08. Arheopetrologija 08.01 Utvrdjivanje vrste i porekla stena i minerala koriišćenih za izradu artefakata i objekata: arheopetrologija 08.0 !

etode prou"avanja stena i minerala 08.0# $tene i minerali kao omiljene sirovine za izradu artefakata: ro%na&' opsidijan' lapis lazuli 08.01 Utvrdjivanje vrste i porekla stena i minerala koriišćenih za izradu artefakata i objekata: arheopetrologija U praistoriji kamen je najvažnija, ili jedna od najvažnijih sirovina za izradu artefakata. Takodje, za razliku od artefakata izradjenih od organskih materijala, koji se očuvaju samo u izuzetnim okolnostima, kamen je mnogo otporniji na razaranje, pa to može biti razlog dominacije kamenih artefakata na mnogim na arheološkim nalazištima. Čovek je birao kamen za izradu svojih artefakata, zavisno od njegovih osobina. a primer, cepljivost i tvrdina rožnaca su osobine zbog kojih je ova stena postala najvažnija sirovina za izradu okresanih artefakata u praistoriji. !ao što je čovek koji je izradjivao artefakte morao da uči o kamenu, da upoznaje njegove osobine i da razlikuje različite vrste kamena da bi odabrao najbolju sirovinu za izradu svojih artefakata, tako je i arheologu koji proučava kamene artefakte potrebno da zna vrste i osobine kamena od koga su artefakti izradjeni. "va znanja arheolog #e ste#i tako što #e se obratiti naukama i naučnim disciplinama koje proučavaju stene, minerale i materijale, od njih pozajmiti neke metode proučavanja, odnosno na bazi tih metoda razviti nove, specifično vezane za arheologiju. Te nauke su, pre svega, mineralogija i petrologija. $ineralogija je nauka o mineralima, a petrologija o stenama. %etrologija izučava postanak, sastav, osobine i način pojavljivanja stena u &emljinoj kori. %rimenom metoda ispitivanja stena i minerala od kojih su izradjeni artefakti i utvrdjivanja njihovog porekla razvila se nova disciplina u arheologiji ' arheopetrologija. Čovek je bio spreman da utroši puno vremena za izradu predmeta od kamena. !amene statue na Uskršnjim ostrvima izradjivane su tako što su kamenim sekirama bile klesane iz žive stene. (ksperimentalnim putem proračunato je da je ) klesara trebalo da radi oko godinu dana da bi isklesali statuu dužine od * m. +a je kamen bio vrlo cenjena sirovina pokazuje i to što je čovek bio spreman da zbog cenjene sirovine prevaljuje velike razdaljine. +obar primer za to su kameni blokovi dolerita, teški do , tone, koji su u -tounhendž dopremani sa razdaljine od ./) km. +olerit je vulkanska stena, prilično retka, a pegavi dolerit kakav je koriš#en u -tounhendžu ima izvorište samo u

ili izradu artefakata. To je složen istraživački proces.planinskoj oblasti severozapadno od -tounhendža. &a transport samo jednog bloka na kopnenom delu puta bilo je potrebno . %oreklo pegavog dolerita u -tounhenžu utvrdjeno je zahvaljuju#i tome što je to relativno retka stena. da li je postojala mreža razmene. peščar. &a veliki deo materijala koji je čovek koristio u svakodnevnom životu ne možemo odrediti tačno poreklo. uzorkovanje . kalcit7. ili neka druga sirovina.. 0e#i deo puta mogli su da predju vodom ' morem i rekama. 08. Utvrdjivanjem porekla kamena koriš#enog za izgradnju objekata. nego i socijalna. i još 32 za podmetanje oblica.2 ljudi za tegljenje. što je osnovni zadatak arheopetrologije. izbor metode 6destruktivna8nedestruktivna. da bi poreklo uopšte moglo da se utvrdi. Ukoliko ne nose nikakav karakterističan signal 6na primer. utvrdjivanje porekla 4 materijala je drugi važan zadatak arheopetrologije. U svakom slučaju. spektroskopska. 1 6engl. eke stene i minerali su vrlo česti u prirodi 6na primer krečnjak. rožnac. što je olakšavalo transport.0 !etode prou"avanja materijala $etodi ispitivanja stena mogu biti5 makroskopski i laboratorijski. prisustvo nekog retkog elementa7 ne možemo suziti dovoljno oblast u kojoj se može na#i da bi to bilo značajno za utvrdjivanje razdaljine od arheološkog konteksta u kome se nalazi predmet izradjen od te stene ili minerala.7 provenancing .7 . potrebno je poznavanje geološke gra1e terena i postojanje detaljnih geoloških karata. arheološka interpretacija 6povezivanje podataka dobijenih petrološkim analizama sa kontekstom u kome su artefakti pronadjeni. koje su zajednice bile uključene u mrežu razmene i na kom prostoru. i šta bi utvr1ivanje porekla moglo da pokaže7 3. analiza uzoraka u laboratoriji 6utvrdjivanje mineralnog sastava i petroloških karakteristika na osnovu kojih se odredjuje vrsta materijala7 *. ne samo tehnološka. postavljanje istraživačkog pitanja o poreklu sirovine 6u kom kontekstu se nalazi kamen. mikroskopska. izotopska ili dr. tumačenje rezultata 6analiza geoloških karata. ekonomska. utvr1ujemo koliku oblast je eksploatisala neka zajednica u odredjenom periodu. %osle utvr1ivanja materijala od koga je artefakt izra1en. koji podrazumeva5 4. odnosno odgovore na vrlo važna pitanja. stvarani su tokom različitih razdoblja u geološkoj prošlosti i na širokom prostoru.. utvrdjivanje gde se i na kojoj razdaljini od arheološkog nalazišta u prirodi nalaze ležišta sirovine7 ). ali deo puta su morali da pre1u kopnom. i sa podacima o nalazištu i kulturnom kompleksu kome nalazište pripada7.

koji se naziva preparat.)2nm7 ili čak neke druge oblike zarčenja. atomska apsorpcija. umesto vidljive svetlosti i optičkih sočiva. Uve#anje kod elektronskih mikroskopa je obično oko 422. $akroskopski se. i na osnovu karakteristika spektra 6spektroskopija7. Analiza teške frak&ije 6u koju spadaju. 9spitivanje sastava proučavanjem spektara naziva se spektroskopija. kao što su T($ ' transmisiona elektronska mikroskopija 6daje sliku kroz objekat. što podrazumeva da se posmatra uzorak ju obliku tankog preseka7. po pravilu. $ožemo saznati njenu strukturu. &a proučavanja za koja su potrebna ve#a uve#anja. U laboratorijskim uslovima proučava se mineralni sastav i sklop stene pod mikroskopom 6mikroskopija7. po pravilu spadaju redji minerali. keramike.22nm i velike energije7 i infracrvenog 6talasne dužine ve#e od . Tako one apsorbuju svetlost iz nevidljivog dela spektra : ultraljubičastog 6talasne dužine manje od . $ikroskopija znači proučavanje pomo#u aparata za uveličavanje 6mikroskopa7. mineralni i petrološki sastav se može proučavati i usitnjavanjem stene i posmatranjem praha pod mikroskopom. ali i veštačkih materijala. "ptički mikroskopi uve#avaju obično oko 4222 puta. ne apsorbuju tu svetlost jer je ona nedovoljno visoke energije ili previsoke energije 6to zavisi od strukture jedinjenja7. ili spektrometrija. za dobijanje uveličane slike objekta koristi snop elektrona koji se usmerava i fokusira uz pomo# elektromagnetnog polja. napr. minerala. makroskopskom odredbom. . posmatra se pod svetlosnim mikroskopom. na primer. odre1uje u koju grupu stena spada kamen prona1en u arheološkom kontekstu.%roučavanje materijala započinje na terenu. koja se naziva opti"ka mikroskopija' ili metoda (tankih preseka( koristi se za ispitivanje stena. -($ ' skening elektronska mikroskopija 6daje sliku površine objekta7. "va metoda. =azličite metode koje se zasnivaju na ovim principima su optička emisiona spektrometrija. cirkon. a kasnije spektroskopiju koristiti za testiranje prisustva neke supstance. eke supstance. od materijala koji se ispituje napravi se presek dovoljno tanak da propušta svetlost. dok se analize kojima se detaljno utvrdjuje mineralni sastav i petrološke karakteristike vrše u laboratoriji. fluorescencija >:zraka. "sim posmatranjem preparata tankih preseka. +a bi se stena mogla posmatrati pod mikroskopom. Uzorak usitnjene stene se stavi u centrifugu. turmalin7 se zatim vrši pod mikroskopom. %resek. &asniva se na činjenici da mnoge supstance apsorbuju svetlost i emituju je. a metoda se naziva elektronska mikroskopija. <ko znamo koje zračenje neka supstanca emituje i apsorbuje može nam re#i mnogo o nekoj supostanci. U elektronskoj mikroskopiji se koriste različite tehnike. plazma masena spektroskopija. $i to vidimo kao boju ukoliko supstanca apsorbuje i emituje svetllost iz vidljivog dela spektra. fiksiran za staklenu pločicu. koristi se elektronski mikroskop.222 puta. koja izdvaja laku i tešku frakciju minerala. i dr. "snovni princip je da se.

@sile>7. smanjuju željenu čvrstinu i oštrinu artefakta. naročito je značajna odredba retkih elemenata. kalcedon. (lementi u tragovima 6eng. graniti i druge magmatske stene. ?omogena struktura omogu#uje kontrolisano modelovanje artefakta. pa se za izradu žrvnjeva koriste srednjozrni i krupnozrni peščari. &a izradu okresanih alatki koriste se stene sa takozvanim školjkastim prelomom. &a analizu elemenata u tragovima ne postoji jedinstvena tehnika kojom bi se analizirali svi elementi u tragovima.@flint. +rugi varijeteti koriste se kao ukrasni kamen. *o%na& 6engl. !varc je kristal silicijum:dioksida. "štar radni deo alatke neophodan je kod alatki koje se koriste za sečenje i bušenje. trace elements7 je naziv koji se koristi za elemente koji su vrlo retki u steni. kao i kvalitet izradjenog artefakta. asuprot tome. &a izradu orudja i oružja najznačajnije osobine stena i minerala su čvrstina i mogu#nost da se dobije oštar radni deo alatke. kvarciti. izra1ena pretežno od kvarca i kalcedona. re1e sedimentne i metamorfne stene. na primer. boja i sjaj. franc. ali se najčeš#e primenjuje fluorescencija >:zraka. =ožnac je najčeš#e koriš#ena sirovina za izradu artefakata od okresanog kamena. po pravilu. Baički naziv za rožnac dobrog kvaliteta. dok se za izradu glačanih alatki najčeš#e koriste magmatske. Aavlja se u tankim slojevima ili bancima. pa su za njihovu izradu pogodni samo finozrni varijeteti stena. 9zbor sirovine.&a utvrdjivanje porekla stene. "kresani artefakti izra1uju se i od silikatnih minerala. +psidijan je prirodno vulkansko staklo. astaje hla1enjem lave u odre1enom temperaturnom ritmu. odnosno zastupljeni sa nekoliko delova na milion. zavisi u velikoj meri od homogenosti i kristaliniteta sirovine od koje je izradjen. crne. za mlevenje žitarica pogodni su krupnozrni varijeteti stena. 08. a opal je amorfni varijetet silicijum:dioksida. kao što su finozrni kvarciti i rožnaci. a za nakit je obično najznačajnija tekstura. . opal. odnosno varijeteta silicijum:dioksida. kao što su kvarc. bez obzira kojom metodom se vrši. kvrgama ili sočivima u krečnjacima. koji se koristi kao sirovina za izradu artefakata od okresanog kamena je kremen 6eng. odnosno analiza elemenata u tragovima.0# )eke omiljene sirovine za izradu artefakata: ro%na&' opsidijan' lapis lazuli 9zbor sirovine za izradu artefakata zavisio je od namene artefakata i željenih osobina koje odredjene stene i minerali imaju. kao što su rožnac. koji sa raznobojnim trakama koje prate oblik šupljine. dok različite nečisto#e otežavaju izradu artefakta i. karakteriše ga školjkast prelom i pri prelomu daje oštre ivice. ili agat. oniks.@chert7 je kompaktna silikatna sedimentna stena školjkastog preloma. koji karakterišu paralelne trake. kalcedon kriptokristalni varijetet silicijum:dioksida ujednačene boje. sivo:crne ili mrke boje. opsidijan i kvarc. %oluprozračan je ili neprovidan.

. srpovi. zatim za izradu ogledala. i !arpati " nekim vrstama stena i minerala koriš#enih za izradu artefakata vidi u5 -rejovi# +. To su ostrvo $elos u (gejskom moru. strugači. Upotreba opsidijana poznata je od srednjeg paleolita. na primer5 alabaster. strelice. takodje u gornjem paleolitu i mezolitu. %ostoje tri vulkanske oblasti u (vropi sa poznatim ležištima opsidijana. -ardinija i Bipari 6(olska ostrva7 u 9taliji.jegova upotreba proizašla je iz mehaničkih svojstava sličnih kremenu. na primer u neolitu <nadolije 6Čatal:hujuk7. jaspis. 6ur. kao i drugih okresanih artefakata.7.. !oriš#en je za izradu okresanih artefakata kao što su noževi. kvarcit. kada se razvija mreža razmene izme1u praistorijskih zajednica. 4CC. na primer u bronzanom dobu (geje i drugih ukrasnih predmeta. !apadokija u <nadoliji. <rheološki leksikon. pečata i vaza. -a pojavom metala opada uloga opsidijana. lapis lazuli. itd. porfir. ali se najviše koristi počev od neolita.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful