãom sudara sa nekim od asteroida. možemo korišãenjem istog zakona izraèunati i masu Sunca. možemo izraèunati masu Zemlje ako samo izmerimo silu kojom deluje Zemljina gravitacija na telo èiju smo masu prethodno izmerili na vagi.) mogli iskopavati i koristiti kao sirovi materijali za izgradnju veštaèkih svemirskih struktura. Prvi koncepti o asteroidnom rudarstvu. platina. znajuãi preènik Zemlje. svemirskih stanica ili Meseèevih baza. pa su stoga njihovi meðusobni sudari veoma retki. veã biste u najboljem sluèaju mogli da vidite barem jedan u blizini. i pretpostavljajuãi da je njen zapreminski centar isti kao i njen centar mase. Neki nauènici smatraju da bi se metali u asteroidima (gvožðe. prostornoj razdvojenosti razlièitih minerala na njima.98 · 1024 kg. Kada znamo masu Sunca. što znaèi da se sudari jednom do dva puta tokom života Sunèevog sistema. tj. Da bi Zemlja bila u stalnoj orbiti oko Sunca. ali proseèno rastojanje izmeðu njih iznosi oko 5 miliona kilometara. èiji su preènici veãi od jednog kilometra. Takoðe.Da li bi bilo korisno rudarstvo na asteroidima? Ideja o korisnosti rudarstva na asteroidima zasniva se na moguãem korišãenju materijala ekstrahovanih sa asteroida u svrhu podrške svemirskih letova. znatno bogatije ovim retkim metalima nego kamenje sa Zemlje ili sa Meseca. Najkorisniji materijali za ovakvu primenu bi bili voda (H2O). podeljenim sa kvadratom njihovog meðusobnog rastojanja. metan (CH4) ili neka druga jedinjenja koja bi se mogla pretvarati u raketno gorivo ili koristiti za zamenu potrošnih materijala neophodnih za održavanje života u Kosmosu. jer se ova ideja podržava na osnovu pretpostavki da je kamenje asteroida usled njihove diferenciranosti. neophodnoj da oèuva Zemlju u stalnoj orbiti. došlo se do zakljuèka da su izmerene mase asteroida manje od oèekivanih i da oni poseduju penastiju strukturu nego što se to oèekivalo. . Takoðe. neophodno nam je poznavanje vrednosti gravitacione konstante. sigurno ne biste videli nebo puno asteroida. a odatle i Sunèevu masu. što je jednako desetostrukom rastojanju od Zemlje do Meseca. dok su se novije ideje preorijentisale na potencijalne robotske misije.Zemlje. . možemo iz jednakosti gravitacione i centripetalne sile izraèunati brzinu kretanja Zemlje oko Sunca. podrazumevali su ljudske obilaske asteroida.Kako se odreðuju mase planeta? Njutnov zakon gravitacije nam kaže da je gravitaciona sila kojom se privlaèe dva tela jednaka proizvodu gravitacione konstante i njihovih masa. ili eventualno usmeravanje kriški asteroida ka proizvodnim pogonima na Zemlji ili jednoga dana. sadrži oko 100 000 asteroida. Tako.672 · 10-11 Nm2/kg2. germanijum ili zlato) na Zemlju. Ako na osnovu astronomskih merenja odredimo udaljenost Zemlje od Sunca. Centripetalna sila je jednaka proizvodu mase Zemlje i njene brzine. Gužva u pojasu asteroida je toliko mala da kada biste stajali na jednom od asteroida i gledali unaokolo. . Sada kada smo izraèunali masu Zemlje kao 5.

biva pod dejstvom gravitacije planete rastavljen na manje komadiãe koji zatim ostaju u orbiti planete i time postaju delovi planetarnog prstena. Po definiciji. kamenèiãa i leda. a pri tome je veãe od nekoliko metara i ne poseduje sopstveni izvor toplotne energije. Pluton je stenovito telo za razliku od gasovitih džinovskih planeta. trenutno. Zemlje i Marsa) se nalaze najmanje planete Sunèevog sistema koje su poznate i kao planetoidi ili asteroidi. U našem Sunèevom sistemu. Venere. Takoðe. Samo planete koje su veoma èesto izložene naletima leteãih objekata imaju oko sebe prstenje. a spektroskopska posmatranja su pokazala da èestice planetarnih prstenova koje su bliže jezgru planete orbitiraju brže nego udaljenije èestice. Saturna. koja se nalazi na srednjem rastojanju od oko 40 astronomskih jedinica (ili 5. s obzirom da su èak 6 satelita velikih planeta.Zašto se Pluton ne smatra pravom planetom? Svako telo koje se nalazi u zvezdanom sistemu (što znaèi da orbitira oko zvezde). kamene planete (Merkura.2o u odnosu na ekliptiku (orbitalnu ravan svih ostalih planeta Sunèevog sistema). Uran poseduje devet prstenova koji èine prašina i kamenèiãi velièine oko jednog metra. Pluton nosi epitet osme planete Sunèevog sistema. kao što su Jupiter. Saturn. a naravno kada je u pitanju èvrsti satelit. pa stoga. kao što je na primer i sada sluèaj. èije se razmere kreãu od nekoliko mikrometara do nekoliko stotina metara. sastoje se od komadiãa kamenja.Kako su nastali i od èega se sastoje prstenovi planeta? Prstenovi oko planeta. jer se u tom sluèaju naziva satelitom. Plutona èesto porede sa kometama. èija putanja prolazi kroz orbitalne . Urana i Neptuna) i 4 male. Rošeova granica predstavlja 2. bilo koji objekat koji priðe planeti na manje rastojanje od njegove Rošeove granice. Rošeova graniva predstavlja minimalno rastojanje izmeðu centra planete i fluidnog satelita na kome fluidni satelit može stabilno orbitirati i ostati stabilan nasuprot gravitacionom dejstvu planete. trunèica prašine i leda. Na odreðenom rastojanju od planete postoji zamišljena sfera koja se naziva Rošeovom granicom. a premda se diskovi prašine oko novoformiranih planeta najèešãe pretvaraju u satelite. jer izmeðu njegovih atoma postoje snažne vezivne sile koje su u stanju da se suprotstavljaju slabijem privlaènom dejstvu gravitacije. U skladu sa ovakvom klasifikacijom. Prstenovi oko Jupitera su prilièno razreðeni i sastoje od èestica razmera od 1 do 2 mikrometra. telima ekstremno eliptiènih putanja oko Sunca (a koja poèinju da se tope kada se dovoljno približe Suncu). Usled velike eliptiènosti njegove putanje oko Sunca.. dovodi na manje rastojanje od Sunca nego Neptun.456 polupreènika planete. Planeta Pluton.9 milijardi kilometara) od Sunca. dok su Saturnovi prstenovi znatno složeniji i sastoje se od sedmoslojne mešavine prašine. on je tada u stanju da priðe planeti na manje rastojanje od Rošeove granice. . postoji nekoliko tipova planeta koje su uglavnom rasporeðene duž ravni Sunèevog sistema po svojim dimenzijama. izmeðu 4 velike gasovite planete (Jupitera. pod uslovom da ne orbitira oko tela koje orbitira oko zvezde. Naime. dok Neptun poseduje tri prašinasta prstena. smatra se planetom. komete ili neki veãi objekti priðu isuviše blizu planeti i pod dejstvom plimskih sila (naizmeniènog širenja i skupljanja rotirajuãeg tela pod dejstvom privlaène sile gravitacije) bivaju rastureni na komadiãe. na neki naèin odskaèe od ovako ureðenog sistema. a za razliku od svih ostalih planeta Sunèevog sistema. on poseduje dovoljno gravitacije da mi mogao vremenom da se izoblikuje u sferno telo. Pluton jeste planeta Sunèevog sistema. Planetarni prstenovi nastaju kada asteroidi. a pošto je i njegovo jezgro najverovatnije èvrsto. orbitalna ravan Plutona se nalazi pod uglom veãim od 17. a za primer možemo uzeti Halejevu kometu. pa i naš Mesec veãi od njega. što ga s vremena na vreme. Uran i Neptun iz našeg Sunèevog sistema. jer njegov ekvatorijalni preènik iznosi 2350 km. Kada su planeta i satelit jednakih gustina.

kao na primer Halejeva kometa èiji period obilaska oko Sunca iznosi 76 godina) ili duge (preko 200 godina. pa je tada dobio status devete planete Sunèevog sistema. vodonièni omotaè (koji nevidljivo oblaže glavu komete i poveãava se sa približavanjem komete Suncu). . i oni zajedno orbitiraju oko Sunca sa periodom revolucije od 247. može se razlikovati nekoliko njenih razlièitih delova: èvrsto jezgro (èiji preènik najèešãe iznosi izmeðu 1 i 10 kilometara.putanje svih planeta osim Plutona. èini Pluton geološki i meteorološki razlièitim od svojih bliskih suseda. godine na osnovu male perturbacije u kretanju Urana predvideo postojanje planete iza orbite Neptuna. Pluton poseduje i jedan satelit kome su astronomi dali ime Šaron. što znaèi da dok se Neptun dva puta okrene oko Sunca. kao i mnoge druge komete sa periodom obilaska oko Sunca manjim od 500 godina. . Ponekad se smatra da je Pluton najveãi èlan Kuiperovog pojasa (do koga stiže i Halejeva kometa. što sa Zemlje opisujemo kao kometin rep. Ipak. katrana) i kamenog središta. leda (taènije zaleðene smeše vode. U okviru Kuiperovog pojasa. a sledeãi put ãe doãi tek kroz 300 000 godina). Ortov oblak koji se pruža od orbite Plutona (u proseku od oko 40 astronomskih jedinica od Sunca) pa sve do samih granica Sunèevog sistema (tzv. najudaljenije planete koja kruži oko Sunca). èesto se desi da one pod dejstvom Jupiterove gravitacije budu pocepana na deliãe. mada može biti velika koliko i Jupiter ili Saturn. sa izuzetkom Plutona èija je orbita za oko 170 nagnuta u odnosu na ekliptiku). koma (koja zajedno sa jezgrom èini glavu kometa.Zašto Ortov oblak nije diskolik? Iako se Sunèev sistem nalazi praktièno u jednoj ravni. metana i ugljen dioksida). azota i ugljen monoksida. s obzirom da se sve planete okreãu oko Sunca u istoj ravni (tzv. a smatra se da se sastoje od: prašine. najèešãe je oko 1000 puta veãa od jezgra. prašinasti rep (najèešãe dugaèak nekoliko miliona kilometara. godine kada je Pluton prvi put primeãen. jer dobro reflektuje svetlost) i jonski rep (koji se sastoji od jonizovanih atoma i molekula koje. . traje 6.3 · 1022 kg. kao na primer kometa Kohoutek koja je prošla pored Sunca 1974. ovi objekti se okrenu tri puta.Šta su to komete? Komete predstavljaju kosmièke lutalice. uvek je usmeren suprotno od Sunca. ali daleko iza orbite Plutona. Prilikom prolaska kometa kroz Sunèev sistem. mase 1. trans-Neptunovih objekata (u koje spada i Pluton) koji imaju tu osobinu da im je period rotacije oko Sunca stoji u odnosu 2:3 sa periodom revolucije Neptuna.39 zemaljskih dana. Komete koje prolaze kroz naš. postojanje atmosfere koja se najverovatnije sastoji iz metana. postoji i još jedna grupa tzv. godine. amonijaka. ekliptici. Sunèev sistem poseduju veoma široke orbite oko Sunca koje se nalaze u okviru: Ortovog oblaka (sfere oko Sunca èiji polupreènik iznosi oko 277 svetlosnih dana) ili Kuiperovog pojasa (oblast u ravni Sunèevog sistema. solarni vetar odbacuje od sebe). iako ga položaj u Sunèevom sistemu èini sliènim u odnosu na druge objekte iz Kuiperovog pojasa. premda može biti i veãi). nakon èega se vraãaju ka Suncu) koji se proteže izmeðu orbita Neptuna i Plutona i obuhvata milione malih kamenih i ledenih objekata koji orbitiraju oko Sunca. Kada kometa priðe Suncu (ili nekoj drugoj zvezdi) na rastojanje manje od jednog svetlosnog sata. odnosno male èlanove zvezdanih sistema èije su dimenzije najèešãe reda velièine kilometra. Takoðe. a predstavlja jedini deo komete koji je vidljiv sa Zemlje golim okom. takoðe. Komete mogu imati kratke orbitalne periode (manje od 200 godina. Persival Lovel je 1905. Kada se kometa dovoljno približi Suncu. èvrsti led u njoj poèinje direktno da prelazi u vodenu paru (sublimacija). nekih ugljeniènih (organskih) jedinjenja (tj. a sastoji se isparljivih gasova i prašine).7 zemaljskih godina. a dan na Plutonu. jer ga odbacuje pritisak Sunèeve svetlosti. što je bilo dokazano 1930.

pa je tako i Ortov oblak ne diskolik. Halejevu kometu. a nagib orbite nastavlja da se poveãava.) godine i tada ãe se nalaziti na rastojanju od oko 35.29 metara u sekundi. godine. Kada su se našle u Ortovom oblaku (koji je dobio ime po Janu Hendriku Ortu. razumljivo je zašto su nagibi putanja kometa u odnosu na ekliptiku raznovrsni. U Ortovom oblaku se nalazi oko 1012 kometa sa izuzetno velikim periodima obilaska oko Sunca. ali ãe tada naše poglede ka njoj zaklanjati Sunce. Ona ãe tada proãi negde na pola puta izmeðu orbita Merkura i Venere. premda se smatra da je ukupna masa svih kometa u Ortovom oblaka jednaka izmeðu 5 i 50 masa Zemlje (Zemlja ima masu od 6 · 1024 kg) sa tipiènom procenom od oko 15 Zemljinih masa. njen perihel teži da se udalji od planetarnih oblasti. Jedna zvezda velièine Sunca koja proðe na rastojanju od jednog parseka (3.7 metara u sekundi u afelu. Iz elemenata njene putanje kada nam se ova kometa veoma približila 1682. veã i pod velikim nagibom od oko 20 do 30 stepeni u odnosu na ekliptiku. veã loptast. U ovom procesu se komete nisu samo izbacile na velika rastojanja.heliopauze). ona ãe dostiãi taèku ahela (taèka najveãe udaljenosti orbitirajuãeg tela od tela oko koga ono orbitira. poslednji put na našem nebu smo mogli da posmatramo 1985. u februaru 2061. što zavisi od gravitacionog dejstva planeta Sunèevog sistema na nju. astronom Edmond Halej je predvideo njeno ponovno pojavljivanje 1758. Pošto se ove perturbacije dešavaju kada se kometa nalazi blizu afela (najudaljenije taèke od Sunca) njene izrazito ekscentriène orbite. .587 astronomskih jedinica. susreti sa džinovskim molekularnim oblacima u Galaksiji i galaktièka plima su nastavili da utièu na orbitu kometa.26 svetlosnih godina ili 206 265 astronomskih jedinica) brzinom od 30 kilometara u sekundi. veã predstavlja sferu. gravitacione perturbacije od strane bliskih zvezda u prolazu. koje su usled intenzivne gravitacione interakcije sa ove 4 velike planete Sunèevog sistema bile izbaèene na velika rastojanja od Sunca. Pošto svaka kometa doživi u proseku oko 40 000 ovakvih pertrbacija tokom svog postojanja. tada se najefikasnije dešavaju promene ugaonog momenta njene orbite. na primer. kao i nagiba njene orbite u odnosu na ekliptiku. i 1986.3 astronomske jedinice (1 astronomska jedinica je jednaka srednjem rastojanju od Zemlje do Sunca. poremetiãe brzinu kretanja komete za oko 0. što je tipièno za komete iz Ortovog oblaka. Kao rezultat menjanja ugaonog momenta putanje komete. 30 godina kasnije. a i smatrao je da je Sunèev sistem okružen malim ledenim telima koja poènu da se tope kada se približe Suncu). Saturna.7 masa Zemlje. kreãe se brzinom od samo 2.Kada ãe Halejeva kometa opet proãi pored Zemlje? Halejeva kometa je jedna od najpoznatijih lopti leda i prašine koja periodièno prolazi pored Sunca kreãuãi se pri tome po veoma izduženoj putanji u pravcu suprotnom od kretanja planeta. godine pre nove ere. a u sluèaju Halejeve komete to je Sunce) u svojoj eliptiènoj putanji oko Sunca tokom Božiãa 2023. Tada su izraèunata sva prethodna pojavljivanja ove komete i pronaðeni su i pisani podaci o njoj iz 239. Danas se uglavnom smatra da su komete iz Ortovog oblaka nastale iz ledenih protoplaneta izmeðu orbita Jupitera. godine (odnosno nakon 76 godina) i ispostavilo se da je bio u pravu. s obzirom da ãe naša planeta tada biti na . Period obilaska Halejeve komete oko Sunca varira izmeðu 75 i 79 godina. godine. Urana i Neptuna. što je znatno manje od ukupne mase svih planeta u Sunèevom sistemu koja iznosi 446. Tako. odnosno njene najbliže taèke Suncu. holandskom astronomu koji je otkrio rotiranje Mleènog puta. kometa sa perihelom od 10 astronomskih jedinica (blizu orbite Saturna) i afelom na oko 50 000 astronomskih jedinica. odnosno oko 150 miliona kilometara). odnosno minimalnog rastojanja u odnosu na Sunce. godine. što je dovoljno da poveãa njen orbitalni nagib u odnosu na ekliptiku za oko 6o. ona ãe dostiãi taèku perihela. kada ãe poèeti ponovo da se približava ka nama. Ugaoni momenat figuriše kao veoma važna velièina prilikom odreðivanja taèke perihela putanje komete. (odnosno 2024. koja je velika oko 10 kilometara. što je u njenom sluèaju jednako 0. a u buduãnosti. ne nalazi se u ravni ekliptike.

to je kao i u sluèaju svih drugih kometa njena nepredvidljiva osobina. sva nebeska tela u jednom nebeskom sistemu kao što su zvezdani sistemi ili Galaksije najèešãe rotiraju u istom smeru. i 1986. ali se zapravo kreãe u obrnutom smeru. Videãemo da se iz veèeri u veèe. Ovo i nije tako neobièno ako znamo da zahvaljujuãi zakonu o održanju ugaonog momenta. oblaci moraju da budu prilièno debeli. njegov položaj pomera ka istoku. odnosno 86400 sekundi. Takoðe. Halejeva kometa ãe priãi Zemlji na rastojanje od samo 0. Tada ãe najèistiji pogled ka njoj imati stanovnici južne hemisfere i to rano ujutru. kada noãu posmatramo kretanje Meseca od istoka ka zapadu. Inaèe. Iz istog razloga se i sve druge planete i zvezde koje vidimo na nebu kreãu od istoka ka zapadu iako zapravo orbitiraju oko Sunca od zapada ka istoku.426 astronomskih jedinica. Ovo možemo potvrditi i ako svako veèe u isto vreme zabeležimo položaj Meseca na nebu. . da bi reflektovali najveãi deo svetlosti koja pada na njih. Meðutim. i pored toga što albedo dovoljno debelih oblaka iznosi izmeðu 0. Mesec bi zapravo morao da se okreãe brzinom od 4. Ipak.15.61 astronomske jedinice i nalaziãe sa praktièno iznad glava ponoãnim posmatraèima nešto severno od ekvatora.3 dana da bi obišao Zemlju. ovakav pravac kretanja Meseca bismo mogli da usvojimo samo kada se Zemlja ne bi okretala oko sebe. to znaèi da naša planeta izvrši jednu punu rotaciju oko sebe za 24 sata. nešto veãi i kreãe se izmeðu 0.1 i 0. odnosno od zapada ka istoku. Što se tièe sjaja ove komete.8 (što znaèi da oni tada reflektuju izmeðu 60 i 80 % svetlosti . Naime. sigurno smo primetili da se ovaj naš jedini prirodni satelit kreãe iznad nas od istoka ka zapadu. naša planeta po dva puta proðe kroz putanju Halejeve komete. svake godine. što je isuviše sporo u odnosu na brzinu rotacije Zemlje. sigurno ste primetili da ove tamnije oblasti njegove površine imaju praktièno istu boju kao i nebo iza njega. Pošto je obim Meseèeve putanje udaljen od centra Zemlje oko 64 puta više od nas na površini Zemlje. dok je albedo svetlijih oblasti kao što su planine. Mesecu je potrebno 27. možemo izraèunati da njegova brzina kretanja u odnosu na nas iznosi samo oko 163 m/s. godine. pa nam nije poznato da li ãe ona svojom svetlošãu prevaziãi njen sjaj koji smo gledali sa Zemlje 1985. tada oni najèešãe pokrivaju celo nebo i ne možemo da vidimo njihove svetle vrhove. Meðutim. godine opet proãi pored Zemlje pri èemu ãe nam priãi na samo 0. godine.Zašto je Mesec svetliji od oblaka? Albedo (odnos intenziteta reflektovane svetlosti i svetlosti koja dotakne telo) koeficijent tamnijih oblasti na Mesecu iznosi oko 0. odnosno dok je još dan. novembra 2061. zaobišavši oko Sunca. svetli krateri i druge uzvišice. S druge strane. pa stoga znajuãi da se Mesec nalazi na rastojanju od 384403 kilometara od Zemlje. brzina rotiranja Zemlje oko svoje ose na ekvatoru iznosi oko 463 m/s. a njegova brzina bi morala da prekoraèi brzinu od 4. Upravo zato.6 i 0. Tada se sa Zemlje mogu posmatrati velike meteorske kiše: Orionid meteorska kiša u oktobru i Eta Aquarids u maju. Zemlja se okreãe od zapada ka istoku mnogo veãom brzinom nego što se Mesec kreãe preko zvezda. moramo znati da je ovakvo kretanje zapravo izazvano kretanjem Zemlje u pravcu istoka. kometa ãe sredinom aprila 2062.5 km/s (što je oko 27 puta veãe od njegove sadašnje brzine) ako bi hteo da stalno stoji iznad iste taèke na Zemlji. a s obzirom da je obim Zemlje oko ekvatora jednak oko 40 miliona metara. Naime. Ipak. Ukoliko ste nekada pomoãu dvogleda posmatrali Mesec na pozadini od svetlo plavog neba.suprotnoj strani svoje orbite oko Sunca. .07.5 km/s ako bismo hteli noãu da ga gledamo kako se kreãe ka istoku kao što je stvarno i sluèaj.Da li Mesec putuje sa istoka na zapad ili obrnuto? Posmatrajuãi Mesec na noãnom ili predveèernjem nebu. Pošto zaokrene svojom putanjom oko Sunca. Stoga se i Mesec samo prividno na nebu kreãe od istoka ka zapadu.

on bi bio toliko razreðen da bi jedva nekoliko fotona stiglo do vaših oèiju. Naime. znatno je manji od intenziteta Sunèeve svetlosti. pa je stoga i Mesec noãu svetliji od oblaka. u istoj liniji) sa Zemljom (ali sa druge strane) postao poluosvetljen i zatim ponovo nevidljiv kada se opet naðe izmeðu Zemlje i Sunca. tamna strana. Tokom svog perioda kruženja oko Zemlje. a vaš drug sa Zemlje uperio ka vama svetlosni zrak iz baterijske lampe. On poseduje oblasti veãe i manje gustine.Zašto uvek vidimo samo jednu stranu Meseca? Period rotacije Meseca oko svoje ose jednak je periodu rotacije Meseca oko Zemlje. Tada Mesec vidimo kao potpuno okruglo i svetlo nebesko telo na noãnom nebu. jedini Zemljin prirodni satelit uopšte nije pravilnog loptastog oblika. Razlog što je noãu Mesec svetliji od oblaka je naravno. kada su na nebu prisutni veliki beli kumulusi (to su oni blještavo beli penasti oblaci). sa Zemlje možemo videti samo jednu stranu meseca. Meðutim. sve dok on na kraju nije postao stalno okrenut ka Zemlji svojom težom hemisferom. najverovatnije gušãom stranom. Ova dva perioda rotacije su nekada bili nejednaki. Da bi napravio jedan pun krug oko Zemlje. oni najèešãe nisu svetliji od Meseca. kao što to izgleda sa Zemlje. Baterijska lampa stvara svetlost koji se širi kroz prostor u obliku kupe. tzv. Naime. tamnu stranu Meseca možemo videti samo iz Kosmosa. Smatra se da je dugotrajnim dejstvom Zemljine gravitacije na Mesec. kao i sijalica i svetiljki sa Zemlje. Ukupan intenzitet svetlosti koja sa Meseca i sa Zemlje noãu dolazi do oblaka. srpasti deo Meseca polako poèinje da reflektuje Sunèevu svetlost ka nama i mi vidimo osvetljeni deliã njegove desne strane. u tome što je Mesec tada osvetljen Sunèevom svetlošãu dok jedina svetlost koja pada na oblake potièe od reflektovane svetlosti sa Meseca. Mesecu je potrebno 29 i po dana. kao što bismo i oèekivali od odnosa njihovih albedo koeficijenata. a i što je oèigledno svaki put kada Sunce zaðe iza oblaka). koje se ogledaju u savijanju Meseèeve površine. Kao što gravitaciono privlaèenje izmeðu Meseca i Zemlje uzrokuje plime i oseke na Zemlje isto tako postoje i plime na Mesecu. jedan mali. kada se Mesec nalazi taèno izmeðu Zemlje i Sunca. Mesec je uvek istom svojom stranom okrenut ka nama i prolazi kroz ciklus Meseèevih mena. da bi cela nama okrenuta strana Meseca postala osvetljena kada Mesec doðe u položaj iza Zemlje. pa usled toga. kao i Zemlja. koje vi verovatno ne biste uspeli da detektujete. sigurno ga ne biste videli. a u istom ovom smeru se kreãe i Mesec oko Zemlje.Kako nastaju Meseèeve mene? Zemlja rotira oko svoje ose u smeru od zapada ka istoku. tada lako možemo primetiti da su oni stvarno desetak puta svetliji od dnevnog Meseca. kao i veliko ispupèenje na svojoj tamnoj strani. vremenom došlo i do usporavanja rotacije Meseca.koja padne na njih. Moguãe je da su baš ove nepravilnosti u rasporedu njegove mase uslovile to da je stalno okrenut ka Zemlji svojom jednom. Mesec nastavlja da se kreãe ka istoku da bi kada se ponovo naðe u ravni (tj. Ipak. odnosno u ravni sa njom. ako biste sa Zemlje koristili laser onda biste znatno smanjili divergentnu kupu . Mesec. Kada se Mesec naðe na podjednakom rastojanju do Sunca. . a kada svetlosni snop stigne do vas. tada je èitava desna polovina Meseca osvetljena. mi ga ne vidimo jer je u potpunosti osvetljena samo njegova tzv. što èini jedan Meseèev mesec. . . kada su tanki i rasuti po nebu. Kreãuãi se polako ka istoku. ali je vremenom došlo do usporavanja rotacije Meseca oko svoje ose. dok drugu.Da li bi sa Meseca mogla da se vidi veštaèka svetlost sa Zemlje? Ako biste stajali na Mesecu. Meðutim.

ta svetlost je veoma slaba. kada stigne na Zemlju. Ova pojava. one su takoðe i veoma daleko. manje predmete od reda velièine fudbalskih terena. putem. visoko na nebu onda ga poredimo sa veoma dalekim zvezdama pa nam se i Mesec èini malo daljim nego što stvarno jeste. aviona. Iako su zvezde veoma svetlije u odnosu na jednu baterijsku lampu. Najbolji trenutno dostupni teleskop je Hubble Space teleskop koji poseduje rezolucionu snagu od 0. drveãem. . Teleskop skuplja svetlost iz velike oblasti prostora uz pomoã soèiva ili ogledala i zbog toga ga ljudi koriste za posmatranje svetlosti sa dalekih zvezda. dok kada je u zenitu. Stoga. pa bi laserska svetlost na Mesecu stvorila krug svetlosti preènika oko jednog kilometra. Najveãi broj zvezda su nekoliko svetlosnih godina daleko od nas. oko pola stope. Meðutim. Ovakvu svetlost biste sigurno mogli da vidite na Mesecu. pa nam Mesec izgleda bliži nego što jeste. tj. tj. Ibn Alhazan je pre 3000 godine dao objašnjenje koje mnogi nauènici priznaju.Da li postoji Meseèeva duga? . npr. tj. voãnjaka. olimpijskih vodenih bazena ili solitera ne bismo mogli da raspoznajemo ni pomoãu trenutno najboljeg teleskopa na planeti. merenja uz pomoã preciznih instrumenata su pokazala da prelamanja Meseèeve svetlosti u atmosferi èine da Meseèev disk izgleda još manji nego bez prelamanja. Sa takovom rezolucijom. a to je da kada posmatramo Mesec blizu horizonta onda ga poredimo sa drugim zemaljskim objektima. pre nego sa manjm sferama. što je opet u suprotnosti sa onim što vidimo. za koga kažu da može videti èak i upaljenu šibicu na planeti Plutonu. Mesec je oko 1000 puta udaljeniji od Hubble Space teleskopa nego Zemlja.Zašto Mesec izgleda veãi na horizontu nego kada je iznad nas? Èesto nam se èini da je Mesec kada se nalazi na horizontu veãi. S obzirom da svetlost od zvezde do Zemlje treba da preðe toliki put. tj. poznata i pod nazivom Meseèeva iluzija predstavlja optièku varku.Da li se pomoãu teleskopa mogu razaznavati predmeti na Mesecu? Da bismo jasno raspoznavali veãe obrise na Zemlji. Takoðe.svetlosnog snopa. Sledeãa varijanta bi bila da se poveãa velièina vašeg oka uz pomoã teleskopa. Ovaj efekat još uvek nije nauèno objašnjen. . . videãete da je Mesec za oko 2 % manji kada je na horizontu. efektu da kada nacrtate 2 jednake krive linije jednu iznad druge (koje se eventualno nalaze u naviše usmerenom trouglu ili su okružene naviše konvergentnim linijama). tj. Neki nauènici su rešenje ove pojave videli u Ponzoovoj iluziji. taèno iznad nas. kuãama. Ukoliko fotografišete Mesec u oba položaja i zatim izmerite njegov obim. Neki nauènici smatraju da je uzrok Meseèeve iluzije prelamanje svetlosti sa Meseca na èesticama atmosfere. ona donja ãe vam izgledati kao veãa i duža. a jedna svetlosna godina je jednaka rastojanju koje svetlost preðe za godinu dana. a samim tim i bliži nama nego kada je visoko na nebu. èitav fudbalski stadion bi zauzimao jedan do dva piksela (elementarna polja ekrana) na slici. što znaèi da bi ovaj teleskop posedovao rezoluciju od oko 150 metara za predmete na Mesecu. morali bismo da raspolažemo sa uvelièavajuãim sredstvom rezolucije veãe od jednog metra. oko 10 triliona (10 miliona miliona) kilometara.1 luène skunde. iako postoje teorije koje traže uzrok ove pojave. postoji i optièka iluzija pri kojoj nam isti objekat izgleda manji kada je okružen sa veãim. Najveãi teleskop na Zemlji je Hablov svemirski teleskop. pa bi njegova rezolucija za predmete na Zemlji (sa rastojanja na kome se sada nalazi) iznosila oko petnaestak santimetara. jer je Mesec na horizontu otprilike za rastojanje od jednog polupreènika Zemlje dalji od nas nego kada je u zenitu.

pošto je Mesec manji i lakši od Zemlje. razloženu po talasnim dužinama fotona koji je èine. Naime. jer ukoliko se nalazi iznad 42o. naša težina postajati sve manja. tako da se svetlost sa Meseca refraktuje na kristalima leda dajuãi tako krug od oko 22o oko Meseca sa crvenom bojom u unutrašnjosti kruga. Meðutim. a duga se nalazi na istoku. a kao što znamo. pošto se Zemljin centar mase veã nalazi na oko 6500 km ispod nas. tako da u vertikalnom smeru skreãu Meseèevu svetlost. Meseèevu dugu smo veoma retko u prilici da vidimo. U sluèaju da želimo da postanemo lakši jednostavnim penjanjem u visinu. . duga ãe se nalaziti iza horizonta. Mesec mora biti pun i mora se nalaziti relativno blizu horizonta. pa ãe stoga i boje u njoj biti manje izražene nego kod duge koja potièe od prelamanja direktne Sunèeve svetlosti. a koja potièe od svetlosti sa Zemlje). Meðutim. s obzirom da reflektuje samo 7 % od Sunèeve svetlosti koja padne na njega (sve ostalo se troši na zagrevanje osvetljene Meseèeve površine). preko žutih (kao naše Sunce) pa do plavih i belih. jer postoji nekoliko uslova koji se moraju ispuniti da bi ona postala vidljiva. tada bi ova duga sigurno bila izuzetno lepa. 9 i 12 sati nazivaju se Meseèevim psima i potièu od pretežno vertikalno orijentisanih kristala leda u atmosferi (koji stvaraju horizontalno skretanje svetlosti. u pravcu izlazeãeg Sunca. paperjasti oblaci saèinjeni od kristaliãa leda). ali zbog njegovog velikog sjaja nismo u stanju da ga vidimo. Kada se Mesec nalazi s . tako ãe sa udaljavanjem od centra mase Zemlje. isti efekat može postiãi i Meseèeva svetlost. narandžastih. a sa plavom na njegovoj spoljašnjosti (za razliku od Sunèeve duge koja poseduje crvenu boju na spoljašnjem kraju. jer je tada nebo još uvek tamno. Ipak. jedini prirodni satelit naše planete. Kada se Mesec nalazi taèno iznad naših glava. Ovaj oreol se može pojaviti i oko Sunca. penjanje na neku od zemaljskih planina neãe smanjiti našu težinu u primetnoj meri. Kada bi na Zemlji mogla da se vidi duga od Zemljinog odsjaja na Mesecu (to je ona slabo osvetljena strana Meseca dok je Mesec mlad. nije potrebno udaljavati se mnogo od njega da bismo osetili promene u težini. osim što je neophodno da pada kiša u daljini. na Mesecu ne postoji voda na èijim bi se kapljicama svetlost prelamala i tako stvarala ovu živopisnu pojavu. Meðutim. Pod Meseèevom dugom se èesto podrazumeva pojava oreola oko Meseca ispod koga prolaze cirusi (tanki. spektar njegove reflektovane svetlosti je i prilièno siromašan. za razliku od Sunèeve. koja kao što znamo predstavlja Sunèevu svetlost koju ka nama reflektuje ovaj. Naime. Meseèeva. i Mesec je veoma tamno nebesko telo. onda je on otprilike za oko 378 000 km udaljen od nas. veã izgleda veoma sivo. Meðutim. kao i kristala leda koji su orijentisani horizontalno. Razlog toga je u tome što su naše oèi u uslovima slabe osvetljenosti (kada malo fotona dolazi u naše oèi) i slabi detektori boja. jer je Zemlja prepuna raznovrsnih boja. noãna duga ne poseduje ni približno bogat spektar boja u sebi. morali bismo da se popenjemo mnogo kilometara u visinu da bismo primetili smanjenje gravitacione sile koja deluje na nas na Zemlji. jer naravno. dovoljno je da se udaljimo od Meseca za nekoliko kilometara i biãemo primetno lakši u odnosu na našu težinu dok stojimo na njegovoj površini. A duga na Mesecu ne postoji. stvarajuãi tako svetlu taèku na položaju koji odgovara položaju kazaljke na satu u taèno 12 sati. a plavu i ljubièastu u unutrašnjosti kruga). a s obzirom da je Mesec skoro u potpunosti bran boje. pa i svetle taèke na položajima za 3 i 9). Meseèeve duge se èesto vide oko sat vremena pre izlaska Sunce.Kao što se Sunèeva svetlost može rasuti na kapima kiše i tako stvoriti dugu u vazduhu. duga predstavlja svetlost. pa nam mnoge obojene stvari na meseèini izgledaju sive. Svetle taèke na delovima Meseèevog oreola koji odgovaraju položajima kazaljke èasovnika u 3. Tako nam i sve zvezde na nebu izgledaju istobojne iako su svetlosti koje nam dolaze sa njih najrazlièitijih boja od crvenih.Da li Meseèeva gravitacija utièe na našu težinu? Pošto gravitaciona sila kojom nas privlaèe nebeska tela opada srazmerno kvadratu rastojanja od nas do centra mase datog nebeskog tela. dnevne duge.

38 km/s. Meseèeva svetlost predstavlja ustvari svetlost sa Sunca koju površina ovog našeg. što je oko 5 puta manje od iste brzine na Zemlji. pošto je Meseèeva masa mala i pošto se srazmerno njoj. odnosno biãe za 13 000 kilometara dalji nego pre pola dana. možda ste primetili da je radio odgovor astronauta sa Meseca ponekad ukljuèivao zakasneli eho pitanja. koja veoma lako dostiže Meseèevu kosmièku brzinu koja predstavlja brzinu kojom je potrebno da se kreãe neko telo da bi napustilo gravitaciono polje objekta ispod sebe i otisnulo se u Kosmos. Elektromagnetni talasi sa Sunca predaju energiju èesticama Meseèevih gasova. pa lako možemo izraèunati da je svetlosti potrebno oko 1. jer nebo u boji zahteva prelamanje Sunèeve svetlosti na èesticama atmosfere. Pošto Mesec nema ni atmosferu ni vodu. Meðutim. a što je posledica 6 puta slabije sile gravitacije na Mesecu nego na Zemlji. . a samo oko 1. Meseèeva gravitacije je dovoljno velika da bi privlaèila Zemlju tako da se njih dvoje zajedno okreãu oko Sunca. a ova brzina sa Meseèeve površine iznosi 2. . jedinog prirodnog satelita reflektuje ka nama. Nedostatak atmosfere na Mesecu je i razlog zašto nebo na Mesecu uvek izgleda tamno. teško je primetiti na jednoj obiènoj kuãnoj vagi. što je bila posledica toga da i radio talasi kao jedna posebna vrsta svetlosti putuju skoro 3 sekunde do Meseca i nazad. pa stoga. što poveãava njihovu kinetièku energiju. Èak i Zemlja iz istih razloga stalno otpušta atmosferske gasove u Kosmos. na njemu su ostavili i nekoliko reflektujuãih ogledala. odnosno oko 12 sati nakon što je zauzimao mesto iznad naših glava. astronauti koji su se šetali Mesecom. da se praktièno i ne mogu nazvati trajnom atmosferom. Ako ste nekada posmatrali video snimke sletanja na Mesec. tada ãe Mesec biti na rastojanju od oko 391 000 km od nas. ovaj efekat u varijaciji naše težine pod njegovom dejstvom koji iznosi svega nekoliko hiljaditih delova Njutna.druge strane Zemljine kugle.3 sekunde da stigne sa Meseca do naših oèiju. on nalazi na velikom rastojanju od nas. kratkotrajnu atmosferu. sa površine Meseca lako možete skupljati kamenèiãe stare i po 4 milijarde godina. Inaèe. znaèi da je naša Meseèeva težina za 7 % manja kada se Mesec nalazi sa suprotne strane Zemlje nego kada nam se nalazi iznad glava. a samim tim i brzinu. Ovo udaljavanje Meseca se dešava usled prenosa Zemljinog ugaonog impulsa (tzv. Meseèeva svetlost nastaje na Suncu odakle joj je potrebno oko 8 minuta da stigne do sistema Zemlja-Mesec. tzv. . momenta) na Meseèev ugaoni impuls kao posledice plimskog trenja. Interesantno je da ovaj porast rastojanja do Meseca od 13 000 kilometara. Izmeðu ostalih stvari. Ipak. Postepeno udaljavanje Meseca ãe se u buduãnosti manifestovati kao produženi Meseèev period rotacije oko Zemlje. ali ih i obnavlja kroz razne biološke procese.3 sekunde da preðe put od Meseca do naših oèiju. Iznad površine Meseca postoje gasovi. ali u tako malim koncentracijama.Koja je Meseèeva sudbina u buduãnosti? Mesec se trenutno udaljava od Zemlje brzinom od oko 4 santimetra godišnje. Mesec se nalazi na rastojanju od 384 403 km od Zemlje. poznat i kao .Da li Mesec ima atmosferu? Naš Mesec poseduje veoma razreðenu.Koliko je vremena potrebno svetlosti sa Meseca da stigne na Zemlju? Svetlost putuje kroz Kosmos brzinom od oko 300 000 km/s. Usmeravanjem laserskog snopa sa Zemlje ka tim ogledalima i merenjem vremena koje proðe od ispaljivanja laserskog snopa do prijema njegove refleksije moguãe je odrediti rastojanje od nas do Meseca sa greškom manjom od jednog milimetra (danas je poznato rastojanje od nas do Meseca do taènosti od debljine jednog papirnog lista). njegove stene se skoro uopšte hemijski ne menjaju.

a time se i polako udaljavao od Zemlje. kakav bi bio viðen sa neke daleke planete. Kada dužina dana na Zemlji postane jednaka dužini jednog meseca. na oko 1. Ipak. kao i mesec trajati oko 47 sadašnjih dana. . Do ovog izjednaèavanja ãe doãi tek kroz nekoliko milijardi godina (ukoliko naša sadašnja planeta tada bude još uvek postojala) i tada ãe dan na Zemlji. za šta se smatra da ãe u buduãnosti biti korisna informacija prilikom potrage za drugim nama sliènim planetama u Mleènom putu. dnevna strana Zemlje osvetljava zoru ili sumrak na Mesecu. Naravno. a koji kruži oko Zemlje u istom smeru u kome se ona okreãe oko sebe. posmatrajuãi odsjaj Zemlje na Meseèevoj površini. što rezultuje u dužem danu. gde je vegetacija veoma reflektivna. bila bi nam potrebna specijalna letelica koja bi snimala spektar naše planete. nešto ugaonog impulsa Zemlje bi prelazilo na nas i naš bicikl bi postepeno ubrzavao svoje kretanje. jer morska voda veoma dobro apsorbuje svetlost u crvenom delu spektra. tokom nekoliko dana pre ili posle mladog Meseca. Kada ne bi postojao ovaj prirodni odsjaj svetlosti sa Zemlje. Na osnovu plavoãe neba. jer mogu odlièno razlikovati detalje na površini naše planete. tj. Postoji. jedna od najveãih poteškoãa u vanzemaljskom posmatranju Zemlje je ta što smo mi veoma blizu Suncu. Morska vegetacija nije u stanju da stvara infracrveni potpis u spektru. brzina rotacije Zemlje oko svoje ose ãe se izjednaèiti sa brzinom rotacije Meseca oko Zemlje i doãi ãe do prestanka daljeg prenosa ugaonog impulsa. izveden je spektar Zemlje. onakav kakav bi bio viðen sa neke druge veoma udaljene planete. uspeli da izmere spektar Zemljinih elektromagnetnih talasa. Zemlja bi ostala Zemlja.Kako gledajuãi u Mesec možemo da saznamo sastav Zemlje? Astronomi su nedavno. Tako je Galileo letelica.7 svetlosnih sekundi rastojanja od Zemlje. pa bi naš blagi sjaj bio teško raspoznatljiv od velikog sjaja zvezde koja je izvor života na našoj planeti. godine Zemljin spektar ali samo na jednom malom parèetu Okeana. a upravo ova slabije osvetljena polovina Meseca potièe od sjaja Zemlje. Pojava starog Meseca u zagrljaju mladog Meseca je odavno poznata. Takoðe. Naime. a i u dužem mesecu (periodu obilaska Meseca oko Zemlje). a Mesec ãe biti 1.Meseèev mesec. Kao i u sluèaju Meseca. dok je druga njegova polovina još manje osvetljena. U ovoj analogiji.35 puta dalji od Zemlje nego danas. uz korekcije na lunarnu refleksiju. koju si izradili Karl Sagan i njegovi saradnici. Ista ova pojava prenosa impulsa dovodi do malog usporavanja Zemlje. što je odlika samo živog sveta. isto kao što se dešava sa Mesecom. Posmatranjem odsjaja Zemljine svetlosti sa Meseèeve površine moguãe je odrediti spektar Zemlje. Naime. one nisu naroèito pogodne za pravljenje opštih slika koje važe za èitavu Zemlju u celini. . moguãe je odrediti i kolièinu atmosfere na našoj planeti.297 (što znaèi da treãinu svetlosti koja padne na Zemlju. Leonardo da Vinèi je prvi objasnio ovu pojavu u kojoj se Mesec ponaša kao džinovsko ogledalo koje nam pokazuje Sunèevu svetlost koju je ka njemu reflektovala naša planeta. merila 1993. postoji velika razlika u refleksiji svetlih oblaka i tamnijih okeana. Osim što je izraèunato da je Zemljin albedo jednak 0. Vanzemaljska posmatranja Zemlje bi vanzemaljcima stavila do znanja da se pre oko 400-500 miliona godina pojavila vegetacija na Zemlji. mi na biciklu bi predstavljali Mesec. reflektujemo). radijaciju i dodatni prolaz svetlosti kroz Zemljinu atmosferu putem uporeðivanja spektra odsjaja Zemlje sa Meseca sa spektrom Meseca obasjanog Sunèevom svetlošãu. a laso bi bila gravitacija. blago osvetljena jedna polovina Meseca. Spektralne linije kiseonika i ozona bi ukazivale na odvijanje procesa fotosinteze. a iako su današnje letelice dobre za snimanje fotografija Zemlje. na osnovu ovog spektra je primeãeno i kako se reflektivnost Zemlje menja sa talasnom dužinom elektromagnetnih talasa. Zamislimo da se vozimo na biciklu koji je sa jednim lasom povezan sa Zemljom. sa Zemlje je vidljiva. takoðe i veliki porast intenziteta u infracrvenom delu spektra iznad velikih šuma.

na osnovu intenziteta karakteristiène linije odreðenog elementa možemo odrediti i u kojoj je meri dati element zastupljen u sastavu planete ili zvezde. godine na simpozijumu NASA-e o Meseèevim bazama i svemirskim aktivnostima u 21. a otelotovorenje ove ideje predstavlja projekat pod imenom LSP (Lunar Solar Power – Meseèeva solarna snaga).Šta je to interferometar? Optièki interferometar je ureðaj u kome se dva ili više svetlosnih talasa kombinuju stvarajuãi interferenciju.40 Meseèevih postrojenja koji bi bili locirani na istoènoj i zapadnoj ivici strane Meseca koja je vidljiva sa Zemlje. Zatim. zahtevaãe oko 20 TeraVati snage koja potièe iz elektriène energije. Ako dva teleskopa posmatraju istu zvezdu. što je posledica èinjenice da su rastojanja izmeðu energetskih nivoa elektrona karakteristièna za svaki hemijski element (a foton karakteristiène talasne dužine nastaje prelaskom elektrona sa višeg na niže energetsko stanje u atomu). Èitav sistem koji bi ka Zemlji slao energiju u obliku mikrotalasa. veku. Generator (odnosno. èime bi se znatno smanjili troškovi povezani sa transportom materijala sa Zemlje na naš jedini. LSP sistem se sastoji od 20 .Kako se odreðuje sastav planeta i zvezda? Spektroskopija je nauèna oblast koja nam daje odgovor na pitanja o materijalnom sastavu nebeskih tela. Svaki hemijski element u prirodi emituje svetlost koju èine fotoni njemu karakteristiènih talasnih dužina. prirodni satelit. Ovaj skup snimljenih linija se naziva spektrom. Naime. koji je verovatno prvi put spomenut 1984. moglo u buduãnosti u potpunosti da zameni rad zemaljskih elektrana koje stvaraju elektriènu energiju na raèun sagorevanja fosilnih goriva. mogao bi na Mesecu da se izgradi pomoãu materijala koji postoje na Mesecu. Posmatranjem svetlosti koja dolazi sa zvezda ili svetlosti koju reflektuju planete. a primljena svetlost sa oba teleskopa se pomeša..Šta je to projekat LSP? U poslednje vreme se u svetu nauke sve više razmišlja o korišãenju Meseca za stvaranje elektriène energije na Zemlji. Svako od ovih postrojenja bi posedovalo nizove solarnih ãelija koje bi prihvatale Sunèevu svetlost i prevodile je u elektriènu energiju koja bi se putem podzemnih kablova slala do mikrotalasnih generatora koji bi pretvarali ovu elektriènu energiju u mikrotalase. Antene na Zemlji prevode primljene mikrotalase u elektriènu struju koju zatim šalju ka lokalnoj elektriènoj mreži. smislio je ideju o postavljanju solarnih ãelija na Meseèevu površinu koje bi pretvarale energiju Sunèeve svetlosti u elektriènu energiju i zatim ih pomoãu snažnih mikrotalasnih antena slali do predajnika na Zemlji koji bi energiju prosleðivali do potrošaèa. Dejvid Krisvel. mi smo u stanju da taèno odredimo sastav nebeskih objekata. godine. gde bi se oni primali putem niza antena strateški postavljenih duž cele Zemljine sfere kako bi se energija ravnomerno raspodeljivala potrošaèima. Ljudska civilizacija sa oko 10 milijardi ljudskih biãa koji ãe živeti na njoj oko 2050. pa smo tako na osnovu položaja emisionih linija u spektru u moguãnosti da odredimo koji su hemijski elementi prisutni na nebeskom objektu. fizièar iz Hjustona. dolazi do pojave interferencije ova dva svetlosna talasa. antena) bi zatim slao mikrotalase do velikih ekrana koji bi reflektovali ove elektromagnetne talase ka Zemlji. Mesec prima oko 13 000 TeraVati snage sa Sunca. a sjaj . . što se najèešãe vrši propuštanjem svetlosti kroz prizmu (ili difrakcionu rešetku). tako da svetlost razlièitih talasnih dužina biva predstavljena u obliku razlièitih linija na fotografskom filmu. . Spektroskopska ispitivanja se sastoje u razlaganju primljene zvezdane svetlosti po svim njenim talasnim dužinama. a smatra se da bi hvatanje samo 1 % od ove solarne energije i njeno slanje ka Zemlji.

Refraktori poseduju . a još jedna teškoãa u vezi sa ovakvim merenjima potièe od nehomogenosti vazduha. apohromatski refraktori poseduju ili višestruka soèiva ili soèiva izraðena od nestaklenih materijala (npr. Upravo su se ovom metodom koristili Albert Majkelson (Albert A. Michelson) i Fransis Piz (Francis Pease) kada su 1920. koja ãe u skoroj buduãnosti dostiãi velièinu od jednog mililuènog sekunda po mikronu (rezolucija od 1 luènog sekunda odgovara sposobnosti da se sa Zemlje prepozna osoba koja stoji na Mesecu). sjaj zvezde ãe se pojaèati. Što je veãi razmak izmeðu teleskopa. koja i pored toga što je zvezda sa najveãim razmerama na nebeskoj sferi. godine izmerili preènik zvezde Betelgez. manji je raspon izmeðu zaklanjajuãih “pruga”. Što je veãi preènik soèiva ili ogledala (tzv. što znaèi da se oni ne mogu kao u sluèaju Betelgeza montirati baš jedan pored drugog. zvezda nestaje i ponovo se pojavljuje svaki put kada je razlika u vremenu dolaska talasa na ova dva teleskopa jednaka celobrojnom umnožku talasnih dužina talasa. a pomoãu jednog ovakvog teleskopa sa soèivom širine 15 cm možemo èitati šta piše na novèiãu udaljenom 55 metara ili posmatrati nebeska tela koja se nalaze i po pola milijarde svetlosnih godina daleko od nas. zvezda se nasumièno pomera iza tamnih pruga. poseduju ogledala). a ukoliko se breg jednog talasa poklopi sa doljom drugog. u ispitivanju tankih filmova. pa ãe time moãi da se postigne i veãe uveãanje. kao i za izraèunavanja orbite dvojnih zvezda. Refraktori se sastoje od duge metalne. a kao rezultat toga. a cena teleskopa upravo zavisi od velièine ovog otvora. Amaterski teleskopi se nalaze negde izmeðu ova dva tipa. pa tako i merenja postaju preciznija. Osim velike primene interferometara u radio i optièkoj astronomiji.Kakve sve vrste teleskopa postoje? Postoje teleskopi razlièitih velièina i uvelièavajuãih sposobnosti. što znatno otežava merenja. to ãe više svetlosti moãi da ulazi u unutrašnjost teleskopa. odnosno oreola duginih boja koji se ponekad pojavljuje oko predmeta posmatranih kroz teleskop. što uzrokuje neravnomeran indeks prelamanja. posmatraèu bliže strane. S druge strane. Stoga se danas za interferometrijska merenja najèešãe koriste radio teleskopi koji detektuju talase talasnih dužina reda velièine milimetra ili santimetra.zvezde ãe zavisiti od odnosa vremena dolaska oba talasa (ukoliko se njihovi bregovi preklope. pa sve do Hablovog svemirskog teleskopa teškog nekoliko tona. isprobavanju optièkih ureðaja i pri merenju indeksa prelamanja. a sama interferometrija se može koristiti i za precizna merenja rastojanja izmeðu zvezda i njihovog kretanja. što dovodi do stalnih nepredvidljivih promena u vremenu dolaska svetlosti do teleskopa. od fluorita) radi spreèavanja pojave hromatske aberacije. njen sjaj ãe nestati). otvora teleskopa kroz koji ulazi svetlost). a ova pojava podseãa na kretanje zvezde iza nekakve prugaste ograde. U ovom sluèaju. zvezda postaje veãa od dužine tamne pruge i više ne može da se krije iza nje. dok se sa druge. plastiène ili drvene cevi na èijem se jednom kraju nalazi stakleno soèivo objektiva koji prihvata upadnu svetlost i refraktuje je (prelama) i fokusira ka odreðenoj taèki (žiži) u cevi teleskopa. Dva teleskopa na meðusobnom rastojanju od samo nekoliko metara stvaraju tamne preènike razmera džinovske zvezde Betelgez. Korišãenjem dovoljnog broja razlièito razmaknutih teleskopa usmerenih u raznim pravcima na nebu. a mi stalno vidimo njen sjaj. od onih deèjih koje možemo kupiti u ponekoj knjižari. pri èemu su reflektorski teleskopi u tom pogledu nešto jeftiniji od refraktora. . uveãava je i šalje u naše oèi. moguãe je rekonstruisati slike zvezda sa veoma visokom ugaonom rezolucijom. Ahromatski refraktori poseduju soèiva koja nisu korigovana radi spreèavanja pojave hromatske aberacije. Najveãi broj teleskopa današnjice su ili refraktorni (koriste staklena soèiva) ili reflektorni (umesto soèiva. Drugim reèima. Veãina drugih zvezda zahteva znatno veãi razmak izmeðu teleskopa radi merenja njihovih razmera. jer je vrlo stara zvezda u obliku crvenog džina. nalazi soèivo okulara (èija je žižna daljina znatno manja od žižne daljine objektiva) koje prihvata ovu svetlost. oni se koriste i u spektroskopiji. ne sija tako jako.

Kako se glava posmatraèa ne bi nalazila na putu upadne svetlosti. Fine Guidance Sensors . Near Infrared Camera and Multi-Object Spectrometer NICMOS. HST je nakon 8 godina pravljenja. a umesto sekundarnog ogledala ili okulara. dovoljno veliku da se mogu prepoznavati detalji na planetama ili dvojnim zvezdama. koje reflektuje svetlost ka žiži teleskopa u kojoj se nalaze polupropustljiva ogledala koja rasporeðuju svetlost do mernih instrumenata. godine napravio prvi reflektor kako bi izbegao problem hromatske aberacije. više od 400 000 delova i sa oko 50 000 kilometara elektriènih žica. Space Telescope Imaging Spectrograph . jer nam to ne dozvoljava Zemljina atmosfera. predstavlja svemirsku teleskopsku letelicu dugaèku 13.2 metra. sekundarno ogledalo koje je skretalo put svetlosti i usmeravalo je ka okularu koje je uvelièavalo lik predmeta. ukljuèujuãi i Hablov svemirski teleskop. poseduje i stakleni korektor radi spreèavanja sferne aberacije (pojave da se svetlost sa krajeva ogledala fokusira na malom rastojanju od taèke u kojoj se fokusira svetlost koja se reflektuje sa centra ogledala). koji umesto fotografskih filmova koriste CCD-eve (Charged Coupled Device) koji detektovane svetlosne signale u digitalnom obliku šalju do kompjutera. Umesto soèiva. STIS služi za razlaganje svetlosti na sastavne talasne . koja orbitira oko Zemlje brzinom od 28000 km/h. Ta brzina širenja. . pa pošto je velièina njihovog otvora ogranièena. magline i zvezdana jata. prilièno je teško napraviti velike objektive (veãe od 10 cm u preèniku) za refraktore. Svetlost ulazi u teleskop. pomoãu NICMOS-a se može gledati infracrvena svetlost (tj. Meðutim. Njegovo ime potièe od amerièkog astronoma Edvina Habla koji je na osnovu cefeida (zvezda sa promenljivim sjajem) iz udaljenih galaksija primetio da se sve Galaksije udaljavaju od našeg Mleènog puta i da se njihova razdaljina poveãava srazmerno brzinama kojima se kreãu.FGS). sekundarno ogledalo odbija svetlost do okulara kroz rupu na primarnom ogledalu. Ona delimièno apsorbuje. Isak Njutn je 1680. godine sa 5 instrumenata (Wide Field Planetary Camera 2 – WFPC2. oni nisu baš podesni za posmatranje drugih galaksija i maglina. sa najviših planina i sa najveãim zemaljskim teleskopima ne možemo jasno sagledati Kosmos. Faint Object Camera . gde se odbija od primarnog ka sekundarnom ogledalu (oba ogledala su napravljena od stakla obloženog ultra tankim slojevima aluminijuma i magnezijum fluorida). Pomoãu WFPC2 se mogu posmatrati vidljiva i UV svetlost. toplotno zraèenje) sa tela zaklonjenih meðuzvezdanom prašinom i gasom. što znaèi da napravi pun krug oko Zemlje za 97 minuta. poseduje fotografski film postavljen u žiži primarnog ogledala. Wide-field reflektori predstavljaju tipove reflektora sa kratkim žižnim odnosom (odnos žižne daljine i preènika otvora teleskopa. široku 4. Prvi teleskop ovakvog tipa je napravio Bernard Šmit 1930. predstavlja Šmit-Kasegrejnov (Schmidt-Cassegrain) tip koji je napravljen 1960.FOC. godine i ovakav teleskop osim primarnog ogledala. on je upotrebio metalno (primarno) ogledalo za prikupljanje svetlosti i njeno reflektovanje u žižu.STIS. godine. smanjujuãi na taj naèin oštrinu astronomskih snimaka. prelama i rasipa zvezdanu svetlost. tešku 12 tona. što im pruža moguãnost jasnog i panoramiènog posmatranja kometa i tzv. deep-field objekata kao što su galaksije. HST èiji je skelet napravljen od grafitne epoksi smole i aluminijuma.2 metara. Postoje i katadioptrijski teleskopi koji predstavljaju mešavinu refraktora i reflektora. Najveãi broj današnjih teleskopa.Po èemu je poseban Hablov svemirski teleskop? Èak ni u najvedrijim noãima. Hablov svemirski teleskop (HST – Hubble Space Telescope) na svojoj orbiti 612 km visoko nad Zemljinom površinom. odnosno brzina Galaksija podeljena sa njihovom udaljenošãu poznata je kao Hablova konstanta kojoj se trenutno pripisuje približna vrednost od oko 80 kilometara u sekundi po Megaparseku. a kod njega.odliènu rezoluciju. Njutn je izmeðu primarnog ogledala i njegove žiže ubacio i znatno manje. što definiše jasnoãu lika). prvi je i trenutno jedini teleskop postavljen izvan ometajuãeg uticaja atmosfere. lansiran u orbitu 1990.

nebeska sfera se crta u posebno doba godine i to taèno u trenutku proleãne ravnodnevnice. veã u odnosu na zvezde. što se dešava na dan poèetka proleãa. za dobijanje spektra zvezda).5o severno i južno u odnosu na nebeski ekvator). Prikupljeni digitalni podaci se sa kompjutera šalju na specijalni sistem satelita koji usmerava podatke na stanicu na Zemlji. koja se odigrava u suprotnom smeru od smera kazaljke na satu. . a ova taèka odgovara dijametralno suprotnoj taèki od prve taèke Ovna). FGS je osetljiv na najfinije pomeraje teleskopa i kada postavi zvezdu u svoje vidno polje. jer ukoliko bi se direktno usmerio na njih. odnosno u trenutku kada Sunèeva svetlost kreãuãi se ka severu pod pravim uglom padne na ekvator. geografska dužina i nadmorska visina na Zemljinoj sferi.2 metara. odnosno dana koji se meri ne u odnosu na Sunce. zenit (taèka projekcije centra nebeske sfere na njenu beskonaèno udaljenu površinu. Slièno geografima koji mesta na Zemlji oznaèavaju pomoãu koordinata kao što su geografska širina. prva taèka Vage (Vaga je sedmi zodijaèki znak. Ona poseduje nekoliko karakteristiènih elemenata i to su: severni nebeski pol (taèka na kojoj se severnjaèa – polarna zvezda ne pomera sa okretanjem Zemlje oko svoje ose). kao i krajnja severna i južna taèka na horizontu. on nastavlja da se napaja preko nikl-vodoniènih baterija koje se pune kada se Sunce ponovo pojavi. posmatrano sa severa). nagib ekliptike (23. nebeski ekvator (krug nebeske sfere koji je podjednako udaljen od oba nebeska pola). on se koristi žiroskopima koji poput kompasa oseãaju kretanje teleskopa. odnosno taèka u kojoj vertikala probija vidljivu nebesku sferu iznad horizonta). a i iz dana u dan usled obrtanja Zemlje oko Sunca. a ova taèka odgovara taèki preseka nebeskog ekvatora i ekliptike. nadir (dijametralno suprotna taèka od zenita). kao i neke posebno sjajne zvezde. deklinacijski krug (svaki krug na nebeskoj sferi èija ravan prolazi kroz svetsku osu).dužine (tj. Pošto se položaji nebeskih tela ne nebu Zemlje menjaju iz trenutka u trenutak usled obrtanja Zemlje oko svoje ose. a ako je pomeren ka crvenom kraju spektra. svetska osa (prava koja povezuje severni i južni nebeski pol i oko koje nebeska sfera rotira sa periodom rotacije od jednog zvezdanog dana. dok praãenjem izgleda spektra tokom vremena možemo odrediti i eventualne promene u brzini kretanja sjajnog tela u odnosu na nas. horizont (veliki krug èiji su polovi taèke zenita i nadira). telo se kreãe ka nama. velika toplota bi istopila sve osetljive instrumente. Kada je HST uz Zemljinoj senci. ekliptika (kružna projekcija putanje Sunca oko Zemlje.Šta je to nebeska sfera? Nebeska sfera predstavlja zamišljenu loptu èiji je polupreènik beskonaèno velik. prva taèka Ovna (Ovan je prvi zodijaèki znak. a na osnovu Doplerovog pomaka svetlosti koja èini spektar možemo odrediti i kretanje izvora (ako je spektar pomeren ka plavom kraju spektra. HST se napaja sa 2400 Vati elektriène struje pomoãu dve solarne ploèe dužina od po 12. a u èijem centru se nalazi posmatraè na planeti Zemlji. i koje je za oko 4 minuta kraãi od srednjeg sunèanog dana). južni nebeski pol (taèka na kojoj prava koja spaja severni nebeski pol i položaj posmatraèa na Zemlji preseca površinu nebeske sfere na njenoj južnoj polulopti). šalju odgovarajuãi signal kompjuteru koji proraèunava kretanje i signalizira reakcionim toèkovima (zamajcima) u kom pravcu i u kolikoj meri da se obrãu i da tako pomere teleskop. na osnovu èega se može saznati temperatura tela. FOC predstavlja visoko rezolucionu kameru pomoãu koje se može posmatrati i površina zvezda koje se nalaze na rastojanjima manjim od nekoliko stotina svetlosnih godina od nas. kada se Sunce penje severno od ekvatora. tako i astronomi oznaèavaju položaje zvezda i drugih nebeskih tela pomoãu odgovarajuãih koordinata na nebeskoj sferi. gde se podaci dalje obraðuju. odnosno proleãne ravnodnevnice). HST ne može prouèavati Sunce (pa ni Veneru i Merkur). veoma precizno signalizira kompjuteru i najmanje pomeraje u okviru svog vidnog polja. telo se udaljava od nas) u odnosu na teleskop. Ukoliko sada . Kako bi teleskop ostao usmeren ka svom cilju uprkos brzog kretanja. Nebeska sfera predstavlja pozadinu na kojoj astronomi ucrtavaju položaje nebeskih tela onakvih kakve ih vidimo sa Zemlje.

zvezda Vega nalazi u sazvežðu Lira. spiralni kraci Galaksija predstavljaju oblasti u kojima je gustina zvezda veãa od zvezdane gustine u predelima izmeðu kraka. Kada pogledamo noãno nebo iznad nas. a stanovnike ostrva u Južnom moru. stare Egipãane podseãalo na kravu. neki na devojku koja drži perle u rukama. kao i sve druge diskolike Galaksije nisu statièni objekti. deklinacije (nebeske “geografske širine” .Zašto naša Galaksija ima spiralne ruke? Spiralne ruke koje ima naša Galaksija. veã one oblikuju svoja sazvežða samo za posmatraèa na Zemlji.Šta su to sazvežða? Živimo u Galaksiji Mleèni put. njen položaj u odnosu na osnovne elemente nebeske sfere možemo da izrazimo preko: visine (ugla u vertikalnoj ravni od ravni horizonta do vizure na nebesko telo. Betelgez u sazvežðu Orion. tako da se položaj i izgled ovih spirala stalno menjaju. Drugim reèima. Tako je sazvežðe veliki Medved. pa stoga svako mesto u Kosmosu poseduje sebi posebna sazvežða. Algol u sazvežðu Perseja itd. poèinjemo da zapažamo najpre najsvetlije zvezde. Zvezde koje formiraju neko sazvežðe uopšte ne moraju biti stvarno bliske. orbitalno kretanje zvezda.ugla koji se meri u ekvatorskoj ravni u direktnom smeru od pravca ka prvoj taèki Ovna do ravni deklinacijskog kruga zvezde i može imati razne vrednosti od 0h do 24h. a ovi spiralni talasi zvezdane gustine imaju vreme postojanja od izmeðu 5 i 10 rotacija oko centra Galaksije. . azimuta (ugao u horizontalnoj ravni koji se meri od južne taèke horizonta do ravni vertikale koja prolazi kroz uoèeno nebesko telo. Tako nas neki skup bliskih zvezda može podseãati na srce. dok se za slabije vidljive zvezde kaže da se nalaze u tom i tom sazvežðu. a interesantno je da je ovaj ugao stalan. neki na ribu ili kamilu ili zapravo na bilo šta što nam padne na pamet. i može imati vrednosti od 0o do 3600). u kojoj osim našeg Sunca postoji još oko 200 milijardi drugih zvezda. Rimljana i Egipãana. . poèeli da zvezde grupišu po sazvežðima kojih danas ima 88. U svim spiralnim Galaksijama. a ova pojava se èesto naziva diferencijalnom rotacijom i smatra se da kao posledicu ostavlja spiralne ruke na Galaksijama èija raspodela mase nije ravnomerna (nije simetrièno rasporeðena u prostoru). golim okom (iz nekog malo osvetljenog mesta na Zemlji) možemo videti nekoliko hiljada zvezda.ugledamo neku zvezdu ili planetu na nebeskoj sferi. Kineze na razgovor izmeðu porotnika i cara. Inaèe. Posmatrani sa neke druge planete (van Sunèevog sistema). starih Grka. neki na žirafu. a zatim i neke figure koje opisuju grupe bliskih zvezda. koji može imati vrednosti izmeðu –900 i 90o). gravitacione sile zvezda utièu da se ove spirale ne odviju pod dejstvom vremena. Naime. Tako se npr. odnosno oko 1-2 milijarde godina. neki na kola. Najèešãe samo najsjajnije zvezde formiraju sazvežða. dok smo mi danas uglavnom usvojili ova imena od Vavilonaca. zvezdama bližim središtu Galaksije je potrebno manje vremena da naprave pun krug oko centra u odnosu na zvezde koje su bliže periferiji Galaksije. razlièite kulture su istim sazvežðima davali razlièita imena. jer deklinacijski krug prve taèke Ovna i deklinacijski krug zvezde ne menjaju svoj meðusobni položaj tokom Zemljinog dnevnog obrtanja). neki na èoveka koji se raduje. Arktur u sazvežðu Volara. i može imati vrednosti od –900 do 900) i rektascenzije (nebeske “geografske dužine” . oblici sazvežða bi bili drugaèiji. Takoðe. Kapela u sazvežðu Koèijaša. Kada dugo gledamo u nebo. veã predstavljaju mnoštvo sjajnih zvezda i oblaka gasa (tzv. odnosno postojanje adekvatnog ugaonog momenta uravnotežava se sa gravitacionom privlaènom silom i na taj naèin se . sazvežðe škorpije je podseãalo na palmino drvo. Tako su ljudi koji su živeli na Zemlji pre nas radi lakšeg opisivanja položaja pojedinih zvezda na nebu. Altair u sazvežðu Orla. talase gustine) koji se kreãu oko centra Galaksije. Sirijus u sazvežðu Velikog psa.ugla u ravni deklinacijskog kruga izmeðu ravni ekvatora i vizure na nebesko telo.

Ipak. odnosno teleskopi. moraju biti što je moguãe više razmaknuti.Kako se meri rastojanje od nas do zvezda? Postoji mnogo raznih naèina da se odredi koliko su daleko zvezde. Pošto nam je poznat preènik Zemljine orbite.spreèava poniranje svih zvezda ka centru Galaksije. Naime. Ako primetimo da je samo naša Galaksija Mleèni Put dugaèka oko 100 000 svetlosnih godina. a usled zakona o održanju ukupnog ugaonog impulsa u Galaksiji. kako bismo dobili što veãu paralaksu. Primetiãete oèigledan pomeraj položaja olovke u odnosu na pozadinu. cefeida. dok ãe astronomi 21. a poveãanja energije zvezda udaljenijih od središta Galaksije. Trenutno. Stoga se spiralne putanje pojavljuju kao energetski povoljnija stanja koja spreèavaju preterano udaljavanje zvezda od centra Galaksije. zvezde bliže centru Galaksije postaju još bliže središtu. Nama najbliža zvezda Alpha Centauri nalazi se na rastojanju koje je 270 000 puta veãe od rastojanja izmeðu Zemlje i Sunca. Neke spiralne Galaksije kao npr. a zatim samo sa drugim okom. naše oèi. nauke koja se bavi merenjem položaja zvezda na nebu sa na hiljade drugih zvezda). ovaj satelit meri i paralakse hiljada zvezda koje mi sa Zemlje nismo u stanju da merimo. tako i od rastojanja izmeðu vaših oèiju. tzv. pomoãu paralakse možemo meriti rastojanja samo do nama najbližih zvezda. spiralne putanje Galaksije M51 se pripisuju gravitacionom dejstvu ne same Galaksije. kao i drugih instrumenata premeriti ceo galaktièki disk i verovatno veliki deo njegove neposredne okoline. dok neke druge spiralne Galaksije kao npr. mali i primetni pomeraji zvezda pod dejstvom menjanja našeg položaja posmatranja kao posledice kretanja Zemlje oko Sunca. udaljenih samo do oko 300 svetlosnih godina od nas. što više udaljite olovku od vaših oèiju. Velièina paralakse zavisi kako od rastojanja izmeðu vas i objekta (u ovom sluèaju olovke). godine je u orbitu oko Zemlje lansiran satelit pod imenom Hipparcos (po grèkom astronomu Hiparhosu. Uzmite jednu olovku i držite je uspravnu ispred vas. . Da bismo primetili paralaksu veoma dalekih objekata kao što su zvezde. onda nam je jasno da se za izraèunavanje udaljenosti Galaksija moramo služiti nekom drugom metodom. tj. Tradicionalni naèin za ovakva merenja predstavlja posmatranje zvezda periodièno promenljivog sjaja. M81 poseduju visoko simetriène krake. veã susednih Galaksija. Meðutim. to ãe paralaksa olovke biti manja. Što je veãi period varijacije . poveãavajuãi svoj orbitalni ugaoni impuls još više udaljavaju od centra Galaksije. Spiralne ruke Galaksije se ponašaju kao nekakvi katalizatori koèeãi orbitalno kretanje nekih zvezda (zvezda u unutrašnjim krajevima kraka). dok se udaljenije zvezde.1 % Galaksije merenjem udaljenosti do zvezda. Ista stvar se dešava sa zvezdama. Pošto je preènik Zemlje koji iznosi oko 12 800 km isuviše mali za posmatranje dalekih zvezda. M101 poseduju svega nekoliko kraka. stoga se kao dve taèke posmatranja koriste suprotni položaji Zemljine orbite oko Sunca (u rasponu od 6 meseci). ali najstariji i najèešãe pimenjivani postupak je princip paralakse. avgusta 1989. Ipak. veka pomoãu zvezdanog interferomatra GAIA. kao i manju ukupnu simetriju. izmeðu mnogih drugih zadataka. uz malo trigonometrije možemo odrediti koliko su daleko zvezde od nas. njena paralaksa se meri u hiljaditim delovima luènih stepena. . ubrzavajuãi kretanje drugih zvezda (zvezda na spoljašnjim krajevima kraka). osnivaèu astrometrije. Èak i u sluèaju jedne ovako bliske zvezde. Satelit Hipparcos je istražio skoro 0. Taj pomeraj se naziva paralaksa.Kako se odreðuje rastojanje od nas do drugih Galaksija? Trigonometrijska paralaksa. Gledajte je najpre samo sa jednim. Kao posledica oduzimanja energije zvezdama bližim središtu. mogu se koristiti za odreðivanje rastojanja samo do bliskih zvezda. tzv. haloa. jer se zvezdana svetlost rasejava prilikom prolaska kroz atmosferu u dovoljnoj meri da se onemoguãi precizno merenje stvarnih položaja zvezda na nebu.

u proseku znaèi da se nebeska tela udaljena od nas 1 Megaparsek (3. Posmatranjem vremena koje je potrebno da cefeida promeni svoj prividni sjaj. udaljavaju brzinom od 800 kilometara u sekundi. moguãe je izraèunati njen stvarni.26 miliona svetlosnih godina) kreãu u odnosu na nas brzinom od 80 kilometara u sekundi. udaljavaju jedna od druge brzinom od oko 80 kilometara u sekundi). što je neka Galaksija dalja od nas. izgleda da se Svemir širi brzinom od oko 80 kilometara u sekundi po Megaparseku (što znaèi da se bilo koje dve taèke u Kosmosu koje se nalaze na rastojanju od jednog Megaparseka. a 1 megaparsek (Mpc) je jednak 3. to se ona i brže pomera od nas. 1920. Takoðe.Ako se Kosmos širi. a ovo. a samim tim i njihove trenutne udaljenosti od nas. dok se zvezde udaljene oko 10 Megaparseka od nas. Statistièka greška ovog raèuna iznosi manje-više 17 kilometara u sekundi po Megaparseku. Meðutim. trostruka vrednost Hablove konstante podeljena sa osmostrukom vrednošãu gravitacione konstante (6. Poveãanje brzine razdvajanje Galaksija sa poveãanjem rastojanja izmeðu njih je poznato kao Hablov zakon. . analogija sa balonom predstavlja aproksimaciju stvarnog trodimenzionalnog širenja Kosmosa.Koliko brzo se širi Kosmos? U skladu sa izraèunavanjima koje je nedavno izvršio tim za projekte Hablovog svemirskog teleskopa. veãa je i brzina kojom se one dalje udaljavaju sa naduvavanjem balona. tj. odnosno unutrašnji sjaj. u nekom ponovnom Velikom prasku ponovo raširiti i stvoriti nove živote i inteligentna biãa u sebi.sjaja posmatrane cefeide. godine je Edvin Habl (Edwin Hubble) na osnovu veze izmeðu sjaja i perioda promenljivih zvezda izraèunao rastojanja do njih i dokazao da one leže van Mleènog Puta. “Galaksija” se poveãava. Poreðenjem stvarnog i prividnog sjaja može se izraèunati koliko je ona daleko od nas. sa širenjem Kosmosa.672 · 10-11 Nm2/kg2) i brojem ! daje nam vrednost kritiène gustine Kosmosa koja predstavlja minimalnu vrednost gustine neophodnu da zatvori Kosmos i da spreèi njegovo veèno širenje. Galaksije ili galaktièka jata. a procenjuje se na oko izmeðu 70 i 90 km/sMpc. odnosno 3. Današnja brzina širenja Kosmosa je sirektono proporcionalna ukupnoj kosmièkoj gustini materije koja je neophodno da jednog dana potpuno ohlaðeni Kosmos ponovo privuèe ka sebi u singularitet koji ãe se eventualno.26 miliona svetlosnih godina. kljuèna razlika izmeðu analogije sa balonom i stvarnog širenja Kosmosa je u tome što u stvarnom Kosmosu postoje sile koje deluju na manjim rastojanjima i koje se suprotstavljaju širenju Kosmosa. Takoðe. odnosno brzine udaljavanja od nas. to je njen stvarni sjaj veãi. sledila je i formulacija èuvenog Hablovog zakona koji ustanovljava linearnu vezu izmeðu udaljenosti Galaksija i njihovog crvenog pomaka. zašto se ne poveãava rastojanje od Nju Jorka do San Franciska? Najèešãa analogija koja se koristi za opisivanje širenja svemira je razmatranje balona na èijoj površini iscrtane taèkice predstavljaju npr. Kako se balon naduvava.26 miliona svetlosnih godina. . što su dve galaksije meðusobno više udaljene. što iznosi oko 17 nukleona (protona ili neutrona) po kubnom metru. a merenjem crvenog pomaka svetlosti koja dolazi sa udaljenih Galaksija moguãe je odrediti njihove brzine udaljavanja od nas. pošto je površina balona dvodimenzionalna. rastojanje izmeðu bilo koje dve taèkice. odnosno u drugim galaksijama. a ova velièina je u kosmologiji poznata i kao Hablova konstanta. Trenutno nam najpreciznije izmerene vrednosti za Hablovu i gravitacionu konstantu pružaju vrednost kritiène gustine od oko 1 · 10-29 grama po kubnom santimetru. Iz nastavka ovog rada. Ovaj zakon je doveo do potvrde Velikog praska kao nastanka Kosmosa. Naime. a opisuje ga Hablova konstanta èija vrednost još nije poznata. tj. Drugim reèima. pa se i stvarne Galaksije ne .

pri èemu je jedna zvezda beli patuljak (zvezda koja je gravitaciono kolapsirala dok se daljem sažimanju nije suprotstavilo odbijanje elektrona usled èinjenice da dva elektrona nikada ne mogu imati istu brzinu i energiju). nakon èega postepeno opada tokom šestomeseènog ili dužeg perioda. Naime. u sluèaju rastojanja izmeðu San Franciska i Nju Jorka.Šta su to nove? Nove su zvezde èiji se sjaj iznenada poveãava tako da zvezda odjedanput postane otprilike desetostruko svetlija nego što je bila.Šta su to supernove? Tiho Brahe je u svojoj knjizi “Progimnasmata” opisao divan trenutak kada je 1572. i ako pretpostavimo da je Hablova konstanta jednaka 80 km/sMpc. . koje teže da oèuvaju najpovoljnija energetska stanja. godine na nebu opazio supernovu. Smatra se da materija osloboðena u eksploziji jedne nove iznosi oko jedan deseto hiljaditi deo mase Sunca. ili u sluèaju rastojanja izmeðu atoma natrijuma i hlora u kristalu kuhinjske soli. Možemo izraèunati da bi se i u odsustvu ovih dodatnih sila. Nove predstavljaju sisteme dvojnih zvezda koje kruže oko zajednièkog centra gravitacije.5 pikometara u sekundi.7 godina da se pod dejstvom širenja svemira bez prisustva privlaènih sila izmeðu atoma. tada njena zapremina u jednom trenutku preðe u oblast prostora u kojoj je gravitacionoo privlaèenje belog patuljka veãe od gravitacionog privlaèenja sopstvene zvezde. U svakoj Galaksiji se pojavi nekoliko desetina nova godišnje. tzv. Tada spoljašnji materijal ove druge velike zvezde poèinje da pada ka belom patuljku.šire slièno poveãanju površine taèkica na balonu. ova. Kada druga zvezda tokom svoje evolucije poraste do razmera crvenog džina. pa se pod dejstvom ovih sila. Tako. razdaljina od Nju Jorka do San Franciska poveãa za 1. a stotinu puta veãu energiju odnose sa sobom èestice neutrina. Osim obilja svetlosti. temperatura površine belog patuljka može dostiãi temperature i od preko 100 miliona stepeni da bi se u jednom trenutku desila džinovska eksplozija u kojoj se oslobaðaju ogromne kolièine energije akumulirane na površini belog patuljka. nakon èega njen intenzivni sjaj polako opada tokom nekoliko meseci. kada ona potroši svoje nuklearno gorivo) pri kojima se oslobaða toliko mnogo energija da zvezda za jedno kratko vreme svojom svetlošãu zaseni i èitavu (svoju) Galaksiju od stotinu milijardi zvezda. . Supernove su džinovske zvezdane eksplozije koje se dešavaju na kraju života zvezde (tj. Supernove nastaju od zvezda èiji je sastav izuzetno bogat. njihove unutrašnje temperature su bile dovoljno visoke da . deset puta više energije se oslobodi u vidu kinetièke energije èestica osloboðenih u Kosmos. dva grada na rastojanju od 4800 km bi se udaljavala jedan od drugog brzinom od 12. lokalna rastojanja ne poveãavaju sa ukupnim poveãanjem zapremine Kosmosa. Energija koja se stvara u iniciranom ugljeniènom ciklusu nuklarnih reakcija na površini belog patuljka nije u stanju da se oslobodi u Kosmos jer stalno nova kolièina materije pristiže sa susedne zvezde.25 cm. odnosno glavnog izvora energije zvezda na temperaturama od preko 16 miliona Kelvina prilikom koga se pomoãu male kolièine ugljenika vrši pretvaranje vodonika u helijum. pa bi stoga bilo potrebno oko milijardu sekundi ili oko 31. sjaj supernove se poveãava. npr. Tokom tri nedelje nakon poèetka eksplozije. ako se prisetimo da je brzina udaljavanja dva tela proporcionalna meðusobnom rastojanju izmeðu ova dva tela. kojoj je sam i nadenuo ovo ime. Tako. rastojanje od Nju Jorka do San Franciska veoma sporo poveãavalo. elektromagnetne i nuklearne sile. postoje stvarne. Tako. dok je osloboðena energija jednaka samo jednom milionitom delu osloboðene energije prilikom eksplozije jedna supernove. Ova materija formira sloj na površini belog patuljka sve dok njegova temperatura i pritisak ne postanu toliko veliki da postane moguãe odigravanje tzv. ugljeniènog ciklusa.

a èija je struktura do trenutka pre eksplozije bila slojevita. Naime. i neutronska zvezda je okružena magnetosferom. koja predstavlja oblast u kojoj se elektroni i druge èestice ubrazavaju pod dejstvom magnetnog polja.5 milijardi oC). transformaciju neona u kiseonik (preko 1. Jedna kašièica materijala sa neutronske zvezde težila bi oko 10 miliona tona. Pošto nuklearna fuzija na neutronskim zvezdama nije moguãa. sa magnetskim polovima postavljenim pod odreðenim uglom u odnosu na osu rotacije zvezde. omoguãe i pretvaranje helijuma u ugljenik (što zahteva temperature od preko 200 miliona oC). Ovako kolabirana zvezda je toliko gusta da njeni elektroni i protoni ne postoje odvojeno. Meðutim. . Tako se smatra da velika raznovrsnost elemenata na našoj planeti potièe od supernove koja je pre nastanka Sunèevog sistema eksplodirala u blizini.Šta su to pulsari? . pretvaranje ugljenika u neon (na preko 600 miliona o C). a jezgro ostaje na svom mestu u obliku neutronske zvezde. .osim pretvaranja vodonika u helijum.Šta su to neutronske zvezde? Neutronske zvezde imaju masu oko 1. magnetno polje neutronske zvezde je znatno jaèe nego magnetno polje Zemlje i elektroni se kreãu brzinama bliskim brzini svetlosti emitujuãi sinhotronu radijaciju (kontinualno elektromagnetno zraèenje koje emituju elektroni ubrzani do brzina bliskih brzini svetlosti) u uskim snopovima duž magnetne ose. njeno gravitaciono polje i pored toga veoma jako. Ovi snopovi svetlosti se na Zemlji registruju kao kratki pulsevi svetlosti koja usled velike udaljenosti ovakvih zvezda (odnosno Doplerovog efekta kao posledice udaljavanja galaksija). kada u jezgru zvezde zapoène fuzija silicijuma dobija se gvožðe koje je jedini element u prirodi koji ni u procesu fuzije. kiseonika u silicijum (preko 2. jer imaju samo oko 15 kilometara u preèniku. Inaèe. Spoljašnji omotaèi zvezde stvaraju èvrstu koru okruženu atmosferom visoko energetskih elektrona i energetski pobuðenih atoma. ovakve zvezde nemaju nove izvore unutrašnje energije i njihova rotacija i magnetno polje vremenom opadaju. a pri tome nisu veãe od proseènog gradiãa na Zemlji. Tako je samo 5 supernova primeãeno u našoj Galaksiji tokom prethodnog milenijuma. nakon èega implodirani materijal odskaèe unazad stvarajuãi snažan udarni talas pod èijim dejstvom se spoljašnji slojevi zvezde odbacuju u Kosmos brzinom od nekoliko hiljada kilometara u sekundi. veã su se spojili formirajuãi neutrone. pritisak koji se suprotstavlja težnji ka gravitacionom sažimanju materije sve više opada. Stoga. Supernove znatno obogaãuju raznovrsnost hemijskih elemenata (a posebno gvožða) u meðuzvezdanom prostoru. U trenutku gravitacionog kolapsa. koji formiraju gustu strukturu u kojoj nema mesta za ogromne razmake kao što su oni izmeðu nukleona (protona i neutrona koji èine atomska jezgra) i elektrona u atomima. Kao i Zemlja. one se dele na tip I (ne poseduju vodonik) i tip II (poseduju vodonik). jezgro se za deliã sekunde sažme do gustine nuklearne materije (oko gustine atomskog jezgra). supernove su veoma retke pojave. leže u radiofrekventnoj oblasti. pa možemo zakljuèiti da je i pored veoma male zapremine jedne ovakve zvezde. a oko pedesetak supernova se svake godine primeti u drugim Galaksijama našeg Kosmosa.4 puta veãu od mase Sunca.5 milijardi oC) i na kraju silicijuma u gvožðe (na temperaturama veãim od 4 milijarde oC). Neutronske zvezde se ponašaju kao ogromni magneti. U zavisnosti od prisustva vodonika u spektrima supernova. sve dok jednog dana sa Zemlje ne postanu nevidljive. na Zemlji su im nauènici dali i drugo ime – pulsari. Supernove tipa I se zatim u zavisnosti od prisustva silicijuma dele na tip Ia (intenzivne silicijumske linije) i Ib (slabe silicijumske linije). u sve veãem nedostatku stvaranja energije. Usled ovakvog naèina registrovanja neutronskih zvezda. Smatra se da su supernove tipa II zvezde èija je masa bila jednaka osam Sunèevih masi. ni u procesu fisije ne oslobaða energiju.

jedna kašièica materijala sa neutronske zvezde je teška oko milijardu tona. crveni pomaka spektara kvazara je toliko veliki da se one udaljuju od nas brzinama od oko 50 000 km/s. Trajanje emitovanih radio ili svetlosnih pulseva je veoma kratko. kvazari se odlikuju veoma brzim promenama sjaja (ponekad i svakog dana). godine. a ovi talasi bivaju detektovani na Zemlji samo onda kada je svetlosni snop usmeren u pravcu Zemlje. Neke pulsare ovde na Zemlji ipak ne vidimo jer nas oni nikada ne osvetle svojom svetlošãu.5-3754 obièna neutronska zvezda.Šta su to kvazari? Šezdesetih godina dvadesetog veka astronomi su pronašli nekoliko nebeskih izvora intenzivnih radio signala koji nisu mogli da se identifikuju kao obiène zvezde ili galaksije. Naime. poseduje za svoje razmere isuviše malu temperaturu (manje od milion oC) da bi mogla da se uklopi u model o neutronskim zvezdama. pa su stoga ovi neobièni izvori svetlosti nazvani kvazari. zvezda 3C58. jer su nevidljive s obzirom da ne svetle) koje možemo da vidimo na nebu. Meðutim. reda velièine mikrosekunde. a preènik ove zvezde iznosi samo oko 11. što je nekoliko stotina hiljada puta manje od nama poznatih Galaksija. Stoga se danas smatra da su ove zvezde sastavljene od èistih kvarkova (postulirana tzv. kombinujuãi podatke dobijene pomoãu rendgenskog teleskopa Chandra i svemirskog teleskopa Hubble. Ovaj proces je slièan kretanju svetlosnog fara sa vrha svetionika koje nas u pravilnim vremenskim razmacima obaspe svetlošãu. godine i smatra se da predstavljaju ostatke eksplodiranih supernova. Postoji retka grupa ovakvih zvezda èiji pulsni period je reda velièine milisekunde i one se nazivaju milisekundnim pulsarima. . s obzirom da su sastavljene iskljuèivo od neutrona.Da li postoje sjajne zvezde koje su gušãe i od neutronskih zvezda? Sve do nedavno se smatralo da su neutronske zvezde najgušãe sjajne zvezde (crne rupe ne raèunamo u sjajne zvezde.2 miliona oF). dimenzije veãine kvazara ne mogu biti veãe od jedne svetlosne godine. Jedna od ovih zvezda (RXJ 1856. ali koja poseduje na svojoj površini oblast analognu Sunèevoj pegi na Suncu. za koju se smatra da je nastala u eksploziji nove koju su primetili kineski i japanski astronomi 1158. premda je verovatnoãa da ova oblast bude orijentisana ka Zemlji veoma mala. s obzirom da zvezda ne proizvodi pulseve kao što je sluèaj sa neutronskim zvezdama koje poseduju ovakve oblasti (tzv. Istraživanja pokazuju da . pulsari). èudna kvarkovska materija) ili da sadrže kristale sub-nuklearnih èestica koje su na Zemlji postojane samo u kratkim vremenskim intervalima nakon visoko-energetskih sudara u akceleratorima èestica ili pri sudarima kosmièkog zraèenja sa èesticama atmosfere. S druge strane.Pulsari su veoma brzo rotirajuãe visoko namagnetisane neutronske zvezde koje emituju radio pulseve u periodiènim vremenskim intervalima. Visoko energetski elektroni koji se kreãu po spirali u magnetnom polju zvezde – pulsara emituju radio talase duž magnetne ose. pa da ova toplija oblast uzrokuje pogrešnu procenu ukupnog zvezdinog sjaja.2 do 2 sekunde. astronomi su tokom aprila 2002. Takoðe.3 km što je isuviše mala velièina èak i za jednu standardnu neutronsku zvezdu. Ovakve neutronske zvezde su otkrivene 1967. . subatomskih èestica koje su toliko male da bi 100 milijardi triliona neutrona (ili protona pošto su njihove razmere jednake) moglo da stane na vrh igle. a s obzirom da nijedan fizièki proces koji uzrokuje menjanje sjaja ne može da se prostire brzinom veãom od brzine svetlosti. godine otkrili dve zvezde koje su sastavljene iz materije koja je gušãa i od neutronskih zvezda. kamiona i autobusa na Zemljinoj kugli. što je otprilike jednako težini svih automobila. Naime. a vremenski interval izmeðu dva pulsa zove se pulsni period i kreãe se u opsegu od 0. Postoje razmatranja i da je zvezda RXJ 1856.6-3754) emituje plavièastu svetlost èiji je spektar jednak temperaturskom ekvivalentu od 700 000 oC (ili 1.

Šta je to tamna materija? Tamna materija je svaka supstanca u Kosmosu koja ne emituje elektromagnetne talase ili ih emituje.kvazari leže u srcima nekih dalekih Galaksija. Jedni su tzv. tj. Pošto se ovi daleki objekti mogu videti sa Zemlje. luminozne ili svetleãe materije. tj. ali u toliko maloj meri da tu emisiju ne možemo detektovati. S obzirom da su kvazari udaljeni od nas oko nekoliko milijardi svetlosnih godina. kriva rotacije bi trebalo da ima negativan nagib. oni se u poslednje vreme u astronomiji koriste u funkciji kosmièkih svetionika. na kretanje vidljivih nebeskih objekata. a oblast kvazara koja stvara svetlost ima preènik dužine jednog sunèevog sistema. elementarne èestice koje skoro uopšte ne interaguju sa materijom. a èija je kosmièka zastupljenost oko 10 puta veãa od zastupljenosti tzv. Smatra se da tamna materija èini 90 % mase Kosmosa. u stvarnosti. tj. što je moguãe samo uz postojanje velike kolièine materije koju nismo u stanju da registrujemo jer je nevidljiva za naše teleskope i spektroskope. brzina zvezde bi trebalo da opada sa njenim udaljavanjem od centra galaksije. zakljuèeno je da emituju energiju koja je 1000 puta veãa od ukupne energije svih zvezda u Mleènom putu. egzotiène. svojom velikom gravitacijom privlaèe u sebe zvezde iz okolnih Galaksija brzinom od oko jedne Sunèeve mase godišnje. Tek kada se bude odredila ukupna masa u Univerzumu. . dok svetleãa materija (od koje su saèinjene zvezde) èini samo oko 5 % mase Svemira. njena orbitalna brzina zavisi od raspodele ukupne mase u Galaksiji. i u sluèaju uzimanja u obzir samo svetleãe mase u našoj galaksiji. pri èemu ogromne kolièine osloboðene energije nastaju u procesu pri kome ove crne rupe gutaju. Drugi aktuelni kandidati za tamnu materiju su tzv. ''gravitacione mase''. slabo interagujuãe masivne èestice. Ako jednu takvu masu ubacimo u Ajnštajnovu jednaèinu E=mc2 dobiãemo veoma velike vrednosti energije što odgovara tako velikom sjaju kvazara. što je u suprotnosti sa rezultatima raèuna koji uzimaju u obzir samo vidljivu masu. smatra se da postoje i èitave galaksije sastavljene samo od tamne materije. tj. veã rotacije èitavih galaksija. Iz ovoga se zakljuèilo da Galaksije u svom sastavu poseduju i velike kolièine tamne materije koju ne možemo videti putem teleskopa. . èija je masa jednaka masi od 100 miliona Sunaca. da bi privlaèna sila gravitacija zaustavila sadašnje širenje Kosmosa i kroz nekoliko desetina milijardi godina (ili još više) skupila ohlaðenu kosmièku masu. odnosno tzv. najbolji primer gravitacionog efekta tamne materije može biti primeãen posmatranjem ne rotacije zvezda. neophodno je da u Kosmosu postoji odreðena kolièina materije. Do dokaza o postojanju ovoliko velike kolièine tamne materije. Pošto je njihov sjaj jednak sjaju triliona sunaca. došlo se na osnovu posmatranja dejstva gravitacije nevidljivih tela. to ih izmeðu ostalog èini idealnim orudjem za posmatranje objekata izmeðu njih i Zemlje. neutrini (ukoliko se pokaže da zaista poseduju dovoljno veliku masu) ili supersimetriène èestice koje su veoma masivne. Naime. Grafik brzine rotacije zvezde u funkciji njenog rastojanja od centra galaksije naziva se krivom rotacije zvezde u Galaksiji. a ovakvi objekti su npr. rotaciona brzina zvezde ne opada. a trenutno postoje dva kandidata za tamnu materiju. U spiralnim galaksijama. Meðutim. kao što je Mleèni put. tj. Još uvek nije završena potraga za mehanizmom koji je u stanju da proizvodi toliko velike kolièine energije. Osim ovoga. a u najveãem broju sluèajeva se èak i poveãava sa poveãanjem rastojanja zvezde od centra Galaksije. za osvetljavanje puta do novih galaksija i za posmatranje vremena kada je Kosmos bio mlaði nego danas. masivni astrofizièki kompaktni halo objekti. ali slabo reaguju sa tipom èestica koji èini materiju oko nas. kao npr. Ipak. èije je kosmièko prisustvo i eksperimentalno provereno. masivne. crne rupe. ''gravitaciona masa'' se odreðuje posmatranjem kruženja zvezda i oblaka prašine oko centra galaksije. Kada se zvezda kreãe oko centra galaksije. premda je najprihvatljivija teorija meðu astronomima ta da su kvazari zapravo super-masivne crne rupe.

masa zvezde nam govori o tome koliko je goriva zvezda imala kada se rodila. tj. pa se stoga ona èesto naziva geoidom. meðutim.Zašto se zvezde okreãu oko sebe? Svako nebesko telo. koja su veoma stara i razbacana ne samo po Mleènom putu. Ipak. visina planinskih masiva ne prelazi 25 000 metara. kako se planeta okreãe. Jedini naèin za procenu starosti zvezda izvodi se preko prouèavanja zvezdanih jata. Zvezda koja je 10 puta masivnija od našeg Sunca. Nesigurnost kod ovakvih izraèunavanja iznosi oko 10-20 %. izoblikuje energetski najstabilnije stanje. a njen sjaj nam pruža podatke o brzini kojom zvezda sagoreva svoje zalihe goriva.suma ukupne svetleãe i tamne materije. Odnos kolièine nuklearnog goriva koju je zvezda imala na poèetku svog života i brzine sagorevanja. . potreba za centripetalnim ubrzanjem (koje je usmereno ka centru) na ekvatoru uzrokuje blago udaljavanje ekvatorijalne površine od ose rotacije. Naime. . preko planeta i satelita do crnih rupa. Naèin za procenu starosti zvezda jednog zvezdanog jata sastoji se u posmatranju temperature i mase najtoplije. pa se stoga procenjuje da je starost najveãeg broja zvezda u našoj galaksiji iznosi od 12-18 milijardi godina. U svakom sluèaju. usled èega ãe joj i život biti 1000 puta kraãi. blago spljošteni polovi su posledica Zemljine rotacije. zakljuèiãe se da li ãe se Univerzum stalno širiti. koja mogu biti razlièite starosti. a okrugli su.Zašto su sva velika nebeska tela okrugla? Mesec. od zvezda. kada je Kosmos bio veoma mlad. trošiti 10 000 puta brže nego naše Sunca. jer sve zvezde odreðenog zvezdanog jata nastaju od istog materijala i u isto vreme. Na Marsu. Zemlja ne predstavlja savršenu loptu. na kome je sila gravitacije slabija nego na Zemlji. a to je sfera kod koje je svaka taèka sa površine tela podjednako udaljena od centra.Kako se odreðuje starost zvezda? Trenutno ne postoji precizna nauèna metoda za odreðivanje starosti pojedinaènih zvezda. koje su prilièno rasute po galaktièkom prostoru. za razliku od zvezda u okviru globularnih klastera. a sadrže od nekoliko desetina do nekoliko hiljada zvezda. Sa druge strane. daje nam dragoceni podatak o starosti zvezde. okreãe se oko svoje ose. a sadrže od nekoliko hiljada do nekoliko miliona zvezda. Na Zemlji je teorijski nemoguãe postojanje planine veãe od 15 000 metara jer toliko dozvoljava Zemljina sila teže. Ovako. Zemlja. sadržaãe i 10 puta veãu kolièinu goriva. asteroidi i drugi mali leteãi objekti su asimetriènog oblika jer njihova spoljašnja. i otvorena jata. U našoj Galaksiji postoje dva tipa zvezdanih jata: globularna jata. Sunce kao i druga velika nebeska tela nastali su kondenzovanjem kosmièkih gasova i prašine. jer je sila gravitacije koja potièe iz centra njihovih masa težila i još uvek teži da uz pomoã rotacije tela oko svoje ose kao posledice oèuvanja ugaonog momenta. koja još uvek nije ušla u kasni i nestabilni period svog života. koje ãe. Vreme života zvezde zavisi od njene mase. U našoj Galaksiji je poèelo formiranje otvorenih zvezdanih jata od kada je Galaksija oformila svoj današnji oblik pa sve danas. veã je njen ekvatorijalni obim nešto veãi od obima oko polova. . i potièu iz vremena kada je Galaksija poèela da se formira. ili ãe se ponovo skupiti u jednu taèku beskrajne gustine. jer nam njihov sjaj i temperatura ne kazuju mnogo o vremenu njihovog nastanka. tj. kinetièka energija prevazilazi slabo gravitaciono privlaèenje. a poreklo ovakvog tipa kretanja se može potražiti u trenucima nastanka Kosmosa nakon Velikog praska kada se sva kosmièka energija sadržana u jednoj taèki razletela. najplavije i najmasivnije zvezde u okviru posmatranog jata. .

Naime. jer su nastale iz istog oblaka prašine i gasa. Na lopti kao što je Zemljina kugla. pa stoga dovode do izduženja obima oko ekvatora. pa formiranje Galaksija. odnosno mnogo brže nego u sluèaju loptastog gravitacionog objekta iste mase. . Obrtanje nebeskih tela oko svoje ose opisuje se fizièkom velièinom ugaonog momenta. koja se okreãe u suprotnom smeru. a takoðe bi i pozadinsko mikrotalasno zraèenje bilo jednako u svakoj taèki i u svim pravcima. njen ekvatorijalni preènik za 22 km duži od polarnog preènika. njegove brzine rotiranja i polupreènika. potrebne su nam 3 kordinate: dužina. što je verovatno posledica nekog sudara u prošlosti koji je doveo do promene smera rotacije. a isto tako i svi prirodni sateliti planeta orbitiraju u istom smeru u kome rotiraju i planete. Najveãe grudve kosmièke materije. da bismo opisali položaj bilo koje taèke u prostoru u kome živimo. odnosno èitavog našeg Kosmosa. širina i visina. manje klastere Galaksija. Nekada se smatralo da vreme predstavlja odvojenu dimenziju od prostora. a i neki se šire brže od ostalih. a zatim na galaktièke grupe. usled neravnomerne raspodele materije u razlièitim pravcima. planete se kreãu oko Sunca u istom smeru u kome se i Sunce okreãe oko svoje ose. može znatno uticati na kretanje veštaèkih satelita ili èak i Meseca. udaljenosti posmatrane pokretne taèke na površini od ose rotacije. na gravitaciono polje spljoštenog sferoida se dodaje još jedna komponenta. tj. tj. Guste oblasti Kosmosa su poèele da se gravitaciono skupljaju obrazujuãi tako klastere Galaksija. to bi rezultovalo u podjednakoj raspodeli molekula vodonika i helijuma u svakoj taèki Svemira. ova modifikacija njenog gravitacionog polja usled izduženosti na ekvatoru. odreðeni delovi kosmosa su gušãi od drugih. koji predstavlja umnožak mase tela. veã se pomeraju duž tri prostorne koordinate tokom vremena. ali je Ajnštajn u svojoj specijalnoj teoriji relativnosti uveo pojam prostor-vremena. Takoðe.Da li rotacija zvezde utièe na njeno polje gravitacije? Kao što je usled rotacije Zemlje oko svoje ose. zvezda i planeta verovatno ne bi bilo moguãe. Svaka podgrupa ovako nastale materije sadrži odreðenu vrednost ugaonog momenta koje uèestvuje u ukupnom ugaonom momentu èitave poèetne grudve materije. èija vrednost ostaje konstantna u vremenu. jaèina gravitacionog polja sferoidne zvezde opada sa èetvrtim kvadratom rastojanja od njenog centra. Dok spoljašnje gravitaciono polje sferne zvezde opada sa kvadratom rastojanja od centra zvezde. pa kao rezultat. a dimenzije ne predstavljaju ništa drugo do koordinate za opisivanje nekog sistema. Meðutim. èetvorodimenzionalnog kontinuuma u kome je vremenska koordinata potpuno ravnopravna sa ostale tri prostorne . Npr. . te tri koordinate mogu biti goegrafska širina. tj. Izuzetak je jedino planeta Uran. dolazi do održanja ukupnog ugaonog momenta u okviru poèetne grudve materije. Pošto materijalne stvari ne stoje na svom mestu. vremenska koordinata.Šta je to zakrivljenost prostor-vremena? Ponekad kažemo da živimo u èetvorodimenzionalnom svetu. tako i ravnotežni oblik rotirajuãe zvezde nije sfera veã spljošteni sferoid. pojedinaène Galaksije. geografska dužina i nadmorska visina. sve planete zajedno sa Suncem okreãu se u istom pravcu. kome je preènik u ekvatorijalnoj ravni nešto duži od preènika izmeðu dva pola.. u našem Sunèevom sistemu. a prilikom njihovog deljenja na manje grudve materije. Razlog ovoj pojavi leži u èinjenici da su efekti centrifugalne sile veãi na rotirajuãem ekvatoru i deluju suprotno sili gravitacije objekta. Da je sva kosmièka materija bila uniformno i homogeno rasporeðena u prostoru.pretvorila jednim delom u materiju i obrazovala materijalno gušãe i reðe oblasti u svemiru. potrebna nam je i èetvrta. Sve te 4 dimenzije se naravno odnose samo na materijalni svet. imale su po svom nastanku odreðenu poèetnu vrednost ugaonog momenta. U sluèaju Zemlje. zvezdane sisteme i na kraju na pojedinaène zvezde i planete.

a ova gravitaciona interakcija se u kvantnom smislu može opisati kao razmena virtuelnih gravitona izmeðu dve èestice.koordinate. statièkom zakrivljenošãu prostor-vremena. Takoðe. Kada druga naelektrisana èestica uðe u polje prve èestice.Šta su to gravitacioni talasi? Dok se gravitaciona interakcija izmeðu dva tela sa masom odvija preko stalne razmene virtuelnih gravitona. U Ajnštajnovoj opštoj teoriji relativnosti. kada bi pažljivo izmerili rastojanja na površini lopte. Što je veãa gravitacija u nekoj taèki Kosmosa. njima bi verovatno izgledalo kao da ne žive na lopti. . i tada nisu prisutni gravitacioni talasi. njeno gravitaciono polje je “prodrmano” i poèinje da proizvodi gravitacione talase koji se šire po prostor-vremenu. to je jaèe gravitaciono u polje u toj taèki. Kada bi na površini ove lopte živeli neka dvodimenzionalna biãa (koja nemaju visinu). na nju ãe poèeti da deluje sila privlaèenja ili odbijanja u zavisnosti od toga da li su èestice istoimenog ili raznoimenog naelektrisanja. a energija i impuls ovih elektromagnetnih talasa se prenose stvarnim fotonima. pa ãe u njoj i zakrivljenost prostor-vremena biti veãa. veã na velikoj ravnoj površini. Premda se sa kvantne taèke gledišta. gravitacioni talasi nastaju kada maseno telo poène da se ubrzava. èija površina poseduje samo dve dimenzije jer na njoj imamo samo dve koordinate kojima se može opisivati kretanje po njoj: dužina i širina. njihova interakcija opisuje kao stalna razmena virtuelnih fotona. Iako nama u trodimenzionalnom svetu izgleda kao da Zemlja kruži oko Sunca. a interesantno je da se geometrija prostor-vremena može primeniti skoro iskljuèivo na èitav Kosmos (ceo prostor) i to u svim vremenskim razdobljima (svo vreme). Zakrivljenost prostor-vremena zapravo predstavlja gravitaciju. Zamislimo sada jednu trodimenzionalnu loptu. Kada je naelektrisana èestica u stanju mirovanja. a energija i impuls ovih gravitacionih talasa se prenose pravim gravitonima. kada masivna èestica poène da se ubrzava. Ukoliko druga masivna èestica uðe u gravitaciono polje prve èestice. sve kosmièke èestice se nalaze u prostor-vremenu. Ideja zakrivljenosti površine ove lopte se može primeniti i na èitav Kosmos. primetili bi da dobru mapu svog sveta mogu da nacrtaju samo na zakrivljenoj površi lopte. Meðutim. elektrièno polje ubrzane èestice je “prodrmano” i poèinje da emituje elektromagnetne talase. osetiãe privlaènu silu i poèeãe da se ubrzava ka prvoj èestici. a svojom energijom utièu na njegovu zakrivljenost. što je i suština Ajnštajnove opšte teorije relativnosti. Sunce i bilo koja planeta Sunèevog sistema) i za koje je karakteristièno da bi telo u njima u . moguãe je postaviti analogiju ovoj pojavi sa nastankom elektromagnetnih talasa. umesto opisivanja položaja neke taèke u prostoru pomoãu tri prostorne koordinate. ona je okružena statièkim gravitacionim poljem. Zakrivljenost prostor-vremena može biti pozitivna (kao u sluèaju zatvorenog Kosmosa koji se periodièno širi i skuplja i poseduje oblik 4-dimenzionalne sfere). odnosno u trodimenzionalnom prostoru. u zakrivljenom prostorvremenu ona zapravo stalno sledi pravu putanju. mi koristimo 4 koordinate za opisivanje dogaðaja u prostor-vremenu.Šta su to Lagranžove taèke? Lagranžove taèke (koje su dobile ime po francuskom matematièaru i astronomu Žozefu Luju Lagranžu) predstavljaju taèke u prostoru koje se nalaze u orbitalnoj ravni izmeðu dva nebeska tela koja rotiraju oko zajednièkog centra gravitacije (kao npr. Stoga. Ipak. tj. . Drugim reèima. nulta (kao u sluèaju ravnog Kosmosa koji se prostire beskrajno daleko u svim pravcima) ili negativna (otvoren Kosmos oblika hiperboloida koji poseduje beskrajnu zapreminu i beskrajno se prostire u vremenu). ona je okružena statièkim elektriènim poljem bez talasa. uvodi se pojam zakrivljenosti kosmièkog prostorvremena kao posledice raspodele materije i energije u njemu. Kada masivna èestica miruje.

eksplozije supernova predstavljaju uzroke eksplozija gama- . svi talasi su u fazi. kao i u hladnim omotaèima starijih zvezda. dok se treãa labilna Lagranžova taèka nalazi iza Zemlje. pa bi tako stalno bilo u ravnoteži. . pronaðeni su i maseri koji potièu od molekula vode (iz Galaksije Messier 33. a u tok kratkom deliãu vremena stvaraju više energije nego što stvori naše Sunce za èitav svoj život. ove druge dve. Maseri iz kosmièkih prostranstava su prvi put primeãeni 1965. Ipak. OH maseri su primeãeni u molekulskim oblacima u meðuzvezdanim prostranstvima. Nakon toga. pa bi sa istim periodom rotacije kao i Mesec orbitiralo oko Zemlje. Naime. Za razliku od lasera koji emituju koherentnu vidljivu svetlost (ili eventualno infracrvene talase) koja nastaje kolektivnim prelaskom elektrona u atomima sa viša na niža energetska stanja. što èini ovakve elektromagnetne talase veoma snažnim) elektromagnetne talase iz domena mikrotalasa.Šta su to eksplozije gama-zraka? Gama zraèenje predstavlja najenergetskije elektromagnetne talase u prirodi. tj. što je objašnjeno nastajanjem maserskog efekta. a pronaðeni su vodeni maseri i u našoj Galaksiji). Meðutim. Premda na Zemlji nikada nije primeãeno spontano nastajanje laserske ili maserske svetlosti (osim možda kuglastih munja). formaldehida (H2CO) i metil alkohola (CH3OH). crne rupe ili neutronske zvezde. samo dve godine ranije su prvi put detektovani OH joni u Kosmosu na osnovu 4 mikrotalasne spektralne linije talasnih dužina bliskih 18 santimetara. . a za njihovo objašnjenje postoje za sada dve hipoteze. tri nestabilne od ukupno pet Lagranžovih taèaka sistema Zemlja – Mesec se nalaze na liniji koja spaja Zemlju sa Mesecom pri èemu se prva nalazi iza Meseca. Istraživaèi Kosmosa još uvek ne znaju sa sigurnošãu šta predstavlja uzrok ovim eksplozijama. godine kada je detektovana maserska emisija od strane hidroksilnih (OH-) jona iz sazvežða Orion (taènije iz magline u Orinu koja je najveãa u našem Mleènom putu). druga je izmeðu Meseca i Zemlje. Izmeðu dva bilo koja nebeska tela koja rotiraju jedno oko drugog postoji taèno 5 Lagranžovih taèaka. eksplozije gama zraka se dešavaju kao posledica sudara dva izrazito gusta svemirska objekta. Trojanovi asteroidi koji dele orbitu oko Sunca sa Jupiterom predstavljaju primere tela koja su ostala uhvaãena u dvema stabilnim Lagranžovim taèkama izmeðu Sunca i Jupitera. kao što su npr.podjednakoj meri bilo privlaèeno gravitacijom oba tela. godine je jedna od ove 4 linije bila 50 puta jaèa od ostalih. udaljene oko 2. Stoga bi telo postavljeno u jednu od ove dve Lagranžove taèke uvek imalo isti geometrijski položaj u odnosu na Zemlju i Mesec. Po manje popularnoj hipotezi. stabilne Lagranžove taèke se nalaze pod uglom od 60o u odnosu na obe strane manje masivnog tela. odnosno u stanju mirovanja u odnosu na tela koja ga privlaèe. a eksplozije gama zraka su najsnažnije eksplozije u Kosmosu koje traju izmeðu nekoliko hiljaditih i nekoliko desetih delova sekunde. Dve stabilne Lagranžove taèke se nalaze na Meseèevoj orbiti oko Zemlje i u odnosu na pravac Zemlja – Mesec zaklapaju ugao od 60 luènih stepeni. èlanice našeg galaktièkog jata. 1965. veã bi nakon odreðenog vremena ipak bilo privuèeno ka jednom od dva privlaèna tela. pri èemu su 3 taèke veoma nestabilne pri dejstvu najmanjih poremeãaja. Takoðe. smatra se da su kosmièki maseri prouzrokovani prirodnim procesima.Odakle potièu kosmièki maseri? Maseri (Microwave Amplification by the Stimulated Emission of Radiation) predstavljaju koherentne (svi talasi imaju jednake talasne dužine i bregovi svih talasa se poklapaju. maseri emituju elektromagnetne talase koji nastaju kolektivnim spuštanjem grupe molekula na niža vibraciona energetska stanja. Po popularnijoj hipotezi.2 miliona svetlosnih godina. silicijum monoksida (SiO). pa bi èak i telo zanemarljivo male mase u njima teško opstalo.

. lakši elementi kosmièkog zraèenja koji èine oko 0. a ceo ovaj proces se naziva zvezdanim zemljotresom. veã do naglog pucanja. a smatra se da ovo gvožðe potièe upravo iz jezgra eksplodirane zvezde. 12 % èine alfa èestice (jezgra atoma helijuma koja se sastoje od po dva protona i dva neutrona). pretvarajuãi se u potpunosti u sekundarno kosmièko zraèenje. ove èestice su najveãim delom naelektrisane. a jonizacija visokih atmosferskih slojeva je upravo posledica prolaska kosmièkog zraèenja (tzv. Takoðe. kao i da proizvede stvaranje drugih elementarnih èestica poznatih i kao sekundarno kosmièko zraèenje (koji èine tzv. što znaèi da se najveãi broj èestica kosmièkog zraèenja kreãe . neutrina. a X (tj. jer u suprotnom sluèaju. danas se gama talasima nazivaju svi elektromagnetni talasi frekvencija veãih od oko 1020 Herca. ili u nekim sluèajevima. ove primarne kosmièke èestice se blago usporavaju približavajuãi se Zemljinom tlu.Šta su to zvezdani zemljotresi? Kada potroše svoje nuklearno gorivo. gde je prvi èlan niza vodonik. U prilog ove hipoteze govore podaci o pronalasku izvesnih kolièina gvožða u oblacima eksplodiranih gama-zraka.Šta su to kosmièki zraci? Nekada su se kosmièkim zracima nazivali najenergetskiji elektromagnetni talasi u prirodi. a što se za Zemlje opaža kao nagla promena pulsnog perioda zvezde. rendgenski) i gama talasi su razlièitog porekla. dok gama talasi nastaju kao posledica prelaza samog atomskog jezgra izmeðu razlièitih energetskih stanja. litijum. vidimo da ova funkcija poseduje maksimum za vrednosti energije od oko 0. berilijum. elektrona i gama fotona). primarnog kosmièkog zraèenja). Ovi pomeraji ureðene rešetke neutrona u neutronskim zvezdama se sa Zemlje primeãuju kao emisije mekih gama talasa (gama talasa relativno niskih frekvencija). što dovodi do nagle promene perioda njene rotacije. Viktor Franc Hes je poèetkom 20. pozitrona. klizanja i ponovnog formiranja kristalne neutronske rešetke. s obzirom da X talasi karakteristiènih talasnih dužina nastaju u okviru elektronskih prelaza u atomima. neke. Takve zvezde se zovu neutronske zvezde i u njima su neutroni veoma gusto spakovani tako da formiraju jednu vrstu kristalne rešetke. zvezdani zemljotresi dovode do promene inercijalnog momenta rotirajuãe neutronske zvezde. Kada predstavimo broj èestica kosmièkog zraèenja u funkciji njihove energije. piona. kao npr. koje svojom visokom energijom uspeva da jonizuje atome vazduha. što odgovara atomima ili jonima nikla. sastavljene uglavnom od miona. Magnetno polje neutronskih zvezda je izuzetno visoko (oko milijardu Tesli) što ponekad uzrokuje udare o površinu zvezde koji dovode ne do nepovratnog pucanja rešetke. jer kao što znamo zvezde stvaraju energiju u nizu reakcija nuklearne fuzije. magnetno polje ne bi uspevalo da im promeni putanju. dok ostatak èine neki teži elementi. azot. ugljenik.25 % èestica zraèenja). kiseonik i fluor (srednje teški elementi u okviru kosmièkog zraèenja) i neki još teži elementi sve do atomskog broja 28. Pod kosmièkim zracima se danas nazivaju sve subatomske èestice visokih energija (kao posledica velikih brzina kojima se kreãu kroz kosmièka prostranstva) koje pristižu na Zemlju i bivaju detektovane na njoj. premda granica izmeðu rendgenske oblasti i gama oblasti u elektromagnetnom spektru nije precizno definisana. atmosferske pljuskove èestica. Meðutim.3 GigaelektronVolta (GeV). Oko 87 % èestica kosmièkog zraèenja èine protoni. . te na ovaj naèin.zraka. bor (tzv. èije su se frekvencije nalazile iznad opsega gama talasa. srednje masivne zvezde doživljavaju gravitacioni kolaps pri kome se protoni i elektroni iz njihovih atoma pretvaraju u neutrone. odnosno iznad frekvencija od oko 1024 Herca ili ispod talasnih dužina od oko 10-16 metara. potpuno nestaju. rasipajuãi energiju. Pošto je poznato da magnetno polje Zemlje deluje na kosmièko zraèenje. drugi helijum a poslednje je gvožðe. veka pokazao kako se jonizacija atmosfere poveãava sa porastom nadmorske visine.

brzinama od oko 2/3 brzine svetlosti. njihov broj opada. Tako je za slikanje punog Meseca. Takoðe. jer bi u sluèaju duže ekspozicije. . što otprilike odgovara dimenzijama naše Galaksije. fluks) kosmièkih zraka na nivou mora na našoj planeti je jednak jednoj kosmièkoj èestici po kvadratnom santimetru površine u minutu. džinovskim eksplozijama vidljivim i na Sunèevoj površini). Na Zemlji je poznat i tzv. on sam ãe videti zvezde. dok bi se proton energije 1011 GeV u polju iste jaèine kretao po krugu polupreènika 105 svetlosnih godina. što nam ukazuje da kosmièke zrake u najveãoj meri èine pozitivno nalelektrisane èestice. neophodno je da vreme ekspozicije ne bude duže od deliãa sekunde. i njegov lik bi na slici postao “ispran” te bi on sam izgledao kao blještava svetlost. a sa poveãanjem energije èestica. a na osnovu koga više kosmièkih èestica pristiže na Zemljinu površinu sa zapada. tada bi kosmièkih zraka bilo oko nas mnogo manje nego što je to stvarni sluèaj. Sve slike zvezdanog neba potièu sa tzv. pa je tako npr.Zašto se ne vide zvezde na slikama iz Kosmosa? Pogledajte noãno nebo kada je na njemu pun Mesec i uporedite posmatrani prizor sa nebom prepunim zvezda kada na njemu nema Meseca. razlog zašto se zvezde èesto ne vide na slikama iz Kosmosa je u tome što je sjaj dalekih zvezda isuviše slab da bi kamera uhvatila dovoljno njene svetlosti tokom kratke ekspozicije (vremena tokom kojega je blenda otvorena i kada svetlost pada na fotografski film).Ako u Kosmosu postoji toliko mnogo zvezda. U sluèaju nekih divnih slika koje su naslikane uz pomoãe velikih telekopa. . dovoljno da kapak na kameri bude otvoren jednu do dve sekunde. Što je nebesko telo manje svetlo. jer svetlost koju reflektuje Suncem obasjana Zemlja zapljuskuje kameru u tolikoj meri da svetlost sa zvezda i ne dolazi do vidnog izražaja. u proseku. Stoga se smatra da bi supernove mogle da predstavljaju kljuène izvore ovih naelektrisanih kosmièkih èestica. dok je za slikanje zvezda neophodno da film bude izložen upadnoj svetlost izmeðu nekoliko minuta i nekoliko èasova. èiji je najveãi intenzitet u solarnim bljeskovima. osim magnetnog polja Zemlje. kosmièko zraèenje poseduje srednju energiju od oko 1 eV u svakom kubnom santimetru u našoj Galaksiji. Izvori kosmièkih zraka još uvek nisu poznati. Meðutim. Naše oèi su mnogo osetljivije na svetlost od obiènog fotografskog filma. premda postoje èestice èija energije dostižu vrednosti i od oko 1011 GeV. efekat istok-zapad vezan za kosmièke zrake. kao i u sluèaju slikanja astronauta u Kosmosu. Ipak. pa se tako može izraèunati da naša Galaksija gubi oko 1034 Džula energije u svakoj sekundi (što je ekvivalentno snazi od oko 1031 konjskih snaga) kao posledica toga što ovi kosmièki zraci napuštaju našu Galaksiju i odlaze u meðugalaktièka prostranstva. Da bi se uslikala jedna time-lapse fotografija. intenzitet (odnosno. i meðuzvezdana magnetna polja spreèavaju prodor velikih kolièina kosmièkog zraèenja ka našoj planeti. nego sa istoka. Èak i veoma slaba magnetna polja su u stanju da utièu na putanje kosmièkih zraka. time-lapse fotografija. S druge strane. a meðuzvezdana magnetna polja utièu i na to da kosmièko zraèenje bude izotropno rasporeðeno duž Zemljine sfere. kapak na foto-aparatu mora biti dovoljno dugo otvoren kako bi soèivo fokusiralo dovoljno svetlosti na film. magnetno polje jaèine svega 3 · 10-6 Gausa dovoljno da pokreãe proton energije 1 GeV duž kruga polupreènika 10-6 svetlosnih godina. na tim slikama najèešãe nema zvezda. jer kada bi sve zvezde u proseku bile kao naše Sunce (koje proizvodi kosmièke zrake u vidu solarnog vetra. Mesec reflektuje svetlost sa Sunca i ta svetlost svojim intenzitetom prekriva blagi sjaj zvezda. duže vreme ekspozicije je potrebno da bi se ono naslikalo. Naravno. Kada kosmonauti slikaju Zemlju iz Kosmosa. Duža vremena ekspozicije dozvoljavaju svetlosnim fotonima da uðu u aparat i ostave trajni trag na filmu. zašto je onda noãno nebo tamno? . Stoga. film apsorbovao isuviše fotona koje reflektuje bela odeãa astronauta. ukoliko se astronaut sa kamerom u ruci okrene od Sunca.

Stoga. a ako pomnožimo ovu masu sa 1022. ukoliko pomnožimo broj Galaksija u Kosmosu sa brojem zvezda u našoj Galaksiji dobiãemo približan broj zvezda koje èine naš Kosmos – 1022. Naime. može se videti oko 2000 zvezda. S obzirom da su elektroni oko 1300 puta lakši od nukleona (protona i neutrona). èesticama iz kojih se sastoje atomska jezgra. jer bi se i sama prašina u jednom trenutku zagrejala i poèela da emituje zraèenje. èime je znatno umanjena ukupna kolièina vidljive svetlosti koja stiže do nas. broj zvezda koje se mogu videti je najèešãe manji od 100.Koliko ima zvezda i atoma u Kosmosu? Kada usmerimo pogled ka noãnom nebu. dobiãemo približnu masu Kosmosa od 2 · 1055 grama. Pošto je naše Sunce zvezda proseène velièine. Jedan razlog uzima u obzir crveni pomak svetlosti zvezda usled širenja Kosmosa i meðusobnog udaljavanja jata Galaksija. ukupnu kolièinu materije u Kosmosu možemo izraèunati ukoliko pomnožimo masu Sunca sa brojem zvezda u Kosmosu. mi ãemo emitovanu svetlost registrovati na znatno veãim talasnim dužinama od talasnih dužina koje je emitovao izvor. i pored toga što sjaj zvezda opada sa kvadratom rastojanja od nas. 9 helijumovih i jednog težeg elementa. Masa jednog nukleona iznosi 1. Stoga. pa se stoga u jednom gramu materije nalazi 6 · 1023 nukleona. materija Kosmosa se gotovo potpuno nalazi koncentrisana u nukleonima. Stoga je svetlost sa najveãeg broja zvezda u Kosmosu pomerena ka crvenom kraju spektra (ka veãim talasnim dužinama). Ipak. tada bi stvarno noãno nebo bilo podjednako svetlo kao i dnevno nebo na kome sija Sunce. kada bi Kosmos bio beskonaèno star. danas postoje dva razloga zašto je noãno nebo tamno. godine formulisao nemaèki astronom Hejnrih Olbers (Heinrich Olbers). samo naša Galaksija Mleèni Put sastoji se od oko 100 milijardi zvezda. Naime. Astronomi smatraju da 90 % kosmièkih atoma èini vodonik. Iznad nekog manje osvetljenog seoceta (opet kada nema meseèine koja svojom svetlošãu zaslepljuje sjaj zvezda). veã samo granicu u vremenu. npr. Iznad jednog osvetljenog grada kada nema meseèine. Jezgra vodonikovih atoma sadrže samo po jedan nukleon: proton. on bi bio i beskonaèno svetao. kiseonika. Zaklanjanje svetlosti zvezda od strane prašine se ne može uzeti u obzir. zvezde èija se svetlost nalazi u našim oèima ãe odreðivati koliko zvezda vidimo.Odgovor na ovo pitanje predstavlja osnovu èuvenog kosmološkog problema poznatog pod imenom Olbersov paradoks koji je 1826. Naše Sunce ima masu od 2 · 1033 grama. Naime. Drugi razlog zatamnjenosti noãnog neba je u tome što naš Kosmos nije beskonaèno star. Stoga. dok svi ostali teži elementi saèinjavaju samo 1 % od ukupnog broja atoma. Tako bi tipièni kosmièki uzorak od 100 atoma posedovao 142 nukleona – 116 protona i 26 . jer ãe oni udaljeniji slojevi sa manje svetlim zvezdama imati veãi broj zvezda od nama bližih slojeva. a u celom Kosmosu postoji oko 12 · 1078 nukleona. Danas se smatra da je naš Kosmos nastao u Velikom Prasku pre oko 15 milijardi godina. a našem Suncu je potrebno oko 220 miliona godina da napravi jedan ovakav krug. Naime. Tipièan uzorak od 100 atoma bi se. jer bi svetlost sa svake taèke u Kosmosu imala dovoljno vremena (beskonaènost) da stigne do svih drugih taèaka u Kosmosu. zamislimo da su zvezde poreðane oko Zemlje u koncentriènim krugovima.67 · 10-24 grama. Zvezde u Galaksijama kruže oko središta Galaksije. Jezgra helijumovih atoma se sastoje od 4 nukleona: 2 protona i 2 neutrona. a jezgra kiseonikovih atoma sa sastoje od 16 nukleona: 8 protona i 8 neutrona. 9 % helijum. Svaki sledeãi krug imaãe dvostruko veãi broj zvezda od prethodnog sloja. . sa poveãanjem brzine kretanja svetlosnog izvora od nas. tako. a smatra sa da u Kosmosu èiji smo i mi jedan mali deo postoji još oko 100 milijardi drugih Galaksija. svi slojevi ãe biti podjednako sjajni. Danas se smatra da naš fizièki Kosmos nema prostornu granicu. kada bi naš Kosmos bio beskonaèno star i kada bi u njemu postojao beskonaèan broj zvezda. èije vreme trajanja se naziva galaktièkom godinom. sastojao od 90 vodonikovih atoma.

neutrona. koje predstavlja zaostale elektromagnetne talase iz doba nastanka Kosmosa. Ako. nego sa materijom). i obrnuto. to je manja talasna dužina zraèenja. pa i do poveãavanja talasne dužine tog tzv. celokupna kosmièka materija se nalazila u obliku elektromagnetnih talasa. . kao i stvaranje najbrojnijih atoma vodonika. pomnožimo ukupan broj nukleona u Kosmosu sa odnosom broja atoma i nukleona (100/142) dobiãemo 8. èiji se maksimum danas nalazi u mikrotalasnoj oblasti elektromagnetnog spektra i prisutan je svuda oko nas. poznat i pod imenom Big Beng predstavlja popularni naziv za trenutak nastanka našeg Kosmosa koji se desio pre izmeðu 12 i 16 milijardi godina. Èitav Kosmos kakvim ga danas poznajemo. što predstavlja našu procenu ukupnog broja atoma u našem Kosmosu. energija poèela materijalizovati. Ovi atomi vodonika su se tek oko milijardu godina kasnije poèeli sažimati pod dejstvom gravitacije i tada su nastale prve Galaksije i zvezde. pa su u ovo vreme nastali i prvi atomi vodonika. sva kosmièka materija je uglavnom bila u obliku plazme (protoni su bili odvojeni od elektrona). pozadinskog zraèenja. Nezamislivo visoka temperatura Velikog Praska u kome je nastao naš Kosmos oslobodila je elektromagnetno zraèenje veoma male talasne dužine. Danas se smatra da se Kosmos nalazi u stanju beskonaènog pulsiranja (širenja i skupljanja). kao i u postojanju pozadinskog mikrotalasnog zraèenja. kada je postalo moguãe kombinovanje elektrona i protona u znatno veãoj meri. tako da nakon stvaranja sveta dolazi do njegovog uništenja i ponovnog stvaranja i ponovnog uništenja i ponovnog stvaranja. . Tokom milion godina nakon trenutka Velikog Praska. odnosno svetlosti. Što je veãa temperatura tela. odnosno svetlosti da bi se tek nakon odreðenog vremena (nakon otprilike jedne sekunde). kao i zakrivljenost prostor-vremena u njemu bila beskrajno velika. Neposredno nakon trenutka Big Benga. emituje energiju u obliku elektromagnetnih talasa. 10 000 godina nakon Velikog Praska. nastaju u zvezdama.Šta je to Veliki Prasak? Veliki Prasak.45 · 1078. nalazio se pre trenutka Velikog Praska u stanju singulariteta (u jednoj taèki). Meðutim. temperatura Kosmosa je postala dovoljno niska da bi protoni i neutroni mogli da se spoje u atomska jezgra najlakših elemenata kao što su vodonik. energetska gustina materije u Kosmosu je postala veãa od energetske gustine svetlosti (odnosno elektromagnetnih talasa). Oko 500 000 godina nakon trenutka Velikog Praska. Oko 100 sekundi nakon Big Benga. helijum i litijum. temperatura Kosmosa je postala dovoljno niska da bi i elektroni poèeli da se vezuju za atomska jezgra. èija je temperatura veãa od apsolutne nule. sada. sve dok temperatura Kosmosa nije pala na oko 3000 K.Šta je to pozadinsko zraèenje? Svako telo koje poseduje unutrašnju energiju. tj. odnosno stalnom meðusobnom udaljavanju galaktièkih jata. zbog širenja Kosmosa oko taèke Velikog Praska došlo je do hlaðenja celog Univerzuma. . helijuma i litijuma (svi elementi teži od ova tri. Kosmos se najverovatnije usporava da bi se nakon kratkotrajnog izjednaèavanja sile koja teži širenju i privlaène gravitacione sile došlo do prevlaðavanja sile gravitacije i do ponovnog sažimanja Kosmosa u jednu taèku. Dokazi za ovakav naèin postanka sveta se nalaze u trenutnom širenju Kosmosa. a upravo ovo mikrotalasno pozadinsko zraèenje predstavlja talase koji vode poreklo iz ovog perioda nastanka Kosmosa. odnosno dolazi iz svih pravaca na nebu. pa je Kosmos tada postao providan za zraèenje (jer su fotoni poèeli da se više rasipaju meðu sobom. što znaèi da je njegova gustina. Plankov zakon nam govori da emitovana talasna dužina ove svetlosti zavisi od temperature tela. Pod dejstvom privlaène sile gravitacije. a u prostor se razbacuju putem eksplozija supernova). fotoni su se termalizovali i poèeli su da se ponašaju kao toplotno zraèenje crnog tela. kako život nikada ne bi prestao da postoji.

statiènim petodimenzionalnim prostor-vremenom koje je skoro supersimetrièno. a linije sila magnetnog polja ãe se pružati izmeðu ova dva pola.Ova pojava stalnog poveãavanja talasne dužine pozadinskog zraèenja može se objasniti i Doplerovim efektom.6 mm do 60 cm. tj. Kosmos je neposredno nakon trenutka Velikog Praska predstavljao èetvorodimenzionalni mehur èiste vakuumske energije. u ovom sluèaju Galaksija. koji je nastao tokom 80-ih godina 20. Takoðe. Kada bismo jedan ovakav. Za razliku od naelektrisanih sistema koje je moguãe razdvojiti . Nakon perioda brzog širenja (inflacije) i isto tako brzog hlaðenja.73 K) koje je detektovao jedan mikrotalasni teleskop koji je desetak dana tokom 1998. pa se smatra da je do kraja perioda inflacije. pri èemu jedan od ovih zidova èini prostor u kome živimo. Magnetni monopoli predstavljaju hipotetièke (što znaèi da je njihovo postojanje pretpostavljeno. Pošto mikrotalasi imaju veãu talasnu dužinu i od vidljive svetlosti i od infracrvenog zraèenja. inflacije je odgovorna i za nastanak malih fluktuaciji u temperaturi pozadinskog kosmièkog zraèenja (2. a 4 prostorne dimenzije su povezane putem dva trodimenzionalna zida (tzv.73 Kelvina. odnosno materije Kosmosa što kasnije nije dovelo do formiranja uniformne mase èestica veã odvojenih Galaksija. ali ne i potvrðeno) magnete koji poseduju samo po jedan magnetni pol. Po inflatornom modelu Kosmosa. tj. veka. Kao posledica vakuumskog pritiska tokom inflacije. Trenutno najpopularniji nauèni model koji se suprotstavlja modelu inflacije je model Ekpirotièkog Kosmosa koji poèinje sa hladnim. a u skladu sa ovom pretpostavkom. U inflatornom modelu. Univerzum je prošao kroz fazni prelaz 10-35 sekundi nakon trenutka Velikog Praska i zatim se širio eksponencijalnim porastom brzine (kod koga je u svakom trenutku brzina porasta brzine jednaka brzini). nalazi se na oko 8 milimetara. da se naalzi taèno na graniènoj vrednosti izmeðu otvorenog Kosmosa (koji se veèno širi) i zatvorenog Kosmosa (koji se naizmenièno širi i skuplja). obIèan magnet prepolovili na dva dela. a ovaj model je izraðen na osnovu pretpostavke da je gustina Kosmosa kritièna. dok je drugi skriven našoj èulnoj percepciji. godine u balonu na visini od 37 km leteo iznad Antarktika (BOOMERANG – Baloon Observations of Millimetric Extragalactic Radiation and Geophysics – eksperiment). konaèna brzina svetlosti prestaje da bude inkonzistentna sa izotropnošãu pozadinskog zraèenja. ne bismo dobili jedan magnet samo sa severnim i jedan magnet samo sa južnim polom. potencijalna energija vakuuma se pretvorila u kinetièku energiju materijalnih èestica i elektromagnetnih talasa. poveãavanjem talasne dužine svetlosti usled meðusobnog udaljavanja objekata. tri grane). svetlost obišla ceo Kosmos. . što po Plankovom zakonu odgovara temperaturi od 2. bez imalo materije ili svetlosti. Maksimum talasne dužine pozadinskog zraèenja koje se prostire duž opsega od 0. Po ovoj teoriji je upravo inflacija. ovo pozadinsko zraèenje se opaža pomoãu radio teleskopa i dolazi iz svih pravaca u Univerzumu. pa je Kosmos opet poèeo da se greje. pa se ovakav model materijalnog Kosmosa naziva ravnim. veã dva magneta od kojih bi svaki imao svoj severni i svoj južni pol. na njemu ãemo primetiti dva magnetna pola: severni i južni. po ovoj teoriji.Šta su to magnetni monopoli? Ukoliko uzmemo u ruke bilo koji magnet na Zemlji. . odnosno ubrzano širenje Kosmosa u kratkom vremenskom intervalu izazvalo nastanak fluktuacije energije. svetlost je bila u stanju da prevaziðe gravitacionu silu kojom je privlaèi materija i da se kreãe brže od nje.Šta je kosmièka inflacija? Kosmièka inflacija predstavlja teoriju o nastanku Kosmosa po kojoj je Kosmos tokom jednog deliãa sekunde nakon Velikog Praska rastao ogromnom brzinom da bi nakon toga znatno usporio svoju brzinu širenja koja je jednaka današnjoj.

a u drugom delu samo negativno naelektrisane èestice. oni bi nam verovatno objasnili zašto je naelektrisanje u našem svetu postojano samo u jedinicama elementarnog naelektrisanja (odnosno. Meðutim. Meðutim. tada u èitavom našem Kosmosu postoji samo jedan magnetni monopol. a šta dole. veã sadrže ravnomernu smešu L i D molekulskih oblika. kod njih nije obrnuto. opet bi razumeli šta je za nas gore. u našem svetu ipak postoje neke pojave koje su asimetriène. a šta dole. Tada . Teorija o inflatornom Kosmosu smatra da postoji samo jedan magnetni monopol po mehuru vakuumske energije. suoèili bismo se sa malim problemom. a šta desno? Kada bismo jednog dana stupili u telefonsku vezu sa stanovnikom neke druge planete. lako bismo mu objasnili šta je gore. amino kiseline. veštaèke amino kiseline ne obrãu ravan polarizovane svetlosti. Velika Ujedinjena Teorija koja pokušava da u jedan teorijski okvir ujedini sve 4 poznate prirodne sile (gravitacionu. smatra se da su magnetni monopoli ipak prilièno masivni. a šta desno.6 · 10-19 C) i dvostruke vrednosti konstante fine strukture (1/137). kuca jaèe sa leve strane. Takoðe. sve amino kiseline koje izgraðuju molekule proteina u živom svetu oko nas poseduju L molekulsku konfiguraciju. a smatra se da je jedinièni magnetni “naboj” magnetnih monopola (što je istovremeno minimalno magnetno polje koje oni mogu posedovati) jednak kolièniku elementarnog nelektrisanja (1. na velikim energijama ujedinjene 4 prirodne sile) mogao da stvori toliko mnogo magnetnih monopola da bi njihova današnja gustina trebalo da bude oko sto milijardi puta veãa od gustine Kosmosa koju danas registrujemo sa Zemlje. Èak i ukoliko oni hodaju naglavaèke. a pošto je po ovoj teoriji ceo naš Kosmos nastao iz samo jednog mehura vakuumske energije. što znaèi da obrãu ravan polarizovane svetlosti (svetlosti èiji elektromagnetni talasi osciluju u jednoj ravni) na levo. jer ne znamo da li za razliku od našeg koordinatnog sistema èije brojne vrednosti rastu sa leva na desno. Ipak. Stoga bismo u komunikaciji sa našim prijateljem Kosmopolitom mogli da se poslužimo nekom od prirodnih ili veštaèkih amino kiselina kako bismo mu objasnili šta je za nas levo. npr. a teorija relativnosti nam kaže da je Veliki Prasak (odnosno fazni prelaz u okviru koga su se razdvojile nekada. kada bismo pokušali da im objasnimo šta je za nas levo. Naime. Takoðe. Naime. Meðutim. a zemlja dole. bakterije bi pojele samo L-konformaciju. na Zemlji još niko nije pronašao nijedan magnetni monopol. i kretanje kazaljke na satu bilo suprotno usmereno ukoliko bi se planeta okretala od istoka ka zapadu (ili ako bi sunèani èasovnik izmislili stanovnici Južne hemisfere). Ne možemo se vezivati ni za kretanje nebeskih tela. naelektrisanja koje nose jedan proton ili jedan elektron). èestiène teorije kao što je npr. Ipak. ne možemo se poslužiti matematièkim funkcijama. ne bismo mogli da budemo potpuno sigurni da na njegovoj planeti živi svet nije drugaèiji. ne vredi da mu kažemo da naše srce iako se nalazi na sredini. Takvi su neki organski molekuli. rekli bismo mu da su zvezde i nebo gore. . jaku nuklearnu i elektromagnetnu). pa i da je situacija sa optièkim konformacijama amino kiselina izmenjena.tako da u jednoj polovini sistema postavimo samo pozitivno. a da su pri tome njihovi preènici hiljadu puta manji od dimenzija jednog protona. jer bi npr. Kada bi u našem Kosmosu bili otkriveni magnetni monopoli. s obzirom da bi najmanji od njih trebalo da poseduju masu od oko 1000 protona. pretpostavljaju da magnetni monopoli postoje u našem Kosmosu. kada bismo neku sintetièku amino kiselinu ostavili u prirodnoj sredini. magnetni ekvivalenti ovih elektriènih “monopola” još uvek nisu primeãeni i pored toga što bi se Maksvelove jednaèine elektromagnetnog polja pokazale potpuno simetriènim ukoliko bi se potvrdilo njihovo postojanje. jer je kod njih možda obrnuto.Kako bismo stanovniku neke druge planete preko radio-veze objasnili šta je levo. pa je njegova ovakva retkost i razlog zašto ga još uvek nismo primetili. a šta desno. ukoliko postoje. pa èak i teorija superstruna. Ipak. Naime. Ipak. pa bi nam ostali molekuli amino kiseline iskljuèivo D oblika. slabu nuklearnu.

kompjuter saopštio da je rezultujuãa boja Kosmosa zapravo bež. Danas se smatra da kada je Kosmos zajedno sa svim svojim zvezdama bio mlaði nego danas. po jedan neutron u jezgrima ovih atoma se nakon odreðenog vremena pretvara u proton. nekoliko nedelja nakon ovog senzacionalnog otkriãa. njegova boja je bila plava. Ukoliko crna rupa ima partnera (u vidu druge zvezde ili diska materije koji je okružuje). pri èemu dolazi do narušavanje zakona o održanju parnosti (parnost ili neparnost talasne funkcije). kosmièkog spektra pomešali srazmerno njihovim intenzitetima. slaba nuklearna sila ne poštuje zakon održanja parnosti. tada je moguãe pomoãu teleskopa (primenom Keplerovih zakona) izmeriti polupreènik orbite susedne zvezde ili diska materijala oko crne rupe. Premda crne rupe ne možemo da vidimo. Naime. Prvi rezultati ovog ispitivanja su nam rekli da kada bismo pomešali svetlost svih zvezda u našem Kosmosu. Kosmièka brzina je brzina koju je potrebno da poseduje telo na površini nebeskog tela kako bi napustilo njegovo gravitaciono polje i otisnulo se u Kosmos. naelektrisanje ili brzina rotacije (ugaoni momenat). S obzirom da je ova pojava ista u svim delovima Kosmosa. to se u prvom sluèaju dobija paran. Masu crne rupe možemo izmeriti ukoliko pažljivo posmatramo kretanje njenih susednih tela. godine. i antineutrino i elektron koji se emituju van atoma. nju bismo lako mogli da iskoristimo za razlikovanje leve od desne strane. Meðutim.Koje je boje Kosmos? Nedavno su nauènici sa naše planete sproveli projekat u vezi sa odreðivanjem ukupne boje našeg Kosmosa. a pošto pi-mezon ima neparan paritet. Meðutim.radioaktivnim raspadom kobalta-60. to je veãa sila gravitacije kojom ono deluje na susedna tela. Danas je ona žuta. kao i brzinu orbitiranja tela oko crne rupe. saopštila nam je da je prilikom sabiranja boja došlo do greške u software-u koji je bio specijalno napravljen za izvoðenje ovog projekta. Pošto raspad jedne èestice (K+ mezona) mora uvek davati ili paran ili neparan paritet. dolazi do kršenja zakona o održanju pariteta. Tako je najpre dobijena tirkizna. a zatim bež boja. grupa nauènika koja je izvela ovaj projekat. a da je nakon uklanjanja programske greške. i ako je prethodno potrošilo svoje nuklearno gorivo (èijim se sagorevanjem zvezda protivila sažimajuãoj sili gravitacije). Naime. a u buduãnosti ãe verovatno nastaviti da se kreãe ka crvenom kraju spektra. pri èemu se više elektrona emituje u suprotnom smeru (tj. a u drugom neparan paritet. da bi tokom vremena polako opadala ka nižim frekvencijama. tada je kosmièka brzina sa površine tog tela veãa od brzine svetlosti. .Kako se pronalaze crne rupe u Kosmosu? Što je nebesko telo masivnije. a ni u bež boji. pa èak ni sama svetlost (koja uopšte nema masu) nije u stanju da pobegne sa tog tela koje astronomi nazivaju crnim rupama. asimetrièan. postoje neke njene osobine koje ipak možemo da izmerimo kao što su npr. i kada bismo možda mogli da držimo jedan ovakav Kosmos na dlanu. . koji ostaje u atomskom jezgru. Takoðe. premda . Raspad K+ mezona daje dva ili tri pi-mezona. kada je nebesko telo masivnije od trostruke mase Sunca.bismo morali da se poslužimo ". a zatim su sve boje iz ovog tzv. I raspad K+ mezona je slièno ". masa.radioaktivnim raspadu kobalta-60. dok se u jakim nuklearnim i elektromagnetnim interakcijama parnost sistema održava kroz sve promene. što je posebno interesantno jer nikada nismo videli zvezdu koja sija ni u tirkiznoj. marta 2002. u levo) od spina atoma nego u istom smeru. a ne i jedan i drugi. njegova boja bi bila boja mora. Nauènici su do ovog zakljuèka došli tako što su preveli svetlosne spektre svih sa Zemlje vidljivih zvezda (iz preko 200 000 Galaksija koje se nalaze na rastojanjima do 3 milijarde svetlosnih godina od nas) u jedinstven spektar. a narušavanje principa pariteta znaèi i narušavanje principa desno-levo simetrije po kojoj prirodni zakoni pokazuju onu istu simetriju koju imaju predmet i lik u ogledalu.

pretvarajuãi se u singularitet. pri èemu je intenzitet gravitacionog privlaèenja veãi od sile koja odgovara masi od 3 Sunca (u suprotnom bi to mogao biti patuljak ili neutronska zvezda). u jezgru Galaksije NGC 4261 postoji spiralni rotirajuãi disk braon boje. da èak ni svetlost ne može da ih napusti. Tako. Ovako superzagrejana materija emituje X-zraèenje koje može biti detektovano od strane teleskopa osetljivih na X-zrake kao što je onaj iz Chandra Xray opservatorije koja orbitira oko Zemlje.i kolabira pod dejstvom sopstvene gravitacije. kada crna rupa proðe izmeðu nas i posmatranog nebeskog tela. tada je moguãe da gravitacija crne rupe predstavlja tu nevidljivu silu.koje joj je do tada služilo za stvaranje unutrašnjeg pritiska koji se opirao težnji gravitacije da što više smanji zvezdu . horizont dogaðaja (kao kruga sa polupreènikom jednakim Švarcšildovom polupreèniku. a u terminima teorije relativnosti. tj. njihovo postojanje u Kosmosu registrujemo na osnovu njihovog dejstva na susedna nebeska tela. ali rasporeðen na veãem delu nebske sfere) ili do iluzije o postojanju dve posmatrane zvezde umesto samo jedne. a jednak je proizvodu dvostruke mase crne rupe i gravitacione konstante (6. a sva svetlost (a i materija) koja priðe toj taèki na manje rastojanje od Švarcšildovog polupreènika biva privuèena u taèku crne rupe pomoãu njene gravitacije.672 · 10-11 Nm2/kg2) podeljene sa kvadratom brzine svetlosti (299 792 km/s u vakuumu). poznato nam je da gravitacija privlaèi i svetlost.Kako se odreðuju velièine crnih rupa? Crne rupe predstavljaju oblasti u prostoru sa toliko jakom gravitacijom. tada možemo da zakljuèimo da se crna rupa nalazi u njenoj blizini. Švarcšildov polupreènik crne rupe direktno zavisi od njene mase. . a sa crnom rupom u centru). iz ove jednaèine možemo zakljuèiti da poreðenjem gravitacione privlaènosti izmeðu crne rupe i nekoliko okolnih nebeskih tela relativno lako možemo odrediti razmere njenog dejstva u vidu horizonta dogaðaja. Crne rupe nastaju kada zvezda èija je masa veãa od 3 Sunèeve mase potroši svoje nuklearno gorivo . npr. kada primetimo neku zvezdu na èije kretanje deluje privlaèenje neke nevidljive mase.Kako crne rupe svetle? . a u oba sluèaja ne postoji neki vidljivi uzrok toga. ovaj polupreènik predstavlja rastojanje. Na osnovu istih posmatranja se može odrediti i masa crne rupe. Uz sve ovo. ali je njegova masa 1. onda pretpostavljamo da je to bila crna rupa.su crne rupe potpuno nevidljive.2 milijardi puta veãa od mase Sunca. Celokupna masa crne rupe skoncentrisana je praktièno u jednoj taèki. usijava i stoga emituje svetlost. doãi ãe do širenja svetlosnog izvora (èiji sjaj ostaje isti. . koji je velièine našeg Sunèevog sistema. privuèena crnom rupom. odnosno duž èijom se rotacijom oko centralne taèke formira sfera u okviru koje je prostor-vreme toliko iskrivljeno da potpuno okružuje nebesko telo. Velièina crne rupe se obièno izražava preko Švarcšildovog (Karl Schwardzschild. Naime. singularitetu. što je poznato kao efekat gravitacionih soèiva. koji je rešio Ajnštajnove jednaèine vakuumskog polja za nenaelektrisane sferno-simetriène sisteme) polupreènika. Kada se desi ovakva pojava i kada je objekat koji je svojom gravitacijom savio svetlost nevidljiv. poène da se sliva ka njoj. Iako se crne rupe ne mogu videti. kada materija iz okolne zvezde. odnosno Švarcšildovog polupreènika. Tako velika masa za jedan disk gasa indicira da se i crna rupa nalazi u središtu diska. Poznato nam je da svaka materija emituje toplotni spektar elektromagnetnih talasa u zavisnosti od svoje temperature. Takoðe. ona se zagreva do temperatura od nekoliko miliona stepeni. a da se ovaj materijal ubrzavajuãi se ka crnoj rupi greje. koji definiše tzv. Stoga. odnosno taèku beskrajne gustine. Ako vidljiva zvezda pokazuje kolebanje u kretanju (kretanje naprednazad što primeãujemo na osnovu periodiènih Doplerovih pomaka svetlosti ka plavom i ka crvenom kraju spektra) ili gasni disk rotira.

pa ãe ona sve brže i gubiti masu.Ako svetlost nema masu. u obliku parova virtuelnih èestica svetlosti ili gravitacije. Meðutim. koje mogu putovati zajedno. kako onda ne može da napusti crnu rupu? . a u sluèaju supermasivnih crnih rupa (preko milijardu Sunèevih masa) i do džinovskih mlazeva materije. tako da se nikada ne smanjuje zbir entropije materije izvan crnih rupa i unutar podruèja horizonta dogaðaja. Jedna stvarna èestica u blizini nekog masivnog tela ima manje energije nego što bi imala kada bi se nalazila podalje od njega zato što bi trošila energiju na suprotstavljanje gravitacionom privlaèenju tela. dok ãe drugi èlan imati negativnu energiju. a svako telo na odreðenoj temperaturi emituje zraèenje.73 K) pa ãe ovakve crne rupe emitovati manje energije nego što apsorbuju sve dok se Kosmos ne ohladi tako da temperatura pozadinskog zraèenja postane manja od temperature crne rupe. jedna crna rupa èija masa samo nekoliko puta premašuje Sunèevu masu. veã u njemu uvek moramo imati minimalne fluktuacije u vrednosti polja. Udaljenom posmatraèu bi izgledalo da je ovu èesticu emitovala crna rupa. Osim ovog naèina svetljenja. po definiciji. poveãava se podruèje njenog horizonta dogaðaja (oblasti uokvirene Švarcšildovim polupreènikom). veã iz praznog prostora neposredno iznad njenog horizonta dogaðaja. Naravno. Što je crna rupa manja. imala bi temperaturu od nekoliko milionitih delova stepena iznad apsolutne nule. što je znatno manje od temperature mikrotalasnog zraèenja koje ispunjava Kosmos (oko 2. postoji još jedna pojava svetljenja dokazana u sluèaju manjih crnih rupa. Meðutim. entropija novog sistema je veãa od zbira entropija pojedinaènih sistema. smatra se da bi i u tom sluèaju. po kvantnoj teoriji. npr. premda je gravitaciono polje u crnoj rupi tako snažno da tu èak i stvarna èestica može imati negativnu energiju. ona više ne mora da se potre sa svojim partnerom. Ipak. i predstavlja pojavu da odreðene èestice u okviru Švarcšildovog polupreènika (koji definiše oblast crne rupe koju èestice koje se kreãu manjim ili jednakim brzinama od brzine svetlosti ne mogu da napuste) mogu napustiti oblast crne rupe. Naime. razdvojiti se ili se meðusobno potrti. ona onda mora imati i temperaturu. . što je manja masa crne rupe. Prema drugom zakonu termodinamike. Energija èestice u blizini crne rupe je još uvek pozitivna. U ovom sluèaju. zajedno sa emisijama radio talasa. Èestice koje napuštaju crnu rupu zapravo ne potièu iz crne rupe. a što kao rezultat dovodi do emisije svetlosti (kako vidljive svetlosti. Tako ãe sa postepenim isparavanjem crne rupe. oblast beskonaène zakrivljenosti prostor-vremena iz koje usled ogromne gravitacije. to je viša njena temperatura. entropija (mera neureðenosti sistema) nekog izolovanog sistema se uvek poveãava. koji može i sam da dospe u crnu rupu ili pošto ima pozitivnu energiju. a naziva se Hokingovom radijacijom. koja upadne u crnu rupu. Ovo zraèenje je neophodno da bi se spreèilo narušavanje drugog zakona termodinamike (pod uslovom da crne rupe stvarno poseduju entropiju).Crna rupa je. postane stvarna èestica ili antièestica. Takoðe. ako crna rupa ima entropiju. a kada se dva sistema spoje. Stoga je moguãe da virtuelna èestica sa negativnom energijom. to je kraãa razdaljina koju èestica sa negativnom energijom mora da preðe pre nego što postane stvarna èestica. Kada materija koja nosi entropiju padne u crnu rupu. èak ni svetlost ne može da izaðe. prazan prostor nikada ne može biti potpuno prazan (jer bi tada mogli potpuno precizno da izmerimo vrednost polja u njemu (nula). Jedan od èlanova ovakvih parova èestica-antièestica ãe imati pozitivnu. dolaziti do poveãavanja njene temperature i brzine emitovanja. kao i prividna temperatura crne rupe. kao i brzinu promene polja (nula). tako i energetskijih elektromagnetnih talasa). takoðe može i da pobegne iz blizine crne rupe kao stvarna èestica ili antièestica. te je tako i veãi obim emitovanja. sva materija koja pada u crnu rupu prilièno se zagreje jer dolazi do njenog ubrzavanja i intenzivnijeg sudaranja atoma pod dejstvom privlaène sile gravitacije. što nije u saglasnosti sa Hajzenbergovim principom neodrðenosti). bilo potrebno oko 1066 godina da bi crna rupa potpuno nestala.

Kerova rupa za razliku od nerotirajuãih Švarcšildovih rupa). što je i suština principa ekvivalencije) koja odreðuje silu reakcije tela na silu gravitacije. tj. Eventualno postojanje belih rupa bi podrazumevalo i moguãnost trenutnih putovanja u neke udaljene delove Kosmosa. Transfer materije bi mogao da se izvrši preko ogromnih udaljenosti velièine i po nekoliko miliona ili milijardi svetlosnih godina. prolaze kroz prostor-vreme sledeãi pri tome najkraãi put koji nama. Prostor-vreme se zakrivljuje u blizini velikih masa. danas se smatra da je zvezda koja kolabira u rotirajuãu crnu rupu zadržala oko seben prsten neutrona koji bi stvarao dovoljno . odnosno brže nego što se prostire svetlost. materija koja bi upala u rotitajuãu crnu rupu (tzv. fotoni. tj. Isto tako i svetlost koja se penje sa Zemljine površine gubi nešto malo svoje energije. jer se sa padanjem tela. S druge strane. onu energiju koja je bila zarobljena u crnoj rupi. jer Zemlja svojom gravitacijom pokušava da je vrati ka sebi. Sva tela. Albert Ajnštajn je zatim dopunio princip ekvivalencije time što je dejstvo gravitacione sile izjednaèio sa ubrzavanjem tela u odnosu na dati referentni sistem. materija koja dospe u crnu rupu. . Svaki foton poseduje svoju frekvenciju kojom osciluje njegovo elektromagnetno polje u prostor-vremenu. Naime.Šta su to bele rupe? Bele rupe predstavljaju hipotetièka nebeska tela sa osobinama koje su matematièki inverzne (suprotne) osobinama crnih rupa. ona biva savijena ka njoj.Svetlost se sastoji od malih kvanata ili talasno-èestiènih paketiãa pod imenom fotoni. Kada materija izaðe na drugom kraju Rozen-Ajnštajnovog tunela. jer se sve èestice u njime ukljuèujuãu u svetlosne fotone mogu samo kretati po zatvorenoj zakrivljenoj prostornovremenskoj putanji. Kada zvezdana svetlost prolazi pored neke masivne zvezde. po kome gravitacija podjednako deluje na sva tela nezavisno od njihove mase. stapa se sa njenim singularitetom (taèkom beskrajne gustine) enormno velike mase i gravitacije. jer je privlaèi sila gravitacije. Galileo Galilej je u svom èuvenom eksperimentu ispustio sa krivog tornja u Pizi dva predmeta razlièitih masa i video da oni istovremeno padaju na Zemlju. sa tom razlikom što ne gutaju okolnu materiju veã emituju materiju koju je prethodno progutala neka crna rupa. izašla bi iz nje kroz belu rupu u nekom drugom prostor-vremenu. vreme prestaje da teèe. bele rupe su povezane sa crnim rupama putem RozenAjnštajnovih tunela (crvotoèina) kroz koji materija prolazi trenutno. izgleda teško zamislivo. nama u trodimenzionalnom prostoru izgleda kao da se njihova putanja krivi i pada ka velikoj masi. u nekom drugom delom Kosmosa. naravno pod uslovom da su putnici u stanju da izdrže tako veliku gravitaciju kao onu koja vlada u blizini crne rupe. Ajnštajnova Opšta teorija relativnosti nam pruža potvrdu istinitosti principa ekvivalencije. ukoliko postoje. Ipak. gravitaciona masa koja odreðuje intenzitet gravitacione sile koja deluje na telo potire sa inercijalnom masom (koja je jednaka gravitacionoj masi. Fotoni se kreãu brzinom svetlosti. teška. Iz ovoga je izveo èuveni princip ekvivalencije. po ovoj teoriji. a poznato nam je da se samo stvari koje nemaju masu mogu kretati taèno ovom brzinom. ona se iznenada ponovo pretvara u obiènu materiju i pri tome emituje mlazeve energetskih talasa. odnosno masu koju poseduje telo kada se ne kreãe. a u sasvim siãušnom vremenskom intervalu. kao i u prošlost ili buduãnost. Ako bismo želeli da budemo još precizniji. pa stoga za sva tela koja u njih upadnu. Crne rupe predstavljaju podruèja beskonaène zakrivljenosti prostorvremena. Njihovo postojanje bi nam pružilo objašnjenje o tome šta se dešava sa materijom koja upadne u crnu rupu. gravitacija predstavlja posledicu zakrivljenosti prostor-vremena. Tako. s obzirom da sve to posmatramo iz manje-dimenzionalnog sveta. Prema današnjim shvatanjima. onda bismo rekli da fotoni ne poseduju masu mirovanja. Naime. bele rupe predstavljaju prostornovremenske pandane crnim rupama. prema teoriji o belim rupama. pa iako tela privuèena gravitacijom slede pravu putanju u èetvorodimenzionalnom zakrivljenom prostor-vremenu. lagana ili èak i ona koja ne poseduju masu kao npr.

èija masa se kreãe od mase Saturna (95 masa Zemlje) do mase Jupitera (320 masa Zemlje). Oblik infracrvenog spektra planete ãe nam ukazivati na temperaturu planete (i da li je voda ili neka druga životna teènost na njoj u teènom stanju tako da je moguã život na planeti). dok se tokom njenog udaljavanja od naše taèke posmatranja. Sunce nam je bila jedina poznata zvezda koja poseduje planete oko sebe. . Po definiciji. Ovi pomaci svetlosti se nazivaju Doplerovim pomerajima. njen spektar je pomeren ka plavom kraju spektru. ali èiji sjaj prevazilazi sjaj èitavih Galaksija. Pristalice hipoteze o belim rupama smatraju da su i kvazari. Takoðe. kada je astronom Aleks Volšan otkrio dve planete koje orbitiraju oko pulsara u sazvežðu Device. jedini naèin registrovanja planete je u detektovanju njenog efekta na njenu matiènu zvezdu. Takoðe. Merenjem perioda ovog kolebanja. . a koje orbitiraju oko svojih zvezda na rastojanjima od oko 3 astronomske jedinice (proseèno rastojanje Zemlje od Sunca je jednako jednoj astronomskoj jedinici. oblik i polupreènik orbite planete i njena masa. što èini suštinu fotometrijskog naèina detektovanja ekstrasolarnih planeta. na trenutke delimièno zakloni (za 2-5 % smanji njen sjaj) zvezdanu svetlost koju posmatramo. Tako bi putovanje u jednu ovakvu crnu rupu bilo bezbedno. možemo izraèunati masu planete.veliku centrifugalnu silu kako bi se spreèilo poniranje progutane materije (gravitacijom privuèene materije) u singularitet. zvezda takoðe opisuje veoma malu orbitu.Kako se otkrivaju planete van Sunèevog sistema? Sve do 1991. Postupak otkrivanja ekstrasolarnih planeta obuhvata jednu od tri metode: astrometriju. njena svetlost pomera ka crvenom kraju spektra. Astrometrijsko detektovanje se sastoji u merenju kolebanja putanje zvezde oko centra Galaksije pod dejstvom gravitacionog privlaèenja od strane planete. možemo izraèunati polupreènik orbite planete. Iz perioda Doplerovog pomaka zvezdane svetlosti i iz podatka o masi zvezde. godine. ništa drugo do bele rupe. jer ne bi postojala enormno velika gravitaciona sila dovoljna da zdrobi sve predmete koji se bace ka njoj. može se desiti da planeta tokom svog orbitiranja oko svoje zvezde. planete predstavljaju velika nebeska tela koja kruže oko zvezda i sa svojih površina reflektuju zvezdanu svetlost. jaka traka ugljen dioksida ãe ukazivati na postojanje atmosfere. odnosno oko 150 miliona kilometara). pod dejstvom gravitacije planete. Doplerova spektroskopiju ili fotometriju. Pošto je ovako reflektovani sjaj planeta izuzetno mali i zaklonjen zvezdom oko koje ona orbitira. smatra se da bi ovakvi sistemi povezanih crnih i belih rupa koristili neki vid egzotiène materije (materija negativne energije) radi potiskivanja materije i energije od crnih ka belim rupama. koje se zajednièkim imenom nazivaju ekstrasolarnim planetama. u sluèaju našeg Sunca (pod dejstvom gravitacije Jupitera) iznosi 11 metara.Šta je to SETI? . daleki kosmièki objekti malih dimenzija. NASA planira da tokom naredne decenije lansira u orbitu sistem teleskopa (Terrestrial Planet Finder) koji ãe biti u stanju da neutrališe svetlost zvezda kako bi mogao da se detektuje infracrveni spektar planeta i na taj naèin odredi njihov sastav. Astronomi su do sada identifikovali preko 50 planeta izvan našeg Sunèevog sistema. koja npr. može se izraèunati period orbite planete. moguãe je otkriti prisustvo planete u njenoj orbiti. ozonska traka ãe ukazivati na prisustvo kiseonika i života na planeti. a iz amplitude pomaka. a traka vode ãe ukazivati na prisustvo mora i okeana na njenoj površini. a putem konstantnog merenja zvezdanog sjaja tokom vremena. Dok se zvezda prividno približava ka nama. a merenjem zvezdanih spektara tokom vremena možemo ustanoviti prisustvo planete u njenoj orbiti. Naime. Sve do sada otkrivene ekstrasolarne planete predstavljaju planete džinove. Doplerova spektroskopija obuhvata merenje periodiènog pulsiranja zvezde napred-nazad u odnosu na Zemlju.

42 GHz (talasna dužina od 21 cm) pri kojoj vibriraju atomi vodonika u molekulu vodonika. Ukoliko imate kompjuter. Paketiã podataka preuzet sa nekog SETI Web sajta se deli na mnoštvo kanala matematièkom tehnikom poznatom kao brza Furijeova transformacija (FFT – Fast Fourier Transformation). a u svoj toj zbrci pokušavaju da prepoznaju radio signale neke druge civilizacije. a za sada projekat Phoenix predstavlja jedini tip ovakvog traganja). ET signal bi se pomerao od kraja tanjira do njegovog centra i zatim do drugog kraja. radara i satelita. odnosno satelitskih antena ogromnih razmera. pošto je Arecibo tanjir stacionaran (ne prati nebeska tela zajedno sa rotacijom Zemlje). ukoliko je prisutan samo jedan ET signal. sastavni deo vode). tada ãe jedan ili više FFT kanala biti iznad ostalih. Ovaj screen saver je podeljen u 3 dela: prozor u kome se analiziraju podaci (gornji levi). što bi bilo uzrokovano Zemljinom rotacijom. u rasponu od 1-10 GHz se nalazi drastièan pad radio šuma kako na Zemlji. istraživaèi koji su pokrenuli SETI projekat. iznad odreðenog proseènog nivoa intenziteta svih kanala. jer se misli da bi vanzemaljci mogli da neku od ove dve frekvencije koriste kao noseãi radio talas za prenos razumljivih informacija. tj. Dalje. tada ãe intenzitet signala biti isti na svim kanalima. Pošto je nebo iznad nas toliko veliko. program analizira da li je frekvencija ovog (ili ovih) pikova blago pomerena ka susednim frekvencijama. kao što su datum. pa bi grafik intenziteta signala u funkciji vremena bio zvonastog oblika. a danas radio signale prikuplja pomoãu Arecibo tanjira u Portoriku. SERENDIP koji je 1998. kao i na frekvenciju od 1. Antena koju koristi neki od SETI projekata (npr. što u prevodu znaèi ''potraga za vanzemaljskom inteligencijom''. odakle pretražuje južni deo neba) svakoga dana prikupi 35 Gigabajta podataka. pa veãina SETI istraživanja prouèava upravo ovaj deo spektra. SETI istraživanja ukljuèuju upotrebu veoma velikih radio-teleskopa (najèešãe interferometrijskom metodom).SETI predstavlja inicijale projekta koji se zove Search for Extra-Terrestrial Intelligence. pa bi stoga jedan kompjuter morao da radi 4. Na kraju. postoje dva osnovna pristupa SETI traganjima. veka putem svakodnevnog slanja radio talasa u kosmièka prostranstva. televizija. Meðutim. prozor sa informacijama o podacima i korisniku (gornji desni) i analizirani grafik frekvencije signala u funkciji vremena (donji prozor). zajedno sa prateãim podacima. Osim ove dve frekvencije. Ukoliko su svi ovi kriterijumi . tako i u Kosmosu. Jedan od problema u vezi sa SETI projektom je taj što on zahteva ogromne kompjuterske sisteme. nadaju se da u beskrajnom Kosmosu postoji još mnogo drugih inteligentnih civilizacija do èijih bismo položaja na nebu došli na osnovu prouèavanja radio talasa koji nam pristižu iz Kosmosa. a to su: potraga širokog polja (u okviru koje se pri niskoj rezoluciji pretražuju radio signali sa celog neba) i usmerena potraga (u okviru koje se traže ET signali sa 10002000 zvezda sliènih našem Suncu.jon. Jednom desktop personalnom kompjuteru je potrebno 30 sati da bi obradio jedan paketiã podataka. Ukoliko su podaci sluèajni. Ovi podaci se zatim dele na manje paketiãe (blokove od oko 107 sekundi) koji se raspodeljuju na 140 000 radnih jedinica. radio signala iz kosmosa. Kompjuteri moraju analizirati svaku frekvenciju posebno i prosuðivati da li na njoj postoji neki razumljivi signal ili samo šum. SETI antene su toliko velike da primaju signale svih radija. potrebno je samo da odete na sajt ''SETIŽhome'' (koji u proseku dnevno obiðe oko 100 000 posetilaca) i presnimite i instalirate istoimeni screen saver na vaš kompjuter. koji se skladište na magnetnoj traci ili kompakt disku. godine lansiran u Australiji. tj. nebeske koordinate i podaci o opremi.2 miliona sati (ili nešto više od 479 godina) kako bi obradio podatke iz samo jednog dana.65 GHZ pri kojoj vibriraju atom kiseonika i atom vodonika oko veze u hidroksilnom jonu (OH. Slièno našoj civilizaciji koja ostatku Kosmosa otkriva svoje prisustvo još od 30-ih godina 20. Projekat SETI obraãa posebnu pažnju na frekvenciju od 1. ukljuèi i sve stanovnike Zemlje koji to žele. vreme. Pošto bi ugradnja tolikog operativnog sistema bila jako skupa. Tako ãe vaš kompjuter u radnim pauzama umesto crtanja ribica i leteãih tostera obraðivati svemirske radio signale i na taj naèin tragati za vanzemaljskim inteligentnim biãima. a što bi ukazivalo na vanzemaljsko poreklo pika. SETI organizacija je došla na ideju da u proces obrade podataka.

nalaze okamenjeni u ruševinama Tiohuanaka. . grèkim i rimskim civilizacijama. nakon èega je u Evropi. Razumevši kosmièko poreklo ljudskih tela. nakon èega je njeno postojanje oèigledno i u starim egipatskim. Po zakonima astrologije. odnosno paralele izmeðu Kosmosa u zvezdama i Kosmosa u nama.ispunjeni za neke od pikova. deo Kosmosa. a uz to i sve planete reflektuju sebi svojstven deo Sunèevog spektra. Ljudima je danas poznato da je astrologija kao formirana nauka postojala još 5000 pre nove ere u civilizacijama Sumera i Akada. na primer. ako imate teleskop u dvorištu i želite da posmatrate noãno nebo i napravite zvezdane karte onda ste astronom amater. i èovek je deo Jednog. Sve neprekidno teèe od Svega ka Jednom i od Jednog ka Svemu. I naravno. položaja planeta i zvezda na nebu u datom trenutku i njihovim uticajem na mikrokosmièki svet unutar živih biãa. Ona se pre svega bavi energijom zvezdanih sistema i vezom izmeðu energije i evolucije makrokosmièkih materijalnih sistema. dok je astrofizika samo oblast astronomije koja se bavi fizikom planeta.Koja je razlika izmeðu astronomije i astrofizike? Astronomija je nauka o Kosmosu izvan Zemljine atmosfere. Teotihuanana. odražavaju se u nama. ali ako želite da pomoãu jednaèina izraèunate na primer koliko treba da bude velika zvezda da bi jednoga dana postala supernova. zvezda i drugih nebeskih tela. premda èesto podrazumevaju i upotrebu komplikovanih matematièkih proraèuna. Svaki od ovih delova neba se naziva zodijakom i u svakom od njih. . pa je njen uticaj na našoj planeti danas sveden uglavnom samo na horoskope u novinama. Sa druge strane. Prema tome. tada program obaveštava o tome SETI Web sajt. nebeska mehanika i astrofizika. veã su uvek tvrdili da je od atoma do supergalaksija.Ko zvezdama daje imena? . koji dalje nastavlja istraživanje. Po astrologiji.Šta je to astrologija? Astrologija predstavlja drevnu mudrost koja se bavi prouèavanjem dejstva planeta i zvezda na živa biãa. svaka planeta. Tri glavne grane astronomije su astrometrija. a time i drugaèiji uticaj. svaka od planeta Sunèevog sistema ima drugaèiji intenzitet i spektar zraèenja u razlièitim vremenskim periodima. gde je ona dostigla svoj veliki uspon. Mudri astrolozi nikada nisu bili obeshrabreni dekadencijom nauke o astrologiji u modernoj civilizaciji. Hipokrat. Njeni ostaci se takoðe. osnivaè medicine. sve spojeno u Jednom i Jedan je deo svega. njihovim nastankom. . evolucijom i njihovom buduãnošãu. astronomija je nauka koja pokriva sva nauèna istraživanja Svemira izvan naše atmosfere. slièno Suncu i Mesecu deluje svojim suptilnim gravitacionim poljem na nas. njegov sastavni deo i Kosmos je u njemu. njena popularnost polako ustupala mesto Galilejevoj i Kopernikovoj postavci heliocentriènog sistema. Iz Jednog se raða mnoštvo. Astrolozi se danas najviše bave prouèavanjem kosmograma. kako bi se opet pretvorilo u Jedno. koji svakako imaju uticaja na život na Zemlji. nauke o zdravlju. pa tako sa svake planete i zvezde dolaze posebni elektromagnetni talasi. smatrao je da svi saoseãajni lekari moraju poznavati zakone astrologije. Maja i Asteka. Nebeska sfera se može podeliti na 12 delova luènog raspona od po 30o. onda se možete predstaviti kao amater astrofizièar. sve energije. astrofizika je grana astronomije koja se bavi prouèavanjem fizièkih procesa povezanim sa nebeskim telima i prostorom izmeðu njih. Tako. koje su u trenutku našeg roðenja ispunjavala vreme i prostor. Ova izraèunavanja su intuitivne prirode.

sazvežðima i Galaksijama dali imena znali da se one stvarno tako zovu. Oni koji smatraju da je Kosmos statièan. Kosmos izgleda isto i u svim vremenima. dok samo Meðunarodno astronomsko udruženje. savršeno kosmološko naèelo po kome osim što je izotropan i homogen. Naime. poseduju svoje nazive po Bajerovom obeležavanju. Naime. Sjajne taèke koje bi se pojavile na naknadno snimljenim slikama ukazivale su na pojavu supernove. sjaj identifikovanih supernova je ukazivao na rastojanje izmeðu nas i njih. pri èemu je na svakoj slici bilo vidljivo oko hiljadu udaljenih Galaksija. što je sugerisalo da se prostor širi sve više. kosmološko naèelo proširuju na tzv. Komisija za imenovanje predlaže nomenklaturu planeta. Tako. u njemu ãe postojati isti broj (i iste vrste) Galaksija kao i u bilo kom drugom. PPM 217626. Stoga.Da li su ljudi koji su otkrivenim zvezdama. osim u sluèaju imenovanja planeta. kao i po raznim drugim kataloškim brojevima. odnosno da su Galaksije u njemu ravnomerno rasporeðene u svim pravcima. moramo pretpostaviti da je Kosmos izotropan i u svakoj drugoj taèki posmatranja. Planete van Sunèevog sistema. osim što se pretpostavlja postojanje . godine. . trenutno dobijaju ime korišãenjem zvaniènim imena zvezda oko kojih kruže. za nas je tajna. A.Šta je to kosmološko naèelo? Kosmološko naèelo nam kaže da je Kosmos kakvog ga vidimo izotropan i homogen. koje ãe se prvi naredni put sastati u Sidneju 2003. osim svojih popularnih imena. BD-16 1591. SAO 151881.zvezda Sirijus (koja je zapravo dvojna zvezda – Sirijus A je sjajna zvezda koju vidimo. dok je Sirijus B Zemlji najbliži beli patuljak èija je svetlost isuviše slaba da bismo mogli da je vidimo sa Zemlje) – što znaèi malo psetance. S obzirom da se najveãi broj Galaksija udaljava od nas (što znamo na osnovu crvenog pomaka njihovih svetlosti). odnosno da se nikada ne menja. da bi nakon nekoliko nedelja ponovo naèinili snimke istih mesta na nebu. odnosno u svakoj taèki Kosmosa. godine. Ipak. prouèavajuãi sjaj supernovi tipa Ia došli do neobiènog zakljuèka da se Kosmos ubrzano širi. godine. meseca. ali još uvek nisu uvedena konkretna pravila o davanju imena planetama.Zašto izgleda kao da se Kosmos ubrzano širi? Nauènici iz amerièke Lorens Berkli laboratorije u Kaliforniji su 1998. u razlièitim zvezdanim katalozima. odnosno brojevnoslovnim oznakama. formalna imena astronomskih objekata sa naše planete odreðuje Komisija za imenovanje Meðunarodnog Astronomskog Udruženja (International Astronomical Union) koja je osnovana tek 1997. neke zvezde. Stoga. Ipak. kao i po mnogim drugim imenima. lako bi moglo da nam padne na pamet da se naša mala planeta nalazi u centru Kosmosa. poprilièna zbrka postoji i u davanju imena zvezdama. kažemo da osim što je izotropan. Flamstidovoj nomenklaturi. poznata je još i kao Alpha Canis Majoris. ukoliko usmerimo naš pogled ka bilo kom delu neba. Meðutim. kažemo da je Kosmos iz naše taèke posmatranje izotropan. Najsjajnija zvezda na noãnom nebu Zemlje . jednako velikom nebeskom deliãu. nauènici su raèunali brzinu širenja Kosmosa u razlièitim istorijskim trenucima. zvezda i drugih nebeskih tela. verifikuje ova imena. . sjaj supernova je bio manji nego što se to teorijski oèekivalo. da bi se izbeglo prekopernikovsko. geocentrièno shvatanje po kome se Zemlja nalazi u centru sveta. planetama. Nauènici su odjednom uslikavali 50 do 100 slika noãnog neba. Iako svako od nas može dati zvezdama imena kakva oseãamo da im pristaju. Na ovaj naèin je pronaðeno oko 80 supernova. iste zvezde se skoro uvek nalaze pod razlièitim imenima. Kosmos je i homogen. 9 Canis Majoris. pa da tako svetlost prelazi sve veãa rastojanja od supernova do Zemlje. a poreðenjem ovog rastojanja sa crvenim pomakom njihovih matiènih galaksija. od kojih je do sada registrovano 8 (a otkriveno preko 50).

Tako.Šta je to veliki zid? Nekada se smatralo da je veliki kineski zid jedina vidljiva. masa aksiona iznosi oko 10-16 eV. odnosno ogromna koncentracija Galaksija koja se dijagonalno prostire na nebu pokriva najmanje 85 Megaparseka u deklinaciji i 215 Megaparseka u rektascenziji. Naime. veliki zid. a može se prepoznati kao krajnja zvezda koja istovremeno leži na dugaèkoj krivoj zvezdanoj liniji ovog sazvežða i formira zvezdani èetvorougao zajedno sa još tri zvezde ovoga sazvežða. odnosno talasa.Koja je zvezda severnjaèa? Polarna zvezda (Polaris). Pošto ova galaktièka superstruktura još uvek nije detaljno prouèena. pa tako noãu izgleda kao da se sve zvezde okreãu u krug oko ove zvezde. veliki nebeski zid je debeo oko 7 Megaparseka i dugaèak preko 3 milijarde svetlosnih godina (da vas podsetimo. astronomi su nedavno u okviru posmatranja svetlosti pomerene ka crvenom. neki fotoni su možda u stanju da se na svom putu do Zemlje pretvore u aksione. odnosno infracrvenom delu spektra (što je posledica udaljavanja svetlosnih izvora od nas. A za razliku od kineskog zida koji je dugaèak oko 2400 kilometara. . Dve taèke na nebu na kojima Zemljina osa rotacije preseca nebesku sferu. dok sa druge strane Mleènog puta još nije mapirana. jer barem jedna u procesu pretvaranja èestica. on nije dovoljno širok da bi mogao i u jednom svom delu da se vidi iz Kosmosa ili èak sa Meseca kako se nekada mislilo. smatra se da je ona i veãa nego što izgleda. mora posedovati masu. Naime. odnosno širenja Kosmosa) otkrili najveãu kontinualnu nebesku strukturu kojoj su dali ime "veliki zid". premda je ovaj zid zaista veoma dugaèak. Tako se smatra da premda fotoni nemaju masu. na koji naèin smo i saznali da neutrini poseduju masu. ljudskom rukom izgraðena struktura koja se može videti iz visina na kojima orbitiraju sateliti i space shuttle-ovi oko Zemlje. na zvezdanom nebu iznad nas. zamišljenu sferu beskonaènog preènika oko Zemlje. dok ona ostaje nepomièna. a ugao izmeðu severnog horizonta i položaja polarne zvezde na nebu je jednak geografskoj širini na kojoj se nalazi posmatraè. predstavljaju taèke severnog i južnog nebeskog pola. na primer. tako se sve zvezde severne hemisfere neba okreãu oko taèke severnog nebeskog pola. I na južnoj hemisferi je otkrivena slièna struktura koja je dobila naziv "južni veliki zid". . položaj polarne zvezde na nebu zavisi od položaja posmatraèa na Zemljinoj kugli. starost našeg Kosmosa se procenjuje na oko 14 milijardi godina). predstavlja najsjajniju zvezdu u sazvežðu Malog Medveda. jer je na jednom kraju naše galaktièke ravi pokrivena meðuzvezdanom i meðugalaktièkom prašinom. aksioni mogli da budu povezani sa nekim od asimetrija izmeðu “levorukih” i “desnorukih” stvari u Kosmos. tako da bi iz tih razloga na Zemlji bio detektovan manji broj fotona nego što se to oèekuje. Povremeno pretvaranje fotona u aksione bi pomalo podseãalo na pretvaranje neutrina jednih u neutrine drugih “ukusa”. u najveãoj meri se smatra da zakljuèci o ubrzanom širenju Kosmosa potièu iz svetlosne iluzije prouzrokovane èesticama aksionima koje su u stanju da naprave miraž (fatamorganu) od svetlosti tokom njenog putovanja kroz meðuzvezdana prostranstva. a na svom najširem delu (oko Pekinga) je širok 9 metara.izvesne anti-gravitacione sile koja bi delovala na Galaksije i na taj naèin ih ubrzavala jedne od drugih. Meðutim. Polarna zvezda se nalazi na oko pola stepena udaljena od severnog nebeskog pola. polarna zvezda se nalazi na samom horizontu. jer ih zaklanja Sunèeva svetlost). Pošto je Zemlja sferna. za posmatraèa koji se nalazi na ekvatoru (00 geografske širine). za posmatraèa koji se nalazi u Nju Orleansu ili kod . poznatija i kao severnjaèa. a pošto ni severni ni južni veliki zid nisu u potpunosti mapirani na nebeskoj sferi. na nebu severne hemisfere. hipotetièke èestice èija je masa 1021 puta manja od mase elektrona. Smatra se da bi ukoliko postoje. smatra se da se oni na jednom delu neba povezuju i tako grade jedinstvenu nebesku strukturu. Meðutim. Kako Zemlja rotira oko svoje ose tokom noãi (preko dana ne vidimo zvezde.

Stoga. Vodena para je providna. penaste. plave zvezde kako osvetljavaju meðuzvezdane oblake iz kojih su nastale. gde se vide mlade. Širenje vazduha uzrokuje adijabatsko hlaðenje vazduha (odnosno. omoguãavajuãi širenje podižuãih vazdušnih struja. pre 5000 godina. Uzmimo. neophodno je znati da polarna zvezda nije apsolutna referentna taèka za merenje geografske širine na severnoj hemisferi. Stoga. Zemaljski putnici. Meðutim.Zašto meðuzvezdane magline izgledaju kao oblaci sa Zemlje? Oblaci meðuzvezdane prašine. polarna zvezda zaklapa ugao od 300 u odnosu na horizont. postoje i razlièiti tipovi meðuzvezdanih maglina i oblaka. koji opet zavise od kretanja uzdižuãe vazdušne struje. Taèka na kojoj se hvata rosa zavisi kako od temperature. godine) pomoãu kojih su putnici mogli da održavaju precizno vreme u odnosu na geografsku dužinu. Sa podizanjem toplog i vlažnog vazduha. Zemljina osa rotacije nije bila usmerena ka polarnoj zvezdi. veã se prilièno brzo kreãe. polarna zvezda nalazi taèno iznad glave. a pogotovo mornari. Meðutim. kumuluse. premda je njihov sastav potpuno razlièit od oblaka na Zemlji. veã ka sazvežðu Zmaja (izmeðu malog i velikog Medveda) i zvezda severnjaèa (odnosno. gde se zatim vodena para rastvorena u vazduhu. njena osa rotacije precesuje po boènoj stranici zamišljene kupe. tako da se ciklus kondenzacije i strujanja naviše nastavlja sve dok se energija u okviru datog vazdušnog stuba ne potroši. tako i od pritiska. Ako pažljivo posmatramo jedan ovakav oblak. Stalno kretanje oblaka je posledica naèina njihovog nastanka. a sa njom i položaj polarne zvezde na nebu. videãemo da on nije statièna pojava na nebu. one svojom ultraljubièastom svetlošãu zagrevaju magline koje se u najveãoj meri sastoje od atoma i molekula vodonika. projekcija Zemljine ose opisuje krug u severnoj (a i u južnoj) hemisferi sa periodom od 26 000 godina. dok se zemaljski oblaci sastoje od vodenih kapi i kristala leda. kondenzuje formirajuãi oblake. Kao posledica toga. Ultraljubièasti talasi . zvezda severnjaèa postati zvezda Vega iz sazvežða Lira. okolni atmosferski pritisak opada. koji se podiže u visinu. Trenutno ne postoji nijedna zvezda na južnoj hemisferi koja bi se nalazila neposredno u blizini južnog nebeskog pola. pravac Zemljine ose rotacije se menja. meðuzvezdani oblaci se u najveãoj meri sastoje od vodonika. ukoliko je mnogo hladno i kristale leda. hlaðenje pri kome ne dolazi do razmene toplote sa okolnim vazduhom) sve dok temperatura ne opadne do temperature stvaranja rose kada vazduh postaje prezasiãen sa vodenom parom. veoma podseãaju na daleke oblake. što je bio navigacioni problem sve dok nisu poèeli da se koriste satovi (oko 1740. Zemaljski oblaci su veoma raznovrsni. dok ãe za 12 000 godina. ali vodene kapi i kristali leda rasipaju Sunèevu svetlost. U procesu kondenzacije se oslobaða latentna toplota topljenja (odnosno kristalizacije). dok se posmatraèu koji se nalazi na samom severnom polu (90o severne geografske širine). Višak vodene pare se tada kondenzuje formirajuãi vodene kapi ili eventualno. Naime. poznatiji i kao magline. S druge strane. . Naime. U ovim oblastima gde se sažimanjem materije iz oblaka gasa formiraju zvezde. a da bi pri tome bila vidljiva golim okom. bele. Jedna od ovakvih maglina je i maglina u sazvežðu Orion. veã granica na kojoj se odigrava fazni prelaz izmeðu gasovite vodene pare i teène vode. odnosno prirodnog procesa u okviru koga Sunèeva toplota greje Zemljino tlo koje prenosi toplotu na okolni vazduh. oblik oblaka ne definiše specifièna zapremina atmosfere. a ravnim osnovama. Sa Zemlje se najlakše vide one magline u kojima dolazi do formiranja zvezda koje osvetljavaju ove oblake prašine i gasa. ali ne i geografsku dužinu na kojoj se nalaze. menjajuãi svoj oblik i položaj na nebu. na primer. u prošlosti su se oslanjali na položaj polarne zvezde na nebu kako bi odredili geografsku širinu na kojoj se nalaze. Stoga. èineãi tako oblake vidljivim. zvezda koja se nalazi direktno iznad severnog pola) je tada bila zvezda Tuban. pomoãu polarne zvezde su samo mogli da znaju geografsku širinu.piramida u Gizi (30o severne geografske širine). osim dvadesetèetvoroèasovnog rotacionog ciklusa Zemlje. kupolaste oblake sa èuperastim vrhovima.

Brzina kojom se meðusobno udaljavaju galaksije naziva se Hablovom brzinom udaljavanja. Od nekoliko milijardi vidljivih Galaksija. jer ona ne zraèi svetlošãu. ona eksplodira kao supernova. ka crvenom kraju spektru. . oslobaðajuãi ogromne kolièine energije u Kosmos. tj. slièno kretanju planeta oko zvezda i zvezda oko centara pojedinaènih Galaksija. Galaksija u kojoj se nalazimo. kao što Sunèeva svetlost zagrevajuãi Zemljinu površinu pokreãe atmosferu u kretanje. kao i mlazove materije. što dovodi do velikih sabijanja. ako je individualna brzina posmatrane galaksije veãa od Hablove brzine udaljavanja i uz to usmerena ka nama. Najveãe Galaksije u ovom jatu su Mleèni put i . a preènik proseènih jata iznosi oko 2 Megaparseka. lokalnom galaktièkom jatu. koja je ipak po broju zvezda oko 10 puta veãa od našeg Mleènog puta. Naime. a veãina od tih Galaksija se nalaze u našoj lokalnoj grupi Galaksija u orbiti jedne oko drugih. što nije sluèaj.Šta su to galaktièka jata? Grupacije Galaksija na najnižem nivou se nazivaju jatima i najèešãe obuhvataju oko 50 Galaksija. Upak. turbulentni tokovi u ove dve sredine su veoma razlièiti. predstavlja jednu od 30 Galaksija koje pripadaju tzv. geometrijski oblici oblaka na Zemlji i meðuzvezdanih oblaka su i dalje veoma slièni. a disperzija brzine (odnosno. tako zvezdana svetlost pokreãe meðuzvezdani gas. a jedna od njih je i nama najbliža Galaksija Andromeda. tamna materija. što je opet posledica konstantnog širenja Kosmosa nakon njegovog nastanka u trenutku Velikog praska.imaju dovoljno energije da izbiju elektrone iz vodonikovih atoma i na taj naèin nastaju zone jonizovanog vodonika. Kada bi meðuzvezdana materija bila ravnomerno rasporeðena. primetiãemo da su karakteristiène spektralne linije emitovane svetlosti pomerene ka veãim talasnim dužinama. tada bi svaka zvezda oko sebe osvetljavala sfernu oblast prostora. a mlade zvezde èesto emituju i jake vetrove (naelektrisane èestice visokih kinetièkih energija). . Kao posledica toga. to onda znaèi da se ta Ggalaksija približava ka nama. Kada masivna zvezda potroši svoje nuklearno gorivo.Da li postoje Galaksije sa plavim pomakom? Ako posmatramo svetlost koja dolazi sa veãine udaljenih Galaksija. Stoga. odnosno materija koju ne možemo da vidimo sa Zemlje. premda su uslovi u kojima se nalazi meðuzvezdana materija prilièno razlièiti od uslova na Zemlji. Tako. Ukoliko neka Galaksija poseduje karakteristiène spektralne linije svoje svetlosti pomerene ka manjim talasnim dužinama. a na taj naèin i njihov oblik. Odnos mase galaktièkih jata i njihove osvetljenosti iznosi u jedinicama Sunèevih masa prema sjaju Sunca oko 260. na primer. Meðuzvezdana materija se slièno zemaljskoj atmosferi nalazi u turbulentnom kretanju. ka plavom kraju svetlosnog spektra. Ukupna masa proseèno velikih galaktièkih jata iznosi oko 1013 Sunèevih masa. a svako pojedinaèno odstupanje od ove brzine naziva se individualnom brzinom Galaksije. poznate I kao H II oblasti. tj. onda ãe svetlost koju primamo sa te galaksije biti plavo pomerena. Ultraljubièasta svetlost sa zvezda je veliki izvor toplote. a možda i preko 99 %) mase Galaksija i galaktièkih jata èini tzv. kretanja meðuzvezdane materije su ponekad tako intenzivna da brzina materije u njima prevazilazi brzinu zvuka. Mleèni put. i Galaksije u svakom jatu se kreãu oko centra datog jata. Najveãi broj ovih plavo pomerenih Galaksija su male Galaksije. Jonizovani gas u ovim oblastima fluorescentno svetli slièno jednoj džinovskoj neonskoj lampi. Zahvaljujuãi zakonu održanja ugaonog momenta. samo oko 100 Galaksija poseduje plavi pomak u odnosu na nas. što nam sugeriše da najveãi deo (preko 90 %. kao posledica Doplerovog efekta usled njihovog udaljavanja od nas. a ovakvi procesi odreðuju temperaturu i pritisak u meðuzvezdanim maglinama. što je mera mase jata) iznosi u tipiènom sluèaju oko 150 km/s. opseg brzina pojedinaènih Galaksija u okviru njihovog galaktièkog jata. uprkos ovome.

postoji još oko 20 manjih galaktièkih jata koje su nam bliže od superjata Galaksija iz sazvežða Device. kada izvršimo korekcije na kretanje našeg zvezdanog sistema oko centra Mleènog puta i kretanje samog Mleènog Puta oko centra Galaktièkog jata kome on pripada (èime se dodaje brzina u pravcu sazvežða Labud od oko 300 km/s). a èitavo naše jato Galaksija opet predstavlja samo spoljašnji deo Galaktièkog superklastera Device. što odgovara širini od oko 3 Megaparseka. a kreãe se ka nama brzinom od 200 milja na èas. a u dvodimenzionalnoj analognoj predstavi. . Merenjem izotropnosti mikrotalasnog pozadinskog zraèenja sa naše planete možemo da otkrijemo u kojoj meri se kreãemo u odnosu na ovaj referentni sistem. Meðutim.Kuda se kreãe naš Mleèni put? Mleèni put. Postoji zamišljeni referentni sistem u okviru koga je ovo zraèenje izotropno. Galaksija Andromeda koja se nalazi na izmeðu 2 i 3 miliona svetlosnih godina od nas i Galaksija Trougao su dve spiralne Galaksije koje su nam najbliže. a uz to se i kreãe ka centru galaktièkog superklastera Device brzinom od milion milja na èas. Ovo superjato (ili superklaster. Smatra se da je masa velikog privlaèitelja jednaka oko 1016 Sunèevih masa koncentrisanih na oko 65 Megaparseka (oko 212 miliona svetlosnih godina) od nas u sazvežðu Kentaur. odnosno oko 1014 do 1015 Sunèevih masa. Mleèni put i Galaksija Andromeda (koja se nalazi na oko 2. Dok se naše Sunce okreãe oko centra Mleènog puta i sam Mleèni put se okreãe oko centra lokalnog Galaktièkog jata. a dve Galaksije koje su najbliže Mleènom putu su dva Magelanova oblaka (koji se golim okom mogu videti sa južne hemisfere. a pomoãu dvogleda možemo prepoznati èak i zvezde u njima). Galaksija u kojoj se nalazi naše Sunce a i mi sa njim. što èini njen svetlosni spektar plavo pomerenim u odnosu na nas). a preènik im iznosi oko 8 Megaparseka) Galaksija se nalazi na oko 16 Megaparseka od nas i sastoji se od oko 250 velikih Galaksija i 2000 manjih Galaksija koje zajedno obuhvataju prostor od oko 10 x 10 stepeni na našem nebu. Posle Magelanovih oblaka. što je èini jednom od retkih Galaksija sa plavo pomaknutim svetlosnim spektrom) predstavljaju najveãe Galaksije u našem galaktièkom jatu.Gde se nalazi centar Kosmosa? Prostor Kosmosa u kome živimo je trodimenzionalan. Sa poveãavanjem . Osim našeg galaktièkog jata. Jedan od naèina da se otkrije u kom pravcu se kreãe Mleèni sastoji se u posmatranju našeg kretanja u odnosu na mikrotalasno pozadinsko zraèenje. veã ne zapoène veliko sažimanje našeg Kosmosa. "Veliki privlaèitelj" s obzirom da se smatra da nas ovo supersuperjato galaksija gravitaciono privlaèi i da ãe se èitavo naše Galaktièko jato stopiti sa njim kroz nekoliko stotina milijardi godina ukoliko do tada naravno.2 miliona svetlosnih godina udaljena od nas. koje su toliko male da zapravo predstavljaju satelitske Galaksije našeg Mleènog puta i nalaze sa na oko 200 000 svetlosnih godina od nas. Naduvavanje balona je analogno širenju Kosmosa koje se trenutno dešava. pod dejstvom gravitacionog privlaèenja se kreãe oko Galaksija koje pripadaju našem Galaktièkom jatu. Galaksije nastale u Velikom Prasku predstavljaju flomasterom iscrtane taèkice na balonu (tj. dvodimenzionalnoj analogiji Kosmosa) koji napumpavamo. jer se klasterima nazivaju jata Galaksija koja sadrže od 50 do 1000 èlanova. Na taj naèin je otkriveno da se Sunèev sistem kreãe prema sazvežðu Lava brzinom od oko 380 km/s. dobijamo podatak da se Mleèni Put zajedno sa Galaktièkim jatom kome pripadamo i superklasterom Device kreãe brzinom od oko 600 km/s ka Vodolija-Kentaur superklasteru Galaksija koje je poznato i kao tzv. .Galaksija Andromeda (koja se kreãe ka nama brzinom od oko 200 milja na sat. odnosno jednako u svim pravcima. Galaktièki superklaster Device se nalazi na oko 50 miliona svetlosnih godina udaljen od nas.

energije i gustine poèela da se širi i da formira svemir kakav danas poznajemo na osnovu naše percepcije. ali ne i pravac ka centru Kosmosa. I naša Galaksija Mleèni put trenutno intenzivno gravitaciono interaguje sa dve bliske Galaksije pod imenima Mali i Veliki Magelanov oblak.Kako konaèan Kosmos može da bude beskrajan? Danas se smatra da je Kosmos u kome živimo konaènih dimenzija. zvezde i Galaksije sa površine balona se udaljavaju jedne od drugih. nakon èega ãe nastaviti da putuju kroz Kosmos zajedno sa našim Mleèni putem. odnosno u našoj dvodimenzionalnoj analogiji Kosmosa živi jedan mrav. i mi opažamo naš Kosmos kao trodimenzionalni svet. Slièna stvar se dešava i u našem Kosmosu: jata Galaksija se udaljavaju jedna od drugih. Slièno tome. Jedini pravci koje možemo pokazati prstom su pravci duž tri prostorne dimenzije. stiãi ãe na poèetak. Meðutim.taèka beskrajno velike temperature. džinovske eliptiène (sferoidne) Galaksije i Galaksije meðuoblika nastale kao posledice sudara po dve ili više eliptiènih Galaksija. homogenom svetu u kome ako se dovoljno dugo kreãe u jednom pravcu. Nekada se smatralo da je Kosmos nepromenljiv u svom obliku i da nasuprot privlaène gravitacione sile koja teži da približi zvezde i Galaksije postoji i odbojna sila (koju definiše tzv. ostaci supernova. Pod dejstvom bliske interakcije izmeðu veoma toplih i energetskih kosmièkih materijalnih sistema dveju Galaksija kao što su masivne zvezde. otkriveno je nekoliko primera sudara Galaksija (galaktièki parovi Arp 270 koji se nalaze na 90. Uz snažne emisije materije sa oboda Galaksija (odnosno sa mesta njihovog preklapanja) koje poèinju da se dešavaju veoma brzo nakon njihovog kontakta. Arp 220 koji se nalaze na 250. Meðutim. odnosno rendgenskog teleskopa Chandra i letelice XMM Newton. morati da prevaljuje sve veãa rastojanja izmeðu Galaksija. kosmološka konstanta koju je predložio Albert Ajnštajn. mrav živi u jednom kontinualnom. Nastao je u trenutku Velikog praska pre oko 14 milijardi godina kada je singularitet .Da li Galaksije susreãu u Kosmosu? Za pojedinaène Galaksije u našem Kosmosu se nekada smatralo da predstavljaju izolovana kosmièka ostrva. kada je otkriveno da je svetlost koja . a smatra se da ãe ove dve manje Galaksije tokom narednih stotinak miliona godina biti uklopljene u Galaksiju u kojoj se i mi zajedno sa našim Suncem sada nalazimo. jer se on nalazi u višoj prostornoj dimenziji. a danas se smatra da su za razliku od potpuno diskolikih spiralnih Galaksija koje tokom svoje evolucije nakon trenutka Velikog Praska nisu prošle kroz preklapanja sa drugim Galaksijama. On nije u stanju da pokaže prstom na središte balona jer se ono nalazi u prostornoj dimenziji koju mrav èulima ne opaža. kolabirana tela (crne rupe i neutronske zvezde) i topli meðuzvezdani gas. dolazi do snažnih emisija X-talasa (elektromagnetni talasi koji se po energiji koju nose nalaze izmeðu ultraljubièastih i gama talasa) koje potièu od brzih mlazeva materijala èije temperature iznose nekoliko miliona stepeni. on ãe sa širenjem njegovog Kosmosa. a samim tim se istovremeno nalazi i svuda oko nas. pomoãu najsnažnijih. Stoga. . . u središtu Galaksija se primeãuju intenzivna formiranja mladih zvezda. s obzirom na to da se skoro sve Galaksije meðusobno udaljavaju. Jedini pravac duž koga se mrav može kretati je duž površine balona. supernove. najrezolutivnijih i najosetljivijih zemaljskih x-ray opservatorija. a svaki ovakav mlaz se sastoji od do 10 milijardi Sunèevih masa vruãeg gasa. Miševi koji se nalaze na 290 i Markarian 266 koji se nalaze na 365 svetlosnih godina od nas). Mrav sa površine balona živi u svom dvodimenzionalnom Kosmosu i èulima nije u stanju da opaža treãu prostornu dimenziju koju mi vidimo kada posmatramo balon. Ukoliko pretpostavimo da na površini balona. a kasnije je smatrao da je u tome pogrešio) koja se suprotstvalja gravitacionoj sili i tako doprinosi statiènoj strukturi Kosmosa.zapremine balona.

strune mogu postojati u 11 dimenzija pri èemu jedna od ovih 11 dimenzija kolabira u minuskularnu liniju tako da se dobija 11-dimenzionalno prostor-vreme. fotoni i kvarkovi poseduju unutrašnju strukturu koja zapravo predstavlja razlièite modove oscilovanja struna. a mesta na kojima strune osciluju sa veãim intenzitetom odgovaraju mestima najveãe verovatnoãe nalaženja èestica. U teoriji struna. Jedna od ovih brana poseduje fizièke zakone identiène onima koji vladaju u našem svetu (pri èemu su 6 od 10 dimenzija sakriveni od naših èula). primetili bismo da sve elementarne èestice kao što su elektroni. Tako. što i jeste put života. spuštanjem u mikrosvet oko nas. njihovo širenje bilo zaustavljeno i tada poèinje sažimanje Kosmosa. odnosno ponovno približavanje ove dve brane. . U teoriji struna. Kosmos koji vidimo predstavlja samo jedan udisaj koji ãe trajati još nekoliko stotina milijardi godina i tokom koga ima toliko vremena da mala biãa kao što smo mi postavljaju pitanja o zvezdama i Kosmosu. U trenutku sudara se dešava ponovni Veliki Prasak (na svakih 1012 godina. naš Kosmos poseduje najmanje 10 dimenzija (osim 3 prostorne i 1 vremenske koje èulno opažamo). a sudar ove dve brane oznaèava trenutak Velikog praska nakon koga se brane šire jedna od druge da bi nakon nekoliko stotina milijardi godina. odnosno disanje materijalne manifestacije božanske inteligencije èije smo kreacije nastavlja beskrajno dugo. premda u singularitetu. Tako. Tako se èitav naš svet može zamisliti kao džinovska harfa. oivièeno sa obe strane sa po jednom 10dimenzionalnom membranom (ili tzv.dolazi do nas sa najveãeg broja Galaksija na nebu pomerena ka crvenom kraju spektra (što znaèi da se ovi svetlosni izvori udaljavaju od nas). godine u mikrotalasnom delu elektromagnetnog spektra i odgovara temperaturskom ekvivalentu zraèenja crnog tela od 2.73 Kelvina) da bi se postulirala teorija o Velikom prasku i trenutnom širenju Kosmosa. oèekivalo se još samo otkriãe pozadinskog zraèenja (koje je detektovano 1965. branom). odnosno u trenutku kada su dve brane spojene vreme ne postoji) i tako se nastajanje i uništenje Kosmosa. Jedan se pretvara u mnoštvo i zatim se opet vraãa u Jedan.

ovo drugo telo ãe delovati na prvo telo silom jednakog intenziteta. npr. Drugi Njutnov zakon kretanja. gravitaciona masa je definisana u Njutnovom zakonu gravitacije po kome je gravitaciona sila izmeðu dva tela jednaka proizvodu njihovih masa i gravitacione konstante (6. tj. ali suprotnog smera. ugaoni momenat impulsa je oèuvan. zakon akcije i reakcije nam kaže da ukoliko jedno telo deluje silom na drugo telo. upkos tome što se njegova brzina rotiranja poveãava tokom leta pri skoku. zakon inercije nam kaže da ako nijedna rezultujuãa sila ne deluje na telo. tj. nepoznata masa. Ipak. nego lakša tela. na poèetku obrtanja. Treãi Njutnov zakon kretanja. tj.67 · 10-11 Nm2/kg2) podeljene sa kvadratom njihovog meðusobnog rastojanja. povezana sa masom. npr. pa je tada jedan deo njegove mase na veãem rastojanju od ose rotacije i brzina njegovog rotiranja je manja. jedna od posledica iste ove Ajnštajnove opšte teorije relativnosti je da se masa tela poveãava sa poveãanjem njegove brzine u odnosu na posmatraèa. oni upravo nalaze svoju inercijalnu masu. Naime. Kada je telo u stanju mirovanja (u odnosu na posmatraèa). ove dve mase su izgleda potpuno jednake. Tako. Stoga se gravitaciona masa meri putem poreðenja sile gravitacije koju oko sebe stvara poznata masa sa silom gravitacije koju stvara merena. taèno jednako kolièniku iz primenjene sile i mase tela. ruke skejtera su raširene. Putovanja kroz Kosmos . pa se pod dejstvom povratne sile mora i mi kreãemo unapred. u sluèaju skejtera koji se vrti u krug u vazduhu sve brže i brže. Još jedan važan zakon održanja koji proistièe iz treãeg Njutnovog zakona je zakon oèuvanja ugaonog (tj.Koja je razlika izmeðu gravitacione mase. Meðutim. masivnija tela ãe zahtevati veãu silu. Kada astronauti mere svoju težinu u specijalnim stolicama negde u bestežinskim kosmièkim prostranstvima. po kome sila primenjena na neko telo dovodi do proprocionalnog ubrzavanja tela. zakon ubrzanja nam kaže da ukoliko postoji rezultujuãa sila koja deluje na telo. ukoliko se brzina . pa i njegova brzina rotacije mora da poraste kako bi vrednost ugaonog momenta impulsa ostala nepromenjena. Njutnov treãi zakon zahteva oèuvanje ukupnog impulsa (proizvoda mase i brzine) jednog izolovanog sistema na koga ne deluje nikakva spoljna sila. kada plivamo u moru. ono ãe nastaviti da miruje ili da se kreãe duž prave linije konstantnom brzinom. Albert Ajnštajn je postulirao da su ove dve mase jednake i da je gravitaciono ubrzanje rezultat zakrivljenosti prostor-vremena. Tako. . rotacionog) momenta impulsa. posmatraè bi njegovu masu izmerio kao jednaku masi mirovanja. sila kojom guramo more unazad je jednaka sili kojom more deluje na nas. njegove brzine i udaljenosti od ose rotacije. tj. inercijalne mase i mase mirovanja? Inercijalna masa je definisana u prvom Njutnovom zakonu. Ovu istovetnost osobine inercije i gravitacije iskoristio je Albert Ajnštajn kada je formulisao svoju opštu teoriju relativnosti po kojoj je gravitaciono dejstvo ekvivalentno dejstvu ubrzavanja. Premda su metode merenja inercijalne i gravitacione mase razlièite. sa gravitacionom privlaènošãu nekog objekta. Tako se inercijalna masa odreðuje putem merenja ubrzanja koje izaziva poznata sila. S druge strane. kao proizvoda mase rotirajuãeg tela. Ubrzanje je po ovom zakonu. Odavde sledi da je inercija kao otpor prema promeni brzine tela.Koji su to Njutnovi zakoni kretanja? Prvi Njutnov zakon kretanja. ona ãe ubrzavati telo u pravcu dejstva sile. Prilikom formulisanja svoje opšte teorije relativnosti. Kada skejter približi ruke ka sebi. time masa postaje bliža osi rotacije.9. a za postizanje istog ubrzanja. a konstanta proporcionalnosti je upravo masa tog tela.

Pustite loptu da pluta sama od sebe ispred vas. Ako se ovaj avion kreãe konstantnom brzinom. daleko od bilo kog gravitacionog polja. astronaut u svemirskoj letelici ne mora da koristi nagore usmerenu silu da bi ostao u uspravnom položaju. Primetiãete da iako lopta ne poseduje težinu. ali pri tome menja svoj pravac jer putuje duž krive linije. Stoga se telo u bestežinskom stanju može definisati kao telo u kome su uravnotežene sve spoljašnje sile koje deluju na njega. Naime. oseãate kao da vas sila povlaèi unazad ka naslonu sedišta. Stoga. Slièno tome. leži u zavisnosti gravitacionog privlaèenja od mase tela. jer èak i astronauti koji praktièno nemaju težinu dok lebde u kosmièkim brodovima. dok nam njegova težina govori koliko je snažno gravitaciono dejstvo na tu materiju.Koja je razlika izmeðu mase i težine? Masa nekog tela nam govori koliko u njemu postoji materije. i naziva se centripetalna . S druge strane. Zamislite da se nalazite u Kosmosu. Uzmite sada loptu i prodrmajte je napred-nazad. lopta nema težinu. Uzrok vaše manje težine na nebeskom telu èija je masa manja od mase Zemlje. morali bismo prvo da definišemo šta je to težina. Pošto se ne nalazi u gravitacionom polju. a sa jednom loptom u rukama. Avion menja svoj pravac kretanja pod dejstvom sile koja je usmerena ka centru krive linije. a treba zapamtiti da brzina zavisi i od pravca kretanja. u skladu sa definicijom težine kao nagore usmerene sile koja se opire sili gravitacije. ako iskoristimo specifièniju definiciju težine. predstavljaju ekvivalente centipetalne i centrifugalne sile u kružnom kretanju. tj. kao “vrednost spoljašnje sile potrebne da održava telo u stanju mirovanja u njegovom referentnom sistemu”. a jedna u suprotnom smeru. onda se on i ubrzava. Masa mirovanja se tako može definisati kao inercijalna masa tela kada je ono u stanju mirovanja. Ubrzavanje se dešava svaki put kada se promeni brzina. jedna usmerena u pravcu kretanja. na Zemlji.Šta je to bestežinsko stanje? Ako bismo želeli da definišemo bestežinsko stanje. ako zaronimo u vodu. ali i dalje èak 6 puta lakši nego ovde. posmatraè koji npr. naša težina ãe biti jednaka razlici izmeðu gravitacione sile koja nas vuèe nadole i sile potiska koja nas povlaèi naviše. onda ne bismo mogli tako lako da definišemo bestežinsko stanje. stoji na ovom pokretnom telu ne bi izmerio nikakvu promenu mase u odnosu na masu mirovanja jer se ovo telo ne kreãe u odnosu na njega. inerciju. S druge strane. vaša težina bi postepeno opadala kako biste se udaljavali od Zemlje. tada ãemo doãi do boljeg objašnjenja pojma bestežinskog stanja. pa se stoga i može smatrati bestežinskim telom. vaša masa bi i ovde i na Mesecu bila ista jer biste se i dalje sastojali od iste kolièine materije. njegova brzina se poveãava usled sile koja deluje na njega. Masa predstavlja meru inercije tela. Upravo ove dve sile. a mera njenog intenziteta težinom. Tokom ubrzanja. . a inercija tela ne zavisi od gravitacije. dok njegova težina zavisi od jaèine gravitacionog polja u kome se ono nalazi. Ova sila se naziva gravitacijom. posmatraè u odnosu na koga se telo kreãe izmerio bi nešto veãu vrednost mase tela od mase mirovanja i zakljuèio bi da se masa tela poveãala sa njegovom brzinom. . Svaka dva tela u Kosmosu deluju meðusobno privlaènom silom izmeðu sebe. poseduju silu gravitacije koja stalno deluje na njihova tela. ona i dalje poseduje otpor pri promeni kretanja. Meðutim.Koja je razlika izmeðu centrifugalne i centripetalne sile? Ako se vozite u avionu koji se ubrzava i kreãe pravo unapred.tela poveãa. a na Mesecu biste opet postali nešto teži. Ako bismo probali da težinu definišemo kao gravitacionu silu koja deluje na telo. . ukoliko biste se zaputili na Mesec. Masa nekog tela je ista na svim mestima u Kosmosu.

suprotno od centra krivine i koja teži da vas odbaci u stranu. pošto je izbeglo Zemljino gravitaciono polje. šljivu.Šta je to kosmièka brzina? Ako bacimo neko telo u vazduh. Dokle god je energija koju zarotirani badem uštedi rotiranjem oko svoje prave ose rotacije veãa od energije koja je potrebna da badem održava uspravnim (nasuprot njegovoj težini. i po intenzitetu je uvek jednaka centripetalnoj sili. njegove težnje da ostane u stanju kretanja po pravoj liniji konstantnom brzinom. pa èak i lubenicu. Kosmièku brzinu sa površine bilo kog nebeskog tela možemo lako da izraèunamo.Zašto se zarotirani badem vrti duž svoje ose rotacije? Osa rotacije predstavlja zamišljenu liniju oko koje rotiranjem figure za odreðeni ugao manji od punog kruga (360o). figure koje se nakon rotacije od pola kruga poistovete sa svojim prvobitnim izgledom. Ukoliko jako zavrtimo bilo badem. s obzirom da je centar mase uspravnog badema nešto dalji od centra Zemlje. nakon èega bi telo. jagodu. krušku. one èiji se izgled poklopi na svakih 120o sa svojim prvobitnim izgledom poseduju osu rotacije treãeg reda itd. odnosno 40 200 km/h. tj. badem ãe rotirati u uspravnom položaju. oni ãe se okretati upravo oko svoje ose rotacije. ili jabuku. intenzitet sile gravitacije opada sa udaljavanjem od centra Zemljine lopte. to ãe momenat inercije tela oko te ose biti manji. Dovoljno je da pomnožimo gravitacionu konstantu (6.. sila gravitacije bi usporavala telo samo do odreðene granice. Dok sedite u avionu koji skreãe. Da bismo izraèunali momenat inercija tela oko date ose. kao i beskonaèan broj ravni simetrije. oseãate centrifugalnu silu koja je suprotno usmerena od centripetalne sile. To je i razlog zašto ãemo uvek moãi brže da se vrtimo oko svoje ose ukoliko približimo ruke ka telu. zavrtite kljuèiã oko prsta. Što je manji momenat inercije. valjci ili krugovi poseduju osu rotacije beskonaènog reda s obzirom da nakon rotacije za bilo koji ugao zauzimaju stanje identièno poèetnom. . najmanju vrednost poseduje za osu rotacije tela (koja je najèešãe ona linije kroz koju prolazi najviše taèaka tela). Kada npr. tj. Razlog ove pojave je u tome što ovakvo kretanje tela u odnosu na okolni vazduh zahteva minimalan utrošak energije. izgled) identièan poèetnom. Broj puta koliko se izgled figure izjednaèi sa poèetnim izgledom tokom rotacije od punog kruga predstavlja red ose rotacije. poseduju osu rotacije drugog reda. Stoga. Pod osom rotacije najveãeg broja voãa se podrazumeva linija koja spaja peteljku i ispupèenje (ili udubljenje) sa suprotne strane ploda. to je manje energije potrebno da održava telo u stanju rotiranja. Momenat inercije koji se može smatrati merom teškoãe rotiranja tela oko odreðene ose. ako bismo bacili. lešnik. Stoga što je masa tela koncentrisanija u blizini ose rotacije.sila.673 * 10-11 Nm/kg2) sa . Tako. dok neka tela kao što su npr. Najmanja poèetna brzina koju treba da ima telo da bi savladalo Zemljino gravitaciono polje i odletelo u Kosmos. figura zauzima položaj (odnosno. potrebno je da saberemo proizvode mase tela u svakoj njegovoj taèki i kvadrata udaljenosti ovih taèaka od ose rotacije. nastavilo da se kreãe kontantnom brzinom kroz Kosmos ili bi eventualno nastavilo da se kreãe u Zemljinoj orbiti. . ono ãe leteti naviše sve dok ga negativno ubrzanje usled privlaène sile gravitacije ne zaustavi i zatim ne vrati na Zemlju. a sa površine Zemlje ova brzina (ako zanemarimo usporavajuãe dejstvo trenja tela sa èesticama vazduha) iznosi 11 100 m/s. pa mu je stoga i potencijalna energija u gravitacionom polju veãa). dok lopta. Centrifugalna sila se pojavljuje kao posledica inercije predmeta. najsimetriènija figura u prirodi poseduje beskonaèan broj osa rotacije beskonaènih redova. naziva se kosmièka brzina. odnosno lansirali u vazduh telo sa dovoljno velikom brzinom. vaša ruka snabdeva kljuèiã sa centripetalnom silom te on kruži oko prsta. kao posledice stvaranja otpora vazduha kretanju tela kroz njega. Meðutim.

Ukoliko se ogledalo nalazi na rastojanju od 0. ukoliko lift poène da se ubrzava brzinom od 9. Astronaut je najpre merio brzine ova dva broda u odnosu na njega. veka formulisao dve teorije relativnosti: specijalnu i opštu. Ukoliko sada zamislimo da u jednom brodu koji se kreãe u odnosu na astronauta postoji sat koji meri vreme potrebno da se vertikalna svetlost iz lampe odbije od ogledala i istim putem vrati nazad ka senzoru u lampi. Opšta teorija relativnosti se bazira na ekvivalenciji izmeðu ubrzanja i sile gravitacije. lopta ãe se ubrzavati brzinom od 9. Naime. veã znak -.3 metra od ogledala. . što je posledica toga da je brzina svetlosti (oko 300 000 km/s) jednaka za sve posmatraèe nezavisno od njihovog kretanja. kosmièka brzina na Meseèevom ekvatoru iznosi samo 2. Meðutim. Ukoliko se jedan brod kreãe brzinom od 100 km/h u odnosu na astronauta. Posledica konstantnosti brzine svetlosti je to da ne postoji apsolutno. poveãava se težina tela. Sa poveãanjem ove sile. ne bismo dobili vrednost od 440 000 km/s. Ajnštajn je 1915. pa ãe svetlosti biti potrebno više vremena da preðe isti put u astronautovim oèima. ukoliko se nalazimo na Zemlji i ispustimo loptu ka njoj. dok je kosmièka brzina sa površine Jupitera (èiji je preènik 11 puta veãi od Zemljinog preènika) jednaka 59. U skladu sa principom ekvivalencije.38 km/s. i mi i lopta ãemo biti bestežinski i plutaãemo u liftu. c je brzina svetlosti. dok se drugi brod kreãe u suprotnom smeru brzinom od 75 km/h. veã ãe biti iskrivljen. a Vab je brzina broda A koju meri posmatraè koji putuje zajedno sa brodom B). mi ãemo opet postati teški kao na Zemlji. a i dužina u pravcu kretanja se smanjuje. Takoðe. ubrzavaãe se istom brzinom kao na Zemlji. Sa poveãanjem mase nebeskog tela. kada se lift ubrzava. ne može da se otisne. tada ãe putnici oba broda izmeriti brzinu kretanja susednog broda kao 175 km/h. relativnost vremena je direktna posledica apsolutnog važenja fizièkih zakona u svim inercijalnim sistemima (tj.dvostrukom masom tela. poveãava se i intenzitet gravitacione sile koja privlaèi tela sa povšine ka njenom centru. i ukoliko bismo sada probali da izmerimo brzinu kretanja jednog broda u odnosu na drugi. Tako npr. Meðutim. godine pretpostavio da ako se putanja . snop svetlosti neãe više biti pravolinijski. za astronauta koji posmatra ovaj svetlosni sat. pa ãe ovu pojavu astronaut protumaèiti kao sporije proticanje vremena u brodu. a jednaku Vab = .5 km/s. tada to telo nazivamo crnom rupom. veã ãe se kretati dijagonalno pa ãe tako prelaziti i duži put. odnosno u astronautovom referentnom sistemu. a lopta koju ispustimo ka podu lifta. sa poveãanjem brzine tela.81 m/s u svakoj sekundu puta. i dobijenu vrednost zatim korenujemo. tada ãe svetlost slediti pravolinijski put. Ukoliko se sada nalazimo u liftu koji pluta Kosmosom daleko od planeta i zvezda. Ipak. poveãava se i kosmièka brzina datog nebeskog tela. veã znatno manju V a ! Vb vrednost (uvek manju od brzine svetlosti.Šta je to teorija relativnosti? Albert Ajnštajn je poèetkom 20. odnosno u telu koje se kreãe velikom brzinom u odnosu na njega. dok brzina sporijeg broda postane jednaka 200 000 km/s. gde su Va i Vb 1 ! (V aVb / c 2 ) brzine dva broda u odnosu na posmatraèa pri èemu u sluèaju da se dva broda kreãu u istim smerovima u brojiocu ne figuriše znak +. u svakom pojedinaènom svemirskom brodu). dobijeni proizvod podelimo sa polupreènikom tela. Ukoliko probamo da usmerimo snop svetlosti u liftu koji se kreãe konstantnom brzinom (ili miruje). jer sa njega èak ni svetlost koja se kreãe najveãom moguãom brzinom u materijalnom svetu prirode (oko 300 000 km/s). odnosno. Kada kosmièka brzina sa površine jednog nebeskog tela postane veãa od brzine svetlosti. Specijalna teorija relativnosti se èesto opisuje na primeru astronauta koji posmatra dva svemirska broda kako se mimoilaze ispred njega.81 m/s u svakoj sekundi puta. Meðutim. svetlost iz sata neãe prelaziti vertikalan put kao za putnika u brodu. veã samo relativno vreme. Ukoliko bi se sada ova dva broda ubrzali tako da brzina bržeg broda iznosi 240 000 km/s. i njegova masa se poveãava. tada ãe svetlosti biti potrebno 2 nanosekunde da preðe put od lampe do ogledala i ponovo do lampe.

statiène i u vremenu nepromenljive crvotoèine morale bi da sadrže tzv. njegova inercija proizvodi centrifugalne sile. ova preèica može ispostaviti ponekad i kao duži put od konvencionalne rute.svetlosti krivi u referentnom sistemu koji se ubrzava. Kada avion leti brzinom jednakoj brzini zvuka (u vazduhu 332 metra u sekundi ili 1195 kilometara na èas) kažemo da se kreãe brzinom od jednog Maha.Šta su to Mah i Mahov princip? Mah je uobièajena jedinica za merenje brzine aviona i predstavlja odnos brzine tela. Ukoliko mu je brzina jednaka dvostrukoj brzini zvuka u vazduhu. materija poseduje inerciju jedino stoga što u Kosmosu postoji još materije. Boeing 747) leti na visinama od oko 10 km brzinom od približno 0. Topološki identièni putevi predstavljaju razne puteve koje crv može preãi izmeðu dve taèke na jabucu puzeãi po površini kore. Inaèe. onda avion leti brzinom od dva Maha. Sve brzine veãe 5 Maha nazivaju se hipersoniènim brzinama. a èim prekoraèi ovu granicu. Prema Mahovom shvatanju. što je bila oèigledna posledica dejstva Sunèeve gravitacije na svetlost koja dolazi sa ovih zvezda. tj. dok se u teorijskoj fizici. godine tokom koga je primeãeno da su se dve zvezde. ona ãe se kriviti i u gravitacionom polju. a predstavljaju tunele koji povezuju razlièite taèke u prostor-vremenu. sliène onima koje se koriste u centrifugi mašine za pranje rublja da bi iz mokrog veša iscedile vodu. veã je mera njegove interakcije sa ostatkom Kosmosa. Kada bi te nepomiène zvezde odjednom išèezle. odnosno Ajnštajn-Rozenovim mostom koji predstavlja put koji je topološki razlièit od ostalih moguãih puteva koji povezuju dve ulazne taèke. kažemo da se kreãe supersoniènom brzinom. Crvotoèina se sastoji iz dva ulaza povezana grlom. dok veãina putnièkih aviona (npr. U nauènoj fantastici. ime ove relativne jedinice brzine potièe od austrijskog filosofa i fizièara Ernsta Maha. . Ova Ajnštajnova pretpostavka je i potvrðena tokom jednog pomraèenja Sunca 1919. egzotiènu materiju. Najbrži putnièki avioni su danas još uvek Concord-i koji krstare na visinama od oko 18 km brzinom od 2 Maha. Kada neko telo rotira. aviona i brzine zvuka u neometanoj sredini kroz koju telo putuje. . s njima bi išèezla i inercija i . Crvotoèine su se najpre pojavile kao rešenja Ajnštajnovih jednaèina za crne rupe. tako da bi za putovanje kroz njih bilo potrebno znatno manje vremena nego u sluèaju putovanja kroz obièni prostor. Ovakve otvorene. ali se one u ovom sluèaju najverovatnije ne bi mogle koristiti za putovanja jer bi usled svoje nepostojanosti kolabirale pre nego što bi neki svemirski brod ili èak i zrak svetlosti mogao da proðe kroz njih. ali se te sile pojavljuju jedino zato što to telo rotira “u odnosu na nepomiène zvezde”. smatrao je Mah. dok bi topološki razlièit put u odnosu na površinske puteve predstavljao put kroz unutrašnjost jabuke. Interesantno je da je ugao zvuène kupe koju iza sebe ostavlja telo koje leti kroz fluid jednako dvostrukoj reciproènoj vrednosti sinusa reciproène vrednosti brzine tela u odnosu na okolni fluid u Mahovima. koji je smatrao da inercija nekog materijalnog tela (otpor koji ono pruža ubrzanju) ne predstavlja neko unutrašnje svojstvo same materije. da bi se sa prolaskom Sunca opet vratile na poèetne položaje. odnosno materiju negativne gustine energije i velikog negativnog pritiska.8 Maha. a druga ispod pomraèenog Sunca razmakle dok je Sunce prolazilo izmeðu njih. Neki nauènici smatraju da naš materijalni svet pri dimenzijama Plankove dužine (10-35 metara) poseduje mnogo crvotoèina koji bi mogli da nas povezuju sa drugim Kosmosima. Stoga bi crvotoèine kroz koje bi moglo da se putuje morale da budu dovoljno dugo otvorene kako bi signal mogao da proðe kroz njih. pojam crvotoèina se najèešãe odnosi na preèicu puta. jedna iznad.Šta su to crvotoèine? Crvotoèine su rešenja Ajnštajnovih jednaèina gravitacionog polja.

Uz pomoã malo trigonometrije.Kako se vrši navigacija svemirskih brodova? Navigacija svemirskih brodova se vrši posmatranjem kretanja broda u nekom koordinatnom sistemu. što u samoj teoriji odgovara postuliranim beskonaèno debelim zidovima sa izrazito velikim površinskim naponom koji bi bili u stanju da odbijaju svako telo ubrzano ka njemu. Za sve manje preènike svemirskih stanica ovakvog oblika. sever i jug ili bilo koja druga strana sveta su nam praktièno beskorisni. što bi eventualno dovelo do blagog izduženja tela. najnovija istraživanja u kosmologiji pokušavaju da preko anti-gravitacionog efekta na velikim udaljenostima objasne poreklo ubrzanog širenja Vasione. Primanjem radio signala na Zemlji. Ipak. jaèina gravitacionog polja bi bila razlièita u razlièitim taèkama putnikovih tela. Pri kosmièkim letovima. meri se ugao izmeðu broda i prijemnika. Za ove potrebe. veã kao zakrivljenost. a kretanje broda u odnosu na njih vrlo sporo. teorija relativnosti dozvoljava postojanje odbojne sile odgovarajuãe gravitaciji. mnoge od njih su toliko daleko da se za potrebe navigacije njihov položaj u prostoru može smatrati fiksiranim. Sunca ili Meseca jer se ovi nebeski objekti stalno kreãu. morala bi da se okreãe jednom u minutu da bi simulirala Zemljinu gravitaciju. .Da li postoji anti-gravitacija? Premda su pre nekoliko godina. kosmološke konstante). Iako se nakon otkriãa (odnosno postuliranja teorije) Velikog praska i širenja Kosmosa smatralo da Ajnštajnov model nije ispravan. gravitacija bi za desetak posto bila jaèa u predelu nogu. na ovaj naèin se ne može odrediti apsolutni položaj svemirskog broda u odnosu na Zemlju. fizièki zakoni kakve današnja nauka poznaje kažu nam da nestajanje gravitacione interakcije pomoãu bilo kog sredstva nije moguãe. svemirske stanice bi vrlo verovatno mogle jednoga dana da budu oblika džinovskih rotirajuãih prstenova sa veštaèkom gravitacijom usmerenom u suprotnom pravcu od ose rotacije. a po intenzitetu jednake sile (npr. pošto su zvezde prilièno daleko. Meðutim. što bi zavisilo od udaljenosti od ose rotacije. najèešãe se koristi radio signal koji emituje brod. kao i vreme za koje signal stigne do Zemlje. Umesto toga. odnosno promena u lokalnoj geometriji prostor-vremena u blizini neke mase ili nekog drugog oblika energije. jer se u skladu sa Ajnštajnovom opštom Teorijom relativnosti. . lako možemo odrediti orijentaciju broda i njegov pravac kretanja.centrifugalne sile rotirajuãeg tela. Iako se zvezde kreãu u svojim lokalnim orbitama. ali u svetu materije samu gravitaciju nije moguãe eliminisati. Moguãe je dovesti telo u stanje lebdenja pomoãu neke suprotno usmerene. nauènici tvrdili da su proizveli anti-gravitacioni efekat pomoãu rotirajuãeg superprovodnog diska. kako bi objasnio postulirani nepromenljivi Kosmos. Jaèina gravitacionog polja bi zavisila od brzine rotacije ovog sistema. na osnovu koga . magnetnim ili elektrostatièkim odbijanjem). a ne znaèe nam mnogo ni položaji Zemlje. Tako. I sam Ajnštajn je u svom modelu statiène Vasione uveo pojam negativne gravitacije (uvoðenjem tzv. kada bi svemirska stanica bila preènika samo 20 metara.Kako se pravi veštaèka gravitacija u svemirskim brodovima? Kao u filmu “Odiseja u Svemiru: 2001”. i pored ovoga. gravitacija ne definiše kao jedna od 4 osnovne sile u prirodi. . Ova ideja je poznata kao Mahov princip i ona je inspirisala Alberta Ajnštajna da konstruiše svoju èuvenu opštu teoriju relativnosti. za odreðivanje položaja svemirskog broda koristimo se istim naèinom koji je koristio Kristofer Kolumbo i svi stari mornari: uz pomoã zvezda. nego u predelu glave. koje je nedavno otkriveno. Kada bi stanica imala preènik od 640 metara. tako da bi glave putnika bile okrenute ka centralnoj osi rotacije.

Ipak. Za usporavanje letelice. nastali izduvni gasovi se šire u svim pravcima. dok se u vakuumu.se pomoãu sinhronizovanih èasovnika na brodu i na zemaljskoj stanici. . Takoðe. Ova osobina kanapa za sveãu je veoma važna. Nakon 8 – 10 sekundi. Saglasno prvom Njutnovom zakonu. Razlog ovako kraãeg svetljenja sveãe u uslovima nulte gravitacije nego na Zemlji je u tome što se u gravitacionim uslovima. plavog dela plamena znatno veãa. Pri intenzivnijem topljenju voska. nema sudaranja sa èesticama koje bi bile u stanju da znatno uspore brod. oni napuštaju raketu u smeru suprotnom od smera kretanja rakete. veã ona samo delimièno gori. Ukoliko kupite u prodavnici tanki kanap za sveãu. Stoga se za ispitivanje gorenja sveãe u uslovima mikrogravitacije koriste zatvoreni vazdušni prostori space shuttle-ova tokom njihovih letova kroz Kosmos. Pošto u kosmièkim prostranstvima uglavnom vlada skoro potpuni vakuum. lako može odrediti rastojanje od Zemlje do broda. u rasponu od jednog do 45 minuta. Stoga. kao što je naš svemirski brod u vakuumu. mala kolièina osloboðene energije odvodi u okolinu. Stoga se sa malim radom motora poveãava brzina. samo mali deo osloboðene energije koristi za topljenje voska i njegovo isparavanje. pa stoga. ako se odreðeni broj atoma ispali u nekom pravcu. koja zatim ostaje konstantna. jer nakon paljenja sveãe. a najveãi deo energije se prenosi na vosak. pa je stoga i temperatura ovog. Vreme trajanja plamena je bilo kraãe nego na zemlji. saglasno treãem Njutnovom zakonu.Kako gori sveãa u bestežinskom stanju? Sveãe se sastoje od goriva (tj. njen odnos visine plamena i njegovog preènika konstantno opada sa vremenom. a najèešãe ugljovodonika parafina) i fitilja (tj. ali suprotno usmerenu silu. sila proizvodi ubrzanje. ali u smeru kretanja . a oblik u poluloptast sa preènikom od oko jednog i po santimetra. pa stoga temperatura žutog. jer na taj naèin tokom gorenja sveãe. jer u ovom delu plamena. a i s obzirom da radio talasi kao i svi drugi oblici elektromagnetnih talasa putuju brzinom svetlosti. Kada se dešava sagorevanje goriva u jednoj kosmièkoj raketi. . nekog voska. svaki izolovani sistem u prirodi. najèešãe se koriste retrorakete.Kako se upravlja svemirskim brodom? Njutnov zakon akcije i reakcije nam kaže da svaka sila u prirodi ima svoju jednaku. jer je neophodno da impuls sistema. podleže zakonu održanja impulsa. plavi deo gde je kiseonik u potpunosti dostupan i gde pare voska ne sagorele u žutom delu plamena u potpunosti sagorevaju. probajte da ga polijete vodom i primetiãete da je on veoma dobro apsorbuje (upija). neke vrste upijajuãe tkanine). ne bismo tako lako uspeli da zapalimo šibicu negde u vakuumu meðuplanetarnog prostora ili na otvorenoj površini Meseca. tj. on dolazi u kontakt sa hladnijim sveãnjakom. sve dok ne odluèimo da promenimo pravac kretanja ili da usporimo raketu. pa se tako radom motora poveãava brzina rakete. nit pomera vosak naviše. Toplota plamena izaziva isparavanje voska i upravo ova para sagoreva dajuãi plamen i ne prekidajuãi reakciju. brod ãe poveãati svoju brzinu u suprotnom smeru. centralnog dela plamena sveãe i nije toliko topla kao spoljašnji. Prilikom jednog ovakvog eksperimenta zapaženi su sledeãi karakteristièni detalji: neposredno nakon paljenja sveãe plamen je bio loptast i svetlo žut. što dovodi do pojave površinskog napona koji potiskuje rastopljeni vosak duž zidova sveãnjaka. raketa dobija jednaku silu u pravcu svoga kretanja. ali pošto je dno otvoreno. kiseonik iz vazduha nije u potpunosti dostupan da bi se sva para voska zapalila. proizvod mase i brzine ostane konstantan. koje ispaljuju izduvne gasove nastale prilikom sagorevanja goriva. Centar plamena sveãe je žute boje. plamen je promenio boju u plavu. Fitilj sveãe mora dobro upijati teènosti (slièno peškiru) ili mora posedovati dobre kapilarne osobine (slièno staklenim vlaknastim fitiljima kod uljnih lampi). jer nam je za neometano gorenje sveãe potreban stalni dovod kiseonika.

jer se na taj naèin koristi Koriolisova sila kao posledica Zemljine rotacije oko svoje ose od zapada ka istoku). a koji se postavljaju u polarne orbite. na ovaj naèin se postiže efikasnija komunikacija radio aparata na Zemlji sa radio antenama S-opsega na space shuttle-ovima. kako bi “ušli” u neku