You are on page 1of 48

PRIPREMA DECE ZA POLAZAK U KOLU

Predavanje br.1

2006/07. . 85 ( 62/03, 64/03, 58/04 62/04) .

, , . . 89. , , .

, , , , , .

. , , .

( ) , . - .

, , .

, , , .

, . 20 , (. 12). .

- , . .

, , , , .

, 26. , .

: , . , . - 5.

, . , 5, , .

30 . (4 ), 20 .

. 125. . , , (40 ).

(. 142, 1). 89. , .

POLAZITA PROGRAMA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA CILJ PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA SFERE RAZVOJA, VASPITANJA I UENJA PREDKOLSKOG DETETA INOVIRANA KONCEPCIJA VRTIA

POLAZITA PROGRAMA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA Priprema dece za kolu tema aktuelna za : Teoretiare razvojne psihologije Predkolske pedagoge Praktiare: vaspitae, uitelje, pedagoge i psihologe; Dete ili uenika - sa stanovita kontinuiteta njegovog razvoja Za vrtie sagledavanje mogunosti da se unutar pojedinanih projekata razvije razliitost u izboru sadraja i oblika rada sa decom predkolskog uzrasta

ASPEKTI RAZVOJA DETETA PUTEM POJEDINANIH PROJEKATA Socio- emocionalni razvoj s posebnim akcentom na podsticanje dejeg samopotovanja Razvoj govora, govornog stvaralatva i komunikacije Uvoenje deteta u svet slova i pisanu re Otkrivanje fizike stvarnosti ( istraivake igre ) Matematiki pojmovi Razvoj kreativnosti Saradnja sa porodicom i lokalnom zajednicom u cilju stvaranja vrtia po meri deteta

CILJEVI PRIMENE PPP PUTEM PROJEKATA

Permanentno osavremenjavanje vaspitno obrazovnog rada sa predkolskom decom Naputanje skolarizacije ( drilovi u pisanju, itanju ) Usaglaavanje i postizanje jedinstvenih stavova vaspitaa i roditelja u primeni pravilnih postupaka i naina rada na pripremi dece za polazak u kolu Znaaj korienja ivotnih situacija u kojima odrasta dete i igre kao posebnog oblika uenja pripremanja dece za polazak u kolu

SAVREMENA OBRAZOVNA INTERVENCIJA PPP- a Bazirana na : Savremenim praktinim i teorijskim dostignuima predkolske pedagogije i psihologije Novih shvatanja o uenju kao procesu izgraivanja znanja putem aktivnih metoda Shvatanja igre kao posebnog oblika uenja Razvojnih programa koji nisu unapred dati,ve se stvaraju u procesu vaspitno obrazovnog rada sa decom i roditeljima, tzv. Programi po meri deteta Moguih orijentacionih programskih ciljeva vaspitnoobrazovnog rada, a na osnovu saznanja ta moe predkolsko dete na uzrastu 5, 5 do 6,5 godina

Novim shvatanjima o detetu kao aktivnom , interaktivnom i kreativnom biu Iskustvima u primeni Osnova programa u republici Srbiji kao i iskustvima drugih zemalja Programima predkolskog vaspitanja i obrazovanja izgraenim na takvim pretpostavkama i iskustvima koji su koncentrisani oko tri osnovna tematska okvira: JA I SVET ( oko procesa upoznavanja okolnog fizikog sveta ) putem aktivne konstrukcije znanja o tom svetu, od strane deteta JA I DRUGI (oko procesa izgradnje socijalnih saznanja dece kroz proces dvosmerne dinamike interakcije u kojoj je dete aktivan partner ) KO SAM JA ( proces upoznavanja samog sebe i razvoja samopotovanja deteta putem aktivne razmene sa fizikim i socijalnim okruenjem u kome dete ivi, raste i razvija se )

POLAZITA PROGRAMA VASPITNO OBRAZOVNOG RADA

CILJEVI I ZADACI POSTAVLJENI NA OSNOVU: VREDNOSTI HUMANISTIKE ORIJENTACIJE U VASPITANJU PRINCIPA OTVORENOG SISTEMA UNUTAR KOGA POSTOJE: PROMENE U FILOZOFIJI VASPITAA NOVI DUH SLOBODE U PREDKOLSKIM USTANOVAMA OTVORENOST PREMA PROMENAMA OTVORENOST USTANOVE PREMA UNUTRA I PREMA SPOLJA REDEFINISANJE CILJEVA , OBLIKA I METODA VASPITNOOBRAZOVNOG PROGRAMA

CILJ PREDKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA KAO POLAZITE PROGRAMA


DOPRINOS CELOVITOM RAZVOJU DETETA PREDKOLSKOG UZRASTA TAKO TO E MU PRUITI USLOVE I PODSTICAJE DA RAZVIJA SVE SVOJE SPOSOBNOSTI I SVOJSTVA LINOSTI OPTIMALNI FIZIKI, SOCIJALNI, EMOCIONALNI, INTELEKTUALNI I MORALNI RAZVOJ PROIRIVANJE SOPSTVENIH ISKUSTAVA, IZGRAIVANJE SAZNANJA O SEBI, O DRUGIM LJUDIMA I SVETU

SFERE RAZVOJA, VASPITANJA I UENJA PREDKOLSKOG DETETA

UPOZNAJEMO SEBE

JA

Moje telo Moje emocije Moje potrebe Moje elje Moje obaveze Moje sposobnosti Moje moi Moja ula Moji ukusi Moje misli Moja mata Moji talenti

OTKRITI SEBE

ODGOVORITI NA SVOJE POTREBE

UPOZNAJEMO DRUGE

JA I DRUGI

PORODICA VRTI MOJ GRAD ODRASLI I NJIHOVA ZANIMANJA MORALNE NORME PRAVILA PONAANJA TUE POTREBE KOMUNIKACIJA SARADNJA I KOOPERACIJA

POSTATI SVESTAN DRUTVENIH I KULTURNIH VREDNOSTI OSPOSOBITI SE ZA ODNOSE SA DRUGIMA

STUPAMO U KONTAKT S OKOLINOM JA I SVET oko mene

ivi i neivi svet Otkrivanje i upoznavanje svojstava i oblika predmeta i pojava: oPrirodnih oToplotnih oMehanikih oSvetlosnih oZvunih oFizikih oHemijskih oMeteorolokih oGeografski pojmovi oEkologija oSaobraaj

USVOJITI ZNAAJNE INFORMACIJE OSPOSOBITI SE ZA DEJSTVOVANJE NA ONO TO NAS OKRUUJE

INOVIRANA KONCEPCIJA VRTIA


OTVORENOST VRTIA PREMA UNUTRA I SPOLJA VRTI KONCIPIRAN KAO DEO IRE DRUTVENE SREDINE, A NE KAO NJEN IZOLOVANI ELEMENT ORIJENTACIJA NA DETE: SHVATANJA O DETETU SHVATANJA O IGRI SHVATANJA O UENJU AKTIVNE METODE OBLICI RADA PROSTOR U FUNKCIJI UENJA DETETA ATMOSFERA UPOZNAVANJE INTERESOVANJA DECE PODSETNIK ZA PRAENJE ULOGA DECE U TOKU AKTIVNOSTI

ATMOSFERA UPOZNAVANJE INTERESOVANJA DECE PODSETNIK ZA PRAENJE ULOGA DECE U TOKU AKTIVNOSTI RITAM IVLJENJA DECE UKLJUIVANJE RODITELJA I LOKALNE ZAJEDNICE PROGRAMIRANJE EVALUACIJA ULOGE VASPITAA

SHVATANJA O DETETU
DETE JE AKTIVNO BIE Inicijativno u spontanim istraivakim aktivnostima Eksplorativnim ponaanjima Aktivno u igri Ima potrebu da bude ono to jeste, da raste i da se razvija Dete je vrednost samo po sebi Nosi pozitivne razvojne potencijale Samo je inilac sopstvenog razvoja, socijalizacija i vaspitanja

DETE JE INTERAKTIVNO BIE


Aktivan partner u socijalnim interakcijama Socijalno bie za ije formiranje su neophodni SOCIJALNA SREDINA I SOCIJALNA INTERAKCIJA I KULTURA Interakcija deteta ima razliite oblike: Saradnja kroz zajednike oblike Komplementarno delovanje, opoziciju Konflikte i partnerstvo

DETE JE KREATIVNO BIE

Kreira sopstvena znanja sticanjem iskustva u interakcijama sa svetom koji ga okruuje Igre stvaranja podstiu deju fantaziju Omoguavaju svesnu ili nesvesnu projekciju vlastitog problema i isprobavanje razliitih mogunosti tog problema

SHVATANJA O IGRI
ZA DETE JE IGRA : Nain izraavanja i specifian oblik uenja Prva manifestacija sposobnosti deteta da sopstveno iskustvo pretvori u neto zamiljeno i da svoju svest upotrebi na nov, jedinstven, stvaralaki nain Odnosi se na one delove stvarnosti koji su od najveeg interesa za dete Ima sopstvenu motivaciju, omoguava slobodan izbor i odluku, a istovremeno zahteva od deteta da se povinuje pravilima igranja Za slobodnu i spontanu igru dete treba da ima dovoljno doivljaja, iskustva, znanja, dobrih indirektnih uzora, vreme , prostor, materijale i priliku da nae partnera za igru

Igru karakteriu:
Dobrovoljnost Sloboda Spontanost Imaginativnost Izraajnost Divergentnost Zadovoljstvo Autotalinost ( svrha je u njoj samoj , vana je samo delatnost igranja a ne njeni rezultata )

SHVATANJA O UENJU
Dete ima uroenu motivaciju da ui i saznaje Ima potrebu da razume sebe i svet oko sebe Ui kada za to ima lini razlog i kada ono to ui za njega ima znaenje Uenje je proces izgraivaja, konstruisanja znanja putem aktivnih metoda : posmatranjem, istraivanjem, eksperimentisanjem, manipulisanjem, igranjem uloga, uporeivanjem, reavanjem problema, interakcijom i kooperacijom Bie spremno da ui ako ima mogunost da deluje, misli i izraava se u skladu sa svojim trenutnim moima, ako je prihvaeno i uvaeno

Svako dete ui i razvija se sopstvenim tempom Uenje deteta treba da bude spontano i nenametljivo Potrebno je permanentno oslukivati ta dete eli i nauiti slediti njegova interesovanja, potrebe i trenutne psiho- fizike moi

AKTIVNE METODE UENJA Posmatranje, istraivanje, manipulisanje, eksperimentisanje, uporeivanje, postavljanje hipoteza, putem otkria, stvaralakog uenja i sloenijih aktivnosti prilagoenih detetu, kroz interaktivno i kooperativno uenje, kroz interakciju i komunikaciju na relacijama dete dete i dete - odrasli

OBLICI RADA

INDIVIDUALIZACIJA VASPITNOG PROCESA razvijanje autonomije socio emocionalne kompetencije kompetencije u sposobnosti opaanja, miljenja i sticanja znanja Sve navedeno upuuje na dominirajue oblike rada- rad u malim grupama, individualni, rad u paru i frontalni oblik

PROSTOR U FUNKCIJI UENJA DETETA


Prostor struktuiran kao otvoren zbog mogunosti meusobne interakcije i komunikacije meu decom i odraslima Fleksibilan, podsticajani individualizovan Formiran kroz Centre interesovanja Radionice Igraonice Obogaeni prostori pregradama, prostirkama , jastuiima, laganim daticama, kutijama razliitih veliina, klupicama, pozornicom lutaka, ogledalima Oprema fleksibilna, pokretljiva, didaktiki materijal sav na dohvat ruke deci

ATMOSFERA
Optu atmosferu u grupi treba procenjivati sa aspekta stepena emocionalne ivahnosti deteta Radosna, konfliktna ili neutralna Adekvatna je pozitivna socio- emocionalna klima Topla emocionalna atmosfera uzajamnog prihvaanja Razumevanja Potovanja i uvaavanja Partnerski odnos na relaciji dete vaspita

UPOZNAVANJE INTERESOVANJA DECE


Otvaramo sebi prostor da pomou sadraja koji su deci bliski i zanimljivi podstiemo i usmeravamo njihov dalji rast i razvoj Deca lake prihvataju sve uticaje iz socijalne i prirodne sredine ako su im prezentovani na njima prihvatljiv nain Deija interesovanja nisu data po sebi, ne nastaju samostalno ve su odreena uticajima koje dete prima iz svog okruenja Potrebna je bogata i stimulativna, bliskou i toplinom proeta sredina to je vei opseg aktivnosti u kojima dete uestvuje to je VEA MOGUNOST DA SE RAZVIJU TRAJNIJA I DUBLJA INTERESOVANJA

PODSETNIK ZA PRAENJE- POSMATRANJE PONAANJA DECE U TOKU IGARA I AKTIVNOSTI


INICIJATIVA ija je ? DONOENJE ODLUKA ko ih donosi ? PSIHOLOKI SADRAJ AKTIVNOSTI koje sposobnosti se angauju, da li su kreativne ili reproduktivne? PEDAGOKI SADRAJ AKTIVNOSTI koji tip aktivnosti deca upranjavaju? SAMOSTALNOST DECE TOKOM AKTIVNOSTI MEUSOBNI ODNOSI DECE TOKOM AKTIVNOSTI ULOGE KOJE POJEDINA DECA IMAJU U AKTIVNOSTIMAinicijator, voa, organizator, izvrilac,konstruktivni saradnik,kritiar,apstinent,ruilac PRODUKTI AKTIVNOSTI I OPTA ATMOSFERA U GRUPI

UKLJUIVANJE RODITELJA I LOKALNE ZAJEDNICE


U osnovi je PARTNERSKI ODNOS u kome su RODITELJI : Volonteri (povremeno ukljuivanje ) Izvori ( znanja, novih iskustava, inicijativa ) Inovatori ( ureuju, kreiraju prostor, materijale, centre ) Posmatrai ( prate i analiziraju aktivnosti ) Koordinatori za ukljuivanje drugih roditelja Organizatori poseta svom radnom mestu Aktivni uesnici u pripremanju proslava u dejem vrtiu

PROGRAMIRANJE

Interaktivno, sukcesivno, razvojno susretljivo U saglasnosti sa akterima vaspitno obrazovnog procesa CIKLUS je : posmatranje programiranje akcija evaluacija Program je koherentan skup ideja dece, vaspitaa i roditelja, logino proistekao iz unutranje motivacije dece u grupi i njihove ivotne sredine MERA STVARI su : Dete, njegova interesovanja, potrebe, ivotne situacije, ivotni problemi,vaspita i njegovo umee, roditelji, kulturna sredina i koncepcija zvaninog programa

EVALUACIJA

Vaspita - kao kreator programa vaspitno obrazovnog rada i istraiva sopstvene prakse planira ukupni rad i vaspitnu sredinu polazei od posmatranja i razumevanja dece u posebnim uslovima; deluje u skladu sa tim planom, programom i procenjuje njegove efekte i valjanost ( evaluacija ). EVALUACIJA SAMOKRITIKI OSVRT koji se odnosi naprocenu programa, uloge vaspitaa, uloge i aktivnosti dece, povratne reakcije dece.

U procenjivanju programa vaspita analizira da li je deklarisani program pretoen u konkretne korake- odnosno da li je operacionalizovan ( ega ima a ega nema u konkretnom programu od onoga to je deklarisano ) Analizira uloge vaspitaa koje su dominirale a koje su odsustvovale Istie uloge dece u toku aktivnosti Feed back povratne reakcije dece, ta prihvataju, ta ne OBLICI EVALUACIJE Samoevaluacija Formativna u toku aktivnosti Sumativna po zavretku aktivnosti

ULOGE VASPITAA
VASPITA NAJVIE VASPITAVA ONIM TO JESTE KAO LINOST I ONIM TO UME DA RADI KREATOR ISTRAIVA PRAKTIAR Emocionalni partner Partner u pedagokoj interakciji Organizator aktivnosti dece Model ( obrazac ) ponaanja Regulator odnosa u deijoj grupi Izvor znanja i iskustava KRITIAR SOPSTVENE PRAKSE

VASPITA OLAKAVA PROCES STICANJA ZNANJA


Vodi i stimulie decu za uenje i stvara za njih sigurno okruenje Paljivo opservira interakciju dece sa materijalima Priprema aktivnosti u skladu sa mogunostima dece Stvara problemske situacije sa ciljem da se deca oprobaju u samostalnom reavanju problema Sa decom analizira tane i pogrene zakljuke Radije e rei da ne zna nego dati pogrenu informaciju Partner u igri sa detetom Kad proceni da deca nemaju vie sopstvenih ideja, paljivo bira direkciju i uputstva Mora da oseti kad se treba povui kako bi omoguio deci da usmeravaju sopstveno uenje