M

ATEMATIKA M
Mirjana Stojsavqevi}-Radovanovi}
Qiqana Vukovi} Zorica Jon~i}
M
A
T
E
M
A
T
I
K
A

  Z
B
I
R
K
A

Z
A
D
A
T
A
K
A

Z
A

S
E
D
M
I

R
A
Z
R
E
D

O
S
N
O
V
N
E

[
K
O
L
E
y y zbirka zadataka za sedmi razred osnovne {kole
Мирјана Стојсављевић-Радовановић
Љиљана Вуковић
Зорица Јончић
7
збирка задатака за седми разред основне школе
Mатематика
2
Ako broj pripada nekom od navednih skupova,
u prazno poqe u tabeli upi{i , kao {to je zapo~eto.
−2,202 0
3
7
−7 −2
1
4
10
11
2
303,09
6
3
N
Z 
Q 
Реални бројеви
Dati su brojevi: 4506; –0,301; –9090;
1
2
; 0; 90,9; –1; 302.
Izdvoj sve:
a) prirodne brojeve
b) cele brojeve.
Шта смо научили о рационалним бројевима
у шестом разреду
1
2
3
4
Napi{i u obliku razlomka:
a) 0,4 b) 9 v) –22 g) 1,6 d) –1,025
Koje je tvr|ewe ta~no?
a) –101 ∈ N b) 1 ∈ Z v)
2
5
∈Q g) − 0,12 ∈ Z
d) – −
1
2
∈ Z |) 2009, 09 ∈ Q
0 3
3
10
2 057
2057
1 000
, , = =


Svi brojevi koji se mogu
napisati u obliku razlomka
pripadaju skupu racionalnih
brojeva.
Podseti se:
• Skup prirodnih brojeva ozna~avamo sa N.
N = {1, 2, 3, 4 …}
• Skup celih brojeva ~ine svi negativni celi brojevi, nula i svi
pozitivni celi brojevi. Ozna~avamo ga sa Z.
Z = {… −3, −2, −1, 0, 1, 2, 3 …}
• Skup racionalnih brojeva ~ine svi negativni racionalni brojevi,
nula i svi pozitivni racionalni brojevi. Ozna~avamo ga sa Q.
Q = ... ... ... ... ... ... ... − − −
{ }
1
2
2
3
5
6
0
1
2
2
3

3
Podsetimo se ukratko pravila zaokrugqivawa.
Posledwa cifra koju zadržavamo:
• ostaje nepromewena ako je prva cifra iza we 0, 1, 2, 3 ili 4
• uve}ava se za jedan ako je prva cifra iza we 6, 7, 8 ili 9.
Posledwa cifra koju zadržavamo uve}ava se za jedan ako je cifra koju
odbacujemo 5, a iza we ima cifara razli~itih od nule.
Ako je prva cifra koju odbacujemo 5, a iza we nema cifara razli~itih
od nule, posledwa cifra koju zadržavamo:
• uve}ava se za jedan ako je neparna
• ostaje nepromewena ako je parna.
Svaki od datih brojeva upi{i u odgovaraju}i deo Venovog dijagrama:
0,7; −
5
3
; 0; 3
1
2
; 100; −7; 2,7; −1
1
2
; −0,5
Patike koštaju 8 909,99 dinara. Pri pla}awu cena se zaokrugquje
na ceo broj dinara i iznosi:
a) 8 900 dinara b) 8 910 dinara v) 9 000 dinara
Koji je odgovor tačan?
5
6
7
8
9
Q Z N
Zaokrugli na ozna~eno dekadno mesto:
a) 35,3567 b) 0,1209 v) 999,2 g) 1,0006 d) 200,45
Prika`i na brojevnoj pravoj:
a) −
5
2
b) 1
1
4
v) −
3
4
Upi{i znak > ili < tako da nejednakost bude ta~na.
a) −0,305 …… −0,35 b) −
7
4
…… −2
3
5
v) −
2
3
……−
4
7

–3 –2 –1 0 1 2 3
4
Popuni prazna poqa u tabeli.
a 0,4 −0,3

4
10
−4
3
10
4
1
10

0,3
a
2
1
3
2
10 Vrednost izraza −4,34 − 6,66 je:
a) −2,32 b) −10 v) −11
Koji je odgovor tačan?
Kako je 24
2
= 576, izra~unaj:
a) 2,4
2
b)
(
−240
)
2
v)
(
−0,24
)
2

Izra~unaj.
20
2
200
2
2 000
2
20 000
2

11 Koliko je −0,6 ⋅ 0,08? Koji je odgovor tačan?
a) 0,48 b) 0,0048 v) −0,048 g) −4,8
12 Izra~unaj.
a) 1111 : 11 b) 7 : 20 v) 1,02 :
(
−3
)
g) 242 : 1,1 d) −7,5 :
(
−0,05
)
13 Vrednost izraza 4 − 2 ⋅
(
−0,5
)
je:
a) −1 b) 3 v) 5
Koji je odgovor tačan?
14 Proveri da li je vrednost izraza prirodni broj.
10
3
3
10
0 5 0 3 − + ⋅ , ,
15 Izra~unaj vrednost izraza.
30 :
(
−0,03
)
− 0,3 : 3 + 0,03 : 0,3
Квадрат рационалног броја
Kod kvadrirawa ovakvih brojeva, broj
nula pove}ava se dva puta.
Na primer:
500
2
= 250 000
5
4
5
6
7
8
9
10
Izra~unaj.
0,6
2
0,05
2
0,002
2
0,009
2

Koriste}i digitron, izra~unaj.
a) 4,7
2

b) 0,056
2

v)
(
−16,16
)
2
g)
(
−0,485
)
2
Zaokru`i DA ako je jednakost ta~na ili NE ako jednakost nije ta~na.
0,00007
2
= 0,000000049 DA NE
(
−4,84
)
2
= −23,4256 DA NE
(
−101,01
)
2
= 10 203,0201 DA NE
Uporedi brojeve i napi{i odgovaraju}u nejednakost.
a) 0,2
2
i 0,2 b) 1,5
2
i 1,5
v) 0,8
2
i 0,8 g)
3
2
2
( ) i
3
2
Izra~unaj.
a) 0,5 · 2
2
b) 4 ·
(
−5
)
2
v)
(
−10
)
·
(
0,1
)
2
g)
(
−3
)
2
·
(
−2
)

Izra~unaj.
4
5

2
4
5
2
4
5
2
4
5
2
2
Koliko je
1
1000
10000000
2

( )
⋅ ? Koji je odgovor tačan?
a) 0,1 b) 1 v) 10 g) 100


Kod kvadrirawa decimalnog broja
broj decimalnih mesta pove}ava se
dva puta.
Na primer: 0,1
2
= 0,01
0,08
2
= 0,0064
Kako pomo}u digitrona ra~unamo,
na primer, 45
2
?
Ukucamo broj 45, zatim pritisnemo
tipku x
2
i na ekranu pro~itamo
rezultat: 2 025.
0,7
2
= 0,49 2,1
2
= 4,21
0,7
2
< 0,7 2,1
2
> 2,1
Ako je racionalni broj a > 1, onda je a
2
> a.
Ako je racionalni broj 0 < a < 1, onda je a
2
< a.
6
11
12
13
14
15
16
17
18
19
U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da dobije{ ta~na
tvr|ewa.
a) −
( )
1
2
2

( )
1
2
2
b) −
( )
15
2
,
3
2
2
2
v) 5
1
3
2

( )

5
9

g) − −
( )
0 9
2
,
9
10
2
( )

Izra~unaj.
a)
4
7
1
2
− b)

2
1
2
2
2

v)
3
5
1
2
2
− −
( )

Vrednost izraza
(
−3
)
2

(
−9
)
je:
a) −18 b) −3 v) 0 g) 15 d) 18
Koji je odgovor tačan?
Izra~unaj.
a) 8
2

(
−20
)
2
b)
(
−0,4
)
2
+ 7
2
v) 10
2

(
−10
)
2
Izra~unaj.
a) 1
1
4
2

( )
b) 2
3
5
2
+
( )
v)
(
10 − 9,1
)
2
Izra~unaj.
a)
(
3 − 4
)
2
+ 5
2
b) 9
2

(
−12 + 8
)
2
v)
(
−2
)
2
·
(
6 − 4
)
2
+ 3
2
: 9
Izra~unaj.
a) 0,2
2

(
−2
)
2

(
−1,2
)
2
b)
(
−9
)
2
:
(
−3
)
2

(
−1
)
2
· 0,5 v) 6
2
−3
2
· 2 + 8
2
: 16
Izra~unaj.
a) 17 4 5
5
4
2
2
2
− − ( )
( )
− − ( ) −
( )
: b) 4
1
16
1
2
1
2
2
2
2
⋅ −
( )
+
( )
− −
( )
Izra~unaj vrednost izraza:
a) x
2
+ y
2
ako je x =
1
2
, y = −2
b) −a
2

+
(
−b
)
2
ako je a = −1, b = 0,5
v) m · n
2
− m
2
· n ako je m = −
1
3
, n = −3.
Prvo izra~unaj kvadrat broja.
Prvo izra~unaj izraz u
zagradi, pa onda kvadriraj.
20 Ako je a = −4, šta je veće:
a) a ili −a
2
b) −a
2
ili
|
a
|
?
7
1
2
3
4
5
6
Izra~unaj.
a) 121, 64, 169, 900, 625, 225, 289, 196
b) 0 01 , , 0 36 , , 144 , , 0 25 , , 0 09 , , 0 64 , , 169 ,
v)
1
16
,
25
121
,
49
225
,
64
9
,
289
625
,
4
81
,
256
144
,
36
441

g) −
( )
1
2
, −
( )
6 25
2
, , −
( )
2
2
5
2
, −
( )
169
2


a) Izra~unaj.
49 9 2 25 , 0 16 , 121 0 49 ,
b) Pore|aj vrednosti dobijene u zadatku pod a) od najmawe do najve}e.
Izme|u kojih se uzastopnih celih brojeva nalazi:
a) 0 64 , b) 1 21 , v) 4 41 , g) 6 25 , ?
Koje su nejednakosti ta~ne?
a) 64 81 100 < <
b) 0 81 0 09 0 01 , , , < <
v)
1
4
1
9
1
16
> >
g) 1 2 13 1 21
2
2
2
, , , < −
( )
<
d) −
( )
< −
( )
< 4 4 4 5 4 6
2 2
2
, , ,
Izra~unaj.
a) 49 18 − b) 24 900 − v) 81 81 − g) 64 4 64 + −
Izra~unaj.
a) 9 5 7 + , b) 400 20 4 − ⋅ v) 1 4 −
g) 8 16 2
2
− + d)
49
64
7
4
− |)
9
121
36 0 − +
Квадратни корен

Mo`e{ da koristi{
tablicu kvadrata datu
u prilogu u uxbeniku.
7 Izra~unaj.
a) 1600 400 − b)
9
16
1
16
− v) 0 16 0 04 , , + g) 0 01 1 , −
8
8
9
10
11
12
Izra~unaj.
a) 169 5 900 + b) 144 9 3
2

( )
: v) 3 25 4 81 −
Izra~unaj.
a) 1
9
16
+ b) 1
7
16
− v)
25
4
2
1
4

Izra~unaj.
a) 5 4
2 2
− b) 8 6
2 2
+ v) 10 6
2 2

Izra~unaj.
a) −
( )
− + 3 3 4 9
2
2
b) 8 48 10 0 1
2
2 2
− − −
( ) ( )
,
Izra~unaj.
a) 4 25
2
+
( )
b)
0 81 0 01 2
2
2
, , +
( )
− − ( )

5 900 5 900 = ⋅
Izra~unaj.
a)
1
16
25

b) 13 12
2 2
− v) 0 36 196
2
, , +
( )

Решење
a)
1
16
25

=
25
25
16
25



izra~unata vrednost potkorene veli~ine 1
16
25

=
9
25

=
3
5
izra~unata vrednost korena
b) 13 12
2 2
− = 169 144 − izra~unata vrednost potkorene veli~ine 13
2
− 12
2

= 25
= 5 izra~unata vrednost korena
v) 0 36 1 96
2
, ,

= 0 6 14
2
, , +
( ) izra~unata vrednost kvadratnih korena 0 36 , i 1 96 ,
= 2
2
izra~unat zbir
= 4
13 Izra~unaj.
a) 576 2 9 2 −
( )

( )
: b)
4 25 5 1
1
2
36 2
1
4

( )
⋅ + ⋅

1
2
36
1
2
36 = ⋅
9
14
15
16
17
Izra~unaj.
a) 2 400 3
1
9
− b)
1
16
16 4
1
16
− v) 10 2 56
1
10
2
, − −
( )
Izra~unaj.
a) − ( ) − + − ( )
( )
⋅ 9 7 49 5 8 10
2 2
2
b) 8 0 25 1 0 01 1 0 31
2 2 2
− ( ) + − ( ) + − ( )






, , : ,
Izra~unaj.
5 0 04 0 1
1
100
0 02
2
⋅ + − ( ) +






, , : ,
Izra~unaj vrednost izraza:
a) a b +
2
, ako je a = 36, b = −2
b) a b
2 2
− , ako je a = 1, b = 0,6
v) a b a b −
( )
− −
( )
2
2
, ako je a = 4, b = 9
1
2
3
Odredi celi deo i prve dve decimale broja 11.
Primeni postupak koji je prikazan za broj 2.
Izme|u koja se dva cela broja nalazi broj − 2?
Svakoj od ta~aka A, B, C, D, E, F, G, H, T na brojevnoj pravoj pridru`i jedan od brojeva
2
9
4
5 11 9 7 4
4
25
15 , , , , , , , , − − −
, kao {to je zapo~eto.
Скуп ирационалних бројева
2
4
25
15 −
0 1 2 3 4 5
A B C D
E F G H T
Pogledaj stranu
16 u uxbeniku.
10
4 Izme|u koja se dva cela uzastopna broja nalazi:
a) 50 b) 105 v) − 28?
6 Koje je tvr|ewe ta~no?
a) 5 ∈I ∈ I b) −0,222… ∉ Q v) −1,2 ∉ Q g) 1,238 ∈ I
10 a) Odredi vrednost kvadratnih korena
11, 75, 223, 888. Koristi tabelu u prilogu uxbeniku.
b) Zaokrugli dobijene vrednosti na ceo broj.
7 Koji je od brojeva:
0,1212…; 4; 4,04004; 2; 0,5; 3,3333…;
4
3
; 121 ;
16
225
; 13
iracionalan?
5 Iz skupa {47,555;
1
3
; 17 ; −0,777…; 64 ; −4, −3,989889…} izdvoj:
a) podskup racionalnih brojeva
b) podskup iracionalnih brojeva.
8 Odredi vrednost kvadratnog korena
koriste}i digitron.
Rezultat zaokrugli
na dve decimale.
a) 7 b) 31
v) 510 g) 15
d) 654 |) 2 572
Kada se na ekranu digitrona
pojavi broj 541, pritisnu}emo
tipku sa oznakom . Tada
}e se na ekranu pojaviti broj
23,259406699…
s vi{e ili mawe decimala u
zavisnosti od vrste digitrona.
541 = 23,259406699…
Podseti se pravila
zaokrugqivawa na strani 3.
9 Odredi pribli`nu vrednost
kvadratnog korena
koriste}i tablice.
a) 5
b) 45
v) 147
g) 725
U prilogu u uxbeniku
data je tabela u kojoj
su navedene pribli`ne
vrednosti kvadratnih korena
prirodnih brojeva od 1 do
1 000 s ta~no{}u na dve
decimale.
Pogledaj tabelu i pročitaj
vrednost 103.
103 10 15 ≈ ,
11
8
10
11
9
Odredi vrednosti kvadratnih korena: 14 99 408 8 751 , , , , .
Koristi digitron.
Zaokrugli dobijene vrednosti na jednu decimalu.
Odredi skup re{ewa kvadratne jedna~ine.
a) x
2
= 576 b) a
2
= 0,16 v) x
2 81
4
= g) y
2
= 784 d) x
2
= 0
Re{i kvadratnu jedna~inu.
a) 4x
2
= 16 b) 9x
2
= 144 v) 1
1
3
3
4
2
x =
Odredi skup re{ewa kvadratne jedna~ine.
a) a
2
= 5
b) x
2 3
4
=
1
2
3
4
5
Uprosti izraz.
a) 6 2 3 2 − b) 3 3 7 3 5 3 − + v) 3 12 2 8 2 3 3 − + +
a) Uprosti izraz 12 5 4 5 5 5 − − .
b) Izra~unaj pribli`nu vrednost izraza dobijenog pod a) za 5 2 24 ≈ , .
Izra~unaj.
a) 1089 b) 1225
Izra~unaj.
a) 5 5
2
2
+
( )
b) 4 7 47
2
2
,
( )
+
( )

v) 3 2
2
2

( )
g)
−   −






5 5
1
5
2
2

Izra~unaj.
a) −
( )
+
( )
7 7 7
2
2
b)
1
2
4 3
2
2
( )
− v)
1
2
4 4
1
2
2
2
( )
− + −
( )

Операције с квадратним коренима




Rastavi potkorenu
veli~inu na ~inioce.
a
2
=
|
a
|
Jedna~ina: x
2
= 2
Re{ewa: x ∈ −
{ }
2 2 ,
Provera:
2 2
2
( )
= , −
( )
= 2 2
2

a a a
( )
= ≥
2
0 ,
12
6
7
8
9
10
11
12
Kako je 144 = 12, koliko je:
a) 14400
b) 144 ,
v) 0 0144 , ?
Uprosti.
a) 32 b) 27 v) 12 g) 108 d) 50
Koja je jednakost ta~na?
a) 2 8 10 + = b) 2 8 3 2 + =
v) 2 8 4 2 + = g) 2 8 5 2 + =
Uprosti.
a) 3 18 72 + b) 48 2 27 − v) 625 125 −
Uprosti.
a) 7 5 28 2 63 + − b)
1
6
180
1
4
80 45 − +
Racionali{i imenioce kao {to je zapo~eto.
a)
4
3
4 3
3 3
4 3
3
4 3
3
2
=


=
( )
= b)
3
7
v)
1
6
g)
2
5

Uprosti.
a) 2
4
2
− b) 5
10
5
+
U zadatku pod a) primeni: a b a b ⋅ = ⋅ za a ≥ 0, b ≥ 0
U zadatku pod b) i v) primeni:
a
b
a
b
= za a ≥ 0, b > 0
Prilikom ra~unawa u imeniocu razlomka mo`e se pojaviti kvadratni koren,
na primer
5
2
.
Pro{irivawem razlomka
5
2
sa 2, dobijamo razlomak:
5
2
=
5 2
2 2
5 2
2
5 2
2
2


=
( )
=

To radimo da bismo izbegli deqewe iracionalnim brojem.
Taj postupak naziva se racionalisawe imenioca razlomka.
Prvo mo`e{ da racionali{e{
imenilac razlomka
4
2
.
13
8 Uprosti.
a) 3 6 , b) 10 8 ,
Uprosti
14 4 ,
.
Решење
14 4
144
10
, =
primewujemo formulu
a
b
a
b
=

=
144
10
ra~unamo 144 = 12
(
vidi 6. zadatak
)

=
12
10
racionali{emo imenilac

=


=
( )
= =
12 10
10 10
12 10
10
12 10
10
12 10
2
,
1
2
3
4
5
6
7
Za dati skup A · -1; 0; 2; - 1,222...; 5; 1020304 . . .;
4
9
; 4,33
¦
'
'
¦
`
'
napi{i podskup:
a) racionalnih brojeva b) iracionalnih brojeva.
Koja su tvrđewa ta~na?
a) − ∈
1
2
I b) −0,2 ∈Q v) − ∉ 2 Q g) 0,75 ∈ I
Izra~unaj.
a)
(
−1
)
2
b)
1
3
2
( )
v)
3
5
2
( )
g) 2
1
2
2
( )
d) −
( )
1
3
4
2
|) 0,002
2
e)
(
−0,1
)
2

Izra~unaj.
a) − ( ) + −
( )
2
1
2
2
2
b) − +

( )
2
5
1
2
2
2
Izra~unaj.
a) − ⋅ −
( )
+ ⋅ +
( )
6
1
3
2 6 3
2
2
2
b) − ⋅ − + ⋅ + − ( )
( )
4
3
4
4 5 2
2
2
2

Izra~unaj.
a)

( )
− −
( )
⋅ −
( )
+ ⋅ −
3
2
1
3
3 2 1
3
2
2 2
2
2
b) −
( )
⋅ −
( )
− −
( )
+ −
( )
1
2
2
3
1 2 1
1
2
2
2
2
:
Izra~unaj vrednost izraza
(
2 − x
)
2
·
(
−3y
)
2
+ y za:
a) x y = − = 1
1
3
, b) x y = = −
1
2
2 ,
Реални бројеви – систематизација
14
8 Znaju}i da je
2 141 ≈ ,
i da je
3 173 ≈ ,
,
pore|aj po veli~ini: − − − − 2 2 3 1 2 3 5 ; ; ; .
9 Odredi dva uzastopna prirodna broja izme|u kojih se nalazi broj:
a)
5
b) 2 3 v)
18
g) 3 2 − d) 2 3 +
12 Zbir svih celih brojeva koji pripadaju intervalu [−2, 3] je:
a) −3 b) −2 v) 0 g) 1,73 d) 4
Koji je odgovor tačan?
13 Izra~unaj.
a)
9
4
b) 0 09 , v) 2 25 , g) −
( )
1 2
2
,
14 Izra~unaj.
a) 1
144
169
− b) 15 81
2

15 Izra~unaj.
a) 81 121 1 256 − + − b) 625 2 25 2 25 −
( )
⋅ ,
10 Date su ta~ke na brojevnoj pravoj:
Koordinata koje ta~ke je najpribli`nija broju 10?
a) A b) B v) C g) D
A B C D
2 3 3 4
1
2
11 U tabeli zaokru`i DA ako je tvr|ewe ta~no
ili NE ako tvr|ewe nije ta~no.
3 173 = , 5 3 < 2 1 0 5 − < , −
( )
= − 2 2
2
2 3 4 >
DA / NE DA / NE DA / NE DA / NE DA / NE
15
Izra~unaj.
a) 3 2
2
( )
b)
2 3
3
2






Решење
a) 3 2 3 2
2
2
2
( )
= ⋅
( )
koristimo pravilo
(
a · b
)
2
=
(
a
)
2
·
(
b
)

= 9
.
2
2 2
2
( )
=
= 18
b)
2 3
3
2
=
2 3
3
2
2
( )
koristimo pravilo
a
b
a
b
( )
=
2 2
2
za a ≥ 0, b > 0
=
2 3
3
2
2
2
( )
koristimo pravilo
(
a · b
)
2
=
(
a
)
2
·
(
b
)
2

=
4 3
9

=
4
3
16
17
18
19
20
21
22
Izra~unaj.
a) 4 5
2
2
( )
− − ( ) 4 b)
5 2
2
0 5
2
2






+ ,

Izra~unaj.
a) 0 36 0 4 1
2
2
, , +
( )
− − ( ) b) 2 0 2 49
2
⋅ − ( ) − , v) 5 0 04
1
3
9
4
2
2
⋅ + ⋅






⋅ −
( )
,
Izra~unaj.
a)
1
4
1
2
2 0 4
2
2
,
b)
1
2
1
2
0 16 2
2
2


, :
Izra~unaj.
a) 5 2 2 5 5 5
2 2 2
2
( )

( )
+
( )

( )
: b)
4 2
3
3 9 1
2
2
2
⋅ − ( ) − −
( )
:
Uprosti: 128 32 75 48 20 , , , , .
Uprosti.
a) 3
1
2
108 5 75 + − b) 2 50 18 6 98 − +
Koje su jednakosti tačne?
a) 2 2 2 ⋅ = b) 18 2 2 3 : = v) 180 2 5 3 : =
16
23
24
25
26
27
28
29
30
Uprosti izraz.
18 3 2 4
18
⋅ ⋅ ⋅

Racionali{i imenilac razlomka.
a)
5
5
b)
6
2
v)
1
10

Znaju}i da je 2 141 3 173 5 224 ≈ ≈ ≈ , ; , ; , , izra~unaj:
a) 5 5 5 5
2
2
( )
⋅ −
( )
+ b) 2 2 3 3 2 3 3 2
2 2
( )
+
( )
− −
( )

Proveri da li je jednakost tačna.
1
1
5
5
6
0 2 5 1 : , : − =

Izra~unaj.
a) 3 150 4 54 6
2
3
+ −
( )

b) 5 12 13
1
3
3
4
0 25
2 2
2
+ −
( )
+ + : : ,
v)
17 8 5
3
2
3
8
4
2 2
2
− −
( )
+ − : :

g) 50 3 72 18 2
1
2
− + −
( )

d) 169
7
5
2
2
49
2 0 5 4
2
, : , − + −
( )
+
Reši jednačinu.
a) −1 + x
2
= 8 b)
1
25
1
9
16
2
x − = v) 0,16 x
2
= 9 g)
2
3
3
8
2
x =
Poka`i da je vrednost izraza
1
16
256 ⋅ prirodan broj.
Izra~unaj.
a) 11 4 3
2
2
+
( )
b) 13 4 3
2
2

( )

Prvo izra~unaj vrednost 256.
4 3 16 3
2
( )
= ⋅
Пробај и ово
17
Izra~unaj

x
2
ako je x = − 3 .
Re{i jedna~inu.
a) x
2
2 8 + = b) − + + = − − 3 1 3 10
2
x ( )
v) 4 2 5
2
x − ( ) = g) 2 4 25
2
x − ( ) =
Re{i nejedna~inu.
Napi{i odgovaraju}i interval i prika`i ga na brojevnoj pravoj.
a) x < 2 b) − ≤ < 1 2 x v) x ≥1
Re{i jedna~inu.
a) 2 3 7 x − = b) 3 5 2 x − = v) 4 3 12 x + =
Odredi sve cele brojeve koji zadovoqavaju nejedna~inu.
a) x < 3 b) 3 17 5 x − > v) 2 3 6 x + >
31
32
Kom intervalau,

(−1,0) ili

(0,1), pripada vrednost
izraza ( ) 3 2
2
− ? Objasni.
Ako je a = −
( )
1 2
2
,
a = −
( )
2 2
2
, izra~unaj a + b.
x x
2
=
33
34
35
36
37
Skup svih realnih brojeva
mawih od dva je brojevni
interval (– ∞, 2) a većih od
broja dva (2, + ∞).
Simbol ∞ čitamo beskonačno.
18
Питагорина теорема
Neka su a i b katete i c hipotenuza pravouglog trougla.
Konstrui{i pravougli trougao ako je:
a) a = 7,5 cm, b = 4 cm b) a = 4 cm, c = 5,8 cm
Izra~unaj du`inu tre}e stranice i proveri merewem.
Izra~unaj nepoznatu stranicu pravouglog trougla na slici.
Du`ine poznatih stranica date su u centimetrima.
Izra~unaj rastojawa izme|u ta~aka A i B, C i D, E i F, G i H.
Koji je od trouglova na slici pravougli trougao? Primeni Pitagorinu teoremu.
Питагорина теорема
U delu zadatka pod |)
kvadratni koren sredi
na slede}i na~in:
Za ra~unawe du`ina du`i
docrtaj u mre`i za svaku
du` pravougli trougao
i primeni Pitagorinu
teoremu.
1
2
3
4
c
16
30
b
26
24
z
1,4
5
y
2
2 3
x
2
3
a
19 17
a)
a) b) v) g)
g)
b)
d) v) |)
72 36 2 36 2 6 2 = ⋅ = ⋅ =
1 cm
A
C
D
G
H
E
F
B
1 cm
6 cm
13 cm
14 cm 24 cm
26 cm
7 cm
17 cm
15 cm
8 cm
12 cm
10 cm
15 cm
19 19
Doka`i da je reč o pravouglom trouglu ako su du`ine wegovih stranica:
a) 10 cm, 24 cm, 26 cm b) 10 cm, 10 cm, 10 2 cm
Koje tri du`i mogu biti stranice pravouglog trougla?
a) 6 cm; 7,2 cm; 9,7 cm
b) 10 cm, 60 cm, 61 cm
v) 3,3 cm; 5 cm; 6,5 cm
g) 3 cm; 7,2 cm; 7,8 cm
Na osnovu podataka sa slike izra~unaj du`ine x i y.
Katete pravouglog trougla su a i b i hipotenuza c. Nacrtaj
skicu i izra~unaj du`inu nepoznate stranice ako je:
a) a = 1,4 cm, b = 4,8 cm b) a = 6,3 cm, c = 6,5 cm
v) b = 2
2
5
cm, c = 2
3
5
cm g) a = 4 cm, b = 2 3 cm
Stablo jele polomqeno je od udarca groma na visini od 3,6
m. Vrh polomqenog dela udaqen je od podno`ja stabla 1,5 m.
Koliko je jela bila visoka?
U delovima zadatka pod
b) i v) prvo izra~unaj
du`inu x, a zatim du`inu y.
5
6
7
8
9
10
a)
b) v)
y
x
12 cm 40 cm
9 cm
15 cm
y
x
10 cm
17 cm
x
y
30 cm
24 cm 6 cm
a 5 cm 15 cm 1,2 cm
b 12 cm 8 cm 0,9 cm
c 13 cm 1,5 cm 1,3 cm
Neka su a i b katete i c hipotenuza pravouglog trougla.
Popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
3,6 m
1,5 m
20
Primewujući Pitagorinu teoremu, doka`i da je trougao na slici pravougli trougao.
Prvi korak
Izra~unaj stranice a, b, c.
a
2
= 4
2
+ 2
2
, a
2
= 20, a = 2 5
Na isti način izra~unaj stranice b i c.
Drugi korak
Utvrdi da li je zbir kvadrata dve stranice
jednak kvadratu tre}e stranice.
1 cm
1 cm
b
c
a
11
Tri prirodna broja za koja va`i da je zbir kvadrata dva broja jednak kvadratu
tre}eg broja nazivamo Pitagorini brojevi ili Pitagorine trojke brojeva.
Ako su brojevi jedne trojke uzajamno prosti, ka`emo da je to osnovna trojka
Pitagorinih brojeva. Osnovne trojke bile bi, na primer:
Pogledaj re{ewe zadatka 1
i prona|i u tabeli
odgovaraju}u Pitagorinu
trojku.
Ostale Pitagorine trojke brojeva dobijamo tako {to osnovne trojke pomno`imo
prirodnim brojem. Na primer:
Svaki prirodni broj ~lan je bar jedne Pitagorine trojke.
I realni brojevi dobijeni mno`ewem ili deqewem
Pitagorine trojke brojeva istim brojem, razli~itim od
nule, imaju osobinu da je zbir kvadrata dva broja jednak
kvadratu tre }eg broja. Na primer:
3, 4, 5 5, 12, 13 8, 15, 17 7, 24, 25 15, 8, 17 21, 20, 29
mno`imo 3, 4, 5 5, 12, 13 8, 15, 17 7, 24, 25 15, 8, 17 21, 20, 29
brojem 2 6, 8, 10 10, 24, 26 16, 30, 34 14, 48, 50 30, 16, 34 42, 40, 58
brojem 3 9, 12, 15 15, 36, 39 24, 45, 51 21, 72, 75 45, 24, 51 63, 60, 87
delimo 3, 4, 5 5, 12, 13 8, 15, 17 7, 24, 25 15, 8, 17 21, 20, 29
brojem 2 1,5; 2; 2,5 2,5; 6; 6,5 4; 7,5; 8,5 3,5; 12; 12,5 7,5; 4; 8,5 10,5; 10; 14,5
brojem 5 0,6; 0,8; 1 1; 2,4; 2,6 1,6; 3; 3,4 1,4; 4,8; 5 3; 1,6; 3,4 4,2; 4; 5,8
21
Primeni formule
za povr{inu trougla.
P
ab
P
ch
c
= =
2 2
,
Izra~unaj obim i povr{inu trougla ABC na slici.
Kateta pravouglog trougla je a = 48 mm
i hipotenuza c = 60 mm. Izra~unaj katetu b
i visinu koja odgovara hipotenuzi.
Katete pravouglog trougla su 24 cm i 7 cm.
Izra~unaj visinu h
c
, koja odgovara hipotenuzi c.
Решење
Prvi korak
Izra~unavamo hipotenuzu.
c
2
= 24
2
+ 7
2
, c
2
= 625, c = 5 cm
Drugi korak
Izra~unavamo povr{inu trougla.
P
a b
=

2
P =

= ⋅
24 7
2
12 7
P = 84 cm
2
Tre}i korak
Kako za povr{inu trougla va`i i P
c h
c
=

2
, sledi:
25
2
84

=
h
c
25 ⋅ h
c
= 84 ⋅ 2
h
c
= 168 : 25
h
c
= 6,72 cm
A
B
2,8 m 4,5 m
C
A
B
0,8 m
1,7 m
C
A
D
B
2,5 m
2,1 m
2 m
C
a) b) v)
24 m
7 m
h
c
c
12
13
14
Izra~unaj obim i povr{inu pravouglog trougla
ako su katete a = 1,8 cm i b = 2,4 cm.
O = a + b + c
2,4 cm
1,8 cm
c
c
b
a
P
a b
=

2
22
Povr{ina pravouglog trougla je 8,4 cm
2
i dužina jedne katete je 4,2 cm.
Izra~unaj dužinu hipotenuze i wenu visinu.
Katete pravouglog trougla su a = 1 cm, i b = 2,4 cm. Konstrui{i trougao koji
ima dva puta ve}e stranice. Primewujući Pitagorinu teoremu, dokaži da je to
pravougli trougao.
Konstrui{i pravougli trougao ~iji je o{tar ugao 45° i:
a) kateta 4 cm b) hipotenuza 8 cm.
Kolike su du`ine preostale dve stranice trougla?
Primeni Pitagorinu teoremu.
Ako je o{tar ugao pravouglog
trougla 45°, wegove katete su
jednake.
Izra~unaj dijagonalu d pravougaonika ako su wegove stranice:
a) 5 cm, 2
2
3
cm b)
3 3
cm, 3 2 cm
Izra~unaj dužinu dijagonale kvadrata ako je stranica:
a) a = 2,5 cm b) a = 2 6 cm
Izra~unaj dužinu stranice kvadrata ako je data dijagonala:
a) 18 cm b) 2 2 cm v) 6 cm
Izra~unaj obim i povr{inu pravougaonika
ako su date du`ine dijagonale i jedne stranice.
a) d = 26 cm, a = 10 cm b) d = 30 cm, a = 24 cm
Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata ako je data
du`ina dijagonale:
a) 8 cm b) 20 2 cm
Obim pravougaonika je 46 cm, i jedna stranica je a = 8 cm.
Izra~unaj dijagonalu pravougaonika.
Povr{ina pravougaonika je 120 cm
2
, a jedna stranica 15 cm.
Izra~unaj dijagonalu pravougaonika.
Obim kvadrata je 48 cm. Izra~unaj dužinu dijagonale.
Примена Питагорине теореме
на правоугаоник и квадрат
Obim kvadrata: O = 4a
Povr{ina kvadrata: P = a
2
Obim pravougaonika: O = 2a + 2b
Povr{ina pravougaonika: P = ab
15
16
17
1
2
3
4
5
6
7
8
23
a) Izra~unaj h. b) Izra~unaj a. v) Izra~unaj b.
Izra~unaj visinu jednakostrničnog trougla ako je stranica:
a) a = 10 cm b) a = 3,6 cm v) a = 4 3 3 cm
Ako je a osnovica jednakokrakog trougla, b krak, h visina koja odgovara osnovici,
popuni tabelu.
Примена Питагорине теореме на
једнакокраки и једнакостранични троугао
9,6 cm
5,2 cm 5,2 cm
h
a
cm 3 2
cm 3 2
cm 2 2
3,2 cm
6,3 cm
b
b
a 24 cm 80 cm 1,4 cm 2 2 cm
b 20 cm 26 cm 41 cm
h 24 cm 2,4 cm 2 2 cm
Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata ~ija su temena sredi{ta
stranica kvadrata stranice 12 cm.
Na osnovu podataka sa slike izra~unaj obim
i povr{inu osen~enog trougla.
Stranica osen~enog kvadrata je
hipotenuza jednakokrakog pravouglog
trougla ~ije su katete jednake
polovini stranice datog kvadrata.
Prvo izra~unaj dijagonalu
kvadrata (pravougaonika).
Osen~eni trougao je
jednakokraki trougao. Wegov
krak jednak je polovini
dijagonale kvadrata
(pravougaonika) na slici.
12 cm
30 mm
30 mm 30 mm
40 mm
a) b)
9
10
1
2
3
24
6
Izra~unaj dužinu stranice jednakostrani~nog trougla ako je data
visina. Nacrtaj skicu trougla.
a) h = 100 cm b) h = 3 cm
Dužina stranice jednakostrani~nog trougla jednaka je 18 cm.
Primenom Pitagorine teoreme izra~unaj visinu i povr{inu.
Izra~unaj povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) h = 12 cm b) h = 2 3 cm
Povr{ina jednakokrakog trougla je 420 mm
2
i osnovica 70 mm.
Izra~unaj obim tog trougla.
4
5
7
8
9
10
11
Izra~unaj povr{inu jednakokrakog trougla ako je
osnovica a = 24 cm i krak b = 13 cm. Nacrtaj skicu.
Izra~unaj povr{inu jednakostrani~nog trougla
ako je data dužina stranice. Nacrtaj skicu.
a) 6 cm b) 2,6 cm v) 2 3 cm
Izra~unaj visinu i povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) a = 20 cm b) a = 20 3 cm
Izvedemo formulu za izračunavawe površine jednakostraničnog trougla.

U prethodnom razredu nau~ili smo da je povr{ina trougla jednaka
polovini proizvoda stranice i odgovaraju}e visine, dakle:
P a h = ⋅ ⋅
1
2
Na osnovu odnosa izme|u visine i stranice
jed na ko strani~nog trougla:
h
a
=
3
2
,
dobijamo da je povr{ina jednakostrani~nog trougla jednaka:
P a
a
= ⋅ ⋅
1
2 2
3, odnosno:
P
a
=
2
3
4
Izra~unaj povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) a = 12 cm b) a = 2 3 cm
a
a a
h
Povr{ina trougla
P
a h
a
=

2
25
Povr{ina jednakostrani~nog trougla je 20 3 cm
2
. Koliki je obim tog trougla?
a) Dužina katete jednakokrako-pravouglog trougla je 36 cm. Izra~unaj obim trougla.
b) Dužina hipotenuza jednakokrako-pravouglog trougla je 12 2 cm. Izra~unaj obim trougla.
Dužina hipotenuze pravouglog
trougla je 12 cm i jedan o{tar
ugao 30°. Izra~unaj katete tog
trougla.
Dužina katete pravouglog trougla je 18 cm i ugao naspram we
30°. Izra~unaj obim i povr{inu trougla.
Dužina kraka jednakokrakog trougla je 20 cm i ugao na osnovi-
ci je 30°. Izra~unaj obim i povr{inu trougla.
Izra~unaj povr{inu paralelograma na slici.
Dopuni dati trougao trouglom, kao
{to je prikazano na slici. Dobijen
je jedan jednakostrani~ni trougao
stranice c.
Zakqu~ujemo da je kateta a, koja se
nalazi naspram ugla od 30°, jednaka
polovini hipotenuze, a kateta b
jednaka je visini jednakostrani~nog
trougla stranice c.
a
c
b
30°
60°
a
a
c
c
b
30°
30°
60°
60°
8 cm
12 cm
30°
8 cm
12 cm
45°
8 cm
12 cm
60°
a) b) v)
12
13
14
15
16
17
Veza 3
2
+ 4
2
= 5
2
, koja postoji izme|u stranica trougla
~ije su du`ine 3, 4 i 5 istih mernih jedinica, bila je
poznata jo{ kod Vavilonaca, 2 000 godina p. n. e. U in-
dijskim spisima iz V i IV veka pre naše ere govori se
o na~inu dobijawa pravog ugla pomo}u u`eta sa ~voro-
vima. Ti ~vorovi vezivani su na jednakim rastojawima.
Od u`eta se pravi trougao tako da je broj ~vorova na
stranicama trougla 3, 4, 5 ili 12, 16, 20 itd.
Kori{}ewe konopca za odre|ivawe pravog ugla imalo
je prakti~nu primenu u parcelisawu zemqi{ta.
Из историје математике
26
Koje tri du`i mogu biti stranice jednakokrako-pravouglog trougla?
a) 2 2 m, 2 2 m, 8 m
b) 4 m, 4 m, 4 2 m
v) 3 m, 3 m, 3 3 m
g) 3 m, 3 m, 3 m
U krug polupre~nika 6 cm upisan je pravougaonik
stranice 6 cm. Izra~unaj povr{inu pravougaonika.
Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata
ako je polupre~nik opisanog kruga 2 2 cm.
Stranica kvadrata na crte`u je 12 cm. Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure.
Trougao ABC je pravougli trougao. Na
osnovu podataka sa slike izra~unaj
du`ine du`i h, p i q.
Ugao izme|u dijagonale pravougaonika i jedne stranice je 30°. Ako je
du`ina dijagonale 6 cm, izra~unaj obim i povr{inu pravougaonika.
Примена Питагорине теореме на
правоугаоник, квадрат, троугао, круг
1
2
3
4
5
6
x x x x
x
x
y 2y
a) b) v)
9 cm
12 cm
B
C
c
h q
p
A
Prvi korak
Izra~unaj hipotenuzu c trougla ABC.
Drugi korak
Izra~unaj povr{inu trougla ABC (P =
a b ⋅
2
).
Tre}i korak
Izra~unaj visinu h na osnovu formule za
povr{inu: P =
c h ⋅
2
.
^etvrti korak
Izra~unaj du`i p i q primewuju}i Pitagorinu
teoremu na trouglove BCD I CAD.
Dijagonala pravougaonika je
pre~nik wegovog opisanog kruga.
O O
27
8
9
7
Izra~unaj obim svakog ~etvorougla datog u kvadratnoj mre`i.
Izra~unaj rastojawe od centra
kruga do tetive ako je du`ina
tetive 24 cm i pre~nik kruga
40 cm.
Kroz ta~ku A van kru`nice polupre~nika
12 cm povu~ena je tangenta na kru`nicu.
Izra~unaj rastojawe od ta~ke A do
najbli`e ta~ke kru`nice ako je du`ina
tangentne du`i 16 cm.
Dijagonale pravougaonika du`ine 16 cm
seku se pod uglom od 60°. Izra~unaj
dužinu stranica pravougaonika.
Примена Питагорине теореме
на ромб и трапез
1
r
O
r
t
2
t
Rastojawe od ta~ke M do du`i
AB jeste du`ina du`i MD.
Tangenta kru`nice je
normalna na dodirni
polupre~nik.
Du` AM je tangentna du`.
Dijagonale pravougaonika se polove.
A B D
M
O
r
M
A
t
1
1
A
B V
G
D
10 Polupre~nik kruga je 4 cm. Izra~unaj tetivu t koja odgovara centralnom uglu od:
a) 90° b) 60° v) 120°
t
r
O
r
90°
t
r
r
60°
O
t
r
r
120°
O
28
Date su dijagonale romba. Izra~unaj obim.
a) d
1
= 6 cm, d
2
= 12 cm b) d
1
= 2 2 cm, d
2
= 6 2 cm
Konstrui{i romb čija je dijagonala
dužine 8 cm, a stranica 5 cm,
pa izra~unaj povr{inu.
Izra~unaj povr{inu romba ako je:
a) O = 8 dm, d
1
= 3,2 dm b) O = 36 cm, d
1
= 6 5 cm
Izra~unaj stranicu i visinu romba ako je:
a) P =1 944 cm
2
, d
1
= 72 cm b) P = 0,24 dm
2
, d
1
= 0,8 dm
Od dva jednakokraka trougla kraka 13 cm i osnovice 10 cm
sastavqen je romb kao na slici. Izra~unaj wegove dijagonale.
Visina romba je 6 cm i o{tar ugao 45°.
Izra~unaj povr{inu romba.
2
3
4
5
6
7
8
Prvo konstrui{i trougao
ABO, a zatim romb ABCD.
Osen~eni trougao je jednakokrako-pravougli.
Primeni Pitagorinu teoremu na taj trougao
i izra~unaj a.
a
2
= h
2
+ h
2
a
2
= 6
2
+ 6
2
Zatim primeni formulu:
P = a ⋅ h
O
A B
C D
a
b b
b b
a
h
h
a 45°
45°
Izra~unaj visinu romba ako je
a = 25 cm i d
1
= 14 cm.
Prvi korak
Izra~unaj drugu dijagonalu.
Drugi korak
Izra~unaj povr{inu kao u prethodnom zadatku.
Tre}i korak
Na osnovu formule P = a ⋅ h izra~unaj h.
a
h
29
Visina romba je 4 cm. Izra~unaj povr{inu tog romba ako je wegov ugao:
a) 60° b) 30°
Osnovice jednakokrakog trapeza su a = 40 cm, b = 10 cm
i krak c = 25 cm. Izra~unaj visinu i povr{inu trapeza.
Izra~unaj obim jednakokrakog trapeza ako su osnovice
a = 20 cm, b = 6 cm i visina h =24 cm.
Konstrui{i taj romb.
9
10
11
Visina paralelograma je h = 3 cm i odgovaraju}a
stranica a = 10 cm. Izra~unaj obim paralelograma
ako je wegov ugao:
a) 60° b) 45° v) 30°
Slika ti mo`e pomo}i
da re{i{ zadatak.
a
a
4 cm
60°
a
a
4 cm
30°
Prema podacima sa slike izra~unaj dijagonale trapeza ako je dati trapez:
a) pravougli b) jednakokraki.
U delu zadatka pod b)
prvo izra~unaj visinu.
9 cm
8 cm
12 cm
d
1 d
2
14 cm
2 cm
d
8 cm 6
12
Izra~unaj dijagonale jednakokrakog trapeza ako je
a = 40 cm, b = 16 cm i c = 20 cm.
Od pravougaonika je izrezan pravougli trapez kao {to je prikazano na crte`u.
Izra~unaj povr{inu trapeza. Koji je deo pravougaonika osen~eni trapez?
Izra~unaj obim tog trapeza.
13
12 cm
4 cm
4 cm
14
15
30
Izra~unaj povr{inu trapeza na slici.
a) b)
Dijagonala jednakokrakog trapeza gradi s krakom prav ugao. Izra~unaj obim
i povr{inu trapeza ako je dužina ve}e osnovice 50 mm i kraka 30 mm.
Milena je krenula u {kolu tkawa. Treba da napravi
{al du`ine 1,6 m, s motivom romba ~ije su dimenzije
prikazane na slici. Koliko takvih rombova treba da
se nađe na wenom {alu?
16
20
19
4 cm
5 cm
10 cm
c
1
c
2
20 cm
30 cm
c
2b
b
10 cm
12 cm
Povr{ine dva kvadrata su 225 mm
2

i 144 mm
2
. Konstrui{i kvadrat ~ija
je povr{ina jednaka zbiru povr{ina
dva data kvadrata.
Konstrui{i kvadrat
~ija je povr{ina jednaka
zbiru povr{ina dva data
kvadrata.
Примена Питагорине теореме
у конструктивним задацима
a
2
= 225 mm
2
+ 144 mm
2
a
2
=
(
15

mm
)
2
+
(
12

mm
)
2
Konstrui{i pravougli trougao
~ije su katete a i b. Hipotenuza tog
trougla jeste stranica tra`enog
kvadrata.
225 mm²
144 mm²
a
b
a
2
b
2
1
2
Dijagonale jednakokrakog trapeza du`ine 20 cm grade prav ugao.
Izra~unaj povr{inu trapeza.
Obim jednakokrakog trapeza je 180 cm, dužina kraka 25 cm
i jedne osnovice 45 cm. Izra~unaj povr{inu trapeza.
17
18
31
Konstrui{i kvadrat ~ija je povr{ina
jednaka zbiru povr{ina tri data kvadrata.
Povr{ine dva kvadrata su 225 cm
2

i 144 cm
2
. Konstrui{i kvadrat
~ija je povr{ina jednaka razlici
povr{ina dva data kvadrata.
Konstrui{i kvadrat ~ija je
povr{ina jednaka razlici
povr{ina dva data kvadrata.
Dat je kvadrat stranice a. Koliko je puta povr{ina kvadrata
ve}a od povr{ine datog kvadrata ako mu je stranica:
a) dva puta ve}a b) tri puta ve}a v) 1,5 puta ve}a?
a
2
= 225 cm
2
– 144 cm
2
a
2
=
(
15 cm
)
2

(
12 cm
)
2
Pre nego {to odgovori{ na
pitawa, nacrtaj sliku.
Prvi korak
Konstrui{i pravougli trougao ~ije
su katete a i b. Hipotenuzu tog trougla
obele`i slovom x.
Drugi korak
Konstrui{i pravougli trougao kateta x i c.
Hipotenuzu ozna~i sa y. Kvadrat stranice y
je tra`eni kvadrat.
225 cm²
144 cm²
a
b
a
2
b
2
a
b
c
a
2
b
2
c
2
Konstrui{i kvadrat ~ija je stranica jednaka dijagonali datog kvadrata.
Koliko je puta wegova povr{ina ve}a od povr{ine datog kvadrata?
Konstrui{i kvadrat ~ija je stranica jednaka polovini dijagonale datog
kvadrata. Koliko je puta wegova povr{ina mawa od povr{ine datog kvadrata?
Konstrui{i kvadrat ~ija je
povr{ina tri puta ve}a od
povr{ine datog kvadrata.
Konstrui{i du` ~ija je du`ina:
a) 29 cm b) 37 cm
Prvo konstrui{i pravougli trougao ~ija je
jedna kateta jednaka stranici a datog kvadrata,
a druga kateta jednaka dijagonali d datog
kvadrata. Hipo tenuza tog trougla jeste stranica
tra`enog kvadrata.
3
4
5
6
7
8
9
10
32
Konstruiši duž čija je dužina:
a) 14 cm b) 30 cm
Konstruiši duž čija je dužina:
a) 15 cm b) 24 cm
Konstrui{i du` ~ija je du`ina:
a)
3
2
cm b)
2
2
cm
Na brojevnoj pravoj odredi tačku čija je koordinata:
a) −
5
2
b)
3 2
4
Konstrui{i ta~ke na brojevnoj pravoj:
a) A(− 2), C(− 8), b) B(− 5), D(− 10).
Odredi na brojevnoj pravoj ta~ke:
A(2 2), B(1 – 2), C(1 + 2)
Konstrui{i kvadrat povr{ine 20 cm
2
.
Date su du`i a, b i c. Konstrui{i du` x tako da je:
a) x a b c = + +
2 2 2
b) x a b c = − −
2 2 2

20 = 2
2
+ 4
2
Пробај и ово
a) Izra~unaj visinu CD trougla ABC.
b) Izra~unaj obim i povr{inu trougla ABC.
v) Da li je trougao ABC pravougli trougao?
Питагорина теорема – примена
45 cm
27 cm
39 cm
A B
C
D
11
12
13
14
15
16
17
18
1
33
Koji su trouglovi na slici pravougli trouglovi?
A
B
C
E
F
D
P
S
Q
G
H
I
Dužina dijagonale kvadrata je 4 2 cm. Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata.
Oko pravougaonika stranica dužine 48 cm i 14 cm opisana je
kru`nica. Koliki je polupre~nik te kru`nice?
Koliko je teme D
pravougaonika ABCD
udaqeno od dijagonale AC?
Od kruga polupre~nika 6 cm izre`i najve}i mogu}i kvadrat.
Kolika je wegova povr{ina?
Izra~unaj du`inu izlomqene linije m na slici.
Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure ako je jedini~na du`
kvadratne mre`e 1 cm.
a)
a) b) v)
b)
Za izra~unavawe
du`ine DE koristi
formule za povr{inu
trougla ADC.
6 cm
8 cm
A B
C
E
D
1 cm
1 cm
m
1 cm
1 cm
m
2
3
4
5
6
7
8
34
Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure ako je jedini~na du`
kvadratne mre`e 1 cm.
Izračunaj dužinu izlomqene linije ABCD.
Rezultat zaokrugli na dve decimale.
U kvadrat stranice a = 4 cm upisan je krug i u wega je upisan kvadrat.
Kolika je stranica tog kvadrata?
a) Izra~unaj obim i povr{inu svakog trougla na slici.
b) Napi{i razmeru hipotenuza trouglova BCP i CAP i razmeru
wihovih kateta koje se nalaze naspram jednakih uglova.
v) Napi{i razmeru povr{ina trouglova BCP i CAP.
9
10
11
12
13
D
B
A
C
0,5 cm
0,5 cm
12 cm
A
B
P
C
30°
60°
a) b) v) g)
Ako je a = 3 cm, b = 6 cm,
onda razmera du`i a i b
iznosi 1 : 2.
Vrh stabla bora vidi se iz mesta A pod
uglom od 60°. Koliko je visoko stablo ako
je podno`je stabla udaqeno 12 m od A.
A
60°
12 m
35
Izra~unaj obim i povr{inu osen~enih figura
ako je jedini~na du` kvadratne mre`e 1 cm.
Od dva jednakostrani~na trougla stranice a sastavqen je romb.
Izrazi dužine dijagonala romba u zavisnosti od a.
Od dva jednakokraka trougla jednakih osnovica sastavqen je deltoid. Izra~unaj
obim i povr{inu deltoida ako su dužine osnovice i visine jednog trougla 48 cm
i 18 cm, a dužina kraka drugog trougla 40 cm.
Izra~unaj u centimetrima koliko je najmawe letvica potreb-
no da se napravi zmaj oblika deltoida, kao na slici.
Obim deltoida je 11,4 cm, dužina jedne stranice 3,7 cm i dužina dijagonale koja ne
pripada osi simetrije je 2,4 cm. Izra~unaj povr{inu deltoida.
Povr{ina deltoida je P = 480 cm
2
, dijagonala d
1
= 40 cm. Ako jedna dijagonala gradi
sa stranicama jednakokrako-pravougli trougao, izra~unaj obim deltoida. Koristi
digitron i izra~unaj obim pribli`no na dve decimale. Koliko ima re{ewa?
Izra~unaj povr{inu trapeza na slici.
14
15
16
17
18
19
20
a)
a)
b)
b) v)
36 cm
15 cm
77 cm
D
A B
C
4 cm
45°
cm
5 cm 5
D
A B
C
4 cm
4 cm
6 cm
cm 2 2
B
C
A
D
3 cm
2 cm
cm 22
Pri izračunavawu
kvadratnih korena
koristi digitron.
36
Ugao jednakokrakog trapeza je 60°,
sredwa linija m = 5 cm i visina
h = 3 cm. Izra~unaj obim trapeza.
Povr{ina romba je 336 cm
2
i dužina dijagonale 14 cm.
Izra~unaj obim i visinu.
Od jednakostrani~nog trougla stranice a = 40 cm izrezan je
jednakokraki trougao kraka 29 cm i osnovice 40 cm, kao na
slici. Izrazi u procentima koji je deo jednakostrani~nog
trougla otpao. Koristi digitron.
Od jednakostrani~nog trougla stranice
a = 12 cm izrezan je romb, kao na slici.
Izra~unaj dijagonale romba.
Dva automobila kre}u istovremeno iz istog mesta.
Automobil A ide na sever, a automobil B na zapad.
Automobil A ide brzinom od 65 kilometara na sat,
a automobil B brzinom od 72 kilometara na sat. Na
crte`u je prikazano wihovo međusobno rastojawe
posle jednog sata vo`we.
a) Koliko }e kilometara automobili biti udaqeni
jedan od drugog posle 2 sata vo`we,
a koliko posle 2,5 sata?
b) Ako su posle izvesnog vremena bili udaqeni
388 km jedan od drugog, koliko su sati vozili i
koliko je kilometara pre{ao svaki?
Figure tangrama slo`ene su u kvadrat
stranice 10 cm. Izra~unaj obim
i povr{inu svake figure.
21
22
23
24
25
26
5 cm
60°
40 cm
29 cm
40 cm
a
a a
Mo`e{ da koristi{
digitron.
10 cm
10 cm
A
A В
Б
Б
Г
Д
Sredwa linija trapeza
m
a b
=
+
2
72 km
65 km
37
Povr{ina kocke jednaka
je zbiru povr{ina
svih kvadrata koji
je ograni~avaju.
P = 6a
2
Dopuni crte` tako da dobije{:
a) mre`u kocke b) mre`u kvadra.
Na slici je mre`a kocke.
Dijagonala strane kocke je d = 6 cm.
Izra~unaj povr{inu kocke.
a) Izra~unaj rastojawe izme|u
ta~aka A i B.
27
28
29
Пробај и ово
b) Sastavqawem kocke du` AB prelomqena je
na četiri du`i. Nacrtaj te du`i na modelu
kocke.
A
B
4 cm
A
B
Kocka je geometrijsko telo (objekat) ograni~eno podudarnim kvadratima.
Zajedni~ke stranice kvadrata nazivamo ivice kocke (du`i: AB, BC, CD, DA, AE,
BF, CG, DH, EF, FG, GH, HE), a zajedni~ka temena kvadrata nazivamo temena kocke
(A, B, C, D, E, F, G i H). Kvadrati koji ograni~avaju kocku nazivaju se strane kocke.
Ivicu kocke često ozna~avamo malim latini~nim slovom a.
A
H
D
G
C
F
B
E
a
a
a
a
d
d
a
a
mre`a
kocke
mre`a
kvadra
38
U u~ionici proveri da li su uglovi ozna~en na slici pravi uglovi.
Koristi pravougli trougao.
Izra~unaj dijagonalu D kocke ako je a = 6 cm.
Izra~unaj povr{inu kvadra na slici.
30
31
32
Du` koja spaja temena kocke koja ne pripadaju jednoj
strani kocke jeste dijagonala kocke i obele`avamo je sa
D. Dijagonala D je hipotenuza pravouglog trougla ~ije
su katete dijagonala d strane kocke i ivica a kocke.
D
2
= a
2
+ d
2
Kvadar je geometrijsko telo (objekat) ograni~eno pravougaonicima. Zajedni~ke
stranice pravougaonika nazivamo ivice kvadra. Pravougaonici koji ograni~avaju
kvadar jesu strane kvadra.
a
d
D
a
a
Prvo izra~unaj dijagonalu kvadrata
d
2
= 6
2
+ 6
2
, d
2
= 72, a zatim primeni
Pitagorinu teoremu da izra~una{ D.
Povr{ina kvadra jednaka je zbiru
povr{ina svih pravougaonika koji
ga ograni~avaju.
P = 2ab + 2ac+ 2bc
8 cm
4 cm
2 cm
a
a
c
c
b
b
ивице квадра
a
a
a
d
2
d
1
d
3
c
c
b
b
дијагонале страна квадра
d
1
2
= b
2
+ c
2
a
D
d
c
b
дијагонала квадра
D
2
= d
2
+ c
2
α
β
39
Izra~unaj dužinu dijagonale kvadra na slici.
Izra~unaj dužinu dijagonala strana kvadra ako je a = 14 cm, b = 8 cm i c = 2 cm.
Izra~unaj ivicu c kvadra na slici.
Izra~unaj dužinu dijagonale kvadra.
Ako je ivica kocke a = 2 cm, izra~unaj dužinu dijagonale kvadra
sastavqenog od:
a) 4 kocke b) 6 kocaka.
Odredi sva re{ewa.
Na slici je geometrijsko telo sastavqeno od 6 kocaka. Ako je du`ina
ivice svake kocke 2 cm, izra~unaj rastojawa izme|u ta~aka A i C i A i B.
Koliko kocaka ~ini telo na slici?
Ako je telo sastavqeno od jedini~nih
kocaka (ivica kocke je 1), izra~unaj
rastojawe izme|u ta~aka:
a) C i B b) A i D.
33
34
35
36
37
38
39
Prvo izra~unaj dijagonalu d.
d
2
= 12
2
+ 10
2
d
2
= 244
D
d
12 cm
10 cm
8 cm
c
12 cm
9 cm
20 cm
a
2a
1,5a
D
A
B
C
A
B
C
D
40
7
Степен чији је изложилац природни број
1 Zapi{i u obliku stepena.
a) 5 · 5 · 5 · 5 · 5 · 5 b)
(
−3
)
·
(
−3
)
·
(
−3
)
·
(
−3
)
v) 1
1
2
3
2
⋅ g) x · x · x · x · x · x · x
2 Izra~unaj vrednost stepena.
a) 10
4
b)
(
−3
)
3
v)
1
5
3
( )
g)
(
−0,2
)
4
d) 0
8
3 Koje su jednakosti tačne?
a) 10
4
= 1 000
b) 10
5
= 10 · 10 · 10 · 10 · 10
v) 10
6
= 1 000 000
g) 10
9
= 10 000 000 000
4
5 Koji broj treba upisati u prazno poqe tako da dobije{ ta~ne jednakosti.
a) 3
4
= b) 6 = 216 v)
17
= 1 g)
5
= 32
6
8 Koja je jednakost tačna?
a) 3,56 · 10
5
= 35 600
b) 3,56 · 10
5
= 356 000
v) 3,56 · 10
5
= 3 560 000
0
8
= 0
3,1 · 10
4
= 3,1 · 10 000
= 31 000
Kako je 10
4
= 10 000, prilikom ovog
mno`ewa decimalni zarez pomeramo
za četiri mesta udesno.
U tabeli zaokru`i DA ako je tvr|ewe ta~no ili NE ako tvr|ewe nije ta~no.
Цели и рационални
алгебарски изрази (први део)
Broj 64 napisan u obliku stepena je:
a) 2
5
b) 2
6
b) 2
7
Koji je odgovor tačan?
Izra~unaj.
a) −4 · 5
4
b) 2 ·
(
−10
)
6
v) −25 ·
(
−2
)
3
2
4
=
(
−2
)
4
(
−5
)
5
= −
(
5
)
5
(
−1
)
4
= −1
2

(
−3
)
2
= −3
2

DA NE DA NE DA NE DA NE
41
U nauci se veoma ~esto susre}emo s velikim brojevima. Da bi se izbegle
gre{ke prilikom zapisivawa i ~itawa takvih brojeva, kao i prilikom
ra~unawa korisno ih je zapisati u kra}em obliku, to jest u obliku stepena.
Na primer:
Zapremina Zemqe pribli`no iznosi 1 080 000 000 000 km
3
.
Zapisano u kra}em obliku: 1 080 000 000 000 km
3
= 1,08 · 10
12
km
3
Kada veliki broj zapisujemo u kra}em obliku, pravilo je
da ga pi{emo u obliku proizvoda kod kojeg je jedan ~inilac
broj izme|u 1 i 10, a drugi broj 10 na neki stepen.
Na primer:
1 080 000 000 000 = 1,08 · 10
12
km
3
broj izme|u
1 i 10
}
9
10
11
12
13
14
15
Pribli`an broj stanovnika u Evropi jeste 710 000 000. Kra}i zapis tog broja je:
a) 7,1 · 10
7
b) 7,1 · 10
8
v) 7,1 · 10
9

Koji je odgovor tačan?
Superkompjuter mo`e da uradi 135 300 000 000 000
operacija u sekundi. Zaokru`i slovo ispred tog broja
ta~no zapisanog u kra}em obliku.
a) 1,353 · 10
12
b) 1,353 · 10
13
v) 1,353 · 10
14
Zemqa je od Sunca udaqena 150 miliona kilometara.
Napi{i tu udaqenost u kra}em obliku.
Izra~unaj vrednost izraza.
a) 5
3
− 10 b)
(
−2
)
4
− 3
2
v)
1
4
1
4
3

( )
g) 4
4

(
−4
)
3
Vrednost izraza
(
−1
)
7
− 3 je:
a) −10 b) −4 v) −2 g) 4
Koji je odgovor tačan?
Izra~unaj vrednost izraza.
a) 12 − 4 ·
(
−1
)
3
b) 2 · 3
2
− 3 ·
(
−2
)
3
Izra~unaj vrednost izraza.
a)
2
5
8
5
4
+
( )
b) 36 ·
(
3,7 + 6,3
)
3
v) 3 9
5
4
0 25
3
5
− ⋅ −
( )
,
3 490 000 = 3,49 · 10
6

Decimalni zarez pomeramo
za šest mesta ulevo.
Prioritet ima stepenovawe.
Redosled operacija:
1. stepenovawe
2. mno`ewe i deqewe
3. sabirawe i oduzimawe
42
16
17
18
19
[ta je ve}e, 2
3
ili 3
2
?
Uporedi:
a) 2
5
i 5
2
b)
(
−2
)
4
i
(
−2
)
3
v)
(
−10
)
5
i −10
5

g)
(
−1
)
101
i
(
−1
)
102
d)

( )
2
5
2
i

( )
2
5
2
|)
3
4
3
( )
i
3
4
3

Izra~unaj.
a)
(
−2
)
4

(
−3
)
3
b) 80 + 64 :
(
−2
)
3
Izra~unaj.
150 − 10 · 4
2
− 2 ·
(
−1,5
)
2
Prvo izra~unaj vrednost
stepena 2
3
i 3
2
.
Множење и дељење степена истих основа.
Степенoвање степена
1
2
3
4
5
Kako je 5
6
= 15 625, koliko je:
a)
(
−5
)
6
b) −5
6
v) −
(
−5
)
6
?
U prazno poqe upi{i znak >, < ili = tako da dobije{ ta~nu nejednakost ili jednakost.
a) 10
5

(
−10
)
5
b) 1
24

(
−1
)
24
v)
1
2
4
( )

1
2
3
( )

Zapi{i u obliku stepena.
a) 3
6
· 3
9
b) 17 · 17
5
v)
3
4
3
4
3
4
2 7
( )

( )

( )
g) −
( )
⋅ −
( )
⋅ −
( )
7
2
3
1
2
7
2
4 3 5

d) a
11
· a
15
|) c
7
· c · c
9
e)
(
−b
)
7
·
(
−b
)
2
·
(
−b
)

Izra~unaj vrednost izraza.
a) 5
20
: 5
17
b)
4
4
8
8
v) −
( )

( )

( )
1
1
4
5
4
5
4
3 5 4
: :
Napi{i u obliku stepena.
a) 13
2
5
( )
( )
b)
5
7
7
3
( )
v) x
( )
( )
4
9
g)
x
3
4
5
( )

4
4
4 4
2
2
2 2 0
= =


4
4
16
16
1
2
2
= =
4
0
=1
Za svaki realni broj a va`i:
a
1
= a
a
0
= 1
43
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
Uprosti, pa izra~unaj vrednost stepena.
a)
(
2
3
: 2
)
· 2
2
b)
7
7
7
5
v)
3 3 3
3 3
5
2
9 5

( )
− ( ) :
:
g)
− ( ) ⋅ − ( )
− ( ) − ( )
2 5 2 5
2 5 2 5
5 3
9 2
, ,
, : ,

Pomno`i.
a) 4a
4
· 12a
7
b) 7b
3
· 2b
11
v) −3y
3
· 5y
6
g) z
3
· 9z
2
· 4z
Izra~unaj.
a)
6 6
6
7 2
3
3
4

( )
( )
b) 2 2 2
7 2
5
4
4

( )
( )
( )
:
Izra~unaj nepoznati izlo`ilac.
a) 3
2
· 3
x
= 3
7
b) 8
x
: 8
3
= 8
5
v)
(
−2
)
11
:
(
−2
)
x
=
(
−2
)
6
Izra~unaj vrednost izraza.
a)
9
7
9
7
9
7
9
7
7 2 3
( ) ( ) ( )
⋅ : : b)



0 5
1
2
1
2
9
3 4
, :
Izra~unaj vrednost izraza.
a)
7 7
7
3
3
7
8
2
( )

( )
b)
0 2 0 2
0 2 0 2
6 8
10
, ,
, ,
( ) ⋅ ( )
( ) ⋅ ( )
v)
3 3 3
3 3
4 3
2
3 2
2
⋅ ⋅
( )

( )
g)
− ( ) ⋅ − ( ) ⋅ − ( )
− ( ) ⋅ − ( )
⋅ − ( )
1 1 1
1 1
1
4 2 3
5
6

Uprosti izraze za a ≠ 0, y ≠ 0, b ≠ 0.
a)
a
a
10
3
5
5
( )
( )
b)
y y y
12 4 7
: ⋅
( ) v) − ( ) ⋅ − ( )
( )
− ( ) ⋅ − ( )
( )
b b b b
12 8 9 7
:
Uprosti izraze.
a)
− ⋅ ⋅
≠ ( )
x x x
x
x
4 3
5
0 , b)
− ( ) − ( )
( )
⋅ − ( )
− ( ) − ( ) ⋅ − ( )
( )
≠ ( )
p p p
p p p
p
8 4 2
11 5 3
0
:
:
,
Vrednost izraza −
( ) ( )
4 4
3
4
4
3
: je:
a) −1 b) 0 v) 1
Koji je odgovor tačan?
Izra~unaj.
a)
(
2
3
+ 2
2
)
· 2
2
b) −
( )
− + − ( )
( )
3 5 2
2
2
2
2
2

Koristi svojstvo
komutativnosti.
4a
4
· 12a
7
= 4 · 12 · a
4
· a
7
Prvo stepenuj stepen:
6 6
6
7 2
3
3
4

( )
( )
=
6 6
6
7 6
12

44
16
17
Uprosti izraz kao {to je zapo~eto.
a) 5
n + 5
· 5
2n − 3
= 5
n + 5 + 2n − 3
= 5
3n + 2
b) 2
2n − 1
· 2
3n + 2
Uprosti izraz.
a)
3 3
3
3 4 2 2
5
n n
n
+ −

b)
4 4
4
4 5 3
6
n n
n
+ −


Степен производа и количника
1 Stepenuj proizvod.
a)
(
a · b
)
3
b)
(
2 · x
)
6
v)
(
3xy
)
4
g)
(
−2a
)
5

2 Koja je jednakost tačna?
a) 4
2 3
3
a b
( )
= 4a
6
b
9
b) 4
2 3
3
a b
( )
= 12a
6
b
9
v) 4
2 3
3
a b
( )
= 64a
6
b
9
3 Zapi{i u obliku stepena proizvoda.
a) x
4
· y
4
b) 2
3
· a
3
· b
3
v)
2
3
5
5
( )
⋅ x
4 Izra~unaj.
a) 0,4
3
· 5
3
b)
2
3
3
3
3
( )
⋅ v) 2
3
4
4
11
6 6
( )

( )

5 Vrednost izraza −
( )
⋅ ⋅ −
( )
1
2
10
1
5
5
5
5
je:
a) −5 b) −1 v) 0 g) 1 d) 5
Koja je jednakost tačna?
6 Izra~unaj.
a)
(
−0,1
)
3
· 100
3
b) 8
2
· 0,125
2
7 Stepenuj koli~nik.
a)
1
2
5
( )
b)
a
4
3
( )
v) 1
2
7
2
( )

8 Koja je jednakost tačna?
a)
2
3
a
b
( )
=
2
3
3
a
b
b)
2
3
a
b
( )
=
8
3
3
a
b
v)
2
3
a
b
( )
=
6
3
3
a
b
3xy = 3 · x · y
4a
2
b
3
= 4 · a
2
· b
3
9 Izra~unaj.
a)
5
15
2
2
b)
− ( ) 48
8
3
3
v)
(
0,1
)
4
:
(
−0,25
)
4
45
10
11
12
13
14
Koja je jednakost tačna?
a) 2
5
· 3
5
= 6
10
b) 32
7
: 8
7
= 4
1
v) 42
4
:
(
−21
)
4
= 2
4
g)
(
15
5
: 5
5
)
· 2
5
= 6
5

Izra~unaj vrednost izraza.
a) 2
6
: 4
2
b) 2
3
· 8
2
v) 27
3
: 3
6
Izra~unaj.
a)
2 8
4
5 2
3

b)
9 3
27
4 3
3

v)
125 5
25
2 4
5


Uporedi vrednost izraza:
a) 9
9
i 27
6
b) 8
6
i 4
8
a) 64
4
i 16
7

4 = 2
2
4
2
= 2
2
2
( )
= 2
4
3
3
= 27
3
4
= 81
3
3
< 3
4

(
0,3
)
3
= 0,027
(
0,3
)
4
= 0,0081
(
0,3
)
3
>
(
0,3
)
4
Операције са степенима
1
2
3
4
5
Koji broj treba upisati u prazno poqe da bi se dobila tačna jednakost?
a)
(
−2
)
5
= b) 7 = 343 v)
23
= −1 g)
4
= 256
Izra~unaj vrednost izraza.
a) 18 −
(
−9
)
2
b) 5
3
+ 4
3
v) 2
5
2
2

( )
g)
(
−0,1
)
4

(
−0,1
)
3

Koliko je 5
5
· 5
3
? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
a) 25
8
b) 5
15
v) 5
8
g) 25
2
d) 5
2
Uporedi stepene:
a) 2
5
i 2
8
b)
1
5
3
( )
i
1
5
2
( )

v) 0,3
2
i 0,3
4
g)
(
0,1
)
3
i
(
0,1
)
5
Napi{i u obliku stepena.
a) 4
5
· 4 · 4
7
b) 9
12
· 9
6
· 9
3
v) 2,7
6
· 2,7
3

Ako je a realan broj, a > 1, onda je a
n
> a
m
za n > m.
Ako je a realan broj, a < 1, onda je a
n
< a
m
za n > m.
Uprosti.
a) − ⋅
( )
⋅ 0 1 10 000
2
3
, x b) − ⋅
( )

1
2
2
3
3
4
s
6 Uprosti.
a) a
5
· a · a
4
b) x
2
y
6
· xy v) a
3
b · ab
4
g) 3 · x
6
· x
3
· x d) m
4
· 5m · 3m
3
46
7 Uporedi date brojeve i napi{i odgovaraju}u nejednakost ili jednakost:
a) 5
6
i 5
4
· 5
3
b) 7
2
· 7
2
i 49 v)
1
16
i
1
2
1
2
3

( )

10 Uprosti.
a) 3
2
4
( )
b) −
( )
1
7
7
2
v) y
2
5
( )
g)
a
8
6
7
( )
11 Izra~unaj vrednost izraza.
a) 8 8
20 4
5
:
( )
b)
2
2
8
2
2
( )
v)
3 3 3
3 3
5 2
2
2
8 6

( )
− ( )
( )
:
:
12 Izra~unaj.
a) 2
4
: 4
2
b) 25
5
: 125
2
v)
1
9
3
4
5
2
( )

( )
13 Koje su jednakosti ta~ne?
a) 36
6
: 6
6
= 6
1
b)
1
2
2 1
5
5
( )
⋅ = v) 3 3
3
3
6
( )
= g) 4
6
= 16
3

15 Uprosti.
a) y y y
12 2
3
2
:
( )
( )
⋅ b) x x x
6
5
15 10
( )

( )
: v) a a a
30 3
2
2
5
:
( )

( )
( )
16 Koja je jednakost ta~na?
a) x x x x
2
3
3
2
6 6
( )

( )
( )
⋅ = b) x x x x
2
3
3
2
6 6
( ) ( )
( )
= : : v)
x x x x
6 4
3
6 6
: :
( )
( )
=
17 Stepenuj proizvod ili koli~nik.
a)
(
5a
)
3
b)
(
−2x
)
5
v)
x
4
3
( )
g) −
( )
a
2
5
d)
2
3
2
a
( )

9 Izra~unaj vrednost izraza.
a) −7
15
:
(
−7
)
12
b)
5
2
5
2
2
1
2
3 5 4
( )
⋅ −
( )

( )
: v)

7
2
3
1
2
10 3

14 Izra~unaj x ako je:
a) 3
x
= 27
3
b) 16
x
= 4
8
v) 8
4
= 4
6x

27 3
3 3
3
=
( )
8 Popuni prazna poqa tako da dobije{ ta~nu jednakost.
a)
7
7
7
5
12
[ ]
=
b)
x
x
x
6
4
[ ]
=
v)
36
9
4
8
4
a
a
a =
[ ]

47
18
21
22
23
24
25
20
19
Izra~unaj.
a) 0 5 2
4 4
, ( ) ⋅ − ( ) b)
21
7
3
3
− ( )
v) 4
1
2
3
3

( )
g) −
( )

( )
1
1
5
5
6
8 8
d) − ( ) ⋅
( )
⋅ − ( ) 0 2
1
2
5
5
5
5
,
Uprosti.
a)
2
2
2
2
2 3
3 2
ab a b
a b
( )
b)
2
4
2 3
4
2 5 3
x y
x y xy
( )
Izra~unaj.
a)
3 9
27
2 8
5

b)
16 2
4
2 8
5

v)
125
25 5
5
2 8

Izra~unaj.
a)
15
5
4
3
b)
21 2
14
3 5
2


Izra~unaj.
a)
4 125
50
4 3
4

− ( )
b)
36
9 4
4
4 3
⋅ − ( )
Izra~unaj vrednost izraza.
− ( )
− ( ) ⋅ − ( )
− ( ) ⋅ − ( )
2
2 2
2 2
7
3 4
5
3
:
Uprosti.
a) 6
1
3
36
1
27
2
2
3
2 6
a a a a ( ) ⋅
( )
= ⋅ b) 2 2
5
4
2

 

 
a a : v) 2 8
2
3
4
x x
 
:
Izra~unaj.
a)
0 1 0 1
0 1
4
3
7
8
2
, ,
,
( )
( )
⋅ ( )
( )
( )
b)
2
3
2
3
2
3
2
3
2
3
5 2
2
2 3
2
 
⋅ ⋅
 






 

 






v)
− ( )
( )
⋅ − ( ) ⋅ − ( )
− ( ) ⋅ − ( )
( )
⋅ − ( )
1 1 1
1 1
1
2
4
2 3
5 2
3
6

15
5
5 3
5
4
3
4
3
=
⋅ ( )
=
5 3
5
4 4
3

= 5 · 3
4
Пробај и ово
Uputstvo za deo zadatka pod a):
6
1
3
36
1
27
2
2
3
2 6
a a a a ( ) ⋅
( )
= ⋅
48
26
27
28
29
30
Doka`i da je :
a) 2
10
+ 2
10
= 2
11
b) 3
3
+ 3
3
+ 3
3
= 3
4
Doka`i da je vrednost izraza 2
2 008
− 2
2 006
+ 2
2 003
deqiva sa 25.
Uporedi 0,064
665
i 0,16
997
.
Brzina svetlosti je 3 · 10
5
kilometara u sekundi.
Izra~unaj razdaqinu koju svetlost pre|e za jedan sat.
Rastojawe izme|u Sunca i Zemqe je oko 1,5 · 10
8
kilometara.
Svetlost putuje oko 3 · 10
5
kilometara u sekundi.
Izra~unaj koliko je minuta potrebno Sun~evoj svetlosti
da stigne do Zemqe.
2
10
+ 2
10
= 2 · 2
10

Рационални алгебарски изрази
1
2
3
Izra~unaj vrednost izraza za x = −1.
a)
(
4x −5
)
·
(
4 − 5x
)
b) 4x −5 ·
(
4 − 5x
)
v)
(
4x −5
)
· 4 − 5
Izra~unaj vrednost izraza za a = −
1
2
.
a) a a
2
4
3
4
− + b) 2 −
|
a
|
+
(
− a
)
2

Izra~unaj vrednost izraza:
a)
(
3x − y
)
·
(
−2x + 3y
)
za x = 5, y = −1
b) c
2
− 3cd + 4 d
2
za c = −
1
3
, d = 2
v)
2
9
4
2 2
m n − za m y = = 1
1
2
1
2
,
4
5
Izra~unaj:
a)
− + 5 2
2
a
za a = 12 b)
2
2
2
2

+
x
x
za x = −3
Izra~unaj:
a)
x y
x y
2 2
2 2

+
za x = −3, y = 0,5 b)
y y
y y
2
2
2 1
2 1
− +
+ +
za y =
1
2
49
Popuni tabelu.
monom stepen monoma suprotan monom
3sg
2

2xy
0,6a
−1
4
6
7
8
Izra~unaj:
s t
s
t
s +

( )
+ −
9
18
36
2
2
2
za s = 12, t = 3
Izra~unaj:
a
a
b
b
ab
a
b
1 1
2 + −
za a = 16, b = 9
Izra~unaj:
5
1
2
4
3
2
x x y y − + ( ) + − ( )
( )
za x = 1,5; y = 0,75
Моном. Полином
1
2
3
6
5
Odredi stepen monoma.
a) 3x b) 2a
2
v) −4ab g) 0,5x
2
y d) −6mt
2
|) 0,1s
3
t
2
Napi{i monom sli~an datom monomu.
a) −2z b)
3
4
n v) ab g) −2,5x
3
d)
5
6
2 3
s t
Monom suprotan monomu
1
2
2
x y je:
a)
1
2
2
y x b)
1
2
2
yx v) −
1
2
2
x y g) −
1
2
2
y x
Koji je odgovor ta~an?
Odredi monome suprotne datim monomima:
a) 3x b) 2a
2
v) −4ab g) 0,5x
2
y d) −6mn |) 0,1s
3
t
2
Saberi monome:
a) 4x
2
i 3x
2
b) −6b i −0,6b v) 1,4xy i 2,6xy g)
1
4
mn i −mn
a
a
b
b
ab
a
b
1 1
2 + −

= a ·

a
a
b
b
ab
a
b
1 1
2 + −
50
7
8
9
10
11
12
13
Uprosti izraz.
a) 7x + 2x − 4x b) −1,5x +
(
6,5x − 7x
)
v)
1
5
3
4
3 3 3
x x x − −
( )

Uprosti izraz.
a) 15x
2
− 3x
2
− x
2
b) −4ab − 7 ab − 11 ab v) 4x
2
y − 0,4 x
2
y − x
2
y
Uprosti izraz.
a) −2,5x
2
+
(
3,1x
2
− x
2
)
b)
1
2
2
3
5
6
3 3 3
nt nt nt −
( )
+ v) 10x
2
y
5

(
11 x
2
y
5
− 2x
2
y
5
)
+ 7x
2
y
5
Uprosti izraze.
a)
(
3ab − 14ab
)
− 5ab b)
(
8y
3
z
5
− 10y
3
z
5
)
+ 2y
3
z
5
v)
(
c
4
a − 3c
4
a
)

(
2c
4
a − 9c
4
a
)
Izra~unaj x ako je 2x + x = 6.
Odredi a ako je 2a − 5 + a = 10.
Sredi polinome.
a) −4 − 2a + 3a + 5 b) −x
2
− 6 + 3x − 2x − x
2
+ 1 v) 0,2 − 3l − 0,4l + 1,8 − l
2
+ 2,5l
2
Polinom je sre|en po opadaju}im stepenima ili u opadaju}em poretku kada
su u polinomu monomi pore|ani po stepenima, od najve}eg do najmaweg.
Polinom je sre|en po rastu}im stepenima ili u rastu}em poretku kada su
u polinomu monomi pore|ani po stepenima, od najmaweg do najve}eg.

b) 6x
3
− 2 + 3x + 4x − x
3
− 2x
2
+ x
2
= 6x
3
− x
3
− 2 + 3x + 4x − 2x
2
+ x
2
grupi{emo sli~ne
monome
= 5x
3
− 2 + 7x − x
2
sabrani su sli~ni
monomi, to jest polinom
je sre|en
= − 2 + 7x − x
2
+ 5x
3
monomi u polinomu
pore|ani su po stepenima,
od najmaweg do najve}eg
a) Sredi polinom 6x
3
− 2 + 3x + 4x − x
3
− 2x
2
+ x
2
po opadaju}im stepenima.
b) Sredi polinom 6x
3
− 2 + 3x + 4x − x
3
− 2x
2
+ x
2
po rastu}im stepenima.
Решење

a) 6x
3
− 2 + 3x + 4x − x
3
− 2x
2
+ x
2
= 6x
3
− x
3
− 2 + 3x + 4x − 2x
2
+ x
2
grupi{emo sli~ne
monome
= 5x
3
− 2 + 7x − x
2
sabrani su sli~ni
monomi, to jest polinom
je sre|en
= 5x
3
− x
2
+ 7x − 2 monomi u polinomu
pore|ani su po stepenima,
od najve}eg do najmaweg
51
14
16
15
17
Sredi polinome po rastu}im stepenima.
a) 4k − 9k + 3k − 5 − 4 b) 11 + 3s
2
− 2s − s
2
+ 3s − 6 v) −8l + 3l
3
− l
2
+ 4l + 3l
2
− 7
Re{i jedna~inu.
a) 10x + 7x − 3x = 28 b) 2 − 2x + 6x = 10 v) 6x − 5 − x + 2x − 2 = 7
Sredi polinom u opadaju}em poretku.
a) P
(
x
)
= −x + 2x
2
− 3x + 5 − x
2
− 3 b) L
(
x
)
= 3q
3
− 2q + q − 2q
2
+ 4 + q
3
Sredi polinom u rastu}em poretku.
a) 6y
2
−2y − 5 + 3y
2
+ y + 5 b) −2 + m
3
− 2 + m
2
− 2 + 3m
3
− m
Сабирање и одузимање полинома
1
2
Koja je jednakost ta~na?
a) x + x + x + x = 4x b) x + x + x + x = 4x
4
v) x + x + x + x = x
4
Uprosti izraz.
a) y − 10y − 8y − 3y b) ax
3
− 3ax
3
− 5ax
3
+ 2ax
3
v) −yz − yz − yz + yz g)
5
2
12
1
2
9
2 2 2 2
c c c c − + −
3
4
5
6
a) Uprosti izraz x
4
y
3
− 2x
4
y
3
+ 3x
4
y
3
.
b) Izra~unaj vrednost izraza dobijenog pod a) za x = −1, y =
1
2
.
Uprosti izraz.
a) − + + −
3
4
5
4
1
4
a a a a b) 5z
4
− 2,7z
4
+ z
4
− 0,3z
4
Uprosti izraz.
a) 2x −
(
3x − 5x
)
b) −14z
2
+
(
9z
2
− 5z
2
)
v) 14cd −
(
7cd + 2cd
)
− 4cd
Uprosti izraz.
a) 7x − 7 + 3y + 5 − 17x b) a + 6b − 1 − b + 4a + 7
7 Za svaki od polinoma: A = 41 − 4x, V = − 3x
2
− 13x + 33, S = x
3
+ x
2
− x − 1,
odredi suprotan polinom.
52
2
3
Uprosti izraz, pa izra~unaj wegovu vrednost.
a)
(
x − y
)
+
(
2x − 3y
)
− 10 za x y = = −
1
3
2 ,
b) −
(
2z + z
2
− 3
)
− z
2

(
−2z
2
− 3) za z = 0,5
Odredi polinome suprotne navedenim polinomima.
a) L = 4x
4
− 2x
2
+ 3 b) R y y y = − − +
1
2
5 2
2 3
v) T = −2z + 6r − 4,4t + 5
12
13
Od polinoma 7 − 4x + 3x
2
− x
3
oduzmi polinom 5x − 7x
2
− 2x
3
..
Polinomu 5t
2
− 8t + 3 dodaj razliku binoma t
3
− 2t
2
i t
2
− 2.
Сређивање полинома.
Сабирање и одузимање полинома
1 Izra~unaj obim figure.
a) za a = 1,5 cm b) za x = 0,6 cm
x
2x
x
x
2x 2x 2x
x
x
a
a a
a a
a a
a
a a
9
10
11
Uprosti izraz.
a) 25 −
(
3x − 5
)
b) 4t
2
+
(
1 − 7t
2
)
v) −xy −
(
−5xy − 5
)
Uprosti izraz.
a) 9x
3
− 7x
2
− 5x
3
− x
2
b)
(
9x
3
− 7x
2
)

(
5x
3
− x
2
)
v) 9x
3

(
7x
2
− 5x
3
− x
2
)
Uprosti izraz, pa izra~unaj wegovu vrednost.
a) −m −
(
8m − 1
)
+
(
2 − 3m
)
za m = 0,7
b)
(
−2c + 3d
)

(
2d − 3c
)
za c = −5,7 i d = −14,3
8 Ako je A = 4x − 3 i B = −7x + 1, izra~unaj:
a) A + B b) A − B v) −A − B
53
4 Uprosti.
a) −
(
−x
3
− 2x
2
+ 3x
)
b) − − − −
( ) ( )
x x x 3 3 2 +
2

(
−a
)
= a
Uprosti izraz.
a) 7x −
(
−4x +
(
2x − 9x
))
b) 3m +
(
5 −
(
2m
2
− m
)
+ 3m
2
)
− m
2

Решење
a) 7x −
(
−4x +
(
2x − 9x
))
= 7x −
(
−4x +
(
−7x
))
izra~unata razlika 2x − 9x = − 7x
= 7x −
(
−11x
)
izra~unat zbir − 4x +
(
− 7x
)
= − 11x
= 7x + 11x
= 18x
b) 3m +
(
5 −
(
2m
2
− m
)
+ 3m
2
)
− m
2
= 3m +
(
5 − 2m
2
+ m + 3m
2
)
− m
2
oslobodili smo se
unutra{we zagrade

(
2m
2
− m
)
= −2m
2
+ m
= 3m +
(
5 + m + m
2
)
− m sre|en polinom u zagradi
5 − 2m
2
+ m +3 m
2
= 5 + m + m
2
= 3m + 5 + m + m
2
− m
2
oslobodili smo se zagrade
= 6m + 5 sre|en polinom
5
6
7
8
Uprosti izraz.
a) −11c −
((
−6c + 7c
)
− 2c
)
b) 5x −
(
3x − x
)
+
(
−2x −
(
9x − 6x
))
Uprosti izraz.
a) − −
( )
− − − − +
( )
1
4
3
4
7
4
2 2 2 2 2
y y y y y b) 3ab −
(
ab −
(
1,5ab + 2ab
))
− 1,2ab
Uprosti izraz.
a) x − y −
(
−5y −
(
3y + 2x
))
b) −
(
a + b
)

(
−a +
(
a + b
))
Uprosti izraz.
a) −5 −
(
a − 3 +
(
−2a −
(
3a − 1
))
b)
(
14y −
(
3 + 4y
))

(
−9y − 3 −
(
−y − 7
))
9
10
Odredi zbir i razliku polinoma A = −5 − 3x + 4x
2
i B = 2x
2
− x + 1.
Dati su polinomi S = −a
2
b
3
+ 2a
3
b
2
+ 9a
2
b
2
i T = 4a
2
b
3
− 2a
3
b
2
− a
2
b
2
.
a) Odredi S + T i S − T.
b) Od zbira polinoma S i T oduzmi wihovu razliku.
54
6
7
Odredi ~etiri uzastopna prirodna broja ~iji je zbir 258.
Zbir tri uzastopna cela broja je −75. Koji su to brojevi?
5 Od polinoma 2a
3
− 5a
2
+ 2a + 1 oduzmi zbir polinoma 1 − 7a
3
+ 3a i 5a
3
+ a
2
− 3.
Zbir tri uzastopna prirodna broja je 123. Koji su to brojevi?
Решење
x +
(
x + 1
)
+
(
x + 2
)
= 123
3x + 3 = 123
3x = 120
x = 40
Tra`eni brojevi su 40, 41 i 42.
4 Polinomu 3x
4
− 5x
3
+ x
2
− 7 dodaj razliku binoma 2 − 4x
3
i − 5x
2
+ 4x
4
.
1
2
3
Re{i jedna~inu.
a) 2x − 3x + 6x = 30 b) 4a + 3 − 11a − 7 = −32
Re{i jedna~inu.
a) 3y −
(
11y − 6
)
= −2 b)
(
2b − 0,5
)

(
3,5 − 4b
)
= 56
Re{i jedna~inu.
a) −7x −
(
4 − 2x
)

(
x − 9
)
= −31 b) 25 −
(
2c + 1
)

(
14 − 10c
)
= 6
Re{i jedna~inu: a) 7x −
(
−x + 5
)
= 11 b) 3x −
(
4 −
(
10 − 5x
))
= −16
Решење
a) 7x −
(
−x + 5
)
= 11 b) 3x −
(
4 −
(
10 − 5x
))
= −16
7x + x − 5 = 11 3x −
(
4 − 10 + 5x) = −16
8x − 5 = 11 3x −
(
−6 + 5x
)
= −16
8x = 11 + 5 3x + 6 − 5x = −16
8x = 16 −2x + 6 = −16
x = 16 : 8 −2x = −16 −6
x = 2 −2x = −22
x = −22 :
(
−2
)
x = 11
55
Полиноми – систематизација
1
2
3
4
5
6
Odredi stepen monoma.
a) −x b)
5
7
3
a v) −45xyz g) 80x
2
y
8
d) −2m
4
nt
3

Odredi monome suprotne datim monomima.
a) −8c
2
b) d
5
v) −
1
2
4 4
a b g) 9,3x
2
yc
Saberi monome:
a) −5y
3
i −3,7y
3
b)
2
3
t i −
1
2
t v) −4,2x
5
y i 7,2x
5
y
Sredi polinome, a zatim ih pore|aj po opadaju}im stepenima.
a) −4x
3
− 2x + 7x
2
+ 5 − x
3
+ 2x − 4 b) 12
1
5
1
2
2 5 2
3
5
2 2
, − − + + + y y y y ,
Sredi polinome, a zatim ih pore|aj po rastu}im stepenima.
a) 4k − 9k
2
+ 3k − 5 + 4k
2
b) 11 +3s
2
− 2s − s
2
+ 3s − 6 v) −7 − 4l + 6l
3
− l
2
+ 4l + 3l
2

Odredi polinom suprotan datom.
a) 0,2 − 2,2b − 0,5b
2
+ b
3
b) − + + −
2
3
1
2
3 6
2
ab a b
7
8
9
10
Odredi polinom suprotan datom.
a) x x
2
2 3 3 − + b) −11,1y
4
−22,2y
3
− 3,33y
2
Izra~unaj x ako je 3x − x = 6
Odredi a ako je 2a + 5 + a = −10.
Ako je stranica jednog kvadrata a, a drugog dva puta ve}a, odredi zbir wihovih obima.
11
12
Stranice jednog pravougaonika su a i b. Povr{ina tri takva pravougaonika je:
a) 3a + 3b b) a ⋅ b v) 3a ⋅ b
Koji je odgovor ta~an?
Dati su polinomi P = 6x − x
2
− 3 i Q = −3x
2
− 2x + 7.
a) Odredi P + Q.
b) Odredi P − Q.
v) Od razlike polinoma P i Q oduzmi wihov zbir.
56
13
14
15
16
17
Uprosti izraz.
a) −
(
2t + 3t
)
+
(
−9t − 3t − 7t
)
+ t b) − − + −
( )
2
3
4
3
9
2
5 5 5
x x x
Uprosti izraz.
a) 18 + yz +
(
8 −
(
4yz
2
−16
)
− 3yz
)
+ 4yz
2
b) −
(
3t −
(
2t
2
+ t− 5
))

(
4 −
(
4t
2
+ 2t
))
Dati su polinomi:
A = 2x
2
− 4x + 11 B = −x
2
− 3x + 4 C = 7x
2
+ 9x − 4
Odredi:
A + B + C −A + B − C C −
(
A + B
)
−B −
(
C − A
)
Uprosti izraz i izra~unaj wegovu vrednost.
a) a −
(
a +
(
a −
(
a +
(
a − 5
))))
za a = −1,7
b) −
(
x
2
− y
2
)
+
(
x
2
+ y
2
)

(
y
2
− x
2
)

(
−x
2
− y
2
)
za x = 2, y = −1
Data su dva jednakostrani~na trougla ~ije su stranice a i
a
2
.
Odredi zbir wihovih obima i zbir wihovih povr{ina.
Pogledaj formulu za
povr{inu jednakostrani~nog
trougla na strani 24.
57
Многоугао
1
2
3
4
5
6
Obele`i svaki mnogougao, a zatim napi{i kojoj vrsti po broju stranica pripada.
Nacrtaj osmougao ABCDEFGH. Obele`i wegova temena.
a) Napi{i temena susedna temenu E.
b) Napi{i temena nesusedna temenu G.
v) Nacrtaj dijagonale iz temena C. Koliko ih ima?
Nacrtaj petougao ABCDE tako da bude:
a) konveksan b) nekonveksan.
Nacrtaj {estougao i obele`i wegova temena ako je {estougao:
a) konveksan b) nekonveksan.
Nacrtaj sve dijagonale iz temena B mnogougla na slici. Napi{i koliko ih ima i na
koliko je trouglova tim dijagonalama podeqen dati mnogougao. [ta je zapo~eto?
a) sedmougao b) devetougao v) desetougao
Nacrtaj duž AD kao na crtežu. Nacrtaj proizvoqan sedmougao ABCDEFG ako je data du`
wegova dijagonala.
E
B
D
C
A
E
B
D
C
A
B
C
D
A
F
G
H
I
E
D
B
A
E
F
G
C
B
C
D
A
H
I
J
F
G
E
A
D
Petougao ABCDE
Многоугао, странице и дијагонале.
Број дијагонала многоугла
58
7 Koliko mnogougao ima stranica ako iz jednog temena mo`e{ nacrtati:
a) 12 dijagonala b) 25 dijagonala?
8
9
10
11
12
Nacrtaj mnogougao i obele`i wegova temena
ako su nacrtane jedine dijagonale
iz temena D.
Koliko mnogougao ima stranica?
Nacrtaj sve dijagonale {estougla na slici.
Koliko ih ima?
Nacrtaj proizvoqan mnogougao i sve wegove dijagonale
ako je:
a) n = 7 b) n = 8 v) n = 10
Koliko svaki od mnogouglova ima dijagonala?
Koliko mnogougao ima stranica ako je ukupan broj wegovih dijagonala:
a) 20 b) 90 v) 170 g) 405?
Da li postoji mnogougao ~iji je ukupan broj dijagonala jednak:
a) 100 b) 3 320?
D
E
B
D
F
C
A
Postupak crtawa dijagonala:
prvo nacrtaj sve dijagonale
iz jednog temena, zatim sve
dijagonale iz slede}eg
temena i tako redom.
Broj dijagonala jednog mnogougla je 44. Koji je to mnogougao?
Решење
Prvi korak
Primewujemo formulu za broj dijagonala:

n n ⋅ − ( ) 3
2
= 44
n n ⋅ − ( ) 3 = 88
Drugi korak
Rastavqamo broj 88 na ~inioce:
88 = 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 2 ⋅ 11 = 8 ⋅ 11
Dobili smo da je 88 proizvod dva prirodna broja koja se razlikuju za 3.
Dakle, n = 11. Jedanaestougao ima 44 dijagonale.
59
Збир углова многоугла
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Izra~unaj zbir uglova:
a) devetougla b) petnaestougla v) trinaestougla.
Izra~unaj koliko mnogougao ima stranica ako je dat
zbir unutra{wih uglova mnogougla.
a) 1 440° b) 1 800° v) 5 400°
Izra~unaj ugao α mnogougla na slici.
a) b) v)
Izra~unaj uglove α
1
, α
2
i α
3
.
Zbir unutra{wih uglova mnogougla je 2 520°. Koliko stranica ima mnogougao?
Koliko dijagonala ima mnogougao?
Koliki je zbir unutra{wih uglova mnogougla koji ima 54 dijagonale?
Neka je jedan unutrašwi ugao petougla α i neka je svaki slede}i ugao od preostala
~etiri za 20° ve}i od prethodnog. Izra~unaj sve uglove petougla.
Izra~unaj spoqa{we uglove {estougla ako je jedan spoqa{wi ugao α, drugi 2α,
a svaki slede}i spoqa{wi ugao, od preostala ~etiri, jednak zbiru prethodna dva.
Tri spoqa{wa ugla {estougla su prava, a ostala tri su jednaka.
Izra~unaj spoqa{we i unutra{we uglove tog {estougla.
Izra~unaj spoqa{we uglove petougla ako je jedan spoqa{wi ugao α, a svaki slede}i
od preostala ~etiri za 10° ve}i od prethodnog.
a) Re{i jedna~inu:
(
n – 2
)
⋅ 180° = 1 440°
120°
113°
106°
120°
142°
143°
α
124°
92°
110°
135°
113°
α
45°
60°
α
α2
α3
α1 156° 75°
48°
108°
113°
60
11
12
13
14
15
Izra~unaj nepoznate uglove mnogougla na slici.
a) b) v)
U petouglu su tri ugla prava i dva ugla jednaka. Koliki su uglovi petougla?
Od dva jednakokraka trapeza jednakih osnovica sastavqen je konveksan {estougao.
Ako je po jedan ugao datih trapeza 42°, koliki su uglovi {estougla?

Od dva pravougla trapeza jednakih osnovica sastavqen je konveksan petougao.
Ako je po jedan ugao datih trapeza 55°, koliki su uglovi petougla?

Izra~unaj zbir ozna~enih uglova petokrake zvezde na slici.
100°
α
α
α
α
85°
164°
α
α
α
β
β
154°
115°
102°
138°
149°
130°
α
α

2

5

4

3

1
Својства правилних многоуглова
1 Koji su mnogouglovi na slici pravilni? Zaokru`i slova ispod wih.
a) b) v) g) d)
|) e) `) z) i)
Koristi {estar da
utvrdi{ jednakost
uglova i stranica.
Uglovi x, y, z, δ, j, su spoqašwi
uglovi petougla

x
y
z
61
2 Izra~unaj unutra{wi ugao pravilnog mnogougla ako je:
a) n = 15 b) n = 18 v) n = 20
3 Izra~unaj broj stranica pravilnog mnogougla ako je unutra{wi ugao:
a) 150° b) 140° v) 165°
4 Izra~unaj unutra{wi ugao i centralni ugao pravilnog mnogougla ako je spoqa{wi ugao:
a) 15° b) 45°
5 Koliko stranica ima pravilni mnogougao ako je spoqa{wi ugao:
a) 40° b) 20° v) 12°?
8 Dat je pravilan {estougao ABCDEF.
Izra~unaj uglove FAE i AED.
A
B C
D
E F
6 Dijagonale pravilnog petougla
su jednake.
Doka`i.
A
B
C
D
E
Doka`i da su trouglovi
ADE i ACB podudarni.
7 Dat je pravilan petougao ABCDE.
Izra~unaj uglove EAD, DAC i ADC.
A
B
C
D
E
Prvo izra~unaj unutra{wi
ugao petougla.
Trougao AED je jednakokraki
trougao.
Doka`i da su
odgovaraju}i trouglovi
podudarni.
Primeni pravilo SUS.
9
Koliko dijagonala mo`e da se povu~e
iz jednog temena pravilnog sedmougla
ABCDEFG na slici? Nacrtaj ih.
Koje su dijagonale jednake? Doka`i.
A
1
A
6
A
2
A
3
A
5
A
4
A
7
62
10
11
Nacrtaj ose simetrije i obele`i polupre~nike opisane i upisane
kru`nice pravilnog:
a) sedmougla b) osmougla.
Pravilnim mnogouglovima na slici konstrui{i centar.
^etvorougao ABCDE na slici je jednakokraki trapez. Doka`i.
Решење
Dokažimo da su stranice AB i CD paralelne
Produ`ujemo krake AD i BC do preseka u ta~ki E.
Trougao DCE je jednakokraki trougao, DE = CE, jer je:
�CDE = �DCE = 180° − α
Zbir uglova u trouglu DCE je 180°. Izrazimo ugao CED:
�CED = 2α − 180°
Trougao ABE tako|e je jednakokraki trougao jer su stranice
AE i BE jednake:
AE = AD + DE, BE = BC + CE
Stranica AB je osnovica jednakokrakog trougla ABE,
{to zna~i da su uglovi na woj jednaki.
�EAB = �EBA
Izrazimo ugao EAB preko ugla CED:
�EAB = (
180° − �CED
)
: 2 =
(
180° −
(
2α − 180°
))
: 2
�EAB = 180° − α
Zakqu~ujemo da je:
�EAB =�EDC
{to zna~i da su prave AB i DC paralelne,
odnosno da je ~etvorougao ABCD jednakokraki trapez.
A
C
D
B
α
a
a
a
α
A
C
D
E
B
α
a
a
a
α
A
C
D
B
α
a
a
a
α
A
C
D
E
B
α
a
a
a
α
63
12
13
14
15
Stranice osen~enog ~etvorougla su tri stranice i dijagonala
pravilnog mnogougla na slici.
a) Doka`i da je osen~eni ~etvorougao jednakokraki trapez.
b) Izra~unaj wegove uglove.
Produ`i stranice A
1
A
2
i A
7
A
8
devetougla A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
A
6
A
7

do preseka S.
Poka`i da je trougao A
2
A
7
S jednakostrani~ni trougao.
Na slici je pravilan mnogougao. Izra~unaj uglove:
a) ~etvorougla A
1
A
2
A
3
A
6
b) petougla A
1
A
4
A
5
A
6
A
7
v) trougla A
1
A
4
A
8
.
Na slici je pravilan mnogougao. Doka`i da je:
a) trougao A
1
A
3
A
5
pravilan b) ~etvorougao A
2
A
4
A
6
A
8
kvadrat.
Pogledaj re{en primer
na prethodnoj strani.
Izra~unaj uglove
trougla A
2
A
7
S.
Uputstvo za deo
zadatka pod b):
dokaži jednakost
stranica i uglova
četvorougla.
A
1
A
6
A
2
A
S
9
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
A
1
A
6
A
2
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
A
1
A
6
A
2
A
9
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
A
1
A
6
A
2
A
9
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
A
1
A
6
A
2
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
A
1
A
6
A
2
A
3
A
5
A
4
64
16
17
18
19
Dužina stranice pravilnog mnogougla je 12 cm. Izra~unaj polupre~nik opisanog kruga
i polupre~nik upisanog kruga ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6
Polupre~nik opisanog kruga pravilnog mnogougla je 12 cm.
Izra~unaj dužinu stranice mnogougla ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6
Polupre~nik upisanog kruga pravilnog mnogougla je 2 cm.
Izra~unaj dužinu stranice ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6
Koliko dijagonala ima pravilan {estougao?
Nacrtaj ih.
Izra~unaj wihove du`ine ako je stranica a = 6 cm.
Izrazi pomo}u stranice a polupre~nik opisane i polupre~nik upisane kru`nice:
a) jednakostrani~nog trougla
Решење
Centar jednakostrani~nog
trougla je presek simetrala
uglova, simetrala stranica,
visina i te`i{nih du`i.
r h
o
=
2
3

r h
u
=
1
3
r
a
o
= ⋅
2
3 2
3

r
a
u
= ⋅
1
3 2
3
r
a
o
=
3
3

r
a
u
=
6
3
b) kvadrata
Решење
Centar kvadrata je presek
simetrala stranica i
simetrala uglova, odnosno
dijagonala kvadrata.
r d
o
=
1
2

r a
u
=
1
2
r
a
o
=
2
2

r a
u
=
1
2
v) pravilnog {estougla.
Решење
Karakteristi~ni trougao
pravilnog {estougla je
jednakostrani~ni trougao.
r a
o
=

r
a
u
=
2
3
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
a
ro
ru
d
1
= 2a
d
2
= 2h
Sa h je označena visina
jednakostrani~nog trougla.
a) b) v)
20
Doka`i da je kra}a dijagonala pravilnog {estougla
dva puta ve}a od polupre~nika upisanog kruga.
d
2
h
h
d
1
a
65
21
22
23
24
25
Neka su M, N, P, Q, R i S sredi{ta stranica
pravilnog {estougla ABCDEF na slici.
Doka`i da je {estougao MNPQRS pravilan.
Na slikama su jednakostrani~ni trougao, kvadrat, pravilan {estougao i wihove opisane
kru`nice. Na osnovu podataka sa slike izra~unaj wihove stranice.
Doka`i da najve}a i najmawa dijagonala pravilnog osmougla
grade ugao od 45° ili 90° ili su međusobno paralelne.
Od ~etiri podudarna deltoida mo`e{ da sastavi{ pravilan osmougao.
Koliki su uglovi takvog deltoida?
Na slici je pravilan mnogougao. Doka`i da su paralelne stranice:
a) A
1
A
2
i A
4
A
5
b) A
1
A
2
i A
5
A
6
30°
2 cm
1 cm
a
60°
2 cm
2 cm
a
90°
2 cm 2 cm
a
A
1
A
6
A
2
A
3
A
5
A
4
A
1
A
6
A
2
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
26
Ako je mnogougao na slici pravilan, doka`i da je osen~eni ~etvorougao pravougaonik.
a) b)
F
E
M
N
P
Q
R
S
A B
D
C
Пробај и ово
66
Конструкција правилних многоуглова
1
2
3
U kru`nicu k upi{i:
a) jednakostrani~ni trougao b) kvadrat.
Nacrtaj kru`nicu k
(
O, r = 2,5 cm
)
. Upi{i u kru`nicu jednakostrani~ni trougao
i pravilan {estougao. U kakvom su odnosu wihove stranice?
Polupre~nik opisanog kruga pravilnog mnogougla je 3 cm. Konstrui{i mnogougao ako je:
a) n = 4 b) n = 8
O O
a) Centralni ugao
jednakostrani~nog
trougla je 120°.
b) Centralni ugao
kvadrata je 90°.
4
5
6
U kru`nicu polupre~nika 3 cm upi{i pravilan dvanaestougao.
U kru`nicu polupre~nika 3 cm upi{i pravilan šestougao.
Dužina stranice pravilnog mnogougla je 2,5 cm.
Konstrui{i mnogougao ako je:
a) n = 6
b) n = 8
v) n = 12
a) Nacrtaj jednakostrani~ni
trougao ABO stranice 2,5 cm
i kru`nicu k
(
O, r = 2,5 cm
)
.
b) Nacrtaj jednakokraki trougao
ABO, osnovice AB = 2,5 cm i
�O = 45°. Nacrtaj kru`nicu
k
(
O, r = OB
)
.
Konstrui{i pravilan {estougao ako je r
u
= 2 cm.
Решење
Prvi korak
Konstrui{emo pravougli trougao ASO kao na slici.
2 cm
30°
A S
O
2 cm
A B
S
O
30°
67
7
8
Konstrui{i jednakostrani~ni trougao
ako je polupre~nik upisane kru`nice 2 cm.
Konstrui{i pravilan {estougao ako je:
a) mala dijagonala dužine 3 cm.
b) velika dijagonala dužine 4 cm.
Prvi korak
Konstrui{i trougao ASO.
Drugi korak
Konstrui{i karakteristi~ni trougao ABO.
Skica ti mo`e pomo}i da re{i{ zadatak.
a) b)
2 cm
30°
A S
O
2 cm
A B
S
O
30°
2 cm
A
S
O
60°
a
a
3 cm
120°
a
a
4 cm
120°
Drugi korak
Konstrui{i kru`nicu k
(
O, r = OA
)
. Presek prave AS i
kru`nice k ozna~imo sa B. Du` AB je stranica pravilnog
{estougla i kru`nica k je wegova opisana kru`nica.
9
10
11
12
Konstrui{i pravilan osmougao ako je:
a) r
u
= 2 cm b) najmawa dijagonala 3 cm v) najve}a dijagonala 5 cm.
Koriste}i uglomer i lewir, nacrtaj
pravilan petougao stranice a = 3 cm.
Koriste}i lewir, {estar i uglomer,
nacrtaj pravilan petougao ako je:
a) polupre~nik opisanog kruga r
о
= 3 cm
b) dijagonala d =3 cm.
Koriste}i lewir, {estar i uglomer, nacrtaj pravilan desetougao stranice a = 2 cm.
Unutra{wi ugao pravilnog
petougla jednak je 108°.
Uputstvo za deo zadatka pod b): prvo
konstrui{i jednakokraki trougao ACO.
144°
A
B
C D
E
68
5
Обим и површина многоугла
1
2
3
4
7
Petougao ABCDE na slici podeqen je dijagonalama
AC i AD na tri trougla.
Izmeri potrebne du`i u milimetrima
i izra~unaj povr{inu mnogougla.
Nacrtaj proizvoqan petougao, razlo`i ga na tri trougla.
Izmeri potrebne elemente i izra~unaj obim i povr{inu.
Nacrtaj proizvoqan sedmougao. Razlo`i ga na najmawi broj trouglova.
Izmeri odgovaraju}e elemente i izra~unaj povr{inu sedmougla kao zbir
povr{ina tih trouglova.
Razlo`i mnogougao na slici na jedan pravougaonik
i dva trougla i izra~unaj wegovu povr{inu.
A
E
B
C
D
4 cm
2 cm
2 cm
1 cm
Razlo`i mnogougao na slici, izmeri potrebne du`i
u milimetrima i izra~unaj povr{inu mnogougla.
a
b
b
c
c
a
6 Stranice deltoida su 3,6 cm i 5,2 cm i polupre~nik upisanog kruga je 1,8 cm.
Izra~unaj povr{inu deltoida.
Izra~unaj povr{inu:
a) pravougaonika stranica a = 1,2 cm i b = 0,8 cm
b) romba čije su dijagonale d
1
= 2 cm i d
2
= 3,6 cm
v) deltoida čije su dijagonale d
1
= 4 cm i d
2
= 3,2 cm
g) trougla čija je stranica a = 6 cm, a odgovaraju}a visina ha = 4,2 cm.
69
9 Izra~unaj obim i povr{inu jednakostrani~nog trougla ako je:
a) polupre~nik opisanog kruga r
о
= 3 cm
b) polupre~nik upisanog kruga r
u
= 2 cm
v) visina h = 12 cm.
8
10
11
12
13
Izra~unaj obim i povr{inu pravilnog mnogougla
stranice a = 4 cm ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6
Izra~unaj obim i povr{inu kvadrata ako je:
a) polupre~nik opisanog kruga r
о
= 3 cm b) polupre~nik upisanog kruga r
u
= 2 cm.
Izra~unaj obim i povr{inu pravilnog {estougla ako je
a) polupre~nik opisanog kruga r
о
= 3 cm b) poluprečnik upisanog kruga r
u
= 3 cm.
Doka`i da je povr{ina jednakostrani~nog trougla ~ije su stranice jednake kra}oj
dijagonali pravilnog {estougla jednaka polovini povr{ine tog {estougla.
[estougao na slici sastavqen je od dva podudarna
jednakokraka trapeza. Na osnovu podataka
sa slike izra~unaj obim i povr{inu {estougla.
Prvo izra~unaj stranicu trougla.
Primeni formule:
n = 3, r
a
o
=
3
3, r
r
u
o
=
2
n = 4, r
a
o
=
2
2, r a
u
=
1
2

n = 6, r a
o
= , r
a
u
=
2
3
Primeni Pitagorinu teoremu
i izra~unaj dužinu kraka
trapeza.
12 cm
18 mm
36 mm
14
15
16
Povr{ina jednakostrani~nog trougla je 12 3 cm
2
. Izra~unaj dužinu stranice trougla.
Povr{ina pravilnog {estougla je 12 3 cm
2
. Izra~unaj dužinu stranice {estougla.
Pravilan {estougao i jednakostrani~ni trougao imaju jednake obime.
U kojoj su razmeri wihove povr{ine?
70
17
18
19
Od kvadrata stranice a = 12 cm izrezan je osmougao kao na slici.
Izra~unaj wegov obim i povr{inu.
Izrazi u procentima koji je deo datog kvadrata osmougao.
Od jednakostrani~nog trougla izrezan je {estougao kao na slici.
Doka`i da je {estougao pravilan.
Izrazi u procentima koji je deo datog trougla {estougao.
Izra~unaj obim i povr{inu osen~ene figure ako se zna da je stranica
pravilnog {estougla a = 12 cm.
a) b)
x
x
x
x
x
x
x
x
a
x
x
x
x
a
20 Doka`i da je povr{ina pravilnog osmougla jednaka proizvodu najve}e
i najmawe dijagonale.
Пробај и ово
21
22
Nad stranicama kvadrata stranice a = 4 cm konstruisani
su jednakostrani~ni trouglovi na slici.
Doka`i da je ~etvorougao ABCD kvadrat i izra~unaj
wegov obim i povr{inu.
Nad stranicama jednakostrani~nog trougla stranice
a = 6 cm konstruisani su kvadrati.
Izra~unaj obim i povr{inu {estougla ABCDEF.
A
B
C
D
A
P Q
R
B
C
D E
F
71
23
Izra~unaj obim i povr{inu figure na slici.
a) b) v)
x
x
x
x
x
x
Многоугао - систематизација
1 Da li broj dijagonala mnogougla mo`e da bude:
a) 15 b) 100 v) 120 g) 1 710?
2
3
4
5
6
7
Koji je to mnogougao kod kojeg je broj stranica jednak broju dijagonala?
Postoji li petougao sa uglovima od: 40°, 125°, 155°, 90°, 135°?
Zbir unutra{wih uglova mnogougla je 1 800°.
Odredi broj stranica i broj dijagonala tog mnogougla.
Da li zbir unutra{wih uglova nekog mnogougla da bude 3 000°?
Centralni ugao pravilnog mnogougla je j = 22°30′. Koliko mnogougao ima
stranica? Koliki je wegov unutra{wi ugao? Koliko ima dijagonala?
Koliko stranica ima pravilni mnogougao ako je spoqa{wi ugao:
a) 7°30′ b) 15° v) 18° g) 11°15′ d) 9°?
Koji deo, izražen u procentima, zauzima osen~ena figura u odnosu na dati mnogougao?
a a a a
a a
24
72
9
10
11
Osen~eni mnogouglovi dobijeni su od pravilnih mnogouglova, kao što je
prikazano na crte`ima. Doka`i da su osen~eni mnogouglovi pravilni.
Konstrui{i karakteristi~an trougao pravilnog mnogougla stranice a = 3 cm ako je:
a) n = 12 b) n = 16.
Date su prava a i ta~ka O van we.
Konstrui{i pravilan mnogougao ~ija stranica
pripada pravoj a, a ta~ka O je wegov centar, ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6
Prvo konstrui{i
karakteristi~ni trougao.
12
13
14
Konstrui{i pravilan osmougao ako du`ina najkra}e dijagonale iznosi 3 cm.
Nacrtaj proizvoqan petougao i razlo`i ga na tri trougla.
Izmeri potrebne elemente i izra~unaj obim i povr{inu.
Pravilan mnogougao razlo`en je na dve figure. Odredi razmeru wihovih povr{ina.
a
P
1
P
2
a
P
1
P
2
8 Koliko osa simetrije ima:
a) pravilan sedmougao
b) pravilan osmougao
v) pravilan dvanaestotougao
g) pravilan trinaestougao?
Koji su od wih centralnosimetri~ni mnogouglovi?
73
Цели и рационални
алгебарски изрази (други део)
Множење монома мономом.
Квадрат и куб монома
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Pomno`i monom brojem.
a) −5x ⋅ 3 b)
4
5
25
2
y ⋅ − ( ) v)
(
−0,2
)
⋅ nm ⋅
(
−6
)
g)
5
7
14
2 3
a b ⋅ ⋅
Koji broj treba upisati u prazno poqe da bi se dobila ta~na jednakost?
a) y
3
⋅ 4 = −48y
3
b) −7a
2
b
7
⋅ = 56a
2
b
7
v) a
2
⋅ 1,5 ⋅ b
7
⋅ = −6a
2
b
7
Uprosti izraz.
a) − ⋅ ⋅ ⋅
1
2
50
3 2
a c b) y z ⋅ ⋅ ⋅
3
6
1
4
v) 0,4 ⋅ m3c
3
⋅ 8
Uprosti izraz.
a) y
2
⋅ 2y
3
b) 2z ⋅ 4zt v) 21a
2

(
−2a
4
)
g) 18xy ⋅
(
−3y
3
)
Koji monom treba upisati u prazno poqe tako da dobije{ ta~na jednakost?
a) 34a ⋅ = −34a
5
b) 9x
2
y ⋅
(
−3x
)
= v) 2,5 ⋅ z
5
t
3
⋅ = 10z
6
t
5
Pomno`i.
a) 30xy
2
⋅ 0,5x
2
y b)
3
2
4
3
2
b b ⋅ ⋅ v)
1
2
3
4
24
5
a a
( )

( )
⋅ g) 4cd ⋅ 4c ⋅ 4d
Uprosti izraz.
a)
(
x
2
y
)
3
b)
(
−1,2a
2
b
3
)
2
v)
(
2n
3
m
4
)
2
g)
3
5
2
2
cd t
( )

Uprosti izraz.
a)
(
3x
)

(
x
2
)
3

(
−2x
3
)
b)
1
2
2
3
3
4
t t t
( )
⋅ ( ) ⋅ v)
(
−0,2ab
2
c
2
)

(
5a
2
b
)
Dati su monomi P = 2ab
2
, Q =
1
6
ab i R = −3a
2
b. Odredi:
a) P ⋅ Q b) P ⋅ R v) P ⋅ Q ⋅ R g) P
2
⋅ Q d) P ⋅ R
3
Dati su monomi A = 8x
3
y
6
i B = 2xy
2
. Odredi:
a) A ⋅ B b)
1
64
2
A B ⋅ v) A – B
3
74
Множење полинома мономом
1
2
3
4
5
6
Pomno`i.
a) 9 ⋅
(
2 + x
2
)
b)
(
3 – 4x
)
⋅ 5 v) −6 ⋅
(
8x
2
– x
)
g)
(
–10 + 2x
)

(
–3
)

Koje su od slede}ih jednakosti ta~ne?
a) –20 ⋅
(
–0,2z +1
)
= –4z – 20
b) –20 ⋅
(
–0,2z +1
)
= 4z – 20
v) –20 ⋅
(
–0,2z –1
)
= –4z +20
g) –20 ⋅
(
–0,2z –1
)
= 4z + 20
Pomno`i.
a) 5 ⋅
(
0,8 – 4a + a
2
)
b)
(
y
3
+ 3y – 1
)

(
–11
)

Koje monome treba upisati u prazna poqa da bi se dobila ta~na jednakost?
a) 2z ⋅
(
z – 3
)
= – 6z b)
(
–1 + a
2
– 3a
3
)

(
–2a
)
= – 2a
3
+
v) 12ab ⋅
(
2a – 3b + 4ab
)
= 24a
2
b – +
Uprosti izraz.
a)
(
–7x + x
3
)

(
–x
2
)
b)
(
9t
3
– 3t
2
– 11t
)
⋅ 2t
Uprosti izraz.
a) 3 ⋅
(
1 – 4x
)
– 2 b) 3x ⋅
(
x – 2
)
– 3x
2

v)
(
y – 9y
2
)
⋅ 5y
2
+ 40y
4
Operacija mno`ewa ima
prioritet u odnosu na
operaciju sabirawa.
Uprosti izraz 4x – 5 ⋅
(
7 – x + 4x
2
)
.
Re{ewe
4x – 5 ⋅
(
7 – x + 4x
2
)
= 4x – 5 ⋅ 7 – 5 ⋅
(
–x
)
– 5 ⋅
(
4x
2
)
prvo pomno`imo polinom monomom
= 4x – 35 + 5x – 20x
2
= 4x + 5x – 35 – 20x
2
grupi{emo sli~ne monome
= 9x – 35 – 20x
2

= –35 + 9x – 20x
2
75
7
8
9
Uprosti izraz.
a) 2x
2
– x ⋅
(
5x – 4
)
b) 5y
3
– 2y ⋅
(
y
2
– 3y
)
v) 4x ⋅
(
x – 3
)
– 2 ⋅
(
7x
2
+ x
)
Uprosti izraz.
a) –12x
2
+ 3x ⋅
(
x + 6
)
b) x
3
– 4x ⋅
(
x
2
– 2x
)
v) x ⋅
(
4x + 5
)
+ 3 ⋅
(
7x
2
– x
)
Uprosti izraz.
a) 20 – 15 ⋅
(
3 – x
)
– 3 b) –5x + 5x ⋅
(
x – 6
)
– 3x
2
Множење полинома полиномом
1
2
3
4
5
6
7
Uprosti izraz.
a) 3 ⋅
(
4 − 2x
2
)
b) −5 ⋅
(
4x + 8x
2
)
v) x ⋅
(
6y − xy
)

Uprosti izraz.
a) 6 ⋅
(
a − 7b + c
)
b)
(
2 − 7x + x
2
)

(
−5x
)
v)
3
5
9
10
1
4
20 x y xy xy + +
( )

Uprosti izraz.
a) 2x ⋅
(
x + 4
)
− 3 ⋅
(
x + 1
)
b)
(
c
2
– 7c
)
⋅ 9c – 6c ⋅
(
2c + 5
)
Uprosti izraz.
a)
(
4y + 1
)

(
4y – 1
)
b)
(
−5x
2
+ 3
)

(
1 – 3x
)
v)
(
3 + x
)

(
2 – x
)
Koje monome treba upisati u prazna poqa da bi se dobila ta~na jednakost?
a)
(
x + 4
)

(
4x – 3
)
= 4x
2
− + 16x −
b)
(
8d + 7
)

(
4d – 5
)
= − 40d + − 35
Pomno`i binome.
a)
(
3a – b
)

(
3b – a
)
b)
(
x – 2y
)

(
x + 2y
)
v)
(
3c – 4d
)

(
c – 6d
)
Uprosti izraze.
a)
(
ac
2
– 1
)

(
5 – a
2
c
)
b)
(
3x – y
2
)

(
5x + y
2
)
v)
(
1 – 3x – 4x
2
)

(
x – 2
)

76
8
9
10
Uprosti izraz.
a)
(
x + 2
)

(
3x – 1
)
– 5x
2
b)
(
y – 1
)

(
4y – 1
)
+ y ⋅
(
y + 1
)
Uprosti izraz.
a) 4z –
(
z – 2
)

(
z + 6
)
b) 2a
2

(
2a – 1
)

(
4 – a
)
Uprosti izraz.
a)
(
x – 3
)

(
x + 2
)
– 6x ⋅
(
x + 1
)
b)
(
x – 5
)

(
x + 7
)
+
(
1 – x
)

(
4 + x
)
Prvo pomno`i binome,
a zatim sredi polinom.
Uprosti izraz 6x –
(
3 – 2x
)

(
3x – 2
)
.
Re{ewe
6x –
(
3 – 2x
)

(
3x – 2
)
= 6x –
(
9x – 6 – 6x
2
+ 4x
)
pomno`ili smo binome
(
3 – 2x
)
i
(
3x – 2
)
= 6x – 9x + 6 + 6x
2
– 4x –
(
9x – 6 – 6x
2
+ 4x
)
= –9x + 6 + 6x
2
– 4x
= 6x – 9x – 4x + 6 + 6x
2
grupisali smo sli~e monome
= –7x + 6 + 6x
2

= 6 – 7x + 6x
2

Множење полинома
1
2
3
4
Uprosti izraz.
a) –2 ⋅
(
3a – a
2
)
b) 5 ⋅
(
2a – 3b + 4c
)
v)
(
x
2
– 8x + 2
)

(
–3x
)

Uprosti izraz.
a) 3c ⋅
(
2c + 4
)
– 4c b) 12 – 3 ⋅
(
x – 4
)
v) 2m ⋅
(
3m
2
– 4m
)
+ 3m
2
Uprosti izraz.
a) x ⋅
(
5 + x
)
+ 2 ⋅
(
x
2
– 3x
)
b) y
2
– y ⋅
(
1 – y
)
Na osnovu teksta napi{i izrzaz i uprosti ga.
a) Od binoma 3x
3
– 5x oduzmi proizvod monoma 2x i 3x
2
.
b) Od proizvoda monoma –5x i 4x oduzmi polinom 7x
2
+ 12x .
v) Razliku monoma 2x i –9 pomno`i binomom 7x
2
+ 4x.
77
Re{i jedna~inu 2 ⋅
(
3 – x
)
+ 2x + 4 = –8
Re{ewe
2 ⋅
(
3 –x
)
+ 2x + 4 = –8 prednost ima operacija mno`ewa,
6x – 2x + 2x + 4 = –8 pomno`ili smo binom
(
3 – x
)
brojem 2
6x + 4 = –8
6x = –8 – 4
6x = –12
x = –2
5
6
7
8
9
10
11
12
Uprosti izraz.
a) –2 ⋅
(
6a
2
+ 2a – 5
)

(
1 – 5a
)

(
–3a
)
b)
(
–2x + 3
)

(
–5x
)
– 4 ⋅
(
1 – 3x + 3x
2
)

Re{i jedna~inu.
a) 3 ⋅
(
x + 2
)
– 5x = 6 b) 10x – 4 ⋅
(
x – 1
)
= –16
Re{i jedna~inu.
a) –2
(
a – 3
)
+ 5
(
1 – a
)
= –3 b) 8
(
2c + 3
)
– 5
(
3c – 6
)
= 60
Re{i jedna~inu.
a) 3 1 1 6 2 1 0 y y y − ( ) − + ( ) − − ( ) = b) 5 = 13
(
z – 5
)
– z
(
z – 1
)
+ z
2
Uprosti izraz.
a) b
(
2b + 1
)
– 4
(
b
2
– 3b + 1
)
b) 3a
(
a – 1
)
– 2
((
a
2
– a + 3
)

(
3 + 2a – 3a
2
))

Uprosti izraz.
a)
(
3 – a
)

(
a + 6
)
b)
(
–2x + 1
)

(
5x – 3
)
v)
(
2y + 3x
)

(
3y – 2x
)
Uprosti izraz.
a) –9a
2
+
(
5a – 4
)

(
3 + a
)
b)
(
2y – 7
)

(
2 – y
)
– 2y
2
v) 3a
2
– 2a –
(
2a + 2
)

(
a – 1
)

Uprosti izraz.
a) –2x
(
1 – 3x + 3
(
x + 2
))
+ 4 – 5x b) 3a – 2
(
1 – 3
(
3a – 2
))
– 6a
–2
(
a – 3
)
= –2 ⋅
(
a – 3
)
78
13
14
15
16
17
Uprosti izraz.
a) 3
(
z – 1
)
+
(
2z – 3
)(
z + 1
)

b)
(
x – 1
)(
x – 2
)

(
x + 1
)
x
Re{i jedna~inu.
a) 5
(
3x
2
– 2
)
+
(
5x – 1
)(
–3x + 2
)
= 40 b)
(
3x – 4
)(
4x + 1
)
– 6
(
2x
2
– 2
)
= 2
Na osnovu teksta napi{i izraz i uprosti ga.
a) Polinomu 3x
2
– 8x + 11 dodaj proizvod binoma
(
–3x + 1
)(
x – 2
).
b) Od polinoma x
2
+ x + 1 oduzmi proizvod binoma
(
x – 1
)(
x + 1
).
v) Proizvod binoma 2x – y i y + 3x umawi za petostruku vrednost
polinoma x
2
– 2xy + 3y
2
.
Proveri da li je vrednost izraza ceo broj.
a) 3
(
a
2
+ 5a – 3
)

(
2 + a
)(
8 + 3a
)
– a
b)
(
2 – c
)(
3c
2
+ c
)
+ 4c
2
(
–1+ c
)
– c
(
c + c
2
+ 2
)
Uprosti izraz i izra~unaj wegovu vrednost za datu vrednost promenqivih.
a)
(
x + 2
)(
3 – x
)
– 4x
2
, za x = –2
b) y
(
y – 4
)

(
y + 1
)(
3 – 2y
)
, za y = 10
v)
(
2x + 3y
)(
y – 2x
)
– 3y
(
y + x
)
, za x = −1, y =
1
4

(
2z – 3
)(
z + 1
)
=
(
2z – 3
)

(
z + 1
)
Квадрат бинома
1
3
2
Izra~unaj kvadrat binoma.
a)
(
x + 10
)
2
b)
(
3 − y
)
2
v)
(
6 + 5z
)
2
g)
(
3x − 1
)
2
Izra~unaj kvadrat binoma.
a)
(
−3 + a
)
2
b)
(
−x + 6
)
2
v)
(
−y − 2
)
2
g)
(
−b − 5c
)
2
[ta treba da upi{e{ u prazna poqa da bi se dobila ta~na jednakost?
a)
(
m +
)
2
= + + 49 b)
(
− 4
)
2
= y
2
− +
v)
(
+
)
2
= + 2ab + g)
(
3x −
)
2
= − 6xy +
(
−a − b
)
2
=
(
a + b
)
2

(
−a + b
)
2
=
(
a − b
)
2
=
(
b − a
)
2

79
4
5
6
7
8
9
10
11
Pove`i jednake polinome.
(
a + 4
)
2

(
a − 4
)
2

(
−a + 4
)
2

(
−a − 4
)
2

Koja je jednakost tačna?
a)
(
3m − 1
)
2
= 3m
2
− 3m + 1 b)
(
3m − 1
)
2
= 9m
2
− 6m + 1
v)
(
3m − 1
)
2
= 9m
2
− 3m + 1 g)
(
3m − 1
)
2
= 3m
2
− 6m + 1
Izra~unaj kvadrat binoma.
a) x +
( )
1
2
2
b)
1
2
2
2

( )
z v) 3
2
3
2
y +
( )
Uprosti izraz.
a)
(
x + 2
)
2
− 2 b) 4x +
(
3x − 1
)
2
v)
(
2x + 3
)
2
− 4x
2

Uprosti izraz.
a)
(
2x + 5
)
2
+ x
(
3x − 7
)
b) 4
(
5x
2
− 7x
)
+
(
4x + 1
)
2
Uprosti izraz.
a)
(
2y + 3
)
2

(
−y + 2
)(
1 + y
)
b)
(
2x − 3
)
2
+ 4x
2
− 2x
(
x + 2
)
Uprosti izraz.
a) 3
(
6a − a
2
)

(
4 − 3a
)
2
b) −4b
(
4 − b
)

(
3 + 2b
)
2
Uprosti izraz.
a)
(
x − 1
)
2
+
(
5 + x
)
2
b)
(
11 + x
)
2

(
9 − x
)
2
Prvo kvadriraj binom,
a zatim sredi polinom.
Uprosti izraz 3x
(
7 − 3x
)

(
3x + 1
)
2
Re{ewe
3x
(
7 − 3x
)

(
3x + 1
)
2
= 21x − 9x
2

(
9x
2
+ 6x + 1
)

= 21x − 9x
2
− 9x
2
− 6x − 1 −
(
9x
2
+ 6x + 1
)
= −9x
2
− 6x − 1
= 21x − 6x − 9x
2
− 9x
2
− 1 grupisali smo sli~ne monome
= 15x − 18x
2
− 1 sabrali smo sli~ne monome
= −18x
2
+ 15x − 1 sredili smo polinom po opadaju}im
stepenima
80
19 Izra~unaj povr{inu pravougaonika ako je du`ina jedne wegove stranice 3 cm,
a dijagonala je za 1 cm du`a od druge stranice.
12
13
14
15
16
17
18
Uprosti izraz.
a)
(
2a − 4b
)
2
+
(
a + 2b
)
2
b)
(
3z − t
)
2

(
z + 3t
)
2

Dati su polinomi M = x + 2 i N = x − 2. Odredi:
a) 3M − 5N b) M ⋅ N v) M
2
+ N
2

g) M
2
− N
2
d)
(
M − N
)
2
|)
(
M + N
)
2
Uprosti izraz 2xy −
(
x + y
)
2
pa izra~unaj wegovu vrednost za x = −0,1 i y =
1
4
.
Uprosti izraz.
a)
(
x − 2y
)
2

(
x − 2y
)(
3x + y
)
b)
(
4s − 5t
)(
−3t + s
)
+
(
t + 4s
)
2
Uprosti izraz.
a)
(
4a + 1
)
2
− 4
(
a + 2
)(
3 − a
)
b) 9
(
c − 1
)(
c + 1
)

(
3c − 4
)
2
Re{i jedna~ine.
a)
(
x − 1
)
2
− x
(
x + 6
)
= 9 b) y
(
y + 1
)

(
2 − y
)
2
= 1
v)
(
3x − 2
)
2
− 3
(
3x + 2
)(
x − 1
)
= 1 g)
(
y − 1
)(
2y + 3
)
− 2
(
2 − y
)
2
= 4
Na osnovu teksta napi{i izraz i uprosti ga.
a) Kvadrat binoma 2a − 3 umawi za trostruku vrednost polinoma 7 + 4a + a
2
.
b) Proizvod binoma x − 2 i 16x + 1 umawi za kvadrat binoma 4x + 1.
v) Kvadratu binoma 7 + a dodaj dvostruku vrednost proizvoda 7 + a i 7 − a.
Du`ina jedne katete pravouglog trougla je 6 cm, a druga je za 2 cm kra}a od hipotenuze.
Izra~unaj povr{inu trougla.
Re{ewe
x x
2
2
2
2 6 − − ( ) =

P
a b
=

2
x x x
2 2
4 4 36 − − +
( )
=

a = 6 cm
x x x
2 2
4 4 36 − + − =
b = 10 cm-2 cm = 8 cm
4 4 36 x − =

P =
⋅ 6 8
2
x = 10

P = 24
2
cm
x − 2
x
6 cm
81
20
21
22
23
Visina koja odgovara osnovici jednakokrakog trougla kra}a je od kraka za 3 cm.
Kolika je povr{ina trougla ako je du`ina osnovice 18 cm
Du`ina stranice pravilnog osmougla je 4 cm.
Izra~unaj polupre~nike opisanog i upisanog kruga.
Koliko dijagonala ima pravilan osmougao?
Izrazi wihove du`ine u zavisnosti od stranice a osmougla.
U kru`nicu k(O, r = 2 cm) upi{i pravilan dvanaestougao, a zatim izra~unaj
du`inu wegove stranice.
Пробај и ово
Растављање полинома на чиниоце
применом својства дистрибутивности
1
2
3
4
Odredi najve}i zajedni~ki delilac brojeva.
a) 16 i 24 b) 12 i 20 v) 9, 15 i 27 g) 24, 36 i 48
Napi{i monom u obliku proizvoda prostih ~inilaca.
a) 12a
2
b) 70x
2
y v) 42t
2
s
3
r
Napi{i izraz u obliku proizvoda.
a) 27x + 18y b) 5a − 15b v) 16t + 8z
Rastavi binom na ~inioce.
a) 4x + 16 b) 34 − 17b
v) 3ab − 9 g) 25 − 15yz
Rastaviti polinom na ~inioce
zna~i predstaviti ga u obliku
proizvoda polinoma.
5 Rastavi binom na ~inioce.
a) 2a − 2 b) 23 + 23t
2
v) 4z
2
− 2z g) 5x + 50x
2

82
2 Napi{i binom u obliku proizvoda. Izdvoj zajedni~ki ~inilac
ispred zagrade.
a) 45x + 72 b) 34a − 17b v) nb + na
6
7
8
9
10
11
12
13
Rastavi polinom na ~inioce izdvajawem zajedni~kog ~inioca ispred zagrade.
a) 6a − 3b + 9 b) 12a
2
− 16a + 8 v) 50x
2
− 25x + 15
Rastavi binom na ~inioce.
a) x
3
− x
2
b) a
3
b
2
+ a
3
v) 5z
2
− 2z + z
3
Rastavi binom na ~inioce.
a) 48a
3
− 42a
2
b) 30x
9
− 75x
5
v) 96n
4
+ 16n
8
Rastavi binom na ~inioce.
a) 72ab
2
− 18b
2
b) 4s
3
t
2
− 12st
3
v) 8x
2
y + 40xy
Rastavi binom na ~inioce.
a) 28ab
2
c − 40 a
2
bc
2
b) −32s5t
2
+ 8s
3
t
3
r v) 56 x
2
y
2
z
3
+ 24y
3
z
2
Rastavi polinom na ~inioce izdvajawem zajedni~kog ~inioca ispred zagrade.
a) 30a
2
+ 5a − 20 b) 18x − 12x
2
+ 6 v) 48z
3
+ 8z
2
− 24z
Rastavi polinom na ~inioce.
a) 16ab + 4a
2
b + 12 ab
2
b) 35x
2
y − 5xy
2
+ 15xy v) 14yz
3
− 56y
2
z
2
+ 28y
3
z
Rastavi polinom na ~inioce.
a) −27a
6
+ 12a
4
b + 15a
5
b
2
b) 42xy
4
− 6x
2
y
2
− 24xy
3

v) 15m
4
n
4
− 10m
5
n
2
− 5m
5
n
3

Растављање полинома на чиниоце
1 Zajedni~ki ~inilac monoma 15x
2
i 30y
2
je:
a) 15 b) 30 v) 15xy g) 30xy d) 15x
2
y
2
|) 30x
2
y
2

Koji je odgovor ta~an?
83
3
4
5
6
7
8
9
10
Rastavi na ~inioce.
a) 4x
2
− 10x b) ab − a
2
v) 8n
2
− 4n
3
Rastavi na ~inioce.
a) 90a − 45 b) 5x + 15x
2
v) 23y
2
− 23y
Skrati razlomak.
a)
30 45
15
z t +
b)
56 35
7
z t +
v)
60 15
15
2
x y +

Rastavi na ~inioce.
a) 42x
2
y − 36xy b) a
3
b
2
− b
2
v) 48t
2
s + 32tr
Rastavi na ~inioce.
a) xyz − xy
2
b) 6a
4
b
2
− 9a
5
b v) 24mn
4
+ 6m
3
n
3
Rastavi polinom na ~inioce izdvajawem zajedni~kog ~inioca ispred zagrade.
a) 3 − 9a + 6a
2
b) 8x
2
− 2x
3
+ 4x v) 22k
4
+ 11k
2
− 44k
3
Rastavi polinom na ~inioce izdvajawem zajedni~kog ~inioca ispred zagrade.
a) 16ab + 4a
2
b + 12ab
2
b) 35x
2
y − 5xy
2
+ 15xy v) 14yz
3
− 56y
2
z
2
− 28y
3
z
Rastavi polinom na ~inioce izdvajawem zajedni~kog ~inioca ispred zagrade.
a) 10z
4
t
2
− 5z
2
t
2
− 15z
3
t
3
b) 8x
2
y − 18x
2
y
2
+ 2xy
Skratiti razlomak zna~i podeliti
brojilac i imenilac istim brojem.
11 Rastavi trinom na ~inioce primewuju}i formulu za kvadrat binoma.
a) a
2
− 16a + 64 b) 121 − 22y+ y
2
v) 4b
2
+ 4b + 1
Skrati razlomak
8 4
4
x y −
.
Re{ewe
8 4
4
4 2
4
2
x y x y
x y

=
− ( )
= −
84
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Primeni formulu za kvadrat binoma i izra~unaj kao {to je zapo~eto.
a) 10
2
+ 2 ⋅ 10 ⋅ 4 + 4
2
=
(
10 + 4
)
2
= 14
2
=196
b) 1, 5
2
− 2 ⋅ 1,5 ⋅ 0,5 + 0,5
2

v) 144 + 2 ⋅ 12 ⋅ 8 + 64
Primeni formule za kvadrat zbira
i kvadrat razlike i izra~unaj.
a) 41
2
b) 99
2
v) 105
2
Primeni formulu za razliku kvadrata i rastavi binom na ~inioce.
a) a
2
− 81 b) 0,04 − x
2
v) y
2
− 900 g) z
2
− 2,56
Rastavi na ~inioce.
a) 0,36 − a
2
b) 25x
2
− 49 v) 2,25n
2
− 1,44m
2
g) 9
1
9
2
x − d)
25
64
2 2
x y − |) 0,16a
2
− 441b
2
Primeni formulu za razliku kvadrata i izra~unaj kao {to je zapo~eto.
a) 27
2
− 26
2
= (27 − 26)(27 + 26) = 53
b) 7,4
2
− 2,6
2
v) 14,5
2
− 5,5
2
g) 8,1
2
− 3,1
2
Hipotenuza pravouglog trougla ima du`inu 35 cm, a jedna kateta du`inu 28 cm.
Izra~unaj du`inu druge katete primewuju}i formulu za razliku kvadrata
Primewuju}i formule za razliku kvadrata i kvadrat binoma,
izra~unaj vrednost izraza:
a)
54 46
54 2 54 46 46
2 2
2 2

+ ⋅ ⋅ +
b)
100 2 10 4 4 4 4
3 3 2 3
2
2 2
− ⋅ ⋅ +

, ,
, ,

Izra~unaj.
a)
999 1
99 2 99 1
2 2
2

+ ⋅ +
b)
908 92
26 25
2 2
2 2



Izra~unaj.
a)
81 1
55 45
2 2
2 2


b)
2 1 0 01
2 5 2 2 5 15 2 25
2
2
,
, , , ,

− ⋅ ⋅ +
,

41
2
=
(
40 + 1
)
2
= 40
2
+ 2 ⋅ 40 ⋅ 1 + 1
85
21 Izra~unaj.
a)
1 21 2 11 0 9 0 9
2 1 19
2
2 2
, , , ,
, ,
+ ⋅ ⋅ +

b)
1000 500
160000 2 400 600 600
2 2
2



+ ⋅ ⋅ +

22
23
24
Rastavi na ~inioce.
a) 8x
2
− 72 b) 128 − 2x
2
v) 6x
2
− 96
Rastavi na ~inioce.
a) a
3
− a b) 81b − b
3
v) 98x
3
− 2x
Uprosti izraz.
a)
(
x − 1
)
2
− 25 b)
(
3 + x
)
2
− 9
Rastavi na ~inioce.
a) 75x
2
− 5 b) 9x
3
− 36x
Re{ewe
a) 75x
2
− 5 = 5
(
25x
2
− 1
)
b) 9x
3
− 36x = 9x
(
x
2
− 4
)

= 5
((
5x
)
2
− 1
)
= 9x
(
x
2
− 2
2
)

= 5
(
5x − 1
)(
5x + 1
)
= 9x
(
x − 2
)

(
x + 2
)

Uprosti izraz
(
x + 2
)
2
− 9.
Re{ewe

x +2 ( )
2
−9 = x +2
a
{






2
−3
b
{
2
primenimo formulu a
2
− b
2
=
(
a − b
)(
a + b
)

=
(
x + 2 − 3
)

(
x + 2 + 3
)

=
(
x − 3
)

(
x + 5
)

Uprosti izraz 16 x
2

(
x + 8
)
2
.
Re{ewe
16 8
2
2
x x − + ( ) =

4x
a
{






2
− x +8
b
{






2
primenimo formulu a
2
− b
2
=
(
a − b
)(
a + b
)

=
(
4x −
(
x + 8
))

(
4x +
(
x + 8
))
oslobodimo se unutra{wih zagrada
=
(
4x − x − 8
)

(
4x + x + 8
))
saberimo sli~ne monome
=
(
3x − 8
)

(
5x + 8
)
86
25
26
27
28
Uprosti izraz.
a) 100x
2

(
x − 10
)
2
b)
(
2x + 3
)
2
−4x
2

Uprosti izraz.
a) a
(
s + t
)
+ b
(
s + t
)
b) 2n
(
x − y
)
− 5
(
x − y
)
v) 3p
(
a − b
)
+ 2t
(
a − b
)
Uprosti izraz.
a) 2z − 2t + az − at b) xa − ya + xb − yb
Skrati razlomak.
a)
5 25
10 25
2
x
x x
+
+ +
, x ≠ −5 b)
x x
x
2
6 9
3 9
+ +
+
, x ≠ −3 v)
4 9
6 9
2
x
x

+
, x ≠

3
2
Uprosti izraz.
a) a
(
x − 3
)
+ 8
(
x − 3
)
b) b
(
x − y
)
− 5
(
x − y
)
Re{ewe
a) a
(
x − 3
)
+ 8
(
x − 3
)
=
(
x − 3
)

(
a +8
)
zajedni~ki ~inilac je x − 3
b) b
(
x − y
)
− 5
(
x − y
)
=
(
x − y
)

(
b − 5
)
zajedni~ki ~inilac je x − y
}
}
}
}
Пробај и ово
Skrati razlomak.
a)
x
x
2
16
2 8


, x ≠ 4 b)
x x
x
2
6 9
3 9
+ +
+
, x ≠ 3
Re{ewe
a)
x
x
x x
x
x
2
16
2 8
4 4
2 4
4
2


=
− ( ) + ( )
− ( )
=
+
b)
x x
x
x
x
x
2
2
6 9
3 9
3
3 3
3
3
+ +
+
=
+ ( )
+ ( )
=
+
87
29
30
31
Skrati razlomak.
a)
2 6
4 36
2
y
y


, y ≠ −3 , y ≠ 3 b)
b b
b
2
8 16
3 12
+ +
+
, b ≠ −4
Skrati razlomak.
a)
3 12 12
6 12
2
x x
x
+ +
+
, x ≠ −2 b)
a a
a a
3
4 3
4
2

+
, a ≠ 0, a ≠ −2
Skrati razlomak.
a)
2 6
2 18
2
y
y
+

, y ≠ −3 , y ≠ 3 b)
b b
b
2
8 16
3 12
− +

, b ≠ 4
Растављање полинома
− примена у једначинама
1
2
3
4
5
6
Re{i jedna~inu.
a)
(
x − 1
)(
x + 5
)
= 0 b)
(
2 + t
)(
3t − 6
)
= 0
v)
(
27 − c
)(
c − 6
)
= 0
Re{ewa jedna~ine
(
−4 + x
)(
−9 −x
)
= 0 su:
a) x = −4 b) x = −9 v) x = 4 g) x = 9
Zaokru`i slova ispred ta~nih odgovora.
Re{i jedna~inu.
a)
(
3,2n − 16
)(
n + 1,2
)
= 0 b)
(
0,3a + 2,7
)(
5a − 5,5
)
= 0
Re{i jedna~inu.
a) x
2
− 2,5x = 0 b) 4y + y
2
= 0 v) 2m
2
− m = 0
Re{i jedna~inu.
a) x
2
− 49 = 0 b) 900 − y
2
= 0
Re{i jedna~inu.
a) 25x
2
− 81 = 0. b) 1,44 − 0,36y
2
= 0
Proizvod je jednak nuli ako je bar
jedan od ~inilaca jednak nuli.
Prvo polinom rastavi na ~inioce.
88
7
8
Re{i jedna~inu.
a) x
2
+10x + 25 = 0 b) x
2
− 6x + 9 = 0 v) x
2
− 8x + 16 = 0
Re{i jedna~inu.
a)
1
2
3
4
3
2
1 0 x x −
( )

( )
= b)
9
16
1 0
2
x − = v)
9
16
1
4
0
2
x − =
Re{i jedna~inu x
2
+8x + 16 = 0.
Re{ewe
x
2
+8x + 16 = 0 koristimo formulu za kvadrat binoma
(
a + b
)
2
= a
2
+ 2ab + b
2
(
x + 4
)
2
= 0 kvadrat broja jednak je nuli ako je taj broj jednak nuli
x + 4 = 0
x = −4
89
Зависне величине и њихово
графичко представљање
Неки од начина приказивања података.
Читање података с графикона
1 Na grafikonu su prikazani odgovori posetilaca jednog bioskopa na pitawe o tome
koji filmski `anr najvi{e vole da gledaju.
a) Na osnovu grafikona popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
b) Koliko je ukupno bilo posetilaca u bioskopu
filmski
`anr
broj
gledalaca
animirani 28
triler
nau~na fantastika
akcija
horor
0
4
8
12
16
24
28
32
36
44
48
52
56
64
68
72
78
20
40
60
80
a
n
i
m
i
r
a
n
i
h
o
r
o
r
a
k
c
i
j
a
t
r
i
l
e
r
n
a
u
č
n
a

f
a
n
t
a
s
t
i
k
a filmski
žanr
broj
gledalaca
2 U~enike osmog razreda jedne {kole pitali su koliko prose~no sati u toku dana provode
uz kompjuter. Rezultati ispitivawa dati su u tabeli.
Dovr{i crtawe grafikona.
broj sati provedenih
ispred kompjutera
broj
u~enika
do 1 sat 5
od 1 do2 sata 12
od 2 do3 sata 6
od 3 do 4 sata 4
5 i vi{e sati 1
0
3
2
1
6
5
4
9
8
7
12
11
10
d
o

1

s
a
t
o
d

1

d
o

2

s
a
t
а
o
d

2

d
o

3

s
a
t
а
o
d

3

d
o

4

s
a
t
а
5

i

v
i
{
e

s
a
t
i sati
broj
u~enika
90
400 420 440 460 480 500 520 540 560 580 600
[rek 2
buxet
(u milionima
dolara)
naziv
filma
3
4
Na grafikonu je dato vreme koje je Milena provela rade}i doma}e zadatake
tokom jedne nedeqe.
a) Ako je za izradu doma}eg zadatka iz matematike
Mileni trebalo 4 sata, koliko je ukupno vremena te nedeqe
provela rade}i sve doma}e zadatke?
b) Proceni koji je deo vremena Milena provela rade}i
doma}e zadatke iz matematike, geografije i istorije
zajedno. Koji je od ponu|enih odgovora ta~an?
3
5
ukupnog vremena
3
4
ukupnog vremena
2
5
ukupnog vremena
Rezultati ankete Kako provodim slobodno vreme dati su u tabeli.
Svakom delu grafikona pridru`i odgovaraju}i podatak iz tabele, kao {to je zapo~eto.
engleski
jezik
srpski
jezik
matematika istorija
geografija
slobodno vreme
rezultati ankete
izra`eni u procentu
~itawe 20
Internet 18
sportske aktivnosti 30
gledawe filmova 25
ostalo 7
Internet
5 Na osnovu tabele dovr{i crtawe grafikona.
naziv filma
ukupna cena
snimawa filma
(u milionima
dolara)
Titanik 601
Rat zvezda 461
[rek 2 436,7
E.T. vanzemaqac 435
91
7 Na grafikonu su prikzane vrednosti prodajnog i kupovnog kursa za evro u periodu od
12. 5. 2010. do 11. 6. 2010. godine.
a) Kog je datuma zabele`ena najni`a vrednost prodajnog kursa evra?
b) Kog je datuma zabele`ena najvi{a vrednost kupovnog kursa evra?
v) Napi{i datume kada je vrednost kupovnog kursa za evro bila ve}a od 103 dinara.
g) Napi{i datume kada je prodajna vrednost za evro mawa od 102,5 dinara.
6 U tabeli je pekar Mihailo prikazao promet u svojoj pekari u toku jednog prepodneva.
Kom grafikonu odgovaraju podaci iz tabele? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora?
a) b) v) g)
vrsta peciva
prodato
(u komadima)
kifle 70
perece 30
burek 40
poga~ice 60
70
70
40
30
60
40 30
60
70
70
40
40
30
30
60
60
12. 5. 14. 5. 18. 5. 20. 5. 24. 5. 26. 5. 28. 5. 1. 6 3. 6 7. 6 9. 6
99
99,5
100
100,5
101
101,5
102
102,5
103
103,5
104
datum
kurs evra
kupovni kurs
prodajni kurs
Kursna lista u periodu od 12.5 do 9.6
92
8 U tabeli su date godine odr`vawa svetskih prvenstava u fudbalu i pobedni~ki timovi.
a) Koliko je puta Brazil osvojio Svetsko prvenstvo?
b) Na osnovu tabele dovr{i zapo~eti grafikon.
v) Koje su zemqe samo jednom osvojile Svetsko prvenstvo?
g) Koje su zemqe isti broj puta osvojile Svetsko prvenstvo?
d) Koja zemqa ima najvi{e osvojenih Svetskih prvenstava?
0
3
2
1
5
4
U
r
u
g
v
a
j
I
t
a
l
i
j
a
N
e
m
a
~
k
a
B
r
a
z
i
l
E
n
g
l
e
s
k
a
A
r
g
e
n
t
i
n
a
F
r
a
n
c
u
s
k
a
[
p
a
n
i
j
a
zemqa
pobednik
broj pobeda na
Svetskom
prvenstvu
godina odr`avawa
svetskog kupa
pobedni~ki
tim
1930 Urugvaj
1934 Italija
1938 Italija
1950 Urugvaj
1954 Nema~ka
1958 Brazil
1962 Brazil
1966 Engleska
1970 Brazil
1974 Nema~ka
1978 Argentina
1982 Italija
1986 Argentina
1990 Nema~ka
1994 Brazil
1998 Francuska
2002 Brazil
2006 Italija
2010. [panija
9 Na grafikonu je data visina i te`ina ~lanova jednog ma~evala~kog tima
160
50 55 60 65 70 75 80 85 90
165
175
180
170
185
190
težina
visina
a) Andrej je najvi{i u klubu. Kolika je wegova visina? Kolika je wegova te`ina?
b) Miqa je najlaka{a. Kolika je wena te`ina?
v) Koliko de~aka je visoko 180 cm? Kolike su wihove te`ine?
g) Vera i Mateja imaju istu te`inu. Kolika je visina svakog od wih?
93
Правоугли координатни систем у равни
1
2
3
Na mapi grada postavqena je koordinatna mre`a kao na slici.
Ako su koordinate bioskopa (2, −1), odredi koordinate:
a) pozori{ta
b) `elezni~ke stanice
v) biblioteke
g) stadiona.
a) Napi{i koordinate ta~aka A, B, C i D.
b) Nacrtaj u istom koordinatnom sistemu ta~ke:
M(−1, 0), N(3, 4) i P(0; −1,5).
Ako ta~ka B ima koordinate B(−1,3; 0,5), napi{i koordinate ostalih datih ta~aka.
x
y
bioskop
pozori{te
stadion
`.stanica
biblioteka
1
1
x
y
A
D
C
B 2 4
2
1
1
2
A
B
C
D
P
Q
H
F
G
E
M
x
y
94
8 a) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju isti predznak?
b) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju razli~ite predznake?
v) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju pozitivne x-koordinate?
g) Kojim kvadrantima pripadaju ta~ke ~ije koordinate imaju pozitivne y-koordinate?
4
5
6
7
Odredi polo`aj ta~aka u datom koordinatnom sistemu:
A(−1,2; 2), B(3,4; −1), C(−1,6; −0,8), D(0, −0,5), E(0,2; 3,2)
Date su ta~ke u koordinatnom sistemu.
Kojim }e{ ta~kama pridru`iti date koordinate? Popuni tabelu
Nacrtaj ta~ke u koordinatnom sistemu:
A(−1, 2), B(3, −1), C(−1, −4), D(−1, −1), E(−3, 2), F(−2, −2)
a) Koje su ta~ke jednako udaqene od x-ose?
b) Koje su ta~ke jednako udaqene od y-ose?
Kojem kvadrantu pripadaju date ta~ke? Popuni tabelu.

Nacrtaj koordinatni sistem
na milimetarskoj hartiji.
koordinate (−
1
2
,2) (−2
3
4
, −
1
2
) (1, −
1
2
) (−
1
4
, 3) (
3
1
2
, −2)
ta~ka
D
O
E
C
1
B
x
y
A
x
A
y
udaqenost ta~ke A
od ose y
udaqenost ta~ke A
od ose x
ta~ka
A(−1,2; 2) B(3,4; −1) C(−1,6; −0,8) E(0,2; 3,2)
kvadrant
95
9
10
11
Nacrtaj x-osu.
a) b)
Nacrtaj y-osu.
a) b)
Data je ta~ka A(−2, 1) u koordinatnom sistemu xOy.
Odredi koordinate ta~ke A ako se:
a) y-osa pomeri za dve jedinice udesno
b) y-osa pomeri za tri jedinice ulevo
v) x-osa pomeri za dve jedinice nagore
g) x-osa pomeri za dve jedinice nadole.
y
A( , 3) −2
y
A (−3, −3)
x
A(4, 2)
x
A( , 3) −3
A
x
y
1
1
-2
Kada se y-osa pomeri za
jednu jedinicu udesno,
koordinate ta~ke A bi}e
A(−3, 1).
A
x
y
1
-3
12 a) U kakvom su polo`aju ta~ke A(−1; 2) i B(1; 2) u odnosu na x-osu?
b) U kakvom su polo`aju ta~ke C(3; −2) i D(3; 2) u odnosu na y-osu?
v) U kakvom su polo`aju ta~ke A(−1; −2) i B(1; 2) u odnosu na koordinatni po~etak?
96
16 a) Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke C simetri~ne ta~ki A(−5, 8) u odnosu na
pravu a,koja sadr`i ta~ku B(0, 3) i paralelna je sa x-osom.
b) Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke C simetri~ne ta~ki A(−5, 8) u odnosu na
pravu a, koja sadr`i ta~ku B(3, 0) i paralelna je sa y-osom.
v) Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke D simetri~ne ta~ki A(−5, 8) u odnosu na
pravu a, koja je simetrala prvog i tre}eg kvadranta.
13
14
15
Koje su ta~ke na slici simetri~ne u odnosu na:
a) x-osu
b) y-osu
v) koordinatni po~etak?
Napi{i wihove koordinate.
Odredi koordinate ta~aka koje su sa ta~kom M(3,−2) simetri~ne u odnosu na:
a) x-osu b) y-osu v) koordinatni po~etak.
Nacrtaj i napi{i koordinate ta~ke B simetri~ne ta~ki A u odnosu na pravu a na slici.
a) b) v)
A
C
K
S
Z
V
T
N
U
Q
E
M
H
R
B
I
F
J
D
L
G
P
1
1
Nacrtaj ta~ke simetri~ne ta~ki S(2, 4) u odnosu na
x-osu i y-osu i napi{i wihove koordinate.
Решење
Ta~ka A(2,−4) simetri~na je ta~ki S u odnosu na x-osu.
Ta~ka B(−2,4) simetri~na je ta~ki S u odnosu na y-osu.
x
S
A
B
y
a
x
y
A
a
x
y
A
a
x
y
A
97
17
18
19
20
21
22
Kojoj vrsti trouglova prema uglovima pripada trougao
~ija temena imaju koordinate:
a) A(−1, −2), B(−3, 4), C(6, 2)
b) A(1, −2), B(−3, 1), C(−3, −2)
v) A(1, 2), B(3, −1), C(−6, 2)?
Kojoj vrsti pripada ~etvorougao ~ija temena imaju koordinate:
a) A(3, −2), B(−3, −2), C(−3, 2), D(3, 2) b) A(1, −2), B(3, 0), C(3, 4), D(1, 0)?
Ako su A i B temena kvadrata ABCD, nacrtaj ga u koordinatnoj ravni i zapi{i
koordinate preostalih temena. Koliko ima re{ewa?
a) A(−2, −1), B(3, −1) b) A(−1, −2), B(−1, 3)
Ako su A, B, C temena paralelograma ABCD, nacrtaj taj paralelogram i zapi{i
koordinate temena D.
a) A(−1, −2), B(−3, −2), C(2, 2) b) A(1, −2), B(1, 3), C(4, 4)
v) A(2, 2), B(1, 4), C(−3, 2
Oboj u koordinatnoj ravni ta~ke ~ije su koordinate:
a) (0, y), y ∈ R b) (x, 0), x ∈ R v) (1, y), y ∈ R g) (x, 3), x ∈ R
d) (−2, y), y ∈ R |) (x, −4), x ∈ R e) (a, a), a∈R `) (a,− a), a ∈R
Na slici je osen~en deo koordinatne ravni. Koje od ta~aka pripadaju osen~enom delu?
A(−1,− 2), B(−5, −1), C(6,2), D(1,− 2), E(−4, 1), F(4,4), G(1, 2), H(3, −1), I(−6, 5)
a) b)
Nacrtaj ta~ke u koordinatnoj
ravni.
x
y
1 -3
1
x
y
1 2
1
x
y
1
1
3
x
y
1
3
1
v) g)
98
23
24
Koji uslov zadovoqavaju koordinate ta~aka u ravni
koje pripadaju osen~enom delu?
Osen~i u koordinatnoj ravni deo ~ije ta~ke zadovoqavaju uslov:
a) x ≥ −2 b) x ≤ 0 v) −3 ≤ x ≤ −1 g) y ≥ 0
d) y ≤ −2 |) −1 ≤ y ≤ 0 e) −2 ≤ x ≤ 5 i −1 ≤ y ≤ 6
Koji uslov zadovoqavaju koordinate ta~aka koje pripadaju osen~enom delu ravni?
a) b) v)
Решење
a) Ta~ke koje pripadaju osen~enom delu zadovoqavaju uslov x ≥ 2.
b) Sve ta~ke koordinatne ravni ~ije koordinate zadovoqavaju uslov −4 ≤ x ≤ 2 pripadaju
osen~enom delu ravni.
v) −5 ≤ y ≤ 4
x
y
1 2
1
x
y
1
2 -4
1
x
1
4
1
-5
x
y
1
6
-2
-1
1
4
99
Растојање између две тачке
1
2
3
4
5
6
7
Izra~unaj u jedini~nim du`ima rastojawe
od ta~ke A do koordinatnog po~etka.
a) A(1, 2) b) A(−2, 2)
v) A(4, −3) g) A(−5, −7)
Koliko je rastojawe izme|u ta~aka:
a) A(−6, 0) i B(0, 8) b) A(−2,4; −3) i B(−4,5; −3)
v) A(0; −5) i B(0; 8) g) A(−2; 1,4) i B(−2, −2)?
Izra~unaj koliko jedini~nih du`i ima du` d ako su date koordinate wenih
krajwih ta~aka.
a) (0, 5), (5, 0) b) (−3, 5), (5, −3) v) (0, 5), (5, 2) g) (−3, 5), (5, 0)
Date su ta~ke A(−3, 0), B(−3, −3), C(4, −5) i D(0, −5).
Koliko je rastojawe izme|u ta~aka:
a) A i B b) C i B v) A i D g) C i D d) B i D?
Nacrtaj ta~ke A(0, 3) i B(−4, 0) u koordinatnom sistemu.
Nacrtaj bar jo{ dve ta~ke, C i D, koje su od ta~ke A udaqene isto koliko i ta~ka B
i zapi{i wihove koordinate.
Ako je du`ina jedini~ne du`i jednaka 0,4, popuni tabelu.
Izra~unaj du`inu izlomqene linije EFGHM
ako je du`ina jedini~ne du`i jednaka 0,5 cm.
x
O
A
y
rastojawe od
ta~ke do A
koordinatnog početka
Izrazi rastojawe izme|u ta~aka
u jedini~nim du`ima.
du`
du`ina u
jedini~nim
du`ima
du`ina u
centimetrima
AB
AC
BD
A
C
B
D
x
y
1
1
E
F
G
H M
x
y
1
1
100
8 Odredi koordinate sredi{ta du`i:
a) AB b) CD v) AE
g) AC d) CB
9 Odredi koordinate sredi{ta M du`i AB ako je:
a) A(−3, 0) i B(4, 0) b) A(−2,4; −3) i B(−4,8; −3)
v) A(0, −3) i B(0, −4) g) A(−2; 1,4) i B(−2, −2)
13 Odredi koordinate ta~aka A
1
i B
1
simetri~nih, redom, ta~kama A(2, 2) i B(1, 4)
u odnosu na osu y i izra~unaj obim ~etvorougla A
1
ABB
1
.
14 Izra~unaj obim trougla ABC.
a) A(−3, 0), B(4, 0) i C(0, −3) b) A(−3, 4), B(−3, 0) i C(2, 2)
15 Izra~unaj obim trapeza ABCD.
a) A(−4, −4), B(4, −4), C(1, 0), D(−4, 0) b) A(−4, 2), B(0, 5), C(0, 7), D(−4, 10)
A
D
C
B
E
x
y
1
1
10 Ta~ke A(−1,2), B(2, 2), C(2, 6) i D jesu temena
pravougaonika. Odredi koordinate temena D
i koordinate ta~ke O preseka dijagonala.
Nacrtaj u koordinatnoj ravni
pravougaonik ABCD
11 Date su koordinate tri temena paralelograma ABCD.
Odredi koordinate ~etvrtog temena i koordinate ta~ke
O preseka dijagonala.
a) A(−2, 2), B(0, 0), C(4, 0) b) A(−2, 2), C(0, 0), D(4, 0)
Nacrtaj u koordinatnoj ravni
date tri ta~ke. Konstrui{i
~etvrto teme paralelograma
i pro~itaj wegove koordinate.
12 Izra~unaj du`ine te`i{nih du`i trougla ABC ako je:
a) A(−2, 0), B(4, 0) i C(0; −4)
b) A(−3, 4), B(−3, 0) i C(3, 2)
Podseti se da su krajwe ta~ke
te`i{ne du`i teme trougla i
sredi{te naspramne stranice.
101
16 a) Ako je ta~ka M sredi{te du`i CD, nacrtaj ta~ku D
i napi{i wene koordinate.
b) Ako je ta~ka P sredi{te du`i AB, nacrtaj ta~ku A
i napi{i wene koordinate.
v) Ako je ta~ka Q sredi{te du`i EF, nacrtaj ta~ku F
i napi{i wene koordinate.
17 Ako je ta~ka S sredi{te du`i AB, odredi koordinate ta~ke B.
a) S(−3, 1), A(0, 1) b) S(−3, 0), A(−3, 2) v) S(−3, 0), A(0, 2)
g) S(−3, −3), A(2, 2) d) S(−3, 4), A(3, 2)
18 Ta~ka O(4, 4), je presek dijagonala, a ta~ke A(−3, 7) i B(0, 2) jesu temena
paralelograma ABCD. Odredi koordinate temena C i D
19 Izra~unaj povr{inu pravougaonika ABCD ako je A(−1, 1), B(3, 1), C(3, 4).
20 Izra~unaj povr{inu trougla ABC ako je:
a) A(−2, −2), B(2, −2), C(1, 3) b) A(2, 2), B(5, 2), C(−3, −1)
C
E
Q
M
P
B
x
y
1
Neka je ta~ka M(−2, 3) sredi{te du`i CD. Odredi koordinate ta~ke C ako je D(1, 4).
Решење
Ako su (x
1
, y
1
) i (x
2
, y
2
) koordinate krajwih ta~aka du`i, onda se koordinate (x
S
, y
S
)
sredi{ta du`i ra~unaju po formuli:
x
x x
s
=
+
1 2
2
,
y
y y
s
=
+
1 2
2
Dakle,
− =
+
2
1
2
2
x
, odakle sledi 1 + x
2
= −4, odnosno x
2
= −5.
Na isti na~in dobijamo:
3
4
2
2
=
+ y
4 + y
2
= 6
y
2
= 2
D
C
M
x
y
1
2
1 −5
102
21
22
23
24
Izra~unaj povr{inu paralelograma ABCD ako je jedini~na du` 0,5 cm.
a) b)
Izra~unaj povr{inu trapeza u zadatku 15.
Izra~unaj povr{inu trougla ABC ako je:
a) A(−2, −5), B(2, −2), C(1, 3) b) A(2, 4), B(5, 2), C(−3, 1)
Izra~unaj povr{inu ~etvorougla ABCD na slici.
a) b)

C
A
D
B
x
y
1
1
C
A
D
B
x
y
1
1
Izra~unaj povr{inu trougla ABC
ako je A(−2, 3), B(4, 2) i C(1, −4).
Решење
Du`ine du`i u koordinatnoj ravni izra`ene su u
jedini~nim du`ima. Jedinica mere za povr{inu
u koordinatnoj ravni je jedini~ni kvadrat,
to jest kvadrat stranice 1.
P
APQR
= 7 ⋅ 6 = 42
P
APB
=
1 6
2

= 3
P
BQC
=
3 6
2

= 9
P
CRA
=
7 3
2

= 10,5
P
ABC
= 42 – (3 + 9 + 10,5) = 42 – 22,5 = 19,5
Na primer, du`ina du`i AP je
6 jedini~nih du`i, povr{ina
pravougaonika APQR je 42
jedini~na kvadrata.
C
A
A
Q R
P
B
x
y
C
A
D
B
x
y
1 2
3 −3 −4
−4
4
1
-1
C
A
D
B
x
y
1
−2
−2
2 1
4
−3
−3
3
103
25
26
27
Izra~unaj povr{ine trouglova u zadatku 14.
Izra~unaj povr{inu petougla ABCDE ako je A(−4, −2), B(1, −4), C(4, 0), D(0, 4), E(−1, 4).
Du` AB preslikaj centralnom simetrijom u odnosu na ta~ku S na du` A
1
B
1
. Izra~unaj
obim i povr{inu ~etvorougla AB
1
A
1
B ako je A(−2, 3), B(1, 2) i S(0, −2)
Директно пропорционалне величине.
Графички приказ директно пропорционалних
величина
1
2
3
Da li su veli~ine x i y date u tabeli direktno proporcionalne? Objasni.
Veli~ine x i y su direktno proporcionalne.
Odredi koeficijent proporcionalnosti i popuni tabelu.
U tabeli je dat broj fotokopija koje se mogu napraviti za odre|eno vreme na
ma{ini za fotokopirawe.
a) Da li su vreme i broj fotokopija direktno proporcionalne veli~ine?
b) Koliko se fotokopija mo`e napraviti za 1 000 minuta?
x 2, 4 2 0,6 1,6
y 12 10 3 0,8
x
1
3
3 6
y 1 3
1
3
9
broj
fotokopija
875 1 750 2 625 8 750
vreme
(u minutima)
25 50 75 250
104
4
5
6
7
8
Veli~ine x i y direktno su proporcionalne. Zapi{i formulom zavisnost
veli~ina x i y i nacrtaj grafik.
a) b)
Nacrtaj grafik zavisnosti veli~ina x i y
datih formulom:
a) y = 3x b) y =
5
2
x
U jednoj kutiji nalazi se 6 markera koji se koriste
za pisawe po beloj tabli.
a) Napravi tabelu kojom }e{ predstaviti zavisnost broja markera od broja kutija.
b) Zapi{i formulom tu zavisnost.
v) Nacrtaj odgovaraju}i grafik.
Iz rezervoara zaprmine 750 l svakog minuta istekne 25 l vode.
a) Koliko vode istekne za 2, 5, 8, 11, 14 minuta?
b) Da li su vreme i koli~ina vode u ovom zadatku direktno proporcionalne veli~ine?
v) Koliko je vremena potrebno da istekne sva voda iz rezervoara?
Za 4 minuta pri punom gasu elisa na avionu napravi 10 800 obrtaja.
a) Koliko obrtaja pri punom gasu elisa napravi za jedan minut?
b) Koliko obrtaja pri punom gasu elisa napravi za 6,5 minuta?
v) Ako je elisa pri punom gasu napravila 21 600 obrtaja, koliko je minuta radila?
x −1 1 2
y −4 4 8
x
1
2
1 3
y 1 2 6
Prvo napravi tabelu vrednosti za
promenqive x i y. Za crtawe grafika
dovoqno je da izabere{ dve vrednosti za x
i da izra~una{ odgovaraju}e vrednosti za y.
broj markera = 6 ⋅ broj kutija
Avion dvosed Lasta napravqen u na{oj fabrici aviona
Utva opremqen je klipnoelisnim motorom koji ima
maksimalan broj obrtaja 2 700 u minuti, {to avionu daje
maksimalnu brzinu od 400 km/h.
„Ласта” са клипноелисним мотором
105
Директно и обрнуто пропорционалне
величине
1
2
3
4
5
Veli~ine x i y su direktno proporcionalne. Odredi koeficijent
proporcionalnosti i popuni tabelu.
Veli~ine a i b obrnuto su proporcionalne. Odredi koeficijent
proporcionalnosti i popuni tabelu.
Da li su vrednosti za x i y date u tabeli direktno proporcionalne? Objasni.
Bojan vozi bicikl prose~nom brzinom od 10 kilometara na sat.
a) Koliko kilometara Bojan pre|e za 2 sata, 3 sata, 4 sata, 5 sati?
b) Da li su pre|eni put i vreme izra~unati pod a) direktno proporcionalne
veli~ine?
Povr{ina paralelograma je 30 cm
2
.
a) Izra~unaj h
a
i h
b
ako je a = 6 cm i b =15 cm.
b) Da li su du`ine stranice a i visine h
a
,
kao i stranica b i visine h
b
datog paralelograma
obrnuto proporcionalne veli~ine? Objasni.
x
5
2
4 1 8
y 1 2 8
x 16 1 2
y 0,5

1
4
3
2
2
x 5
1
2
5
4
15
y 12 1,2 3 36
s = vt
Kra}oj stranici datog
paralelograma odgovara du`a
visina, a du`oj stranici
odgovara kra}a visina.
h
a h
b
a
b
h
a h
b
a
b
106
6 a) Na osnovu grafikona popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
b) Da li su obim i du`ina stranice direktno proporcionalne veli~ine?
!
1
5
10
15
20
25
30
2 3 4 5 6 7
obim jednakostraničnog trougla
obim pravilnog petougla
a (cm)
O (cm)
stranica (cm)
obim jednakostrani~nog
trougla (u cm)
obim pravilnog
petougla (u cm)
1 3 5
107
7
8
9
Povr{ina pravougaonika je 42 cm
2
.
a) Popuni tabelu ako su a i b stranice pravougaonika.
b) Da li su du`ine stranica datog pravougaonika obrnuto proporcionalne
veli~ine?
Da li su veli~ine x i y date u tabeli direktno ili obrnuto proporcionalne?
Objasni.
Na grafiku je predstavqena zavisnost pre|enog puta (izra`enog u metrima) od
vremena (izra`enog u minutima).
a) Koliki je put pre|en za 3 minuta?
b) Koliko je vremena potrebno da se pre|e put od 300 metara?
v) Popuni tabelu.
g) Da li su veli~ine pre|eni put i vreme direktno proporcionalne? Objasni.
a 2 4 5
b 3 6
a
3
4
6 1,5 5
b 4
1
2
2 0,6
!
2 4 6
50
100
150
200
250
300
350
vreme
(min)
pređeni
put (m)
vreme
(min)
0 2 4 6
pre|eni
put (m)
108
10
11
Mama je za 0,5 kg mesa platila 235 dinara. Koji su odgovori ta~ni?
a) Za 1 kg mesa platila je 470 dinara.
b) Za 2,8 kg mesa platila je 658 dinara.
v) 3a 4 700 dinara mo`e se kupiti 10 kg mesa.
g) Za 2 350 dinara mo`e se kupiti vi{e od 5 kg mesa.
Vojinov auto na 100 km potro{i 6,5 l benzina.
a) Koliko litara benzina }e auto potro{iti na putu du`ine 300 km?
b) Koliko litara benzina }e auto potro{iti na putu du`ine 50 km?
v) Koliko litara benzina }e auto potro{iti na putu du`ine 350 km?
g) Koliki put mo`e da pre|e Vojin sa svojim autom ako je kupio 26 l benzina?
Пропорција
1
2
3
4
5
Od kojih brojeva mo`e{ sastaviti proporciju?
a) 3,6; 9; 4; 10 b) 8; 0,8 80; 0,08 v)
1
4
,
1
2
, 1, 4
Izra~unaj vrednost nepoznatog ~lana proporcije.
a) 4,6 : 23 = 9,2 : x b) a :
3
5
= 45 : 9 v) 100 : y = 1 : 0,1
Izra~unaj vrednost nepoznatog ~lana proporcije.
a) 24 : (x + 2) = 6 : x b) x : (x − 5) = 4 : 1 v) 2 : x = 14 : (x + 1)
Stranice pravougaonika su u razmeri a : b = 6 : 9.
Ako je a = 12 cm, izra~unaj stranicu b i povr{inu
pravougonika.
Dat je kvadrat stranice a = 4 cm.
a) Odredi povr{inu drugog kvadra tako da odnos
stranica prvog i drugog kvadrata bude 2 : 3.
b) Odredi povr{inu tre}eg kvadrata tako da odnos
stranica drugog i tre}eg kvadrata bude 2 : 1.
Stranicu b ra~una{ na osnovu
proporcije 12 : b = 6 : 9
U delu zadatka pod a)
stranicu b tra`enog
kvadrata ra~una{ na osnovu
proporcije 4 : b = 2 : 1.
109
6
7
8
Kuvar Mile pravi proju tako {to pome{a kukuruzno i p{eni~no bra{no u odnosu
5 : 2, pa doda ostale sastojke. Koliko mu je potebno p{eni~nog bra{na ako ima
500 g kukuruznog bra{na?
Na karti razmere 1 : 50 000 rastojawe izme|u dva mesta iznosi 9 cm. Koliko je to
rastojawe u prirodi?
Beograd je od Pariza udaqen 1 445 km. Koliko je rastojawe izme|u ova dva grada
na karti ako je ona ra|ena u razmeri 1 : 1 000 000?
Rastojawe na karti izme|u Beograda i Novog Sada
iznosi 30 cm. Koliko je rastojawe u prirodi izme|u
tih gradova ako je karta ra|ena u razmeri 1 : 250 000.
Решење
Ozna~imo sa x tra`eno rastojawe.
Razmera 1 : 250 000 zna~i da 1 cm na karti
odgovara 250 000 cm u prirodi, pa rastojawu
od 30 cm na karti odgovara x cm u prirodi.
Na osnovu podataka sastavimo proporciju.
1 : 250 000 = 30 : x
x = 30 · 250 000
x = 7 500 000 cm = 75km
9 Model prema kojem je izra|ena kupola katedrale Santa Marija del Fiore ra|en je
u razmeri 1 : 12. Ako je pre~nik modela 3,5 m, koliki je pre~nik kupole?
Katedrala Santa Marija del Fiore nalazi se u
italijanskom gradu Firenci i jedna je od najlep{ih
gra|evina podigutih u Evropi od XIII do XV veka.
Izgradwa je trajala vi{e od 150 godina jer su Firentinci
`eleli katedralu s najve}om kupolom. Gra|ani Firence
raspisali su javni konkurs na kojem je pobedio Filipo
Bruneleski, firentinski zlatar, skulptor i arhitekta
nadma{iv{i mnoge poznate renesansne umetnike.
Bruneleskijava genijalnost ogledala se u tome {to za
konstrukciju kupole, zidanu od opeke, nisu bile potrebne
drvene potpore – ona je sama sebe podupirala.
Катедрала у Фиренци
Novi Sad
Beograd
1:250 000
110
Petar i Vera treba da podele xeparac od 2 400 dinara u odnosu 7 : 5. Koliko dinara treba
da dobije Petar, a koliko Vera?
Re{ewe
Obele`imo sa P deo sume koji treba da dobije Petar,
a sa V deo sume koji treba da dobije Vera.
P + V = 2400 zbir suma je 2400
P : V = 7 : 5 odnos wihovih suma je 7 : 5
P : 7 = V : 5 unutra{wi ~lanovi u proporciji
mogu zameniti mesta
P
7
= k ,
V
5
= k
P = 7k, V = 5k
P + V = 12k
Zakqu~ujemo da je:
12k = 2400
k = 200
Petar dobija: 7 · k = 7 · 200 = 1 400 dinara. Vera dobija: 5 · k = 5 · 200 = 1 000 dinara.
Zbir o{trih uglova u
pravouglom trouglu je 90°.
Ako sumu od 2 400 dinara
treba podeliti u razmeri
7 : 5, to zna~i da 2 400 dinara
treba podeliti na 12 jednakih
delova, od ~ega Petar dobija
7 tih delova, a Vera 5.
O = 2a + b
10
11
12
13
14
U bokalu zapremine 1,5 l napravqen je sok od vode i sirupa u odnosu 3 : 2.
Koliko je decilitara vode i koliko decilitara sirupa potrebno da bi se napravio sok?
U jednoj {koli odnos de~aka i devoj~ica je 4 : 5.
a) Kolika je razmera broja de~aka i ukupnog broja u~enika?
b) Kolika je razmera broja devoj~ica i ukupnog broja u~enika?
v) Ako u {koli ima 450 de~aka, koliko ima devoj~ica?
O{tri uglovi u pravouglom trouglu odnose se kao 7 : 2.
Izra~unaj mere tih uglova.
Obim jednakokrakog trougla je 39 cm. Ako je odnos kraka
prema osnovici 5 : 3, izra~unaj du`ine osnovice i kraka.
Bronza je legura bakra i kalaja u razmeri 4 : 1. Koliko kilograma je te{ka statua
kowanika odlivenog od ove legure ako je u woj 120 kg kalaja.
Bronza je najstarija legura, napravqena jo{ u preistoriji. Dobijena je stapawem bakra i
kalaja koji su u ~istom obliku nala`eni u prirodi. Prednost legura jeste u tome {to se one
lak{e tope i obra|uju od osnovnih metala, a imaju ve}u ~vrsto}u i postojanost od wih.
Бронза
111
Примена директне и обрнуте
пропорционалности
1
2
3
4
5
Veli~ine x i y date u tabeli direktno su proporcionalne.
Odredi koeficijent proporcionlnosti i popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
a) b)
a) Veli~ine x i y obrnuto su proporcionalne.
Popuni tabelu.
b) Koliki je koeficijent proporcionalnosti?
Veli~ine a i b obrnuto su proporcionalne. Koeficijent proporcionalnosti je 6.
Popuni tabelu.
Da li su veli~ine x i y date u tabeli direktno ili obrnuto proporcionalne?
Objasni.
Popuni tabelu.
Baka Marina pravi xem od kajsija tako {to
na 800 g kajsija potro{i 200 g {e}era.
a) Koliko joj je {e}era potrebno za 5 kg kajsija?
b) Koliko joj je kajsija potrebno ako je kupila
8 kg {e}era?
x 3 24 6
y 12 18
x 3 7
y 1 3,5
1
2
x 18 36
y 5 4 36
a
1
12
3
4
b 1
3
2
x
1
1
2
1,2 0,5 5
y
2
3
5
6
2 0,2
Koli~ine kajsija i {e}era
jesu direktno proporcionalne
veli~ine. Za vi{e kajsija
potrebno je vi{e {e}era.
112
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Ana pretr~i 60 m za 12 sekundi. Za koliko }e sekundi
pretr~ati 100 m ako bude tr~ala istom brzinom?
Igor za 20 minuta pro~ita 5 strana kwige.
Koliko mu je potrebno vremena da pro~ita kwigu
koja ima 300 strana?
Pakovawe od 1,5 kg medewaka ko{ta 360 dinara. Koliko ko{ta pakovawe od 850 g
Neki travwak 5 kosa~a pokosi za 9 sati.
Koliko je kosa~a porebno da se isti travwak
pokosi za 15 sati?
\or|e je nameravao da kupi 50 xakova po 60 kg semenskog kukuruza.
U prodavnici su imali samo xakove od 75 kg. Koliko je xakova od 75 kg potrebno
\or|u da bi kupio koli~inu semenskog kukuruza koja mu je potrebna?
U toku godine u jednom preduze}u obavi se prose~no 28 028 telefonskih razgovora.
Kolko se prose~no razgovora obavi u tom preduze}u za dve nedeqe?
Za 600 g suvih kajsija potrebno je 1,35 kg sve`ih. Koliko je sve`ih kajsija
potrebno za 1 kg suvih kajsija?
Od jednog stabla oraha mo`e se dobiti 18 dasaka debqine 3,5 cm. Koliko se dasaka debqine
3 cm mo`e dobiti od istog stabla?
Od 45 m
2
kartona napravi se 75 kutija. Koliko se kutija mo`e napraviti od 36 m
2
kartona?
Centrifuga ve{-ma{ine napravi 900 okretaja u minutu.
a) Koliko okretaja napravi za 20 sekundi?
b) Koliko okretaja napravi za
1
15
sata?
Milkin pas prose~no za 8 dana pojede pakovawe hrane od 2 kg.
Koliko hrane prose~no pojede Milkin pas za 3 dana?
Za du`u stazu potrebno je
vi{e vremena.
Mo`e{ da ra~una{ i ovako:
5 strana 20 minuta
1 strana 20 : 5 = 4 minuta
300 strana 300 · 4 minuta
Mawe kosa~a pokosi isti
travwak za vi{e sati. Broj
kosa~a i broj sati jesu obrnuto
proporcionalne veli~ine.
113
Примена пропорциja у процентном рачуну
1
2
3
Popuni tabelu.
Izra~unaj.
a) 4% od 400
b) 14% od 56 000
v) 95% od 5 00 g) 2,6% od 1 000.
Prilikom mlevewa p{enice oko 25% otpada na mekiwe.
Koliko se kilograma mekiwa dobija od 720 kg p{enice?
razlomak

1
2
decimalni
broj
0,45
procenat 17%
Nau~ili smo da se procentom
izra`ava deo od 100, to jest
procentni zapis broja
1
100
je 1%.
Izra~unati 5% od broja 1 200
zna~i izra~unati vrednost
proizvoda:
5% · 1 200 =
5
100
· 1 200
Crna ~okolada sadr`i 80% kakaoa.
Koliko grama kakaoa ima u pakovawu od 90 g crne ~okolade?
Решење
Prvi na~in
Ra~unamo vrednost proizvoda:
80% · 90 =
80
100
90 ⋅ = 72
U ~okoladi od 90 g ima 72 g kakaoa.
Drugi na~in
U re{avawu ovakvih i sli~nih zadataka mo`e{ koristiti proporciju.
grami procenti
90 100
x 80
90 : x = 100 : 80
100 x = 7200
x = 72
U ~okoladi od 90 g ima 72 g kakaoa.
Grami i procenti su direktno
proporcionalne veli~ine
114
4
5
6
7
Na kesici pr`enih krompiri}a nalazi se tabela
o hranqivoj vrednosti proizvoda.
a) Koliko grama masti ima u 150 g pr`enih krompiri}a?
b) Koliko }emo kalorija uneti u organizam ako pojedemo 44 g krompiri}a?
v) Izrazi rezultat pod b) u xulima.
Kosilica za travu koristi me{avinu benzina i uqa. U rezervoar
kosilice mo`e se sipati
1
2

l

me{avine benzina koja sadr`i 2,5% uqa.
a) Koliko mililitara uqa sadr`i ta me{avina?
b) Koliko decilitara benzina sadr`i ta me{avina?
U jednom odeqewu 30% u~enika zavr{ilo je godinu
sa odli~nim uspehom, 50% sa vrlo dobrim, a 6 u~enika imalo je
dobar uspeh. Dovoqnih i nedovoqnih u~enika nije bilo.
a) Koliko je u~enika u ovom odeqewu?
b) Koliko je u~enika sa odli~nim uspehom?
U toku jedne poslovne godine preduze}e je ostvarilo 18% prihoda od prodaje usluga,
70% od prodaje proizvoda i 12% od drugih poslova. Ako prihod od drugih poslova
iznosi 1 200 000 dinara, izra~unaj prihod od:
a) prodaje usluga
b) prodaje proizvoda.
hranqiva vrednost u 100 gr
proteini 5,3 gr
ugqeni hidrati 53,5 gr
masti 35,2 gr
energetska vrednost 548 kcal
U me|unarodnom sistemu mera
(SI) merna jedinica za energiju
je xul.
1 kcal = 4,1858 kj
1 l = 1 000 ml
1 l = 10 dl
Dobar uspeh imalo je
20% u~enika.
Nepohodan unos kilokalorija u organizam zavisi od
uzrasta, pola i, naravno, nivoa fizi~ke aktivnosti
pojedinca. Da bi se devoj~ice normalno razvijale
i rasli u periodu adolescencije neophodno je da
u proseku dnevno unesu prose~no 2 100 kcal, dok je
de~acima potrebno 2 400 kcal dnevno.
Килокалорије
115
8
9
10
11
12
13
14
Cena automobila bez poreza iznosi 12 999 evra.
a) Kolika je cena u evrima s porezom od 18%?
b) Ako je na dan pla}awa sredwi kurs evra
bio 105,2 dinara, kolika je vrednost
tog automobila u dinarima?
Patike ko{taju 7 340 dinara. Vlada je na prole}noj
rasprodaji kupio patike po ceni ni`oj za 20%.
Koliko je Vlada platio patike?
Cena cipela smawena je sa 7 800 na 6 396 dinara. Koliko to sni`ewe iznosi u procentima?
Na prijemnom ispitu Nikola je od 17 zadataka ta~no uradio 15.
Koliki je procenat ta~no ura|enih zadataka?
Pro{le {kolske godine u prvi razred gimnazije upisano je 180 u~enika. Ove godine
upisano je 20% vi{e. Koliko je sada u~enika upisanih u prvi razred?
U prodavnici je u toku jedne nedeqe zbog lo{eg vremena prodaja ki{obrana porasla u
odnosu na prethodnu nedequ za 24%, {to iznosi 30 komada.
a) Izra~unaj koliko je ki{obrana prodato prethodne nedeqe, a koliko tokom te nedeqe.
b) Izra~unaj koliko }e se ki{obrana prodati naredne nedeqe ako prodaja opadne za
10% u odnosu na tu nedequ.
Cena kilograma soli je 65 dinara. So je prvo
poskupela za 10% , a onda je pojeftinila za 10%.
Koliko iznosi cena kilograma soli posle pojeftiwewa?
Prvi na~in
a)12 999 + 18% ·12 999
Drugi na~in
Ozna~imo sa x cenu sa porezom u
evrima
dinari procenti
12 999 100
x 118
Mo`e{ koristiti digitron.
Prvi na~in
7 340 − 20% · 7 340
Drugi na~in
dinari procenti
7 340 100
x 80
Prvi korak
Prvo izra~unaj cenu posle
poskupqewa od 10%.
Drugi korak
Izra~unaj sni`ewe od 10%
na cenu koju si dobio
u prvom koraku.
116
15
16
17
18
Cena nekog proizvoda je 4 500 dinara. Posle pojeftiwewa od 12% do{lo je do
poskupqewa od 5%. Kolika je cena proizvoda posle tih promena?
Od 120 u~enika {estog razreda 80% bavi se sportom, a od wih 50% trenira fudbal.
Koliko u~enika {estog razreda trenira fudbal?
Na sajmu kwiga Janko je kwigu,s popustom
od 15%, platio 676 dinara.
Koliko je kwiga ko{tala pre pojeftiwewa?
Nada je izvesnu sumu novca stavila na {tedwu. Posle godinu dana Nada je, uz dobijenu
kamatu od 5%, na svom ra~unu imala 56 700 dinara. Kolika je suma koju je Nada dala na
{tedwu?
Neka je x cena kwige pre pojeftiwewa.
Kako je popust 15%, to zna~i da 85% od
po~etne cene kwige iznosi 676 dinara.
Prvi na~in
85% · x = 676
Drugi na~in
dinari procenti
676 85
x 100
Примена пропорција
1
2
3
4
Od kojih brojeva mo`e{ sastaviti proporciju?
a) 15, 35, 9, 21 b) 0,25; 0,45; 0,6; 0,96 v) 3
5
7
; 3
3
11
; 6
1
9
; 5
5
13
Izra~unaj vrednost nepoznatog ~lana proporcije.
a) 12 : 16 = 3 : x b) 99 : 72 = 4x : 32 v)
3
10
8
15
9
3
4
17
1
3
x : : =
Maja testo za kola~e pravi tako {to stavi 4 jajeta, 80 g {e}era i 100 g bra{na.
Koliko je {e}era i bra{na Maji potrebno ako `eli da napravi testo od 6 jaja?
Polupre~nici krugova su u razmeri 3 : 4. Ako je polupre~nik maweg kruga 6 cm, izra~unaj
obim i povr{inu ve}eg kruga.
117
5 U zelenoj zoni cene kilovat-sata (kWh) po ni`oj i vi{oj tarifi odnose se kao 1 : 4.
Ukoliko je cena kilovat-sata po ni`oj tarifi 1,04 dinara, koliko }emo platiti ako
potro{imo 238 kWh po vi{oj tarifi i 112 kWh po ni`oj tarifi?
6
7
8
Podeli broj 324 na dva dela koji se odnose kao 4 : 5.
Jedan unutra{wi ugao trougla je 63°, a druga dva ugla odnose se kao 4 : 5.
Izra~unaj uglove trougla.
Podeli broj 700 na dva dela koji se odnose kao
1
2
:
1
3
Doma}instva pla}aju ra~un za elektri~nu energiju
na osnovu utro{enih kilovat-sati.
Utro{eni kilovat-sati, bez obzira na vrstu brojila,
raspore|eni su po zonama na slede}i na~in:
zelena do 350 kWh,
plava od 351 do 1600 kWh
i crvena od 1601 kWh.
U svakoj zoni postoje dve tarife – vi{a je
od 8 h do 24 h, a ni`a od 24 h do 8h.
Потрошња електричне енергије
у домаћинству
Na primer, iz proporcije:
a : b = 2 : 3
zakqu~ujemo da su veli~ine a i b proprocionalne brojevima 2 i 3,
{to zapisujemo:
a = 2k b = 3k
Sli~no tome, za tri veli~ine ili vi{e wih mo`emo formirati produ`enu
proporciju.
Na primer, zapis:
a : b : c = 5 : 7 : 9
jeste produ`ena proporcija. Na osnovu produ`ene proporcije zakqu~ujemo da
su veli~ine a, b i c, redom, proporcionalne bojevima 5, 7 i 9, odnosno da je:
a = 5k b = 7k c = 9k
118
Podeli 3 660 dinara na tri osobe tako da sume koje će one dobiti
budu u odnosu 1 : 2 : 3.
Re{ewe
Obele`imo sa a deo sume koji će dobiti prva osoba,
sa b deo sume koji će dobiti druga osoba, a sa c deo sume
koji će dobiti tre}a osoba.
a + b + c = 3660 zbir wihovih suma iznosi 3600 dinara
a : b : c = 1 : 2 : 3 odnos wihovih suma je 1 : 2 : 3
a = k, b = 3k, c = 4k
k + 2k + 3k = 3 660
6k = 3 660
k = 610
a = 610 dinara, b = 1 220 dinara, c = 1 830 dinara
Katete pravouglog trougla odnose se kao 3 : 4. Ako je du`ina hipotenuze 90 cm,
izra~unaj obim i povr{inu trougla.
Re{ewe
Neka su a i b katete pravouglog trougla.
a : b = 3 : 4
a = 3k, b = 4k
Da bismo izra~unali obim pravouglog trougla, neophodno je da primenimo
Pitagorinu teoremu.
a b c
2 2 2
+ =
3 4 90
2 2 2
k k ( ) + ( ) = ( ) cm
9 16 8100
2 2 2
k k + = cm
25 8100
2 2
k = cm
k
2 2
324 = cm
k = 18 cm
a = 54 cm, b = 72 cm
O = 54 cm + 72 cm + 90 cm = 216 cm
P =
54
2
cm+ cm 72
= 1 944 cm
2
Sumu od 3 600 dinara
podelili smo na 6
jednakih delova.
Prva osoba je dobila
jedan takav deo, druga
osoba dva takva dela, a
tre}a tri.
9
11
10
12
Metalni nov~i} od dva australijska dolara napravqen je od legure bakra, cinka
i nikla u razmeri 46 : 3 : 1. Ako je jedan takav nov~i} te`ak 10 grama, koliko
kilograma bakra, cinka i nikla ima u 10 000 nov~i}a?
Odnos jedne katete i hipotenuze pravouglog trougla je 3 : 5.
Ako je druga kateta du`ine 12 cm, izra~unaj obim trougla.
Izra~unaj unutra{we uglove trougla ako se oni odnose kao 2 : 3 : 4.
Stranice pravougaonika odnose se kao 7 : 5, a wegov obim je 48 cm.
Izra~unaj povr{inu pravougaonika.
119
22
21
14 Celokupnu koli~inu peska sa jednog stovari{ta mo`e da razveze 16 kamiona nosivosti 5 t.
Koliko je kamiona nosivosti 8 t potrebno da se razveze ista koli~ina peska?
15 Cena pakovawa od 2,5 kg luka iznosi 112,5 dinara. Koliko ko{ta pakovawe
od 500 g luka?
16 Putni~ki voz pre|e razdaqinu izme|u dva grada za 1,5 h voze}i prose~nom brzinom
od 80
km
h
a) Koliko bi vremena trebalo vozu da pre|e tu razdaqinu ako se kre}e prose~nom
brzinom od 60
km
h
?
b) Kolika je prose~na brzina voza koji tu razdaqinu mo`e da pre|e za 1,2 sata?
17 Ra~un Infostana za mesec juli iznosi 2 870 dinara. Uplatom do 15. 7. ostvaruje se
popust od 5%. Koliko iznosi ra~un u dinarima?
18 Za koliko }e sati pe{ak pre}i 7 km ako za 24 minuta pre|e 2 km?
19 Za jedan dan 25 radnika prose~no nabere 500 kg vi{awa.
a) Koliko vi{awa nabere 15 radnika za jedan dan?
b) Koliko je radnika potrebno da bi se u jednom danu nabralo prose~no 800 kg vi{awa?
v) Koliko kilograma vi{awa prose~no nabere 25 radnika za pet radnih dana?
20 Kanal za vodovodne cevi iskopa 6 radnika za 8 sati.
Koliko je radnika je potrebno da bi se taj isti kanal iskopao za 6 sati?
Posle sni`ewa od 210 dinara pantalone se prodaju
za 3 290 dinara. Koliko je sni`ewe u procentima?.
13 Aleksa put od 240 km automobilom pre|e za 3 sata.
a) Koliko }e kilometara Aleksa pre}i za 4,5 sata
ako se kre}e istom brzinom?
b) Koliko mu je sati potrebno da pre|e 180 km
ako se kre}e istom brzinom?
1 h = 60 min
Prvo izra~unaj
cenu pre sni`ewa
U fabrici bezalkoholnih pi}a jednom vrstom soka napuweno je 600 boca od 1,5 l.
Koliko bi se fla{a zapremine 2l napunilo tim sokom?
120
Пробај и ово
23
24
25
27
28
29
26
Prodajna cena patika je 6 420 dinara.
Ako je trgova~ka mar`a 7%, kolika je nabavna cena patika?
Cena nao~ara za sunce iznosi 2 500 dinara. Posle letwe sezone, cena tih nao~ara prvo
je sni`ena za 40%, a onda za 10%. Kolika je cena nao~ara posle oba sni`ewa?
Kada je Sa{a pre{ao 150 m puta od ku}e do prodavnice, ostalo mu je da pre|e
jo{ 60% puta. Koliko je prodavnica udaqena od Sa{ine ku}e?
Stranice pravougaonika su a = 20 cm i b = 12 cm.
Za koliko }e se procenata pove}ati wegova
povr{ina ako se stranica a pove}a za 20%,
a stranica b smawi za 10%?
Sve`e gro`|e sadr`i 80% vode, a suvo 18% vode. Koliko kilograma sve`eg gro`|a treba za
16 kg suvog gro`|a?
Ruda sadr`i 60% primesa. Posle prerade metal sadr`i 6% primesa. Koliko se metala
dobija iz 42 tone ove rude?
Rastojawe izme|u Pariza i Wujorka ^arls Lindberg je 1927. godine prvi uspeo da
preleti avionom za 33,5 sati, lete}i prose~nom brzinom od 167
km
h
.
a) Tipi~ni putni~ki avioni, kao {to je boing 747, danas prele}u ovu relaciju prose~no
za 7,5 sati. Kojom prose~nom brzinom danas lete putni~ki avioni?
b) Najbr`i putni~ki avion konkord na ovoj relaciji leteo je prose~nom brzinom
od 1526
km
h
. Koliko je sati prose~no trajao wegov let na toj relaciji?
nabavna cena
+ trgova~ka mar`a
= prodajna cena
Prvi korak
Izra~unaj a
1
= a + 20%a
i b
1
= b − 10%b.
Drugi korak
Izra~unaj P
1
= a
1
· b
1
.
Tre}i korak
Razliku povr{ina P
1
− P
izrazi procentom u odnosu na
povr{inu P.
121
Круг
Централни и периферијски угао
1
2
3
4
Nacrtaj krug k(O, r = 3 cm) i centralne uglove α = 45° i β = 30°.
Za svaki ugao nacrtaj i obele`i odgovaraju}u tetivu i oboj odgovaraju}i luk.
Nacrtaj centralni ugao i tri periferijska ugla koja odgovaraju obojenom luku date
kru`nice.
a) b)
Nacrtaj i obele`i centralni ugao koji odgovara periferijskom uglu kruga na slici.
Oboj i obele`i odgovaraju}i luk.
a) b) v)
Data je kru`nica k i periferijski uglovi na slici.
Za svaki od wih nacrtaj i obele`i odgovaraju}i centralni ugao,
odgovaraju}u tetivu i luk i popuni tabelu.
D
B
O
O
k
k
C
A
β
β
β
O
O
O
k
k
k
ugao β γ δ
odgovaraju}a
tetiva
odgovaraju}i
luk
C
P
G
M
F
Q
E
B
O
A
β
δ
γ
k
122
5
6
7
8
Izra~unaj ugao β na slici.
a) b) v)
Izra~unaj uglove α i β na slici.
a) b)
Na osnovu slike popuni tabelu kao {to je zapo~eto.
Koliki je periferijski ugao nad pre~nikom kruga?
r
r
r
r
O
O
O
k
k
k
130°
60°
100°
β
β
β
r
r
r
O
O
k
k
40°
80°
β
α
α
β
α β δ γ ϕ
60°
60°
30°
α
β
δ
γ
ϕ
O
Pravilan petougao ABCDE upisan je u krug K. Izra~unaj ugao:
a) �ADB b) �EDB
Re{ewe
a) Neka je β = �ADB
Luk AB

iznosi petinu kru`ne linije jer je u krug upisan
pravilan petougao.
Zna~i da centralni ugao nad lukom AB

iznosi 72° jer luku AB


odgovara petina punog ugla.
Ugao β je periferijski ugao nad lukom AB

.
Zakqu~ujemo da je β = 36°.
β
B
A
C
D
E
β
B
A
C
D
E
123
b) Neka je β = �EDB
Luk EB


jednak je
2
5
kru`nice k.
Centralni ugao nad lukom EB


je
2
5
punog ugla.
Ugao β je periferijski ugao nad lukom EAB

.
Zakqu~ujemo da je β = 72°.
9
10
11
12
U krug je upisan pravilan mnogougao. Koji deo
kru`nice odgovara periferijskom uglu β?
Izra~unaj taj ugao.
a) b) v)
Koliki je centralni, a koliki periferijski ugao, ako je odgovaraju}i luk:
a) petina kru`nice b) tre}ina kru`nice
v) ~etvrtina kru`nice g) osmina kru`nice?
Izra~unaj centralni i periferijski ugao nad:
a)
3
5

kru`nice b)
5
9
kru`nice v)
5
12
kru`nice.
Izra~unaj ugao β na slici.
a) b)
Odgovaraju}i luk ugla β
u delu zadatka pod a) iznosi
2
8
opisane kru`nice.
β
β
β
O
O
k
k
l
200°
212°
β
β
O
O
k
k
l
200°
212°
β
β
U delu zadatka pod b) za ugao β odgovaraju}i
centralni ugao je 360° – 212°
β
B
A
C
D
E
β
B
A
C
D
E
124
13
14
15
Tetiva kruga jednaka je polupre~niku. Koliki je centralni ugao nad tom tetivom?
Koliki je periferijski ugao nad tom tetivom?
^etvorougao ABCD upisan je u kru`nicu k. Ako je �ABC = 122° i �BCD = 88°, izra~unaj
ostale unutra{we uglove tog ~etvorougla.
^etvorougao ABCD upisan je u kru`nicu k. Ako su �ABC = 108°, �BCD = α
i �CDA = α + 10°, izra~unaj α.
Krajwe ta~ke tetive AB kruga K dele kru`nicu na dva luka, l
1
i l
2
.
Doka`imo da je zbir periferijskih uglova nad lukovima l
1
i l
2
jednak 180°.
Re{ewe
Kru`nom luku l
1
odgovaraju centralni ugao α
1
i periferijski ugao β
1
, {to zna~i da je:
α
1
= 2β
1

Kru`nom luku l
2
odgovaraju centralni ugao α
2
i periferijski ugao β
2
, {to zna~i da je:
α
2
= 2β
2

Kako je α
1
+ α
2
= 360°, sledi da je:

1
+ 2β
2
= 360°
β
1
+ β
2
= 180°
Ta~ke A i B dele kru`nicu na lukove l
1
i l
2
za koje va`i l
1
: l
2
= 2 : 3.
Koliki su periferijski uglovi nad tim lukovima?
Re{ewe
Neka su α
1
i α
1
odgovaraju}i centralni uglovi, a β
1
i β
2
periferijski uglovi.
Du`ina luka i centralni ugao direktno su proporcionalne veli~ine, pa je:
α
1
: α
2
= 2 : 3
Primenimo svojstva proporcije.
α
1

: 2 = α
2
: 3 = k
α
1
: 2 = k i α
2
: 3 = k
α
1
= 2k i α
2
= 3k
Znaju}i da je α
1
+ α
2
= 360°, dobijamo:
2k + 3k = 360°
5k = 360°
k = 72°
α
1
= 144°, α
2
= 216°
β
1
= 72°, β
2
= 108°
A
B
β1
β2
α1
α2
l1
l2
l
2
α
2
l
1
α
1
125
16
17
18
Izra~unaj periferijske uglove β i γ nad lukovima l
1
i l
2
ako je:
a) l
1
: l
2
= 1 : 5 b) l
1
: l
2
= 2 : 7 v) l
1
: l
2
= 7 : 5
Ta~ke A, B i C dele kru`nicu u odnosu 2 : 3 : 3. Izra~unaj uglove trougla ABC.
Doka`i da je centralni ugao α kruga dva puta ve}i
od odgovaraju}eg periferijskog ugla β kada centar
O kruga ne pripada periferijskom uglu β.
k
k
α
α1
α2
O
O
C
C
B
B
D
A
A
β
β1
β2
Nacrtaj pre~nik CD kruga K.
Odredi uglove α
1
, α
2
, β
1
i β
2
.
Va`i
α = α
2
− α
1
i β = β
2
− β
1
.
k
k
α
α1
α2
O
O
C
C
B
B
D
A
A
β
β1
β2
Обим круга
1
2
3
4
Izra~unaj obim kruga (π = 3,14) ako je:
a) r = 5 cm b) r = 1,2 cm v) r = 0,25 cm g) r = 35 cm
Izra~unaj obim kruga (π = 3,14) ako je du`ina pre~nika:
a) 42 cm b) 24,5 cm v) 15,4 cm
Izra~unaj polupre~nik kruga (π ≈
22
7
) ako je obim:
a) 11 cm b) 220 cm
Koliko je `ice potrebno da se naprave olimpijski krugovi ako je polupre~nik
svakog kruga 10 cm (π ≈ 3,14).
126
5
6
7
8
9
10
11
12
Koliko }e se puta pove}ati pre~nik kruga
ako se obim pove}a:
a) dva puta b) pet puta?
Koliko }e se puta smawiti obim kruga
ako se polupre~nik smawi:
a) dva puta b) pet puta?
Koliko metara satenske trake treba kupiti da bi se op{io stoqwak
pre~nika 1,5 m (π = 3,14)?
Polupre~nik to~ka bicikla je 45 cm.
Koliki put pre|e Milan biciklom ako se
to~ak okrene 100 puta?
Izra~unaj obim polukruga na slici.
Izra~unaj obim figure na slici.
a) b) v)
Ako je r
1
= 4 cm i r
2
= 6 cm, izra~unaj obim
osen~ene figure na slici.
Od `ice du`ine 12 m napravqena je kru`nica. Koliki je pre~nik te kru`nice?
Za π uzeti 3,14. Rezultat zaokru`i na dve decimale.
Slede}i primer mo`e ti pomo}i
da re{i{ zadatke 5 i 6:
Obimi dva kruga su 8π i 16π.
Izra~unaj wihove polupre~nike
i odredi wihovu razmeru.
Prvo izra~unaj obim to~ka.
Obim figure jeste du`ina linije
koja je ograni~ava.
r = 2 cm
30 mm
30 mm
10 mm
10 mm
30 mm 10mm
r1
r2
127
13
14
15
16
17
Koliko }e se puta okrenuti to~ak automobila pre~nika 80 cm na putu od 3 140 km.
Za π uzeti 3,14.
Planete Zemqa, Mars i Venera kru`e oko Sunca.
Koliko je svaka od wih udaqena od Sunca ako su
du`ine wihovih putawa:
• Zemqe: 942 000 000 km
• Marsa: 1 431 840 000 km
• Venere: 678 240 000 km?
Izra~unaj obim kruga opisanog oko pravouglog trougla s katetama du`ine 4 cm i 3 cm.
Du`ina stranice jednakostrani~nog trougla je 6 cm. Izra~unaj obim kruga:
a) opisanog oko tog trougla b) upisanog u taj trougao.
Stranica kvadrata je 6 cm.
Izra~unaj obim kruga:
a) opisanog oko tog kvadrata
b) upisanog u taj kvadrat.
U zadatku je uzeto da je
putawa planeta koje se
kre}u oko Sunca kru`na.
Za π uzeti 3,14.
a) r
u
=
a
2
, r
o
=
d a
2
2
2
=
Podseti se formula za
izra~unavawe polupre~nika
upisanog i opisanog
kruga preko stranice kod
kvadrata, jednakostrani~nog
trougla i pravilnog
{estougla. Pogledaj stranu
64 u zbirci.
Znamo da su polupre~nik opisane i polupre~nik
upisane kru`nice jednakostrani~nog trougla
redom:
r
o
=
2
3
h i r
u
=
1
3
h
Kako je h
a
=
3
2
, sledi da je:
r
o
=
a 3
3
i r
u
=
a 3
6

a
ro
ru
a
ro
ru
18
Za koliko se razlikuju obimi opisanog i
upisanog kruga pravilnog {estougla sa
stranicom du`ine 1,2 cm?
Polupre~nici opisane i
upisane kru`nice pravilnog
{estougla su: r
o
= a, r
u
=
a 3
2
128
2 Izra~unaj du`inu luka kru`nice polupre~nika 3 cm ako je odgovaraju}i
centralni ugao:
a) 30° b) 75° v) 100° g) 156° d) 225°
19
20
21
22
23
24
Obim kruga upisanog u kvadrat iznosi 8,8 cm. Izra~unaj stranicu kvadrata. Neka je π ≈
22
7
.
Biciklista vozi istom brzinom po kru`noj stazi pre~nika 80 m.
Ako za jedan minut pre|e 314 m, za koliko }e minuta obi}i stazu 5 puta?
Koliko granitnih plo~ica treba da se postavi
po obodu kru`nog travwaka na slici ako su
dimenzije plo~ica 30×30 cm.
Na kru`noj povr{ini obima 400 m napravqeni su
pe{a~ka staza {irine 3 m i kru`ni travwak kao na slici.
Koliko je metara `ice potrebno da bi se travwak ogradio?
Potrebne vrednosti zaokru`i na jedinice.
Obim kruga opisanog oko pravougaonika je 8π cm.
Ako je du`ina jedne stranice 4 cm kolika je du`ina
druge stranicae pravougaonika?
Izra~unaj obim:
a) ~etvrtine kruga b) {estine kruga.
r = 5m
3 m
r
Dijagonala pravougaonika je
jednaka pre~niku opisanog kruga.
r = 2 cm
r = 2 cm
90°
60°
r = 2 cm
r = 2 cm
90°
60°
Дужина кружног лука и обим круга
1 Polupre~nik kruga je 4 cm. Izra~unaj du`inu luka koji je jednak:
a) polovini kru`nice b) ~etvrtini kru`nice v) petini kru`nice.
129
3
4
5
6
7
8
Koliki je pre~nik kruga (π ≈
22
7
) ako je centralni ugao 45°, a du`ina luka:
a) 1,1 cm b) 13,2 cm v) 55 cm?
Koliki je centralni ugao kruga polupre~nika 4 cm ako je du`ina luka:
a) 1,2π cm b) 7,2π cm v) 1π cm?
Izra~unaj du`inu luka kruga s polupre~nikom
du`ine 6 cm ako je centralni ugao:
a) 10′ b) 15′ v) 200′ g) 1000′
Izra~unaj du`inu luka kruga s polupre~nikom
du`ine 6 cm ako je centralni ugao:
a) 22°30′ b) 52°30′ v) 33°45′ g) 7°15′
Koliki ugao opi{e ta~ka na ekvatoru pri rotaciji
Zemqe oko svoje ose za:
a) 1 sat
b) 3 sata
v) 10 minuta?
Ako du`ina polupre~nika Zemqe iznosi 6 370 km,
koliki put pre|e ta ista ta~ka za dato vreme?
Koliki ugao opi{e velika kazaqka na satu za:
a) 1 minut
b) 12 minuta
v) 5 minuta?
Pretvori minute u stepene.
Na primer: 6′ =
1
10
°
( )
Za 24 sata ta~ka opi{e pun ugao.
Za jedan minut velika kazaqka
opi{e {ezdeseti deo punog ugla.
45′ =
45
60
3
4
( )
=
( )
° °
33°45′ =
135
4
( )
°
130
9
10
11
12
13
14
15
Koliki put pre|e vrh velike kazaqke du`ine 8 cm na satu za:
a) 1 minut b) 15 minuta v) 20 minuta g) 45 minuta?
Koliki ugao opi{e mala kazaqka na satu za:
a) 1 sat b) 1 sat i 15 minuta v) 50 minuta?
Koliki put pre|e vrh male kazaqke du`ine 6 cm na satu za:
a) 1 sat b) 30 minuta v) 1 sat i 10 minuta g) 3 sata i 20 minuta?
Kolika je du`ina velike kazaqke na satu ako je wen vrh pre{ao 125,6 cm za 40 minuta?
Beograd se nalazi na pribli`no 45° geografske {irine.
Koliko je Beograd udaqen od ekvatora ako je polupre~nik
zemqe 6 370 km?
Obojena linija sastoji se od delova kru`nih linija. Izra~unaj wenu du`inu.
Izra~unaj obim osen~ene figure ako je du`ina stranice kvadrata 2 cm.
a) b) v)
Za jedan sat mala kazaqka opi{e
dvanaestinu punog ugla
45°
2 cm 3 cm
4 cm
131
Пробај и ово
16 Izra~unaj du`inu obojene linije na slici.
a) b)
2 cm
2 cm
1 cm
2 cm
Површина круга
1
2
3
4
5
6
Izra~unaj povr{inu kruga ako je dat polupre~nik. Za π uzeti 3,14.
a) r = 2,5 cm b) r = 0,8 cm v) r =
5
4
cm
Pre~nik kruga iznosi 12,6 cm. Izra~unaj obim i povr{inu. Za π uzeti
22
7
.
Popuni tabelu.
Ako polupre~nik kruga smawi{ sa 1 dm na 0,1 dm, koliko }e se puta smawiti
povr{ina kruga?
Kako }e se promeniti povr{ina kruga polupre~nika 2,5 cm ako se polupre~nik
pove}a 4 puta?
Koliko }e se puta smawiti povr{ina kruga ako se polupre~nik smawi 3 puta?
r 2r O P
6 cm
16,6 cm
24π cm
6,25π cm
2
132
7
8
9
10
11
12
13
14
15
Izra~unaj povr{inu kruga ako centralnom uglu od 45° odgovara luk du`ine 12,56 cm.
Izra~unaj obim kruga ako je povr{ina jednaka:
a) 144π cm
2
b) 0,64π cm
2
v) 2,56π cm
2

Krug je upisan u jednakostrani~ni trougao
i opisan oko wega.
Koji deo opisanog kruga zauzima upisani krug?
U kvadrat sa stranicom du`ine 4 cm upisan je krug.
Koji deo kvadrata u procentima ~ini krug?
Od pravougaonika stranica 4 cm i 6 cm je izrezan najve}i krug.
Izrazi u procentima koji deo pravougaonika je otpao?
Oko kvadrata opisan je krug povr{ine 64π cm
2
. Kolika je povr{ina kvadrata?
Oko pravilnog {estougla sa stranicom du`ine 6 cm opisan je krug.
Izra~unaj povr{inu tog kruga. Kolika je povr{ina upisanog kruga?
Od kartona oblika kvadrata sa stranicom du`ine 6 cm izrezani su krugovi kao {to je
prikazano na slici. Koliko je procenata kartona otpalo?
a) b)
U deo parka oblika kruga pre~nika 6 m treba zasaditi
zimzeleno grmqe. Koliko grmova treba zasaditi ako je
za jedan grm potrebno najmawe 1,2 m
2
zemqi{ta?
a
ro
ru
r
o
= 2r
u
a = 2r
u
4 cm
133
16
17
18
19
20
21
22
U jednoj ba{ti zasa|ene su lale u 3 kru`ne aleje pre~nika tri metra. Koliko je lala
ukupno zasa|eno ako na jednom kvadratnom metru mo`e da se zasadi 20 lala?
Pekar Pera pe~e keks u obliku kruga i odozgo ga
preliva ~okoladom.
Za povr{inu od 1 cm
2
potrebno je 2 g ~okolade.
Koliko }e komada keksa Pera preliti sa 200 g
~okolade ako je pre~nik jednog keksa:
a) 3 cm b) 4 cm?
Povr{ina kruga je 100π cm
2
. Ako se povr{ina kruga pove}a za 44%, za koliko }e se
procenata pove}ati obim kruga?
Obim kruga iznosi 200π cm. Ako se obim pove}a za 10%, za koliko }e se procenata
pove}ati povr{ina kruga?
Od polukruga kao na slici izrezan je najve}i krug.
Koliki je polupre~nik tog kruga?
Kolika je povr{ina otpalog dela?
Od kruga polupre~nika 6 cm izre`i tri najve}a podudarna kruga.
Koliki je wihov polupre~nik?
Koliko je materijala u procentima otpalo?
U krug su upisana ~etiri najve}a mogu}a podudarna kruga.
Ako je polupre~nik maweg kruga 2 cm, koliki je polupre~nik
velikog kruga?
r = 4 cm
Пробај и ово
134
Површина круга и кружних делова
1
2
3
4
5
Kom delu kruga odgovara osen~eni ise~ak? Ako je polupre~nik kruga 3 cm, izra~unaj
povr{inu osen~enog ise~ka.
a) b) v) g)
Koliki je centralni ugao kruga ako je povr{ina ise~ka jednaka:
a) polovini kruga b) tre}ini kruga v)
2
5
kruga?
Izra~unaj povr{inu kru`nog ise~ka ako je:
a) α = 36° i r = 2 cm b) α = 125° i r = 2,4 cm
v) α = 270° i r = 2 cm g) α = 300° i r = 3 cm
Od kruga polupre~nika 4 cm odse~en je ise~ak ~ija je
povr{ina jednaka petini kruga. Koliki je centralni ugao?
Koliki je obim tog ise~ka?
Du`ina ~etvrtine kru`nice je 12π cm. Koliki je polupre~nik te kru`nice?
Koliki je centralni ugao? Kolika je povr{ina ise~ka?
90° 150°
225° 120°
Obim ise~ka je zbir du`ina
odgovaraju}eg luka i
polupre~nika.
Izra~unaj povr{inu ise~ka ako je l = 2π cm i r = 6 cm.
Re{ewe
Zamenimo veli~ine l i r u jedna~ini l
r
= ⋅
π
180°
α datim vrednostima i izra~unajmo ugao α.
6
180°
2
π
⋅ = α π
π
α π
30°
2 ⋅ =
α = 60
0
Primenimo formulu za izra~unavawe povr{ine ise~ka.
P
i
36
360
60
°
°
π
= 6π cm
2
O
k
l
r
α
135
Poka`imo da se povr{ina kru`nog ise~ka mo`e izraziti pomo}u du`ine odgovaraju}eg
luka i polupre~nika kruga. Formulu za povr{inu ise~ka P
r
i
°
π
α
2
360
mo`emo
zapisati na slede}i na~in:
P
r
r
i
°
π
α =

⋅ ⋅
180 2
P
i
°
π
α ⋅
180 2
Znaju}i da je l

α
180°
, zakqu~ujemo da je:
P
l r
i
=

2

6
7
8
9
10
11
12
13
Izra~unaj povr{inu kru`nog ise~ka ako su:
a) l = 15π cm i r = 4 cm b) l = 2π cm i r = 4 cm v) l = 6π cm i r = 1,5 cm
Izra~unaj polupre~nik kruga ako su:
a) P
i
= 2π cm
2
i l = 2π cm b) P
i
= 4π cm
2
i l = 1,8π cm v) P
i
= 4,6 cm
2
i l = 5 cm
Izra~unaj du`inu kru`nog luka ako je polupre~nik kruga 1,5 cm, a povr{ina
odgovaraju}eg kru`nog ise~ka:
a) P = 3π cm
2
b) P = 1,2π cm
2

Izra~unaj povr{inu kru`nog prstena ako su:
a) r
1
= 2 cm i r
2
= 3,5 cm b) r
1
= 5 cm i r
2
= 10 cm
Izra~unaj obim i povr{inu kru`nog prstena ako su:
a) r
1
= 2 cm i r
2
= 0,5r
1
b) r
1
= 2 cm i r
2
=

3
4
r
1

Krug je upisan u pravilan mnogougao sa stranicom du`ine 6 cm i opisan oko wega.
Izra~unaj povr{inu kru`nog prstena izme|u ta dva kruga ako je:
a) n = 3 b) n = 4 v) n = 6
[irina kru`ne staze posute {qunkom je 3 m. Kolika je povr{ina staze ako je
unutra{wi polupre~nik 4 m?
Na slici su ~etiri koncentri~na kruga.
Polupre~nik najmaweg kruga je 1 cm,
a svakog slede}eg za 1 cm vi{e.
Izra~unaj povr{ine obojenih kru`nih prstenova.
Odredi razmeru povr{ina sivog i plavog prstena.
Obim kru`nog prstena jeste
zbir obima kru`nica.
r
136
14
15
16
17
18
Povr{ina kru`nog prstena je P = 144π cm
2
. Ako je polupre~nik spoqa{weg kruga
20 cm, koliki je polupre~nik unutra{weg kruga?
Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici.
a) b) v)
Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici ako je stranica kvadrata
du`ine 2 cm.
a) b) v)
Koji deo kvadrata u procentima zauzima obojena figura na slici?
a) b)
Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici ako je du`ina stranice trougla 2 cm.
a) b) v
4 cm
4 cm
2 cm 2 cm
2 cm
2 cm
Na ovim crte`ima povr{ina
kru`nog ise~ka jednaka je
~etvrtini kruga.
137
19
20
21
Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure na slici ako je du`ina stranice
{estougla 2 cm.
a) b)
Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure ako je polupre~nik ve}eg ise~ka 4 cm,
a maweg 3 cm:
a) b) v) g)
Planirano je da se u prole}e zeleno ostrvo na trgu kru`nog oblika uredi
kao {to je prikazano na slici.
Kolika je povr{ina aleje na kojoj su zasa|ene begonije?
Koji deo ostrva u procentima zauzimaju lale?
Koji je deo zelenog ostrva prekriven travom?
225°
90°
60°
150°
žute lale
crvene lale
dan i noć
petunije
zumbul
lepi jova
begonija
r = 8 m
r = 1 m
r = 5 m
r = 3 m
138
Пробај и ово
22
23
24
Izra~unaj obim i povr{inu obojene figure ako je polupre~nik ise~ka 4 cm.
a) b) v)
Povr{ina crnog prstena je 3,04π cm
2
, plavog 7,2π cm
2
,
sivog 3,51π cm
2
. Ako je povr{ina belog kruga 2,25π cm
2
,
koliki su polupre~nici odgovaraju}ih krugova?
Izra~unaj povr{inu osen~ene figure.
90°
60°
120°
r
90°
90°
5 cm
4 cm
139
osen~ena
figura
r = 1 cm
centralni
ugao
30° 60° 120° 270°
deo kruga

30
0
360
0
=
1
12

1
8
povr{ina

π
12
cm
2

π
4

cm
2
2 Popuni tabelu
Kруг - систематизација
1 Popuni tabelu
obojeni luk
r = 1 cm
centralni
ugao
30° 45° 60° 120° 270°
deo kru`nice

30
0
360
0
=
1
12

1
4
du`ina luka

π
6
cm
140
Сличност троуглова
Размера дужи
1
2
3
4
5
Napi{i razmeru du`i ~ije su du`ine date u tabeli.
Koja je razmera jednaka razmeri 6 : 5?
a) 16 : 30 b) 15 : 45 v) 45 : 15 g) 48 : 30 d) 40 : 48
U kojoj je razmeri nacrtan crte` ako je:
a) visina ku}e 9 m b) visina ~a{e 8 cm v) pre~nik dugmeta 12 mm.
Marija i wena mla|a sestra Qiqa izmerile su svoje visine,
1,66 m i 1,02 m. U kojoj su razmeri wihove visine?
Ajfelova kula visoka je 324 m. U kojoj razmeri treba napraviti
wenu maketu tako da visina bude 30 cm?
1
3
: 1
1
3
=
1
3
:
4
3
=
4
1
= 4 : 1
5 mm 5 mm
5 mm
5 mm 5 mm
5 mm
a b c a : b b : c c : a
4 cm 2 cm 6 cm
1,2 cm 3 cm 0,8 cm
2 m 35 cm 2 dm
1
3

cm 1
1
3

cm
2
5

cm
2 cm 2 2 cm 6

cm
141
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
\or|e je od letvice du`ine 120 cm odrezao kra}u letvicu du`ine 36 cm.
a) Koji je deo prvobitne letvice odrezao \or|e?
b) U kojoj su razmeri delovi prvobitne letvice?
Du` AB podeqena je ta~kama C, D i E na ~etiri jednaka dela. Napi{i razmeru:
a) AC : CB b) AD : DB v) AB : CD g) AD : AB
a) Neka ta~ka C deli du` AB u razmeri AC : CB = 4 : 5.
Napi{i razmere AC : AB i AB : CB.
b) Neka ta~ka M deli du` BC u razmeri BM : BC = 3 : 8.
Napi{i razmere BM : MC i MC : BC.
Uprosti razmere du`i.
a) 18 dm : 0,8 dm b) 8,4 m : 2,1 m
v) 25 m : 300 m g) 2,5 mm : 2 cm
Uprosti razmere du`i.
a) 16 dm : 0,8 m b) 8 m : 2 km v) 25 mm : 300 m g) 2 mm : 2,5 km
Bojan i Petar vozili su bicikle. Za jedan sat
Bojan je pre{ao 24 km, a Petar 3 km mawe.
U kojoj su razmeri putevi koje su oni pre{li?
U kojoj su razmeri polupre~nik opisanog kruga i stranica:
a) jednakostrani~nog trougla
b) kvadrata
v) pravilnog {estougla.
Du` AB podeqena je ta~kama M, P, Q na du`i du`ina 4 cm, 8 cm, 3 cm i 9 cm.
Napi{i razmere du`i:
AM : AB, MP : MQ, PB : MP, AQ : PB i MQ : AB.
Pravougaona parcela dimenzija 400 m × 250 m predstavqena je na crte`u
pravougaonikom sa stranicama du`ine 8 cm i 5 cm. U kojoj je razmeri nacrtana parcela?
Jelena je nacrtala skicu bazena u obliku pravougaonika dimenzija
10 cm × 15 cm. Ako su stvarne dimenzije bazena 45 m × 30 m, da li je Jelena
nacrtala odgovaraju}u skicu?
Napi{i razmeru kao koli~nik dva
uzajamno prosta broja. Na primer:
4 cm : 2 cm = 2 : 1
U kojoj je razmeri nacrtan crte` ako je:
a) visina ku}e 9 m b) visina ~a{e 8 cm v) pre~nik dugmeta 12 mm.
142
16
17
18
19
20
21
22
Date su du`i a = 12 cm i b = 20 cm. Napi{i wihovu razmeru.
a) Ako kra}u du` pove}a{ za 4 cm, napi{i wihovu razmeru.
b) Ako du`u du` smawi{ za 4 cm, napi{i wihovu razmeru.
v) Ako obe du`i pove}a{ za po 8 cm, napi{i wihovu razmeru.
Nacrtaj dve du`i u razmeri:
a) 3 : 4 b) 5 : 2 v) 120 : 200 g) 0,1 : 1,2?
Na polupravoj Ox data je ta~ka A. Konstrui{i ta~ku A
1
tako da je:
a) OA : OA
1
= 1 : 2 b) OA : OA
1
= 2 : 3 v) OA : AA
1
= 1 : 3
Stranice trougla su: a = 3,2 cm, b = 5,6 cm i c = 4 cm. Napi{i i uprosti razmere:
a) a : b b) b : c v ) c : a
Na geografskoj karti razmere 1 : 300 000 rastojawe
izme|u dva mesta iznosi 12 cm.
Koliko je stvarno rastojawe izme|u tih mesta?
Za predstavqawe du`ina objekata u
ravni koristimo razmeru a : b,
gde je a du`ina odgovaraju}eg
objekta na crte`u ili du`ina lika,
a b stvarna du`ina objekta ili
du`ina originala.
Izra~unaj i popuni tabelu.
Du` m du`ine 30 cm podeqena je na du`i p i q tako da je p : q = 2 : 3.
a) Koji je deo du`i m du` p, a koji du` q?
b) Izra~unaj du`ine du`i p i q.
razmera 1 : 20 1 : 300 100 : 1 1500 : 1
du`ina
originala b
5 cm 3 km
du`ina
lika a
40 cm 30 mm
23 Izra~unaj du`inu nepoznate du`i:
a) b : a = 1 : 20 za a = 150 cm
b) a : s = 0,1 : 3 za a = 9 cm
v) t : c = 8 za t = 12 dm
143
24
25
26
27
28
29
30
31
Du`i a i b stoje u razmeri 2 : 3. Ako je du`ina kra}e du`i 25 cm,
kolika je du`ina du`e du`i?
Jovanka je na crte`u prikazala svoju sobu u obliku pravougaonika dimenzija 4,5 cm × 3,5 cm.
Kolike su stvarne dimenzije wene sobe ako je crte` prikazan u razmeri 1 : 20.
Mina je nacrtala kvadrat sa stranicom du`ine 6 cm. Milica je dobila zadatak da
nacrta kvadrat ~ija je stranica sa stranicom datog kvadrata u razmeri 2 : 3.
Kolika je du`ina stranice Mili~inog kvadrata? Koliki su obimi Mininog
i Mili~inog kvadrata? Kolika je wihova razmera?
Zora je nacrtala du` a. Bo{ko je nacrtao du` b koja iznosi
2
3
du`i a.
U kojoj su razmeri Zorina i Bo{kova du`?
Ako je a = 2 cm, b = 15 cm i c = 12 cm, izra~unaj du`inu du`i d tako da je:
a) a : b = c : d b) a : d = c : b v) d : b = a : c
Stranice pravougaonika odnose se kao 4 : 5. Izra~unaj povr{inu pravougaonika
ako je du`a stranica 25 cm.
Stranice pravougaonika stoje u razmeri 3 : 4. Ako je obim pravougaonika 70 cm,
izra~unaj du`inu stranice.
Du`ine osnovice i kraka jednakokrakog trougla odnose se kao 4 : 7.
Ako je obim trougla 108 cm, izra~unaj du`ine osnovice i kraka.
Dijagonale romba stoje u razmeri 4 : 5, a wegova povr{ina je 640 m
2
.
Izra~unaj du`ine dijagonala romba.
Решење
Kako je d
1
: d
2
= 4 : 5, to je:
d
1
= 4 k i d
2
= 5 k , k > 0
Primenimo formulu za povr{inu romba:
P
d d
=

1 2
2
4 5
2
640
k k ⋅
= m
2
10 640
2
k = m
2
k
2
= 64 m
2
k = 8 m
d
1
= 32 m, d
2
= 40 m
144
41 U kojoj su razmeri du`i a i c ako su:
a) a =
2
5
b i b =
5
3
c b) a = 1,5b i b =
1
2
c v) a =
2
5
b i b = 0,3c
32
33
34
35
36
37
38
39
Povr{ina pravougaonika je 375 cm
2
, a odnos wegovih stranica 3 : 5.
Izra~unaj obim pravougaonika.
Visina i osnovica jednakokrakog trougla odnose se kao 5 : 4.
Ako je povr{ina trougla 160 cm
2
, izra~unaj du`inu kraka.
a) Poka`i da su du`i a = 4 cm, b = 7 cm, c = 3,2 cm, d =2
3
5
cm
samerqive sa du`i m = 0,8 cm.
b) Poka`i da du` e =

2 2 cm nije samerqiva sa du`i m = 0,8 cm.
Da li su slede}e du`i samerqive:
a) stranica i dijagonala kvadrata
b) stranica kvadrata i polupre~nik upisanog kruga
v) kra}a dijagonala pravilnog {estougla i polupre~nik upisanog kruga
g) stranica i visina jednakostrani~nog trougla
d) polupre~nik opisanog i polupre~nik upisanog kruga jednakostrani~nog trougla?
Napi{i i uprosti razmeru a : b : c ako je:
a) a = 8 cm, b = 12 cm, c = 20 cm b) a = 2,5 cm; b = 3,5 cm; c = 40 cm
Ako je razmera tri du`i 2 : 3 : 5, a du`ina najkra}e du`i
jednaka 5 cm, izra~unaj du`ine druge dve du`i.
Du`a osnovica jednakokrakog trapeza je a = 12 cm, a osnovice i visina odnose se
kao 2 : 4 : 3. Izra~unaj du`ine kra}e osnovice i visine trapeza.
Obim jednakokrakog trapeza je O = 80 cm, a osnovice i krak odnose se kao 3 : 5 : 4.
Izra~unaj du`inu osnovica i kraka trapeza.
a : b : c = 2 : 3 : 5
a = 2k, b = 3k, c = 5k
Пробај и ово
40 a) Ako je a : b = 1 : 5 i b : c = 5 : 3, koliko je a : c?
b) Ako je a : b = 3 : 5 i b : c = 2 : 7, koliko je a : c?
145
Подела дужи на једнаке делове
1
2
3
4
5
6
7
Podeli du` du`ine 12 cm na:
a) 5 jednakih delova b) 10 jednakih delova.
Konstrui{i ta~ku M na datoj du`i AB tako da je:
a) AM : MB = 6 : 7 b) AM : MB = 11 : 2
Konstrui{i ta~ku M na datoj du`i AB tako da je:
a) AB : MB = 3 : 2 b) MB : AM = 4 : 3
Na polupravoj OA konstrui{i ta~ku A
1
tako da je:
a) OA : OA
1
= 2 : 1 b) OA
1
: OA = 4 : 3 v) OA : AA
1
= 2 : 3
Nacrtaj brojevnu pravu s jedini~nim du`ima
du`ine 2 cm.
Predstavi ta~ke: A
(
1
2
3
)
, B
(
2
1
6
)
, C
(

1
3
)
, D
(
−2
2
5
)
Nacrtaj u svesci brojevnu pravu kao na slici, a zatim odredi ta~ku B(1).
a) Ta~ke A
(

2
3
)
i B
(
1
3
)
pripadaju brojevnoj pravoj na slici. Odredi ta~ke O(0) i C(2).
b) Ta~ke A(−3) i B(2) pripadaju brojevnoj pravoj na slici. Odredi ta~ke O(0), C(3).
Za odre|ivawe ta~ke A podeli
jedini~nu du` izme|u ta~aka
s koordinatama 1 i 2 na tri
jednaka dela.
0
A
1
1
3
2
3

1
3
A
A
B
B

3
2
2
3

1
3
A
A
B
B

3
2
146
8
9
10
11
12
Predstavi ta~ke A(1
1
3
, 0) i B(
4
5
, 2) u koordinatnoj ravni. Du`ina jedini~ne du`i je 7 mm.
Izra~unaj nepoznatu du` x na slici ako je AB DE i AD : DC = 1 : 3.
Kraci ugla �pOq prese~eni su paralelnim pravama AC i BD.
Ako je OC = 6 cm, CD = 2 cm i OA = 12 cm, izra~unaj AB.
Kraci ugla A prese~eni su paralelnim pravama BC i DE.
Izra~unaj du`inu du`i AD ako je AC : AE = 4 : 5 i BD = 12.
Du`ine du`i date su u centimetrima.
Izra~unaj du`inu nepoznate du`i
ako su prave a, b, c paralelne.
B
x
A
C
D E
18 cm
B
O
A
C
D
q
p
B
A
C
D
E
b a
m
c
2
8
c
m
24 cm 32 cm
Слични троуглови
1 Objasni za{to su trouglovi ABC i DEF sli~ni. Koja stranica trougla DEF
odgovara stranici AB trougla ABC/
C
F B
E
A
D
30° 30° 50° 100°
147
2
3
4
5
6
Dati su uglovi dva trougla. Proveri da li su trouglovi sli~ni.
a) 60°, 45° i 75°, 45° b) 120°, 14° i 100°, 24° v) 33°, 60° i 87°, 33°
Objasni za{to su trouglovi ABC i DEF sli~ni.
Trouglovi na slici su jednakokraki, CB =AC i DF = EF. Poka`i da su sli~ni.
a) b)
Dat je po jedan o{tar ugao ugao dva pravougla trougla. Proveri koji su od wih sli~ni.
a) 45° i 35° b) 22° i 88° v) 65° i 25° g) 50°30′ i 39°30′.
Ako su prave AB i CD paralelne, poka`i da su trouglovi AOB i DOC sli~ni.
B
A
C
D
E
F
42°
48°
C
F
F
D
D
E
E
A
A
C
B
B
30°
50°
50° 80°
30°
Dva pravougla trougla su sli~na ako je jedan o{tar ugao
jednog trougla jednak o{trom uglu drugog trougla.
Dva jednakokraka trougla su sli~na ako je ugao na osnovici jednog trougla jednak uglu
na osnovici drugog trougla.
Dva jednakokraka trougla su sli~na ako je ugao pri vrhu jednog trougla jednak uglu pri
vrhu drugog trougla.
A
O
C
D
B
148
7
8
9
10
11
^etvorougao ABCD je trapez. Doka`i da je ∆ABE ∼ ∆CDE.
Trougao ABC je jednakokraki trougao (AC =BC).
Trouglovi ADC i CDE su sli~ni.
Za wihove uglove va`i:
�ADC = �CED i �ACD = �DCE
(jer je du` CD visina trougla ABC koja odgovara osnovici).
Prona|i jo{ dva para sli~nih trouglova na slici.
Trouglovi ABC i A
1
B
1
C
1
su sli~ni.
Poka`i da su trouglovi ACM i A
1
C
1
M
1
sli~ni.
Trougao ABC na slici je pravougli trougao i CD je visina
koja odgovara hipotenuzi. Poka`i da va`i:
a) ∆ABC ∼ ∆ACD b) ∆ABC ∼ ∆CBD v) ∆ADC ∼ ∆CDB
Navedi bar tri para sli~nih trouglova sa slike.
Napi{i parove odgovaraju}ih stranica.
B A
C D
E
E
A
D
B
C
Visina jednakokrakog trougla
koja odgovara osnovici
polovi ugao pri vrhu.
Uglovi CAD i BCD su jednaki
kao uglovi sa normalnim
kracima.
A
A1 M
M1
B
B1
C
C1
C
A
D
B
A
E
F
D
B
C
149
12
13
14
15
16
Ako su ta~ke G i F sredi{ta stranica AC i AB trougla ABC, napi{i sve parove
sli~nih trouglova.
a) b)
Ta~ke D, E, F jesu sredi{ta stranica trougla ABC,
a ta~ke P, Q i M sredi{ta stranica trougla DEF.
a) Doka`i da su trouglovi ∆ABC, ∆DEF i ∆PQM sli~ni.
b) Napi{i razmeru stranica trouglova:
ABC i DEF, ABC i PQM, DEF i PQM.
Poka`i da su sli~ni trouglovi:
a) ∆ABO i ∆ABC b) ∆AFO i ∆ABC v) ∆ABO i ∆AFO.
b) Napi{i razmeru wihovih odgovaraju}ih stranica.
Doka`i da su trouglovi EMO i EFG sli~ni.
U kojoj su razmeri odgovaraju}e stranice?
Petougao ABCDE je pravilan, a ta~ke M, H, G i F jesu
sredi{ta du`i AB, AC, AD, i AE. Doka`i:
a) ∆ABC ∼ ∆AMH,
∆ACD ∼ ∆AHG,
∆ADE ∼ ∆AGF
b) Napi{i razmeru wihovih
odgovaraju}ih stranica.
A
E
F
D
C
B
B
A
E F
G
C
D
A
E
B
F
M
P
C
D
Q
A
C
E
F
O
D
B
E F
G
M
O
H
M
E
F
C
G
B
D
A
Koristi svojstvo sredwe
linije trougla.
150
Пробај и ово
17
18
19
20
21
22
Nacrtaj proizvoqan trougao DEF. Na stranici EF odaberi dve ta~ke, M i P. Nacrtaj prave
m i p koje sadr`e ta~ke M i P koje su paralelne sa stranicom DE. Wihove preseke sa
stranicom DF obele`i sa G i K. Da li va`i: ∆DEF ∼ ∆GMF, ∆GMF ∼ ∆KPF? Objasni.
Trouglovi ABC i PQR su sli~ni. Na osnovu podataka sa slike izra~unaj stranice
trougla PQR.
Jednakokraki trouglovi ABC i EFD su sli~ni. Na osnovu podataka datih na slici izra~unaj
du`ine stranica ED i FD.
Du`ine hipotenuze c i katete a pravouglog trougla ABC su 7 cm i 5,6 cm.
Odgovaraju}e stranice sli~nog trougla A
1
B
1
C
1
se odnose kao a
1
: a = 2 : 7.
Izra~unaj stranice trougla A
1
B
1
C
1
Stranice trougla ABC su: a = 1,2 cm, b = 3 cm i c = 4,6 cm.
Izra~unaj stranice sli~nog trougla A
1
B
1
C
1
ako je:
a) a : a
1
= 2 : 5 b) a
1
: a = 2 : 5
Du`ine stranica trougla su 1,2 cm, 5 cm i 4,6 cm.
Izra~unaj ostale stranice sli~nog trougla ako je du`ina wegove:
a) najdu`e stranice 15 cm b) najkra}e stranice 15 cm.
C
Q
A
P B
R
3 cm 2,4 cm
4 cm
2,5 cm
A
C
B
3,6 cm
2 cm
F
D
E
1,5 cm
Nacrtaj pravougli trougao ABC s katetama a = 4 cm i b = 2,4 cm.
Nacrtaj wemu sli~an trougao A
1
B
1
C
1
, ~ija je kateta a
1
= 3,2 cm.
Re{ewe
Prvi korak
Nacrtaj trougao ABC.
A
B
B1
C
y
x
C1
A1
151
23
24
Nacrtaj trougao A
1
B
1
C
1
, sli~an trouglu ABC iz prethodnog re{enog primera, ako je:
a) kateta b
1
= 4 cm b) hipotenuza c
1
= 4 cm
Izra~unaj du`inu preostalih stranica trougla A
1
B
1
C
1
.
Du` DE je paralelna sa stranicom AB trougla ABC. Na osnovu podataka sa slike izra~unaj
nepoznatu du` x.
a) b)
Drugi korak
Nacrtaj katetu a
1
= 3,2 cm.
Konstru-{imo uglove:
�xC
1
B
1
= 90° i �C
1
B
1
y = �CBA
Poluprave C
1
i B
1
y odre|uju teme A
1
.
A
B
B1
C
y
x
C1
A1
C
x
x
D
D
E
E
A
A
C
B
B
30 cm 30 cm
18 cm
44 cm
18 cm
6 cm
Пробај и ово
25
26
[estougao ABCDEF je pravilan, ta~ka O je centar {estougla
i ta~ke P i Q su sredi{ta stranica AB i BC. Doka`i da va`i:
a) ∆AEF ∼ ∆PBQ b) ∆ADE ∼ ∆APO
v) ∆APO ∼ ∆PMO g) ∆PBM ∼ ∆ADE
Napi{i razmere odgovaraju}ih stranica.
a) Ako je b = 10 cm i h = 6 cm, izra~unaj a, p i q.
b) Ako je a = 20 cm, q = 12 cm, izra~unaj h, b i p.
Q P
M
C
A
F
O
D
B
E
C
C A
A
b
b
p
p
q
q
a
a
c
h
h
D
D
B
B
152
27
28
29
Neka je du` AB tangentna du` kru`nice k sa centrom
u ta~ki O na slici i prava AO se~e kru`nicu
u ta~kama C i D.
Poka`i da su trouglovi ABC i ABD sli~ni.
Napi{i jednakost razmera odgovaraju}ih stranica.
a) Poka`i da su trouglovi ABC i EDC sli~ni.
b) Poka`i da su trouglovi ABC i ADE sli~ni.
Napi{i jednakost razmera odgovaraju}ih stranica.
a) b)
Trougao ABC (AC = BC) na slici je jednakokraki trougao
i AD simetrala ugla na osnovici.
a) Poka`i da je trougao ADC jednakokraki.
b) Poka`i da su trouglovi ABC i ABD sli~ni.
v) Ako je a osnovica i b krak trougla ABC napi{i
jednakost razmera odgovaraju}ih stranica sli~nih
trouglova ABC i ABD
C
E
B
A
D
M
Podseti se da je ugao izme|u
tetive kruga i tangentne
du`i jednak periferijskom
uglu nad tom tetivom..
Uglovi BAC i CED na slici a)
jednaki su kao periferijski uglovi
na lukom BD.
O
O
E
E
B
B
A
A
D
D
C
C
72°
A
C
B
D
153
4,5 m
60 cm 30 cm
6 m
A
30 Trougao ABC na slici je jednakokraki trougao (AC =BC) i �BCD =36°.
a) Poka`i da su ABC i BCD sli~ni.
b) Napi{i jednakost razmera odgovaraju}ih stranica.
36°
108°
A
C
B
D
Слични троуглови – примена
1
2
3
4
Du`ina senke u~enika visine 1,8 m je 3 m. U isto vreme du`ina senke drveta
u wegovoj blizinije 7,5 m. Kolika je visina drveta?
\or|e le`i na travi i preko {tapa gleda vrh zgrade.
Pomo}u sli~nosti trouglova i podataka sa slike izra~unaj visinu zgrade.
Iz ta~ke A vidi se zid i vrh drveta koje se nalazi iza zida,
kao {to je prikazano na slici. Koliko je visoko drvo?
Potrebni podaci dati su na slici.
Kolika je {irina reke prikazane na crte`u?
90 cm
60 cm
15 m
2,5 m
3,5 m
4,5 cm
d
154
5
6
7
8
9
Da bi prelazili preko potoka, me{tani dva
obli`wa mesta postavili su vise}i most koriste}
i kao oslonac dva stabla na obalama potoka. Posle
izvesnog vremena odlu~ili su da sagrade most.
Pre izgradwe mosta napravili su slede}i crte`.
Ako je vise}i most duga~ak 11 m, na kom rastojawu
od stabla A treba postaviti temeqe B novog mosta?
Koliko je duga~ak novi most?
Izra~unaj {irinu jezera. Potrebni podaci dati su na slici.
a) b)
Marko je postavio ogledalo na ko{arka{ki teren kao {to je prikazano
na slici i izmerio udaqenost ogledala od podno`ja ko{arka{ke table.
Na koju udaqenost od ogledala treba da stane Marko
da bi u ogledalu video vrh ko{arka{ke table?
Primeni sli~nost trouglova i izra~unaj visinu zgrade.
Potrebni podaci dati su na slici.
Izra~unaj stranicu a kvadrata upisanog u pravougli trougao na slici.
A
B
C
D
E
15 m
6 m
vise}i most
novi most
102 m
108 m
256 m
216 m
104 m
36 m
α
α
3,6 m
4 m
1,8 m
ogledalo
16 m
1,5 m
2 m
ogledalo
C A
a
a
B
36 cm
48 cm
155
10
11
12
13
14
15
16
17
Du`ine osnovica i visine jednakokrakog trapeza ABCD jesu 12 cm, 8 cm i 3 cm.
Neka prava AD se~e pravu BC u ta~ki F. Izra~unaj du`inu visine trougla ABF.
Du`ine osnovica i visine jednakokrakog trapeza ABCD jesu 12 cm, 6 cm i 3 cm.
Neka prava AC se~e pravu BD u ta~ki F. Izra~unaj visinu trougla ABF
Du`ine osnovica i visine jednakokrakog trapeza ABCD jesu 12 cm, 4 cm i 5 cm.
Neka se dijagonale AC i BD seku u ta~ki E. Izra~unaj du`ine du`i AE i EC.
Stranice trougla ABC su a = 12 cm, b = 18 cm i c = 24 cm.
Izra~unaj obim sli~nog trougla A
1
B
1
C
1

ako je du`ina najmawe stranice 4 cm.
Kolika je razmera obima trouglova ABC i A
1
B
1
C
1
?
Obimi dva sli~na jednakokraka trougla ABC i A
1
B
1
C
1
su 45 cm i 144 cm.
Izra~unaj du`ine krakova oba trougla ako je du`ina osnovicae trougla ABC jednaka 20 cm.
Data su dva jednakostrani~na trougla ~ije su stranice a = 6 cm i a
1
= 12 cm.
a) Kolika je razmera wihovih stranica?
b) Kolika je razmera wihovih obima?
v) Kolika je razmera wihovih povr{ina?
Data su dva pravougla trougla na slici. Poka`i da su sli~ni.
a) Kolika je razmera wihovih odgovaraju}ih stranica?
b) Kolika je razmera wihovih obima?
v) Kolika je razmera wihovih povr{ina?
Poka`i da su visine trougla obrnuto proporcionalne
odgovaraju}im stranicama.
∆ABC ∼ ∆A
1
B
1
C
1
a
a
1
=
b
b
1
=
c
c
1
= k
O
O
1
= k
Trouglovi AEC i ABD su
sli~ni. Za{to?
Napi{i odgovaraju}u
proporciju.
2,5 cm
3 cm
D
A
B
F
E
C
30° 30°
A
E
F
D
C
B
A
E
F
D
C
B
3,6 m
4 m
1,8 m
ogledalo
156
18
19
20
21
Du`ine kateta pravouglog trougla su 12 cm i 8 cm.
Kolike su katete sli~nog trougla ako je wegova povr{ina 363 cm
2
?
Du`ine osnovica i kraka jednakokrakog trougla je a = 24 cm i b = 26 cm.
Izra~unaj du`ine osnovice a
1
i kraka b
1
sli~nog trougla ako je razmera wihovih
povr{ina P : P
1
= 4 : 9.
Povr{ine dva kvadrata su 144 cm
2
i 16 cm
2
.
a) Kolika je razmera wihovih stranica?
b) Kolika je razmera wihovoh obima?
Razmera stranica trougla ABC je a : b : c = 4 : 5 : 6.
a) Izra~unaj du`ine ostalih stranica trougla ako je a = 2 cm.
b) Izra~unaj du`ine stranica sli~nog trougla ako du`ina wegove najdu`e stranice
iznosi 15 cm.
Poka`i da se povr{ine sli~nih trouglova odnose kao kvadrati odgovaraju}ih stranica.
Re{ewe
Neka su trouglovi ABC i A
1
B
1
C
1
sli~ni.
Pokazali smo da su odgovaraju}e visine proporcionalne odgovaraju}im stranicama:
h
c
: h
c
1
= c : c
1
, odnosno
h
h
c
c
c
c
1
1
= .
Povr{ine trouglova ABC i A
1
B
1
C
1
su:
P
c h
c
=

2
i P
c h
c
1
1
1
2
=

P
P
c h
c h
c
c 1 1
1
=



P
P
c
c
h
h
c
c 1 1
1
= ⋅
Kako je
h
h
c
c
c
c
1
1
= , sledi da je
P
P
c
c
1
2
1
2
= .
.
Svi pravilni mnogouglovi sa istim brojem stranica sli~ni su jer imaju jednake uglove i
proporcionalne stranice.
157
22
23
24
25
26
Razmera stranica trougla ABC je a : b : c = 3 : 5 : 6, a obim 56 cm. Kolike su stranice
sli~nog trougla ako je wegov obim 7,5 cm?
Konstrui{i pravougli trougao ABC ako je hipotenuza c = 4 cm i α = 60°.
Konstrui{i zatim sli~an trougao A
1
B
1
C
1
ako je:
a) c : c
1
= 5 : 4 b) c : c
1
= 4 : 5
Konstrui{i trougao ABC ako je c = 5 cm, α = 60° i b = 4 cm.
Zatim konstrui{i trougao sli~an datom ako je razmera a : a
1
= 3 : 4.
Osnovica i krak jednakokrakog trougla su a = 7 cm i b = 6 cm.
Konstrui{i jednakokraki trougao sli~an datom ako je du`ina:
a) wegove osnovice 6 cm b) wegovog kraka 8 cm.
Konstrui{i pravougli trougao ABC ako su katete a = 4 cm i b = 3.
Konstrui{i trougao A
1
B
1
C
1
sli~an datom ako je:
a) c
1
= 6 cm b) c
1
= 6 cm
Kolike su katete a
1
i b
1
trougla A
1
B
1
C
1
?
Prvi korak
Kada je primetio brod na pu~ini, Tales je odredio dve
ta~ke A i B na obali i izmerio wihovo rastojawe.
Posmatraju}i brod iz ta~ke A, odredio je ugao izme|u
pravca AB i pravca pod kojim je gledao brod, AM.
Ta~ka M je teme trougla koje ozna~ava polo`aj broda.
Isto to je uradio posmatraju}i brod iz ta~ke B.
Na osnovu tih podataka nacrtao je trougao A
1
B
1
M
1

sli~an trouglu ABM. Zatim je nacrtao visinu M
1
D
1

i izmerio wenu du`inu.
Na osnovu sli~nosti trouglova i proporcionalnosti
odgovaraju}ih visina i stranica izra~unao je
rastojawe MD broda od obale.
Како је Талес мерио удаљеност
брода од обале
BROD
A
A1
M1
α
α
β
β
B
B1
D
D1
M
BROD
A
A1
M1
α
α
β
β
B
B1
D
D1
M
158
Решења
Шта смо научили о рационалним бројевима
у шестом разреду - страна 2
1. a) 4 506, 302
b) −1, 0, −9 090, 4 506, 302
2. a)
2
5
b)
9
1
18
2
27
3
= = = ... v) − = − = − =
22
1
44
2
66
3
...
g)
8
5
1
3
5
= d) − = −
41
40
1
1
40

3. b), v), |)
6. b)
7. a) 35,36 b) 0,121 v) 999 g) 1,001 d) 200,4
8.
9. a) −0,305 > −0,35 b) −
7
4
> −2
3
5
v) −
2
3
< −
4
7
.
10. v)
11. v)
12. a) 101 b) 0,35 v) −0,34 g) 220 v) 150
13. v)
14. Vrednost izraza nije prirodni broj.
15. −1 000
Квадрат рационалног броја - страна 4
1. a) 5,76 b) 57 600 v) 0,0576
2. 0,16; 0,09;
16
100
; 16;
9
100
; 16;
1
100
; 0,09
3. 400, 40 000, 4 000 000, 400 000 000
4. 0,36; 0,0025; 0,000004; 0,000081
5. a) 22,09 b) 0,003136 v) 261,1456 g) 0,235225
6. NE, NE, DA
7. a) 0,2
2
< 0,2 b) 1,5
2
> 1,5 v) 0,8
2
< 0,8 g)
3
2
2
( )
>
3
2

8. a) 2 b) 100 v) −0,1 g) −18
9.
16
25
,
4
25
,
16
5
,
16
25
10. v)
11. a) < b) = v) > g) <
12. a)
9
7
b)
15
4
3
3
4
= v) −
22
25

13. d)
14. a) −336 b) 49,16 v) 0
15. a)
9
16
b)
169
25
v) 0,81
16. a) 26 b) 65 v) 17
17. a) 5,4 b) −8,5 v) 22
18. a) 21 b) −1
19. a)
17
4
4
1
4
= b) 0,75 v) − = −
8
3
2
2
3
.
20. a) a b) |a|
Квадратни корен - страна 7
1. a) 11, 8, 13, 30, 25, 15, 17, 14
b) 0,1; 0,6; 1,2; 0,5; 0,3; 0,8; 1,3
v)
1
4
,
5
11
,
7
15
,
8
3
,
17
25
,
2
9
,
16
12
4
3
=
,
6
21
2
7
=

g) 1; 6,25;
12
5
; 169
2. a) 7; 3; 1,5; 0,4; 11; 0,7
b) 0,4; 0,7; 1,5; 3; 7; 11
3. a) 0 i 1 b) 1 i 2 v) 2 i 3 g) 2 i 3
4. a), v), d)
5. a) −11 b) −6 v) −72 g) 60
6. a) 8,7 b) −60 v) −1 g) 8 d) −
7
8
|) −5
8
11

7. a) 20 b)
1
2
v) 0,6 g) −0,9
8. a) 163 b) 3 v) −21
9. a)
5
4
b)
3
4
v) 2
10. a) 3 b) 10 v) 8
11. a) −6 b) −6
12. a) 49 b) −3
13. a) −9 b) 60
14. a) 39 b) −
3
4
v) 15,9
15. a) 0 b) 10
16. 11
17. a) 8 b) 0,8 v) −24
Скуп ирационалних бројева - страна 9
1. 3,316
2. −2 i −1
3. A
(
− 11
)
, B
(
− 5
)
, C
(

9
4
)
, D
(
4
25
)
, E
( 2 )
, G
( 7 )
,
H
( 9 )
, T
( 15 )
4. a) 7 i 8 b) 10 i 11 v) −6 i −5
5. a) {47,555;
1
3
; 64 ; −4; −0,777…}
b) { 17; −3,989889... }
6. a)
7. 2 ; 0 5 , ; 13
8. a) 7 ≈ 2,65 b) 31≈ 5,57 v) 510 ≈ 22,58
g) 15 ≈3,87 d) 654 ≈ 25,57 |) 2572 ≈ 50,71
9. a) 5 ≈ 2,24 b) 45 ≈6 ,71 v) 147 ≈ 12,12
g) 725 ≈ 26,93
10. a) 3,32; 8,66; 14,93; 29,80 b) 3, 9, 15, 30
11. 3,7; 9,9; 20,2;2,8; 27,4
12. b) a ∈ −
{ }
5 5 , , 5 5
2
( )
= , −
( )
= 5 5
2

v)

x ∈ −
3
2



,
3
2



,
3
2
3
4
2
=
,
− =
3
2
3
4
2

–3 –2 –1 0 1 2 3 −
5
2

3
4
1
1
4
159 159
13. a) x ∈ {−24, 24} b) a ∈ {−0,4; 0,4} v) x ∈ −
{ }
9
2
9
2
,
g) y ∈ {−28, 28} d) x ∈ {0}
14. a) x ∈ {−2, 2} b) x ∈ {−4, 4} v) x ∈ −
{ }
3
4
3
4
,
Операције с квадратним коренима – страна 11
1. a) 3 2 b) 3 v) 4 3 4 2 −
2. a) 3 5 b) 6,72
3. a) 33 b) 35
4. a) 10 b) 51,7 v) 1 g) 4
5. a) 56 b) −1 v)
1
2

6. a) 120 b) 1,2 v) 0,12
7. a) 4 2 b) 3 3 v) 2 3 g) 6 3 d) 5 2
8. b)
9. a) 15 2 b) −2 3 v) 25 5 5 −
10. a) 5 7 b) 3 5
11. b)
3 7
7
v)
6
6
g)
2 5
5

12. a) − 2 b) 3 5
13. a) 0 6 10 , b) 0 6 30 ,
Реални бројеви – систематизација – страна 13
1. a)

−1; 0; − 1,222...;
4
9
; 4,33








b) 2 5 1020304 ; , ...
{ }

2. b), v)
3. a) 1 b)
1
9
v)
9
25
g)
25
4
d)
49
16
|) 0,000004 e) 0,01
4. a) 4
1
4
b) −
11
20

5. a) 26 b) 72
6. a) 3
3
4
b) 8
5
6

7. a)
28
3
b) −23
8. −5, −2 2, 1 2 3 − , − 3
9. a) 2 i 3 b) 3 i 4 v) 4 i 5 g) 1 i 2 d) 4 i 5
10. a)
11. NE, DA, DA, NE, NE
12. b)
13. a)
3
2
b) 0,3 v) 1,5 g) 1,2
14. a)
5
13
b) 12
15. a) −17 b) 22,5
16. a) 64 b)
51
4

17. a) 0 b) −6,6 v) −6
18. a)
11
40
b) 0,15
19. a) 31 b) 41
20. 8 2 4 2 5 3 4 3 2 5 , , , ,
21. a) −21 3 b) 49 2
22. a), v)
23. 4
24. a) 5 b) 3 2 v)
10
10

25. a) 136,2 b) 35,77
26. da
27. a) 52 b) 2
1
6
v) 3 g) −11 d) 1,3
28. a) x ∈ −
{ }
3 3 , b) x ∈ −
{ }
1
4
1
4
,
v) x ∈ −
{ }
15
2
15
2
, g) x ∈ −
{ }
3
4
3
4
,
Пробај и ово – страна 16
29. Vrednost izraza je broj 1.
30. a) 13 b) 11
31. ( , ) 0 1
32. 1
33. 3
34. a) − 6 ili 6 b) −3 ili 3 v) −
3
4
ili
7
4
g) −
1
2
ili
9
2

35. a)
(
−2, 2
)
b) −
[ ) 1 2 , v) −∞ − ( ]
, 1 ili 1, ∞
[ )
36. a) −5, 5 b)
7
3
, −1 v)
9
4
, −
15
4

37. a) −2, −1, 0, 1, 2 b) 8, 9… ili −8, −9, −10… v)
2, 3, 4… ili −5, −6, −7…
ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА
Питагоринa теорема – страна
1. a) 8,5 cm b) 4,2 cm
2. a) 34 cm b) 10 cm v) 4,8 cm g) 2 2 cm d) 5 cm
|) 6 2 cm
3. AB = 5 cm CD = 5 cm EF = 3 2 cm GH = 2 13 cm
4. v)
5. a) 10 24 100 576 676
2 2
+ = + = , 26 676
2
=
b) 10 10 100 100 200
2 2
+ = + = , 10 2 200
2
( )
=
6. g)
7. prvi red: 1,2 cm; drugi red: 0,5 cm; tre}i red: 17 cm
8. a) x = 41 cm, y = 15 cm b) x = 8 cm, y = 6 cm
v) x = 18 cm, y = 6 10 cm
9. a) c = 5 cm b) b = 1,6 cm v) a = 1 cm g) c = 2 7 cm
10. 3,9 m + 3,6 m = 7,5 m
11. a
2
= 20, b
2
= 20, c
2
= 40, a
2
+ b
2
= 40
12. c = 3 cm; O = 7,2 cm; P = 2,16 cm
2
13. a) O = 12,6 cm; P = 6,3 cm
2
b) O = 4 cm; P = 0,6 cm
2

v) AD = 1,5 cm; CB = 2,9 cm; AB = 3,6 cm; O = 9 cm;
P = 3,6 cm
2
14. b = 36 mm, P = 864 mm
2
, h
P
c
c
=
2
, h
c
= 28,8 mm
15. c = 5,8 cm, h
c
≈ 2,9 cm
16. a
2
= 1 cm
2
, b
2
= 5,76 cm
2
, c
2
= 6,76 cm
2
, a
2
+ b
2
= 6,76
17. a) xipotenuza je 4 2 cm b) katete su 4 2 cm
160
Примена Питагорине теореме на правоугаоник
и квадрат – страна 22
1. a) d = 5
2
3
cm b) d = 3 5 cm
2. a) 2 5 2 , cm b) 4 3 cm
3. a) 9 2 cm b) 2 cm v) 3 cm
4. a) b = 24 cm, O = 68 cm, P = 240 cm
2

b) b = 18 cm, O = 84 cm, P = 432 cm
2
5. a) a = 4 2 cm, O = 16 2 cm, P = 32 cm
2

b) a = 20 cm, O = 80 cm, P = 400 cm
2
.
6. b = 15 cm, d = 17 cm
7. 17 cm
8. 12 2 cm
9. P = 72 cm
2
, O = 24 2 cm
10. a) P = 225 mm
2
, O =
(
30 + 30 2)
mm
b) P = 300 mm
2
, O = 90 mm
Примена Питагорине теореме на једнакокраки
и једнакостранични троугао – страна 23
1. a) h = 2 cm b) a = 2 10 cm v) b = 6,5 cm
2. prvi red: 20 cm; drugi red: 2,5 cm; 10 cm;
tre}i red: 16 cm; 9 cm
3. a) 5 3 cm b) 18 3 , cm v) b = 6 cm
4. a = 6 3 cm b) a = 2 cm
5. h = 5 cm, P = 60 cm
2
6. a) 9 3 cm
2
b) 1,69 3 cm
2
v) 3 3 cm
2
7. h = 9 3 cm, P = 81 3 cm
2

8. a) 36 3 cm
2
b) 3 3 cm
2
9. a) h = 10 3 cm, P = 100 3 cm
2

b) h = 30 cm, P = 300 3 cm
2
10. a = 8 3 cm, P = 96 3 cm
2
b) a = 4 cm, P = 4 3 cm
2

11. Du`ina kraka je 37 mm, O = 144 mm
12. a = 2 10 cm, O = 6 10 cm
13. a) O =
(
72 + 36 2)
cm b) O =
(
24 + 12 2)
cm
14. a = 6 cm, b = 6 3 cm
15. c = 36 cm, b = 18 3 cm, O = (54 + 18 3) cm,
P = 162 3 cm
2
16. O =
(
40 + 20 3)
cm, P = 100 3 cm
2
17. a) P = 48 cm
2
b) 48 2 cm
2
v) 48 3 cm
2
Примена Питагорине теореме на правоугаоник, квадрат,
троугао, круг – страна 26
1. b)
2. 36 3 cm
2

3. O = 16 cm, P = 16 cm
2

4. a) Hipotenuza osen~enog trougla je 6 5 cm,
O =
(
18 + 6 5)
cm, P = 36 cm
2

b) Krak jednakokrakog trougla je 6 5 cm,
O =
(12 5 + 12
)
cm, P = 72 cm
2

v) Doka`i da je osen~eni ~etvorougao paralelogram.
Du`a stranica paralelograma je 10 cm, a kra}a
2 13 cm. O =
(
20 + 4 13)
cm, P = 72 cm
2
5. c = 12 cm;, h = 10,8 mm; q = 9,6 mm; p = 5,4 mm
6. Stranice pravougaonika su 3 cm i 3 3 cm.
O =
(
6 + 6 3)
cm, P = 9 3 cm
2
7. Stranice pravougaonika su 8 cm i 8 3 cm.
8. 16 cm
9. 8 cm
10. a) 4 2 cm b) 4 cm v) 4 3 cm
U delu zadatka pod v) primeni postupak iz zadatka 14
na strani 25 da izra~una{ stranice pravouglog
trougla OAD.
D
60°
30°
O
A
B
Примена Питагорине теореме на ромб и трапез
– страна 27
1. A: O = 4 10; B: O = 8 2; V: O = 8 2;
G: O = 4 5; D: O = 4 2 + 2 5
2. a) O = 12 5 b) O = 8 5
3. P = 24 cm
2
4. d
2
= 48 cm, P = 336 cm
2
, h = P : a, h = 13,44 cm
5. a) 3,84 dm
2
b) P = 36 5 dm
2

6. a)
72
2
1944
2 2
cm
cm

=
d
, d
2
= 1944 : 36 cm = 54 cm
a = 45 cm
h = 1944 : 45 cm = 43,2 cm
b) a = 0,5 cm, h = 0,48 cm
7. d
1
= 24 cm, d
2
= 10 cm
8. a = 6 2 cm, P = 36 2 cm
2

9. a) P =
16 3
3
cm
2
b) P = 32 cm
2
10. a) O = + ( ) 20 4 3 cm b) O = + ( ) 20 6 2 cm)
v) O = 32 cm
11. a) d
1
= 15 cm, d
2
= 145 cm b) d = 10 cm
12. h
2
= 25
2
– 15
2
, h = 20 cm, P = 500 cm
2
sli~ica
13. O = 76 cm
14. d = 8 29 cm
15. P = 32 cm
2
, O =
(
20 + 4 5)
cm
Osen~eni trapez je
2
3
pravougaonika.
16. a) P = 21 cm
2
b) P = 150 5 cm
2

17. a + b = 20 2 cm, h = 10 2 cm, O =
(
20 2 + 30
)
cm,
P = 200 cm
2

18. P = 975 cm
2
19. 10 rombova
20. O = 124 mm, P = 768 mm
2

161
Примена Питагорине теореме у конструктивним
задацима – страна 30
6. ~etiri puta b) 9 puta v) 2,25 puta
a
2a 3a
3a
1,5a
1,5a
2a
a
7. 2 puta ve}a
8. 2 puta mawa
9. Pogledaj zadatak 3 na strani 31.
10. a) 29 5 2
2 2
= + b) 37 6 1
2 2
= +
11. a) 14 3 2 1
2 2 2
= + + b) 30 5 2 1
2 2 2
= + +
12. a) 15 4 1
2 2
= − ili 15 3 6
2
2
= +
b) 24 5 1
2 2
= − ili 24 4 2 2
2 2 2
= + +
3 cm
4 cm
1 cm
2 cm
1 cm
14 cm
cm 15
a) b)
13. a) − = − 8 2 2
-1 1
1
-2 -3 -4
0
8 −
2 −

b)
0
5 − 5
1 2 3 -1 10 10 −
Пробај и ово – страна 32
18. a) Pogledaj re{ewe 3. zadatka.
b) Prvi korak: Konstru{i pravougli trougao ~ija je
jedna kateta b, a hipotenuza a. Druga kateta }e biti:
a b
2 2
− .
Drugi korak: Konstrui{i pravougli trougao ~ija je
kateta c, a hipotenuza a b
2 2
− . Kateta tog trougla
je tra`ena du`.
Питагорина теорема – примена – страна 32
1. a) CD = 36 cm b) O = 126 cm, P = 756 cm
2
2. Trougao ABC je pravougli: AC = 5, BC = 5, AB = 10,
5 5 10
2 2 2
( )
+
( )
=
( ) .
Na sli~an na~in doka`i i da je trougao PQS pravougli
trougao.
Trougao DEF nije pravougli trougao: DE = 10, EF = 5
, DF = 13
10 5 13
2 2 2
( )
+
( )

( )
.
Na sli~an na~in doka`i i da trougao IGH nije
pravougli trougao.
3. O = 16 cm, P = 16 cm
2
4. r = 25 cm
5. Rastojawe od temena D do hipotenuze AC trougla ACD
je 4,8 cm.
6. P = 72 cm
2
7. a) m = 4 2 cm b) m = 6 2 cm
8. a) O =
(
8 2 +16
)
cm, P = 48 cm
2

b) O = 16 2 cm, P = 30 cm
2

v) O =
(
8 + 12 2)
cm, P = 24 cm
2
9. a) O =
(
10 5 + 10
)
cm, P = 50 cm
2

b) O =
(
10 2 + 4 13)
, P = 50 cm
2

v) O =
(
6 2 4 29 +
)
cm, P = 42 cm
2

g) O =
(
10 2 + 4 13)
cm, P = 50 cm
2
10. Du`ina linije ABCD je:
(
2 17 + 4 2)
0,5 cm ≈
(
2 ⋅ 4,12 + 4 ⋅ 1,41
)
⋅ 0,5 cm
= 6,94 cm
11. 2 2 cm
12. Stablo je visoko 12 3 m ≈ 20,76 m.
13. a) BCP: O =
(
6 + 6 3)
cm, P = 6 3 cm
2

CAP: O =
(
18 + 6 3)
cm, P = 18 3 cm
2

ABC: O =
(
12 + 12 3)
cm, P = 24 3 cm
2
b) BP: CP = 3 : 3, CP : AP = 1 : 3 = 3 : 3
BC: CA = 3 : 3
v) P
BCP
: P
CAD
= 1 : 3
14. a) O = 28 2 cm, P = 42 cm
2

b) O =
(
12 2 + 8
)
cm, P = 20 cm
2
15. d
1
= a 3, d
2
= a
16. O = 140 cm, P = 1200 cm
2

17. 412 cm
18. P = 6,12 cm
2
19. Neka je d
1
= 40 cm. Du`ina druge dijagonale je
d
2
= 2 ⋅ 480 : 40 cm = 24 cm.
Prvo re{ewe: Ako je d
1
osa simetrije deltoida, onda d
2

gradi sa stranicama jednakokrako-pravougli trougao.
Visina tog trougla je 12 cm i krak tog trougla je 12 2
cm, a to je i stranica a deltoida. Stranicu b deltoida
dobijamo primenom Pitagorine teoreme b
2
= 12
2
+ 28
2
,
b = 4 58.
O =
(24 2 8 58 + )
cm ≈ 94,80 cm
Drugo re{ewe: Ako je d
2
osa simetrije deltoida dobija
se: O =
(
40 2 + 8 26)
cm ≈ 97,20 cm.
20. a) P = 14 cm
2
b) P = 4 7 cm
2
v) P = 8 cm
2

162
21. O =
(
10 + 4 3)
cm
22. O = 100 cm, h = 13,44 cm
23. Povr{ina jednakostrani~nog trougla je 400 3 cm
2
,
visina jednakokrakog trougla je 21 cm, povr{ina
jednakokrakog trougla je 420 cm
2
. Povr{ina dela
trougla koji je otpao je P = 400 3 – 420 ≈ 272 cm
2
.
Izra`eno u procentima u odnosu na povr{inu
jednakostrani~nog trougla: 272 : 692 = 0,3930 ≈ 39%.
24. d
1
= 6 3, d
2
= 6
25. a) Automobili }e jedan od drugog biti udaqeni posle
jednog sata vo`we 97 kilometara, posle dva sata
vo`we 194 km, a posle 2,5 sati 242,5 km.
b) Neka su vozili k sati u trenutku kada su bili
udaqeni 388 km. Re{avawem jedna~ine
388
2
=
(
72k
)
2
+
(
65k
)
2
, dobijamo da je k
2
= 16,
odnosno k = 4. Automobil A pre{ao je 260 km,
a automobil B je pre{ao 288 km.
26. Trougao A: O =
(
10 2 + 10
)
cm, P = 25 cm
2

Trougao B: O =
(
5 + 5 2)
cm, P =
25
4
cm
2

Kvadrat V: O = 10 2 cm, P =
25
2
cm
2

Paralelogram G: O =
(
10 + 5 2)
cm, P =
25
2
cm
2

Trougao D: O =
(
10 + 5 2)
cm, P =
25
2
cm
2

Пробај и ово – страна 37
28. a) 4 17 cm
29. 108 cm
2
31. 6 3 cm
32. 112 cm
2
33. 2 77 cm
34. 2 17 cm, 2 65 cm, 2 37 cm
35. 5 7 cm
36.
a
2
29
37. b) Prvo re{ewe: 6 2 cm
Drugo re{ewe: 6 cm
b) Prvo re{ewe: 2 14 cm
Drugo re{ewe: 2 38 cm
38. AC = 6 2 cm, AB = 2 11 cm
39. a) 4 2 b) 29
АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ (први део)
Степен чији је изложилац природан број – страна 40
1. a) 5
6
b)
(
−3
)
4
v)
3
2
2
( )
g) x
7

2. a) 10 000 b) −27 v)
1
125
g) 0,0016 d) 0
3. b), v)
4. b)
5. a) 81 b) 3 v) 1 g) 2
6. a) −2 500 b) 2 000 000 v) 200
7. DA, DA, NE, DA
8. b)
9. b)
10. v)
11. 1,5 · 10
8

12. a) 115 b) 7 v)
15
64
g) 320
13. b)
14. a) 16 b) 42
15. a) 16 b) 36 000 v) 18
16. 3
2
17. a) 2
5
> 5
2
b)
(
−2
)
4
>
(
−2
)
3
v)
(
−10
)
5
= −10
5

g)
(
−1
)
101
<
(
−1
)
102
d) −
( )
2
5
2
<
− ( ) 2
5
2
|)
3
4
3
( )
>
3
4
3

18. a) 43 b) 72
19. −14,5
Множење и дељење степена истих основа.
Степенoвањe степена – страна 42
1. a) 15 625 b) −15 625 v) 15 625
2. a) > b) = v) <
3. a) 3
15
b) 17
6
v)
3
4
10
( )
g)

( )
=
( )
7
2
7
2
12 12
d) a
26
|) c
17
e)
(
−b
)
10
= b
10

4. a) 5
3
= 125 b) 1 v) −
( )
= −
( )
= 1
1
4
5
4
25
16
2 2

5. a) 13
10
b)
5
7
21
( )
v) x
36
g)
x
3
20
( )

6. a) 16 b) 49 v) 1 g) −2,5
7. a) 48a
11
b) 14b
14
v) −15y
9
g) 36z
6
8. a) 6 b) 2
9. a) x = 5 b) x = 8 v) x = 5
10. a)
9
7
b) 0,25
11. a) 1 b) 0,008 v) 81 g) −1
12. a) a
5
b) y v) b
4
13. a) −x
3
b) −p
3
14. v)
15. a) 48 b) 72
16. b) 2
5n +1
17. a) 3
2
= 9 b) 4
Степен производа и количника – страна 44
1. a) a
3
· b
3
b) 64x
6
v) 81x
4
y
4
g) −32a
5

2. v)
3. a)
(
xy
)
4
b)
(
2ab
)
3
v)
2
3
5
x
( )

4. a) 8 b) 8 v) 1
5. g)
6. a) −1 000 b) 1
7. a)
1
32
b)
a
3
64
v)
81
49

8. b)
9. a)
1
9
b) −216 v) 0,0256
10. a) −10x
6
b) −2s
9
163
11. v), g)
12. a) 4 b) 512 v) 27
13. a) 32 b) 9 v) 1
14. a) 9
9
= 27
6
b) 8
6
> 4
8
v) 64
4
< 16
7
Операције са степенима – страна 45
1. a) −32 b) 3 v) −1 g) 4
2. a) −63 b ) 189 v) −
17
4
g) 0,0011
3. v)
4. a) 2
5
< 2
8
b)
1
5
3
( )
<
1
5
2
( )

v) 0,3
2
> 0,3
4
g)
(
0,1
)
3
>
(
0,1
)
5
5. a) 4
13
b) 9
21
v) 2,7
9
6. a) a
10
b) x
3
y
7
v) a
4
b
5
g) 3x
10
d) 15m
8

7. a) 5
6
< 5
4
· 5
3
b) 7
2
· 7
2
> 49 v)
1
16
=
1
2
1
2
3

( )

8. a) 17 b) 2 v) 4
9. a) −343 b) −
625
16
v) −3,5
10. a) 3
8
b)

( )
=
( )
1
7
1
7
14 14
v) y
10
g)
a
8
42
( )
11. a) 1 b) 16 v) 3
12. a) 1 b) 625 v) 9
13. b), g)
14. a) 9 b) 4 v) 1
15. a) y
8
b) x
5
v) a
14
16. b)
17. a) 125a
3
b) −32x
5
v)
x
3
64
g) −
a
5
32
d)
4
9
2
a
18. a) 1 b) −27 v) 8 g) 1 d)
1
32

19. a) 0,001 b)
4
9
v) 1
20. b) 8a
18
v) x
2

21. a) 2ab
5
b) 4x
5
y
4
22. a) 27 b) 64 v) 125
23. b) 1 512
24. a) 80 b) −4
Пробај и ово – страна 47
25. 4
27. 2
2 008
−2
2 006
+ 2
2 003
= 2
2 003
·
(
2
5
− 2
3
+ 1
)
= 2
2 003
· 25
28. 0 064
665
, =
64
1000
8
125
2
5
2
5
665 665
3
665
= =
( )
=
(( )
1 995
0 16
997
, =
16
100
4
25
2
5
2
5
997
997 2
997
1 994
=
( )
=
( )
=
( )

2
5
1 995
( )
<
2
5
1 994
( )

0 064
665
,
<
0 16
997
,

29.
s v t = ⋅

s
s
s
= ⋅ ⋅
= ⋅ ⋅
= ⋅
3 0 10 1
3 0 10 3600
108 10
5
5
9
,
,
,
km
s
h
km
s
s
km



30. s v t t
s
v
s s = ⋅ = =

= ⋅ = = , ,
15
3 10
0 5 10 500
500
60 3
3
, km
km
s
min
≈ 8,3 min
Рационални алгебарски изрази – страна 48
1. a) −81, b) −49 v) −41
2. a) 3 b)
7
4

3. a) −208 b) 18
1
9
v) −
1
2

4. a) −29 b) −
7
11

5. a)
35
37
b)
1
9

6. 23
7. −377
8. 9,5
Моном и полином – страна 49
1. a) prvi b) drugi v) drugi
g) tre}i d) tre}i |) peti
3. v)
4. prvi red: tre}i, −3sg
2
drugi red: drugi, − 2xy
tre}i red: prvi, −0,6a
~etvrdi red: nulti, 1
5. a) −3x b) −2a
2
v) 4ab g) −0,5x
2
y d) 6mnt
|) −0,1s
3
t
2
6. a) 7x
2
b) −6,6b v) 4xy g) −
3
4
mn
7. a) 5x b) −2x v) −
1
20
3
x
8. a) 11x
2
b) −22ab v) 2,6x
2
y
9. a) −0,4x
2
b)
2
3
3
nt v) 8x
2
y
5
10. a) −16ab b) 0 v) 5c
4
a
11. x = 2
12. a = 5
13. a) a + 1 b) −2x
2
+ x − 5 v) 1,5l
2
−3,4l + 2
14. a) P(x) = x
2
− 4x + 2 b) L(x) = 4q
3
− 2q
2
− q + 4
15. a) −y +9y
2
b) −6 − m + m
2
+ 4m
3
16. a) −9 − 2k b) 5 + s + 2s
2
v) −7 − 4l + 2l
2
+ 3l
3
17. a) x = 2 b) x = 3 v) x = 2
Сабирање и одузимање полинома – страна 51
1. a)
2. a) −20y b) −5ax
3
v) 0 g) −18c
2
3. a) 2x
4
y
3
b)
1
4

4. a)
5
4
a b) 3z
4
5. a) 4x b) −10z
4
v) cd
6. a) −10x + 3y − 2 b) 5a + 5b + 6
7. −A = −41 + 4x , −B = 3x
2
+ 13x − 33, −C = −x
3
− x
2
+ x + 1
164
8. a) −3x − 2 b) 11x − 4 v) 3x + 2
9. a) 30 − 3x b) −3t
2
+ 1 v) 4xy + 5
10. a) 4x
3
− 8x
2
b) 4x
3
− 6x
2
v) 14x
3
− 6x
2
11. a) −5,4 b) −20
12. 7 − 9x + 10x
2
+ x
3
13. t
3
+ 2t
2
+27
2
− 8t + 5
Сређивање полинома.
Сабирање и одузимање полинома – страна 52
1. a) 15 cm b) 14,4 cm
2. a) −1 b) 5
3. a) −L = −4x
4
+ 2x
2
− 3 b) − = − + + − R y y y
1
2
5 2
2 3

v) −T = 2z − 6r + 4,4t − 5
4. a) x
3
+ 2x
2
− 3x b) −x
3
− 2x
2
+ 3x
5. a) −10c b) −2x
6. a) −
5
4
2
y b) 4,3ab
7. a) 3x + 7y b) −a − 2b
8. a) 4a − 3 b) 18y − 7
9. a) A+B = 6x
2
− 4x − 4 b) A−B =2x
2
− 2x − 6
10. a) S + T = 3a
2
b
3
+ 8a
2
b
2
; S − T = −5a
2
b
3
+ 4a
3
b
2
+ 10a
2
b
2

b) 8a
2
b
3
− 4a
3
b
2
− 2a
2
b
2
11. a) x = 6 b) a = 4
12. a) y = 1 b) b = 10
13. a) x = 6 b) c = −
1
2

14. −x
4
− 9x
3
+ 6x
2
− 5
15. 4a
3
− 6a
2
− a + 3
16. 63, 64, 65, 66
17. −26, −25, −24
Полиноми – систематизација – страна 55
3. a) −8,7y
3
b)
1
6
t v) 3x
5
y
4. a) -5x
3
+ 7x
2
+ 1 b) 2
9
5
9
5
2
y y + +
5. a) −5 + 7k − 5k
2
b) 5 + s + 2s
2
v) −7 + 2l
2
+ 6l
3

6. a) −0,2 + 2,2b + 0,5b
2
− b
3
b)
2
3
1
2
3 6
2
ab a b − − +
7. a) − + − x x
2
2 3 3 b) 11,1y
4
+ 22,2y
3
+ 3,33y
2
8. x = 3
9. a = −5
10. 12a
11. v)
12. a) −4x
2
+ 4x + 4 b) 2x
2
+ 8x − 10 v) 6x
2
+ 4x − 14
13. a) −23t b)
17
4
5
x
14. a) 42 − 2yz b) 6t
2
− 9
15. 8x
2
+ 2x + 11; −10x
2
− 8x − 3;
6x
2
+ 16x − 19; −4x
2
− 10x + 11
16. a) −6,7 b) 10
17.
9
2
a ,
5 3
16
2
a
МНОГОУГАО
Многоугао, странице и дијагонале.
Број дијагонала многоугла – страна 57
2. a) D, F b) A,B,C,D,E v) ima 5 dijagonala
5. a) Broj dijagonala iz jednog temena sedmougla je 4,
a broj trouglova 5.
b) Broj dijagonala iz jednog temena devetougla je 6,
a broj trouglova 7.
v) Broj dijagonala iz jednog temena desetougla je 7,
a broj trouglova 8.
7. a) 15 stranica b) 28 stranica
8. 6
9. 9
10. Broj dijagonala je:
a) 14 b) 20 v) 35
11. a) 8 b) 15 v) 20 g) 30
12. a) ne b) da, n = 83
Збир углова многоугла − страна 59
1. a) 1 260° b) 2 340° v) 1 980°
2. a) n = 10 b) n = 12 v) n = 32
3. a) α = 146° b) α = 156° v) α = 105°
4. α
1
= 105° α
2
= 132° α
3
= 106°
5. n = 16, D
n
= 104
6. n = 12
7. 68°, 88°, 108°, 128°, 148°
8. 11°15’; 22°30’; 33°45’; 56°15’; 90°; 146°15’
9. spoqa{wi uglovi: 90°, 90°, 90°, 30°, 30°, 30°
unutra{wi uglovi: 90°, 90°, 90°, 150°, 150°, 150°
10. Re{imo jedna~inu: 5α + 100° = 360°, α = 52°.
Spoqa{wi uglovi petougla su: 52°, 62°, 72°, 82°, 92°.
11. a) α = 146° b) α = 110° v) α = 122°, β = 95°
12. 90°, 90°, 90°, 135°, 135°
15. x + y + z + d + ϕ = 360°
α
1
+ α
2
+ α
3
+ α
4
+ α
5
= 180°
α
2
α
5
α
4
α
3
α
1
x
y
z
δ
ϕ
Својства правилних многоуглова – страна 60
1. a), v), d), z).
2. a) α = 156° b) α = 160° v) α = 176°
3. a) n = 12 a) n = 9 a) n = 24
4. a) Unutra{wi ugao je 165°, a centralni 15°.
b) Unutra{wi ugao je 135°, a centralni 45°.
5. a) n = 9 a) n = 18 a) n = 30
6. Trouglovi ABC i ADC su podudarni na osnovu
pravila SUS.
165
7. �EAD = 36°, �DAC = 36°, �ADC = 72°
8. �FAE = 30°, �AED = 90°
9. Iz jednog temena mogu se povu}i ~etiri dijagonale.
BD = DF, AD = DG
12. a) Uputstvo
Obele`i jednake stranice i jednake uglove na
osen~enom ~etvorouglu. Na osnovu re{enog primera
na strani 62, zakqu~uje{ da je osen~eni ~etvorougao
jednakokraki trapez.
b) 108°, 72°, 72°, 108°, 120°, 60°, 60°, 120°, 135°, 45°,
45°, 135°, 140°, 40°, 40°, 140°
13. Uputstvo

A
1 A
6
A
2
A
S
9
A
3
A
5
A
4
A
8
A
7
120°
120°
20°
40°
60°
60°
60°
14. a) �A
1
A
2
A
3
= 135°, �A
2
A
3
A
4
= 90°,
�A
3
A
6
A
1
= 45°, �A
6
A
1
A
2
= 90°
b) Iskoristi re{ewe 12. zadatka.
�A
1
A
4
A
5
= 100°, �A
4
A
5
A
6
= 140°, �A
5
A
6
A
7
= 140°,
�A
6
A
7
A
1
= 100°, �A
7
A
1
A
4
= 60°
v) �A
1
A
4
A
8
= 40°, �A
4
A
8
A
1
= 60°, �A
8
A
1
A
4
= 80°
15. a) Trouglovi A
1
A
5
A
6
, A
5
A
3
A
4
i A
1
A
2
A
3
podudarni su po
pravilu SUS.
b) Trouglovi A
1
A
2
A
8
, A
2
A
3
A
4
, A
4
A
5
A
6
i A
6
A
7
A
8
podudarni
su po pravilu SUS, dakle stranice ~etvorougla su jed-
nake. Izra~unaj wegov unutra{wi ugao.
16. a) r
u
= 2 3 cm, r
o
= 4 3 cm b) r
u
= 6 cm, r
o
= 6 2 cm
v) r
u
= 6 3 cm, r
o
= 12 cm.
17. a) a = 12 3 cm b) a = 12 2 cm v) a = 12 cm.
18. a) 4 3 cm b) 4 cm v)
4 3
3
cm
19. d
1
= 12 cm, d
2
= 6 3 cm.
20. d = 2h, r
u
= h, gde je h visina jednakostrani~nog
trougla OAB.

h
h
A B
C
D E
O
F
21. Uputstvo
Trouglovi APN, BQP, QCR… podudarni su.

F
E
M
N
P
Q
R
S
A B
D
C

22. a) a = 2 3 cm b) a = 2 2 cm v) a = 2 cm
23. 90°, 67° 30’, 67° 30’, 135°
24. a) Ugao {estougla je 120°.
Doka`i da je A
1
A
2
A
4
A
5
paralelogram
25. Primeni postupak sli~an onom u prethodnom zadatku
Пробај и ово – страна 65
26.
a
a
45°
45°
45°
dv
dm
a
dv
dm
22 30 ° ‘
67 30 ° ‘
45° dv
dm
ϕ
δ
67 30 ° ‘
α
β
ϕ = 135° −
(
67°30’ + 22°30’) = 45° d = 90°
α + β =
(
135° − 67°30’) +
(
135° − 22°30’) = 180°

Конструкција правилних многоуглова – страна 66
1. a) Nacrtaj centralni ugao od 120°. Odgovaraju}a tetiva
je stranica jednakostrani~nog trougla.
2. 3 1 :
3. a) Pogledaj zadatak 1. b).
b) Konstrui{i centralni ugao od 45°. Odgovaraju}a
tetiva je stranica pravilnog osmougla.
4. Pogledaj zadatak 3. Centralni ugao pravilnog
dvanaestougla je 30
Обим и површина многоугла – страна 68
1. 629,5 mm
2
3. Sedmougao razlo`i na pet trouglova.
A
1
A
2
A
3
A
4
A
5
A
6
A
7
5.

4 cm
1 cm
1 cm
2 cm
1 cm
17
13

P = 6 13
2
+
( )
cm
6. 15,84 cm
2
7. a) 0,96 cm
2
b) 3,6 cm
2
v) 6,4 cm
2
g) 12,6 cm
2

d) 18 cm
2
8. a) 4 3 cm
2
b) 16 cm
2
v) 24 3 cm
2
166
9. a) P = 9 3 cm, P =
27 3
4
cm
2

b) P = 12 3 cm, P = 12 3 cm
2
v) O = 24 3 cm, P = 48 3 cm
2
10. a) O = 12 2 cm, P = 18 cm
2
b) O = 16 cm, P = 16 cm
2
11. a) O = 18 cm, P =
27 3
2
cm
2

b) O = 12 3 cm, P = 18 3 cm
2
12. Povr{ina pravilnog {estougla stranice a je
P
a
1
2
6 3
4
= . Kra}a dijagonala pravilnog {estougla
dva puta je ve}a od polupre~nika upisanog kruga,
d
2
= a 3. Povr{ina jednakostrani~nog trougla ~ije su
stranice jednake kra}oj dijagonali {estougla
je P
a
2
2
3
4
3 =
( )
, P
a
2
2
3
4
3 = . Upore|uju}i
povr{ine P
1
i P
2
, vidimo da je P
1
= 2P
2
.
13. O = 96 cm, P = 648 cm
2
14. a = 4 3 cm
15. a = 2 2
16. 2 : 3
17. O = +
( )
16 16 2cm, P = 112 cm
2
. Povr{ina osmougla
pribli`no iznosi 78% povr{ine kvadrata.
18. ≈ 67%
19. a) O = 30 3 cm, P = 81 3 cm
2

b) O = +
( )
36 12 3 cm, P = 108 3 cm
2
Пробај и ово – страна 70
20.
A
4
A
5
A
6
A
7
A
8
A
1
A
2
A
3
Povr{ina osmougla je ~etiri puta ve}a od povr{ine
osen~enog deltoida.
P
deltoida
=
1
2 2 4
1
3 1 3
⋅ ⋅ =

d
d d d
21. O = +
( )
8 2 8 6 cm, P = +
( )
64 32 3
2
cm
22. O = +
( )
18 18 3 cm, P = + +
( )
108 9 3 27 6
2
cm
23. a) O = 16x, P = 8x
2
+ 4x
2
2 b) O = 12x, P = 3x
2
3
v) O = 8x, P = x
2
+ x
2
3
24. a) 50% b) pribli`no 66,67%
v) pribli`no 33,33% g) 20%
Многоугао систематизацијa – страна 71
1. a) ne b) ne v) da g) da
2. petougao
3. ne
4. n =12, D
12
= 54
5. ne
6. n = 16, α = 157°30′
7. a) 48 b) 24 v) 20 g) 32 d) 40
8. a) 7 b) 8 v) 12 g) 13.
Centralno simetri~ni su pravilni mnogouglovi
s parnim brojem stranica.
12. Najkra}a dijagonala gradi sa stranicom ugao od 22°30′.
Prvo konstrui{i jednakokraki trougao sa osnovicom
a = 3 cm i uglovima od po 22°30′ na woj. Kraci tog
trougla su stranice tra`enog osmougla.
14. a) P P
1 2
1 3 : : = b) P P
1 2
1 5 : : =
ЦЕЛИ И РАЦИОНАЛНИ АЛГЕБАРСКИ ИЗРАЗИ
(други део)
Множење монома мономом.
Квадрат и куб монома − страна 73
1. a) −15x b) −20y
2
v) 1,2nm g) 10a
2
b
3
2. a) −12 b) −8 v) −4
3. a) −25a
3
c
2
b)
3
2
3
yz v) 3,2m
3
n
3
4. a) 2y
5
b) 8z
2
t v) −42a
6
g) −54xy
4
5. a) –a
4
b) −27x
3
y v) 4zt
2
6. a) 15x
3
y
3
b) 2b
3
v) 9a
6
g) 64c
2
d
2
7. a) x
6
y
3
b) 1,44a
4
b
6
v) 4n
6
m
8
g)
9
25
2 4 2
c d t
8. a) −6x
10
b) 2t
14
v) −a
5
b
4
c
2
9. a)
1
3
2 3
a b b) −6a
3
b
3
v) −a
4
b
4
g)
2
3
3 5
a b d) −54a
7
b
5
10. a) 16x
4
y
8
b) 2x
7
y
14
v) 0
Множење полинома мономом − страна 74
1. a) 18 + 9x
2
b) 15 – 20x v) –48x
2
+ 6x g) 30 – 6x
2. b)
3. a) 4 – 20a + 5a
2
b) –11y
3
– 33y + 11
4. a) 2z · (z – 3) = 2z
2
– 6z
b) (–1 + a
2
– 3a
3
) · (–2a) = 2a – 2a
3
+ 6a
4

v) 12ab · (2a – 3b + 4ab) = 24a
2
b – 36ab
2
+ 48a
2
b
2
5. a) 7x
3
– x
5
b)18t
4
– 6t
3
– 22t
2
6. a) 1 – 12x b) –6x v) 5y
3
– 5y
4
7. a) –3x
2
+ 4x b) 3y
3
+ 6y
2
v) –10x
2
– 14x
8. a) –9x
2
+ 18x b) –3x
3
+ 8x
2
v) 25x
2
+ 2x
9. a) –28 + 15x b) 2x
2
– 35x
Множење полинома полиномом – страна 75
1. a) 12 – 6x
2
b) −20x – 40x
2
v) 6xy – x
2
y
2. a) 6a – 42b + 6c b) –10x + 35x
2
– 5x
3

v) 12x
2
y + 18xy
2
+ 5x
2
y
2
3. a) 2x
2
+ 5x – 3 b) 9c
3
– 75c
2
– 30c
4. a) 16y
2
– 1 b) 15x
3
– 5x
2
– 9x + 3 v) 6 – x – x
2
5. a) −3x, −12 b) 32d
2
, 28d
6. a) 10ab – 3a
2
– 3b
2
b) x
2
– 4y
2
v) 3c
2
– 22cd + 24d
2
7. a) 5ac
2
– a
3
c
3
– 5 + a
2
c b) 15x
2
– 2xy
2
– y
4

v) −4x
3
+ 5x
2
+ 7x – 2
8. a) −2x
2

+ 5x – 2 b) 5y
2
– 4y + 1
167
9. a) –z
2
+ 12 b) 4a
2
– 9a + 4
10. a) –5x
2
– 7x – 6 b) –x – 31
Множење полинома − страна 76
1. a) –6a + 2a
2
b) 10a – 15b + 20c v) –3x
3
+ 24x
2
+ 6x
2. a) 6c
2
+ 8c b) –3x + 24 v) 6m
3
– 5m
2
3. a) 3x
2
– x b) 2y
2
– y
4. a) –3x
3
– 5x b) –27x
2
– 12x v) 14x
3
+ 71x
2
+ 36x
5. a) –27a
2
– a + 10 b) –2x
2
– 3x – 4
6. a) x = 0 b) x = −
10
3

7. a) a = 2 b) c = 6
8. a) y =
1
5
b) z = 5
9. a) –2b
2
+ 13b – 4 b) –5a
2
+ 3a
10. a) –a
2
– 3a + 18 b) –10x
2
+ 11x – 3 v) 6y
2
+ 5xy – 6x
2
11. a) –4a
2
+ 11a – 12 b) –4y
2
+ 11y – 14 v) a
2
– 2a + 2
12. a) –19x + 4 b) 15a – 14
13. a) 2z
2
+ 2z – 6 b) –4x + 2
14. a) x = 4 b) x = –1
15. a) –x – 1 b) x + 2 v) x
2
– 16y
2
+ 9xy
16. a) da, vrednost izraza je –25
b) da, vrednost izraza je 0
17. a) –16 b) 247 v) −
9
4

Квадрат бинома − страна 78
1. a) x
2
+ 20x + 100 b) 9 − 6y + y
2

v) 36 + 60z + 25z
2
g) 9x
2
− 6x + 1
2. a) 7, m
2
, 7 m b) y, −8 y, 16 v) a, b, a
2
, b
2
g) y, 9x
2
, y
2
3. a) 9 − 6a + a
2
b) x
2
− 12x +

36
v) y
2
− 4y +

4 g) b
2
− 10bc +

25c
2

4. (a + 4)
2
= (−a − 4)
2
, (a − 4)
2
= (−a + 4)
2

6. a) x x
2 1
4
+ + b)
1
4
2
2
− + z z v) 9 4
4
9
2
y y + +
7. a) x
2
+ 4x + 2 b) 9x
2
− 2x + 1 v) 12x + 9
8. a) 7x
2
+ 13x + 25 b) 36x
2
− 20x + 1
9. a) 5y
2
+ 11y + 7 b) 6x
2
− 16x + 9
10. a) 6a
2
+ 8a b) 8b
2
− 28b − 9
11. a) 2x
2
+ 8x + 26 b) 40x + 40
12. a) 5a
2
− 12ab + 20b
2
b) 8z
2
− 12zt − 8t
2
13. a) −2x + 16 b) x
2
− 4 v) 2x
2
+ 8
g) 8x d) 16 |) 4x
2

14. −0,0725
15. a) −2x
2
+ xy +6y
2
b) 16t
2
− 9st + 20s
2
16. a) 20a
2
+ 4a − 23 b) 24c − 25
17. a) x = −1 b) y = 1 v) x = 1 g) y =
5
3
18. a) a
2
− 24a − 12 b) −39x − 3 v) −a
2
+ 14 a + 147
19. 12 cm
2
20. 108 cm
2
Пробај и ово – страна 81
21.
a
a
a
2
2
3
0
°

ro
2ro
2ru
a
a
c
22 30 ° ‘
45°
45°
{
2 a
2 a
( )
2 1 a +

a
a
a
2
2
3
0
°

ro
2ro
2ru
a
a
c
22 30 ° ‘
45°
45°
{
2 a
2 a
( )
2 1 a +
a a r
u
2 2 + = , a r
u
2 1 2 +
( )
=
r
a
u
=
+
( )
2 1
2

2 2 1
2
2
2
r a a
o
( ) = +
( ) ( )
+

2 3 2 2
2
2
r a
o
( ) = +
( )
,
r a
o
=
+
( )
4 2 2
2
21. velika dijagonala:
2 4 2 2 r a
o
= +
( )
sredwa dijagonala: 2 2 1 r a
u
= +
( )
mala dijagonala: r a
o
2
2 4 2 2
2
=
+
( )
.
22.
30°
2 cm
2 cm
a
a
2
2
1 2 3 = + −
( )
a = − 8 4 3
Растављање полинома на чиниоце применом
дистрибутивности − страна 81
1. a) 8 b) 4 v) 3 g) 12
2. a) 2 · 2 · 3 · a · a b) 2 · 5 · 7 · x · x · y
v) 2 · 3 · 7 · t · t · s · s · s · r
3. a) 9(3x + 2y) b) 5(a − 3b) v) 4(4t + 2z)
4. a) 4(x + 4) b) 17(2 − b) v) 3(ab − 3) g) 5(5 − 3yz)
5. a) 2(a − 1) b) 23(1 + t
2
) v) 2z (2z − 1) g) 5(x + 10x
2
)
6. a) 3(2a − b + 3) b) 4(3a
2
− 4a + 2) v) 5(10x
2
− 5x + 3)
7. a) x
2
(x

− 1) b) a
3
(b
2
+ 1) v) z(5z − 2 + z
2
)
8. a) 6a
2
(8a

− 7) b) 15x
5
(2a
4
− 5) v) 16n
4
(6 + n
4
)
9. a) 18b
2
(4a

− 1) b) 4st
2
(s
2
− 3t) v) 8xy

(x

− 5y)
10. a) 4abc(7b − 10ac) b) −8s
3
t
2
(4s
2
− tr)
v) 8 y
2
z
2
(7x
2
z + 3y)
11. a)5(6a
2
+ a − 4) b) 6(3x − 4x
2
+ 1) v) 8z(6z
2
+ z − 3)
12. a) 4ab(4 − a + 3b) b) 5xy (7x − y + 3)
v) 14yz(2z
2
− 4yz + 2y
2
)
13. a) −3a
4
(9a
2
− 4b − 5ab
2
) b) 6xy
2
(7y
2
− x − 4y)
v) 5m
4
n
2
(3n
2
− 2m − mn)
168
Растављање полинома на чиниоце − страна 82
1. a)
2. a) 9(5x + 8) b) 17(2a − b) v) n(b + a)
3. a) 2x(2x – 5) b) a(b – a) v) 4n
2
(2 – n)
4. a) 45(2a – 1) b) 5x(1 + 3x) v) 23y(y –1)
5. a) 2z + 3 b) 8z + 5t v) 4x
2
+ y
6. a) 6xy(7x – 6) b) b
2
(a
3
– 1) v)16t(3ts + 2r)
7. a) xy(z – y) b) 3a
4
b(2b – 3a) v) 6mn
3
(4n +m
2
)
8. a) 3(1 – 3a + 2 a
2
) b) 2x(4x –x
2
+ 2)
v) 11k
2
(2k
2
+ 1 − 4k)
9. a) 4ab(4 + a + 3b) b) 5xy (7x – y

+ 3)
v) 14yz (z
2
− 4yz − 2y
2
)
10. a) 5z
2
t
2
(2z
2
− 1 − 3zt) b) 2xy (4x – 9xy

+ 1)
11. a) (a − 8)
2
b) (11 − y)
2
v) (2b + 1)
2
12. b) 1 v) 400
13. a) 1 681 b) 9 801 v) 11 025
14. a) (a – 9)(a +9) b) (0,2 – x)( 0,2 + x)
v) (y – 30)(y + 30) g) (z – 1,6)(z + 1,6)
15. a) (0,6 – a)( 0,6 + a) b) (5x – 7)(5x – 7)
v) (1,5n – 1,2m)(1,5n – 1,2m)
g) 3
1
3
3
1
3
x x −
( )
+
( )
d)
5
8
5
8
x y x y −
( )
+
( )

|) (0,4a − 21b)(0,4a + 21b)
16. b) 48 v) 180 g) 56
17. 21 cm
18. a)
2
25
b) 5,6
19. a) 99,8 b) 16 000
20. a) 6,56 b) 4,4
21. a) 5 b) 0,75
22. a) 8(x − 3)( x + 3) b) 2(8 − x)( 8 + x)
v) 6(x − 4)( x + 4)
23. a) a(a − 1)( a + 1) b) b(9 − b)( 9 + b)
v) 2x(7x − 1)( 7x + 1)
24. a)(x − 6) (x + 4) b) x(x + 6)
25. a) (9x + 10)(11x − 10) b) 3(4x + 3)
26. a) (s + t)(a + b) b) (x − y)(2n − 5) v) (a − b)(3p + 2t)
27. a) (z − t)( 2 + a) b) (x − y)(a + b)
Пробај и ово − страна 93
28. a)
5
5 x +
b)
x + 3
3
v)
2 3
3
x −
29. a)
1
2 6 y +
b)
b + 4
3
30. a)
x + 2
2
b)
a
a
− 2
2
31. a)
1
3 y −
b)
b − 4
3
Растављање полинома − примена у једначинама
− страна 87
1. a) x = 1 ili x = − 5 b) t = − 2 ili t = 2
v) c = 27 ili c = − 6
2. b) i v)
3. a) n = 5 ili n = − 1,2 b) a = −9 ili a= 1,1
4. a) x = 0 ili x = 2,5 b) y = 0 ili x = −4
v) m = 0 ili m= 2
5. a) x = 7 ili x = − 7 b) y = 30 ili y = − 30
6. a) x =
9
5
ili x = −
9
5
b) y = 2 ili y = −2
7. a) x = − 7 b) x = 3 v) x = 4
8. a) x =
3
2
ili x =
2
3
b) x =
4
3
ili x = −
4
3

v) x =
2
3
ili x = −
2
3
ЗАВИСНЕ ВЕЛИЧИНЕ И ЊИХОВО ГРАФИЧКО
ПРЕДСТАВЉАЊЕ
Правоугли координатни систем у равни − страна
1. a) (3, 1) b) (−3, −3) v) (−2, 0) g) (−2, 3)
2. a) A(−6, 4), B(−8, 0), C(4, −8), D(5, 2)
3. A(−0,5; 1), C(−2,5; 2), D(1; 0,1), E(2,6; 2,7), F(−1; −1,5),
G(−1,6; −2,1), H(0,5; −1,8), P(2,8; −1,9), M(1,5; −1),
Q(0,3; −0,5)
5. C, D, A, B, E
6. a) A, E, F b) A, C, D
7. II, IV, III, I
8. a) prvom i tre}em b) drugom i ~etvrtom
v) prvom i ~etvrtom g) prvom i drugom
9. a) b)
y
x
A( ,3) −2
y
A( , 3) − − 3
y
x
A( , 3) − − 3
10. a) b)
y
x
A(4,2)
y
x
A( ,3) −3
11. a) A(−4, 1) b) A(1, 1) v) A(−2, −1) g) A(−2, 3)
12. simetri~ne su
13. a) F i P, H i J, C i N b) F i C, P i N, T i Z,
v) F i N, M i I, S i A, C i P
14. a) (3, 2) b) (−3, −2) v) (−3, 2)
15. a) B(1, 2) b) B(−3, −4) v) B(2, −3)
16. a) C(−5, −2) b) C(11, 8) v) D(8, −5)
17. a) o{trougli b) pravougli v) tupougli
18. a) pravougaonik b) trapez
19. a) C(3, 4), D(−2, 4) ili C(3, −6), D(−2, −6)
b) C(4, 3), D(4, −2) ili C(3, −6), D(−2, −6)
20. a) D(4, 2) b) D(4, −1) v) D(−2, 0)
21. a) y-osa
b) x-osa
169
v) prava paralelna sa y-osom kroz ta~ku (1,0)
g) prava paralelna sa x-osom kroz ta~ku (0,3)
d) prava paralelna sa y-osom kroz ta~ku (−2,0)
|) prava paralelna sa x-osom kroz ta~ku (0, −4)
e) simetrala prvog i tre}eg kvadranta
z) simetrala drugog i ~etvrtrog kvadranta
22. a) E, B b) F, H, C v) A, B,C, D, E, G, H g) F, I
23. −1 ≤ x ≤ 6, −2 ≤ y ≤ 4

24. a) b) v*
g) d) |) e)
x
y
-2
x
y
1
3
1
x
y
x
y
-2
x
y
-3 -1
x
y
2
x
y
-1
5 -2
6
Растојање између две тачке − страна 99
1. a) 5 b) 2 2 v) 5 g) 74
2. a) 10 b) 2,1 v) 13 g) 3,4
3. a) d = 5 2 b) d =8 2 v) d = 34 g) d = 89
4. a) 3 b) 53 v) 34 g) 4 d) 13
5. Na primer, ta~ke C(4,0), D(4,6) su na jednakom rastojawu
od ta~ke A kao ta~ka B.
A
D
C
B
6. prvi red: 6; 2,4 cm; drugi red: 5, 2 cm;
tre}i red: 2 2; 0 8 2 , cm
7. (3+3 2 + 2 +3) × 0,5 cm = (3+2 2 ) cm ≈ 5,82 cm
8. a) (−0,5; 0) b) (−1, 1) v) (0, 0) g) (−2,2 ) d) (0,5; 2)
9. a) (0,5; 0) b) (−3,6; 0) v) (0, −3,5) g) (−2; −0,3)
10. D(−1, 6), O(0,5; 4)
11. a) D(2, 2), O(1, 1 b) B(−6, 2), O(−1, −1)
12. Uputstvo Prvo izra~unaj koordinate sredi{ta
stranica datog trougla.
a) t
C
= 17 t
B
= 20 t
A
= 29
b) t
C
= 6 t
B
= 3 2 t
A
= 3 2
13. O = 6 + 2 5
14. a) O = 12 + 3 2 b) O = 4 + 2 29
15. a) O = 22 b) O = 20
16. D(1, 1) , A(2, 4), F(1, −4)
17. a) B(−6, 1) b) B(−3, −2) v) B(−6, −2)
g) B(−8, −8) d) B(−9, 6)
18. C(11, 1), D(8, 6)
19. P = 12
20. a) P = 10 b) P = 4,5
21. a) P = 6 cm
2
b) P = 7,5 cm
2

22. a) P = 26 b) P = 20
23. a) P = 11,5 b) P = 9,5 P = 10,5
24. a) P = 27 b) P = 18 P = 18,5
25. a) P = 10,5 b) P = 10
26. P = 36
27. O = 2 10 2 82 + P = 26
Директно пропорционалне величине. Графички приказ
директно пропорционалних величина − страна 103
1. Kako je
12
2 4
10
2
3
0 6
5
, ,
= = = , a
0 8
16
0 5
,
,
, = ,
veli~ine x i y nisu direktno proporcionalne.
2. k =
1
1
3
, k = 3
3. a) jesu, k = 35 b) 35 000
4. a) u = 4x b) u = 2x
-1 1
-4
x
2
y
y=4x
-1 1
x
3
y
y=2x
1
2
1
2
6
-1 -2 1
x
2
y
1
2
5
-5
-1 1
x
3
y
y=3x
-3
y= x
2
5
-1 1
-4
x
2
y
y=4x
-1 1
x
3
y
y=2x
1
2
1
2
6
-1 -2 1
x
2
y
1
2
5
-5
-1 1
x
3
y
y=3x
-3
y= x
2
5
5.
-1 1
-4
x
2
y
y=4x
-1 1
x
3
y
y=2x
1
2
1
2
6
-1 -2 1
x
2
y
1
2
5
-5
-1 1
x
3
y
y=3x
-3
y= x
2
5
-1 1
-4
x
2
y
y=4x
-1 1
x
3
y
y=2x
1
2
1
2
6
-1 -2 1
x
2
y
1
2
5
-5
-1 1
x
3
y
y=3x
-3
y= x
2
5
6. Uputstvo
Sastavi tabelu, na primer za 1, 2, 3, 4 kutije i za svaku
izra~unaj broj markera.
7. a) 60 l, 150 l, 240 l, 33 l 420 l b) jesu v) 30 minuta
8. a) 2 700 obrtaja b) 17 550 obrtaja v) 8 minuta
Директно и обрнуто пропорционалне величине
− страна 105
1. prvi red: 5, 20
drugi red:
8
5
,
2
5
,
16
5
k =
2
5
2. prvi red: 8,
8
3

drugi red: 4
k = 4
170
3. Jesu, jer je
12
5
1 2
1
2
3
5
4
36
15
2 4 = = = =
,
,
4. a) 20 km, 30 km, 40 km, 50 km
b) jesu
5. a) h
a
= 5cm h
b
= 2cm
b) Jesu, jer je a · h
a
,= 30 cm
2
i

b · h
b
= 30 cm
2
.

7. prvi red: 14; 7
drugi red: 21; 10,5; 8,4
9. a) 150 m b) 6 minuta v) drugi red: 0, 100, 200, 300
10. a) i v)
11. a) 19,5 l b) 3,25 l v) 22,75l g) 400 km
Пропорција − страна 109
1. a) i b)
2. a) x = 46 b) a = 3 v) y = 10
3. a) x =
2
3
b) x = 4 v) x =
1
6
4. b = 18 cm
5. a) 36 cm
2
b) 9 cm
2
6. 200 g
7. 4,5 km
8. 1,445 m
9. 42 m
10. 0,9 l vode i 0,6 l sirupa
11. a) 4 : 9 b) 5 : 9 v) 200 de~aka i 250 devoj~ica
12. 70° i 20°
13. b = 15 cm a = 9 cm
14. 600 kg
Примена директне и обрнуте
пропорционалности − страна 111
1. a) k = 6 b) k =
1
2
2. b) 180
5. a) 1,250 kg b) 32 kg
6. 20 sekundi
7. 20 sati
8. 204 dinara
9. 3 sata
10. 40 xakova
11. 1078
12. 2,250 kg
13. 21 daska
14. 60 kutija
15. a) 300 okretaja b) 3 600 okretaja
16. 750 g
Примена пропорција у процентном рачуну
− страна 113
1. prvi red:
9
20
,
17
100
drugi red: 0,5; 0,17
tre}i red: 50%, 45%
2. a) 16 b) 7 840 v) 475 g) 26
3. 180 kg
4. a) 52,8 g b) 241,12 kcal
5. a) 12,5 ml b) 4,875 dl
6. a) 30 b) 9
7. a) 1 800 000 b) 7 000 000
10. 18%
11. ≈88%
12. 216 u~enika
13. a) Prethodne nedeqe je prodato 125 ki{obrana,
a te nedeqe 154. b) 138,6
14. Posle poskupqewa so je ko{tala 71,5 dinara,
a posle pojeftiwewa 64,35 dinara.
15. 4 158 dinara
16. 48 u~enika
18. 54 000 dinara
Примена пропорција − страна 116
1. a) i v)
2. a) x = 4 b) x = 11 v) x = 1
3. 120 g {e}era, 150 g bra{na
4. O = 16 cm, P = 64 cm
2
5. 1 106,56 dinara
6. 144 i 180
7. 52°, 65°
8. 420 i 280
9. 92 kg, 6 kg, 2 kg
10. 40°, 60°, 80°
11. O = 50 cm
12. P = 140 cm
2
13. a) 360 km b) 2h 15 min
14. 10 kamiona
15. 22,4 dinara
16. a) 2 sata b) 100
km
h
17. 2 726,5 dinara
18. 1 h 24 min
19. a) 300 kg b) 40 radnika v) 2 500 kg
20. 8 radnika
21. 470 boca
22. 6%
23. 6 000 dinara
24. 1 350 dinara
25. 375 m
Пробај и ово − страна 120
28. 65,6 kg
29. 17,87 tona
КРУГ
Централни и периферијски угао − страна
4. prvi red: AG, AC, MQ drugi red:
AG

,

AGC

,
MFQ

5. a) 60° b) 30° v) 50°
6. 120°, 60°
6. a) α = 80°, β = 40° b) α = 160°, β = 80°
7. β = 45°, d = 15°, ϕ = 45°, γ = 75°
8. 90°
9. a) 45° b) 60° v) 40°
10. a) 72°, 36° b) 120°, 60° v) 90°, 45° g) 45°, 22° 30′
11. a) 216°, 108° b) 200°, 100° v) 150°, 75°
171
12. a) β = 100° b) β = 74°
13. 60°, 30° ili 120°, 60°
14. 92°, 58°
15. ∠ABC = 108° , ∠BCD = 62°,
∠CDA = 72°, ∠DAB = 118°
16. a) β = 30°, γ = 150° b) β = 40°, γ = 140°
v) β = 105°, γ = 75°
17. Uglovi trouga ABC su: 46°, 67°30′, 67°30′
18. Nacrtaj pre~nik CD kruga K. Odredi uglove α
1
,
α
2
, β
1
i β
2
kao na slici tako da je α = α
2
− α
1
i
β = β
2
− β
1
. Na osnovu prvog slu~aja (pogledaj dokaz na
strani 148 u uxbeniku), zakqu~ujemo: α
1
= 2β
1
i α
2
=

2
, odakle sledi: α = 2β
1
− 2β
2
, odnosno α = 2β.
k
k
α
α1
α2
O
O
C
C
B
B
D
A A
β
β1
β2
Обим круга− страна 125
1. a) O = 31,4 cm b) O = 7,536 cm
v) O = 1,57 cm g) O = 219,8 cm
2. a) O = 131,88 cm b) O = 76,93 cm v) O = 48,356 cm
3. a) r = 1,75 cm b) r = 35 cm
4. 5 × 20π cm = 100 × 3,14 cm = 314 cm = 3,14 m
5. a) dva puta b) pet puta
6. a) dva puta b) pet puta
7. 4,71 m
8. 282,6 m
9. O = 4 + rπ = 4 + 2·3,14 = 10,28 cm
10. a) 30π : 2 + 10π : 2 + 40π : 2 = 40π ≈ 125,6 mm
b) 125,6 mm v) 125,6 mm
11. O = 2r
1
π + 2r
2
π = 20π cm
12. 2r ≈ 3,82 m = 382 cm
13. 12 500 puta
14. Zemqa: 150 000 000 km Mars: 228 000 000 km
Venera: 108 000 000 km
15. hipotenuza je c = 5 cm; r
o
= 2,5 cm; O = 5π cm
16. a) r
o
= 2 3 cm, O =

4 3π cm
b) r
u
= 3 cm,
O =

2 3π cm
17. a) r
o
=3 2 cm, O =

6 2π cm b) r
u
= 3 cm, O = 6π cm
18. O
o
= 2,4π cm, O
u
= 1,2

3π cm, O
o
– O
u
≈ 0,324π cm
19. r = 1,4 cm; a = 2r = 2,8 cm
20. Du`ina staze je 80π m = 251,2 m.
5 · 251,2 m = 1256 m; 1256: 314 = 4 min
21. Obim travwaka je 10π m = 31,4 m.
Broj plo~ica ra~unamo: 3140 cm : 30 cm ≈ 105
22. Polupre~nik kru`ne povr{ine je 400 : 2π ≈ 64 m.
Polupre~nik travwaka je 64 m – 3 m = 61 m.
Potrebno je pribli`no 128 · 3,14 m ≈ 383 m `ice.
23. Stranica pravougaonika je 48 4 3 cm cm = .
24. a) O = 4 + 2rπ : 4 = 7,14 cm
b) O = 4 + 2rπ : 6 = 6,09 cm
Дужина кружног лука и обим круга − страна 128
1. a) l = 4π cm = 12,56 cm b) l = 2π cm = 6,28 cm
v) l =
8
5
π cm = 5,024 cm
2. a) l =
π
2
cm = 1,57 cm b) l =


4
cm
v) l =


3
cm g) l =

13π
5
cm d) l =

15π
4
cm
3. a) r = 1,4 cm b) r = 16,8 cm v) r = 70 cm
4. a) 54° b) 324° v) 90°
5. a) l =

π
180
cm b) l =

π
120
cm
v) l =

π
9
cm g) l =


9
cm
6. a) l =


4
cm b) l =


4
cm
v) l =


8
cm g) l =

29π
120
cm
7. a) 15°, l ≈ 1 667 km b) 45°, l ≈ 5 000 km
v) 2° 30′, l ≈ 278 km
8. a) 6° b) 72° v) 30°
9. a) l =


15
cm b) l = 4π cm
v) l =

16π
3
cm g) l =
12π
cm
10. a) 30° b) 37,5° v) 25°
11. a) l = π cm b) l =

π
2
cm v) l =


6
cm g) l =

10π
3
cm
12. r = 30 cm
13. ≈ 5 000 km
14. l = (3,5π + 1,5π + 3π) cm = 6π cm
15. a) O = 3π cm b) O = (4 + 3π) cm v) O = 4π cm
Пробај и ово − страна 131
16. Obojena linija se sastoji od vi{e polukru`nica.
a) l = (2π + 3π + 4π + 5π + 6π) cm = 20π cm
b) l = (π + 1,5π + 2π + 2,5π + 3π) cm = 10π cm
Површина круга − страна 131
1. a) 19,625 cm
2
b) 2,0096 cm
2
v) ≈4,91 cm
2

2. P = 124,74 cm
2
3. prvi red: 12 cm, 12π cm, 36π cm
2

drugi red: 8,3 cm; 16,6π cm; 68,89π cm
2

tre}i red: 12 cm, 24 cm, 144π cm
2

~etvrti red: 2,5 cm; 10 cm; 10π cm
4. 100 puta
5. Povr{ina }e se pove}ati 16 puta.
6. 9 puta
7. r = 16 cm P = 256π cm
2

8. a) O = 24π cm b) O = 1,6π cm v) O = 3,2π cm
9.
P
P
r
r
r
r
u
o
u
o
u
u
= =
( )
=
2
2
2
2
2
1
4
π
π

10.
P
P
kruga
kvadrata
=
4
16

= 78,5%
11. 47,66…% ≈ 48%
12. 128 cm
2

13. P
o
= 36π cm
2
P
u
= ( 3 3 )
2
π cm
2
= 27π cm
2

14. a) 21,5% b) 21,5%

172
15. Povr{ina zemqi{ta je 28,26 m
2
.
28,26 : 1,2 = 23,55
Mogu se zasaditi 23 grma.
16. 423 lale
17. a) Povr{ina jednog keksa je 2,25π cm
2
= 7,065 cm
2
.
Za jedan keks potrebno je 14,13 g ~okolade.
Od 200 g ~okolade mo`e se preliti 200 : 14,13 ≈14
komada keksa.
b) ≈ 7 komada keksa
18. Povr{ina ve}eg krug je 144π cm
2
, {to zna~i
da je polupre~nik 12 cm. Obim kruga je srazmeran
polupre~niku, pa iz koli~nika 12 : 10 zakqu~ujem da }e
se obim pove}at za 20%.
19. Obim ve}eg kruga je 220π cm, {to zna~i da je
polupre~nik ve}eg kruga 120 cm. Neka je
P
1
= 10 000π cm
2
i P
2
= 12 100π cm
2
. Iz koli~nika
12100π : 10000π = 1,21, zakqu~ujemo da je povr{ina
kruga pove}ana za 21%.
20. 4π cm
2
Пробај и ово − страна 133
21. Centri upisanih krugova su temena jednakostrani~nog
trougla. Ako je polupre~nik upisanog kruga r onda je
stranica jednakostrani~nog trougla 2r. Polupre~nik
upisanog kruga je r =
+
18
3 2 3
cm. Povr{ina otpalog
dela je pribli`no 39%.
22. 2 2 2 +
( )
cm
Површина круга и кружних делова − страна 134
1. a)
1
4
b)
1
3
v)
5
12
g)
5
8

2. a) 180° b) 120° v) 144°
3. 0,4π cm
2
b) 2π cm
2
v) 3π cm
2
g) 7,5πcm
2

4. Centralni ugao je 72.
Obim ise~ka je (4 + 4 + 1,6π) cm = (8 + 1,6π) cm
5. r = 24 cm, α = 90°, P
i
= 144π cm
2
.
6. a) 30π cm
2
b) 4π cm
2
v) 4,5π cm
2

7. a) 2 cm b) 2,5 cm v) 1,84 cm
8. a) 4π cm b) 1,6π cm
9. a) 8,25π cm
2
b) 75π cm
2

10. a) O = 6π cm, P = 3π cm
2
b) O = 7π cm, P = 1,75π cm
2

11. a) r
o
= 2 3 cm, r
u
= 3 cm, P
o
– P
u
= 9π cm
2
b) 9π cm
2
v) 9π cm
2

12. 7
2
π cm
2
− 4
2
π cm
2
= 33π cm
2

13. crni prsten: 3π cm
2
, sivi prsten: 5π cm
2
,
plavi prsten: 7π cm
2

14. Polupre~nik unutra{weg kruga je 16 cm.
15. a) O = (4 + π) cm, P = (4 − π) cm
2

b) O = (8 + π) cm, P = (8 − π) cm
2

v) O = (4 + 2π) cm, P = (8 − 2π) cm
2

16. a) O = 2π cm, P = (4 − π) cm
2

b) O = (4 + π) cm, P = (4 − 0,5π) cm
2

v) O = 2π cm, P = 2 cm
2

17. a) P = a
a a 2
2 2
4 8
− +
π π
= a
2
1
8

( )
π
,
P : P
kvadrata
= 0,6075 = 60,75% b) 39,25%
18. a) O = π cm, P = ( 3 − 0,5π) cm
2

b) O = (2 +
5
3
π) cm, P =


6
cm
2

v) O = 5π, P =( 3 +


2
) cm
2

19. a) O = 4π cm, P = ( 6 3 −2π) cm
2

b) O = 8π cm, P = (

6 3 + 4π) cm
2

20. a) O = 2 + 3,5π cm, P =


4
cm
2

b) O = 2 +


3
cm, P =


6
cm
2

v) O = 2 +

35π
6
cm, P =

35π
12
cm
2

g) O = 2 +

35π
4
cm, P =

35π
8
21. begonije: 12,56 cm
2

lale: 12,56 cm
2
; 6,25%;
trava: 64π cm
2
– 6π cm
2
– 16πcm
2
= 42π
42π : 64π = 0,65625 = 65,625%
Пробај и ово − страна 138
22. a) O =

4 2 + 2π
( )
cm, P = (4π − 8) cm
2
b) O =

4 +

3
( )
cm, P =


3
− 4 3
( )
cm
2
v) O =


3
+ 4 3
( )
cm, P =

16π
3
− 4 3
( )
cm
2
23. 1,5 cm; 2,4 cm; 3,6 cm; 4 cm
24. P = (

4 ⋅ 3
2
+
2
2
π
2
+
1,5
2
π
2

2,5
2
π
2
)cm
2
= 6 cm
2
Круг − систематизација − страна 138
1. prvi red: 90
0
, 1800
0
, 360
0
drugi red:

1
8
,
1
6
,
1
3
,
1
2
,
3
2
π
, 1
tre}i red:

π
4
cm,

π
3
cm,

π
2
cm,


3
cm, π cm,


2
cm, 2π cm
2. tre}i red:
π
12
cm
2
,

π
8
cm
2
,

π
6
cm
2
,

π
3
cm
2
,

π
2
cm
2
,
3
2
π
cm
2
, πcm
2
СЛИЧНОСТ ТРОУГЛОВА
Размера дужи − страна 140
1. prvi red: 2 : 1, 1 : 3, 3 : 2
drugi red: 2 : 5, 30 : 8, 2 : 3
tre}i red: 2 : 35, 35 : 2, 1 : 1
~etvrti red: 1 : 4, 10 : 3, 6 : 5
peti red: 1 : 2, 2 :

3 ,

3 : 1
2. g)
3. a) 1 : 300 b) 1 : 4 v) 5 : 2
4. 1,66 : 1,02 = 83 : 51
5. 5 : 54
6. a) \or|e je odrezao

3
10
letvice.
b) Razmera delova letvice je 3 : 7.
7. a) AC : CB = 1 : 3 b) AD : DB = 1 : 1
v) AB : CD = 4 : 1 g) AD : AB = 1 : 2

173
8. a) AC : AB = 4 : 9, AB : CB = 9 : 5
b) BM : MC = 3 : 5, MC : BC = 5 : 8.
9. a) 45 : 2 b) 4 : 1 v) 1 : 12 g) 1 : 8
10. a) 2 : 1 b) 2 : 500 v) 1 : 12 000 g) 1 : 1 250 000
11. 8 : 7
12. a)

3 : 3 b)

2 : 1 v) 1 : 1
13. AM : AB =1 : 6, MP : MQ = 8 : 11, PB : MP = 3 : 2,
AQ : PB = 5 : 4, MQ : AB = 11 : 24
14. 1 : 50
15. da
16. a : b = 3 : 5 a) 4 : 5 b) 3 : 4 v) 5 : 7
19. a : b = 4 : 7, b : c = 7 : 10, c : a = 5 : 4
20. 36 km
21. prvi red: 0,25 cm; 300 km
drugi red: 12000 cm = 120 m, 5 mm
22. a) p =

2
5
m, q =

3
5
m b) p = 12 cm, q = 18 cm
23. a) b = 75 cm b) s = 270 cm v) c = 1,5 dm
24. 37,5 cm
25. 9 m i 7 m
26. Du`ina stranice Mili~inog kvadrata je 4 cm.
Obim Mininog kvadrata je 24 cm, a Mili~inog 16 cm.
Razmera obima kvadrata je 3 : 2.
27. 3 : 2
28. a) d = 90 cm b) d = 1,6 cm v) d = 2,25 cm
29. b = 25 cm, a = 20 cm, P = 500 cm
2
30. a = 20, b = 15
31. a = 24 cm, b = 42 cm
32. a = 15 cm, b = 25 cm, O = 80 cm
33. h = 20 cm, a = 16 cm, b =

4 29 cm
34. a) a : m = 4 : 0,8 = 40 : 8 = 5 : 1 = 5
b) e : m =

2 2 : 0,8 =

20 2 : 8 =

5
2
2
35. a) ne b) da v) da g) ne d) da
36. a) a : b : c = 2 : 3 : 5 b) a : b : c = 5 : 7 : 80
37. a : b : c = 2 : 3 : 5
e a = 2k, b = 3k i c = 5k
Najkra}a du` je du` a.
5 cm = 2k; k = 2,5 cm; b = 7,5 cm; c = 12,5 cm
38. b = 6 cm, h = 18 cm
39. a = 15 cm, b = 25 cm, c = 20 cm
Пробај и ово − страна 144
40. a) a : c = 1 : 3
b) a : b = 3 : 5 i b : c = 2 : 7
U prvoj razmeri veli~ina b je proporcionalnao s 5 ,
a u drugoj razmeri sa 2.
NZS(2,5) = 10
Pro{iri}emo prvu razmeru sa 2, a : b = 6 : 10, drugu sa
5, b : c = 10 : 35.
Zakqu~ujemo da je a : c = 6 : 35.
41. a) a : c = 2 : 3 b) a : c = 3 : 4 v) a : c = 2 : 25
Подела дужи на једнаке делове − страна 145
9. Kako je AB DE, sledi da je:
AD : DC = BE : EC, BE : EC = 1 : 3, x : 18 cm = 1 : 3,
x = 6 cm
10. Kako je AC DB, sledi da je:
OC : DC = OA : AB, odnosno 12 cm : AB = 3 cm : 1,
AB = 4 cm.
11. Iz AC : AE = 4 : 5, sledi da je AC : CE = 4 : 1.
Kako je BC DE, sledi:
AC : CE = AB : BD, 4 : 1 = AB : 12 cm, AB = 48 cm,
AD = 60 cm.
12. m = 36 cm
Слични троуглови − страна 146
1. Ugao �ACB = 50°. Trouglovi ABC i DEF imaju po dva ugla
jednaka odakle sledi da su sli~ni.
2. a) Uglovi prvog trougla su: 60°, 45° i 75°. Uglovi drugog
trougla su: 75°, 45° i 60°. Trouglovi su sli~ni.
b) Uglovi prvog trougla su: 120°, 14° i 46°. Trouglovi
nisu sli~ni jer nemaju po dva ugla jednaka.
3. Drugi o{tar ugao prvog trugla je �BAC = 90° – 42° =
48°. Trouglovi su sli~ni.
4. a) Ugao na osnovici prvog trougla je �FDE = 75°. Ugao
na osnovici drugog trougla je �CAB = 75°. Trouglovi su
sli~ni.
b) Ugao pri vrhu prvog trougla je �ACB = 80°. Truglovi
su sli~ni.
5. a) Trouglovi nisu sli~ni. b) Trouglovi nisu sli~ni.
v) Trouglovi jesu sli~ni. g) Trouglovi jesu sli~ni.
6. �OAB = �ODC i �OBA = �OCD – uglovi sa paralelnim
kracima
7. �AEB = �DEC i �EAB = �ECD – uglovi sa paralelnim
kracima
8. ∆ADC ∼ ∆DBC, ∆CDE ∼ ∆DBE
9. �M = �M
1
= 90° i �A = �A
1
(∆ABC ∼ ∆A
1
B
1
C
1
)
10.a) Trouglovi ABC i ADC su sli~ni, jer imaju zajedni~ki
ugao kod temena A.
b) Trouglovi ABC i CBD su sli~ni, jer imaju zajedni~ki
ugao kod temena B.
v) Trouglovi ADC i CBD su sli~ni, jer je �CAD =
�DCA kao uglovi sa normalnim kracima.
11. ∆AFE ∼ ∆ABC, ∆CED ∼ ∆BCF, ∆AFE ∼ ∆CED
12. a) ∆ADC ∼ ∆AEC, ∆CDF ∼ ∆CEB, ∆AEG ∼ ∆ABC
13. Kako je ∆ADF ∼ ∆ABC i ∆ADF ≅ ∆DEF sledi
∆DEFF ∼ ∆ABC. Razmera stranica trouglova ABC i DEF
je 2 : 1, trouglova ABC i PQM je 1 : 4 i trouglova
DEF i PQM je 2 : 1.
14. a)

2 : 1, b) 1 : 2 v)

2 : 1
15. 1 : 2
16. a) Du` MH BC jer je MH sredwa linija trougla ABC
b) 1 : 2
17. Pogledaj re{ewe prethodnogzadatka.
18. QR = 2 cm, PR = 3,2 cm
19. ED = 27 cm
20. Izra~unaj prvo katetu b pravouglog trougla ABC,
b = 4,2 cm.
Stranice trougla A
1
B
1
C
1
su: a
1
= 1,6 cm; b
1
= 1,2 cm;
c
1
= 2 cm.
21. a) a
1
= 3 cm; b
1
= 7,5 cm; c
1
= 11,5 cm
b) a
1
= 0,48 cm; b
1
= 1,4 cm; c
1
= 1,84 cm
174
22.Stranica du`ine 5 cm je najdu`a stranica prvog
trougla. Iz proporcije 1,2 cm : 5 cm = a : 15 cm
ra~una{ stranicu a drugog trouga koja odgovara
stranici du`ine 1,2 cm prvog trougla, a = 3,6 cm.
Iz proporcije 4,6 cm : 5 cm = b : 15 cm ra~una{
b = 13,8 cm.
24. a) Trouglovi CAB i CDE su sli~ni(�A = �D, �B = �E)
odakle sledi AB : DE = BC : EC,
30 cm : x = 24 cm : 18 cm, x = 40 cm.
b) x = 15 cm
Пробај и ово − страна 151
26. a) Primenom Pitagorine teoreme na trougao ADC
izra~unaj p, p = 8 cm. Iz sli~nosti trouglova ADC i
CDB sledi p : h = h : q, 8 cm : 6 cm = 6 cm : q, q = 4,5 cm
i b : p = a : h, 10 : 8 = a : 6, a = 7,5 cm.
27. Trouglovi ABC i ABD su sli~ni jer imaju zajedni~ki
ugao kod temena A i ∠ABC = ∠BDA odakle sledi
AB : AD = AC : AB = BC : BD
28. a) Trouglovi ABC i EDC su sli~ni jer je: �ACB = �ECD
i �BAD =�DEC (periferijski uglovi nad lukom BD)
odakle sledi: BA : DE = BC : DC = AC : EC
b) Trouglovi ABC i ADE su sli~ni jer imaju zajedni~ki
ugao kod temena A i �ACB = �AED (periferijski
uglovi nad lukom BD) odakle sledi: BA : DA = BC : ED =
AC : AE
29. a) Po{to je trougao ABC jednakokraki sledi da je ∠BAC
= 72° i ∠ACD = 36°. Kako je ∠CAD = 36° sledi da je
trougao ADC jednakokraki, AD = CD.
b) Trouglovi ABC i ABD su sli~ni jer imaju zajedni~ki
ugao kod temena B i �ACB = �BAD = 36°.
v) BA : BD = BC : BA odnosno a : (b − a) = b : a
30. a) Uglovi trougla ABC su: 36°, 108° i 36°. Uglovi
trougla BCD su: 36°, 36°, 108°.
Zna~i trouglovi ABC i BCD su sli~ni.
b) a : b = b : (a − b)
Сли~ни троуглови – − страна 153
1. 4,5 m
2. 11,2 m
3. 7,2 m
4. 6,3 m
5. AE ≈ 16,17 m, AV ≈ 5,17 m
6. a) 198 m b) 457,6 m
7. x = 1,62 m
8. 11 m
9. a = 20 cm
10. a) 2 11 cm b) 11 cm
11. 2 cm
12. AE =
3
73
4
cm , EC =
1
73
4
cm
13. b
1
= 6 cm, c
1
= 8 cm, O : O
1
= 3 : 1
14. Du`ina kraka trougla ABC je 12,5 cm, a trougla A
1
B
1
C
1

40 cm
15. a) 1 : 2, b) 1 : 2 v) 1 : 4
16. a) 5 : 6 b) 5 : 6 v) 25 : 36
17. Nacrtajmo trougao ABC i visine CE i BD koje
odgovaraju stranicama AB i AC.
Trouglovi AEC i ABD su sli~ni (∠E = ∠D = 90, ∠A je
zajedni~ki ugao), odakle sledi:
AC : AB = CE : BD
Ako trougao ABC obele`imo kao na slici prethodno
tvr|ewe mo`emo napisati i ovako:
b : c = h
c
: h
b
A
E
F
D
C
B
18. 33 cm i 22 cm
19. a
1
= 36 cm b
1
= 39 cm
20.a) 3 : 1 b) 3 : 1
21. a) b = 2,5 cm, c = 3 cm b) a
1
= 10 cm b
1
= 7,5 cm
22. a
1
= 1,5 cm b
1
= 2,5 cm c
1
= 3 cm
175
176
Садржај
Реални бројеви 2
Шта смо научили о рационалним бројевима у шестом разреду 2
Квадрат рационалног броја 4
Квадратни корен 7
Скуп ирационалних бројева 9
Операције с квадратним коренима 11
Реални бројеви – систематизација 13
Пробај и ово 16
Питагорина теорема 18
Примена Питагорине теореме на правоугаоник и квадрат 22
Примена Питагорине теореме на једнакокраки и једнакостранични троугао 23
Примена Питагорине теореме на правоугаоник, квадрат, троугао, круг 26
Примена Питагорине теореме на ромб и трапез 27
Примена Питагорине теореме у конструктивним задацима 30
Питагорина теорема – примена 32
Пробај и ово 37
Цели и рационални алгебарски изрази (први део) 40
Степен чији је изложилац природни број 40
Множење и дељење степена истих основа. Степенoвање степена 42
Степен производа и количника 44
Операције са степенима 45
Пробај и ово 47
Рационални алгебарски изрази 48
Моном. Полином 49
Сабирање и одузимање полинома 51
Сређивање полинома. Сабирање и одузимање полинома 52
Полиноми – систематизација 55
Многоугао 57
Многоугао, странице и дијагонале. Број дијагонала многоугла 57
Збир углова многоугла 59
Својства правилних многоуглова 60
Конструкција правилних многоуглова 66
Пробај и ово 65
Обим и површина многоугла 68
Пробај и ово 70
Многоугао - систематизација 71
Цели и рационални алгебарски изрази (други део) 73
Множење монома мономом. Квадрат и куб монома 73
Множење полинома мономом 74
177
Множење полинома полиномом 75
Множење полинома 76
Квадрат бинома 78
Растављање полинома на чиниоце применом својства дистрибутивности 81
Пробај и ово 81
Растављање полинома на чиниоце 82
Растављање полинома − примена у једначинама 87
Зависне величине и њихово графичко представљање 89
Неки од начина приказивања података. Читање података с графикона 89
Правоугли координатни систем у равни 93
Пробај и ово 93
Растојање између две тачке 99
Директно пропорционалне величине.
Графички приказ директно пропорционалних величина 103
Директно и обрнуто пропорционалне величине 105
Пропорција 108
Примена директне и обрнуте пропорционалности 111
Примена пропорциja у процентном рачуну 113
Примена пропорција 116
Пробај и ово 120
Круг 121
Централни и периферијски угао 121
Обим круга 125
Дужина кружног лука и обим круга 128
Пробај и ово 131
Површина круга 131
Пробај и ово 133
Површина круга и кружних делова 134
Пробај и ово 138
Kруг - систематизација 139
Сличност троуглова 140
Размера дужи 140
Пробај и ово 144
Подела дужи на једнаке делове 145
Слични троуглови 146
Пробај и ово 151
Слични троуглови – примена 153
Решења 158
МАТЕМАТИКА
збирка задатака за седми разред основне школе
прво издање
аутори
Мирјана Стојсављевић-Радовановић
Љиљана Вуковић
Зорица Јончић
илустровао
Драган Максимовић
рецензенти
Пробај и ово�151

dr Zorana Lu`anin, redovni profesor, Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu
dr Dragica Pavlovi}-Babi}, docent, Filozofski fakultet u Beogradu
Du{anka Kova~evi}, profesor, O[ „Milo{ Crwanski“ u Beogradu
Zlata Stuparevi}, nastavnik, O[ „1300 kaplara“ u Beogradu
уредник
Свјетлана Петровић
лектор
Ивана Игњатовић
Графичко обликовање
Јелена Рељић
цртежи
Мирјана Стојсављевић-Радовановић
припрема за штампу
Миомир Радојевић
издавач
Креативни центар
Градиштанска 8
Београд
Тел./факс: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
за издавача
Љиљана Маринковић
штампа
ххх
тираж
х.000
ISBN 978-86-7781-
copyright © Креативни центар 2010
M
ATEMATIKA M
Mirjana Stojsavqevi}-Radovanovi}
Qiqana Vukovi} Zorica Jon~i}
M
A
T
E
M
A
T
I
K
A

  Z
B
I
R
K
A

Z
A
D
A
T
A
K
A

Z
A

S
E
D
M
I

R
A
Z
R
E
D

O
S
N
O
V
N
E

[
K
O
L
E
y y zbirka zadataka za sedmi razred osnovne {kole