You are on page 1of 42

Nacionalni centar za vanjsko vrednovanje obrazovanja

NACIONALNI ISPITI U TREIM RAZREDIMA SREDNJIH KOLA

Ispitni katalog iz panjolskoga jezika


u kolskoj godini 2007./2008.

veljaa 2008.

Struna radna skupina za izradbu ispitnih materijala iz panjolskoga jezika: mr. sc. Alica Knezovi, Filozofski fakultet Sveuilita u Zagrebu Cvjetanka Boani, prof., X. gimnazija, Zagreb Ana Drpi, prof., XVIII. gimnazija, Zagreb Melita Kovaev, prof., O J. Raia, Zagreb Silvana Lueti, prof., Filozofski fakultet Sveuilita u Zagrebu.

SADRAJ

UVOD

....... .. ... . ... .. ...

4 4 4 4 9 9 11

OPI CILJEVI ISPITA OBRAZOVNI ISHODI Posebni ciljevi ispita STRUKTURA ISPITA

TEHNIKI OPIS ISPITA

OPIS BODOVANJA I OCJENJIVANJE

PRIMJER ISPITA ....... ISPIT ITANJA I UPORABE JEZIKA ISPIT PISANJA ISPIT SLUANJA ISPIT GOVORENJA

Klju za odgovore ....... 28 Nain bodovanja i upute nastavnicima . 29 KAKO SE PRIPREMITI ZA ISPIT LITERATURA ... 30 30

........

DODATAK 1: Gramatika podruja 31 DODATAK 2: Tablica 2. Zajedniki referentni stupnjevi tablica za samoprocjenu ... 32

1. Uvod Ovaj dokument je Ispitni katalog za nacionalni ispit iz panjolskoga jezika u treim razredima srednjih kola. Svrha dokumenta je dati pregled ciljeva, sadraja i strukture ispita iz panjolskoga jezika koji e se odrati u kolskoj godini 2007./2008. za uenike treih razreda srednjih kola u Republici Hrvatskoj. Dokument sadri ciljeve, strukturu, tehniki opis, opis bodovanja i ocjenjivanja, literaturu i primjer ispita iz panjolskoga jezika. Ispit iz panjolskoga jezika polau uenici koji ga odaberu izmeu ostalih stranih jezika. Ove godine uenici mogu birati samo jednu (niu) razinu ispita.

2. Opi ciljevi ispita Opi je cilj ispita iz panjolskoga jezika omoguiti valjanu i pouzdanu provjeru znanja i kompetencija uenika kako bi se rezultati mogli usporediti na dravnoj i meunarodnoj razini. Cilj ispita je dati uenicima i nastavnicima jasne smjernice (u odnosu na sadraje i razine znanja i vjetina) o oekivanim dostignutim znanjima i kompetencijama u odreenom e obrazovnome razdoblju. Oekuje se da tako postavljeni ciljevi imaju pozitivan uinak kako na proces pouavanja tako i na proces uenja.

3. Posebni ciljevi ispita

Ispit iz panjolskoga jezika ispituje komunikacijsku jezinu kompetenciju uenika prema modelu i razinama odreenim Zajednikim europskim referentnim okvirom za jezike: uenje, pouavanje, vrednovanje (dalje u tekstu ZEROJ). Ispit se sastoji od etiriju dijelova koji provjeravaju etiri osnovne jezine vjetine: sluanje, itanje, pisanje i govorenje. Svaki se dio ispita sastoji od nekoliko vrsta zadataka kojima je cilj ispitati razliite podvjetine. Na taj nain uenici imaju vie mogunosti pokazati svoja jezina postignua, to doprinosi veoj valjanosti i pouzdanosti ispita. Sadraj ispita temelji se na postojeem Nastavnom planu i programu za panjolski jezik za srednje kole. Gramatika podruja (vidi DODATAK 1) takoer su u skladu s navedenim nastavnim planom i programom. Ispit iz panjolskoga jezika polae se na razini A2 prema ZEROJ-u. (Za uvid u jezine razine prema ZEROJ-u vidi Dodatak 2). Napomena: Subtest itanja ukljuuje i provjeru znanja iz uporabe jezika. Jezina kompetencija uenika provjerava se u svim dijelovima ispita.

4. Struktura ispita

Ispit se sastoji se od etiriju dijelova i traje oko 140 minuta. Dio 1. 2. 3. 4. Dijelovi ispita itanje i uporaba jezika Pisanje Sluanje Govorenje Udio u ispitu 40% 20% 20% 20% Vrijeme oko 70 min oko 30 min oko 30 min oko 10 min

Slijedi pregled dijelova ispita.

5. itanje i uporaba jezika Prema ZEROJ-u na razini A2 uenica/uenik moe: prepoznati jednostavne specifine informacije u oglasima, brourama, letcima, vodiima, uputama, prirunicima i na web stranicama itati vrlo kratke jednostavne tekstove pronai odreenu, predvidivu informaciju u jednostavnim, svakodnevnim pisanim materijalima (oglasi, prospekti, jelovnici, vozni redovi) razumjeti kratka jednostavna osobna pisma poruke. Ispitivane podvjetine: razumijevanje osnovnih znaenja razumijevanje jednostavnih specifinih informacija prepoznavanje prikladnih leksiko-strukturalnih obrazaca uporaba prikladnih leksiko-strukturalnih obrazaca. Vrste tekstova: oglasi, broure, letci, vodii, poruke, pisma i novinski lanci. Vrste zadataka: zadatci viestrukoga izbora (tri mogunosti) zadatci povezivanja i sreivanja. Redni broj 1. Ispitivane podvjetine razumijevanje osnovnih znaenja Vrste zadataka zadatci viestrukoga izbora, zadatci povezivanja i sreivanja zadatci viestrukoga izbora, zadatci povezivanja i sreivanja zadatci viestrukoga izbora Broj zadataka 23 Broj bodova 35

2.

razumijevanje specifinih informacija

23

57

3.

prepoznavanje prikladnih leksiko-strukturalnih obrazaca uporaba prikladnih leksiko-strukturalnih obrazaca

12

10

4.

zadatci povezivanja i sreivanja

12

10

Subtest itanja i uporabe jezika donosi 30 bodova i ima udio od 40% u ukupnome broju bodova u cijelome ispitu. Napomena: Prvi dio pisanoga ispita je subtest itanja i uporabe jezika i traje 70 minuta.

6. Pisanje Prema ZEROJ-u na razini A2 uenica/uenik moe: napisati kratku jednostavnu razglednicu (npr. pozdrave s ljetovanja) popuniti obrasce osobnim podatcima pisati kratke jednostavne biljeke i poruke napisati vrlo jednostavno osobno pismo, npr. pismo zahvale. Ispitivane podvjetine: popunjavanje osobnih podataka pisanje kratke poruke ili pisma. Vrsta zadataka: zadatci dopunjavanja pisanje kratkoga pisma ili poruke od 60 do 80 rijei na zadanu temu.

Redni broj 1.

Ispitivane podvjetine popunjavanje osobnih podataka ispunjenje zadatka, pravopis, uporaba vokabulara, uporaba jezika (gramatika, morfosintaktike strukture), koherencija i kohezija

Vrsta zadatka popunjavanje formulara

Broj zadataka 1

Broj bodova 10

2.

poruka od 50 do 80 rijei

20

Subtest pisanja donosi 30 bodova i ima udio od 20% u ukupnome broju bodova u cijelome ispitu. Napomena: Drugi dio ispita je subtest pisanja i traje 30 minuta.

7. Sluanje Prema ZEROJ-u na razini A2 uenica/uenik moe: razumjeti fraze i najee koritene rijei iz podruja neposrednog a osobnoga interesa shvatiti osnovno znaenje kratkih, jasnih i jednostavnih poruka i javnih obavijesti razumjeti obavijesti i poruke konkretnoga sadraja. Ispitivane podvjetine: razumijevanje osnovnih znaenja razumijevanje jednostavnih specifinih informacija prepoznavanje osnovnih znaenja i jednostavnih specifinih informacija. Vrste tekstova: monolog: poruke, upute, novosti i oglasi govorna interakcija: razgovor. Vrste zadataka: zadatci alternativnoga izbora zadatci viestrukoga izbora zadatci povezivanja i sreivanja. Redni broj 1. Ispitivane podvjetine razumijevanje jednostavnih specifinih informacija razumijevanje osnovnih znaenja prepoznavanje osnovnih znaenja i jednostavnih specifinih informacija Vrste zadataka zadatci povezivanja i sreivanja konvencionalni izrazi u konkretnim situacijama zadatci viestrukoga izbora/zadatci s 3 slikovnim mogunostima kratki dijalozi/monolozi (do 30 s svaki) zadatci alternativnoga izbora / monolog (telefonska poruka) Broj zadataka 3 Broj bodova 3

2.

3.

Svaki tekst slua se dvaput.

Subtest sluanja donosi 10 bodova i ima udio od 20% u ukupnome broju bodova u cijelome ispitu. Napomena: Trei dio ispita je subtest sluanja i traje 30 minuta.

8. Govorenje Prema ZEROJ-u na razini A2 uenica/uenik moe: postavljati i odgovarati na jednostavna pitanja o temama bliskim govorniku ili da bi zadovoljili svoje neposredne potrebe rabiti jezik za komunikaciju u jednostavnim i uobiajenim situacijama koje zahtijevaju jednostavnu i neposrednu razmjenu informacija o poznatim temama i aktivnostima rabiti niz fraza i reenica da bi jednostavnim jezikom opisala/o druge ljude, svoju obitelj, uvjete svojega ivota, svoje obrazovanje ili dogaaje iz svakodnevnoga ivota. Ispitivane podvjetine: postavljanje jednostavnih pitanja odgovaranje na jednostavna postavljena pitanja opisivanje i prepriavanje na zadanu temu davanje jednostavnih osobnih informacija na pitanja vezana za zadanu temu. Vrste zadataka: kratki razgovor (ispitiva uenik 1; ispitiva uenik 2) uvodna pitanja za zagrijavanje interakcija (uenik/uenica 1 i uenik/uenica 2) postavljanje jednostavnoga pitanja prema uputama na kartici; odgovaranje na jednostavno postavljeno pitanje prema uputama na kartici davanje osobnih informacija na pitanja vezana za temu zadanu na kartici (ispitivaica/ispitiva uenica/uenik). Struktura usmenoga ispita Uobiajena struktura ispita ukljuuje 2 uenika, 1 ispitivaicu/ispitivaa i 1 ocjenjivaicu/ocjenjivaa. Ispitivaica/ispitiva komunicira s uenicima postavljajui pitanja i dajui upute. Tekst pitanja i uputa je unaprijed napisan i ispitivaica/ispitiva se strogo dri teksta i ne moe rei nita izvan teksta. Ocjenjivaica/ocjenjiva ne komunicira s uenicima. Ispit se sastoji od triju dijelova i traje do 10 minuta. Vrijeme do 10 min 23 min

Dio 1.

Komunikacija ispitivaica/ispitiva uenik 1 i uenik 2

Zadatak svaki uenik naizmjence odgovara na ispitivaeva pitanja kartica (razmjena informacija) osobna pitanja vezana za zadanu temu

2.

uenik 1 uenik 2

34 min 23 min

3.

ispitivaica/ispitiva uenik govor (produkcija) vezana uz zadanu temu

Subtest govorenja ima udio od 20% u ukupnome broju bodova u cijelome ispitu.

Napomena: etvrti dio ispita je subtest govorenja i traje oko 10 minuta. Na nacionalnim ispitima ove godine ne e svi uenici polagati ovaj dio ispita. Uenici koji ga budu trebali polagati, bit e na vrijeme obavijeteni.

9. Tehniki opis ispita

Ispit iz panjolskoga jezika je pisani i usmeni. Pisani dio ispita sastoji se od triju dijelova: I dio itanje i uporaba jezika; II dio pisanje; III. dio sluanje (u subtestovima itanja i pisanja ukljuena je provjera uporabe jezika). Usmeni dio ispita, ispit govorenja, polae se odvojeno. Nije doputeno rabiti rjenik ni u jednome dijelu ispita.

9. Opis bodovanja i ocjenjivanje

Subtestovi sluanja i itanja s uporabom jezika ispravljaju se prema pripremljenom e kljuu za odgovore. Toni odgovori donose po jedan bod. Subtestove pisanja i govorenja vrjednuju obueni ocjenjivai ispitivai prema pripremljenim ocjenjivakim skalama. U ocjenjivakoj skali za pisani uradak detaljno su razraeni sljedei kriteriji: ispunjenje zadatka, koherencija i kohezija, opseg i tonost vokabulara i gramatike te pravopis. U ocjenjivakoj skali za ispit govorenja detaljno su razraeni sljedei kriteriji: tenost, opseg i tonost gramatike i vokabulara, izgovor i prikladnost. Nain bodovanja za ispit govorenja Ocjenjivaica/ocjenjiva daje od 1 do 3 bodova za svaki kriterij prema detaljnoj ocjenjivakoj skali. Ocjenjivaica/ocjenjiva zbraja bodove prema opoj ocjenjivakoj skali. Ukupan mogui broj bodova je 30. Dijelovi ispita ocjenjuju se odvojeno i ispiti sluanja, pisanja i govorenja imaju isti ud io od 20%, a ispit itanja i uporabe jezika ima udio od 40% u ukupnom e broju bodova u cijelome ispitu. Minimalan broj bodova potreban za prolaznu ocjenu za pojedina an dio ispita je 60%. Konanu ocjenu ini ukupan broj bodova postignut na cijelom e ispitu.

10

10. Ogledni primjerak testa

10.1. Prvi dio ispita (70 minuta)

1. ISPIT ITANJA

(PRUEBA 1 Interpretacin de textos escritos)

2. ISPIT UPORABE JEZIKA

(PRUEBA 2 Consciencia comunicativa)

11

PRUEBA 1 INTERPRETACIN DE TEXTOS ESCRITOS

Lee con atencin el texto siguiente y contesta las preguntas marcando la opcin correcta:

UN DIPLOMTICO POCO PROTOCOLARIO Un joven diplomtico que ya ha trabajado en las embajadas de Israel, Rusia, Italia y Reino Unido, ahora se encuentra de vacaciones en Madrid. El da del cumpleaos del rey de Espaa tradicionalmente se celebra una gran fies ta en el Palacio Real de Madrid. Entre los reyes, los prncipes, embajadores de varios pases, el presidente del gobierno, tambin estn invitadas muchas personas famosas. La fiesta cay ayer, cuando haca mucho calor. Las damas llevaban vestidos escotados , pero los caballeros estaban sudando porque se exige llevar traje con corbata durante una recepcin oficial. El joven diplomtico, que tambin acudi la recepcin, se quit la chaqueta. Enseguida se le acerco el jefe de protocolo y muy enfadado le susurr , para que no lo oyera el presidente del gobierno: - Caballero, cmo se atreve usted a quitarse la chaqueta? Esto es una recepcin oficial! Nuestro diplomtico le respondi con tranquilidad: - No se preocupe, tengo la aprobacin de la reina de Inglaterra. - Cmo es posible? pregunt el jefe de protocolo. El joven le explic lo siguiente: - Cuando el mes pasado estuve en una recepcin real en Londres, donde represento mi pas, me quit la chaqueta. Y, nada menos que la reina en persona se acerc y me dijo amablemente: - Seor diplomtico, eso hgalo usted cuando acuda una recepcin oficial en su pas. (Texto adaptado de Narraciones)

12

1. En la fiesta real en Madrid el joven diplomtico: a. visti chaqueta y corbata todo el tiempo. b. visti chaqueta sin corbata todo el tiempo. c. estuvo sin chaqueta en un momento. d. estuvo sin corbata en un momento. 2. El permiso para cambiar de protocolo lo tiene de: a. la reina de Espaa. b. la reina de Reino Unido. c. el jefe de protocolo. d. el presidente del gobierno. 3. El joven diplomtico ahora trabaja en: a. Londres. b. Madrid. c. Jerusaln. d. Mosc. 4. El joven es: a. ingls. b. ruso. c. espaol. d. israel.

13

Lee con atencin el texto siguiente y contesta las preguntas de acuerdo con el contenido del texto: BILBAO Haca aos que no iba a Bilbao, y he encontrado la ciudad muy cambiada. La primera sorpresa ya la tuve antes de ir, pues los billetes de avin son ahora ms baratos, debido a la mayor competencia entre las compaas areas. Hay un aeropuerto nuevo, que tiene forma de gaviota volando, y es muy moderno y funcional. El trayecto hasta la ciudad se hace por una nueva autova, as que no hay atascos de trfico como antes, y se entra por un puente al lado del Museo Guggenheim, un edificio muy original, donde se hacen muchas exposiciones, por lo que hay muchos turistas y visitantes en las calles. La ciudad, que siempre ha tenido fama de lugar industrial, lleno de humos y residuos, est ahora limpia y ordenada, y se ven muchos edificios de gran calidad. La ra tambin ha sido saneada, y ahora es posible baarse en ella, cuando hace buen tiempo, sin riesgo de problemas pata la piel, mientras que antes las playas estaban llenas de basura y el agua estaba sucia. Por lo tanto, esta visita a Bilbao ha sido para m una agradable sorpresa. (Adaptado de Tecla)

5. El autor a. no haba ido antes a Bilbao. b. va con frecuencia a Bilbao. c. estuvo en Bilbao hace aos. 6. Por la competencia entre las compaas areas ahora a. se tarda menos en llegar a Bilbao. b. la comida en aviones es de mejor calidad. c. volar a Bilbao cuesta menos que antes. 7. El aeropuerto a. queda dentro de la ciudad. b. parece un pjaro. c. no exista antes.

8. Desde el aeropuerto a la ciudad el autor se fue a. en tren.

14

b. en coche. c. en barco por la ra. 9. Por qu hay turistas en Bilbao ahora? a. Por las exposiciones. b. Por las gaviotas que vuelan. c. Porque la ciudad ya no est sucia. 10. Bilbao es ahora una ciudad a. llena de humos y residuos. b. muy famosa por ser industrial. c. arreglada y organizada.

15

PRUEBA 2 CONSCIENCIA COMUNICATIVA Elige la opcin correcta: Son las 10 de la noche. Las familias se renen alrededor de la mesa para tele. A esta (1) y ver la (2) 1. 2. 3. 4. a) almorzar a) jornada a) despiertos a) despus b) cenar b) tiempo b) despertados b) anterior c) desayunar c) hora c) despertndose c) siguiente

comienzan tambin los programas de mxima audiencia en la televisin. La mayora de los espaoles, incluidos muchos nios, estn (3) hasta ms tarde de la medianoche, cuando sus vecinos europeos llevan ya unas horas durmiendo. Es as porque al da (4)

no tendrn que madrugar tanto, pues el da laboral empieza sobre las 9 de la maana, y se alarga hasta las 7 o las 8 de la tarde, con algunas pausas.

Rellena los huecos con las formas verbales del recuadro:

a) toma

b) sigues

c) hay

d) cruzas

e) gira

f) est

Perdona, hay un banco por aqu cerca? Mmm, no, en esta calle no. Pero si (6) un banco muy cerca. Mira, (8) a la derecha, izquierda, y entonces vas a ver enseguida. (5) la plaza, (7) recto hasta la esquina y all (9) la primera de la (10) a mano derecha, un banco grande, lo

16

Rellena los huecos con las formas verbales del recuadro:

a) estudiaron

b) se considera

c) tiene f) formaba

d) se imprimi La universidad de Salamanca

e) han atribuido

(11) la ms antigua de Espaa y es, al

mismo tiempo, una de las primeras universidades fundadas en Europa. Junto con las de Bolonia, Paris y Oxford (12) lo que se llam las cuatro

lumbreras del mundo catlico. Data del siglo XIII y su fundacin se debe al rey leons Alfonso IX. En esta universidad Nebrija, y en ella La universidad arquitectura. Entre los muchos detalles que la adornan, con dificultad se puede encontrar la rana, a la que los estudiantes (16) desde siempre suerte en los exmenes. (14) grandes figuras de la cultura espaola. (15) fama tambin por la belleza de su (13) la primera Gramtica castellana de Antonio de

Elige la opcin correcta: (17) tiempo libre lo paso siempre (18) mis amigos. buen tiempo los fines de semana hacemos excursiones.

Nos juntamos una vez a la semana (19) ir al cine, ya que somos aficionados. Vemos todo tipo de pelculas y seguimos las novedades del mundo del cine. Cuando (20) 17. 18. 19. 20. a) mi a) en a) por a) hay b) mo b) con b) para b) est c) c) junto c) a

c) hace

17

10.2. Drugi dio ispita (30 minuta)

3. ISPIT PISANJA

(PRUEBA 3 Produccin de textos escritos)

18

PRUEBA 3 PRODUCCION DE TEXTOS ESCRITOS CUESTIONARIO PARA EL CLIENTE Estimado cliente: gracias por elegir nuestra agencia de viajes. Para ayudarle en encontrar el alojamiento ideal le pedimos que rellene este cuestionario. Le garantizamos que sus datos personales no se utilizarn para otros fines. Has recibido este cuestionario. Tu abuela te ha pedido que lo rellenes en su nombre porque quiere ir de viaje. Datos personales NOMBRE APELLIDOS SEXO FECHA DE NACIMIENTO PAS DE NACIMIENTO NACIONALIDAD DNI PROFESIN ESTADO CIVIL DIRECCIN CIUDAD CDIGO POSTAL TELFONO MVIL CORREO ELECTRNICO NMERO DE PASAPORTE QUE TIPO DE ALOJAMIENTO PREFIERE? A) Categora: hotel de 1 a 3 estrellas o 5 estrellas hotel de 4 M F

alojamiento privado hostal B) Ubicacin: en la playa en la montaa en la ciudad CUNDO PREFIERE VIAJAR? en invierno en verano en otoo en primavera

19

QU ACTIVIDADES LE INTERESAN? QU SERVICIOS CONSIDERA IMPORTANTES?

deporte excursiones vida nocturna cursos otro telfono televisin aire acondicionado coneccin al internet garaje caja fuerte sala de reuniones piscina restaurante bar ascensor

20

Escribe un correo electrnico de 55-65 palabras a una agencia de viajes. Di dnde quieres viajar, qu tipo de alojamiento prefieres, las fechas cundo vas a ir, cunto tiempo quieres estar, qu actividades y servicios te interesan.

21

10.3. Trei dio ispita (30 minuta)

4. ISPIT SLUANJA

(PRUEBA 4 Interpretacin de textos orales)

22

PRUEBA 4 INTERPRETACIN DE TEXTOS ORALES Ejercicio 1 Vas a or tres frases. Las oirs dos veces. Despus relaciona las frases con las situaciones adecuadas SITUACIONES: a) en una tienda b) despus de un examen aprobado c) al estornudar d) al salir e) a la mesa f) en una fiesta de cumpleaos

RESPUESTAS: a 1. 2. 3. b c d e f

23

Ejercicio 2 A continuacin oirs cuatro textos breves. Debes orlos dos veces. Para cada texto se te har una pregunta. Elige la respuesta adecuada fijndote en las imgenes de cada texto.

4. QUIN ES QUIQUE?

a)

b)

c)

5. QU REGALO HAN ELEGIDO PARA MARISA?

a)

b)

c)c)

6. DNDE VERANE TOO?

a)

b)

c)

24

7. A QU SE DEDICA MAYTE EN SU TIEMPO LIBRE ?

a)

b)

c)

25

Ejercicio 3 A continuacin oirs un mensaje grabado en un contestador automtico. Lo oirs dos veces. Despus, contesta a las preguntas. 8. Paco estar en casa inmediatamente despus de la escuela. V/F 9. Su madre debe esperarle a la hora justa para prepararle una buena hamburguesa. V/F 10. Ella no podr llamarle por el celular. V/F

26

10.4. etvrti dio ispita (10 minuta)

5. ISPIT GOVORENJA

(PRUEBA 5 Produccin oral interaccin y expresin )

27

PRUEBA 5 PRODUCCIN ORAL INTERACCIN Y EXPRESIN

TEMA: IR AL CINE (ODLAZAK U KINO) PARTE 1 PREGUNTAS DE CONTACTO 1) 2) 3) 4) 5) Te gusta ir al cine? Qu tipo de pelculas prefieres ver? Con quin vas al cine? Con cunta frecuencia vas al cine? Tienes tus actores preferidos?...

PARTE 2 FICHAS CON INFORMACIN Tu compaero y t queris ver la pelcula VERANO INOLVIDABLE. Cada uno de vosotros tiene slo alguna informacin. Comunica con tu compaero para completar la informacin y poneros de acuerdo. (Tvoj sugovornik i ti elite pogledati film VERANO INOLVIDABLE. I ti i on imate nepotpune podatke. Razgovaraj s njime kako biste upotpunili podatke i dogovorili se za izlazak.)

MODELO

A: VERANO INOLVIDABLE. Cine: Europa Horario de sesiones: Origen: peruano Gnero: Horario de taquilla: 15:30 19:45 h Direccin y telfono:

B: VERANO INOLVIDABLE Cine: Horario 20:00 h Origen: Gnero: comedia Horario de taquilla: Direccin y telfono: Pza/ Flores; 63 75 15 08 de sesiones: 16:30, 18:15,

PARTE 3 opinin sobre el tema iniciado Comenta la ltima pelcula que viste.

28

29

TRANSCRIPCCIONES EJERCICIO 1 FRASES: 1. Enhorabuena! 2. Que aproveches! 3. Jess! EJERCICIO 2 TEXTO 1: No conoces a mi novio Quique? Te muestro una foto. Mira, l es ese guapo, rubio, de pelo corto y un poco rizado Ese de bigote? No, qu va, no lleva ni barba ni bigote. Tampoco lleva gafas. Ah, s, s, ahora veo. El to est can, chica. TEXTO 2: Qu le regalamos a Marisa por su cumpleaos? Con un ramo de flores y una caja de bombones, naturalmente. No s, la verdad es que no s. Slo se me ocurre lo de siempre: un buen libro, un CD, un llavero de esos originales, O una mascota, te parece? Fenomenal. Entonces, le compraremos una tortuga ya que todos sabemos cunto le gustan los animales. TEXTO 3: A propsito, Too, dnde pasaste las vacaciones? Vers. Primero quera visitar algunos lugares histricos pero mis amigos m e recomendaron la playa durante el verano. Y como haca muchsimo calor en la ciudad, al final me dirig a la sierra y me lo pas de maravilla, verdad. TEXTO 4: Me pregunta que qu hago en mi tiempo libre. Pues, me queda poco tiempo para todas mis aficiones. Antes practicaba la natacin pero tuve que dejarlo. Es muy exigente. Tambin sola pasar mucho tiempo navegando por la red, delante del ordenador. Por eso han sufrido mis estudios. As que he decidido una vez a la semana inscribirme en un curso de sevillanas, por mi propio gusto. Es cmo ahora disfruto de mis pocos ratos de ocio. EJERCICIO 3 MENSAJE GRABADO Mam, soy yo, Paco. Te dejo este mensaje para decirte a tiempo que no vuelvo a casa a la hora de siempre ya que nos van a proyectar una pelcula muy divertida despus de clase y nos hemos decidido quedarnos. Luego, una hamburguesa, sin falta. As que no me esperes. Y mam, no te enfades ni trates de llamarme porque mi mvil estar desconectado. Pues, hasta maana, mamita.

30

KLJU ZA ODGOVORE:

Ispit itanja i uporabe jezika 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 c b a c c c b b a c 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 b c a c d c b e a f

11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

b f d a c e a b b c

Ispit sluanja 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 0 a e c b c a b F F V

31

9. Opis bodovanja i upute nastavnicima Ispit itanja i uporabe jezika Svi zadatci donose po jedan bod za toan odgovor. Uenici mogu slobodno pisati po ispitu, a zatim biljee svoje odgovore na posebnome listu za odgovore. Odgovori na sve zadatke ispravljaju se optikim itaem. Ispit govorenja Ispit govorenja vrjednuju obueni ocjenjivai ispitivai prema pripremljenim ocjenjivakim skalama. U ocjenjivakoj skali za ispit govorenja detaljno su razraeni sljedei kriteriji: interakcija opseg i tonost gramatike opseg i tonost vokabulara izgovor prikladnost. Nain bodovanja za ispit govorenja Ocjenjivaica/ocjenjiva daje od 1 do 3 boda za svaki kriterij prema detaljnoj ocjenjivakoj skali. Ocjenjivaica/ocjenjiva zbraja bodove prema opoj ocjenjivakoj skali. Posebno se boduje 1. i 2. dio ispita (najvie do 15 bodova), a posebno 3. dio ispita (najvie do 15 bodova). Bodovi se zbrajaju. Ukupan mogui broj bodova je 30.

Kriteriji i bodovi 3 odlino

Interakcija

Opseg i tonost gramatike Kandidat se koristi sloenijim gramatikim strukturama. Kandidat se koristi jednostavnim gramatikim strukturama u ispunjenju zadataka. Kandidat ima potekoa u uporabi gramatikih struktura.

Opseg i tonost vokabulara Kandidat rabi sloenije leksike strukture.

Izgovor

Prikladnost

Kandidat u potpunosti i s lakoom ispunjava komunikativne ciljeve ispita. Kandidat prua jednostavan zadovoljavajui odgovor te zadovoljava komunikativne ciljeve. Kandidat ne reagira primjereno ili s tekoama na postavljena pitanja.

Kandidat ima pravilan izgovor i govori bez potekoa. Kandidat ima uglavnom pravilan izgovor s malim potekoama. Kandidat ima problema u izgovoru ili nepravilno izgovara.

Kandidat rabi primjerene leksiko-gramatike strukture. Kandidat primjereno reagira na postavljena pitanja.

2 dobro

Kandidat rabi jednostavan leksik, ali ispunjava komunikativne ciljeve. Kandidat ne ra bi primjeren vokabular.

1 loe

Kandidat ima probleme u komunikaciji.

Napomena: U predanim oglednim primjercima testa naveden je primjer usmenoga ispita (jedna tema).

32

Takvih primjera bit e vie te e uenici dobivati razliite primjere (na vie tema koje se obrauju na nastavi).

33

Ispit pisanja U ocjenjivakoj skali za pisani uradak detaljno su razraeni sljedei kriteriji: ispunjenje zadatka + koherencija i kohezija izbor, raznolikost i tonost vokabulara opseg i tonost gramatike pravopis. Nain bodovanja za ispit pisanja Ocjenjivaica/ocjenjiva daje od 1 do 5 bodova za svaki kriterij prema detaljnoj ocjenjivakoj skali. Ocjenjivaica/ocjenjiva zbraja bodove prema opoj ocjenjivakoj skali. Najvei mogui broj bodova je 20. Ukupan mogui broj bodova na pisanome dijelu ispita je 20 bodova. Kriteriji i bodovi 5 ISPUNJENJE ZADATKA, KOHERENCIJA TEKSTA Odgovoreno je na sva pitanja; struktura sadraja i organizacije teksta u su potpunosti usklaeni. Odgovoreno je na sva pitanja uz manje nedostatke u strukturi i organizaciji teksta. Odgovoreno je na vie od pola zadataka uz djelominu usklaenost u strukturi teksta. Odgovoreno je na manje od pola zadataka uz neusklaenost u strukturi i organizaciji teksta. Zadatak nije ispunjen. IZBOR, TONOST I RAZNOLIKOST VOKABULARA U potpunosti je toan i odgovarajui izbor vokabulara uz raznolikost u uporabi. OPSEG I TONOST GRAMATIKE PRAVOPIS

Primjerena i tona uporaba morfosintaktikih struktura.

Potpuna pravopisna tonost.

Izbor vokabulara je uglavnom dobar i odgovarajui (maksimalno 2 pogrjeke). Djelomino odgovarajui i djelomina raznolikost u izboru rijei (3 5 grjeaka). Neprimjeren odabir vokabulara, nema raznolikosti (6 8 pogrjeaka).

Uglavnom tona uporaba morfosintaktikih struktura (do 2 pogrjeke). Djelomino tona uporaba morfosintaktikih struktura (3 5 pogrjeaka). Neprimjerena uporaba morfosintaktikih struktura (6 8 pogrjeaka). Potpuno neodgovarajua i neprimjerena uporaba morfosintaktikih struktura ( vie od 8 pogrjeaka).

Uglavnom pravopisno tono (do 2 pogrjeke).

Djelomina pravopisna tonost (3 5 pogrjeaka).

Uglavnom pravopisno netono (6 8 pogrjeaka).

Potpuno neodgovarajui izbor vokabulara (vie od 8 grjeaka).

Potpuno pravopisno netono(vie od 8 pogrjeaka).

34

Ispit sluanja Zadatci od 1. do 10. donose po jedan bod za toan odgovor. Uenici biljee svoje odgovore na samome ispitu, a zatim ih prenose na poseban list za odgovore. Odgovori na zadatke od 1. do 10. ispravljaju se optikim itaem.

35

12. Kako se pripremiti za ispit

Uenici e se najbolje pripremiti za polaganje ispita sustavnim radom i obavljanjem svojih obveza tijekom etverogodinjega kolovanja. Koncepcija primjera ispita upuuje na primjenu primjerenih strategija i stilova uenja i pouavanja s ciljem postizanja komunikacijske kompetencije na razini A2 prema ZEROJ-u.

13. Literatura

Literatura za pripremanje ispita iz panjolskoga jezika nalazi se na Popisu odobrenih udbenika, Ministarstvo znanosti, obrazovanja i porta (http://www.mzos.hr). Uenici i nastavnici takoer mogu rabiti razne prirunike za uvjebavanje vokabulara, gramatikih struktura i vjetina sluanja, itanja, pisanja i govorenja.

36

14. DODATAK 1: Gramatika podruja

Napomena: Navedene gramatike strukture odnose se na svih pet dijelova ispita iz panjolskoga jezika: itanje, pisanje, sluanje, uporaba jezika i govorenje. Gramatika Imenica i pridjev (rod, broj, osobitosti) Stupnjevanje pridjeva i priloga Apsolutni superlativ (-simo) Neodreeni pridjevi i zamjenice Odnosne zamjenice Upitni pridjevi i zamjenice Posvojni pridjevi i zamjenice Pokazni pridjevi i zamjenice Osobna zamjenica subjekt (oblici i uporaba) Osobna zamjenica indirekti i direktni objekt (oblici i uporaba; uporaba prijedloga A u linome akuzativu) glagoli gustar, parecer, encantar Odreeni i neodreeni lan; saimanje lana s prijedlozima A i DE Prijedlozi A, EN, DE, POR, PARA (sistematizacija) Uporaba lana (ponavljanje i proirivanje ispred geografskih imena) Glavni i redni brojevi Prezent glagola SER i ESTAR Bezlini oblik glagola HABER - HAY Perfrasis verbal ( TENER QUE + inf.; HAY QUE + inf., IR A + inf.) Perfrasis verbal (VOLVER A + infinitiv; ACABAR DE + infinitiv; SEGUIR + gerund; DEJAR DE + infinitiv) Prezent glagola 1., 2. i 3. konjugacije (tvorba pravilnih glagola) Prezent glagola 1., 2. i 3. konjugacije (nepravilnosti) Povratni glagoli Gerund (tvorba i uporaba; ESTAR + gerundio) Postavljanje pitanja Imperativ u svrhu davanja informacija (potvrdni oblik 2. lica jd. i mn.) Pretrito perfecto actual (tvorba i uporaba); uporaba uz priloge todava, aun, ya, nunca) Pretrito pluscuamperfecto (tvorba i uporaba) Pretrito imperfecto (tvorba, nepravilnosti, uporaba); SOLER + infinitiv Preterito indefinido (tvorba, nepravilnosti, uporaba) Kontrastivna uporaba prolih vremena + prilozi vremena

Gramatika podruja su u okviru postojeega Nastavnoga plana i programa za panjolski jezik u srednjim kolama

37

DODATAK 2: Tablica 2. Zajedniki referentni stupnjevi tablica za samoprocjenu


A1 Mogu razumjeti poznate rijei i osnovne fraze koje se odnose na mene, moju obitelj i neposrednu konkretnu okolinu ukoliko sugovornik govori polako i razgovijetno. A2 Mogu razumjeti fraze i najee koritene rijei iz podruja od neposrednoga osobnoga interesa (npr. jednostavne podatke o sebi i obitelji, informacije vezane za kupovanje, neposrednu okolinu, posao). Mogu shvatiti osnovno znaenje kratkih, jasnih i jednostavnih poruka i javnih obavijesti. B1 Mogu razumjeti glavne misli jasnoga standardnoga razgovora na poznate teme s kojima se redovito susreem na poslu, u koli, u slobodno vrijeme itd., mogu razumjeti glavne poruke mnogih radijskih i televizijskih programa o tekuim dogaajima ili teme od osobnoga i profesionalnoga interesa ako su iskazane relativno polako i razumljivo. Mogu razumjeti tekstove koji su uglavnom pisani obinim jezikom ili jezikom moje struke. Mogu razumjeti opis dogaaja, osjeaja i elja u osobnim pismima. B2 Mogu razumjeti due govore i predavanja te pratiti ak i sloenu argumentaciju ukoliko mi je tema barem donekle poznata. Mogu razumjeti vei dio TV vijesti i programa koji se bave tekuim dogaajima. Mogu razumjeti veinu filmova na standardnome jeziku. C1 Mogu razumjeti dugaak govor ak i kad nije jasno strukturiran i kad veze meu reenicama nisu jasno iskazane, ve se samo podrazumijevaju. Mogu bez prevelika napora razumjeti televizijske programe i filmove. C2 Nemam potekoa u razumijevanju bilo koje varijante govornoga jezika, bilo u izravnoj komunikaciji bilo preko medija, ak ni kad se govori brzinom izvornoga govornika, uz uvjet da imam vremena prilagoditi se odreenomu naglasku.

R A Z U M I J E V A N J E

Sluanje

itanje

Mogu prepoznati poznata imena, rijei i vrlo jednostavne reenice, npr. na oglasima postavljenima na javnim mjestima, plakatima ili u katalozima.

Mogu itati vrlo kratke jednostavne tekstove. Mogu pronai odreenu, predvidivu informaciju u jednostavnim, svakodnevnim pisanim materijalima kao to su oglasi, prospekti, jelovnici i vozni redovi te mogu razumjeti kratka, jednostavna osobna pisma.

Mogu itati lanke izvjetaje koji obrauju suvremene probleme i u kojima pisac zauzima odreene stavove ili izraava odreena stajalita. Mogu razumjeti suvremenu knjievnu prozu.

Mogu razumjeti dugake i kompleksne injenine knjievne tekstove te uvaavati stilske razliitosti. Mogu razumjeti specijalizirane lanke i due tehnike upute, ak i kad se ne odnose na moje podruje.

Mogu bez potekoa itati sve vrste tekstova, ukljuivi apstraktne, strukturno ili lingvistiki sloene tekstove poput prirunika, specijaliziranih lanaka i knjievnih djela.

38

G O V O R

Govorna interakcija

Mogu voditi jednostavan razgovor pod uvjetom da je sugovornik spreman sporije ponoviti ili preformulirati svoje reenice te da mi je spreman pomoi da izrazim ono to elim rei. Mogu postavljati i odgovarati na jednostavna pitanja o dobro poznatim temama ili da bih zadovoljio svoje neposredne potrebe. Mogu rabiti jednostavne fraze i reenice da bih opisao gdje ivim i osobe koje poznajem.

Mogu komunicirati u jednostavnim i uobiajenim situacijama koje zahtijevaju jednostavnu i neposrednu razmjenu informacija o poznatim temama i aktivnostima. Mogu sudjelovati u vrlo kratkim drutvenim razmjenama premda obino ne razumijem dovoljno da bih sam/a dovoljno podravao/la razgovor.

Mogu se snalaziti u veini situacija koje se mogu pojaviti tijekom putovanja kroz podruje na kojem se taj jezik govori. Mogu se bez pripreme ukljuiti u razgovor na teme koje su mi poznate, koje su od osobnoga interesa ili se odnose na svakodnevni ivot (npr. obitelj, hobi, posao, putovanja i tekue dogaaje).

Mogu komunicirati dovoljno teno i neusiljeno, to omoguuje normalnu interakciju s izvornim govornikom. Mogu aktivno sudjelovati u raspravama u okviru poznatih situacija obrazlaui i branei svoje stavove.

Mogu se teno i neusiljeno izraavati bez jako oitog traenja odgovarajuih rijei. Mogu fleksibilno i uinkovito koristiti jezik u drutvenim i poslovnim situacijama. Mogu precizno izraziti svoje ideje i miljenja, te se sa svojim doprinosom spretno ukljuiti u raspravu drugih govornika.

Mogu bez napora sudjelovati u bilo kakvome razgovoru ili raspravi uz dobro prepoznavanje i uporabu idiomatskih izraza i kolokvijalizama, mogu se teno izraavati i precizno prenositi i finije nijanse znaenja. Ako ipak naiem na problem, mogu se povui i preformuliranjem izriaja zaobii prepreku toliko spretno da to sugovornici jedva primijete.

Govorna produkcija

Mogu rabiti niz fraza i reenica da bih jednostavnim jezikom opisao/la svoju obitelj i druge ljude, uvjete svojega ivota, svoje obrazovanje te svoje sadanje ili prethodno radno mjesto.

Mogu jednostavno povezivati reenice kako bih opisao/la doivljaje i dogaaje, svoje snove, nade i tenje. Mogu ukratko obrazloiti i objasniti svoja stajalita i planove. Mogu ispriati priu ili prepriati sadraj knjige ili filma, te opisati svoje reakcije.

Mogu jasno i podrobno govoriti o mnogim temama vezanim uz podruje vlastitoga interesa. Mogu objasniti svoja stajalita o nekoj aktualnoj temi navodei prednosti i nedostatke raznih pristupa.

Mogu iznijeti jasan, podroban opis sloenih injenica, povezujui tematske cjeline, razvijajui odreene misli i zaokruivi izlaganje odgovarajuim zakljukom.

Mogu jasno i teno iznositi injenice ili argumente stilom koji odgovara kontekstu. Mogu uinkovito i logino strukturirati svoj prikaz na nain koji sluatelju pomae da uoi i zapamti glavne toke.

39

P I S A N J E

Pisanje

Mogu napisati kratku jednostavnu razglednicu, npr. poslati pozdrave s ljetovanja. Mogu popuniti obrasce osobnim podatcima, npr. unijeti svoje ime, dravljanstvo i adresu u hotelski prijavni obrazac.

Mogu pisati kratke jednostavne biljeke i poruke. Mogu napisati vrlo jednostavno osobno pismo, npr. pismo zahvale.

Mogu napisati jednostavan vezani tekst na poznatu temu ili temu od osobnoga interesa. Mogu napisati osobno pismo opisujui svoje doivljaje i dojmove.

Mogu napisati jasan podroban tekst o velikome broju tema iz podruja svojega interesa. Mogu napisati sastav ili izvjetaj prenosei informaciju ili navodei razloge za ili protiv odreenoga stajalita. Mogu napisati pismo u kojem jasno izraavam znaenje koje osobno pridajem odreenim dogaajima i iskustvima.

Mogu se izraziti jasnim, dobro strukturiranim tekstom te razvijati svoja stajalita. Mogu pisati o sloenim temama u pismu, sastavu ili izvjetaju naglaavajui ono to smatram vanim. Mogu odabrati stil koji odgovara itatelju kojemu je to namijenjeno.

Mogu napisati jasan, tean tekst primjerenim stilom. Mogu pisati sloena pisma, izvjetaje ili lanke u kojima je odreena tema jasno i logino iznesena kako bi primatelj mogao uoiti i zapamtiti bitne toke. Mogu pisati saetke i prikaze strunih ili knjievnih djela.

40

DODATAK 3: KRITERIJI ZA BODOVANJE I VRJEDNOVANJE PISANJA I GOVORA Ispite pisanja i govorenja vrjednuju obueni ocjenjivai ispitivai prema pripremljenim ocjenjivakim skalama. U ocjenjivakoj skali za ispit govorenja detaljno su razraeni sljedei kriteriji: interakcija opseg i tonost gramatike opseg i tonost vokabulara izgovor prikladnost. Nain bodovanja za ispit govorenja Ocjenjivaica/ocjenjiva daje od 1 do 3 bodova za svaki kriterij prema detaljnoj ocjenjivakoj skali. Ocjenjivaica/ocjenjiva zbraja bodove prema opoj ocjenjivakoj skali. Posebno se boduje 1. i 2. dio ispita (najvie do 15 bodova), a posebno 3. dio ispita (najvie do 15 bodova). Bodovi se zbrajaju. Ukupan mogui broj bodova je 30.

Kriteriji i bodovi 3 odlino 2 dobro

Interakcija

Opseg i tonost gramatike

Opseg i tonost vokabulara

Izgovor

Prikladnost

Kandidat u potpunosti ispunjava komunikativne ciljeve ispita te rjeava postavljene zadatke s lakoom, rabei sloenije gramatiko-leksike strukture. Kandidat primjereno reagira na postavljena pitanja, prua jednostavan zadovoljavajui odgovor te zadovoljava komunikativne ciljeve u postavljenim zadatcima. Kandidat ima probleme u komunikaciji; reagira s tekoama ili neprimjereno na postavljena pitanja.

1 loe

Napomena: U predanim oglednim primjercima testa naveden je primjer usmenoga ispita (jedna tema). Takvih primjera bit e vie te e uenici dobivati razliite primjere (na vie tema koje se obrauju na nastavi).

U ocjenjivakoj skali za pisani uradak detaljno su razraeni sljedei kriteriji: ispunjenje zadatka + koherencija i kohezija izbor, raznolikost i tonost vokabulara opseg i tonost gramatike pravopis.

41

Nain bodovanja za ispit pisanja Ocjenjivaica/ocjenjiva daje od 1 do 5 bodova za svaki kriterij prema detaljnoj ocjenjivakoj skali. Ocjenjivaica/ocjenjiva zbraja bodove prema opoj ocjenjivakoj skali. Najvei mogui broj bodova je 20. Ukupan mogui broj bodova na pisanome dijelu ispita je 20 bodova. Kriteriji i bodovi 5 ISPUNJENJE ZADATKA, KOHERENCIJA TEKSTA Odgovoreno je na sva pitanja; struktura sadraja i organizacije teksta u su potpunosti usklaeni. Odgovoreno je na sva pitanja uz manje nedostatke u strukturi i organizaciji teksta. Odgovoreno je na vie od pola zadataka uz djelominu usklaenost u strukturi teksta. Odgovoreno je na manje od pola zadataka uz neusklaenost u strukturi i organizaciji teksta. Zadatak nije ispunjen. IZBOR, TONOST I RAZNOLIKOST VOKABULARA U potpunosti je toan i odgovarajui izbor vokabulara uz raznolikost u uporabi. OPSEG I TONOST GRAMATIKE PRAVOPIS

Primjerena i tona uporaba morfosintaktikih struktura.

Potpuna pravopisna tonost.

Izbor vokabulara je uglavnom dobar i odgovarajui (maksimalno 2 pogrjeke). Djelomino odgovarajui i djelomina raznolikost u izboru rijei (3 5 grjeaka). Neprimjeren odabir vokabulara, nema raznolikosti (6 8 pogrjeaka).

Uglavnom tona uporaba morfosintaktikih struktura (do 2 pogrjeke). Djelomino tona uporaba morfosintaktikih struktura (3 5 pogrjeaka). Neprimjerena uporaba morfosintaktikih struktura (6 8 pogrjeaka).

Uglavnom pravopisno tono (do 2 pogrjeke).

Djelomina pravopisna tonost (3 5 pogrjeaka).

Uglavnom pravopisno netono (6 8 pogrjeaka).

Potpuno neodgovarajui izbor vokabulara (vie od 8 grjeaka).

Potpuno neodgovarajua i neprimjerena uporaba morfosintaktikih struktura (vie od 8 pogrjeaka).

Potpuno pravopisno netono (vie od 8 pogrjeaka).

42