You are on page 1of 15

Sadrzaj

Sadrzaj..................................................................................................................................1 Uvod.....................................................................................................................................2 1) Pojam motiva i motivacije...........................................................................................3 2) Hijerarhija motiva u procesu rada...............................................................................6 3) Simptomi frustracije na radu.......................................................................................7 4) d!ram!eni mehanizmi pri radu................................................................................." #otivatori u procesu rada ..............................................................................................." $a%&ju'a%............................................................................................................................13 ()*+,-*U,-..................................................................................................................1/

Uvod
(juds%i resursi0 njihov razvoj0 motivacija i zadovo&jstvo pos&om postaju 1&avno oru2e %on%urents%e prednosti na izrazito 1&o!a&nom i pro!ir&jivom svets%om tr3i4tu. 5or!a za ta&ente postaje najo4triji o!&i% %on%urencije0 ta%o da 1a ne%i ozna'avaju %ao e%onoms%i svets%i rat %oji 6e o!e&e3iti tre6i mi&enijum. U teoriji i pra%si manad3menta &juds%ih resursa0 persona&ni menad3ment predstav&ja s&o3eni proces p&aniranja0 or1anizovanja0 uprav&janja0 od&u'ivanja0 finansiranja i pra6enja razvoja &juds%ih resursa i diversifi%acije &juds%ih resursa privrede0 dru4tva0 institucija i or1anizacija. #enad3ment &juds%ih resursa 7determini4e8 radnu i pos&ovnu efi%asnost i du1oro'nu sta!i&nost &juds%ih resursa0 4to je od pose!ne va3nosti za tur!u&entna o%ru3enja. #enad3ment &juds%ih resursa je zna'ajan 1otovo za sve menad3ere. od operativno1 do 1&o!a&no1 menad3menta. #enad3eri moraju da znaju da rade sa &judima0 da znaju da motivi4u &jude za rad0 da znaju da preduzmu mere za zaustav&janje od&as%a &juds%ih resursa0 da znaju &jude da unapre2uju i na1ra2uju0 da znaju &jude da u'e da rade efi%asnije i od1ovornije i da znaju da unaprede me2u&juds%e odnose na pos&u0 da znaju da pohva&e i ute4e &jude0 da znaju %ada tre!a otpustiti s pos&a i %ada tre!a dovesti 9u preduze6e0 or1anizaciju0 instituciju)0 da znaju da razviju forma&nu strate1iju razvoja &juds%ih resursa u s%&adu sa strate1ijom razvoja preduze6a i da znaju da e%ipiraju pro1rame o!u%e &juds%ih resursa i inovacije znanja. Prema tome0 razvoj menad3menta je us&ov&jen razvojem menad3menta &juds%ih resursa i o!rnuto. :ao izraz tih novih promena nastao je menad3ment &juds%ih resursa0 nove fi&ozofije i pra%se menad3menta0 %oja upozorava da na'in na %oji se uprav&ja &juds%im resursima postaje %rucija&an za du1oro'nu %on%urents%u prednost0 razvoj i opstana% preduze6a. Pra%sa vrhuns%ih %ompanija po%azuje da svi aspe%ti menad3menta &juds%ih resursa ; na'in pri!av&janja0 osposo!&javanja0 se&e%cije0 motivisanja0 na1ra2ivanja0 napredovanja0 razvoja i permanentno1 o!razovanja ; mo1u da po mo1nu or1anizaciji da pove6a svoju %on%urents%u sposo!nost i uspesnost. <rhuns%e %ompanije u svetu ne zapo4&javaju ni4ta !o&je ni stru'nije &jude0 pa ipa% sa njima posti3u izuzetne rezu&tate. ne imaju samo mno1o !o&je metode i sisteme0 %ojima podsti'u njihov razvoj i pona4anje zapos&enih.

1) Pojam motiva i motivacije


,ad i s njim povezan menad3ment je sredi4na od&i%a savremeno1 dru4tva0 i ve6ini &judi na rad od&azi mno1o vremena %oje im je na raspo&a1anju u to%u prete3no1 de&a svo1a 3ivota0 a materija&na na1rada %oju njime sti'u odredjuje 3ivotni standard0 i u zna'ajnoj meri i njihov dru4tveni po&o3aj. U sva%odnevnom 3ivotu 'esto susre6emo re'i =motivi> i =motivatori>. ) jedna i dru1a re' poti'e sa prostora psiho&o1ije0 i u1&avnom su vezane za po%reta'e &juds%e a%tivnosti0 i to !i !i&o zajedni'%o odredjenje i za motiv i za motivaciju. ?o0 %ada je re' o motivima0 tu postoji ne4to %omp&e%snije odredjenje ovo1 pojma u odnosu na motivaciju. *a%o se naj'e46e pod motivima podrazumeva unutra4nji psihi'%i fa%tor0 %oji po%re6e0 usmerava0 odr3ava i o!ustav&ja &juds%u a%tivnost. )z ove definicije uo'avamo 'etiri !itne %ara%teristi%e motiva0 %oje se mo1u postaviti u o!&i%u pitanja. 1) 2) 3) 4) @ta to 'ove%a po%re6e na a%tivnostA @ta tu a%tivnost usmeravaA @ta tu a%tivnost odr3avaA i na %raju @ta tu a%tivnost o!ustav&jaA

d1ovor na ova pitanja zas&u3uje pose!nu pa3nju. *a%o0 a%o podjemo od prvo1 odredjenja motiva B 4ta 'ove%a po%re6e na a%tivnost B recimo 1ru!o0 da ru4i materija&ne i duhovne tvorevine0 da se po%orava ne%om autoritetu i&i0 pa%0 da jedva o!av&ja posao za %oji je p&a6en. d1ovor na ova pitanja o!i'no tra3imo u sferi &juds%e vo&je. #edjutim0 taj od1ovor je ipa% nepotpun0 jer ne %azuje 'ime je vo&ja uzro%ovana i po%retana0 a op4te je poznato pravi&o da je ce&o%upno 'ove%ovo pona4anje uzro%ovano i po%retano odredjenim potre!ama0 %oje daju sna1u 'ove%ovim vo&jnim a%tivnostima. S tim u vezi0 va&ja na1&asiti da je ci&j sva%e &juds%e potre!e da !ude zadovo&jena0 %a%o !i se odr3a&o stanje ravnote3e !io&o4%ih fun%cija nje1ovo1 or1anizma. *o stanje ravnote3e naziva se homeostaza0 i sva%o odstupanje od te ravnote3e manifestuje se na 'ove%ovo pona4anje u ci&ju da se ravnote3a uspostavi. *o je ono 4to 'ove%a po%re6e na a%tivnost. Ca%&e0 poreme6aj homeostaze je mehanizam %oji po%re6e 'ove%a na a%tiviranje or1anizma u ci&ju uspostav&janja stanja ravnote3e0 stanje &a1odnosti i prijatnosti. Dednom re'ju0 homoestaza je ravnote3a izmedju potre!no1 i postoje6e1. ?a primer. nes%&ad izmedju potre!ne i postoje6e %o&i'ine te'nosti u or1anizmu pri o!av&janju te3ih radnih a%tivnosti i pri povi4enoj temperaturi predstav&ja potre!u za te'no46u %oja se do3iv&java %ao na1on za pijenjem. Uzimenjem vode uspostav&ja se ravnote3a potre!ne i postoje6e %o&i'ine te'nosti u or1anizmu0 a time i prestana% na1ona 3edji. Po&aze6i od dru1o1 odredjenja motiva. 4ta 'ove%ovu a%tivnost usmerava B od1ovor moramo tra3iti u sferi !io&o4%ih motiva. *a%o0 recimo0 'ove% pri te4%om fizi'%om radu oseti 1&ad z!o1 smanjene %o&i'ine %a&orija %oje su mu pre%o potre!ne za tu vrstu rada. U ci&ju zadovo&jenja potre!e za viso%o%a&ori'nom hranom a%tiviraju se !io&o4%i motivi %oji tu potre!u na odredjeni na'in zadovo&javaju i usmeravaju 'ove%ovo

pona4anje u pravcu te potre!e0 %a%o !i mo1ao da zavr4i povereni radni zadata%. Ca%&e0 'ove% %oji je 1&adan0 pri o!av&janju te4%ih fizi'%ih pos&ova0 o!rati6e svoju pa3nju na samu hranu0 do% 6e nje1ove a%tivnosti za dru1e sadr3aje !iti znatno smanjene. )z to1a s&edi da motivi de&uju se&e%tivno u pravcu iz!ora puta za 4to !r3im zadovo&jenjem na4e potre!e B u ovom s&u'aju potre!e za hranom. d1ovor na tre6e odredjenje motiva B 4ta 'ove%ovu a%tivnost odr3ava B moramo po6i od prethodno1 primera0 ta%o 4to zadovo&jenje motivirane potre!e za hranom odr3ava &juds%u a%tivnost za o!av&janje ne samo pos&ova %oji izis%uju viso%o%a&ori'nu hranu ve6 i %ao us&ov za uspostav&janje stanja ravnote3e or1anizma0 i time do&azimo do 'etvrte %ara%teristi%e motiva B motivi o!ustav&jaju a%tivnost %ada su &juds%e potre!e zadovo&jene. )z izneto1 se da &a%o za%&ju'iti da su svi motivi pro3eti &juds%im potre!ama0 s tim da su potre!e %oje izviru iz rada mno1o!rojene i manifestuju se po s&ede6em redos&edu. 1) potre!a za si1urno46u. ovo je najva3nija &juds%a potre!a %oja se zadovo&java radom. ?jeno zadovo&jenje i&i nezadovo&jenje od presudno1 je zna'aja za radni mora& radni%a0 za nje1ovu =1otovost> da se vo&jom izvr4e svi radni zadaci proiste%&i iz nje1ovo1 radno1 mesta. Potre!a za si1urno46u ispo&java se u ne%o&i%o osnovnih aspe%ata B e%onoms%om0 socija&nom i &i'nom. +%onoms%i aspe%t potre!a za si1urno46u0 o1&eda se u zadovo&jenju mno1ih 'ove%ovih fizio&o4%ih0 porodi'nih i za4titnih potre!a. *a%o se hrana0 o1rev0 ode6a i o!u6a ne mo1u o!ez!editi !ez odredjenih nov'anih sredstava0 a isto ta%o !ez tih sredstava nemo1u6e je zamis&iti zasnivanje porodice0 socija&izaciju dece i&i pa% re4avanje stam!eno1 pitanja. Socija&ni aspe%t potre!a za si1urno46u0 o1&eda se u 'injenici 4to radni% do3iv&java ovu si1urnost %ada je prihva6en od socija&ne sredine0 od socija&no1 mi&jea0 zna% je oz!i&jne pretnje0 zna% je u1ro3avanja sopstvene si1urnosti. (i'ni aspe%t za si1urno46u izvire iz prethodna dva aspe%ta B e%onoms%o1 i socija&no1. *a%o recimo0 a%o je radni% e%onoms%i o!ez!edjen i situiran0 i a%o je prihva6en i cenjen od dru1ih0 to nije dovo&jno za nje1ov pun ose6aj za si1urnost. $a nje1ov pun ose6aj si1urnosti neophodno je da on samo1 se!e ceni0 i da u sopstvenoj &i'nosti do3iv&java v&astitu vrednost %oja 6e !iti u fun%ciji nje1ovih potre!a za si1urno46u. 2) Potre!a za nezavisno46u. %ada radni% zadovo&ji svoju e1zistencija&nu potre!u B potre!u za si1urno46u0 on tada te3i da !ude nezavistan0 te3i &i'noj s&o!odi0 tra3i na'in za =samoizdr3avanje> za nesmetano ispo&javanje svoje &i'nosti0 da !ude vi4e =svoj> vi4e =&i'an>0 da od&u'uje i sam re4ava pro!&eme za %oje se!e smatra doras&im i %ompetentnim. Participacija radni%a u uprav&janju i od&u'ivanju0 pravo sindi%a&no1 or1anizovanja i u'e46e u or1anima sindi%ata0 rasprav&janje i od&u'ivanje o pitanjima %oja se ti'u njihovo1 rada i pos&ovnih rezu&tata su najva3niji predus&ovi za nezavisno46u. 3) Potre!a za pripadanjem. jo4 je -ristote& odredio 'ove%a %ao =zoon po&iti%on> %ao dru4tveno !i6e0 'iji je opstana% i 3ivot jedino mo1u6 u dru4tvu0 u zajednici sa dru1ima0 otud se s pravom %a3e 'ove% je dru4tveno !i6e %oji ima potre!u da pripada

dru1ima0 u prvom redu0 radnoj 1rupi0 radnom %o&e%tivu u %ojoj o!ez!edjuje svoju e%onoms%u si1urnost0 pod us&ovom da 1a %o&e%tiv prihvati0 4to je conditio sine Eua non nje1ovo1 radno1 uspeha0 razvoja i napredovanja. ?o nije reda% s&u'aj da vr&o sposo!ni i stru'ni radnici napu4taju radnu sredinu0 ia%o su u njoj do!ro na1radjeni0 'a% !o&je od one u %oju pre&aze. vo se do1adja u prvim mesecima po do&as%u u radnu sredinu0 jer novoprim&jeni radnici 'esto nai&aze na &o4e prihvatanje od strane radne 1rupe0 4to nanosi ve&i%u 4tetu %o&e%tivu %ao ce&ini. 4) Potre!a za socija&nim potvrdjivanjem o1&eda se u 'injenici da radni% svojim radom ose6a ne samo potre!u da pripada ne%oj socija&noj stru%turi ve6 i potre!u da u njoj ste%ne odredjeni status0 po&o3aj i presti3 tj. u1&ed i profesiona&nu mo6. Potre!a za socija&nim potvrdjivanjem ispo&java se0 s jedne strane0 %ao 3e&ja za uspehom0 za u3ivanjem poverenja dru1ih0 a s dru1e strane0 %ao 3e&ja za u1&edom0 po&o3ajem i uva3avanjem u datoj socija&noj i radnoj sredini. ,ad %ao dru4tvena de&atnost ima za ci&j da dru4tvu pri!avi neophodna upotre!na do!ra0 povezuju6i pojedinca sa 1&o!a&nim dru4tvenim sistemom u %ojem zauzima odredjeni status i po&o3aj0 pre%o potre!ni za odr3avanje nje1ove unutra4nje ravnote3e. Po&o3aji u dru4tvu0 u radnoj sredini nisu svi jedna%i po svojoj va3nosti B ne%i su ni3i0 a dru1i vi4i0 ne%i donose vi4e a dru1i manje privi&e1ija. Sva%i 'ove% u procesu rada za%onito se trudi da podi1ne svoj po&o3aj na vi4i nivo0 pa je otud mo1u6nost napredovanja u radu !itan us&ov za zadovo&jenjem potre!a za socija&nim potvrdjivanjem0 i istovremeno sna3an podstre% na ve6a za&a1anja0 do%azivanja i isticanja u datoj socija&noj sredini. /) Potre!a za a%tivno46u0 za radom. op4te je poznata 'injenica da &judi rade da !i zadovo&ji&i svoje e1zistencija&ne potre!e. Potre!a za radom je jedno urodjeno prirodno svojstvo 'ove%a0 i rad je %ao dru4tveni proces odi1rao %&ju'nu u&o1u u nje1ovom fizi'%om i menta&nom razvoju. *aj razvoj mo3e se pode&iti u dve etape. Prva etapa o!uhvata vreme u to%u %o1a su se vr4i&e !io&o4%e or1ans%e promene0 1de se 'ove% pod uticajem rada razvijao od prvo!itno1 'ove%a vr&o !&is%o1 3ivotinjama do dana4nje1 !io&o4%o1 'ove%a homo sapiensa. U toj etapi se razvijao uspravni hod0 %i'meni stu! i ru%e0 a pose!no moza%0 da !i dru1a etapa !i&a o!e&e3ena razvojem psihi'%o1 3ivota0 mi4&jenja i vo&je0 u %ojoj 'ove% sve vi4e podi3e svoja znanja u ci&ju sav&adavanja prirode0 i 1ospodarenja njenim resursima. Ca%&e0 rad %ao svesna i svrsishodna de&atnost odi1rao je %&ju'nu u&o1u u razvoju 'ove%a0 i otud se 'esto %a3e =rad je stvorio 'ove%a>. U tom %onte%stu tre!a nastojati0 da &judi 4to ranije0 jo4 iz detinjstva0 u to%u svo1 razovja i priprema za radni 3ivot0 nau'e i shvate da je rad =izvor !o1atstva>0 na4to su u%aziva&i !rojni mis&ioci poput ara!&janina )!n Ha&duna0 i en1&es%i po&ite%onomista -dama Smita i Cavida ,i%arda0 i da pri nje1ovom vr4enju 'ove% tre!a da oseti prijatnost i zadovo&jstvo0 a ni u %om s&u'aju prinudu i %a3njavanje. ?a 3a&ost0 %od nas 'esto rodite&ji decu %a3njavaju fizi'%im radom0 4to %asnije ona ose6aju %ao prinudu0 %ao ne4to nametnuto spo&ja0 stvaraju6i apatiju i nezainteresovanost za !i&o %a%vu radnu a%tivnost. S&i'no se de4ava i u radnoj sredini 1de se radni% %a3njava pre!acivanjem na dru1o radno mesto0 na te3e i manje p&a6ene pos&ove0 4to %od radni%a stvara apatiju i od!ojnost ne samo prema radu0 ve6 i %o&e%tivu %ao ce&ini.

Ca%&e0 navedenim potre!ama vezanim za 'ove%ovu radnu a%tivnost pro3eto je niz motiva %ao unutra4njih po%reta'a !rojnih &juds%ih a%tivnosti0 u%&ju'uju6i naravno i podru'je motivacije rada. @ta je motivacija radaA Pod motivacijom rada podrazumeva se sistem postupa%a i radnji pojedinaca i 1rupa %ojim se podsti'e0 usmerava i poja'ava odredjeno pona4anje radni%a B 1rupe u procesu rada0 radi ostvarivanja povo&jnih radnih efe%ata. U osnovi sva%e motivacije za rad na&aze se odredjeni motivi0 i njihov !roj je pra%ti'no neo1rani'en. Svi oni postoje0 i&i mo1u da postoje istovremeno u istoj &i'nosti0 i&i se na smenu a%tiviraju0 zavisno od &juds%ih potre!a i njihovih vrednosti %oje se 3e&e zadovo&jiti. Fove%a na rad ne po%re6e samo jedna potre!a0 ve6 mno4tvo potre!a i ta 'injenica u%azuje da rad predstav&ja izvor zadovo&jenja ve&i%o1 !roja potre!a. $ato0 u%o&i%o rad pru3a ve6e mo1u6nosti za zadovo&jenje ve6e1 !roja potre!a0 uto&i%o 6e 1a &judi o!av&jati sa ve6im e&anom0 sa ve6im po&etom0 jednom re'ju !i6e motivisani za ta%vu vrstu de&atnosti. #edjutim0 tre!a na1&asiti da 'ove%0 verovatno0 ni%ada svojim radom ne6e mo6i zadovo&jiti sve svoje potre!e0 !ez o!zira 4ta i %a%o proizvodio i %o&i%i e%viva&ent za svoj rad do!ijao0 jer sam rad po svojoj prirodi stvara u 'ove%u sve nove i nove potre!e %oje se zadovo&javaju ne%im dru1im vrstama a%tivnosti0 u %oje sada ne mo3emo u&aziti. :a%o smo unapred re%&i0 u sva%oj motivaciji za rad0 na&azi se ve&i%i !roj raz&i'itih motiva. ni su raznovrsni po svom %ara%teru0 intenzitetu i na'inu zadovo&jenja. <e6ina autora de&i ih u dve 1rupe. !io&o4%i i socija&ni. 5io&o4%i motivi su urodjeni0 fizio&o4%i0 i %ada njihovo zadovo&jenje !ude ote3ano or1anizam stupa u a%ciju0 u potrazi za stanjem homeostaze0 za stanjem ravnote3e. ?o %a%o 6e oni !iti zadovo&jeni zavisi od niza dru4tvenih fa%tora 9o!i'ajnih0 mora&nih0 materija&nih i dru1ih). 5roj ovih motiva je o1rani'en0 a 1&avni su. motiv 3edji i 1&adi0 %oji se smatraju najsna3nijim !io&o4%im motivima0 zatim materins%im motiv0 se%sua&ni i dru1i motivi. Socija&ni motivi nisu urodjeni i u1&avnom se vezuju za psiho&o4%e i dru4tvene potre!e &judi. !i'no se isti'u dve 1rupe ova%vih pote!a. potre!a za udru3ivanjem potre!a za priznanjem. Potre!a za udru3ivanjem vezuje se za is%ustvo preda%a B da je 1rupa ja'a od pojedinca0 da je efi%asnija u o!ez!edjenju hrane0 u od!rani od opasnosti spo&ja i s&i'no. Udru3en 'ove% u ve&i%oj meri zadovo&java svoje potre!e za si1urno46u0 i %ao imperativ savremeno1 vremena sve se vi4e name6e potre!a udru3ivanja ne samo na &o%a&nom0 ve6 i na re1iona&nom i svets%om p&anu. Potre!a za priznanjem u dru4tvu mo3e se zadovo&jiti samo u o%viru dru4tvene zajednice0 u neposrednoj intera%ciji sa dru1im &judima. Der po prirodi stanja stvari 'ove% ima potre!u da 1a dru1i respe%tuje0 uva3ava i ceni. ?emo1u6nost zadovo&jenja ovih potre!a ne u1ro3ava dire%tno i neposredno !io&o4%i opstana% 'ove%a0 a&i dovodi do psihi'%e napetosti0 tenzije i nemira. ?o u ne%im s&u'ajevima socija&ni motivi mo1u !iti to&i%o intenzivni0 da se radi njihovo1 zadovo&jenja 'ove% odri'e 'a% i svo1 !io&o4%o1 opstan%a. ?a primer0 suicidni 'in samospa&jivanja0 i&i 4traj% 1&adju do iscrp&jenosti i samouni4tenja.

2) Hijerarhija motiva u procesu rada

(juds%i rad %ao svesna i svrsishodna de&atnost motivisana je nizom !io&o4%ih i socija&nih motiva o %ojima smo napred 1ovori&i0 s tim da &judi zadovo&javaju svoje potre!e prema odredjenom redos&edu0 i nemo1u6e je istovremeno zadovo&jiti sve &juds%e potre!e. U zadovo&jenju motiva imaju prednost =ja'i motivi>0 motivi %oji su u datom trenut%u najva3niji0 najprioritetniji ) oni se nazivaju dominantnim motivima. )z redos&eda dominacije proizi&azi i hijerarhija motiva0 tj. sistematizovani red va3nosti motiva u zadovo&jenju &juds%ih potre!a. ?a primer. a%o se istovremeno jave !io&o4%i motivi sa osta&im motivima0 !io&o4%i motivi do!ijaju prednost0 jer su oni =ja'a strana> u zadovo&jenju &juds%ih potre!a. #edju !io&o4%im motivima prioritet ima motiv 3edji0 a za njim do&azi motiv za hranom i osta&i !io&o4%i motivi. Pos&e !io&o4%ih motiva po redu do&azi motiv si1urnosti 9o'uvanja dru4tveno1 i e%onoms%o1 po&o3aja)0 zatim s&edi motiv pripadnosti dru4tvu0 pa motiv afirmaicje i s&. Ca%&e0 'ove% pri radu mora prvo da zadovo&ji !io&o4%e pa te% onda socija&ne motive. U viso%o razvijenom dru4tvu0 !io&o4%i motivi %od 'ove%a su re&ativno do!ro zadovo&jeni0 %ao i potre!a za si1urno46u i samopotvrdjivanjem0 do% u nerazvijenom dru4tvu0 'ove%a na rad ne po%re6u motivi o!i&ja0 ve6 motivi os%udice0 !ede i nema4tine0 i u nemo1u6nosti da zadovo&ji svoje u prvom redu !io&o4%e potre!e zapada u stanje napetosti0 nemira i op4te1 nezadovo&jstva0 %oje se 'esto naziva stanjem frustracije. Ca%&e0 pod frustracijom podrazumevamo odredjene prepre%e %oje nas spre'avaju da zadovo&jimo mno1o!rojne motive. Pos&edice frustracije su u1&avnom ne1ativne0 i ispo&javaju se na su!je%tivnom0 fizio&o4%om i socija&nom p&anu. ?a su!je%tivnom p&anu frustracija se o1&eda u napetosti0 poti4tenosti i nezainteresovanosti za o!av&janje radnih zadata%a. Co% na fizio&o4%om p&anu do&azi do promena rada u mno4tvu unutra4njih or1ana0 a pose!no u fun%cionisanju nervno1 sistema i poreme6aja meta!o&izma0 i na %raju na socija&nom p&anu frustrirani radni% te4%o uspostav&ja odnose sa dru1im &judima0 u prvom redu sa ru%ovodstvom0 prijate&jima pa 'a% i porodicom.

3) Simptomi frustracije na radu


Po4to smo vide&i na %ojem se sve p&anu ispo&java frustracija0 potre!no je sa1&edati i simptome frustrirano1 radni%a. *i simptomi se is%azuju %roz a1resiju0 re1resiju0 apatiju0 neuroze i s&i'no. -1resija je naj'e46e rea%cija na frustraciju0 a sastoji se u te3nji da se napadne uzro% frustracije da se izrazi nezadovo&jstvo i neprijate&jstvo prema menad3mentu preduze6a0 1de radni% nije uspeo re4iti stam!eno pitanje0 postaju6i &jut i svoju &jutnju ispo&java na pojedince iz ru%ovode6ih stru%tura %o&e%tiva. ?o0 de4ava se da dodje do tzv. *ransfera a1resije0 1de recimo radni% %oji do3ivi su%o!e na pos&u0 svoje nezadovo&jstvo pre!acuje na supru1u i decu %oji su =de3urni %rivci> za nje1ov neuspeh. ,e1resija predstav&ja ne%ontro&isano pona4anje radni%a pra6eno p&a'em0 fizi'%im o!ra'unom0 psov%ama0 tres%om vratima i s&i'no0 %a%o !i sa ta%vim ri1idnim pona4anjem razre4io frustriranu situaciju0 za!orav&jaju6i na pos&edice ta%vo1 nedo&i'no1 pona4anja.

-patija je nezainteresovanost radni%a za o!av&janje radnih zadata%a0 zatim u 1u!&jenju vremena da se posao zavr4i na vreme i o ro%u0 i na %raju apatija 1de se radni% predaje i miri sa sud!inom %oja je nepovo&jna za nje1a i nje1ovu porodicu. ?euroze su psihi'%i poreme6aji0 tj. !&a3i o!&ici du4evno1 o!o&jenja. :ara%teri4e se ote3anim %onta%tom s radnom sredinom0 uz izra3enu dozu fo!i'%ih rea%cija0 ose6aj umora0 iscrp&jenosti i s&i'no.

4) Odbrambeni mehanizmi pri radu


U ci&ju spre'avanja ne1ativnih pos&edica frustracije0 'ove% u procesu rada %oristi raz&i'ita sredstva od!rane0 raz&i'ite vrste tzv.od!ram!enih mehanizama0 pomo6u %ojih se u1&avnom os&o!adja neprijatno1 psihi'%o1 stanja izazvano1 frustracijom. U psiho&o4%oj &iteraturi pominje se ve&i%i !roj od!ram!enih mehanizama od %ojih 6emo navesti naj'e46e. a) %ompenzacija je ta%av od!ram!eni mehanizam %oji !rani radni%a od ose6aja manje vrednosti. ?a primer0 tehni'ar P** sao!ra6aja nije do!ar u 4a&ters%oj s&u3!i0 a&i je do!ar u s&u3!i %ontro&e0 i 3e&i da o'uva =imid3> da je i da&je ne%o i ne4toG !) su!&imacija je ta%av od!ram!eni mehanizam usmeren na prenos fizi'%e i psihi'%e ener1ije na dru1i ci&j0 jer se 3e&jeni ci&j nije ostvario. ?a primer. viso%ostru'ni radni% nije iza!ran za dire%tora preduze6a0 pa se posve6uje nau'noistra3iva'%om raduG c) raciona&izacija je ta%av od!ram!eni mehanizam pomo6u %oje1 se pravda s&a! radni u'ina%. ?a primer. z!o1 upotre!e a&%oho&a radni% ne ostvaruje normu i do!ija umanjenu najamniju0 optu3uju6i s&u3!u &o1isti%e da mu nije na vreme dostavi&a repromaterija&G d) identifi%acija se %oristi radi amortizacije sopstveno1 neuspeha identifi%uju6i se sa uspesima dru1e &i'nosti. ?a primer. radni% %oji nije mo1ao posti6i u1&edni po&o3aj i&i zanimanje tera v&astitu decu da to uradeG e) represija je od!ram!eni mehanizam %ojim potis%ujemo motive iz svoje svesti0 jer su u suprotnosti sa socija&nim i eti'%im normama. $nanja o postojanju ta%vih motiva izazivaju uznemirenost i ose6aj %rivice. ?a primer. radni% u procesu rada pozajmi deo majstors%o1 a&ata i =za!oravi> da 1a vrati0 a&i je uznemiren i ima ose6aj %rivice. Hore navedeni od!ram!eni mehanizmi0 jav&jaju se %od ve&i%o1 !roja &judi poma3u6i im &a%4u adaptaciju us&ovima 3ivota i rada u radnoj sredini.

Motivatori u procesu rada


Pod motivatorima se naj'e46e podrazumevaju sredstva %ojima se uspostav&jaju i&i u!rzavaju0 %o'e i&i a%tiviraju0 s&a!e i&i poja'avaju odredjene a%tivnosti vezane za 'ove%ovu radnu de&atnost. Ca%&e0 u&o1a motivatora je da =ot%o'e>0 odnosno usmere radnu ener1iju u 3e&jenom pravcu radi postizanja odredjeno1 ci&ja. #otivi i motivatori ne mo1u se izjedna'iti0 oni se medjuso!no raz&i%uju. #otivi su %a%o smo unapred re%&i 'ove%ove

potre!e a motivatori su sredstva za zadovo&jenje odredjenih potre!a. *a%o0 na primer. 1&ad je motiv0 a novac je motivator da zadovo&ji taj motiv. ) motivatori0 isto %ao i motivi0 mo1u da se hijerarhijs%i srede i sistematizuju na odredjenoj ran1 &isti0 s tim da ta sistematizacija nema ni pri!&i3nu ta'nost i preciznost %ao 4to je s&u'aj sa sistematizovanjem motiva. <rednost motivatora na ran1 &isti zavisi od !roja potre!a %oje se mo1u zadovo&jiti motiviranim sredstvima. U%o&i%o motivator mo3e zadovo&jiti vi4e &juds%ih potre!a to mu je pozicija na ran1 &isti vrednosti ve6a i o!rnuto. *a%o na primer. novac %ao motivaciono sredstvo0 %ao stimu&ator radne a%tivnosti ima 4iro%o podsticajno sredstvo jer mo3e zadovo&jiti ve&i%i !roj &juds%ih potre!a. ?o0 po1re4no je mis&iti da 'ove%a u procesu rada motivira samo novac. 5rojna e%sperimenta&na istra3ivanja na $apadu 1ovore0 upravo o tome da novac nije najva3niji
Sistematizacija stimulatora privlana raznim grupama radnika ,adnici u or1anima sindi%ata

,adnici na raznim radovima

Sta&nost zapos&enja Co!ri radni us&ovi Co!ri dru1ovi u radu Co!ar 4ef #o1u6nost napredovanja <iso%a p&ata #o1u6nost upotre!e v&astitih ideja Pri&i%a za u'enje ne%o1 pos&a Co!ar raspored radnih mesta (a1an posao K

1 2 3 4 / 6 7 " J 1 K

2 " 7 / 1 6 3 4 J 1 K ./

2 " 7 / 1 6 3 3 ./ J 1 ./ ./

1 3

1 /

7 6 3

6 4 3

"

"

)zvor. ?orman #ajer0 )ndustrijs%a psiho&o1ija0 =Privreda> $a1re!0 1J64. 1odine0 str. 44J. ?avedena ta!e&a jasno u%azuje da je viso%a p&ata zauze&a te% 4esto mesto po va3nosti stimu&atora za o!av&janje raz&i'itih radnih a%tivnosti0 i da su va3niji dru1i stimu&atori poputG sta&nost zapos&enja0 do!ri us&ovi rada0 mo1u6nost napredovanja0 harmoni'ni medju&juds%i odnosi i s&i'no. Ca&jim istra3ivanjima je do%azano da novac0 odnosno =ve6a zarada> zauzima vi4i ran1 na hijerarhijs%oj &estvici vrednosti motivatora0 u dru4tvima na ni3em stepenu e%onoms%o1 i %u&turno1 razvoja0 u zaosta&im i nerazvijenim privredama0 u preduze6ima suo'enim sa os%udicom0 !edom i siroma4tvom0 4to i&ustruje ta!e&a !r. 2.

,adnici ne'&anovi sindi%ata

,adnici u ro!nim %u6ama

Ia!ri'%i radnici

)z navedene ta!e&e &a%o se uo'ava da je =ve6a zarada> na prvom mestu hijerarhije vrednosti motivatora u procesu rada0 4to je ) razum&jivo a%o se ima na umu 'injenica da novac zadovo&java najve6i !roj &juds%ih potre!a0 s tim da ne tre!a potceniti ni zna'aj dru1ih motivatora0 %oji imaju ve&i%i zna'aj u stvaranju je =vo&je> za !o&ji i produ%tivniji rad. S tim u vezi va&ja na1&asiti da radni% u =trci> za ve6om zaradom tra3i i ispunjenje dru1ih motivatora na piramida&nom hijerarhiji0 %ao 4to su do!ri us&ovi rada0ade%vatan sistem ru%ovodjenja0 mo1u6nost napredovanja i s&i'no. <a3an fa%tor od %o1a zavisi motivacija pri radu je metod p&a6anja. Postoji ne%o&i%o metoda o!ra'una i p&a6anja od jedno1 do dru1o1 preduze6a0 a re' je o metodu a%orda0 metod utro4eno1 vremena0 metod senioriteta0 i metod p&a6anja na osnovu potre!a. :oja 6e se od metoda primeniti najvi4e zavisi od prirode i %ara%tera svojins%ih odnosa nad sredstvima za proizvodnju. a) #etod a%orda B zasniva se na p&a6anju po jedinici proizvoda0 po %omadu0 i smatra se najispravnijim metodom p&a6anja. na podsti'e na ma%sima&nu motivaciju0 i %ao ta%va omo1u6uje viso%u zaradu. Prednost ove metode je u tome 4to radni% po'inje mis&iti o svome radu0 a time i o radu svo1 preduze6a 'iji je '&an. vim se nivo nje1ove radne svesti podi3e na vi4i i po3e&jniji %va&itet. :roz a%ord radni% svoj rad po'inje do3iv&javati %ao deo samo1 se!e0 %ao svoju v&astitu a%tivnost. ?o. ova metoda ima i svojih s&a!osti0 u prvom redu0 4to u trci za profitom pos&odavac 'esto pri!e1ava izmeni norme i ve&i'ini a%ordne stope0 !ez uva3avanja mora&a0 starosno1 do!a i zdrav&ja radni%a. -%ordna metoda se u1&avnom !azira na sposo!nostima0 ve4tinama i stru'nom znanju radni%a i %ao ta%va naj'e46e se primenjuje u tr3i4noj e%onomiji i privatnom preduzetni4tvu. !) #etod utor4eno1 vremena B ova metoda zasniva se na p&a6anju po satu0 odnosno danu i&i pa% mesecu0 i %ao ta%va ne uva3ava 'injenicu da se &judi isto1 stepena %va&ifi%acije raz&ijuju po svojim fizi'%im i menta&nim sposo!nostima. Po&aze6i od ove metode p&a6anja svi su &judi jedna%i0 a superiorni pojedinci ne ose6aju se motivisanim da se napre3u vi4e ne1o 4to zahteva prose'na proizvodnja. (judi u rad u&a3u na prvom mestu svoje vreme0 pa ma%ar ono !i&o

utro4eno na %artanje0 a ne u to&i%oj meri %reativne sposo!nosti i znanja. vu metodu da&e%o vi4e podr3avaju neis%usni radnici i radnici pred penzijom0 u odnosu na viso%ostru'ne i %reativne radni%e0 i %ao ta%va na4&a je ve&i%u primenu u socija&isti'%oj e%onomiji i njenim dr3avnim i dru4tvenim preduze6ima. c) #etod senioriteta B motivacija za rad po ovoj metodi !azira se na &oja&nosti preduze6u is%azan %roz efe%tivni radni sta3 osi1uranja0 1de odredjeni !roj 1odina provedenih u radnoj sredini dovode do tzv. =periods%ih povi4ica> ) unapredjenja0 a time ) do ve6ih zarada0 'ime se =&oja&nost> stav&ja u prvi p&an0 a %reativne sposo!nosti i stru'na znanja u dru1i p&an. va metoda primenjuje se ne samo u privredi ve6 i u or1anima dr3avne uprave i %ara%teristi'na je za !iv4a rea&osocija&isti'%a dru4tva. d) #etode p&a6anja po osnovu potre!a B ni jedna od 1ore navedenih metoda ne uzima u o!zir potre!e 'ove%a vezane za udaju0 3enid!u0 4%o&ovanje dece0 &e'enje0 !roj '&anova porodice0 do%o&icu i s&i'no . :ada !i p&ata !i&a odredjivana po osnovu potre!a0 to !i vodi&o izjedna'avanju 3ivotno1 standarda0 i ima&a !i izra3enu socija&nu %omponentu. 5udu6i da ova metoda p&a6anja ne !i motivisa&a individua&nu inicijaitvu0 ona !i u tom po1&edu de&ova&a jedna%o0 %ao 4to de&uje metoda p&a6anja po osnovu vremena i&i senioriteta. Ce&ovanje navedenih metoda i&ustruje ta!e&a !r. 3 iz %oje se vide njihove prednosti i nedostaci na pona4anje radni%a0 odnosno proizvodne 1rupe. Pored metoda p&a6anja0 zna'ajan fa%tor od %o1a zavisi vrednost motivatora u procesu rada je i tzv. Socija&no mi&je preduze6a odnosno0 %ompanije. ,e' je pre sve1a o dru4tvenim us&ovima radne sredine B o prirodi i %ara%teru medju&juds%ih odnosa0 sistema ru%ovodjenja0 od&u'ivanja0 od1ovornosti i informisanju. *o mi&je se 'esto naziva dru4tvenom %&imom rada. -%o je ta %&ima poreme6ena0 a%o u njoj dominira auto%rats%i sti& ru%ovodjenja0 pra6en =pode&jenom od1ovorno46u>0 cenzurisanim informisanjem i friziranim pos&ovanjem0 ima6e za pos&edicu pad motivacije0 opadanje produ%tivnosti0 porast f&u%tuacije0 apsentizma i op4te1 nezadovo&jstva pri radu.
Metod plaanja Ponaanje koje motivie Etike vrednosti Glavni prigovor Grupa koju favorizuje

prema akordu

poveanje proizvodnje

istie individualne razlike

stvara nesigurnost

sposobne radnike

prema vremenu

uredno dolaenje na posao

izjednaavanje zajednice, spreava favorizaciju predstavlja oblik napredovanja koje svako moe oekivati, sigurnost za stare dane izjednaava ivotni standard i prua sigurnost svima

ne priznaje zasluenost

nesigurne radneke i one ispod proseni sposobnosti radnike sa dugim radnim staom

prema senioritetu

dugo slubovanje u preduzeu

diskriminira nove radnike

prema potrebi oveka

porast nataliteta

ne uspeva motivisati na radu

radnika sa brojnijom porodicom

U us%oj vezi sa motivacijom su i na1rade i %azne u%&ju'uju6i i identifi%aciju sa preduze6em0 odnosno %ompanijom0 s tim da izmedju na1rada i %azni postoje su4tins%e raz&i%e0 u smis&u 4to na1rade0 pohva&e0 premije i dru1a javna priznanja imaju da&e%o efi%asnije motivaciono dejstvo u odnosu na %aznu0 4to je utvrdjeno !rojnim e%sperimenta&nim istra3ivanjima0 a 4to i&ustruje ta!e&a.
rezu&tati radni%a u L !o&ji isti 120 "70/ K 230 6603 K 260 3407 7 330 320/ K 3/0 170K 7 270 270J / 230 110J K

Podsticaj javna pohva&a u%or na samu javni u%or ismevanje na samu javno ismevanje sar%azam na samu javni sar%azam

,an1 1 2 3 4 / 6 7

&o4iji K0/ 1K0/ 3"07 340/ 4703 4407 6/01

)zvor. )!id0 str. 437 )z ta!e&e se jasno vidi da su pohva&e na prvom mestu ran1 &iste0 i da su u "70/L de&ovanje stimu&ativno0 do% svi o!&ici u%ora 9%azni) demotiviraju &jude na rad0 a pose!no javni u%or %oji ponizno de&uje na 'ove%ovu radnu a%tivnost0 i %ao ta%vo1 tre!a 1a svesti na najmanju mo1u6u meru. ) na %raju viso%i stepen motivisanosti za rad postoji %od onih radni%a %oji su se identifi%ova&i sa %ompanijom0 sa preduze6em0 smatraju6i da =dru1om %u6om>0 jer upravo pre%o %ompanije zadovo&javaju ve&i%i !roj svojih 3ivotnih i dru1ih potre!a. S dru1e strane0 postoji jedan deo radni%a %oji nisu se!e na4&i u %ompaniji0 %oji su prosto =za&uta&i> i te4%o se u%&apaju u njenu forma&nu or1anizaciju0 1de prirodno 1u!e motivaciju za rad0 do&aze6i u stanje apatije0 nezainteresovanosti0 i na %raju %ao pos&edica to1a =!e1> iz preduze6a0 4to ostav&ja 4tetne pos&edice po %o&e%tiv %ao ce&inu.

Zakljuak

Strate1ija ?ajpo3e&jnije re4enje za motivaciju je primena %om!inacija strate1ija0 1de dominantnu u&o1u ima ona strate1ija %oja je najprimerenija trenutnoj or1anizacionoj situaciji. Pred&ozi strte1ija. Prva 9osnovna) strate1ija motivisanja je %omuni%acija. Co!ra %omuni%acija izme2u menad3era i njemu podre2enih stru%tura o!ez!e2uje zadovo&jenje e&ementarnih &juds%&h potre!a. ?osioci do!re %omuni%acije moraju !iti menad3eri. ?jihova na%&onost prema podre2enima 0 spremnost da saznaju njihove pro!&eme i da ih re4avaju0 o!ez!edi6e da se zapos&eni ose6aju si1urnije0 da imaju ose6aj pripadnosti %ompaniji0 a ; samim tim ;i ose6aj samopotvr2ivanja %roz rad za %ompaniju. Si1urnost0 pripadnost i samopotvr2ivanje su osnovne &juds%e potre!e '&anova or1anizacije0 a %omuniciranje je jedno od osnovnih sredstava za zadovo&jenje ovih potre!a. Cru1a strate1ija radne motivacije je stav menad3era prema zapos&enima. va strate1ija se zasniva na #e%1re1orovim teorijama M i N0 odnosno ; na ne1ativnim 9teorija M) i pozitivnim 9teorija N) predpostav%ama0 %oje menad3eri imaju prema se!i podre2enim '&anovima or1anizacije. -%o se pod sadr3ajem ne1ativno1 stava podrazumevaju pretpostav%e o indo&entnosti podre2enim0 o njihovoj nezainteresovanosti za sud!inu %ompanije0 pa se ; u tom smis&u ; represivno de&uje na njih0 nije si1urno da 6e ta%av stav uve% de&ovati nemotivi4u6e. #e2utim0 pozitivan stav menad3era0 u smis&u predpostav%i da su radnici vredni0 po3rtvovani i da se identifi%uju sa %ompanijom ; si1urno 6e de&ovati motivi4u6e na radni%e. *re6a strate1ija motivisanja zapos&enih je osmi4&javanje i o!o1a6ivanje pos&a. va strate1ija ima za ci&j smanjenje dosade na radnom mestu0 odnosno u to%u o!av&janja rada. Dedan od najstarijih na'ina e&iminacije dosade %roz osmi4)javanje pos&a je rotacija. ,adni% se ne zadr3ava du1 vremens%i period na istom radnom zadat%u0 ve6 1a menad3er ; u to%u odre2eno1 vremens%o1 ci%&usa ; prese&java sa pos&a na posao. Sva%a%o0 rotacija zahteva vi4estru%u %va&ifi%ac&ju zapos&eno1 9u%o&i%o se radi o potpunoj rotaciji)0 a&i ; a%o je sadr3aj rada na pozicijama %oje radni% pro&azi to%om rotacije ; s&i'an i&i isti0 nije neophodno da je mu&ti;%va&ifi%ovan. *ada se radi o de&im'noj rotaciji. Pod

o!o1a6ivanjem pos&a podrazumeva se uvodjenje motivatora u radni proces. pos&a. o1&eda se u uvo2enju s&ede6ih e&emenata u radni proces.

!o1a6enje

a) smanjenje %ontro&e rada zapos&en&h0 4to dovodi do pove6anja ose6aja njihove &i'ne od1ovornosti za posao %oji o!av&jajuG !) pru3anje mo1u6nosti zapos&enima da Ov&adajuO prostorom u %ojem de&uju0 4to %od nj&h stvara ose6aj va3nosti i zna'aja u %ompanijiG c) davanje s&o!ode zapos&enima da osmi4&javaju svoj %on%retni radni zadata%0 4to im daje ose6aj s&o!ode %ao i mo1u6nost samopotvr2ivanja. d) uvo2enje novih i s&o3enijih zadata%a0 4to zapos&enima pru3a mo1u6nost za u'enje i &i'ni razvojG e) pru3anje mo1u6nosti zapos&enima da specija&izuju odre2ene o!&asti radno1 procesa0 4to stvara us&ove za njihovo samopotvr2ivanje %roz razvoj0 napredovanje i sticanje zvanja e%sperta. Fetvrta strate1ija radne motivacije zasniva se na %onceptu tzv. modifi%acije pona4anja. vaj %oncept zasniva se na podsticanju odre2eno1 pona4anja0 a u zavisnosti od pos&edica %oje ta%vo pona4anje proizvod. *a%o pojedinac te3i da ponav&ja ono pona4anje ; %oje se na1ra2uje0 a da e&imini4e ono ; %oje se %a3njava.U%o&i%o menad3eri 3e&e da modifi%uju pona4anje svojih podre2enih0 moraju prethodno znati do %a%vih 6e pos&edica dovesti ta modifi%acija. *a%ozvano pozitivno poja'anje pona4anja je po3e&jna pos&edica promene pona4anja. ?a primer0 a%o radni% sva%o1 jutra do&azi ta'no na vreme na posao0 pohva&a predpostav&jeno1 u'vrsti6e ta%vo nje1ovo pona4anje. U%o&i%o zapos&eni sta&no %asni na posao0 pa se %ao pos&edica to1a javi pre%or predpostav&jeno1 i&i smanjenje p&ate0 to 6e osna3iti nje1ovo pona4anje u suprotnom smeru od postoje6e10 odnosno ; zapos&eni 6e po%u4ati da do&azi na vreme na posao. U tom s&u'aju postoja6e tzv. ne1ativno poja'anje pona4anja0 odnosno podsticanje pona4anja %oje je suprotno od dotada4nje1. :azna je manifestacija pos&edice nepo3e&jno1 pona4anja. &a%o %a3njavanje mo3e dovesti do promene pona4anja u smis&u !rzo1 pre&as%a iz nepo3e&jno1 u po3e&jno ; ona0 ta%o2e0 mo3e imati i niz nepo3e&jnih prate6ih efe%ata. ?a primer0 smanjenje p&ate z!o1 za%a4njavanja na posao0 mo3e dovesti do pove6ano1 radno1 apsentizma0 4to mo3e !iti du1oro'na pos&edica sa ve6om 4tetom po %ompaniju od sva%odnevno1 za%a4njavanja na posao. Ca !i strate1ija promene pona4anja ima&a stvarne pozitivne efe%te na radnu motivaciju0 menad3ment mora jasno informisati zapos&ene o odnosu. pona4anje na pos&u ; pos&edice. S dru1e strane0 sva%i pro1ram promene pona4anja0 %oji pretenduje da !ude uspe4an0 mora imati s&ede6e e&emente. 91) utvrditi raz&i'ite nivoe na1ra2ivanja za raz&i'it %va&itet u'in%a zapos&enihG 92) jasno upozoriti radni%a sta 'ini po1re4noG 93) %a3njavati radni%a dis%retno0 a ne pred %o&e1ama sa %ojima radiG

94) uve% na1ra2ivati do!ar rad i pona4anje i %a3njavati ne1ativno pona4anje i nerad0 %a%o !i se radnici uveri&i da je menad3ment oz!i&jan u svojim naporima %a ostvarenju pozitivnih promena radno1 pona4anja.

LITERATURA:
1) 5oris Soro%in. snovi socija&ne psiho&o1ije0 =?arodne novine> $a1re!0 1J77. 1odine 2) ?orman #i&er. )ndustrijs%a psiho&o1ija0 =Privreda> $a1re!0 1J64. 1odine 3) ,isti6 Pivan. #otivacija za rad0 =,ad> 5eo1rad0 1J64. 1odine 4) @ver%o 5ranimir. Psiho&o1ija i socio&o1ija or1anizacije0 =@%o&s%a %nji1a> $a1re!0 1J"2. 1odine /) Iridman Por3. :uda ide &juds%i rad0 =,ad> 5eo1rad0 1J/J. 1odine 6) Pet%ovi6 <&aj%o. #enad3ment &juds%ih resursa0 Fa'a%0 2KK6. 1odine