AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

D EVAD JUZBA I

POLITIK A I PRIVREDA U BOSNI I HERCEGOVINI POD AUSTROUGARSKOM UPRAVOM

SARAJEVO 2002

AKADEMIJA NAUKA I UMJETNOSTI BOSNE I HERCEGOVINE

POSEBNA IZDANJA KNJIGA CXVI

Odjeljenje drutvenih nauka Knjiga 35

D EVAD JUZBA I

POLITIK A I PRIVREDA U BOSNI I HERCEGOVINI POD AUSTROUGARSKOM UPRAVOM

Urednik Avdo Sueska

redovni lan Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine

SARAJEVO 2002

AKADEMIE DER WISSENSCHAFTEN UND KNSTE VON BOSNIEN-HERZEGOWINA

SONDERPUBLIKATIONEN BAND CXVI

Klasse fr Gesellschaftswissenschaften Band 35

D EVAD JUZBA I

POLITIK UND WIRTSCHAFT IN BOSNIEN-HERZEGOWINA UNTER DER STERREICHISCH-UNGARISCHEN VERWALTUNG

Herausgeber Avdo Sueska
ordentliches Mitglied der Akademie der Wissenschaften und Knste von Bosnien-Herzegowina

SARAJEVO 2002

 SADRZAJ
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Vorwort . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 l a n c i i r a s p r a v e ............................................. 9 C O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 O uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 Neke karakteristike privrednog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu od 1878. do 1914. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini i austro-ugarske ekonomske suprotnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 Poku saji stvaranja politi ckog saveza izmedu vodstva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 Austrougarsko Zajedni cko ministarstvo i upravljanje Bosnom i Hercegovinom nakon aneksije (Dr zavnopravni aspekt) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 247 Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Radni cko pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskohercegova ckog sabora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 Bosanskohercegova cki sabor i osnivanje po stanske stedionice . . . . . . . . . . . 355 Nekoliko napomena o Jevrejima u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske uprave . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 371 Jezi cka politika austrougarske uprave i nacionalni odnosi u Bosni i Hercegovini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 383 O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine . . . . . . . . . 423 Uticaj balkanskih ratova 1912/13. na Bosnu i Hercegovinu i na tretman agrarnog pitanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 459 P r i l o z i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 475 O nekim tuma cenjima karaktera otpora okupaciji Bosne i Hercegovine 1878. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 477 Ustanak 1882. godine i problem aneksije Bosne i Hercegovine . . . . . . . . . . 483 O iseljavanju iz Bosne i Hercegovine poslije aneksije 1908. godine . . . . . . . . . 489 O austrougarskoj kolonizacionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 495 O nacionalnoj politici Petra Ko ci ca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 503 Kriti cke napomene na tekstove koji se odnose na istoriju perioda austrougarske uprave i nacionalne odnose u Bosni i Hercegovini u separatu SR BiH iz II izdanja Enciklopedije Jugoslavije, (Zagreb 1983) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 511 I n d e k s i m e n a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 523

PREDGOVOR

U svom nau cnom radu orijentisao sam se na izu cavanje politi cke, socijalne i kulturne istorije Bosne i Hercegovine u sklopu odnosa u Habsbur skoj monarhiji i u vezi sa austrougarskom balkanskom politikom. Pri tome sam nastojao da, u prvom redu na osnovu izvorne grade iz arhiva u Be cu i Sarajevu, prika zem i osvijetlim odredena zbivanja, procese i pojave od bitnog zna caja za istoriju Bosne i Hercegovine u periodu austrougarske uprave. Rezultati ovog rada do sada su izlo zeni u tri posebne monograje i ve cem broju rasprava, clanaka i drugih priloga. Ova knjiga sadr zi izbor od 20 radova koji su, sem jednog, ve c objavljeni u raznim casopisima i zbornicima radova u zemlji i inozemstvu u razdoblju od 1967. godine do danas. Od toga broja 14 su rasprave i clanci, a 6 su autorizirani diskusioni prilozi sa nau cnih skupova, dijelom kriti ckog i polemi ckog karaktera. Knjiga obuhvata razli cite teme u vremenskom rasponu od Berlinskog kongresa i okupacije Bosne i Hercegovine 1878. do kraja Prvog svjetskog rata i raspada Austro-Ugarske 1918. godine. U nekoliko radova tretirani su razni aspekti dr zavnopravne problematike sa te znjom da se na osnovu primarnih izvora objasni politi cka pozadina usvojenih rje senja, kao i uloga austrijskih, ugarskih, vojnih i civilnih faktora u formulisanju i sprovodenju politike prema Bosni i Hercegovini. Knjicenja Bosne i Herga sadr zi i radove koji obraduju i problem uklju cegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje, kao i pitanje njenog privrednog polo zaja i razvitka u kontekstu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti. Pri tome je posebna pa znja poklonjena izgradnji zeljeznica, te austrougarskoj zeljezni ckoj politici u Bosni i Hercegovisnjo-politi cka kretanja i ni, a djelimi cno i na Balkanu. Takoder, unutra nacionalni odnosi, kako u predustavno doba tako posebno u doba djelatnosti Bosanskohercegova ckog sabora, predmet su nekoliko rasprava, clanaka i priloga. To su, u prvom redu, radovi koji su posve ceni jezi ckoj i socijalnoj politici. U knjizi su na sli mjesto i neki aspekti austrougarske balkanske politike u doba krize 1912/1913. godine, kao i reeksi ove krize na odnose u Bosni i Hercegovini i na tretman agrarnog pitanja. Tu su, pored ostalog, i kra ci prilozi koji se odnose na iseljavanje iz Bosne i Hercegovine i austrougarsku kolonizacionu politiku nakon aneksije
5

1908. godine. Prezentirani radovi su u obliku u kojem su bili i ranije objavljeni, uz samo neke mjestimi cno izvr sene manje intervencije, prete zno tehni ckog karaktera. Uspostavljanje austrougarske uprave zna cilo je veliku istorijsku prekretnicu u razvitku Bosne i Hercegovine. Tek u skromnim naznakama zapo ceti proces modernizacije u zadnjim decenijama otomanske uprave ulazi nakon 1878. godine u novu fazu, odvijaju ci se u speci cnim okolnostima. Mada se neki politi cki, ekonomski i dru stveni procesi iz ovog razdoblja mogu smatrati zavr senim, mnogo toga iz ovog perioda zadr zalo je u novim uvjetima i dalje svoju aktuelnost. Odredeni rezultati kriti cke istoriograje mogu doprinijeti sagledavanju kontinuiteta, odnosno diskontinuiteta pojedinih fenomena. Objavljivanjem ove knjige nau cnicima, studentima i siroj citala ckoj publici posta ce lak se pristupa can jedan tematski kompleks, do sada rasijan na raznim mjestima u brojnim publikacijama. Zato su zaslu zne institucije koje su pomogle da se ovo djelo objavi. Ovom prilikom izra zavam im svoju zahvalnost, kao i svima onima koji su sudjelovali u pripremi ove knjige za stampu.

Sarajevo, krajem januara 2002.

D zevad Juzba si c

VORWORT

In meiner wissenschaftlichen T atigkeit war es mein besonderes Anliegen, die politische, staatsrechtliche, soziale und kulturelle Geschichte Bosniens und der Herzegowina im Rahmen der Habsburger Monarchie und im Zusammenhang mit der osterreichisch-ungarischen Balkanpolitik zu erforschen. Dabei versuchte ich, in erster Linie auf Grundlage des Quellenmaterials aus Archiven in Wien und Sarajevo, bestimmte Geschehnisse, Prozesse und Erscheinungen, die f ur die Geschichte Bosniens und der Herzegowina w ahrend der osterreichisch-ungarischen Verwaltung von wichtiger Bedeutung sind, darzustellen und zu beleuchten. Die Ergebnisse dieser T atigkeit sind bis jetzt in drei einzelnen Monograen und einer gr oeren Anzahl von Abhandlungen, Aufs atzen und sonstigen Beitr agen vorgestellt worden. Dieses Buch enth alt eine Auswahl von 20 Arbeiten, die mit einer Ausnahme alle schon von 1967 bis heute in verschiedenen Zeitschriften und Sammelb anden im In- und Ausland ver oentlicht worden sind. Davon sind vierzehn Texte als Abhandlungen und Aufs atze anzusehen, w ahrend die restlichen sechs autorisierte Diskussionsbeitr age von wissenschaftlichen Tagungen darstellen, die zum Teil einen kritischen und polemischen Zug aufweisen. Das Buch umfasst verschiedene Themen aus dem Zeitraum zwischen dem Berliner Kongress und der Okkupation Bosniens und der Herzegowina im Jahre 1878 bis zum Ende des Ersten Weltkrieges und dem Zusammenbruch Osterreich-Ungarns. In einigen Arbeiten werden verschiedene Aspekte der staatsrechtlichen Problematik behandelt, mit dem Ziel, dass auf Grundlage der Prim arquellen der politische Hintergrund der auf dem Rechtsweg angenommenen L osungen, sowie die Rolle der osterreichischen milit arischen und zivilen Faktoren in der Konzipierung und Umsetzung der Politik gegen uber Bosnien und der Herzegowina erkl art werden. Das Buch beinhaltet auch Arbeiten, die das Problem der Integration Bosniens und der Herzegowina ins gemeinsame osterreichisch-ungarische Zollgebiet, wie auch die Frage von deren wirtschaftlicher Lage und Entwicklung im Kontext der osterreichisch-ungarischen okonomischen Gegens atze bearbeiten. Geschenkt dabei wird besondere Aufmerksamkeit dem Ausbau der Eisenbahnen und der osterreichisch-ungarischen Eisenbahnpolitik in Bosnien
7

und der Herzegowina und zum Teil auch auf dem Balkan. Auerdem bilden innenpolitische Str omungen und nationale Verh altnisse sowohl in der vorkonstitutionellen Phase als auch in der Zeit der T atigkeit des bosnisch-herzegowinischen Landtages den Gegenstand einiger Abhandlungen, Aufs atze und Beitr age. Das sind in erster Linie Arbeiten, die der Sprach- und Sozialpolitik gewidmet sind. Ihren Platz im vorliegenden Band haben auch einige Aspekte der osterreichisch-ungarischen Balkan-Politik zur Zeit der Krise 1912/1913, sowie die Auswirkungen dieser Krise auf die politische Lage in Bosnien und der Herzegowina und der Behandlung der Agrarfrage. Des Weiteren nden sich auch k urzere Beitr age u ber die Auswanderung aus Bosnien und der Herzegowina und die osterreichisch-ungarische Kolonisierungspolitik nach der Annexion 1908. Abgesehen von einigen kleinen, stellenweise vorgenommenen und haupts achlich technischen Interventionen, werden die Arbeiten in der Form abgedruckt, in der sie schon fr uher ver oentlicht worden sind. Die Einrichtung der osterreichisch-ungarischen Verwaltung markiert einen historischen Wendepunkt in der Entwicklung Bosniens und der Herzegowina. Der Modernisierungsprozess, der in letzten Jahrzehnten der ottomanischen Herrschaft erst in bescheidenen Ans atzen begonnen worden ist, tritt nach 1878 in eine neue Phase ein und entwickelt sich weiter unter besonderen Umst anden. Obwohl man einige politische, okonomische und gesellschaftliche Prozesse aus dieser Zeit als vollendet betrachten kann, hat vieles aus dieser Periode auch unter heutigen Voraussetzungen an seiner Aktualit at nicht eingeb ut. Einige Ergebnisse der kritischen Geschichtsschreibung k onnen dazu beitragen, die Kontinuit at oder Diskontinuit at einzelner Ph anomene zu erkennen. Mit der Ver oentlichung dieses Buches wird Wissenschaftlern, Studenten und einem breiteren Publikum ein thematischer Komplex leichter zug anglich, der bis jetzt in vielen Publikationen verstreut behandelt worden ist. Das Verdienst daf ur geb uhrt den Institutionen, die dabei geholfen haben, dass dieses Werk ver oentlicht wird. Ihnen und allen anderen, die an der Vorbereitung des vorliegenden Buches f ur den Druck beteiligt waren, danke ich bei dieser Gelegenheit sehr herzlich.

Sarajevo, Ende Januar 2002

D zevad Juzba si c

 LANCI C

RASPRAVE

10

O NASTANKU PARALELNOG AUSTRIJSKOG I UGARSKOG ZAKONA O UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM IZ 1880. GODINE

Speci cnost dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine poslije okupacije 1878. godine i njen do kraja austrougarske vladavine denitivno neodreden status u Monarhiji privla cio je interesovanje brojnih autora. Uskoro poslije okupacije pravnici su i zbog velikog aktuelnog politi ckog zna caja problema po celi analizirati karakter pravnog odnosa zaposjednutih pokrajina prema Austro-Ugarskoj, formuli su ci pri tome 1) razli cita gledi sta, cesto ovisna od op steg politi ckog stanovi sta pisaca. U novije doba u istoriograji je posve cena posebna pa znja svestranijem izu cavanju tretmana dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine u sklopu austrougarske politike i unutra snjih odnosa u Monarhiji, pa su na tom polju postignuti i zna cajni nau cni rezultati.2) Polaznu osnovu za sva razmatranja o statusu Bosne i Hercegoviclan ne u doba okupacije cine odredbe medunarodnih ugovora (XXV Berlinskog ugovora, austro-turski tajni sporazum od 13. VII 1878. i Novopazarska konvencija od 21. IV 1879.) i uporedni austrijski i ugarski
1) Vidi osvrte na najzna cajnija mi sljenja koja su u pravnoj literaturi izra zena o karakteru dr zavnopravnog statusa BiH, H. S c h n e l l e r, Die staatsrechtliche Stellung von Bosnien und der Herzegowina, Leipzig 1892, str. 157 i dalje, F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914. str. 15 i dalje. Glavnu literaturu za ovaj problem navodi i N. W u r m b a r n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Wien 1915. 2) Najzna cajniji istoriografski radovi sa tog podru cja su: G. J a k si c i V. J. V u ckovi c, Poku saj aneksije Bosne i Hercegovine (18821883), Glas SAN, CCXIV, Beograd 1954; H. K a p i d zi c, Austrougarska politika u Bosni i Hercegovini i jugoslovensko pitanje za vrijeme Prvog svjetskog rata, Godi snjak istorijskog dru stva BiH (u daljem tekstu Godi snjak) god. IX, Sarajevo 1958; i s t i, Previranja u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini 1912. godine, Glasnik arhiva i dru stva arhivista (u daljem tekstu Glasnik) god. I, Sarajevo 1961; i s t i, Diskusija o dr zavnopravnom polo zaju Bosne i Hercegovine za vrijeme austrougarske vladavine (poku saji aneksije), Glasnik god. IV-V, Sarajevo 1965; F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine na po cetku Prvog svjetskog rata, Godi snjak god. XI, Sarajevo 1961; i s t i, Djelokrug austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nansija, Glasnik god. III, Sarajevo 1963.

11

zakoni o uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko carinsko podru cje Monarhije iz 1879. godine (RGBI.136 od 20. XII 1879. godine i ugarski zakonski clan LII: 1879) i o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. (RGBI No 18 od 22. II 1880. i ugarski zakonski clan VI: 1880.). Predistorija postanka spomenutih medunarodnih akata dovoljno je poznata, isto kao i reakcije u politi ckoj javnosti i predstavni ckim tijelima obje polovine Monarhije na odluku o okupaciji Bosne i Hercegovine.3) Nasuprot tome, ostao je neistra zen tok dugotrajnih pregovora izmedu vlada Monarhije o iznala zenju rje senja kojim se, s obzirom na dualisti cko ustrojstvo i postoje ci raspored unutra snjih politi ckih snaga, u vrlo komlikovanoj formi pretvarao medunarodno pravni akt okupacije u unutra snji dr zavnopravni odnos. Neki autori samo su op cenito istakli da je u zakonu o bosanskohercegova ckoj upravi ostvaren komsta koje je bosansku upravu smatralo kao mjeru u promis izmedu gledi ckim poslom cilju provodenja internacionalnog ugovora ipso iure zajedni i mi sljenja da je upravljanje Bosnom i Hercegovinom jedan novum koji nije u skladu sa nagodbenja ckim zakonima o zajedni ckim poslovima za cijelu Monarhiju. Taj kompromis oni su vidjeli u tome sto, ne samo da je vladama ovih polovina zakonom priznato pravo da vr se uticaj na pravac i principe bosanske uprave, nego je i propisano da je za svaku izmjenu postoje ceg odnosa okupiranih pokrajina prema Monarhiji kontroverze o pitanju ozakopotrebno odobrenje oba parlamenta.4) Sto njenja principa bosanskohercegova cke uprave koje su, poslije okupacije, do sle osobito do izra zaja na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca nisu do sada bile predmet nau cnog interesovanja, moglo bi se donekle objasniti okolno s cu da je zestoka politi cka borba oko Berlinskog ugovora u austrijskoj i ugarskoj delegaciji i parlamentima u prvom redu apsorbovala pa znju istori cara. Ona je ostavila u sjeni docnije usvajanje zakona o bosanskoj upravi u legislativama po cetkom 1880. godine, koje
Vidi o tome jo s uvijek standardno djelo E.v. W e r t h e i m e r a, Graf Julijus Andr assy. Sein Leben und seine Zeit. 3 Bd. Stuttgart 1910-1913. Podatke o ostaloj literaturi vidi kod K.u.M. U h l i r z, Hand buch der Geschichte Osterreichs und seiner Nachbarl ander B ohmen und Ungarn, II Bd. 2. Teil, Graz-Wien-Leipzig 1941, str. 950 i dalje, str. 1001 i dalje. 4) H a u k e, Grundriss des ( osterreichischen) Verfassungsrechtes, Leipzig 1905, str. 148, prema F.Schmidu op. cit. str. 20. Ina ce, pomenute razlike u gledi stima na prirodu bosanskohercegova cke uprave javno su se ispoljile ve c u odboru poslani cke ku ce Carevinskog vije ca prilikom pretresanja prijedloga zakona o bosanskoj upravi. Bericht des Ausschusses uber die Regierungsvorlage betreend die Verwaltung Bosniens und der Herzegowina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den stenographischen Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session, Beilagenband 2. O mi sljenjima izra zenim u literaturi o ovom problemu vidi i N. W u r m b r a n d, op. cit. 36-38, napomena 9.
3)

12

je uslijedilo u jednoj druk cijoj i smirenijoj politi ckoj atmosferi. Istoci interes za pitanje uredenja austro-turskih ri cari su takode pokazali ve odnosa i zaposjedanje Sand zaka, kao i provodenje konkretnih mjera u etabliranju austrougarske administracije u Bosni i Hercegovini.5) Na s zadatak sastojao bi se u tome da na osnovu raspolo zive arhivske grade osvijetlimo u glavnim crtama put koji je doveo do zakonskog formulisanja osnovnih na cela bosanskohercegova cke uprave, imaju ci prije svega u vidu politi cku stranu problema. * * * Unutra snjo-politi cki obziri, pored zelje da se izbjegne eventualni sukob sa Turskom, bili su, kao sto je poznato, od bitnog uticaja da se Andr assy na Berlinskom kongresu opredijelio samo za okupaciju, a ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine.6) Strah od pove canja slovenskog elementa u Monarhiji izazvao je u Austriji zestoko protivljenje ve ceg dijela njema cke liberalne partije politici zadobijanja novih pokrajina, a jo s ze s ci bio je otpor javnog mnijenja u Ugarskoj, gdje je postojalo vrlo jako protursko raspolo zenje.7) U Ugarskoj je i kod vladine strane okupacija isto tako bila malo popularna kao i kod opozicije, jer je izazvala ozbiljnu zabrinutost da ne uzdrma dualisti cko uredenje, koje je osiguravalo madarskim vladaju cim krugovima gospodarsto u ugarskoj polovini Monarhije. Sam grof K.Tisza nije tajio da u okupaciji, a osobito ako bi do slo do aneksije, vidi opasnost, ali je podr zavaju ci Andr assy-jevu politiku smatrao okupaciju manjim zlom, nego kad bi Bosna i Hercegovina, zbog neodr zivosti turske vladavine, pripala Srbiji i Crnoj Gori.8) U datim okolnostima bila je isklju cena mogu cnost radikalnijeg rje senja odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji, koja ne bi imala obilje zje jednog provizorija. S druge strane, i sama orcke provizorne uprave ganizacija vrhovnog vodstva bosanskohercegova u okviru Zajedni ckog ministrastva, kao i regulisanje odnosa ustavnih organa oba dijela Monarhije prema pitanju upravljanja Bosnom i Hercegovinom javilo se kao vrlo te zak politi cki i dr zavnopravni problem. Te sko ce dr zavnopravne prirode nastale bi ina ce i za jednu unitarnu
5) Najpotpuniji prikaz procesa etabliranja austrougarske uprave dao je H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958. str. 17-84. 6) E. v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 126, 127; A. F o u rn i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80- 81. 7) J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, WienM unchen 1959. str. 160, 161. 8) E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. III Bd. str. 142-145, 199-201.

13

ustavnu dr zavu, koja jedno okupirano podru cje ne bi jednostavno inkorporirala, nego bi njime apsolutisti cki vladao monarh kao nekom vrstom krunske kolonije. Daleko te ze bilo je rje senje ovog problema u ckim dualisti ckom sistemu Austro-Ugarske sa usko odredenim zajedni poslovima i podijeljenim bud zetskim pravom izmedu delegacija i obje legislative. Jo s dok su vojne operacije bile u toku, u Ministarstvu spoljnih poslova izraden je 2. septembra 1878. godine jedan memoar o provizornoj upravi Bosne 9) u kome su bila izlo zena na cela i odredbe za organizaciju cke uprave od strane Zajedni cke vlade.10) i vodenje bosanskohercegova U memoaru se predvidalo da vladar, na osnovu Berlinskog ugovora, posebnom odlukom odobri da Zajedni cka vlada preuzme upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Provizornu upravu trebalo je da vodi zajedni cki ministar spoljnih poslova u sporazumu sa ministrom rata i zajedni ckim ministrom nansija, a u saradnji sa vladama obje polovine Monarhije. Za realizaciju ove vladareve odluke trebalo je da se odmah uspostavi jedna komisija u Be cu kao privremeno vrhovno upravno nadle stvo za Bosnu i Hercegovinu. Na celu komisije trebalo je da stoji predstavnik ministra spoljnih poslova, a ostali zajedni cki ministri, kao i vlade Austrije i Ugarske, bili bi u komisiji predstavljeni sa svojim posebnim delegatima. Budu ci da se nisu u prvo vrijeme predvidale bitnije izmjene u upravljanju Bosnom, vrhovnoj administrativnoj komisiji trebalo je da se prizna op cenito i do daljnjega djelokrug koji je u pogledu Bosne i Hercegovine pripadao odgovaraju cim centralnim institucijama u Carigradu.11)
9) Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedni cko ministarstvo nansija BH No 15/1878. Die prov. Verwaltung Bosniens betreend, Wien 2. IX 1878. 10) Naziv vlada za Zajedni cko ministarstvo upotrebljava cemo samo u uslovnom zna cenju. 11) Sr. Majest at genehmigt auf Grund des Art, XXV des Berliner Fri edens vertrages von 13. Juli 1878. Ubernahme der Verwaltung Bosniens und der Herzegowina mit Ausschluss des Sandjaks von Novibazar durch k.u.k. Regierung. Die prov. Leitung dieser Verwaltung wird dem geme insamen Minister des Aussern in Einvernehmen mit dem Kriegsminister und dem Reichsnanzminister und unter Mitwirkung der Regierungen der beiden Reichsh alften u bertragen. Die gemeinsame Regierung ist f ur diese Verwaltung verantwortlich. In Ausf uhrung dieser Allerh ochsten Entschliessung wird als prov. oberste Verwaltungsbeh orde f ur die genannten L ander eine Commission in Wien eingesetzt, in welcher die drei gemeinsamen Minister durch besondere Delegierte repr asentiert werden. In diese Commission entsendet auch jede der Regierungen der beiden Reichsh alften je einen Vertreter. Der Delegierte des gemeinsamen Ministers des Aussern steht an der Spitze dieser Commission, die sich unverz uglich construirt, sobald ihre Mitglieder u ber Vorschlag der competenten Minister von Sr. Majest at ernannt werden.

14

Do potpunog dovr senja vojne okupacije trebalo je da komisija izvr si pripreme za obavljanje svoje upravne zada ce. Ona je trebalo da bude stalno obavje stavana o provizornim mjerama na podru cju civilne administracije, koje je armijski komandant, u okviru izvr senja vojnog zadatka, bio opunomo cen da izdaje na osnovu carevog ovla stenja. Predvidalo se da se, odmah po pacikaciji zemlje, budu ca bosanskohercegova cka provincijska vlada podredi komisiji unutar kompetencija koje je trebalo tek utvrditi. Ina ce, komisija je imala da u teku cim poslovima odlu cuje kao posljednja instanca, smatraju ci postoje ce turske zakone u Bosni va ze cim, ukoliko nisu u suprotnosti sa interesima Monarhije i op stim pravnim principima. Tako nije dolazilo u obzir aktiviranje odredaba turskog ustava koje su se odnosile na Bosnu i Hercegovinu i odustajalo se do daljnjeg od saziva bosanskog Sabora. Jedino se razmatrala mogu cnost da se bosanskom Upravom savjetu prizna konsultativni zna caj. Kasnija zada ca komisije bila bi da po nalogu Zajedni cke vlade, prijedlogu vlada obje polovine ili iz vlastite inicijative, na osnovu ste cenih iskustava, izradi nacrte za potrebne reforme u svim oblastima zakonodavstva i uprave. Kao posebno va zan zadatak, komisiji se stavljalo u du znost da, u sporazumu sa bosanskohercegova ckom provincijskom vladom, izradi prijedlog bud zeta, obra caju ci pritom osobitu pa znju da se tro skovi uprave u Bosni i Hercegovini pokrivaju njenim vlastitim prihodima. Medutim, Zajedni cka vlada trebalo je da odlu ci kako ce se do uvodenja redovne administracije, putem pozajmice, na ci sredstva kojim ce se pla cati upravni tro skovi i izdaci za repatriranje izbjeglica.12) cim U pogledu na cina rada komisije memoar je predvidao da u teku pitanjima komisija samostalno odlu cuje i da svoja rje senja provodi putem zemaljskih vlasti. Sva pitanja o kojima u komisiji dode do razmimoila zenja ili za njihovo rje savanje ne bude dovoljno osnove u va ze cim normama podnijela bi se Zajedni ckoj vladi da ih ona rije si. Kako je ministar inostranih poslova trebalo da provizorno vodi upravu Bosne i Hercegovine, to bi njemu, odnosno u njegovo ime, predsjedniku komisije pripadalo i pravo da izdaje naredbe. U Ministarstvu inostranih poslova trebalo je da se osnuje poseban odjel za upravljanje Bosnom i Hercegovinom sa predsjednikom komisije na celu. Njemu bi se podredio i prezidijalni biro komisije, ciji je na celnik imao da fungira kao zamjenik
Nachdem in der Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina vorl aug keine wesentlichen Ver anderungen, und die notwendigen Reformen erst nach reiicher Pr ufung aller Verh altnisse successive eingef uhrt werden sollen, wird der obersten Verwaltungskomission f ur Bosnien im Allgemeinen bis auf Weiteres jener Wirkungskreis einger aumt, der bisher mit Bezug auf diese L ander den betreenden Centralstellen in Constantinopel zustand. Kao napomena 9. 12) Ibidem

15

predsjednika komisije. U bosanskohercegova ckom odjelu Ministarstva inostranih poslova trebalo je da se osnuju tri odsjeka: a) odsjek za politi cke, spoljne i unutra snje poslove, vjerska pitanja i nastavu, poljoprivredu, sumarstvo, policiju, stampu i dr.; b) odsjek za sudstvo i posljednja instanca u svim sudskim poslovima; c) odsjek za sve nansijske poslove, carine, trgovinu, komunikacije itd. Sva vojna pitanja i pitanja slu zbi sigurnosti bila su rezervisana isklju civo za Ministarstvo rata, dok je kontrolu nad cjelokupnim nansijskim poslovanjem trebalo da preuzme vrhovni zajedni cki ra cunarski dvor. Izdaci za centralnu instituciju koja bi upravljala Bosnom i Hercegovinom trebalo je da se naknade Ministarstvu spoljnih poslova iz prihoda okupiranih zemalja. Potrebno sadejstvo resornih ministarstava obiju dr zavnih polovina Monarhije u radu komisije bilo bi osigurano putem predstavnika austrijske i ugarske vlade.13) U duhu naprijed izlo zenih na cela, trebalo je da komisija odmah po svom konstituisanju izradi organizacioni statut za vrhovno bosansko upravno nadle stvo i djelokrug njegovih organa i uputi ga Ministarskom vije cu. Isklju civo vladaru pripadalo bi pravo da odobri taj statut i odlu cuje o trajanju ove provizorne uprave, kao i pravo da uvodi bitnije izmjene.14) Prema ovoj, do sada nepoznatoj koncepciji o na cinu vodenja bosanskohercegova cke uprave trebalo je da komisija i bosanski odjel Ministarstva inostranih poslova imaju otprilike onaj djelokrug koji ce docnije dobiti Biro za poslove Bosne i Hercegovine u sastavu Zajedni ckog ministarstva nansija. Bosanskohercegova cka vrhovna uprava u memoaru je tretirana kao speci can zajedni cki posao sui generis pod vodstvom ministra inostranih djela, u cijem je neposrednom vodenju trebalo takode da u cestvuju i predstavnici ostalih zajedni ckih ministarstava i obiju vlada. Legislativama nije davana nikakva ingerencija u pitanjima koja se ti cu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Nije se predvidalo ni njihovo u ce s ce pri utvrdivanju principa i djelokruga rada bosanskohercegova cke uprave, nego su sve odluke u tom pogledu imale da proizilaze iz apsolutne vlasti cara. Ovakvo stanovi ste podudara se unekoliko sa
Ibidem Auf Grundlage der vorliegenden Bestimmungen und in Ubereinstimmung mit diesen Grunds atzen wird von Commission sofort nach ihrer Constituirgung ein detallirtes Organisationsstatut f ur diese prov. oberste Verwaltungsbeh orde und den Wirkungskreis ihrer Organe ausgearbeitet und dem Ministerrate und durch diesen Sr. Majest at zur Allh. Genehmigung unterbreitet werden. Die Entscheidung u ber die Dauer dieser prov. Verwaltung wird abenso, wie jene u ber die Einf uhrung wesentlicher Modicationen in derselben, ausschlissliech Sr. Majest at vorbehalten. Ibidem.
14) 13)

16

neuspjelom namjerom Andr assy-ja da parlamentima podnese na raz matranje jedino cl. 29 Berlinskog ugovora, kojim se Spica priklju cuje Monarhiji, a ostali sadr zaj ugovora samo uzgred saop stava.15) Formuli su ci na celo o samonansiranju bosanskohercegova cke uprave, koje ce postati najvi sa maxima austrougarske politike, memoar je ostavljao otvorenim tada akutno pitanje iznala zenja sredstava za zetskog poslovanja u Bosni i administraciju do uvodenja redovnog bud Hercegovini, kao i problem pokri ca eventualnog budu ceg bud zetskog decin cita. Takode, nije se smatralo potrebnim da se odredi poseban na pribavljanja sredstava za ve ce investicije u okupiranim pokrajinama, cenje Bosne i Hercegovine u zajedniti se u memoaru predvidalo uklju ni cko carinsko podru cje Monarhije. Sadr zina memoara ostavlja utisak da se donekle vodilo ra cuna o medunarodnopravnom statusu Bosne i Hercegovine utvrdenom na Berlinskom kongresu, ali ne i o madarskom ustavnom gledi stu na funkciju zajedni ckih organa Monarhije. Medutim, na sjednici Zajedni cke vlade od 12. septembra 1878. godine pod predsjedni stvom vladara obe cana je ideja da se organizuje jedna komisija kao posebno vrhovno upravno nadle stvo za Bosnu i Hercegovinu. Car je bio za takvu komisiju koja ce biti samo biro Zajedni ckog ministarstva za bosanske poslove, koji je trebalo da se organski razviju odozdo navi se.16) Vladar je stoga smatrao da je potrebno najprije utvrditi djelokrug vojnog zapovjednika generala Filipovi ca na podru cju civilne uprave i kao pogodan uzor uzimao je djelokrug namjesnika (Statthaltera) u zemljama austrijske polovine Monarhije ili bana. Ina ce sva organizaciona pitanja trebalo je da ostanu u nadle znosti Zajedni ckog ministarstva. U pitanjima nansija i nansijske politike bilo bi kompetentno Zajedni cko ministarstvo nansija, dok je carinska i trgovinskopoliti cka pitanja trebalo, prema mi sljenju cara, rje savati sporazumno assy je ipak sa austrijskom i ugarskom vladom. Medutim, grof Andr insistirao da se prije sastanka predstavni ckih tijela organizuju komisije kao vrhovna upravna instanca sa cinovnicima koji ce isklju civo njoj pripadati. On je smatrao da ce samo tada imati izgleda da delegacije votiraju novac za potrebe okupacije, ako se istupi sa jednim ksnim nansijskim programom i poka ze da se, mada provizorno, ipak ve c ne sto ozbiljno u cinilo za vodenje poslova zemlje i kontrolu njene uprave pa
O gledi stu Andr assy-ja na pitanje ozakonjenja Berlinskog ugovora vidi E.v. W e r t h e i m e r, op. cit. Bd. III str. 180 i dalje. 16) Die Commission sollte jetzt nicht als eine administrative Instanz eingesetzt werden, sondern nur als Bureau des gemeinsamen Ministeriums f ur die bosnische Anegelegenheiten, welche sich organisch von unten herauf entwickeln sollen. Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (u daljem tekstu HHStA), Politisches Archiv (u daljem tekstu PA), XL Interna, K.290, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 216 od 12. IX 1878. godine.
15)

17

se, na osnovu toga, mo ze kroz odredeno vrijeme o cekivati da bosanska uprava sama pokrije svoje rashode. Sa svoje strane car je ostao uporno pri stavu da nije potrebno kreirati posebnu instancu za Bosnu i Hercegovinu, isti cu ci da je to i ustavno neizvodljivo jer samo ministrima pripada egzekutiva. On je suprotno Andr assy-ju smatrao da komisija mo ze jedino studirati probleme i eventualno u sitnim pitanjima donositi odluke, ali nikada u vlastitom djelokrugu, nego samo sa ovla stenjem ci mi sljenje zajedni ckog ministra nansiodredenog ministra. Odbacuju ja Hofmanna da sredstva za cinovnike komisije treba da posebno odobre delegacije, car je tada zauzeo generalno stanovi ste da se delegacijama mo ze saop stiti sta ko sta uprava Bosne, koliko zemlja mo ze sama da plati, a koliko treba da se dotira iz zajedni ckih sredstava, ali je decidirano bio protiv toga da se bosanski bud zet ili zakon o upravi podnesu delegacijama da ih one votiraju.17) Tako je, i pored svih razlika u prvobitnim gledi stima na pitanje organizacije vodstva bosanskohercegova cke upraassy-ja, postojala op sta saglasnost u tome da ve izmedu cara i Andr predstavni cka tijela ne treba da odlu cuju o Bosni i Hercegovini. U duhu stanovi sta koje je formulisao car u Be cu je 16. septembra 1878. godine osnovana Komisija za poslove Bosne i Hercegovine, prvenstveno kao savjetodavni organ u svim va znijim pitanjima uprave, a kao organizacionu podlogu upravnog provizorija u okupiranim pokrajinama vladar je, nakon prethodne saglasnosti zajedni cke austrijske i ugarske vlade, 29. X 1878. godine sankcionisao Provizorni djelokrug rada poglavara zemaljske vlade.18) Dalji tretman pitanja upravljanja Bosnom i Hercegovinom u vrhovnim organima Monarhije posta ce u najve coj mjeri ovisan o odnosu predstavni ckih tijela prema Berlinskom ugovoru i pitanju pokri ca tro skova okupacije. U tom pogledu vlade obiju polovina i zajedni cka vlada dospje ce u jednu vrlo te sku situaciju.
Eine besondere Instanz f ur Bosnien zu kreiren ist also nicht notwendig und konstitutionell nicht ausf uhrbar, denn nur die Minister haben eine Executive. Die Commission kann die vorkommenden Fragen vorberaten, in geringeren Angelegenheiten vielleicht Entscheidungen f allen, diese letztere niemals im eigenem Wirkungskreise, sondern nur mit Erm achtigung des betreenden Ministers ... Den Delegationen gegen uber k onne wohl ausgewiesen werden, wieviel die Administration von Bosnien koste, wieviel das land selbst leisten k onne und was daher noch aus gemeinsamen Mitteln beizusteuern sei, allein ein bosnisches Budget oder Administrationsgesetz d urfe ihnen nicht vorgelegt und von ihnen votiert werden. Ibidem 18) O radu komisije, Provizornom djelokrugu poglavara Zemaljske vlade i mjerama koje su poduzete u zemlji na podru cju organizovanja nove vlasti vidi H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, str. 21-29.
17)

18

* * * Kad su delegacije na zahtjev Zajedni cke vlade odobrile kredit od 60 miliona guldena za nepredvidene dogadaje, vlada je osporavala da ima namjeru da okupira ili anektira tude teritorije.19) Medutim, uskoro zatim ta sredstva su upotrijebljena za vojni cko zaposjedanje Bosne i Hercegovine. Iz te sume podmirivani su, zbog nesredenih prilika u zemlji, i izdaci za bosanskohercegova cku administraciju, ali prema odluci Zajedni cke vlade njih je trebalo posebno knji ziti. Svojevremeno, trebalo je da se oni refundiraju Ministarstvu rata od strane zemaljske uprave ili iz specijalnog kredita otvorenog za tu svrhu.20) Sredstva kojima je raspolagalo Ministarstvo rata mogla su biti dovoljna samo do kraja oktobra 1878. godine, pa je bilo nu zno da se osigura novi okupacioni kredit. Ali, nastojanja da se pribavi potreban novac nai sla su na velike te sko ce s obzirom na postoje cu nansijsku situaciju i politi cko raspolo zenje. Posebno je Ugarska u godinama poslije nagodbe imala velike nansijske te sko ce. Ina ce, privreda i nansije Monarhije, koje su se uz velike napore i nova poreska optere cenja oporavljale od posljedica rata iz 1866. godine, do zivjele su ponovo te zak udar u privrednoj krizi nakon berzanskog kraha 1873. godine. Kriza je dosegla svoj vrhunac u vrijeme od jeseni 1875. do jeseni 1876. godine i tek se 1877. godine zavr sio vi segodi snji period op ste stagnacije.21) Ministarstvo rata postavilo je sredinom 1878. godine zahtjev za novih 30 miliona guldena do kraja 1878. godine i daljih 82 miliona za prvu polovinu 1879. godine za pokri ce tro skova okupacije Bosne i Hercegovine, ne ra cunaju ci tu izdatke za operacije u Novopazarskom sand zaku. Ispunjenje ovih zahtjeva, prema gledi stu grofa K.Tisze izra zenom na Zajedni ckom ministarskom vije cu, dovelo bi Monarhiju na rub bankrotstva. On je, ina ce, podr zavaju ci Andr assy-ja, smatrao da okupaciju treba izvr siti na na cin koji je u skladu sa nansijskom snagom Monarhije. Nasuprot tome, ugarski ministar nansija K.v. Szell zauzimao je stanovi ste da Ugarska uop ste nije u stanju da izdr zi dalje pove canje tereta kamata a da se pritom ne ugrozi sprovodenje programa konsolidacije ugarskih nansija.22) Budu ci da nije htio da snosi odgovornost
19) Adresa caru usvojena 5. XI 1878.g. u poslani ckoj ku ci Carevinskog vije ca. 880 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses VIII Session. 20) HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 214 od 1. IX 1878. godine. 21) K.u. M. U h l i r z, op. cit. str. 946-949; H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-M unchen 1958, str. 91,92. 22) HHStA PA XL Interna K. 290 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 218 od 17. IX 1878. godine.

19

za jednu takvu politiku K. v. Szell je, krajem septembra 1878. godine, podnio ostavku koja je uticala na demisiju Tiszine vlade. Kabinetu grofa K.Tisze povjereno je dalje provizorno vodenje poslova, dok nije ponovo 7. decembra 1878. godine grof K.Tisza imenovan za ministra predsjednika.23) Kako se Auerspergova vlada u Austriji ve c od po cetka 1878. godine nalazila u demisiji, to su u doba kad je u predstavni ckim tijelima otpo cela debata o orijentalnoj politici, u oba dijela Monarhije poslove vodile vlade u ostavci. Bore ci se da osigura sredstva za okupaciju, grof Andr assy je na Zajedni ckom ministarskom vije cu pledirao da Monarhija mora pribaviti novac ako ne ce da Bosnu vrati Turskoj. On je dr zao da Austro-Ugarska ne ce biti nansijski ruinirana, ako izda 120 do 150 miliona, koji ce joj se pravovremeno vratiti iz privrede pokrajina.24) Mada su prvobitni zahtjevi Ministarstva rata morali biti znatno reducirani,25) tra zenje da delegacije odobre novi okupacioni kredit dovelo je do ozbiljnih politi ckih komplikacija i stvorilo takvu situaciju da je Berlinski ugovor, i pored svih suprotnih nastojanja, morao biti podnesen parlamentima da oni odlu ce o njegovom prihvatanju ili odbacivanju. Takav postupak je s druge strane ocjenjivan kao presizanje u suverena prava vladara na podru cju spoljne politike.26) Ina ce, to je bio cuju o Bosni i Hercegovini. prvi iznudeni presedan da legislative odlu * * * Za organizaciju i na cin vodenja bosanskohercegova cke uprave pokazale su svoje interesovanje i vlade oba dijela Monarhije, a posebno ugarska vlada. Sredinom oktobra 1878. godine ugarska vlada je na jednoj sjednici razmatrala na celno pitanje ko treba da vodi upravu Bosne
E.v. W e r t h e i m e r, op. cit., str. 170-173, 201. Kao napomene 16 i 22. 25) Zajedno sa prethodno odobrenih 60 miliona orina, ukupni izdaci za okupaciju koje su odobrile delegacije u 1878. godini i cijeloj 1879. godini iznosili su 121,720.000 orina. Up. P. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Herzegovina 1878-1918, University of Washington Press Seattle 1963. str. 229. 26) O razli citom tuma cenju 11 austrijskog temeljnog dr zavnog zakona od 21.XII 1867. godine, RGBl No141 (po kome u djelokrug parlamenta pripadaju i svi dr zavni ugovori koji optere cuju dr zavu ili njene dijelove ili obavezuju pojedine gradane) koje je zastupala austrijska vlada i opozicija vidi E. v. W e r t h e i m e r,op. cit. III Bd. str. 180, 194 i dalje. Ugarski zakon je predvidao samo da svaka vlada saop stava internacionalne ugovore svojoj legislativi ( 8 ugarskog zakona clana XII: 1867), ali je ugarska vlada udovoljavaju ci zahtjevu Sabora i slijede ci princip pariteta podnijela Berlinski ugovor na odobrenje Saboru, nakon sto je on ve c bio prihva cen u austrijskom parlamentu. Ibidem str. 201, 202.
24) 23)

20

i Hercegovine. Tom prilikom je usvojeno gledi ste grofa K. Tisze da, dok god je rije c o okupaciji, uprava mo ze da bude samo zajedni cka i da spada u kompetenciju delegacije. Medutim, istovremeno se konstatovalo da bi time delegacije prekora cile svoj djelokrug, koji se mo ze modikovati samo aktom legislativa. Iz toga je slijedio zaklju cak da se, cim bude postojala jedna denitivna ugarska vlada, izdejstvuje od legislative ovla stenje na osnovu koga ce vlada mo ci da u sporazumu sa austrijskom vladom i Zajedni ckim ministrastvom utvrdi provizornu upravnu organizaciju Bosne i Hercegovine.27) To je bila polazna pozicija ugarske vlade koja ce docnije biti samo precizirana, osobito u odnosu na kompetenciju parlamenata i delegacija, u pitanjima iz djelokruga bosanskohercegova cke uprave. Tek poslije rje senja vladine krize u Ugarskoj i nakon okon canja orijentalne debate u austrijskom parlamentu usvajanjem Berlinskog ugovora, grof K.Tisza je u vezi sa rje savanjem problema nansiranja istupio na Zajedni ckom ministarskom vije cu 18. januara 1879. godine sa stanovi stem da ugarska vlada mora pribaviti zakonsko ovla stenje za preduzimanje potrebnih mjera u zemlji da bi se omogu cila provizorna uprava u Bosni i izbjegli unutra snjo-politi cki sukobi. On je posebno tra zio da se pritom zakonski utvrdi kako treba da se nabavlja novac za bosansku upravu i insistirao da se pitanje ubrzo reguli se, isti cu ci da se Zajedni cka vlada i delegacije po zakonu mogu baviti samo izvjesnim taksativno nabrojanim poslovima, pa ce delegacije uskoro odbiti da odobre sredstva za bosansku upravu. Insistiraju ci na potrebi dono senja posebnih zakonskih odredaba koje bi bile samo logi cna posljedica nagodbenja ckih principa iz 1867. godine, Tisza je podvla cio da mu nije namjera da se putem delegacija donese zakon o bosanskoj upravi. On je to pravo rezervisao samo za parlament.28)
27) HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z. XXXI od 16.X 1878. godine. 28) Ministerpr asident v. Tisza gibt der Uberzeugung Ausdruck, dass um eine provisorische Administrationsart in Bosnien zu erm oglichen und um allen Streitigkeiten auszuweichen, f ur die Regierung die gesetzliche Erm achtigung eingeholt werden musse, im Lande die erforderlichen Anordnungen zu treen, dass dabei festzustellen w are, wie die Beschaffung des Geldes zu geschehen w are. Es erscheint notwendig diese Frage zu regeln, weil nach den Gesetzen die gemeinsame Regierung und die Delegationen sich nur mit gewissen enumerativ aufgef uhrten Gegenst anden besch aftigen d urfen, und weil die Delegationen es bald ablehnen w urden etwas f ur die Administration Bosninens zu votieren. Deshalb m usste ein Gestz in dieser Beziehung zu Stande kommen. Sprecher verkennt nicht die Schwierigkeiten, betont jedoch, dass er niemals die Absicht habe Administrativgesetz f ur Bosnien durch die Delagationen geben zu lassen .... Es m usse also eine legislative Bestimmung getroen werden, allein nur als logische Folge der Prinzipien von 1867. HHStA, PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministeratsprotokolle GMKPZ 226 od 18.I 1879. Ugarska vlada je ve c i ovom prilikom podnijela jedan zakonski nacrt, ciji tekst nije u sao u zapisnik Zajedni ckog ministarskog vije ca, niti smo ga uspijeli prona ci na drugom mjestu.

21

Tiszinom zahtjevu car je suprotstavio svoje gledi ste da se samo u odnosu na pitanje novca mo ze raditi o ingerenciji predstavni ckih tijela i osporio je da je vladi potrebno posebno ovla stenje za vodenje bosanske uprave, isti cu ci da je ono ve c dato u Berlinskom traktatu. Franz Joseph I je posebno skrenuo pa znju da bi teorija da je za upravljanje Bosnom potrebno jedno dalje ovla stenje od strane legislative dovela do toga da bi sve prijedloge u vezi sa organizacijom bosanske uprave morali odobravati parlamenti.29) Kao sto je prije toga osporavala pravo da odlu ci o Berlinskom ugovoru, tako je i sada austrijska vlada podr zala mi sljenje cara. Razlozi za to bili su kako na celne, tako i neposredno takti cko-politi cke prirode. Austrijska vlada je polazila sa platforme da je kruna dobila mandat i da samo ona ima pravo da nekome preda upravu zemlje. To pravo je vlada austrijske polovine odricala parlamentima uz motivaciju da se legislativa ne smije mije sati u poslove Bosne, koja je jo s uvijek inostranstvo.30) Od strane austrijske vlade smatralo se vrlo podozrivim napustiti stanovi ste da je pitanje ve c ustavom regulisano. Strahovalo se da bi zahtjev za pro sirenje djelokruga delegacija u Cislajtaniji imao za posljedicu izmjene u na cinu njihovog izbora s ciljem da se pro siri i djelokrug Carevinskog vije ca. Posmatraju ci problem iz ugla trenutne politi cke situacije u Austriji, Auerspergova vlada bila je protivna da se parlamentu podnese jedan zakonski prijedlog o bosanskoj upravi, jer se bojala novih komplikacija. Ona je pretpostavljala da bi takav zakon bio odbijen i toliko izmijenjen da bi za vladu postao neprihvatljiv. Po ocjeni Auerspergove vlade jedan dio poslanika ne bi htio da se uprava povjeri ministru s kojim se nalaze u sukobu, dok bi drugi dio bio protiv zakona jer smatra da pitanje spada u djelokrug krune. Vlada je o cekivala da ce ovo shvatanje do ci jo s ja ce do izra zaja, ukoliko predstoje ci izbori dovedu vi se konzervativnih elemenata u parlament. Kona cno, austrijska vlada nije ni u tada snjem parlamentu zeljela da ponovo otpo cne tek zaklju cena dramati cna orijentalna debata.31) U tom pogledu ugarska
29) Seine Majest at erachten es f ur notwendig vor Allem hervorzuheben, dass es sich nur bez uglich der Geldfrage um eine Ingerenz der Vertretungsk orper handeln k onne. Zur F uhrung der Administration bedarf die Regierung keiner Erm achtigung, denn diese liegt in Berliner Traktat. Die Theorie, dass zur Administration eine weitere Erm achtigung durch die Legislativen notwendig sei, w urde dahin f uhren, dass alle Organisirungsvorschl age durch die Legislativen zu genehmigen seien. Ibidem 30) Ministerpr asident F urst Auersperg erinnert daran, dass er immer davor gewarnt habe, an dieser Frage zu r uhren. Nach seiner und seiner Kollegen Auassung hat die Krone das Mandat erhalten und u bernommen und hat allein das Recht die Administration jemandem zu u bertragen. Die Legislative hat dieses Recht gewiss nicht, weil sie sich in Angelegenheiten des Auslandes nicht mischen darf. Ibidem 31) Ibidem

22

vlada nalazila se u druga cijem polo zaju. Ona jo s nije bila podnijela Berlinski ugovor svom parlamentu, o cijem je posebnom raspolo zenju morala itekako voditi ra cuna. Grof Andr assy, koji je do tada u odnosu na pitanje bosanskohercegova cke uprave zauzimao stanovi ste prije svega kao carski i kraljevski car, pozajedni cki ministar spoljnih poslova, a ne kao madarski politi ku sao je sada da ponudi izvjesna kompromisna rje senja. On je polazio od toga da je Bosna jedan zajedni cki posao, i to kako politi cki tako i vojni cki, te da u tom pogledu spada u djelokrug delegacija. Odbijao je ideju da legislativa treba da ovu kompetenciju ponovo prenese na delegacije, jer bi to po njegovom mi sljenju, vodilo novim pregovorima o nagodbi. Medutim, Andr assy je s druge strane smatrao da sama bosanskohercegova cka uprava ne bi mogla pripadati po postoje cim zakonima u djelokrug delegacija, ali je istovremeno dr zao da je ne samo nepo zeljno, nego i neizvodivo da se donese jedan zakon kojim bi parlamenti prenosili upravu Bosne na delegacije. Po njegovom shvatanju, u Monarhiji nije bilo takvog tijela koje bi moglo nekome predati upravu cuna o napadima opozicije, koja je tude zemlje. Prinuden da vodi ra tvrdila da je vlada sebi uzela pravo da u Bosni stvara fait accompli i da ima namjeru prinuditi parlamente putem delegacija na pla canje, on je predlagao da Zajedni cka vlada u delegacijama da o tome jednu posebnu izjavu. Vlada je trebala da izjavi da se dr zi principa da Bosna mora sama pla cati svoju upravu, a da ce se ono sto ne bi sama uspjela pokriti iz vlastitih prihoda privremeno tretirati kao zajedni cki izdatak; da je za to odgovoran zajedni cki ministar, a ministri obje polovine Monarhije zajedno sa legislativama imaju pravo da vr se uticaj; da ce vlada podnijeti zakonski prijedlog kojim bi se utvrdila odgovornost ministara za tro senje novca za bosansku upravu.32) Andr assy-jev prijedlog, koji se donekle pribli zio ugarskom stanovi stu, odbacili su predstavnici austrijske vlade pozivaju ci se na zakonske odredbe koje u oba dijela Monarhije tretiraju izvr senje medunarodnih ugovora kao zajedni cki posao. Gledaju ci s tog stanovi sta i na bosanskohercegova cku upravu, oni su smatrali da jedino kada se radi o odobrenju nov canih sredstava za potrebe administracije dolazi u obzir votum delegacija. Takvi izdaci mogli su po njihovom mi sljenju biti posmatrani kao rashodi za spoljne poslove. Grof Tisza je, medutim, insistirao na stu, isti cu ci da je u Ugarskoj vlada sporazumna sa madarskom stanovi mjerodavnim li cnostima svih partija u tome da se pitanje mora posebno regulisati. On je bio protiv da se jedna, u Ugarskoj tako nepopularna stvar kao sto je upravljanje Bosnom, prepusti samo kruni, a da za to ministri ne preuzmu ustavnu odgovornost. Za ugarsku vladu, koja
32)

Ibidem

23

je op cenito nerado gledala na pro sirenje djelokruga zajedni ckih organa Monarhije, bilo je neprihvatljivo da jedno takvo pro sirenje uslijedi putem neadekvatne interpretacije postoje cih zakona.33) I Andr assy-jev novi poku saj da se ve c tada na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca postigne bar privremeni kompromis nije uspio. Andr assy je predlagao da obje vlade izjave u svojim legislativama da nema potrebe za jednim novim zakonom, jer se u pitanju upravljanja Bosnom smatraju odgovornim svojim parlamentima po ve c postoje cim zakonima. Tek ako bi se ovo rje senje pokazalo nemogu cim trebalo je, po Andr assy-ju, pristupiti dono senju posebnog zakona koji bi bio samo ci da su vlade obje poloexplikacija postoje ceg prava. Medutim, budu vine Monarhije ostale pri svojim gledi stima, rje senje problema moralo je biti odgodeno. Predsjednik austrijske vlade u ostavci, knez Auersperg, ograni cio se ina ce na kraju da problem samo akademski razmatra, jer je smatrao da tek jedna denitivno formirana vlada mo ze donijeti kona can zaklju cak.34) Ovi divergentni pogledi na pitanje bosanskohercegova cke uprave imali su svoju osnovu u bitno razli citim shvatanjima karaktera i porijekla zajedni ckih pragmati cnih poslova (spoljni poslovi i vojska, kao i nansije za njihovo pla canje) u Austriji i Ugarskoj. U Cislajtaniji je centralisti cki orijentisano njema cko-austrijsko liberalno gradanstvo i birokratija posmatralo ove zajedni cke poslove i zajedni cke dr zavne organe kao institucije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstvene dr zave Reicha, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podijeljene ckim na dvije dr zavne polovine. Nasuprot tome, Madari su u zajedni ministrima gledali opunomo cenike dviju udru zenih dr zava, a u zajedni ckim organima samo zajedni cke institucije obje dr zave. Odri cu ci nastavak dalje egzistencije nekada snjeg Reicha poslije nagodbe 1868. godine, ugarsko gledi ste je obje dr zave tretiralo kao subjekte medunarodnog
Ministerpr asident v. Tisza stellt dar, dass in Ungarn die Minister mit den massgebenden Personen aller Parteien derin u bereinstimmen, dass eine Regelung die Frage notwendig sei. Es ist nicht gut, etwas so unpopulares wie die Administration Bosniens der Krone allein aufzub urden, ohne dass die Minister eine Verantwortung daf ur u bernehmen. Es muss daher etwas geschehen, um Verantwortung auf die Schultern der Minister zu laden .... Der Wirkungskreis des gemeinsamen Ministeriums und der Delegationen wird nicht gerne erweitert, am allerwenigsten aber, wenn dies durch eine nicht ganz stichhaltige Interpretation des Gesetzes geschieht. F ur Ungarn ist eine Notwendigkeit, die Sache zu regeln. Ibidem 34) Ibidem
33)

24

35) prava. Ako je samo priznanje zajedni ckih poslova i odr zanje jedinstva u spoljnoj politici i vojnim poslovima zna cilo unekoliko pobjedu njema cko-austrijskog centralizma u pogledu njihovog prakti cnog tretmana armisalo se ugarsko stanovi ste, koje je polazilo od toga da organ koji upravlja zajedni ckim poslovima (Zajedni cko ministarstvo), odnosno parlamentarno tijelo koje kontroli se taj organ (delegacije) ne smije biti zave. Tako nadredeno vladama, odnosno legislativama obje suverene dr Zajedni cko ministarstvo, koje je fungiralo bez stvarne ustavne odgovornosti, nije moglo dobiti karakter i djelokrug jedne op stedr zavne vlade, a ni institucija delegacija, koju je J. Redlich duhovito nazvao kvadraturom dr zavnopravnog kruga, svojstva jednog op stedr zavnog parlamenta.36) S druge strane, mada je zakon o nagodbi ( 8 ugarski zakon, clan XII.1867) osiguravao uticaj obje vlade na vodenje spoljne politike, zajedni cki ministri bili su u svojim resorima u biti organi apsolutisti ckog vladara, od cije je volje jedino ovisilo njihovo imenovanje i otpu stanje. ckog ministarskog vije ca nije Medutim, poslovnik i djelokrug Zajedni bio regulisan i ono je moglo svoje odluke, ukoliko su prelazile kompetencije zajedni ckih ministara, ustavno provesti samo uz saglasnost obje 37) vlade. Dono senje zakona koji se ti cu i samih zajedni ckih institucija bilo je u skladu sa madarskim te znjama uskra ceno delegacijama i dr zavnopravnom praksom poslije nagodbe 1867. godine pripalo je u

L. E i s e n m a n, Le compromis austro-hongrois de 1867., Paris 1904. str. 659-660; E. B e r n a t z i k, Die Osterreichischen Verfas o l g e r, Der staatsrechtliche sungsgestze, Wien 1911. str. 451-452, I. Z Ausgleich zwischen Osterreich und Ungarn, Leipzig 1911. str. 45-48, 59-77, 90-107. Za austrijsko gledi ste posebno J. U l b r i c h, Das Osterreichische Staatsrecht, T ubingen 1904. str. 47-53; F. T e z n e r, Die Wandlungen der o sterreichisch-ungarischen Reichsidee, Wien 1905.str. 14-20 i isti, Ausgleichsrecht und Ausgleichspolitik, Wien 1907. str. 52104; R. S i e g h a r t, Die letzen Jahrzehnte einer Grossmacht. Berlin 1932. str. 111-125; E. C. H e l l b l i n g, Osterreichische Verfassungsund Verwaltungsgeschichte. Wien 1956. str. 397-398; Sa zet prikaz madarskog stanovni stva daje J. A n d r a s s y, Ungarns Ausgleich mit Osterreich vom Jahre 1867. Leipzig 1897. U savremenoj madarskoj istoriograji o ovoj problematici pi se P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19 Jahrhunderts, (u: Studien zur Geschichte der o sterreichisch-ungarichen Monarchie) Budapest 1961. str. 347-350. 36) o l g e r, op. cit. str. 319-323; E. B e r n a t z i k, op. cit. 439. J. Z 452; J. R e d l i c h, Das Osterreichische Staats- und Reichsproblem. Leipzig 1920, II Bd. str. 491-495; P. H a n a k, op. cit. 349-350. 37) P. H a n a k, op. cit. str. 350; M. K o m j a t h y, Die organisatorischen Probleme des Gemeinsamen Ministerrates im Spiegel der Ministerratsprotokolle (u: Studien zur Geschichte der o sterreichischungarischen Monarchie) Budapest 1961. str. 409.

35)

25

nadle znost parlamenta,38) jednako kako i ono paralelno zakonodavstvo za poslove od zajedni ckog interesa koji ne slijede iz pragmati cke sankcije, nego su se po nagodbi vodili u Austriji i Ugarskoj posebno, ali na cela (carinskotemelju istih, povremenim sporazumima utvrdenih na trgova cki poslovi, indirektno oporezivanje industrije, emisija banknota, zeljeznice od zajedni ckog interesa i dr.). Razli citost ekonomsko-dru stvene strukture i osobenost politi ckih odnosa u oba dijela Monarhije uvjetovali su i razli cita gledi sta predstavnika vladaju cih klasa vode cih nacija u Austriji i Ugarskoj na Monarhiju kao dr zavnu zajednicu. U sjenci formalnog pariteta, koji je ksirala nagodba, cesto je dolazilo do sukoba po snazi de facto nejednakih partnera, pri cemu se u stvarnosti nije radilo o pitanjima prava nego o pitanjima mo ci. Svoju privrednu i nansijsku inferiornost kao i stvarnu politi cku ovisnost o Austriji, Madari su nastojali da kompenziraju ja canjem svojih politi ckih pozicija i uticaja u Monarhiji. zivjela ideja Medutim, s druge strane u Austriji je i poslije nagodbe o apsolutisti ckoj dr zavnoj cjelovitosti Monarhije medu vrlo uticajnim vladinim krugovima, u vode cem sloju birokratije i dijelu gradanstva. Oni nisu gledali na dualizam kao na kona cno uredenje i pod imenom Austrije podrazumijevali su i dalje ne samo Cislajtaniju, nego i cijelu Monarhiju. Ovaj pravac, koji je do 1871. godine gajio nadu u restauraciju apsolutizma i povratak hegemonije u Njema ckoj, razvijao je docnije svoju aktivnost iza kulisa. Njegova pobjeda, koja bi zna cila ugarske dualisti cke samovlade, mogla se sprije citi samo osiguranjem ugarskog i austrijskog paralelnog ustavnog sistema. Na ustavnost su bile u prvom redu upu cene ugarske vladaju ce klase kao na bedem protiv apsolutizma vladara i njema cke centralizacije. U tom pogledu one su se mogle osloniti na stoljetnu tradiciju ugarskog stale skog sabora kao i na velike tradicije madarskog liberalizma. Zajedni cki poslovi i organi, kao najekasnija sredstva apsolutizma i centralizma, bili su toliko vezani principima ustavnosti i pariteta da nisu stvarno mogli neometano ispunjavati ni zajedni cku zada cu odr zanja Monarhije. Upravo u razli citom shvatanju i tretmanu zajedni ckih poslova ogledala se protivrje cnost karaktera dualisti ckog sistema, koji je u sebi spajao ostatke apsolutizma i elemente ustavnosti.39) Odr zanje dualizma i na njemu zasnovanog madarskog gospodstva u Ugarskoj bilo je uvjetovano o cuvanjem hegemonije u Austriji i ustavci nog sistema iz 1867. godine u cijeloj Monarhiji, pa je madarski vode sloj bri zljivo pazio na bukvalno ustavno pridr zavanje nagodbenja ckog
F. T e z n e r, Die Volksvertretung. Wien 1912. str. 404, 405. P. H a n a k, op. cit. str. 347-350; up. R.A. K a n n, Das Nationalit atenproblem der Habsburgermonarchie. I Bd. Graz-K oln 1964. str. 34, 35.
39) 38)

26

 zakona. Cuvaju ci parlamentarizam kao feti s protiv potajne opasnosti od apsolutizma i centralizacije, on je prema vani zastupao princip ustavne pravne dr zave, dok je u samom parlamentu izgradio takav na cin jednopartijske vladavine da je K. Renner nazvao ugarski parlamentarni sistem vladanja nacionalnim parlamentarnim apsolutizmom40) Nasuprot tome, u Austriji je vi se dolazila do izra zaja vladareva apsolutisti cka vlast sto je davalo povoda i takvim pretjeranim tvrdnjama, da je Franz Joseph I vladao u Ugarskoj na ustavan, a u Austriji na apsolutisti cki na cin.41) Ove op ste napomene nu zno je imati na umu da bi se objasnila gledi sta koja su se ispoljila oko pitanja upravljanja Bosnom i Hercegovinom na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca. Ona reljefno pokazuju za sto su se Madari od samog po cetka odnosili sa toliko predostro znosti prema bosanskohercegova ckoj upravi kao jednoj novoj funkciji Zajedni ckog ministarstva, koja je u sebi krila potencijalnu opasnost da naru si postoje cu ravnote zu odnosa u dualisti ckom sistemu. Stoga se grof K.Tisza, pod cijim je vodstvom novoformirana madarska liberalna stranka te zila daljnjem razvitku dualizma u smislu ugarske privredne samostalnosti, nije ustezao da se direktno suprotstavi stavovima Franza Josepha I i austrijske vlade. On je u pogledu upravljanja Bosnom tra zio takve zakonske garancije koje ce osigurati madarske interese i sprije citi eventualne nepo zeljne promjene. * * * Nastavak pregovora o pitanju dono senja zakona o bosanskoj upravi uslijedio je tek nakon sto je u februaru 1879. godine car usvojio ostavku Auerspergova kabineta, cija je pozicija bila ve c jako poljuljana otporom parlamentu protiv ustupaka u cinjenih Madarima prilikom obnavljanja privredne nagodbe, a postala je neodr ziva poslije krize izazvane okupacijom Bosne i Hercegovine. Time je bio obilje zen kona can raspad koalicije koju su u be ckom parlamentu vodili predstavnici njema ckog liberalnog gradanstva, pa su se u Austriji pripremali uslovi za jednu novu politi cku orijentaciju na konzervativne i njema cke elemente. Do obrazovanja denitivne vlade pod predsjedni stvom grofa Taae-a (12.VIII 1879. godine), u Cislajtaniji je djelovao prelazni kabinet pod vodstvom Stremayr-a, u kome je Taae zauzimao polo zaj ministra unutra snjih poslova.42)
40) K. R e n n e r, Grundlagen und Entwicklungsziele der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie. Wien-Leipzig 1906. str. 39; P. H a n a k, op. cit. str. 360-362. 41) Uporedi: L. E i s e n m a n, op. cit. str. 520-522, 524-528. 42) R. C h a r m a t z, Osterreichschs innere Geschichte von 1848 bis 1895. Leipzig 1918. Bd. II str. 19-27; 32-40; K.u. M. U h l i r z, op. cit. str. 947-949; E. Z o l l n e r, Geschichte Osterreichs . Wien 1961. str. 422.

27

Daljoj razmjeni gledi sta izmedu austrijske i ugarske vlade o pitanju ozakonjenja osnovnih na cela za upravljanje Bosnom i Hercegovinom prethodio je i zaklju cak Zajedni ckog ministarstva da se predlo zi vladackom ministru, ru da vodstvo bosanske uprave povjeri jednom zajedni koji ce biti za to odgovoran caru i Zajedni ckoj vladi.43) Car je 26. februara 1879. godine prenio upravu nad Bosnom i Hercegovinom na zajedni ckog ministra nansija, koji je potom u okviru svog ministarstva osnovao poseban biro za poslove Bosne i Hercegovine.44) Bosanski biro Zajedni ckog ministarstva nansija preuzeo je 11. marta 1879. godine vodenje svih egzekutivnih poslova kao organ nadreden Zemaljskoj vladi, dok je bosanska komisija zadr zala isklju civo savjetodavnu funkciju i nastavila svoju djelatnost sve do iza okon canja pregovora i utvrdivanja nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom.45) Kao osnova za dalju diskusiju poslu zili su zaklju cci savjetovanja odr zanog krajem februara 1879. godine u krugu Zajedni ckog ministarstva, koji su u biti sadr zavali ideje posljednjeg Andr assy-jevog prijedloga. Obje vlade trebalo je da daju u parlamentima identi cne izjave da je za upravljanje Bosnom dovoljna pravna baza koja je ve c data u postoje cim zakonima. A ako legislative budu zeljele jedan specijalni caj Bosne i Hercegozakon za primjenu ve c utvrdenih principa na slu vine, trebalo je da vlada izrazi spremnost da ce podnijeti jedan takav prijedlog, ali istovremeno i da izjavi da ce zakon mo ci stupiti na snagu tek onda kad bude i u drugoj polovini primljen i sankcionisan. Kao baza za pregovore imao je poslu ziti zakonski nacrt koji je izradila ugarska vlada. Diskusija koja se potom vodila na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 1. marta 1879. godine, istog dana kada je Berlinski ugovor podnesen ugarskom parlamentu, kretala se prvenstveno oko problema utvrdivanja jednakog modusa procendi prema ugarskom i austrijskom parlamentu.46)
43) Die Administration Bosnien ist durch einen Minister zu leiten, welcher Sr. Majest at und der Regierung verantwortlich ist ... ... ... ... .... HHStA, PA XI Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 228 od 19. II 1879. Dvadeset cetvrtog februara donesena je odluka da se obavijesti austrijska i ugarska vlada dass Das gemeinsame Minis terium beschlossen habe, bei Sr. Majest at die Ubergabe der Executive an einen gemeinsamen Minister zu beantragen und es ihre Zustimmung voraussehe. Ibidem, GMKPZ 229 od 24. II 1879. godine. 44) Vidi: H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, str. 23; F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nansija, str. 16. 45) Zadnja sjednica bosanske komisije odr zana je 27. maja 1879. godine. H. K a p i d zi c, op. cit. str. 23. 46) HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 230 od 1. III 1879.

28

Grof K. Tisza odbacio je predlo zeni na cin postupaka i kategori cki odmah zahtijevao da mo ze parlamentu podnijeti nacrt zakona o bosanskoj upravi. On je time uslovljavao svoj daljnji opstanak na celu ugarske vlade, jer je smatrao da bez takvog ovla stenja ne bi mogao zadugo biti gospodar situacije u zemlji.47) Tisza, medutim, nije preuzimao odgovornost ni garantovao da ve cina u ugarskom parlamentu ne ce zahtijevati vi se nego sto pru za vladin nacrt, ali je bio spreman sve u ciniti da zakon progura.48) Tiszino stanovi ste nai slo je na otpor austrijske vlade, ozbiljne prigovore cara i rezervisanost grofa Andr assy-ja. Car je, ipak popu staju ci madarskom pritisku, op cenito odobravao sadr zaj predlo zenog nacrta, ocjenjuju ci da on ne sadr zi ni sta sto ne bi ve c bilo utvrdeno u postoje cim zakonima. Tada se on jedino suprotstavio odredbi koja je imala smisla da osigura u ce s ce parlamenta pri odredivanju denitivnog dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine, smatraju ci ina ce da parlamenti nemaju pravo da donose organizacione propise za zemlju koja je za njih tuda.49) Sli cne rezerve izrazio je i Andr assy, koji je bio protiv da sama vlada izjavi da je za upravljenje Bosnom potreban jedan novi zakon i da s njesenje. On jo s nije mogao sebi ne strane dode inicijativa za njegovo podno da predo ci na koji ce na cin mo ci obje legislative, u kojima predstavnici Bosne nisu zastupljeni, donijeti zakone o upravljanju zemljom i vjerovao je da bi se u slu caju ingerencije parlamenta u pitanjima bosanske uprave moralo priznati stanovnicima Bosne i Hercegovine da sau cestvuju,50)
47) Ministerpr asident von Tisza h alt im Geiste der Verfassung nichts anders f ur m oglich, als dass die intermistische Administration und Okkupation Bosniens und der Herzegowina, welche die Folge einer gemeinsamen ausw artigen und militerischen Aktion sind, nur als eine gemeinsame Angelegenheit betrachtet und behandelt werden, wie es f ur gemeinsame Angelegenheiten bestimmt ist. Dagegen vermag es Sprecher nicht als u ber ussig zu erkl aren, dass dies durch ein Gesetz ausgesprochen werde, ebensowie die Regierung jedes Staatsgebietes der Monarchie eigentlich auch einer Erm achtigung bedarf, um auf die fragliche Angelegenheit Einuss zu nehmen .... Weil Sprecher den Wunsch nach der Gesetzvorlage f ur einen berechtigten halten muss, k onnte er ohne die Erm achtigung zur Einbringung des Entwurfes die Gesch afte nicht fortf uren .... deshalb glaubt Sprecher auf die Dauer ohne die Erm achtigung zur Einbringung des bez uglichen Geseztes nicht Herr der Situation bleiben zu k onnen. Ibidem 48) Ibidem 49) Nur bei dem 4 des Entwurfes sollte die Erw ahnung der Verwaltung entfallen, denn der Paragra kann nur Sinn haben, dass die Parlamente mitzusprechen haben, wenn es sich die denitive staatsrechtliche Stellung Bosniens handelt. Dagegen w are es nicht zu raten und es h atten die Parlamente auch keine Compatenz dazu, dass ihnen die Organisationsvorschriften f ur das Land, welches f ur sie fremdes ist, vorgelegt werden. Ibidem 50) Ibidem

29

 sto je opet tada bilo izvan svih kombinacija u austrougarskoj politici. Andr assy je stoga zagovarao svoj prijedlog, cije bi prihvatanje stvarno zna cilo samo jedan postupak koji bi odgodio rje senje problema. U pitanju tretmana bosanske uprave kao zajedni ckog posla u principu je ve c postojala saglasnost izmedu austrijske i ugarske vlade. Razlike su se odnosile samo na na cin postupka prema legislativama, jer je austrijska vlada i dalje bila protiv da se donosi poseban zakon, iako se u osnovi pridru zila carevoj ocjeni madarskog nacrta. Ali, dok je car u toku daljeg razmatranja problema cak nabacio pitanje izdavanja jednog posebnog zakona samo za Ugarsku51) austrijski ministri ostali su pri svom stanovi stu. Oni su upozorili da, ako jedna vlada prizna nedovoljnost pravne osnove, ni druga vlada ne bi vi se mogla ostati na postavljenoj tezi, jer su nagodbenja cki zakoni u oba dijela Monarhije u biti isti. Argumentiraju ci austrijsko gledi ste grof Taae je istakao da ako je stanovi ste vlade da je sve ve c regulisano, onda se legislativama ne smije jo s jedanput priznati pravo da odlu cuju da li je to stvarno slu caj jer se tada mo ze desiti da se citavo pitanje oglasi za nezajedni cko. On je u tom vidio opasnost bilo da se zakonski nacrt podnese u oba ili samo u jednom parlamentu. Taae je sumnjao i u mogu cnost da se u oba dijela Monarhije mogu posti ci saglasni zakoni. Umjesto umirenja javnosti, tamo gdje je to ina ce bilo nu zno, nastale bi, po mi sljenju grofa Taae-a, samo nove komplikacije. Stoga je trebalo da obje vlade u parlamentima saglasno izjave da je pitanje regulisano u granicama kompetencija po ve c postoje cim zakonima. Po shvatanju austrijske vlade, jedan va ze ci zakon bilo bi nemogu ce jo s jedanput ponovo donijeti.52) Medutim, car Franz Joseph I, zele ci da izbjegne krizu u Ugarskoj, bio je za to da se postigne kompromis izmedu vlada. On je sugerisao da se ponovo razmotri pitanje jednog posebnog zakona o upravljanju Bosnom za Ugarsku, a takode i ispita mogu cnost da se i u Cislajtaniji donese zakon.53) U takvoj situaciji ni austrijski ministri nisu mogli biti ve ci legitimisti od cara, ma koliko da su podozrijevali od politi ckih implikacija koje bi moglo izazvati podno senje jednog takvog zakonskog nacrta u Austriji. Mada je i dalje zadr zala mi sljenje da zakon nije potreban, austrijska vlada je iz obzira prema ugarskom stanovi stu izradila jedan prijedlog zakona koji je imao formu konvencije o uredenju provizorne uprave u
51) Seine Majest at geruhen zu bemerken, dass es allerdings nicht erfreulich w are, wenn f ur Ungarn allein ein Gesetz erlassen werden m usste, allein der Vorgang k onnte durch die abweichende Methode erkl art werden, welche hier gebrauchlich ist. Ibidem 52) Ibidem 53) Ibidem

30

Bosni i Hercegovini. Konvencija bi, prema rije cima Stremayra, imala samo svrhu da stiti i precizira prava oba dijela Monarhije.54) Medutim, ugarska vlada je odmah ocijenila austrijski prijedlog kao neprihvatljiv ve c i u formalnom pogledu. Preuzimaju ci argumente, kojima su se doskora slu zili clanovi austrijske vlade prilikom suprotstavljanja ugarskom zahtjevu za podno senje zakonskog nacrta, ugarska vlada je odbijanje austrijskog prijedloga motivisala time sto bi zaklju cenje jedne formalne konvencije o upravljnju Bosnom i Hercegovinom vodilo shvatanju da je ve c sada u tom pogledu nu zno da se sklopi nova dr zavnopravna i privredna nagodba izmedu oba dijela Monarhije.55) Ne mijenjaju ci u biti svoje gledi ste ugarska vlada je smatrala da je potreban samo takav zakonski nacrt da bi se ve c utvrdeni princip u pogledu zajedni ckih poslova primijenio na jedan konkretan slu caj, koji se nije mogao predvidjeti prilikom dono senja nagodbenja ckih zakona. Stoga je smatrala suvi snim formalno zaklju cenje jedne konvencije. Ona je i dalje stajala na stanovi stu da je nu zno da vlade obje dr zave Monarhije dobiju zakonom od svojih parlamenata ovla stenje da mogu vr siti
Sie (die o sterreichische Regierung primjedba D z. J.) sei n amlich der Ansicht, dass es eines Gesetzes eigentlich gar nicht bed urfe, sie habe nur der ungarischen Auassung zu Liebe in eine diesf allige Vorlage eingewilligt und es k onne, nach ihrer Meinung, der Zweck der Vorlage nur der sein, die Rechte der beiderseitigen Regierungen zu wahren und zu pr azisieren. Hief ur erscheine der o sterreichischen Regierung der Weg eines Ubereinkommens der richtigere zu sein. Ibidem. GMKPZ 234 od 23. IV 1879. I pored svih traganja u Haus-Hof und Staatsarhivu, Kriegsarchivu i Verwaltungsarchivu u Be cu kao i Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu nismo mogli prona ci nacrte zakona koje su predlagale austrijska i ugarska vlada, pa je njihov bitan sadr zaj mogu ce donekle rekonstruisati samo iz diskusija na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca i ugarske vlade. Zapisnici sjednica austrijske vlade iz ovog razdoblja su propali. Istra zivanjem u Budimpe sti eventualno bi se mogli prona ci pomenuti zakonski nacrti. 55) Nachdem der Entwurf vorgelesen wurde ...nde der Ministerrat denselben schon auch in formeller Hinsicht f ur unannehmbar. Der Ministerrat w urde es n amlich nicht f ur zweckm assig halten, dass hinsichtlich der provisorischen Verwaltung der okkupierten Provinzen sowie in Betre der Regelung der Ingerenz der beiden Legislativen auf die Angelegenheiten zwischen den Regierungen der beiden Staaten der Monarchie eine formel le Convention abgeschlossen werde, wie es nach dem Osterr. Entwurfe geplant wird, da dies zu der Auassung f uhren w urde, als ob in dieser Angelegenheit schon dermalen die Notwendigkeit eines neuen staatsrechtlichen und wirtschaftlichen Ausgleiches zwischen der beiden Teile der Monarchie vorhanden w are, wo doch die Unrichtigkeit dieser Auassung bei Gelegenheit der in dieser Angelegenheit abgehaltenen Conferenz am meisten von Seite der Mitgilder der o sterr. Regierung betont wurde. HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle.C.Z. XVIII od 4. IV 1879; Stav ugarske vlade grof Tisza je ukratko rezimirao na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 23. IV 1879. HHStA, PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle, GMKPZ 234.
54)

31

uticaj na uredenje bosanskohercegova cke uprave, kako bi u slu caju ako eventualno prihodi okupiranih provincija ne bi pokrivali tro skove redovne administracije, takve izdatke za upravu mogle odobriti delegacije uz odgovornost obje vlade vlastitim legislativama.56) Ovakvo madarsko stanovi ste je razumljivo, ako se uzme u obzir da je zakon o nagodbi osiguravao puni paritet ugarskoj vladi u pogledu uticaja na vodenje zajedni ckih poslova, dok je u ksiranju zajedni ckih izdataka ugarska u cestvovala tada sa 31,4%. Pretresaju ci austrijski nacrt na sjednici od 4. aprila 1879. godine ugarska vlada je konstatovala da je za nju osobito neprihvatljiva ova odredba predlo zene konvencije, koja je predvidjela da se odmah utvrde za oba dijela Monarhije prava i zahtjevi za materijalnu naknadu koji proizilaze iz upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Ovaj prijedlog bio je za Ugarsku, kao privredno i nansijski slabijeg partnera, o cito nepovoljan, jer bi pored ostalog vodilo izmjeni kvotnog odnosa na njenu stetu. Ugarska vlada je ina ce odbacivala ovaj austrijski prijedlog sa obrazlo zenjem da njegovo prihvatanje ne bi zna cilo samo priznanje da je povodom Bosne i Hercegovine nu zna jedna nova nagodba, nego bi to imalo i neizbje znu posljedicu da vi se ne bi moglo biti govora samo o izvr senju Berlinskog mandata ve c bi se radilo o ne cem drugom. Austrijski prijedlog je, prema mi sljenju ugarske vlade, implicirao gledi ste da se treba ve c pobrinuti za podjelu Bosne i Hercegovine kao i tro skova za njeno zadobijanje.57) Da tako ne sto i s obzirom na unutra snju situaciju nije moglo tada da ude u politi cke kalkulacije Tiszine vlade, stoji van diskusije. Ugarska vlada je formirala svoje zaklju cke tako sto je insistirala da se prihvati njen nacrt u koji bi se moglo unijeti jo s odredaba iz austrijskog prijedloga da se subvencije Monarhije za javne gradevine i druge izdatke sli cne prirode u Bosni i Hercegovini mogu dati samo na osnovu saglasnosti obje legislative; dalje da se carine, gradnja zeljeznica i oni indirektni porezi koji se u obje dr zave Monarhije upravljaju po cin reguli su i u zajedni cki utvrdenim istovjetnim zakonima, na isti na Bosni i Hercegovini. Nasuprot ovome, ugarska vlada je tada smatrala da monetarna pitanja treba iz zakona posve izostaviti. Zanimljivo je da ugarska vlada nije dala nu znim da se u oba parlamenta podnesu sasvim identi cni zakonski nacrti, nego je samo isticala potrebu da oni sadr ze na celno jednake odredbe,58) sto donekle podsje ca na na cin dono senja nagodbenja ckih zakona. Ugarskoj vladi bilo je ina ce posebno stalo da se problem sto prije rije si, kako bi mogla odmah poslije uskr snjih ferija
Ibidem HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, C. Z. XVIII od 4. IV 1879. 58) Ibidem
57) 56)

32

podnijeti parlamentu nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, jer je grof K.Tisza u tom smislu dao i obe canje svojoj partiji.59) Na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca 23. i 24. aprila 1879. godine nastavljena je diskusija o predlo zenim nacrtima, ciji je rezultat bio da je kombinovanjem oba prijedloga izgradena prva verzija zakonskog nacrta koju su prihvatale obje vlade. Usvojeni tekst sadr zavao je odredbe da se vlada svake polovine Monarhije ovla s cuje da u smislu postoje cih zakona za zajedni cke poslove vr si uz ustavnu odgovornost uticaj na provizornu bosanskohercegova cku upravu ( 1) i da u cestvuje na svim vije canjima koja se odr zavaju u Zajedni ckom ministarstvu o pravcu i principima pomenute uprave ( 2). Nagla seno je da upravu treba voditi tako da tro skove pokriva vlastitim prihodima, a ako to ne bude odmah sasvim mogu ce, potrebne sume za pokri ce redovne administracije utvrdi ce se u smislu zakona, a zajedni cke poslove u sporazumu sa vladama oba dijela Monarhije. Ukoliko bi se za invescne izdatke koji ne ticije u trajne objekte, kao za javne gradevine i sli spadaju u okvir teku ce uprave tra zila posebna sredstva od Monarhije, ona se mogu odobriti samo na osnovu saglasnih zakona donesenih u oba dijela Monarhije ( 3). Na isti na cin trebalo je utvrditi i na cela po kojima ce se regulisati carinske institucije, indirektni porezi koji se u oba dijela Monarhije upravljaju po jednakim zakonima, monetarna pitanja i gradnja zeljeznica ( 4). Takode se predvidalo da je za svaku izmjenu odnosa Bosne i Hercegovine prema Monarhiji potrebna saglasnost zakonodavnih tijela u Austriji i Ugarskoj ( 5).60) Ova posljednja odredba na kojoj je toliko insistirala ugarska vlada da bi se osigurala od eventualnih jednostranih rje senja koja bi bila suprotna madarskim interesima, okrenula se docnije i protiv istorijsko-pravnih revandikacija ce, prihvatanje ovakvog nacrta, Madara prema Bosni i Hercegovini. Ina koji ce poslije biti ne sto modiciran, zna cilo je potpuno odstupanje cara i austrijske vlade od svojih prvobitnih stanovi sta i punu armaciju osnovnih gledi sta ugarske vlade. Prva izmjena ovog nacrta usvojena je uskoro na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca koja je odr zana 1. maja 1879. godine pod predsjedni stvom cara i uz prisustvo vlada obje polovine. Tada je denitivno utvrden tekst nacrta uporednog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koje su austrijska i ugarska vlada docnije podijelile svojim parlamentima. Ova sjednica je takode obilje zila kraj prve faze pregovora o pitanju uklju cenja Bosne i Hercegovine u
59) Ibidem; HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 237 od 1. V 1879. 60) HHStA, PA XL Interna K.291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 235 od 24. IV 1879.

33

zajedni cko carinsko podru cje Monarhije, pa su tom prilikom formulisana i osnovna na cela i data uputstva carinskoj i trgovinskoj konferenciji za izradu odgovaraju ceg zakonskog nacrta.61) Karakteristi cno je da su ove mjere, koje su de facto bile usmjerene na anuliranje sultanova suvereniteta, koincidirale sa zaklju cenjem konvencije sa Turskom od 21. aprila 1879. godine, kojom su od strane Austro-Ugarske ponovo formalno priznata suverena prava sultana nad Bosnom i Hercegovinom. Inicijativa za izmjenu nacrta zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom do sla je do samog cara. On je skrenuo pa znju na odredbu koja je predvidjela da se za gradnju zeljeznica mora tra ziti saglasnost legislativa cak i onda ako bi se jedna pruga gradila i bez ikakvog nansijskog optere cenja Monarhije ( 4). Time bi se, prema mi sljenju cara, priznala ve ca prava zakonodavnim tijelima u pogledu Bosne i Hercegovine nego sto ih imaju u vlastitoj zemlji. Osim toga, car je izra zavao bojazan da bi na taj na cin i oko jedne zeljezni cke pruge, koja ne bi ni sta ko stala Monarhiju, mogle nastati takve razlike u stanovi stima izmedu dva parlamenta koje bi bilo te sko izgladiti.62) Svrha pomenute odredbe bila je, medutim, prema rije cima austrijskog ministra trgovine Chlumeckog da onemogu ci da se u Bosni i Hercegovini grade zeljezni cke pruge koje bi bile protivne interesima jedne ili druge dr zavne polovine.63) Grofu K.Tiszi bilo je i iz trenutnih politi ckih razloga posebno stalo do jedne takve odredbe. On se nadao da ce lak se suzbiti jo s uvijek jaku opoziciju u donjem domu protiv, tek nakon dugih pregovora, utana cene gradnje zeljeznice Sisak - Novi, ako se ugarskom parlamentu pru zi sredstvo da mo ze sprije citi dalju izgradnju bosanske pruge od Banja Luke u pravcu Orijenta.64) Car je ovom suprotstavio svoje mi sljenje da bi interesi obje polovine Monarhije bili dovoljno za sti ceni ako se samo vladama osigura uticaj na gradnju zeljeznica u Bosni i Hercegovini. On je takode smatrao da upravo poszeljeznica od Banja tignuti sporazum izmedu vlada i date obaveze da se Luke ne ce produ ziti prema Solunu i Carigradu prije izgradnje linije preko Beograda dolinom Neretve, predstavlja dovoljnu garanciju da veza sa Orijentom preko Bosne ne ce biti uspostavljena prije priklju cenja preko Srbije,65) na kome su u prvom redu insistirali Madari. Na kraju je usvojeno kompromisno rje senje koje je predlo zio ugarski ministar nansija grof Szapary. Legislativama je uskra cena ingerencija kod gradnje onih pruga za koje se ne tra zi da ih Monarhija plati iz svojih sredstava.
61) 62) 63) 64) 65)

Ibidem; GMKPZ 237 od 1. V 1879. Ibidem Ibidem Ibidem Ibidem

34

U slu caju kada ne dolaze u obzir subvencije Monarhije, obezbjeduje se samo uticaj obje vlade. U skladu sa ovim izvr sena je i modikacija ( 2,3,4) zakonskog nacrta i kona cno formulisan identi can prijedlog za oba parlamenta.66) Medutim, treba napomenuti da su u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske uprave, izuzev pruge Bosanski Brod - Zenica koja je izgradena iz okupacionog kredita, sve zemaljske zeljeznice gradene isklju civo na teret bosanskog erara. Jedino za realizaciju velikog programa izgradnje zeljeznica u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat bile su predvidene subvencije od strane Monarhije.67) Kako razmatranje ovog problema, kao i uop ste pitanje primjene zakonskih odredaba prelazi okvire zadatka ovog rada, mo zemo samo konstatovati da se ingerencija zakonodavnih tijela oba dijela Monarhije u pogledu odobravanja sredstava za gradnju bosanskohercegova ckih zeljeznica nije ograni cila na slu cajeve predvidene samo u zakonu iz 1880. godine. Ona je bila prakti cno pro sirena i na davanje saglasnosti i za one nansijske operacije koje su isklju civo teretile prihode Bosne i Hercegovine. Na inicijativu predstavnika Ministarstva rata, Zajedni cko ministarsko vije ce konstatovalo je prilikom utvrdivanja zakonskog nacrta da ce se odredbe zakona odnositi samo na civilnu upravu, a ne i na pokri ce okupacionih tro skova. Tako je trebalo da delegacije i dalje budu kompetentne za izdatke za smje staj trupa, za tro skove transporta za potrebe vojske, kao i za rashode lokalnih vojnih vlasti. Takode se ovo imalo odnositi i na sve gradnje koje su iz vojnih razloga bile neophodno potrebne isklju civo za odr zanje okupacije.68) Medutim, ovakva interpretacija nije bila dugog vijeka. Grof Tisza je ve c koncem 1879. godine u ime ugarske vlade zahtijevao da se bosanska uprava ne samo sama izdr zava iz vlastitih sredstava nego da, ako ne odmah, a ono u slijede cim godinama u cestvuje i u pokrivanju tro skova vojne okupacije.69) Prema rije cima grofa Taae-a, austrijska i ugarska vlada imale su specijalnu zada cu da paze da Bosni i Hercegovini ne
66) Ibidem; HHStA, Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 Bosnien, R esum e der Beschl usse der in der Zeit von 21 bis 25 April 1.3. (1879 - napomena D z. J.) stattgehabten gemeinsamen Minister-Conferenzen rektiziert nach dem Ergebnisse des unter Allerh ochsten Vorsitze am 1. Mai 1.J. abgehaltenen Ministerrates; 13 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses -IX Session. 67) Vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegova ckog zeljezni ckog programa iz godine 1913, Radovi, izd. Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 119-137. 68) Kao napomene 60 i 61. 69) HHStA, PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 234 od 16. XI 1879.

35

zatrebaju subvencije Monarhije.70) I dok se za 1879. godinu predvidjelo da treba za potrebe bosanskohercegova cke uprave iz okupacionog kredita dati kao predujam iznos od oko 2 miliona forinti, ra cunaju ci tu i tro skove za repatriranje izbjeglica,71) ve c za 1880. godinu nije bila bosanskom bud zetu predvidena nikakva dotacija ili pak pozajmica sa strane. U njega nisu bili uneseni samo rashodi za redovnu upravu (oni su u sumi od 5,740.000 .u cestvovali samo sa 3,100.000. .) nego i niz vanrednih izdataka od kojih su neki, kao za izgradnju baraka za smje staj vojske (500.000 .)72) predstavljali sastavni dio vojnih okupacionih tro skova. I za ceste, cija je gradnja odmah po okupaciji nansirana iz okupacionog kredita, bilo je za 1880. godinu preliminarno cisto strate ske predvideno iz zemaljskih sredstava 500.000 . Tako je i ceste od Vi segrada i Cajni ca prema granici Novopazarskog sand zaka, po jednoj posebnoj odluci Zajedni ckog ministarskog vije ca u prolje ce 1880. godine, trebalo da se grade iz bud zeta Bosne i Hercegovine. Jediciji su tro skovi bili prora cunati ni motiv za gradenje pomenutih cesta, na 259.000 . bio je da se uspostavi sigurnija i lak sa veza sa trupama na podru cju Lima.73) Cilj ovih mjera bilo je smanjenje tro skova okupacije koje je trebalo da snosi Monarhija, a na cemu su osobito insistirale delegacije.
HHStA, PA XL Interna K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 252 od 14. I 1880. Stoga su austrijska i ugarska vlada odbile da daju svoju saglasnost na bosanski bud zet za 1880. godinu u iznosu od 7,255.645 Fl., koji je predlo zio vojvoda od W urtenberga kao poglavar zemlje, nego su obje vlade dale svoj pristanak na visinu bud zeta od 5,740.000 . Kao napomena 69. 71) HHStA, PA XL Interna K. 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ od 17. I 1879, GMKPZ 226 od 18.I 1879. Ina ce ministar rata Bylandt izjavio je po cetkom 1880. da ve c likvidirana potra zivanja vojne uprave od Bosne i Hercegovine iznose 526.000 . Iako obra cun uzajamnih dugovanja i potra zivanja nije jo s bio zavr sen, ipak je konstatovano da i vojna uprava duguje zemaljskoj iznose za drvo i ugalj, jer je od po cetka okupacije vojska uzimala bez ikakve naknade iz bosanskih suma ogrijev, gradevinsko drvo za barake i zeljezni cke pragove. Bilo je malo izgleda da se ovo plati, ali je skrenuta pa znja da se ubudu ce jasno odvoji imetak zemlje i vojnog erara. F ur die Zukunft wird es jedoch notwendig sein, dass Seine Exzellenz der Reichskriegsminister ersucht werden, solchen regellosen Zust anden durch energische Einwirkung auf die ihm unterstehender Organe zu steuern, damit Soll und Haben Milit ar-Aerars wie der Regierung klar gestellt und die Ressursen des nanziell so gering dotierten Landes nicht geschm alert werden. HHStA, PA Interna XL K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 257 od 3. III 1880. 72) HHStA, PA XL Interna K. 292 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 252 od 14. I 1880. 73) Ibidem, GMK PZ 264 od 23. IV 1880.
70)

36

Ovo su bili prvi koraci u jednoj praksi, u cinjeni pred ili neposredno poslije usvajanja u parlamentima zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koji ve c sami za sebe govore kako o politici Monarhije prema okupiranim pokrajinama tako i o njenim nansijskim mogu cnostima kao velesile. U kontekstu ostalih okolnosti oni bacaju posebno svjetlo na pitanje za sto je nova uprava u Bosni i Hercegovini odmah zavela onako rigoroznu skalnu politiku74) i u pogledu svih svojih potreba isklju civo se ubudu ce orijentisala na sredstva Bosne i Hercegovine. Stoga nije nikada u toku austrougarske vladavine do slo do primjene zakonske odredbe da delegacije iz zajedni ckih sredstava Monarhije pokrivaju decit u bosanskohercegova ckom zemaljskom bud zetu. * * * c bila denitivno postignuta Mada je medu vladama Monarhije ve saglasnost koja na cela treba ozakoniti za upravljanje Bosnom i Hercegovinom u praksi su se, medutim, i prije dono senja zakona pojavili ozbiljni problemi koji su potakli cara da sazove krajem 1879. godine sjednicu Zajedni ckog ministarstva s ciljem da se utvrdi kako treba ubudu ce Zajedni cka vlada da tretira pitanje Bosne i Hercegovine da bi se sprije cila suvi sna mije sanja drugih faktora. Povod ovome bila je ve c izra zena tendencija, osobito kod ugarske vlade, da obje vlade direktno u cestvuju u rje savanju pojedinih konkretnih pitanja iz domena uprave, kao npr. kod imenovanja biskupa u Bosni, utvrdivanja zemaljskog bud zeta i dr. Konstatovano je da za takvu praksu nema osnova u predlo zenom zakonu, cije su norme smatrane de facto va ze cim za vlade i prije njegovog usvajanja i sankcionisanja. Car je tom prilikom precizirao svoje stanovi ste u pogledu primjene osnovnih na cela za vodenje bosanskohercegova cke uprave. On je smatrao da je nu zno dr zati se principa i da se izdaci pokrivaju prihodima, ali unutar tog okvira Zajedni cka vlada morala je zadr zati slobodu kretanja. Car je vjerovao da ni sta ne bi ote zalo konsolidaciju vladinog autoriteta kao ovisnost o vladama obje polovine Monarhije. Stoga, mada je smatrao da im se mora priznati u pogledu Bosne onaj uticaj koji im pripada u svim zajedni ckim poslovima, stajao je na stanovi stu da iz toga ne bi smjelo proiza ci njihovo stalno u ce s ce u pojedina cnim aktima Zajedni cke vlade.75) Po carevom
74) O nansijskom sistemu i politici poslije okupacije vidi: H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882 godine, str. 48-56. 75) Seine Majest at halten es f ur geboten an dem Grundsatze festzuhalten dass die Auslagen durch die Einahmen gedeckt werden m ussen, daf ur innerhalb dieses Rahmens die gemeinsame Regierung die Freiheit der Bewegung behalten m usse. Es unterliege keinem Anstande dies auch nach Aussen hin und insbesondere dem Lande gegen uber durch faits accomplis zu manifestieren, weil nichts die Konsolidierung der

37

mi sljenju i u isklju civo internim poslovima Bosne i Hercegovine bio bi dopustiv uticaj ovih vlada, pa cak i delegacija ili legislativa onda kad se cajevima od njih zahtijevaju subvencije ili kad se u zato predvidenim slu mora apelovati na legislative. Prema carevoj interpretaciji, predstavni cka tijela, medutim, nisu mogla imati nikakvo drugo zakonodavno ili bud zetsko pravo nad Bosnom i Hercegovinom. Njima je samo prije votiranja kredita trebalo dati sva potrebna obja snjenja ali je ispunjenje zelja, koje bi predstavni cki organi mogli tom prilikom izraziti u pogledu bosanske uprave, moglo biti samo stvar Zajedni cke vlade.76) znje koje su bile suprotne intencijama cara i Zajedni cMedutim, te kog ministarstva manifestovale su se ve c prilikom pretresanja zakonskog nacrta u parlamentima. Tada je najprije u donjem domu ugarskog parlamenta izmijenjen vladin nacrt tako sto je sada u tekst (1) jo s unesena i izri cita odredba da provizornu upravu Bosne i Hercegovine treba da vodi Zajedni cko ministarstvo. Istovremeno je preformulisan i 2 u tom smislu da je utvrdivanje principa i pravca pomenute uprave i izgradnje zeljeznica trebalo da se vr si uz sporazum sa vladama oba dijela Monarhije, za razliku od predlo zenog nacrta, koji je predvidao samo u ce s ce obje vlade na vije canjima u Zajedni ckom ministarstvu o navedenim pitanjima.77) Ovu izmjenu, kojom je jo s ja ce izra zeno pravo ugarske i austrijske vlade da vr se uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, usvojio je i austrijski parlament, a ona je zatim bila sankcionisana i od strane vladara. U praksi su i parlamenti svoju kompetenciju u odnosu na Bosnu i Hercegovinu pro sirili i na takve poslove iz kojih je samo potencijalno moglo proizi ci nansijsko optere cenje za Monarhiju (odobravanje podizanja zajmova na teret BiH za gradnju zeljeznica i druge investicije), iako u pogledu njih po odredbama zakona o upravi i uklju cenju obje pokrajine u zajedni cko carinsko podru cje Monarhije nije bila predvidena ingerencija legislativa.78)
Regierungsautorit at so sehr erschweren w urde, als eine Abh angigkeit von den beiden Landesministerien ... Wenn auch den beiden Landesministerien bez uglich Bosniens jene Einussnahme zugestanden werden muss, welche ihnen auf alle gemeinsame Angelegenheiten zukommt, so d urfe sich daraus jedoch keine fortgesetzte Teilnahme an den einzelnen Regierungsakten herausbilden. HHStA, PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 244 od 26. XI 1879. 76) Ibidem 77) Bericht des Ausschusses u ber die Regierungsvorlage, betreend Bosniens und der Herzegovina, Wien 16. I 1880. 119 der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses. IX Session Beilagenband 2. Izvjestilac i autor izvje staja bio je E.v. Plener, istaknuti predstavnik njema cke liberalne stranke. 78) Uporedi: Bericht u ber die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina 1906, Wien 1906, str. 23-25; F. S c h m i d, op. cit. str. 22-25.

38

Ovakva praksa bila je u prvom redu rezultat nastojanja Madara da dalje armi su svoja gledi sta koja su bila najpotpunije izra zena u jednom zaklju cku ugarske vlade iz 1891. godine. Prema stanovi stu ugarske vlade, Zajedni cko ministarstvo, odnosno zajedni cki ministar nansija koji je vodio upravu BiH, nije u pitanjima upravljanja Bosnom donosio naredbe na osnovu svog vlastitog djelokruga, nego kao izabrani mandator legislativa, odnosno vlada obje dr zave Monarhije. Stoga je ugarska vlada smatrala da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obje dr zave ovisi koliko ce oni sebi pridr zati neposrednog uticaja na upravu okupiranih provincija koju su oni sporazumno povjerili jednom tre cem organu.79) Ovo je bila polazna osnova za madarsku interpretaciju zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja je bila u skladu sa op stim stavom Madara prema zajedni ckim poslovima i organima. Ona jo s jasnije pokazuje dublje motive za sto je ugarska vlada svojevremeno tra zila da parlamenti ozakone na cela za upravljanje BiH. Intencije Madara bile su u prvom redu usmjerene protiv izgradnje jedne nove direktne op stedr zavne uprave u sklopu Zajedni ckog ministarstva nansija, koja je mogla da oja ca zajedni cke dr zavne organe i time potencijalno ugrozi znje ka sve ve coj dr zavnoj samostalnosti Ugardualizam i madarske te ske. Ugarska vlada je uspjela da bude formalno ozakonjeno u ce s ce vi se faktora sa raznim kompetencijama u vrhovnom vodenju bosanske politike, pa je i politika Zajedni ckog ministarstva nansija trebala da bude rezultat razli citih, vrlo cesto divergentnih interesa. Ali, s obzirom na komplikovani i nedovr seni ustavni okvir unutar kojeg je Zajedni cko ministarstvo nansija imalo da obavlja svoju funkciju vrhovnog organa bosanskohercegova cke uprave, njegova stvarna djelatnost i njeni rezultati ovisili su ne toliko od ozakonjenih na cela, koliko od razvoja realnog sto bolji modus odnosa snaga i umje snosti da sa drugim faktorima nade vivendi.80)
79) ... denn das gemeinsame Ministerium, respektive der gemeinsame Finanzminister, indem er die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina leitet und in den daraufbez uglichen Angelegenheiten Verf ugungen trit, -verf ugt nicht auf Grund seines eigenen Wirkungskreises, sondern als der zur Leitung dieser Angelegenheiten erw ahlte Mandator der Gesetzgebungen, bzw. der Regierungen der beiden Entschliessung der Gestezgebungen bzw. Regierungen der beiden Staaten der Monarchie abh angt, welches Mass unmittelbaren Einusses und Einspruches sie f ur sich vorzubehalten w unschen und f ur notwendig nden, indem sie im gemeinsamen Einvernehmen mit der Verwaltung der okkupierten Provinzen ein drittes Organ betrauen. HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle C.Z.L. od 18. XII 1891. 80) Vidi: F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nansija, str. 16 i dalje.

39

Samim odredbama zakona o upravljanju BiH op cenito je odreden zi ste odnos uprave okupiranih zemalja prema Monarhiji. Medutim, te zakona le zalo je prije svega na nansijskom pravu i onom dijelu materijalnog zakonodavnog prava koje se odnosilo na najzna cajnija privredna pitanja. Podjela bud zetskog prava izmedu delegacija i legislativa u pogledu odobravanja subvencija BiH ( 3) bila je u duhu ozakonjecke uprave ( 1 i 2). nih op stih na cela o vodenju bosanskohercegova Kako je Zajedni cka vlada imala da vodi bosansku upravu kao jedan novi zajedni cki posao, to je iz njenog op steg odnosa prema delegacijama proizilazilo i pravo delegacija da votiraju eventualne subvencije za pokri ce redovnih izdataka te uprave. Stoga im je, radi poznavanja situacije, dostavljen na znanje izvje staj o upravi i zemaljski bud zet. Ali delegacije, usljed opadanja njihovog zna caja nisu mogle ste ci pravo da odobravaju bosanskohercegova cki bud zet, niti su rezolucije koje su one usvajale u pitanjima iz djelokruga iz bosanskohercegova cke uprave obavezivale zajedni cku vladu.81) S druge strane, u skladu sa na celom da vlade oba dijela Monarhije vr se uticaj na vodenje bosanske uprave i da saodlu cuju o preduzimanju ve cih investicija, kao sto je gradnja zeljeznica, eventualne subvencije Monarhije za takve investicije mogli su po zakonu odobriti samo parlamenti kojima su obje vlade bile odgovorne. Krupniji izdaci Monarhije, koje bi iziskivale takve subvencije, tangirale su nansijske interese obje polovine koje bi ina ce za njih morale pribaviti sredstva. Ovim bud zetskim pravom legislativa nije stvoren samo jedan izuzetak od bud zetskog prava delegacija nego i jedna druga pravna norma, koja
81) T. D a n t s c h e r v. K o l l e s b e r g, koji je medu austrijskim pravnicima bio najekstremniji predstavnik gledi sta da su dr zavnopravni odnosi izmedu Austrije i Ugarske bili jo s u zi od realne unije, nije smatrao delegacije odborima parlamenta nego zakonodavnim tijelima za zajedni cke poslove za cijelu Monarhiju. U skladu sa svojim, ina ce neprihvatljivim stanovi stem da je Austro-Ugarska savezna dr zava, on je osporavao organima pojedinih dr zava kompetenciju i pravo odlu civanja u zajedni ckim poslovima, pa prema tome i u pitanjima Bosne i Hercegovine. Prema njegovom mi sljenju u zakonodavnom regulisanju bosanskih poslova, ukoliko ono uop ste treba da uslijedi na ustavan na cin, bile bi kompetentne samo delegacije, Zajedni cko ministarstvo i car. Stoga je on dr zao da su za zajedni cke dr zavne organe bili neobavezni i neva ze ci kako zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880, tako i zakoni koji se ti cu gradnje bosanskih zeljeznica doneseni u oba dijela Monarhije. Svoja gledi sta D a n t s c h e r je izlo zio u radovima: Der monarchistische Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der Berliner Vertrag nebst der bosnischen Vorlage. Wien 1880. i Oesterreich und die bosnischen bahnen. Eine staatsrechtliche Er orterung. Wien 1901. Dantscherova shvatanja koja su bila protivna dr zavnopravnoj praksi odmah je podvrgao kritici G. J e l l i n e k, zastupnik koncepcije o Monarhiji kao cisto realnoj uniji izmedu Austrije i Ugarske u djelu: Die Lehre von den Staatenverbindungen. Wien 1882, str. 226-251.

40

je slijedila iz polo zaja obje vlade prema bosanskoj upravi, kako je on u zakonu bio koncipiran.82) E. v. Plener je ukazao na analognu diobu bud zetskog prava po nagodbenja ckom zakonu o zajedni ckim poslovima. Tako su delegacije odobravale bud zetske izdatke za vojsku i spoljne poslove, dok je za slu caj ako je trebalo uklju citi trajnije nansijske operacije za zajedni cke svrhe u obliku eventualnog zajedni ckog zajma o tome je odluka imala pripasti parlamentima, kao sto im je pripadalo i materijalno zakonodavstvo u pogledu carina koje su progla sene zajedni ckim prihodima.83) Medutim, davanjem pomenutih kompetencija legislativama u odnosu na BiH postavljao se odmah problem kakav ce se krajnji klju c primjenjivati za eventualno u ce s ce oba dijela Monarhije u subvencijama za investicije. Ukazivano je i na te sko ce da se prakti cno povu ce precizna granica izmedu izdataka za teku cu upravu i investicije. S obzirom na to da se smatralo da ce Austrija i Ugarska za pojedine investicione poduhvate imati ve ci ili manji interes, u austrijskom parlamentu je prilikom usvajanja zakona izra zena pretpostavka da ce se uvijek od slu caja do slu caja odrediti poseban kvotni klju c. Takode je bilo zauzeto stanovi ste da treba gledati na sume koje bi bile odobrene Bosni od strane bilo delegacija bilo parlamenata kao na predujmove i o njima voditi posebnu evidenciju, da bi se time osigurala cvrsta osnova za budu ce medunarodnopravno i dr zavnopravno rje senje polo zaja okupiranih zemalja.84) Ovo gledi ste je odgovaralo interesima austrijske polovine i bilo je u su stini sli cno ranijem stanovi stu austrijske vlade izra zenom u toku pregovora o nacrtu zakona, a koje su svojedobno odbili Madari uz motivaciju da tendira aneksiji i podjeli Bosne i Hercegovine. Legislative su pro sirile na BiH i ono paralelno privredno zakonodavstvo koje je po analogiji carinskog i trgovinskog saveza slijedilo iz pripadnosti jedinstvenom carinskom i trgovinskom podru cju Monarhije. Ovo zakonodavno pravo parlamenti su fakti cki ve c vr sili usvajanjem zakona o uklju cenju BiH u zajedni cko carinsko podru cje krajem 1879. godine, koje je prethodilo votiranju zakona o bosanskohercegova ckoj upravi. U zakonu o carinskom ujedinjenju ovo pravo je bilo sire formulisano nego u zakonu o upravi, koji je sadr zavao samo op ca na cela ( 4). Zakon o uklju cenju BiH u zajedni cko carinsko podru cje javljao se, s jedne strane, kao jedna vrsta carinskog i trgovinskog saveza izmedu oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane,
Kao napomena 77. Ibidem 84) Ibidem; Stenographische Protokolle u ber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des o sterreichischen Reichsrates. IX Session, II Band, 42 Sitzung der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1159, 1160.
83) 82)

41

podvrgavao BiH najve cem dijelu postoje ceg i budu ceg privrednog i nansijskog zakonodavstva obje dr zave Monarhije i davao austrijskoj i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencije kod rje savanja cju.85) odredenih konkretnih pitanja na ovom podru Zakon o upravljanju BiH nosio je op cenito izvjesna obilje zja sposirenju kruga zajedrazuma izmedu austrijske i ugarske polovine o pro ni ckih poslova i istovremeno za neka pitanja utvrdivao jednaka na cela tretmana u oba dijela Monarhije. Stoga je i njegovo stupanje na snagu po analogiji zakona o kvotnim prinosima za zajedni cke poslove, dr zavnom dugu i carinsko-trgovinskom savezu bilo povezano sa pretpostavkom da njegove odredbe budu ozakonjenje kako u Austriji tako i u Ugarskoj ( 6).86) Uklju cenje upravljanja BiH u komplikovani mehanizam dualisti ckog sistema na na cin kako su to proponirale odredbe zakona, zna cilo je cenja i odgovornost cinioca koji utvrdivanje odredenih ustavnih ograni cke uprave samo u odnosu su u cestvovali u vodenju bosanskohercegova na Monarhiju. Medutim, u odnosu na samu Bosnu i Hercegovinu uprava je zadr zala apsolutisti cki karakter. Okupirane pokrajine nisu imale svoje predstavni stvo, niti je njihovo stanovni stvo bilo zastupljeno u predstavni ckim organima Austro-Ugarske. Caru, kao nosiocu fakti ckog suvereniteta nad BiH, pripadalo je do dono senja Zemaljskog ustava 1910. godine isklju civo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovima, osim kad je to u posebnim slu cajevima, zbog nansijskih i privrednih interesa obje dr zave Monarhije dolazilo do ingerencije austrijskog i ugarskog parlamenta. Ovakav dr zavnopravni polo zaj okupiranih zemalja dao je povoda E. v. Pleneru da, obrazla zu ci u ime parlamentarnog odbora predlo zeni zakon, u poslani ckoj ku ci Carevinskog vije ca ozna ci status BiH kao najbli zi polo zaj jedne krunske kolonije.87) Ina ce, u pogledu ocjene karaktera statusa okupiranih pokrajina postojale su medu austrijskim pravnicima znatne razlike. Veliki dio gledao je na Bosnu i Hercegovinu kao na Reichsland ili Reichsprovinzen ali su neki, kao npr. F.Tezner, dr zali da se njen pravni odnos prema Monarhiji mo ze prije uporediti sa polo zajem kolonije.88)
Kao napomena 77; F. S c h m i d, op. cit. str. 21; O neposrednim posljedicama uklju cenja Bosne i Hercegovine u zajedni cke carinsko podru cje Monarhije vidi P. S u g a r, op. cit. str. 45-48. 86) Kao napomena 77. 87) Ibidem; Stenographische Protokolle u ber die Sitzungen das Hauses der Abgeordneten das o sterreichischen Reichsrates, IX Session, II Band, 42 Sitzung der 9 Sesion am 3 Februar 1880. str. 1178. 88) F. T e z n e r, Der Kaiser, Wien 1909, str. 268. Uporedi N. W u r m b r a n d, op. cit. str. 71-76.
85)

42

Daleko va znije od formalno-pravnih obilje zja statusa BiH bio je njen stvarni ekonomski i politi cki tretman. U tom pogledu karakteristi cna je izjava zajedni ckog ministra nansija Bilinskog na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca po cetkom 1912. godine. Po njegovim rije cima, zemlja je bez sumnje u izvjesnoj mjeri bila tretirana kao kolonija.89) Na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 1. maja 1879. godine, kada je postignuta denitivna saglasnost izmedu vlada Monarhije o tekstu zakonskog nacrta, postignut je i sporazum u pogledu vremena njegovog podno senja parlamentima. Imaju ci u vidu neprilike u kojima bi se na sla austrijska vlada u slu caju ako bi se zakonski nacrt podnio samo ugarskom saboru, grof Tisza je dao obe canje da ce privremeno sistirati podno senje nacrta u Ugarskoj. S druge strane, austrijska vlada se obavezala da ce odmah po sazivu parlamenta na jesen podnijeti zakonski nacrt. Do tada, trebalo je nacrt dr zati u tajnosti da bi se sprije cila prijevremena diskusija. Tisza je radi umirenja javnosti u Ugarskoj mogao samo izjaviti, da je ovla sten za podno senje zakona ali da to u sada snjem momentu nije oportuno s obzirom na drugu polovinu dr zave i da se uprkos odlaganja ne namjeravaju u nansijskim pitanjima praviti prejudiciraju ca rje senja.90) Ugarska vlada je pristala na ovo odlaganje jer je neposredno predstojalo raspu stanje Carevinskog vije ca91) i raspisivanje novih izbora u Cislajtaniji. Novi odnos snaga koji je proizi sao iz izbora u Austriji u ljeto 1879. godine i omogu cio obrazovanje Taae-ovog, prete zno konzervativnog koalicionog kabineta, zna cio je krupan zaokret u unutra snjoj politici ali ne i takvu principijelnu politi cku promjenu koja bi uzdrmala dualisti cki sistem. Taae je u po cetku imao u parlamentu neznatnu ve cinu koju su, u prvom redu, sa cinjavali predstavnici njema ckog konzervativnog plemstva i slovenskih nacionalnih grupa. Tako su Riegerovi konzervativni Cesi napustili 16-togodi snju politiku apstinencije i uz cijenu ustupaka na podru cju upotrebe ce skog jezika u sli u vladinu koaliciju i priznali dualizam.92) Medutim, za votiranje zakona o upravljanju Bosnom vlada je u Carevinskom vije cu morala obezbijediti dvotre cinsku ve cinu, budu ci da je zakon imao karakter ustavnog akta kojim se pro siruje
89) Das Land m usse gehoben werden, denn abgesehen von der vielfach erspriesslichen T atigkeit der Milit arverwaltung sei das Land ohne Zweifel ein wenig wie eine Kolonie behandelt worden. HHStA, PA XL Interna K. 310 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 492 od 14. IV 1912. 90) Kao napomena 61. 91) Carevinsko vije ce bilo je raspu steno 22. maja 1789. K.u.M. U h l i r z, op. cit. str. 949. 92) R. C h a r m a t z, op. cit. str. 37-42; K.u.M. U h l i r z, op. cit. str. 1005, 1006; P. H a n a k, op. cit. str. 363. H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs , II Bd. Graz-Wien-K oln 1962, str. 414-417.

43

krug zajedni ckih poslova. U tom pogledu, ona je bila upu cena i na njema cku liberalnu ljevicu, kao sto je to bio prethodno slu caj izglasavanja regrutnog kontingenta za narednih 10 godina. U ugarskom parlamentu nije se tra zila dvotre cinska ve cina za usvajanje zakona o upravljanju Bosnom pa bi i to mogao biti jedan od razloga za sto je zakonski nacrt najprije 8. oktobra 1879. godine podne sen ugarskom saboru93) koji ga je, uz ve c pomenute izmjene, prvi i usvojio. U donjem domu ugarskog parlamenta zakon je izglasan 28. novembra 1879. godine, a 8. februara 1880. godine primio ga je i gornji dom. Prethodno usvajanje zakona u Ugarskoj trebalo je vjerovatno da izvr si uticaj na austrijski parlament. Medutim, u ugarskom parlamentu zakon je usvojen samo uz neznatnu ve cinu od svega 19 glasova (188 prema 169 glasova). Protiv su glasali ne samo poslanici radikalne stranke, nego i neki vladini ljudi (Falk, Horvath, Pechy), kao i drugi pojedinci (Marcus, Kantz) koji nisu pripadali radikalima, dok se ve cina Hrvata uzdr zala od glasanja.94) Tako su se potvrdila strahovanja grofa Tisze, izra zena svojevremeno u vezi sa pitanjem odlaganja podno senja zakona, da ce opozicija, koja je u prolje ce 1879. godine bila prili cno razvijena, do jeseni prikupiti snage i ponovo nastupiti.95) U austrijskom parlamentu situacija je bila u tom pogledu sasvim druga cija. Suprotno ranijim o cekivanjima kneza Auersperga i grofa Taae-a nijedna od stranaka nije bila protiv predlo zenog zakona, iako u odnosu na njegov sadr zaj nisu izostale ozbiljne zamjerke. Samo je poslanik liberalne stranke, Skene, ustrajavaju ci u svojoj opoziciji, pru zio u ime nevelikog broja istomi sljenika zestok otpor ne samo predlo zenom zakonu, nego i cjelokupnoj politici okupacije.96) Ovakav stav bio je samo ostatak pro slogodi snjeg raspolo zenja koje jo s u javnosti nije bilo posve i s cezlo. Liberalna opozicija protiv Berlinskog ugovora napadala je zestoko u 1878. godini i po cetkom 1879. godine osobito Andr assy-jevo autoritativno vodenje spoljne politike koja je, tangiraju ci bud zetsko pravo predstavni ckih organa Monarhije, nametala nova nansijska optere cenja. Ve cina liberala je u okupaciji vidjela opasnost od pove canja
Nacrt zakona je podnesen 15. X 1879. i Carevinskom vije cu, ali ga je ono kasnije razmatralo. T. D a n t s c h e r, V. K o l l e s b e r g, Der monarchistische Bundesstaat Oesterreich-Ungarn und der Berliner Vertrag nebst der bosnischen Vorlage. Wien 1880, str. 280,281. 94) Stenographische Protokolle u ber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des o sterreichischen Reichsrates. IX Session. II Band, 42 Sitzung der 9 Session am 3. Februar 1880, str. 1165. 95) Kao napomena 61. 96) Stenographische Protokolle u ber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des o sterreichischen reichsrates. IX Session. II band, 42 Sitzung der 9 Session am 3 Februar 1880, str. 1153-1184.
93)

44

uticaja vojnih krugova i porasta slovenskog elementa neprijateljski raspolo zenog prema centralizmu. Medutim, i tada jedan manji dio njema ckih liberala, a osobito E. v. Plener podr zavao je vladu i svojim glasovima pomogao usvajanje Berlinskog ugovora prihvataju ci okupaciju kao gotovu realnost. Oni nisu htjeli uskratiti podr sku jednoj aktivnoj spoljnoj politici usmjerenoj na vra canje poljuljanog ugleda Monarhije u Evropi, koja je u stvari bila spoljna politika samoga cara.97) Situacija se sada, za ne sto vi se od godinu dana, utoliko izmijenila sto je ve cina i onih liberalnih poslanika koji su bili protiv Berlinskog ugovora glasala 3. februara 1880. godine u poslani ckoj ku ci Carevinskog vije ca za predlo zeni nacrt zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Ne odri cu ci se principijelnih rezervi u pogledu cjelishodnosti same okupacije, oni su nju sada priznavali kao svr sen cin i zauzeli stanovi ste da njihov zadatak nije da pove caju postoje ce te sko ce nego da pomognu da se one, koliko god je to mogu ce, otklone, kako bi Monarhija, sa sto vi se izgleda na uspjeh, mogla ispuniti preuzetu misiju. Oni su u predlo zenom zakonu vidjeli prvi korak iz haosa provizorija koji vodi ka cke liberalne ljevice izvjesnom sredivanju odnosa.98) Ovakav stav njema osigurao je dvotre cinsku ve cinu za usvajanje zakona. Karakteristi cno je, medutim, da su iz redova parlamentarne desnice od strane ce skih predstavnika Braunera i Riegera istaknuti zahtjevi za u ce s ce stanovni stva okupiranih pokrajina u upravljanju zemljom i za rje senje agrarnog pitanja. U svojoj kritici predlo zenog zakona Rieger je posebno zamjerao sto zakon ne sadr zi ideju slobode, samoopredjeljenja i samouprave za stanovni stvo BiH, isti cu ci da je svaki narod zreo za slobodu. Mada je Rieger, zajedno sa drugim ce skim poslanicima, izra zavao na celno neslaganje sa sadr zajem zakona, oni su, nakon sto im je ve c u parlamentarnom odboru postalo jasno da ga ne mogu izmijeniti, bili odlu cili da glasaju za isti cu ci da ne bi htjeli da im se prebaci da su omeli usvajanje zakona. Rieger je takvo stanovi ste obja snjavao kao zrtvu u interesu dr zave,99) ali je bilo o cito da Staro cesi nisu bili spremni da zbog na cina upravljanja BiH izazovu rascjep u vladinoj koaliciji i dovedu u pitanje ustupke koje im je obe cao grof Taae. I austrijski Nijemac Kronawetter, pripadnik demokratskog krila liberalne stranke, bio je jedan od rijetkih protivnika predlo zenog zakona i u tom pogledu istomi sljenik poslanika Skene. On je istupio sa zahtjevom za uvodenje autonomne uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome
H. H a n t s c h, op. cit. str. 412. Kao napomena 96. 99) Ibidem; u be ckom parlamentu bilo je 54 Ceha koji su pripadali vladinoj koaliciji. H. H a n t s c h, op. cit. str. 414.
98) 97)

45

je ukazao na planove koje je u tom pogledu razmatrala evropska diplomacija u doba isto cne krize a koji su svojevremeno bili prihva ceni i od austrijske vlade.100) cke liberalne stranke Medutim, drugi istaknuti predstavnici njema (Plener, Suess, Dumba) isticali su potrebu da se u Bosni vlada apsolutisti cki, a neki od njih nabacivali su ideju da bi vojna uprava bila najbolja. Pri tome su ukazivali na neuspjehe kod primjene evropskih parlamentarnih institucija u zaostalim balkanskim zemljama i podvla cili nu znost jednog perioda apsolutne vlasti u njihovom razvoju. To su u pogledu Bosne smatrali utoliko potrebnijim s obzirom na vjerske i socijalne suprotnosti i okolnosti da je zemlja upravo bila iza sla iz jednog gradanskog rata. Oni su ina ce vidjeli veliku opasnost u tome ako bi se, op ste, apstraktne postavke o pravu na samoopredjeljenje i samoupravu, nastale u sredinama na vi sem stepenu istorijskog razvitka, primijenile na znatno nerazvijenije odnose.101) Tako su njema cki liberali, ustavna stranka u Austriji, postali, osim rijetkih izuzetaka, ustvari zagovornici apsolutizma u Bosni i Hercegovini. Oni su dodu se smatrali da se samoupravna tijela mogu anga zovati pri ni zim organima, pa su u prvim koracima zemaljske administracije u cinjenim u tom pravcu gledali klicu kasnijeg razvoja samouprave, koju su oni dovodili u ovisnost od uzdizanja kulturnog nivoa stanovni stva.102) Ovakvo, u su stini antidemokratsko stanovi ste moglo je i ci u prilog samo konzervativnoj politici bosanskohercegova cke uprave kojoj su, mada na celno u opoziciji, njema cki liberali pru zali podr sku. Ipak, vode ci ra cuna o gledi stu ce skih predstavnika, u poslani ckoj ku ci je, zajedno sa zakonskim nacrtom, usvojena, dvotre cinskom ve cinom, i rezolucija kojom se pozivala austrijska vlada da upotrijebi svoj uticaj da se uprava u Bosni sto prije organizuje uz anga zovanje doma cih ljudi tako da bude sto bli za narodu. Takode je rezolucijom pozvana austrijska vlada da se zauzme za rje senje agrarnog pitanja, ali pod cenja zajedni ckih ili austrijskih uslovom da pri tom ne dode do optere nansija.103) Medutim, rezolucija nije obavezivala vladu i stoga njeno usvajanje nije imalo nikakvog prakti cnog zna caja. Gornji dom Carevinskog vije ca saglasio se sa zakonskim nacrtom 16. februara 1880. godine. Austrijski zakonski nacrt vladar je sankcionisao 22, a ugarski 28. februara 1880. godine, pa je zakon, po progla senju u
100) 101) 102) 103)

Kao napomena 96, vidi osobito diskusiju Dumbe. Ibidem Ibidem Ibidem

46

Austriji i Ugarskoj, istovremeno stupio na snagu u oba dijela Monarhije.104) To je bio epilog politi cke borbe koja je poslije okupacije vodena oko ozakonjenja principa bosanskohercegova cke uprave. Mada je od po cetka vladalo uvjerenje da se radi o jednom provizornom rje senju nastalom takore ci iz nu zde, zakon je ostao na snazi sve do propasti Monarhije. Iako su u pojedinim periodima odredbe zakona razli cito interpretirane i primjenjivane, na cela koja su one sadr zavale u pogledu odnosa Monarhije prema BiH ostala su neizmijenjena i pored poku saja sa raznih strana da se ona modikuju. U tom pogledu anekcili nikakvu bitnu promjenu. sija i uvodenje zemaljskog ustava nisu zna Impotencija dualisti ckog sistema do sla je u punoj mjeri do izra zaja u neuspjehu da Monarhija u svom okviru rije si problem dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine. To je bio neuspjeh politike koja je bila protivna interesima i te znjama Ju znih Slovena i u suprotnosti sa duhom modernog doba.
(Radovi ANUBiH XXXII/11, 1967, str. 163-196)

104)

Zakon je objavljen u Austriji u RGB1 Nr 18 od 28. II 1880. i u Wiener Zeitung-u Nr 48 od 28. II 1880. U Ugarskoj je zakon progla sen 28. II 1880. u oba parlamenta i kao zakonski clan VI: 1880 objavljen u zborniku zakona a publikovan je i u Budapesti-K ozl ony Nr 49 od 29. II 1880. (Kao napomena 93.) Zakon je takode objavljen i u: Sammlung der f ur Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Verordnungen und Normalweisungen, 1878-1880. I Band, Wien 1880, str. 8. Tekst zakona donosi i E. B e r n a t z i k, op. cit. str. 1027, 1028.

47

48

 O UKLJUCENJU BOSNE I HERCEGOVINE U ZAJEDNICKO AUSTROUGARSKO CARINSKO PODRUCJE

Austro-Ugarska je prije okupacije 1878. godine imala glavni udio u spoljno-trgovinskom prometu Bosne i Hercegovine. Najve ci dio ovog prometa bio je vezan za austrougarsko tr zi ste, a Trst i Be c bili su centri preko kojih je i slo sedam do osam desetina cjelokupnog bosanskohercegova ckog eksporta i importa.1) Ovakav pravac prete znog dijela bosanske izvozno-uvozne trgovine pred okupaciju bio je uslovljen sticajem geografskih okolnosti, speci cnostima privrednog razvitka, postoje cim politi ckim odnosima i carinskim sistemom. Na gotovo dvije tre cine svoje granice Bosna i Hercegovina je bila opkoljena teritorijem koji je pripadao Habzbur skoj monarhiji. Tamo su se nalazile najbli ze morske i rije cne luke kao i zeljezni cke veze. Najva zniji trgova cki putevi u Bosni i Hercegovini, koji su i sli dolinama rijeka, bili su okrenuti u tom smjeru, tj. prema Savi i Jadranskom moru. Stoga je najve ci dio potreba Bosne i Hercegovine podmirivan u susjednoj Monarhiji ili tranzitom preko njenih jadranskih luka ili zeljeznica.2)
1) D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, Godi snjak Dru stva istori cara BiH XVIII, Sarajevo, 1970, str. 52-53. Podaci o obimu ovog prometa za pojedine godine neosjetno variraju. Vidi tabelu koju je za razdoblje od 1857. do 1874. izradio I. T e p i c, Trgovina Bosne i Hercegovine od 1856. do 1875, Beograd 1978. (Rukopis magistarskog rada) str. 116, 117 i nap. 24 na str. 166. Prema jednom izvje staju v. Th ommela datiranom 01.05.1878. bosanskohercegova cki izvoz iznosio je 10 miliona a uvoz 8 miliona guldena, ili izra zeno u krunama 20, odnosno 16 miliona kruna. Prema tome, obim cjelokupne razmjene bio je oko 36 miliona kruna. Ovo se pribli zno podudara sa drugim podacima koji vrijednost spoljnotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine prije okupacije procjenjuju na oko 34 miliona kruna (D z. J u z b a si c, op. cit. str. 52, 53). Podrobnije u pogledu koli cine i vrijednosti pojedinih vrsta robe koja je iz Austro-Ugarske ili preko nje izvo zena i uvo zena u Bosnu i Hercegovinu u 1874. vidi V. B o g i cevi c, Grada za prou cavanje ekonomskih odnosa u Bosni i Hercegovini pred ustanak 1875. (Prema podacima izvje staja austrougarskog generalnog konzula dr Svetozara Todorovi ca u Sarajevu iz 1875), Godi snjak I/1949, str. 222-227. 2) D. P a v l i cevi c, Odraz bosanskohercegova ckog ustanka 1875 1878. na gospodarske prilike u Hrvatskoj, Casopis za suvremenu povijest, br. I, Zagreb 1971, str. 91-92.

49

U osnovi carinskog re zima u Bosni i Hercegovini bio je austro-turski trgova cki ugovor od 22. maja 1862. (RGB1 Nr br. 42), odnosno njegovi dodatani akti od istog datuma. Tim aktima na cinjen je izuzetak u pogledu trgovine sa Bosnom i Hercegovinom tako sto je na robu uvezenu iz Habzbur ske monarhije pla cena uvozna carina od 6% od vrijednosti, a na izvezenu robu 1%, za razliku od op ste turske carinske tarife koja je bila utvrdjena u iznosu od 8% na uvezenu robu. Takodje je uz pla canje carine od 20% osiguran i uvoz austrougarske soli.3) U Bosnu i Hercegovinu se, naime, osim turske i vla ske soli, smjela uvoziti samo so iz susjedne Monarhije. Medutim, iako je prije okupacije uvoz robe austrougarske provenijencije bio u pogledu carinskog tretmana povla sten, u Bosnu i Hercegovinu su u prili cnim koli cinama uvo zeni, takode, engleski, francuski i italijanski fabrikati, kao i roba iz drugih dijelova Otomanskog carstva.4) Tako su iz Engleske uvo zeni pamu cna preda i pamu cne tkanine, iz Njema cke, Engleske i Svajcarske vunena roba, marame, kratka roba, krznena i svilena roba, iz Italije svila, coha i pirina c, iz njema ckih, holandskih i francuskih fabrika dolazio je se cer, bakar je uvo zen iz Francuske i Njema cke itd. Od sve robe koja je 1867. bila uvezena u Bosnu i Hercegovinu preko savske i dalmatinske granice na robu porijeklom iz Habzbur ske monarhije otpadalo je 26,22%, dok je ostalih 73,78% bila roba iz ostalih evropskih zemalja koju su austrijski trgovci nabavljali i isporu civali bosanskim trgovcima. U ce s ce austrijske robe u bosanskom importu bilo je u stalnom porastu, pa je ve c dvije godine kasnije, 1869, ono iznosilo 33,82%.5)
3) Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreend die Herstellung eines gemeinsammen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina, 20. der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses; I. T e p i c, op. cit. str. 151-152, 183-185. Prema austro-turskom trgovinskom ugovoru iz 1862. na svu robu uvezenu ili izvezenu iz Turske po odbitku 10% od vrijednosti robe pla cala se carina u iznosu od 8%, s tim sto je bilo predvideno da se carina na robu izvezenu iz Turske iz godine u godinu smanjuje za 1%. Ugovor je sklopljen na sedam godina, ali je bio prolongiran. Odredbe austro-turskog ugovora iz 1862. u pogledu carinske stope od 8% na uvezenu i izvezenu robu iz Turske i smanjenju izvozne carine za 1% godi snje bile su analogne odredbama novih trgovinskih ugovora koje su Velika Britanija i Francuska sklopile 1861. sa Portom. I. T e p i c, Ibidem; Uporedi: J. R o s k i e w i cz, Studien u ber Bosnien und die Herzegovina, Leipzig und Wien 1868, str. 311 i V. B a j k i c, Istorija srpske trgovinske politike, Austrougarska trgovinska politika na Balkanu do 1880., Beograd 1902, str. 8 i 9. 4) F. H a u p t m a n n, Memorandum sefa nancijskog odjeljenja bosansko-hercegova cke Zemaljske vlade Plenkera o nancijskoj problematici Bosne i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije, Glasnik Arhiva i dru stva arhivista BiH 8-9, 1968-1969, str. 550. 5) I. T e p i c, op. cit. str. 143-155.

50

Austrija je bila glavni i najva zniji trgova cki partner i kad je rije c o bosanskohercegova ckom eksportu. Proizvodi iz Bosne i Hercegovine (cerealije, stoka i sto carski proizvodi, sljive, drvo, duhan i dr.) nalazili su prodaju na tr zi stu u Monarhiji ili su, posredstvom austrijskih trgovaca, plasirani u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njema ckoj, Engleskoj, Francuskoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva u balkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vla sku i Albaniju bio je u opadanju zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog podru cja bio je bez posebnog zna caja, jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja i Bosne bila sli cna.6) Ve cu va znost imao je import orijentalne robe (svila za izradu pozamanterije, gotova odijela, tepisi i ostala luksuzna roba) iz Carigrada i drugih dijelova Turske, kao i uvoz duhana.7) Sarajevo je bilo centar trgovine orijentalnom robom, koju su vodili Muslimani, Jevreji i Srbi. Ina ce, srpski i jevrejski trgovci bili su do 1878. godine glavni reprezentanti bosanskohercegova cke spoljne trgovine. Prete zan dio ove trgovine, koja se odvijala sa Trstom i Be com bio je u rukama srpskih trgovaca. Medutim, najve ce prote od prometa robom iz austrijskih fabrika i drugih zemalja, koja se uvozila u Bosnu i Hercegovinu, kao i od velikog dijela bosanskog izvoza imali su trgovci naveliko iz Trsta, Be ca i dr. Oni su se javljali i kao kreditori bosanskih trgovaca. Nemaju ci dovoljno potrebnog kapitala bosanski trgovci su se sve vi se zadu zivali kod austrijskih rmi.8) Uvoz engleske manufakturne i kolonijalne robe i sao je velikim dijelom preko Trsta i odatle opet preko Splita, Dubrovnika, a kasnije naro cito preko Metkovi ca u unutra snjost zemlje. Stoga su Englezi sredinom 19. vijeka bili zivo zainteresovani za ostvarenje plana Porte, koji je inicirao Omer-pa sa Latas, da se uspostavi neposredna veza Bosne i Hercegovine sa Carigradom preko Sutorine i Kleka. Turski plan je imao u vidu uspostavljanje pogodnije komunikacije za transport vojske, ali bi jednom uspostavljena ova veza slu zila i za prevoz inostrane robe.9) U decenijama koje su prethodile okupaciji engleski uvoz u Bosnu i Hercegovinu uzmicao je ispred uvoza austrijske i njema cke manufakture, 10) pa je razumljivo nastojanje Engleza da se stvori takva komunikacija
Ibidem Vidi J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 313-315. 8) I. T e p i c, op. cit. str. 160. 9) Vidi R. Z a p l a t a, Privredne prilike Bosne i Hercegovine polovinom 19. vijeka (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula u Sarajevu), Glasnik Zemaljskog muzeja (GZM) XLV, Sarajevo 1933, str. 87, 88. 10) V. S k a r i c, Iz pro slosti Bosne i Hercegovine 19. vijeka, Godi snjak I/1949, str. 20-21.
7) 6)

51

koja ce omogu citi direktan import u Bosnu i Hercegovinu. To je bilo po zeljno i s obzirom na te zinu kopnenog puta koji je od Carigrada i Soluna vodio u Bosnu. Ina ce, lo se komunikacije i transportne te sko ce bile su po ocjeni savremenika velika prepreka za trgova cki promet u zemlji. Njegov nivo je bio uslovljen niskim stepenom razvitka privrede i dru stva.11) Za Topal Osman-pa se cinjeni su poku saji da se bosanskim trgovcima omogu ci direktan kontakt sa zapadnoevropskim tr zi stem. Medutim, posredni cka uloga austrijskih trgovaca nije time mogla biti dovedena u ci svojoj dominiraju coj ulozi na Jadranu, pitanje. Takode zahvaljuju Austrija je sprije cila otvaranje slobodne luke u Kleku, koji je ostao samo kao luka preko koje su u slu caju potrebe mogle do ci nove turske trupe.12) Medutim, op cenito uzev si, privredni polo zaj Habzbur ske monarhije na Balkanu nije bio povoljan. Od sredine 19. vijeka dolazi na Balkanu do korjenitih promjena na stetu tradicionalne trgovine srednje Evrope a u korist Engleske i Francuske, ciji brodovi sve intenzivnije posje cuju turske luke. I prve zeljezni cke pruge, koje su gradjene od obale Crnog mora prema Dunavu, s ciljem da se obide tada jo s neregulisano u s ce Dunava, bile su prvenstveno u interesu pomorskih trgova ckih sila, kao i ostale zeljeznice na Balkanu izgradene do Berlinskog kongresa. Uprkos nastojanju da u vlastitom interesu realizuje niz planova izgradnje zeljeznica na istoku, Austrija je u stvarnosti morala do 1878. stalno uzmicati na Balkanu ispred strane konkurencije.13) Ustanak u Bosni i Hercegovini 1875. prouzrokovao je opadanje razmjene sa Austro-Ugarskom, posebno poremetiv si trgova cke veze sa susjednom Hrvatskom, Slovenijom i Dalmacijom. Na to su trgova cki krugovi u Monarhiji zustro reagovali i pokazali su po izbijanju ustanka ve cu revnost od politi cara u zahtjevima da Austro-Ugarska odmah izvr si aneksiju Bosne i Hercegovine.14) Ina ce, dogadaji na Balkanu 187578. uticali su na dalje opadanje austrijskog izvoza na ovo podru cje.
J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 84-85. I. T e p i c, op. cit. str. 142-143, 160. 13) R. M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalb insel, Bamberg 1894, str. 5-13, 16, 40-41; F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1978-1881. Miteilungen des o sterreichischen Staatsarchivs, 5. Bd, 143-144 V. R e c h b e r g e r, Zur Geschichte der Orientbahnen, Osterreishische Ostefte 5/1960, str. 348 i dalje. 14) Vidi: D. P a v l i cevi c, op. cit. str. 92-94; M. D e s p o t, Prilog prou cavanju trgovine Hrvatske s Bosnom i Hercegovinom 1873-1880, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, br. 11-12/1975-1976, str. 237244.
12) 11)

52

Prema podacima koje je u januaru 1879. iznio u Donjem domu austrijskog parlamenta poslanik Neuwirth, na Austriju je prije nepunih 20 godina otpadalo dvije tre cine cjelokupnog importa u Tursku, da bi se to u ce s ce u vrijeme okon canja isto cne krize svelo na svega jednu petnaestinu. U ovom importu, koji se ve cinom sastojao iz gotovih fabrikata, Engleska je u cestvovala sa 240 miliona franaka, Francuska sa 45 miliona, a Austrija sa samo 34,2 miliona franaka, pa ju je Rusija bila skoro stigla sa 32,4 miliona franaka. Karakteristi cno je, kad je rije c specijalno o pamu cnoj robi da je ovu robu Engleska izvozila u Tursku u iznosu od 170,9 miliona franaka, dok je iz Austrije bilo izvezeno samo za 120 hiljada franaka.15) Jo s ranije pod uticajem ekonomske krize (1873) i tendencija visoke carinske za stite, koje su sve vi se dolazile do izra zaja u medunarodnoj razmjeni i austrijski poslovni krugovi postavljali su odlu cne zahtjeve za aktiviranje eksporta na evropskom jugoistoku i Bliskom istoku. Da bi se to postiglo tra zilo se u prvom redu uspostavljanje direktne zeljezni cke veze sa Carigradom i Solunom. Paralelno s tim, postavljen je, pored os talih, i zahtjev za izgradnju neposredne zeljezni cke veze sa Svajcarskom i Francuskom (Arllbergbahn) kako bi se izvoz iz Monarhije na zapad u cinio nezavisnim od njema ckih zeljeznica i Bizmarkove tarifne i carinske politike.16) U toku isto cne krize austrijski privredni krugovi tra ze da se, pored ckih prilika u Turskoj, uspostavi carinski savez balsredivanja politi kanskih dr zava pod vodstvom Austro-Ugraske i insistiraju na izgradnji zeljezni ckih komunikacija koje treba da otvore Balkan austrijskim industrijskim proizvodima.17) Zahtijevaju ci da Monarhija odmah izvr si aneksiju Bosne i Hercegovine, oni su imali u vidu pro sirenje tr zi sta za svoju robu i osiguranje izvora sirovina za industriju. I hrvatska bur zoazija bila je motivisana prvenstveno privrednim razlozima kada su njeni eksponenti tra zili da se Bosna i Hercegovina pripoji AustroUgarskoj, u uvjerenju da ce to biti i priklju cenje Hrvatskoj.18)
15) Stenographische Protokolle u ber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des osterreichischen Reichsrates, VIII Session, XII Band, 415 Sitzung der 8 Session 18. I 1879, str. 13.300. 16) Vidi: K.H. W e r n e r, Osterreichs Industrie - und Aussenhandelspolitik 1848 bis 1948. (u: Hundert Jahre o sterreichischer Wirtschaftsentwiklung 1848-1949, Wien 1949) str. 411- 412; I. G r a i l e r, Des o sterreichische Verkehrswesen im Wandel eines Jahrhunderts, ibidem str. 549. 17) M. E k m e ci c, Istorijski zna caj ustanka u Bosni i Hercegovini cni skup povodom 100-godi snjice us1875-1878. u: Medunarodni nau tanka u Bosni i Hercegovini, drugim balkanskim zemljama i isto cnoj krizi 1875-1878. godine (Tom I), izd. ANUBiH, Posebna izdanja XXX/4, Sarajevo 1977, str. 74-75. 18) D. P a v l i cevi c, op. cit. str. 93-94.

53

U vrijeme zaklju cenja Sanstefanskog mira Heinrich Haymerle, koji je tada bio austrougarski predstavnik u Rimu, sugerisao je Andr assyju da se neodlo zno ispitaju tehni cke mogu cnosti za uklju cenje Bosne i Hercegovine u austrougarsku carinsku uniju. Carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine bilo je, u stvari, stara ideja barona Karla von Brucka, koju je on kao internuncij izlo zio za vrijeme krimskog rata grofu Buol-Schauensteinu, nasljedniku kneza Schwarzenberga na polo zaju kancelara. Prema Haymerleu, ovu ideju je bilo mogu ce realizovati, iako bi Bosna i dalje ostala nominalno pod Turskom, kojoj bi trebalo dati od stetu za carinske prihode.19) Haymerle je smatrao da bi carinsko pripojenje Bosne bilo korisno za Monarhiju najprije zato jer bi do slo do znatnog smanjenja carinske granice. Osim toga, Bosna i Hercegovina bi se otvorila za Dalmaciju i Hrvatsku. Zajedni cka carinska uprava imala bi kao posljedicu jednakost u indirektnom oporezivanju, pa bi Austro-Ugarska dobila dovoljno sredstava da u svoje ruke uzme citav privredni zivot zemlje. Haymerle je bio mi sljenja da bi se naizmjeni cno pru zanjem privrednih pogodnosti i privrednim pritiscima moglo djelovatai da Crna Gora, Srbija i mo zda jo s neke podunavske zemlje pristupe austrougarskoj carinskoj uniji. Pri tome su mu pred o cima bili dalekose zni politi cki ciljevi. Imao je u vidu primjer Pruske, koji je pokazao kako su carinski savez, i ustanove s njim u vezi, doprinijeli da sazrije privredno apsorbovanje njema ckih
19) Haymerle Andr assy-ju, 2. III 1878, B. G a v r a n o v i c, Bosna i Hercegovina u doba austrougarske okupacije 1878. god., izd. ANUBiH, Grada XVII/14, Sarajevo 1973, str. 84-86. U svojoj prvoj varijanti ideja o carinskom povezivanju sa Bosnom i Hercegovinom javila se u izvje staju ministarskog savjetnika Karla Cz orniga od 21. marta 1851, koji je po nalogu austrijskog ministarstva trgovine razmatrao mjere za pobolj sanje te skog privrednog i nansijskog polo zaja Dalmacije. On je predlagao da se ukine carinska granica i uvede slobodan trgova cki promet Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom i Crnom Gorom, a po mogu cnosti i Srbijom, sto je bilo u datim okolnostima neostvarivo. (Vidi: R. Z a p l a t a, Neostvareni projekat za slobodnu trgovinu Dalmacije sa Bosnom, Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom polovinom XIX stolje ca (Iz povjerljive arhive austrijskog generalnog konzula u Sarajevu) GZM XLVI-1934, sv. 2, Sarajevo 1934, str. 195-207). Karl Cz ornig je bio jedan od najbli zih saradnika Karla von Brucka, ministra trgovine u Schwarzenbergovom kabinetu, koji je pripremio ukidanje carinske granice izmedu Austrije i Ugarske 1. jula 1951. Tako je stvoreno zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje koje do 1879. nije obuhvatilo Dalmaciju i jo s neke manje carinske enklave. Orijentisan u velikonjema ckom smislu, Bruck je te zio stvaranju velikog privrednog prostora koji bi dinami cno djelovao prema istoku. O tome kao i balkanskim planovima i politici grofa Buol-Schauensteina i austrijskih vode cih krugova za vrijeme krimskog rata H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs , II Bd, Graz - Wien - K oln, 1962, str. 354, 357-358.

54

zemalja i politi cka suprematija Pruske u Njema ckoj, davno prije odluke na bojnom polju 1866.20) Kao sto ideja barona Karla von Brucka u doba krimskog rata nije nai sla na odjek u austrijskim vode cim krugovima tako ni Haymerleovo mi sljenje u pogledu redoslijeda rje savanja balkanskih problema nije moglo biti usvojeno. Nije slu cajno da su u aktivnosti austrougarske diplomatije u doba isto cne krize politi cko-strate ski momenti do sli u prvi plan u odnosu na ekonomske probleme. Razlog tome le zi, pored ostalog, i u nepodudarnosti interesa austrijske industrije i ugarskog agrara, te u te sko cama formulisanja jednog zajedni ckog privrednog programa.21) Mada su austro-srpska konvencija od 8.jula 1878. godine, kao i odluke Berlinskog kongresa, specijalno o izgradnji zeljeznica na Balkanu, u grubim crtama sadr zavali privredni program Monarije na istoku, problemi njegove realizacije, pa i eventualno sklapanje carinske unije sa Srbijom nije nai slo samo na spoljnopoliti cke, nego i na vrlo ozbiljne unutra snjopoliti cke te sko ce.22) cinjenicu da Potrebno je takode u vezi s okupacijom ukazati i na je Austro-Ugarska svoju politiku prema Bosni i Hercegovini kao i u skim unutra snjim samoj okupiranoj zemlji izgradivala postepeno i u te raspravama.23) Prije okupacije nije uop ste postojala formulisana koncepcija o tome sta u ciniti sa Bosnom i Hercegovinom kada ona bude vojni cki zaposjednuta. Tek pri kraju okupacionog rata, 2. septembra 1878. godine, Ministarstvo inostranih poslova dalo je prvi prijedlog o ustrojstvu provizorne uprave i o tome na kojim bi na celima trebalo da Zajedni cko austrougarsko ministarstvo (tj. vlada) upravlja Bosnom i
20) B. G a v r a n o v i c, Ibidem. O trgovinskoj politici Pruske i austro-pruskim ekonomskim suprotnostima 60-tih godina 19-tog vijeka vidi: H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph-Zeit, Wien-M unchen 1958, str. 57-69. 21) Treba se samo podsjetiti na austro-ugarske suprotnosti u periodu prije Berlinskog kongresa oko toga da li glavna zeljezni cka veza sa Orijentom treba da vodi preko Bosne ili preko Srbije. Vidi: D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja K allayeve ere, izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 22) Vidi: F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien... str. 146 i dalje; i s t i, Austrougarska politika, Trojecarski savez i Tajna konvencija sa Srbijom 1881., Godi snjak IX/1958, str. 58 i dalje. 23) F. H a u p t m a n n, Andr assyjeva politi cka ba stina i bosanska politika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 448 i dalje; Vidi H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, Sarajevo 1958, str. 21 i dalje; D z. J u z ba si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, Radovi XXXII/11 izd. ANUBiH, Sarajevo 1967, str. 163 i dalje.

55

Hercegovinom. Potom su povedeni dugotrajni pregovori izmedju vlad Monarhije o modalitetima uklju cenja upravljanja Bosnom i Hercegovinom u komplikovani sistem daulisti cke vladavine.Stoga je zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom mogao biti sankcionisan tek u februaru 1880. godine.24) Interesantno je napomenuti da u prijedlogu ministarstva inostranih poslova od 2. septembra 1878. nije uop ste bilo ni rije ci o uklju cenju Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podru cje,25) sto u prvi mah navodi na pomisao da je to u cinjeno iz obzira prema medunarodnopravnom statusu Bosne i Hercegovine. Medutim, najve ci zna caj s nije bilo imala je okolnost sto izmedu austrijske i ugarske vlade jo ra s ci s ceno u kakvom ce odnosu biti okupirana zemlja prema carinskom sli do podru cju Monarhije, pa su ve c u toku izvodenja okupacije do izra zaja njihovi divergentni pogledi na ovaj problem. Kako je u vezi sa okupacijom u industrijskim i trgova ckim krugovima Cisleithanie vi se puta bila izra zena zelja da se Bosna i Hercegovina uklju ci u austrougarsko carinsko podru cje,26) austrijska vlada bila je ta koja je jo s sredinom avgusta 1878. godine insistirala da se, kao minimalna kompenzacija za te ske zrtve koje je nametnula vojni cka okupacija, Bosna odmah i u komercijalnom pogledu okupira. U ime svoje vlade austrijski ministar nancija je zahtijevao da se tr zi ste okupirane zemlje, bez obzira na to koliko ce u prvo vrijeme biti malena njegova apsorbciona mo c odmah otvori i osigura za Monarhiju. Ina ce, glavnu privrednu korist od carinskog priklju cenja austrijska vlada je vidjela u ja canju industrije usljed pro sirenja tr zi sta. Zala zu ci se na sjednici zajedni ckog ministarskog vije ca 21. aprila 1879. da se u Bosni i Hercegovini uvedu monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Austro-Ugarskoj, austrijski ministar trgovine Chlumecky je to obrazlagao u prvom redu potrebom da se tamo sprije ci podizanje velikih fabrika u drugim povoljnijim uslovima oporezivanja. Cilj je bio da se unaprijed onemogu ci
D z. J u z b a si c, Ibidem Jo s u oktobru 1878. austrijsko ministarstvo trgovine kao ni Zajedni cko austrougarsko ministarstvo nansija nije znalo odgovoriti na mnogobrojna pitanja trgovaca u pogledu carinskog re zima u Bosni i Hercegovini, a naro cito da li ce roba uvezena iz Monarhije podlijegati pla canju carina. Arhiv Bosne i Hercegovine (dalje: ABiH) Zajedni cko ministarstvo nansija (dalje: ZMF) BH Nr 109/1878, austrijski ministar nansija Andr assyju 19.10.1878, Hofmann Andr assyju 23/X 1878. 26) ABH ZMF BH Nr 702/1879, S c h w e g e l: Zur Frage der Einbeziehung Bosniens und der Herzegowina in das allgemeine o sterreichischungarische Zollgebiet, Wien 5. M arz 1879, koncept u Haus-Hof - und Staatsarchivu, Wien (dalje: HHStA) Adm. Reg. Kart 253, F 34 SR 10 3/12-14.
25) 24)

56

izgradnja takvih industrijskih postrojenja u Bosni i Hercegovini koja bi konkurisala industriji u Monarhiji.27) Po prvobitnom prijedlogu austrijske vlade carinsku granicu s Bosnom i Hercegovinom trebalo je ukinuti uz primjenu 14 austrijskog temeljnog dr zavnog zakona i naknadno izdejstvovati legislativno odobrenje. Sugerisano je da se u krilu ministarstva inostranih poslova obrazuje komisija, koja ce pod predsjedni stvom jednog visokog funkcionera, koga odredi Andr assy, uz sadejstvo ministarstava trgovine i nansija Austrije i Ugarske izraditi nacrte potrebnih mjera,28) sto je u izvjesnom smislu anticipacija na cela na kojima je u septembru iste godine formirana komisija za poslove Bosne i Hercegovine. S austrijske strane izra zena je u avgustu 1878. i nada da ce nakon carinskog pripojenja Bosne uslijediti druge mjere koje ce dovesti do uklju cenja Crne Gore, a mogu ce i Srbije u carinski savez Monarhije. Osim toga, austrijska vlada je smatrala da ce okupacijom i carinskim priklju cenjem Bosne biti stvoreni uslovi za ukidanje posebnog carinskog polo zaja Dalmacije i pripojenje ove pokrajine kao i drugih carinskih izuzetaka glavnom carinskom podru cju. Ona je ra cunala da bi hitno ukidanje carinske granice prema novom okupiranom podru cju i njegovo trgovinsko-politi cko zaposjedanje imalo pozitivan politi cki efekat da javnost i parlament povoljno prihvate okupaciju.29) ste ugarske vlade o ovom pitanju bilo je sasvim suMedutim, gledi protno. Ugarska vlada je ne samo bila protiv iz na celnih razloga da se Bosna i Hercegovina naredbodavnim putem uklju ci u zajedni cko carinsko podru cje, nego je ona u avgustu 1878. polazila sa stanovi sta da to priklju cenje ne ce donijeti nikakve koristi i da bi u mnogom pogledu moglo biti stetno. Ina ce, jo s prije odluke Berlinskog kongresa vlada se u noti od 30.juna 1878. izjasnila protiv stvaranja carinskog saveza Monarhije sa Bosnom i Hercegovinom, Srbijom i Crnom Gorom, ili samo sa Dalmacijom.30) Ovaj stav je bio podudaran sa stanovi stem ugarske vlade zauzetim po cetkom 1878. godine da se prilikom osiguranja privrednih interesa Monarhije pri regulisanju isto cnog pitanja ne sklapaju carinski savezi sa balkanskim zemljama, nego da se austrougarskoj trgovini osiguraju one privilegije koje je ona ranije u zivala u Turskoj,
D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera ..., str. 53-54. ABH ZMF BH Nr 9/1878, austrijski ministar nansija Pretis Andr assy-ju 14.VIII 1878. 29) Ibidem 30) ABH ZMF BH Nr 16/1878, Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, industrije i trgovine Andr assy-ju 10. IX 1878.
28) 27)

57

imaju ci u vidu, u prvom redu, odr zavanje povlastica u pogledu izvoza duhana i soli.31) Mada nije poricala da je Berlinskim ugovorom i u meduvremenu fakti cki zapo cetom okupacijom Bosne i Hercegovine situacija postala druk cija i nije osporavala da ce biti potrebno regulisati i carinsku administraciju zemlje, ugarska vlada je bila odlu cno protiv austrijskog prijedloga o carinskom priklju cenju Bosne. Pri tome je otvoreno do slo do izra zaja i madarsko gledi ste da se sada radi o okupaciji a ne o aneksiji. Ugarska vlada se samo utoliko slagala sa austrijskom sto je, kao i austrijska, bila protiv da se Bosna i Hercegovina sjedini u posebno carinsko podru cje s Dalmacijom. Njen stav je u septembru 1878. bio da obje teritorije ostanu u carinskom pogledu odvojene dok se ne donese denitivna odluka o njihovoj sudbini.32) Prema madarskoj koncepciji trebalo je odmah po okon canju vojni cke okupacije pristupiti organizovanju okupirane zemlje kao samostalnog carinskog podru cja. Stoga je s ugarske strane dat prijedlog da se pod predsjedni stvom zastupnika ministarstva inostranih poslova sazove konferencija koja ce izraditi i podnijeti objema vladama prijedlog u pogledu samostalne carinske administracije i carinske uprave u Bosni i Hercegovni.33) Ovakvi stavovi ugarske vlade bili su uvjetovani, prije svega, unutra snjopoliti ckim obzirima. Okupacija je nai sla na ze s ci otpor javnog mnijenja u Ugarskoj nego u Austriji. Ona je i kod vladine stranke bila isto tako malo popularna kao i kod opozicije, jer je izazivala ozbiljnu zabrinutost da ne uzdrma postoje ce dualisti cko uredjenje.34) Osim toga, agrarna Ugarska, koja se tada nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog razvitka, daleko je manje od Austrije bila zainteresovana za jedno takvo zaostalo agrarno podru cje kao sto je bila Bosna i Hercegovina. U to doba madarski veleposjednici su, s obzirom na carinske zapreke u Njema ckoj, sve vi se forsirali za stitu vlastite poljoprivrede i sto carstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije, obra caju ci punu pa znju odr zanju unutra snjeg austrijskog tr zi sta.35)
HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle, K.Z. VIII, od 25. III 1878; D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica ..., str. 28. 32) Kao napomena 27 i 30. 33) Ibidem 34) Vidi: E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andr assy, Sein Leben und seine Zeit, III Bd, Stuttgart 1913, str. 126, 127, 142-145, 199201; A. F o u r n i e r, Wie wir zu Bosnien kamen, Wien 1909, str. 80, 81; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger Monarchie, WienM unchen 1959, str. 160-161. 35) Uporedi: F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien ..., str. 132-134.
31)

58

* * * Okupacijom Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano i pitanje carinskog statusa Dalmacije. Trgova cke komore u Dalmaciji zauzele su tim povodom stav koji je bio suprotan koncepcijama kako austrijske tako i ugarske vlade. One su se izjasnile protiv uklju cenja Dalmacije u austrougarsko carinsko podru cje i obratile se austrijskoj vladi sa zeljom da se Bosna i Hercegovina i Dalmacija ujedine u posebno carinsko podru cje u kojem bi bila zadr zana, ne sto modicirana, postoje ca 36) ni za dalmatinska carinska tarifa. Te znje koje su povodom okupacije Bosne i Hercegovine do sle do izra zaja u Dalmaciji imale su svoju du zu predistoriju. Poznato je da se na ja canje privrednih veza sa zaledem u Dalmaciji gledalo kao na najva znije sredstvo u borbi protiv ekonomske stagnacije i da su u tom pogledu planovi izgradnje zeljezni ckih veza sa Bosnom dolazili na prvo mjesto. Na to su se nadovezivali i politi cki projekti o sjedinjenju Dalmacije sa sjevernom Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Trgova cke veze Dalmacije sa Bosnom i Hercegovinom bile su daleko zna cajnije od onih sa Hrvatskom, pa se o cekivalo da ce te veze biti jo s vi se poja cane poslije uspostavljanja austrijske vlasti nad njima. Zato se u privrednim krugovima Dalmacije od 1848. godine s nestrpljenjem o cekivalo rje senje isto cnog pitanja.37) Te znja da se Dalmacija spoji s Bosnom bila je zajedni cka narodnjacima i autonoma sima. Pri tome su narodnjaci u svojoj propagandi tvrdili da ce ostvarenjem ujedinjenja Dalmacije sa sjevernom Hrvatskom do ci lak se i br ze do sjedinjenja sa Bosnom. Sjedinjenju s Hrvatskom autonoma si su pru zali otpor koji nije bio motivisan nacionalnim pobudama ve c zeljom za ekonomskom ekspanzijom u Bosni i strahom cinovni ckog sloja da sjedinjenjem sa sjevernom Hrvatskom ne izgubi svoj dru stveni i ekonomski polo zaj.38) I u odnosu na carinsku politiku interesi pojedinih dru stvenih slojeva u Dalmaciji bili su razli citi. Predstavnici dalmatinskih trgovaca izjasnili su se jo s 1851. protiv uklju cenja Dalmacije u op ste carinsko podru cje
36) Bericht des volkswirtschaftlichen Ausschusses u ber die Regierungsvorlage, betreend das Gesetz u ber die Einbeziehung des Zollausschusses Istrien und Dalmatien in das allgemeine o sterreich-ungarische Zollgebiet, Wien 23. XI 1879, 73. der Beilagen zu den stenogr. Protokollen des Abgeordnetenhauses-IX Session. 37) R. P e t r o v i c, Nacionalno pitanje u Dalmaciji u XIX stolje cu , Sarajevo 1968, str. 37-39. 38) Vidi: B. Z e l i c-Bu c a n, Ekonomska osnova politi ckog programa narodne stranke u Dalmaciji, u zborniku: Dalmacija 1870, Zadar 1972, str. 37-54.

59

Monarhije. Oni su zauzeli takvo stanovi ste na zasjedanju komisije koju je sazvala vlada u Zadru povodom reforme carinskog zakonodavstva Carstva. Ukidanjem carinske linije izmedju zapadnog dijela dr zave i Ugarske 1. jula 1851. zna cilo je ostvarenje starog jozenskog plana i bilo je popra ceno uvodjenjem umjerenih za stitnih carina. Predstavnici dalmatinske poljoprivrede u Komisiji 1851. izjasnili su se, medjutim, da se Dalmacija uklju ci u zajedini cko carinsko podru cje jer su se nadali da ce u njemu osigurati za stitu svojih interesa i pro siriti tr zi ste za glavne dalmatinske poljoprivredne proizvode. Nasuprot tome, delegati Trgova cke komore isticali su da u Dalmaciji nema industrije koju treba stititi visokim carinama i da bi sloboda trgova ckog prometa povla stena ni zim carinama u najve coj mjeri pridonijela privrednom razave zvoju zemlje. Medutim, Dalmacija je zbog skalnih interesa dr ostala poslije 1851. odvojena od glavnog austrougarskog carinskog posim tarifama bilo je povezano dru cja. Uvodenje carinskog sistema sa vi sa znatnim izdacima i pogodovalo bi krijum carenju s obzirom na du zinu carinske granice i vrlo razudenu obalu. Problem carinskog statusa Dalmacije ostao je, pak, i dalje otvoren, a u pogledu njegovog rje senja ispoljile su se razli cite te znje. Tako je Zemaljski odbor 1863, izra zavaju ci gledi sta trgova ckih krugova, podnio Dalmatinskom saboru projekt u kome se tra zilo uspostavljanje potpuno slobodnog trgova ckog prometa u Dalmaciji, kao sto je bio slu caj sa Istrom i Kvarnerskim otocima. Za uzvrat trebalo je da se Dalmacija odrekne ovla stenih carina za izvoz svojih proizvoda. Od realizacije ove zamisli Odbor je o cekivao veliki privredni polet u Dalmaciji, nadaju ci se da ce brojna obalna mjesta razviti zivu trgovinu sa susjednim podru cjima u Turskoj. Sabor je, medjutim, odbacio pomenuti projekt ocjenjuju ci da bi njegovo ostvarenje zna cilo punu izolaciju i privrednu propast zemlje. Docnije, 70-tih godina, ja caju glasovi iz Dalmacije koji tra ze uklju cenje u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje. Ni Zemaljski odbor nije to poslije 1871. u principu odbacivao, ali je smatrao da od toga ne mo ze biti koristi ako bi Trst i dalje ostao slobodna luka. Ina ce, Dalmacija je privredno zaostajala, sto se ogledalo i u razvitku trgova ckog prometa. U razdoblju od 1869. do 1878. uvoz i izvoz je porastao samo za 31%, dok je taj porast u istom periodu u glavnom carinskom podru cju Monarhije iznosio 75%.39) I pored evolucije carinske politike u zajedni ckom austrougarskom carinskom podru cju u razdoblju od 1851. do 1878, Dalmacija je zadr zavala svoj posebni carinski status. Pomenutu evoluciju karakteri se po cev si od 1852. op ste sni zenje carinskih tarifa. U zapadnoj i centralnoj Evropi je 60-tih godina XIX vijeka zavladao skoro slobodan trgova cki promet, ciji je ugaoni kamen bio englesko-francuski trgovinski
39)

Kao napomena 36.

60

sporazum iz 1860. godine. Medutim, upravo tada, 1862, be cka vlada je do zivjela poraz svojih velikonjema ckih pretenzija na ekonomskom polju sklapanjem francusko-pruskog trgova ckog ugovora sa klauzulom najve ceg povla stenja, koja je onemogu cila svako prote ziranje Austrije. Medutim, trgovinski ugovor koji je iste, 1862. godine sklopila Austrija zi sta. sa Turskom bio je odredena kompenzacija za gubitak zapadnog tr Poraz Austrije u borbi za prevlast u Njema ckoj vodio je s druge strane pobjedi politike carinske za stite austrijske industrije nad velikonjema ckim programom slobodne trgovine.40) U Austriji, kao i u ve cini drugih evropskih dr zava 70-tih godina XIX vijeka do sla je do izra zaja tendencija za carinskom za stitom. Na to je uticala pobjeda sjevernih industrijskih dr zava nad ju znim u secesionisti ckom ratu u SAD kao i francusko-pruski rat. Za postepeni zaokret u pravcu protekcionizma bile su, medutim, prije svega mjerodavne promjene u svjetskoj privredi: izgradnja nove industrije u ve cini evropskih zemalja i velika ponuda jeftinog zita iz Amerike i Rusije. Posebno Bismarkova orijentacija na carinsku za stitu industrije pod uticajem krize iz 1873, kao i preduzimanje mjera u cilju agrarne za stite imala je dalekose zne posljedice za Austro-Ugarsku, kojoj je Njema cka bila glavni trgova cki partner. Potreba industrije za spoljnom za stitom poremetila je odnose izmedu industrijski razvijenije Austrije i izrazito agrarne Ugarske. Madari, koji su bili za slobodnu trgovinu i niske carine za svu robu koja se ne proizvodi u Ugarskoj, otkazali su krajem 1875, prije njegovog isteka, carinski trgovinski savez sa Austrijom. Neposredni povod za to bilo je odbijanje Austrije da produ zi naknadnu konvenciju sa Velikom Britanijom, koja je veoma pogodovala uvozu engleskih tekstilnih proizvoda, pa je postojala opasnost da tr zi ste bude preplavljeno jeftinom engleskom robom. Umjesto toga, sa Engleskom je zaklju cen obi can ugovor na osnovu najve ceg ovla stenja. Iz istog razloga raskinut je i ugovor sa Francuskom.41) Privredni pregovori izmedu austrijske i ugarske vlade, koji su otpo celi 1876, zavr sili su se 1878. godine obnavljanjem carinskog i trgovinskog saveza izmedju Austrije i Ugarske. Pri tome je u pregovorima pitanje carinskih tarifa bilo najkomplikovanije. Po austrougarskoj autonomnoj carinskoj tari od 27. jula 1878, koja je stupila na snagu 1. janura 1879, izvoz robe, osim u jednom slu caju, bio je slobodan. Pri uvozu, gotovo sve industrijske sirovine kao i va zniji prehrambeni artikli canja carine. Na polufabrikate pla cala takode su bili oslobodeni od pla se umjerena uvozna carina (ve cinom manja od 6, odnosno 8%), dok su
H. B e n e d i k t, op. cit. str. 30-72. Ibidem, str. 72, 104-107; K.H. W e r n e r, op. cit. str. 404-442; J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 154-155.
41) 40)

61

mnogi nalni industrijski proizvodi i roba pogodna za indirektno oporezivanje bili srazmjerno vi se carinjeni.42) Ipak, princip carinske za stite ovom prilikom je do sao do izra zaja samo u vrlo umjerenom opsegu. Osjetnije pove canje carina izvr seno je jedino kod kon cane i tekstilne robe. Kod ostalih industrijskih proizvoda do slo je samo do manjeg pove canja carina, jer je uticaj ugarske vlade odnio prevagu.43) U isto vrijeme u Dalmaciji, koja je bila carinski izuzetak u bli zem diferencijalnom odnosu prema glavnom carinskom podru cju, svi predmeti potro snje, gotovo bez iznimke, podlijegali su umjerenim nansijskim carinama. Ove carine na uvezenu robu iz inostranstva bile su, osim u izuzetnim slu cajevima, znatno manje od carina u glavnom carinskom podru cju. Na najva znije artikle pri importu iz Austro-Ugarske u Dalmaciju pla cena je carina u upola manjem iznosu od onoga koji se pla cao na robu uvezenu iz inostranstva.44) Nisu samo predstavnici dalmatinskih trgovaca bili protiv da se Dalmacija zajedno sa Bosnom i Hercegovinom uklju ci u glavno austrougarsko carinsko podru cje. Takvo stanovi ste imale su i neke uticajne austrijske li cnosti do cijeg su mi sljenja dr zali mjerodavni politi cki faktori. Zanimljive podatke o motivima takvog jednog gledi sta pru za nam memoar nepoznatog autora koji je bio pozvan od nadle znih da izlo zi svoj pogled na budu cu trgovinsko-politi cku i nansijsku organizaciju Bosne i Hercegovine.45) Pisac memoara polazi sa stanovi sta da ce biti mogu ce trajno zadr zati Bosnu i Hercegovinu i da ce okupacija donijeti koristi Monarhiji samo ako ova uspije moralno i materijalno zadobiti Ju zne Slavene. Mislio je da se to mo ze posti ci ustavnim putem, postepeno, tako da se na sto bi Austriju isti na cin tretiraju Slaveni sa Nijemcima i Madarima, u cinilo privla cnom ta ckom za Ju zne Slavene. Stoga, umjesto pretenzija na nacionalnu hegemoniju i vje sta cko madariziranje, odnosno germaniziranje trebalo bi dati puno zadovoljenje Hrvatima i ugarskim Srbima unutar dr zavnopravnih okvira postoje ceg ugarskog ustava. Stvaranjem duhovnih sredi sta za Ju zne Slavene unutar Austrije, u obliku dobrih slavenskih univerziteta, trebalo bi da Austrija ovlada jugoslavenskim
Motivenbericht zum Gesetzentwurfe betreend die Herstellung eines gemeinsamen Zollverbandes mit Bosnien und der Herzegowina. 43) Kao napomena 41. 44) HHStA, Kabinettsarchive, Geheimacten K. 23 (alt 21). Memoar nepoznatog autora o trgovinsko-politi ckoj i nansijskoj organizaciji Bosne i Hercegovine. Prepis bez oznake datuma. Memoar je nastao povodom okupacije 1878, prije nego je donesena odluka o uklju cenju Bosne i Hercegovine i Dalmacije u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje. Prema istom izvoru 95% od vrijednosti cjelokupnog importa u Dalmaciju obavljalo se morskim putem. 45) Kao prethodna napomena.
42)

62

pokretom. U protivnom, Bosna i Hercegovina ce biti ugro zena od mladih slavenskih dr zava, naro cito od Srbije, s obzirom na ve cinu pravoslavnog stanovni stva. U kontekstu ovakvih razmi sljanja pisac memoara je smatrao da bi potpuno uklju cenje Bosne i Hercegovine u glavno austrougarsko carinsko podru cje bilo preuranjeno i pogre sno. Kao razlog naveo je da se mo ze o cekivati negativno medunarodno reagovanje, jer Bosna i Hercegovina jo s nije formalno anektirana. Ukazao je i na opasnost od davanja podsticaja novim sukobima unutar dualizma. Uklju cenje zemlje u sistem vi sih i za njenu privredu nesno sljivih indirektnih poreza gurnulo bi Bosnu i Hercegovinu u naru cje Srbije. Na kraju je smatrao da nansijsko individualiziranje i izolaciju Bosne i Hercegovine zahtijeva njen cjelokupni medunarodni i dr zavnopravni status. Pledirao je za takvo rje senje koje djelimi cno ostvaruje privredno sra s civanje Bosne i Hercegovine sa Monarhijom, a dijelom ga pripravlja, te s druge strane cuva cki individualitet zemlje, rezervi se medunarodni, administrativni i politi je samo za krunu i izuzima iz dualisti ckih i nacionalnih sukoba. Cilj mu je bio da se omogu ci politi cko-ekonomska asimilacija Bosne i Hercegovine nezavisno od postoje ceg dr zavnopravnog okvira Monarhije. Zato je predlagao da se Bosna i Hercegovina, bilo sama ili eventualno zajedno sa Dalmacijom, organizuje kao samostalno carinsko i trgovinsko podru cje sa vi som tarifom prema inostranstvu a ni zom medutarifom prema Austro-Ugarskoj. Na vi soj vanjskoj tari od one na Savi trebalo je da se zasniva ekonomsko udaljavanje Bosne i Hercegovine od Srbije i Turske i njeno pribli zavanje Monarhiji. Vanjsku tarifu trebalo je ina ce ni ze ksirati od op ste austrougarske tarife zbog osobenosti i ni zeg privrednog nivoa zemlje. Kao uzor imala je biti dalmatinska tarifa koja se u ve coj mjeri zasnivala na na celima slobodne trgovine. Medjutarifa bi, uz pomo c ni zih diferencijalnih stavki, osigurala bosansko tr zi ste za industriju i trgovinu Austro-Ugarske, dok bi Bosna i Hercegovina za svoje proizvode dobila sto slobodnije tr zi ste u Monarhiji. Pri tome bi se za svaki artikal posebno normirala sto ni za stavka, ukoliko nisu u pitanju nansijske carine ili opasnost zaobilaznog uvoza iz inostranstva. Da je ovu zamisao mogu ce ostvariti navodio je slu caj Dalmacije, zatim postojanje u razdoblju od 1853. do 1866. meducarinske linije izmedju Njema cke i Austrije, kao i tri meducarinske linije kojima je poslije Napoleonovog doba pripremljeno carinsko ujedinjenje zapadne Austrije. Mada nije na tome do kraja insistirao, autor memoara je toplo preporu civao spajanje Bosne i Hercegovine i Dalmacije u jedno carinsko podru cje. Pri tome je u prvi plan stavio politi cke motive - stvaranje na zapadu protute ze privla cnoj snazi kne zevine Srbije. Smatrao je da bi se poslije mogao na Srbiju izvr siti pritisak carinskim i zeljezni ckim
63

tarifama istovremeno iz Bosne i Ugarske, s ciljem da se ona u ze carinski pove ze sa Austro-Ugarskom. Bez obzira na njihovu politi cku pozadinu i krajnje ciljeve, prijedlozi izneseni u memoaru u uslovima okupacije bili su u izvjesnom smislu povoljnije rje senje za bosansku privredu od onoga koje je uskoro realizovano. Prihodi od carina ostali bi u tom slu caju u zemlji, a postojala bi i mogu cnost da se vodi politika indirektnih poreza i monopolskih taksi koja bi vi se odgovarala privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini. Bilo bi mogu ce ubla ziti, ako ne i posve izbje ci, i one te ske udarce koje su doma ci trgovci i zanatlije pretrpjeli u godinama poslije okupacije. Da ce nametanje institucija iz Monarhije okupiranoj zemlji, a naro cito poreskog sistema, imati te ske posljedice upozoravali su i oni poslanici austrijskog parlamenta koji su bili u na celu protivnici okupacije Bosne i Hercegovine. Ovi stavovi do sli su do izra zaja u jesen 1878. u austrijskom parlamentu, prilikom debate o Berlinskom ugovoru.46) I ministar J.Andr assy je, diskutuju ci docnije na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 21. aprila 1879, smatrao da se ne mo ze izbje ci nezadovoljstvo stanovni stva zbog pove canja poreskih tereta. Izja snjavaju ci se tada za uklju cenje Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podru cje, predlagao je da se potrebne promjene sto prije izvedu dok u zemlji ima na raspolaganju dovoljno vojske.47) Austrijska vlada se odlu cno suprotstavila zahtjevima iz Dalmacije i odbacivala je sva druga mi sljenja koja su i sla za tim da Bosna i Hercegovina, bilo sa Dalmacijom zajedno ili sama bez nje, cini posebno carinsko podru cje. Smatrala je da takvo podru cje nema nikakvih uslova za opstanak kao posebno privredno podru cje. Ocjenjivala je da bi tom podru cju prijetila opasnost od privrednog otudenja i izolacije. Za austrijsku vladu bilo je neprihvatljivo da se meducarinskom linijom u cini iluzornim uvodenje u Bosnu i Hercegovinu monopola i indirektnih poreza koji bi se regulisali na istim principima kao i u drugim dijelovima Monarhije. Ovo je bilo motivisano usko shva cenim skalnim i komercijalnim interesima i tada suvi snim strahom da se u Bosni i Hercegovini ne razvije industrija u povoljnijim uslovima oporezivanja koja bi konkurisala industriji u Monarhiji.48)
46) Tako je poslanik dr Wolski govorio: ... Ako mi tamo uvedemo na s sudski sistem, na s vojni zakon, na se ste cajne zakone, na se poreze i poreske dodatke, na s monopol soli i duhana, vidje cete moja gospodo kako ce to sve postati sjeme mr znje koje ce stra sno buknuti protiv nas. Stenographische Protokolle u ber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten des osterreichischen Reichsrates, VIII, Session, XII Bd, 404 Sitzung der 8. Session am 4. November 1878, str. 13011. 47) HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna, K. 191. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232. od 21. IV 1879. 48) Kao napomena 42 i 47.

64

Austrijska vlada je insistirala da se zajedno sa carinskim priklju cenjem Bosne i Hercegovine ukine posebni carinski status Dalmacije, Istre kao i slobodnih luka Bakra, Karlobaga, Kraljevice i Senja, te grada Brody-ja u Galiciji. Jedino je ostavljala da se u budu cnosti rije si pitanje Trsta i Rijeke. Pri tome, ona se pozivala na carinski i trgovinski savez sa Ugarskom sankcionisan od cara 27.juna 1878,49) kojim je bilo predvideno da postoje ci carinski izuzeci treba da se ukinu. Medutim, o trenutku i modalitetima tog ukidanja i uklju cenja pomenutih carinskih enklava u zajedni cko carinsko podru cje trebalo je da se austrijska i ugarska vlada sporazumiju i upute odgovaraju ce prijedloge svojim parlamentima. Austrijska vlada polazila je sa stanovi sta da je postoje ci carinski polo zaj Dalmacije neodr ziv, ali da bi njeno priklju cenje glavnom carinskom podru cju Monarhije bilo prakti cno vrlo te sko izvodivo bez istovremenog uklju cenja bosanskohercegova ckog zaleda. To je bio i najva zniji razlog sto je povodom okupacije Bosne i Hercegovine ona te zila da se istovremeno izvr si privredna asimilacija obiju zemalja. Pri tome je nastojanje da se skrati carinska granica i pojeftini carinska re zija igralo vrlo zna cajnu ulogu.50) Medutim, kako je ugarska vlada prvobitno zauzela suprotno stanovi ste, Bosna i Hercegovina je poslije izvr sene vojne okupacije do postizanja sporazuma izmedu Austrije i Ugarske i njegovog ozakonjenja cinila privremeno posebno carinsko podru cje. Carinska uprava u Bosni i Hercegovini bila je provizorno uradena. Na granicama, kako prema Austro-Ugarskoj, tako i prema Srbiji i Crnoj Gori, a kasnije i prema Turskoj, ubirana je na svu robu carina po dotada snjoj turskoj tari i kori stena je za potrebe zemaljske uprave. Od 1. januara 1879. pristupilo se utjerivanju svih poreza koji su postojali za turske uprave, izuzev poreza za oslobodenje od vojne slu zbe. Trebalo je, takode, da se pla caju monopolske takse i pristojbe kao i pod ranijim re zimom.51) U ovom prelaznom periodu utvrdivanje vrste, visine i na cina ubiranja poreza i carina, svi monopolski i trgova cko-politi cki poslovi, regulisanje nov canog sistema, sistema mjera i utega i sl. pripalo je u nadle znost clanom 14. Prozajedni cke austrougarske vlade. Ovo je bilo utvrdeno vizornog djelokruga sefa Zemaljske vlade koji je sankcionisao car 29.
RGB1 Nr. 62 od 27. juna 1878. Kao napomena 42 i 47. Bosna i Hercegovina je imala povr sinu od 52089 km2 , a ukupna du zina njenih granica prema susjednim zemljama iznosila je 1375 km. Od toga je 905 km bila granica prema zemljama u sastavu Habsbur ske Monarhije, a 300 km samo prema Dalmaciji. Ukupna du zina granice prema Srbiji, Turskoj (Novopazarski sand zak) i Crnoj Gori bila je 470 km. Kao napomena 42. 51) Kriegsarchiv Wien, Kriegsministerium Pras. 91-21/1/1879, Schwegel Bylandt-Rheydtu 29.XII 1878. Kao napomena 42.
50) 49)

65

oktobra 1878. Istovremeno su, prije zakonskog perfektuiranja, po cele pripreme za uklju cenje Bosne i Hercegovine u carinsko podru cje Monarhije. Uz saglasnost austrijske i ugarske vlade provedene su neke mjere koje su se odnosile na zabranu uvoza soli iz drugih zemalja osim Austro-Ugarske, postepeno uvodenje metarskog sistema, osnivanje novih carinskih ureda, povla cenje iz opticaja nekih vrsta turskog novca i dr.52) Kada su austrijska i ugarska vlada u prolje ce 1879. postigle principijelnu saglasnost da se Bosna i Hercegovina uklju ci u austrougarsko carinsko podru cje, intenzivirane su pripreme da se u zemlju uvedu monopoli i indirektni porezi koji su bili na snazi u Monarhiji. * * * Poslije Berlinskog kongresa nastala je prili cno neizvjesna situacija da li ce njegove odluke i odredbe austro-srpske konvencije od 8. jula 1878. u pogledu izgradnje zeljeznica biti realizovane. Bilo je otvoreno pitanje sklapanja kako zeljezni ckog tako i trgova ckog ugovora sa Srbijom, koja je zatezala da ispuni obaveze preuzete u Berlinu iz bojazni da u uskoj privrednoj vezi sa Monarhijom ne izgubi svoju samostalnost. S druge strane, unutra snjopoliti cke te sko ce i nepovoljna reakcija na okupaciju Bosne i Hercegovine, neregulisani medunarodni komercijalni odnosi, prije svega sa Njema ckom, potencirali su probleme oko uskladivanja austrijskih i madarskih interesa na Balkanu. To je djelovalo paraliziraju ce i na preduzimanje odgovaraju cih spoljnopoliti ckih 53) koraka od strane austrougarske diplomatije. Posebnu epizodu u balkanskoj politici Dvojne monarhije i odnosisavanje citavog komplekma izmedu Austrije i Ugarske predstavlja rje sa pitanja kojem je pripadao i problem utvrdivanja osnovnih principa upravljanja Bosnom i Hercegovinom, te njeno uklju cenje u austrougarsko carinsko podru cje. Ovo se u izvjesnom smislu preplitalo sa pitanjem ekonomskih odnosa sa Srbijom i problemom izgradnje priklju cnih zeljezni ckih linija u pravcu Bosne, te s pitanjem realizacije zeljezni cke veze sa Solunom i Carigradom. Ra s ci s cavanju ovih problema u politi ckim vrhovima Monarhije moglo se ponovo pristupiti u prolje ce 1879, po okon canju dramati cne orijentalne debate i usvajanju Berlinskog ugovora u austrijskom i ugarskom parlamentu. U vremenu od 21. aprila do 1. maja 1879. odr zano je niz uzastopnih sjednica Zajedni ckog ministarskog vije ca ciji je rezultat bio da su postignuti na celni sporazumi o mnogim pitanjima. Zadnjoj sjednici predsjedavao je li cno car, sto samo po sebi govori o zna caju koji je ovim problemima pridavan.
52) 53)

Vidi: H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak, str. 24-25, 49-50. Kao napomena 22.

66

Ugarska vlada je tada pro foro interno u na celu pristala da se Bosna i Hercegovina uklju ci u austrougarsko carinsko podru cje i da se to izvede tako sto ce se u jesen iste, 1879. godine podnijeti parlamentima odgovaraju ci zakonski nacrt. Ona je takode prihvatila da se Dalmacija, Istra i ostale carinske enklave, osim Trsta i Rijeke, posebnim zakonom istovremeno priklju ce austrougarskom carinskom savezu. Medutim, ugarska vlada dala je svoju saglasnost u pogledu Bosne i Hercegovine uz rezervu da ce se denitivno izjasniti tek na jesen, po okon canju detaljnijih studija i priprema. Grof K. Tisza, predsjednik ugarske vlade, izra zavao je odredene sumnje u pogledu nansijske koristi od toga sto ce se u Bosnu i Hercegovinu uvesti monopoli i indirektni porezi kao u Monarhiji. Vjerovao je da ce nezadovoljstvo naroda, osobito zbog ograni cenja sadnje duhana i pe cenja rakije, zahtijevati du ze zadr zavanje ve ceg broja trupa, cije ce izdr zavanje vi se ko stati od novih prihoda. Tisza je bio takode skepti can u pogledu o cekivanja da ce priklju cenje Dalmacije i Istre dovesti do u steda izdataka za grani cnu stra zu, jer ce se morati poja cati nadzor nad ostrvima da bi se sprije cilo krijum carenje.54) Mada problem komercijalnih odnosa Monarhije sa Njema ckom nije imao neposredne veze sa carinskim priklju cenjem Bosne i Hercegovine, grof Tisza je strahovao da bi to moglo uticati na sudbinu vladinog prijedloga u ugarskom parlamentu. O cekivao je eventualne prigovore da se Austro-Ugarska otvara za bosanske sirovine u vrijeme kad knez Bismark svojim zakonskim prijedlozima zatvara granicu Monarhije. Predsjednik ugarske vlade je zelio da Andr assy interveni se kako bi iz Berlina stigao umiruju ci odgovor. Pa i u slu caju da uspjeh izostane, to bi ugarskoj vladi dobro do slo da onemogu ci prigovore kako nije u cinila sve u svojoj mo ci da sprije ci negativne posljedice njema cke carinske politike. Medutim, austrijski ministar trgovine Chlumecky nije smatrao pogodnim da se u datom trenutku interveni se, o cekuju ci da ce Bismarkov prijedlog nai ci na protivljenje u samoj Njema ckoj. Isticao je da carine koje je njema cka vlada podnijela parlamentu na odobrenje ne tangiraju samo ugarske agrarne interese, nego i interese austrijske industrije, jer te sko pogadaju neke industrijske artikle. Imaju ci upravo u vidu austrijske interese Chlumecky je bio odlu cno protiv da se u bilo kakvu vezu dovode trgovinski odnosi sa Njema ckom i carinski status Bosne i Hercegovine. Medutim, Tisza je uporno insistirao na svojim argumentima i uspio je izdejstvovati obe canje Andr assyja da ce udovoljiti njegovom zahtjevu.55) Nije nam poznato da li je austrougarska diplomatija u tom pogledu i sta u cinila, ali znamo da su njema cka autonomna tarifa
54) HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232, 235, 236, 237 od 21, 24. i 25. IV 1879. 55) HHStA PA XL Interna K. 291, Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 235. od 24. IV 1879.

67

iz 1879. kao i francuske agrarne mjere imale za posljedicu da je ugarski agrar izgubio znatan dio svog spoljnog tr zi sta.56) Svoju preliminarnu saglasnost za carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine ugarska vlada dala je tek onda kada je postignut sporazum u pogledu zakonskog nacrta o principima na kojima ce se zasnivati upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Usvojeni nacrt ozna cio je punu armaciju gledi sta ugarske vlade o uklapanju uprave nad Bosnom i Hercegovinom u komplikovani sistem dualisti cke vladavine u Monarhiji. Njegove odredbe, koje su sa manjim izmjenama ozakonjene po cetkom 1880, osiguravale su ugarskoj kao i austrijskoj vladi paritetan uticaj na politiku bosanskohercegova cke uprave i predvidale su ustavna ograni cenja i odgovornost faktora koji su u cestvovali u vodenju te uprave, ali samo u odnosu na Monarhiju. Prema istom zakonskom nacrtu, austrijski i ugarski parlament trebalo je da na Bosnu i Hercegovinu pro sire i ono paralelno zakonodavstvo koje je po analogiji carinskog i trgovinskog saveza slijedilo iz pripadnosti carinskom i trgovinskom podru cju Monarhije. Pomenuti nacrt je, pak, sadr zavao samo op sta na cela koja ce biti docnije sire formulisana u Zakonu o carinskom ujedinjenju.57) Koncepcije ugarske vlade odnijele su, takode, prevagu i kad je rije c o politici izgradnje zeljezni ckih veza prema Istoku. Austrijska vlada je poku sala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj zeljezni ckoj konvenciji u cini zavisnom od pristanka ugarske vlade da se izda koncesija S udbahnu za prugu Sisak-Dobrljin. Na taj na cin trebalo je da se austrijska polovina Monarhije najkra cim putem pove ze sa Bosnom. Vide ci u tom i opasnost da Ugarska bude zaobidena pri uspostavljanju zeljezni cke veze sa Orijentom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da se gradi zeljezni cka pruga Sisak-Dobrljin tek nakon sto je austrijska vlada izri cito priznala da srpski priklju cak na turske zeljeznice treba da prethodi bosanskom.58) Izlaze ci u susret zeljama ugarske vlade sada je bilo priznato da je pitanje zeljezni ckog priklju cka va znije nego pitanje trgova ckog ugovora sa Srbijom i da treba energi cno nastojati da Srbija izvr si preuzete obaveze u pogledu izgradnje zeljeznica. Medutim, najbitnije je bilo to sto su se obje vlade u prolje ce 1879. sporazumjele da se skine s dnevnog reda pitanje carinske unije sa Srbijom, a umjesto toga te zi pobolj sanju statusa qvo u postoje cim odnosima. Ugarska vlada je ve c ranije u vi se navrata odbacivala ideju o carinskoj uniji sa balkanskim zemljama. Ona je svojevremeno odbila i nacrt trgovinskog ugovora sa
Kao napomena 35. D z. J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 181 i dalje. 58) D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica ..., str. 35-37.
57) 56)

68

Srbijom, ocjenjuju ci ga kao suprotan ugarskim interesima, jer bi samo koristio izvozu industrijskih artikala i bescarinskom uvozu sirovina. Zaklju cci Zajedni ckog ministarskog vije ca u pogledu ekonomske politike prema Srbiji,59) koji su u velikoj mjeri bili uslovljeni stanjem trgovinskih odnosa sa inostranstvom, u prvom redu su odgovarali ugarskim agrarnim interesima. S druge strane, na celni pristanak ugarske vlade da se u austrougarsko carinsko podru cje uklju ci Bosna i Hercegovina, Dalmacija, Istra i dr. predstavljao je tada objektivno ustupak interesima austrijske industrije, iako nema dokaza da je to bila direktna kompenzacija prilikom pregovora o cijelom kompleksu balkanskih problema. Pri tome je ugarska vlada nastojala da svojim uticajem na zeljezni cku politiku unaprijed osiguce vremenom posve civati ra madarske komercijalne interese. Madari sve ve cu pa znju bosanskom tr zi stu, sto je bilo uslovljeno rastom industrijske proizvodnje u Ugarskoj, postepenim porastom apsorpcione mo ci bosanskog tr zi sta, kretanjima u evropskoj privredi i njihovim uticajima na ekonomske odnose unutar Monarhije.60) * * * Sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca od 21. aprila do 1. maja 1879. obilje zen je kraj prve faze pregovora o uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko carinsko podru cje Monarhije. Tom prilikom formulisani su samo neki osnovni principi i data su uputstva Carinskoj i trgovinskoj konferenciji za izradu odgovaraju cih zakonskih nacrta i drugih popratnih akata, kako u odnosu na carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine, tako i priklju cenje Dalmacije i ostalih carinskih enklava, izuzev Trsta i Rijeke. Planirano je da se ova priklju cenja istovremeno sprovedu 1. januara 1880,61) sto je i ostvareno. Trst i Rijeka izgubili su svoj posebni carinski status tek 1891, kada su i oni postali sastavni dio op steg carinskog podru cja. Medutim, kada je rije c o Bosni i Hercegovini, jo s je na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca u prolje ce 1879. kao poseban problem iskrslo odredivanje nansijske naknade za gubitak carinskih prihoda
59) HHStA Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 23 (21) Bosnien R esum e der Beschl usse der in der Zeit vom 21 bis 25 april 1. J. (1879 - napomena D z. J.) stattgehabten gemeinsame Ministerkonferenz, rektiziert nach dem Ergebnisse des unter Allerhochsten Vorsitze vom 1. Mai d. J. abgehaltenen Ministerrates. 60) Vidi: D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera ..., str. 54 i dalje. 61) HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 237 od 1. V 1879. Beschl usse der Ministerkonferenz die als Instruktion der Zoll-und Handelskonferenz dienen sollen.

69

zemlje. Takode, na pitanju organizacije carinske slu zbe u Bosni i Hercegovini do slo je do razmimoila zenja izmedu austrijskog i madarskog gledi sta, koje je bilo produbljeno na sastancima Carinske i trgovinske konferencije. Ovi problemi, koji su imali krupan nansijsko-politi cki i dr zavnopravni zna caj, morali su se na koncu rje savati krajem septembra 1879, na posebnoj sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca i uz li cno posredovanje cara. Kada je na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 22. aprila 1879. naba cen problem organizacije carinske slu zbe u Bosni i Hercegovini, iskrsla je alternativa da li da se ta slu zba na granici podijeli izmedju austrijske i ugarske nansijske uprave, ili da se ona u cjelini pot cini bosanskohercegova ckoj upravi. Za posljednju soluciju odmah se izjasnio austrijski ministar trgovine Chlumecky. To je bilo u skladu sa prijedlogom koji je u martu 1879. dao predsjednik Komisije za poslove Bosne i Hercegovine baron Schwegel. Isti je predlagao da se u Sarajevu osnuje poseban ured koji bi, kao i u doba turske uprave, bio vrhovni organ za upravljanje carinama, dr zavnim monopolima i indirektnim porezima, te bi kao takav bio samo u izvjesnoj mjeri pot cinjen zemaljsto skom poglavaru. Medutim, problem je tada ostao otvoren, s tim je odlu ceno da se u detaljnim pregovorima nade odgovaraju ce rje senje. Jedino je u instrukciji za Carinsku i trgovinsku konferenciju nagla seno da se pri uvodenju monopola i indirektnih poreza, kao i organizaciji carinske slu zbe i nansijske stra ze, mora pru ziti puna garancija da se obezbijede nansijski interesi Monarhije.62) U toku rada Carinske i trgovinske konferencije njeni ugarski clanovi nisu se slo zili s tim da carinsku slu zbu na granici u Bosni i Hercegovini vr se lica koje imenuje Zemaljska vlada, ve c su zahtijevali da tu slu zbu obavljaju dijelom austrijski a dijelom ugarski carinski organi. Ovaj, kao i drugi njihovi stavovi nai sli su na puno odobravanje ugarske vlade. Ona je tim povodom u zaklju cku svoje sjednice od 22. septembra 1879. posebno naglasila da upravljanje Bosnom i Hercegovinom ne smije da pru zi priliku za naru savanje dualizma i za nehoti cni nastanak tre ceg dr zavnog tijela u Monarhiji. Zato bosanska vlada ni u kojem pogledu nije mogla pretendovati na kompetencije koje pripadaju isklju civo u djelokrug ugarske i austrijske vlade.63) Grof K. Tisza je u ime ugarske vlade predlo zio na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 26. septembra 1878, kojoj je predsjedavao car, da se postoje ci ugarski carinski uredi sa Save pomjere na Drinu,
62) HHStA PA XL Interna K 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 233 od 22. IV 1879; kao napomena 26 i 61. 63) HHStA, Kabinettsarchiv, Kabinettskanzleiakten Nr 3753/1879, Vortrag des Reichsnanzministers Freicher v. Hofmann 14. IX 1879; Ungarische Ministerratsprotokolle KZ XLIII od 22. IX 1879.

70

na granicu prema Srbiji, a austrijski carinski uredi sa dalmatinskobosanske granice premjeste na crnogorsku i tursku granicu. Pri tome bi svi carinski uredi ostali i dalje pod onom nansijskom upravom pod kojom su i ranije bili.64) Zajedni cki ministar nansija Hofmann smatrao je da bi ugarski prijedlog bio te sko ostvariv. U zemlji bi bile stvorene tri nansijske ustanove sto bi moglo izazvati samo zabunu kod stanovni stva. Zato je pledirao da se bar odustane od podjele carinske uprave. Za uzvrat je izra zavao spremnost da se bosanska Zemaljska vlada, kojoj bi bilo povjereno vodenje carinskih poslova, povinuje u potpunosti svim mjerama kontrole austrijske i ugarske vlade i da u bosanske carinske urede namjesti sve one cinovnike koje mu ozna ce njihovi ministri nansija.65) Hofmannov stav dobio je punu podr sku predstavnika austrijske vlade. Pri tome je u kritici ugarskog gledi sta jo s istaknuto da bi njegova realizacija podrazumijevala i postojanje dvostrukih propisa i duplih vrhovnih carinskih instanci za jednu zemlju. Osim toga, bosanski carinski uredi mogli bi obavljati i druge poslove za nansijsku upravu zemlje, sto austrijski i ugarski ne bi mogli, pa bi usvajanje ugarskog prijedloga bilo povezano i sa pove canjem administrativnih tro skova.66) Ugarski ministri ostali su, medutim, nepristupa cni za sve ove argumente. Ugarski ministar trgovine baron Kem eny primijetio je da kod ugarskog prijedloga prakti cna strana i nije tako va zna kao politi cka. Ako se imaju u vidu sve stete koje mogu nastati za dualisti cki sistem od samostalne carinske uprave u Bosni i Hercegovini, onda za njega male prakti cne nepodob stine gube svoj zna caj. Tada je car izlo zio svoj stav da podjela carinske administracije ne bi bila u skladu sa ostalim na celima upravljanja u zemlji koja je pot cinjena Zajedni ckom ministarstvu. Kako cjelokupna uprava nije bila dualisti cki organizovana, car je smatrao da to ne treba ciniti ni kada su u pitanju carine. I car je sa svoje strane upozorio da se komplikacijama i eksperimentima ne zbunjuje stanovni stvo.67) Iz stava ugarske vlade o podjeli carinske slu zbe mogla se razviti ideja o podjeli Bosne i Hercegovine izmedu Austrije i Ugarske. Ovu ideju je, kao sto je poznato, grof K. Tisza docnije zastupao u vezi sa planovima o aneksiji Bosne i Hercegovine. Tek poslije careve intervencije s ugarske strane je ispoljena spremnost na popu stanje i odustajanje od postavljenog zahtjeva, ali je pri tome ugarski ministar trgovine grof Sz apary postavio odredene uslove.
HHStA PA CL Interna k 291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 241 od 26. IX 1879. 65) Ibidem 66) Ibidem 67) Ibidem
64)

71

Tra zio je u biti ono sto je zajedni cki ministar nansija Hofmann ve c bio ponudio. Naime, Sz apary je zahtijevao da se carinska slu zba u Bosni i Hercegovini organizuje tako da obje vlade budu u mogu cnosti da se uvjere da su carinski prihodi osigurani i da se po stuju postoje ci zakoni; da odluke o svim carinskim pitanjima donosi postoje ci organ, tj. zastupnici ugarskog i austrijskog ministra trgovine i nansija; da se istima garantuje uticaj na personalna pitanja, naro cito na imenovanje direktora nansijske uprave i njegovog zamjenika, te da isti organ u carinskim pitanjima bude tre ca instanca. Ovi uslovi bili su od svih faktora na sjednici bez daljnjega prihva ceni, s tim sto je priznat takode odredeni uticaj i zajedni ckom ministru nansija.68) Sve je to bilo zatim od strane austrijske vlade preciznije formulisano i pone sto blago modicirano i u skladu sa zeljom grofa K. Tisze preto ceno u odredbe Nacrta zakona o uspostavljanju zajedni ckog carinskog saveza sa Bosnom i Hercegovinom, s kojim se ugarska vlada kona cno saglasila na svojoj sjednici od 16. oktobra 1879.69) Ne sto lak se do slo je do sporazuma o budu coj naknadi carinskih prihoda Bosni i Hercegovini, koju je trebalo odrediti s obzirom na utvrdeni princip samonansiranja zemaljske uprave. Najprije se na Zajedni ckom ministarskom vije cu 22. aprila 1879. samo na celno raspravljalo o na cinu pomenutog obe ste cenja iz zajedni ckih carinskih prihoda Monarhije. Austrijski ministar trgovine Chlumecky izjasnio se da se to u cini u obliku jedne brutto pau salne sume, koja bi se na osnovu dotada snjih carinskih prihoda i potro sa cke sposobnosti zemlje privremeno odredila za period od 5 godina, a potom revidirala. Ovo je podr zao i zajedni cki ministar nansija Hofmann, smatraju ci da u datim okolnostima ni sta drugo ne preostaje. S obzirom na lo su organizaciju ubiranja carina pod turskom upravom i na nenormalne okolnosti u Turskoj posljednjih godina, koje ne pru zaju mogu cnost za pouzdan obra cun, on je samo predlo zio da se umjesto petogodi snjeg probnog termina uzme jedan kra ci rok.70) Ovi stavovi bili su u duhu prijedloga predsjednika
Ibidem HHStA, Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle KZ XLIX od 16.X 1879. Naro cito je u 3, 4 i 12 nagla sena ingerencija austrijske i ugarske vlade u odnosu na organizaciju i funkcionisanje carinske slu zbe koja je bila pot cinjena zemaljskoj upravi. Tako su po 12 ministri nansija obje vlade dobili pravo da salju posebne inspektore kako bi se uvjerili da se ubiranje carina i upravljanje carinama, monopolima i indirektnim porezima na proizvodnju piva, rakije i se cera, kao i nadzor cisto ci zlatne i srebrne robe vr si na u pogledu sprovodenja odredaba o odgovaraju ci na cin prema dogovorenim normama. 70) HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 233 od 22. IV 1879.
69) 68)

72

Komisije za poslove Bosne i Hercegovine barona Schwegela iz marta 1879. godine.71) I grof K. Tisza se izjasnio za pau sal. Karakteristi cno je, medutim, da je on tom prilikom naglasio da bi se pri ustanovljenju cifre trebalo postupiti pravedno, ali da ni iz kakvih obzira ne treba biti siroke ruke. To je obrazlo zio time da se vlada ne potakne da organizuje skupu upravu i da predstavni cka tijela ne dobijaju utisak kako se ho ce uljep sati stanje i prikriti decit zemaljskih prihoda. Tisza je bio protiv da se vr si periodi cna revizija carinskog pau sala, jer je smatrao da je to nespojivo sa stanovi stem o provizornom karakteru okupacije, na kome se jo s stoji u odnosu prema inostranstvu. Bio je radije za to da austrijcaju potrebe, ska i ugarska vlada po svom slobodnom nahodenju, u slu izvr se reviziju visine pau sala. Zato je na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca od 22. aprila i 1. maja 1879. usvojen samo zaklju cak da ce Bosna i Hercegovina iz zajedni ckih carinskih prihoda Monarhije dobijati godi snje jednu pau salnu sumu kao brutto prihod iz kojeg ce se pokrivati i tro skovi carinske uprave u zemlji. Pomenuta pau salna suma trebalo je da se naknadno odredi po ispitivanju carinskih prihoda zemlje na osnovu turske i austrougarske carinske tarife i ocjene potro sa cke sposobnosti stanovni stva.72) Medutim, novoj austrougarskoj administraciji nisu stajali na raspolaganju nikakvi slu zbeni detaljni iskazi ranije uprave o carinskim prihodima zemlje. Zate ceni sumarni iskazi, cija se autenti cnost nije mogla provjeriti, datirali su iz zadnjih godina otomanske vladavine i znatno cna odstupanja pokazivali su i podaci u su se medusobno razlikovali. Sli literaturi o Bosni i Hercegovini koja je tada bila na raspolaganju novim upravlja cima.73) Nova uprava nije zatekla ni detaljne slu zbene iskaze o obimu bosanskohercegova ckog robnog prometa, niti o tome koliko pojedini artikli u cestvuju u carinskim prihodima. Sve cifre o importu i
Kao napomena 26. Kao napomena 61 i 70. 73) Kao napomena 42. Otto Blau navodi da su carinski prihodi Bosne iznosili 1866. godine 4 miliona pjastera, a Johan Roskiewicz 1868. godine objavljuje da oni iznose 3 1/2 do 4 miliona pjastera. Medutim, krajem 1869. godine ruski konzul u Sarajevu Kudrjavcev pisao je da su prihodi od carine 7,875.337 a rashodi 1 milion pjastera. Cifru od 8 miliona pjastera prihoda i 1 miliona pjastera rashoda navodi za 1874. godinu Svetozar Teodorovi c, austrougarski generalni konzul u Sarajevu. U odnosu na 73,768.371 pjastera, koliko su iznosili te godine ukupni prihodi bosanskog vilajeta, udio carina u njima iznosio je, kako je to izra cunao I. Tepi c, gotovo 11%. (I. T e p i c, op. cit. str. 189; O. B l a u, Handel und Verkehr von Bosnien in 1866, str. 161, citirano po I. Tepi cu, ibidem; J. R o s k i e w i cz, op. cit. str. 315; V. B o g i cevi c, Grada ..., str. 230, 231).
72) 71)

73

eksportu Bosne i Hercegovine u austrougarskim i drugim konzularnim izvje stajima navodene su bez ukazivanja na izvore podataka. Baron Schwegel je jo s po cetkom 1879. prora cunao na osnovu raspolo zivih turskih podataka da su u normalnim prilikama carine donosile, izra zeno u austrougarskoj valuti, oko 800.000 forinti. Ako se od toga oduzme 100.000 forinti za carinsku re ziju, cisti prihod je bio 700.000 forinti. Smatrao je da je to znatno ispod stvarnih mogu cnosti i da ce se za nove uredne administracije carinski prihodi zemlje povisiti na 1 milion forinti ra cunaju ci po stavkama turske carinske tarife. Stoga je Schwegel predlagao da se odredi pau sal u visini od 800.000 forinti koji bi Bosna i Hercegovina u svim okolnostima i pod re zimom austrougarske carinske tarife mogla reklamirati u carinskim prihodima Monarhije. Primaju ci, ipak, turske podatke cum grano salis, on je predvidao i mogu cnost da cki se visina naknade za carine odreduje svake godine na osnovu fakti ostvarenih prihoda.74) Austrijska vlada je prvobitno pristala da iznos carinskog pau sala bude 800.000 forinti godi snje. Medutim, ugarski predstavnici u Carinskoj i trgovinskoj konferenciji, na kojoj su sudjelovali i predstavnici Zajedni ckog ministarstva nansija, nisu se s tim saglasili. Oni su insistirali na cifri od samo 500.000 forinti godi snje. Ugarska vlada je potpuno odobrila njihov stav i pristajala je da se cifri od 500.000 forinti doda jo s oko 60-70.000 forinti godi snje kao naknada za tro skove osnivanja i izdr zavanja carinskih ureda. Potom je i austrijska vlada izmijenila svoj stav i priklonila se gledi stu ugarske vlade, koja je sa svoje strane u cinila ustupak u pitanju organizacije carinske slu zbe u Bosni i Hercegovini. U takvoj situaciji zajedni cki ministar nansija Hofmann, kao sef bosanskohercegova cke uprave, predo cavao je na Zajedni ckom ministarskom vije cu 26. septembra 1879. kako je na osnovu statisti ckih podataka iz vremena prije ustanka prora cunato da je carinski prihod zemlje iznosio 900.000 forinti i istovremeno je molio da se suma carinskog pau sala zaokru zi bar na 600.000 forinti. Smatrao je da bi politi cki bilo vrlo opasno
Ina ce, po Schwegelovim prora cunima, u normalnim uslovima Bosna i Hercegovina mogla bi o cekivati cist prihod od monopola soli 660.000 forinti, od monopola duhana 1,000.000 fr, od monopola baruta i indirektnih poreza na pivo, rakiju i se cer 40.000 fr, pa bi to, zajedno sa 800.000 fr od carina, iznosilo ukupno oko dva i po miliona forinti. Pri tome je imao u vidu da se monopoli i indirektni porezi uvedu kao i u Moharhiji. (Kao napomena 26). Zajedni cki ministar nansija Hofmann izjavio je na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 13. X 1879. kako prihodi od carine u Bosni i Hercegovini u istoj godini obe cavaju da ce dose ci cifru od 800.000 forinti, isti cu ci da je to vi se od onoga sto se ranije o cekivalo. (Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 242 od 13. X 1879). O realizaciji prihoda od monopola i indirektnih poreza u prvim godinama austrougarske okupacije vidi F. H a u p t m a n n, Memorandum sefa nancijskog odjeljenja ..., str. 550 i dalje.
74)

74

da se okupiranoj zemlji ne da dovoljna od steta za gubitak carinskih prihoda i time stvori opasnost da se u zemaljskom bud zetu pojavi decit. Kada ga je iz istih motiva u njegovom zahtjevu podr zao car, svi faktori na Zajedni ckom ministarskom vije cu saglasili su se da suma carinskog pau sala iznosi 600.000 forinti,75) sto je zatim i ozakonjeno. Izmjenu stanovi sta austrijske vlade obrazlo zio je austrijski ministar trgovine von Korb. Kao prvi razlog naveo je da se bespotrebno ne otvara novi problem, a drugo, jer u Monarhiji otpada po glavi stanovnika oko 70 xr carinskih da zbina, dok bi u Bosni i Hercegovini taj iznos po njegovom mi sljenju mogao biti najvi se 50 xr. To je na 1 milion stanovnika, koliko se procjenjivalo da tada ima u Bosni i Hercegovini, davalo sumu od 500.000 forinti.76) O cito da su ocjene o visini bosanskohercegova ckih carinskih priho da varirale u zavisnosti od politi ckih potreba. Sto se ti ce posebno stava ugarske vlade prema pitanju carinskog pau sala, on je bio u duhu njenog op steg odnosa prema bosanskim nansijama. Sa madarske strane, koja je bila ekonomski i nansijski slabiji partner vis ` a vis Austrije, potekao je krajem 1879. godine zahtjev da u narednim godinama okupirana zemlja svojim sredstvima u cestvuje u pokrivanju tro skova vojne okupacije kako bi se rasteretila Monarhija.77) S druge strane, eventualni decit u bosanskom bud zetu zahtijevao bi da se zajedni cka vlada obrati delegacijama radi njegovog pokri ca. Ovo je bilo povezano sa politi ckim te sko cama, naro cito s obzirom na neraspolo zenje zbog velikih izdataka s kojima je bilo povezano zaposjedanje Bosne i Hercegovine. Delegacije su insistirale na smanjenju tro skova okupacije i pravile su te sko ce i kad je bio u pitanju novac za potrebe okupacionih trupa u Bosni i Hercegovini. Zato se na po cetku okupacije, kada se ostali bud zetski
Kao napomena 63, 64 i 70. Kao napomena 64. Austrijska vlada je u austrijskom parlamentu iza sla sa drug cijim obrazlo zenjem sume carinskog pau sala od 600.000 forinti. Polaze ci od toga da je potro sa cka sposobnost po glavi stanovnika u Bosni i Hercegovini, kad su u pitanju kafa, za cini, ju zno vo ce i ri za, jednaka kao i u Monarhiji, ona je izra cunala da ce carinski prihodi od tih artikala, ra cunaju ci 28 xr po stanovniku, iznositi 280.000 forinti godi snje. Daljih 80.000 forinti bilo bi dato kao obe ste cenje zemaljskim nansijama za bescarinski uvoz iz Monarhije se cera, piva i rakije. Do ove cifre se do slo uzimaju ci u obzir uvoz pomenutih artikala u zadnjih deset godina uz pla canje dotada snjih vrlo umjerenih carina. Suma od 240.000 forinti odnosila se na carinski prihod od ostalih artikala, u prvom redu od tekstila. Pri tome je aproksimativno uzeto da je njihova potro snja u Bosni i Hercegovini za polovinu ni za po glavi stanovnika (24 xr) od potro snje u Austro-Ugarskoj (42 xr). Sve je to bilo popra ceno komentarom da se svota od 600.000 forinti za prvo vrijeme mo ze mirne du se dati. Kao napomena 42. 77) Vidi: D z. J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, str. 183, 184.
76) 75)

75

prihodi zemlje jo s nisu bili stabilizovali, bosanskohercegova cka uprava nije smjela ostaviti bez prihoda od carina, niti su se oni smjeli drasti cno smanjiti. U prvim godinama poslije okupacije carinski pau sal (tzv. carinski aversum) cinio je vrlo zna cajnu stavku u zemaljskim prihodima, kada se njihov ukupan iznos kretao oko 7 miliona forinti. Medutim, ni tada naknada od 600.000 forinti u zlatu nije bila adekvatna. Ona nije bila u stanju da pokrije nansijske gubitke nastale zbog carinskog priklju cenja Bosne i Hercegovine Austro-Ugarskoj. To je 1883. konstatovao sef nansijskog odjeljenja Zemaljske vlade Plenker i pri tome naglasio kako je potpuno nepravedno sto bosanske nansije moraju upla civati svoju quotu na ime poreskih restitucija za pivo i rakiju, iako se ni kap piva ni rakije proizvedene u Bosni i Hercegovini ne izvozi izvan zemlje.78) Zakon o carinskom priklju cenju Bosne i Hercegovine javljao se prema svojim spoljnim obilje zjima kao jedna vrsta carinskog saveza izmedu oba dijela Monarhije i bosanske uprave dok je, s druge strane, podvrgavao Bosnu i Hercegovinu najve cem dijelu postoje ceg i budu ceg privrednog i nansijskog zakonodavstva obiju dr zava Monarhije i davao austrijskoj i ugarskoj vladi posebna prava u pogledu ingerencija kod cju. Ukoliko rje savanja odredenih konkretnih pitanja na ovome podru je trebalo da se, s obzirom na posebne prilike u Bosni i Hercegovini, donesu propisi koji bi odstupali od postoje cih normi u obje dr zave Monarhije, i to kako u oblasti carina, tako i u pogledu monopola soli i duhana, te indirektnih poreza na pivo, rakiju i se cer, bilo je potrebno dobiti saglasnost nadle znih resornih ministara Austrije i Ugarske ( 3 i 5). Promjene koje su bile izvr sene u pogledu pla canja indirektnih poreza bile su, po priznanju funkcionera Zemaljske vlade nadle znog za nansije, vi se u interesu Monarhije nego okupirane zemlje.79) Ova konstatacija se odnosi i na monopole. Naro cito je uvodenje monopola duhana nai slo na otpore i te sko ce, jer je bilo suprotno tradicijama i navikama stanovni stva. Posebnom zakonskom odredbom bilo je utvrdeno da bosanskohercegova cka uprava smije samo od uprava monopola u Austriji i Ugarskoj nabavljati, po unaprijed utvrdenim cijenama, one potrebne koli cine duhana i soli koje se ne bi mogle obezbijediti u Bosni i Hercegovini vlastitom sadnjom duhana ili iz sopstvenih izvora soli ( 5). Ovaj propis, koji je stitio skalne interese obiju dr zava Monarhije, pokaza ce se docnije kao smetnja u radu duhanske industrije, jer je spre cavao direktan uvoz duhana koji je bio potreban za izradu cigareta.
78) F. H a u p t m a n n, Memorandum sefa nancijskog odjeljenja Zemaljske vlade ..., str. 554. 79) Ibidem, str. 550.

76

Koliko se vodilo ra cuna o skalnim i privrednim interesima Monarhije pokazuju i prelazne odredbe Zakona po kojima je privremeno i poslije njegovog stupanja na snagu ostala do daljnjega meducarinska linija izmedu Bosne i Hercegovine i starog austrougarskog carinskog podru cja. Dok je robni promet u pravcu Bosne od 1. januara 1880. postao slobodan, na uvoz iz Bosne i Hercegovine pla cana je carina po stavkama koje su va zile za uvoz iz najpovla s cenijih zemalja, ukoliko nije bila u pitanju roba proizvedena u samoj Bosni i Hercegovini, sto se mocanja carine bile su ralo dokazati valjanim certikatima. Takode, od pla izuzete manje koli cine robe u grani cnom prometu za ku cnu upotrebu, kao i roba koja se nisko tarirala i za koju se nije moglo pretpostaviti da se preko Bosne i Hercegovine uvozi u Monarhiju zaobilaze ci pla canje carine po austrougarskoj carinskoj tari ( 15). Ove odredbe donesene su stoga da se ne bi roba (kao npr. kafa), koja je uvezena u Bosnu i Hercegovinu od 1. januara 1880. i bila ocarinjena ni ze, po odredbama turske tarife, slobodno uvezla u Austro-Ugarsku. Meducarinska linija trebalo je da privremeno postoji izmedu starog austrougarskog carinskog podru cja, s jedne strane, i Dalmacije i Bosne i Hercegovine kao cjeline, s druge strane. Ukidanje pomenutih privremenih ograni cenja slobodnog prometa trebalo je da uslijedi naredbodavnim putem, nakon prethodnog sporazuma izmedu austrijske i ugarske vlade ( 16). Njihovo trajanje u biti je zavisilo od zaliha uvezene robe koje su bile stvorene do 1. januara 1880. godine.80) Jedan od malobrojnih protivnika carinskog priklju cenja Bosne, kao i na cina na koji je trebalo da se njome upravlja pod austrougarskom vla s cu bio je u austrijskom parlamentu poslanik Kronawetter, pripadnik demokratskog krila njema cke liberalne stranke. Po njegovim rije cima oktroirati tako te ske poreske terete stanovni stvu, koje nema mogu cnosti da se izjasni da li oni odgovaraju ili ne odgovaraju zemlji, mogu ciniti samo apsolutni monarsi. On je izrazio zaljenje sto to cini jedan parlament podsjetiv si prisutne na princip nihil de nobis sine nobis, koji su 1848. na svojoj zastavi istakle sve liberalne snage.81) Ovo je na celo bilo u odnosu na stanovni stvo okupirane zemlje grubo poga zeno od strane austrijskog i ugarskog parlamenta. Ovi parlamenti su u poznu jesen 1879. usvojili paralelne zakone o uspostavljanju zajedni ckog carinskog saveza sa Bosnom i Hercegovinom, koje je uskoro potom sankcionisao i vladar.82)
Kao napomena 42. Sten. Protokolle u ber die Sitzungen des Hauses der Abgeordneten.. 15. Sitzung der 9. Session am 21. XI 1879, str. 317-336. 82) RGB1 Nr 136 od 20. XII 1879. i ugarski zakonski clan LII: 1879; Sammlung der f ur Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Verordnungen und Normalweissungen, 1878-1880, I Bd, Wien 1880, str. 5054.
81) 80)

77

Kako prema zakonskim odredbama nije bilo predvideno da Bosna i Hercegovina pla ca za zajedni cke izdatke Monarhije, za izdr zavanje dvora i diplomatije, za zajedni cku austrougarsku vojsku i mornaricu, niti da u cestvuje u otplati dr zavnih dugova, u austrijskom parlamentu culi su se glasovi da je ona cak i privilegovana.83) Pri tome se iz vida guzaj Bosne i Hercegovine. Nije se uzimalo bio medunarodnopravni polo u obzir da se bosanskohercegova ckim stanovni stvom vladalo apsolutisti cki i da ono nije imalo svoje predstavnike u parlamentima Austrije i Ugarske i njihovim delegacijama, koje su odobravale bud zetske izdatke za zajedni cke poslove. Osim toga, Bosna i Hercegovina je bila toliko nerazvijena i siroma sna da je jedva podmirivala osnovne tro skove austrougarske administracije, pod ciju vlast nije do sla voljom svoga stanovni stva. Da se i u samom tekstu Zakona u izvjesnoj mjeri vodilo ra cuna o medunarodnom aspektu problema, pokazuju odredbe njegovog 6. Njime je propisano da valuta koja je zakonsko sredstvo pla canja u Austro-Ugarskoj isto tako vrijedi i u Bosni i Hercegovini, ali je uz to dodano bez stete po slobodan opticaj efektivnog otomanskog novca. Time je, iako samo formalno iz spoljnopoliti ckih obzira, izra zena spremnost Austro-Ugarske da po stuje obavezu preuzetu u konvenciji koja je sklopljena sa Turskom 21. aprila 1879. * * * Do sada je bilo nepoznato da je uklju cenje Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje imalo i izvjestan spoljnopoliti cki odjek, koji je neprijatno iznenadio austrougarsku diplomaciju i u jednom trenutku zaprijetio da ovo pitanje postane medunarodni problem. Austrijski funkcioneri koji su bili glavni protagonisti carinskog priklju cenja, predsjednik bosanske komisije baron Schwegel i austrijski ministar trgovine J. Chlumecky, isticali su da je uklju cenje Bosne i Hercegovine u carinski re zim Monarhije nedvojbeno dopustivo po Berlinskom ugovoru, jer je istim ugovorom na Austro-Ugarsku preneseno pravo da upravlja Bosnom i Hercegovinom, bez ograni cenja i bilo kakve rezerve sila potpisnica u korist statusa quo, nasuprot onim odredbama Berlinskog ugovora koje su se ticale Bugarske i Srbije. Ovo gledi ste prihvatio je u prolje ce 1879. i predsjednik ugarske vlade grof K. Tisza,84) nakon sto je ugarska vlada odustala od svog prvobitnog stanovi sta po kojem je Bosna i Hercegovina trebalo da ostane samostalno carinsko
Kao napomena 81. HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232 od 21. IV 1879, i kao napomena 26.
84) 83)

78

podru cje sve dotle dok se ne donese denitivan zaklju cak o njenoj sudbini.85) Ministar inostranih poslova grof J. Andr assy takode je dokazivao da pravo Austro-Ugarske da samostalno reguli se pitanje carina u Bosni i Hercegovini proizilazi iz ovla stenja koja su na nju prenesena u pogledu uprave. Andr assy je na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 21. aprila 1879. podr zao zahtjev za carinsko priklju cenje Bosne i s obzirom na to da su bili privedeni kraju pregovori sa Turskom,86) koji su istog dana rezultirali potpisivanjem austro-turske konvencije. Za Austro-Ugarsku je bilo od posebnog zna caja da je time kona cno regulisano pitanje zaposjedanja Novopazarskog sand zaka i utvrden broj austrougarskih trupa i garnizona u njemu. Konvencijom je ponovo bio formalno priznat sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom, ali za razliku od tajnog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Turske od 13. jula 1878, u njoj nije bio spomenut privremeni karakter okupacije, koja je u novom bilateralnom aktu, analogno Berlinskom ugovoru, pretvorena u zaposjedanje na neodredeno vrijeme. Ipak, unutar austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nansija bilo je jo s ranije izra zeno podozrenje da li ce sile potpisnice trgova ckih ugovora sa Turskom bez pogovora prihvatiti izmjenu statusa qvo u Bosni Hercegovini.87) Ispoljena je rezerva u pogledu pristanka Rusije i Turske i ukazano je na mogu cnost da Engleska, Francuska i Italija protestvuju, potaknute od svojih podanika koji se bave trgovinom. Medutim, ove rezerve nisu se pojavile prilikom pregovora izmedu mjerodavnih faktora Dvojne monarhije, kada se u aprilu 1879. rje savalo pitanje carinskog vi priklju cenja Bosne i Hercegovine. Sta se, Andr assy je jedan upit Engleske, koji se odnosio na carine, protuma cio tako da se o cekuje da Austro-Ugarska reguli se ovaj problem.88) Nakon sto su u jesen 1879. zakonski prijedlozi o carinskom priklju cenju Bosne i Hercegovine podneseni parlamentima obiju polovina Monarhije, ministarstvo inostranih poslova uputilo je 1. novembra povjerljivu instrukciju austrougarskom ambasadoru u Carigradu o tome kako bi trebalo tretirati ovo pitanje ukoliko bi sa turske strane bila o njemu pokrenuta diskusija. U instrukciji su bili op cenito argumenti za spoljnu upotrebu, pa su sa njenim sadr zajem bile upoznate austrougarske diplomatske misije u Berlinu, Parizu, Londonu, Rimu i Petrogradu, predsjednici vlada Austrije i Ugarske, kao i Zajedni cko ministarstvo nansija.89)
Kao napomene 27 i 30. HHStA PA XL Interna K.291 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232 od 21. IV 1879. 87) Glosa na elaboratu barona Schwegela. Kao napomena 26. 88) Kao napomena 86. 89) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, Ministarstvo inostranih poslova Kosjeku, Be c 1.11.1879, povjerljivi telegram.
86) 85)

79

Pozivaju ci se na vlastitu interpretaciju odredaba Berlinskog ugovora, u instrukciji se nagla savalo da se pravo Monarhije na carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine ne bi moglo ni sa koje strane dovesti u pitanje. Izra zeno je uvjerenje da specijalno Turska ne bi mogla imati za to povoda, jer nije protestvovala ni protiv postavljanja engleskih carinskih ureda na Kipru,90) koji je do izvjesnog stepena imao analogan polo zaj sa Bosnom i Hercegovinom. Kao razlog za carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine trebalo je, prema instrukciji, u prvom redu ista ci potrebu da se osiguraju nansijska sredstva za upravu okupirane zemlje i za njene vlastite privredne interese. Trebalo je ukazati kako je neodr zivo da Bosna i Hercegovina bude samostalno carinsko podru cje, s obzirom na velike te sko ce i visoke tro skove koji bi iz toga proiza sli. Nagla seno je da ce Bosna dobijati pau salni iznos koji ce odgovarati visini dotadanjih carinskih netto prihoda i da ce potpuno otvaranje tr zi sta Monarhije za bosanskohercegova cke sirovine i poljoprivredne proizvode djelovati pozitivno na razvoj privrede u Bosni i Hercegovini. Posebno zna cajno za vanjsko-politi cku upotrebu, naro cito vis ` a vis Turske, bilo je obja snjenje da carinsko priklju cenje nema samo po sebi politi cki karakter i ne zadire u pitanje suvereniteta. Pri tome se ukazivalo na cinjenicu da su u pro slosti i potpuno suverene dr zave cesto stupale jedne s drugima u carinsku uniju, kao i na savremeni primjer kne zevine Lichtensteina, koja se nalazila u carinskoj uniji sa Austro-Ugarskom i velikog vojvodstva Luxemburg, koje je pripadalo holandskoj kruni, a bilo je u carinskom savezu sa njema ckim Reichom. Medutim, negativna reakcija na ovaj plan do sla je sa strane odakle je za Austro-Ugarsku bilo nejneprijatnije, od sile koja je na Berlinskom kongresu bila njen glavni pomaga c. Kada je u oktobru 1879. saznao za namjeru da se Bosna i Hercegovina uklju ci u austrougarsko carinsko podru cje, ministar vanjskih poslova Velike Birtanije lord Salisbury
90) Na Kipru su do kraja februara 1879. ostale na snazi ranije turske carine od 8% na uvoznu i 1% na izvoznu robu. Od marta 1879. izvoz canja carine, a na uvoznu robu ostala je ista carinje bio osloboden pla zava. ska stopa koja je bila utvrdena ugovorima izmedu Porte i drugih dr (HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9, konzul Schulz ministarstvu inostranih poslova, Bejrut 20.8.1880.) Ve c je F. Hauptmann ukazao kako je Haymerle dovodio u vezu postupak Velike Britanije na Kipru sa austrougarskim planom za uklju cenje Bosne i Hercegovine u carinsko podru cje Monarhije (F. H a u p t m a n n, Andr assyjeva politika i bosanska politika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi VI, izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1971, str. 454). Medutim, postojala je su stinska razlika u carinskoj politici jedne i druge dr zave. Dok se Velika Britanija i dalje dr zala na cela slobodne trgovine, AustroUgarska je po cela, mada u ograni cenom opsegu, primjenjivati izvjesne mjere carinske za stite.

80

dao je nalog da se vladi Austro-Ugarske poru ci da kapitulacije i ostali madunarodni ugovori Turske treba da ostanu na snazi u Bosni i Hercegovini kao i postoje ce carine koje su regulisane tim ugovorima. On je smatrao da Austro-Ugarska nema pravo da stavi van snage ove sporazume bez saglasnosti drugih sila. U protivnom slu caju Salisbury je nagovjestio da ce Velika Britanija protestvovati.91) Svoje stanovi ste motivisao je time da ce planirane promjene imati kao posljedicu pove canje carina na britanski import. To bi bilo protiv interesa britanskih gradana i, po njegovoj ocjeni, ne bi bilo u skladu sa britanskim pravima. Isticao je da Austro-Ugarska po Berlinskom ugovoru ima pravo da okupira Bosnu i Hercegovinu i njome upravlja, ali u ugovoru nema ni rije ci da sultan nije vi se suveren zemlje niti postoje u njemu odredbe protiv postoje cih ugovora izmedu Porte i drugih sila. Medutim, za razliku od svog prvobitnog stava, Salisbury je docnije, po cetkom 1880. godine, promijenio gledi ste u odnosu na pitanje kapitulacija, priznav si da austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini implicira neke promjene u odredbama medunarodnih ugovora, ali je i dalje insistirao na tome da u Berlinskom ugovoru nema ni sta u pogledu prava Austro-Ugarske da jednostrano izmijeni carinski re zim.92) Ovom britanskom gledi stu suprotstavilo je austrougarsko ministarstvo inostranih poslova svoje tuma cenje Berlinskog ugovora, nagla savaju ci da u njemu nema obaveza da se u Bosni i Hercegovini respektuju odredbe trgovinskih ugovora koje je zaklju cila Porta. Osporeno je Salisbury-jevo mi sljenje da postoji fundamentalna razlika izmedu kapitulacija i trgovinskih ugovora. Pri tome je istaknuto da je turska carinska tarifa isto tako nespojiva sa austrougarskom upravom kao sto je nespojiva i turska jurisdikcija. Izra zena je rezerva u to da bi britanska vlada, koja je vis a vis Francuske zauzela odlu cno stanovi ste u pogledu va znosti ugovora s Portom u vezi sa izmjenom jurisdikcije na Kipru, mogla u pitanju bosanskih carina zastupati drugo mi sljenje.93) S austrougarske strane pridavan je veliki zna caj ostvarenju pune saglasnosti izmedu Austro-Ugarske i Engleske u odnosu na promjene na Kipru i u Bosni i Hercegovini. Austrougarski diplomati ukazivali su svojim engleskim kolegama na potrebu da se i pri tretmanu pitanja bosanskih carina u prvom redu moraju imati u vidu politi cki obziri. Andr assy-jev nasljednik na polo zaju ministra vanjskih poslova,
HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/12-14-9-6, Salisbury Egertonu, London 27.10.1879, kopija telegrama. 92) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 10 3/14-4-9-9, Salisbury Elliotu, London 4.2.1880, kopija telegrama. 93) HHStA, Adm. Reg. Kart. 253, F 34 SR 3/12-14-9-2, Schwegel Karolyju novembar 1879. i 3/12-14-9-3, Schwegel Elliotu 16.2.1880. (koncepti pisama)
91)

81

Haymerle, poru civao je lordu Salisbury-ju da bi mu bilo vrlo neprijatno ako bi ovaj dalje insistirao na svom stanovi stu, te mu se u tome priklju cile i druge vlade, koje su bile manje prijateljski raspolo zene prema Monarhiji od britanske. Pozivaju ci se na zajednicu interesa AustroUgarske i Velike Britanije u orijentalnoj politici, Haymerle je u februaru 1880. apelovao na Salisbury-ja da odustane od svog gledi sta, ili bar javno ne reaguje na priklju cenje Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje, koje je bilo ve c zakonski perfektuirano i izvr seno. Za uzvrat on je obe cao da ce Austro-Ugarska gdje god bude mogla podr zavati britanske interese. U datom momentu Haymerle je nagovijestio podr sku stavovima britanske vlade i u pogledu djelatnosti internacionalne komisije za likvidaciju egipatskog dr zavnog duga. Smatrao je da na koncu treba podsjetiti lorda Salisbury-ja kako su sve prijateljske sile odredbe Britanskog ugovora u pogledu Bosne i Hercegovine shvatale kao kona cno rje senje i da su pomenute odredbe dobile postoje cu formu samo stoga da bi se pribavila saglasnost Porte.94) Za austrougarske dr zavnike imalo je veliku va znost da poslije Berlinskog kongresa ne bude ni cim poreme cena saradnja sa Velikom Britanijom u orijentalnoj politici. Mada je 1878. likvidirana isto cna kriza, na Balkanskom poluostrvu nije uspostavljena stabilna situacija. Ostalo je niz otvorenih pitanja u vezi sa razgrani cenjima i sprovodenjem u zivot drugih odredaba Berlinskog ugovora. Pri tome se austro-rusko suparni stvo nije smanjivalo, nego se, naprotiv, pove cavalo. U okviru tog politi ckog rivaliteta vrlo veliku ulogu igrala je borba za izgradnju zeljezni cke mre ze na Balkanu, koja je trebalo da osigura kapitalisti cke interese suparni ckih sila. Ostvarenjem odredaba Berlinskog ugovora u pogledu zeljeznica i konvencije sa Srbijom od 8. jula 1878, kojom se ova obavezala da uspostavi vezu sa postoje cim prugama koje su vodile prema Solunu i Carigradu, Austro-Ugarska bi ugrozila ozbiljno ruske pozicije na Balkanu, posebno Bugarskoj. Upravo 1879/80. general Cernjajev, kao eksponent panslavisti ckog krila ruske politike, koje je bilo u uskim vezama sa ruskim industrijskim krugovima, poku sao je svojom misijom u Beogradu sprije citi realizaciju austro-srpskog zeljezni ckog programa i nadomjestiti ga transbalkanskim projektom, za koji se interesovala i Italija. U isto vrijeme culi su se glasovi o balkanskom savezu pod rusko-italijanskim patronatom koji bi bio uperen protiv Austro-Ugarske.95) Mada su saobra cajni, kao i komunikacioni interesi
Ibidem F. H a u p t m a n n, Osterreich - Ungarns Werben um Serbien 1879 -1881, Mitteilungen des o sterreichischen Staatsarchivs Bd.5, Wien 1952, str. 143, 151, 157, 165 i dalje, i s t i, Politika Austro-Ugarske, Trojecarski savez i Tajna konvencija sa Srbijom godine 1881., Godi snjak IX, 1958, str. 58, 59.
95) 94)

82

Austro-Ugarske i Velike Britanije u balkanskim zemljama u mnogome bili divergentni, njihovi politi cki interesi, naro cito u odnosu na rusku politiku, bili su dosta bliski. Dvojna monarhija nastojala je ne samo da ostvari neosporan uticaj na zapadnom dijelu Balkanskog poluostrva, nego i da sto je mogu ce vi se smanji ruski upliv u Rumuniji i Bugarskoj.Rusi su otezali sa povla cenjem svojih trupa iz kne zevine Bugarske i isto cne Rumelije i poslije cno, 1880. Rusija je roka (maj 1879) koji je za to bio odreden. Kona povukla vojsku sa pomenutih teritorija, pod pritiskom koji je na nju vr sila Velika Britanija uz pomo c Austro-Ugarske i Francuske. I poslije Berlinskog kongresa, Britanci su igrali vode cu ulogu u suzbijanju Rusije, kontroli su ci komisije koje su se starale o pridr zavanju dogovorenih termina.96) Austro-Ugarska je zeljela da austro-njema cki defanzivni savez protiv Rusije, sklopljen 7.oktobra 1879, pro siri ugovorom o savezu sa Velikom Britanijom, koji bi poja cao njenu poziciju prema Rusiji. Ina ce, Andr assy-ju je, kao i predsjedniku britanske vlade Disraeliju, bila bliska ideja o stvaranju fronta evropskih sila protiv ruske orijentalne politike. Sa svoje strane, britanski dr zavnici su pozdravili stvaranje saveza cke. Lord Salisbury je tih dana dao u izmedu Austro-Ugarske i Njema Londonu izjavu kako vjeruje da stabilnost i mir u Evropi po civaju na snazi i nezavisnosti Austrije.97) Po globalne interese Austro-Ugarske bio bi veoma stetan javni protest Velike Britanije protiv uklju cenja Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje, koji bi bio obrazlo zen restriktivnim tuma cenjem odredaba XXV clana Berlinskog ugovora u pogledu prava Monarhije na izmjenu carinskog re zima u okupiranoj zemlji. Odjek takvog protesta bio bi za Austro-Ugarsku tim nepovoljniji sto njen polo zaj u Bosni i Hercegovini nije jo s bio dovoljno konsolidovan. Medutim, lord Salisbury nije ostvario svoju prijetnju, pa je izostao javni protest britanske vlade. Prema tome, izgleda da su austrougarski argumenti postigli odgovaraju ci efekat i da su op sti interesi britanske spoljne politike, koja je u doba Disraelijevog konzervativnog kabineta bila izrazito proaustrijska, odnijeli prevagu nad perifernim interesima britanske trgovine u Bosni i Hercegovini. Za liberalnu britansku vladu obrazovanu u aprilu 1880. na celu sa Gladstone-om, koja je unekoliko izmijenila odnos prema Austro-Ugarskoj, uklju cenje Bosne i Hercegovine u carinsko podru cje Dvojne monarhije predstavljalo je ve c blizu pola godine svr sen cin.
96) Vidi A.D z.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 1848-1918, Sarajevo 1968, str. 250; J.R. von S a l i s, Weltgeschichte der neusten Zeit, Bd, I, Z urich 1951, str. 108, 121. 97) J.R. von S a l i s, op. cit. Bd. I. str. 116, 117.

83

Velikoj Britaniji mogla je, ina ce, samo dobro do ci austrougarska podr ska pri obnavljanju medunarodne kontrole nad egipatskim nansijama, koje su uslijedile 1880. godine, nakon sto je svrgnut kediv Ismail, a za kediva postavljen njegov sin Teuk.98) Nakon Berlinskog kongresa i zadobijanja Kipra, Egipat je dobijao centralno mjesto u imperijalnoj politici Velike Britanije i njenim trgova ckim, nansijskim i strate skopoliti ckim interesima. Pri tome se ona u Egiptu o stro sukobljavala sa Francuskom. U ovakvom kontekstu, britanski komercijalni interesi Austro-Ugarske, bili su od sasvim sporednog zna caja za britansku vladu. Prema podacima kojima raspola zemo, uklju cenje Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podru cje nai slo je na izvjestan odjek takode u Srbiji i Italiji. U Srbiji je u jesen 1879. izdata proklamacija uperena protiv namjere Austro-Ugarske da izvr si carinsko priklju cenje okupirane zemlje. Ona je tajno preno sena u Bosnu i Hercegovinu i tamo sirena.99) U italijanskom parlamentu je 17. novembra, prilikom debate o trgovinskom ugovoru sa Srbijom, poslanik Cavalletto ukazao da su austrijskim carinskim zakonodavstvom ugro zeni italijanski trgova cki interesi u Bosni i Hercegovini i da Austrija nema pravo tako da postupa u zemlji koja se ne nalazi pod njenim suverenitetom. 100) Medutim, na ovom se sve i zavr silo. Privredna aneksija Bosne i Hercegovine od strane Austro-Ugarske, koja je i prije okupacije imala dominiraju ci polo zaj na bosanskom tr zi stu, nije izazvala nikakve javne proteste od strane drugih dr zava niti poreme caje u medunarodnim odnosima, zahvaljuju ci op stoj politi ckoj konstelaciji stvorenoj u prvim godinama poslije Berlinskog kongresa. To je bio slu caj i sa drugim aktima kojima je de facto negiran sultanov suverenitet (uvodenje vojnog zakona 1881, propisi o izdavanju paso sa, konzularnoj za stiti i dr.). Takvom politi ckom praksom bile su anulirane pojedine odredbe aprilske konvencije iz 1879. izmedu Austro-Ugarske i Turske. Uskoro poslije okupacije, medunarodno pravni odnos Bosne i Hercegovine prema
98) Austro-Ugarska je zajedno sa Velikom Britanijom, Francuskom i Italijom u cestvovala u upravi egipatskog dr zavnog duga - Caisse de la Dette egyptienne, koja je osnovana 1876. i djelovala do ocirske pobune 1879. Pri tome je Francuskoj i Velikoj Britaniji, kao glavnim povjeriocima, bilo povjereno vr senje nansijske kontrole nad egipatskim nansijama. J.R. von S a l i s op. cit. Bd.I, str. 190-192; V.P. P o t e m k i n, Istorija diplomacije, tom II, Zagreb 1951, str. 58-61. 99) HHStA, Interna XL, Kart. 137, Korresp. mit Milit ar. und Zivilbeh orden 1879, Haymerle W urtenbergu 11.11.1879, koncept. 100) HHStA, Adm. Reg. Kart. 237, F 34 SR 1 2/19-1-218, Wimpen Haymerleu 18.11.1880.

84

Austro-Ugarskoj sve vi se se pretvarao u dr zavno pravni odnos.101) Pri tome je relativnoj stabilizaciji austrougarskog polo zaja u Bosni i Hercegovini i uop ste u cvr s civanju pozicija Monarhije na Balkanu doprinijelo cke, Austro-Ugarske i Ruobnavljanje trocarskog saveza izmedu Njema sije, kao i sklapanje tajne konvencije izmedu Austro-Ugarske i Srbije 1881. godine. Ugovorom o trocarskom savezu, kojim su bile ubla zene austrougarske suprotnosti, Rusija je, ponovo kao i 1878, dala svoj pristanak da Austro-Ugarska mo ze kad nade za shodno anektirati Bosnu i Hercegovinu i okupirati Novopazarski sand zak. Zaklju cenjem tajne konvencije, kojom je spoljna politika Srbije dospjela pod austrougarsku kontrolu, Srbija se odrekla aspiracija na Bosnu i Hercegovinu i Sand zak, obavezav si se da ce na svom teritoriju sprije citi svaku agitaciju usmjerenu u tom pravcu.102) Medutim, prvenstveno iz unutra snjopoliti ckih razloga Austro-Ugarska je propustila da tih godina izvr si aneksiju Bosne i Hercegovine. Uklju civanje Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje, kao i cjelokupna carinska i saobra cajna politika koja se odvijala u po cetnoj fazi izgradnje sistema carinske za stite u Evropi, imali su za posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bosanskim tr zi stem, potisnuv si gotovo sasvim proizvode iz drugih dr zava. Nasuprot tvrdnjama austrougarske diplomacije, bosanskohercegova cki privredni interesi nisu bili mjerodavni za carinsko priklju cenje Bosne, nego prije svega interesi ekonomski vode cih krugova u Monarhiji i njena globalna balkanska politika. Ti interesi bili su tokom okupacije, naro cito sa madarske strane, u tolikoj mjeri usko shvatani da su postajali cak prepreka djelovanju austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini na privrednom polju i ostvarenju sirih interesa i politike Monarhije.103)
F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns , Leipzig 1914, str. 15-25; H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882., Sarajevo 1958, str. 17-21. 102) Vidi F. H a u p t m a n n, Politika Austro-Ugarske ... str. 65, 66, 70. Rusija, ina ce, nije imala ekonomskih interesa u Bosni i Hercegovini i njeno uklju cenje u carinsko podru cje Monarhije nije je ekonomski tangiralo. Prije okupacije, samo je sarajevski trgovac Filipovi c vodio trgovinu sa Rusijom (I. Tepi c, op. cit. str. 160). 103) Vidi: D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera ... str. 53, 54, i s t i, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja K allayeve ere, ANUBiH, Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 35-37. O neposrednim posljedicama carinskog priklju cenja Bosne i Hercegovine Monarhiji:A. M a l b a s a, Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni i Hercegovini u vrijeme re zima Benjamina K allaya, Osijek 1940, str. 10-14; P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 18781918, University of Washington Press, Seattle 1963, str. 45-48; F. H a u p t m a n n, Memorandum sefa nancijskog odjeljenja bosanskohercegova cke Zemaljske vlade Plenkera o nancijskoj problematici Bosne i Hercegovine u prvim godinama austrougarske okupacije, Glasnik Arhiva i Dru stva arhivista BiH VIII-IX, 1968-1969, str. 550-551.
101)

85

Tako je i naknada Bosni i Hercegovini na ime carinskih prihoda (carinski averzum), koja ni u po cetku nije bila odmjerena u odgovaraju cem iznosu, vremenom postala potpuno neadekvatna. To je bilo protivno odredbi austro-turske konvencije od 21. aprila 1879, kojom se predvidjelo da se prihodi okupirane zemlje koriste isklju civo za njene potrebe. Medutim, ekonomski i nansijski tretman Bosne i Hercegovine postao je isklju civo unutra snji problem Monarhije, koji su tek u prvoj deceniji XX vijeka aktuelizirale narasle politi cke snage gradanstva u Bosni i Hercegovini bore ci se za ekonomsku i politi cku emancipaciju.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19, 1982, str. 125-161, i kra ca verzija na njema ckom u Osterreichische Osthefte 2, 1986, str. 196-211)

86

 IZVJESTAJ HERMANNA VON SAUTERA O ODNOSIMA BOSNE I HERCEGOVINE I MONARHIJE U SVJETLU AUSTROUGARSKIH EKONOMSKIH SUPROTNOSTI

Pravni savjetnik Be cke trgova cke i obrtni cke komore dr Hermann v. Sauter boravio je 1910. oko pola godine u Sarajevu, gdje je bio upu cen sa zadatkom da vodi poslovanje i organizuje administraciju novoosnovane Trgova cke i obrtni cke komore za Bosnu i Hercegovinu.1) Budu ci da se nalazio na mjestu gdje se na najneposredniji na cin mogao upoznati sa privrednim prilikama u Bosni i Hercegovini, on je po povratku iz Sarajeva podnio izvje staj Predsjedni stvu be cke trgova cke i obrtni cke komore o svojim zapa zanjima. Taj izvje staj pod naslovom Bosna-Hercegovina i Monarhija (Bosnien-Herzegovina und die Monarchie)2) dostavljen je i predsjedniku austrijske vlade, a sa njegovim sadr zajem bili su upoznati i zainteresovani vladini resori. Sauter je, ina ce, bio dobar poznavalac ne samo bosanskih nego i uop ste balkanskih privrednih problema. Njega je docnije Be cka trgova cka i obrtni cka komora slala kao svog eksperta u Soju, Beograd,
1) Izbori za Trgova cku i obrtni cku komoru provedeni su 20.I 1909, a prva konstituiraju ca skup stina bila je odr zana 14.IX 1909. godine. Medutim, pravi rad Komore zapo ceo je 1.I 1910. godine. Sumarni izvje staj Trgova cke i obrtni cke komore za Bosnu i Hercegovinu o stanju obrta, trgovine i prometa njezinog podru cja u godinama 1910. i 1912. Sarajevo 1913. (u daljem tekstu Sumarni izvje staj) str. 128-130. Prema Sumarnom izvje staju Sauter je vodio poslove Komore prvih sest mjeseci, a zatim ga je naslijedio podtajnik budimpe stanske komore Josip Vago. Iza njih su komorske poslove preuzeli komorski tajnici dr. Vojislav Besarovi c i dr. Mehmed Spaho, koji su u to vrijeme prou cavali funkcionisanje i uredenje komora u Monarhiji. Prema drugom izvoru Sauter je na pomenutoj du znosti u Sarajevu proveo sedam mjeseci. Allgemeines Verwaltungsarchiv Wien (u daljem tekstu AVW) Pr.Nr 1512/MP ex 1911. Predsjedni stvo austrijske vlade Ministarstvu zeljeznica 7.IV 1911. 2) AVW, Pr. Nr. 4702/MP ex 1911. Prepis izvje staja koji sam prona sao nije datiran. Sa sigurno s cu se mo ze ustanoviti da je izvje staj nastao u drugoj polovini 1910. Terminus post quem je 15. juni 1910, kada je otvoren Bosanskohercegova cki sabor, budu ci da se kazivanja autora o Saboru odnose na sam po cetak njegove djelatnosti. Terminus ante quem je 31.XII 1910. jer se u izvje staju govori o posjeti cara Bosni i Hercegovini, koja je ina ce obavljena od 30.V do 4.VI 1910, kao o posjeti im heurigen Fr uhjahre.

87

Carigrad i ponovo u Bosnu u cilju studiranja ekonomskih i nansijskih prilika.3) U svom izvje staju Sauter se osvr ce op cenito na prilike u Bosni i Hercegovini, ali je te zi ste njegova izlaganja na aktuelnim problemima privrednih odnosa i ekonomske politike obiju dr zava Monarhije prema anektiranim pokrajinama. U centru njegove pa znje nalazi se austrougarsko suparni stvo u borbi za ekonomske pozicije i uticaj u Bosni i Hercegovini. Posmatraju ci ovaj fenomen sa stanovi sta privrednih i politi ckih interesa Austrije, Sauter mu pridaje veliki zna caj imaju ci u vidu njegove reperkusije na polo zaj Monarhije u cjelini, a posebno njenu balkansku politiku. Sauterov izvje staj je vrijedan istorijski izvor za izu cavanje rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Medutim, njegovi podaci dobijaju svoj pravi zna caj tek kad se podvrgnu kritici i interpretiraju u sirim istorijskim okvirima, u kontekstu razvoja op stih privrednih i politi ckih prilika u Monarhiji. Privredni odnosi Austrije i Ugarske sa Bosnom i Hercegovinom zavisili su u svakom razdoblju od stepena vlastitog ekonomskog razvitka svake od njih posebno, medusobnih austro-ugarskih ekonomskih i politi ckih odnosa kao i od razvoja prilika na medunarodnom planu, koje su u tom pogledu igrale izvanredno zna cajnu ulogu. Takode, politi cki i dr zavnopravni status Bosne i Hercegovine bio je od prvorazredne va znosti za njen ekonomski tretman od strane obiju dr zava Monarhije. Postaviv si sebi zadatak da interpretiramo Sauterov izvje staj u svjezelimo najprije tlu ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske, da uka zemo na najbitnije momente koji su determinirali medusobne privredne odnose Austrije i Ugarske, iz kojih je proizilazila i njihova konkurentska borba na tlu Bosne i Hercegovine. Najzna cajniji faktori koji su u drugoj polovini XIX stolje ca omogu cili nastanak i postojanje dualizma bili su zajedni cki ekonomski i politi cki interesi austrijskih i madarskih vladaju cih klasa, trajnija osjeka demokratskih i nacionalnih pokreta, kao i razvoj medunarodnih prilika koje su mu pogodovale. Ovakva koincidencija istorijskih okolnosti bila je posljedica privremene ravnote ze snaga u Evropi i Monarhiji u periodu razvoja kapitalizma na bazi slobodne trgovine.4) U zapadnoj i centralnoj Evropi vladao je od po cetka 60-tih godina XIX vijeka skoro slobodan trgova cki promet sa niskim carinama i odsustvom
3) J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Berlin 1928, str. 170. 4) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19. Jahrhunderts (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie. Budapest 1961) str. 365; vidi i s t i, Der o sterreichisch ungarische Ausgleich 1867, aussen, innen - und wirtschaftspolitisch gesehen (u: Donauraum - gestern, heute, morgen. Europa Verlag. WienFrankfurt-Z urich. 1967) str. 113-127.

88

prohibitivnih spoljnotrgovinskih mjera. U takvoj situaciji evropska trgovina zabilje zila je procvat, koji je trajao oko dvije decenije. Tada su poljoprivredni proizvodi ugarskih veleposjednika, u prvom redu zi stu, na koje su otpa zito, nalazili produ ne samo na austrijskom tr dale tri cetvrtine ugarskog trgova ckog prometa,5) nego i u Njema ckoj, Svajcarskoj, Francuskoj, a djelimi cno i u Holandiji i Belgiji.6) S druge strane austrijska industrija nalazila je svoje tr zi ste u agrarnoj Ugarskoj i bila je zivotno zainteresovana za odr zanje postoje ce carinske zajednice izmedu obiju dr zava Monarhije. Po mi sljenju P. Hanaka osnovnu determinantu privrednog sadr zaja nagodbe cinilo je pro sirenje robne zi sta industrijski ja ce razvijenije Austrije razmjene izmedu agrarnog tr i industrijskog tr zi sta agrarne Ugarske.7) Medutim, razvoj austrijske industrije i sve ve ca opasnost od industrijske konkurencije inostranstva inicirali su i u Austriji tendenciju za carinskom za stitom, koja je ina ce 70-tih godina XIX vijeka do sla do izra zaja u Evropi. Ve cina evropskih dr zava poslije francusko-pruskog rata nastoji, polaze ci od Francuske, da ve c i iz skalnih razloga podigne carine, ali za postepeni zaokret u pravcu protekcionizma bile su mjerodavne prije svega promjene u svjetskoj privredi: izgradnja nove industrije u ve cini evropskih zemalja i velika ponuda jeftinog zita iz Amerike i Rusije.8) Kriza iz 1873. bitno je uticala na Bismarkovu orijentaciju ka carinskoj za stiti industrije, koja ce u Njema ckoj ostati osnov za obrazovanje industrijskih kartela. Takva orijentacija, i mjere u cilju agrarne za stite imale su dalekose zne privredno-politi cke posljedice za odnose Njema cke sa drugim dr zavama,9) osobito agrarnim izvoznicama kao sto je bila Austro-Ugarska. Nalaze ci se u polo zaju agrarnog izvoznika prema zapadu i to u prvom redu prema Njema ckoj, a industrijskog prema Balkanu, Monarhija je u najve coj mjeri zavisila od ekonomske politike svog najva znijeg trgova ckog partnera - Njema cke. ce slobodne trgoOna je bila prinudena da se od 1879. postepeno odri vine i prihvata na celo za stite. Potreba industrije za spoljnom za stitom
H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der FranzJoseph-Zeit. Wien - M unchen 1958, str. 78, 79. 6) P. S a n d o r, Die Agrarkrise am Ende des 19. Jahrhunderts und der Grossgrundbesitz in Ungarn (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961) str. 178. 7) P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368. 8) K.H. W e r n e r, Osterreichs Industrie und Aussenhandelspolitik 1848 bis 1948 (u H. Mayer, Hundert Jahre o sterreichischer Wirtschaftsentwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 404-406, 415; J.R. von S a l i s, Weltgeschichte der neusten Zeit, Bd. I Z urich 1961, str. 48. 9) G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914. Bd I. M unchen 1963, str. 179-181, 186-191, 206-209.
5)

89

sna zno izra zena pod uticajem dejstva nansijske i s njom povezane trgovinske krize, poremetila je unutra snje odnose izmedu industrijski razvijenije Austrije i izrazito agrarne Ugarske.10) U Ugarskoj, ciji su poljoprivredni proizvodi sada nailazili na carinske zapreke u Njema ckoj i koja je morala u novoj situaciji da skuplje pla ca austrijske industrijske proizvode, oja cala je tendencija da se razvije sopstvena industrija. Istovremeno, madarski veleposjednici sve vi se forsiraju za stitu vlastite poljoprivrede i sto carstva od uvoza iz balkanskih zemalja i Rusije obra caju ci punu pa znju odr zanju unutra snjeg austrijskog tr zi sta.11) Dok je medutim, ugarski agrar bio za slobodan promet sa Austrijom, dotle je mlada ugarska industrija tra zila za stitu od konkurencije razvijenije austrijske industrije, koja je imala hegemoniju nad Ugarskom. S druge strane, interes i austrijske i ugarske industrije bio je dr zanje otvorenih vrata prema Balkanu, sto je opet bilo suprotno interesima austrijskog i ugarskog agrara i agrarnoj za stiti, koja je sve ja ce dolazila do izra zaja u spoljno-trgovinskoj politici Monarhije. To je bila posljedica kako razvoja privrednih odnosa s Njema ckom tako i snage uticaja agrarnih interesenata,zahvaljuju ci u prvom redu dualisti ckom uredenju dr zave i porastu zna caja Ugarske u Monarhiji. Ovakva izukr stanost privrednih interesa vladaju cih klasa vode cih nacija vodila je zao stravanju unutra snjih sukoba i pogor sanju spoljnih odnosa Monarhije sa balkanskim susjedima.12) Brzi razvitak kapitalizma i pojava monopolizma izmijenili su medusobne odnose onih vladaju cih klasa na kojima je po civalo dualisti cko stravanje mnogobrojnih uredenje. Medutim, oni su istovremeno uz zao suprotnosti, koje su proizilazile najve cim dijelom iz svojevrsne ekonomske baze dualizma, a prije svega iz zavisnog polo zaja Ugarske,13) djelovali donekle i u obrnutom smjeru, u pravcu u zeg povezivanja vladaju cih ckih interesa. klasa na bazi odredenih zajedni
Uporedi D. D o r d e v i c, Raspad Habsbur ske Monarhije 1918 Slu cajnost ili neizbe znost. Jugoslovenski istorijski casopis (JIC) 1-2/1968, str. 26-27. 11) F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1878-1881. Mitteilungen des o sterreichischen Staatsarhivs. 5 Band. Wien 1952, str. 132-134. 12) Vidi, D. D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 19061911. Beograd 1962, str. 23-24; i s t i, Raspad Habsbur ske Monarhije 1918- Slu cajnost ili neizbe znost, str. 26-28. 13) Ugarska je bila tako opkoljena austrijskom teritorijom da je 3 4 njene granice bilo prema Austriji. Ona je bila u velikoj mjeri zavisna od Austrije na podru cju prometa stokom i mesom, zeljezni ckih priklju caka i tarifa, transporta robe i saobra caja na Dunavu, a prije svega na podru cju nansija. R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin 1932. str. 121.
10)

90

Ti zajedni cki interesi proizilazili su kako iz potrebe politiziranja unutra snjeg tr zi sta Monarhije za vlastitu produkciju, tako i iz izvjesne isprepletenosti austrijskog i ugarskog nansijskog kapitala, koji se nalazi u razvitku.14) Obrazovanje zajedni ckih austrougarskih kartela, poslije ogor cene konkurentske borbe, u pojedinim industrijskim granama bilo je najja ca spona koja je privredno vezivala obje dr zave Monarhije i osiguravala postojanje zajedni ckog carinskog podru cja.15) U smislu solidarnosti vladaju cih klasa djelovala je i potreba ekasnije odbrane politi ckog sistema austrijske i madarske hegemonije u Monarhiji protiv oja calih nacionalnih pokreta.16) Medutim, u ekonomskom, dru stvenom i politi ckom razvitku Austro-Ugarske sve vi se su dominirali nacionalni i klasni antagonizmi. Nakon sto je 90-tih godina zavr sen period relativnog unutra snjeg mira, nacionalne suprotnosti se izra zavaju u o strijoj formi. U unutra snjoj politici pojavili su se prvi znaci krize i konikti, kojim je ustvari bio obilje zen po cetni stadij krize dualizma. I suprotnosti izmedu i unutar austrijskih i ugarskih vladaju cih klasa, koje su se sna zno ispoljile krajem XIX vijeka, jo s vi se su se produbile po cetkom XX stolje ca, paralelno sa narastanjem nacionalnih pokreta podredenih naroda. To je bio period razvoja i produbljivanja krize dualizma, koja je nakon kra ce konsolidacije pred Prvi svjetski rat i revolucionarnih potresa u zadnjoj godini rata rje sena raspadom dvojne Monarhije.17) Bitno obilje zje ekonomske strane ovog slo zenog istorijskog procesa bilo je stalno intenziviranje posebnih te znji gradanstva pojedinih naroda na planu izgradnje vlastite nacionalne industrije, s ciljem da se potkopa i na kraju odstrani dominiraju ci privredni polo zaj sredi snje znjama za ekonomskom Austrije. Tako su se uporedo sa madarskim te samostalno s cu Ugarske javljale sli cne tendencije i kod ostalih naroda austrougarske Monarhije. Prelaz Austro-Ugarske od agrikulturne ka industrijskoj dr zavi odvijao se ne samo pod uticajem sna zne konkurencije spolja, nego takode i pod rastu cim pritiskom unutra snjih rivaliteta.18) Zahvaljuju ci dualizmu i stalnom ja canju svog uticaja u Monarhicja bili ji, Madari su uprkos postojanja jedinstvenog carinskog podru u stanju da vode sopstvenu protekcionisti cku politiku i donekle kompenziraju nepostojanje carinskih barijera izmedu Austrije i Ugarske. U
P. H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus ... str. 368-372. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 159. 16) Kao napomena 14. 17) Uporedi ibidem. 18) Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-436; Vidi E. M a r z, Some economic aspects of the nationality conict in the Habsburger empire. Journal of central European Aairs, University of Colorado Press, August 1953.
15) 14)

91

tu svrhu oni su izgradili citav jedan sistem dobro prora cunatih i sistematski primjenjivanih dr zavnih mjera. Povlastice utvrdene u ugarskim zakonima o unapredenju industrije iz 1881. i 1890, koje je Be cka trgova cka komora ozna cila kao sjajan primjer jedne energi cne industrijske politike, odnosile su se na besplatnu dodjelu zemlji sta, oslobodenje od dr zavnih municipalnih i komunalnih poreza i da ca, na davanje sirokih pogodnosti na podru cju zeljezni ckih tarifa i komunikacija i dr.19) Austrijska industrija vi se je bila ugro zena od ugarske konkurencije nego od inostrane. Tome je osobito doprinosila ugarska dr zavna zeljezni cka mre za sa centrom u Budimpe sti i tarifna politika koja je bila jednaka izvoznim premijama, dr zavne subvencije madarskim fabrikama i carine sa tre cim dr zavama skrojene pod madarskim uticajem, kao i manje optere cenje ugarske proizvodnje socijalnim da cama.20) U poredenju sa prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko sna znije izra zen patronat dr zave nad privredom kao i direktna aktivna podr ska dr zavnih organa vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na poseban na cin do slo do izra zaja i u borbi za bosanskohercegova cko tr zi ste, o cemu nam je i Hermann v. Sauter u svom izvje staju pru zio vrijedne informacije. Medutim, na po cetku XX vijeka Ugarska je jo s uvijek bila industrijski zaostala, prete zno agrarna zemlja, nasuprot relativno razvijenijim austrijskim i ce skim industrijskim oblastima. Uzev si pak u cjelini i citava austrougarska Monarhija mogla se prije ubrojati u agrarne i industrijske slabije razvijene dr zave Evrope, mada je bila relativno gusto naseljena (oko 50 miliona stanovnika) i spadala u red velesila. Veliki industrijski centri nalazili su se uglavnom u krajevima koje je naselja valo njema cko stanovni stvo, u Stajerskoj, donjoj Austriji, Voralbergu, ske. Stanovni a prije svega u sjevernim i zapadnim dijelovima Ce stvo industrijalizovanih predjela Monarhije iznosilo je manje od cetvrtine njenog cjelokupnog stanovni stva.21) Pred Prvi svjetski rat Austro-Ugarska je u cestvovala sa svega 6,3% u evropskoj industrijskoj proizvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6% stanovni stva Evrope (procenti se odnose na Evropu bez Rusije). Ona je daleko zaostajala za vode cim industrijskim zemljama Njema ckom, Engleskom i Francuskom, koje su u 1913. godini davale 72% evropske industrijske proizvodnje (bez Rusije). Ako se uzme u obzir industrijska proizvodnja po glavi stanovnika onda su ispred Monarhije bile jo s i Belgija, Holandija, Danska, Svedska, a donekle i Norve ska. Finska
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 435-336. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 79, 154, 157, 172. 21) E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik in der Zeit Franz Josephs I. Europa Verlag. Wien-Frankfurt-Z urich 1968. str. 273.
20) 19)

92

se nalazila na otprilike istom nivou kao i Austro-Ugarska. U industrij skom razvitku u Evropi stajali su iza Monarhije samo Italija, Spanija, 22) Portugal, balkanske zemlje i Rusija. Od ukupne industrijske proizvodnje u Monarhiji pred Prvi svjetski rat na Ugarsku je otpadalo od prilike 25% odnosno oko 1,5% evropske proizvodnje, a stanovni stvo Translajtanije (21 milion) iznosilo je 6,5% stanovni stva Evrope (bez Rusije). Mada je postojala znatna razlika u nivou razvitka izmedu Austrije i Ugarske, ona ipak nije bila tako velika kao izmedu industrijalizovanih zapadnih i zaostalih poljoprivrednih, isto cnoevropskih i balkanskih zemalja.23) Za strukturu ugarske industrijske proizvodnje krajem XIX vijeka bila je karakteristi cna vode ca uloga prehranbene i jako izra zeno zaostajanje lake industrije. Istovremeno bile su prili cno razvijene pojedine grane te ske, osobito ekstraktivne industrije i grane vezane za poljoprivredu i gradnju zeljeznica. Ovakva struktura proizilazila je znatnim dijelom i iz zavisnosti Ugarske i postojanja jakih feudalnih ostataka. Ona je vukla svoje porijeklo iz dualizma i zajedni ckih interesa austrijske bur zoazije i madarske veleposjedni cke klase, sto je do slo do izra zaja u razvoju industrijskih grana koje nisu pogadale interese austrijskog krupnog kapitala (prehrambena industrija), a koje su bile korisne za madarski veleposjed. Austrijska tekstilna industrija vladala je ugarskim tr zi stem, a na pojedinim podru cjima prehranbene (mlinarska industrija) stanje je bilo obrnuto. Mada je po cetkom XX vijeka do slo do ce s ca odredenih promjena u industriji Ugarske i izvjesnog opadanja u prehranbene i porasta zna caja lake industrije, bitnijih promjena u njenoj strukturi nije bilo. Tekstilna i druge grane lake industrije bile su u Ugarskoj zaostale ne samo u poredenju sa zapadnoevropskim zemljama, nego i sa Rusijom i balkanskim zemljama. S druge strane, stepen ske industrije bio je ve ci nego op sti industrijski nirazvoja madarske te vo Ugarske. Na podru cju proizvodnje zeljeza i celika pored velesila u Evropi su bili ispred Ugarske jo s Belgija, Austrija i Svedska. Medutim, te ska industrija austrijskih provincija producirala je dva i po puta vi se od Ugarske a proizvodnja po glavi stanovnika bila je u Austriji ve ca za 75%. Takode mora se uzeti u obzir da je u Ugarskoj postojala disproporcija izmedu ekstraktivne industrije i onih grana te ske industrije koje se bave daljnjim fazama obrade. Dok je u Austriji odnos zeljezne i metalne industrije prema ma sinogradnji iznosio 54:46 u Ugarskoj je
22) T.J. B e r e n d u. Gy. R a n k y, Das Niveau der Industrie Ungarns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961) str. 263-270. 23) Ibidem, str. 275-277.

93

taj odnos bio 63:37.24) sto pru za jasnu sliku njenog nepovoljnijeg ekonomskog polo zaja i na ovom podru cju. zila sna zan poPo cetkom XX vijeka madarska industrija je zabilje rast proizvodnje. U razdoblju od 1898. - 1913. industrijska proizvodnja u Ugarskoj bila je porasla za 120% sto odgovara godi snjoj prosje cnoj stopi rasta od 5,4%, dok je prosje cni tempo u zapadnoj Evropi u isto vrijeme iznosio 4,6% godi snje. Naro cito brz bio je razvoj tekstilne i ko zne industrije kao i industrije odje ce, koji je iznosio godi snje 14,6%, prema stopi od 3,5% u zapadnoj Evropi.25) Razumljivo je, da je u ovom razvitku Ugarske prvenstveno participirala madarska industrija i madarski kapital. To je paralelno sa poletom, koji je zabilje zila austrijska ekonomika, a osobito industrija u peridu konjukture od 1904 1913.26) djelovalo i na oblikovanje privrednih odnosa Austrije i Ugarske sa Bosnom i Hercegovinom, i to tim vi se sto je u Evropi po cetkom XX vijeka nastupio novi period zao stravanja carinske za stite. U po cetnoj fazi izgradnje sistema carinske za stite Monarhija je mogla donekle kompenzirati opadanje eksporta, sto je bilo karakteristi cno za sve evropske zemlje, jer je gotovo neograni ceno raspolagala unutra snjim tr zi stem i u izvjesnom obimu i novootvorenim tr zi stima svojih jugoisto cnih susjeda. U ovom razdoblju, koje karakteri se privredna konjunktura, znatno je porasla industrijska proizvodnja i potro snja u Monarhiji, cemu je doprinijelo i uklju cenje 1880. godine u jedinstveno austrougarsko carinsko podru cje Istre, Dalmacije, Brody i okupirane Bosne i Hercegovine, a 1891. i do tada slobodnih luka Trsta i Rijeke.27) U Bosni i Hercegovini Monarhija je dobila jedno novo tr zi ste, mada je njegova apsorpciona mo c, zbog op ste zaostalosti zemlje, bila znatno ograni cena. Nivo razvitka Austrije i Ugarske bio je takav da je austrijska industrija od samog po cetka zauzela dominantnu poziciju na bosanskom tr zi stu, koje se sirilo ja canjem robno-nov canih i kapitalisti ckih odnosa. I prije okupacije Monarhija je imala glavni udio u bosanskoj trgovini, ali su za trgova cki promet bile velika prepreka lo se komunikacije i transportne te sko ce. Bosansko-hercegova cki uvoz prema podacima jednog austrijskog izvje staja iz prve polovine 1878. godine iznosio je oko 10 miliona, a uvoz oko 8 miliona guldena,28) ili izra zeno
Vidi, ibidem, str. 277-286. Ibidem, str. 275. 26) Vidi E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ... str. 325-335. 27) Uporedi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 428. 28) Haus-Hof und Staatsarchiv Wien (HH StA) Politisches Archiv (PA) XL Interna 208 Liasse IX A. Organisation Bosnien und der Herzegovina 1878-1882, V. T h o m m e l: Charakteristik der topographisch-statistischen, administrativen und o konomischen, ethnographischen und politischen, dann kirchlichen, endlich der materiellen und sonst massgebendsten Verh altnisse der bosnischen L andergebiete. Wien 1 Mai 1878.
25) 24)

94

u krunama 20 odnosno 16 miliona kruna, pa je prema tome obim cjelokupne spoljne trgovine bio oko 36 miliona kruna. Ovo se pribli zno podudara sa drugim podacima, prema kojima je vrijednost spoljnotrgovinske razmjene Bosne i Hercegovine iznosila prije okupacije oko 34 miliona kruna.29) Glavni predmeti izvoza bili su poljoprivredni proizvodi (cerealije, sljive, rakija i dr.) stoka i proizvodi sto carstva, a u izvjesnoj mjeri i rudarsko-zanatski proizvodi, dok su glavni uvozni artikli bili u prvom redu pamuk, vuna, svila, pamu cni, vuneni i svileni fabrikati, se cer, kafa, ri za, duhan i cerealije. Sedam do osam desetina ove trgovine i slo je preko Trsta i Be ca,30) i ona se nalazila prete zno u rukama srpskih trgovaca. Nije slu cajno da je upravo austrijska vlada bila ta koja je ve c u ljeto 1878. godine insistirala da se kao minimalna kompenzacija za zrtve koje Monarhiji name ce dvojna okupacija odmah i u komercijalnom pogledu okupira Bosna i Hercegovina.31) Medutim, ugarska vlada se suprotstavila ovom austrijskom zahtjevu, da se po kratkom postupku, naredbodavnim putem, Bosna i Hercegovina uklju ci u zajedni cko carinsko podru cje, izra zavaju ci ina ce duboke rezerve i prema samoj ideji carinskog ujedinjenja sa Bosnom. Ugarska vlada je polazila tada sa stanovi sta da ono ne ce donijeti nikakve koristi, nego bi u mnogom pogledu moglo da bude stetno. Pri tome otvoreno je do slo do izra zaja i ste da se u datom momentu radi samo o okupaciji a ne madarsko gledi aneksiji, pa se sa madarske strane smatralo jo s u septembru 1878. da bi Bosna i Hercegovina trebalo da bude samostalno carinsko podru cje sve dotle dok se ne donese denitivan zaklju cak o njenoj sudbini.32)
29) Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH) Zajedni cko Ministarstvo nansija (ZMF) BH Nr. 11647/1910; O izvozno uvoznoj trgovini Bosne i Hercegovine prema izvje staju italijanskog konzula u Sarajevu C a v a l i e r e d i D u r a n d a, objavljenom u aprilu 1865 vidi J. R o s k i e w i e z, Studien u ber Bosnien und die Herzegovina, Leipzig und Wien 1868. str. 311-315. 30) Kao napomena 28. 31) Wenn wir auf der eine Seite die schweren Opfer zu tragen haben, welche die milit arische Occupaction mit sich bringt, so scheint mir andererseits die geringste Compensation, welche wir uns sichern m ussen, darin gelegen zu sein, dass wir sofort auch die handelspolitische Occupation der L ander vollziehen. Ich glaube, die Bev olkerung der Monarchie hat einen Anspruch darauf, dass der Markt der occupierten L ander, so gering auch die Consumption derseleben namentlich in der ersten Zeit mag, ihr sofort er onet und gesichert bleibe. ABH ZMF BH Nr. 9/1878 austrijski ministar nansija, Andr assyju 14/8 1878. 32) ABH ZMF BH Nr 16/1878. Ugarsko ministarstvo poljoprivrede, industrije i trgovine Andr assyju 10.IX 1878.

95

Ovakvi stavovi ugarske vlade mogu se objasniti kako unutra snjopoliti ckim razlozima i op cenito njenim odnosom prema okupaciji,33) tako i manjom ekonomskom zainteresovano s cu Ugarske, koja se tada nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog razvitka, za jedno tako zaostalo agrarno podru cje kao sto je bila Bosna i Hercegovina. Ali, ugarska vlada nije propustila da od samog po cetka okupacije povede ze ci se prvenstveno svojim brigu o madarskim privrednim interesima slu uticajem na zeljezni cku politiku i koriste ci prednosti svog geografskog polo zaja. Austrijska vlada forsirala je carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine motiviraju ci ga politi ckim, nansijskim i ekonomskim razlozima. Ona je nagla savala da vojni cka vladavina nad Bosnom i Hercegovinom nu zno uslovljava ovladavanje njenom trgovinom. Pri tome glavnu privrednu korist od carinskog ujedinjenja austrijska vlada je vidjela u ja canju industrije usljed pro sirenja tr zi sta. Austrijski ministar trgovine Chlumecky, zala zu ci se za sto skorije sprovodenje carinskog pripojenja okupiranih pokrajina, izjavio je na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 21.IV 1879. u ime austrijske vlade, da se u datom momentu radi prije svega da se sprije ci podizanje velikih fabrika u Bosni i Hercegovini u drugim uslovima oporezivanja nego u Austro-Ugarskoj, koje bi konkurisale industriji Monarhije.34) Mada o nekoj neposrednoj i akutnoj opasnosti od podizanja velikih fabrika u Bosni tada nije moglo biti govora, ve c s obzirom na prilike u toj zemlji i dugo vremena veliku uzdr zanost privatnih krugova da se investira, ipak stanovi ste Chlumeckog vrlo je zanimljivo. U njemu je bila ve c donekle anticipirana jedna politika i budu ci odnos vlada obiju dr zava Monarhije prema privrednom razvitku Bosne i Hercegovine. On je polazio od toga da se ne podi zu takva industrijska postrojenja koja bi konkurisala austrijskoj i madarskoj industriji. Saglasiv si se ipak na kraju sa uklju cenjem Bosne i Hercegovine u zajedni cko carinsko podru cje Monarhije, Madari ce joj vremenom posve civati sve ve cu pa znju. To je bilo uslovljeno kako rastom madarske industrijske proizvodnje i postepenim porastom apsorpcione mo ci bosanskog tr zi sta, tako i kretanjima u evropskoj privredi i njihovim uticajima na ekonomske odnose unutar Monarhije.
33) O raspolo zenju u Madarskoj i stanovi stu ugarske vlade prema okupaciji Bosne i Hercegovine vidi E.v. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andr assy. Sein Leben und seine Zeit. Stuttgart 1913. Bd. III str. 142-145, 199201; J. M i s k o l c z y, Ungarn in der Habsburger-Monarchie. Wien M unchen 1959, str. 160, 161. 34) Es handelt sich jetz vor Allem darum zu verhindern, dass dort gross Fabriken mit anderen Besteuerungsverh altnissen, als die unsrigen errichtet werden und uns Concurrenz machen. HH StA PA XL Interna K. 291. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 232, od 21. IV 1879.

96

Sauter nam je u nekoliko poteza skicirao najbitnije promjene koje su nastupile u trgovini Bosne i Hercegovine poslije njenog uklju cenja u austrougarsko zajedni cko carinsko podru cje i nakon izgradnje glavnih zeljezni ckih pruga. Na isti na cin on je sa zeto ukazao na glavne karakteristike privrednog razvoja u doba okupacije, kao i na pojavu novih tendencija u XX vijeku. Po okupaciji, koja je po rije cima Sautera u pogledu pro sirenja tr zi sta za Monarhiju zna cila potpuni uspjeh, u Bosni i Hercegovini skoro je sasvim is cezla roba iz Engleske Francuske i Italije. Tek kasnije u XX vijeku na bosanskohercegova ckom tr zi stu pojavljuje se Njema cka sa svojim industrijskim proizvodima kao najja ci konkurent 35) Austriji i Ugarskoj. Ukazuju ci na razvojne mogu cnosti u privrednim odnosima izmedu Austrije i Bosne i u tom pogledu prednosti Austrije nad Ugarskom, Sauter isti ce komplementarnost austrijske i bosanske privrede i srazmjerno male medusobne suprotnosti koje su proizilazile iz industrijalizacije Bosne i Hercegovine. Nasuprot tome on podvla ci konkurentni odnos ugarske i bosanske ekonomike, koji je rezultirao iz prete zno agrarnog karaktera obiju zemalja i koji je ekonomskim razvitkom Bosne sve vi se dolazio do izra zaja. Pri tome Sauter navodi konkretne primjere kako su se mjerama madarske privredne politike pravile smetnje bosanskom eksportu u Ugarsku (izvozu zeljezni ckih pragova, uglja, zivih svinja i dr.), i pri cinjavale te sko ce bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske industrije koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegova ckim tr zi stem bra sna.36) Bez sumnje ove Sauterove ocjene nisu li sene osnove ako se ima u vidu karakter bosanskohercegova cke privrede i osnovni smjer njenog razvitka za vrijeme austrougarske vladavine. Takode ima donekle smisla i Sauterovo isticanje sli cnosti odnosa Austrije prema Bosni na podru cju razmjene dobara, sa odnosom Austrije prema Ugarskoj, mada je nivo razvitka Ugarske i Bosne i struktura njihove privrede pored nekih zajedni ckih crta pokazivala i bitne razlike. To isto va zi i za analogiju izmedu razvitka trgova ckih veza Njema cke i Srbije na ra cun Monarhije, zbog njene trgovinske politike uslovljene agrarnim interesima i mogu cnosti
Vidi Sumarni izvje staj str. 33-34. Uporedi ibidem, str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX plenarne sjednice trgova cke i obrtni cke komore za Bosnu i Hercegovinu dr zane 6 i 7 (19 i 20) juna 1911 u dvorani komore u Sarajevu, Sarajevo 1911, str. 15-16. Ina ce u literaturi je bilo izra zeno gledi ste da je u privrednim odnosima izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije bilo malo razloga za trvenja i da su se osobito privrede Bosne i zapadnog cin. dijela Monarhije medusobno dopunjavale na izvanredno sretan na F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns , Leipzig 1914, str. 554.
36) 35)

97

koje se u tom pogledu pru zaju Austriji u odnosu na Ugarsku na bosanskom tr zi stu. Medutim, kod svih tih poredenja i ocjena ne smije se ispu stati iz vida su stinska razlika izmedu politi ckog i dr zavnopravnog statusa Bosne i Hercegovine, te odnosa u njenoj ekonomici i polo zaja Ugarske ili Srbije. Upravo iz postoje ceg politi ckog i dr zavnopravnog statusa Bosne i Hercegovine rezultirao je u velikoj mjeri i njen privredni polo zaj u Monarhiji. Stoga i nastojanja za politi ckom emancipacijom, koja su i u Bosni i Hercegovini u raznim oblicima dolazila do izra zaja pa i u rastu coj te znji ka autonomiji, o kojoj sa velikim podozrenjem govori Sauter, imala su svoju osnovu u zelji doma ceg gradanstva za armacijom i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu od posebnog zna caja je tendencija za stvaranje doma ce nacionalne industrije, koja se javlja u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat. Dr zavno-pravni, politi cki, ekonomski i nansijski polo zaj Bosne i Hercegovine, koja je bila te sko optere cena izdacima za izgradnju cisto strate skih komunikacija u interesu Monarhije, kao i prilike na podru cju skolstva bile su, kako pi se Sauter, uzrok sto se kod bosanskohercegova cke inteligencije uvrije zio osje caj da je zemlja tretirana kao kolonija. Medutim, nije tu rije c samo o nekom subjektivnom osje caju, jer su i najvi si funkcioneri austrougarske uprave izra zavali pro foro interno sli cna mi sljenja. Tako je sam zajedni cki ministar nansija Bilinski izjavio na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca po cetkom 1912. godine, da je Bosna i Hercegovina bila u izvjesnoj mjeri tretirana kao kolonija.37) I komplementarnost austrijske i bosanske privrede, o kojoj govori Sauter, po civala je na takvoj strukturi bosanske ekonomike koja je uslovljavala da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sa cinjavale prosje cno godi snje 83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije tre cine tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim kapitalistima. Nasuprot tome oko 2/3 bosanskog uvoza cinili su gotovi fabrikati.38) Koli cinski izvoz je bio prete zno tri puta ve ci od uvoza, dok je po nov canoj vrijednosti import bio ja ci od eksporta.39) Cjelokupni obim bosanskohercegova cke spoljne trgovine iznosio je u vrijeme aneksije 1908. godine oko 230 miliona kruna, sto je bilo blizu 7 puta vi se u odnosu na doba koje je neposredno prethodilo okupaciji.40) Ako se izuzme drvo kao najzna cajniji eksportni artikal bosanske
37) Vidi D z. J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1886 godine, Radovi XXXII izd. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine, Odjelj. dru stvenih nauka knj. 11, Sarajevo 1967, str. 189. 38) Stenografski izvje staji o sjednicama bosansko-hercegova ckog Sabora godine 1910. I. zasjedanje, svezak I, Sarajevo, 1910, str. 276,277. 39) F. S c h m i d, op. cit. str. 550-551. 40) ABH ZMF BH Nr. 11647/1910.

98

privrede (1908. godine drvo i proizvodi drvne industrije predstavljali su 63% te zine izvezenih produkata iz Bosne i Hercegovine)41) od koga je samo 1/4 izvo zena u Austro-Ugarsku, oko 97% ostalog trgova ckog prometa odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvo zen je direktno iz inostranstva, a i indirektni import bio je minimalan. Do aneksije inostranstvo uop ste nije ni obra calo pa znju bosanskom tr zi stu a ni poslije strani import nije postigao ve ci uspjeh.42) U bosanskohercegova ckom izvozu na kraju prve decenije XX vijeka, pored drveta i uglja, va znu ulogu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i sto carstva (osobito stoka za klanje i tegle ca, vo ce i povr ce, zitarice i dr.), a od industrijskih proizvoda zeljezo, zeljezna roba i pomo cne hemijske materije. U uvozu su najva znije mjesto zauzimale zivotne namirnice ( zito, so civo, pirina c, bra sno, pi ce i dr.) i proizvodi tekstilne industrije, a zatim produkti drugih industrijskih grana.43) U ovakvoj zionomiji bosanskohercegova cke vanjske trgovine odra zavala se kako zaostalost poljoprivrede, tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko ja ceg dijela ekstraktivne i preradiva cke eksportne industrije i nekoliko desetina sitnih preduze ca lokalnog karaktera.44) Zadatak je kompleksnih istra zivanja da detaljnije osvjetle odnos Austrije i Ugarske prema bosanskohercegova ckoj privredi u cjelini i njenom razvitku, kao i nastojanjima bosanskohercegova cke uprave na tom podru cju. Dosada snje studije iz ove problematike plasti cno prikazuju kako su sa madarske strane pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke daljem razvitku ve c postoje cih industrijskih grana (npr. crne metalurgije), ja canju bosanskohercegova ckog erara i ekonomskog osamostaljenja Bosne i Hercegovine.45) Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti rezultirale su ne samo iz prete zno agrarnog karaktera obiju zemalja, nego i iz strukture ugarske industrije u kojoj je npr. zeljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno veliku ulogu.
Kao napomena 38. F. S c h m i d, op. cit. str. 552-553; up. G. K r u lj, Gradska privreda, (u Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje, Sarajevo 1929), str. 328.329. 43) Sumarni izvje staj str. 26-31; F. S c h m i d, op. cit. str. 222, 551. 44) K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja I svjetskog rata. Beograd 1961, str. 175. Up. G. K r u l j: op. cit. str. 325-326. 45) Vidi F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko zeljezo pred prvi svjetski rat, godi snjak istorijskog dru stva Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu samo Godi snjak) X, Sarajevo, 1959, str. 167-195; H. K a p i d zi c, Bilinski i Stajnbajsovo preduze ce u zapadnoj Bosni. Glasnik Arhiva i Dru stva arhivista BiH (u daljem tekstu Glasnik) II. Sarajevo 1962, str. 213-224
42) 41)

99

Stoga su pred Prvi svjetski rat Madari, za razliku od Austrijanaca bili toliko uporni i bezobzirni u nastojanju da sprije ce podizanje zeljezne industrije u Prijedoru i dodu u posjed ljubijske rude. Medutim, i stavovi koje su austrijski poslovni krugovi zauzimali prema Bosni nosili su obilje zje kolonijalnog odnosa. Austrijski kapital pokazivao je na primjer u ovom periodu takode veliko interesovanje za bosansko rudno blago, a posebno za nalazi sta zeljezne rude na podru cju rijeke Sane.46) Mnoga austrijska dru stva reektirala su da dodu u posjed ovih nalazi sta, ali je bosanska uprava to uslovljavala kupovinom ili uzimanjem u zakup ostalih rudnika i zahtjevom da se zeljezna ruda preraduje u Bosni. Austrijski interesenti smatrali su posljednji zahtjev neodr zivim, isti cu ci da nova bosanska zeljezna industrija kod Prijedora ne bi imala perspektive zbog visokih tro skova nabavke koksa, nepostojanja tr zi sta u Bosni koje bi konzumiralo proizvodnju i visokih tro skova prevoza na tr zi ste u Monarhiji, koje snabdijevaju jeftiniji proizvoda ci.47) Nova faza u razvoju ekonomskih odnosa u Evropi nastupila je po cetkom XX vijeka, kad je gotovo realizovana ideja evropskog privrednog saveza pod vodstvom Njema cke morala da bude ponovo napu stena. Ishodi ste srednjoevropskog ugovornog sistema uspostavljenog tzv. Cacke i privi ugovorima iz 1891. godine bio je ugovor izmedu Njema Austro-Ugarske, koje su onda zajedni cki pregovarale i sklopile trgo vinske ugovore sa Italijom, Svajcarskom i Belgijom. Njema cka je kao najzna cajniji spoljno-trgovinski partner Austro-Ugarske u cestvovala u njenom uvozu sa 56,1% a u izvozu sa cijelih 60,2%.48) Najve ca korist za Austro-Ugarsku iz ugovora sa Njema ckom bilo je smanjenje carina na agrarne proizvode, sto je prije svega koristilo madarskom eksportu ali je ujedno pogodovalo sklapanju trgovinskih ugovora i razvoju privrednih odnosa Monarhije sa balkanskim zemljama.49) Nakon isteka Caprivi ugovora po cetkom 1904. godine do slo je, poslije ponovljenih provizorija, 1906. godine do obnavljanja srednjoevropskog ugovornog sistema za daljih 10 godina, ali je pri tom preduzeto povi senje nivoa carinskih tarifa nagovjestilo ponovno otpo cinjanje
46) Na pr. interesova k.k. Priv. o sterr. L anderbank, ABH Priv. Reg. Nr. 538/1912 Kuh-Chrobak Lohnstein-u 11.VII 1912, Nr 537/1912, isti istom 13.VII 1912. 47) ABH Priv. Reg. Nr 569/1912 Eisenvorkommen, Notiz v. Sieghart. ckog ministra nansija Bilinskog sa ausO pregovorima izmedu zajedni trijskom i ugarskom vladom o ovom problemu, kao i o postignutom kompromisu o osnivanju prijedorskog konzorcija od strane austrijske i ugarske nansijske grupe uz u ce s ce bosanske Zemaljske vlade, vidi u napomeni 45, citirani rad F. Hauptmana. 48) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. I Bd. str. 312-315. 49) Vidi K.H. W e r n e r, op. cit. str. 430-435; H. B e n e d i k t, op. cit. str. 127-141.

100

politike visoke carinske za stite. Period koji je iza toga uslijedio zna cio je ponovnu izgradnju nacionalnog carinskog za stitnog sistema i dalekose zno izolovanje pojedinih nacionalnih privreda. Ovaj proces bio je iniciran pove canjem agrarnih carina, sto je imalo za posljedicu skok cijena zivotnih namirnica, pove canje najamnine i poskupljenje industrijske proizvodnje. Stoga je u evropskim zemljama industrija bila prinudena da nastoji na ekasnoj za stiti unutra snjeg tr zi sta, kako bi mogla ve cim unutra snjim cijenama odr zati rentabilnost proizvodnje. Dalja posljedica pove canja agrarnih carina bilo je podizanje industrijskih carina i orijentacija na industrijalizaciju i u onim dr zavama, koje do tada nisu imale razvijenu vlastitu industriju, jer su ranije mogle odobravanjem povoljnih carina za uvoz industrijskih proizvoda izdejstvovati ni ze carine za izvoz svojih poljoprivrednih produkata.50) Uticaj ovih kretanja na Austro-Ugarsku bili su od prvorazrednog zna caja kako u pogledu razvoja unutra snjih odnosa, tako i na spoljnopoliti ckom planu. Pod pritiskom mjera uvedenih od strane Njema cke, koja je ustvari diktirala trgovinsku politiku srednje Evrope, Monarhija je takode revidirala svoju carinsku politiku odreduju ci prohibitivne uvozne carine na zito i drasti cno ograni cavaju ci uvoz stoke.51) To je u cinjeno u cilju za stite interesa ugarskog i austrijskog agrara, dok je industrija njima bila osjetno pogodena. Industrija Monarhije, prije svega austrijska, morala je platiti ote zanje uvoza zivotnih namirnica iz balkanskih dr zava, naro cito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradicionalnog tr zi sta u korist Njema cke i zapadnoevropskih zemalja. Tome su najvi se doprinijeli carinski rat sa Srbijom (1906-1911) i turski bojkot austrijske robe za vrijeme aneksione krize, a osobito balkanski ratovi. I dok je Njema cka po cetkom XX vijeka sve vi se industrijski osvajala Balkan, Francuska je zavladala njegovom nov canom pijacom.52) Pa i u Bugarskoj, gdje je Monarhija uspjela da gotovo do kraja Prvog svjetskog rata zadr zi polo zaj najzna cajnijeg uvoznika, relativno je opadalo austrougarsko u ce s ce u cjelokupnom bugarskom importu. Ono je u razdoblju od 1904. do 1908. godine iznosilo 33,8%, da bi pred izbijanje balkanskog rata spalo na 24,19%.53) Odredbe o grani cnom saobra caju u trgova ckom ugovoru izmedu Austro-Ugarske i Srbije iz 1910. godine, sklopljenom na osnovu najve ceg
K.H. W e r n e r, op. cit. str. 438.439. c, Carinski rat ....str. 95-96; 134-135. Vidi, D. D o r d e v i 52) D. D o r d e v i c, Raspad Habsbur ske monarhije 1918 - Slu cajnost 1-2/1968, str. 27; Lj. A l e k s i ili neizbe znost, JIC c-P e j k o v i c, Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965. 53) V. P a s k a l e v a, Uber den wirtschaftlichen Einuss Osterreich Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918 (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918. Akademie - Verlag. Berlin 1965) str. 188-189.
51) 50)

101

povla s cenja,54) koje sada dolazi u sredi ste cjelokupne ugovorne politike, pro sirene su i na ostale balkanske zemlje.55) Ali ugovori na bazi najve ceg povla s cenja nisu pru zali industriji Monarhije, s obzirom na cjenu i kvalitet austrougarske robe, nikakvu za stitu nasuprot nadmo cnoj konkurenciji velikih industrijskih dr zava. Izlaz iz ove situacije ona je bila zi u o zivljavanju unutra snjeg tr zi sta. Medutim, porast prinudena da tra stanovni stva i pove canje kupovne mo ci pojedinih socijalnih grupacija moglo je samo u malom broju industrijskih grana kompenzirati gubitak izvoza, jer je poskupljenje najneophodnijih artikala apsorbovalo porast ina ce stalno rastu ceg ukupnog prihoda.56) Poskupljenje koje je bilo znatnim dijelom rezultat superprotekcionisti cke agrarne politike i zatvaranja prema Balkanu, pra ceno stalnim pove canjem poreza, izazvalo je u Austriji u prvoj deceniji XX vijeka porast zivotnih tro skova za 1/3 i sna zne erupcije radni ckog nezadovoljstva u Monarhiji u godinama pred Prvi svjetski rat. Iznudena izvjesna pove canja nadnica i u vezi s tim skok cijena industrijskih proizvoda dovodio je u pitanje konkurentnu sposobnost austrijske industrijske proizvodnje.57) se Medutim, i u novostvorenoj situaciji Monarhija je i dalje sve vi uvozila industrijske proizvode, iako je bila sve manje sposobna da svoj industrijski uvoz kompenzira poljoprivrednim izvozom.58) Uvoz gotove robe i polufabrikata u Austro-Ugarsku popeo se je u periodu od 1903. do 1913. pri neizmijenjenim cijenama za 50%, a njen izvoz za samo 30%.59) I sama poljoprivredna produkcija Monarhije zaostajala je iza porasta unutra snjeg tr zi sta, sto je uticalo na stalno pove canje cijena
Vidi. D. D o r d e v i c, Carinski rat ..., str. 626-630. K.H. W e r n e r, op. cit. str. 439; Vidi: V. P a s k a l e v a, op. cit. 196-197. 56) ABH ZMF Pr BH Nr. 1762/1912 Der st andige Ausschuss der drei Zentralen industriellen Verb ande grofu Berchtoldu. Kopija memoranduma upu cena Bilinskom u novembru 1912. 57) Vidi: H. B e n e d i k t, op. cit. str. 158-159, 179; Vidi: E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 327-328; K.B. W i n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internationale Lage der o ster reichisch-ungarischen Monarchie (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik1900 bis 1918 Akademie-Verlag. Berlin 1965) str. 9-10. 58) V. S a n d o r, Der Charakter der Abh angigkeit Ungarns im Zeit alter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie Budapest 1961, str. 320). 59) F. H e r t z, Die Produktionsgrundlagen der o sterreichischen Industrie vor und nach dem Kriege, Wien 1917, str. 9. prema V. S a nd o r, op. cit. str. 320, napomena 48.
55) 54)

102

poljoprivrednih proizvoda.60) Porast potra znje sirovina i zivotnih namirnica bio je posljedica procesa industrijalizacije. Njihov uvoz AustroUgarska nije opet bila u stanju da izravna odgovaraju cim pove canjem izvoza industrijske robe.61) Rezultat ovih promjena u privrednoj politici bilo je skokovito pogor sanje trgova ckog i platnog bilansa Austro-Ugarske. U razdoblju od 1882. do 1906. godine Monarhija je imala aktivan trgova cki bilans, koji je pokazivao izvozni sucit od prosje cno 1/4 milijarde kruna godi snje. On je 1900. godine dosegao cifru od 312 miliona kruna, ali je 1906. cim godinama trgova cki iznosio samo 186 miliona. Medutim, u sljede bilans Austro-Ugarske pokazivao je pasivu, koja je 1909. sko cila na 346 miliona kruna. Ona je 1910. iznosila 42 miliona, 1911. godine 692 miliona, a 1912. popela se na rekordnu cifru od 743 miliona kruna.62) I dok su stare industrijske dr zave nalazile prodajne mogu cnosti svom industrijskom eksportu u prekomorskim zemljama, dotle se Monarhija morala u biti ograni citi na sopstveno unutra snje tr zi ste. To je doprinijelo zao stravanju konkurentske borbe izmedu austrijske i ugarske industrije, a u vezi s tim i porastu zna caja bosanskohercegova ckog tr zi sta, sto se vremenski podudara sa izvodenjem aneksije. I znatno pove cano op ste interesovanje Ugarske za Bosnu i Hercegovinu (o kome govori Sauter) nije rezultat samo izvr sene aneksije, nego prije svega naprijed navedenih okolnosti, te postignutog nivoa kako u razvoju ugarske industrije, tako i bosanskog tr zi sta. Spoljna trgovina Ugarske imala je od 1906. do 1910. godine pasivu od 60 miliona kruna, a 1910. vi se od 200 miliona. Kako sama poljoprivreda nije mogla izdr zavati stanovni stvo niti podmirivati terete stalno rastu cih dr zavnih izdataka,63) ugarska vlada je poma zu ci svoju industriju morala ulagati posebne napore da u datim okolnostima obezbjedi plasman industrijskih proizvoda. U pogledu odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije aneksija je zna cila prekretnicu i to ne samo zbog regulisanja medunarodnopravnog statusa okupiranih pokrajina. Od posebnog zna caja bile su promjene na podru cju ekonomskih odnosa. Poja cano interesovanje austrijskih i ugarskih privrednih krugova i kapitala za Bosnu i Hercegovinu bilo je pra ceno narastanjem i sve intenzivnijim anga zovanjem doma ceg kapitala. Neki savremenici vidjeli su u ovim pojavama nastupanje nove etape u privrednom razvoju Bosne i Hercegovine.
Kao napomena 56. E. M a r z, Osterreichische Industrie-und Bankpolitik ..., str. 328. 62) HohenH.K. W e r n e r, op. cit. str. 439; up. K. R e n n e r, Die Ara blum, - der Ruin unserer Staats-und Volkswirtschaft!, Wien 1913, str. 7. 63) J. M i s k o l c z y, op. cit. str. 191.
61) 60)

103

Mada je aneksija neosporno uticala da se poslovni ljudi iz AustroUgarske sve lak se odlu cuju na plasman svog kapitala, cini nam se ipak da se precjenjuje zna caj regulisanja medunarodnog statusa Bosne i Hercegovine za razvoj privrednih odnosa sa Monarhijom. Op ste okolnosti koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale spoljne i unutra snje ekonomske odnose Austro-Ugarske bitno su uticale na poja cano interesovanje u obim dr zavama Monarhije za Bosnu i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zao stravanje ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na ja canje rivaliteta izmedu obiju vlada oko uticaja na bosanskohercegova cku upravu. Ne upu staju ci se ovde podrobnije u istorijat tih antagonizama, koji pouzdano se ze od samog po cetka okupacije, evidentno je da se on pri kraju XIX vijeka po cinje sna znije ispoljavati. Odgovorni madarski faktori pridaju od tada sve ve ci zna caj plasmanu ugarskih zanatskih i industrijskih proizvoda na bosanskohercegova cko tr zi ste, na kome je, iako jo s dovoljno nerazvijenom vladala o stra konkurencija. Uo cavaju ci njegov budu ci zna caj i mogu cnosti Madari su nastojali da na njemu pobolj saju svoje pozicije i suprotstave se nadmo cnoj austrijskoj konkurenciji.64) Ovo je koincidiralo sa izbijanjem privrednih problema u prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prilikom pregovora o nagodbi 1896-98 i stajalo je u direktnoj vezi sa razvojem madarske industrije i te znjom za osiguranjem njenih interesa. Zanimljivo je, da je 1890. godine Bosna i Hercegovina u komercijalnom pogledu imala isti zna caj za Ugarsku kao i Italija i Srbija.65) Koriste ci svoj povoljan geografski polo zaj prema Bosni Ugarska se u toj konkurentskoj borbi od po cetka okupacije slu zila prvenstveno svojim uticajem na zeljezni cku saobra cajnu i tarifnu politiku, koja ce sve do kraja ostati njeno najekasnije i poslije aneksije sve intenzivnije upotrebljavano oru zje. Porast ekonomskog zna caja Bosne i Hercegovine za Madare nesumcin imao uticaja da je Wekerleova ugarska vlada njivo je na odreden na prilikom diskusija o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne zahtjeve na ove pokrajine. Time je ona odstupila od stanovi sta koje je 1896. godine zauzeo tadanji ugarski premijer Banfy izja snjavaju ci se protiv eventualnih aspiracija za priklju cenje Bosne i Hercegovine Ugarskoj.66) Ali zala zu ci se da se prizna ugarsko pravo na Bosnu i Hercegovinu, Wekerle je u svom zakonskom nacrtu o aneksiji predlagao
ABH ZMF Pr BH Nr 310/1897. R.M. D i m t s c h a f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, str. 222. 66) Vidi. H. K a p i d zi c, Diskusije o dr zavnopravnom polo zaju Bosne i Hercegovine za vrijeme austrougarske vladavine, (Poku saji aneksije) Glasnik IV-V, Sarajevo, 1965, str. 147-148, 161-162.
65) 64)

104

takav na cin dr zavnopravnog priklju cenja anektiranih zemalja Ugarskoj, pri kome bi na cin uprave kao i stvarni odnos obiju dr zava Monarhije prema Bosni i Hercegovini ustvari na neodredeno vrijeme ostao neizmijenjen.67) Ovakav postupak Madari su predlagali prvenstveno iz obzira prema austrijskom partneru, ali formalno priznanje madarskih historijsko-pravnih revandikacija na Bosnu i Hercegovinu imalo je da bude prvi korak u ostvarenju njihovih daljih pretenzija. Medutim, Wekerleov prijedlog je odra zavao i nikada sasvim neprevazidenu dilemu cenja Bosne Ugarskoj. madarske politike o svrsishodnosti priklju Iako je madarsko dr zavnopravno stanovi ste austrijska vlada odmah odbacila, Wekerle je poku sao da prilikom diskusije o nacrtu bosanskohercegova ckog zemaljskog ustava sredinom 1909. godine ponovo indirektno armi se gledi ste da Bosnu i Hercegovinu kao nekada snje provincije Svete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarske provincije.68) sto je 1908. godine predsjednik austrijske vlade Beck Medutim, kao zauzeo stav da ugarsko dr zavnopravno gledi ste ne mo ze kao pravno na celo biti u okviru dualizma priznato ni realizovano, isti cu ci da revandikacione ideje sadr zane u inauguralnoj diplomi iz 1867. nisu od strane Austrije priznate,69) tako isto su u Ministarstvu inostranih poslova 1909. godine gledali na pretenzije Ugarske na Bosnu i Hercegovinu samo kao na politi cke zelje li sene pravnog osnova.70)
67) Redner bemerkt hiezu erl auternd, dass, ungeachtet der im 1 dieses Entw urfes ausgesprochenen Inkorporierung Bosniens und der Herzegovina in die L ander der ungarischen Krone, die beiden Provinzen gem ass 3 des Entwurfes Osterreich gegen uber ein im gegenseitigen Einvernehmen zu verwaltendes Gebiet bilden dessen Umgestalltung an keinen Termin gebunden und woselbst zu jeder administrativen Anderung im Sinne des auf unbestimmte Zeit aufrecht zu erhaltenden Gesetzastikels VI von Jahre 1880 auch die Zustimmung der o sterreichischen Gesetzgebung notwendig sei. Es sei ausgeschlosen, dass der Monarch einseitig mit Ungarn etwas an dem bestehenden Zustande in Bosnia und Herzegovina a ndern .... Redner betont in dieser Beziehung ausdr uckhich, dass er keineswegs eine Anderung des tats achlichen Verh altnisses zu den beiden Staaten der Monarchie verlange, sondern nur dass der rechtshistorische Anspruch Ungarns auf dieselben (d.h. Bosnien und die Herzegovina - primjedba D z.J.) im Gesetze zum Ausdruck komme und vom Auslande wie von Osterreich anerkannt werde. HHStA PA, XL Interna K, 307. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 468 od 10.IX 1908. 68) HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 Z. 422 Prepis note Wekerlea Buri anu od 12.7.1909. 69) HHStA PA XL Interna k. 307 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 468 od 10.IX 1908. 70) HHStA PA I rot. 636 Cabinett des Ministers VIIIc/7 Ueber die Anspr uche Ungarns auf Bosnien und die Herzegovina (Studie Baron Holds).

105

Ove dr zavnopravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija Bosne i Hercegovine nije mogla biti ozakonjena ustavnim putem, nego i da je Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu bio oktroisan vladarevom odlukom. Upravo zbog toga da se nebi prejudiciralo pitanje pripadnosti Bosne i Hercegovine, bilo je sporazumno zauzeto stanovi ste da se ustavne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe na snagu vladarevom naredbom.71) sila veoma sna zan uticaj na formuliMedutim, ugarska vlada je izvr sanje niza odredaba bosanskog ustava u smislu koji je odgovarao njenim interesima. Tako npr. prvobitnim nacrtom ustava ( 36) predvidalo se pribavljanje saglasnosti austrijske i ugarske vlade za ve c u Saboru usvojene zakonske nacrte, prije nego sto se oni podnesu na sankcionisanje vladaru,72) ali je ugarska vlada zahtjevala da se uz to ozakoni jo s i obaveza da se za sve zakonske nacrte, koji spadaju u djelokrug Bosanskohercegova ckog sabora, i prije podno senja na pretresanje Saboru, mora imati pristanak vlada obiju dr zava Monarhije.73) Ovaj ugarski zahtjev ocijenjen je u Ministarstvu inostranih poslova kao suprotan svrsi samog ustava, jer bi u cinio potpuno iluzornim autonomiju koju je obe cao car. Prema istom mi sljenju on je daleko prevazilazio pravo na uticaj na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koje je pripadalo objema dr zavama Monarhije po zakonima iz 1880. godine.74) Ipak, u kona cnom tekstu Zemaljskog ustava ( 37-38) akceptirano je ugarsko stanovi ste, ali je odredba o potrebi prethodne saglasnosti austrijske i ugarske vlade bila ograni cena na vladine zakonske prijedloge prije njihovog podno senja Saboru. Op sta intencija, u prvom redu sto vi se ograni ci kompetencija BosanskohercegoMadara, bila je da se va ckog sabora i oja ca sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine. Ve c je istaknuti austrijski parlamentarac J.M. Baernreither konstatovao 1910. godine, da je s obzirom na gore pomenutu ustavnu odredbu
HHStA Kabinettsarchiv Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XXII od 4.X 1909. 72) HHStA PA I rot. 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1, Nr 337 Landesstatut f ur Bosnien und die Herzegovina Entwurf. Buri an - Aehrenthalu 30. IV 1909. 73) Kao napomena 68. 74) Der ungarische Antrag (Alle in die Kompetenz des Landtages fallende Gesetzentw urfe bed urfen vor Einbringung im Landtage und vor Einholung der Allerh ochsten Sanktion der Zustimmung der k.k. und der k onigl. ungarischen Regierung) widerspricht dem Zwecke der Verfassung selbst, da er von Seiner Majest at dem bosnisch - herzegowinischen Volke versprochene Autonomie vollst andig illusorisch machen w urde. Er geht weit u ber den beiden Staaten der Monarchie nach den 1880 Gesetzen zustehenden Rechte der Einussnahme weit hinaus. HHStA PA I rot 638 Cabinett des Ministers VIIIc 12/1 . 490.
71)

106

novi ustav oja cao uticaj obiju vlada na upravu Bosne i Hercegovine. On je ukazao da ce se to negativno osjetiti u Bosni kao zapostavljanje vlastitih interesa, te da ce jako sku citi upravu i ote zati polo zaj Zemaljske vlade.75) Dvije godine docnije jedan drugi, isto tako poznati austrijski politi car, Joseph Redlich, zabije zio je u svoj dnevnik prilikom posjete Sarajevu u jesen 1912. godine da od aneksije sve zakonske nacrte i mjere Zemaljske vlade, koje ranije naro cito pod K allyem nisu ni u Be cu niti u Budimpe sti pobudivale poseban interes, sada obje vlade revnosno studiraju i one postaju predmet dugotrajne borbe.76) Mada su Madari ja canjem svog politi ckog uticaja nastojali otkloniti opasnosti za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i uvodenjem ustava, ipak je nemogu ce samo politi ckim razlozima objasniti zao stravanje suparni stva izmedu Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Upravo privredni problemi kao npr. pitanje izgradnje zeljezni cke mre ze ili podizanja zeljezne industrije u Bosni i Hercegovini i dr. bili su posebno predmet dugotrajnih natezanja, i to u vrijeme kad je poslije okon canja akutne politi cke krize (1903-1906) i zaklju cenja privredne nagodbe 1907. do slo ina ce do relativne stabilizacije politi ckih odnosa izmedu Austrije i Ugarske.77) Ali, iako je sa stanovi sta sirih interesa vladaju cih klasa u Austriji i Ugarskoj shvatljiv, bio je ipak iluzoran zahtjev Sautera da se njihova konkurentska borba u Bosni i Hercegovini ograni ci na kulturno i privredno podru cje, dok bi u politi ckim pitanjima obje dr zave Monarhije morale nastupati sporazumno i slo zno. Rastu ce austrougarske privredne suprotnosti dobijale su, medutim, nu zno i svoju politi cku dimenziju i morale su se cesto s mukom razrje savati na politi ckom polju. To je djelovalo paraliziraju ce na aktivnost bosanskohercegova cke uprave, sto je 1913. godine dalo povoda J.M. Baernreitheru da postoje ce stanje ozna ci kao neodr zivo.78) Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjeni dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine, ali zbog nepomirljivosti sta zadr zan je status quo sve do propasti austrijskih i madarskih gledi
75) A. M a l b a s a, Bosansko pitanje i Austro-Ugarska u svjetlu politi ckog dnevnika J.M. Baernreithera, Sarajevo 1933, str. 54. 76) Joseph Redlichs das politische Tagebuch - Schicksaljahre Osterreichs 1908-1919. (Bearbeitet von Fritz Fellner) Bd.I Wien 1953, str. 159. 77) Up. T.M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwi schen Osterreich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918.) Akademie-Verlag. Berlin 1965. str. 146-147. 78) J.M. Baernreither, op. cit. str. 245.

107

monarhije.79) Problem podjele interesnih sfera, koji je poslije aneksije naba cen u toku pregovora o gradnji zeljezni cke mre ze u Bosni i Hercegovini, odnosio se isklju civo na gradenje pruga za koje je Austrija odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes. Pitanje izgradnje zeljezni cke mre ze u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat predstavljalo je posebno poglavlje u austrougarskoj suparni ckoj borbi. S njim su bili naju ze povezani i ostali problemi zeljezni cke, saobra cajne i tarifne politike od kojih neke spominje i Sauter. Austrija i njeni privrednici bili su posebno zainteresovani za korekciju odnosa na ovom podru cju. Oni su u prvom redu insistirali na izgradnji novih zeljeznica, koje bi bolje i neposrednije povezale Cislajtaniju sa Bosnom i Hercegovinom, kao i na otklanjanju te sko ca koje su Madari svojom tarifnom i saobra cajnom politikom pravili austrijskom robnom i putni ckom prometu sa Bosnom. Prednosti koje je ina ce Austrija imala u pogledu op stih mogu cnosti razvoja privrednih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom, mogle su se po rije cima Sautera pove cati odgovaraju com saobra cajnom politikom. Ne upu staju ci se ovdje u razmatranje ove slo zene i veoma zna cajne problematike, ilustrova cemo samo na jednom primjeru kako se ona uklapala u citav kompleks ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske. Na tra zenje ministra K allaya, uskoro po izgradnji pruge Zenica Sarajevo uspostavljena je 1883. g. direktna brzovozna veza u putni ckom saobra caju izmedu Sarajeva i Be ca preko Budimpe ste. Tome je pogodovalo pu stanje u promet ugarske dr zavne zeljeznice Budimpe sta - Subotica. Na prvobitnoj ruti preko Pe cuja i Kanji ze, koja je tada bila podijeljena na pet zeljezni ckih dru stava, bilo je mnogo te ze posti ci odvijanje br zeg saobra caja sa Bosnom. Uspostavljanjem direktnog priklju cka u Brodu bilo je predvideno skra cenje vo znje od Be ca do Sarajeva od 51 ili 52 sata na 38 ili 39 casova. Brzina kojom su se tada mogli kretati
O kombinacijama za izmjenu dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine poslije aneksije i u toku Prvog svjetskog rata vidi: Ibidem, str. 243-245; H. K a p i d zi c, Austrougarska politika u Bosni i Hercegovini i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, Godi snjak IX Sarajevo 1958; i s t i, Polo zaj Bosne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave (dr zavnopravni odnosi) Prilozi izd. Institut za istoriju radni ckog pokreta Sarajevo br.4. Sarajevo 1968 str. 70-80; F. H a u p t m a n n, Kombinacije oko dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine na po cetku prvog svjetskog rata, godi snjak XI Sarajevo 1961; V. D e d i j e r, Sarajevo 1914, Beograd 1966, str. 215; D z. J u z b a si c, Pitanje regulisanja upotrebe zvani cnog jezika u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Godi snjak XVII Sarajevo 1969, str. 96-98.
79)

108

putni cki vozovi na uskotra cnoj pruzi od Bosanskog Broda do Sarajeva iznosila je samo 22 kilometra na sat.80) zeljezni cke pruge omogu cavale kra cu vezu Iako su docnije izgradene Sarajeva sa Be com preko Zagreba, sve do pred Prvi svjetski rat jedina direktna dobra veza Sarajeva sa Austrijom i Be com vodila je preko Budimpe ste (1911. godine putovanje je trajalo oko 25 sati, a na bosanskoj teritoriji brzi vozovi su se kretali 30 kilometara na sat), uprkos cestim austrijskim zahtjevima da se takvo stanje izmijeni. Sauter, takoder, skre ce pa znju na ovaj problem i ukazuje kako se bosanski trgovci sve vi se navikavaju da putuju u Budimpe stu radi nabavke robe, jer se pored tako velikog i razvijenog grada ne mo ze neosvr cu ci se proputovati dalje. Austrijsko ministarstvo zeljeznica, a ne manje S udbahngesellschaft zbog svog posebnog interesa, uporno su nastojali osobito poslije aneksije da se uspostavi bolja i udobnija putni cka veza izmedu Be ca i Bosne. Motivi takvih nastojanja nalazili su se ve c i u tome sto je postoje ca veza preko Budimpe ste samo 42 kilometra vodila kroz austrijski terica i Bosanskog torij. Njihov cilj je bio uspostavljanje veze izmedu Be Broda preko Graza, Zidanog Mosta, Zagreba i Siska brzim priklju cnim ca i Trsta u Zidanom vozovima na dnevne brzovozne linije izmedu Be Mostu. Takva veza le zala bi 382 tarifna kilometra u austrijskoj polovini Monarhije. Medutim, uspostavljanje ove direktne veze u putni ckom saobra caju sa Bosnom uprava ugarskih dr zavnih zeljeznica cinila je ovisnim ne samo od ispunjenja svojih dalekose znih tarifnih zahtjeva, nego i od ostvarenja brzovozne veze izmedu Lawova, odnosno Podwoloczyska na ruskoj granici i Budimpe ste preko Lawoczne. Uprava austrijskih dr zavnih zeljeznica nije se mogla odlu citi na ispunjenje ovog ugarskog tra zenja zbog strahovanja od skretanja putni ckog saobra caja, koji je i sao iz ju zne Rusije preko Lawova i Krakova za Be c i Svajcarsku, na rutu preko Lawoczne - Budimpe sta. Osim toga, udovoljenje ugarskom zahtjevu iziskivalo bi od austrijskih dr zavnih zeljeznica izdatak 2,6 miliona kruna za opremanje pruge Lawov - Lawoczne za brzovozni saobra caj, kao i gubitak brutto prihoda od oko 500.000 kruna godi snje zbog pove canja tro skova eksploatacije.81)
16 Zajedni cko miKriegsarchiv Wien, Kriegsministerium allg. 5 a b- 48 nistarstvo nansija Ministarstvu rata 24.IV 1883. Ministarstvo rata, Zajedni ckom ministarstvu nansija. 3.V 1883. 81) AVW Pr Nr 4702/MP ex 1911. Wirtschaftliche Beziehungen Bosniens und der Herzegovina zur diesseitigen Reichsh alfte. Austrijsko ministarstvo zeljeznica, austrijskom predsjedniku vlade 27.IX 1911; k.k. Eisenbahnministerium: Schaung beguemer Reiseverbindungen zwischen Wien und Bosnien. 80)

109

Kada je 1911. godine austrijska vlada zatra zila od ugarske vlade saglasnost za uvoz argentinskog mesa i tim povodom povedeni pregovori, medu kompenzacionim zahtjevima Madara nalazilo se i tra zenje da se uspostavi brzovozna veza na pruzi Lawov - Lawoczne - Budimpe sta. Austrijsko ministarstvo zeljeznica bilo je krajem septembra 1911. godine spremno da prilikom eventualnog nastavka pregovora prihvati pomenuti zavnih zeljeznica madarski zahtjev, pod uslovom da uprava ugarskih dr istovremeno omogu ci stvaranje br ze i udobnije brzovozne veze izmedu Cislantanije i Bosne.82) Medutim, problem uredenja putni ckog saobra caja izmedu Austrije i Bosne ostao je otvoren sve do kraja 1912. godine, kada je i on rije sen u vezi sa postignutim sporazumom o programu gradnje zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini. Ina ce, kakav su otpor pru zali Madari uspostavljanju svake pogodne veze Bosne sa Austrijom u putni ckom zeljezni ckom saobra caju, koja ne bi vodila preko Budimpe ste, pokazuje i cinjenica da je na evropskoj konferenciji o voznom redu odr zanoj 1910. godine u Strassburgu, uprava ugarskih dr zavnih zeljeznica odbila i prijedlog S udbahn-a za uspostavljanje direktne brzovozne veze izmedu Be ca i Bosanskog Broda preko Wiener Neustadta, Szombathely-ja i Gyekenyes-a, mada je ona bila kra ca za vi se od 100 kilometara u odnosu na rutu preko Budimpe ste i vodila skoro isklju civo preko Ugarske a znatnim dijelom i preko ugarskih zeljeznica. Na ovakvu madarsku politiku austrijsko Ministarstvo zeljeznica odgovaralo je niz godina odbijanjem zahtjeva, koji su se odnosili na brzovozne veze Ugarske sa zapadom, kako bi prinudilo Madare da revidiraju svoj stav prema austrobosanskom putni ckom saobra caju.83) Te sko ce u plasmanu austrougarske robe na inostrana tr zi sta imale su tim ve ci ekonomski i politi cki zna caj, jer se izvoz austrougarskog kapitala javljao najvi se u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine.84) Kako je Monarhija bila jo s manje sposobna za eksport kapitala, nego sto je bila u stanju da osigura izvoz industrijske robe pokazuju podaci prema kojima je cjelokupan iznos austrougarskih investicija u inostranstvu 1913. godine bio samo 0,5 milijardi kruna, dok je istovremeno strani kapital investiran u Austro-Ugarsku iznosio oko 10 milijardi. Od toga je otpadalo na Njema cku 6, a na Francusku 3,3 milijarde kruna.85) Politi cki savez Austro-Ugarske sa Njema ckom bio je pra cen sna znim ulaganjima kapitala iz Reich-a, koji je zauzeo najzna cajnije ekonomske pozicije u Monarhiji. Njema cka se javljala kao najzna cajniji strani
Ibidem Ibidem 84) Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c, op. cit. str. 44. 85) V. S a n d o r, Der Charakter der Abh angigkeit Ungarns im Zeitalter des Dualismus ..., 322.
83) 82)

110

investitor u industriji i zeljeznicama Austro-Ugarske. Stvoreni su takozi odnosi izmedu vode cih njema ckih i austrijskih nov canih de bili naju zavoda kao na pr. der Deutschen Bank i Wiener Bankvereina,86) koji je ina ce bio i mati cna investicija Zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu i kontrolisao veliki dio bosanske industrije. Zbog nedostatka potrebne privredne snage za ekspanziju monopolisti ckog kapitala izvan dr zavnih granica, u Austro-Ugarskoj se je razvio poseban tim monopolizma ovisnog o njema ckom imperijalizmu. Njegova karakteristika je bila da se nansijski kapital vladaju cih i privredno razvijenih nacija sirio na ra cun zaostalijih nacija unutar Monarhije. Izvori akumulacije kapitala razvijenijih nacija bili su u znatnoj mjeri u eksploataciji nerazvijenijih nacija, mada je i kapital razvijenijih nacija Monarhije bio prinuden da dijeli prot sa stranim nansijskim kapitalom.87) Pa i iskori s cavanje prirodnih bogatstava Bosne i Hercegovine morala je Austro-Ugarska zna cajnim dijelom direktno prepustiti njema ckom kapitalu. U takvim okolnostima madarski kapital mogao je u Bosni da igra samo podredenu ulogu. Zbog isprepletenosti odnosa i razli citih interesa postojalo je i na ovom podru cju plodno tlo za izbijanje sukoba. Pokrenuto ve c 1908. godine, a realizovano uskoro poslije aneksije, osnivanje madarske Privilegovane agrarne i komercijalne banke za Bosnu i Hercegovinu i sukob izmedu austrijskih i madarskih interesa koji je tim povodom sa dotada neuobi cajenom zestinom izbio i u javnost, unekoliko je ozna cio po cetak nove etape ekonomskih antagonizama izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini. Nezadovoljavaju ci se svojim dotadanjim polo zajem i ulogom, Madarski kapital je nastavio sa nastojanjima da se vis ` a vis dominiraju ceg austrijskog kapitala u cvrsti ne samo u Bosni nego i u susjednoj Dalmaciji, koja je pripadala Austriji. Ako se imaju u vidu op ste prilike u Monarhiji, onda je shvatljivo da su ove pojave izazivale podozrenje Sautera, koji upu cuje poziv austrijskom kapitalu da osigura svoje postoje ce pozicije. Sauter ukazuje kako Ugarska sve vi se te zi da Bosnu uvu ce u svoju interesnu sferu. On isti ce da je rastu ca ugarska industrija mogla sa izgledom na uspjeh tra ziti tr zi ste samo na istoku, u privredno nerazvijenim zemljama. Smatra potpuno shvatljivim sto je ona pritom posegla za Bosnom da bi unutar carinske za stite osigurala sebi tr zi ste cija se konzumna mo c nalazila u porastu. Sistematski organizovana i iz jednog centra u okviru ugarskog ministarstva trgovine koordinirana djelatnost za pro sirenje ekonomskog uticaja u Bosni i Hercegovini u zivala
86) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd I str. 205, 248, 573, napomena 1, Bd II str. 86-87; Vidi: M. G r o s s: Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije 1906-1907., IDN Odjeljenje za istorijske nauke. Beograd 1960, str. 8. 87) V. S a n d o r, op. cit. 322-323.

111

je sna znu podr sku svih madarskih politi ckih partija kao i javnog mijenja. Svoju ekonomsku inferiornost prema Austriji nastojali su Madari da nadoknade organizovanijim istupanjem na bosanskom tr zi stu, kao i drugim mjerama ekonomske politike koje su im stajale na raspolaganju. Paralelno s tim oni su preduzimali korake za ja canje svog politi ckog i kulturnog uticaja. Najve ca vrijednost Sauterovog izvje staja upravo se sastoji u tome sto nam je prikazao neke metode madarske ekonomske inltracije u Bosni i Hercegovini. Analiziraju ci odnose na bosanskohercegova ckom tr zi stu, Sauter dolazi do zaklju cka da Ugarska na skoro svim podru cjima vr si pritisak na austrijske pozicije. On isti ce potrebu odgovaraju ce austrijske protusirenje uticaja u Bosni i Hercete ze madarskim nastojanjima za pro govini. Smatraju ci da bi slabost i popustljivost mogla biti kobna po austrijske interese, Sauter je upozoravao da ako Austrija ho ce da zadr zi jednom zauzetu poziciju i parali se madarski udar voden sa energijom i umje snosti, onda ona mora primiti borbu i voditi je konsekventno. On podvrgava kritici pasivnost austrijskog javnog mnijenja i pomanjkanje odgovaraju ceg interesa za Bosnu i Hercegovinu a takode i slabosti u djelatnosti Dru stva koje je u Bosni trebalo da vodi brigu o austrijskim trgova ckim interesima. (Handels-und Transport A.G.) Nasuprot tome Sauter isti ce na cin poslovanja zastupnika Ugarskog trgova ckog muzeja - glavne lijale Ugarske banke i Trgova ckog d.d. u Sarajevu, i preporu cuje ga kao primjer koji bi trebalo da slijedi i Austrija. Radi u cvr s cenja austrijskih ekonomskih pozicija on zagovara i povezivanje austrijskog sa doma cim kapitalom, kako prilikom podizanja pojedinih industrijskih objekata, tako i kod osnivanja novih doma cih banaka. U cilju aktiviranja interesovanja austrijskog javnog mnijenja za Bosnu i Hercegovinu, Sauter je predlagao intenziviranje raznih oblika propagande i anga zovanje austrijskih stru cnjaka pri rje savanju bosanskohercegova ckih problema. On je preporu civao u ze povezivanje austrijskih vladinih organa sa vrhovnom bosanskohercegova ckom upravom, daju ci prednost neocijelnom uticaju u odnosu na zakonom predvideno u ce s ce u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Smatrao je da punu pa znju treba posvetiti stampi u Bosni i Hercegovini i politi ckom i kulturnom uticaju na doma cu inteligenciju i skolsku omladinu, nemaju ci nikakvih iluzija u pogledu njenog raspolo zenja i politi cke orijentacije, kao ni u uspjesima koje je Monarhija postigla do tada na kulturnom polju. Medutim, ipak je vjerovao u pozitivan efekat austrijskih nastojanja i mjera koje je predlagao. On je isticao prednosti koje je austrijska polovina imala u odnosu na madarsko-imperijalisti cku Ugarsku, ne samo na ekonomskom nego i na kulturnom i politi ckom podru cju, pored ostalog i s obzirom na prete zno slavensku strukturu Cislajtanije. ci svoju trgovinsku ofanzivu po rije cima Mada su Madari otvaraju Sautera, blagodare ci svom intenzivnom anga zovanju i ni zim cijenama
112

zabilje zili zna cajne rezultate i postigli da apsolutno poraste industrijski uvoz iz Ugarske, ipak oni nisu bili u stanju da ozbiljnije ugroze polo zaj koji su austrijski proizvodi zauzimali na bosanskom tr zi stu. ci na cin isSvoje po cetne uspjehe Madari nisu mogli da na odgovaraju koriste i pro sire, kako zbog lo sijeg kvaliteta i izgleda madarske robe, u odnosu na proizvode austrijske industrije, tako i zbog svoje poslovne nesolidarnosti, jer se de savalo da su isporu civali lo siju robu i u ve cim koli cinama nego sto je bilo ugovoreno. Ali Sauter je strahovao da bi uspjesi madarske industrije i trgovine mogli imati trajan karakter ako se pobolj sa kvalitet njihovih artikala. Medutim, ipak se dobija utisak da je Sauter u izvjesnoj mjeri preuveli cao opasnost za austrijsku privredu od poja canog uvoza madarskih industrijskih proizvoda u Bosni i Hercegovini, kako bi potakao ja ce austrijsko anga zovanje. Mada nam statistika ne mo ze pru ziti preciznije podatke o u ce s cu oba dijela Monarhije u trgovini sa Bosnom i Hercegovinom i provenijenciju importirane robe, prema F. Schmidu izlazi da je, uprkos madarskim nastojanjima, import iz Ugarske, koji je 1906. iznosio 32,04% cjelokupnog bosanskohercegova ckog uvoza opao 1910. na 28,5% t.j. za gotovo 4% u korist uvoza iz austrijske polovine Monarhije i inostranstva. U istom razdoblju opalo je u skoro jednakom procentu i u ce s ce Ugarske u bosanskohercegova ckom izvozu (1906-22,31%, 191018,60%). Tako se u odnosu na Ugarsku Austrija ne samo u cvrstila na bosanskom tr zi stu nego je bila i u nastupanju.88) Bosanskohercegova cko tr zi ste na po cetku XX vijeka bilo je u zna cajnoj mjeri pro sireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu iznosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna. Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna u 1912. godini. Karakteristi can je skokovit porast spoljnotrgovinskog prometa Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. god. iznosio je 93 mil.kruna, 1906.g. - 100,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. 96,7 miliona kruna, 1906.g. - 117,7 miliona kruna).89) To je bilo dobrim dijelom rezultat kako ranije pomenutih promjena u medunarodnim ekonomskim odnosima i prilikama u Monarhiji, tako i unutra snjeg privrednog razvoja. Spoljnotrgovinski decit, koji je izuzev u periodu od 1904. do 1906.g., bio stalan pratilac ovog razvitka a osobito se pove cao od 1911. godine (1911 g. - 32,3, 1912 g. - 44,5 miliona kruna) ipak nije bio istovjetan s platnim decitom, budu ci da su u vezi sa pove canjem
88) Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 553-554, 597; Up. podatke o bosanskohercegova ckoj spoljnoj trgovini prema koli cini uvezene odnosno izvezene robe. Ibidem, str. 222, Sumarni izvje staj, str. 33. 89) Vidi: Bericht u ber die Verwaltung von Bosnien und der Herzegovina 1910, Wien 1914 (u daljem tekstu Bericht 1913), str. 76-79; up. F. S c h m i d, op. cit. str. 550-552.

113

medunarodne zategnutosti znatne koli cine uvezene robe bile namijenjene vojnim potrebama i bile su pla cene od strane Austro-Ugarske. Ali zna cajnu ulogu u porastu trgovinskog decita, igrao je, pored kolebanja u izvozu poljoprivrednih proizvoda i stoke, zbog slabih zetvi i sto cne zaraze, i uvoz strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast cijena koji je u mnogo ve coj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode nego sirovine sto ih je Bosna izvozila.90) Tako se op ste pove canje cijena pred Prvi svjetski rat negativno odra zavalo na bosanskohercegova cku privredu i njene ekonomske odnose sa Monarhijom. Posebno su interesantna zapa zanja Sautera kako, u okviru poja case u privrednom nih op stih nastojanja doma ceg gradanstva da se armi zivotu zemlje, dolazi do obrazovanja brojnih kreditnih institucija na nacionalnoj osnovi. On ukazuje na odredenu korelaciju izmedu tog procesa i politi ckog razvitka i organizovanja u Bosni i Hercegovini, kao i na aktivnost gradanskih stranaka za stvaranje vlastitih nacionalnih centralnih kreditnih zavoda. Do sada je, medutim, u literaturi obra cena pa znja samo na nacionalnu komponentu u razvitku doma ceg bankarstva,91) dok je problem odnosa izmedu tzv. nacionalnih banaka i politi ckih stranaka ostao potpuno neispitan i samo indirektno dotican.92) stvenog razvitka, uz promjene koje Odredeni nivo ekonomskog i dru je unio zajedni cki ministar nansija Buri an u austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini, bili su svakako nu zan preduslov za konstituisanje i djelatnost politi ckih partija i grupa, ali je takode stvaranje politi ckih organizacija doma ceg gradanstva sa svoje strane poslu zilo i njegovoj ekonomskoj armaciji. Ostvaruju ci integraciju doma ceg bankarstva pod svojim patronatom, gradanske stranke su time stvarale i potreban nansijski oslonac za svoje politi cko djelovanje. Evidentna karakteristika tog procesa je naju za personalna povezanost vode cih nacionalnih banaka i strana ckih vodstava. Vode ce partijske li cnosti bile su po pravilu direktori ili clanovi upravnih odbora centralnih nacionalnih banaka. Op cenito je uo cljiva tendencija da skoro svaka politi cka partija, pa cak i manja grupa nastoji da ima svoju banku. Od politi ckih odnosa medu pojedinim strankama i grupama iste nacionalnosti, te njihovog stava prema re zimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih kreditnih ustanova. Tako na primjer fuzija Samostalne muslimanske stranke sa
Vidi, Ibidem; Sumarni izvje staj, str. 25, 26. Lj.St. K o s i e r, V. R i s t i c, Vode ce institucije u nacionalnom bankarstvu Bosne i Hercegovine, Zagreb 1924: M. M a r k o v i c, Bankarstvo Bosne i Hercegovine (u: Bosna i Hercegovina kao privredno podru cje) Sarajevo 1938, str. 396-402. T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom, Sarajevo 1960, str. 217-224. 92) Vidi: Ibidem, str. 222-223, napomena 5.
91) 90)

114

Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedinjene muslimanske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa osnivanjem Muslimanske centralne banke, u cijem su se upravnim organima na sle vode ce li cnosti iz obje ranije stranke (Adem-aga Me si c i Serif Arnautovi c). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovi ca na politi ckoj sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine i formiranje Srpske narodne stranke bila je pra cena i osnivanjem Srpske privredne banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija Jeftanovi ca i grupe oko Srpske rije ci da u cestvuje u vladinoj koaliciji i nemogu cnost da Jeftanovi ceva Srpska narodna banka i Srpska centralna banka uzmu u ce s ce u ve cim zemaljskim poslovima uticalo je da su ove dvije banke pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskih nov canih zavoda.93) Potreba izu cavanja odnosa izmedu gradanskih politi ckih stranaka i nacionalnog bankarstva postaje tim zna cajnija, ako se jo s ima u vidu da su brojni nacionalni kreditni instituti obi cno raspolagali sa malim sopstvenim sredstvima, pa su s toga obilno poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od ve cih nov canih zavoda iz Bosne i Hercegovine ili Monarhije. Ti krediti su cesto zbog postoje ce konkurencije davani u takvom obimu, koji je bio u nesrazmjeri sa vlatitim sredstvima lokalnih banaka.94) Pojedine vode ce nacionalne banke bile su usko povezane sa stranim kapitalom, koji je u tom povezivanju vidio zna cajnu sansu za svoju dalju ekspanziju. U tom pogledu kao ozbiljan konkurent austro-njema ckom i madarskom kapitalu pojavljuje se u Bosni i Hercegovini kao i na cijelom ju znoslovenskom podru cju ce ski kapital. Ovo povezivanje imalo je eminentan politi cki zna caj i bilo je cesto inspirisano konkretnim politi ckim motivima, koje je potrebno podrobnije istra ziti i osvijetliti. To se pojavljuje kao neophodan preduslov u izu cavanju politi ckih kretanja u Bosni i Hercegovini u ovom razdoblju. Dok je na primjer Sauter, imaju ci prvenstveno u vidu poslovne intrese austrijskih banaka, preporu civao austrijskom kapitalu da obrati pa znju osobito kreditnoj organizaciji Muslimana, vode ce li cnosti bosansko-hercegova cke uprave gledale su na taj problem i sa stanovi sta razvoja unutra snjih dru stveno-politi ckih odnosa u Bosni i Hercegovini. Tako su zemaljski poglavar Potiorek i zajedni cki ministar nansija Bilinski svojevremeno smatrali da je potrebno da se Muslimanska centralna banka pove ze sa austrijskim kapitalom. Cilj im je bio da se
Ibidem ABH, Priv. Reg. Nr 441/1912 Promemoria des gew. Viceb urgermeisters Dr Nie c.
94) 93)

115

ova mlada kreditna institucija u cvrsti i time pomognu interesi mus limanskih zemljoposjednika. Kako je Osterr. L anderbank po cetkom 1912. pokazivala interesovanje za Bosnu, to su uz posredovanje Biznja muslilinskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Te manskog politi ckog vodstva bila je da se novac, koje posjednici dobiju otkupom kmetova, koncentri se u Muslimansku centralnu banku i upotrijebi za nansiranje pro sirenja beglu ckih posjeda. Medutim, uprkos oslonca na L anderbank, Muslimanska centralna banka nije mogla jo s zadugo ra cunati da ostvari svoju namjeru i stvori poseban hipotekarni institut koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih kredita u mnogim slu cajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli pomi sljati na pro sirenje begluka. S toga su predstavnici muslimanskog politi ckog kluba u drugoj polovini 1912. godine zahtjevali od predstavnika bosanskohercegova cke uprave, uz olak sice pri kupovini begluka, da se i jedan austrijski nov cani zavod anga zuje u pru zanju hipotekarnih kredita muslimanskim veleposjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu ve c nudile madarske banke nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje ovog i jo s nekih drugih zahtjeva moglo djelovati i na dr zanje muslimanskih poslanika u pretstoje coj sesiji Sabora, Bilinski je na tra zenje Potioreka poku sao da preko Lohnsteina, generalnog direktora L anderbank, uti ce da bi se na ovom poslu anga zovala Osterr. Zentralbodenkreditbank iz Be ca, koja je ustvari bila tvorevina L anderbank. Poku saj nije uspio, ne samo zbog nedostatka sredstava, nego i zbog pomanjkanja interesa banke da u ze medunarodnoj situaciji nastaloj pod uticajem balkanskih ratova ula novac u Bosnu i Hercegovinu.95) Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski rat ve c poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno pove canjem cijena zemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad, osobito je mlada generacija sve vi se gubila zemlju i bila bi, po ocjeni savremenih austrijskih posmatra ca, u slu caju obligatnog otkupa kmetova brzo zahva cena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samo da se ovaj proces otegne. O dru stvenim i politi ckim konsekvencama ovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je biv si podgradona celnik Sarajeva dr Vladislav Nie c. On je smatrao da ce propa s cu muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i konzervativni element koji je bitno pomagao i olak savao vodenje politike, te da bi bila zahvalna dr zavni cka zada ca ako bi se omogu cilo stvaranje
ABH Priv.Reg. Nr 111/1912, Potiorek Bilinskom 28.III 1912, Bilinski Potioreku 1.IV 1912; Nr 925/1912 Bilinski Potioreku 21.X 1912, Nr 1164/1912 Potiorek Bilinskom 26.XI 1912, Kuh. Chrobak baronu R uditu 9.XII 1912.
95)

116

jedne takve dru stvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svih zniji dio Muslimana.96) konfesija i takode obuhvatala ekonomski sna Ta nova klasa, koja bi naslijedila begovat, trebalo je, po mi sljenju dr V. Nie ca, da, kao i muslimanski elemenat uop ste, postane oslonac za ujedna cavanje separatisti ckih tendencija srpstva i hrvatstva i protute za srpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude li sena svih privilegija i strate skih razlika, postala bi po svom uvjerenju demokratski socijalni sloj, koji usljed toga saosje ca sa ostalim slojevima stanovni stva i u realnoj dr zavnoj politici zauzima konstruktivno stanovi ste.97) Mada ovakva razmatranja prelaze na teren politi cke fantazije, ona pokazuju u kakvom se corsokaku kretala austrougarska politika u Bosni i Hercegovini. Sauterov izvje staj ostaje uglavnom na tlu realnih odnosa, mada i on sadr zi mjestimi cno neispunjive i nerealne zelje autora. Ekonomski zna caj Bosne i Hercegovine za obje dr zave Monarhije bio je pred Prvi svjetski rat u stalnom porastu. I austrijski kao i ugarski kapital pokazivao je sve ve ce interesovanje za u ce s ce u bosanskohercegova ckoj privredi. Taj poja cani interes austrijskog kapitala do sao je do izra zaja i u formiranju Austrobosanske banke, koju su 1912. osnovali be cka Unionbanka i Bodenkreditanstalt. Od zna caja za kreditne prilike u Bosni i Hercegovini bilo je i osnivanje lijala Austrougarske banke u Sarajevu (1910), Banja Luci (1911) i Mostaru (1912).98) S ciljem da zastupa interese industrije i sl. u Sarajevu je 1912. godine pokrenuta S udslavische Revue, tjednik na njema ckom jeziku. Za njegovo osnivanje dali su priloge Bodenkreditanstalt, rma Steinbeis i dr. Casopis je trebalo da bude otvoren raznim nazorima, da anga zuje doma ce saradnike i da u podru cje svoga rada uvu ce Srbiju, Crnu Goru i Bugarsku. Ova akcija u nizu drugih dala je povoda zemaljskom
96) Mit ihnen w urde das ruhige, raschen Umw alzungen abgeneigte, conservative Element, welches die F uhrung der Politik wesentlich unterst uzt und erleichtert, verschwinden und es w are eine dankbare, staatsm annische Aufgabe die Schaung einer solchen socialen Klasse, welche sich aus Angeh origen aller Confessionen zusammensetzen und auch den kr aftigere Teil der Moslims umfassen w urde anzubahnen und zu erm oglichen. Kao napomena 94. 97) Wie das moslemische Element u berhaupt, so w urde insbesondere eine solche Bev olkerungsklasse ein St utzpunkt werden, f ur den Ausgleich der separatistischen Tendenzen des Serbentums und Kroatentums und ein Gegengewicht gegen centrifugale serbische Aspirationen. Sie w urde losgel ost von allen Privilegien und Standesunterschieden, eine in der Gesinnung demokratische, daher mit den u brigen Bev olkerungsschichten gleichf uhlende in der Realpolitik staatserhaltende sociale Schichte werden. Ibidem 98) Vidi: Bericht 1913, str. 82, F. S c h m i d, op. cit. str. 639-640.

117

poglavaru generalu Oskaru Potioreku da zaklju ci, kako je interesovanje austrijskog kapitala za Bosnu i Hercegovinu postalo zivlje.99) canom interesovanju austrijskih poslovnih Odredeni doprinos poja krugova za Bosnu i Hercegovinu dalo je i Udru zenje austro-bosanskoher cegova ckih interesenata (Osterreichisch-bosnisch-herzegowinischer Interessentenverband) osnovano 1911 godine. Njegovo formiranje bilo je motivirano time da je Bosna i Hercegovina vi se nego ikada ranije do sla u prvi plan op steg interesovanja i sto svojim razvitkom dobiva sve ve ce zna cenje za austrijsku privredu. Zadatak Udru zenja je bio briga o zajedni ckim problemima austrijskih preduze ca koja imaju privredne interese u Bosni i Hercegovini, kao i produbljivanje i razvoj privrednih i kulturnih odnosa izmedu Bosne i Hercegovine i Cislajtanije.100) Stalna poslovnica udru zenja trebalo je da kao centralno informativno mjesto stoji na raspolo zenju privrednim korporacijama i interesentima.101) Udru zenje je prema Statutu ( 3) ostvarivalo svoje ciljeve putem zajedni ckih savjetovanja i skupova, predavanja i publikacija, organizovanjem i pomaganjem putovanja i ostalim zakonskim sredstvima.102) Ono je izdavalo svoju publikaciju Mitteilungen i osobito se aktivno anga zovalo oko problema izgradnje novih zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini i tarifne politike u saobra caju sa anektiranim pokrajinama.103) Poslove Udru zenja vodio je Hermann v. Sauter,104) koji je razvio zapa zenu publicisti cku djelatnost. Docnija aktivnost Sautera i mjesto
99) Jedenfalls ist aber auch diese Aktion ein Beweis daf ur dass das Interesse des o sterreichischen Kapitals f ur Bosnien und die Herzegovina lebhafter geworden ist. ABH Priv. Reg. 111/1912 Potiorek Bilinskom 28.III 1912. 100) Bosnien und die Herzegovina sind heute mehr denn je in den Vordergrund des allgemeinen Interesses ger uckt; in ihrer aufstrebenden Entwicklung gewinnen die Reichslande auch f ur unsere Volkswirtschaft eine immer steigende Bedeutung .... Pege der gemeinsamen Angelegenhaiten jener o sterreichischen Unternehmungen, welche im Gebiete Bosniens und der Herzegovina wirtschaftliche Interessen besitzen, sowie Vertiefung und Ausgestaltung der wirtschaftlichen und kulturellen Beziehungen zwischen Bosnien und den im Reichsrate vertretenen K onigreichen und L andern, das ist die Auf gabe, welche der Osterreichisch-bosnisch-herzegowinische Interesentver band stellt. AVW Pr Nr 2478/MP ex 1912. Osterreichischbosnischherzegowinische Interesentverband, Wien im September 1911 - Podvu ceno je spacionirano u originalu. 101) Sjedi ste Poslovnice bilo je Wien I, Stubenring 8. 102) Kao napomena 100. 103) Vidi sa zeto o djelatnosti Udru zenja, Nr. 5 der Mitteilungen des Osterreichisch-bosnisch-herzegowinischen Interessentenverbandes, Wien 1913. 104) Predsjednik Udru zenja bio je Hugo v. Noot, industrijalac i clan gornjeg doma Carevinskog vije ca, a potpredsjednici bili su Felix Kuranda,

118

koje je zauzimao u Udru zenju austro-bosanskohercegova ckih interesenata najbolje govori o efektu koji je njegov izvje staj mogao imati u austrijskim poslovnim krugovima. Stoga ne bi bila suvi se smjela pretpostavka da je Sauterov izvje staj ubrzao formiranje Udru zenja. zovanju Wiener Kad su po cetkom 1912. vodeni pregovori o anga Bankvereina u izradi i realizaciji jednog programa podizanja industrije u Bosni i Hercegovini, njegov direktor Popper odmah je izrazio spremnost da njegova ustanova u cestvuje u tom poduhvatu. Medutim, s obzirom na veliki uticaj Ugarske u Bosni i Hercegovini, on je imao namjeru da nastupi formalno zajedni cki sa Madarima, kako bi se bosanskoj upravi u stedili sukobi sa Pe stom, ali je pri tome stvarni nansijer trebalo da ostane Wiener Bankverein.105) S tim u vezi pojavila se je i megalomanska zamisao da austrijski kapital ovu akciju pro siri iz Bosne na Albaniju i Makedoniju i da ih privredno okupira. Tako bi se iskoristilo italijansko anga zovanje u Tripolisu, za pro sirenje sopstvene interesne sfere na Balkanu.106)
direktor Wiener Bankvereina i Dr Hugo F urth, industrijalac. U odboru clanovima Udru zenja nalazili su se ve c do septembra 1911. emii medu nentni predstavnici privrednih korporacija i javnog zivota u Cislajtaniji. Tako na pr. predsjednici S udbahna, Austrijskog eksportnog udru zenja, Centralnog udru zenja industrijalaca Austrije, Saveza austrijskih industrijalaca, Centralnog saveza austrijskih trgovaca i Udru zenja be ckih trgovaca; Zatim predsjednici odnosno potpredsjednici ili sekretari trgova ckih i obrtni ckih komora za Donju Austriju, za Sleziju, kao i komora u Egeru, Reichenburgu, Krakovu, Lavovu, Pragu, Plznju, Olomucu i Brnu; predsjednik Berze za poljoprivredne proizvode u Be cu te pojedini istaknuti industrijalci i trgovci medu kojima je bio i Robert Eisler i Johann Bap tist Schmarda. Clan Udru zenja bio je i istaknuti austrijski politi car dr Joseph Maria Baernreither i univ. prof dr August Fournier. Od doma cih ljudi iz Bosne clanovi Udru zenja bili su Dorde Jovanovi c, veletrgovac iz Tuzle, Ibrahim Ku cukali c, veletrgovac iz Br ckog i Je sua D. Salom, bankar iz Sarajeva, potpredsjednik bosanskohercegova cke Trgova cke i obrtni cke komore. Ibidem 105) Nach einer kurzen Unterredung mit Direktor Popper, dem Schluss auch Direktor Kuranda - der Fachmann f ur orientalische Angelegenheiten - beiwohnte, erkl arte sich P (opper) mit ausserordentlichem Enthusiasmus bereit, ein ganzes Programm von ihm sofort in Angri zu nehmender Industrien zu entwerfen und will er mich demn achst von dessen Fertigstellung verst audidigen. P (opper) will dabei Hand im Hand wit seinen ungarischen Freunde gehen, die dort bekanntlich gr osten Einuss geniessen, damit der Bosnieschen Regierung alle Reibungen mit Pest erspart bleiben. Der eigentliche Geldgeber bliebe aber der Wiener Bankverrein. ABH Priv.Reg. Nr 104/1912 Eugen Benzian, Bilinskom. Sva mjesta su podvu cena i u originalu. 106) Ibidem; D z. J u z b a si c, O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine, Prilozi Instituta za istoriju radni ckog pokreta u Sarajevu, 5, 1969, str. 168.

119

Vode ce industrijske korporacije Austrije stajale su poslije izbijanja balkanskog rata iza iluzornog plana o sklapanju carinske unije Monarhije sa balkanskim dr zavama i bile su stvarni inicijatori izvjesnih koraka austrijske diplomacije preduzetih u tom pravcu. Austrijski industrijalci, strahuju ci od gubitka tr zi sta na podru cjima evropske Turske, istovremeno su bez osje caja za realnost smatrali da ce po okon canju balkanskih ratova mo ci ne samo sa cuvati postoje ce tr zi ste na istoku nego ga i znatno pro siriti. Njihov krajnji cilj bilo je privredno pro zimanje Balkana od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvorenog privrednog prostora u kom bi nesmetano dominirala i razvijala se austrijska industrija osigurav si tr zi ste, sirovine i proizvodnju zivotnih namirnica.107) To je bilo potpuno neostvarivo ne samo iz spoljnopoliti ckih razloga, nego i s obzirom na postoje ce unutra snjo-politi cke i ekonomske odnose u Monarhiji i uticaj vode cih zemljoposjedni ckih krugova osobito u Ugarskoj. Udarac koji je privreda Monarhije pretrpjela zbog balkanskih ratova i zatvaranja Balkana za austrougarski izvoz sna zno je djelovao na dalje zao stravanje unutra snjih suprotnosti. Nagli prekid privredne konjukture po izbijanju balkanskog rata i nastupanje perioda te ske depresije 108) uticao je da su industrijski i trgova cki krugovi u politi ckim zbivanjima na Balkanu vidjeli jedan od glavnih uzroka ekonomskog propadanja Monarhije. Upravo u tim krugovima postao je glasan poziv za denitivnim razja snjenjem situacije jednim odlu cnim postupkom,109) sto je bilo od bitnog zna caja za izbijanje sukoba 1914. godine koji se zavr sio porazom austrougarskog imperijalizma.

107) 108)

Kao napomena 56. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 178, 179. 109) H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold, Graz-Wien-K oln, 1963, Bd II str. 522.

120

BOSNIEN-HERZEGOVINA UND DIE MONARCHIE

Bosnien und die Herzegovina wurden seinerzeit mit Waengewalt okkupiert. Die Annexion wurde im Lande ausserlich ruhig aufgenommen, da das Aufgebot an Macht jede st arkere Regung unterdr uckte. Es ist jedoch zweifellos, dass sie in einem Grossteil der urteilsf ahigen und f uhrenden Intelligenz einen nationalen Motiven entsprungenen Stachel zur uckliess. Der Kaiserbesuch im heurigen Fr uhjahre1) hat wohl mildernd gewirki und bei allen jenen, welche unmittelbar in Ber uhrung mit Seiner Majest at kamen, einen tiefen Eindruck hinterlassen. Auch die breite Masse des Volkes empfand die Wichtigkeit des Tages, an welchem nach 400 Jahren ein Herrscher des Landes dessen Boden betrat. Allzu grosse und anhaltende Begeisterung war und ist jedoch nicht zu erwarten und ist auch tats achlich nicht vorhanden. Das Gef uhl der Zugeh origkeit zur Monarchie ist wohl vorhanden, entspringt aber mehr den tats achlichen Machtverh altnissen als einem inneren Drange. Neben nationalen Beweggr unden spielt da die Doppelstruktur der Monarchie eine verh angnisvolle Rolle. Die Rivalit at zwischen Oesterreich und Ungarn auf dem Gebiete der bosnischen Verwaltung, welche sich hier - abgesehen von einigen wichtigen Fragen - zum grossen Teile mit Ausschluss der Oeentlichkeit zwischen den beteiligten Stellen abspielt, wird in Bosnien und der Herzegovina unmittelbar empfunden und nicht selten am eigenen Leibe nachteilig versp urt. Der Gesamtbegri Oesterreich-Ungarn hat durch diese Rivalit at in Bosnien und Herzegovina jede Werbekraft verloren. Das Land weiss nicht, ist es dem Kaiser von Oesterreich oder dem K onig von Ungarn untertan. Nur im Heerwesen tritt die Monarchie einheitlich auf, in der Verwaltung hat die bosnisch-herzegovinische Regierung die undankbare und unm ogliche Aufgabe, die von Oesterreich und Ungarn nach dem Gesetze ge ubte Einussnahme ausserlich wenigstens zu einem Gesamtwillen der Monarchie zusammenzuschliessen. Dies bringt eine Unsicherheit in die Verwaltung, die sich schliesslich auch auf die Politik u bertr agt. Die herrschenden Parteien werden naturgem ass auf die Bahn gedr anget, den einen Staat gegen den anderen auszuspielen, je nach der politischen Konstellation und den gemachten Versprechungen wird die Wage schwanken. Dazu kommt in der f uhrenden Intelligenz noch das Gef uhl, bisher nur als Kolonie behandelt worden zu sein. Diesses Gef uhl, das auch in den Landtagsverhandlungen und zwar u bereinstimmend von allen Parteien zum Ausdrucke gebracht wurde, ndet staatsrechtlich seine Begr undung in der Beschr ankung des Wirkungskreises des bosnischen Landtages, wirtschaftlich in mancherlei Einschr ankungen und Erschwerungen des Vidi stranu 87 sa napomenama 1 i 2.
Franjo Josip I bio je u posjeti Bosni i Hercegovini od 30.maja do 4.juna 1910. god. Tom prilikom on je, pored kra cih zadr zavanja u usputnim mjestima boravio u Sarajevu (od 30.V do 3.VI) i proveo pola dana u Mostaru.
1)

121

Exportes von Landesprodukten; kulturell haupts achlich in dem Mangel an Schulen und in der Nichtzulassung bosnischer Landesangeh origer in den osterreichischen oder ungarischen Staatsdienst.2) Alle diese Momente lassen ein Gef uhl innerer Zugeh origkeit zum Habsburger Reiche nicht aufkommen, f uhren vielmehr zu einer Wiederbelebung des historisch liebgewordenen Gedankens einer Autonomie des Landes. Diese Autonomiebestrebungen haben - von den Serben und T urken 3) ausgehend - eine so grosse Werbekraft, dass sich ihr auch die Kroaten, wenigstens die gegenw artig die Majorit at besitzende sogenannte liberale Partei 4) nicht verschliessen konnten. Sie fanden in den verschiedenen programmatischen Erkl arungen der Parteif uhrer im Landtage ihren legalen Ausdruck 5) und nden in dem heute bestehenden staatsrechtlichen und wirtschaftlichen Verh altnissen ihre wertvollsten Bundesgenossen: Die fortschreitende Entwicklung des Landes l asst es auf die Dauer unm oglich erscheinen, mit den bisherigen Gesetzen ein Auskommen zu nden. Der bei der Okkupation ausgesprochene Grundsatz, dass neben den von der T urkenzeit u bernommenen Gesetzen, die in Oesterreich und Ungarn geltenden Gesetze Anwendung nden sollen, erweist sich immermehr als ein von der Verlegenheit diktierter, in der Praxis undurchf uhrbarer Missgri. Die Gerichte und Rechtsanw alte, noch mehr aber die Bev olkerung selbst leiden unter diesen Zust anden vollkommener Rechtsunsicherheit, die sich aus der Verschiedenheit osterreichischer und ungarischer Gesetze ergibt. Die Folge dieser Zust ande ist die Schaung einer Reihe von neuen Gesetzen auf allen Rechtsgebieten. Gegenw artig sind in Ausarbeitung oder Behandlung eine Reform der Konkursordnung, des Wechselgesetzes, des Zinsengesetzes, des Strafrechtes und der Strafprozessordnung. Ferner ist geplant die Schaung eines einheitlichen Zivilrechtes, eines Scheckgesetzes, eines Gesetzes u ber Arbeiterunfallversicherung, eines Gesetzes u ber den Baf ahigungsnachweis im Gewerbe, sowie sine Regelung des Baugewerbes, ferner verschiedene kleinere die Verwaltung betreende Gesetze. Mag auch bei den leitenden Stellen bei Schaung dieser Gesetze das Bestreben vorherrschen, sich m oglichst den in Oesterreich und Ungarn herrschenden Grundprinzipien und Tendenzen zu n ahern, so bringen es doch die anders gearteten Verh altnisse des Landes mit sich, dass sie in manchen wichtigen Fragen vollkommen von den Gesetzen der Monarchie abweichen und gezwungen sind, eigene Wege zu gehen; ein Bestreben, das von den leitenden Beamten der Landesregierung, welche mit dem Landtage zu arbeiten haben, unterst utzt wird. Die Entwicklung dr angt also unabwendbar auf die Schaung eines dritten Rechtsgebietes der Monarchie; neben den osterreichischen und ungarischen entsteht ein bosnisches Rechtegebiet vielfach mit abweichendern Prinzipien, immer aber mit besonderen Bestimmungen. - Gesetze sind der Ausdruck der kulturellen und wirtschaftlichen Verh altnisse, sei es, dass
2) Vidi: Stenografski izvje staji o sjednicama bosansko-hercegova ckog sabora godine 1910. I zasjedanje, Svezak I, Sarajevo 1910. str. 34-56. 3) Odnosi se na bosanskohercegova cke Muslimane. 4) Hrvatska narodna zajednica 5) Kao napomena 1. O stavovima bosanskohercegova ckih politi ckih stranaka i grupa prema problemu dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine neposredno prije i nakon aneksije, kao i u Saboru vidi: H. K a p i d zi c, Pripremanje ustavnog perioda u Bosni i Hercegovini, Glasnik II/1962 str. 293-328; N. S t o j a n o v i c, Bosanskohercegova cka politika od 1903-1918 godine (u Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom) Beograd 1938, str. 107-143; Stephan Graf B u r i a n, Drei Jahre aus der Zeit meiner Amtsf uhrung im Kriege, Berlin 1923, str. 227; Bericht u ber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1913. Wien 1914.XI - XIV.

122

sie Bestehendes kodizieren, sei es, dass sie vorausschauend der Entwicklung den Weg weisen. Ein selbst andiges Rechtsgebiet entfernt daher auch kulturell und wirtschaftlich das betreende Land immer mehr von janen L andern, welche seinerzeit bei desen Entstehen Pate standen.6) Die Entwicklung der Kolonien in der modernen Zeit bietet hief ur einen unwiderleglichen Beweis. In kultureller Beziehung sind die L ander schon jetzt selbst andig und der Landtag hat durch seine ganze bisherige Haltung keinen Zweifel dar uber gelassen, dass er die auf dem Gebiete des Kultus und Unterrichtes ihm nach dem Verfassungsstatute zustehenden Rechte auch tats achlich aus uben wird. Er wird sich hiebei mit den bereits bestehenden autonomen Kultusorganen auseinanderzusetzen haben. Da jedoch die Pers onlichkeiten da wie dort zumeist dieselben sind und die nationalen Kurien des Landtages das Bestreben haben, in kulturellen Fragen sich freie Hand zu lassen, wird diese Auseinandersetzung zweifellos zu Gunsten der weiteren St arkung der Kultusautonomie ausfallen. Was das Mittel des Unterrichtes und der Schulen in der Hand von tatkr aftigen Parteien bei einem Volke bietet, das bisher in seiner Bildung, Auassungsf ahigkeit und Unterscheidungsf ahigkeit noch weit zur uck ist, braucht nicht weiter er ortert zu werden. Wenn vielleicht auch nicht staatsrechtlich und politisch, praktisch ist die Autonomie Bosniens und der Herzegovina unaufhaltsam und kommt schon jetzt in dem allgemein gangbaren Schlagworte Bosnien der Bosniaken zum Ausdrucke. Welches die Endziele dieser Bewegung sind, inweieweit sie die bestehenden zentrifugalen Tendenzen unterst utzen, wie man sie in Einklangbringen kann mit den Lebensinteressen der Monarchie, das sind Fragen, welche das bosnische Problem za einem der schwierigsten in der an Unwahrscheinlichkeiten so reichen Monarchie machen. Das eine aber kann man heute schon sagen, dass unsere Stellung auf dem Balkan, insbesondere gegen uber den slavischen V olkern, davon abh angt, ob es uns gelingt, das von der Monarchie annektierte und verwaltete Gebiet auch innerlich dieser einzuverleiben. Eine der wichtigsten Voraussetzungen w are hiebei eine Beseitigung der Rivalit at zwischen Oesterreich und Ungarn zu mindestens aber eine Abgrenzung der Einussph are und eine Einigung in dem Sinne, dass die Dierenzen m oglichst intern ausgetragen werden. F ur beide Staaten der Monarchie besitzt aber der Einuss in Bosnien und der Herzegovina eine so grosse Bedeutung, - f ur beide bildet dessen Besitz den Schl usselpunkt zur dalmatinischen K uste und zum adriatischen Meere, ja u berhaupt zur politischen und wirtschaftlichen Vormachtstellung auf dem Balkan, f ur beide ferner ein Absatzgebiet von zunehmender Aufnahmsf ahigkeit -, dass eine denitive Regelung der bosnischen Frage nicht zu erwarten ist. Die jetzige Delegationstagung zeigt die Interessengegens atze von neuem in hellem Lichte. Staatsrechtlich und politisch d urfte daher, wie ja auch der Minister des Aeussern neuerdings betonte, eine Aenderung in der Stellung Bosniens und der Herzegovina zur Monarchie beziehungsweise zu deren beiden Staaten in n achster Zeit nicht eintreten. Es bleibt daher f ur uns nur die Frage, wie die o sterreichische Reichsh alfte im Rahmen der Monarchie ihren Einuss in Bosnien sichern und st arken kann. Was auf kulturellen und wirtschaftlichem Gebiete hier unternommen werden kann, sei im Folgenden auf Grund eigener Erfahrungen darzustellen versucht.
6) Uporedi: F. S c h m i d, Bosnien und der Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns. Leipzig 1914. str. 797-799.

123

Vorerst ist es jedoch notwendig, die Stellung Ungarns und Oesterreichs zu den Reichslanden und deren Chancen dort kurz zu skizzieren. In dem Wettstreite um die Vorherrschaft in Bosnien und der Herzegovina hat Ungarn neben den historischen Beziehungen den unsch atzbaren und nicht zu paralysierenden Vorteil der unmittelbaren Nachbarschaft. Mit Ausnahme der zwei unbedeutenden bosnischen K ustenstriche bei Kleck und in der Bocche di Cattaro grenzt Bosnien an ungarisches Territorium und kann zu Lande nur u ber Ungarn erreicht werden, der Weg von Bosnien f uhrt u ber Pest. In der Eisenbahn-und Tarifpolitik weiss Ungarn diesen Vorteil wohl auszun utzen. Auf der anderen Seite sind beide L ander vorwiegend Agrarl ander und stehen sich infolgedessen als Konkurrenten gegen uber. Mit der Kr aftigung des bosnischen Wirtschaftalebens wird diese noch allgamein wenig erkannte Tatsache immermehr in die Erscheinung treten. Schon heute zeigen sich mancherlei Reibungs achen, welche aus der Schwierigkeit entspringen, gleichzeitig die eigene Produktion zu sch utzen und Bosnien volkswirtschaftlich zu f ordern: die bosnischen Schwellen werden zu den Lieferungen f ur die k oniglich ungarischen Staatsbahnen nicht zugelassen, die Ausfuhr bosnischer Kohle in das s udliche Ungarn wird durch Tarifmassnahmen erschwert, die Erzeugung von Sliwowitz aus frischen und ged orrten Zwetschken sowie deren Einfuhr wird durch Steuerbestimmungen m oglichst hintertrieben, die Einfuhr von lebeden Schweinen wird verboten und dadurch die Schweinezucht Bosniens hart bedroht, im Interesse der ungarischen M uhlen werden in Bezug ungarischen Getreides den bosnischen M uhlen Schwierigkeiten bereitet u.s.w.7) Bei der osterreichischen Reichsh alfte fallen diese Erw agungen zum gr ossten Teile weg. Oesterreich steht zu Bosnien in einem ahnlichen Verh altnisse wie zu Ungarn, es tritt als K aufer von landwirtschaftlichen Produkten auf und liefert daf ur Industrieprodukte. Mit der zunehmenden Industrialisierung Bosniens ist nat urlich auch da, ebenso wie zwischen Oesterreich und Ungarn eine Verschiebung eingetreten, in der Hauptsache sind jedoch die wirtschaftlichen Reibungs achen zwischen Oesterreich und Bosnien verh altnism assig gering, die wirtschaftlichen Beziehungen daher einer weiteren Ausgestaltung f ahig. Bei der heute u berall vorherrschenden Tendenz einer praktischen Interessenpolitik ist dieser Vorteil gegen uber der ungarischen Reichsh alfte von grosser Bedeutung, der gesteigert werden kann, durch eine entsprechende Verkehrspolitik. Ein Analogen ndet sich in der zunehmenden Entwicklung der Handelsbeziehungen zwischen Deutschland und Serbien, wo die osterreichisch-ungarische Monarchie infolge ihrer, agrarischen Interessen dienenden Handelspolitik immermehr an Boden verliert.8) Zu diesem wirtschaftlichen Momente kommt der Glanz des Hofes, die alte osterreichische Kultur, der Sitz der
7) Vidi Sumarni izvje staj trgova cke i obrtni cke komore za Bosnu i Hercegovinu o stanju obrta trgovine i prometa njezina podru cja u godinama 1911. i 1912. Sarajevo 1913. str. 45, 51, 54, 75-76, 82-85; Zapisnik redovite IX plenarne sjednice trgova cke i obrtni cke komore za Bosnu i Hercegovinu dr zane 6. i 7. (19. i 20.) juna 1911. u dvorani komore u Sarajevu. Sarajevo 1911. str. 15-16. 8) Zbog carinskog rata sa Srbijom austrougarski udio u uvozu Srbije, koji je od 19001905. iznosio u prosjeku 84,82%, opao je u 1910 godini na 18,71%. Njema cka, koja je izvukla najvi se koristi od carinskog rata, pove cala je u istom razdoblju svoje u ce s ce u c, Carinski rat Austro-Ugarske i srpskom uvozu od 5,81 na 22,27% (D. D o r d e v i Srbije 1906-1911., Beograd 1962. str. 638-639.) Prema drugim podacima njema cki izvoz u Srbiju porastao je od 1902 do 1910 od 12,5 na 17,9 miliona maraka, a srpski izvoz u Njema cku popeo se od 5,1 na 19,1 miliona maraka. (H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der Franz-Joseph - Zeit, Wien 1958. str. 164.)

124

bosnischen Beh orden in Wien und last not least die zunehmende slavische Struktur der osterreichischen Reichsh alfte. Der Slave in Bosnien empndet instinktiv, dass er in Oesterreich mehr Verst andnis und Schutz f ur seine Interessen ndet als in dem magyarisch-imperalistischen Ungarn. Zieht man die Bilanz, so f allt sie, nach allgemeinen Gesichtspunkten beurteilt, zu Gunsten der osterreichischen Reichsh alfte aus. Ungarn hat sich bis vor einigen Jahren der Hauptsache nach darauf beschr ankt, die ihm durch seine geographische Lage zukommenden nat urlichen Vorteile auszun utzen und deren Korrektur durch Eisenbahnverbindungen in der Richtung nach der osterreichischen Reichsh alfte zu verhindern. Erst mit der Annexion traten Bosnien und die Herzegovina in den unmittelbaren Interessenkreis des ungarischen Staates. Eine lebhafte T atigkeit wurde auf allen Gebieten entfaltet, um das Vers aumte nachzuholen. Verschiedene h ohere Beamte bereisten das Land, politische F aden wurden wieder aufgenommen oder neu angekn upft, die in der Hauptstadt lebenden ungarischen Staatsangeh origen wurden zu einem Vereine zusammengeschlossen, welcher sich die Gr undung einer ungarischen Volksschule zur Aufgabe machte; die Stadt Budapest stiftete anl asslich ihres Besuches in der Hauptstadt einige Stipendien zum Besuche f ur h ohere Lehranstalten in Budapest, die Agrarbank 9) wurde ins Leben gerufen, das ungarische Handelsmuseum 10) entfaltete eine lebhaftere T atigkeit,
9) Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu (Privilegierte Agrar-und Kommerzialbank f ur Bosnien und Hercegovina, Sarajevo) osnovana je bila od strane Pe stanske ugarske komercijalne banke (Pesti Magyar Kereskedelmi Bank) na osnovu ugovora sa zajedni ckim ministrom nansija baronom S. Buri anom. Ugovor je madarskom kapitalu davao izuzetne povlastice u poslovima oko zbu banke otkupa kmetova u Bosni i Hercegovini. Ugovorom se predvidalo da se u slu oko otkupa kmetova stavi pravni i politi cki aparat uprave, a kao garancija ban cinog poslovanja trebalo je da slu zi zemaljski bud zet. Konstituiraju ca skup stina banke odr zana je 20.I 1909 u Sarajevu. Nova banka raspolagala je sa dioni ckim kapitalom od nominalnih 8 mil. kruna. Ovakav na cin prote ziranja interesa madarskog kapitala izazvao je veliko negodovanje konkurentskih austrijskih poslovnih krugova i javnosti, a takoder i otpor predstavnika doma ceg gradanstva u Bosni i Hercegovini. Zbog energi cnog protivljenja austrijske vlade ugovor je propao. Ina ce, banka je otpo cela svoju djelatnost 15.V 1909. i bavila se svim bankarskim i robno-komisionarskim poslovima, davanjem hipotekarnih kredita i komunalnih zajmova. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910 studija. Sarajevo str. 381; Dr V. A n d r i c, Madarske agrarne banke, Savremena 1909; K. G r u n b e r g, Die Agrarverfassung und Grundentlastungsproblem in Bosnien und der Hercegovina, Leipzig 1911. str. 68; F. S c h m i d, op. cit. str. 329-331; c, Privilegovana agrarna i komercijalna banka za Bosnu i Hercegovinu, L. D a k o v i Glasnik VI, Sarajevo 1966. str. 143-170. 10) Kraljevski ugarski trgova cki muzej u Budimpe sti bio je dr zavna ustanova za unapredenje industrije i spoljne trgovine. On je u prvom redu imao zadatak da poslovnim ljudima pru za besplatno informacije o svim pitanjima koja se ti cu ugarske spoljne trgovine, a osobito o uslovima prevoza i carinama, nabavnim i prodajnim mogu cnostima na ugarskom i stranim tr zi stima, o komercijalnom zakonodavstvu, javnim liferacijama itd. Ugarski trgova cki muzej u Budimpe sti imao je svoje korespondente u Sarajevu, Beogradu, Skadru, Vidinu, Ru s cuku, Soji, Bukure stu, Galcu, Braili kao i na drugim tr zi stima, koja su bila od zna caja za Ugarsku, na svim kontinentima. Korespondenti Muzeja su na stranim tr zi stima zastupali ugarske rme, izvje stavali Ugarski trgova cki muzej o svim spoljnim poslovnim prilikama, te u potrebnim slu cajevima intervenisali ckog muzeja u medu poslovnim partnerima. Ulogu korespondenta Krlj. ugarskog trgova Sarajevu vr sila je Glavna lijala Ugarske banke i Trgova ckog d.d. u Sarajevu osnovana 1899 god. (Bosnischer Bote, Sarajevo 1912. str. 529, 530.) ckog d.d. u Sarajevu je Medutim, i prije otvaranja lijale Ugarske banke i Trgova djelovala lijala Ugarskog trgova ckog muzeja, koja je bila osnovana 25.III 1890. (H. K r e sevljakovi c, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo 1969. str. 77). Za vrijeme K allayeva re zima ona je u zivala ne samo moralnu, nego i materijalnu potporu bosanskohercegova cke uprave. Kao pomo c lijali Muzeja dato je

125

die Budapester Fr uhjahrsmesse zieht mit steigendem Erfolge bosnische Aussteller an sich (Fahrpreiserm assigungen) und machte eine eigene bosnische Abteilung, der ungarische Industriellenverband zieht Lehrlinge und Gehilfen mit Stipendien nach Pest, ungarische Reisende u berschwemmen das Land. Ihren Sammelpunkt nden alle diese Bestrebungen in der vor kurzen errichteten Sektion im ungarischen Handelsministerium.11) Die ungarischen Bestrebungen beschr anken sich aber nicht auf Bosnien und die Herzegovina, sie erstrecken sich auf das ganze dalmatinische Litorale, insbesondere in Ragusa und Spalato sucht ungarisches Kapital Fuss zu fassen. Kulturell sind die ungarischen Bem uhungen bisher ohne Erfolg geblieben; was gemeinsam in Bosnien ist, ist zum gr ossten Teil osterreichischer Geist, deutsche Kultur. Ungarische Kultur und Sitte vermochten sich in Bosnien und der Herzegovina niemals Eingang zu verschaen, heute bei den gesteigerten nationalen Empndungen weniger denn je. Wohl aber hat Ungarns Industrie und Handel, unterst utzt durch das geschickt und praktisch geleitete ungarische Handelsmuseum Erfolge erzielt, die dauernde werden, wenn die Qualit at der gelieferten Artikel, die jetzt noch im allgemeinen hinter den osterreichischen zur uckstehen, sich bessert. Ungarn wusste es ferner durch auf die Verwaltung ausge ubten Druck durchzusetzen, dass osterreichische Industriegr undungen, wenn irgend m olich, nur mit ungarischer Beteiligung konzessioniert werden. Die bosnische Verwaltung scheint in dieser Richtung einen Auftrag zu haben, das machte sich zum Beispiel geltend bei den Verhandlungen wegen Errichtung einer Sticksto-Fabrik bei Jablanica und bei der Ausbeutung der Erz-und Kohlenlager bei Sanskimost.12) - In politischer Beziehung ist die Anziehungskraft nicht zu untersch atzen, welche ein einheitlich geleiteter, zielbewusster Wille auf die
za 6 godina, u razdoblju od 1890-1895, 22.500 forinti iz zemaljskih sredstava. Osim toga ona je bila oslobodena od poreza na trgova cke knjige, ra cune i ponude. Na Muzej je, uz proviziju od 5%, bila prenesena prodaja proizvoda erarne Radionice za umjetni obrt, Tkaonice cilima i Tkaonice beza i vezionice. Promet lijale Muzeja udesetorostru cio se je za 6 godina (1890 god. - 40.026 forinti, 1895 god. - 507.166 forinti) ABH ZMF BH Nr 2.739/1896. K allay ugarskom ministru trgovine 20.III 1896. 11) U cilju ekasnijeg uticaja na razvoj privrednih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom i stalnog pra cenja i studiranja problema koji se javljaju na tom polju ugarsko ministarstvo trgovine specijalno je anga zovalo Imre B alinta zamjenika direktora Kr. Ugarskog trgova ckog muzeja i rje senjem od 4. maja 1910 godine podredilo ga sefu svoga IV otsjeka. Istovremeno je I. B alintu dodijeljen dr Karl Miklos kao pomo cna kancelarijska sila. Zadatak I. B alinta bio je prikupljanje, sistematska obrada i evidencija materijala koji se odnosi na bosanskohercegova cku privredu i pravo; pripremanje studija prijedloga i odluka za unapredenje odnosa sa Bosnom i Hercegovinom na podru cju trgovine i industrije. I. B alint je bio du zan da podnosi referate sefu IV otsjeka, u cijoj je nadle znosti bila dalja briga o izradi izvr snih akata. Ostali otsjeci ugarskog ministarstva trgovine trebalo je da ekasno poma zu B alinta i pru zaju mu na uvid sve akte koji se ti cu Bosne i Hercegovine, a on je opet imao da im pru za sve potrebne informacije. (ABH ZMF Pr. BH Nr 765/1910.) 12) O problemu iskori s cavanja zeljezne rude u zapadnoj Bosni vidi stranu sa napomenama 45, 46 i 47. Zajedni cko ministarstvo nansija je svojom odlukom od 30.IX 1910. izdalo Austrijskom dru stvu za kemijsku i metalur sku proizvodnju u Aussig-u (Oesterreichischer Verein f ur chemische und metalurgische Produktion in Aussig) odobrenje za gradnju i eksploataciju jedne hidroelektrane na Neretvi kod Jablanice, a takode i za podizanje industrijskih postrojenja za proizvodnju umjetnog gnojiva i elektrometalur skih fabrikata. Udru zenju je stajao na raspolo zenju rok od pet godina za izgradnju hidroelektrane. Koncesija je isticala u jesen 1915. godine. (ABH Priv.Reg. Nr 128. Kuh-Chrobak Klimburgu 3.IV 1912, Klimburg Kuh-Chrobaku 5.IV 1912.) U 1912. godini pojavio se i plan svajcarskog in zenjera Fischer-Reinau za izgradnju hidroelektrane Trebi snjica. Slano, koji je zemaljski poglavar Potiorek ocijenio kao vrlo

126

 oentliche Meinung immer auszu uben vermag. Diesem von den leitenden Stellen ausgehenden und von allen ungarischen Parteien und der ungarischen oentlichen Meinung mit Nachdruck unterst utzten Willen, die Einusssph are in Bosnien zu erweitern und das Land seinem Ideen-und Wirkungskreise einzuverleiben, muss in der osterreichischen Reichsh alfte ein Gegengewicht geboten werden, sollen nicht die f ur Oesterreich g unstigen Chancen verloren gehen. Gegen uber dem f uhlbaren ungarischen Ansturm hat sich die oentliche Meinung in Oesterreich bisher, abgesehen von der Aktion in der Agrarfrage,13) stark passiv verhalten. Selten sind die Aeusserungen des Interesses und der Sympathie f ur unsere neuen Reichslande, noch seltener dringt eine Kunde hievon in den S udosten der Monarchie. In der Intelligenz,und von ihr ausgehend auch im Volke, ist so die Meinung im Entstehen begrien, dass die osterreichische Reichsh alfte ihr Interesse an Bosnien verliert und das Land dem osteichen Nachbar ausliefert. Diesem gewiss ungerechtfertigten Pessimismus muss man entgegentreten, es ist notwendig, die Oeentlichkeit mit den Verh altnissen und Vorg angen in unseren Reichslanden mehr als bisher vertraut zu macben. Als Mittel k amen in Betracht die Presse, Vortr age, Ausstellungen bosnischer Artikel, gemeinsame Reisen etc., es w are ferner notwendig die Berufs - und Fachkreise zu einer intensiveren Mitwirkung an der L osung der verschiedenen Probleme heranzuziehen. Besondere w are es auch wertvoll, die osterreichischen Zentralstellen mehr als bisher mit der bosnischen Zentralverwaltung in Verbindung zu bringen und die Erfahrungen, die hier auf breiterer Grundlage gewonnen wurden, dieser zur Verf ugung zu stellen. Dadurch kann von vornherein die Gesetzgebung und Verwaltung in unserem Sinne beeinusst werden, mehr vielleicht als durch die ozielle, durch das Gesetz vorgesehene Mitwirkung an der bosnischen Verwaltung. Wesentlich unterst utzt w urde diese indirekte Einussnahme durch Studium und Bereisung des Landes durch jene Organe der osterreichischen Verwaltung, welche sich beruich mit dessen Angelegenheiten zu besch aftigen haben. W unschenswert w are es ferner, dem Zeitungswesen des Landes, das sich u berraschend entwickelt, ein gr osseres Augenmerk zu widmen und zwar insbesondere den in serbokroatischer Sprache erscheineden Tages - und Fachbl attern. Besonders die letzteren, welche Aufs atze kultureller, historischer, nationaler und allgemein bildender Richtung bringen, k onnten eine geeignete Handhabe bieten,auf den der Intelligenz angeh origen Leserkreis Einuss zu nehmen. Einen ung unstigen Eindruck macht in der Bev olkerung der Konkurrenzkampf zwischen den beiden deutschen Tagesbl attern Bosnische Post14) und Sarajevoer Tagblatt,15) besonders da man die hinter den Kulissen t atigen Kr afte
interesantan. Potiorek je urgirao da zajedni cki ministar nansija Bilinski sto prije donese odluku o ovom projektu, jer je predpostavljao da projekt favorizuje nadvojvoda Leopold Salvator. Osim toga i rma Skoda planirala je izgradnju elektrometalur skih postrojenja u Slanom- (ABH Priv. Reg. Nr 760/1912. Potiorek Bilinskom 16.IX 1912.) 13) Odnosi se na reagovanje u Austriji na davanje povlastica Privilegovanoj agrarnoj i komercijalnoj banci. Vidi napomenu 9. 14) List je od 1896. pripadao Josipi Baptistu Schmardi krupnom be ckom preduzetniku i nansijeru (up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Hercegovina 1878-1918, University of Waschington Press, Seatle 1963. str. 110; D. P e j a n o v i c, Bibliograja stampe Bosne i Hercegovine 1850-1941, Sarajevo 1961. str. 22,23; H. K r e s e vlj a k o v i c, op. cit. str. 70), a poslije njegove smrti njegovim nasljednicima do 1912. godine. 15) List je nansirala Zemaljska banka za Bosnu i Hercegovinu i Kr s cansko-socijalna stranka iz Be ca, a bio je subvencioniran i od strane austrijske vlade. (ABH Priv. Reg. c, op. cit. str. 166.) Nr 765/1912; L. D a k o v i

127

kennt. Dazu komnt noch eine; ob es von vornherein klug war, die Vertretung des osterreichischen Handelsmuseums16) der Handels - und Transport - Aktiengesellschaft 17) auzuvertrauen, welche seit jeher mit ungarischen Kreisen F uhlung hatte und infolge ihrer Lieferungs - und Speditionsvertr age auch von der bosnisch - herzegovinischen Landesregierung abh angig war, mag dahin gestellt bleiben. Anstatt nun zu versuchen, die Gesellschaft her uberzubekommen und den ungarischen Einuss auszuschalten, sie mit osterreichischen Finanzinstituten in engere F uhlung zu bringen, hatten die publizistischen Angrie auf die Gesellschaft den auf jeden Fall f ur die osterreichische Sache ausserst unerfreulichen Erfolg, sie direkt in das gegnerische Lager zu treiben; die k urzlich arfolgte Finanzierung durch die Pester Kommerzialbank und die Agrarbank in Sarajevo sind ja bekannt. Die weitere Konsequenz ist die Tatsache, dass die Ungarn auf diese Weise ihren schon lange und mit allen m oglichen Mitteln verfolgten Plan nunmehr verwirklichen k onnen, u ber ein deutsches Blatt zu verf ugen. Gegenw artig tritt in dem Blatte diese Frontver anderung noch nicht so recht zum Vorschein. F ur die osterreichische Sache w are es zweifellos von grossem Werte, wenn es gelingen w urde, die Aktion noch zu paralysieren und den oenen Uebertritt des Blattes ins ungarische Lager zu verhindern.18) - Kulturell hat die Okkupation und die darauf folgende Annexion bisher nur ausserliche
16) Car. kralj, austrijski trgova cki muzej (k.k. osterreichisches Handelsmuseum) pru zao je u interesu unapredenja austrijske izvozne trgovine komercijalne usluge zainteresovanim rmama, stavljaju ci im po pravilu gratis na raspolo zenje razli cite informacije o prilikama na stranim tr zi stima. U okviru svoje djelatnosti Muzej je pru zao obavje stenja o prodajnim mogu cnostima za austrijske proizvode na pojedinim tr zi stima i o uzansama, o solidnosti i kreditnoj sposobnosti stranih rmi, obavje stavao o carinskom i tarifnom sistemu, pronalascima i tehni ckom napredku, kretanju trgovine i statistici, o propisima koji se odnose na za stitu uzoraka i patentima. U interesu austrijske privrede Muzej je takoder na stranim tr zi stima uspostavljao agencijske, komisionarske i druge eksportne veze. Austrijski trgova cki muzej imao je u Bosni i Hercegovini ekspoziture u Sarajevu, Mostaru, Bosanskom Brodu, Tuzli, Fo ci, Gora zdu, Banjaluci, Br ckom, Vare su i Vi segradu. Osim toga on je imao i ekspoziture u Pljevljima, Metkovi cu, Dubrovniku, Podgorici, Skadru, Aleksandriji i Kairu. Vodstvo nad ovim ekspoziturama bilo je povjereno Trgova ckom i transportnom d.d. (Bosnischer Bote pro 1910. Sarajevo 1910. str. 405). 17) Trgova cko i transportno dioni cko dru stvo, ranije rma J.B. Schmarda, Rotter i Perschitz u Sarajevu (Handels-und Transport Aktiengesellschaft vormals J.B. Schmarda, Rotter u. Perschitz in Sarajevo) osnovano je 1898. i 1910. godine raspolagalo je sa dioni ckim kapitalom od 2,000.000 kruna. Centralna uprava Dru stva nalazila se je u Be cu, a njegov centralni biro bio je u Sarajevu. Dru stvo je imalo svoje lijale u Budimpe sti, Mostaru, Bosanskom Brodu, Metkovi cu, Gru zu, Ustipra ci i Trstu, a predstavni stva u svim zna cajnijim mjestima Bosne i Hercegovine. Dru stvo se bavilo i poslovima osiguranja zastupaju ci u Bosni i Hercegovi ni k.k. Versicherungs-Gesellschaft Osterr. Ph onix i Erste Allgemeine Osterreichische Unfallsversicherungs-Gesellschaft. (Bosnischer Bote pro. 1910 .... str. 203, 405-407). Kao ranije rma J.B.Schmarda, Rotter i Perschitz tako je i Dru stvo imalo u stvari monopol u spediterskim poslovima na bosanskohercegova ckim zemaljskim zeljeznicama i vojnoj pruzi Banjaluka-Dobrljin. (Uporedi P.F. S u g a r, op. cit. str. 100, Bosnischer Bote pro 1910 ...str. 407). Ina ce, spediterski poslovi bili su najva zniji oblik djelatnosti Dru stva. Vlasnik i izdava c lista Bosnische Post bio je ujedno i najzna cajniji akcionar Trgova ckog i transportnog d.d. Vidi napomenu 14. 18) Nije uspio poku saj madarskog kapitala da Bosnische Post dobije u svoje vlasni stvo. Pregovori vodeni u cilju prodaje lista Ugarskoj komercijalnoj banci zavr sili su neuspjehom, jer predsjednik ugarske vlade Kuhen Hedervary nije htio odobriti subvenciju listu u visini u kojoj je Banka tra zila. Bosnische Post je po cetkom 1912 godine pre sla u posjed Wiener Bankvereina. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek Bilinskom 28. III 1912.)

128

Erfolge zu erzielen gewusst. Es ist auch die Zeit eines Menschenalters viel zu kurz, um bei einem Volke, das seit jeher den heterogensten Ein ussen ausgesetzt war und in den letzten vier Jahrhunderten selten ruhigere Zeiten genoss, einen nachhaltigen Einuss auszu uben. Es sind auch heute noch die Verschiedenheiten in der religi osen und ethisch-kulturellen Auassung der einzelnen Bosnien und die Herzegovina bewehnenden Nationen so gross, dass eine einheitliche und wirkungsvolle Beeinussung Bosniens schwer durchf uhrbar ist. Immerhin zeigen sich bei der Intelligenz Ans atze daf ur, dass es m oglich ist, national-religi oses Empnden mit westl andischer Auassung zu vereinen. Gross ist das Bildungsbestreben, aussichtsvoll w are es daher auch dort einzugreifen, wo ein dauernder Erfolg am sichersten ist, das ist bei der heranwachsenden Jugend. Leider sind die bisher in dieser Richtung gemachten Bem uhungen nahezu ohne Erfolg geblieben. Die Verh altnisse im bosnischen Konvikte sind bekannt; begeisterte Anh anger der Monarchie werden unter den Absolventen kaum zu nden sein. Die ausserhalb des Konviktes studierenden bosnisch-herzegovinischen Landesangah origen verkehren erfahrungsgem ass nur in ihren Kreisen und Vereinen, welche eine stattliche Mitgliederzahl aufweisen und durch Vortr age literarischen und nationalen Inhaltes die jungen Leute in exklusiv nationaler Richtung erziehen. Es w are eine dankbare Aufgabe, die in Wien studierenden Elemente zu sammeln und unter Ber ucksichtigung ihrer nationalen Eigenart, mehr als dies bisher geschehen ist, mit den Errungenschaften moderner Kultur und Gesittung bekannt zu machen. Die jungen Leute sollen sich hier nicht als gedultete Fremde f uhlen, sondern sie sollen lernen, in westl andischer Kultur und in deren Tr agern die wahren Freunde zu suchen. - Dieser Grundgedanke l asst sich modiziert auch auf die bosnisch-herzegovinischen Truppen u bertragen. Die Oziere r uhmen wohl die gute Disziplin und die korrekte Haltung der bosnischen Truppen, das erziehliche Moment des Heerdienstes wird jedoch unber ucksichtigt gelassen. Kaum in die Heimat zur uckgekehrt, streift der Soldat das ausserlich Angelernte sehr bald wieder ab. Es bleibt ihm h ochstens die Erinnerung an den Drill und wenn es gut geht, an ein lustiges Abenteuer. Bei der landwirtschaftlichen Struktur des Landes stellt der Bauernstand das Hauptkontingent zu den Truppen. Dem Lande w are ein grosser Dienst geleistet, wenn bei den bosnisch-herzegovinischen Truppen nach dem Vorbilde anderer Staaten der landwirtschaftlichen Unterricht eingef uhrt w urde. Die Durchf uhrung dieses Vorschlages, den die bosnisch-herzegovinische Handels-und Gewerbekammer k urzlich gemacht hat, w urde zweifellos mit dazu beitragen, die breite Masse des Volkes f ur uns zu geweinnen. Das Volksschulwesen als die Grundlage der gesamten Kultur ist in Bosnien und der Herzegovina verh altnism assig noch sehr wenig entwickelt.19) Die Vorw urfe aller Parteien, dass die Regierung diesem wichtigen Zweige der oentlichen Verwaltung zu wenig Aufmerksamkeit gewidmet habe, sind bekannt. Da ist manches nachzuholen und eine Regierung, die sich dieser Sache annimmt, tr agt trotz aller nationalen Separationsbestrebungen zweifellos mit dazu bei, das Land f ur sich zu gewinnen und sich die Parteien zu Dank zu verpichten. Dem regen Bildungsbestreben k onnte man u berdies durch Stipendien f ur osterreichische Unterrichtsanstalten entgegenkommen. Hand in Hand damit k onnte eine Dienst-und Arbeitsvermittlung gehen, welche den jungen Leuten das Fortkommen erleichtert.
19) G r d i c, Prosvetne Borbe (u: Vidi: F. S c h m i d, op. cit. str. 720-727; S. Napor Bosne i Hercegovine za oslobodenje i ujedinjenje) Sarajevo 1929, str. 107-131; M. P a p i c, Prosvjetna politika Austro-Ugarske u Bosni i Hercegovini, (u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat. SANU poseb. izd. CDXVI, Odel. Dru stv. nauka knjiga 61) Beograd 1967. str. 703-723.

129

Von berufener Seite wurde bereits mehrmals die Wichtigkeit betont, im Lande selbst wissenschaftliche und Unterrichtsanstalten zu schaen, welche ein Gegengewicht gegen die s udslavischen Kulturzentren, insbesondere Belgrad bilden k onne. Bisher besteht neben dem bosnisch-herzegovinischen Museum, das heute schon Weltruf besitzt, das Institut f ur Balkanforschung, das in aller Stille, leider aber mit unzureichenden Mitteln die wissenschaftliche Durchforschung des Landes und dessen Zusammenhang mit der slavischen Kultur verfolgt. Die ungarische Regierung machte bereits mehrmals Anbote nanzieller Natur, welche das Institut mehr ihrem Einuss unterstellen sollte. Heute besteht der Plan, der Minister des Aeussern interessiert sich pers onlich daf ur, das Institut zu einem Reichsinstitut auszugestalten.20) Wichtig vom osterreichischen Standpunkte w are hiebei, durch die entsprechende Auswahl der wissenschaftlichen Kuratoren den Zusammenhang des Institutes mit der osterreichischen Gelehrtenwelt zu sichern und zu festigen. Die st arksten Bande sind erfahrungsgem ass wirtschaftliche Interessen. Bosnien und die Herzegovina sind trotz der zunehmenden Industrie-Gr undungen und des alteingesessenen Gewerbes heute noch fast ausschliesslich Agrarl ander. Die in der Landwirtschaft besch aftigten Personen machen zirka 90% der Gesamtbev olkerung aus.21) Unter den landwirtschaftllichen Betrieben nehmen die Forstbetriebe eine u berragende Stellung ein. Zirka 50% der ganzen Land ache ist mit Wald bedeckt.22) Im n ordlichen Bosnien wird haupts achlich Getreide und Mais angebaut, daneben spielt die Paumenproduktion eine grosse Rolle. In Zentralbosnien u berwiegt die Waldwirtschaft, in der Herzegovina tritt der Wein-und Tabakbau in den Vordergrund. Deneben wird im ganzen Lande die Viehzucht betrieben, wobei in Bosnien das Rind und das Pferd, in der Herzegovina das Schaf und die Ziege vorwiegen. Die primitive Betriebsf uhrung der bosnischen Landwirtschaft ist bekannt. Alle Bestrebungen der Landesregierung, bessernd und modernisierend einzugreifen, scheiterten an dem eingewurzelten fast fanatischen Konservatismus der Landbev olkerung und dessen Abneigung gegen alles Fremde. Dazu kommt, dass die beh ordlichen Organe, u berlastet mit Arbeiten politischer Natur und f ur diese Seite des Berufes nicht entsprechend vorgebildet, vielfach nicht mit der erforderlichen Sachkenntnis vorgegangen sind und auch pers onlich nicht das Vertrauen der Bev olkerung zu erwerben wussten. Das letztere gilt auch von den, von der Regierung ins Leben gerufenen obligatorischen Bezirksunterst utzungsfonds, neben welchen sich in zunehmendem Masse private auf nationaler Grundlage aufgebaute Genossenschaften entwickeln. Etwas bessere Erfolge wurden auf dem Gebiete der Viehzucht erzielt, u ber die bei den bosnischen Pferden erzielten Resultate sind die Meinungen allerdings sehr geteilt. Inwieweit die Agrarverfassung einem nat urlichen Fortschritt entgegenstand, sei hier nicht weiter er ortert. Tatsache ist, dass, abgesehen vielleicht von den rechts
20) Vidi H. K a p i d zi c, Institut za istra zivanje Balkana u Sarajevu 1904-1908. (Namjena i planovi), Radovi II izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1964; i s t i, Austrougarski politi cari i pitanje osnivanja univerziteta u Sarajevu, Glasnik I, Sarajevo 1961. 21) Prema popisu iz 1910. u Bosni i Hercegovini se od 1,898.044 stanovnika bavilo poljoprivredom kao glavnim zanimanjem 1,643.201 stanovnik ili 86,97%. (Rezultati popisa ziteljstva u Bosni i Hercegovini od 10. oktobra 1910. Sarajevo 1912. LXXII.) 22) Krajem 1909. god. razne vrste suma zauzimale su 50,06% cjelokupne povr sine Bosne i Hercegovine (Bericht u ber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1911. Wien 1911 str. 116,117.)

130

der Save gelegenen fruchtbaren Niederungen Nordbosniens, die Landwirtschaft des Landes nur geringe Fortschritte aufzuweisen hat.23) Von den f uhrenden Politikern wird dieser Umstand zu heftigen Angrien gegen die Verwaltung ben utzt, wobei auf den Stand der Landwirtschaft in dem benachbarten Kroatien und Serbien verwiesen wird. Eine Einussnahme des Landtages auf die mit der Hebung der Landwirtschaft zusammenh anganden Fragen wird insoferne von g unstigem Einusse sein, als das Moment der praktischen N utzlichkeit und Durchf uhrbarkeit der zu treenden Massnahmen st arker betont werden wird, und der Landtag mit die Verantwortung f ur die Agrarverwaltung u bernimmt. Da jedoch die Abgeordneten in ihrer gr osseren Zahl beruich der Landwirtschaft fernstehen, ist f ur eine sachlich zielbewusste, beratende und unterst utzende T atigkeit osterreichischer Beh orden und Fachkreise noch ein weites Feld der T atigkeit oen. Von Wert w are es ferner, nanzielle Verbindung mit den nationalen landwirschaftlichen Genossenschaften zu suchen, deren Einuss ein steigender ist. Bei der agrarischen Struktur der L ander ist jede Unterst utzung der Landwirtschaft auch f ur die Erhaltung und Erweiterung unseres Absatzgebietes dort von Bedeutung. Das bodenst andige Gewerbe ist vorwiegend ausgesprochener Kleinbetrieb und zeigt vielfach eine u berlieferte Geschicklichkeit und guten Formensinn. Da es haupts achlich in den St adten seinen Wohnsitz hat, zeigt es weniger Konservatismus als die u brige Bev olkerung, im Gegenteile, das Verst andnis f ur die modernen technischen Vorteile ist in steter Zunahme begrien. Sehr lebhaft ist insbesondere auch das Bildungsbed urfnis, das in einem regen Besuche der bestehenden Fachschulen sowie in zahlreichen Petitionen um Errichtung neuer Schulen zum Ausdrucke kommt, Da das Land selbst nur u ber eine geringe Anzahl von Fachschulen verf ugt und auch nicht die Mittel besitzt, alle erforderlichen Anstalten zu errichten, ist auf diesem Gebiete in besonderem Masse die M oglichkeit geboten, helfend und unterst utzend einzugreifen und gleichzeitig den gewerblichen Nachwuchs an uns heranzuziehen. Ohne Gew ahrung von Stipendien etz. wird sich allerdings wenig erreichen lassen. Die Industrie Bosniens und der Herzegovina schliesst sich im Grossen und Ganzen den im Lande vorkommenden Rohprodukten und Hilfsstoen an. Nachdem die Landesregierung in der ersten Zeit als Unternahmerin vorangegangen war, hat sich sp ater im zunehmenden Masse Privatkapital f ur industrielle Anlagen interessiert; doch hat sich die Regierung die Konzessionierung von Industrieunternehmungen vorbehalten. Es ist bekannt, dass K allay die Gr undung mancher dieser Industrien im Widerstande gegen Oesterreich oder Ungarn durchgesetz hat, um das seiner Obhut anvertraute Land wirtschaftlich vorw arts zu bringen und der Verwaltung neue Einnahmsquellen zu erschliessen (Zucker - Petroleum - und Biersteuer).24) Obwohl also die Industrie in doppelter Beziehung organisch mit dem Lande verbunden ist, wird sie von der Bev olkerung wenigstens derzeit noch als Fremdk orper empfunden, haupts achlich aus dem Grunde, da das
23) Uporedi J. P o p o v i c, Poljoprivredna proizvodnja (u: Bosna i Hercegovina kao privredno podru cije) Sarajevo 1938. str. 18; M. J a n k o v i c-J. D zuverovi c, Sto carstvo i sto carska proizvodnja u Bosni i Hercegovin, Ibidem str. 50-55; Vidi D. P e r i n, Ekonomski razvitak sela od 1878. do 1928. (u Napor Bosne ... ...), str. 278-292. 24) O K allayevoj privrednoj politici u Bosni i Hercegovini vidi: F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nansija, Glasnik III, Sarajevo 1963; P. F. S u g a r, op. cit. str. 54-62.

131

einheimische Kapital hiebei nur in geringem Masse beteiligt ist.25) Erst in neuerer Zeit wurden einheimische Kreise mehr herangezogen. Wie in allen wirtschaftlich zur uckgebliebenen L andern so besteht auch in Bosnien und der Herzegovina die Tendenz, das Vers aumte in der Weise nachzuholen, dass die im Lande ben otigten haupts achlichsten Bedarfsartikel m oglichst dort selbst erzeugt werden, wobei bez uglich der gesch aftlichen Chancen dieser Unternehmungen auf den Lokalpatriotismus der Bev olkerung und auf die frachtlichen Vorteile gerechnet wird. Dieses Streben nach nationalen Industriegr undungen begegnet der Schwierigkeit, dass im Lande selbst f ur grossere erstklassige Unternehmungen zu wenig Kapital vorhanden ist. Die bosnischen Unternehmer m ussen sich daher notgedrungen an gr ossere Unternehmungen anlehnen und die Hilfe fremden Kapitals in Anspruch nehmen. Es ist unser Interesse, dass dies osterreichisches Kapital ist. Gegenw artig sind folgende Projekte bekannt: Errichtung einer Bierbrauerei und einer Jutespinnerei und - Weberei in Caplina (zwischen Mostar und Metkovic), einer Seilerwarenfabrik in Visoko bei Sarajevo, einer Wirk-und Strickwaren-Fabrik, einer Lederfabrik und einer Zementund Zementwarenfabrik. In manchen F allen wird es m oglich und w unschenswert sein, durch Gr undung selbst andige, den Lokalverh altnissen und Bed urfnissen angepasste Industrien, dieser naturgem assen Entwicklung zuvorzukommen. Bei der in der ganzen Bev olkerung, insbesondere auch beim Landtag und der Regierung vorherrschenden Neigung, das heimische Element mehr zur Geltung kommen zu lassen, w are in solchen F allen eine Heranziehung der dortigen Kreise zu empfehlen. Es wird dies auch f ur die Prosperit at des Unternehmens von Vorteil sein. Aufgabe des Handelsmuseums und der wirtschaftlichen Korporation muss es sein, unsere Interessenten auf die im Lande bestehende Entwicklungsm oglichkeit aufmerksam zu machen und eine systematische Aufkl arung und Vermittlungst atigkeit zu entfalten. Grosse Ver anderungen hat die Okkupation in den Handelsverh altnissen des Landes hervorgerufen. Fr uher gingen die Waren in das Innere des Landes zumeist u ber Ragusa, dessen Kaueute das Land kommerziell in der Hand hatten und folgten dann dem alten Handelswege l angs der montenegrinschen Grenze in den Sandschak Novibazar und weiter hinunter in das Innere der T urkei. Bosnien stand als zur T urkei geh oring allen Nationen oen, wenn auch begreiicherweise die Nachbarmonarchie den Hauptanteil an dem Handel inne hatte.26) Die Einbeziehung Bosniens und der Herzegovina in das gemeinsame Zollgebiet und der Bau von Eisenbahnen in das Innere f uhrte hier einen vollst andigen Umschwung herbei.27) Betrachtet man die Okkupation und die sp ater folgende Annexion lediglich unter dem Gesichtswinkel der Vergr osserung des absatzgebietes, so hatte sie tats achlich vollen Erfolg. Die ausl andischen Waren wurden fast zur G anze verdr angt, ausgeschaltet wurden aber auch die fr uher bestandenen Grosshandlungsh auser. An deren Stelle traten eine Unzahl von Agenten und Reisende, welche direkt oder kommissionsweise das
25) O u ce s cu doma ceg kapitala u industriji vidi K. H r e lj a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja Prvog svjetskog rata, Beograd 1961. str. 118-121. 26) O uvozno - izvoznoj trgovini Bosne i Hercegovine u zadnjim godinama turske vladavine vidi: J. R o s k i e w i cz, Studien u ber Bosnien und die Hercegovina, Leipzig und Wien 1868. str. 311-315. 27) Vidi o tome R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894. str. 222; F. S c h m i d, op. cit. str. 549-555; A. M a l b a s a, Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme re zima Benjamina K allaya, Osijek 1940. str. 10-14; T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878- 1918., Sarajevo 1960. str. 176-188. P.F. S u g a r, op. cit. str. 45-48.

132

Gesch aft vermitteln. Erst in j ungerer Zeit heben sich wieder einige gr ossere Handlungsh auser heraus, welche aber in Gegensatze zu fr uher, neben dem eigentlichen Handelsgesch afte in grosserem Umfange dass Kommissionsgeschaft betreiben. Seit zirka 2 Jahren wird Bosnien und die Herzegovina von Vertretern und Reisenden ungarischer H auser direkt u berschwemmt. Sie bieten billigere Preise als wir und haben daher beim ersten Ansturm namhafte Erfolge erzielt. Vielfach blieb es allerdings bei diesem ersten Erfolge, da die ungarische Ware erfahrungsgem ass nicht so solid und geschmackvoll ist, wie die Erzeugnisse der altber uhmten osterreichischen Industrie. In zahlreichen F allen liessen es die ungarischen Reisenden u berdies an der f ur die Ankn upfung dauernder Gesch aftsverbindungen notwendigen Reallit at fehlen, indem sie schlechtere Ware oder gr ossere quantit aten liefern, als vereinbart wurde. Nicht selten kam die bosniche Handelskammer in die Lage hier zu intervenieren. Trotz dieser Verh altnisse ist die Einfuhr ungarischer Industrie-Artikel in Zunahme begrien. Ein wesentliches Verdienst hieran hat das ungarische Handelsmuseum in Sarajevo, bezichungsweise die mit dessen Vertretung betraute ungarische Bank und Handels-A.G.28) Diese Gesellschaft ist schon seit vielen Jahren im Lande, sie ist gut eingef uhrt, besitzt eigene Reisende, welche der Landessprache vollkommen m achtig sind und weiss in geschickter Weise das Waren - und Bankgesch aft zu verbinden, indem sie dem K aufer f ur seine Eink aufe auch das heizu erforderliche Geld zur Verf ugung stellt. Dadurch und durch ihre in Gesch aftskreisen allgemein bekannte Koulance erweitert sie st andig ihren Abnehmerkreis. Diesem Umstande ist es auch zu danken, dass die Gesellschaft die Vertretung zahlreicher, erstklassiger osterreichischer Firmen erhielt und dadurch in die Lage kam, die Konkurenzpreise kennen zu lernen. Bei oentlichen Lieferungen f ur das Land, denen die Gesellschaft besonderes Interesse entgegenbringt, kommt es vor, dass diese f ur osterreichische Firmen Scheinoerte einreichen, um die erzielbaren Preise kennen zu lernen und die Lieferung dann durch Herabgehen im Preise ungarischen Firmen zuwenden. Demgegen uber hat das o sterreichische Handelsmuseum bis vor kurzem eine nur geringe praktische T atigkeit entfaltet. Die mit der Vertretung betraute Handelsund Transport-A.G. besch aftigte sich haupts achlich mit dem Speditionsgesch afte, welches infolge langj ahriger g unstiger Vertr age mit dem Zivil-und Milit ar arar gute Erfolge abwarf. Erst in j ungster Zeit hatte sich die Gesellschaft oenbar unter dem Einusse der gegen sie erhobenen publizistischen Angrie mehr um das Warengesch aft gek ummert, durch ein Rundschreiben an die Handels-und Gewerbekammern, sowie u berhaupt durch eine regere Reklame die Vertretung einiger
28) Ugarska Banka i Trgova cko d.d. iz Budimpe ste osnovalo je 1899. Glavnu lijalu u Sarajevu, zatim i lijale u Mostaru i Banjaluci. Dru stvo je imalo svoju agenturu u Splitu i zastupstvo za podru cje Br ckog. Sarajevska lijala imala je tri odjela i to bankarski, robni i osiguravaju ci. Bankarski odjel bavio se uglavnom eskontom mjenica, davanjem kontokorentnih kredita, preuzimanjem uloga na stednju i teku ci ra cun, kupovinom i prodajom vrijedonosnih papira, izdavanjem zajmova na vrijedonosne papire i loze, ispostavljanjem kreditnih pisama i doznaka, inkaso, mjeni cnim i drugim poslovima. Robni odjel bavio se uvozom i izvozom komisionarski ili na vlastiti ra cun, kao i ostalim poslovima koji se ti cu robnog prometa. Ova djelatnost zauzimala je najzna cajnije mjesto u radu dru stva. Odjel za osiguranje vr sio je ulogu i generalnog zastupni stva Ugarsko- francuskog osiguravaju ceg dru stva, Prvog ugarskog op steg osiguravaju ceg dru stva i Nacionalnog d.d. za osiguranje u slu caju nezgoda. (Bosnischer Bote 1912. str. 522,530; up. V. R i s t i c, Postanak i razvitak bankarstva u Bosni i Hercegovini /V. R i s t i c i Lj.St. K o s i e r, Vode ce institucije u nacionalnom bankarstvu Bosne/ Zagreb - Beograd - Ljubljana 1924.) Dioni cki kapital Ugarske Banke i Trgova ckog d.d. iznosio je 1910. god. 20 miliona kruna, a 1911. god. 40 miliona kruna, a 1912 god 60 milona kruna. (Bosnischer Bote 1910. str. 421, B. Bote 1912. str. 522.)

133

namhafter Firmen erhalten. Diese Angrie haben jedoch die Gesellschaft in den Augen der Gesch aftswelt naturgem ass etwas diskreditiert und es ist fraglich, ob sie trotz ihrer im ganzen Lande verbreiteten Filialen gr ossere gesch aftliche Erfolge wird erzielen k onnen. Unter solchen Umst anden ist es schon im Interesse der staatlichen Repr asentation unm oglich geworden, dass die Gesellschaft die Vertretung des osterreichischen Handelsmuseums weiter behalte, insbesondere, da man im Lande weiss, oder zumindest ahnt, woher diese Angrie kommen und dass sie von ozieller Seite inspiriert sind. Unsere Situation ist f ur die Zukunft dadurch eine schwierige, dass ausser der Landesbank und ihrer Warenabteilung, welche als parit atisches Institut,29) jedoch nicht in Betracht kommt, kein Unternehmen in Bosnien und der Herzegovina besteht, welches mit voller Beruhigung der ungarischen Bank und Handels-A.G. als gleichwertig gegen ubergestellt werden k onnte. Will man sich nicht mit einem Unternehmen von geringerer Bedeutung begn ugen, so sind zwei Wege oen. Die eine M oglichkeit besteht darin, ein neues erstklassiges Unternehmen ins Leben zu rufen, welches gleich der ungarischen Konkurrenz die gesch aftliche Seite mit der informierenden T atigkeit des Handelsmuseums verbindet. Der zweite Weg besteht in der Bestellung einer Konsulatsfunktionen u bernehmenden bureaukratischen Vertretung des Handelsmuseums. Die Erfolge der ungarischen Bank und Handels - Aktiengesellschaft zeigen, dass der erstere Weg in Prinzipe der richtigere ist. Von einer rein informativen T atigkeit haben unsere Interessenten nicht die H alfte so viel wie von einer unmittelbaren gesch aftlichen Vertretung ihrer Interessen. Ausserdem ist es mehr als fraglich, dass ein Beamter in dem Masse sich die gesch aftlichen Informationen aus dem ganzen Lande verschat, welche wir als Gegengewicht gegen die ungarische Agitation notwendig haben, wenn er nicht unmittelbar im Gesch aftsleben steht. Es w are daher vielleicht der Gedanke zu erw agen, eine Filiale der Austro-Orientalischen Handels-Aktiengesellschaft in Sarajevo zu errichten,welche die gesch aftliche und die informative T atigkeit verbinden k onnte.30) Voraussetzung hief ur w are allerdings die endgiltige Sanierung dieser Gesellschaft. Mit der Regelung dieser Fragen w are eine lebhaftere Propaganda f ur den in zunehmendem Masse aufnahmsf ahigen bosnischen Markt durchzuf uhren, eine Aufgabe, welche sich die hierl andischen interessierten Korporationen angelegen sein lassen m ussen. Das Kreditwesen des Landes hat ebenfalls eine druchgreifende Aenderung erfahren. Heute ist der Uebergang von der Natural-zur Gledwirtschaft gr osstenteils schon abgeschlossen, nur im Verkehre zwischen dem Bauern und dem geldgebenden Kaufmann spielt die Naturalwirtschaft noch ein gr ossere Rolle.31) Dem Kreditbed urfnisse kommen zahlreiche Kreditinstitute und Sparkassen entgegen, welche
29) Privilegovanu zemaljsku banku za Bosnu i Hercegovinu osnovao je 1895. Wiener Bankverein u zajednici sa Ugarskom bankom za industriju i trgovinu. U 1912. godini do slo je do izmjene odnosa u banci u toliko, sto je dodu se kao i prije vode ca uloga ostala Wiener Bankvereinu,ali su sada u poslovima Zemaljske banke uzela u ce s ca jo s i dva instituta iz Rot sildove grupe, Osterr. Creditanstalt iz Be ca i Ugarska op sta kreditna banka iz Budimpe ste. (ABH Priv. Reg. Nr 111/1912. Potiorek Bilinskom 28. III 1912; uporedi F. S c h m i d, op. cit. str. 639.) 30) Ovo se nije ostvarilo. 31) Uporedi: H. K a p i d zi c, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik II, Sarajevo 1962. str. 316,317; M. M a r k o v i c, Bankarstvo Bosne i Hercegovine (u: Bosna I Hercegovina kao privredno podru cje) Sarajevo 1938. str. 376-377.

134

gegen uber unseren Instituten, die Eigenart aufweisen, dass sich bei ihnen die Grenzlinien zwischen Bank, Sparkasse und Genossenschaft in der Praxis sehr verwischen. Dem Zuge der Zeit folgend, wenden sie dem Warengesch afte zunehmend ihre Aufmerksamkeit zu, sie treten selbst als H andler und Spekulanten auf und besch aftigen sich u berdies mit dem Kommissionsgesch afte. Die im ganzen Wirtschaftleben des Landes erkennbare Tendenz einer st arkeren Beteiligung der Interessenten des Landes ist auch hier zu beobachten und kommt in der Errichtung zahlreicher neuer Institute zum Ausdruck. Die Mehrzahl dieser neuen Institute ist in Nachbildung der politischen Entwicklung auf nationaler Grundlage aufgebaut, wobei insbesondere die Serben eine lebhafte T atigkeit entwickeln 32) Die Parteien erblicken eben in den Ausbau des Kreditwesens eine wirtschaftliche St arkung ihrer Nation, gleichzeitig eine kr aftige St utze in politischer Hinsicht. Die nationalisierende Tendenz kommt auch dadurch zum Ausdrucke, dass von allen Parteien dahin gearbeitet wird, den im ganzen Lande zerstreuten Kreditinstituten eine einheitliche Spitze zu geben. So w urde k urzlich unter F uhrung der kroatischen Kreditanstalt,33) beziehungsweise deren Pr asidenten Dr Mandi c 34) in Form einer Aktiengesellschaft eine kroatische Genossenschaftsbank f ur Bosnien und die Herzegovina ins Leben gerufen, welche die Zentrale der kroatischen Institute bilden soll.35) Von serbischer Seite wird schon seit l angerer Zeit an der Gr undung einer solchen Zentrale gearbeitet, welche mit einem Aktienkapital von 6 Millionen Kronen ausgestattet werden soll.36) Es ist 37) bekannt, dass sich die Zivnostenska-Banka, welche u berhaupt dem bosnischen
Vidi V. R i s t i c, op. cit. str. 10-13, M. M a r k o v i c, op. cit. str. 375-378; T. K r u s e v a c, op. cit. str. 222-223. 33) Hrvatska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. osnovana 1907. godine, zapo cela je svoju djelatnost 1. I 1908. Po osnivanju dioni cki kapital Banke iznosio je 750.000 kruna, a od 1 jula 1910. pove can je na 2,000.000 kruna. Predsjednik Banke bio je dr Nikola Mandi c. (Bosnischer Bote 1910. str. 371-372; Bosnischer Bote 1911. str. 407-408). 34) Dr Nikola Mandi c, advokat, predsjednik Hrvatske narodne zajednice, poslanik Bosansko-hercegova ckog sabora. 35) Hrvatska zadru zna banka za Bosnu i Hercegovinu u Sarajevu osnovana je 1910. godine. Dioni cki kapital Banke iznosio je 500.000 kruna, Predsjednik i ove banke bio je dr Nikola Mandi c. (Bosnischer Bote 1912. str. 520, Bosnischer Bote 1914. str. 558.) Hrvatska zadru zna banka za Bosnu i Hercegovinu nije postala centrala hrvatskih kreditnih institucija. 36) Srpska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu d.d. u Sarajevu osnovana je 1911. god. Sa dioni ckim kapitalom od 3 miliona kruna. (Bosnischer Bote 1914. str. 557; T. Kru s e v a c, op. cit. str 222). 37) Zivinostenska banka osnovana 1868. godine u Pragu bila je najzna cajnija ce ska nacionalna banka, koja je nansirala ce sku industriju i bila nansijski oslonac ce skih nacionalnih udru zenja. (Up. H. B e n e d i k t, op. cit. str. 173.) Ona je igrala zna cajnu ulogu u prodoru ce skog kapitala na ju znoslavensko podru cje Monarhije po cetkom XX vjeka. Pri tome ce ski kapital poma ze doma ci kapital protiv svojih konkurenata aus banka osnovala je 1900. god. Ljubljansku trijskog i madarskog kapitala. Zivinostenska kreditnu banku, a njenom koncernu pripadala je takoder i Jadranska banka u Trstu. Prva hrvatska Stedionica u Zagrebu bila je usko povezana sa Ljubljanskom kreditnom bankom. U zajednici sa bankama koje su pripadale koncernu Zivinostenske banke, ona je pomagala organizovanje doma ceg kapitala u Dalmaciji. I druga ce ska banka Ustredni banka ceskyeh sporitelen bila je povezana sa ve cinom doma cih banaka i stedionica u Hrvatskoj i Dalmaciji, medu kojima i sa vode cim institucijama kao sto su Prva hrvatzovao ska stedionica i Srpska banka u Zagrebu. Ce ski kapital takoder se aktivno anga u Hrvatskoj industriji. (M. G r o s s, Vladavina Hrvatsko-srpske koalicije1906-1907,
32)

135

Markte lebhaftes Interesse entgegenbringt, um Mitbeteiligung sich bewirbt, bisher jedoch ohne Erfolg, da scheinbar die Neigung vorherrscht, diese Zentrale aus eigenen Kr aften zu schaen, um selbst andiger schalten zu k onnen.38) Am weitesten zur uck sind bis jetzt die Mohammedaner, welche neben verschiedenen Genossenschaften nur eine gr ossere und gut geleitete Bank und zwar in Te sani besitzen.39) Die von der fortschrittlichen t urkischen Partei 40) unter F uhrung des Sarajevoer B urgermeisters Essad Eendi Kulovi c eingeleiteten Schritte zur Gr undung einer islamitischen Zentralbank wurde durch die Niederlage dieser Partei bei den Landtagswahlen unterbrochen. Bez uglich der Finanzierung dieser Zentrale machten sich seinerzeit 2 Richtungen geltend, die eine unter F uhrung des B urgermeisters Kulovi c wollte eine Mitbeteiligung der Landesbank (Kulovi c ist dort Vize-Pr asident), die andere unter F uhrung des Pr asidenten der Kreditbank in Te sani, des gesch aftsklugen Ademaga Mesi c, propagierte den Anschluss an ein Wiener Institut. Es ist fraglich, ob die jetzt herrschende radikale Partei (F uhrer Arnautovi c)41) von der sich die muselmannische Intelligenz zum gr osstenteile ferneh alt, der Aufgabe der Schaung
IDN Odelenje za istorijske nauke, Beograd 1960. str. 25-26). Srpska banka u Zagrebu pomagala je srpsko provincijsko bankarstvo u Bosni i Hercegovini, a Prva hrvatska stedionica unapredivala je interese hrvatskog bankarstva u Bosni i javlja se kod osnivanja Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu. (Lj. K o s i e r, Vode ce institucije u nacionalnom bankarstvu Bosne, op. cit. str. 22). 38) Ne raspola zemo podacima o u ce s cu ce skog kapitala odnosno Zivinostenske banke u Srpskoj centralnoj banci za Bosnu i Hercegovinu. Medutim, u Sarajevu je 1909. godine osnovana Podru znica Ljubljanske kreditne banke, koja je imala svoje lijale u Celovcu, Splitu, Trstu, a docnije u Gorici i Celju. Predsjednik ove banke, Ivan Hribar, voda slovena ckih liberala, svojevremeno gradona celnik Ljubljane i poslanik u Carevinskom vije cu, bio je u naju zim poslovnim i politi ckim kontaktima kako sa vode cim ce skim i jugoslavenskim poslovnim i politi ckim krugovima, tako i sa srpskim carima i pretstavnicima srpskog kapitala u Bosni i Hercegovini. (ABH gradanskim politi Priv. Reg. Nr 771/1912. Potiorek Bilinskom 29. VII 1912, Nr 789/1912 Ivan Hribar Bilinskom 29. VII 1912, Nr 813/1912 V. Sola Cerovi cu 12. VIII 1912.) Odnosi izmedu Ljubljanske kreditne banke i drugog srpskog nov canog zavoda-Srpske narodne banke, na cijem je celu stajao Gligorije Jeftanovi c bili su takvi, da je Jeftanovi c u drugoj polovini 1912. tra zio od zemaljskog poglavara generala Potioreka odobrenje za fuziju ovih institucija. (ABH Priv. Reg. Nr 1014/1912. Potiorek Bilinskom 1. XI 1912). 39) Prva muslimanska kreditna zadruga u Te snju (ogr. Jemstv.) osnovana je 1906 godine. Njen dioni cki kapital iznosio je 500.000 kruna. Predsjednik prve muslimanske kreditne zadruge u Te snju bio je Adem-aga Me si c (Bosnischer Bote pro 1910. str. 398). Veleposjednik i trgovac, jedna od vode cih li cnosti Muslimanske napredne stranke. Ovu kreditnu instituciju naslijedila je Muslimanska trgova cka i poljodjeljska banka d.d. Te sanj, osnovana 1911, na cijem celu je takoder bio Adem-aga Me si c. (Bosnischer Bote 1913. str. 540, V. R i s t i c, op. cit. tabela II). 40) Odnosi se na Muslimansku naprednu stranku, koja je od 2 februara 1910. uzela naziv Muslimanska samostalna stranka i nosila ga sve do svoje fuzije sa Muslimanskom narodnom organizacijom u augustu 1911. god., kada je osnovana politi cka stranka pod imenom Ujedinjena muslimanska organizacija. [Vidi: H. K a p i d zi c, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik II Sarajevo 1962, str. 317-319, 327; T. K r u s e v a c, op. cit. str. 350, 351, 360, 367; H. K r e s e v lj a k o v i c, abanovi op. cit. str. 83, 85; H. S c, Muslimanske politi cke stranke u B. i H. prije rata. Savremenik god. XXVIII, knj. I br.4] (15. II 1940) [Zagreb] 41) Serif Arnautovi c, vode ca li cnost Muslimanske narodne organizacije a poslije i Ujedinjene muslimanske organizacije.

136

einer Kreditzentrale gewachsen ist.42) Jedenfalls ist besonders die Kreditorganisation der Islamiten eine grosse Aufmerksamkeit zu widmen,da diese Nation u ber reiche Mittel verf ugen wird, welche gegenw artig noch zum grossen Teile den Traditionen des Islams entsprechend, brach liegen.Die Reform des Konkursgesetzes, des Wechsel - und Zinsengesetzes, sowie die Schaung eines Scheckgesch aftes und die Einf uhrung einer bosnisch-herzegovinischen Postsparkasse werden zweifellos dazu beitragen, das ganze Kreditwesen auf eine ges undere und breitere Grundlage zu stellen.43) An der zu erwartenden Entwicklung sich einen entsprechenden Teil heute schon zu sichern, ist f ur das Privatkapital ein Gebot kluger Voraussicht, ist aber auch w unschenswert gegen uber den zunehmenden Bestrebungen des ungarischen Kapitals, in Bosnien und dem angrenzenden Dalmatien festen Fuss zu fassen. Neben der ungarischen Bank und Handels-A.G. ist est besonders die Pester Kommerzialbank und die Agrarbank, welche sich f ur die wachsenden Erfolge in Bosnien interessieren. Die auf dem Gebiete des Verkehrswesens seit der Okkupation geleistete Arbeit ndet bei der f uhrenden Parteien wenig Anerkennung. Der zum Teil vorherrschende milit arische Charakter der Bahn (en) gab vielmehr im Landtage zu mancherlei Angrien Anlass. Besonders wurde die Ostbahn angegrien, die gar keine wirtschaftliche Bedeutung habe, sondern nur milit arischen Zwecken diene und trotzdem das Land belaste. Man will von der Monarchie die Uebernahme der Zinsenverpichtung, welche zirka 6 Millionen im Jahr ausmacht, verlagen, widrigenfalls die Fortf uhrung des Betriebes budget ar unm oglich gemacht werden soll.44) Die Parteien, insbesondere die Serben u bersehen hiebei ganz die Tatsache, dass die Ostbahn sie ihren Konnationalen im K onigreich Serbien n aherbringt und bei einer Fortsetzung in Serbien sie rascher und besser mit Belgrad verbinden w urde. Wenn es gelingen w urde, die Serben von ihrer bisherigen Haltung abzuringen und ihnen die Vorteile dieser Bahn gerade von ihrem Standpunkt vor Augen zu f uhren, dann k onnten in ihnen f ur das Donau-Adriabahn-Projekt auf dem Boden der Monarchie wertvolle Bundesgenossen gewonnen werden. Die Durchf uhrung dieses Projektes h atte ja auch f ur das Land eine grosse wirtschaftliche Bedeutung.45) Es ist m ussig, u ber die Wichtigkeit einer zweiten Verbindung zum Mere (Spalato-Arzano Bugojno) und dem
42) Muslimanska centralna banka za Bosnu i Hercegovinu, dioni carsko dru stvo u Sarajevu osnovana je 1911 god. sa dioni ckim kapitalom od 3 milona kruna. Medutim, banka je po cela poslovati tek od 2 septembra 1912. Predsjednik banke bio je Muhamed-beg Fi lipovi c, a podpredsjednici Adem-aga Me si c i Rifat-beg Sulejmanpa si c. Serif Arnautovi c bio je clan Upravnog odbora Banke. (Bosnischer Bote 1913, str. 531-532). 43) Vidi Sumarni izvje staj ... str. 116-117, 134-135; F. S c h m i d, op. cit. str. 136, 162-163, 618-619. 44) O anuitetima koje je Bosna i Hercegovina morala pla cati za zeljeznice i o optere cenju bosanskohercegova ckog bu zeta vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bosansko-hercegova ckog zeljezni ckog programa iz godine 1913., Radovi I izd. Filozofski fakultet u Sarajevu, Sarajevo 1963. str. 120. 45) O stavu srpskih politi cara iz Bosne Jeftanovi ca i Sole prema projektu da se pove zu srpske zeljeznice sa bosanskim vidi D. D o r d e v i c, Carinski rat ..., str. 556; ina ce o srpskom projektu Dunavsko-Jadranske zeljeznice i austrijskom kontra projektu jedne transverzalne linije koja bi preko Bosne povezala Srbiju sa Jadranom vidi ibidem str. 314-317, 416-418,525-528, 552-557; i s t i, Izlazak Srbije na Jadransko more orovi i konferencija ambasadora u Londonu 1912. godine, Beograd 1956; V. C c, Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936. str. 380,391, 511-516; H. K a p i d zi c, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913., Godi snjak XIII, 1962, str. 15-16, 40-43; Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c, Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965. str. 770. i dalje; D z. Juzba si c, O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913., Prilozi Instituta za istoriju radni ckog pokreta u Sarajevu, 5, 1969.

137

Ausbau der Strecke Banjaluka - Jaice noch ein Wort zu verlieren. Oesterreich muss schon aus dem Grunde deren endliche Herstellung verlangen und unterst utzen, um nicht im Lande dauernd das Prestige gegen uber Ungarn zu verlieren. - Zu dem im ungarischen Interesse seinerzeit schon beschlossenen Projekte Sama c-Doboj trat in letzter Zeit das Projekt einer Verbindung zwischen Banjaluka und Neu-Gradiska hinzu, k urzlich verhandelte u berdies der ungarische Handelsminister u ber weitere Verbindungen Bosniens mit Ungarn; wahrscheinlich kam hiebei auch die schon seit l angerer Zeit geplante Umwandlung der Strecke Bosnisch-Brod-Sarajevo im eine normalspurige Linie zur Sprache, auf welche Ungarn einen begreiichen Wert legt und deren Herstellung es schon ofters verlangte.46) In n achster Zeit ist die Vorlage eines Lokalbahngesetzes f ur Bosnien und die Herzegovina zu erwarten. Es wird Aufgabe der osterreichischen Regierung sein, diesem Gesetze eine besondere Aufmerksamkeit zu widmen, und seinerzeit auf dessen praktische Durchf uhrung entsprechenden Einuss zu nehmen. Vor kurzem wurde die telephonische Verbindung Bosniens mit Budapest er onet. Eine Weiterf uhrung dieser Linie nach Wien war bisher trotz verschiedener Bem uhungen nicht zu erreichen. Es ist fraglich, ob eine Verbindung des Landes mit Wien u ber Budapest u ber haupt erstrebenswert ist, da die L ange der Linie und die Umschaltung zweifellos hemmend auf den Verkehr wirken w urde. Es wurde daher schon von mehreren Seiten angeregt, zwischen Wien und Sarajevo eine direkte Verbindung einzulegen, ohne dass es jedoch bisher gelungen ist, in der einen oder anderen Richtung einen Erfolg zu erzielen. Den bosnischen Gesch aftskreisen wird dadurch der Budapester Platz immer vertrauter, die baldigste telephonische Verbindung mit Wien ist daher von gr osster kommerzieller Bedeutung. Aehnlich liegen die Verh altnisse beim Personenverkehr zwischen der osterreichischen Reichsh alfte, insbesondere der Reichshauptstadt und den Reichsl andern. Die einzige gute Verbindung mit einem direkten Wagen geht u ber Pest, obwohl die Route l anger ist, als jene u ber Agram. Oft und oft wurde schon die Einstellung direkter Wagen und Verbindungen auf dem k urzeren Wege nach Wien verlangt, alle Bem uhungen scheiterten jedoch bisher an dem Widerstande Ungarns. An einer so grossen und aufbl uhenden Stadt wie Budapest f uhrt man nicht vor uber, die bosnischen Kaueute gew ohnten sich daher immer mehr, zu ihren Eink aufen nach Budapest zu fahren. Auch hier w are endlich Wandel zu schaen. Des ofteren werde schon die Frage aufgeworfen, ob Ungarn sich nicht tarifarische Vorteile gegen uber Oesterreich gesichert hat. Eine direkte Beg unstigung l asst sich nicht nachweisen. Aber ein Moment kommt dabei in Betracht, das vielleicht noch eine gr ossere Bedeutung besitzt, als Ausnahmetarife, die sich paralysieren lassen. Die Gesch aftsf uhrung des ossterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Tarifverbandes liegt seit jeher in den H anden der ungarischen Eisenbahnverwaltung, welche auch die Gesch afte des ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verbandes f uhrt. Es ist selbstverst andlich, dass die ungarische Bahnverwaltung ihre bei der F uhrung beider Gesch afte gewonnenen Kenntnisse zu eigenen Gunsten und zu Gunsten ihrer nationalen Verfr achter ausn utzt und u berdies den osterreichischen Angelegenheiten
46) O austrougarskom antagonizmu prilikom pregovora o programu izgradnje zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat vidi F. S c h m i d, op. cit. str. 592-608; F. L a n g e, Das Einsenbahnwesen in Bosnien und der Hercegovina, Archiv f ur das Einsenbahnwesen XLII, Berlin 1919. str. 1095-1123; F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegova ckog zeljezni ckog programa iz god. 1913, str. 119-137.

138

nicht jene Aufmerksamkeit entgegenbringt, welche wir verlangen k onnen. Die Ereignisse dieses Jahres bieten hief ur einen Beweis: infolge der bei uns und in Ungarn eingetretenen Tariferh ohungen mussten die direkten S atze nach Bosnien durchgerechnet werden. Die betreenden Publikationen f ur den ungarisch-bosnisch- herzegovinischen Verband traten bereits im Mai in Kraft und enthielten eine ganze Reihe von direkten S atzen von allen wichtigeren ungarischen Stationen nach allen gr osseren Orten Bosniens und der Herzegovina. Trotz mehrfacher Urgenzen ist das betreffende Tarifheft f ur den osterreichisch-ungarisch-bosnisch-herzegovinischen Verband bis heute noch nicht erschienen, nur vom Wiener Platze wurden die betreenden S atze publiziert.47) Es ist ein starkes Interesse der ostereichischen kommerziellen und industriellen Kreise, dass die F uhrung des ostereichisch-ungarisch-bosnischherzegovinischen Tarifverbandes besser kontrolliert werde und die ostereichische Eisenbahnverwaltung der ganzen Frage mehr Aufmerksamkeit widmet. Zu erw agen w are ferner der Gedanke einer alternativen Uebertragung der Gesch aftsf uhrung an die ostereichische Eisenbahnverwaltung. Nahezu auf allen Gebieten bedr angt Ungarn unsere Position in Bosnien und Herzegovina. - Schon Andr assy st utzte sich bei seiner Orientpolitik mit besonderer Vorliebe auf Ungarn. Ungarn befolgt nur den von seinem ber uhmten Sohne vorgezeichneten Weg, wenn es Bosnien und Herzegovina immermehr in seine Einusssph are zu ziehen trachtet, dessen Besitz ihm die Vormachtstellung auf dem Balkan sichern w urde.48) Dazu kommt noch, dass die wachsende ungarische Industrie, qualitativ noch nicht konsolidiert wie die alte europ aische Industrie, nur nach dem Osten, nach den wirtschaftlich weniger entwickelten L andern mit Erfolg Absatz suchen kann. Nichts ist naheliegender, als dass sie hiebei auf das Nachbarland greift, indem sie sich innerhalb des Zollschutzes ein Absatzgebiet von steigender Aufnahmsf ahigkeit sichern kann. Will Oesterreich seine einmal angenommene Stellung behaupten, will es den konzentrisch, mit Energie und unleugbarem Geschicke gef uhrten Vorstoss paralysieren, so muss es den Kampf aufnehmen und konsequent durchf uhren. Schw ache oder Nachgiebigkeit k onnte auf die Dauer verh angnisvoll werden. Es ist jedoch ein Lebensinteresse der Monarchie, diesen Kampf auf kulturelles und wirtschaftliches Gebiet zu beschr anken und in politischen Fragen ein Einvernehmen mit Ungarn zu erzielen, sonst kann die latente Gefahr einer Losl osung der mit grossen Opfern an Blut und Geld f ur uns gewonnenen Reichslande rascher als man glaubt, in ein akutes Stadium treten. Beide Teile haben aus diesem Grunde an einem einheitlichen geschlossenen Vorgehen gegen uber Bosnien und der Herzegovina ein gleiches Interesse, welches in diesem Falle mit dem Interesse der Gesamtmonarchie identisch ist. (Godi snjak DI BiH 18, 1970, str. 45-104)

O tarifnoj problematici vidi F. S c h m i d, op. cit. str. 608-611. Sauter simplicira problem kad posve izjedna cuje Andr assyjevu politiku sa pretenzijama Ugarske na Bosnu i Hercegovinu pred Prvi svjetski rat. O Andr assyjevoj orijentalnoj politici vidi: E. W e r t h e i m e r, Graf Julius Andr assy. Sein Leben und seine Zeit, Bd.III Stuttgart 1913; F. H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1879-1881, Mitteilungen des Osterreichischen Staatsarchivs 5.Bd. Wien 1952. str. 129-132; H. H a n t s c h, Die Geschichte Osterreichs , Bd. II Graz-WienK oln 1962. str. 412.
48)

47)

139

140

NEKE KARAKTERISTIKE PRIVREDNOG RAZVITKA BOSNE I HERCEGOVINE U PERIODU OD 1878. DO 1914. GODINE

Austrougarska okupacija zatekla je Bosnu i Hercegovinu kao zaostalo agrarno podru cje sa izrazitim te zi stem na sto carstvu. Preko 90% stanovni stva bavilo se poljoprivredom uklju civ si tu i mnoge stanovnike pedesetak gradskih naselja. U zemlji je preovladavala naturalna privreda, a prete zna ve cina seljaka bili su kmetovi. Agrarni odnosi zasnovani na citlu ckom sistemu negativno su uticali na cjelokupne privredne prilike a posebno na razvoj zemljoradnje. Na cin obrade zemlje stolje cima se nije mijenjao, pa je drvena ralica bila i dalje glavno zje orude. Orijentalno-balkanski zanati i sitna trgovina davali su obilje bosanskohercegova ckim gradovima od kojih su Sarajevo, sa oko 20.000 stanovnika, Mostar i Banja Luka, sa po oko 10.000 stanovnika, bili najzna cajniji privredni centri. Mada je u drugoj polovini XIX vijeka strani kapital podigao prva postrojenja industrijskog karaktera - nekoliko pilana na vodeni pogon i malih fabrika piva, industrijska proizvodnja prije okupacije ostala je u samom za cetku. Ako se izuzmu lokomotive na jedinoj pruzi Banja Luka - Dobrljin, koja je izgradena 1872. godine, postojale su u zemlji jo s samo dvije parne ma sine neznatne snage koje su pokretale dva mala mlina. Kapitalisti cki na cin prizvodnje nije mogao prevazi ci izvjesne manufakturne oblike a i oni se javljaju u vrlo ograni cenom obimu. Od sredine XIX vijeka oni su bili srazmjerno najvi se ra sireni u eksploataciji i preradi drveta.1) Mada se reformama u zadnjim decenijama otomanske vladavine nije mogao regenerisati postoje ci ekonomski i dru stveno - politi cki sistem, reformna djelatnost je ipak doprinijela slobodnijoj privrednoj aktivnosti i razvoju trgovine, posebno vanjske. Za trgova cki promet velika su prepreka bile lo se komunikacije i transportne te sko ce. Ina ce, proizvodi iz Bosne i Hercegovine (cerealije, stoka i sto carski proizvodi, sljive, drvo, duhan
1) I. H a d zibegovi c, Postanak radni cke klase u Bosni i Hercegovini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 11-32; B. B e govi c, Strani kapital u sumskoj privredi Bosne i Hercegovine za vri jeme otomanske vladavine, Radovi Sumarskog fakulteta i Instituta za sumarstvo i drvnu industriju u Sarajevu V/1960, str. 52-53, 139, 181, 212-227.

141

i dr.) nalazili su prvenstveno produ na tr zi stu u zemljama susjedne Habsbur ske monarhije ili su posredstvom austrijskih trgovaca plasirani u drugim evropskim zemljama: Italiji, Njema ckoj, Engleskoj, Francuskoj i dr. Izvoz proizvoda bosanskog zanatstva, osobito zeljezne robe u balkanske zemlje, Srbiju, Crnu Goru, Vla sku i Albaniju, bio je u opadanju zbog konkurencije evropske industrije. Uvoz sa ovog podru cja bio je od manjeg zna caja jer je ekonomska struktura pomenutih zemalja i Bosne bila sli cna. Sticajem geografskih, privrednih i politi ckih okolnosti i najve ci dio uvoznih potreba Bosne i Hercegovine pred okupaciju podmirivan je u Austro-Ugarskoj ili tranzitom preko njenih jadranskih luka i zeljeznica. Prete zan dio bh. izvozno-uvozne trgovine imali su u svojim rukama doma ci srpski trgovci iz Trsta, Be ca i drugih gradova Monarhije. Zna cajan je bio i import orijentalne robe iz Carigrada i drugih dijelova Turske. Ovu trgovinu vodili su muslimanski, srpski i jevrejski trgovci, a Sarajevo je bilo njen najzna cajniji centar.2) Kraj turske i po cetak austrougarske vladavine obilje zen je bio ratnim pusto senjima koja su te sko pogodila privredu. Ustanak 1875. i mjere za njegovo gu senje, a zatim austrougarski okupacioni pohod 1878. i slamanje otpora doveo je do toga da gotovo nije bilo podru cja u zemlji koje u razdoblju od 1875 - 1878. nije te sko stradalo, a oko 140.000 izbjeglica na slo se izvan granica Bosne i Hercegovine. Zato je moralo prote ci nekoliko godina da bi se privredni zivot koliko toliko normalizovao. Austro-Ugarska je, uklju civ si 1. I 1880. Bosnu i Hercegovinu u svoje carinsko podru cje, ustvari izvr sila privrednu aneksiju okupirane zemlje. Tim aktom, koji je bio u suprotnosti sa medunarodnim statusom Bosne i Hercegovine, nastupio je novi period u njenom privrednom razvitku, obilje zen prodorom novih kapitalisti ckih odnosa. Pripajanje Bosne i Hercegovine austrougarskom zajedni ckom carinskom podru cju,3) kao i cjelokupna carinska i saobra cajna politika nakon okupacije imali su za neposrednu posljedicu da je Monarhija u potpunosti zagospodarila bosanskim tr zi stem potisnuv si gotovo sasvim robu iz Engleske, Francuske, Italije i drugih zemalja. Tek u XX vijeku pojavila se Njema cka sa svojim industrijskim proizvodima kao najja ci konkurent robi iz Austrije i Ugarske, ali ni tada strani import nije postigao ve ci uspjeh. Kidanje starih trgova ckih veza i novi uslovi poslovanja, te dolazak u prvim godinama poslije okupacije brojnih spekulanata iz Monarhije doveli su do propasti niza doma cih trgova ckih ku ca i stvorili su proces brzog propadanja niza starih zanata. Ponovo uzdizanje i sna zenje doma cih trgovaca
2) I. T e p i c, Trgovina Bosne i Hercegovine od 1865. do 1875., Beograd 1978, (Rukopis magistarskog rada) str. 143-155, 160. 3) Vidi D z. J u z b a si c, O uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19/1982, str. 125 i d.

142

na veliko, koji su se prilagodili novim prilikama uslijedilo je tek krajem XIX i po cetkom XX stolje ca. Pri tome su u izvozno-uvoznoj trgovini, uz jevrejske trgovce, srpski trgovci igrali glavnu ulogu. Medutim, tradicionalno doma ce gradanstvo pro zeto konzervativnim esnafskim mentalitetom, a posebno njegova muslimanska ve cina koja se dr zala lokalne trgovine i starih zanata, ostala je zahva cena dubokom stagnacijom. Izrastanjem modernog kapitalisti ckog dru stva odvijalo se prete zno izvan ove socijalne strukture, koja je i dalje davala glavno obilje zje bosanskohercegova ckim gradovima. I pored razvoja saobra caja i industrije gradska naselja su i u doba austrougarske vladavine zadr zala u mnogom svoj bitan zanatlijsko-trgova cki i agrarni karakter. Za razliku od pokazanog interesa za prodaju robe na bosanskohercegova ckom tr zi stu, cija se ograni cena apsorpciona mo c sporo pove cavala, austrougarski i uop ste strani kapitalisti cki krugovi bili su dugo vremena po okupaciji krajnje uzdr zani u pogledu investicionih ulaganja. Uzrok tome bio je kako nepostojanje odgovaraju ce infrastrukture - zeljezni cke i cestovne mre ze, neophodne za razvoj kapitalisti cke privrede, tako i speci can medunarodnopravni status zemlje, koja je jo s uvijek bila pod suverenitetom turskog sultana. Osim toga, u AustroUgarskoj se osamdesetih godina XIX vijeka op cenito osje cala akutna nesta sica kapitala koji bi bio spreman da se upusti u iole rizi cnije poslovne poduhvate. Potrebno je imati u vidu da je izvoz industrijske robe i uvoz sirovina prvenstveno iz agrarnih zemalja na Balkanu ostao za cijelo vrijeme i u imperijalisti ckoj epohi glavna osobina kapitalizma u Austro-Ugarskoj, koji nije imao dovoljno privredne snage za ekspanziju i eksport kapitala. Daleko zaostaju ci po svom ekonomskom potencijalu iza vode cih industrijskih zemalja Evrope, Monarhija je do sla u zavidan polo zaj od stranog, prvenstveno njema ckog kapitala, koji je vremenom postao zna cajan partner austrijskom i madarskom kapitalu i u iskori s cavanju privrednih bogatstava Bosne i Hercegovine. Tome je prethodila izgradnja najneophodnijih cestovnih i zeljezni ckih komunikacija i privredna aktivnost okupacione uprave koja je najprije po cela u vlastitoj re ziji da eksploati se bosanske sume i rude. Iako je u stvari raspolagala nansijskim sredstvima koja bi odgovarala jednoj osrednjoj dr zavi, Austro-Ugarska je imala ambiciju da igra ulogu velike sile. Interes njene spoljne politike poslije Berlinskog kongresa bio je da upravljanje Bosnom i Hercegovinom dovede do materijalnog napretka i pobolj sanja ekonomskog i socijalnog polo zaja stanovni stva. Prema koncepciji ministra vanjskih poslova Haymerlea, Bosna i Hercegovina je trebalo da postane model i uzor za druge balkanske zemlje.4) Ostvarenje tih ciljeva zahtijevalo je znatne investicije kao i
F. H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog zajedni ckog ministarstva nansija, Glasnik ADABiH III/1963, str. 17 id. ; i s t i, Andr assyjeva politi cka ba stina i bosanska politika Austro-Ugarske nakon okupacije, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu VI/1970-1971, str. 452 i d.
4)

143

reformu zate cenih agrarnih odnosa. Nasuprot tome, Austro-Ugarska je, izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po okupaciji, ograni cila da sve do pred Prvi svjetski rat sopstvena dr zavna sredstva daje samo za pokri ce vojnih tro skova. Mada su se prvih godina nakon okupacije vode ci faktori Austro-Ugarske izja snjavali pro foro interno za ukidanje kmetstva, zbog pomanjkanja nansijskih sredstava za otkup kmetovskih seli sta, rje senje tog vitalnog, privrednog i dru stvenog problema, bilo je odlo zeno na neodredeno vrijeme.5) Austro-Ugarska se istovremeno orijentisala na tra zenje politi ckog oslonca u konzervativnom muslimanskom zemljoposjedni ckom sloju. Re zim je nastojao da izvr si modernizaciju privrede i dru stva ostavljaju ci da se otkup kmetova odvija na bazi dobrovoljne pogodbe izrazito sporim tempom. Pred Prvi svjetski rat kmetovi su jo s uvijek obradivali jednu tre cinu cjelokupne obradive povr sine u zemlji a njihov broj bio je blizu broja slobodnih seljaka. Izgradnja cestovne mre ze, a naro cito zeljezni ckih pruga, imala je, caj. Time je pored vojnog i politi ckog, takode izuzetan privredni zna ostvarena bolja povezanost pojedinih krajeva zemlje, sto je doprinosilo formiranju jedinstvenog tr zi sta. Izgradnja sistema komunikacija predstavlja najkrupniji investicioni poduhvat okupacione uprave. Da bi izgradila zeljeznice ona je podizala na teret zemaljskog bud zeta zajmove kako iz zajedni ckih sredstava Monarhije tako i na evropskom nov canom tr zi stu. Pri tome je saobra cajna orijentacija bila prema Monarhiji i to na sjever prema Ugarskoj. Glavna zeljezni cka linija presijecala je zemlju od sjevera prema jugu (od Bosanskog Broda preko Doboja, Sarajeva i Mostara do Metkovi ca), idu ci najve cim dijelom dolinama rijeke Bosne i Neretve. Od magistralne linije u dolini rijeke Bosne granale su se vicinalne zeljezni cke pruge koje su vodile u susjedne rudarske, industrijske i sumske revire. Od nje se odvajala i pruga koja je i sla dolinom La sve i prelazila u dolinu Vrbasa dose zu ci do Jajca na sjeveru i do Bugojna na jugu. Na podru cjima koja su gravitirala ovim saobra cajnicama razvio se prete zan dio bosanske rudarske i industrijske proizvodnje. U Vare su i Zenici podignuta su i prva moderna postrojenja crne matalurgije, a u okolini Tuzle koja je bila povezana zeljezni ckom prugom sa Dobojem nastao je manji industrijski bazen. cne zeljezni cke pruge ciji U Bosni i Hercegovini su gradene uskotra se kapacitet uskoro pokazao nedovoljnim, pa je to ve c po cetkom XX vijeka postala prepreka privrednom razvoju. Osim toga, prostrana podru cja zemlje, osobito njeni zapadni i jugozapadni krajevi, ostali su bez zeljezni ckih veza i u saobra cajnom pogledu bili su i dalje prili cno
5) Vidi H. K a p i d zi c, Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), ANUBiH Radovi XLIX/16, 1973, str. 93 i d.

144

izolovani. Glavni razlog da nije izgradena zeljezni cka mre za koja bi odgovarala potrebama Bosne i Hercegovine i njene privrede bio je nedostatak nansijskih sredstava i suparni stvo interesa Austrije i Ugarske. Izgradnjom skupih i nerentabilnih zeljezni ckih linija krajem XIX, odnosno po cetkom XX vijeka, prema Boki Kotorskoj i od Sarajeva prema granici Srbije i Turske, koja je bila diktirana spoljnopoliti ckim i vojnostrate skim interesima Austro-Ugarske, do slo je do te skog nansijskog optere cenja Bosne i Hercegovine. To se, uz teret koji je zemlja snosila za vojsku (bh. trupe) i zandarmeriju, i posve neodgovaraju cu nansijsku od stetu na ime gubitka carinskih prihoda, negativno odrazilo na njen privredni i kulturni razvitak, kao i na stvaranje nansijskih preduslova za rje senje agrarnog pitanja.6) Ostvarivanje programa izgradnje niza normalno-tra cnih zeljezni ckih pruga, za koje su ve c bila osigurana i nansijska sredstva (jedna tre cina Bosna i Hercegovina, dvije tre cine Austrija i Ugarska) omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.7) Osnovna, 1880. godine zakonski utvrdena smjernica za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini bila je da upravu zemlje treba voditi tako da se njeni tro skovi pokrivaju iz vlastitih prihoda. Zato je austrougarska administracija odmah zavela rigoroznu skalnu politiku i u odsustvu odgovaraju ceg interesa privatnog kapitala orijentisala se na otvaranje izvora prihoda u samoj zemlji. Tome je i sla na ruku i okolnost sto se u njenom posjedu na sla ve cina suma i cjelokupno rudno bogatstvo. Okupaciona uprava postala je ne samo najve ci posjednik nego i, sticajem okolnosti, najzna cajniji privredni faktor. Jedna od bitnih speci cnosti u privrednom razvitku Bosne i Hercegovine pod austrougarskom upravom bila je da je dr zavna vlast na podru cju ekonomike u jo s preovladavaju cim uslovima liberalnog kapitalizma nastupila gotovo merkantilisti cki kao u epohi apsolutizma. Sama vlast je osnivala industrijska poduze ca i vodila njihovo poslovanje. Ona je snosila i najve ci dio odgovornosti i rizika u onim preduze cima u kojima je pored dr zavnog u cestvovao i privatni kapital.8) Takva ekonomska politika inaugurisana je u periodu kada je na celu zemaljske administracije stajao zajedni cki austrougarski ministar nansija Benjamin K allay (1882-1903). U
6) D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja K allayeve ere, ANUBiH Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 115-121, 253-262. 7) Vidi F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegova ckog zeljezni ckog programa iz godine 1913, Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu I/1963, str. 121 i d. 8) F. H a u p t m a n n, Bosanske nancije i K allayeva industrijska politika, Glasnik ADABiH XII/XIII-1972/73, str. 60 i d. ; Isti, Privreda i dru stvo Bosne i Hercegovine u doba austrougarske vladavine (18781918), u: Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna izdanja LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 101-102.

145

to vrijeme izgradena je ve cina komunikacija i prakti cno podignuta sva industrija. U situaciji kada u samoj zemlji nema doma ceg kapitala koji bi bio sposoban za industrijske poduhvate, austrougarska uprava zanjem izuzetnih privilegija je pod K allayevim vodstvom nastojala pru i garancija da privu ce strani kapital. Ovaj se, medutim, vrlo oprezno anga zovao i to prvenstveno u sumarstvu i donekle u rudarstvu. U ne sto ve coj mjeri strani kapital se tek docnije pojavljuje, osobito nakon aneksije.9) U interesu Austro-Ugarske bilo je da u odredenoj mjeri podr zava razvitak privrednog potencijala Bosne i Hercegovine, jer se time ona ca tro skove bosanskoheroslobadala brige da se nade u situaciji da pla cegova cke uprave. Ujedno, to je doprinosilo pove canju konzumne mo ci okupiranog podru cja, koje je svojom trgovinom, a specijalno u pogledu uvoza industrijskih proizvoda, bilo gotovo isklju civo orijentirano na Monarhiju. Privredna politika uprave bila je prvenstveno usmjerena na iskori stavanje prirodnih bogatstava. Njihov plasman bio je osiguran manjim dijelom u zemlji, a ve cinom je bio orijentisan na vanjsko tr zi ste. Op cenito, karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vladavine bio je takav da su i u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sa cinjavale prosje cno godi snje 83% cijelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije tre cine tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru (dr zavi) i stranim kapitalistima. Proizvodi drvne industrije predstavljali su najva zniji eksportni artikal bosanske privrede od koga je, za razliku od pravca izvoza drugih roba, samo jedna cetvrtina izvo zena u Austro-Ugarsku. Izvozilo se uglavnom polupreradeno drvo, dok su nalni proizvodi kao namje staj i ostala roba uvo zeni u zemlju. Pored drveta i uglja, va znu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i sto carstva. Naro cito je bio zna cajan izvoz stoke u Monarhiju, koji se u XX vijeku kretao izmedu dvjesto i tristo hiljada grla godi snje, kao i izvoz hiljadu petsto do hiljadu osam stotina vagona suhih sljiva. Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo zeljezo, zeljezna roba i hemijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije tre cine bosanskohercegova ckog uvoza cinili su gotovi fabrikati. U uvozu su najva znije mjesto zauzimale zivotne namirnice ( zito, so civo, pirina c, bra sno, pi ce i dr.), proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po koli cini robe izvoz je bio tri puta ve ci od uvoza, ali po nov canoj vrijednosti import je bio ja ci od eksporta.10) U ovakvoj zionomiji bosanskohercegova cke vanjske trgovine odra zavala se kako zaostalost poljoprivrede
9) Ibidem; up. P.F. S u g a r, Industrialization of Bosnia-Herzegovina 1878-1918, Seatle 1963, str. 61 i d. 10) D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, Godi snjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 56 i d.

146

tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko ja ceg dijela ekstraktivne i preradiva cke eksportne industrije i nekoliko desetina sitnih preduze ca lokalnog karaktera.11) Iako je K allay nagla savao kako ne dolazi u obzir da se u Bosni i Hercegovini podi ze takva industrija koja bi mogla znatnije konkurisati razvijenijoj industriji Austro-Ugarske, u praksi se to ipak nije moglo na nekim sektorima izbje ci. Tako je krajem XIX vijeka u Bosni nastala velika sumska industrija koja je na svjetskom tr zi stu postala ozbiljan konkurent izvoznicima drveta iz austrijskih zemalja. Blagodare ci pogodnostima koje je okupaciona uprava pru zila stranom privatnom kapitalu (minimalnoj od steti, tarifnim povlasticama na zeljeznicama i dr.) ovaj je mogao da bosansku drvnu gradu prodaje za 20-25% jeftinije od austrijske, sto je izazvalo veliku uzbunu u poslovnim krugovima (Bosnische Gefahr).12) Prodajom dr zavnih suma putem dugoro cnih ugovora o njihovoj eksploataciji okupaciona uprava je pribavljala dio sredstava za svoju saobra cajnu i industrijsku politiku. Da bi obezbijedila sebi prihode od monopola soli i duhana, austrougarska uprava je podigla u Bosni i Hercegovini duhansku industriju kao i industrijska postrojenja za dobijanje soli u Tuzli. To je ve c uskoro poslije okupacije dovelo do potiskivanja austrijske i ugarske konkurencije na tom podru cju. Osnivanje nekih industrijskih pogona, kao npr. tvornice se cera u Usori, tvornice spirita u Tuzli i pivare u Sarajevu imalo je, osim zelje uprave da se smanji uvoz iz Monarhije i novac ostane u zemlji, i taj smisao da se uti ce na intenzivniju obradu tla i orijentaciju uzgajiva ca se cerne repe i je cma na tr zi snu ekonomiju. Medutim, i pored odredenih rezultata u unapredenju poljoprivredne proizvodnje i pove canja prinosa izostali su o cekivani uspjesi u transformisanju poljoprivrede u kojoj su zadr zani kmetski odnosi. Ti odnosi bili su, pored je usitnjenosti posjeda, smetnja za racionalniju obradu zemlji sta. Sto kmet vi se ulagao rada i sredstava u obradu zemlje, njemu je ostajalo relativno manje cistog prinosa, dok je porez i agin hak postajao ve ci. Naime, po odvajanju desetine na ime poreza dr zavi agi je pripadala jedna tre cina netto prinosa od zitarica, a u preostale dvije tre cine, koje su ostajale kmetu, bili su, pored naknade za njegov rad, obuhva ceni i proizvodni tro skovi. Zato je kmet bio upu cen na ekstenzivno privredivanje i davao je prednost gajenju stoke. Izvjesna promjena u prilog kmetu izvr sena je tek 1906. godine pau saliranjem desetinskog poreza, koji se
K. H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja Prvog svjetskog rata, Beograd 1961, str. 175. 12) B. B e g o v i c, Razvojni put sumske privrede u Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske uprave (1878-1918), sa posebnim osvrtom na eksploataciju suma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH Djela LIV/31, Sarajevo 1978, str. 59 i d. 162 i d.
11)

147

jo s od prije pla cao u novcu. Time je aga bio li sen dotada snjeg oslonca na dr zavnu vlast pri utvrdivanju visine prinosa i tre cine, koja se odmjeravala prema desetini. Medutim, to je bio samo sitan korak ka reformiranju agrarnih odnosa koji nisi zadovoljavali ni kmeta ni agu. Oni su stajali na putu pove canja proizvodnje hrane za kojom se osje cala sve ve ca potreba zbog porasta broja stanovni stva, pa je uvoz zitarica sve vi se rastao. Zemljoposjednik, beg i aga, nije se mogao pretvoriti u kapitalisti ckog agrarnog poduzetnika, nego je ostao u zivalac naturalne rente bez vlastitog anga zovanja u proizvodnji. Kao takav, on se sve vi se zadu zivao i propadao, sto osobito va zi za sitnog agu.13) Paralelno sa otkupom kmetovskih seli sta, koji je donekle bio pospje sen anga zovanjem sredstava iz zemaljskog bud zeta za dodjelu zajmova kmetovima na osnovu zakona iz 1911, prezadu zeni muslimanski zemljoposjednici prodavali su, po pravilu, pored ciuka, i one dijelove begluka koje su kmetovi obradivali kao zakupci ili pod najam kao radnici.14) Postojanje kmetstva bila je osnovna karakteristika bosanskohercegova ckog agrara, koja je imala pored ekonomskih, dalekose zne socijalne i politi cke reperkusije, posebno na podru cju nacionalno-konfesionalnih odnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sa kmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravoslavni. Medutim, ne bi se smjelo gubiti iz vida da ni ekonomski i dru stveni polo zaj slobodnog selja stva, koje se u literaturi po pravilu zanemaruje, iako je broj slobodnih seljaka prema popisu iz 1910. postao cak ne sto ve ci od broja kmetova. Slobodno selja stvo je bilo najja ce izlo zeno procesu proletarizacije, dok je zadr zavanje kmetovskih odnosa usporavalo socijalnu diferencijaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji, kojoj je pripadalo najvi se slobodnih seljaka (56,65% svih doma cinstava slobodnih seljaka) bezemlja si su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako je to ukazao Ferdo Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih ostalih bezemlja sa zajedno (9226 starje sina porodica muslimanske vjere prema 6266 pravoslavnih, 4189 katolika i 769 ostalih). I procentualni udio bezemlja sa unutar pojedine konfesije bio je kod muslimana najve ci i iznosio je 8,73%, dok je kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika 7,36%.15) S druge strane, kada je rije c o broju doma cinstava muslimanskih bezemlja sa (9226), on je 1910. godine bio gotovo isti kao broj
13) F. H a u p t m a n n, Bosanskohercegova cki aga u procjepu izmedu privredne aktivnosti i rentijerstva na po cetku XX stolje ca, Godi snjak DI BiH, XVII/196-67, str. 23 i d. i kao napomena 8. 14) D z. J u z b a si c, Neke napomene o problematici etni ckog i dru stvenog razvitka Bosne i Hercegovine u periodu austrougarske uprave, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 308. 15) F. H a u p t m a n n, Privreda i dru stvo ..., str. 185-186.

148

onih muslimanskih zemljoposjednika, starje sina porodica, koji su imali kmetove (9537). Sa sela je, uzev si u cjelini, priticao u zemaljski bud zet putem direktnih a naro cito indirektnih poreza koji su stalno rasli, najve ci dio sredstava za izgradnju saobra cajnica i industrije. Dr zava se slu zila poreskim sistemom kao najekasnijim sredstvom prvobitne stimulacije kapitala. Niskim zivotnim standardom seoskog stanovni stva pla cen je ostvareni ekonomski napredak na drugim podru cjima. Pove canje izvoza poljoprivrednih proizvoda postizano je ne toliko na osnovu ve ce produktivnosti seoskog gazdinstva, koliko smanjenjem potra znje i ve com prodajom stoke i zita. Situacija u poljoprivredi postala je vrlo ozbiljan limitiraju ci faktor daljeg procesa industrijalizacije kao i ukupnog dru stvenog napretka.16) Ozbiljne prepreke razvitku industrije proizilazile su iz podredenog politi ckog i dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine. Sam ministar K allay morao je savladavati otpore Austrije odnosno Ugarske kada je uz pomo c stranog kapitala pristupao osnivanju pojedinih preduze ca koja su konkurisala proizvodima iz Monarhije. Pored ostalog npr. politi cki obziri bili su mjerodavni da se dio zeljezne rude i sirovog zeljeza iz Vare sa isporu civao austrijskim i ugarskim zeljezarama po cijeni koja je jedva pokrivala tro skove proizvodnje. Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bosni i Hercegovini kao izvoru sirovina i tr zi stu za austrijsku industriju nosio u biti obilje zje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-ugarske ekonomske suprotnosti manje dolazile do izra zaja od ugarsko-bosanskih. Ugarska vlada pru zala je otpor investicionoj politici okupacione uprave nastoje ci da se ulaganja u razvoj privrede ograni ce a da se eventualna slobodna sredstva bosanskohercegova ckog bud zeta upotrijebe za pokri ce tro skova okupacije, kako bi se u tom pogledu sto vi se olak sao teret Monarhiji. Raznim mjerama privredne politike, uklju cuju ci tu i zeljezni cke tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugarsku (izvozu zeljezni ckih pragova, uglja, sljivovice, zivih svinja i dr.) i pri cinjavale te sko ce bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske industrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegova ckim tr zi stem bra sna. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve ja ce su se manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. S madarske strane su, pred Prvi svjetski rat, pravljene prepreke razvitku ve c postoje cih privrednih grana, npr. podizanju zeljezne industrije u Prijedoru, ja canju bosanskohercegova ckih erara i ekonomskom osamostaljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su ne samo iz prete zno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercegovine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr.
16)

Up. ibidem str. 101-102, 127-130, 174-181.

149

 zeljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno veliku ulogu.17) Iako je od po cetka okupacije bio evidentan sukob privrednih interesa Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini, on se krajem XIX vijeka po cinje sna znije ispoljavati. Ovo se podudaralo sa izbijanjem privrednih problema u prvi plan u odnosima izmedu Austrije i Ugarske prilikom pregovora o produ zenju privredne nagodbe 1896-1898. i stajalo je u direktnoj vezi sa napretkom madarske industrije. Ova je nastojala da na bosanskohercegova ckom tr zi stu pobolj sa svoje pozicije i suprotstavi se nadmo cnoj austrijskoj konkurenciji. Te sko ce u plasmanu robe na inostrana tr zi sta u XX vijeku (izgradnja sistema visoke carinske za stite u Evropi i gubitak velikog dijela tradicionalnog tr zi sta za industrijsku robu na Balkanu) doprinijele su da je za obje dr zave Monarhije jo s vi se porastao privredni zna caj Bosne i Hercegovine. Do zao stravanja konkurentske robe izmedu austrijskog i madarskog kapitala na tlu Bosne i Hercegovine dolazi osobito poslije aneksije, a njen je rezultat bio da je Austrija jo s vi se u cvrstila i pro sirila svoje pozicije. Bosanskohercegova cko tr zi ste na po cetku XX vijeka je bilo u zna cajnoj mjeri pro sireno. Dok je 1903. uvoz u Bosnu i Hercegovinu iznosio 90,6 miliona kruna, on se 1912. popeo na 174,7 miliona kruna. Istovremeno je izvoz porastao od 80,4 u 1903. na 130,2 miliona kruna u 1912. godini. Karakteristi can je skokovit porast spoljnotrgovinskog prometa Bosne i Hercegovine od 1906. godine pa dalje (uvoz 1905. iznosio je 93 miliona kruna, 1906.- 109,2 miliona kruna; izvoz 1905.g. - 96,7 miliona kruna, 1906.g.- 117,7 miliona kruna). To je dobrim dijelom rezultat kako promjena u medunarodnim ekonomskim odnosima i prilikama u Monarhiji, tako i unutra snjeg privrednog razvoja. Spoljnotrgovinski decit, koji je izuzev u periodu od 1904. do 1906. godine bio stalan pratilac ovog razvitka a osobito se pove cao od 1911. godine (1911. g. - 32,3; 1912. godine - 44,5 miliona kruna) ipak nije bio istovjetan s platnim decitom, budu ci da su u vezi sa pove canjem medunarodne zategnutosti znatne koli cine uvezene robe bile namijenjene vojnim potrebama i bile su pla cene od strane Austro-Ugarske. Ali zna cajnu ulogu u porastu trgovinskog decita igrao je, pored kolebanja u izvozu poljoprivrednih proizvoda i stoke zbog slabih zetvi i sto cne zaraze, i uvoz strojeva i industrijske opreme, a osobito stalan porast cijena koji je u mnogo ve coj mjeri zahvatio gotove industrijske proizvode nego sirovine sto ih je Bosna izvozila. Tako se op ce pove canje cijena pred Prvi svjetski rat negativno odra zavalo na bosanskohercegova cku privredu i njene ekonomske odnose sa Monarhijom.18)
17) Kao napomena 10; vidi: F. H a u p t m a n n, Borba za bosansko zeljezo pred Prvi svjetski rat, Godi snjak DI BiH X/1959, str. 167-195. 18) Kao napomena 10.

150

K allayev nasljednik, ministar Istvan Buri an (1903-1912), u mnogome je odustao od ekonomske politike svoga prethodnika. Prekinuv si sa osnivanjem novih erarnih preduze ca vlast se orijentisala na podsticacajniji industrijski podhvati su nje privatne inicijative. Medutim, zna izostali. Uglavnom je vr sena tehni cko-tehnolo ska dogradnja postoje ce industrije sto je bilo pra ceno pove canim uvozom strojeva i industrijske opreme. Iako se, naro cito nakon aneksije 1908. godine, u ve coj mjeri anga zuje strani kapital, koji se br zim tempom koncentri se u bankama i akcionarskim dru stvima, osnovno obilje zje bosanskohercegova ckoj privredi davalo je i dalje veliko u ce s ce dr zave i njenog kapitala. Dr zavna vlast je ostala prvorazredan faktor ekonomskog razvitka u cijelom periodu austrougarske uprave.19) Poja cano interesovanje austrijskih i madarskih privrednih krugova za Bosnu i Hercegovinu bilo je pra ceno narastanjem i intenzivnijim anga zovanjem doma ceg kapitala. Medutim, izvan okvira starog trgova cko-zanatlijskog gradanstva rastao je samo manji broj modernih kapitalisti ckih preduzetnika. Oni se anga zuju u industriji povezuju ci se pri tome i sa stranim kapitalom, u cestvuju u akcionarskim dru stvima i bankama, bave se transakcijama, vrijednosnim papirima i dr. Proces formiranja moderne gradanske klase odvijao se dosta sporo i bio je pra cen pomanjkanjem potrebnog kapitala. Prvenstveno putem trgovine i zajmova koje su trgovci uz lihvarske kamate davali seljacima i sto je feudalnim zemljoposjednicima, akumulirao se odredeni kapital, po cetkom XX vijeka dovelo do stvaranja doma cih kreditnih institucija na nacionalnoj osnovi. Pri tome su se u prakti cnoj djelatnosti gubile stedionica i kreditnih zadruga. Sve ve ci zna caj razlike izmedu banaka, u njihovom poslovanju dobijao je robni promet, pa su kreditne organizacije i same nastupale kao trgovci i spekulanti, a osim toga bavile su se i komisionarskim poslovima. Pred Prvi svjetski rat bilo je 50 doma cih banaka i stedionica, ali sve skupa raspolagale su sa jedva polovinom nov canog potencijala koje su u Bosni i Hercegovini imale cetiri banke iz Monarhije. Kapital doma cih banaka nije po svojoj snazi omogu cavao investicije sirih razmjera. Brojni nacionalni kreditni instituti obi cno su raspolagali malim sopstvenim sredstvima pa su stoga obilno cih poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od ve nov canih zavoda iz Bosne i Hercegovine ili Monarhije. U povezivanju sa doma cim kapitalom strani kapital je vidio zna cajnu sansu za svoju dalju ekspanziju. U tom pogledu se u Bosni i Hercegovini, kao i na cijelom ju znoslovenskom prostoru pred Prvi svjetski rat, pojavljuje
19) F. H a u p t m a n n, Privreda i dru stvo ..., str. 102; up. P.F. S u g a r, op. cit. str. 9; I. H a d zibegovi c, op. cit. str. 76-77.

151

 ce ski kapital kao ozbiljan konkurent austrijsko-njema ckom i madarskom kapitalu.20) Politi cke stranke vr sile su na nacionalnoj osnovi integraciju doma ceg bankarstva pod svojim patronatom. To je bilo na liniji ekonomske armacije doma ceg gradanstva, a s druge strane stranke su time stvarale sebi potreban nansijski oslonac za politi cko djelovanje. Karakteristika tog procesa bila je naju za personalna povezanost vode cih nacionalnih banaka i strana ckih vodstava. Vode ce partijske li cnosti bile su po pravilu direktori ili clanovi upravnih odbora centralnih nacionalnih banaka. Uo cljiva je tendencija da skoro svaka politi cka partija, pa cak i manja grupa nastoji da ima svoju banku. Od politi ckih odnosa medu pojedinim strankama i grupama iste nacionalno-konfesionalne pripadnosti, te njihovog stava prema re zimu zavisili su i medusobni odnosi njihovih kreditnih institucija. Tako, na primjer, fuzija Samostalne muslimanske stranke sa Muslimanskom narodnom organizacijom i stvaranje Ujedinjene muslimanske organizacije 1911. godine podudara se vremenski sa osnivanjem Muslimanske centralne banke, u cijim su se upravnim organima na sle vode ce li cnosti iz obje ranije stranke (Ademaga Me si ci Serif Arnautovi c). Dalje, pojava provladine grupe dr Danila Dimovi ca na politi ckoj sceni u Bosni i Hercegovini u drugoj polovini 1913. godine i formiranje Srpske narodne stranke bilo je pra ceno i osnivanjem Srpske privredne banke u martu 1914. godine. Istovremeno, odbijanje Gligorija Jeftanovi ca i grupe oko Srpske rije ci da u cestvuje u vladinoj koaliciji i nemogu cnost da Srpska narodna banka i Srpska centralna banka uzmu u ce s ce u ve cim zemaljskim poslovima uticalo je da su ove dvije banke pokrenule u maju 1914. godine pitanje fuzije srpskih nov canih zavoda. S druge strane, jo s 1909. godine u doba naj ze s cih sukoba izmedu Hrvatske narodne zajednice i Hrvatske katoli cke udruge, vode ce li cnosti iz obje zavadene hrvatske grupacije na sle su se zajedno u Upravnom odboru Hrvatske zadru zne banke za Bosnu i Hercegovinu, koja je tad osnovana. Predsjednik ove banke bio je dr Nikola Mandi c, lider Hrvatske narodne zajednice, koji je takode bio i predsjednik Hrvatske centralne banke za Bosnu i Hercegovinu d.d osnovane 1908. godine. Tako je kod Hrvata okupljanje predstavnika oba politi cka pravca u ban cinim organima prethodilo njihovom izmirenju. Te znje za politi ckom emancipacijom koje su u raznim oblicima dolazile do izra zaja, pa i u sve ve coj te znji ka autonomiji i saodlu civanju u privrednoj politici, imale su svoju osnovu u zelji doma ceg gradanskog elementa za ekonomskom armacijom. U tom pogledu bila je od posebnog zna caja tendencija za stvaranje doma ce nacionalne industrije.
20) D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera ..., str. 71-73, 95-98.

152

Tako je npr. kampanja Bosanskohercegova ckog sabora protiv privilegija stranih privatnih sumsko-industrijskih preduze ca rezultirala vladinom odlukom da se novi ugovori o eksploataciji bosanskih suma sklapaju samo na osnovu javne licitacije i submisijske prodaje drveta na panju. To je, osim sto je obezbijedilo ve ce prihode zemaljskoj blagajni, omogu cilo doma cim gazdama, trgovcima i veleposjednicima da se, zajedno sa stranim kapitalom, vi se nego do tada uklju ce u iskori stavanje suma i u industriju za preradu drveta. Pri tome osnovni motiv doma cih kapitalisti ckih elemenata nije bio izmjena sistema gazdovanja bosanskim sumama i njihovo racionalnije iskori stavanje nego brzo i lako sopstveno boga cenje i potiskivanje stranog kapitala, koji je u ovoj privrednoj grani dr zao klju cne pozicije. Mada je u sumskoj industriji pred Prvi svjetski rat do slo do osnivanja niza doma cih rmi, to nije moglo da izmijeni postoje ce odnose i ugrozi pozicije stranog kapitala.21) Ovo jo s vi se va zi za druge industrijske grane u kojima je u ce s ce doma ceg gradanstva bilo daleko skromnije.
(Pregled 3, 1984, str. 233-244, i na engleskom Sarvey 2, 1984, str. 146-156)

21)

B. B e g o v i c, Razvojni put sumske privrede ..., str. 117-118.

153

154

 IZGRADNJA ZELJEZNICA U BOSNI I HERCEGOVINI I AUSTRO-UGARSKE EKONOMSKE SUPROTNOSTI

Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini imala je posebno mjesto i zna caj u sklopu op steg odnosa Austro-Ugarske prema ovim pokrajinama. Ona je izvr sila prvorazredni uticaj na tempo privrednog i dru stvenog razvitka zemlje i po svojim posljedicama daleko je prevazi sla period austrougarske vladavine. Problematika vezana za gradnju bosanskohercegova ckih zeljeznica izlazila je po svojoj va znosti, prvenstveno zbog ukr stanosti interesa unutar Austro-Ugarske i internacionalnog zna caja pojedinih projektovanih linija, iz okvira jedne provincijske politike i u nekim svojim fazama nalazila se u sredi stu pa znje najodgovornijih faktora Monarhije. Tome je posebno doprinosila dualisti cka struktura Monarhije i speci cnost statusa Bosne i Hercegovine. Od samog po cetka okupacije problem gradnje zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini rje savao se u znaku rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske. Ovaj rivalitet imao je svoju predistoriju jo s u predokupacionom periodu u borbi oko pravca glavne magistralne veze sa Orijentom. Austrija je te zila da preko S udbahna izbije rutom Sisak-Dobrljin na Banja Luku pa dalje preko Sarajeva na Kosovsku Mitrovicu, dok je Ugarska forsirala vezu preko svog podru cja na Beograd i jug dolinom Morave, odnosno u Bosni preko Broda i Sarajeva.1) Madarski interesi igrali su zna cajnu ulogu u koracima koje je preduzimao Andr assy, dok je, s druge strane, u austrijskoj javnosti bila dugo prisutna dilema o najsvrsishodnijem pravcu za zeljezni cku vezu sa Orijentom. Ina ce, u austrougarskim saobra cajnim planovima i politici Bosna je do okupacije uzimana prvenstveno u obzir kao mogu ce tranzitno podru cje na putu prema Istoku, a u drugom planu stajao je neposredni ekonomski interes da se ostvari zeljezni cka veza Monarhije s Bosnom. Pomenute austrougarske suprotnosti, te kolebanja u spoljnopoliti ckoj orijentaciji Turske i njena nesposobnost da se pove ze zeljeznicom sa Evropom, imale su za rezultat da je normalnotra cna zeljezni cka pruga izgradena 1872. od Dobrljina, na sjeverozapadnoj granici Bosne, do
Uporedi Walther R e c h b e r g e r, Zur Geschichte der Orientbah nen, u: Osterreichische Osthefte (dalje OOH) 5, 1960, 350-355.
1)

155

Banja Luke (104,3 km), kao dio budu ce internacionalne linije, ostala vi bez priklju cka kako na istoku tako i na zapadu.2) Sta se, uskoro po izbijanju ustanka u Bosni 1875. na pruzi je bio obustavljen svaki promet. U novoj politi ckoj konstelaciji poslije Berlinskog kongresa izgradnja zeljezni cke veze sa Solunom i Carigradom preko Srbije postala je neposredni cilj austrougarske politike,3) dok je obezbijedenje prava na izgradnju zeljezni cke pruge kroz Novopazarski sand zak moglo imati sko ce zna caj samo za budu cnost. Medutim, s obzirom na nastale te i neizvjesnost u pogledu realizovanja zeljezni cke linije dolinom Morave u austrijskoj javnosti culi su se glasovi koji su tra zili gradnju bosanske linije, pa je o zivljena polemika o najpovoljnijem pravcu za povezivanje sa Orijentom.4) To je izazvalo bojazan kod Madara da Ugarska ne bude zaobidena i u znatnoj mjeri je uticalo na formulisanje madarske politike prema izgradnji zeljezni ckih pruga u pravcu Bosne na teritoriji Ugarske. Zanimljivo je da tadanji austrougarski ministar rata Bylandt - Rheydt nije imao jasne predstave o va znosti ili bezvrijednosti zeljezni cke veze preko Sand zaka, dok se ministar vanjskih poslova Andr assy u svojim ocjenama kolebao. Problem izgradnje priklju cnih zeljezni ckih pruga od Siska, odnosno Osijeka i Dalja, gdje su se tada prekidale zeljezni cke veze, prema Dobrljinu, odnosno Brodu, predstavljao je posebnu epizodu u austrougarskoj zeljezni ckoj politici i preplitao se sa osnovnim pitanjima balkanske politike Dvojne monarhije i odnosa izmedu Austrije i Ugarske.5) Neposredno prije po cetka vojnih operacija u cilju okupacije Bosne i Hercegovine Ministarstvo rata je tra zilo uspostavljanje zeljezni cke zeljeznice od Broda veze izmedu Dalja i Broda i planiralo izgradnju
Radoslave M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnwesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, 5-11; Georg W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914. Die soziologischen Grundlagen der Aussenpolitik europ aischer Grossm achte vor dem Ersten Weltkrieg 1, M unchen 1963, 227-232. 3) Ferdinand H a u p t m a n n, Osterreich-Ungarns Werben um Serbien 1878-1881., u: Mitteilungen des o sterreichischen Staatsarchivs (da lje MOSTA) 5, 1952, 136-157. 4) Carl B u c h e l e n, Bosnien und seine volkswirtschaftliche Bedeu tung f ur Osterreich-Ungarn , Wien 1879, 24-47; Bernhard S i n g e r, Unsere Eisenbahn-Anschl usse nach S udosten und S uden, Wien 1879, 16-25; Wilhelm von N o r d l i n g, Ueber die bosnischen und serbischen Eisenbahnen, Wien 1880, 8-12. 5) Vidi podrobnije o tome D zevad J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja K allayeve ere, izd. ANUBiH Djela XLVIII, Odjeljenje dru stvenih nauka 28, Sarajevo, 1974, 18-42.
2)

156

prema dolini Bosne, kuda je vodila glavna operaciona linija. Paralelno s tim ono je zahtijevalo gradnju pruge Sisak-Dobrljin i ponovno otvaranje prometa na zeljeznici Dobrljin - Banjaluka, sto je trebalo da obezbjedi snabdjevanje trupa u tom regionu, koje ce zbog geografskih i saobra cajnih uslova biti izolirane od korpusa u dolini Bosne. Od pruga se o cekivalo da ce sna zno uticati na umirenje stanovni stva i da ce koristiti razvoju saobra caja sa Monarhijom.6) S obzirom na oru zani otpor i velike transportne te sko ce, zbog vrlo lo sih saobra cajnih prilika, general Josip Filipovi c je uskoro po osvajanju Sarajeva izrazio mi sljenje da ce odr zanje onog sto je zadobijeno biti samo mogu ce ako jedna zeljeznica pove ze Brod sa Sarajevom.7) Ugarska vlada je odbila 1878. da zaobilaze ci normalnu parlamentarnu proceduru izda koncesiju S udbahnu za gradnju i eksploataciju pruge Sisak-Dobrljin, ne samo iz ustavnih razloga, nego i zbog bojazni da se od Banja Luke ne izgradi magistralna zeljezni cka linija prema Solunu i zaobide Ugarska. Sva uvjeravanja cara Franje Josipa I i zajedni ckih ministara o neosnovanosti takvog strahovanja nisu bila dovoljna da bi vlada K. Tisze, koja je morala voditi ra cuna o raspolo zenju parlamenta, izmjenila svoje stanovi ste. Zato je austrijska vlada, prilikom priprema za sklapanje trgovinskog i zeljezni ckog ugovora sa Srbijom u prolje ce 1879, poku sala da svoju saglasnost za pregovore o srpskoj zeljezni ckoj konvenciji u cini ovisnim od izdavanja koncesije S udbahnu za prugu Sisak-Dobrljin, koja je bila u speci cno austrijskom interesu. To je s ugarske strane odlu cno odbijeno. Tek nakon izri citog priznanja austrijske vlade da srpski priklju cak na turske zeljeznice treba da predhodi bosanskom, ugarska vlada je prihvatila zahtjev da gradi prustena u promet gu Sisak - Dobrljin. Medutim, pruga je izgradena i pu (1882), kada je ne samo osigurana izgradnja zeljezni cke linije preko Srbije nego i interesi madarskih zeljeznica u bosanskom saobra caju sa 8) Rijekom. Ugarska vlada je, pak izlaze ci u susret zahtjevima vojnih vlasti, pristupila 1878. izgradnji pruge Dalj-Brod, jer je imala u vidu da ce zeljezni cka linija u dolini rijeke Bosne najvi se odgovarati saobra cajnim i trgova ckim interesima Ugarske. Ona je pri tome vi se te zila da, u odnosu na Austriju, osigura sebi za svaki slu caj povoljniju vezu sa Istokom, nego sto je tada imala u vidu neposredne privredne koristi od uspostavljanja zeljezni cke veze sa Bosnom. U momentu okupacije agrarna Ugarska, koja se nalazila tek na pragu svog intenzivnijeg industrijskog
Ibidem Filipovi c Ministarstvu rata 24.8.1878. (telegram) Kriegsarchiv, Wien (dalje KA), Kriegsministerium (KM) Pr as. 112 13 1 /1878 8) Vidi nap. 5.
7) 6)

157

razvitka, imala je op cenito malo ekonomskog interesa za jedno tako zaostalo agrarno podru cje kao sto je bila Bosna i Hercegovina. Ugarskoj vladi je uspjelo da njene koncepcije o realizovanju zeljezni cke veze kako sa Orijentom tako i sa Bosnom odnesu pobjedu. Ona je pri tom u potpunosti iskoristila prednosti geografskog polo zaja Ugarske, kao i unutra snjopoliti cke te sko ce u Cislajtaniji poslije Berlinskog kongresa. S druge strane, na celni pristanak ugarske vlade da se u zajedni cko carinsko podru cje uklju ci Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra predstavljao je tada objektivan ustupak interesima austrijske industrije, iako se u ovom slu caju ne mo ze govoriti da je to bila izravna kompenzacija prilikom pregovora o cijelom kompleksu balkanskih problema. Saglasiv si se kona cno da se Bosna i Hercegovina, Dalmacija i Istra uklju ce u zajedni cko carinsko podru cje,9) ugarska vlada je nastojala da svojim uticajem na zeljezni cku politiku unaprijed osigura madarske komercijalne interese. Anga zovanjem nansijskih sredstava iz okupacionog kredita vojna uprava je obnovila promet na normalnoj pruzi Dobrljin - Banja Luka i u vremenu od septembra 1878. do jula 1879. izgradila uskotra cnu prugu od Bosanskog Broda do Zenice (185.8 km). Ova pruga je 1881 - 1882 produ zena do Sarajeva (78,3 km), i to nakon sto je zemaljska uprava uzela svoj prvi zajam iz zajedni ckih aktiva Monarhije za njenu izgradnju. Pri tome se polaganje uskog kolosjeka do Sarajeva pokazalo presudnim i za uskotra cnu gradnju drugih zeljezni ckih pruga. Bosnabahn, koja je povezala Sarajevo preko Budimpe ste sa Be com, uticala je na jo s ja ce usmjeravanje bosanske trgovine u pravcu sjevera i vremenom je, s izgradnjom drugih priklju cnih linija, u velikoj mjeri djelovala na opadanje robnog prometa sa Dalmacijom. Mada nisu uspjeli poku saji Madara da pod svoju upravu stave zeljezni cku prugu u dolini Bosne, kao ni prugu Dobrljin-Banja Luka, njima je ipak po slo za rukom da najve ci dio bosanskog izvoza bude upu cen u pravcu Rijeke, a ne preko Trsta.10) Tome je doprinijela kako izgradnja linije Slavonski Brod - Sunja tako i aran zmani Ugarskih dr zavnih zeljeznica sa S udbahom.11)
9) Vidi o tome D z. J u z b a si c, Die Einbeziehung Bosniens und der Herzegowina in das gemeinsame o sterreichisch-ungarische Zollgebiet, OOH 2, 1988, 196-211. 10) D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica, 39-42, 81-83. 11) Vidi Ignaz K o n t a, Geschichte der Eisenbahnen Osterreichs, u: Geschichte der Eisenbahnen der o sterreichisch-ungarischen Monarchie, Bd. 1 Teil 2, Wien-Teschen-Leipzig 1989, 376; Josef G o n d a, Geschichte der Eisenbahnen in Ungarn, ibidem Bd.3, 408; Ludwig D i m i t z, Die forstlichen Verh altnisse und Einrichtungen Bosniens und der Herzegowina, Wien 1905, 224.

158

Medutim, i pored prednosti koje je Ugarska imala u saobra caju sa Bosnom, nivo razvitka jedne i druge polovine Monarhije bio je takav da je austrijska industrija od samog po cetka zauzela dominantnu poziciju na bosanskom tr zi stu. Izvjesna pomjeranja koja ce u tom pogledu ce odraza na vremenom nastupiti sa ja canjem madarske industrije ima op sti odnos ugarske vlade prema Bosni, a posebno na njenu saobra cajnu i tarifnu politiku. S okupacijom Monarhija je preuzela na sebe obaveze koje su zahtijevale trajna ulaganja znatnijih nansijskih sredstava. Medutim, ona se, izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po zaposjedanju zemlje, ograni cila sve do pred Prvi svjetski rat da sopstvena sredstva daje samo za potrebe vojni cke okupacije. Nedostatak nansijskih sredstava bio je razlog sto je prvobitno provizorna uskotra cna pruga od Broda prema jugu postala magistralna zeljezni cka linija, iako su se poslije okupacije javile inicijative da se u Bosni i Hercegovini pristupi odmah izgradnji normalnotra cnih pruga. Tako je general Filipovi c podr zao ponudu konzorcija, koji su sa cinjavali Creditanstalt, Rotschild i gradevinski poduzetnik Karl Schwarz, za izgradnju normalne pruge Brod - Sarajevo. Austrougarski General stab je imao u vidu izgradnju jedne vertikalne normalne linije, Brod - Sarajevo - Mostar - Neum, i druge popre cne, Sisak - Banja Luka - Sarajevo. Vojvoda Wilhelm od W urtenberga, koji je izradio jedan zama san program izgradnje komunikacija u okupiranom podru cju, smatrao je da bi bilo bolje da se je, umjesto uskotra cne, odmah pristupilo izgradnji normalne pruge. On je isticao poseban zna caj normalnotra cne pruge koja bi od sjevera prema jugu presjecala zemlju, dolinom Bosne i Neretve, i davao joj prednost u odnosu na liniju u dolini Vrbasa. Ambiciozni planovi austrougarskih vojnih vlasti o izgradnji normalnotra cne zeljezni cke mre ze, nastali neposredno poslije okupacije, ostali nerealizovani jer se nije moglo ra cunati na izgradnju zeljeznica u Bosni i Hercegovini na teret Monarhije, niti se je mogao na ci privatni poduzetnik koji bi na vlastiti rizik gradio pruge. U Bosni i Hercegovini su se mogle graditi samo one zeljezni cke pruge, koje je sama zemlja mogla da otpla cuje.12) Bosanskohercegova cka uprava bila je upu cena na to da na teret zemaljskih nansija gradi zeljezni cke pruge tako sto je uzimala zajmove iz zajedni ckih aktiva Monarhije kao i na austrougarskom i evropskom tr zi stu kapitala. Zeljeznice u Bosni i Hercegovini mogle su se, prema
D z. J u z b a si c, Problemi austrougarske saobra cajne politike u Bosni i Hercegovini poslije okupacije i izgradnja zeljezni cke linije Bosanski Brod - Sarajevo, u: Godi snjak Dru stva istori cara Bosne i Hercegovine (dalje Godi snjak) 19, 1973, 97-131; i s t i, Izgradnja zeljeznica, 43-78, 255-256.
12)

159

odredbama zakona o upravi iz 1880. graditi samo uz saglasnost austrijske i ugarske vlade.13) Iako su izostale subvencije Austrije i Ugarske za investicije, koje su bile mogu ce prema pomenutom zakonu, legislative obiju dr zava Monarhije nastojanjem ugarske vlade pro sirile su svoje ingerencije i na davanje saglasnosti za podizanje zajmova koji su isklju civo teretili bosanske nansije. Sve to je onemogu cavalo da se u Bosni i Hercegovini grade zeljezni cke pruge koje bi bile suprotne interesima Austrije ili Ugarske. Austrougarsko suparni stvo i nedostatak nansijskih sredstava bili su glavni uzroci sto u Bosni i Hercegovini nije zeljezni cka mre za koja bi adekvatnije odgovarala potrebama izgradena Bosne i Hercegovine i njene privrede. Zajedni cko ministarstvo nansija kao vrhovna administrativna instanca za Bosnu i Hercegovinu bilo je prinudeno da se orijentira na razvijanje nansijskih izvora u samoj zemlji, i to tim vi se sto dugo vremena nije postojao odgovaraju ci interes privatnog kapitala za okupirano podru cje. Osnovne koncepcije takve nansijske i privredne politike bile su dovoljno iskristalizirane na po cetku K allayeve uprave, ali su svoju punu armaciju do zivjele u slijede cim godinama njegova re zima.14) U interesu Monarhije je bilo da podr zava razvitak privrednog potencijala Bosne i Hercegovine jer se time ujedno pove cavala i konzumna mo c ovog podru cja, koje je svojom trgovinom, a specijalno kod uvoza industrijskih proizvoda, bilo isklju civo orijentisano na AustroUgarsku. Konstantan porast trgova ckog saobra caja sa Monarhijom bio je u naju zoj vezi sa ja canjem privrede u Bosni i Hercegovini, pa je bosanskohercegova cka okupaciona uprava smatrala da pomaganje tog procesa predstavlja njenu bitnu obavezu. allayeve uprave bile su unaprijed Medutim, privrednoj aktivnosti K povu cene odredene granice, koje su rezultirale iz pot cinjenog politi ckog polo zaja Bosne i Hercegovine. Privredna politika uprave bila je tako usmjerena da zemlja ostane prete zno upu cena na iskori s cavanje svojih prirodnih bogatstava. Njihov plasman trebalo je osigurati djelimi cno u samoj zemlji, cija se potro sa cka sposobnost pove cavala, a dijelom na vanjskim tr zi stima. Stavljaju ci u svojoj privrednoj politici te zi ste na iskori stavanje prirodnih bogatstava zemlje, K allayeva uprava se orijentisala na sukcesivno otvaranje njenih resursa. Njihova rentabilna eksploatacija bila
13) Vidi: D z. J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine, u: Radovi ANUBiH XXXII, Odjeljenje dru stvenih nauka 11, 1967, 181-183. 14) Vidi o tome F. H a u p t m a n n, Die Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, (Zur Kunde S udosteuropas II/12), Graz 1983, 1-5. 53-68; Peter F. S u g a r, Industralization of BosniaHercegovina, Seatle 1963, 55, 61-71, 231-233.

160

je pri tadanjem razvitku transportnih sredstava jedino mogu ce izgradnjom potrebnih zeljezni ckih veza. Stoga je izgradnja zeljezni ckih pruga, kao i tarifna politika na zeljeznicama zauzimala prvorazredno mjesto u K allayevoj op stoj privrednoj politici. Periodu kada se na celu zemaljske administracije nalazio Benjamin K allay (1882-1903) pripada najva znije mjesto u ekonomskom razvitku Bosne i Hercegovine pod austrougarskom vladavinom. Izuzev si liniju Bosanski Brod - Sarajevo, ciji je dio od Zenice do Sarajeva dovr sen iste godine kada je K allay postao zajedni cki ministar nansija, gotovo sve ostale pruge koje su bile pod upravom bh. dr zavnih zeljeznica izgradene su ili su pak zapo cete da se grade u K allayevo doba. Kako je, s obzirom na svoj geografski polo zaj, Hercegovina imala malo koristi od pruge Bosanski Brod - Sarajevo, zemaljska uprava je gledala na uspostavljanje zeljezni cke veze sa morem kao na jedno od najaktuelnijih pitanja. K allay je o cekivao da ce se izgradnjom zeljezni cke pruge od Metkovi ca dolinom Neretve prema Mostaru (1884), a zatim u skladu sa nansijskim mogu cnostima etapno prema Sarajevu, mo ci privredna bogatstva zemlje u ve coj mjeri iskori s cavati i izvoziti. Osim toga linija Metkovi c - Sarajevo bila je od op steg strate skog i politi ckog interesa za Monarhiju kao cjelinu. Povezivanjem u Sarajevu sa Bosnabahnom dobijala se magistralna saobra cajnica koja je od sjevera prema jugu presjecala okupiranu zemlju, sto je bilo u duhu zahtjeva koje su vojni faktori postavljali jo s na po cetku okupacije. Medutim, realizovanje ovog strate skog cilja oteglo se godinama i on je ostvaren izgradnjom ne normalnotra cne, kako se to svojevremeno zelilo, nego uskotra cne zeljezni cke pruge. caja metkovi cke rute za trgoPrvobitna predvidanja u pogledu zna va cki promet pokazala su se kao suvi se optimisti cka. I po dovr senju cijele pruge (134,7 km) od Metkovi ca do Sarajeva (1891) morski saobra caj oba dijela Monarhije i Bosne i Hercegovine bio je neznatan. Metkovi c je bio prvenstveno izlazna stanica za one bosanske proizvode koji su i sli preko mora, a koji nisu mogli podnijeti transport preko Rijeke idu ci sjevernom rutom preko Bosanskog Broda, usprkos znatnom tarifnom povla stenju ove posljednje u odnosu na liniju preko Metkovi ca.15) Zup canica preko Ivan-planine negativno je uticala na odvijanje prometa i visinu tro skova prevoza, a metkovi cka rije cna luka nije bila pristupa cna za ve ce morske brodove. Iako je u prvoj deceniji XX vijeka, nakon sto je od Gabele u dolini Neretve uspostavljena zeljezni cka veza sa morskim pristani stima u Gru zu i Zelenici u Bokokotorskom zalivu (1901), u izvjesnoj mjeri
K allay Heged usu 28.9.1900. Arhiv Bosne i Hercegovine, Sarajevo (dalje ABH), Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF), Pr BH Nr 1571/1900.
15)

161

porastao saobra cajni zna caj ju zne rute, karakter prometa na njoj nije se bitno izmijenio. Pri tome se i dalje preko Metkovi ca odvijao daleko prete zniji dio prometa putnika i robe na ju znoj ruti.16) Madari su, medutim, ve c od kraja XIX v. nastojali da ometu razvoj prometa na zeljezni ckoj liniji u dolini Neretve, smatraju ci da ona slu zi interesima tr s canske luke i Austrije, a steti Rijeci i ugarskim eksportnim interesima. To je dovodilo do ozbiljnih razmimoila zenja izmedu ugarske vlade s jedne, i bh. uprave i austrijske vlade, s druge strane. Paralelno sa po cetkom izgradnje magistralne zeljezni cke linije u dolini Neretve, u K allayevo doba pristupilo se gradenju i prvih vicinalnih linija koje su se odvajale od linije u dolini rijeke Bosne i vodile u pokrajnje rudarske, industrijske i sumske revire. Na privredni zna caj izgradnje takvih komunikacija skrenuo je svoju pa znju ve c zajedni cki ministar nansija Hofmann.17) Sam K allay pridavao je poseban zna caj vicinalnim zeljezni ckim prugama. Na kraju austrougarske vladavine oko 70% bosanske drvne industrijske proizvodnje le zalo je u dolinama rijeke Bosne i Neretve i njihovih pritoka. Tome su u najve coj mjeri zeljezni cke pruge. Pored niza sumskih, rudarskih doprinijele izgradene i industrijskih pruga koje su se vremenom priklju civale na Bosnabahn, zemaljska uprava je ve c 1886. izgradila prugu Doboj - Tuzla - Simin Han (88,7 km), cime je dat odlu can podsticaj razvoju rudarske i industrijske proizvodnje u tuzlanskom bazenu. Medutim, i pored op ste saglasnosti sa K allayevom privrednom politikom, ugarska vlada je svojim konkretnim postupcima cesto djelovala u suprotnom smislu. Ona se u prvom redu suprotstavljala K allayevoj tendenciji potpunog osamostaljenja bosanskohercegova cke uprave u raspolaganju zemaljskim prihodima i vodenju investicione politike. Njen cilj je bio da se ograni ci anga zovanje sredstava bosanskohercegova ckog bud zeta u investicione svrhe i eventualni bud zetski sucit upotrebljava za podmirenje okupacionih tro skova, kako bi se u tom pogledu sto vi se olak sao teret Monarhije. Ovakvo stanovi ste bilo je najvi se uslovljeno time sto je nansijski i privredni potencijal Ugarske bio u daleko ve coj nesrazmjeri sa njenim politi ckim obavezama i ambicijama nego je to bio slu caj kod Austrije. U K allayevoj politici gradnje zeljeznica do pred kraj XIX vijeka odlu cuju cu ulogu igrala je njegova ocjena ekonomskog zna caja pojedinih
16) Zvonimir J e l i n o v i c, Borba za jadranske pruge i njeni ekonomski ciljevi, Zagreb 1957, 227 f. 17) Vortrag des Reichsnanzministers Freiherr von Hofmann dd 22 September betreend die Ergebnisse der im Sommer 1879 durgef uhrten geologisch-montanistischen Exploration von Bosnien und der Herzegovina. Haus-Hof-und Staatsarchiv, Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv, Kabinettskanzleiakten Nr 3852/1879.

162

pruga za privredu Bosne i Hercegovine. Tako je K allay op cenito bio protiv da zemaljska uprava radi uspostavljanja veze Austrije sa Dalmacijom snosi tro skove gradnje zeljeznica koje bi vodile kroz periferne krajeve na zapadu Bosne (npr. unska pruga i drugi projekti), sa obrazlo zenjem da bi takve linije doticale bezna cajne i proizvodima siroma sne predjele zemlje.18) Budu ci da su postoje ce zeljezni cke pruge ostavljale po strani centralni dio zapadne Bosne sa zna cajnim ekonomskim potencijalom, K allay je 1891, neposredno pred pu stanje u promet cijele linije Metkovi c - Sarajevo, pokrenuo pitanje izgradnje uskotra cne zeljeznice koja bi iz doline Bosne kod Janji ca vodila preko Travnika u dolinu Vrbasa. Tu je jedan njen krak planiran da od Donjeg Vakufa ide do Jajca, a drugi krak do Bugojna i dalje do bosansko-dalmatinske granice. Od austrijske vlade se o cekivalo da prugu produ zi u Dalmaciji do Splita. Istovremeno je K allay nagovijestio i interes Bosne da prugu od Jajca produ zi na sjever dolinom Plive i Sane do Prijedora na pruzi Dobrljin Banja Luka. Tim je on stavio u izgled realizaciju zeljezni cke rute SplitBugojno-Jajce-Prijedor kao nadomjestak za ranije projekte povezivanja zapadnog dijela Monarhije sa Dalmacijom.19) Izgradnja planiranih zeljezni ckih pruga trebalo je, po ocjeni austrougarske uprave, da ima dalekose zan zna caj za privredni razvoj okupacionog podru cja. Pri tome se u prvom redu imao u vidu izvoz prirodnih bogatstava, naro cito iz doline Vrbasa. Od uspostavljanja veze sa Splitom o cekivalo se da bosanski proizvodi u Dalmaciji i preko nje pod zi ste. Polazilo se od toga da ce i ova pruga povoljnijim uvjetima nadu tr izvr siti civilizatorski i kulturni uticaj na krajeve kroz koje ce prolaziti, ali i da ce donijeti znatne koristi u administrativnom i politi ckom pogledu boljim povezivanjem zapadne Bosne sa Sarajevom. Vlada ministra predsjednika Taae-a zauzela je prvobitno veoma rezervisan stav prema inicijativi da se izgradi zeljezni cka linija iz doline Bosne do Splita. Ona se bojala da bi prihvatanje K allayevog plana dovelo do odustajanja od realizacije direktne zeljezni cke veze zapadne polovine Monarhije sa Dalmacijom produ zenjem normalnotra cne dalmatinske zeljeznice od Knina prema sjeveru, sto bi zna cilo potpun preokret u austrijskoj zeljezni ckoj politici. Austrijska vlada je sredinom 1891. tra zila od K allaya da ograni ci svoj program na izgradnju samo pruge do Bugojna i Jajca, kako je na kraju i realizovano 1894-1895. godine. S austrijske strane se jo s 1891. ra cunalo sa izgradnjom normalne pruge Knin-Prijedor,20) mada je od ranije austrijska vlada, (1888) kada
D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica, 121-125. Ibidem 124-127. 20) Bacquehem Taaeu 24.8.1891. i Taae K allayu (koncept bez datuma), Verkehrsarchiv, Wien, Handelsministerium Fasz. BH 1891, Nr 9891/1891.
19) 18)

163

se pregovaralo o pruzi Knin-Novi, zauzela stanovi ste da u Bosni i Hercegovini ne bi mogla izvesti takvu investiciju na vlastiti tro sak. Nakon sto je zeljezni cka pruga u Dalmaciji ve c bila izgradena do Knina, Austrija je te zila da ostvari jednu zeljezni cku vezu sa Dalmacijom pravcem koji bi za nju bio ne samo saobra cajno nego i nansijski najpogodniji. Na austrijski stav prema K allayevom programu od bitnog zna caja bila je okolnost da je austrijska vlada smatrala tro skove izgradnje dalmatinskog dijela linije od Splita do bosanske granice znatnim nansijskim optere cenjem za Cisleithaniju, o cijoj svrsishodnosti je ona tek nakon temeljitih tehni ckih i komercijalnih studija bila spremna da odlu cuje. Ovakav uzdr zan stav bio je u duhu tadanjeg op steg odnosa austrijskih politi ckih i poslovnih krugova prema Dalmaciji i nespremnost da se u nju investira. Tek po dovr senju pruge do Bugojna, austrijska vlada je po cela pokazivati ne sto vi se interesa da se ona produ zi do Splita. Austrija je poslije pada Taaeovog kabineta 1893. godine bila sve vi se zaokupljena vlastitim unutra snjim problemima i nije bila u stanju da sve do obrazovanja Koerberove vlade 1900. godine povede aktivniju politiku radi u cvr s cenja i daljeg ja canja svojih privrednih pozicija u Bosni i Hercegovini. Ona se uglavnom zadovoljavala ste cenim prednostima u odnosu na Ugarsku, koje su proizilazile iz nadmo ci austrijske industrijske proizvodnje. Stoga je tek nakon dugih pregovora allaya i austrijske vlade samo o izgraddo slo do saglasnosti izmedu K nji zeljezni cke veze sa Dalmacijom produ zenjem pruge od Bugojna do Splita, kojoj je K allay pridavao veliki privredni zna caj. Za razliku od tadanjeg interesovanja u Austriji za Bosnu i Hercegovinu i izgradnju novih zeljezni ckih pruga na njenom podru cju, ugarska vlada na celu sa premijerom B anyjem formulisala je u oktobru 1896. godine veoma ambiciozan zeljezni cki program. Ona je davanje svoje saglasnosti za produ zenje bosanske pruge od Bugojna prema Splitu uslovila izvjesnim tarifnim garancijama kao i predhodnim osiguranjem izgradnje zeljezni ckih linja Banjaluka-Gradi ska, Rijeka-Senj, Biha c-Novi, te normalnotra cne veze od Budimpe ste do Sarajeva, koja bi se u cijeloj svojoj du zini nalazila pod tarifnim suverenitetom ugarskih dr zavnih zeljeznica.21) Tako su Madari u drugoj polovini 1896. godine napustili svoje vi se od jedne decenije relativno rezervisano dr zanje u
Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 31.1.1897, HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna, Kart. 298; Ung. Handelsminister Ernest v. Daniel; In Sachen der direkten Bahnverbindung Budapest Sarajevo (prevod sa madarskog). ABH ZMF Pr Nr 310/1797; up. Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Die s udslawische Frage in Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Berlin 1928, 55-57.
21)

164

odnosu na gradenje bosanskohercegova ckih zeljeznica. Svojim kompenzacionim zahtjevim oni su ponovo, u novim unutra snjim i vanjskopoliti ckim uvjetima, inicirali na tom podru cju politiku zao stravanja odnosa sa Austrijom, dolaze ci pri tome u sukob i sa intencijama bosanskohercegova cke uprave. Ugarska vlada je smatrala prugu Bugojno-Split stetnom za ugarske ekonomske interese, a specijalno za trgovinu Rijeke. Ona je usprkos geografskih prednosti Ugarske postala nezadovoljna i sa postoje cim zeljezni ckim vezama sa okupiranim zemljama, a takode i sa tarifnom politikom na bosanskohercegova ckim zeljeznicama. Prema zamisli ugarske vlade pruga Budimpe sta-Sarajevo trebalo je da se i na bosanskom podru cju izgradi kao privatna zeljeznica. Ugarska vlada je polazila sa stanovi sta da je neutralna politika, koju vodi Zajedni cko ministarstvo nansija u Bosni i Hercegovini, nepodesna da, uprkos geografske blizine, prote zira na saobra cajnom podru cju posebno te znje Ugarske kao privredno slabijeg organizma. Ona je izra zavala spremnost da, u slu caju ako se prihvate ugarski zahtjevi u pogledu linije Budimpe sta- Sarajevo, cak dade kompenzaciju Austriji tako sto bi izgradila li cku prugu. Austrijska vlada se najodlu cnije izjasnila protiv madarskog plana, jer je za nju, bilo od posebnog zna caja da pruge u okupacionom podru cju, ukoliko nisu pod vojnom upravom, ostanu pod neposrednim i isklju civim uticajem zemaljske uprave, koja ce ih sama eksploatisati. Samo tako mogla je, po mi sljenju austrijske vlade, biti pru zena potrebna garancija da ce interesi obiju dr zavnih polovina biti paritetno uzimani u obzir.22) Madarski zahtjevi na planu saobra cajne politike i poja can interes za plasman industrijskih proizvoda iz Ugarske na okupiranom podru cju vremenski se podudara sa izbijanjem privrednih problema u prvi plan sko cama prilikom pregovou odnosima izmedu Austrije i Ugarske i te ra o produ zenju carinskog i trgovinskog saveza i obnavljanja nansijske nagodbe (1896-1898). Intenziviranje madarskih te znji u odnosu na Bosnu i Hercegovinu krajem XIX vijeka sastavni je dio politi ckih kretanja u Ugarskoj nakon pada vlade grofa Kolomana Tisze (1875-1890), koji ozna cava po cetak nove epohe, cije su glavne karakteristike borba za ekonomsku i politi cku samostalnost Ugarske. U poredenju sa prilikama u Austriji, u Ugarskoj je bio daleko sna znije izra zen patronat dr zave nad privredom, kao i direktna aktivna podr ska dr zavnih organa vlastitoj industriji i trgovini. Ovo je na poseban na cin do slo do izra zaja i u borbi za bosanskohercegova cko tr zi ste osobito po cetkom XX vijeka, nakon izvr sene aneksije. U toj borbi
22)

Guttenberg K allayu 2.10.1897. ABH ZMF Pr BH Nr 1281/1797.

165

Madari su imali malo obzira i skrupula kako prema svome austrijskom partneru tako i prema interesima bosanskohercegova ckog erara, sto se na planu zeljezni cke politike ve c dovoljno manifestovalo krajem XIX stolje ca. Zanimljivo je da je 1890. godine Bosna i Hercegovina u komercijalnom pogledu imala isti zna caj za Ugarsku kao Italija i Srbija.23) Ugarska strana koristila je u punoj mjeri prednosti svoga polo zaja, ne samo za dobijanje sto ve cih ustupaka u nagodbenim pregovorima sa Austrijom, ve c i u borbi za osiguranje svojih ekonomskih pozicija u Bosni i Hercegovini. K allay je dao na bosanskohercegova ckim zeljeznicama zna cajne tarifne povlastice austro-bosanskom, kao i ugarsko-bosanskom saobra caju, a posebno ugarskom importu, ali kao zajedni cki ministar nansija i sef bosanskohercegova cke uprave on nije bio spreman da ide preko allay je ostao dosljedan odredene granice. Na planu tarifne politike K svojoj koncepciji razvitka bosanske privrede. Premda je odnos Austrije i njenih poslovnih krugova prema Bosni, kao izvoru sirovina i tr zi stu za austrijsku industriju, nosio u biti obilje zje kolonijalnog odnosa, ipak su austro-bosanske ekonomske suprotnosti manje dolazile do izra zaja od ugarsko-bosanskih. Ove posljednje rezultirale su, prije svega, iz prete zno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Ugarske, i strukture njihove industrije. Ugarsko-bosanske ekonomske suprotnosti sve ja ce su se manifestovale s industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. Osim sa zao strenim unutra snjopoliti ckim problemima Monarhija je krajem XIX vijeka bila prinudena da se suo ci i sa pogor sanom vanjskopoliti ckom situacijom. Izgledalo je da nije vi se mogu ce odr zanje status quo-a na Balkanu. U Be cu se u ljeto 1896. godine strahovalo da ne nastupe takve prilike u kojima bi Austro-Ugarska morala intervenisati za za stitu svojih interesa i pozicija na Balkanu. Postojala je na celna saglasnost izmedu K allaya, s jedne, i ministra rata i sefa General staba, s druge strane, o potrebi izgradnje zeljezni cke pruge od Sarajeva do isto cne granice. Medutim, ugarski premijer Bany bio je taj koji je u oktobru 1896. godine prvi ponovo nabacio staru ideju o gradenju pruge do Kosovske Mitrovice, i to prije nego sto je sef General staba v. Beck zatra zio krajem januara 1897. godine da se pristupi studiranju gradnje zeljezni cke linije kroz Novopazarski sand zak. Po Banyjevoj koncepciji pruga Sarajevo-Mitrovica trebalo je da bude produ zenje normalnotra cne linije Budimpe sta - Sarajevo, cija je izgradnja tra zena u okviru kompenzacija za prugu Bugojno-Split.24)
Dimtscho, op. cit. str. 222. D z. J u z b a si c, Austrougarski planovi gradnje strate skih zeljeznica na Balkanu uo ci kretske krize i izgradnja zeljezni cke pruge prema Boki Kotorskoj, Trebinju i Dubrovniku, u: Prilozi Instituta za istoriju radni ckog pokreta u Sarajevu (dalje Prilozi) 8, 1972, 11-24; i s t i, Izgradnja zeljeznica, 159-174.
24) 23)

166

Mada je takode i K allay ve c tada bio uvjeren da bi zeljezni cka linija Sarajevo-Mitrovica imala veliki vojni i ekonomski zna caj za Monarhiju, okolnost da on u datoj situaciji nije bio spreman preuzeti u ime bosanskohercegova cke uprave tro skove gradnje njenog bosanskog dijela imalo je za posljedicu da je problem realizacije isto cne pruge bio za izvjesno vrijeme skinut sa dnevnog reda. Tome je bitno doprinijela i cinjenica sto su vojni faktori dali prioritet izgradnji pruge za Boku Kotorsku u odnosu na zeljezni cku liniju od Sarajeva prema Drini i Novopazarskom sand zaku. Treba pak napomenuti, da je K allay pretpostavio izgradnju pruge u pravcu Boke Kotorske uspostavljanju zeljezni cke veze izmedu Bugojna i Splita, u situaciji kada su Madari svojim kompenzacionim zahtjevima blokirali mogu cnost njene realizacije. Intervencija vladara i ministra inostranih poslova Goluchowskog, da se istovremeno sa gradnjom pruge prema Boki Kotorskoj pristupi izgradnji i linije prema Splitu, ostala je zbog rivaliteta izmedu Austrije i Ugarske bez rezultata.25) Iako je poslije austro-ruskog sporazuma u prolje ce 1897. o odr zanju status quo-a na Balkanu do slo do smanjenja medunarodne zategnutosti, Monarhija je i poslije okon canja kretske krize ostala pri odluci da se gradi pruga prema Boki Kotorskoj, koja je za svaku eventualnost trebalo da u cvrsti austrougarske pozicije na ju znom Jadranu i prema Crnoj Gori. Jo s dok se gradila pruga od Gabele prema Boki Kotorskoj, K allay se krajem marta 1900. godine obratio novom predsjedniku austrijske vlade Koerberu i ugarskom premijeru Szellu sa prijedlozima u pogledu izgradnje magistralne zeljezni cke linije kroz Bosnu i Novopazarski sand zak i istovremeno ponovo aktualizirao pitanje uspostavljanja zeljezni cke veze izmedu Bugojna i Splita. Tom prilikom on je ozna cio realizaciju projek ta normalne zeljezni cke linije Samac-Sarajevo-Mitrovica kao najva zniju zada cu cijele Monarhije.26) Mo ze se konstatovati da je, nadovezuju ci se na ranije planove i inicijative, K allayev zeljezni cki program u bitnim pitanjima anticipirao austrougarsku zeljezni cku politiku na Balkanu u XX vijeku. Osnovne intencije te politike nastojali su da realizuju kako Goluchowski tako i njegovi nasljednici na polo zaju ministra inostranih poslova, Aehrenthal i Berchtold. Ta nastojanja bila su naju ze povezana sa razvitkom cjelokupne medunarodne situacije i bila su jedan od najva znijih elemenata balkanske politike dvojne Monarhije.
Ibidem Up. W.M. C a r l g r e n, Iswolski und Aehrenthal vor der bosnischen Annexionskrise. Russische und o sterreichisch-ungarische Balkanpolitik 1906-1908., Uppsala 1955, 43-44; D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica, 181-201.
26) 25)

167

Kada je sam K allay pokrenuo pitanje uspostavljanja zeljezni cke veze sa Istokom preko Bosne kao objekta od zna caja za cijelu Monarhiju, i u tome dobio podr sku ostalih faktora, ugarska vlada premijera Szella oti sla je jo s korak dalje od B anyjeve u svom negativnom odnosu prema gradnji pruge od Bugojna prema Splitu. Ona je zauzela stanovi ste da ovu prugu treba sasvim eliminirati iz programa gradnje. Tako se austrijska vlada E. Koerbera, za razliku od Badenijeve, na sla u situaciji da ona, a ne vi se ugarska vlada, zahtjeva kompenzacije. Medutim, prilike su evoluirale i u drugom pravcu. Koerberovo miniszanjem ranijih vlada u Austriji, ispoljilo tarstvo je, u poredenju sa dr znatno aktivniji odnos prema problemu izgradnje zeljezni ckih veza na jugu Monarhije i uporno je insistiralo na uspostavljanju zeljezni cke veze ci i o ve coj pa znji nove vlade prema izmedu Splita i Bugojna. To svjedo ju znoslovenskom pitanju, koje je do tada bilo sasvim zapostavljeno u austrijskoj politici.27) Austro-ugarski rivalitet kao i tadanja nespremnost Ugarske da i sama u cestvuje u nansiranju izgradnje zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini imala je za posljedicu da je 1900. godine jedino donijeta odluka o nansiranju izgradnje uskotra cne pruge od Sarajeva do isto cne granice na teret okupirane zemlje. Pitanje nansiranja drugih zeljezni ckih projekata u Bosni i Hercegovini o kojima je tom prilikom postignuta saglasnost (uskotra cna pruga Bugojno-Ar zano i normalna Samac-Doboj) ostalo je tada otvoreno, sto je imalo presudan uticaj na njihovu dalju sudbinu. U politici izgradnje zeljezni cke mre ze K allay je pri kraju svoje uprave zrtvovao interese Bosne i Hercegovine ciljevima spoljne politike i vojnostrate skim interesima Monarhije. Izgradnjom skupih i nerentabilnih strate skih linija (Gabela-Boka-Trebinje i isto cne pruge) krajem XIX i po cetkom XX vijeka nastalo je te sko nansijsko optere cenje zemlje. Ovaj zaokret u K allayevoj politici izgradnje zeljeznica, nastao pod uticajem razvitka medunarodnih prilika, imao je dalekose zne negativne posljedice na djelatnost uprave na planu privrednog i kulturnog razvitka, kao i na stvaranje nansijskih preduslova za odlu cniju akciju za rje senje agrarnog pitanja, kada je ono do slo u svoj akutni stadij pred Prvi svjetski rat. Izgradnja bosanskohercegova ckih zeljeznica predstavckih ambicija lja drasti can primjer koliki je bio raskorak izmedu politi Austro-Ugarske i njenih nansijskih mogu cnosti. Medutim, i pored kona cno negativnog rezultata K allayeve nansijske politike, K allayu pripada zasluga sto je u meduvremenu, suprotno intencijama ugarske vlade, zemaljska sredstva dobijena stalnim prekora cenjem ni ze planiranih bud zetskih prihoda od realnih ulagao u razvoj privrednog potencijala Bosne i Hercegovine.
27)

D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica, 192-201.

168

Poseban zna caj za K allayevu privrednu politiku imala je postignuta samostalnost kod upotrebe zemaljskih prihoda, sto je bilo omogu ceno na cinom regulisanja pla canja kamata i amortizacionih rata zajmova za bosanskohercegova cke zeljeznice iz zajedni ckih aktiva. Medutim, ukupni dugovi Bosne i Hercegovine za izgradnju zeljeznica iskazani krajem 1913. iznosili su preko 161 milion kruna.28) Zeljezni cka veza sa Solunom preko Bosne i Novopazarskog sand zaka, ciji je sastavni dio trebalo da bude uskotra cna pruga Sarajevo cnu privrednu vrijedUvac, izgradena 1906. imala bi veoma problemati nost. Ta veza bila bi ne samo oko 200 km du za od postoje ce zeljezni cke linije preko Beograda, nego bi se na njoj morao vr siti i dvostruki pretovar: sa normalnih ugarskih na uskotra cne bosanske i ponovo na normalnotra cne turske zeljeznice. Treba imati na umu da se medunarodna a takode i austrougarska trgovina sa evropskom Turskom, a posebno sa Makedonijom, Kosovom, pa donekle i jednim dijelom Novopazarskog sand zaka odvijala prete zno morskim putem preko Soluna i pored postojanja zeljezni cke magistrale preko Srbije i izgradnje bosanske isto cne pruge.29) Budu ci da Monarhiji nije uspjelo da realizuje sand za cki projekt, bosanska isto cna pruga ostala je jedan torso. Potrebno je ista ci da su jo s pred izbijanje Prvog svjetskog rata austrougarski mjerodavni faktori do sli do uvjerenja kako je uskotra cna pruga od Sarajeva do Uvca nepodesna da se pregradi u normalnu i poslu zi kao dio normalnotra cne linije kroz Bosnu i Novopazarski sand zak. Ovaj problem postao je aktuelan u vezi sa usvajanjem izgradnje normalnotra cnih zeljeznica u Bosni i Hercegovini i pregovorima koji su u prvoj polovini 1914. vodeni izmedu Austro-Ugarske i Srbije. Tako je zajedni cki ministar nansija L. Bilinski izjavio u maju 1914. u Bosanskom odboru austrijske Delegacije da se zbog dimenzije tunela isto cna pruga ne mo ze pregraditi u normalnu i da ce, u slu caju izgradnje zeljezni cke pruge od bosanske granice prema Solunu, biti potrebno graditi novu normalnotra cnu liniju vjerovatno od Sarajeva prema Fo ci.30) I zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine FZM O. Potiorek jo s je po cetkom 1913. tra zio da Monarhija kao direktni priklju cak na liniju orijentalnih zeljeznica Mitrovica - Solun izgradi o svom tro sku normalnu zeljezni cku prugu od
28) F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegova ckog zeljezni ckog programa iz godine 1913., u: Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 1, 1963, 120. 29) Up. D z. J u z b a si c, O nekim pitanjima austrougarske politike prema uredenju privrednih odnosa u Makedoniji i na Balkanu za vrijeme krize 1912/1913. godine, u: Prilozi 5, 1969, 167-187. 30) Zeitung des Vereines Deutscher Eisenbahnverwaltung Jhrg.LIV, Nr 41, Berlin 27.Mai 1914, 656.

169

Sarajeva preko Fo ce. Medutim, on je pola godine docnije smatrao da je vrijedno razmisliti ne bi li trasa Vi segrad - Han Pijesak - Zavidovi ci bila najsvrsishodnije produ zenje budu ce normalne sand za cke zeljeznice u unutra snjost Monarhije.31) Ovo pokazuje kako se kratkovido i neodgovorno postupalo sa novcem okupirane zemlje kada je svojevremeno dono sena odluka o izgradnji bosanske isto cne pruge. K allay je pored ostalog imao u vidu privla cenje saobra caja iz jednog dijela Srbije, kada je planirao da jedan krak isto cne zeljeznice ide do Vardi sta na srpskoj granici. Medutim, poslije izgradnje pruge promet sa Sand zakom relativno je znatnije porastao od saobra caja sa Srbijom, sto je bilo i u direktnoj vezi sa stanjem politi ckih odnosa izmedu AustroUgarske i Srbije u XX vijeku. U K allayevo doba jo s se nije postavljalo pitanje povezivanja bosanskih zeljeznica sa srpskim. Tek kada je izgradnja bosanske isto cne pruge bila privedena kraju, u austrougarskoj politici aktualiziran je problem njenog priklju cka na srpske zeljeznice, u cilju privla cenja srpskog prekomorskog izvoza preko bosanskih zeljeznica na dalmatinske luke. U tom pogledu iskrsnula je dilema oko toga koja je najsvrsishodnija zeljezni cka ruta preko Bosne i Hercegovine i najpogodnija izlazna luka (Metkovi c, Gru z, veza sa Splitom i dr.). Svi ovi problemi dali su povoda novim kontraverzama, prvenstveno izmedu austrijske i ugarske vlade, ali i bosanske uprave, budu ci da se radilo o razli citim privrednim i saobra cajnim interesima. I pored toga, pitanje priklju cka bosanske isto cne pruge, koja se zavr savala kod Vardi sta, na zeljezni cku liniju u zapadnoj Srbiji, koja je vodila od Stala ca prema U zicu, zauzimalo je zna cajno mjesto u vanjskoj politici Monarhije i u austro-srpskim odnosima u XX vijeku.32) No tek poslije propasti Austro-Ugarske uspostavljena je veza izmedu bosanskih i srpskih zeljeznica izgradnjom pruge U zice-Vardi ste. Kompromis, koji je u vezi sa izgradnjom zeljeznica u Bosni i Hercegovini ostvaren 1900. godine, bio je pra cen sklapanjem sporazum izmedu vlada Monarhije o pitanjima tarifne politike u saobra caju na bosanskohercegova ckim dr zavnim zeljeznicama i tranzitnom prometu preko Ugarske. Njihova osnovna intencija bila je da se statuira neutralan polo zaj bosanskohercegova ckih zeljeznica u odnosu na saobra caj
31) Pers onliche Vormerkungen Potioreks XXI vom 15.August 1913, KA Milit arkanzlei Seiner Majest at Sep. Fasz. 93; H. K a p i d zi c, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913., Godi snjak 13, 1962, 15-16. 32) Vidi Dimitrije D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske i Sr orovi bije 1906-1911., Beograd 1962, 414-418; Vladimir C c, Odnosi izmedu Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, 380, 391, 510, 516; H. K a p i d zi c, Skadarska kriza, 16-17, 40-45, 49-51; D z. J u z b a si c, O nekim pitanjima, 182, 183.

170

sa Austrijom i Ugarskom i osigura austrijski tranzit preko Ugarske od stetnih poteza ugarske tarifne politike. Medutim, razvoj odnosa na planu tarifne politike u prvoj deceniji XX vijeka pokazuje kako su se zi ste slu zili u Madari u konkurentskoj borbi sa Austrijom za bosansko tr prvom redu sredstvima saobra cajne i tarifne politike, koja je pogadala i bosanski eksport. Raznim mjerama privredne politike, uklju cuju ci tu i zeljezni cke tarife, pravljene su smetnje bosanskom eksportu u Ugarsku (izvozu zeljezni ckih pragova, uglja, sljivovice, zivih svinja i dr.) i pri cinjavale te sko ce bosanskim mlinovima u interesu ugarske mlinske industrije, koja je u velikoj mjeri dominirala bosanskohercegova ckim tr zi stem bra sna. Bosansko-ugarske ekonomske suprotnosti sve ja ce su se manifestovale sa industrijskim razvitkom Bosne i Hercegovine. S madarske strane su pred Prvi svjetski rat pravljene prepreke razvitku ve c postoje cih privrednih grana, npr. podizanju zeljezne industrije u Prijedoru, ja canju bosanskohercegova ckog erara i ekonomskom osamostaljenju Bosne i Hercegovine. Pomenute suprotnosti rezultirale su ne samo iz prete zno agrarnog karaktera obiju zemalja, Bosne i Hercegovine i Ugarske, nego i iz strukture madarske industrije u kojoj je npr. zeljezna industrija bez potrebne sirovinske podloge igrala nesrazmjerno veliku ulogu.33) Op cenito karakter bosanske ekonomike u doba austrougarske vladavine bio je takav da su u prvoj deceniji XX vijeka sirovine sa cinjavale 83% cjelokupnog bosanskog izvoza. Skoro dvije tre cine tog izvoza bili su proizvodi koji su pripadali zemaljskom eraru i stranim kapitalistima. Proizvodi drvne industrije predstavljali su najva zniji eksportni artikal bosanske privrede od koga je, za razliku od pravca izvoza drugih roba, samo jedna cetvrtina izvo zena u Austro-Ugarsku. Pored drveta i uglja va znu ulogu u izvozu igrale su rude, proizvodi zemljoradnje i sto carstva. Od industrijskih proizvoda izvozilo se sirovo zeljezo, zeljezna roba i hemijski proizvodi. Nasuprot izvozu, oko dvije tre cine bosanskohercegova ckog uvoza cinili su gotovi fabrikati. U uvozu su najva znije mjesto zauzimale zivotne namirnice ( zito, so civo, pirina c, bra sno, pi ce i dr.), proizvodi tekstilne industrije i drugih industrijskih grana. Po koli cini robe izvoz je bio tri puta ve ci od uvoza, ali po nov canoj vrijednosti import je bio ja ci od eksporta.34) U ovakvoj zionomiji bosanskohercegova cke vanjske trgovine odra zavala se kako zaostalost poljoprivrede tako i svojevrsna struktura industrije, koja se sastojala iz daleko ja ceg
33) D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, u: Godi snjak 18, 1970, 55-101; up. Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns, Leipzig 1914, 222, 550-554, 598, 608-611. 34) Vidi napomenu 33.

171

dijela ekstraktivne i preradiva cke eksportne industrije i nekoliko desetina sitnih preduze ca lokalnog karaktera.35) Cjelokupan obim bosanskohercegova cke spoljne trgovine iznosio je u vrijeme aneksije 1908. oko 230 miliona kruna, sto je bilo blizu 7 puta vi se u odnosu na doba koje je neposredno predhodilo okupaciji. Ako se izuzme izvoz drveta, oko 97% ostalog trgova ckog prometa odvijalo se sa Monarhijom. Samo mali broj proizvoda uvo zen je direktno iz inostranstva, a indirektni import bio je minimalan. Do aneksije inostranstvo nije obra calo pa znju bosanskom tr zi stu, a ni poslije strani import nije postigao ve ci uspjeh.36) Struktura robe koja se prevozila zeljeznicama u Bosni i Hercegovini diktirala je potrebu siroke primjene povla stenih prevoznih stavki. U tom pogledu odobravan je ve ci broj izuzetnih tarifa za kabastu robu i sni zene tarife za odredene relacije. Pored toga odobravane su za pojezeljeznica tzv. tarifne dine artikle na odredenim rutama bh. zemaljskih povlastice koje su va zile samo za jednu kalendarsku godinu i mogle su se po potrebi obnavljati. U prvoj deceniji XX vijeka od ukupnog prometa robe na bh. zemaljskim zeljeznicama 90-92% cinila je kabasta roba koja se prevozila po ni zim tarifnim stavkama. I poslije tarifne reforme 1910, kada je u cinjen poku saj da se sto vi se ograni ce ranije izuzetne tarifne i sni zene tarifne stavke, samo je cca 13% robe transportovano po normalnim prevoznim stavkama dok je i dalje oko 87% robe prevo zeno po sni zenim tarifama.37) Kako su pristupanjem bh. zeljeznica bernskoj konvenciji o zeljezni ckom teretnom saobra caju 1901. ukinute tajne refakcije i sve tarifne povlastice postale javne i svakom pod ustim uslovima jednako pristupa cne, to se formalno nije vi se moglo govoriti o posebnim tarifnim popustima za proizvode bosanskohercegova cke, austrijske i ugarske provenijencije. Medutim, ve cina tarifnih popusta bila je skrojena prema konkretnim potrebama pojedinih preduze ca, cime je u prvom redu osiguravana konkurentna sposobnost krupnih preduze ca koja su pripadala zemaljskom eraru ili su se nalazila u rukama stranog kapitala. Vode ci i dalje u punoj mjeri brigu o specijalnim interesima Austrije i Ugarske bh. uprava se pri odobravanju tarifnih popusta strogo dr zala principa ugovorenog sa objema vladama 1900. o paritetnom tretmanu saobra caja sa austrijskim i ugarskim dijelom Monarhije. Za zeljezni cki
Kemal H r e l j a, Industrija Bosne i Hercegovine do kraja prvog svjetskog rata, Beograd 1961, 175. 36) Vidi napomenu 33. 37) Kurze Denkschrift betreend die demn achst in Bosnien-Herzegowina zur Ausf uhrung gelangenden Bahnbauten, ABH ZMF Pr BH Nr 20/1912; Tarifbeg unstigungen der bosnisch-herzegowinischen Landesbahnen, ABH Privatregistratur Nr 619/1912; Up. S c h m i d, op. cit.588 .
35)

172

saobra caj izmedu Bosne i Hercegovine i Monarhije va zile su direktne prevozne stavke u tzv. saveznim tarifama. U tom pogledu najzna cajnije mjesto imali su austrougarsko-bosanski zeljezni cki savez za teretni sackih zeljezni ckih staniobra caj izmedu austrijskih i bosanskohercegova ca, ugarsko-bosanski zeljezni cki savez za saobra caj izmedu ugarskih i bosanskohercegova ckih zeljezni ckih stanica i bosansko-jadranski zeljezni cki savez za saobra caj izmedu Bosne i Hercegovine i Rijeke i Trsta, kojim je promet ovih luka bio gotovo isklju civo usmjeren na rutu preko Broda. Od importirane robe iz Austro-Ugarske bh. zemaljskim zeljeznicama prevo zeno je po cetkom XX vijeka oko 48% po normalnim i oko 52% po sni zenim prevoznim stavkama. Ako se ima u vidu struktura uvoza iz Monarhije i njegov kvantitet u odnosu na export (u 1910. izvezeno je oko 11 miliona mtc. robe, a uvezeno samo 3 miliona mtc; istovremeno je vrijednost cijelog eksporta iznosila cca 135 miliona, a importa 144 miliona kruna), onda se vidi kako je pomenuti import bio prote ziran.Poslanici Bosanskohercegova ckog zemaljskog sabora isticali su da tarifne pogodnosti mladoj doma coj sitnoj i srednjoj industriji cesto postaju iluzorne, jer se iste pogodnosti daju uvozu sli cnih proizvoda iz Austrije i Ugarske. S druge strane Madari su veoma o stro reagirali kada je zemaljska uprava davala doma coj industriji takve tarifne povlastice koje su stetile importu iz Ugarske. Ina ce, obrazovanje tarifa na bh. zeljeznicama vr silo se pod vrlo jakim uticajem ugarske tarifne politike. Ugarska je odobravala posebne tarife na zeljezni ckim linijama prema Sl. Brodu, a isto tako i za saobra caj prema Rijeci. Zato je bh. uprava bila prisiljena sni zavati tarife za prevoz austrijskih i ugarskih proizvoda na bh. zeljeznicama.38) Mada je izgradnja sistema uskotra cnih zeljeznica (uskotra cna zeljezni cka mre za koja se krajem 1910. nalazila pod upravom Direkcije bh. zemaljskih zeljeznica iznosila je 1.002 km. Do kraja iste godine privatne rme u svojim sumskim podru cjima izgradile 795, 64 km zeljezni ckih linija na parnu vu cu i 1.245,32 km na gravitacioni pogon) bila jeftinija, tro skovi prevoza na uskotra cnim prugrama bili su znatno za sastojala se vi si od onih na normalnim. Osim toga izgradena mre velikim dijelom od te skih brdskih pruga, od kojih su neke imale vrlo nepovoljan pravac i veliki uspon (npr. preko Ivan-planine i Komara gdje je bila neophodna upotreba zup canice), sto je negativno uticalo na prometne tro skove i na ukupne poslovne rezultate svih zeljeznica. Dalje, zaostalost zemlje i niska kupovna mo c stanovni sta uticali su da prevoz potro sne robe, koja se visoko tarirala, kao npr. manufakturna i kolonijalna roba i sl., bude daleko manji nego sto je bio slu caj u drugim razvijenim zemljama. Kona cno, nesrazmjerna koli cinska razlika
38)

D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica, 224,227 .

173

izmedu eksporta i importa bila je uzrok da se veliki broj vagona morao vra cati prazan. Uskotra cni kolosjek onemogu cavao je i normalnu cirkulaciju voznog parka sa priklju cnim normalnim zeljeznicama, sto je sve skupa vrlo nepovoljno uticalo na rentabilnost prometa. Uz to su tro skovi pretovara sa uskotra cnih na normalni kolosjek u Bosanskom Brodu (od 2 helera po mtc.) znatno optere civali bosanski izvoz u kome su dominirale sirovine i kabasta roba. Razvitak bosanskohercegova cke privrede i porast saobra caja, osobito na zeljezni ckoj pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, demantovali su ve c u narednoj deceniji K allayeve izjave date 1900. godine da ce uskotra cni kolosjek mo zda cak i pola stolje ca odgovarati prometnim potrebama.39) Saobra caj na glavnim bh. prugama, koji se u po cetku kretao u granicama lokalnih zeljeznica, pribli zio se po svom karakteru i obimu po isteku prve decenije XX vijeka prometu na glavnim zeljeznicama drugog reda normalnog kolosjeka. Pri tome je promet na glavnoj saobra cajnoj magistrali zemlje, pruzi Bosanski Brod - Sarajevo, dosegao blizu granice njenih mogu cnosti kao uskotra cne zeljezni cke linije. Ograni cena propusna mo c uskotra cnih zeljeznica postala je prepreka daljem privrednom razvitku zemlje, a u doba aneksione krize pokazalo se takode da postoje ce uskotra cne zeljeznice nisu u stanju ni da zadovolje vojne potrebe. Zato su i mjerodavni austrougarski faktori, polaze ci od politike koja je imala za cilj konsolidovanje posjeda anektiranih pokrajina i osiguranje spoljnopoliti ckih interesa Monarhije na Balkanu, pridavali prvorazredan zna caj izgradnji novih normalnotra cnih zeljezni ckih linija u Bosni i Hercegovini. Uz vojne i spoljno-politi cke momente u toj su politici posebno mjesto imali speci cni privredni interesi Austrije i Ugarske. Ponovna izgradnja sistema visoke carinske za stite u Evropi po cetkom 20. stolje ca izazvala je, kao sto je dobro poznato, zna cajne reperkusije na privredne prilike u Monarhiji. Te sko ce u plasmanu robe na inostrana tr zi sta (naro cito gubitak velikog dijela tradicionalnog tr zi sta za industrijsku robu na Balkanu) i nedovoljnost unutra snjeg tr zi sta u Austriji i Ugarskoj da kompenzira gubitak izvoza, doprinijeli su daljem porastu privrednog zna caja Bosne i Hercegovine. Poja cano interesovanje privrednih krugova obiju dr zava Monarhije za Bosnu uticalo je na porast rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bosanskohercegova cku upravu. Tako je porast zna caja Bosne i Hercegovine za madarsku privredu igrao odredenu ulogu da je Wekerleova ugarska vlada povodom diskusije o aneksiji 1908. godine postavila historijsko-pravne revandikacije na ove pokrajine i ponovo je poku sala da armi se svoje pretenzije
39) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 21.9.1900. HHStA PA XL Interna, Kart. 299.

174

1909. godine prilikom diskusije o nacrtu bosanskohercegova ckog zemaljskog ustava.40) Austro-ugarske privredne suprotnosti u Bosni i Hercegovini koje zno svoju politi cku dimensu sve vi se rasle, dobijale su, medutim, nu ziju i morale su se cesto s mukom razrje savati na politi ckom polju. Takva situacija uticala je i na aktualiziranje kombinacija o izmjeni dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine, sto je bilo usko povezano sa planovima za rje savanje tada goru ceg jugoslovenskog pitanja. Medutim, zbog nepomirljivosti austrijskih i madarskih gledi sta u pogledu polo zaja ovih pokrajina zadr zan je status quo do propasti Monarhije. Kako za Austriju tako i za Ugarsku pitanje uticaja u Bosni i Hercegovini imalo je tako veliki zna caj da je denitivno rje senje bosanskog pitanja u Monarhiji bilo nemogu ce. Za obje dr zave Monarhije posjed Bosne i Hercegovine predstavljao je klju cnu poziciju za pristup dalmatinskoj obali i Jadranskom moru, te uop ste za politi cku i privrednu prevlast na Balkanu. Uz to Bosna i Hercegovina je bila tr zi ste cija je apsorpciona mo c bila u porastu. Problem podjele interesnih sfera, koji je pred Prvi svjetski rat naba cen u toku pregovora o gradnji zeljezni cke mre ze u Bosni i Hercegovini, odnosi se isklju civo na gradenje novih zeljezni ckih pruga za koje je Austrija odnosno Ugarska imala svoj specijalni interes. Pitanje izgradnje novih, odnosno normalizacije postoje cih zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat predstavljalo je posebno poglavlje u austrougarskoj konkurentskoj borbi. S njim su bili naju ze povezani i ostali problemi zeljezni cke saobra cajne i tarifne politike.41) Austrija i njeni privrednici bili su posebno zainteresovani za korekciju po njih nepovoljnih odnosa na ovom podru cju. Oni su insistirali na izgradnji novih zeljeznica koje bi prvenstveno produ zenjem linija od Banja Luke dolinom Vrbasa u pravcu Sarajeva i Mostara bolje povezivale Cisleithaniju sa Bosnom i Hercegovinom i Dalmacijom. Osim toga zahtjevali su otklanjanje te sko ca koje su Madari svojom saobra cajnom i tarifnom politikom pravili austrijskom robnom i putni ckom saobra caju sa Bosnom. Njihov cilj je bio da se odgovaraju com saobra cajnom politikom pove caju prednosti koje je, ina ce, imala Austrija u pogledu op stih mogu cnosti razvitka privrednih odnosa sa Bosnom i Hercegovinom. S druge strane, Madari su nastojali da bosanski promet
40) Protokoll des Gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908, HHStA, PA XL Interna, Kart. 307; Wekerle Buri anu 12.7.1909. (prepis), HHStA, PA I, Kart. 638, Kabinett des Ministers VIIIc 12/1 Nr 422. 41) Vidi S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592-611; Friedrich L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Herzegovina, u: Archiv f ur Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123; Paul M e c h t l e r, Dalmatien und die o sterreichische Eisenbahnpolitik, MOSTA 23, 1970, 190-198.

175

bude i dalje sto vi se usmjeren na Budimpe stu i preko Budimpe ste i da uspostavljanjem normalnotra cne zeljezni cke linije u dolini Bosne takvu saobra cajnu orijentaciju poja caju. Kona cno formulisanje velikog bh. zeljezni ckog programa po cetkom novembra 1912. bilo je pra ceno i potpisivanjem novih tarifnih sporazuma. Kao i program izgradnje zeljeznica, ti tarifni sporazumi bili su rezultat kompromisa razli citih interesa. Pri tome su uz specijalne cki interesi austrijske i ugarske interese uzeti u obzir i odredeni zajedni Monarhije, odnosno njene bh. uprave, kao i izvjesni zahtjevi zemaljskog sabora, koji je izra zavao te znje doma ceg gradanstva. Programom je bilo predvideno da se uspostave dvije normalnotra cne linije, i to od Samca na u s cu Bosne u Savu do Sarajeva, i linija od Banja Luke, preko Jajca, Bugojna i Rame do Mostara. Program je takode obuhvatao normalizaciju pruge Doboj-Tuzla, izgradnju normalne pruge Tuzla Br cko, s ogrankom prema Bijeljini i Ra ci, i uskotra cne pruge Bugojno Ar zano kao spoj s prugom za Split. Tro skovi realizacije ovog zama snog programa iznosili su 270 miliona kruna, od cega je trebalo da Austrija i Ugarska po kvotnom klju cu (63,6 : 36,4%) snose 2/3, a Bosna i Hercegovina jednu tre cinu tro skova. Posebno samo na teret zemlje trebalo je da se izgradi normalna pruga od Bosanskog Novog do Biha ca.42) Finansijsko u ce s ce obiju dr zava Monarhije moglo je u stvari predstavljati samo indirektnu kompenzaciju za raniju izgradnju strate skih pruga i za druga nansijska potra zivanja (npr. neodgovaraju cu od stetu za gubitak carinskih prihoda) Bosne i Hercegovine prema Monarhiji. Ostvarenje ovog programa, za koga su bila ve c osigurana i nansijska sredstva, omelo je izbijanje Prvog svjetskog rata.
(Pregled 2-3, 1991, str. 191-240, i na njema ckom u Eisenbahnbau und Kapitalinteressen in den Beziehungen der osterreichischen mit den s udslawischen L andern, Verlag der Osterreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien 1993, str. 143-147)

42)

H a u p t m a n n, Financiranje, 120-139.

176

 POKUSAJI STVARANJA POLITICKOG SAVEZA IZMEDU VODSTVA SRPSKOG I MUSLIMANSKOG AUTONOMNOG POKRETA U BOSNI I HERCEGOVINI

Donedavno su u na soj istoriograji bez ikakve rezerve prihvatani podaci Osmana Nuri-Had zi ca da je 1902. godine na sastanku u Slavonskom Brodu izmedu prvaka muslimanskog i srpskog autonomnog pokreta sklopljen pismeni ugovor o politi ckoj saradnji, u kome je utvrden na cin rada i formulisani zajedni cki politi cki ciljevi oba pokreta u pogledu unutra snjeg uredenja i dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine. Original ugovora su navodno potpisali sa muslimanske strane Ali-beg Firdus i Bakir-beg Tuzli c, a sa srpske Gligorije Jeftanovi c i Vojislav Sola. Po O. Nuri-Had zi cu, do potpisivanja ugovora je do slo nakon sto je turska vlada, preko svog poslanika u Bukure stu, savjetovala muslimanskim vodama da rade sporazumno sa Srbima, kako bi njihova akcija za o cuvanje sultanova suvereniteta u okupiranoj zemlji bila ja ca i uspje snija.1) Kod O.Nuri-Had zi ca, kao i u jednom dijelu literature, ukazano je i na razlike u pogledu krajnjih politi ckih ciljeva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta. Pri tome se s pravom podvla ci da je politi cka autonomija zemlje uz o cuvanje sultanovog suvereniteta za srpsku opoziciju bila samo etapa na putu priklju cenja Bosne i Hercegovine Srbiji.2) Medutim, Ugovoru je skoro op cenito pridavana velika va znost u unutra snjem politi ckom razvitku Bosne i Hercegovine po cetkom XX stolje ca, jer se na njega gledalo kao i na politi cku platformu zajedni cke srpsko-muslimanske akcije, koje su se obje strane dr zale sve do iza aneksije.
1) O. N u r i-H a d zi c je donio i tekst koji ukratko reprodukuje 25 paragrafa navodnog ugovora. Borba Muslimana za versku i vakufsko-mearifsku autonomiju u knjizi: V. Skari c, O. Nuri-Had zi c, N. Stojanovi c, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, edicija Srpski narod u XIX veku, knj. XV, Beograd (bez oznake datuma), str. 95-97. Knjiga je objavljena 1938, a pisana je bez nau cnog aparata. 2) O. N u r i - H a d zi c, op. cit. str. 94; up. A. M a l b a s a, Hrvatski i srpski nacionalni problem u Bosni za vrijeme re zima Benjamina K allaya, Osijek (bez oznake datuma),str. 60. Knjiga je objavljena 1940; M. H a d zijahi c, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974. str. 161, 176.

177

Tako je sklapanje srpsko -muslimanskog Ugovora iz 1902. godine svrstavano u red zna cajnijih politi ckih dogadaja u doba austrougarske uprave. Uz to je ponekad bila prisutna i tendencija da se posebno akcentiraju oni dijelovi teksta Ugovora, u kojima se Muslimani ozna cuju kao Srbi muslimanske vjere, narodni jezik naziva samo srpskim jecivo upotreba cirilice kao zvani cnog pisma. Pri zikom i predvida isklju tome se gubilo iz vida da je i sam O. Nuri-Had zi c konstatovao da je sirokim muslimanskim masama bilo strano i nepoznato srpsko ili hrvatsko ime kao oznaka njihove plemenske, t.j. nacionalne, pripadnosti, za razliku od odredenih pojava deklarisanja za hrvatstvo, odnosno srpstvo u redovima malobrojne evropski obrazovane muslimanske inteligencije.3) Pojava zbirke dokumenata iz arhivskih fondova austrougarske uprave za Bosnu i Hercegovinu, koju je 1967. godine objavio F. Hauptmann,4) pru zila je mogu cnost da se pride dubljoj i svestranijoj obradi pokreta Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju, kao i prilika u kojima je on djelovao. U objavljenoj gradi nalazi se i znatan broj dokumenata koji bacaju novo svjetlo na muslimansko-srpske odnose u tom periodu, pa i na pitanje sklapanja politi ckog saveza izmedu srpske i muslimanske opozicije. U predgovoru pomenute zbirke, koji sam za sebe predstavlja zna cajnu raspravu o problematici muslimanskog autonomnog pokreta, F. Hauptmann je ukratko tretirao i pitanje zajedni cke muslimansko-srpske politi cke akcije - sloge. On je do sao do zaklju cka da 1902. godine problem sloge ... ... nije dobio cvrsto pismeno rje senje, te jo s izrazio mi sljenje da podatak O. Nuri-Had zi ca o sklapanju srpsko-muslimanskog sporazuma 1902. godine, sude ci po nekim elementima - spada u kasnije razdoblje.5) Medutim, i nakon pojave Hauptmannove zbirke pojedini autori i dalje pi su o srpsko-muslimanskom ugovoru iz 1902. odnosno 1901. gocinjenici. dine kao neosporno utvrdenoj Ne obaziru ci se na objavljenu gradu niti na Hauptmannovo mi sljenje o sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora, V. Bogi cevi c je, pozivaju ci se na izvjestan broj austrougarskih dokumenata, dao prikaz odnosa Muslimana i Srba u borbi za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine, s te zi stem na njihovoj saradnji prilikom proslave dana sultanova
O. N u r i - H a d zi c, op. cit. str. 94-95. Borba Muslimana Bosne i Hercegovine za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. Sabrao i uredio Ferdo H a u p t m a n n. Izd. Arhiv cavanje politi ckih, kulturnih SR Bosne i Hercegovine. Grada za prou i socijalno-ekonomskih pitanja iz pro slosti Bosne i Hercegovine (XIX I XX vijek), Tom III, Sarajevo 1967, str. 674. (u daljem tekstu: Borba Muslimana). 5) Ibidem str. 32.
4) 3)

178

stupanja na presto.6) Prema V. Bogi cevi cu izlazi da je tajni ugovor o cen na politi ckoj saradnji izmedu muslimanske i srpske opozicije prihva sastanku u Kiseljaku i sklopljen ve c u ljeto 1901. Mada ne spominje potpisnike Ugovora niti sastanak u Slavonskom Brodu 1902. godine, autor donosi njegove odlomske citiraju ci zapravo O. Nuri Had zi ca, iako se na njega ne poziva nego na knjigu N. Stojanovi ca, Bosanska kriza (Sarajevo, 1958. str. 15).7) I H. Kapid zi c je, raspravljaju ci o dr zavnopravnom polo zaju Bosne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave, spomenuo da je u toku borbe za crkveno- skolsku autonomiju Srba i vakufsko-mearifsku autocki politi cki program (1902.). nomiju Muslimana izgraden ....i zajedni On je, pozivaju cu se na V. Corovi ca (Politi cke prilike u Bosni i Hercegovini, Beograd, 1939. str. 39) i O. Nuri-Had zi ca, istakao kako je taj program politi cke autonomije prihva cen od ogromne ve cine Srba i Muslimana. Kapid zi c je dalje u bilje sci ukazao da O. Nuri - Had zi c zna i za ugovor koji su potpisali Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzli c, Gli8) gorije Jeftanovi c i Vojislav Sola. Takode M.Gross se oslanja na O Nuri-Had zi ca kada konstatuje da je 1902. sklopljen pismeni ugovor ce izbrisati tek o saradnji izmedu srpskih i muslimanskih prvaka koji postaneksiono razdoblje.9) U Istoriji Jugoslavije autor M.Ekme ci c nije siguran da li je tajni sporazum u Slavonskom Brodu sklopljen 1902. ili pak 1901. godine,
6) V. B o g i cevi c, D zulusi-humajun hazreti seri (Prilog borbi Muslimana i Srba za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine), Godi snjak Dru stva istori cara BiH, XVII, Sarajevo 1969, str. 315-340. 7) V. B o g i cevi c, op. cit. str. 333-334, napomena 45. N. Stojanovi c je u svojoj knjizi ozna cio 1902. godinu kao godinu u kojoj je ostvaren sporazum izmedu voda srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta i citirao tekst Ugovora izri cito nazna civ si da ga preuzima od Osmana cevi cu Nuri-Had zi ca (op. cit. str. 15-16, napomena 1). Pri navodenju Bogi se potkrala i gre ska koja mijenja smisao teksta. Tako kod njega stoji: Srbi pravoslavne vjere i Muslimani obavezuju se ...., dok kod O. NuriHad zi ca i N. Stojanovi ca glasi: Srbi pravoslavne i muslimanske vere obavezuju se ..... 8) H. K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina za vrijeme austrougarske uprave (Dr zavno pravni odnosi), Prilozi instituta za istoriju radni ckog pokreta u Sarajevu 4/1968, str. 66. I V. Corovi c na pomenutom mjestu pi se o ugovoru odnosno programu i citira tekst ( 1), o cigledno prema O. Nuri-Had zi cu, iako to ne navodi, jer se radi o kratkom pregledu pisanom bez nau cnog aparata, koji je objavljen godinu dana po izlasku NuriHad zi ceva rada. 9) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878-1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 21. Uporedi tekst istog autora u knjizi Povijest hrvatskog naroda g. 1860-1914, izd. Skolska knjiga, Zagreb 1968, str. 196.

179

ali je dao decidiranu ocjenu da je njime u cinjen poku saj da se uz pomo c Turske srpskom i muslimanskom pokretu da politi cki karakter i da se ranije neprijateljske struje, deklari su ci se jedinstvenim srpskim nacionalnim pokretom ujedine u zahtevu za vra canje sultanove vlasti uz osiguranje autonomije Bosne. Ekme ci c je, ina ce, prethodno istakao da opredjeljivanje za srpsku odnosno hrvatsku nacionalnu ideju, koje je zahvatilo muslimansko intelektualno i politi cko vodstvo, nije uhvatilo dubljeg korena u obi cnom muslimanskom narodu, koji je vezan za religiju i islamsku kulturu, kao i tursku politi cku tradiciju na Balkanskom poluostrvu.10) I M. Had zijahi c bez rezerve prihvata podatke O. Nuri-Had zi ca o sklapanju srpsko-muslimanskog ugovora 1902. godine. Njegovo postojanje on nastoji potkrijepiti i citiranjem pisma dr Emila Gavrila od 17/30.septembra 1901, u kome Gavrila pi se da je ugovor ve c usmeno primljen i da ce ga u najve coj povjerljivosti potpisati po dvojica najuglednijih s jedne i druge strane.11) Isti argument upotrebljava i M. Imamovi c, koji istina smatra da se sklapanje ugovora u Slavonskom Brodu 1902. godine odigralo pod dosta nejasnim okolnostima. Ovaj autor je donio i sire izvode iz Nacrta ugovora, koji je izbio u javnost 1901. godine, tretiraju ci ga kao ve c perfektuiran sporazum.12) M. Had zijahi c i M. Imamovi c su ukazali da tekst sporazuma poti ce od Srba i ozna cili, Imamovi c sa izvjesnom rezervom, dr Emila Gavrila kao njegovog autora. Mada smatraju da se sa srpske strane nastojalo da se savezu sa Muslimanima da nacionalni smisao, oba su autora saglasna da je to bilo daleko od muslimanskih prvaka i naroda i da je pomenuti savez imao samo takti cko-politi cko zna cenje. c, koji je u svojim Za razliku od naprijed navedenih autora N. Sehi radovima obradivao i pitanje saradnje izmedu vodstva muslimanskog i
10) irkovi S. C c, I. B o zi c, M. E k m e ci c, V. D e d i j e r, Istorija Jugoslavije, izd. Prosveta, Beograd 1972, str. 326. 11) M. H a d zijahi c, op. cit. str. 175-177. 12) M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 124-127. Autor je koristio Nacrt Ugovora medu Srbima pravoslavne i muslimanske vjere u Bosni i Hercegovini iz neobjavljenih memoara Ademage Me si ca, I knjiga, str. 291-294, koji se cuvaju u biblioteci Muslimanskog pokopnog cu dru stva Bakije u Sarajevu. Isti Nacrt donosi in extenso i L. Dakovi rukopisu svoje disertacije Formiranje politi ckih stranaka kod bosanskohercegova ckih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, Prilog 9, str. 333-336. On je to u cinio, kako mi je autor saop stio, na osnovu primjerka Nacrta koji se nalazi u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Napretkova kulturno-istorijska zbirka, Fasc. 3, Nr 27. Mada je i ovaj primjerak Nacrta nepotpisan, Dakovi c je na svom prepisu ozna cio da je ugovor potpisan u Slavonskom Brodu 1902. godine i stavio na njega potpise A. Firdusa, B. Tuzli ca, G. Jeftanovi ca i V. Sole, pozivaju ci se na O. Nuri-Had zi ca.

180

srpskog autonomnog pokreta,13) smatra jo s uvijek spornim da li je Nacrt sporazuma iz 1901. godine bio podloga za stvarni sporazum, jer svi koji su pisali o tom sporazumu .... pozivali su se upravo na ovaj Njegov cevog uspjelog prikaza odnosa u muslimannacrt.14) Medutim, iz Sehi skom vodstvu posredno proizilazi da u razdoblju od 1899. do 1903. nije moglo do ci do zaklju cenja formalnog srpsko-muslimanskog politi ckog pakta. On i konstatuje da je manji broj muslimanskih prvaka zagovarao saradnju sa srpskim pokretom, dok ostali iz muslimanskog zavali protiv takve saradnje, ili su smatrali da ona vodstva ili su se izra mo ze do ci u obzir samo kao takti cki, ali ne i kao strate ski cilj muslimanskog pokreta.15) Politi cko dr zanje u tim godinama Ali-bega Firdu c, sa i Bakir-bega Tuzli ca, kako ga je prikazao Sehi cini isklju cenim da su ova dvojica muslimanskih prvaka mogli tada biti potpisnici srpskomuslimanskog sporazuma. * * * Bez pretenzije da ulazimo u cjelokupan kompleks odnosa izmedu muslimanskog i srpskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i vi sestruke aspekte njihove medusobne saradnje, poku sa cemo na osnovu objavljene grade i literature kao i na osnovu do sada nepoznatih austrougarskih dokumenata,16) da pobli ze osvijetlimo neke momente koji se odnose na pitanje sklapanja ugovora o muslimansko-srpskom savezu na platformi borbe za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine. Pri tome cemo se ograni citi na razdoblje od pojave pomenutih pokreta do 1903. godine, a te zi ste ce biti na rekonstrukciji odredenih relevantnih zno je napraviti i izvjestan osvrt dogadaja. Da bi se tome pristupilo nu na pitanje muslimansko-srpske politi cke saradnje u ranijim zbivanjima, a posebno na srpsku gradansku politiku na ovom podru cju. Te znja da se ostvari politi cka saradnja sa Muslimanima ima u srs iz pskoj gradanskoj politici u Bosni i Hercegovini svoju tradiciju jo predokupacionog doba. Poslije pojave Na certanija Ilije Gara sanina 1844. godine u programima tajnih srpskih organizacija, naro cito nakon
13) ehi N. S c, Pokret Muslimana za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju u svjetlu pregovora sa Zemaljskom vladom za Bosnu i Hercegovinu 1901. godine, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 9/1, 1973. 97-161; i s t i, Mjere Kalajevog re zima u Bosni i Hercegovini na suzbijanju autonomnog pokreta Muslimana, Godi snjak DI BiH, XX, Sarajevo 1974, str. 137-181. 14) Ibidem, str. 178, nap. 126. 15) Ibidem, 177. 16) Radi se prvenstveno o dokumentima koje je preminuli prof. dr Hamdija Kapid zi c snimio u Arhivu Bosne i Hercegovine u Sarajevu u cilju rada na Istoriji naroda Bosne i Hercegovine.

181

1862. godine, predvida se saradnja sa bosanskim Muslimanima u radu na pripremanju ustanka u Bosni i Hercegovini protiv Turske i njenom priklju cenju Srbiji. Za razliku od ranijeg doba, na bosanskohercegova cke Muslimane sve vi se se sa srpske strane gledalo kao na slovenski element koji je trebalo pridobiti za srpsko nacionalno-politi cke ciljeve, i to ne samo garancijama u pogledu njihovih obi caja i vjere nego i u pogledu o cuvanja zemlji snih posjeda begovata. Politika saradnje srpskih tajnih organizacija sa begovatom, koju je inaugurisala srpska vlada, a ciji su nosioci bili srpski sve stenici i trgovci u Bosni i Hercegovini, bila je u suprotnosti sa interesima i te znjama srpskog selja stva i nije mogla dobiti njegovu podr sku. Ipak ova politika je vodena i u toku ustanka 1875-1878, a osobito nakon stupanja Srbije u rat 1876. godicke akcije ne.17) Medutim, stvarni rezultati srpske nacionalne i politi medu bosanskohercegova ckim Muslimanima, sve do iza austrougarske okupacije, bili su vi se nego minimalni.18) Pristupaju ci okupaciji Bosne i Hercegovine Austro Ugarska je znala kakvu bi opasnost po njenu vladavinu u toj zemlji, i sire za njene interese na Balkanu, predstavljalo eventualno pribli zavanje Srba i Muslimana i uop ste jedinstveno nastupanje bosanskohercegova ckog stanovni stva na bazi neprijateljskog odnosa prema novoj vlasti. Zato je, polaze ci od postoje cih vjerskih, nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Bosni i Hercegovini, sef Careve vojne kancelarije general Beck izradio uo ci okupacije instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih trupa generala Josipa Filipovi ca u kojoj je razraden odnos nove vlasti prema stanovni stvu. Tako je Filipovi cu pored ostalog preporu ceno da dovede muslimane u bli zi kontakt sa katolicima i da naro cito sprije ci pribli zavanje ili savez muslimanskog s pravoslavnim stanovni stvom, koje treba da se najo strije nadzire s obzirom na eventualne, okupaciji neprijateljske aspiracije.19) Za vrijeme austrougarske vladavine nad Bosnom i Hercegovinom nacionalna politika okupacione uprave do zivljavala je odredene oscilacije i izvjesne promjene. Medutim, njen odnos prema srpsko-muslimanskom politi ckom savezu na opozicionoj osnovi ostao je neizmijenjen. Ona je u pojedinim akutnim momentima preduzimala sve da ga osujeti, iako u ono vrijeme nisu postojale politi cke, socijalne i kulturne pretpostavke
17) M. E k m e ci c, Nacionalna politika Srbije prema Bosni i Hercegovini i agrarno pitanje (1844-1875), Godi snjak DI BiH X, Sarajevo 1959, str. 197-219; i s t i, Ustanak u Bosni, Sarajevo, 1960, str. 4454, 141-142, 233-236. 260-262. 353-361. Za period prije 1844. Vidi V. S t o j a n cevi c, Da li je bilo politi cke akcije Srbije u Bosni za saninovog Na certanija, Istorijoslobodenje od turske vlasti pre Gara ski casopis XIX, Beograd 1972, str. 165-183. 18) Vidi M. H a d zijahi c, op. cit. str. 159-160. 19) H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, Sarajevo, 1958, str. 13.

182

koje bi omogu cile stvaranje takvog saveza na jednoj siroj i stabilnijoj osnovi. Svoje nezadovoljstvo sa austrougarskom okupacijom srpsko gradanstvo manifestovalo je saraduju ci u izvjesnoj mjeri sa Muslimanima, koji su pru zali otpor okupacionim trupama. Poslije okupacije postupci novih vlasti prema srpskim skolama i crkvenim op stinama, s ciljem da ove ustanove, koje su imale izvjesnu samoupravu za vrijeme turske vladavine, pot cine svom uticaju, izazivali su otpor srpskog gradanstva i vodili postepenom pribli zavanju Srba i Muslimana, koji su se te sko mirili sa okupacionim re zimom. Ovo je osobito dolazilo do izra zaja u istupanju protiv okupacionih vlasti u Mostaru pred ustanak 1882. godine. Protestuju ci protiv uvodenja vojnog zakona, kao zaja Bosne i Hercegovine priznatog Aprilpovrede medunarodnog polo skom konvencijom iz 1879. godine, srpska crkveno- skolska op stina u Mostaru, osporila je legitimnost austrougarske vlasti i javno je priznala sultanov suverenitet.20) Zanimljivo je da je jo s ranije u adresi sinova Bosne i Hercegovine upu cenoj 18. juna 1880. engleskom premijeru Gladstonu, koju je zapravo napisala i uputila jedna grupa mostarskih i sarajevskih Srba, uz zalbe na postupke okupacionih vlasti, tra zena intervencija Engleske i ostalih evropskih sila da Bosna i Hercegovina dobije autonomnu upravu.21) Ovaj zahtjev je predstavljao zaka snjeli eho onih akcija za autonomiju koje su vode ustanka u Bosni preduzimale da bi se suprotstavili austrougarskoj okupaciji. Autonomija je bila alternativno rje senje za koje su se oni izja snjavali u 1877. i 1878. godini, kada medunarodne okolnosti nisu pru zale izglede da se ostvari njihov program ujedinjenja sa Srbijom, a koga se oni u budu cnosti nisu odricali.22) U ustanku u isto cnoj Hercegovini 1882. ostvarena je prvi put saradnja izmedu sirih srpskih i muslimanskih masa na bazi zajedni ckog odnosa prema okupatorskom re zimu. Mada agrarno pitanje u doba ustanka nije postavljano u medusobnim odnosima Srba i Muslimana, ono je bilo prepreka koja nije dozvoljavala da se ostvari njihova ja ca 23) politi cka povezanost i da se ustanak pro siri na druge oblasti. Sami hercegova cki ustanici nisu imali nikakvog pisanog programa, pa su
H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, str. 65-84, 96-97. O nezadovoljstvu u zemlji prvih godina nakon okupacije i opoziciji Srba i Muslimana vidi i T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878-1918, str. 235 i dalje. 21) H. K a p i d zi c, Jedan dokument iz 1880. godine, Godi snjak DI BiH II, Sarajevo 1950, 257-265. 22) Vidi M. E k m e ci c, Ustanak u Bosni, str. 327-329, 343, 350-351, 355-357. 23) H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak, str. 329-333.
20)

183

ideju zajedni cke srpsko-muslimanske borbe protiv austrougarskih vlasti izra zavali na na cin koji je odgovarao nivou njihove ideolo ske svijesti. Oni su na sli zajedni cko geslo koje je glasilo: Za krst casni i vjeru cka emigracija u Srbiji bavila se Muhamedovu.24) Medutim hercegova mi slju da se formira zajedni cka ustani cka vlada i da ustanici istupe sa jednim politi ckim programom. Vojvoda Mi co Ljubibrati c, nastavljaju ci da djeluje u istom smislu kao i u doba ustanka 1875 - 1878, poru civao je ustani ckim vodama da osnuju narodnu vladu od deset petnes ljudi, i to pola Ri s cana a pola Muhamedanaca. Smatrao je da oni treba da tra ze da Svaba izade iz Ercegovine i Bosne .... da Bosna, Ercegovina i Novopazarski Sand zak postanu autonomna dr zava kojom ce upravljati sinovi Bosne, Ercegovine i Novopazarskog Sand zaka, a da se pla ca sultanu godi snji danak.25) Ovim je formulisan jedan program politi cke autonomije za Bosnu, Hercegovinu i Sand zak pod vrhovnom turskom vla s cu, oslanjaju ci se o cito na tradiciju autonomisti cke politike iz predokupacionog doba. Istovremeno je, medutim, bila prisutna i tendencija da se cijelom ustani ckom pokretu da srpsko nacionalno obilje zje.26) Medunarodna konstelacija u godinama nakon Berlinskog kongresa bila je takva da ustanak u Hercegovini nije mogao dobiti podr sku sa strane. U tom pogledu je od posebnog zna caja bila proaustrijska politika srpske vlade, koja je, - za razliku od dr zanja opozicionih krugova, sve do pada kralja Milana 1889. godine, vodena u duhu austro-srpske tajne konvencije iz 1881. godine. Poslije ostavke kralja Milana, za prvih radikalnih vlada poja cana je srpska nacionalna propaganda i interes za Bosnu i Hercegovinu. U Srbiji nalaze uto ci ste mnogi emigranti iz Bosne i Hercegovine, i to ne samo Srbi nego i Muslimani. Vlada je davala podr sku emigraciji da bi pomo cu nje bosanskohercegova cko pitanje dr zala otvorenim. Naro cito su Muslimani srda cno do cekivani u Beogradu, sto je posebno izazivalo revolt Austro-Ugarske. Jedna od najomiljenijih tema beogradskih listova bila je ujedinjenje pravoslavnih i muslimana protiv Austrije. U isto
24) V. S k a r i c, Ustanak 1882, u knjizi: Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, ed. Srpski narod u XIX veku, knj. XV, Beograd (1938), str. 19; H. K a p i d zi c, op. cit. str. 181-184. 25) H. K a p i d zi c, op. cit. str. 182. 26) Ovo je do slo do izra zaja u Proklamaciji bosanskohercegova ckih ustanika na Evropu objavljenoj u Ceni cevoj Borbi 6/18 aprila 1882, koju je prema mi sljenju H.Kapid zi ca vjerovatno izdao istaknuti voda iz ranijih ustanaka Aleksa Jak si c i ljudi koji su sa njim saradivali. U Prok lamaciji se izmedu ostalog ka ze: Sto vjekovi nisu mogli u ciniti, to je Austrija za tri godine za na se narodno izmirenje (u cinila) i uz to se jo s dodaje Sad i Hri s cani i Turci osje camo da smo Srbi kojijema je zajedno zivjeti i umrijeti. (H. K a p i d zi c, op. cit. str. 183.)

184

vrijeme Srbija je vodila i izrazito turkolsku politiku diktiranu u datoj medunarodnoj situaciji i interesima u Makedoniji i Staroj Srbiji.27) U srpskoj nacionalnoj propagandi, sve do aneksije 1908. godine, istican je turski sultan kao legitimni suveren nad Bosnom i Hercegovinom, a austrougarska okupacija tretirana je kao privremena. Ovo je otvaralo nadu da ce se bosanskohercegova cko pitanje mo ci u budu cnosti rije siti u smislu srpskih nacionalnih te znji, kada jednog dana ponovo dode na medunarodnu politi cku scenu. Imaju ci to u vidu i pravna nauka u Srbiji je sa svoje strane doprinosila argumentaciji teze da su Bosna i Hercegovina kako dr zavno, tako i medunarodno pravno za Austro-Ugarsku tudi oblasni dijelovi, koji su i poslije okupacije ostali turske provincije.28) Ovi stavovi su formulisani prije pojave srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju i bi ce od posebnog zna caja za njihove medusobne odnose. Ina ce, srpska nacionalna propaganda tretirala je Bosnu i Hercegovinu kao cisto srpske zemlje i po krvi i po jeziku. U skladu sa tradicijom koja se udoma cila u srpskoj nacionalnoj ideologiji, propagirano je da cijelo bosanskohercegova cko stanovni stvo pripada srpskom narodu koji je podijeljen na tri vjere. To je bio i odgovor na politiku bosanske posebnosti, gu senja nacionalnih sloboda i suzbijanja nacionalnih pokreta od strane K allayeva re zima. Ekskluzivno stanovi ste o srpskom nacionalnom karakteru Bosne i Hercegovine stampi i publicistici krajem XIX vizastupano je u srpskoj gradanskoj jeka kako van Bosne, u Srbiji, Vojvodini i Hrvatskoj, tako, koliko su to prilike dopu stale, i u njoj samoj.29) Medutim, sada se srpska nacionalna ideologija na tlu Bosne i Hercegovine sukobila i sa hrvatskom nacionalnom propagandom. Pri tome je prva bila u toliko u prednosti, sto je proces formiranja nacionalne svijesti kod pravoslavnog srpskog stanovni stva uglavnom bio zavr sen, dok je isti proces kod katoli ckog hrvatskog stanovni stva u Bosni bio tek u toku i odvijao se sa znatnim zaka snjenjem u poredenju sa susjednim zemljama gdje zive Hrvati. I hrvatska nacionalna propaganda u Bosni i Hercegovini nije u to vrijeme bila ni sta manje ekskluzivna od srpske. Naprotiv, u njoj je u posljednjoj deceniji XIX vijeka evidentan uticaj Frankove politi cke struje. Zastupana je teza o isklju civom hrvatskom
27) Sl. J o v a n o v i c, Vlada Aleksandra Obrenovi ca, knj. I, str. 125142, 362-404, knj. II, str. 35-38, Beograd 1934; up. A. M a l b a s a, op. cit.str. 52-60. 28) zavnopravni polo zaj BoG. G e r si c, Pogled na medunarodni i dr sne i Hercegovine i ostrva Kipra. Prema nau cnim ocenama predstavnika medunarodnopravne teorije, (Glas SKA XXXVII, Beograd 1893); vidi A. M a l b a s a op. cit. 55-57; M. I m a m o v i c, op. cit. str. 22-23. 29) Vidi A. M a l b a s a, op. cit. str. 46-60; T. K r u s e v a c, Listovi don Franje Mili cevi ca, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 9/1, Sarajevo, 1973, str. 351-352, M. I m a m o v i c, op. cit. str. 87-90.

185

karakteru Bosne i Hercegovine, u kojoj zivi jedinstveni hrvatski narod bez obzira na vjerske razlike. Kada je ova teza nai sla na zestoko protivljenje Srba, onda se utoliko upornije insistiralo na hrvatstvu Muslimana. Propagirano je, pozivaju ci se na argumente iz arsenala prava ske ideologije, pripajanje Bosne i Hercegovine Hrvatskoj i ujedinjenje hrvatskih zemalja u Monarhiji, a u duhu frankova cke politike poistovje civani su interesi Habzbur ske dinansije i Hrvata. Mada je i ova politika, zbog toga sto je bila protiv postoje ceg uredenja Monarhije, kao i zbog svoje netrpeljivosti i intrasigentnosti, izazivala odredeno nezadovoljstvo i re agovanje okupacionih vlasti, ona nije imala opozicioni karakter.30) Sta vi se, u doba ja canja srpskog nacionalnog pokreta K allay je do sao do zaklju cka da velikohrvatske te znje, makoliko, izgledale pretjerane, ne mogu, za razliku od velikosrpskih, postati opasnost za Monarhiju. Stoga je on u nekoliko navrata davao uputstva Zemaljskoj vladi kako je u interesu re zima da u Bosni i Hercegovini podupire hrvatstvo vis a vis srpstva, ali ne kruto i netakti cno da se nebi odgurnuli Srbi, a eventualno i Muslimani. K allay je ponavljao da pri tome misli samo na naklonost koju treba vlasti da pokazuju u svakoj prilici prema Hrvatima, ali koja se ne bi eklatantno manifestovala.31) Kraj stolje ca obilje zen je izvjesnim poletom hrvatskog nacionalnog pokreta, koji je omogu cen bio i popu stanjem pritiska re zima. Hrvatska nacionalna svijest ve c je bila obuhvatila doma ce gradsko katoli cko stanovni stvo - cinovni stvo, trgovce i zanatlije, pa je u vodstvu hrvatskog nacionalnog pokreta uz franjevce sve vi se dolazila do izra zaja i gradanska inteligencija. Medutim, tada se javila i sna zna klerikalna tendencija svjetovnog sve stenstva sa nadbiskupom Stadlerom na celu, koji je te zio da hrvatski nacionalni pokret pot cini svom isklju civom vodstvu i uticaju. To se podudaralo op cenito s ja canjem politi ckog klerikalizma u Austriji i jugoslovenskim zemljama Monarhije, a naro cito u Sloveniji. Stadlerova politika identikacije katoli canstva i hrvatstva bila je suprotna politici franjevaca i gradanske inteligencije koja je nastojala, stavljaju ci religiju u drugi plan, da za hrvatstvo pridobije Muslimane. Medutim, Stadlerova agresivna katoli cka propaganda i pojedina cni prozelitisti cki ispadi izazivali su veliko ogor cenje Muslimana i osudu Srba. Oni su bili vje sto kori steni u antihrvatskoj propagandi, koja je Stadlerovu djelatnost izjedna cavala sa cjelokupnom hrvatskom politikom i nacionalnom ideologijom.32)
30) Vidi T. K r u s e v a c, op. cit. str. 347 i dalje; M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini 1878-1914, Historijski zbornik XIXXX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje; i s t a, Povijest prava ske ideologije, Zagreb 1973, str. 324-325. 31) Borba Muslimana, dok. br.144, str. 342-344. 32) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 21 i dalje; i s t a, Povijest prava ske ideologije, str. 356-357; up. A. M a l b a s a, c, op. cit. str. 36-53, 79-100. op. cit. str. 67-73, L. D a k o v i

186

Bosanski Muslimani formirali su se vremenom u toku osmanlijske vladavine kao poseban slovenski etni cki individualitet sa sopstvenom feudalnom klasom.33) Ova klasa bila je u uslovima poznog osmanskog feudalizma dugo vremena nosilac ideje o svojevrsnoj autonomiji Bosne u okviru Turskog carstva. Klasno ograni cene na o cuvanje privilegija, u prvom redu vladaju cih slojeva muslimanskog stanovni stva, ove autonomisti cke te znje nisu mogle ra cunati na podr sku hri s canskog stvenom i politi ckom stanovni stva, koje se nalazilo u podredenom dru polo zaju.34) Pretrpiv si neuspjeh u svom otporu reformama koje je sprovodila Porta, muslimanska feudalna klasa u Bosni i Hercegovini bila je zala svoje ekonomske li sena ranije politi cke mo ci. Medutim, ona je zadr pozicije, koje je u osnovi sa cuvala i pod austrougarskom upravom. I pored toga okupacija 1878. zna cila je duboku prekretnicu u odnosima u dru stvu u Bosni i Hercegovini, a naro cito u zivotu Muslimana koji je bio sna zno pro zet uticajima islamske civilizacije i kulture. Okupacijom Bosna i Hercegovina dolazi pod vlast jedne evropske, eminentno katoli cke dr zave i Muslimani denitivno gube povla steni polo zaj. Izlo zeni uticaju poja canog razvitka robnonov canih odnosa i gurnuti na put kapitalisti ckog razvitka oni su se te ze snalazili od drugih, sto je bio i glavni uzrok njihovog masovnog iseljavanja u Tursku krajem XIX i po cetkom XX vijeka. U iseljavanju je najbrojnije u cestvovala muslimanska seoska sirotinja, ciji je slobodni selja cki posjed dolazio sve vi se pod udar robnonov canih odnosa i agrarne prenaseljenosti, kao i pauperizovani sitni zanatlije i trgovci.35) Nezadovoljstvo sa austrougarskom upravom postojalo je u svim slojevima muslimanskog stanovni stva. Okupaciona vlast nije uspjela da u begovatu stvori sire upori ste i oslonac. Ni politika interkonfesionalnog bo snja stva, koju je vodio K allayev re zim, nije dobila podr sku najve ceg dijela begovata ni muslimanske car sije, a da se ne govori o reagovanju Srba i Hrvata. Bo snja stvo se ipak tada jo s javljalo kao izraz narodne posebnosti Muslimana.36)
33) Vidi B. Du r de v, O nekim istorijsko-etni ckim problemima u obradi turskog perioda, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 19751976, str. 285-286. 34) A. S u c e s k a, Elementi koji su uticali na posebnost Bosne u doba osmanlijsko-turske vladavine, Opredjeljenja, Sarajevo 4/1977, str. 7677; up. V. J o k a n o v i c, Elementi koji su kroz istoriju djelovali pozitivno i negativno na stvaranje bo snja stva kao nacionalnog pokreta, Pregled, Sarajevo, 9/1968, str. 241-251. 35) I. H a d zibegovi c, Migracije stanovni stva u Bosni i Hercegovini, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu, 11-12/1975-1976, str. 313316; M. I m a m o v i c, op. cit. str. 103-105. 36) M. I m a m o v i c, op. cit. str. 69-80.

187

* * * Pojava srpskog pokreta za crkveno- skolsku a zatim i muslimanskog za vakufsko-mearifsku autonomiju imala je eminentno politi cko zna cenje ve c samim tim sto su oba pokreta u uslovima apsolutisti ckog upravljanja zemljom tra zila maksimalno odstranjenje uplitanja vlasti u djelatnost vjerskih i s njima povezanih prosvjetnih institucija. Kod vode cih faktora oba pokreta bila je primjetna te znja da organi vjerskih zajednica dobiju sto sire kompetencije i obilje zja nacionalno-politi ckih organizacija. Osim toga zahtjevi muslimanskog pokreta za ja canjem vjerskih odnosa sa Carigradom bili su motivirani zeljom za u cvr s cenjem veza izmedu Bosne i Hercegovine i Otomanskog carstva i tangirali su problem suvereniteta nad okupiranom zemljom i njen medunarodnopravni status (pitanje men sure). Kako srpski tako i muslimanski pokret prelazio je uske okvire borbe za vjersko-prosvjetnu autonomiju usmjeravaju ci svoju aktivnost i u pravcu postizanja sirih politi ckih, dru stvenih i ekonomskih ciljeva. Sadr zaj i intenzitet ove vrste aktivnosti bio je razli cit u pojedinim fazama razvitka pomenutih pokreta, iz kojih ce u prvoj deceniji XX vijeka izrasti Muslimanska narodna organizacija i Srpska narodna organizacija. Medutim, ve c u prvim godinama po pojavi srpskog i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju predstavnici austrougarske vlasti ocjenjivali su da su religiozni motivi samo paravan iza kojeg se kriju prave aspiracije obiju opozicija, a stvarne uzroke opozicionarstva Srba i Muslimana vidjeli su u njihovom nezadovoljstvu sa stanjem koje je bilo stvoreno okupacijom.37) Te znja da se ostvari sporazum sa Muslimanima na platformi borbe za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine pojavljuje se sa srpske strane ubrzo nakon nestanka srpskog pokreta za crkveno- skolsku autonomiju. Tome su od ranije prethodila nastojanja srpskih kulturnih radnika da se u prvom redu muslimanska inteligencija pridobije cecima deklarisanje za srpsku nacionalnu ideju. Medutim, u svojim po muslimanske skolske omladine i drugih pojedinaca u srpskom smislu imalo je ne sto vi se uspjeha samo van Bosne i Hercegovine, medu muslimanskom emigracijom u Beogradu i Carigradu i polaznicima carigradskih skola. Tek vremenom, a naro cito poslije aneksije, kada je ina ce ckog nastupilo pogor sanje odnosa izmedu muslimanskog i srpskog politi vodstva, medu muslimanskom inteligencijom su do sle relativno ja ce do izra zaja prosrpske tendencije. Nasuprot tome, do po cetka XX stolje ca medu malobrojnim pripadnicima prve generacije evropski skolovanih Muslimana vi se je bilo onih koji su se izja snjavali za hrvatstvo. To
37) ehi Borba Muslimana, str. 29-30, dok. br.44, str. 156-157; N. S c, Pokret Muslimana, str. 124, 137, 138.

188

je posebno va zilo za prve univerzitetski obrazovane Muslimane koji su studirali u Be cu i Zagrebu. Najve ci dio evropski skolovanih Muslimana stupao je u dr zavnu slu zbu i dolazio u zavisan polo zaj prema vlastima. Situacija je bila takva da je vodstvo muslimanskog pokreta bilo upu ceno da tra zi pomo c Srba pri sastavljanju memoranduma i drugih akata, kao i u publicisti ckoj djelatnosti.38) Deklarisanje pojedinaca medu Muslimanima za srpsku odnosno hrvatsku nacionalnu ideju bilo je u nizu slu cajeva pra ceno izmjenama nacionalnopoliti cke orijentacije i prelaskom iz jednog tabora u drugi. Osim toga, muslimanska etni cka pripadnost pokazala se kao prevalentna u odnosu na srpstvo i hrvatstvo i kod onih malobrojnih Muslimana koji su se srpski odnosno hrvatski opredjeljivali. Pomenuto opredjeljivanje bilo je prvenstveno politi ckog karaktera i predstavljalo je speci cnu pojavu u razvitku bosanskohercegova ckih Muslimana.39) Sa pojavom pokreta za crkveno- skolsku autonomiju srpska gradanska politika u odnosu prema Muslimanima ulazi u novu fazu kako u pogledu sadr zaja tako i intenziteta svoje aktivnosti. Uskoro nakon povratka iz Be ca deputacije bosanskohercegova ckih Srba, koja je sa Gligorijem Jeftanovi cem na celu predala 7.decembra 1896. dvorskoj kancelariji tzv. Prvi carski memorandum sa zalbama i zeljama u pogledu crkveno- skolske autonomije, Zemaljska vlada upozorila je Zajedni cko ministarstvo nansija da Srbi u Sarajevu nastoje da za se pridobiju Muslimane i svim sredstvima se slu ze da se Muslimani pribli ze srpskom elementu.40) U tu svrhu sarajevski su Srbi unijeli u program priredbe svog pjeva ckog dru stva Sloga, odr zane 12.januara 1897. u dobrotvorne svrhe, i zivu sliku o polaganju kamena temeljca za staru pravoslavnu crkvu u Sarajevu, u kojoj se pojavljuje i Gazi Husref-beg pru zaju ci ruku Andriji Kraljevi cu. U izvje staju Vlade se konstatuje da je predstavi prisustvovalo preko 80 Muslimana, od toga dvije tre cine samo da bi vidilo Gazi Husref-bega. Dru stvo je navodno zaklju cilo da na slijede coj zabavi izvede i jedan turski pozori sni komad preveden na zemaljski jezik.41)
38) Vidi M. I m a m o v i c, op. cit. str. 124, 148, 174-176. O srpskim i hrvatskim tendencijama u razvitku Muslimana, M. H a d zijahi c, str. 156. i dalje; up: A. M a l b a s a, op. cit. str. 67-73, T. K r u s e v a c, Sarajevo, op. cit.str. 286. 39) M. H a d zijahi c, op. cit. str. 156 i dalje. 40) Zu dem kommt es noch, dass die hiesigen Orientalisch - Ortodoxen, seit ihrer R uckher aus Wien, die Mohamedaner f ur sich zu gewinnen und deren Ann aherung an das serbische Element mit allen Mitteln herbeizuf uhren trachten. Arhiv Bosne i Hercegovine (ABH), Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF), Pr BH 115/1897, Izvje staj Zemaljske vlade ZMF od 22.I 1897. 41) Ibidem

189

Gligorije Jeftanovi c i Risto D. Besarovi c, kao i drugi predstavnici sarajevskih Srba, manifestovali su svoju solidarnost sa Muslimanima na sjednici gradskog zastupstva krajem januara 1897, kada su svesrdno podr zali prijedlog Salih-age Bi cak ci ca da se op stinski statut i gradevinski red za Sarajevo prevedu na turski jezik i zamoli Zemaljska vlada da se sudske objave pi su i na turskom jeziku.42) Kako je vrlo mali broj Muslimana znao turski, zahtjevi u pogledu zvani cne upotrebe turskog jezika koji se javljaju tada, a prisutni su i docnije, imaju izrazito politi cko i opoziciono obilje zje. O cito je trebalo da se time istakne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu. Takode, kao reakcija na prilike pod austrougarskom okupacijom kod bosanskohercegova ckih Muslimana poja cala su se i proturska raspolo zenja. O tome je srpska politika vodila ra cuna, jer je to u datim okolnostima odgovaralo i njenim intencijama. Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu bila je informisana da su predstavnici srpske opozicije borave ci u Beogradu u septembru 1897. godine, povodom sve canog prenosa kostiju Vuka Karad zi ca iz Be ca, prihvatili ideju koja im je navodno tamo sugerisana da u zemlji otpo cnu agitaciju za politi cku autonomiju.43) Ova aktivnost do sla je do izra zaja ve c slijede ce, 1898. godine, u poku sajima predstavnika srpskog gradanstva da za zajedni cki rad u cilju postizanja politi cke autonomije za Bosnu i Hercegovinu pridobiju istaknute pojedince iz muslimanske car sije. Pojava srpskog pokreta za crkveno- skolsku autonomiju i nastojanje ze Muslimanima koincidira sa te skom ununjegovih voda da se pribli tra snjom krizom Otomanskog carstva (1895-1897), koja je izbila poslije jermenskih pokreta i turskih represalija, na sto se onda nadovezao ustanak na Kritu, a zatim i gr cko-turski rat. U po cetku krize izgledalo je da je do sao momenat raspada Turske, pa je Austro-Ugarska u toku 1896. godine razmatrala niz mjera radi osiguranja svojih interesa na Balkanu. U okviru toga spadaju i planovi za dalji vojni cki prodor u pravcu albanskog etni ckog podru cja, kao i plan o stvaranju autonomne Albanije pod austrougarskim protektoratom, pripreme za izgradnju strate skih zeljezni ckih pruga prema Kosovskoj Mitrovici i Boki Kotorskoj, te kona cno aktualiziranje u okviru Zajedni ckog ministarskog vije ca pitanja aneksije Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sand zaka, koje ce austrougarska diplomacija bezuspje sno pokrenuti u prolje ce 1897. godine u pregovorima sa Rusijom. Mada je tada
T. K r u s e v a c, Sarajevo, str. 293-294. Borba Muslimana, dok. br. 20, str. 116. Konferencija u Beogradu 1897, na kojoj je bilo stavljeno na tapet pitanje politi cke autonomije za Bosnu i Hercegovinu, spominje se i u aktu Zemaljske vlade upu cenom ZMF 3.VI 1907, ali se ni tu o njoj ni sta podrobnije ne ka ze. (ABH ZMF Pr BH 625/1907.).
43) 42)

190

do slo do austroruskog sporazuma o odr zanju status quo-a na Balkanu, a nakon toga i do izvjesnog smanjenja medunarodne zategnutosti, odnosi izmedu Austro-Ugarske i Rusije, koja je i dalje zadr zala te zi ste svog spoljnopoliti ckog anga zovanja na Dalekom Istoku, bili su i poslije 1897. godine optere ceni medusobnim nepovjerenjem i borbom za uticaj u balkanskim zemljama. Politika Srbije u doba krize u Turskoj bila je uzdr zljiva i oprezna. U te znji Gr cke za prisajedinjenjem Krita Srbija je vidjela ponavljanje primjera ujedinjenja Bugarske. Boje ci se da Austro-Ugarska sli cno ne postupi sa Bosnom i Hercegovinom, pa i Bugarska sa Makedonijom, ona je tada odlu cno bila protiv jednostranih izmjena berlinskog ugovora. Vojni cki nespremna za rat Srbija je, kao i ostale balkanske dr zave, morala voditi ra cuna o intencijama Rusije i Austro-Ugarske, koje su bile postigle saglasnost o tome da se ne otvara cjelokupno isto cno pitanje.44) Za razliku od lo sih odnosa sa Rusijom za neutralnih vlada nakon povratka kralja Milana u zemlju (9.I 1894.), naprednja cka vlada Stojana Novakovi ca (juni 1895 - decembar 1896), kao i prete zno radikalski kabinet Dorda Simi ca (decembar 1896 - oktobar 1897) vodili su izrazito prorusku politiku. Istupaju ci u odbranu integriteta Otomanskog carstva, Rusija je tada dobila dominantan politi cki uticaj u Carigradu, a njenim nastojanjem dolazi i do pribli zavanja Srbije, Bugarske i Crne Gore. Politika Novakovi ceve i Simi ceve vlade, koja je dala podstrek srpskom nacionalizmu i unutar Monarhije, izazivala je njeno nezadovoljstvo pa i uznemirenost.45) U to vrijeme naro cito je bila aktivna bosanska emigracija u Beogradu. Ona je izdala niz bro sura u kojima se napada okupacioni re zim u Bosni i Hercegovini, a pokrenula je 1896. i svoju publikaciju Bosansko-hercegova cki glasnik.46) Iniciranje akcije za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine u jesen 1897. de sava se u vrijeme kada su evropske velesile, odlu civ si se zima na ostru toku kritske krize za uvodenje potpuno autonomnog re vu pod samo nominalnim sultanovim suverenitetom, nakon zavr setka gr cko-turskog rata, nastojale da tu svoju odluku sprovedu u zivot i skinu s dnevnog reda sporno pitanje li cnosti guvernera Krita. Nakon ckog kralja, na taj podolaska gr ckog princa Dorda, sina istoimenog gr lo zaj u decembru 1898. uspostavljena je uz asistenciju medunarodnih
44) Vidi M. V o j v o d i c, Srbija i gr cko-turski rat, Istorijski casopis c, Srbija i TurXVIII, Beograd 1971, str. 491-520; up. V. D o r d e v i ska 1894-1897, Beograd 1928, str. 239 i dalje. 45) Sl. J o v a n o v i c, op. cit. knj. II, str. 122-146, 175-176, 185-205, 352. 46) M. I m a m o v i c, op. cit. str. 90, nap. 50; up. M. H a d zijahi c, op. cit. str. 167.

191

snaga autonomna organizacija na ostrvu,47) pa ce primjer Krita atraktivno djelovati na srpsku i muslimansku opoziciju u Bosni i Hercegovini i antiaustrijske snage izvan nje. Osim toga, pobjeda Turske u ratu sa Gr ckom u cinila je dubok utisak, naro cito na bosanskohercegova cke Muslimane.48) skolsku autonomiju bosanskohercegoVodstvo pokreta za crkveno- va ckih Srba naju ze je saradivalo sa vodama srpske Radikalne stranke u Vojvodini, a preko njih i sa srbijanskim radikalima i drugim faktorima u Srbiji. Vojvodanski kao i srbijanski radikali bili su antiaustrijski orijentisani i o cekivali su od carske Rusije odlu cuju cu podr sku u suzbijanju austrougarskog uticaja, a u budu cnosti i pomo c u ostvarenju srpskih nacionalnih i politi ckih te znji. Lider Radikalne stranke u Vojvodini dr Duro Krasojevi c ozna cen je u izvje staju austrougarskog poslanika u Beogradu Schiessla kao sastavlja c memoranduma bosanskih Srba podnesenog caru Franji Josipu I 1896. i duhovni voda deputacije koja je i sla u Be c. Advokat dr Emil Gavrila, jedan od radikalnih prvaka u Vojvodini, jo s je od pojave srpskog autonomnog pokreta odr zavao kontakte sa njegovim vodama. Tako su ugarske vlasti bile obavje stene da se Gavrila sastao u Beogradu 26. i 27. novembra 1897. sa Kostom Tau sanovi cem, jednim od voda srbijanskih radikala, i srpskim prvaci ma iz Bosne i Hercegovine Vojislavom Solom, Vladimirom Radovi cem i Kostom Kujund zi cem. Gavrila je sastavio i autonomni statut Srpske pravoslavne crkve u Bosni i Hercegovini,49) koji je predan K allayu sredinom 1898. godine. On je, zajedno sa dr Nikolom Durdevi cem, advokatom iz Slavonskog Broda i potpredsjednikom srpskog crkvenog Sabora, i docnije saradivao sa vodama srpske i muslimanske opozicije, te godinama slu zio kao veza izmedu Beograda i bosanskih opozicionara.50)
47) zbi na KriVidi B. B a b i c, Odred Crnogoraca u medunarodnoj slu tu (1897-1899), Istorijski zapisi, Titograd 1965, 1, str. 71-120, i s t i, Kandidatura vojvode Bo ze Petrovi ca za guvernera Krita 1897., Istorijski zapisi, 3/1966, str. 439-476. 48) Borba Muslimana, dok. br. 167, str. 393. 49) L. R a k i c, Radikalna stranka u Vojvodini (do po cetka XX veka), Novi Sad 1975, str. 158 nap. 196. i str. 159. 50) Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117, dok. br. 218, str. 451455. Gavrila jo s od 1895. godine salje u Srbiju izvje staje obavje stajne prirode. Za prvih 6 godina on je sam snosio tro skove svoje politi cke djelatnosti, ali je kasnije dobijao 500 dinara u zlatu mjese cno kao li cni honorar, 70 dinara mjese cno za kancelariju kao i nadokandu za efektivne tro skove (putovanja, po stu, knjige, novine i sl.). Fritz R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkri eges. Der Fall Jeftanovi c-Sola-Gavrila ,Ver oentlichungen des Reichsarchivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 98, str. 210-218. Rje senjem Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije od 14.V 1904.

192

Pitanje odnosa i veza Srbije sa opozicionim politi ckim pokretima u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom do sada je u istoriograji samo fragmentarno i prete zno marginalno tretirano, i u cjelini c o uticajima uzev si je neobradeno. Ova konstatacija vrijedi i kad je rije iz Crne Gore, Turske i na sih susjednih zemalja u Habsbur skoj monarhiji. Zato ovu problematiku doti cemo samo onoliko koliko je najneophodnije za na su temu i koliko nam to dopu staju pristupa cni podaci. Danas je npr. otvoreno pitanje kakvu su konkretnu podr sku pru zili zvani cni faktori Kraljevine Srbije prilikom pojave autonomnog pokreta bosanskohercegova ckih Srba 1896, a posebno kakav je bio odnos prema njemu nove srpske vlade sa Vladanom Dordevi cem na celu (11. oktobar 18978.juli 1900), koja je u spoljnoj politici bila izrazito austrolska. Znamo samo toliko da je tadanji srpski poslanik u Carigradu Stojan Novakovi c saradivao sa Emilom Gavrilom u njegovom nastojanju da zajedno sa deputacijom bosanskohercegova ckih Srba, izdejstvuje kod Vaseljenske patrijar sije (1898/1899) odobrenje nacrta statuta crkvene i skolske samouprave srpskog naroda u Bosni i Hercegovini.51) Poznato je takode ceva vlada prekinula sa nacionalnom politikom kakvu je da je Dordevi ranije vodio Novakovi cev i Simi cev kabinet. Pisanje stampe o Habsbur skoj monarhiji bilo je stavljeno pod strog nadzor i u njoj vi se nije bilo ni napisa o ujedinjenju srpstva niti o narodnom nezadovoljstvu u Bosni i Hercegovini. Pojedini listovi bili su i ugu seni, (Uskok, Hercegova cki Glasnik), a bosanskim izbjeglicama uskra cena je dalja dr zavna pomo c. Austro-Ugarska je bila vrlo zainteresovana za odr zanje re zima uspostavljenog 11.oktobra 1897. Stoga je zajedni cki ministar nansija i sef austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini, Benjamin K allay, izdejstvovao kod be cke Unionbanke da se Srbiji dodijeli zajam i tako spasi austrolski re zim, koji se na sao pred nansijskim bankrotstvom, kada mu je pod uticajem Rusije bilo zatvoreno francusko nov cano tr zi ste.52) Politika novog re zima u Srbiji bila je izlo zena zestokim napadima srpske stampe iz Novog Sada, Zagreba, Dubrovnika, koji su izgleda bili koordinirani sa Cetinja. Politi cki sukob izmedu srpske i crnogorske
godine dodijeljena je dr Emilu Gavrilu za narednih 6 godina suma od 12.000 dinara godi snje u zlatu za produ zenje njegove politi cke i propagandne djelatnosti u vezi sa srpskim opozicionim pokretom u Bosni, uz obavezu da srpskoj vladi podnosi izvje staje o radu. Vlada se obavezala da ce mu po isteku ugovora dati penziju. (L. R a k i c, op. cit. str. 263 nap. 66.). Medutim, i nakon isteka ugovora Gavrila je nastavio istu djelatnost u svojstvu pravnog savjetnika srpskog konzulata u Budimpe sti i za taj rad primao je honorar od 7.200 dinara godi snje. (Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82-83, Dok Nr 92, str. 166.). O vezama politi ckih krugova u Srbiji sa vodama srpske opozicije u Bosni i ulozi dr Emila Gavrila vidi i D. D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906-1911, Beograd 1962, str. 596. 51) Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 80, str. 82. 52) Sl. J o v a n o v i c, op. cit, knj. II str. 374-376.

193

vlade u periodu izmedu 1897. do 1900.53) reektovao se i u prekidu dotadanje crnogorsko-srbijanske saradnje na polju nacionalno-politi cke stvom propagande i prosvjetnog rada medu srpskim i drugim stanovni u krajevima pod turskom vla s cu.54) U isto vrijeme poja calo se je interesovanje Crne Gore za Bosnu i Hercegovinu. Imaju ci u vidu i svoje posebne dinasti cke i politi cke interese, knjaz Nikola i crnogorska diplomacija pokazali su znatno zanimanje za opoziciona kretanja u Bosni i Hercegovini. U takvoj spoljnopoliti ckoj konstelaciji vode i istaknuti pojedinci srpskog pokreta za crkveno- skolsku autonomiju otpo cinju 1898. godine, kako smo to ve c ranije spomenuli, sa poku sajima da pokrenu Muslimane za zajedni cku akciju s ciljem da se postigne politi cka autonomija za Bosnu i Hercegovinu. U tom pogledu, prema podacima do kojih su do sle austrougarske vlasti, u Sarajevu je po cetkom 1898. godine bio aktivan Gligorije Jeftanovi c, koji je nastojao u prvom redu pridobiti svog poslovnog prijatelja sarajevskog trgovca Salih-agu Bi cak ci ca, a u Mostaru su ideju autonomije propagirali Vladimir Radovi c, Vojislav Sola, Aleksa Santi c i dr.55) Prema jednom kondentskom izvje staju u 1898. godini stvar je bila do sla blizu do podpisa.Srbi su u toku pregovora odstupili od svog prvobitnog zahtjeva da guverner autonomne Bosne i Hercegovine bude pravoslavne vjere i u interesu jedinstvenog nastupa pristali da bude muslimanske vjere guverner a podguverner Srbin pravoslavni. Jedino su Srbi navodno zelili za guvernera Mehmed Ali-pa su Rizvanbegovi ca - Sto cevi ca, a za podguvernera Gligorija Jeftanovi ca. Informator je do ovih obavje stenja do sao iz razgovora sa Nikolom Ka sikovi cem, urednikom Bosanske vile, i popom Stjepom Trifkovi cem biv sim parohom iz Bla zuja kod Sarajeva, jednim od istaknutih voda srpskog pokreta za crkveno- skolsku autonomiju.56) Nije nam poznato ko je s muslimanske strane u cestvovao u tim pregovorima i kako su oni tekli, ali izgleda da je grupa oko mostarskog muftije Ali Fehmi ef. D zabi ca imala tada izvjesne veze sa Srbima.57) Medutim, na osnovu daljeg razvoja dogadaja
53) Ovaj sukob doveo je poslije ivanjdanskog atentata na kralja Milana 1899. i do prekida diplomatskih odnosa izmedu Srbije i Crne Gore. Vidi: Sl. J o v a n o v i c, op. cit. knj. II, str. 357-364; V. V i n a v e r, Ivandanjski teror i Crnogorci, Istorijski glasnik, Beograd 1-2/1958, str. 53-73. 54) N. R a znatovi c, Rad vlade Crne Gore i Srbije na postavljanju srpskih mitopolita u Prizrenu i Skoplju 1890-1902, Istorijski zapisi, 2/1965, str. 245-261. 55) Borba Muslimana, dok. br.20, str. 113-117. 56) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Condentenmeldung, Sarajevo 22.XI 1900. 57) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvje staj Zem. vlade ZMF 23.VII 1898, Pr BH 907/1901 Izvje staj Okru zne oblasti u Mostaru 15.VI 1901, Borba Muslimana, dok. Br.138, str. 334.

194

izgleda da je pretjerana tvrdnja u citiranom izvje staju kako su ti pregovori bili dovedeni blizu do podpisa. I 1901. godine u kombinacijama oko autonomnog uredenja Bosne i Hercegovine spominjalo se je ponovo ime Mehmed Ali-pa se Rizvanbegovi ca kao kandidata za polo zaj guvernera.58) Planiranoj kandidaturi Mehmed Ali-pa se Rizvanbegovi ca suprotstavio se crnogorski knjaz Nikola koji je preporu civao svoga sina, princa prijestolonasljednika Danila kao kandidata za polo zaj guvernera budu ce autonomne Bosne i Hercegovine.59) Ovo je bilo analogno kandidaturi gr ckog princa Dorda za guvernera Krita i u perspektivi trebalo je da vodi tome da se Bosna i Hercegovina i Crna Gora nadu pod vla s cu jednog vladara. Zato je knjaz Nikola, koji je bio protivan da se pripadnici ku ce Petrovi ca pojave kao kandidati velesila za polo zaj guvernera Krita, sam preporu civao 1898. godine bosanskim opozicionarima crnogorskog prijestolonasljednika za potencijalnog guvernera Bosne i Hercegovine.60)
Mehmed Ali-pa sa Rizvanbegovi c (1849-1901?) bio je sin hercegova ckog vezira Ali-pa se Rizvanbegovi ca. Poslije pohoda Omer-pa se Latasa na Bosnu i pogibije oca odselio se s porodicom u Tursku i tamo je ostao do kraja zivota. Kao osmanlijski ocir borio se protiv ustanika u Hercegovini i u cestvovao je u bici kod Plevne. Mehmed Ali-pa sa bio je ogor ceni neprijatelj Austrije i jedan od prvih bosanskih Muslimana koji se deklarisao kao Srbin. (M. H a d zijahi c, op. cit. str. 164-167). Po cetkom osamdesetih godina on je bio zapa zen po srpski intoniranom ckim govoru na Cetinju i postao je popularan medu bosanskohercegova Srbima. Imao je posjed na Buni kod Mostara, tamo je cesto dolazio i bio vrlo rado priman od strane mostarskih Srba. (ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Prepis izvje staja Jeftomira Zahari ca, kotarskog predstojnika u Bugojnu, Okru znom predstojniku 30.VII 1901. Okru zni predstojnik Mihajlo Rukavina K allayu, Travnik 3.VIII 1901.). 59) Tu njihovu slogu (srpsko-muslimansku, primjedba D z.J.) prije dvije godine, koja se je blizu u cinila bila, pokvario je govor knjaza Nikole Mehmed ef. Spahi cu u kojem je rekao: sta ce vam musliman eto vam mog sina. ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Condentenmeldung, Sarajevo 22.XI 1900. O tome i Pr BH 886/1898 Izvje staj Zem. vlade ZMF od 23.VII 1898, i kao napomena 51. 60) To se ina ce uklapalo u njegove sire dinasti cke planove na Balkanu. Tu najprije spada poku saj knjaza Nikole da preko svoje k cerke Stane na ruskom dvoru izdejstvuje da ruski car prihvati 1895. godine kandidaturu njegovog drugog sina, princa Mirka, na bugarski prijesto. Kad mu to nije po slo za rukom knjaz Nikola je 1896. godine bezuspje sno nudio Mirka za adutanta sultanu Abdul Hamidu II. U narednoj godini primjetna je njegova zelja da velesile Mirku ponude polo zaj guvernera Makedonije ili neko drugo visoko mjesto u evropskoj Turskoj odnosno na Balkanu. (B. B a b i c, Kandidatura vojvode Bo ze Petrovi ca za guvernera Krita 1897. godine, str. 457-458, 471-473). Na Cetinjskom dvoru pojavila se docnije i izvjesna nada da ce srpska kruna do ci u ruke Petrovi ca. Ovo je do slo do izra zaja 1902. godine, nakon zenidbe princa Mirka sa Natalijom Konstantinovi c, rodakom kralja Aleksandra.
58)

195

Medutim, ovaj poku saj knjaza Nikole da preko Mehmeda Spahi ca zainteresuje Muslimane za svog sina izazvao je negativnu reakciju. Mehmed Spahi c iz Mostara, koji je kao jedan od prvih srpski orijentisanih Muslimana boravio izvjesno vrijeme kao emigrant u Beogradu, uskoro je po odlasku sa Cetinja promijenio politi cki tabor i jedno vrijeme stavio se u slu zbu vlade. Spahi c, koji se ina ce pokazao kao nestalan i prevrtljiv otkrio je vlastima i javnosti pretenzije crnogorskog knjaza koje su kod Muslimana izazvale zbunjenost i nepovjerenje prema savezu sa Srbima.61) Antisrpska istupanja M. Spahi ca, a u vezi s njima i clanci koje je pisao Osman Nuri Had zi c protiv muslimansko-srpske saradnje u Hrvatskom pravu izazvale su, prema izvje staju Zemaljske vlade naro citi utisak ne samo u Mostaru nego i u Sarajevu, te doveli do zahladenja u odnosima izmedu Srba i muslimanske mostarske omladine.62)
61) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvje staj Zemaljske vlade ZMF 23.VII 1898; kao napomena 51. M. Spahi c je u mostarskom Osvitu, listu prava ske orijentacije koji je uredivao i izdavao don Franjo Mili cevi c, u brojevima od 1.IX i 12. X 1898. objavio napise pod naslovom Historija moga srbovanja. U njima on napada srpsku nacionalnu ideologiju kao neodvojivu od pravoslavlja i neprihvatljivu za Muslimane. Spahi c je svoju srpsku nacionalnu orijentaciju zamijenio hrvatskom kojoj takode nije ostao dosljedan (M. H a d zijahi c, op. cit. str. 82, 164, 167, 197). Mada je bio i c se pokazao kao materijalno nagradivan za svoje usluge vlastima, Spahi nepouzdan, pa je K allay 7. VI 1900. naredio da Zemaljska vlada odnosno njen obavje stajni biro prekine direktne kontakte sa Spahi cem zbog njegove dvostruke igre. (ABH ZMF BH 624/1900, koncept). Medutim, preko Okru zne oblasti u Mostaru Vlada je nastojala i dalje da Spahi cevu aktivnost usmjerava u svom interesu, ali je on nastavio sa svojim neodmjerenim i kontradiktornim postupcima. (Borba Muslimana, dok. br. 74, str. 219, dok. br. 78, str. 226. i dok. br. 177, str. 405). 62) Clanci Osmana Nuri-Had zi ca objavljeni su u Hrvatskom pravu Nr.788-790 pod naslovom Srpsko muhamedanska sloga (ABH ZMF Pr BH 886/1898. Izvje staj Zem. vlade ZMF 23. VII 1898.) O. Nuri-Had zi c, pisac u ovom radu cesto citiranog djela, bio je kao sto je poznato cinovnik Zemaljske vlade i aktivni protivnik muslimanskog opozicionog pokreta. On je u ljeto 1900. slao i pismene izvje staje Vladi o prilikama u muslimanskom pokretu. (Pr BH 1012/1900. Izvje staj Zem.vlade ZMF od 16.VIII 1900, prilozi: pisma O. Nuri-Had zi ca od 2. i 4.avgusta 1900.). K allay je u oktobru 1900. godine odobrio da se O. Nuri-Had zi cu isplati iz dispozicionog fonda nov cana potpora u iznosu od 500 forinti. Prijedlog za to potekao je od okru znog predstojnika u Mostaru Pitnera i bio je podr zan od strane civilnog adlatusa Kutschere. U pismu K allayu Kutschera isti ce da je Nuri-Had zi c u cinio vrlo mnogo usluga i da ubudu ce obe cava da ce biti vjeran oslonac Vlade. (Priv. Reg. 230/1900 Kutschera K allayu 8. X 1900, K allay Kutscheri 20. X 1900). O. Nuri-Had zi c je bio hrvatski nacionalno orijentisan, ali se pri kraju austrougarske uprave opredijelio za srpsku nacionalnu orijentaciju.

196

Krajem 1898. i po cetkom 1899. godine austrougarske vlasti su bile obavje stene da je u Sarajevu Gligorije Jeftanovi c sa svojim prijateljima nastavio, i ako bez uspjeha, sa poku sajima da kontaktiraju ci sa Salih-agom Bi cak ci cem, Ahmed-agom Hendom, Omerom U zi caninom i Ahmedom Svrzom pridobije Muslimane za solidarni nastup i saradnju sa Srbima.63) O tome je Jeftanovi c pregovarao za svog boravka u Carigradu i sa nekim uglednim muslimanskim emigrantima, kao i o eventualnoj akciji kod Porte za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine. Tom prilikom on je izra zavao saglasnost s tim da guverner autonomne Bosne bude neki vezir islamske vjere. Ina ce, stanovi ste Crne Gore, koje je u povjerljivim razgovorima zastupao njen poslanik na Porti Mitar Baki c krajem 1898. godine, bilo je da je pitanje politi cke autonomije Bosne i Hercegovine najbolje pokrenuti 1899. godine, prilikom o cekivanog kongresa evropskih velesila za razoru zanje i zahtijevati da zemlja dobije autonomiju pod vazalstvom jedne od evropskih velikih sila, ili da se prisajedini jednoj od balkanskih dr zava. Baki c je smatrao da za ovo treba prethodno animirati sve tri konfesije u Bosni i Hercegovini, a zatim akt o politi ckoj autonomiji predati kongresu preko nekog poslanika.64) Pod ciji vazalitet je trebalo da dode autonomna Bosna i Hercegovina, odnosno kojoj bi se balkanskoj dr zavi trebalo ona da priklju ci, Baki c se nije izja snjavao, ali ako se ima u vidu ranija izjava knjaza Nikole onda nema dvojbe u pogledu tadanjih crnogorskih aspiracija. Kao sto smo ve c spominjali ideja o intervenciji evropskih velesila u bosanskom pitanju javlja se ve c u adresi mostarskih i sarajevskih Srba Gladestonu iz 1880. godine. Ova ideja je ponovo bila prisutna u doba ustanka u Hercegovini 1882. godine, kada je Aleksa Jak si c preduzeo akciju za prikupljanje potpisa protiv Austro-Ugarske s ciljem da se pred velesile izade sa dokumentovanim protestom. Tada je izgleda zamisao o evropskoj intervenciji do sla iz slavenolskih krugova. U ruskim krugovima u Beogradu govorilo se 1882. godine o potrebi sazivanja jedne evropske konferencije o Bosni i Hercegovini.65) Nakon pojave srpskog a zatim i muslimanskog pokreta za vjersko-prosvjetnu autonomiju u srpskoj politici u Bosni i Hercegovini nagla sena je te znja, podr zavana od strane Crne Gore i srpskih radikala u Monarhiji, da se pred evropskom javno s cu poka ze nezadovoljstvo najve ceg dijela bosanskohercegova ckog stanovni stva s austrougarskom upravom, da se ona diskreditira kao nesposobna da udovolji zadacima povjerenog joj medunarodnog mandata, kao i zelja da se problem statusa Bosne i Hercegovine aktualizira u
63) 64) 65)

Borba Muslimana, dok. br.8, str. 82-83. V. B o g i cevi c, op. cit. str. 324-325 H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882. godine, str. 294, 295.

197

medunarodnim odnosima i revidira odluka Berlinskog kongresa. Izvjesne indicije ukazuju da bi i ovaj puta u tome eventualno mogla imati izvjesnog udjela i ruska politika, odnosno panslavisti.66) Nasuprot austrolskoj politici zvani cne Srbije, i srbijanski radikali nastoje zainteresovati medunarodnu javnost za bosansko pitanje. U Parizu izlazi 1899. bro sura Miroslava Spalajkovi ca La Bosnie et lHerzegovine, u kojoj se isti ce da se u Bosni i Hercegovini nalazi najvrjedniji dio srpske rase i da je za Srbiju i Crnu Goru zadobijanje pomenutih zemalja egzistencijalno pitanje. Autor podvla ci da se AustroUgarskoj mora oduzeti mandat zbog nesposobnosti njene uprave da u Bosni i Hercegovini uspostavi stabilan poredak i rije si agrarno pitanje, te da stanovni stvo daje prednost povratku pod tursku vlast u odnosu na svoj polo zaj pod austrougarskim re zimom. Teza da Austro-Ugarskoj treba oduzeti okupacioni mandat bi ce prisutna i u antivladinim propagandnim publikacijama muslimanskog pokreta koje je izdavala stamparija Svetozara Mileti ca u Novom Sadu. Tako se u bro suri Bezakonja okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, Sabrao i napisao Ehli Islam (Novi Sad 1901.), pored ostalog nagla sava da ce nezadovoljstvo naroda dotle trajati dok se Bosna i Hercegovina ne povrati pod upravu Turske, ili dok se eventualno ovim pokrajinama ne da samouprava. Takode se isti ce kako je narod islamski svjestan da je gospodar Bosne i Hercegovine onaj koji je ujedno i glava islamske vjeroispovjesti, a to je Njegovo veli canstvo turski Sultan. Dvojna Monarhija bila je zadnjih godina XIX stolje ca suo cena sa ozbiljnim unutra snjopoliti ckim te sko cama. Politi cka kriza u Cislajtani skoj, i problemi oko ji, zbog sukoba oko regulisanja jezi ckog pitanja u Ce zaklju cenja i ozakonjenja privredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske bili su predigra akutne krize dualizma koja je nastupila u XX vijeku (1903-1906). Medutim, medunarodni polo zaj Monarhije i odnosi snaga u Evropi i na Balkanu nisu tada kao ni u prvim godinama poslije Berlinskog kongresa pru zali realne sanse da bi te znje da se Austro-Ugarskoj ospori uprava nad Bosnom i Hercegovinom mogle dobiti odgovaraju cu ca popodr sku na medunarodnoj sceni. S druge strane, krajem stolje liti cki i vojni vrhovi Austro-Ugarske bili su zaokupljeni nastojanjima da oja caju politi cki i privredni uticaj Monarhije na Balkanu, kao i njen vojni polo zaj. U tu svrhu Zajedni cko ministarsko vije ce, sporazumno
66) Pop Stijepo Trifkovi c, bio je prema podacima austrougarskih vlasti iz 1900. godine ve c dvije godine persona grata na Cetinju. Vlastima je bilo poznato da mu je li cno ruski general Agapeje donio pismo sa Cetinja. (Kao nap. 51.). U drugoj polovini 1900. godine ruska i panslavisti cka stampa pisala je o potrebi sazivanja konferencije za reviziju berlinskog ugovora. (ABH ZMF Pr BH 625/1907. Izvje staj Zemaljske vlade ZMF od 28.XI 1900.)

198

sa austrijskom i ugarskom vladom, utvrdilo je u jesen 1900. godine nansijske i druge modalitete za izgradnju bosanske isto cne zeljeznice, koja je trebalo da se produ zi kroz Novopazarski Sand zak.67) Upravo u to doba dolazi do izra zaja te znja da se u formi pismenog ugovora ksiraju stavovi na kojima bi se zasnivala saradnja izmedu srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta, koji su se tada nalazili u punom usponu. * * * Nakon poznatog slu caja konverzije jedne maloljetnice u okolini Mostara u maju 1899. godine opoziciono raspolo zenje medu Muslimanima, koje se od 1895. ispoljavalo u prvom redu u kritici agrarne politike okupacione uprave u predstavkama i zalbama travni ckih i posavinskih begova, dobija sve vi se oblik borbe za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. Pri tome je i primjer sli cnog pokreta kod Srba odigrao svoju ulogu. U Mostaru je izabran odbor od 12 clanova sa muftijom Ali Fehmi ef. D zabi cem na celu, koji je uspostavio kontakte sa vodama srpskog autonomnog pokreta. Po cetkom juna 1899. vlasti su bile obavije stene da su neki clanovi mostarskog odbora davali izjave kako ce i slu caj Fate Omanovi c prisiliti da sa pravoslavnim idu zajedno kroz vodu i vatru. Istovremeno su se culi i glasovi da politi cki polo zaj Bosne i Hercegovine treba da se uredi po uzoru na Krit.68) Uticaj Srba do sao je do izra zaja i pri izradi Nacrta statuta o uredenju vjersko-prosvjetnih pitanja u Hercegovini, koji je muslimanska deputacija zajedno sa svojim memorandumom predala ministru K allayu 14.oktobra 1899. godine. Predlo zeni statut je, prema zapa zanjima Zemaljske vlade, po svojoj koncepciji, izvjesnim osobinama stila i cestoj upotrebi odredenih stranih termina podsje cao na Jeftanovi c-Solin stina u Bosni i Hercegovini.69) I po statut o uredenju pravoslavnih op rije cima srpskih prvaka prvi muslimanski Nacrt statuta za Hercegovinu naslanjao se je negde cak i doslovno na nacrt ustava pravoslavnih. Intencija vode cih faktora srpskog autonomnog pokreta bila je da se zelje i zahtjevi Srba i Muslimana zasnivaju na istim na celima kako bi se u svoje vreme u celoj zemlji odoma citi mogla jednakost i ravnopravnost sviju versko-prosvjetnih autonomija, koje su zasnovane na stoljetnim temeljima.70) Medutim, medu muslimanskim prvacima postojale su duboke
67) Vidi D z. J u z b a si c, Izgradnja zeljeznica u Bosni i Hercegovini u svjetlu austrougarske politike od okupacije do kraja K allayeve ere. Izd. ANUBiH, Djela XLVIII/28, Sarajevo 1974, str. 176-177, 159-201. 68) Kao nap. 55. 69) ehi N. S c, Pokret Muslimana, str. 110. 70) M. H a d zijahi c, op. cit. str. 188, 189.

199

razlike i suprotnosti u pogledima na pitanje saradnje sa Srbima, kao i politi cke orijentacije pokreta i njegovog odnosa prema austrougarskim vlastima. Iako je od samog po cetka u muslimanskom pokretu postojalo radikalno i umjereno krilo, pojedinci i grupe ce u raznim situacijama zauzimati razli cite stavove. Ta izuzetno slo zena problematika bi ce u ovom radu samo onoliko tretirana koliko to neposredno zadire u pitanje sklapanja srpsko-muslimanskog politi ckog saveza, i to u periodu do 1903. godine. Odbijanjem muslimanskih reformnih prijedloga po cetkom 1900. godine, iza kojih su u prolje ce iste godine uslijedile i odredene represivne mjere vlasti, kao sto je raspu stanje mostarske kiraethane (muslimanske citaonice), smjenjivanje D zabi ca sa polo zaja mostarskog muftije, od pu stanje Serifa Arnautovi ca iz op stinske slu zbe i druge, muslimanski pokret nije mogao biti suzbijen. Naprotiv, on je jo s vi se podstaknut i zahvatio je osim Hercegovine i Bosnu. Zna cajno upori ste muslimanskog pokreta u Bosni postao je travni cki okrug, u kome je begovat i ranije manifestovao svoje opoziciono raspolo zenje. Muslimanski prvaci ce nastojati da nadu zagovornike svojih zelja i zahtjeva u austrijskom i ugarskom parlamentu, kao i u delegacijama, a pitanje zajedni ckog nastupa sa paralelnim pokretom bosanskohercegova ckih Srba ulazi u akutan stadij. Za vrijeme zasjedanja delegacija u Budimpe sti u maju 1900. godine, tu su se na sli kako predstavnici muslimanskog pokreta tako i brojna srpska deputacija. Od strane nekih muslimanskih prvaka uspostavljene su ve c bile u ze veze sa srpskim pokretom za crkveno skolsku autonomiju. Predvidala se pak i zajedni cka politi cka akcija i eventualno obra canje evropskim silama, potpisnicama berlinskog ugovora. O tome je trebalo da se, prema obavje stenjima Zemaljske vlade, zaklju ci pismeni pakt izmedu predstavnika obiju opozicija. Medutim, srpski prvaci su u maju 1900. godine odustali od saveza sa Muslimanima. To su oni u cinili po savjetu dr Emila Gavrila, koji je docnije Ja sa Tomi c, urednik novosadske Zastave, organa vojvodanskih srpskih radikala, ozna cio kao pogre san. Predstavnici Srba su tada u Budimpe sti izradili tre ci carski memorandum i prihvativ si ponudu K allaya upustili se u pregovore.71) Pokazalo se pak da je K allay odugovla cio sa pregovorima kako bi razdvojio obje opozicije, dobio na vremenu i izvr sio izvjesna postavljenja na sve steni cke polo zaje protivno te znjama srpskog pokreta za crkveno- skolsku autonomiju.72) Nespremnost vlasti za popu stanje i izmjena vanjsko-politi cke orijentacije Srbije, do koje dolazi u ljeto
Borba Muslimana, str. 28. i kao napomena 51. Vidi V. S k a r i c, Versko-prosvetna borba pravoslavnih Srba, u knjizi; Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, str. 50, 51. T. K r u s e v a c, Sarajevo, 302, 303.
72) 71)

200

1900. godine, utica ce na odredeno radikaliziranje srpskog opozicionog pokreta u Bosni i Hercegovini. Nakon zenidbe kralja Aleksandra Obrenovi ca i pada vlade Vlaca u julu 1900. godine, dolazi do udaljavanja Srbije od dana Dordevi Austro-Ugarske i njenog priklanjanja Rusiji. Uporedo s ja canjem ruskog uticaja pobolj savaju se i odnosi izmedu kralja i radikala, i oni uskoro, zajedno sa drugim antiaustrijski orijentisanim politi carima, po cinju igrati sve zna cajniju ulogu u vodenju spoljne politike Srbije. Ovo je pra ceno i postepenim pobolj sanjem odnosa Srbije sa Crnom Gorom pa su 1901. godine izmedu njih ponovo uspostavljeni normalni diplomatski odnosi.73) Austrougarski kondenti registrovali su u oktobru 1900. godine kontakte dr Dure Krasojevi ca, predsjednika srpske radikalne stranke u Vojvodini, sa dr Milenkom Vesni cem, biv sim radikalnim ministrom u Srbiji i saradnikom dr Gavrila pri izradi Nacrta statuta crkveno- skolske autonomije pravoslavnih u Bosni i Hercegovini. Iza ovih susreta u Sr. Karlovcima uslijedio je poziv Krasojevi cu u Beograd, gdje je on konferisao sa sefom odjeljenja u srpskom ministarstvu vjera, Veselinovi cem. Cilj ovih kontakata bio je navodno da se sprije ci eventualni kompromis cetkom oktobra izmedu voda srpskog autonomnog pokreta, koji su po putovali u Be c radi pregovora sa K allayem, i okupacione uprave. Zemaljska vlada je sredinom oktobra primila obavje stenje: Puhnuo je ce zategdrugi vjetar u Beogradu, od kompromisa ne ce biti ni sta, vode nuti ..... Uskoro po tom uslijedila je informacija da je 17.oktobra 1900. Ja sa Tomi c posjetio dr Nikolu Durdevi ca u Slavonskom Brodu i dao mu instrukciju da radi na tome kako bi se akcije pravoslavnih i muslimana objedinile u jednoj ruci i cijeli pokret dobio politi cki karakter.74) Iako im nije po slo za rukom da ih u maju 1900. godine car primi u audijenciju, predstavnici mostarskih Muslimana, kojima su se priklju cile i deputacije iz nekih mjesta u Bosni, iskoristili su svoj boravak u Budimpe sti za razmatranje daljih koraka u borbi za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. Budimpe sta je postala centar okupljanja muslimanske opozicije i tu je donesena odluka o izradi autonomnog statuta za cijelu Bosnu i Hercegovinu, kao i novog memoranduma. U cilju izvr senja ovog zadatka izabran je Eksekutivni odbor muslimanske deputacije za Bosnu i Hercegovinu, koji se sastojao od 12 clanova, i to po dvojica iz svakog okruga. Sjedi ste odbora bilo je u Budimpe sti, pa je zaklju ceno da se njegovi clanovi smjenjuju tako da jedan ili dvojica stalno u Budimpe sti borave. Pored rada na izradi statuta i memoranduma, Odbor je imao zadatak da od bosanskohercegova ckih Muslimana
73) Sl. J o v a n o v i c, op. cit.knj. III, str. 32-39, 62-73, 190-213; N. R a z n a t o v i c, op. cit. str. 261. 74) Kao nap. 51.

201

prikuplja i publikuje u stampi podatke kojima bi se potkrijepile zelje i zahtjevi muslimanskog pokreta. U tu svrhu otvorena je odborska kancelarija u Budimpe sti, na cijem je celu stajao jedan odbornik kao sef, a pisarske poslove obavljali su trojica pisara i to: Stevan Atanackovi c, Sava Atanackovi c i Salih Kazazovi c. Ova kancelarija je postojala od polovine 1900. do po cetka 1901. godine.75) Na osnovu podataka, koji su iz zemlje stizali u odborsku kancelariju u Budimpe sti, Salih Kazazovi c, prosrpski orijentisani biv si u citelj iz Travnika, pripremao je clanke i dopise u prvom redu za novosadsku Zastavu i druge srpske listove, Branik, Srbobran, kao i za cke novine i publikacije u nekim evropskim zemljamadarske i njema ma. Kazazovi c je bio glavni dopisnik i izvjestilac Odbora za stampu od polovine juna do polovine decembra 1900. godine. U izvjesnom pogledu uloga Kazazovi ca u muslimanskom pokretu bila je sli cna ulozi Mi ce Avakumovi ca iz Br ckog u srpskom pokretu. Avakumovi c je, rade ci po direktivama i uz nansijsku pomo c iz Beograda na srpskomuslimanskoj Slozi, razvijao u saradnji sa popom Stjepom Trifkovi cem zapa zenu novinarsko-agitacionu djelatnost protiv austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini. On je pisao clanke u Srbobranu, Zastavi, Deutsches Volksblattu, raspar cavao protuvladine bro sure, te odr zavao intenzivne kontakte sa nekim muslimanskim opozicionerima (Hamdi-begom Hasanpa si cem iz Travnika, Semsi-begom Zajimovi cem, Sulejmanom Braji cem, Ahmed-begom Biogradlijom iz Br ckog i drugim). U ovoj antivladinoj publicisti ckoj djelatnosti bio je vrlo aktivan i Serif Arnautovi c, koji je kao odbornik i sef odborske kancelarije boravio u novembru i po cetkom decembra 1900. u Budimpe sti zajedno
75) Od odbornika Egzekutivnog odbora bili su upravitelj ove kancelarije Ahmed ef Karabeg iz Mostara, Ahmed-beg Hazadi c iz Travnika, Had zi Sulejman-beg Ceri c iz Novog, Muhamed Sali c za Salihagu Bi cak ci ca iz Sarajeva, Osman ef Prci c za Bakir-bega Tuzli ca iz Dol. Tuzle, Serif ef Arnautovi c iz Mostara i dr. Osuda Serifa Arnautovi ca, Okru zni sud u Travniku 22. III 1903. ABH ZMF Pr BH 791/1903. Prema F. Hauptmannu (Borba Muslimana, str. 28, 29) Odbor muslimanskog pokreta za Bosnu i Hercegovinu izabran je u jesen 1900. godine na sastanku muslimanskih prvaka u Sarajevu radi izrade statuta. Hauptmann donosi i sastav Odbora: Salihaga Bi cak ci c i Ahmedaga Henda za okrug Sarajevo, Mujaga Komadina i Ali ef. D zabi c za okrug Mostar, Ahmedbeg Hazadi c i Alibeg Sulejmanpa si c za okrug Travnik, Sulejmanbeg Ceri c i Mahmutbeg D zini c za okrug Banjaluka, Bakirbeg Tuzli c i Had zi Osman ef Prci c za okrug D. Tuzla, Vasbeg Privilica i Skenderbeg Kulenovi c za okrug Biha c. Naknadno u Odbor su u sli: Alibeg Firdus, Omer ef Cirkinagi c, dok su neki kao Privilica i Sulejmanpa si c otpali. (Ibidem, str. 109, nap. 4. i 148, nap.3.) Prije sastanka u Sarajevu postojao je Odbor muslimanske deputacije u Budimpe sti. (ABH ZMF Pr BH Nr 1147/1900, telegram Kutschere K allayu od 10.IX 1900, Borba Muslimana, dok. br. 123, str. 313, dok. br.133. str. 327.

202

sa clanom odbora Sulejman-begom Ceri cem iz Bosanskog Novog. Arnautovi c je uspostavio veze sa redakcijama mnogih listova i casopisa, a naro cito sa Zastavom i njenim urednikom Ja som Tomi cem. Srpskoj stampariji dr Svetozara Mileti ca u Novom Sadu, gdje se stampala i Zastava, Eksekutivni odbor je povjerio, u skladu sa prvim programom koji su muslimanski deputirci usvojili u Budimpe sti, stampanje bro sura od ve c objavljenih clanaka u novinama. Uvode i reekcije u ovim bro surama pisali su naj ce s ce Nenad Bradvarevi c i Ja sa Tomi c.76) S ovom novinsko-publicisti ckom djelatno s cu bio je povezan prili can broj muslimanskih prvaka, bilo da su Odboru u Budimpe sti slali podatke i dopise za novine, ili su pokazali interesovanje za pribavljanje i rasturanje stampanih publikacija. U tom pogledu su se na funkcionere Odbora Sulejman-bega Ceri ca, Saliha Kazazovi ca, Dervi s-bega Miralema, Osmana Prci ca i Ahmed-bega Hazadi ca obra cali pismima Dervi s-beg Privilica iz Biha ca, Mahmut-beg D zini c iz Banjaluke, Fehim -beg Alibegovi c iz Bosanskog Koba sa, Omer Cirkinagi c iz Prijedoga, Husein-beg Ceri c iz Bosanskog Novog, Hifzi Bahtijarevi c iz Banjaluke, Isa Softi c, Suljaga Sara c iz Jajca, Serif-aga Hanki c iz Kozarca i dr.77) Prema podacima koje je Kazazovi c docnije dao vlastima, osim njega, Serifa Arnautovi ca i Mi ce Avakumovi ca, protuvladine clanke pisali su u Sarajevu Muhamed Sali c, u Tuzli Bakir-beg Tuzli c, u Bos. Novom neki Had ziabdi c, u Biha cu biv si pravnik Mid zi c. Rasturanje novina c i bro sura organizovao je preko trgova ckih putnika dr Nikola Durdevi
76) U 1900. i 1901. objavljene su bro sure Stradanje muhamedanskog naroda u Herceg - Bosni, Najnoviji zulumi u Bosni i Hercegovini, Proganjanja islamskog naroda u Herceg-Bosni, Bezakonja okupacione uprave u Bosni i Hercegovini, sabrao i napisao Ehli-Islam. Sa ovim radom nastavljeno je unekoliko i slijede cih godina pa su tako npr. stampani u Mileti cevoj stampariji u Novom Sadu 1903. godine Spisi islamskog naroda Bosne i Hercegovine u stvari vjersko-prosvjetnog uredenja i samouprave. Prema iskazu Kazazovi ca u istrazi krajem oktobra 1901. godine, tro skove stampanja do tada izdatih bro sura nije snosila muslimanska deputacija, ve c je to bila vlastita naklada Mileti ceve stamparije u Novom Sadu, koja je njima trgovala na vlastiti rizik. Deputacija se nije obavezala da ce stampane bro sure kupiti, ali je obe cala da ce ih po mogu cnosti raspro ehi dati. (Borba Muslimana, dok. br. 66, str. 203-205, vidi N. S c, zenju presuMjere Kalajevog re zima, str. 161, 162.) Medutim, u obrazlo de Serifu Arnautovi cu od 22.III 1903, stoji kako je Eksekutivni odbor, da bi ostvario svoj program publikovanja bro sura, osnovao fond iz koga je pla cao njihovo stampanje i podmirivao potrebe svoje djelatnosti. (ABH ZMF Pr BH 791/1903.). Vrlo je vjerovatno da je ova izdava cka djelatnost kao i Zastava bila subvencionirana i iz Beograda (Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr. 80, str. 82.). 77) ABH ZMF Pr BH 791/1903. Osuda Serifa Arnautovi ca, Okru zni sud u Travniku 22. III 1903.

203

iz Slavonskog Broda, po ranijem dogovoru sa muslimanskom deputacijom.78) Glavni u cesnici u aktivnosti na pripremanju odnosno raspar cavanju antivladinih publikacija bile su one li cnosti medu muslimanskim prvacima koje su, kao pripadnici radikalnog dijela muslimanskog pokreta, bile i pristalice srpsko-muslimanskog politi ckog saveza. U toj djelatnosti imali su pak izvjesnog sporednog udjela i pojedinci koji ce se ispoljiti kao prista se umjerenog krila muslimanske opozicije i protivnici politi cke saradnje sa Srbima (npr. Tuzli c, Cirkinagi c, Bahtijarevi c), iako su se neki od njih, kao Tuzli c, anga zovali u jesen 1900. na tome da se sklopi muslimansko-srpski politi cki sporazum. U novinskim clancima i bro surama zestoko je napadana okupaciona uprava. Ona je optu zivana kao sau cesnik agresivne katoli cke propagande i pri tome je nagla savano da se islam kao i pravoslavlje nalaze u opasnosti. Istovremeno su ovi napisi bili i izrazito antihrvatski intonirani. Vlada i njeni organi napadani su da prote ziraju katolike i sire nekako hrvatstvo te uz to rade na pohrva civanju medu njima muslimana. Ova antihrvatska nota bila je na odreden na cin takode prisutna i u memorandumu koji su muslimanski predstavnici predali 19.decembra 1900. godine K allayu na cijoj je izradi bio anga zovan dr c. Optu zbe da vlasti prote ziraju velikohrvatsku propaNikola Durdevi gandu susre cu se i u pretstavci koju je muslimanska deputacija predala 28.maja 1902. godine u Budimpe sti delegacijama austrijskog i ugarskog parlamenta. Prisustvo ekskluzivnih antihrvatskih stavova u pomenutim publikacijama proizilazilo je iz suprotnosti politi ckih te znji muslimanskog pokreta i tadanjeg pravca hrvatske politike u Bosni i Hercegovini, u kojoj su klerikalne snage igrale zna cajnu ulogu. Medutim, ovi stavovi mogu se dijelom pripisati i uticaju srpskih faktora na muslimanski pokret. Oni odra zavaju i tadanje op ste stanje u srpsko-hrvatskim odnosima kao i suprotnosti nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske bur zoazije kada je u pitanju bila Bosna i Hercegovina. Upravo u ovo doba se i sukob se zao stravao i kulizmedu hrvatske i srpske politike u Hrvatskoj sve vi minira ce u protusrpskim demonstracijama u Zagrebu 1. i 2.septembra 1902. godine, do kojih je do slo poslije objavljivanja poznatog provokativnog clanka u zagreba ckom Srbobranu.79) Ipak, srpski samostalci u Hrvatskoj, ciji je organ bio Srbobran bili su, poslije organizacionog
78) ehi N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 161-162; Borba Muslimana, dok. br. 66, str. 203-205. 79) Vidi R. L o v r e n ci c, Geneze politike novog kursa, Zagreb 1972, str. 95-97, 144-148.

204

odvajanja od vojvodanskih radikala 1896. godine, u cjelini gledano manje isklju civi u odnosu prema Hrvatima od Ja se Tomi ca i njegovih radikala,80) koji su imali prvorazrednu ulogu u publicisti cko-propagandnoj djelatnosti muslimanskog pokreta i aktivno se anga zovali oko toga da cki savez sa vodama srpskog prvaci muslimanske opozicije udu u politi autonomnog pokreta. I taj savez trebalo je, pored ostalog, da ima i antihrvatski karakter. * * * Kada je, povodom dvadesetpetogodi snjice stupanja na prijesto sultana Abdul Hamida II, 1.septembra 1900. muslimanska opozicija organizovala u gotovo svim ve cim gradovima proslave cisto politi ckog karaktera, u njima je u cestvovalo i srpsko gradanstvo. Tako su u vi se od dvadeset mjesta i ku ce pravoslavnih bile oki cene zastavama. Proslave su imale karakter demonstracija, ciji je cilj bio da uka zu na privremenost okupacije i istaknu sultanov suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom. Inicijativu za ove proslave dala je muslimanska opozicija u Sarajevu, a njihovi organizatori bili su pripadnici radikalnog krila muslimanskog pokreta i to Salih-aga Bi cak ci c u Sarajevu (vremenom ce Bi cak ci c pri ci umjerenom dijelu opozicije), Ahmed-beg Hazadi c i Hamdi-beg Ha sanpa si c u Travniku, Serif Arnautovi c i biv si muftija D zabi c u Mostaru i dr. I narednih godina do aneksije muslimanska i srpska opozicija proslavljala je dan sultanovog stupanja na prijesto - carski dan, demonstriraju ci tako protiv austrougarske vladavine.81) Kada je rije c o pitanju politi cke koalicije izmedu muslimanske i srpske opozicije, za nju se u ljeto 1900. godine zalagala jedna frakcija u muslimanskom pokretu, koja je po ocjeni Zemaljske vlade do tada imala malo uspjeha. Vlasti su primje civale da su specijalno u Sara jevu muslimanski opozicionari Mujaga Ma si c i Salih Sogolj sa svojim prista sama bili odlu cno protiv saveza sa Srbima, dok je po istoj ocjeni Salih-aga Bi cak ci c bio tada za ovaj savez vi se iz poslovnih razloga nego iz uvjerenja.82) Stanovi ste Bi cak ci ca prema muslimansko-srpskom politi ckom savezu varira ce u zavisnosti od razvitka situacije, sli cno kao i stanovi ste biv seg muftije Ali Fehmi ef. D zabi ca. U tome ce se pored ostalog razlikovati D zabi ceva u za grupa, tzv. hod zinska stranka, - kojoj su uz D zabi ceve mostarske prista se, njegovog ne caka Ahmeda D zabi ca, Saliha Alajbegovi ca, Hasan-bega Laki si ca, Husagu Kajtaza i dr., odredeno
L. R a k i c, op. cit. str. 174-177. V. B o g i cevi c, op. cit. str. 325 i dalje. 82) ABH ZMF Pr BH 1030/1900 Izvje staj Zem. vlade ZMF od 21.VIII 1900.
81) 80)

205

vrijeme pripadali i sarajevski trgovci Salih-aga Bi cak ci c, Ahmed-aga Henda i dr., od ekstremnih opozicionera kao sto su Serif Arnautovi c, Dervi s-beg Miralem, Hamdi-beg Hasanpa si c, Ahmed-beg Hazadi c, Skender-beg Kulenovi c i jo s neki, prvenstveno travni cki i posavinski begovi. Oni su bili po pravilu stalni pobornici srpsko-muslimanskog politi ckog sporazuma, a izvjesni od njih i usko povezani sa srpskim prvacima. Pri tome su oni zajedno sa D zabi cem predstavljali radikalno i beskompromisno krilo muslimanskog pokreta za vjersku i vakufskomearifsku autonomiju. Medutim, ove radikalne begove je dijelio od D zabi ceve u ze grupe i stav prema agrarnom pitanju. Oni su, za razliku od D zabi ca, insistirali na tome da se u program muslimanskog pokreta unesu bez odlaganja i zahtjevi koji se odnose na agrarne interese begova i aga.83) Protivnik srpsko-muslimanske politi cke saradnje i prista sa ostvarenja kompromisa sa vladom bio je i ugledni mostarski trgovac i muslimanski prvak Mujaga Komadina, kao i njegov sugradanin i istomi sljenik cnosti u poAhmed Karabeg, koji je takode bio jedna od istaknutih li kretu.84) Komadina se sa jednom manjom grupom svojih pristalica pribli zio D zabi cu nakon slu caja pokatoli cavanja Fate Omanovi c iz okoline Mostara, ali je i poslije toga zadr zao distancu prema radikalnom dijelu muslimanske opozicije. On je odr zavao povjerljive veze sa okupacionom upravom, koja je na njega ra cunala u svojim kombinacijama da na bazi izvjesnih ustupaka ostvari sporazum sa muslimanskim pokretom. Sli cno dr zanje imao je u prvim godinama nakon pojave pokreta i Ali-beg Firdus, koji ce zajedno sa M.Komadinom, A.Karabegom i drugim pojedincima sa cinjavati u razdoblju koje obradujemo jezgro umjerene muslimanske opozicije.85) Njemu ce vremenom prilaziti i neke li cnosti koje su se u odredenim trenucima i situacijama bile eksponirale kao pristalice radikalnog kursa i politi cke saradnje sa srpskim pokretom (Bakir-beg Tuzli c, Ahmed-aga Henda, Salih-aga Bi cak ci c i dr.). Medutim, do izrazitije polarizacije u muslimanskom pokretu na umjereno i radikalno krilo, koja se u datom periodu nije uvijek poklapala sa podjelom na pristalice i protivnike srpsko-muslimanske politi cke saradnje, dolazi tek u toku 1901. i u 1902. godini.
83) ABH ZMF Pr BH 1156/1900 tel. Kutschere 12. IX 1900, Pr BH 1252/1900 prepis izvje staja Kotarskog ureda u Livnu 17.IX 1900, Pr BH 1216/1901. Zemaljska vlada okru znim predstojnicima i vladinom povjereniku za Sarajevo 14.VIII 1901. (prepis), Pr BH 1386/1902. Izvje staj informatora Filana 23. X 1902; Up. Borba Muslimana, str. 26-30, Dok.br. 27, 39, 44, 47, 132, 138, 139, 140, 147, 158, 163. 84) ABH ZMF Pr BH 1012/1900 Izvje staj Zem. vlade ZMF 16.VIII 1900, prilozi: izvje staji O. Nuri-Had zi ca o razgovoru sa M. Komadinom i A. Karabegom od 2. odnosno 4. avgusta 1900. 85) ehi Vidi N. S c, Mjere Kalajevog re zima str. 139 i dalje.

206

Na sastancima muslimanskih povjerenika iz cijele zemlje odr zanim od 11. do 16.septembra 1900. u Sarajevu razmatrana je raznovrsna problematika (pitanja iz podru cja agrarnih odnosa i osnivanju muslimanske banke, pokretanje glasila muslimanskog pokreta u Budimpe sti i dr.), ali je postignut sporazum samo o principima na kojima treba da se zasniva statut vjersko-prosvjetnih i vakufskih institucija u Bosni i Hercegovini. Izabranom Odboru povjereno je da nacrt statuta rediguje u Budimpe sti i prije predaje vlastima da ga podnese na odobrenje novoj konferenciji muslimanskih predstavnika u Sarajevu.86) Te znji Bakir-bega Tuzli ca, Zija-bega i Osman-bega Pa si ca i jo s nekih begova iz Posavine, te Ragib-bega D zini ca, Ali-bega Sulejmanpa si ca i Dervi s-bega Miralema da se u program pokreta unese i agrarno pitanje (regulisanje sumskog posjeda, pitanje poreza na zemlju i desetine i dr.) uspje sno su se suprostavili hod ze sa D zabi cem i trgovci sa Komadinom i Bi cak ci cem na celu.87) Nakon poraza koji je begovska struja tada pretrpila, agrarno pitanje je dugo vremena, sve do 1906, imalo sporedno mjesto u aktivnosti muslimanskog autonomnog pokreta, dok je u njegovom prvom planu bilo ostvarenje vjersko-politi ckog programa. Agrarno pitanje dobi ce ve ci zna caj tek u narednom periodu, poslije silaska D zabi ca sa politi cke scene i dolaskom Ali-bega Firdusa na celo pokreta.88) Mada prilikom diskusija u Sarajevu u septembru 1900. nije na kraju mogla biti donijeta odluka o pokretanju muslimanskog opozicionog glasila u Budimpe sti, diskusija o tome je zanimljiva. Naime, jedan dio prisutnih i to Salih-aga Bi cak ci c, Mujaga Komadina, Mahmud-beg Fa c, Mudilpa si c, Semsi-beg Fidahi c, Zijad-beg Pa si c, Hamid Husedinovi jaga Ma si c i Junuz Hala cevi c smatrali su da list, Novina treba da se tiska turskim pismenima, da se znade da je samo njihov islamski list, te cina je bila mi sljenja da nemaju ni skim nikakva saveza. Medutim, ve da list zbog citaoca treba stampati cirilicom, jer ako bi se stampao turskim pismom ne bi imao dovoljno pretplatnika.89) Pokazalo se
86) ABH ZMF Pr BH 1178/1900 tel. Kutschere 17. IX 1900, Pr BH 1206/1900 Izvje staj Pitnera 22.IX 1900. 87) Ibidem; ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococondentenmeldung vom 12.IX 1900. 88) ehi Borba Muslimana, str. 27-36; N. S c, Pokret Muslimana, str. 102-103, 147-151; i s t i, O nekim pitanjima agrarnih odnosa u politici muslimanskog autonomnog pokreta, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 13/1973, str. 133-166; i s t i, Problem agrara u Bosni i Hercegovini 1-2/1978. u politici muslimanskog autonomnog pokreta, JIC 89) ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Copie einer Condentenmeldung, Sarajevo 13.IX 1900. Za vrijeme sastanka muslimanskih povjerenika u Sarajevu dolazi Kosta Kujund zi c, koji se kao i Gligorije Jeftanovi c, sastajao vi se puta sa musli-

207

pak da hod ze, trgovci i begovi, li seni podr ske malobrojnih pripadnika muslimanske evropski obrazovane inteligencije, nisu u ovoj fazi razvitka muslimanskog autonomnog pokreta mogli osnovati ni njegov samostalni organ. Stoga je muslimanski pokret u ovom periodu u pogledu svoje publicisti cko-propagandne djelatnosti ostao i dalje u punoj zavisnosti od srpskih faktora. Karakteristi cno je, takode, da su na sarajevskom sastanku muslimanskih opozicionera u septembru 1900. D zabi c, Fidahi c i Bi cak ci c tra zili da se postavi zahtjev i u pogledu priznavanja turske jazije kao zvani cnog pisma u Bosni i Hercegovini. Ovo je bilo popra ceno i tra zenjem da se turski vi se u ci u serijatskoj skoli i na drugim mjestima.90) andora Blaskovicha i SamuPo savjetu madarskih opozicionera S` ela Visontay-a, s kojim su se muslimanski predstavnici bili povezali, trebalo je da clanovi muslimanskog Odbora u sto ve cem broju, kao i srpski predstavnici dodu 10.oktobra 1900. u Budimpe stu, jer se uskoro o cekivao odgovor premijera Kolomana Sz ella na Visontayevu interpelaciju o prilikama u Bosni i Hercegovini. Rade ci na ru senju K allaya ziraju zajedpomenuti madarski opozicioneri imali su namjeru da aran ni cki demonstrativni nastup Muslimana i Srba u Budimpe sti protiv postoje ceg re zima u Bosni.91) U Budimpe sti je sa muslimanskim predstavnicima konferisao 19. i c,92) koji su mu povjerili 20. oktobra 1900. godine dr Nikola Durdevi 93) izradu memoranduma i dovr senje statuta. Vjerovatno i zbog toga
manskim opozicionerima jer su ovi tra zili kontakt sa srpskom opozicijom. (Pr BH 1192/1900 Kutschera ZMF 19.IX 1900). Nije nam poznato ko je sa muslimanske strane u cestvovao u ovim razgovorima kao ni sadr zaj razgovora. 90) ABH ZMF Pr BH 1172/1900 Abschrift einer Lococondentenmeldung vom 12.IX 1900. 91) ABH Pr BH 1242/1900 tel. Pitnera 1.X 1900, Pr BH 1291/1900 tel. Kutschere 10.X 1900; Ugarski premijer K. Sz ell odgovorio je negativno na Visontayevu interpelaciju (Borba Muslimana, str. 106. Nap.1.) 92) Kao napomena 55. Nije nam poznato ko se sve nalazio u muslimanskoj deputaciji. Znamo da su u Budimpe sti od ranije boravili Dervi s-beg Miralem, Osman ef. Prci c i Mahmud-beg D zini c, koji su pozvali svoje kolege iz Bosne da dodu u ugarsku prijestolnicu. Na to su, prema informacijama vlasti, D zabi c i Komadina koji ne ce ni sta da znaju o zajedni ckom nastupu sa Srbima poslali Ahmed ef. Karabega i cekali njegov izvje staj. (ABH ZMF Pr BH 1291/1900 tel. Kutschere ZMF od 10.X 1900). Medu muslimanskim prvacima koji su se tada pojavili u Budimpe sti bio je Bakir-beg Tuzli c. 93) U izvje staju M. Duri ca informatora iz Slavonskog Broda od 24.okc - napomena D z.J.) se tobra 1900. stoji: Dr. (tj. dr Nikola Durdevi je povratio iz Budimpe ste i donio citavu hrpu spisa iz kojih mora da

208

 sto su bili razo carani negativnim ishodom Visontayeve interpelacije u ca sa zeljom parlamentu, muslimanski prvaci su se obratili na Durdevi da im pomogne kako bi se sastali i utana cili sporazum o zajedni ckom radu sa vodama srpskog autonomnog pokreta.94) U tom pogledu je Durdevi c dobio i ovla stenje od Bakir-bega Tuzli ca da mo ze pregovarati slo na ruku intencijama sau ime muslimanskih voda.95) Ovo je posve i mog Durdevi ca i njegovih strana ckih kolega, koji su te zili da se opozicija u Bosni i Hercegovini konstitui se kao politi cki pokret sa jedinstvenim c, zivo podstican od J. Tomi ca, D. Krasoprogramom. Zato se Durdevi jevi ca i drugih, anga zovao oko toga da se sklopi politi cki ugovor izmedu vodstva srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta.96) c je razgoJo s na putu iz Budimpe ste u Slavonski Brod Durdevi varao u zeljezni ckom vagonu sa G. Jeftanovi cem i V. Solom, koji su se vra cali iz Sr. Karlovaca. Oni su tamo, poslije prekida pregovora u Be cu sa ministrom, posjetili dr Duru Krasojevi ca, koji se upravo vratio iz Beograda. Jeftanovi c i Sola odmah su se u na celu izjasnili za sporazum sa Muslimanima i izrazili spremnost da se sastanu sa njihovim predstavnicima.97) Zala zu ci se i ranije za ostvarenje srpskomuslimanskog politi ckog saveza, srpski prvaci su jo s po cetkom oktobra 1900. iz Be ca poru civali svojim prijateljima u zemlji da se pove zu sa Muslimanima.98) Ovo je bilo popra ceno radikalizacijom stavova srpske opozicije, koja u svojoj usmenoj agitaciji sve vi se isti ce u prvi plan pitanje politi cke autonomije u odnosu na zahtjeve za odobrenje samouprave crkveno- skolskih institucija. To je izazivalo zabrinutost umjerenijih prvaka srpskog pokreta, kao sto je bio Risto Had zidamjanovi c, koji se ci savjete svojih prijatelja sa strane, pribojavao toga da vode, slijede se ne ce pokazati spremnost za postizanje kompromisa sa vladom. Cak i sam Jeftanovi c zalio kako Sola i njegovi Mostarci ne ce ni sta da znaju o nekom kompromisu.99)
izradi memorandum. Nije mu sve jasno, te ne zna upravo sto i kako da radi. Donio je sobom i statut, u svrhu da ga popravi i dotjera, ali ba su tom ce biti kubure, jer su mu mnoge ustanove nejasne prema odnosnim propisima korana (ABH Priv. Reg. 230/1900). 94) Bakir-beg Tuzlak rekao mu je: Mi moramo zajedni cki sa Srbima, ali kako da se sastanemo i sporazumijemo. Ja ne mogu da idem prvi ka Jeftanovi cu i Soli. Na to je dr. preuzeo du znost da udesi medu njima sporazum i sastanak. Ibidem 95) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Copie einer Condentenmeldung aus Sl. Brod, 18.XI 1900. 96) Ibidem i kao nap. 55. 97) Kao nap. 55, 93 i 95. 98) ABH ZMF Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900. 99) Kao nap. 55.

209

U Novoj Gradi sci je 17. ili 18. novembra 1900. odr zan sastanak ca i izvjesnog broja muslimanskih opozicioneizmedu advokata Durdevi ra na kome je vr seno redigovanje nacrta muslimanskog statuta i memoranduma. Sastanku su prisutvovali Fehim-beg Alibegovi c iz Bosan skog Koba sa, Serif Arnautovi c i jo s cetiri do pet Muslimana, vjerovatno Mahmut-beg D zini c i Hifzo Bahtijarevi c iz Banjaluke, i Sulejman-beg Ceri c iz Bos. Novog, koji su tog dana prema zapa zanju vlasti bili odsutni iz svojih mjesta. Korekture nacrta nastavljene su slijede ceg dana ca i uz saradnju Arnautovi ca i u Slavonskom Brodu od strane Durdevi Dervi s-bega Miralema. Posljednja dvojica su 20.novembra otputovali sa nacrtom statuta u Budimpe stu, gdje je trebalo da se on kopira i zajedno sa memorandumom po cetkom decembra podnese na odobrenje konferenciji u Sarajevo.100) Na pomenutom sastanku u Novoj Gradi sci prisutni muslimanski prvaci razmatrali su i Nacrt ugovora o zajedni ckoj akciji sa Srbima u cilju postizanja politi cke autonomije za Bosnu i Hercegovinu, koji im je podnio dr Nikola Durdevi c. Podneseni Nacrt, sude ci po njegovim bitnim elementima poznatim austrougarskim vlastima 101) bio je po svoj prilici identi can sa nacrtom ugovora do koga su vlasti docnije do sle i dale ga 1901. godine publikovati u nizu listova u Monarhiji,102) a ciji je sadr zaj reprodukovan u citiranom radu O. Nuri-Had zi ca kao ugovor podpisan u Slavonskom Brodu 1902. godine izmedu predstavnika srpske i muslimanske opozicije. Muslimanski opozicioneri, koji su u novembru 1900. u cestvovali na sastanku u Novoj Gradi sci, prihvatili su prezentirani Nacrt ugovora, osim onih njegovih paragrafa koji predvidaju da se u Bosni i Hercegovini jezik slu zbeno nazove srpski, da se upotrebljuje isklju civo cirilica i izuzev odredbe koja govori o rje senju agrarnog pitanja. Nacrt je potom trebalo da bude podnesen Srbima, a Muslimani su uzeli njegov prepis.103) Jo s prije konstituisanja muslimanskog pokreta za vjersku autonomiju zagreba cki Srbobran ispoljio je te znju da se opozicionom istupanju travni ckih begova, nezadovoljnih na cinom kako su okupacione vlasti primjenjivale tursko agrarno zakonodavstvo, dade odredeno srpsko nacionalno obilje zje. U Travniku je bilo i pojedinaca (Salih Kazazovi c, Ahmed-beg Kulenovi c, Nikola Fu c), koji su, povezani sa krugom oko Srbobrana, nastojali da se medu Muslimanima probudi srpska svijest kako bi se time izazvala mr znja i otpor protiv hrvatstva. Oni
100) 101) 102) 103)

ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvje staj Zem. vlade ZMF od 23.XI 1900. Ibidem i kao nap. 55. Tekst Nacrta Ugovora donosimo u prilogu ovoga rada. Kao nap. 95.

210

su vr sili pripreme i za pokretanje casopisa koji bi imao cilj da propagira srpsko-muslimansku slogu.104) Kod srpskih faktora koji su radili na sklapanju politi ckog saveza izmedu srpske i muslimske opozicije prisutna je bila o cita tendencija da se ovom savezu da srpski nacionalni karakter. Sam ugovor o savezu trebalo je da se sklopi medu Srbima pravoslavne i moslimske vjere, a formulacije njegovog nacrta u pogledu upotrebe narodnog i zvani cnog jezika i pisma ( 11-13) su takve da nedvojbeno izlazi kako u Bosni i Hercegovini zivi samo srpski narod podijeljen na tri vjere. Va zno je naglasiti da ni oni prvaci muslimanskog autonomnog pokreta koji su bili za sklapanje politi ckog saveza sa Srbima, na bazi programa izlo zenog u Nacrtu ugovora, nisu bili spremni da prihvate njegove odredbe u pogledu jezika i pisma. To ujedno zna ci da su oni de facto odbijali nacionalnu identikaciju Muslimana kao Srba. Vode srpskog autonomnog pokreta u Bosni i Hercegovini za vrijeme daljih pregovora sa muslimanskim predstavnicima pokaza ce veliku eksibilnost u odnosu na jezi cko pitanje. Muslimanski opozicioneri izjasnili su se u Novoj Gradi sci i protiv odredbe u Nacrtu ugovora da agrarno pitanje treba da rije se medusobnom udesbom sami vlasnici zemalja, urodeni trgovci i kmetovi tako da bi se koliko je god mogu ce izbjeglo mije sanje stranog kapitala ( 5). Makoliko je u srpskoj gradanskoj politici, kao u ostalom i u hrvatskoj, odnos prema rje savanju agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovini bio podreden ostvarenju nacionalno-politi ckih ciljeva i pridobijanju za njih vode ceg muslimanskog feudalnog sloja,105) agrarno pitanje nije moglo ostati zaobideno u Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora. Srpsko zem vidu kako iz gradanstvo postavilo je u Nacrtu ovo pitanje u najbla obzira prema brojnim srpskim kmetovima, u cije je ime pretendovalo da nastupa, tako i zbog sopstvenih ekonomskih i nansijskih interesa. s-beg Miralem, Hamdi-beg Medutim, upravo oni begovi kao na pr. Dervi Hasanpa si c i dr., koji su se kao pripadnici ekstremno-radikalne struje u muslimanskom pokretu najvi se zalagali za sklapanje politi ckog saveza sa Srbima i s njima ostvarivali cak odredenu saradnju, medu prvima su se eksponirali u odbrani prava veleposjednika utvrdenih otomanskim zakonima, optu zuju ci vlasti da preferiraju interese kmetova.106)
104)

Borba Muslimana, dok. br. 2, str. 57-61 nap. 1 i 2, dok. 66, str. 205, nap.1. 105) Vidi M. I m a m o v i c, Agrarno pitanje u programima gradanskih politi ckih stranaka u Bosni i Hercegovini do 1911. godine, Jugoslovenski istorijski casopis 3-4/1973, str. 150-161. 106) Vidi Borba Muslimana, dok. br.2 str. 57-61, dok. br. 7 str. 81-82, ehi dok. br. 27, str. 123-124; N. S c, Pokret Muslimana, str. 102, 147-150.

211

Konspirativni sastanak u Novoj Gradi sci odr zan je kojih dva i po mjeseca nakon prvog katoli ckog kongresa u Zagrebu (3. - 5.septembra 1900.), na kome je nadbiskup Stadler istupio u velikohrvatskom i klerikalnom duhu. On je napao dualisti cko uredenje Monarhije, pozvao sve Hrvate da se ujedine u jedinstvenu hrvatsku dr zavu i izrazio zelju da se sto prije Bosna i Hercegovina sjedine sa materom zemljom.107) Krajnje nepovoljan utisak, koji je na Muslimane ostavio Stadlerov govor, nije mogao izbrisati ni carev ukor Stadleru, koji su Muslimani primili sa rezervom vjeruju ci da je on dat samo da bi se umirila muslimanska opozicija.108) S tim u vezi je indikativno da u Nacrtu srpsko-muslimanskog ugovora vidno mjesto zauzimaju ta cke u kojima se zahtjeva obustava vjerske i narodnosne propagande i uklanjanje iz javne slu zbe njenih nosilaca, protjerivanje svih duhovnih redova rimske crkve, osim franjevaca, a isto tako i svih funkcionera te crkve koji nisu rodeni u Bosni i Hercegovini ( 8, 9, 10), sto se odnosi li cno na cajnosti Stadlera. Takode odredba u Nacrtu o nepriznavanju prava zavi u zemlji doseljenicima i njihovim potomcima ( 15) imala je pored ostalog i antihrvatski karakter. Nasuprot planovima i zeljama za sjedinjenje Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom, a time i Monarhijom, Nacrt ugovora je predvidao da ce se obje strane svim sredstvima boriti protiv aneksije, a za samoupravu zemlje pod sultanovim suverenitetom, s tim sto bi se na polo zaju guvernera, kada Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, nalazio naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin ( 1, 2, 4, 15). Atmosferu na sastanku u Novoj Gradi sci karakterisalo je radikalno raspolo zenje i ogor cenje prisutnih zbog neuspjeha dotadanjih koraka ce okumuslimanskog vodstva kod austrougarskih faktora i skepsa da paciona uprava iza ci u susret zahtjevima u pogledu vjerske i vakufske autonomije sadr zanim u nacrtu statuta, na kome su oni zajedno sa Durdevi cem radili.109) Posebno u izvjesnim situacijama kada se nije nazirala perspektiva za rje senje zahtjeva, koje je muslimanski autonomni pokret postavljao vlastima, ja cale su u muslimanskim opozicionim krugovima tendencije da se zaklju ci politi cki pakt sa Srbima. S druge
108)

c, op. cit. str. 94-95. L. D a k o v i ABH ZMF Pr BH 1149/1900 i 1175/1900 telegrami Kutschere ZMF od 11. i 16.IX 1900. 109) Na sastanku su se cule ove izjave: Oni nam ne ce odobriti statuta, al cemo izraditi promjenu sistema, jer ovo je ne cuveno sto se po Bosni i Hercegovini radi. Tra zimo glave Hrvata i Jezuita, ne dadnu li ih, da ce nam glavu K allayevu. Oni ce nas sami natjerati onamo, gdje im ne ce biti milo da nas vide. Znamo mi i gdje je Petrograd i Paris, kad nas gone iz Be ca i Pe ste. Ne ce biti na s seik, ko Va s patrijarh u Fanaru. Kao nap. 90).

107)

212

strane, vode srpskog pokreta insistirale su ve c du ze vremena na zaklju cenju ugovora sa Muslimanima, ali su to u pojedinim momentima stavljale u drugi plan, o cekuju ci rezultate svojih koraka kod vlasti za odobrenje crkveno- skolske autonomije. Okupaciona uprava je taktizirala i slu ze ci se raznim metodama nastojala je da osujeti ujedinjenje opozicionih snaga, koje su i same po svojoj socijalnoj strukturi, ekonomskim i politi ckim interesima bile vrlo heterogene. Na osnovu do sada prikupljenih podataka ne mo zemo decidirano odgovoriti na pitanje gdje je nastao Nacrt srpsko-muslimanskog ugovora i ko je bio autor njegovog teksta. Povjerljive informacije s kojim je raspolagala Zemaljska vlada ozna cavaju Ja su Tomi ca kao li cnost koja je prva inicirala pomenuti projekt, a neke od njih ukazuju na to da c radio na njegovoj izradi.110) Prema izvje staju je dr Nikola Durdevi Zemaljske vlade od 23. novembra 1900, Ja sa Tomi c, urednik Zastave, ca sa projektom pakta obratio se 17. novembra 1900. godine na Durdevi i zahtjevom da za njega pridobije Muslimane,111) sto zna ci da je i sam Durdevi c dobio ve c gotov Nacrt ugovora. U tom pogledu zanimljivo je saop stenje jednog vladinog kondenta koji javlja kako mu je Durdevi c c) nije sastavio Nacrt, niti mu ga je navodno rekao da on (Durdevi Tomi c ni Krasojevi c poslao, jer je ovo koncipirano u veliko, sa dalekim c je informatoru pokazao kovertu u kojoj mu je ciljevima. Durdevi Nacrt ugovora stigao po stom.112) Nije isklju cena mogu cnost da je autor Nacrta bio dr Emil Gavrila. Na to ukazuje okolnost da su istra zne vlasti za vrijeme Prvog svjetskog rata na sle u aktima Gavrila koncept pisma iz 1901, u kome se govori o nepotpisanom Ugovoru koji je dospio nepa znjom u nepozvane ruke i bio objavljen. U pismu se dalje izmedu ostalog ka ze: Ja sam napravio nacrt ovog novog sporazuma. Obra caju ci se primaocu (vjerovatno Gligoriju Jeftanovi cu) pisac ga obavje stava da mu salje pomenuti nacrt i moli ga da mu javi svoje mi sljenje i primjedbe na njega.113) O cito je da citirani nepotpisani koncept pripada dr Emilu Gavrilu, ali nije jasno o kakvom se to nacrtu novog sporazuma radi.
110) 111)

Kao nap.55. Kao nap.100. 112) Po stanska marka na koverti bila je ugarska, ali je zig bio nejasan pa se nije moglo razabrati odakle je pismo do slo. U koverti je uz Nacrt bila samo jedna karta na kojoj je bilo napisano: Nastojte pod svaku cijenu da se ovaj Ugovor primi. C.C.C. (sve cirilicom). U glosi na aktu poku salo se u ZMF odgonetnuti slova C.C.C. kao Slo zni Srbi Sarajlije (kao nap.90). 113) Grosserbische Umtriebe, Dok. Nr 98, str. 210-211; Up. Had zijahi c, op. cit. str. 176/177, M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak BiH, str. 125.

213

U Zemaljskoj vladi u Sarajevu je krajem novembra 1900. godine postojalo uvjerenje da se iza parole o politi ckoj autonomiji Bosne i Hercegovine i akcije da se srpska i muslimanska opozicija na njoj ujedini krije siroko razgranati komplot u koji je umije sana i tadanja vlada Srbije. Zemaljska vlada je raspolagala obavje stenjima da je bosanskohercegova cki emigrantski odbor u Carigradu donio 23.oktobra 1900. zaklju cak da se konferenciji za reviziju berlinskog ugovora, za koju se u posljednje vrijeme zauzimala ruska i panslavisti cka stampa, podnese prijedlog da se bosansko pitanje rije si plebiscitom. I sto se za tim da se Bosna i Hercegovina vrati sultanu, a ako to ne mogne da ceno da se u zemlji stvori koalicija dobije autonomiju. Takode je zaklju sa pravoslavnim. Vlada u Sarajevu je posebno apostrorala da je u radu ovog skupa u cestvovao i hod za Sulejman ef. Falad zi c, beogradski muftija, koji je tada tobo ze pao u nemilost u Beogradu i uputio se u Carigrad. Ona je bila zabrinuta zbog postojanja dokumenata (Nacrta ugovora), u kojem je trebalo da se ksira obaveza obje strane da zajedni cki rade za dobijanje autonomije i da djeluju protiv austrougarske politike kod istovjernika u staroj Srbiji i Makedoniji,114) podru cju koje se nalazilo na pravcu penetracije politi ckog i ekonomskog uticaja Austro-Ugarske monarhije. Ovo se vremenski podudara sa poja canom aktivno s cu Srbije i uspjesima njene spoljne politike da u Kosovskom vilajetu pridobije za saradnju i neke uglednije albanske prvake.115) Mada su uticaji sa strane na politi cka kretanja u Bosni i Hercegovini bili neosporno prisutni, austrougarska uprava im je o cito davala ve ci zna caj od onog koji su oni stvarno imali. Ispu staju ci obi cno iz vida objektivne okolnosti iz kojih su izrastale odredene politi cke tendencije u zemlji, ona je bila sklona da politi cke pojave tretira kao isklju civi rezultat spoljnih uticaja i propagande. Prema izvje stajima koje su dobijale vlasti krajem 1900. o slozi za autonomiju govorilo se u Hercegovini, i to najvi se medu mostarskim Muslimanima i Srbima, ali i po Krajini i Posavini.116) Specijalno intrasigentno raspolo zenje vladalo je medu muslimanskim opozicionerima u Travniku i, po ocjeni tamo snje okru zne oblasti, medu njima je bio zavladao srpski duh. U Travniku je pop Danko Adamovi c po ceo od nedavna intenzivno politi cki agitovati zajedno sa Ahmed-begom Hazadi cem i Hamdi-begom Hasanpa si cem i njihovim prista sama. Stanovi ste ove grupe muslimanske ekstremne opozicije tada je bilo da se u
114) 115)

ABH ZMF Pr BH 625/1907 Izvje staj Zem. vlade ZMF od 28.XI 1900. Vidi: V. S t o j a n cevi c, Prilike u zapadnoj polovini Kosovskog vilajeta prema izvje stajima austrougarskog konzula u Skoplju 1900. i 1901. godine, Istorijski casopis XII-XIII, Beograd, 1963, str. 287-316. 116) ABH ZMF Pr BH 625/1907 Abschrift einer Condentenmeldung, Sarajevo 22.XI 1900.

214

predstoje cim pregovorima tra zi da Vlada doslovno prihvati predlo zeni statut, a za slu caj da to ne pode za rukom, da se pregovori prekinu i na prolje ce uputi jedna deputacija u Rusiju s ciljem da se kod velikih sila pokrene pitanje davanja autonomije Bosni i Hercegovini, analogno onoj koju je dobio Krit. Pri tome oni su bili za zajedni cki rad sa Srbima u uvjerenju da ce Srbi, bez obzira na to kako ce se rije siti pitanje njihovog crkveno- skolskog statuta, nastaviti sa Muslimanima borbu za politi cku autonomiju zemlje.117) Po uvjerenju organa vlasti u Travniku vjerski zahtjevi kako Muslimana tako i Srba bili su samo prva etapa zajedni cke zelje za politi ckom autonomijom. * * * Kao sto ni ranija akcija okupacione uprave protiv muslimanskog pokreta sa naru cenim izjavama lojalnosti nije uspjela, tako nisu ni uspjeli poku saji, koji datiraju od ljeta 1900. godine, da se pokret oslabi privla cenjem na stranu vlade pojedinih muslimanskih prvaka koji se nisu slagali sa kursom radikalne struje. Vlast je prihvatila pregovore o muslimanskim zahtjevima jer se muslimanski pokret konstituisao i nametnuo kao politi cki faktor u Bosni i Hercegovini.118) U Mostaru je Odbor muslimanskog opozicionog pokreta sredinom decembra 1900. godine podvrgao posljednjoj redakciji nacrt statuta i memorandum koji je Arnautovi S. c donio iz Budimpe ste,119) a zatim su muslimanski prvaci oba dokumenta predali u Sarajevu ministru K allayu 19.decembra 1900. Na osnovu podnesenih dokumenata vodilo je vodstvo muslimanske opozicije na celu sa biv sim muftijom D zabi cem u Sarajevu u vremenu od 2.februara do 25.aprila 1901. pregovore sa predstavnicima Zemaljske vlade na celu sa civilnim adlatusom baronom Kutscherom. Sondiraju ci politi cko raspolo zenje medu muslimanskim opozicionerima na po cetku pregovora u Sarajevu, Zemaljska vlada je stekla uvjerenje da je samo dio muslimanskih prvaka spreman da u slu caju necina, uspjeha pregovora ude u borbenu koaliciju sa Srbima, dok je ve posebno krupni veleposjednici Ali-beg Firdus, Bakir-beg Tuzli c i dr. i
117)

ABH ZMF Pr BH 1575/1900 Prepis izvje staja Kotarskog ureda u Travniku 11.XII 1900 i Okru zne oblasti u Travniku od 12.XII 1900. Izvje staj Zem. vlade ZMF 18.XII 1900. 118) ehi Borba Muslimana, str. 29, 30; N. S c, Mjere Kalajevog re zima, 137 i dalje. 119) ABH ZMF Pr BH 1575/1900. Prepis izvje staja Gradskog kotarskog ureda u Mostaru 12.XII 1900, izvje staj Zem.vlade ZMF 18.XII 1900; Muslimanski prvaci potpisali su Memorandum 15.decembra 1900 u Mostaru i to svi arapskim slovima, dok je sam tekst memoranduma pisan latinicom.

215

veletrgovci kao npr. Mujaga Komadina, bila apsolutno protiv zajedni cke srpsko-muslimanske akcije u politi cke svrhe, jer bi se oni tada izlo zili suvi se velikom materijalnom riziku.120) Jo s u septembru 1900. godine Ali-beg Firdus je nagovje stavao svoju spremnost da kao protute zu dalekose znim zahtjevima na politi ckom i privrednom polju posavskih begova formira umjerenu grupu unutar muslimanskog pokreta, koja bi se u svojoj aktivnosti ograni cila samo na pitanje vakufsko-mearifske reforme. Firdus je smatrao da se ova pitanja mogu rije siti jedino sporazumno sa Zemaljskom vladom. On se nije slagao sa politikom radikalnog krila u pokretu i nakon boravka u Turskoj u drugoj polovini 1901. godine vratio se razo caran do sav si do zaklju cka da iz Carigrada bosanskohercegova cki Muslimani ne mogu o cekivati nikakvu pomo c. Firdus se tada takode ispoljio i kao protivnik politi ckog saveza sa Srbima. Zanimljiva je okolnost da je Firdus kao krupni zemljoposjednik bio upu cen da krajem 1901. godine tra zi za stitu vlasti protiv svojih neposlu snih srpskih kmetova sa podru cja Grahova, koji nisu htjeli vi se da kao hak daju tre cinu nego samo jednu petinu svojih prinosa. On se tom prilikom saglasio sa predstojnikom travni ckog okruga Mihajlom Rukavinom da je istinski interes veleposjednika da sto u ze saraduju sa vladom, dok bi sloga sa Srbima bila pogubna po njihove interese.121) Medutim, iako je Firdus u razdoblju od 1900. do 1903. u susretima sa predstavnicima vlasti nastupao pomirljivo i cak izra zavao spremnost cvr s ce da saraduje sa vladom, on u praksi nije htio ulaziti ni u kakve obaveze i nije stajao po strani od niza akcija koje je preduzimala opozicija. Firdus nije bio voljan da se otvoreno konfrontira sa D zabi cem i njegovim radikalnim pristalicama, nego je kao i drugi umjereni opo zicioneri, M. Komadina, A.Karabeg, O.Cirkinagi c i dr., nastojao da odr zava dobre odnose s vlastima, a istovremeno ne prekida veze sa radikalnim elementima u pokretu. Stoga ce K allay do ci vremenom do uvjerenja da pripadnici umjerene muslimanske opozicije igraju dvostruku ulogu u o cekivanju ishoda sukoba.122) U tom pogledu posebno mjesto zauzima slu caj Bakir-bega Tuzli ca, koji se, kao sto smo ranije spomenuli u oktobru 1900. godine zalagao za ostvarenje srpsko-muslimanskog politi ckog saveza, da bi krajem iste godine pred vlastima pokazao spremnost da s njima saraduje i pomirljivo uti ce na muslimanske opozicionere. Pri tome je Tuzli c, koji se stalno
120)

ABH ZMF Pr BH 246/1901. Izvje staj Zemaljske vlade ZMF od 12.II 1901. 121) Borba Muslimana, dok. br. 18 str. 106-109 nap. 1, dok. br. 73 str. ehi 216; vidi: N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str 139-143. 122) N. S e h i c, Mjere Kalajevog re zima, str. 139-153.

216

nalazio u nansijskim te sko cama, ra cunao na materijalne protuusluge i zadovoljenje svojih potra zivanja u odnosu na neke sumske parcele na Majevici. K allay je upozoravao Zemaljsku vladu na oprez kada je u pitanju Tuzli c, jer se radi o krajnje nepouzdanom covjeku kome su vlasti ve c jedanput izdejstvovale zajam, a on je odmah nakon toga pre sao u protivni cki tabor. Stoga je Vlada dobila uputstvo da Tuzli cu predo ci da ce se njegovim zahtjevima u pogledu dodjele sume iza ci u susret jedino ako njegova djelatnost unutar opozicije da konkretne rezultate i dovede do nagodbe izmedu muslimanskog pokreta i okupacione uprave u onim okvirima koji bi odgovarali njenim zeljama. Organi okupacione uprave odnosili su se prema Tuzli cu ne sto druk cije nego prema drugim pripadnicima umjerene opozicije, koji su kao npr. Firdus ili Komadina ipak o cuvali odredenu samostalnost i nisu dopustili da ih vlasti tretiraju kao prosto oru zje svoje politike. Tuzli c je pak otvoreno nudio svoje usluge Vladi, pru zao joj obavje stenja o prilikama u muslimanskom pokretu i raspolo zenju medu njegovim prvacima. Pri tome je poseban zna caj imala okolnost sto je on nastavio da u ziva nansijsku potporu vlasti.123) Naime, upravo u 1902. godini, kada je prema O.Nuri-Had zi cu Bakir-beg Tuzli c u ime muslimanskog pokreta tobo ze potpisao ugovor o politi ckom savezu sa srpskom opozicijom, njemu je na prijedlog Zemaljske vlade i uz saglasnost ministra K allaya odobren hipotekarni zajam iz vladinog fonda nov canih kazni u iznosu od 30.000 kruna sa rokom otplate od deset godina radi podmirenja dospjelih obaveza. Kako u pomenutom fondu trenutno nije bilo dovoljno sredstava u cinjena je privremena pozajmica od 13.000 kruna iz vladinog dispozicionog fonda, iz koga se ina ce nansirala djelatnost kondenata, i njima je iskupljena mjenica Bakir-bega Tuzli ca, koja je 1.juna 1902. dospjela kod lijale Priv. zemaljske banke u Tuzli. Ostalih 17.000 kruna upotrebljeno je iz fonda nov canih kazni radi otkupa Tuzli cevih mjeni cnih dugova koji su dospjeli 2.jula 1902. godine kod Br canske stedionice. Priv. zemaljska banka bila je posrednik u ovoj zakulisnoj nansijskoj operaciji i formalno je gurirala kao davalac zajma Bakir-begu Tuzli cu 124) Medutim, usprkos K allayevom insistiranju preko Zemaljske vlade, ni Bakir-beg Tuzli c, kao ni ostali iz kruga pripadnika umjerene muslimanske opozicije, nije smatrao oportunim da se otvoreno ogradi od politike radikalne grupe sa D zabi cem na celu. Boje ci se kompromitovanja on je takode izbjegao da se javno izjasni kao vladin pristalica nego je manje vi se nastavio sa svojom dvostrukom ulogom.125)
123) 124)

Isto str. 145, 147-150. ABH ZMF Pr BH Nr 1133/1902 Kutschera ZMF 21.VIII 1902. Up. Borba Muslimana, dok. br. 96, str. 264-265. 125) Kao nap.123.

217

Pregovori izmedu predstavnika muslimanskog pokreta i Zemaljske sili su vlade, koji su skoro tri mjeseca vodeni 1901. u Sarajevu, zavr se neuspjehom, jer nije moglo do ci do sporazuma o osnovnim politi ckim pitanjima. (Ostale su sporne cetiri ta cke: izbor i sastav Ulemamed zlisa, postavljanje i imenovanje reis-ul-uleme i muftija, pitanje Me sihata i davanje men sure - duhovne investiture reis-ul-ulemi i pitanje dr zavne subvencije). To su bila pitanja od kojih je zavisio karakter budu ce vjerske i vakufsko-mearifske samouprave kao i odnosi sa Carigradom, koje su bosanskohercegova cki Muslimani nastojali da odr ze i prodube. Okupaciona uprava bila je tada voljna prihvatiti u stvari samo nebitne izmjene u postoje coj vjerskoj i vakufskoj organizaciji Muslimana. Ona je bila protiv takve vjerske autonomije koja bi znatnije ograni cila kompetencije vlasti i pretvorila se u nacionalno-politi cku jedinicu cak sa administrativnom podjelom, postala politi cki faktor i predstavljala dr zavu u dr zavi, cemu je, po ocjeni K allaya, te zio nacrt statuta koji su predlo zili Muslimani. Medutim, mada su od po cetka pregovori zapeli na pomenutim pitanjima, Vlada nije zelila njihov prekid nego se slu zila taktikom odugovla cenja. Samo vodenje pregovora bilo je stra cunato na to da se parali su akcije radikalne muslimanske opozicije, a posebno pristalica politi ckog saveza sa Srbima. Ovi su, kao Dervi s-beg Miralem, Ahmed-beg Hazadi c i Serif Arnautovi c, prema podacima Bakir-bega Tuzli ca i Hifze Bahtijarevi ca datim vlastima, povezani sa srpskim vodama i izvjesnim krugovima u Carigadu radili na razbijanju pregovora.126) Gligorije Jeftanovi c je navodno za vrijeme pregovora sugerisao muslimanskim predstavnicima kako da podese svoje dr zanje i odvra cao ih od toga da se izmire sa vladom.127) Prema zapa zanjima organa okupacionih vlasti tokom pregovora u Sarajevu nastavljen je proces slabljenja unutra snjeg jedinstva muslimanske opozicije, ali je radikalna struja ostala i dalje ta koja je davala ton, dok umjereni, zbog pritiska radikala i uticaja javnog mnijenja, nisu mogli do ci do izra zaja.128) U toku samih pregovora D zabi c je fungirao zanje u odlu cnim trenucima bilo je mjekao stvarni voda i njegovo dr rodavno i za one muslimanske predstavnike koji su svojim pasivnim dr zanjem manifestovali svoju umjerenost.129) Nakon prekida pregovora sa Zemaljskom vladom u prolje ce 1901. i objavljivanja termina sastanka delegacija u Be cu, poja cana je aktivnost i medusobno kontaktiranje istaknutih li cnosti ekstremne muslimanske
ehi Vidi: N. S c, Pokret muslimana, str. 124 i dalje, up. Borba Muslimana, str. 29-30, dok. br. 26 i 27 str. 121-124. 127) Kao nap.77. 128) Borba Muslimana, dok. br. 44 str. 157-158. 129) ehi N. S c, Pokret Muslimana, str. 154-155.
126)

218

opozicije. To su prije svega posjete opozicionara iz travni ckog okruga onim u Mostaru s ciljem da se dogovore o zajedni ckom nastupu sa Srbima, te vjerovatno za to zadobiju biv seg muftiju D zabi ca i njegove istomi sljenike. Dervi s-beg Miralem vodio je i u Sarajevu razgovore sa li cnostima iz opozicionog pokreta o daljoj politi ckoj taktici. O cigledno sa istim ciljem oputovali su u maju 1901. iz Travnika Ahmed-beg Hazadi c u Br cko i Posavinu i Mustaj-beg Ibrahimpa si c - Kukav ci c preko Jajca u Banjaluku. Prema podacima do kojih je do sao okru zni predstojnik u Travniku M. Rukavina radilo se na tome da muslimanska i srpska opozicija podnesu zajedni cki memorandum protiv progona u zemlji, prote ziranja stranih kapitalista pri osnivanju industrijskih preduze ca, na cina prodaje suma na veliko, poreskih tereta i dr., te da tra ze politi cku autonomiju za zemlju. U koliko s tim ne uspiju u Be cu, postojala je navodno namjera da se ide u Berlin i, ra cunaju ci na podr sku nekih sila, tra zi revizija berlinskog ugovora u pogledu Bosne i Hercegovine. I dok su za vrijeme boravka u Mostaru Dervi s-beg i Hamza-beg Mira lem intenzivno komunicirali sa Vojislavom Solom i drugim tamo snjim srpskim opozicionerima,130) Salih Kazazovi c je po nalogu Hamdi-bega Hasanpa si ca radio na tome da dode do politi ckog sporazuma izmedu vodstva muslimanskog i srpskog pokreta. U tom pogledu on je pregovarao sa Gligorijem Jeftanovi cem i popom Stjepom Trifkovi cem, kod kojih je nai sao na punu podr sku. Hasanpa si c je poslao Kazazovi ca i u Novi Sad da tamo zajedno sa Ja som Tomi cem poradi oko formalne sloge. Razgovorima u Novom Sadu prisustvovao je i voda srpske opozicije u Bos. Gradi sci Vidovi c. Tom prilikom bilo je dogovoreno da se udesi sastanak voda jednog i drugog pokreta tako da se ne bi cinilo, kao da je jedna strana od druge pomo ci tra zila.131) Imaju ci prevagu u muslimanskom pokretu pripadnici radikalne struje izdejstvovali su da se po salje jedna deputacija u Be c koja ce moliti audijenciju kod cara i obratiti se za pomo c poslanicima Sch onererove velike njema cke stranke u austrijskoj delegaciji. Ovo je i u cinjeno, po savjetu Srba, ali je to nepovoljno primljeno od drugog umjerenog dijela muslimanske opozicije, koja je strahovala da ce saradnja sa velikonijemcima dovesti do gubitka simpatija za muslimanski pokret kod Madara.132) Pripadnici umjerenog krila uglavnom su se pasivizirali i nisu u cestvovali u ovim akcijama. Medutim, formalno je bilo o cuvano jedinstvo pokreta jer se umjereni nisu tada kao ni docnije odvojili od
130)

Borba Muslimana, dok. br. 38, str. 149-150, Up. V. B o g i cevi c, op. cit. str. 331. 131) Kao nap.77. 132) ABH ZMF pr BH 661/1901. Prepis Izvje staja vladinog povjerenika za Sarajevo Zem.vladi 30.4.1901; Borba Muslimana dok. br. 38, str. 149-150.

219

radikala nego su popustili, pa je i sa njihovom saglasno s cu otputovala u Be c deputacija koju je sa cinjavalo sest muslimanskih radikalnih prvaka sa biv sim muftijom D zabi cem na celu.133) Na putu za Be c muslimanska deputacija se nekoliko dana zadr zala c izradio novi meu Slavonskom Brodu dok joj nije dr Nikola Durdevi morandum, koji je zatim 10. juna 1901. predan caru Franji Josipu I. U vrijeme boravka muslimanske deputacije u Slavonski Brod je stic da gla i tro clana srpska deputacija, koja se takode bila uputila u Be podnese caru svoj tre ci memorandum, izraden jo s predhodne godine. Srpsku deputaciju, koja je predala memorandum caru 30. maja 1901, sa cinjavali su Gligorije Jeftanovi c, Vojislav Sola i Lazo R. Jovanovi c. U Slavonskom Brodu do slo je negdje u drugoj polovini maja 1901. do sastanka izmedu obiju deputacija. Pri tome se kako sa jedne tako i sa druge strane nastojalo prikazati da je do ovog sastanka do slo sasvim slu cajno, bez ikakvog predhodnog dogovora. Medutim, sklapanje formalnog politi ckog ugovora je izostalo i odlo zeno je za kasnije navodno zbog toga sto su tada pravoslavne vode htjele prije svega pri cekati na koji ce na cin uspjeti sa memorandumom.134) Nasuprot ovome podatku nepunih mjesec dana prije pomenutog sastanka u Slavonskom brodu vladin povjerenik za Sarajevo je izvje stavao da Muslimani nisu htjeli potpisati pismeni sporazum sa Srbima koji im je bio predlo zen. Na to je onda sa srpske strane navodno re ceno da Muslimani sami po svom nahodenju sastave sli can sporazum i da ce ga srpske strana cke vode bez daljnjega potpisati.135) Carev privremeni odgovor srpskoj deputaciji, da ce o njegovom rje senju dobiti obavje stenje preko Zemaljske vlade u Sarajevu nakon sto se ispitaju navodi u Memorandumu i konsultuju i bosanskohercegova cki mitropoliti koji su u prvom redu pozvani da izraze svoje
ehi N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 145. Muslimansku deputaciju sa cinjavali su A. D zabi c, H. Hasanpa si c, O. Prci c, S. Ceri c, S. Arnautovi Bi cak ci c i S. c, T. K r u s e v a c, Sarajevo, str. 316. 134) Kao nap.77. Prema podacima iz obrazlo zenja osude Serifa Arnautovi ca, na kojima se bazira na s prikaz sastanka u Slavonskom Brodu, u srpskoj deputaciji bio je kao tre ci clan Kosta Kujund zi c, a Lazo R. Jovanovi c iz Tuzle se ne spominje. Medutim, V. S k a r i c (op. cit. str. 51) i T. K r u s e v a c (Sarajevo, str. 303) navode Jovanovi ca kao tre ceg clana srpske deputacije koja je predala caru memorandum 30.maja 1901, a za Kujund zi ca ka zu da je u to vrijeme bio u Carigradu kao zastupnik pravoslavnog naroda Bosne i Hercegovine pri izboru novog patrijarha. Trebalo bi utvrditi nije li mo zda Kujund zi c u cestvovao na pomenutom sastanku s muslimanskim predstavnicima u Slavonskom Brodu, a zatim krenuo u Carigrad, dok je deputacija sa Jovanovi cem kao tre cim clanom nastavila za Be c. 135) ABH ZMF Pr BH 661/1901 Prepis izvje staja vladinog povjerenika za Sarajevo Zem. vladi 30.4. 1901.
133)

220

mnjenje u svim vjerskim i crkvenim pitanjima, nije sigurno mogao srpskim vodama uliti nadu da ce njihovim te znjama biti udovoljeno. Medutim, drugo je pitanje da li je ova okolnost sama po sebi imala uticaja na nastavak pregovora izmedu muslimanske i srpske deputacije za vrijeme zajedni ckog boravka u Be cu. U pregovorima je sa srpske strane u cestvovao Vojislav Sola, a sa muslimanske Serif Arnautovi c. U po cetku su se, kako je K allay bio obavje sten, D zabi c i Bi cak ci c protivili formiranju koalicije sa Srbima boje ci se njenih politi ckih posljedica i reagovanja vlasti koje bi moglo uni stiti izglede za dobijanje vjerske autonomije. Na kraju oni su popustili pritisku O. Prci ca i H. Hasanpa si ca pa su pregovori okon cani po cetkom juna 1901, nakon posjete koju je u cinio Sola D zabi cu. Tom prilikom oni su razmatrali projekt o formalnom politi ckom savezu izmedu Srba i Muslimana. U Be cu je izgleda tada bilo dogovoreno da muslimanska deputacija nakon povratka u Bosnu treba da pribavi mandat za sklapanje saveza sa Srbima. Kada se to postigne trebalo je formirati odbor od tri Srbina i tri Muslimana koji bi odlu civali o daljim zajedni ckim koracima opozicije, dok si muftija D zabi c. Prva mjera opobi nominalno vodstvo preuzeo biv zicije bila bi navodno predaja zajedni ckog podneska Zemaljskoj vladi odnosno slijede cem sastanku delegacija i vladaru. Postojanje politi ckog saveza trebalo je cuvati u najve coj tajnosti.136) Informaciju o sporazumu muslimanske i srpske deputacije u Be cu, koju je K allay u po cetku primio sa izvjesnom rezervom, potvrdene su uskoro sa drugih strana. Tako je krajem juna 1901. Jeftomir Zahari c, kotarski predstojnik u Bugojnu, javio kako je iz vjerodostojnog izvora doznao da su vode obiju opozicionih stranaka postigle za vrijeme boravka u Be cu sporazum ciji se sadr zaj u bitnom odnosi na zajedni cku djelatnost s ciljem da Bosna i Hercegovina dobiju autonomiju. Prema istom izvoru sporazum je trebalo da stupi tek onda na snagu ako bi vladar donio negativnu odluku o pitanjima o kojima opozicija sa Zemaljskom vladom nije mogla posti ci sporazum.137) Takode civilni adlatus baron Kutschera je u svojoj procjeni situacije smatrao kako se ni najradikalniji muslimanski prvaci ne bi usudili da svoje prista se pozovu da se priklju ce akciji Srba dok ne stigne rje senje njihove predstavke caru. Stoga je on, u okviru vladinih mjera protiv srpsko-muslimanskog saveza, predlagao da se odgovori na memorandume obiju opozicija daju vremenski odvojeno i to tako da se prvo odbije memorandum Srba, koji se ina ce bavio prete zno cisto politi ckim a manje crkvenim pitanjima,
136) 137)

Borba Muslimana, str. 131, dok. br. 39, str. 150-151. ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Prepis izvje staja J. Zahari ca, kotarskog predstojnika u Bugojnu, okru znom predstojniku 30.VII 1901.

221

a tek zatim, i to poslije du zeg vremena, dade odgovor na muslimanski memorandum.138) zabi c i njegova u za grupa pristalica - tzv. hod zinska Medutim, D stranka, radili su sada na tome da se sto prije perfektuira ugovor sa Srbima i nastojali su da kod drugih muslimanskih opozicionera pripreme teren za zajedni cke politi cke akcije. Sredinom juna 1901. Okru zna oblast u Mostaru je javila kako je najintimniji D zabi cev prijatelj, smjenjeni direktor ru zdije Had zi Salih ef. Alajbegovi c, povjerljivo ispitivao raspolo zenje opozicionih Muslimana za podno senje vladi zajedni cke peticije sa Srbima, u kojoj bi zahtijevali potpuno slobodan autonomni statut za gradsku op cinu Mostara. U Okru znoj oblasti u Mostaru stekli su uvjerenje da D zabi c i njegove intimne prista se stoje u naju zem sporazumu sa pravoslavnim vodama.139) Sredinom ljeta i predstojnik travni ckog okruga zapa zao je da vode ci opozicionari nastoje da pridobiju lojalne elemente i to ne vi se za postizanje vjerskih reformi nego pod parolom autonomije, sto po njegovom mi sljenju treba da laska nacionalnoj svijesti Muslimana, kod kojih je te znja za autonomijom bila duboko ukorijenjena.140) Prvih dana avgusta 1901. biv si muftija D zabi c sa izvjesnim brojem svojih bli zih pristalica vodio je razgovore na Kiseljaku kod Sarajeva, ciji je bio cilj perfektuiranje ugovora sa srpskim vodama i izrada zajedni ckog memoranduma Porti, u kome bi se iznijele optu zbe protiv okupacione uprave. U prvi mah na Kiseljaku su se pojavili samo Bi cak ci c, Prci c, Alajbegovi c i Henda, tzv. hod zinska stranka, dok su ostale li cnosti, a posebno begovi, izostale. Na Kiseljaku i u Sarajevu vodeni su razgovori sa Jeftanovi cem u kojima je trebalo najprije raspraviti odredena otvorena pitanja, zatim nastaviti pregovore u Kiseljaku sa D zabi cem i ostalim clanovima Odbora, koji je formalno stajao na celu muslimanskog pokreta, a po potrebi pregovore prenijeti i u Bus-bega Miralema, koji je po dimpe stu. Medutim, tek na nagovor Dervi
138)

Borba Muslimana, dok. br. 41 str. 152-153; o K allayevom stanovi stu vidi dok. br. 50 str. 166-167. 139) ABH ZMF Pr BH 907/1901. Prepis izvje staja Okru zne oblasti u Mostaru Zem.vladi 15.VI 1901. Mo zemo ovdje primijetiti da ce se stav D zabi ca i njegovih najbli zih pristalica prema saradnji sa Srbima docnije izmijeniti. Sta vi se, 6 godina kasnije nekada snji pripadnici D zabi ceve hod zinske stranke S. Alajbegovi c, H. Laki si c i H. Kajtaz aktivno su u cestvovali u formiranju i djelatnosti Muslimanske napredne stranke, koju je re zim smatrao lojalnom. Ova stranka sklopila je u Mostaru 1907. godine pred op cinske izbore ad hoc koaliciju sa Hrvatima uperenu protiv muslimanske i srpske opozicije. Koalicija je imala glavni zadatak da se bori protiv srpskih autonomisti ckih te znji izra zenih u sarajevskoj rezoluciji i programu Srpske narodne organizacije. (Borba Muslimana, dok. br. 263 i 264, str. 533-537) 140) ABH ZMF Pr BH 1088/1901 Pismo Rukavine 3.VIII 1901.

222

njega poslan, na posljednjoj konferenciji pojavio se je Hamdi-beg Hasanpa si c i tom prilikom je navodno energi cno protestovao protiv tzv. sloge. D zini c, Firdus i Cirkinagi c bili su ina ce protiv saveza sa Srbima, a da se ne govori o Komadini i Karabegu, pa ove li cnosti nisu ni prisustvovale sastancima na Kiseljaku. U takvoj situaciji Bi cak ci c je predlagao da se iz takti ckih razloga pregovori sa Srbima odgode dok ne stigne odgovor na posljednji memorandum caru. D zabi cu je ipak po slo za rukom da njegove prista se okupljene na Kiseljaku donesu formalni zaklju cak da se u toku istog mjeseca sazove konferencija od po dva delegata iz svakog okruga u Budimpe sti, gdje je trebalo da se potpi se pakt sa Srbima i odatle zajedno krene u Carigrad. Presudnu ulogu u dono senju ovog zaklju cka imala je izjava Jeftanovi ca, koju je on dao u ime svoje stranke, da ce pravoslavni, i kad Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, najstro zije respektovati muslimanske vjerske obrede i vakufske fondove kao i turski jezik, koji ce se u svakom pogledu paritetno tretirati.141) Medutim, izgleda da je i tada na Kiseljaku, kao i ranije u Novoj Gradi sci ostao otvoren problem naziva i upotrebe zvani cnog jezika i pisma i agrarno pitanje, dok su ostale ta cke nacrta srpsko-muslimanskog politi ckog ugovora bile prihva cene. Naime, ispod teksta Nacrta ugovora, koji je dospio u ruke vlasti, stoji zabilje zeno: 5, 11, 12 i 13, (t.j. oni koji se odnose na pomenuta pitanja - primjedba D z.J.) ostavljeni su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u Budimpe sti. Ostali su primljeni jednoglasno.142) Prema ocjeni Zemaljske vlade D zabi c je insistirao da se na Kiseljaku usvoji zaklju cak u pogledu sklapanja ugovora sa Srbima,mada mu je bilo poznato da takva formalna alijansa ne nailazi na odobravanje
141)

Obwohl dem D zabi c wohl bekannt ist, dass die meisten massgebenderen Mohamedaner die Sloga mit den Or. Orthodoxen perhorresciren, so hat er doch durch die in Kiseljak versammelten Parteig anger - denen sich zuletzt auch Hassanpa si c anschloss - einen f ormlichen Beschluss fassen lassen, dass im Laufe dieses Monates eine Conferenz von je 2 Delegierten jedes Kreises nach Budapest einzuberufen sei, wo der Pakt mit den Or. Orthodoxen unterschrieben werden soll, um sich dann gemeinschaftlich von dort nach Constantinopel zu begeben. Den Ausschlag hiebei gab eine von Jeftanovi c im Namen seiner Partei abgegebene Erkl arung, dass die Or. Orthodoxen selbst im Falle der politischen Autonomisierung Bosniens und Hercegovinas die mohamedanischen Religions ubungen und Vakuonds, sowie die t urkische Sprache strengstens respectieren und dieselben in jeder Beziehung vollkommen parit atisch behandeln werden. ABH ZMF Pr BH 1216/1901 Abschrift eines Erlasses der Landesregierung de dato Sarajevo, 14.Avgust 1901. Podatke o pregovorima u Kiseljaku sadr ze i telegrami barona Benka od 3, 5 i 8. augusta 1901. (Pr BH 1088, 1099, 1104 iz 1901.) kao i izvje staji Zemaljske vlade ZMF od 30.VIII 1901 (Pr BH 1216/1901). 142) ABH ZMF Pr BH 183/1901, 26 . Vidi prilog na kraju ovog rada.

223

kod ve cine opozicije, a fanati cni muslimanski vjernici je kategori cki odbacuju. Ipak, imaju ci jednu vrstu generalne punomo ci on je djelovao na svoju ruku misle ci da ce uspjeti. Pri tome D zabi c izgleda nije ta cno obavje stavao o donesenim zaklju ccima clanove Odbora koji su pripadali umjerenoj struji. Vlada je predpostavljala da je kod D zabi cevih postupaka odredenu ulogu imala i bojazan da, poslije odgovora cara na muslimanski memorandum, ne dode do rascjepa u pokretu i slabljenja njegovog radikalnog krila.143) Zemaljska vlada je bila mi sljenja da se muslimansko-srpskim savezom na nju zeli izvr siti presija. Osim toga ona je bila uvjerena da su oba partnera spremna da jedan drugog izigraju i dezavui su.144) Ako se uzme u obzir ranije stanovi ste D zabi ca i njegovih istomi sljenika prema koaliciji sa Srbima, kao i njegov kasniji odnos, onda je nedvojbeno da D zabi cevo zalaganje za zaklju cenje srpsko-muslimanskog politi ckog saveza u ljeto 1901. godine nije bilo rezultat njegove na celne i dugoro cne politi cke orijentacije ve c takti cki potez u borbi za vjersko-prosvjetnu autonomiju koja je za njega, u odnosu na druge politi cke ciljeve muslimanskog pokreta, bila u toku cjelokupne djelatnosti u prvom planu. Osim toga je van diskusije da je D zabi cu, kao i ostalim prvacima muslimanskog autonomnog pokreta, bila strana srpska nacionalna ideologija, kao uostalom i hrvatska.145) U vezi sa pregovorima na Kiseljaku po cetkom avgusta 1901. pada u o ci dr zanje ve cine begova, a posebno H. Hasanpa si ca, koji je kako prije tako i docnije u emigraciji u Turskoj pripadao onoj struji u muslimanskom pokretu koja se zalagala za muslimansko-srpski politi cki savez. Ne raspola zemo podacima koji bi mogli objasniti njegovo dr zanje na Kiseljaku, ali mo zemo predpostaviti da se radilo o razmimoila zenju sa D zabi cem oko politi cke taktike. Ina ce, izvjesne muslimanske li cnosti koje su tada bile spremne da saraduju sa Srbima, ako bi se pri tome radilo o pitanju olak sanja poreskih tereta i drugim zahtjevima ekonomskog karaktera, uskratili su podr sku akciji za stvaranje srpsko-muslimanske koalicije na platformi borbe za politi cku autonomiju. Sredinom avgusta zapazila je Zemaljska vlada da mnogi dotadanji D zabi cevi drugovi
143)

ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Izvje staj Zem.vlade ZMF od 30.VIII 1901. 144) ABH ZMF Pr BH 1146/1901, Izvje staj Zem.vlade ZMF od 14.VIII 1901. 145) O D zabi cevim politi ckim pogledima, vidi M. H a d zijahi c, op. cit. str. 164, 171-174; M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak BiH, str. 126, 127.

224

slijede nevoljno njegovo vodstvo,146) ili cak su protiv njegovih planova, a naro cito begovska stranka. zivaju ci veliki ugled medu sirokim muslimanskim sloMedutim, u jevima D zabi c se i dalje osje cao gospodarem situacije. U zemlji je razvijena vrlo ziva agitacija ciji je bio cilj da se prista se pokreta uvjere u nu znost solidarnog nastupa sa Srbima. Kada situacija bude u tom pogledu dovoljno zrela, planirano je da se odr zi glavna konferencija u sljenika, vr seno Budimpe sti. U meduvremenu je, uz vrbovanje istomi i skupljanje priloga za agitacioni fond. Na Kiseljak je 10. avgusta Arnautovi do sao i S. c, koji je tamo vodio razgovore sa D. Miralemom, M. Ibrahimpa si cem Kukav ci cem i A. Hazadi cem. Kako se begovska stranka nije pokazala dovoljno pouzdanom, agitacija je bila prvenstveno usmjerena na srednje i ni ze slojeve i seosko stanovni stvo. Posebna pa znja bila je posve cena tome da se manja mjesta pridobiju za slogu, pa su odazvav si se pozivu na Kiseljak do sli predstavnici muslimanskog
146)

Auch ist kaum in Zweifel zu ziehen, dass die F uhrer der beiden malcontenten Parteien u ber den Ausgang und die Folgen ihrer gegenw artigen Action durchaus sorgenfrei sind, speziell D zabi c, da ja viele seiner bisherigen Genossen bereits zum Teile widerwillig seinem Commando folgen, zum Teil sogar - speziell die Begpartei - seinen Pl anen Opposition machen. kao nap. 144. Prema podacima jednog kondentskog izvje staja, osamnaest istaknutih predstavnika muslimanske opozicije iz zapadne Bosne, prete zno begova, kada su culi da se radi o pitanju politi cke autonomije, odbili su da dodu na Kiseljak dok se ne posavjetuju sa sirim krugom lica. Rezultat je pak bio da se ve cina izjasnila protiv akcije za politi cku autonomiju, izraziv si nepovjerenje u pogledu dugoro cnijih namjera Srba prema Muslimanima. Pripadnici ove struje bili su tada spremni da prihvate saradnju sa Srbima samo u pitanjima koja se ti cu materijalnih interesa ( sume, agrar, desetina i dr.). Oni su pored ostalog te zili da se izdejstvuje odobrenje za gajenje duhana u Krajini, olak sanje op cinskog kuluka, sni zenje desetine odnosno njeno pla canje u naturi ili pretvaranje u porez na zemlju, predaja poslova eksploatacije drveta doma cim ljudima umjesto stranim rmama. Sli cna stanovi sta u pogledu ekonomskih zahtjeva zastupale su u Zapadnoj Bosni i one li cnosti u muslimanskom pokretu koje su bile prista se pune saradnje sa Srbima u borbi za politi cku autonomiju i pru zale podr sku D zabi cevoj akciji. Po njihovom mi sljenju nakon dobijanja politi cke autonomije dale bi se ponovo materijalne povlastice za putovanje na had z u Meku, i to tako da se hodo casnicima stavi poseban brod na raspolaganje. Bila bi smanjena desetina ili bi se pla cala u naturi. Sprovelo bi se rastere cenje zemlji snih posjeda. Regrutacija vojnika vr sila bi se prema potrebi i oni bi slu zili samo u zemlji. Ne bi se izricale tolike kazne kao sto to cine okupacione vlasti. Zemaljski prihodi se ne bi tro sili u besposlice, nego u stalne potrebite, prosvjetne i vjerske stvari. Narod bi imao uticaja kod vlade i vlasti i svake tre ce godine birao bi se guverner. Ova gledi sta zastupali su specijalno M. Ibrahimpa si c Kukav ci c, A. Hazadi c, D. Miralem, H. Miralem, M. Kulenovi c, S. Sarac i J. Kulenovi c. Pr BH 1216/1901 Condentielle Meldung betreend die mohamedanische Bewegung in West-Bosnien (Kreis Biha c, Travnik und teilwese Banjaluka). Sarajevo, am 28.August 1901.

225

 pokreta iz Zenice, Zupanjca, Donjeg Vakufa, Prozora itd., koji su se solidarisali sa D zabi cem i njegovim planom.147) zeljene rezultate, jer se, prema izOva akcija, medutim, nije dala vje stajima kojima je raspolagala Zemaljska vlada, ve cina li cnosti u pokretu izjasnila protiv politi ckog pakta sa Srbima. Vlada to nije smatrala nekom svojom posebnom zaslugom, ali je ipak isticala da su njeni podru cni organi i agenti, koji su djelovali unutar opozicionih redova vrlo dobro obavili svoj zadatak.148) Arnautovi U takvoj situaciji biv si muftija D zabi c, S. c i D. Miralem, koji su se svim silama zalagali za saradnju sa Srbima, nadali su se da ce negativna vladareva odluka na memorandum, koju su o cekivali, izazvati preokret raspolo zenja u korist sloge.149) To je bio razlog za odgadanje konferencije u Budimpe sti, ali tom su doprinijele i vijesti iz Turske koje su cijeli plan dovodile u pitanje. Naime, vlasti su bile obavije stene da je biv si muftija dobio iz Carigrada pismo od svog ne caka Ahmed ef D zabi ca, u kojem ga ovaj upozorava da se Portini krugovi protive svakoj alijansi sa pravoslavnim, da su cak protiv zajedni ckog rada bosanskih opozicionera sa emigrantima u Carigradu, te smatraju da planirana molba na Portu ne treba ni sta drugo da sadr zi sto se ne bi ticalo prava Porte odnosno Me sihata u pogledu vjerske autonomije, - i to sve pak navodno iz obzira prema Be cu, koji bi eventualno prihvatio direktno uplitanje Porte. Dolazak ovog uputstva bio je tako neo cekivan da je Bi cak ci c cak izrazio sumnju kako je Ahmed ef D zabi c potkupljen od strane Zemaljske vlade. Zato je odlu ceno da u Carigrad zi c te ponesu sa sobom Napode Ahmed-aga Henda i Hasan Nezirhod crt ugovora sa Srbima i zavr seni dio koncepta molbe Porti, koji ce preko svojih prijatelja podnijeti na uvid i eventualnu verikaciju nadle znim faktorima u Carigradu. Vjerovalo se da ce odgovor koji se tako dobije biti mjerodavan za dalje odluke D zabi ca i njegovog u zeg kruga, koji je, po ocjeni vlade, u krajnjoj liniji gravitirao Carigradu.150)
147)

ABH ZMF Pr BH 1216/1901, Abschrift eines Erlasses der Landesregierung de dato Sarajevo 14.VIII 1901. Kao nap. 137 i 138. 148) Kao nap. 143. 149) Borba Muslimana, dok. br. 47, Rukavina K allayu 27.VIII 1901, str. 162-163. Isti dokument, koji je u Arhivu BiH u Sarajevu pohranjen u Priv.reg. 198/1901, upotrijebio je i V. Bogi cevi c (op. cit. str. 331-332, nap 38). Pri tome on, pozivaju ci se na citirani dokument, tvrdi ne sto sto nema upori ste u sadr zaju dokumenta. Tako Bogi cevi c pored ostalog pi se kako ce odbijanje muslimanskog memoranduma mnogo doprinijeti za u cvr s cenje sloge Muslimana i Srba i dalje Projekt o autonomiji se smatra kao svr sena stvar. Ina ce, Bogi cevi c izostavlja one podatke iz dokumenata koji se ne uklapaju u njegovu tezu o bezrezervnoj saradnji kompletnog muslimanskog autonomnog pokreta sa srpskim pokretom. 150) Kao nap. 143.

226

I Ali-beg Firdus, koji se u kriti cno doba kada se rje savalo pitanje pakta sa Srbima sklonio iz Bosne i uputio se u Brusu,151) pisao je svojim prijateljima da ne donose nikakve odluke prije njegovog povratka. Izgleda da je jo s u Carigradu do njega stigla vijest o zaklju ccima usvojenim na Kiseljaku, pa je o tome kako su oni u Carigradu primljeni dobio iste utiske kao i Ahmed ef. D zabi c.152) Vlasti su o cekivale da ce dalji postupci muslimanske opozicije ovisiti kako od rje senja memoranduma podnesenog caru tako i od vijesti koje ce iz Carigrada donijeti Ali-beg Firdus i Ahmed-aga Henda. Isti zna caj pridavan je i tome kakve ce povjerljive savjete donijeti sultanov cu, travadutant Teuk-bej, kada uskoro dode u posjetu svome brati ni ckom gradona celniku Rifatu Smailkadi cu. K allay je zato dao instrukciju predstojniku travni ckog okruga da ovaj dozna da li su u Carigradu stvarno protiv muslimansko-srpske politi cke saradnje. Ako je to zaista slu caj, onda je trebalo da vlasti na vje st na cin proture tu vijest medu Muslimanima. Osim toga, predstojnik Rukavina je trebalo da se pobrine da se Teuk-bej uvjeri kako je namjera Srba da iskoriste Muslimane i uz njihovu pomo c postignu svoje ciljeve, da bi zatim Muslimane potpuno pot cinili i tretirali onako kako se to cini u Srbiji i Bugarskoj. cnosti trebalo obavijestiti da Takode Teuk-beja je preko povjerljive li navodno mnogi vode ci muslimanski opozicioneri gaje simpatije prema mladoturskom pokretu.153) Poznato je pak da je okupaciona uprava ve c od ranije imala u planu da u inostranoj stampi lansira vijesti o vezama muslimanske opozicije u Bosni i Hercegovini i mladoturskog pokreta, sto je docnije i u cinila. Cilj je bio da se opozicija kompromituje i onemogu ce njene akcije u Carigradu. Takode ranije pomenuta teza, o opasnostima koje prijete Muslimanima od saradnje sa Srbima, bila je sastavni dio propagande koju su vodile vlasti da bi produbile postoje ca razmimoila zenja u muslimanskom pokretu i izazvale sto ve ci razdor u njegovom vodstvu.154) Pokazalo se ta cnim da su mjerodavni faktori u Carigradu 1901. godine zaista bili protiv srpsko-muslimanskog pakta. U to se mogla uvjeriti i grupa muslimanskih opozicionera (Ahmed-aga Henda, Mahmud-beg i Ragib-beg D zini c, Sulejman-beg Ceri c, Omer Cirkinagi c, Ali-beg Firdus, Ahmed-beg Hazadi c, Mustaj-beg Ibrahimpa si c i Ahmed D zabi c)
151)

Na putu za Brusu Ali-beg Firdus je 30.jula 1901. proputovao kroz Travnik i na zeljezni ckoj stanici navodno izjavio: evo Babi cu ja okrenu leda Bosni, nu mislim za 6 mjeseci dok se ne povratim da ce se stvar prekinuti, odnosno njihova opozicija. Kao nap.134. Okru zna oblast u Banjaluci javila je 5.X 1901. da se A.Firdus vratio iz Carigrada. (ABH ZMF Pr BH 1411/1901. Izvje staj Zem.vlade ZMF 7.X 1901.) 152) Kao nap.143. 153) Borba Muslimana, dok. br. 49, str. 165. 154) ehi N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 175 i dalje.

227

koja se sastala u Carigradu da vije ca o preduzimanju daljih koraka. Njih je, prema informaciji koju je Cirkinagi c dao vlastima, sultanova ckim Srbima i ne okolina upozorila da ne saraduju sa bosanskohercegova prekidaju odnose sa Zemaljskom vladom. Negativan stav Porte prema srpsko-muslimanskom savezu ostao je, kako je okupaciona uprava bila obavje stavana, neizmijenjen i u toku 1902. godine. To je, pored ostalog, uticalo da je i biv si muftija D zabi c, nakon sto se na sao u emigraciji u Turskoj, zauzeo stav protiv zajednike politi cke akcije sa Srbima.155) Postoje indicije da su i ranije nadle zni faktori u Turskoj izra zavali rezerve prema politi ckoj saradnji Muslimana sa Srbima u Bosni i Hercegovini. Izgleda da je vijesti u tom smislu donio iz Carigrada Ahmed ef. D zabi c jo s 1898. godine.156) Takode i u oktobru 1900. godine okupacione vlasti su saznale da su iz Carigrada Muslimanima stizala pisma sa savjetima da izbjegavaju svaku politi cku akciju i ograni ce se isklju civo na pitanja religije i vakufa. Ovome je predhodila posjeta Sarajevu Hajri-bega Kuluglije, koji je smatran izaslanikom Jildiz-kioska. On je u Sarajevu boravio u septembru 1900, u isto vrijeme kada su se tu na sli muslimanski povjerenici iz cijele zemlje da bi diskutovali o nacrtu autonomnog statuta i uop ste o programskoj orijentaciji pokreta. Kuluglija je tada vrlo intenzivno kontaktirao kako sa reisovim prista sama tako i opozicionarima. On se podrobno informisao o stanju u zemlji, raspolo zenju stanovni stva i postupcima vlasti, a najvi se ga je zanimalo kako je protekla proslava jubileja sultanova stupanja na prijesto.157) Navedeni podaci austrougarskih vlasti, koje su bile dobro obavije stene o zbivanjima i odnosima unutar muslimanskog pokreta, demantuju tvrdnju O.Nuri-Had zi ca, koja se i danas u literaturi uporno odr zava, kako je tobo ze turska vlada savjetovala muslimanskim vodama da rade na sporazumu sa Srbima, pa je nakon toga do slo 1902. godine do potpisivanja ugovora o srpsko-muslimanskom politi ckom savezu. Potrebno je imati u vidu i odredeno pogor sanje odnosa izmedu Turske ca. i Srbije, do kojeg dolazi jo s za vrijeme vlade dr Vladana Dordevi Uzroci su bili pograni cni sukobi i incidenti, kao i polo zaj srpskog stanovni stva u Turskoj izlo zenog samovolji i anarhiji koju turska vlada nije mogla da sprije ci. Taj se polo zaj u prvim godinama XX vijeka jo s vi se pogor sao, osobito nakon krvavih incidenata u Kola sinu i okolini u ljeto 1910. godine. U avgustu 1902. godine vlada Srbije uputila je notu
155)

Borba Muslimana, dok. br. 74, str. 219-220 nap. 4, dok. br. 125, str. 319, dok. br. 134 str. 329, dok. br. 139, str. 335-336, dok. br.147, str. 352-353. 156) ABH ZMF Pr BH 886/1898 Izvje staj Zem. vlade ZMF od 23.VII 1898. 157) ABH ZMF Pr BH 1160/1900, Copie einer Condentenmeldung Sarajevo 10.IX 1900, Pr BH 1295/1900 tel. Kutschere ZMF 12.X 1900.

228

Porti u kojoj je tra zila pobolj sanje polo zaja hri s canskog stanovni stva i reforme u Staroj Srbiji i Makedoniji, a uskoro potom u Beogradu je odr zan veliki zbor na kome je protestvovano protiv nasilja nad sunarodnicima. Svojevremeno je iz Srbije bilo tajno dotureno i ne sto oru zja srpskom stanovni stvu u Staroj Srbiji. To je izazivalo podozrenje Porte, kao i stalno nastojanje Vuji ceve vlade da se sporazumije sa Bugarskom u pogledu Makedonije, imaju ci u vidu njenu podjelu.158) U takvoj situaciji te sko je vjerovati da bi Porta 1901. odnosno 1902. godine mogla savjetovati prvacima muslimanskog pokreta u Bosni i Hercegovini da zaklju ce ugovor o politi ckom savezu sa Srbima. cim goMedutim, ostaje otvoreno pitanje kako je turska vlada u slijede dinama, a posebno pred aneksiju, gledala na pitanje saradnje izmedu muslimanske i srpske opozicije. Zna se pak da je Ali-beg Firdus, kada je za vrijeme aneksione krize, u novembru 1908, do sao u Carigrad da od mladoturskog odbora tra zi savjet u pogledu daljih koraka protiv aneksije, do cekan sa nepovjerenjem i to kako od mladoturaka tako i od staroturaka. Firdusu su tada prebacivali sto radi zajedno sa Srbima. Politi cka saradnja sa Srbima, koja se manifestovala povodom aneksije, bila je povod da je Firdus optu zivan kod mladoturskog odbora da ne radi za tursku dr zavnu ideju, ve c tobo ze u korist Srbije.159) Bi ce potrebno da se odnos Turske prema politi ckim kretanjima u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije podrobnije istra zi i pri tome posebno osvijetle uticaji iz Carigrada na bosanskohercegova cke Muslimane. * * * Austrougarsko Zajedni cko ministarstvo nansija, kome je bilo poznato tadanje raspolo zenje unutar muslimanskog pokreta kao i stav Turske prema srpsko-muslimanskom politi ckom savezu, plasiralo je 1.septembra 1901. u Budapesti Hirlap-u clanak o sporazumijevanju izmedu srpske i muslimanske opozicije koriste ci pri tome izvode iz Nacrta ugovora. Namjera je bila da se kompromituju protagonisti ugovora i izazove pometnja u redovima opozicije. Isti clanak je potom Zemaljska vlada ubacila u niz listova u Hrvatskoj (Obzor, Narodni list, Hrvatsku, Hrvatsku krunu). Osim toga, ona je Nacrt ugovora stavila na raspolo zenje nekim Muslimanima, vladinim prista sama, koji su i sami trebalo da se uklju ce u ovu propagandnu akciju. Tim putem je tekst
158)

Sl. J o v a n o v i c, op. cit.knj. II, str. 368-374, knj. III str. 190199, 204-210. 159) Borba Muslimana, dok. br.285, str. 636.nap.1, dok. br.288 i 289, str. 638-639. Up. M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak BiH, str. 196-197.

229

Nacrta dospio u rije cki Novi list, koji ga je u cijelosti objavio, a odatle ga je u prevodu preuzeo Agramer Zeitung. Iako prvobitni plan okupacione uprave nije bio da se kompletan Nacrt ugovora publikuje, K allay je bio zadovoljan efektom koji je postignut, jer je zagreba cki Srbobran tim povodom o stro reagovao i ozna cio objavljeni Nacrt kao la znu krpariju.160) I drugi srpski listovi u Monarhiji pisali su o Nacrtu ugovora kao o falsikatu, a neki od njih su ga pripisivali Zemaljskoj vladi.161) Dr Emil Gavrila je smatrao da je demanti potpuno uspio i krajem septembra 1901. izra zavao je nadu da ce se Ugovor, i ako nije potpisan, odr zati i sprovesti na po stenu rije c. On je, kako smo to ranice potpisivanje ugovora obaviti u najve coj je spomenuli, predvidao da tajnosti po dvojica predstavnika obje strane.162) Medutim, ove optimisti cke prognoze Gavrila nisu bile u skladu sa tadanjim realnim odnosima, a narednih mjeseci jo s ce se vi se umanjiti sanse za zaklju cenje srpsko-muslimanskog ugovora. Publikovanje Nacrta ugovora izazvalo je zaprepa s cenje u redovima srpske opozicije. Ono je vrlo ozlojedilo muslimanske prvake, unijelo nemir i nepovjerenje u njihove redove, kao i bojazan od eventualne sudske odgovornosti. Srpski opozicioneri u Sarajevu nastojali su u javnosti da Ugovor predstave kao mahinaciju velikohrvata i kao njegove autore ozna cavali su Safvet-bega Ba sagi ca i Osmana Nuri-Had zi ca. Takode i muslimanska opozicija optu zivala je Nuri-Had zi ca. Vladalo je uvjerenje da je on bio taj koji je dao da se u Obzoru publikuje Ugovor kako bi medu Muslimanima izazvao neprijateljstvo i neslogu. Drugi su opet cijelu krivicu pripisivali Ali-begu Firdusu i optu zivali ga za izdaju. Salih-aga Bi cak ci c, koji je do skora bio za sporazum sa Srbima, izja snjavao se u razgovoru sa gradona celnikom Sarajeva Nezirom Skalji cem kategori cki protiv srpsko-muslimanske saradnje i ozna cio je Ugovor kao djelo Srba - Muhamedanca, kojemu nije stalo niti do
Borba Muslimana, str. 31, dok. br. 53 str. 177-179 nap. 1; Up. ehi N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 178 nap. 127. 161) ABH ZMF Pr BH 1364/1901, izvje staj Zem.vlade ZMF 28.IX 1901. 162) Kao napomene 9 i 10. Po cetkom oktobra 1901. Okru zna vlast u Banjaluci obavijestila je Zemaljsku vladu da je, prema jednom kondentskom izvje staju, navodno u Beogradu prije kratkog vremena odr zan sastanak muslimanskih i srpskih opozicionera, kojom prilikom je Ceri c u ime Muslimana potpisao ugovor o savezu, dok je Cirkinagi c uskratio svoj potpis. Samoj vladi o tome nije bilo ni sta pobli ze poznato (ABH ZMF Pr BH 1411/1901, Izvje staj Zem. vlade ZMF od 7.X 1901. Glosa na drugoj strani akta), pa ni ona niti ZMF nisu ovoj vijesti poklonili nikakvu pa znju. Obavje stenja koja su vlasti dobijale tada, kao i u slijede cem razdoblju, ukazivala su da srpsko-muslimanski ugovor nije u to vrijeme mogao biti perfektuiran.
160)

230

vjere niti do sultana, i od koga se svaki cestiti Musliman mora s prezirom distancirati. On je tom prilikom jo s rekao da je cilj objavljivanja srpsko-muslimanskog sporazuma da se osujete te znje muslimanskog pokreta, koje su isklju civo usmjerene na regulisanje vjerskih i kulturnih pitanja. Prema izvje stajima koje je Zemaljska vlada dobijala, publikovanje Ugovora deprimiralo je srpsku i muslimansku opoziciju i izazvalo njeno medusobno otudenje. Samo dio najekstremnijih muslimanskih opozicionera nadao se i dalje da bi negativan odgovor na memorandum caru mogao dovesti do izmjene raspolo zenja, koje bi omogu cilo sklapanje srpsko-muslimanskog ugovora.163) Vlasti su i dalje taktizirale s odgovorima na srpski i muslimanski memorandum i ujedno privodile kraju pripreme za primjenu odredenih represivnih mjera kako bi se obra cunale sa radikalnim elementima u muslimanskom pokretu. U tu svrhu izvr seno je 30.oktobra 1901. noveliranje instrukcije o iseljenju iz 1883. godine, da bi se ona mogla primijeniti protiv muslimanskih opozicionih prvaka kojima je trebalo uskratiti pravo na povratak u zemlju u slu caju kada se nadu u inostranstvu. Poseban zna caj u borbi protiv muslimanske opozicije imalo je hap senje Saliha Kazazovi ca u oktobru 1901, koji je otkrio veze jednog dijela muslimanskih prvaka sa Srbima, naro cito na podru cju antivladine publicisti cko-propagandne djelatnosti. Iskazi Kazazovi ca, koji je poslu zio vlastima kao potkaziva c, i izjave uhap senog agenta srpske vlade Mi ce Avakumovi ca pru zile su dovoljno materijala za nove progone, ku cne premeta cine, hap senja, internacije i pokretanje sudskog postupka protiv niza li cnosti u muslimanskom pokretu. Zao stravanje kursa prema muslimanskoj opoziciji osobito dolazi do izra zaja nakon odlaska muslimanske delegacije sa biv sim muftijom D zabi cem na celu u Carigrad krajem januara 1902, da od Porte tra zi podr sku za neispunjenje zahtjeva u pogledu vjerske i vakufsko-mearifske autonomije. To je dalo mogu cnost vladi da D zabi ca, Hasanpa si ca, Ceri ca, Prci ca, Bi cak ci ca i Kulenovi ca proglasi neovla stenim iseljenicima i zabrani im povratak u zemlju. Eliminisanjem iz zemlje ove zna cajne grupe vode cih li cnosti, te interniranjem Arnautovi ca, koji je docnije, 1903. godine, osuden i na dvije godine robije, kao i drugim represivnim mjerama protiv muslimanskih opozicionera, vlasti su nastojale da obezglave muslimanski pokret, potisnu u njemu uticaj radikalnih li cnosti i stvore stabilnije
163)

ABH ZMF Pr BH 1364/1901 Izvje staj Rukavine Zem. vladi 26.IX 1901, Izvje staj vladinog komesara za grada Sarajevo 28.IX 1901 i prepis jednog kondentskog izvje staja; Pr BH 1411/1901 Izvje staj Zem. vlade ZMF od 7.X 1901 i glose na istom izvje staju; Borba Muslimana, dok. br. 53 str. 177 i dok. br. 59 str. 191.

231

upori ste u umjerenoj struji pokreta. Pri tome nisu izostali ni poku saji da se pojedinci pridobiju uslugama materijalne prirode.164) sko pogadale muslimanski pokret, Medutim, ove mjere, iako su te nisu postigle svoj glavni cilj. Vlastima nije po slo za rukom da pokret razbiju i slome. Njima nije uspjelo da elimini su uticaj radikalnih elemenata u pokretu sa D zabi cem na celu. Naprotiv D zabi cev ugled je jo s vi se porastao i on je dalje u svojim rukama zadr zao vodstvo pokreta. Aktivnost umjerenog krila muslimanskog pokreta bila je dugo vremena blokirana vladinom zabranom da se D zabi c i drugovi vrate u zemlju. Muslimanski prvaci, uklju cuju ci i one na koje je vlada ra cunala, anga zovali su se u akcijama kojima je bio cilj pru zanje podr ske D zabi cu i ukidanje Naredbe o iseljenju. Tako je velika muslimanska deputacija od 186 lica predala u Budimpe sti 28.maja 1902. memorandum delegacijama u kome se protestuje protiv progona, internacija, hap senja i postupka prema D zabi cu i drugovima. U ljeto 1902. godine muslimanska opozicija je na sastancima u Omarskoj, Obudovcu kod Br ckog i na Kiseljaku kod Sarajeva razmatrala dalje mjere koje je trebalo preduzeti da bi se D zabi cu i muslimanskoj deputaciji u Carigradu omogu cio povratak u zemlju.165)
ehi Borba Muslimana, str. 31-32; N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 144, 153 i dalje. Prema V. Bogi cevi cu (op. cit. str. 334) po cetkom februara 1902. delegacija sastavljena od Muslimana i Srba iz redova opozicije predala je Porti predstavku koju je potpisalo 400.000 Srba pravoslavnih i 200.000 Muslimana. U predstavci se navodno tra zilo da se okupiranim provincijama vrate raniji otomanski zakoni, ili da im se dade autonomija. Pri tome se autor u napomeni (46) pozvao na pisma Kutschere K` alayu od 29.I i 2.II 1902 i K` alaya Kutscheri od 1.II 1902, koja se nalaze u Arhivu BiH ZMF Priv.reg. br. 15, 16 i 21/1902, kao i na akt K.u. k. Gen. Konsulat, Skoplje br. 121, rez. 5.III 1902, koji je ozna cen kao ispis autora iz spisa Okru zne oblasti Tuzla. Provjerom pomenutih akata Priv.reg. ustanovili smo da gornji navodi Bogi cevi ca u tim aktima ne nalaze nikakvu osnovu. Nismo mogli provjeriti o kakvom se ispisu Bogi cevi ca iz spisa Okru zne oblasti Tuzla radi, jer autor nije na adekvatan na cin ozna cio gdje se dokument nalazi. Ina ce, u februaru 1902. nije u Carigradu boravila nikakva deputacija bosanskohercegova ckih Srba niti neki od voda srpskog pokreta. Takode navedene cifre o broju potpisnika tobo znje zajedni cke predstavke Porti su nerealne. Osim toga, u memorandumu, koji je muslimanska delegacija predala po cetkom februara 1902. sekretarijatu sultana, nema ni spomena o politi ckoj autonomiji za Bosnu i Hercegovinu, ve c se apeluje na Portu da podr zi muslimanske zahtjeve austrougarskim vlastima i zalo zi se za o cuvanje prava Kalifata. (Vidi tekst Memoranduma i njegovu ocjenu od strane K allaya, Borba Muslimana, dok. br. 10, str. 289-291. 165) ehi N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 166 i dalje.
164)

232

Na sastancima na Kiseljaku u avgustu 1902. godine 166) ponovo je razmatrano i pitanje politi ckog sporazuma sa Srbima, ali je tada postojalo jo s manje izgleda da se on zaklju ci nego pro sle godine. U doba odr zavanja sastanaka muslimanskih opozicionera na Kiseljaku je boravio i Antun Fabris, urednik casopisa Dubrovnik. On je intenzivno kontaktirao sa jednim dijelom muslimanskih prvaka i omladincima, prvenstveno begovskim sinovima, koji su tada takode u prili cnom broju do sli na Kiseljak. Fabris je nastojao da pridobije Muslimane za sporazum o zajedni ckom radu sa bosanskohercegova ckim Srbima za politi cku autonomiju zemlje. On je istupao kao emisar Crne Gore i prije dolaska u Bosnu bio je, kako su okupacione vlasti saznale, na Cetinju primljen u audijenciju kod knjaza Nikole. Fabris je imao zadatak da ohrabri opoziciju, koja je bila izlo zena progonima, i da je podstakne na beskompromisnu politi cku borbu protiv austrougarske uprave. Takode je trebalo da on razbije odredene rezerve koje su postojale kod Muslimana prema politi ckom savezu sa Srbima.167) Fabris je nastojao uvjeriti muslimanske prvake da ce im se, ako pristanu na slogu, .... sve po njihovoj volji dati, pa jezik i tursko pismo da ce na prvom mjestu slu zbeno upotrebljavano biti, a poslije cirilica.168) Dok je godinu dana ranije Jeftanovi c dao obe canje da ce se, kad Bosna i Hercegovina dobije autonomiju, turski jezik u svakom pogledu paritetno tretirati sa srpskim, Fabris je 1902. oti sao jo s korak dalje priznaju ci turskom jeziku i pismu prvenstvo u zvani cnoj upotrebi u zemlji. Ovi takti cki ustupci pokazuju koliki su zna caj u borbi protiv Austro-Ugarske pridavali srpsko-muslimanskom politi ckom savezu njegovi protagonisti sa srpske odnosno crnogorske strane. Oni takode ukazuju na evoluciju crnogorske politike prema ovom pitanju u odnosu na stavove iz 1898. godine. Fabris je poku savao da muslimanske prvake odvrati od njihove namjere da salju arzohal (molbu) sultanu, da se sultan zauzme kod austrijskog cara kako bi se deputircima u Carigradu omogu cio povratak u zemlju. Smatrao je da bi bilo stetno za opozicioni pokret da se D zabi c i drugovi vrate u zemlju vladinom milo s cu. Nasuprot tome, Fabris je apelovao da se muslimanski prvaci na Kiseljaku bez odlaganja potpi su
166)

Kiseljak je bio pogodno mjesto za politi cke razgovore i neformalne skupove, jer su tu ljeti radi odmora dolazili brojni gosti, pripadnici gornjih dru stvenih slojeva i to prvenstveno Muslimani. Za vrijeme austro-ugarske uprave na Kiseljaku je odr zano nekoliko zna cajnih politi ckih skupova. 167) ABH ZMF Pr BH 1388/1902. Izvjestitelj F. (Ficovi c), Dubrovnik 25.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326-327, nap. 1, dok. br. 139, str. 336. 168) Borba Muslimana, dok. br. 132, str. 326.

233

sa Srbima na slogu, pa onda da idu zajedno u Rusiju, jer ako se misle osloboditi okupacione vlade, naprije ce iz Rusije pomo ci; ne pomogne li Rusija, Turska ne ce nikad.169) Za neodlo zno sklapanje politi ckog saveza sa Srbima zalagao se na Kiseljaku u prvom redu Dervi s-beg Miralem sa nekolicinom travni ckih begova i ostalih opozicionera (Mustaj-begom Ibrahimpa si cem-Kukav ci cem, Rifat-begom Teskered zi cem, Ibri sim-begom Miralemom, Mahmud-begom D zini cem, Ibrahimom Kajtazom i dr.). Na tome su osobito insistirali mladi begovi i drugi muslimanski omladinci, od kojih ve cina i nije prisustvovala sastancima na kojima su dono sene odluke. Medutim, ve cina okupljenih muslimanskih prvaka, upozoreni iz Carigrada od D zabi ca i S. Bi cak ci ca, da je Porta protiv saveza sa Srbima, izjasnila se protiv plana Fabrisa i travni ckih begova. Njemu su se naro cito suprotstavili H. Laki si c i S. Alajbegovi c iz Mostara i A. Henda i A. Bi cak ci c iz Sarajeva, te O. Cirkinagi c koji je tada va zio za provladina cesnicima sastanka na covjeka. U poruci voda iz Carigrada skrenuta je u Kiseljaku pored ostalog pa znja da ni sta ne rade na slozi sa Srbima, te ako slu cajno po cnu stogod sa Srbima razgovarati, da se ne bi usudili u potpise. U skladu sa dobijenom porukom, na Kiseljaku je odlu ceno da se po salje molba sultanu kako bi se izdejstvovao povratak D zabi ca i drugova. U cijeloj zemlji trebalo je pristupiti skupljanju potpisa na molbu kao i novca za deputirce u Carigrad. Takode je bilo zaklju ceno da se na jesen uputi i jedna deputacija u Be c da tamo kod cara odnosno ministra moli odobrenje za povratak clanova muslimanske deputacije. Za preduzimanje ovog koraka tra zila se saglasnost D zabi ca.170) Zanimljivo je konstatovati kako su se unutar muslimanskog pokreta u roku od godinu dana izmijenili stavovi u pogledu politi cke saradnje sa Srbima. Na Kiseljaku je 1901. godine D zabi c sa izvjesnim brojem svojih bli zih prista sa insistirao na tome da se zaklju ci ugovor o politi ckoj saradnji sa Srbima, nasuprot rezervisanom dr zanju ve cine begova. godinu dana kasnije na Kiseljaku su mladi radikalni elementi sa travni ckim begovima na celu, kojima se pridru zio i Mahmud-beg D zini c iz Banjaluke, bili za neodlo zno sklapanje srpsko-muslimanskog sporazuma, dok su pripadnici hod zinske struje (H. Laki si c, S.Alajbegovi c), pod uticajem poruka iz Carigrada i izmijenjenog dr zanja D zabi ca, bili protiv. Isto stanovi ste imale su i druge li cnosti koje su ranije pripadale D zabi cevoj grupi, a sada su pokazivale sklonost da se ostvari sporazum sa Vladom ubla zavanjem postavljenih zahtjeva (A. Henda), kao i oni muslimanski prvaci koji su i od ranije bili pripadnici umjerenog krila u pokretu
169) 170)

Ibidem, dok 131. Borba Muslimana, dok. br. 131, 132, str. 325-327, dok. br. 134, str. 329-330, dok. br. 136, 137, 138, 139, 140 str. 333-338, dok. br. 147 ehi str. 352-356; vidi N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 171-173.

234

(O. Cirkinagi c). Neki u cesnici kiselja ckog sastanka iz 1902. protive ci se u datom momentu sklapanja ugovora sa Srbima (O. Cirkinagi c, S. Alajbegovi c) nisu isklju civali mogu cnost da do njega u budu cnosti dode ukoliko planirana deputacija najesen u Be c i Pe stu ostane bez rezultata. se su bile namijenjene umirenju ekstremisti ckih Medutim, ove izjave vi tendencija nego sto su odra zavale stvarno mi sljenje onih koji su ih davali. Potrebno je naglasiti da ni 1902. kao ni 1901. godine razgovorima na Kiseljaku nisu prisustvovali najzna cajniji predstavnici umjerene struje kao npr. M. Komadina, A. Karabeg, B. Tuzli c, A. Firdus. Kao i prethodne godine Firdus je i 1902, za vrijeme dok su se na Kiseljaku vodili razgovori, bio van zemlje, i to ovaj put u Karlsbadu. Deputacija bosanskohercegova ckih Srba koju su sa cinjavali Gligorije Jeftanovi c, pop Stjepo Trifkovi c i proto Jovan Novakovi c iz Bijeljine otputovala je u septembru 1902. u Carigrad i u oktobru predala patrijarhu Joakimu III memorandum o crkvenim prilikama kao i protest protiv eventualnog nametanja crkveno- skolskog ustava.171) Medutim, cilj Jeftanovi cevog putovanja u Carigrad bio je takode da stupi u vezu sa D zabi cem i muslimanskom deputacijom i da ih pridobije za politi cki savez. S tom namjerom on je, kako su austrougarske vlasti bile obavje stene, posje civao muslimanske deputirce i vodio s njima razgovore, ciji je ishod bio negativan. D zabi c i Bi cak ci c odbili su Jeftanovi ca sa obrazlo zenjem da oni sloge u ciniti ne mogu bez sporazuma narodnog a narod ve cinom ne ce172) Ovakav D zabi cev odgovor proizi sao je, pored ostalog, iz njegovog vlastitog iskustva koje je on stekao 1901. godine, kada se zalagao za zaklju cenje pakta sa vodama srpskog pokreta. Medutim, i unutar muslimanske deputacije u Carigradu postojala je grupa koja je bila za politi cki savez sa Srbima (tzv. srpsko-crnogorska stranka). Njoj su pripadali begovi H. Hasanpa si c, S. Kulenovi c, S. Ceri c. Kao njen pripadnik u nekim dokumentima se spominje i Osman ef. Prci c, dok se u drugim on ozna cava kao njen protivnik. Pomenuta grupa bila je odlu cno protiv eventualnog popu stanja Vladi u pogledu Me sihata i u drugim pitanjima vjerske i vakufske autonomije. Begovi iz deputacije, kao i drugi uticajni begovi koji su se tada zatekli u Carigradu, smatrali su da je do sao momenat da se program muslimanskog pokreta sadr zan u memorandumu sultanu pro siri i u njega uklju ce u prvom redu zahtjevi u pogledu agrara. Ovim te znjama suprotstavio se
171) 172)

Vidi V. S k a r i c, op. cit. str. 53. ABH ZMF Pr BH 1386/1902 Izvje staj informatora Filana Sarajevo 23.X 1902. (Izvje staj je napisan prema kazivanju Ethema Ba s cau sevi ca, koji se prije tri dana vratio iz Carigrada). O tome takode i Abschrift einer Condentielle Meldung vom 25.X 1902; Up. Borba Muslimana, dok. br. 158, str. 376-378.

235

D zabi c podr zan od Bi cak ci ca i Prci ca, ostaju ci dosljedno na svom stanovi stu da pitanje agrara kao i druga ne treba pokretati prije nego sto se rije si problem vjerske i vakufske autonomije. Sukob u muslimanskoj deputaciji jo s se vi se produbio kada je izgledalo da bi se, u neizvjesnoj situaciji u pogledu ishoda koraka koje je deputacija preduzela u Carigradu, D zabi c zajedno sa Bi cak ci cem mogao izmiriti sa Vladom i vratiti se u zemlju. D zabi c se po cetkom novembra 1902. upustio i u pregovore sa Adolfom Schwarzom, trgova ckim kompanjonom S. Bi cak ci ca, koji je, u ime A. Hende i jo s nekih umjerenih muslimanskih prvaka i uz podr sku vlasti, nastojao da od D zabi ca izdejstvuje saglasnost da vode pokreta koje su ostale u zemlji ponovo stupe u pregovore sa Vladom. Mada se D zabi c nije u po cetku cak ni protivio napu stanju zahtjeva u pogledu pitanja Me sihata i vladine subvencije, on je naglo promijenio stav kada je do slo do toga da odustane od stanovi sta u vezi sa biranjem cak ci cevim prijedlogom da niko reisa i uleme. Bio je i li cno pogoden Bi od tadanjih voda pokreta nebi smio zauzeti pla ceno mjesto u budu coj vakufskoj ili vjerskoj upravi. Okrenuv si leda svome dotadanjem savezniku S. Bi cak ci cu, koji je kao trgovac zbog svojih poslovnih i porodi cnih interesa radio na tome da mu se odobri povratak u zemlju, D zabi c se izmirio sa Hasanpa si cem i njegovom grupom tako da su u novembru 1902. godine D zabi c, Hasanpa si c, Kulenovi c i Prci c predstavljali radikalnu ve cinu u deputaciji koja je bila protivna povratku u Bosnu na bazi ustupaka i pomirenja sa Vladom. Pri tome D zabi c nije izmijenio svoje negativno gledi ste u odnosu na politi cku saradnju sa vodama srpskog autonomnog pokreta. S druge strane Bi cak ci cu se pridru zio dotadanji nepomirljivi prista sa radikalnog kursa Sulejman-beg Ceri c iz Bosanskog Novog.173) Kako smo ranije pomenuli, jedan dio umjerenih prvaka u zemlji sa Ahmed-agom Hendom na celu preduzimao je ujesen 1902. godine korake sa ciljem da se pripremi teren za obnovu pregovora sa Vladom. U tu svrhu Henda je 25.novembra sazvao u Sarajevu drugu konferenciju svojih istomi sljenika, na kojoj su se oni dogovorili da svim sredstvima rade kako bi se muslimanski pokret okon cao casnim sporazumom sa
173)

ABH ZMF Pr BH 1388/1902 Izvje staj informatora Filana, Sarajevo 27.X 1902; Borba Muslimana, dok. br. 98, str. 268, dok. br. 125 str. 319-320, dok. br. 135, str. 331-332, dok. br. 152, str. 364367, dok. br. 157, str. 375-376, i kao predhodna napomena. Bi cak ci cu je krajem 1903. odobren povratak u zemlju gdje se on priklju cio krugu umjerenih i lojalnih Muslimana, dok je S.Ceri c umro u martu iste godine u Carigradu. O. Prci cu, koga su u Be cu po cetkom 1902, smatrali vi se vjerskim zanesenjakom nego politi ckim agitatorom, odobren je povratak u maju 1907. To pravo ostalo je tada uskra ceno D zabi cu i Hasanpa si cu. ehi (N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 162-163, 174 nap. 116). D zabi c je u Turskoj i umro.

236

Vladom. Za sporazum sa vladom posebno su se na ovoj konferenciji zalagali Dervi s-beg Zaimovi c, Ali-beg Firdus i Omer Cirkinagi c. Zauzet je stav da u budu cim pregovorima pitanje Me sihata, zbog njegovog diplomatskog karaktera, treba ostaviti po strani i smatrati ga likvidiranim, te citavu akciju ograni citi na cisto vjerska pitanja. Jedan od zaklju caka ove konferencije bio je da treba odbiti poku saje voda srpskog pokreta usmjerene na to da se ostvari saradnja sa Muslimanima. Okupljena grupa muslimanskih prvaka zauzela je kategori cki stanovi ste da takva saradnja uop ste ne mo ze do ci u obzir, jer bi to navodno bilo stetno po interese Muslimana.174) Ina ce, u pogledu odnosa prema saradnji sa Srbima tada i nije bilo razlike u stavu Hendine grupe i samog D zabi ca. Treba ista ci da Hendina aktivnost koindicira sa njegovim nastojanjem da dobije izvjesne poslove u vezi sa izgradnjom zeljezni cke pruge od Sarajeva prema Drini. Zato su pored Hende bili zainteresovani jo s neki pripadnici muslimanske car sije (M. Ma si c, M. Ahmeta sevi c).175) cni poMedutim, pomenuta akcija Hende i drugova, kao i raniji sli ku saji za izmirenje sa Vladom, pretrpila je neuspjeh, jer joj se suprotstavila ve cina u muslimanskoj deputaciji sa D zabi cem na celu. Henda i ostali iz njegove grupe nisu se usudili da bez saglasnosti D zabi ca preduzimaju dalje korake, i to tim vi se sto je njihova akcija nai sla na zestok otpor svuda u opozicionim krugovima u zemlji. D zabi c je jo s uvijek u zivao veliki ugled i smatran je i dalje vodom muslimanskog pokreta. Krajem 1902. i po cetkom 1903. godine vlasti su konstatovale da je u zemlji poraslo opoziciono raspolo zenje i pogor sala se politi cka situacija.176) Vlada je u decembru 1902. bila obavje stena i o novim neuspjelim poku sajima srpskih opozicionera da se pribli ze vodama muslimanskog pokreta u zemlji.177) Bilo je o cito da muslimanska opozicija, u kojoj je dominirao uticaj D zabi ca, nije tada kao ni ranije svojim najve cim dijelom bila spremna da ulazi u politi cke aran zmane sa vodama srpskog autonomnog pokreta. * * * Do sada nisu pronadeni bilo kakvi podaci koji bi davali osnovu za pretpostavku da je 1902. odr zan u Slavonskom Brodu sastanak srpskih i muslimanskih prvaka na kome bi bio usvojen i potpisan Nacrt ugovora, koji je bio predmet diskusija od 1900. godine. Naprotiv, sve
174)

Borba Muslimana, dok. br. 162, 163, str. 383-387. Jedno vrije ehi me A.Firdus se dr zao po strani od akcije Hende i drugova (N. S c, Mjere Kalajevog re zima, str. 142) ali joj se docnije priklju cio. 175) Borba Muslimana, dok. br. 152, str. 365. 176) Isto, dok. br. 164, 165, 166, 167, str. 387-394. 177) Isto, dok. br. 166, str. 390-391.

237

okolnosti, a posebno politi cko dr zanje tobo znjih potpisnika ugovora Ali-bega Firdusa i Bakir-bega Tuzli ca u to vrijeme, govore da se tvrdnja O. Nuri-Had zi ca o zaklju cenju srpsko-muslimanskog ugovora 1902. mora odbaciti.178) Da do perfektuiranja ugovora u toku 1902. godine nije do slo vidi se i iz toga sto su G. Jeftanovi c i S. Trifkovi c u ljeto 1903. godine, poslije smrti K allaya, obnovili svoja nastojanja da muslimansku opoziciju pridobiju za saradnju. Ovaj put u prvi plan bila je isturena privredna problematika koja je interesovala doma cu bur zoaziju. Pitanja koja su se odnosila na vjersko prosvjetnu autonomiju i cisto politi cka pitanja bila su izostavljena u novom Ugovoru, za koji je Jeftanovi c poku savao pridobiti neke muslimanske opozicionere za vrijeme boravka na Kiseljaku od 29.jula do 9.avgusta 1903. godine.179) Jeftanovi c je svojim sagovornicima obja snjavao smisao budu ce zajedni cke saradnja ovako: Ovaj rad, u koji treba sada zajedno da stupimo, ne ti ce se d zamije niti crkve, nego samo na se ko ze i kese. Saradnja Muslimana a i Srba trebalo je da se sastoji u tome, da zajedno tra ze, da se od stranaca razli cita poduze ca oduzmu, te ovorodcima daju, da rade, da se bosanski novac ne rasipa na Ilid zi, trkama i svim nepotrece tra ziti, sto je bitim poduze cima i drugim stvarima itd. Takoder ho bilo s novcima, koji su za sume i druge stvari uzete a u Bosni ih neima. Muslimanima je Jeftanovi c obja snjavao da ce se vjerska pitanja sada zaostaviti, po sto ste stvar doveli do Me sihata i mi Srbi do Sinoda i Patrijar sije.180) Ovakav stav Jeftanovi ca je razumljiv kada se ima u
178)

Koliko nam je poznato muslimanski prvaci zadr zavali su se 1902. godine izvjesno vrijeme u Slavonskom Brodu u dva navrata. Tu je 30. i 31. januara 1902. konferisao D zabi c sa clanovima deputacije i grupom opozicionera, koja se potom vratila u zemlju. Tom prilikom je odlu ceno da deputacija sa D zabi cem na celu ne putuje u Be c, nego produ zi direktno u Carigrad. Prisutni muslimanski opozicioneri nisu tada u Sl.Brodu imali c, koji je bio pozvan nikakve kontakte sa srpskim vodama, a dr Durdevi na razgovore, nije se pojavio. (ABH ZMF Pr BH 124/1902, telegrami Kotarske ekspoziture Bos.Brod od 31/I i 1/II 1902.). Drugi put, 20.maja 1902. grupa od devet muslimanskih opozicionera na proputovanju za Budimpe stu zadr zala se u Sl.Brodu da bi razgovarala sa Durdevi cem u vezi sa izradom i predajom protesta protiv postupaka prema D zabi cu i progona u zemlji. (Pr BH 775/1902 tel.Kutschere ZMF 20.V 1902, Pr BH 776/1902). 179) Vladi je 1903. bio poznat bitan sadr zaj ali ne i forma nacrta novog ugovora. (ABH ZMF Pr BH 1091-1903 Izvje staj Zemaljske vlade ZMF 12.VIII 1903. Prilozi izvje staji informatora Filana od 7, 8, 9. i 10. augusta 1903) Vjerovatno je rije c o nacrtu novog sporazuma koji spominje Gavrila da ga je on izradio i uputio Jeftanovi cu. (Grosserbische Umtriebe, Dok. 98, str. 211). 180) ABH ZMF Pr BH 1091/1903. Izvje staj informatora Filana od 7. i 8. avgusta 1903.

238

vidu da su vode srpskog pokreta za crkveno- skolsku autonomiju upravo bile uspje sno okon cale pregovore sa mitropolitima, ostaviv si da Patrijar sija rije si nekoliko spornih ta caka. Borba bosanskohercegova ckih Srba za crkveno- skolsku autonomiju po cela se privoditi kraju,181) a za srpsku bur zoaziju, kao relativno najrazvijeniju nacionalnu bur zoaziju u zemlji, pitanja privrednog karaktera dobijaju sve ve ci politi cki zna caj. cari, nastoje ci da putem novog proMedutim, srpski gradanski politi grama pridobiju muslimanske vode ce slojeve a naro cito one elemente u car siji koji su bili nezadovoljni podjelom liferacija i koncesija za eksploataciju suma, imali su i dalje u prvom planu politi cke ciljeve. Oni su ra cunali da ce pridobiv si Muslimane za saradnju na bazi novog programa mo ci lak se da ih privuku u borbu za ostvarenje sirih politi ckih ciljeva. Tako je sam Jeftanovi c povjerljivo kazivao onim Muslimanima, za koje je bio uvjeren da su odani slogi i Srpstvu, da je njemu samo iznuditi slogu i podpise ve cine muslimanskih prvaka, pa bi onda znao, sta bi radio, i sve tra zio te ne bi se zaustavio, dok ne bi autonomiju postigao. Osim toga, Jeftanovi c i neki Muslimani, njegovi istomi sljenici, davali su na Kiseljaku 1903. izjave da se tako dugo ne ce umiriti dok Austriju iz Bosne ne krenu. Ta borba trebalo je da se vodi zajedni ckim srpsko-muslimanskim predstavkama i memorandumima.182) Sarajevski trgovci Ahmed-aga Henda, Mujaga Glodo, Avdaga Sahinagi c kao i neki drugi umjereni opozicioneri, koji su se tada zatekli na Kiseljaku odobravali su sadr zaj Jeftanovi ceva programa, ali nisu bili spremni da se za njega zalo ze u zajednici sa Srbima. Oni su imali podozrenje prema politi ckim ciljevima srpskih voda i bavili su se planovima sopstvenih akcija kod novog ministra Buri ana. Videniji opozicioneri kao Firdus, Alajbegovi c, Laki si c i dr. dr zali su se podalje od skupova u Kiseljaku. Jeftanovi c je tada direktno kontaktirao samo sa drugorazrednim li cnostima u muslimanskom pokretu, prista sama sloge (Muha medom Sali cem, Ibrahim-begom Cengi cem, Omer-agom U zi caninom, cem i dr.) i navodno uspio da neke pojedince Junuz-agom Madarevi kao Jusuf ef. Sehovi ca, Mujagu Bali ca, Mustaj-bega Halilba si ca i dr. pridobije da stave svoje potpise na novi ugovor183) Potrebno je napomenuti da program s kojim je Jeftanovi c istupio 1903. nije mogao
Vidi V. S k a r i c, op. cit. str. 53-55, T. K r u s e v a c, Sarajevo, 305-305. 182) Kao nap. 179. i 180. 183) Navodno je muslimanska deputacija u Carigradu dozvolila opozicionerima u zemlji da mogu saradivati sa Srbima u pitanjima koje je sadr zavao novi Jeftanovi cev program, s tim da se ne mije saju u one stvari za koje je deputacija bila opunomo cena. (Ibidem, Izvje staj Filana od 8.VIII 1902). Ovaj podatak odudara kako od D zabi cevih ranijih tako i docnijih poruka da on ne pristaje na nikoji na cin na slogu sa Srbima, (Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420, dok. br. 195, str. 426. Vidi i nap.149.)
181)

239

biti dovoljno atraktivan za begove, ciji su ekonomski interesi bili koncentrisani u oblasti agrarnih odnosa, a da se ne govori o mogu cnosti da se oko pomenutog programa okupe siri slojevi muslimanskog i srpskog stanovni stva. Odnosi izmedu srpske i muslimanske opozicije u 1903. i narednim godinama izlaze izvan okvira zadataka koje smo sebi postavili u ovockog saveza izmedu srpskog me radu. Medutim, i ako je pitanje politi i muslimanskog opozicionog pokreta ostalo i dalje aktuelno, ugovor o tome nije mogao biti zaklju cen do 1908. godine. Na takav zaklju cak navode podaci o stalnom insistiranju protagonista srpsko-muslimanskog politi ckog saveza da se ostvari sloga,184) kao i jedna izjava Serifa Arnautovi ca data po cetkom januara 1908. godine, kada su u pregovorima sko ce. Arnautovi c muslimanskog vodstva sa Vladom iskrsle odredene te je tada izjavio kako on, zajedno sa Firdusom, D zini cem, Fadilpa si cem i Miralemom smatra da je najbolje pregovore prekinuti te ne boje c se ni cega potpisati slogu sa Srbima te javno kroz Evropu tra ziti autonomiju.185) U aprilu iste godine saznalo se za pregovore izmedu predstavnika srpske i muslimanske opozicije o predaji zajedni ckog memoranduma caru, u kome je trebalo da se osudi re zim u Bosni i tra zi parlamentarno predstavni stvo. Medutim, o pomenutoj zajedni ckoj akciji sa Srbima postojala su, kao sto je to bio slu caj i ranije, ozbiljna razmimoila zenja u redovima muslimanskih opozicionera.186) Ostaje otvoreno pitanje da li je saradnji i zajedni ckom istupanju Srpske narodne organizacije i Muslimanske narodne organizacije pred aneksiju i u doba aneksione krize (zajedni cki memorandum ministru Buri anu 7.IX 1908, zajedni cka poruka narodu u Bosni i Hercegovini 11.X 1908. i dr.) predhodilo zaklju cenje pismenog ugovora. Skloni smo ipak da vjerujemo da se ni u pomenutom razdoblju srpsko-muslimanska saradnja nije zasnivala na postojanju nekog formalnog ugovora o politi ckom savezu. Posve je pak isklju ceno da bi Nacrt ugovora, koji se pojavio 1900. godine, mogao pred aneksiju biti potpisan i perfektuiran kao ugovor. On je u nekim svojim dijelovima ve c bio zastario setka borbe Srba za prevaziden dogadajima. Tako npr. poslije zavr crkveno- skolsku autonomiju i sporazuma o tome s vlastima izgubio je svoj smisao 7 Nacrta, prema kome je trebalo da obje strane sporazumno i zajedni cki zahtijevaju da svaka vjera svoju upravu i svoje uredenje udesi prema duhu svoje crkve sasvim slobodno i nezavisno od utjecaja makar kakvih organa inovjeraca, a u vezi s tim i odredba u
184)

Borba Muslimana, dok. br. 187, str. 413-419, dok. br. 195, str. 426, dok. br. 250, str. 493, dok. br. 262, str. 532. 185) Isto, dok. br. 269, str. 543; Up. M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak BiH, str. 148. 186) Borba Muslimana, dok. br. 273, str. 560.

240

 17 da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi ma kakav ugo-

c prilikom diskusija u 1900. i 1901. godini vor sa Vladom. Takoder, ve pokazalo se da odredbe Nacrta u pogledu zvani cnog jezika i pisma i o agrarnom pitanju nisu bile prihvatljive ni za one muslimanske prvake koji su tada bili skloni zajedni ckoj akciji sa Srbima, pa su vode srpskog pokreta u cinile odredene ustupke. Dokaz da je stari Nacrt prestao za srpsku gradansku politiku u pojedinim svojim dijelovima biti aktuelan predstavlja i pojava novog koncepta ugovora. Smatramo da je va zno naglasiti da se problematika politi cke saradnje i odnosa izmedu srpskog i muslimanskog autonomnog pokreta nikako ne mo ze svoditi na pitanje da li je ili nije postojao formalni ugovor o njihovom medusobnom politi ckom savezu, i ako je to samo po sebi va zno pitanje. Medutim, daleko je zna cajnije analizirati konkretne odnose izmedu srpskog i muslimanskog pokreta u svim periodima njihove djelatnosti i utvrditi koje se dru stvene snage javljaju kao faktori u toj saradnji, te kakvi su bli zi i dalji politi cki ciljevi tih snaga. Mo ze se konstatovati da je u srpskoj gradanskoj politici pitanje stvaranja srpsko-muslimanskog saveza na platformi borbe za politi cku autonomiju Bosne i Hercegovine igralo mnogo zna cajniju ulogu nego sto je to pitanje bilo prisutno u aktivnosti muslimanskog pokreta za vjersku i vakufsko-mearifsku autonomiju. U doba austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini nisu postojale, kako smo to ve c na po cetku naglasili, politi cke, socijalne i kulturne pretpostavke koje bi omogu cile stvaranje srpsko-muslimanskog politi ckog saveza na nekoj siroj i stabilnijoj osnovi, kao uostalom ni uslovi da se ostvari politi cko jedinstvo Srba, Hrvata i Muslimana. Srpski gradanski politi cari u zemlji, a jo s vi se srpski politi cki faktori izvan Bosne i Hercegovine, te zili su da politi cki savez sa Muslimanima nosi srpsko nacionalno obilje zje. To je nailazilo na otpor cak i kod onih muslimanskih prvaka koji su se javljali kao pobornici saveza sa Srbima i bilo je neprihvatljivo za muslimanski autonomni pokret. Pomenuta tendencija u srpskoj gradanskoj politici izazivala je kod voda muslimanskog pokreta, i sire u muslimanskim krugovima, nepovjerenje u pogledu srpskih nacionalno-politi ckih ciljeva. To je pored mnogih drucajna prepreka za zaklju cenje ugovora o gih momenata bila takode zna politi ckom savezu izmedu vodstva muslimanskog i srpskog autonomnog pokreta.187)

187)

Vidi: Borba Muslimana, dok. br. 188, str. 420.

241

242

PRILOG Nacrt Ugovora

medu Srbima pravoslavne i muslimske vjere u Bosni i Hercegovini ... ... ... ... ... .... . 1. Uvidaju c nepravdu i nepodnosivost dana snjeg stanja, obavezujemo se raditi, i sav narod pozvati da na tom radi, da Bosna i Hercegovina dobiju svoju samoupravu pod vrhovnom vlasti svog suverena sultana. . 2. Kad se to jednom bo zijom pomo ci postigne, ima ce narod sam po svojim zastupnicima da uredi unutra snje stanje zemlje, al mi se ve c sad sporazumljujemo i uglavljujemo slede ce kao temelj tome budu cem uredenju. . 3. Zajam cujemo medusobno slobodu i jednakost svih vjera, koje se u Bosni i Hercegovini ispovijedaju. . 4. Po pravdi i pravici imade, kad na sa otad zbina bude slobodna, biti guvernerom iste naizmjenice jedan moslim i jedan pravoslavni Srbin. . 5. Rije senje agrarnog pitanja ima ce uzeti u svoje ruke sam narod, i to tako, da se, koliko je najvi se mogu ce, izbjegne uticaj ma cijeg stranog kapitala, te da ga rije se medusobnom udesbom sami vlasnici zemalja, uredeni trgovci i kmetovi. . 6. Za vrijeme dok traje dana snja uprava osje camo kao starosjedioci i sinovi Bosne i Hercegovine da imamo pravo i du znost brinuti se za budu cnost i sre cu sveg naroda na se drage otad zbine. Pa da to po mogu cnosti u sto ve coj mjeri postignemo ugovaramo slede ce: . 7. Zahtjevamo sporazumno i zajedni cki da svaka vjera svoju upravu i svoje uredenje udesi prema duhu crkve sasvim slobodno i nezavisno od utjecaja makar kakvih organa inovjeraca.

243

. 8. Zahtjevamo sporazumno i zajedni cki da se ukloni iz Bosne i Hercegovine svaka vjerska i narodnosna propaganda. . 9. U smislu tog tra zimo da se uklone iz javne slu zbe sve one li cnosti, koje su se ma kako istakle kao propagatori u jednom ili drugom smjeru. . 10. Zahtijevamo da se iz Bosne i Hercegovine i zdenu svi duhovni redovi rimske crkve, osim Franjevaca, a isto tako i svi duhovni funkcionari te crkve koji nijesu rodeni Bosanci i Hercegovci. . 11. Narodni jezik Bosne i Hercegovine ima se nazivati svojim pravim imenom: srpski. . 12. U svim skolama ima da se taj jezik tako naziva i da se upotrebljuje pisan isklju civo cirilicom. . 13. Sve oblasti bez iznimke imadu da se u javnosti i prema narodu svagda i svagdje slu ze srpskim jezikom, a u pismenom saobra caju pismom cirilskim. . 14. cuje pravi glas naroda Bosne Po sto danas tudinci i doseljenici ne dadu da se i Hercegovine to izjavljujemo da ne priznajemo niti cemo ikada u budu ce priznati pravo zavi cajnosti u Bosni i Hercegovini onim osobama, koja dodo se sa okupacijom ili poslje nje, ni njihovim potomcima, makar bili rodeni u Bosni i Hercegovini. . 15. Vide c kako nam danas strada vjera i narodnost na sa, a sta bi tek bilo u slu caju aneksije, to se obavezujemo - na osnovu na cela izra zena u . 1. - najsve canije raditi protiv aneksije svim mogu cim sretstvima. . 16. Smatramo za najsvetiju svoju du znost upozoriti svoju bra cu u Makedoniji i Albaniji kakvo je na se stanje, da ne padnu i oni u istu bijedu. . 17. Obavezujemo se medusobno da ni jedna stranka ne smije jednostrano da sklopi ma kakav ugovor sa dana snjom vladom. . 18. Svaka vjeroispovijest je vlasna otvarati svoje vjeroispovijedne skole. . 19. U tu svrhu je vlada du zna iz zemaljskih srestava dati svakoj vjeroispovijesti nov canu potporu u razmjeru broja ukupnog naroda doti cne crkve u Bosni i Hercegovini.

244

. 20. Isto tako ima se svakoj vjeroispovijesti razmjerno broju njenih sljedbenika dati iz zemaljskih sretstava potpora u bogo stovne svrhe: za popravljanje bogomolja, potporu oskudnog sve stenstva, i t.d. . 21. Sve te potpore imadu se uru citi doti cnim autonomnim organima koji su jedini vlasni s njima prema potrebi raspolagati. . 22. U svrhu propagiranja ovijeh skroz opravdanih na cela osnivamo fond, kom ce biti zada ca da u stranom novinstvu podupire na se zahtjeve i da se siri evropski krugovi zainteresuju za nas i na se pitanje. . 23. U taj fond ulaga cemo podjednako prema na sim potrebama. . 24. Tim fondom rukova cemo sami i iz njega dijeliti nagrade i potpore nakon zajedni ckog sporazuma. . 25. Obavezujemo se sve cano kao ljudi: svojom vjerom, svojim po stenjem, svojom ljubavi prema otad zbini i vjeri njenoj, da cemo gornje uvjete dr zati, da cemo ih ostaviti u amanet svojim potomcima. Prokleto mu i sjeme i pleme ko iznevjeri! ... ... ... ... ... ... ... ... .... (:.5, 11, 12 i 13, ostavljeni su in suspenso dok se sastanu Muhamedovci u Budimpe sti. Ostali su svi primljeni jednoglasno.) ... ... ... ... ... ... ... ..... ABH ZMF Pr BH Nr 183/1901, 23-26 . (Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 14-15, 1978, 125-161)

245

246

 AUSTROUGARSKO ZAJEDNICKO MINISTARSTVO I UPRAVLJANJE BOSNOM I HERCEGOVINOM NAKON ANEKSIJE (Dr zavnopravni aspekt)

Aneksijom 1908. izmjenjen je medunarodnopravni status Bosne i Hercegovine, ali je njen dr zavnopravni odnos prema Monarhiji ostao u biti isti. Ona nije bila dr zava ni subjekat suverenih prava nego je i dalje ostala samo posebno upravno podru cje. Ostao je na snazi austrijski i ugarski paralelni zakon o uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje iz 1879, kao i zakon o bosanskohercegova ckoj upravi iz 1880, koji je bio donesen takore ci iz nu zde kao provizorno rje senje. Ovaj zakon nosio je izvjesna obilje zja sporazuma izmedu Austrije i Ugarske o pro sirenju kruga zajedni ckih poslova i davao je pravo njihovim vladama da uz ustavnu odgovornost vr se uticaj na bh. upravu. Bosna i Hercegovina je bila podvrgnuta i najve cem dijelu onog paralelnog privrednog i nansijskog zakonodavstva obiju dr zava Monarhije, koje je slijedilo iz njene pripadnosti austrougarskom carinskom podru cju. Ovo je bilo podrobnije precizirano u zakonu o carinskom priklju cenju iz 1879. koji je jo s davao austrijskoj i ugarskoj vladi posebna ovla s cenja u pogledu neposrednog u ce s ca u rje savanju 1) izvjesnih pitanja iz domena carinske i nansijske uprave. Dok je cinilaca koji su u cestvovali u postojala odredena ustavna odgovornost vodenju bh. uprave u odnosu na Monarhiju, uprava je u odnosu na Bosnu i Hercegovinu imala, sve do progla senja Zemaljskog ustava 1910. apsolutisti cki karakter. Vladaru je u predustavnom periodu pripadalo isklju civo zakonodavno pravo u svim zemaljskim poslovima, osim kad je to u posebnim slu cajevima, zbog nansijskih i privrednih interesa obiju dr zava Monarhije, dolazilo do ingerencije austrijskog i ugarskog
1) D zevad J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona o upravljanju Bosnom i Hercegovinom iz 1880. godine. Radovi ANU BiH XXXII/11, 1967, 186-189; i s t i, Die Einbeziehung Bosniens und der Herzegowina in das gemeinsame o sterreichisch-ungarische Zollgebiet. Osterreichische Osthefte 30, 1988, str. 196-211; up. Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns , Leipzig 1914, 20-21; Hamdija K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak 1882 godine, Sarajevo 1958, 18-21.

247

parlamenta. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. i 1880. trebalo je da va ze i nakon dono senja Zemaljskog ustava, i to sve dotle dok se ne izmjene na osnovu sporazumnih zakonskih odluka u obje dr zave Monarhije. Time je i poslije aneksije polo zaj Bosne i Hercegovine prema dr zavnoj cjelini ostao provizorno rije sen i neras ci s cen. cime je u javUvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, nosti isklju civo motivirana aneksija, imalo je za cilj da se jedan dio ranijeg apsolutnog prava vladara, koje nije bilo nigdje kodikovano, prenese na izabrane predstavnike naroda u bh. zemaljskom Saboru. Dono senjem Ustava i uspostavljanjem Sabora trebalo je, po ocjeni poznatog austrijskog pravnog stru cnjaka i istaknutog politi cara Josepha Redlicha, da se u izvjesnom smislu modicira polo zaj Bosne i Hercegovine prema zajedni ckom ministarstvu, koje je reprezentovalo vladara, kao i prema njegovom izvr snom organu, Zemaljskoj vladi. Ta promjena i sla je, po Redlichu, u korist principa samovlade. Medutim, Bosna i Hercegovina nije mogla postati subjekat u dr zavnopravnom smislu. Svrha Ustava nije nikako bila da posve ukine njen polo zaj kao objekta uprave, koju je vodilo zajedni cko ministarstvo, nego da ga samo unutar zakonodavnog djelokruga Sabora ograni ci.2) Iako su nakon aneksije ostala neizmjenjena zakonska na cela na kojima je po civao odnos Monarhije prema Bosni i Hercegovini, aneksijom i pripremama za uvodenje Zemaljskog ustava otvoren je niz problema. U prvom redu bila je rije c o razli citoj interpretaciji va ze cih principa u upravljanju Bosnom i Hercegovinom pri denisanju pojedinih ustavnih odredaba i prakti cnom rje savanju konkretnih pravnih, politi ckih, nansijskih i privrednih pitanja. Osim toga bila je prisutna i tendencija pojedinih uticajnih faktora da u skladu sa svojim speci cnim interesima pomenute principe redeni su i u budu cnosti izmjene. To se de savalo u situaciji kada je politi cki, privredni i vojnostrate ski zna caj Bosne i Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih vladaju cih krugova. Op ste okolnosti, koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale spoljne i unutra snje ekonomske odnose Austro - Ugarske, bitno su uticale na poja cano interesovanje u objema dr zavama Monarhije za Bosnu
2) Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Joseph Redlich zu den Gesetzentw urfen des gemeinsamen Ministeriums, betreend die Verleihung einer Verfassung an Bosnien und die Herzegowina, erstattet Sr. Exzellenz dem Herrn Ministerpr asidenten Dr. Richard Freiherrn von Bienerth, Haus-Hof-und Staatsarchiv (=HHStA) Wien, Politischesarchiv (PA) XL Interna 247. Liasse LIX c. Dokument je bez datuma, ali se iz sadr zaja mo ze zaklju citi da je nastao sredinom 1909.

248

i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zao stravanje ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na ja canje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bh.upravu.3) S obzirom na komplikovan i nedovr sen ustavni okvir unutar koga je Zajedni cko ministarstvo nansija obavljalo svoju funkciju vrhovnog organa bh. uprave njegova stvarna djelatnost i njeni rezultati zavisili su ne toliko od ozakonjenih na cela koliko od realnih odnosa snaga i sto bolji modus vivendi. U umje snosti da se drugim faktorima nade tom pogledu ono je u doba K allayeva re zima postiglo najvi si stepen relativne samostalnosti prilikom formiranja i sprovodenja politike u Bosni i Hercegovini. Za to je poseban zna caj imala postignuta samostalnost u pribavljanju i u upotrebi zemaljskih prihoda. Zajedni cko ministarstvo nansija se u odnosu na Bosnu i Hercegovinu postepeno razvilo u gotovo kompletnu vladu, obuhvativ si sve grane uprave, dok se Zemaljska vlada pretvorila u njegov obi cni izvr sni organ.4) Zao stravanje austrougarskih suprotnosti, koje karakteri se izvjesno pomjeranje odnosa u korist poja canog uticaja Ugarske i njen pove cani interes za Bosnu i Hercegovinu, odrazio se unekoliko i na politiku zajedni ckog ministarstva nansija. To je dalo povoda da se sa austrijske strane uskoro po okon canju aneksione krize postavi i pitanje uticaja Zajedni ckog ministarstva kao kolegija trojice zajedni ckih ministara na politiku bh. uprave. U tom pogledu bila je karakteristi cna izjava predsjednika austrijske vlade Richarda Bienertha, koju je on dao u aneksionom odboru austrijskog parlamenta 12.maja 1909. Bienerth je ne samo naglasio da ce austrijska vlada insistirati na paritetnoj ingerenciji u upravljanju Bosnom i Hercegovinom, koja joj je pripadala po zakonu iz 1880. nego je i najavio da ce ubudu ce u duhu istog zakona Zajedni cko ministarstvo kao kolegijalno tijelo uticati na sva va zna i principijelna pitanja bh. uprave.5) Bienerth je ovo izjavio u sporazumu sa ministrom inostranih poslova Aehrenthalom, i uz preko volje datu saglasnost zajedni ckog ministra nansija Istvana Buri ana. Cilj izjava
Vidi: D zevad J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti, Godi snjak Dru stva istori cara BiH (dalje Godi snjak) XVIII, 1970, 58 i dalje. 4) Ferdo H a u p t m a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nancija, Glasnik arhiva i Dru stva arhivista BiH (dalje Glasnik ADA) III, 1963, 13-18. 5) Abschrift eines Einsichtsst uckes des k.k. Ministerspr asidiums vom 16.02.1910. HHStA, PA I,K. 638, Cabinett des Ministers (=CdM) VIIIc 12/1.
3)

249

je bio da doprinese smirivanju kriti cne politi cke situacije i zestokih napada opozicije zbog privilegija koje je ministar Buri an dao madarskoj Privilegovanoj agrarnoj i komercijalnoj banci za Bosnu i Hercegovinu.6) I sam Aehrenthal je imao u vidu da aneksija i predstoje ce progla senje Zemaljskog ustava mora imati izvjesnog odraza na tretman poslova Bosne i Hercegovine od strane zajedni cke vlade.7) To je bilo na liniji Aehrenthalovih nastojanja, ispoljenih jo s prilikom obnavljanja cko ministarprivredne nagodbe izmedu Austrije i Ugarske, da Zajedni sko vije ce dobije funkcije vlade, kojoj bi pripadali zajedni cki ministri i sefovi austrijske i ugarske vlade. Svoj polo zaj u Zajedni ckom ministarskom vije cu on je zelio, ako ne de jure a ono de facto, uzdi ci na rang kancelara Reich-a. Aehrenthal je poku savao voditi novu op stedr zavnu politiku i, suprotno tendencijama razvitka, oja cati jedinstvo Reich-a. Smatrao je uspjehom sto su Madari kona cno prihvatili dugo osporavani naziv zajedni cka vlada, ali i dalje je ostalo otvoreno pitanje da li takva vlada uop ste stvarno postoji, ili samo zajedni cki ministri koji ne cine vladu. Ina ce, privrednom nagodbom od 8.oktobra 1907. po zelji Madara je armisana politi cka i privredna samostalnost obiju dr zava Monarhije. One se tretiraju kao samostalni subjekti medunarodnog prava prilikom sklapanja trgova ckih ugovora sa inostranstvom, koje su, osim predstavnika Ministarstva inostranih poslova, potpisivali i predstavnici austrijske i ugarske vlade. Time je, medutim, kao i nekim drugim ustupcima vi se formalnog karaktera, u stvari u mnogome bila kodikovana ve c postoje ca praksa.8) Mada je u okviru dr zavnopravnih ustupaka i protuustupaka prihva ceno da se oznaka zajedni cka vlada upotrebljava u medunarodnim ugovorima koji se ti cu zajedni ckih poslova,9) i dalje su ostale duboke
6) Aehrenthal Buri anu 6.5.1909, Buri an Aehrenthalu 7.5.1909, Bienerth Aehrenthalu 17.5.1909. HHStA, PA I K. 637, CdM VIII c 12/2; o politi ckim problemima u vezi sa privilegijama odobrenim madarskoj banci c, Privilegovana agrarna i komercijalna banka za vidi Luka D a k o v i Bosnu i Hercegovinu, Glasnik ADA VI, 1966, 143-170. 7) Aehrenthal Buri anu 6.5.1909. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/2. 8) Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Ministers des Aussern , Osterreichische Osthefte 1, 1988, 60-75; up. Moritz Ritter von P o s c h e l, Verh altnis zu Ungarn. Der neue Ausgleich, Jahrbuch der internationalen Vereinigung f ur vergleichende Rechtswissenschaft und Volkswirtschaftslehre zu Berlin, IX Bd. 1 Abt. Manheim und Leipzig 1912, 593-596; Alexander Spitzmu l l e r - H a r m e r s b a c h, Der letzte o sterreichisch-ungarische Ausgleich und der Zusammenbruch der Monarchie, Berlin 1929. 9) Vereinbarte Grunds atze u ber die staatsrechtlichen Fragen beim Abschlusse internationaler Vertr age, Wien 31.J anner 1908. HHStA, PA I K. 630, CdM V-1.

250

razlike izmedu austrijskog i madarskog gledi sta u pogledu funkcije i karaktera zajedni ckih organa Monarhije. Ovo je do slo do izra zaja i prilikom utvrdivanja teksta Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovinu, sli cno kao i na po cetku okupacije kada se raspravljalo o osnovnim principima upravljanja okupiranom zemljom.10) Spor je izbio oko ustavne oznake zajedni ckog organa nadle znog za upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Problem je nastao oko toga da li da se u Zemaljskom ustavu treba da spominje Zajedni cko ministarstvo kao kolegij trojice zajedni ckih ministara, ili samo zajedni cki ministar nansija? Naime, zakon o bh. upravi iz 1880. ozna cio je zajedni cko ministarstvo kao organ koji vodi provizornu upravu Bosne i Hercegovine ( clan 1). Medutim, jo s prije dono senja pomenutog zakona trojica zajedni ckih ministara predlo zila su vladaru da poslove civilne uprave Bosne i Hercegovine prenese na jednog zajedni ckog ministra, koji je trebalo da ih vodi u ime Zajedni ckog ministarstva. Vladar je prihvatio prijedlog i 26.februara 1879.odlu cio da vodenje bh. uprave povjeri zajedni ckom ministru nansija.11) Za cijelo vrijeme pregovora o bh. Ustavu vodenih tokom 1909. austrijska vlada je, pozivaju ci se na zakon iz 1880, zastupala stanovi ste da vrhovno vodenje bh. uprave pripada Zajedni ckom ministarstvu kao kolegijalnom tijelu. Ona je vladarevu odluku od 26.2.1879. ocjenjivala kao internu administrativno-tehni cku mjeru koja ne mo ze izmijeniti zakon. Austrijska vlada je smatrala da u zakonu kao i u odluci dolazi do izra zaja virtuelno pravo Zajedni ckog ministarstva kao cjeline na 12) upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Zato je kategori cki tra zila da se u Ustavu isklju civo upotrebljava termin c. i kr. zajedni cko ministarstvo,13) sto je bilo potpuno suprotno stanovi stu ugarske vlade. Uskoro nakon aneksije austrijska vlada je naro cito insistirala na pravu da vr si paritetni uticaj na bh. upravu prilikom preduzimanja svih mjera koje tangiraju privredne i politi cke interese obiju dr zava
Vidi: D z. J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona, 163-169. 11) Protokoll u ber die unter dem Vorsitze des k.u.k. Ministers des kaiserl. und k onigl. Hauses und des Aeussern, Grafen Aehrenthal, am 6. September 1909, Vormittags und Nachmittags, zu Wien stattgehabte Konferenz, der k.u.k. gemeinsamen Minister. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1. Up. H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak, 23. i kao citirani rad u prethodnoj napomeni, 177. 12) Kao napomena 5. 13) Predsjednik austrijske vlade zajedni ckom ministru nansija 21. 7. 1909, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (=ABH), Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF), PrBH Nr 1648/1909; Antr age der k.k. Regierung, HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.
10)

251

Monarhije.14) Pri tome ona je u suzbijanju naraslog madarskog uticaja, koji je do sao do izra zaja osobito pri odobravanju posebnih privilecunala na gija madarskom kapitalu u nansiranju otkupa kmetova, ra podr sku Zajedni ckog ministarstva kao kolegijalnog tijela. Ovo tim vi se sto je, naro cito povodom afere oko Privilegovane agrarne i komercijalne banke za Bosnu i Hercegovinu, u austrijskoj javnosti zajedni cki ministar nansija Istvan Buri an optu zivan da prote zira madarske interese na stetu austrijskih. Tom prilikom je 24.juna 1909. u gornjem domu Carevinskog vije ca, na prijedlog Josepha M. Baernrethera i drugova, usvojen zaklju cak kojim se, pored ostalog, poziva austrijska vlada da u ce kako vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini uti bi se uredila podesna organizacija vrhovne uprave anektirane zemlje. To je trebalo da bude takva organizacija koja bi cuvaju ci pravo samoopredjeljenja Bosne i Hercegovine u njihovim vlastitim poslovima garantovala kako interese cjelokupne Monarhije tako i obiju njenih polovina, na na cin koji ne bi ko cio nego unapredivao upravu zemlje.15) Prethodno je u Poslani ckoj ku ci Carevinskog vije ca 8.juna 1909. usvojen zaklju cak kojim je, kao i u vi se navrata ranije zbog otpora Madara, bezuspje sno tra zeno da se zakonodavnim tijelima oba dr zavna podru cja podnesu zakonski nacrti o odgovornosti zajedni ckih ministara. Ove kao i neke druge zaklju cke u odnosu na Bosnu i Hercegovinu donesene u Carevinskom vije cu podr zao je predsjednik austrijske vlade Bienerth. On je preporu cio Aehrenthalu da na jesen 1909. sazove konferenciju na kojoj bi se zajedno sa predstavnicima ugarske vlade u prvom redu razmotrilo stvaranje novih institucija za upravljanje Bosnom i Hercegovinom, koje je inicirao Baernreither.16) Nova organizacija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu sastojala bi se, kako je to Baernreither obrazlo zio 26.juna 1909. u gornjem domu austrijskog parlamenta, u tome da se po uzoru na Carinsku i trgovinsku konferenciju u Ministarstvu inostranih poslova osnuje Bosanska konferencija sastavljena od predstavnika zajedni ckog ministarstva, austrijske, ugarske i bosanske vlade. Tu je trebalo da se pod vodstvom Ministarstva inostranih poslova raspravlja o glavnim pravcima i principima bh. uprave, da bi se u neposrednom kontaktu svih pozvanih faktora, a prije svega obiju vlada, otklonila medusobna trvenja i ubrzalo odvijanje poslova. Nova instanca trebalo je da bude surogat za novo, cetvrto centralno mjesto u okviru Zajedni ckog ministarstva, jer
Bienerth Buri anu 8.3.1909. ABH ZMF PrBH Nr 634/1909. 57 der Beilagen zu den stenographischen Protokollen des Herrnhauses. -XIX. Session 1909. Nr 35/H.H. 16) Bienerth Aehrenthalu 21.7.1909, Bienerth Wekerleu 21.7.1909. HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1.
15) 14)

252

su se stvaranju novog organa za Bosnu i Hercegovinu kao i uop ste novih zajedni ckih organa protivili Madari.17) Svoj prijedlog o formiranju Bosanske konferencije Baernreither je ponovio u prolje ce 1910. u povjerljivom memorandumu prestolonasljedniku Franzu Ferdinandu, i to nakon sto je ve c bio donesen Zemaljski ustav. Pri tome je, za razliku od javnih izjava, u memorandumu ukazao i na dublju politi cku pozadinu svoga prijedloga. On je i sao za tim da se poslovi upravljanja Bosnom i Hercegovinom izlu ce iz Zajedni ckog ministarstva nansija, koje je tada bilo u rukama ministra Madara, i da se za Bosnu i Hercegovinu obrazuje novo, cetvrto centralno mjesto u Be cu. U tom slu caju Baernreither je ra cunao da bi na njegovo celo zniji strate ski cilj je bio da uprava mogao do ci jedan nemadar. Dalekose u Bosni i Hercegovini stvori takve prilike i raspolo zenja, koja ce biti nova sna zna upori sta za ideju cjelokupnosti Monarhije. Po ovom konceptu Bosni i Hercegovini je bila namijenjena uloga krunske zemlje sa speci cnim austrijskim duhom koji je trebalo da obuhvati cjelokupnu dr zavu.18) Karakteristi cno je da je general Moritz Auenberg zapisao u januaru 1909. kako je zelja hrvatskih politi cara u Bosni i Hercegovini da upravljanje zemljom pripadne u nadle znost ministra inostranih poslova, koji je bio i ministar carske ku ce. Tako bi Bosna i Hercegovina kao neka vrsta carevinske zemlje bila pot cinjena najbli zem li cno monarhovom organu. Ovo je tuma cio njihovom nadom da ce se na taj na cin Bosna i Hercegovina emancipovati od stvarnog ili umi sljenog madarskog uticaja.19) Ideja da se Zajedni cko ministarstvo nansija elimini se kao vrhovni organ bh. uprave bila je prisutna i u vojnim vrhovima Monarhije, koji su bili nezadovoljni Buri anovom politikom u Bosni i Hercegovini, specijalno u pogledu uva zavanja vojnih interesa. Tako se 1901. godine pojavio projekt po kome je trebalo da se op ste direktive za politiku u ccima tri Bosni i Hercegovini kao i upravu utvrduju kolegijalno, zaklju
Vidi Alois C z e d i k, Zur Geschichte der k.k. o sterreichischen Ministerien 1861-1916, Bd. 4, Teschen-Wien-Leipzig 1920, 324, 327-329. 18) Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tage buches. Die s udslawische Frage und Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Berlin 1928, 114-120. 19) Hamdija K a p i d zi c, Ispisi iz be ckih arhiva o predistoriji prvog svjetskog rata, Glasnik ADA X-XI, 1970-1971, 491. To, medutim, nije zna cilo da su se hrvatski politi cari odrekli priklju cenja Bosne i Hercegovine Hrvatskoj i trijalizma. Bosna i Hercegovina kao carevinska zemlja u njihovim pogledima je bila prolazna faza ka trijalisti ckom rje senju, koje se opet nije nalazilo u sferi neposredne realpolitike. Vidi o tome Mirjana G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878 do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1968, 32 i dalje.
17)

253

zajedni cka ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar, ina ce armijski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cijelu bh. upravu i predstavljao bi je u delegacijama. Mada direktno podreden vladaru, on bi bio obavezan podnositi takode izvje staje i prijedloge ministarskom kolegiju. Kompetencije Zemaljske vlade pot cinjene zemaljskom poglavaru, protezale bi se i na one poslove koji su bili u nadle znosti Zajedni ckog ministarstva nansija. Bosanska kancelarija u Be cu, koju bi sa cinjavali ni zi cinovnici, bila bi samo novi manipulativni organ za posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i pet ministara. Projekt je polazio od ideje ja canja cjelovitosti Monarhije i trebalo je da jo s vi se formalno naglasi neposredni suverenitet cara nad Bosnom i Hercegovinom a da se istovremeno ne isklju ci zakonom garantovani uticaj obiju vlada i ne tangira postoje ci dualisti cki sistem. Vojni krugovi su te zili da se kod upravljanja anektiranom zemljom prekine sa predominantnim uticajem Zajedni ckog ministarstva nansija i u prvi plan dode uticaj zajedni ckih ministarstava rata i spoljnih poslova. Ra cunali su da ce u bli zoj budu cnosti biti aktuelno i pitanje u ce s ca predstavnika Bh.sabora u delegacijama. Politi cki cilj je bio da se u vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini unaprijed osujete radikalne autonomne te znje.20) Treba imati u vidu da je jo s na samom po cetku okupacije u septembru 1878. Franz Joseph I odbacio da se kao privremeno vrhovno upravno nadle stvo za Bosnu i Hercegovinu osnuje jedna komisija u Be cu na celu sa predstavnikom Ministarstva inostranih poslova, ciji bi clanovi bili predstavnici ostalih zajedni ckih ministarstava i austrijske i ugarske vlade. Car je tada smatrao da je ustavno neizvodljivo da se stvara posebna instanca za Bosnu i Hercegovinu, jer je isklju civo ministrima pripadala egzekutiva.21) U politi ckim prilikama poslije aneksije bilo je daleko manje realnih mogu cnosti da se odstupi od ustavnih na cela i stanovi sta koje je zauzeo car jo s na po cetku okupacije, te na njemu zasnovanih postoje cih rje senja u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Zato, i pored podr ske predsjednika austrijske vlade Bienertha, nije mogao da se u
20) Stellung der Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. Kriegsarchiv (=KA), Wien, Kriegsministerium (KM) Pr as. 81-83, 1 /1910. 21) D z. J u z b a si c, O nastanku paralelnog austrijskog i ugarskog zakona, 165-169. Bosanska komisija, koja je formirana 6.9.1878. u sklopu Ministarstva vanjskih poslova, djelovala je privremeno, i to prvenstveno kao savjetodavni organ koji su sa cinjavali predstavnici triju zajedni ckih ministarstava i obiju vlada. Medutim, uskoro po osnivanju Biroa za poslove BiH u okviru Zajedni ckog ministarstva nansija (11.3.1879) Komisija je 27.maja 1879. prestala da postoji. H. K a p i d zi c, Hercegova cki ustanak, 22-23.

254

pregovorima sa ugarskom vladom 1909. uzme u razmatranje Baernreitherov prijedlog o formiranju Bosanske konferencije, koji je sadr zavao jedva prikrivenu namjeru da se, pored ve c postoje cih triju ministarstava za pragmati cke zajedni cke poslove Monarhije, formira i cetvrta cki je bicentralna instanca. Takode nije bila ustavno izvediva, a politi la sasvim nerealna, zamisao ponikla u vojnim krugovima, da zemaljski poglavar u mnogome dobije i one prerogative u upravljanju Bosnom i Hercegovinom koje je imao zajedni cki ministar nansija. Ove javno izno sene ili povjerljivo razmatrane ideje, kako u toku priprema za dono senje Zemaljskog ustava za Bosnu i Hercegovinu tako i poslije njegovog progla senja pokazivali su te znje odredenih austrijskih politi ckih krugova. One su izazivale duboko podozrenje Madara, jer su bile ne samo suprotne njihovim aspiracijama na Bosnu i Hercegovinu nego su potencijalno ugro zavale i sam dualisti cki sistem. Stoga je predzavnopravnim sjednik ugarske vlade uporno insistirao na madarskim dr gledi stima kada je bilo rije ci o tome da se, polaze ci od postoje cih normativnih rje senja, u tekstu bh. Zemaljskog ustava, deni su kompetencije Zajedni ckog ministarstva odnosno zajedni ckog ministra u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom. Predsjednik ugarske vlade Sandor Wekerle smatrao je da termin zajedni cko ministarstvo, koji se nalazio u zakonu iz 1880, nema taj smisao da zajedni cko ministarstvo kao kolegij treba da vodi upravu Bosne i Hercegovine. Naprotiv, ocjenjivao je da je intencija pomenutog zakona bila da Zajedni cko ministarstvo vodi te poslove putem jednog svog clana, argumentiraju ci to postoje com pravnom praksom. Wekerle je insistirao da se ni ubudu ce u tom pogledu ni sta ne mijenja i posebno je nagla savao da se sa cuva neokrnjen uticaj ugarske i austrijske vlade na bh. upravu. Predsjednik ugarske vlade ponovio je poznati madarski stav da zajedni cko ministarstvo ne predstavlja poseban kabinet kao sto su to ugarska i austrijska vlada, i da op cenito ne nastupa kao korporativni organ, jer je svaki ministar pozvan da vodi poslove samo vlastitog resora. Wekerle je smatrao neprihvatljivim da se Zajedni cko ministarstvo postavlja u odnosu na poslove Bosne i Hercegovine kao poseban forum, koji bi donosio odluke i bio zasnovan na medusobnoj solidarnosti ministara. Isticao je da bi to bio potpun novum u Ustavu obiju dr zava Monarhije, koji bi u cinio iluzornim ustavnu odgovornost njihovih vlada u odnosu na upravljanje Bosnom i Hercegovinom. Medutim, Wekerle nije bio protivan, cak je smatrao i po zeljnim, da se u pojedinim slu cajevima pitanja koja se ti cu Bosne i Hercegovine razmatraju u krugu Zajedni ckog ministarstva, ali je insistirao da u tome treba da u cestvuju i predsjednici obiju vlada. Ugarska vlada je bila izri cito protiv da se u tekstu ustava bilo gdje spominje zajedni cko ministarstvo
255

nego samo zajedni cki ministar nansija, koji je stvarno vodio bh. upravu.22) Prema stanovi stu ugarske vlade izra zenom jo s 1891, zajedni cki ministar nansija nije u pitanjima upravljanja zemljom donosio naredbe na osnovu vlastitog djelokruga nego kao izabrani mandator legislativa odnosno vlada obiju dr zava Monarhije. Stoga je ugarska vlada smatrala da od vlastite odluke legislativa, odnosno vlada obiju dr zava ovisi koliko ce oni zadr zati neposrednog uticaja na upravu zemlje, koju su sporazumno povjerili jednom tre cem organu.23) Ovo je bilo potpuno u skladu sa op stim stavom Madara prema zajedni ckim poslovima i organima Monarhije. Oni su ina ce, u zajedni ckim ministrima gledali opunomo cenike dviju udru zenih dr zava, a u zajedni ckim organima samo zajedni cke institucije obiju dr zava, negiraju ci pri tome cak i postojanje jedinstvene dr zave kao samostalnog pravnog lica. Nasuprot tome, u Austriji su posmatrali zajedni cke poslove i zajedni cke dr zavne organe kao institucije koje slijede iz pravnog kontinuiteta jedinstvene dr zave (Reich-a) od prije nagodbe 1867, kao otjelovljenje jedinstva Monarhije podjeljene cko ministarstvo funna dvije dr zavne polovine.24) Medutim, zajedni giralo je bez stvarne ustavne odgovornosti, jer je glavni cilj madarskih politi cara od sklapanja nagodbe 1867. bio da Austro-Ugarska Monarhija ne treba da ima zajedni cku, odgovornu vladu. Madarski stav da ne postoji zajedni cka vlada nego samo zajedni cki ministri 25) do sao je odlu cno do izra zaja prilikom rasprave o bosanskom ustavu. Aehrenthal je oponirao mi sljenje Wekerlea da zajedni cki ministri ne cine gremium koji svoje poslove kolegijalno obavlja i da se stoga na njega ne mo ze primjeniti pojam solidarne odgovornosti, Aehrenthal se pritome pozvao upravo na ugarski nagodbeni zakon (zak. clan
Wekerle Buri anu 12.7.1900. ABH ZMF PrBH 1617/1909. Protokoll des Ungarischen Ministerrates v. 8.12.1891. HHStA, Kabinettsarchiv. 24) Vidi o tome Peter H a n a k, Probleme der Krise des Dualismus am Ende des 19. Jahrhunderts, (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie) Budapest 1961, 347-350. Hanak tu citira i najva zniju literaturu. Up. sa zet prikaz ove problematike u: Rudolf S i e g h a r t, Die letzten Jahrzehnte einer Grossmacht, Berlin 1932, 111-125. 25) Vidi Die Entstehung des gemeinsamen Ministerrates und seine T atigkeit w ahrend des Weltkrieges, u: Protokolle des Gemeinsamen Mi nisterrates der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie (1914-1918) Eingeleitet und zusammengestellt von Mikl os Komj athy, Budapest 1966, 20-42.
23) 22)

256

XII: 1867), koji je propisivao solidarnu odgovornost zajedni ckog ministarstva.26) Medutim, on iz toga nije izvodio zaklju cak da zajedni cko ministarstvo ustvari predstavlja kabinet kod koga bi moglo biti govora o solidarnosti u obi cnom smislu te rije ci. Imao je u vidu da je zajedni cko ministarstvo u svim pitanjima od principijelne va znosti i onako bilo vezano za saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zato je isticao, kad je rije c o upravljanju Bosnom i Hercegovinom, da ce Zajedni cko ministarstvo u svim pitanjima principijelnog zna caja uvijek se sastajati zajedno sa oba predsjednika vlada.27) U vezi sa kontraverzama u pogledu oznake zajedni ckog organa u Zemaljskom ustavu nadle znog za upravljanje Bosnom i Hercegovinom (da li zajedni cki ministar nansija ili c. i kr. Zajedni cko ministarstvo), Aehrenthal je ocijenjivao da je zahtjev ugarske vlade suprotan zakonu iz 1880, dok je protiv stanovi sta austrijske vlade govorila postoje ca praksa.28) Na sastanku zajedni ckih ministara 6.septembra 1909. prihva cen je Aehrenthalov kompromisni prijedlog da se u bh. Ustavu, tamo gdje je rije c o centralnoj instanci koja zemljom stvarno upravlja, upotrijebi izraz zajedni cko ministarstvo (odnosno zajedni cki ministar) kome je povjereno vodstvo bh. uprave. Medutim, na onim mjestima gdje c o pitanjima principijelse spominje vrhovno vodstvo, tj. gdje je rije ne prirode u smislu zakona, trebalo je da se upotrijebi izraz c. i kr. zajedni cko ministarstvo. Uz posredovanje Aehrenthala kod austrijske i Buri ana kod ugarske vlade ovaj prijedlog je kona cno i usvojen od predstavnika obiju vlada na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca
26) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PA XL Interna. U paragrafu ugar. zak. clana XII:1867 bila je denisana odgovornost kako svakog clana ministarstva tako i cijelog zajedni ckog ministarstva. Medutim, pojam parlamentarne odgovornosti, kako je to proizilazilo iz paragrafa 38 istog zakona, uveliko se iscrpljivao u pravu zajedni ckih ministara da u cestvuju na sjednicama delegacija i njihovoj obavezi da odgovaraju na pitanja koja im se tamo postavljaju. Zbog svojevrsne dr zavne strukture Monarhije, u kojoj delegacije nisu mogle dobiti karakter op stedr zavnog parlamenta, postalo je iluzorno da bi se uskra civanjem povjerenja moglo na parlamentarni na cin sru siti zajedni cko ministarstvo. o l g e r, Der staatsrechtliche AusgleKao napomena 24. Up. Ivan Z ich zwischen Osterreich und Ungarn, Leipzig 1911, 319-323, 331-332; Edmund B e r n a t z i k, Die o sterreichischen Verfassungsgesetze, Wi en 1911, 439-452; Joseph R e d l i c h, Das Osterreichische Staats-und Reichsproblem, II Bd. Leipzig 1920, 491-495. O tretmanu Bosne i Hercegovine u delegacijama vidi F. S c h m i d, op. cit. 23-24. 27) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 15.9.1909. HHStA, PA XL Interna. 28) Protokoll u ber die ..... am 6.september 1909 ..... stattgehabte Konferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA PA I K. 630 CdM ... ....

257

15.septembra 1909. Time je u cinjen poku saj da se u Ustavu terminolo ski razlu ci i precizira odnos Zajedni ckog ministarstva kao kolegija trojice zajedni ckih ministara i Zajedni ckog ministarstva nansija prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Usvojena rje senja, po rije cima Aehrenthala, vodila su ra cuna o de jure i de facto stanju, u namjeri da se kolikogod je mogu ce ne dira u postoje ci status quo.29) ci na ponovnom utvrdivanju u Zemaljskom usMedutim, insistiraju tavu ve c ranije zakonom propisane nadle znosti Zajedni ckog ministarstva u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, Aehrenthal je imao u vidu da se u odnosu na raniju praksu stvarno intenzivira uticaj Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva rata, a u prvom redu da on oja ca sopstveni polo zaj. Ova tendencija do sla je do izra zaja tokom 1909. godine prilikom rasprave o nizu spornih odredaba bh. Ustava. Aehrenthalovom vrlo aktivnom anga zovanju pri kona cnom oblikovanju ustavnih odredaba prethodilo je razmatranje prvobitnog ustavnog nacrta, koje je izradilo Zajedni cko ministarstvo nansija, na internim sastancima najvi sih funkcionera Ministarstva inostranih poslova. Na ovim sastancima odr zanim 28.maja i 3. i 4.juna 1909, kojima je predsjedavao Aehrenthal razmatrana je prvenstveno dr zavnopravna problematika koja je istovremeno tangirala zajedni cke poslove Monarhije i upravljanja Bosnom i Hercegovinom.30) Stavovi zauzeti u Ministarstvu inostranih poslova bili su osnova za istupanje Aehrenthala na sastanku zajedni ckih ministara 7.juna 1909, na kojem su sporazumno usvojene odredene izmjene i dopune prvobitnog nacrta bh. Ustava.31) Ovako korigovan nacrt Ustava Aehrenthal je, a ne zajedni cki ministar nansija Buri an, uputio predsjednicima austrijske i ugarske vlade.32) O primjedbama i prijedlozima pomenutih vlada ponovo su raspravljali zajedni cki ministri i o njima kolegijalno zauzeli stavove na svojoj sjednici od 6.septembra 1909.33) Otvorena pitanja zatim su razmatrana na sjednicama Zajedni ckog ministarskog vije ca, gdje su i usvajani kompromisni zaklju cci. Na ovim sjednicama su, pored zajedni ckih ministara, u cestvovali predsjednici obiju vlada, te pojedini austrijski i ugarski ministri.
Kao nap. 27. i 28. Up. Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu, paragra 38 i 39. 30) HHStA, PA I K. 638, CdM VIIIc 12/1. Prvobitni nacrt Zemaljskog ustava ZMF je uputilo 30.4.1909. zajedni ckim ministrima i predsjednicima austrijske i ugarske vlade. 31) Protokoll u ber die ... ....am 7.Juni 1909 zu Wien stattgehabte Konferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister, HHStA, PA I K.638, CdM VIIIc 12/1. 32) Aehrenthal predsjednicima obiju vlada 16.6.1909. Ibidem 33) Kao nap. 28.
29)

258

Pitanje ingerencije clanova Zajedni ckog ministarstva u odnosu na bh. upravu javilo se i pri utvrdivanju ustavne odredbe o supotpisivanju u Saboru usvojenih i od vladara sankcionisanih bh. zakona. Prijedlog Zajedni ckog ministarstva nansija u prvobitnom nacrtu ustava bio je da zakone supotpisuje zajedni cki ministar kojemu je povjereno vodstvo bh. uprave. Medutim, Aehrenthal je smatrao da pored potpisa pomenutog zajedni ckog ministra bh. zakoni principijelne prirode, kao i oni bh. zakoni o poslovima kod kojih saodlu cuju obje dr zave Monarhije, u smislu zakona iz 1880, treba da nose i potpis ministra inostranih poslova, odnosno zakoni vojnog karaktera i potpis ministra rata. I pored Buri anovog protivljenja, da je te sko ustanoviti granicu kad se jedno pitanje mo ze principijelno posmatrati i njegovih rezervi kako ce na to obje vlade gledati, zajedni cki ministri su prihvatili Aehrenthalovo stanovi ste na sastanku od 7.juna 1909, i u tom smislu izmijenili nacrt Zemaljskog ustava.34) Time je trebalo da se, analogno praksi u obje dr zave Monarhije, bh. zakoni objavljuju i sa potpisima vi se ministara. Aehrenthalovo stanovi ste o ovom pitanju odgovaralo je intencijama austrijske vlade, koja je predlo zila samo pregnantniju formulaciju iste ustavne odredbe.35) Nasuprot tome ugarska vlada je odlu cno odbila Aehrenthalov prijedlog i insistirala da se u nacrtu Ustava unese izri cita odredba da sankcionisane bh. zakone supotpisuje samo zajedni cki ministar nansija.36) Taj zahtjev Aehrenthal je ocijenio kao suprotan zakonu iz 1880. godine, koji nije isklju civao mogu cnost da vladar eventualno i ministru rata povjeri bh. upravu. Na kraju je odnijelo prevagu Buri anovo stanovi ste, da uticaj svih pozvanih faktora treba da se realizuje ve c pri nastajanju bosanskih zakona.37) U kona cno odobrenom tekstu Ustava odredba o supotpisivanju sankcionisanih zakona ( clan 38) ostala je ista kao i u prvobitnom nacrtu. Medutim, u praksi nisu skinute s dnevnog reda nesuglasice u pogledu uticaja zajedni ckih ministara kao i ostalih politi ckih faktora na bh. zakonodavstvu i upravi. Pri tome tretman dr zavnopravne problematike nije, kao ni ranije, bio formalnog akademskog karaktera, nego se javljao kao izraz borbe za uticaj realnih politi ckih snaga. To se odvijalo u situaciji kada je osjetno porastao zna caj Bosne i Hercegovine kako za Monarhiju kao cjelinu tako i za njene obje dr zave posebno, a naro cito za Ugarsku. Da su gledi sta ostala i dalje duboko podijeljena ilustruju razmimoila zenja koja su izbila neposredno pred publikovanje Zemaljskog ustava
Kao nap. 31. Predsjednik austrijske vlade zajedni ckom ministru nansija 21. 7. 1909. ABH ZMF PrBH Nr 1648/1909. 36) Kao nap. 22. 37) Kao nap. 28. i 31.
35) 34)

259

i umalo nisu odgodila da se taj cin obavi 17.februara 1910. U Zajedni ckom ministarstvu nansija, a takode u Ministarstvu inostranih poslova, prihva ceno je stanovi ste predsjednika ugarske vlade da se bh. ustavni zakoni objave samo uz supotpis zajedni ckog ministra nansija. Pri tome je izra zeno gledi ste da se supotpisivanjem od strane jednog ministra obavezuje cijelo Zajedni cko ministarstvo. Nasuprot tome, predsjednik austrijske vlade isticao je da izdavanje Ustava nije akt teku ce administracije nego op sti fundamentalni zakon, koji treba i formalno da proizade iz zato zakonom pozvanog organa. Sa austrijske strane se ukazivalo da Ustav sadr zi odredbe koje tangiraju i djelokrug Ministarstva rata i Ministarstva inostranih poslova, te da je cijelo Zajedni cko ministarstvo u cestvovalo u izradi Ustava. S obzirom da se s ugarske strane dovodio u pitanje princip solidarne odgovornosti zajedni ckih ministara predsjednik austrijske vlade je smatrao da je to razlog vi se da svaki ministar svojim potpisom preuzme odgovornost. Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth je u zadnji cas povukao svoje prigovore, istovremeno isti cu ci da ostaje pri svom na celnom stavu. Za ovakav postupak bili su mjerodavni politi cki razlozi. Austrijska vlada nije htjela da se u datom momentu iznova otvore pregovori sa ugarskom vladom i ponovo odlo zi sankcionisanje i publikovanje bh. Ustava.38) Ovo posebno s obzirom na veliko zaka snjenje u pogledu ispunjenja obe canja o uvodenju ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, koje je dao car prilikom aneksije, i to kako stanovni stvu anektirane zemlje tako i evropskoj javnosti. Za dr zanje Bienertha bila je takode zna cajna okolnost da je i Aehrenthal, sigurno iz istih razloga, bio ve c reterirao od svog stava da izvjesne bh. zakone, kao sto je Ustav, treba da potpisuju sva tri zajedni cka ministra.39) U vezi sa uvodenjem ustavnih institucija i radom Bh sabora postigclanova Zajedni ckog ministarstva da zajedni cki nut je dogovor izmedu ministar nansija upu cuje bh. zakonske nacrte, ne samo predsjednicima austrijske i ugarske vlade, nego i drugoj dvojici zajedni ckih ministara, sto do tada nije bilo praktikovano. Jedini izuzetak u tom pogledu bio je nacrt zemaljskog bud zeta koji je i ranije upu civan zajedni ckim ministarstvima inostranih poslova i rata na odobrenje.40) Zajedni cko ministarstvo nansija nije se u ustavnom periodu uvijek revnosno pridr zavalo postignutog dogovora, sto je izazivalo proteste zajedni ckih ministara. Ministar inostranih poslova Aehrenthal, pozivaju ci se na odgovornost koju ima kao predsjednik Zajedni ckog ministarskog
Kao nap. 5. Kao nap. 28. 40) Buri an Aehrenthalu 10.6.1910. HHStA, PA I K. 639, CdM VIIIc 12/4.
39) 38)

260

vije ca nastojao je da se pomenuti dogovor striktno po stuje.41) To isto 42) je tra zio i ministar rata Sch onaich, a potom i njegov nasljednik Auffenberg. Sredinom 1912. Auenberg je nagla savao da je cisto rije co zakonskim nacrtima od eminentno vojno-politi ckog zna caja, koji se ti cu jako eksponiranih grani cnih zemalja. Pri tome je ukazivao da je samo Ministarstvo rata u stanju da zastupa vojne interese.43) Aehrenthal, ckih Sch onaich i Auenberg, pozivaju ci se na dogovor izmedu zajedni ministara, insistirali su na tome da im kao clanovima Zajedni ckog ministarstva pripada pravo da odobravaju bh. zakonske nacrte. Po Buri anu svrha upu civanja bh. zakonskih nacrta na znanje ostalim zajedni ckim ministrima bila je u tome da oni dobiju mogu cnost da zauzmu stav i daju svoje eventualne prijedloge i primjedbe.44) To pokazuje da je Buri an u biti odstupio od postignutog dogovora i svojih izjava prilikom rasprave o bh. Ustavu, kada je priznavao pravo zajedni ckim ministrima da odobravaju bh. zakonske nacrte. Zajedni cki ministar nansija Leon Bilinski, uskoro je po preuzimanju funkcije, po cetkom aprila 1912, zauzeo izri cito stanovi ste da je za prijedloge zakona koje vlada podnosi Bh saboru, prema cl.37 Zemaljskog ustava, potrebna samo saglasnost vlada obiju dr zava Monarhije, a ne jo s i saglasnost zajedni ckih ministara inostranih poslova i rata. On je to obrazlagao i time sto je vladar 1879. povjerio zajedni ckom ministru nansija da u ime Zajedni ckog ministarstva vodi bh. upravu. Prema Bilinskom bh. zakonski nacrti upu civani su na uvid drugim zajedni ckim ministrima zato da bi oni kao clanovi Zajedni ckog ministarstva bili u toku zakonodavne djelatnosti u Bosni i Hercegovini.45) Gledi stu Bilinskog suprotstavio se tada snji ministar rata Moritz Auenberg, a posebno novi ministar inostranih poslova Leopold Berchtold. On je formulisao stav da se odgovornost zajedni ckog ministarstva, utvrdena u zakonu iz 1880. i ponovo nagla sena u prvom clanu bh. Ustava, prote ze na sve vladine mjere u Bosni i Hercegovini i da zato svi clanovi Zajedni ckog ministarstva moraju zadr zati i pravo da vr se uticaj na zakonodavnu djelatnost Bh.sabora. Za Berchtolda ovaj uticaj bio je dvostruko neophodan. S jedne strane, svaki zajedni cki ministar morao je imati pravo da kao suodgovoran clan Zajedni ckog ministarstva ispituje zakonske nacrte sa stanovi sta zajedni ckih interesa Monarhije i Bosne i Hercegovine. S druge strane, on je imao obavezu da pomenute nacrte ispituje sa posebnog stanovi sta svog resora i eventualno prema
41) 42) 43) 44) 45)

Aehrenthal Buri anu 27.5.1910. Ibidem Sch onaich Aehrenthalu 30.4.1911. Ibidem Auenberg Berchtoldu 28.6.1912. Ibidem Buri an Ministarstvu rata 18.3.1912. (prepis), ibidem Bilinski Auenbergu 2.4.1912. Ibidem

261

njima zauzima stav. Berchtold je smatrao da zajedni cki ministar nansija u ime Zajedni ckog ministarstva salje prijedloge bh. zakona na saglasnost predsjedniku austrijske i ugarske vlade. Iz toga je izvla cio zaklju cak da clanovi Zajedni ckog ministarstva moraju usaglasiti stavove u pogledu forme i sadr zaja zakonskih nacrta prije nego oni dobiju karakter vladinih prijedloga, i to eventualno putem rasprave izmedu svih zajedni ckih ministara.46) Ovo je na kraju prihvatio i Bilinski, jer Berchtold je insistirao na na celnom pravu na uticaj. On nije tra zio izmjenu postoje ce procedure koja bi podrazumijevala davanje formalne saglasnosti od strane svih zajedni ckih ministara, jer bi to zna cilo dalje komplikovanje i onako zamr senog zakonodavnog postupka.47) Bilinski je i dalje ostao pri shvatanju da ne postoji legalna obaveza Zajedni ckog ministarstva nansija da tra zi formalnu saglasnost zajedni ckih ministara. Zajedni cko ministarstvo nansija upu civalo je Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu rata bh. zakonske nacrte i to kako one koji su spadali u kompetenciju Bh. sabora tako i one koji su bili van njegovog djelokruga. To je, prema uputstvu Zajedni ckog ministarstva nansija izdatom Zemaljskoj vladi u ljeto 1913, imalo za cilj da se pomenuta ministarstva upoznaju sa bh zakonodavstvom, sa svog resornog stanovi sta eventualno iznesu primjedbe ili ako ustreba iniciraju vije canja na konferenciji zajedni ckih ministara.48) Posebno Ministarstvo rata nije u postaneksionom periodu propustilo priliku da o nizu bitnih pitanja bosanske politike zauzme svoje stavove kao i da aktivno uti cu na njen pravac i odluke. Pri tome su bosanski zakoni de facto zavisili i od saglasnosti svih zajedni ckih ministara. To je do slo do punog izra zaja na pr. kod jezi ckog zakona, u cijem je formulisanju uzelo aktivnog u ce s ca i Ministarstvo rata.49) To isto vrijedi za zakone o investicijama, a napose za zakon o izgradnji novih i rekonstrukciji postoje cih zeljezni ckih pruga. Ina ce, problemi u vezi sa izgradnjom zeljeznica u Bosni i Hercegovini razmatrani su kao i u predaneksionom periodu na sastancima Zajedni ckog ministarskog vije ca uz u ce s ce predsjednika obiju vlada, gdje je tra zen kompromis citih interesa, u prvom redu Austrije i Ugarske. izmedu razli
Berchtold Bilinskom 12.7.1912. (prepis) ibidem Bilinski Berchtoldu 22.7.1912. Ibidem 48) Memorandum. Der Landesregierung f ur Bosnien und dir Herzegowina mit Erlass vom 7. August 1913 ... zur Danachachtung mitgeteilt (prepis). HHStA, PA I K. 630, CdM V/30. Prepis istog dokumenta i u KA Nachlass Potioreks A/3 Fasz. 2 Nr 373. 49) Vidi D zevad J u z b a si c, Jezi cko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, 35-36, 63-64, 72-73.
47) 46)

262

Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri su karakterisali ekstremni stavovi militaristi ckih krugova o metodama upravljanja u Bosni i Hercegovini. Zato je on cesto nailazio na otpor od strane vode cih li cnosti civilne uprave, koji je sa produbljavanjem unutra snje krize i poo stravanjem vanjskopoliti cke situacije sve vi se slabio.50) Tome je doprinijela i reorganizacija Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu i izvjesno pro sirenje njenih kompetencija. Na sjednici zajedni ckih ministara od 14.marta 1912. usvojen je prijedlog upravne reforme u Bosni i Hercegovini, koju je car sankcionisao 1.aprila 1912. Ukidanjem funkcije civilnog adlatusa izvr sena je stvarna koncentracija vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog poglavara, koji je kao armijski inspektor bio i najvi si vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji. Mada je zemaljski poglavar trebalo da politiku u Bosni i Hercegovini vodi u okviru smjernica zajedni ckog ministra zadu zenog za bh. upravu, kome je u tom pogledu bio pot cinjen i odgovoran,51) njegov polo zaj u odnosu na zajedni ckog ministra nansija bio je novom upravnom organizacijom oja can. To je pogodovalo prote ziranju vojnih interesa u Bosni i Hercegovini i ja canju uticaja vojnih faktora na dono senju politi ckih odluka. ckih ministara na upravMedutim, i pored porasta uticaja zajedni ljanje Bosnom i Hercegovinom, mo ze se ipak konstatovati da se Zajedni cko ministarstvo kao poseban kolegijalni organ u tom pogledu nije moglo u ustavnom periodu armisati. To je bilo uslovljeno kako porastom antagonizma izmedu Austrije i Ugarske u Bosni i Hercegovini tako i stanjem op stih politi ckih odnosa u Monarhiji. Odredene zasluge za to imaju i one odredbe bh. Zemaljskog ustava, koje su najve cim dijelom na zahtjev ugarske vlade stvarno pro sirile ingerenciju obiju vlada na bh. zakonodavstvo i preko okvira ustanovljenim zakonom iz 1880.52) S druge strane, Zemaljski ustav nije sadr zavao nikakve posebne odredbe o ingerenciji Zajedni ckog ministarstva kao cjeline, osim sto je recipirao zakonsko rje senje iz 1880, koje je bilo podlo zno razli citim interpretacijama. Bosanskohercegova cki sabor je od po cetka svoje djelatnosti tra zio da se ukinu zakoni iz 1879. i 1880. revidira Ustav, pro siri djelokrug
Vidi D zevad J u z b a si c, Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Nau cni skup posve cen 80. godi snjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH, Posebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, 33.82. 51) Glasnik zakona i naredaba za B.i H. godina 1912, 113. Vidi: Hamdija K a p i d zi c, Ukidanje funkcije civilnog adlatusa. (Diskusija i odluka Zajedni cke austrougarske vlade), Glasnik ADA I, 1961, 333-338, i s t i, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom. (Clanci i rasprave), Sarajevo 1969, 100-109. 52) Vidi: D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera, 63-65.
50)

263

Sabora i izmijeni njegov poslovnik u liberalnom duhu, te uspostavi odgovorna vlada. Svoje politi cke, nansijske i druge zahtjeve prema Monarhiji Sabor je posebno aktualizirao od kraja 1911. Oni su ponovo sire formulisani krajem ljeta 1913. u programu nove koalicije koju je trebalo da obrazuju muslimanski i hrvatski poslani cki klub i grupa poslanika oko lista Srpska rije c (tzv. Sr ski cev program). Pod utiskom politi ckih kretanja nakon izbijanja balkanskog rata 1912, zajedni cki ministar nansija Bilinski inicirao je poku saj da Bosna i Hercegovina bude predstavljena u delegacijama sa po tri poslanika, gdje bi imali mogu cnost legalnog izja snjavanja o zajedni ckim poslovima Monarhije. Ovom planu obe cao je podr sku ministar inostranih poslova Berchtold. Plan se podudarao i sa stavovima prestolonasljednika Franza Ferdinanda i njegove okoline. Zemaljski poglavar Potiorek je smatrao da se Bosanskohercegova ckom saboru ne mo ze dopustiti ingerencija u vojnim pitanjima niti pravo da debatuje o vanjskoj politici, jer bi to pothranjivalo partikularisti cke tendencije. Trebalo je ipak ne sto u ciniti kako bi se ubla zilo nezadovoljstvo i paralizirale narasle centrifugalne ce s ce predstavnika Bosne i Hercegovine neposredsnage. Medutim, u no u delegacijama, bilo bi suprotno nagodbenim zakonima iz 1867. o sastavu i izboru delegacija i dualisti ckom ustrojstvu Monarhije. Osim toga, samo zastupstvo u delegacijama ne bi moglo zadovoljiti Bosnu i Hercegovinu, jer je tretiranje va znih privrednih pitanja spadalo u nadle znost austrijskog i ugarskog parlamenta. Zato je Potiorek nabacio ideju da se Bosansko-hercegova ckom saboru dodijeli pravo da salje i u oba parlamenta po sest poslanika. Realizovanje ovih ustavnih promjena iziskivalo bi usvajanje kvalikovanom ve cinom odgovaraju cih zakona u austrijskom i ugarskom parlamentu, dok bi u Bosni i Hercegovini to moglo biti oktroisano vladarevom odlukom. Pri tome je Potiorek podozrijevao da bi 6 predstavnika Bosne i Hercegovine moglo u delegacijama kompaktno nastupiti i pojaviti se kao tre ci faktor u Monarhiji, suprotno duhu dualisti ckog Ustava. Ni sam Bilinski nije vjerovao u sprovodljivost c svoje zamisli zbog o cekivanog otpora Madara, iako je dobio punomo od Franza Josepha I da pokrene problem. Cilj mu je bio da poka ze bar dobru volju prema Bosna i Hercegovina. Ubrzo je, medutim, Bilinski do sao do zaklju cka da je bolje ne dirati u zoljino gnijezdo i javno ne nuditi rje senja za koja je sumnjao da bi mogla zadovoljiti Bosance.53)
53) D zevad J u z b a si c, Neki problemi dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine nakon aneksije, u: Okrugli sto: Problemi dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine 1875-1945, ANUBiH Nau cne komunikacije XXXV, Sarajevo 1994, 17-18; i s t i, Nacionalno-politi cki odnosi u Bosanskohercegova ckom saboru i jezi cko pitanje (1910-1914), ANUBiH Djela LXXIII/42, Sarajevo 1999, 161-166.

264

Potpuno negativno madarsko stanovi ste izrazio je sredinom 1913. biv si ugarski premijer Wekerle, isti cu ci da Bosanci imaju vi se slobode nego sto zaslu zuju. On je smatrao da ce se Bosna i Hercegovina ce tada u perspektivi morati podijeliti izmedu Austrije i Ugarske, pa njena oba dijela imati predstavnike u delegacijama. Smatraju ci dualizam jo s za dogledno vrijeme jedino mogu cim rje senjem i Potiorek je u jesen 1914. postao zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine na austrijski i ugarski dio, ali to, kao ni druge kombinacije o izmjeni dr zavnopravnog polo zaja zemlje za vrijeme Prvog svjetskog rata, nije moglo biti ostvareno. Ina ce, u ustavnom periodu, austrijski politi cki faktori medu kojima i prestolonasljednik Franz Ferdinand, u odnosu na Sabor, insistirali su na o cuvanju postoje cih prava krune. Posebno ci se te znjama Sabora, kao i nizu mjera bosu Madari, suprotstavljaju sanskohercegova cke uprave, nastojali onemogu citi da anektirana zemlja eventualno postane zametak tre ceg dr zavnog podru cja u Monarhiji.54)
(Godi snjak DI BiH 39, 1988, str. 144-154, i na njema ckom u Osterreichische Osthefte, 2, 1999, str. 266-285)

54)

Kao prethodna napomena.

265

ANEKSIJA I STAVOVI AUSTROUGARSKIH VOJNIH KRUGOVA PREMA UPRAVLJANJU BOSNOM I HERCEGOVINOM

Vi se jugoslovenskih i drugih istori cara pisalo je o odnosu austrougarskih militaristi ckih krugova prema na cinu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, bilo da su ovaj problem u svojim radovima posebno tretirali ili su ga parcijalno u sklopu sire tematike doticali. Pri tome u prvom redu mislim na Hamdiju Kapid zi ca 1) i Mirjanu Gross,2) te K.B. Vinogradova 3) i Milorada Ekme ci ca.4) Zna cajnu izvornu dokumentaciju za ovo pitanje iskoristio je i Franz Weinwurm u svojoj nepublikovanoj disertaciji o Oskaru Potioreku,5) ali je ona prete zno nekriti cki interpretirana. Za situiranje bosanskohercegova cke problematike u siri kontekst
Hamdija K a p i d zi c, Previranja u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini 1912. godine, u: Hamdija K a p i d zi c, Bosna i Her cegovina pod austrougarskom upravom (Clanci i rasprave) Sarajevo, 1968, 100-138; i s t i, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, Ibidem 155-197. Osim toga K a p i d zi c je u nekoliko brojeva Glasnika arhiva i Dru stva arhivista B. i H. (dalje Glasnik ADA) publikovao arhivsku gradu od interesa za predmetnu tematiku i to: Ukidanje funkcije civilnog adlatusa (Diskusija i odluka Zajedni cke austrougarske vlade), Glasnik ADA 1, 1961, 333-338; Ispisi iz be ckih arhiva o predistoriji prvog svjetskog rata, Glasnik ADA 10/11, 1970/1971, 465-537; Ispisi iz be ckih arhiva - Prilozi politi ckoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik ADA 12/13, 1972/1973, 275-310. 2) Mirjana G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije Bosne i Hercegovine, u: Istorija XX veka III, izd. Institut dru stvenih nauka, Beograd 1962, 153275; i s t a, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga prijestolonasljed nika Franje Ferdinanda, Casopis za suvremenu istoriju (CSP) 2, 1970, 9-74. 3) K.B. V i n o g r a d o v, Bosnijskij krizis 1908-1909 g. prolog pervoj mirovnoj vojni, izd. Leningradskogo universiteta 1964, 55-59. 4) Milorad E k m e ci c, Ratni ciljevi Srbije 1914, Beograd 1973, 170 180; i s t i, Zalosna ba stina iz godine 1914 (Politi cke namjene sudskih procesa u Bosni i Hercegovini za vrijeme prvog svjetskog rata), u: Veleizdajni cki proces u Banjaluci, Banjaluka 1987, 17-20; i s t i, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 676-677, 712-713. 5) Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirken als Chef der Landesregierung f ur Bosnien und der Herzegowina in Sarajevo 1911-1914, (Dissertation) Wien 1964.
1)

266

ratnih priprema u Austro-Ugarskoj zanimljiv je rad Arnolda Suppana koji se odnosi na dono senje propisa o izvanrednom stanju u Hrvatskoj za slu caj rata.6) Polaze ci od onoga sto je u literaturi ve c poznato, i na osnovu novih dokumenata iz arhiva u Be cu i Sarajevu, nastoja cu da prika zem osnovne stavove austrougarskih vojnih krugova prema na cinu upravljanja Bosnom i Hercegovinom te s tim u vezi i njenom statusu u Monarhiji, i to od vremena koje je neposredno predhodilo aneksiji do izbijanja Prvog svjetskog rata 1914. godine. U centru pa znje bi ce, medutim, odnosi vojnih institucija i funkcionera s jedne i civilnih vlasti s druge strane. Kao sto je vrlo dobro poznato problem aneksije Bosne i Hercegovine zauzimao je centralno mjesto u planovima austrougarskih politi ckih faktora za rje senje sve akutnijeg jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije i u okviru priprema za aktivniju spoljnu politiku na Balkanu. Ove pripreme zapo cele su jo s u doba akutne unutra snje krize u odnosima izmedu Austrije i Ugarske, kada se u vrhovima Monarhije obrazovala uticajna konzervativna politi cka struja koja je te zila izmjeni dualisti ckog uredenja i stvaranju velike Austrije sa jakom centralnom vla s cu. Na celu ove struje, koja se oslanjala na antidualisti cku tradiciju u Austriji, nalazio se prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Svoje najja ce upori ste imala je velikoaustrijska politika u visokim vojnim krugovima i visokom kleru, dijelu aristokratije i austrijanskoj kr s cansko-socijalnoj stranci. Velikoaustrijski krugovi, koji su zeljeli da Monarhija postane mo cna dr zava i ravnopravan partner velikim imperijalisti ckim silama, istupali su sa razli citim planovima za njenu reorganizaciju, medu kojima je odredeno mjesto zauzimao i trijalizam. Medutim, trijalisti cke kombinacije javljale su se u vi se varijanti, a sama ideja trijalizma, zastupana od razli citih politi ckih snaga i li cnosti, imala je u raznim istorijskim situacijama i razli cito zna cenje. Sam prijestolonasljednik se u svojim opredjeljenjima kolebao i nije se denitivno ni otvoreno izjasnio ni za jedan od brojnih reformnih planova.7) Pripreme za odlu can prelaz na aktivniju spoljnu politiku na Balkanu vezane su za dolazak niza li cnosti, koje su pripadale krugu oko
6) A. S u p p a n, Ausnahmszustand in Erw agung. Die Verhandlungen u ber im Kriegsfall zu erlassende Ausnahmsverf ugungen f ur Kroa tien-Slavonien im Fr uhjahr 1909. Osterreichische Osthefte (dalje OOH) 3, 1974, 254-268. 7) G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 9 i dalje. Tu je dat i kratak osvrt na najva zniju literaturu o Franzu Ferdinandu i problemu trijalizma. Posebno o trijalizmu u slovena ckoj politici vidi Janko P r u n k, Nacionalni programi u slovenskoj politi ckoj misli (1848 1945), CSP 3, 1985, 7 i dalje; Janko P l e t e r s k i, Zveza vseslovenske ljudske stranke in hrvatske stranke prava v leti 1911-1913. Zgodovinski casopis 1-2, 1980, 5-75.

267

Franza Ferdinanda na vode ce polo zaje. Tako je u jesen 1906.baron Alois Laxa von Aehrenthal postao ministar vanjskih poslova, a za sefa General staba imenovan je Conrad von H otzendorf, najekstremniji predstavnik austrijskih militaristi ckih krugova. Mada su obojica na svoje polo zaje do sli kao povjerenici prestolonasljednika, Aehrenthal se, kao uostalom i neke druge li cnosti cije je imenovanje na odgovorne polo zaje izdejstvovao Franz Ferdinand, vremenom pridru zio njema ckim dualisti ckim krugovima, i u smislu intencija Franza Josepha i vodio politiku u saradnji sa ugarskom vladom. Aehrenthal je vjerovao da ce strukturnim reformama i ja canjem dualisti ckog sistema stvoriti ne samo mogu cnost aktivne spoljne politike, nego i da ce spoljnopoliti cki rezultati ja cati svijest o pripadnosti Monarhiji.8) Aneksija Bosne i Hercegovine dobila je klju cno mjesto u Aehrenthalovoj politici i njegovom programu da Austro-Ugarska o cuva i dalje izgradi svoj polo zaj kao velika sila. U povjerljivim memorandumima od 5.februara 1907. godine Aehrenthal je iznio svoj dugoro cni koncept polaze ci od toga da politika status quo-a na Balkanu, ve c zbog razvoja prilika u Makedoniji, ne bi se mogla vi se odr zati. On je smatrao da se mora napustiti od strane Andr assyja inaugurisana isklju civo negativna jugoslovenska politika, koja je bila usmjerena samo na to da se sprije ce nepovoljne konstalacije prilikom eventualnog raspada Turske. Nasuprot tome, trebalo je posti ci pozitivnu konstrukciju jugoslovenskog problema i rije siti ga unutar Monarhije. To bi se ostvarilo tako sto bi se Dalmacija sjedinila sa Hrvatskom i Slovenijom i stvorila jugoslovenska grupa sa centrom u Zagrebu. Njoj bi se priklju cila i Bosna i Hercegovina, koju je trebalo anektirati u momentu kada Austro-Ugarska ne bude htijela vi se da se u punoj strogosti pridr zava politike status quo-a. Bosna i Hercegovina bila bi privremeno anektirana kao zajedni cki pozima sjed obiju dr zava Monarhije, ali bi se nakon uvodenja ustavnog re i dobijanja samouprave denitivno pripojila Trojedinoj kraljevini, cime bi unutar ugarske dr zavne polovine bilo zavr seno formiranje jugoslovenskog bloka. Za uzvrat, trebalo je da Madari pristanu na obnovu privredne nagodbe i trgovinski i carinski savez sa Austrijom u trajanju od bar 25 godina, sto bi stabilizovalo Monarhiju. Pri tome je Aehrenthal imao u vidu da ce stvaranje jake jugoslovenske grupe u okviru Ugarske vremenom dovesti do trijalizma. Smatrao je da pribli zavanje Hrvata i Srba izra zeno u rije ckoj rezoluciji pogoduje ostvarenju njegovih planova. Hrvatsko-srpska misao trebalo je po Aehrenthalu da ja ca unutar zemalja krune Svetog Stjepana, a jugoslovenski gravitacioni
Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Ministers des Aussern . OOH 1, 1988, 60-65.
8)

268

centar u Zagrebu bio bi protivte za pokretu usmjerenom protiv integri teta Monarhije koji je imao svoje ishodi ste u Beogradu i Cetinju. Sta vi se privla cnoj snazi jugoslovenske grupe ne bi ni sama Srbija mogla dugo da se odupire ve c bi do sla u politi cku i privrednu zavisnost od Austro-Ugarske i bila bi uklju cena u austrougarski carinski savez.9) I sef bosanskohercegova cke uprave, zajedni cki ministar nansija Buri an je, imaju ci prvenstveno u vidu unutra snji politi cki razvitak u Bosni i Hercegovini pokrenuo u maju 1907. godine u memorandumu caru pitanje aneksije.10) Po Buri anu autokratska uprava u zemlji bila je poslije okupacije nu zna, ali je bio br zi kulturni i materijalni napredak te se jasnije javljala nacionalna svijest i te znja ka samoopredjeljenju. Kada je Buri an preuzeo du znost bilo mu je o cigledno da je K allayev poku saj sa bosanskom nacijom i bosanskim jezikom pretrpio neuspjeh. Reakcija na takvu politiku bila je poja cana nacionalna osjetljivost. Uprava je pod Buri anom otpo cela sa reformama ciji je cilj bio stvaranje preduslova za jednu cisto administrativnu autonomiju u okviru datog medunarodnopravnog provizorija. Planiranim reformama kao i onim cija je realizacija bila u toku trebalo je da se uklone prepreke za uspje snije privredivanje, unaprijedi op ste i stru cno obrazovanje, uredi autonomna uprava u crkveno skolskim poslovima svih konfesija i reorganizuju odnosno stvore politi cko-administrativne jedinice u gradskim i seoskim op stinama, zatim u kotarevima i okruzima. Medutim, smatrao je Buri an da se ostvarenjem ovog programa dovodi do prekretnice i pledirao je da se, dok jo s ima vremena, razmisli kojim putem po ci da bi se u cinio kraj provizoriju u Bosni i Hercegovini i ona se denitivno priklju cila Monarhiji. Bio je svjestan da je ve cina bosanskohercegova ckog stanovni stva protiv tog priklju cenja, ali je vjerovao da bi se jedino stupnjevitim utiranjem puta jednoj pro sirenoj autonomiji, koju je ozna cio kao krunu reformi, moglo zadobiti povjerenje Bosanaca i Hercegovaca. Pri tome je nagla savao da je, pored svih te sko ca i razlika koje stoje na tom putu bolje dobrovoljno dati ono sto bi se ranije ili kasnije moglo te sko uskratiti.
9) W.M. C a r l g r e n, Iswolsky und Aehrenthal vor der bosnischen Anneksionskrise. Russische und Osterreichisch-ungarische Balkanpolitik 1906-1908. Uppsala 1955, 118-121; Mirjana G r o s s, Vladavina hrvatsko-srpske koalicije 1906-1907, Beograd 1960, 162-164. Vidi Solomon W a n k, Aehrenthals Programm for the Constitutional Transformation of the Habsburg Monarchie: Three Secret M emoirs, The Slavonic and East European Review v. 41, Nr 97, 1963, 513-636; Tok M. I s l a m o v, Aus der Geschichte der Beziehungen zwischen Oster reich und Ungarn am Anfang des 20. Jahrhunderts. u: OsterreichUngarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918, Berlin 1965, 11-147. 10) Buri an, Denkschrift u ber Bosnien und die Herzegowina, Wien im Mai 1907. Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Kabinettsarchiv, Geheimakten K. 25 (alt 28).

269

Kao i Aehrenthal, Buri an je aneksiju povezivao sa rje senjem jugoslovenskog pitanja, koje je postalo jedan od najve cih problema u Monarhiji. On je u memorandumu caru pisao: Na si po rasi i jeziku istorodni ili pak vrlo bliski jugoslovenski narodi razvijaju osje caj solidarnosti koji postaje sve intenzivniji, razvijaju te znju za ujedinjenjem. Da bi se ta te znja kanalisala tako da ne ugrozi ravnote zu i integritet Monarhije, predlagao je da se u vezi sa aneksijom Bosne i Hercegovine fakti cki uspostavi Trojedinica (Hrvatska, Slavonija i Dalmacija) kao pars adnexa krune Sv. Stjepana. Bosna i Hercegovina bi po aneksiji bila samo privremeno neka vrsta carevinske zemlje, a potom bi se kao cetvrti autonomni clan priklju cila Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. U tom sklopu ona je trebala da bude cvrst bastion na ju znoj granici Monarhije i da poslu zi kao sna zan oslonac njenih balkanskih interesa. Za razliku od Aehrenthala, za koga je subdualizam trebalo da bude etapa ka trijalizmu, Buri an je bio protiv trijalizma, jer bi, po njegovoj ocjeni, novi, u svakom pogledu nedorasli, tre ci clan izbacio Monarhiju iz ravnote ze. Kompleks jugoslovenskih zemalja u okviru Ugarske trebalo je, po zamisli Buri ana, da doprinese o cuvanju dualisti ckog karaktera Monarhije i uspostavi bolju ravnote zu izmedu njenih obiju dr zava. Takvo rje senje smatrao je cak i najpodesnijim da sprije ci trijalisti cke te znje kod Ju znih Slavena jer bi njihova najve ca skupina dobila u jednoj autonomnoj dr zavnoj tvorevini potreban prostor za zni planorazvoj i nacionalno zadovoljenje.11) Medutim, ovi dalekose vi nisu do sli do izra zaja u Buri anovoj konkretnoj politi ckoj aktivnosti. Izgleda da ih se i sam Buri an uskoro sasvim odrekao kada je neposredno pred aneksiju predlagao da vladar uzme titulu kralja Bosne i Hercegovine, kako bi ta titula bila prepreka za budu ce priklju cenje Hrvatskoj.12) Subdualisti cko rje senje jugoslovenskog pitanja, koje je bilo prisutno u kombinacijama Aehrenthala i Buri ana prije aneksije, ponovo je kao sterilna kabinetska konstrukcija aktualizirano za vrijeme Prvog svjetskog rata u politici generala Sarkoti ca.13) Reforme u Bosni i Hercegovini i cijela politika aneksije bila je i u koncepciji Buri ana u prvom redu usmjerena protiv sve intenzivnije aktivnosti i aspiracija Srbije, njenog poraslog uticaja i privla cne snage. Gledaju ci na Srbiju kao rivala koji te zi da pod svojim vodstvom ujedini Jugoslovene, Buri an je kalkulisao za docnije i eventualni obra cun
Ibidem Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA, Politisches Archiv (PA) XL Interna K.468. 13) Hamdija K a p i d zi c, Austrougarska politika u Bosni i Hercegovini i jugoslovensko pitanje za vrijeme prvog svjetskog rata, u: isti, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, 209-210, 254-258; Milorad E k m e ci c, General Sarkoti c i planovi spasa monarhije 1918, u: Zbornik radova posve cen uspomeni Salke Naze ci ca, Sarajevo 1972.
12) 11)

270

sa Srbijom.14) Ipak, u Buri anovoj politici rje savanja jugoslovenskog pitanja putem rata nije zauzelo ono mjesto sto je imalo izvjesno vrijeme kod Aehrenthala, a pogotovo ne kao kod Conrada von H otzendorfa. Buri an je pripadao onim dualisti ckim faktorima u Austro-Ugarskoj koji su vode ci realisti cku i opreznu politiku usmjerili svoju pa znju da sto manje zaplitaja, u iluziji da aneksija Bosne i Hercegovine prode sa je ona preduslov za konsolidovanje stanja u jugoslovenskim zemljama Monarhije. Tek docnije za vrijeme Prvog svjetskog rata, u diskusiji o formulisanju ratnih ciljeva Monarhije u vezi sa uspjesima centralnih sila na Balkanu 1915. godine, Buri an je, tada u svojstvu ministra inostranih poslova, izmedu ekstremne alternative aneksije Srbije, Crne Gore i dijela Albanije, koju je Conrad zastupao, i suprotnih umjerenijih tendencija, bezuspje sno tra zio srednje rje senje balkanskih problema u jednom ograni cenom aneksionom programu i drugim sredstvima uticaja, cine ci ce ustupke Conradovoj koncepciji.15) u toku ratnih dogadaja sve ve Svoje planove u pogledu Srbije Aehrenthal je prije i u toku aneksione krize vi se puta dopunjavao i mijenjao. Zala zu ci se poslije mladoturske revolucije za aneksiju Bosne i Hercegovine, Aehrenthal je u ljeto 1908. godine formulisao gledi ste da se krajnji ciljevi austrougarske balkanske politike ne mogu posti ci putem preko Novog Pazara nego samo preko Beograda.16) Pri tome je osporio jedan od osnovnih principa dotadanje austrougarske politike na Balkanu, koji je u pogledu zna caja Novopazarskog sand zaka postavio Andr assy. Aneksija Bosne i Hercegovine bila je za Aehrenthala samo prvi korak, iza koga bi kao dalji cilj slijedilo potpuno uni stenje srpskog revolucionarnog gnijezda, kako je to on povjerljivo izjavio 5.septembra 1908. godine svome njema ckom kolegi Sch onu.17) Dinami cna i ekspanzivna spoljna politika trebalo je da sa svoje strane udahne novi zivot starom dr zavnom organizmu Monarhije i pomogne u preovladavanju njenih unutra snjih te sko ca. Nastavljaju ci tradiciju Balhausplatza, Aehranthal je svoje planove namjeravao realizovati koriste ci i raspiruju ci suprotnosti izmedu balkanskih dr zava i naroda.18)
Kao nap.10. H. R u m p l e r, Die Kriegsziele Osterreich-Ungarns auf dem Bal kan 1915/1916, u: Osterreich und Europa. Festgabe f ur Hugo Hantsch zum 70. Geburgstag. Graz-Wien-K oln 1965; up. Andrej M i t r o vi c, Ratni cilj centralnih sila i jugoslovensko pitanje 1914-1918, Jugoslovenski istorijski casopis 1-2, 1976, 93-127. 16) Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908 bis zum Kriegsausbruch 1914, (OUA) I, Wien und Leipzig 1930, Nr 32. 17) K.B. V i n o g r a d o v, op. cit.82-83. 18) Andrej M i t r o v i c, Prodor na Balkan. Srbija u planovima Austro-Ugarske i Nema cke 1908-1918, Beograd 1981, 75, 78.
15) 14)

271

Medusobno suprotstavljanje i izigravanje naroda po devizi divide et impera kojom se dugo slu zilo unutar Habsbur ske monarhije, postalo je u praksi osnova i Aehrenthalove jugoslovenske politike. Jo s po cetkom 1907. godine Aehrenthal je imao u vidu da budu ca organizacija jugoslovenske grupe i razvoj jugoslovenske ideje u Monarhiji treba da se odvija na osnovama ja canja katoli cke misli.19) U vezi sa daljim razvojem unutra snjih prilika u prolje ce 1908. godine, zagovarao je da se politika u Hrvatskoj vodi uz oslonac na Hrvate a protiv Srba, i zalagao se da se metodama zastra sivanja suzbija srpska veleizdajni cka propaganda. Time je dat prvi podsticaj za zagreba cki veleizdajni cki proces, koji ce pripremiti Aehrenthal u saradnji sa ugarskom vladom, s ciljem da se opravda aneksija i posije razdor izmedu Hrvata i Srba.20) Dolaskom Conrada von H otzendorfa za sefa austrougarskog general staba 1906. godine poja can je politi cki uticaj austrijskih militaristi ckih krugova koji su vjerovali da se vojnim pobjedama i aneksijama mo ze osujetiti raspad Monarhije, u cvrstiti njena unutra snja kohezija zaj. Daju ci prvenstven zna caj vojnim rje senjima, i medunarodni polo Conrad se uporno zalagao za to da se reorganizovana i oja cana armija anga zuje u preventivnom ratu protiv Italije i Srbije, prije nego se Rusija oporavi od poraza na Dalekom Istoku i unutra snjih potresa. Krajem 1907. godine on je tra zio od cara da se ne odugovla ci sa odlukom o aneksiji Bosne i Hercegovine i da se ona iskoristi za kona cno rje senje jugoslovenskog pitanja. To je bila politika velikog stila, koja je trebalo da Austro-Ugarskoj osigura potpunu prevlast na Jadranskom moru i Balkanskom poluostrvu. Njen neposredni cilj je bio da se sa aneksijom Bosne i Hercegovine izvr si i priklju cenje Srbije Monarhiji, nakon prethodnog obra cuna sa Italijom, koja je bila saveznik ali od kraja XIX vijeka i sve ve ci suparnik Austro-Ugarske na Balkanu. i politika vojnih krugova te zila je stvaranju jugoslovenskog kompleksa unutar Monarhije i rje senju jugoslovenskog pitanja na bazi trijalizma.21) Ratna
Ibidem, 69-70; G r o s s, Vladavina hrvatsko-srpske koalicije, 163. G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije, 199 i dalje; Arnold S u p p a n, Grosserbische Propaganda und Agramer Hochverratsprozes. Die Serben Kroatien-Slavoniens zwischen Hochverrat und Widerstend, u: Velike sile i Srbija pred prvi svetski rat, SANU, Nau cni skupovi knj. IV, Odelj. Dru stvenih nauka knj. 1, Beograd 1976, 633-640. 21) Feldmarschall C o n r a d, Aus meiner Dienstzeit 1906-1918, I, Wien 1921, 75, 523-524, 530-532, 534-543, 552-554; Conrad von Ho t z e n d o r f, Private Aufzeichnungen. Erste Ver oentlichungen aus den Papieren des k.u.k. Generalstabs-Chefs, bearbeitet und hg. Von Kurt Peball, Wien-M unchen 1977; up. Andrija Radeni c, Austrougarski planovi protiv Srbije u vezi sa aneksijom Bosne i Hercegovine, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat, SANU Posebna izdanja knj.CDXVI, Odelj. dru stvenih nauka knj. 61, Beograd 1967, 795-800.
20) 19)

272

stranka, ciji je eksponent bio Conrad, nije se, medutim, ograni cavala samo na vojne krugove. Zahtjevi austrijskih nansijera i industrijalaca uticali su kako na spoljnopoliti cki kurs austrougarske diplomatije tako i na planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pri tome je do slo do izra zaja svojevrsno spajanje militaristi cko-dinasti cke tradicije sa imperijalisti ckim tendencijama nove epohe. Usprkos odredenim razlikama, prvenstveno u pogledu upotrebe metoda, postojala je velika podudarnost u Aehrenthalovoj i Conradovoj koncepciji rje savanja jugoslovenskog pitanja i oni su tijesno saradivali pripremaju ci aneksiju Bosne i Hercegovine. Medutim, iako Aehrenthal pod odredenim uslovima nije isklju civao upotrebu sile da bi se uni stila Srbija i osigurala austrougarska dominacija na Balkanu, on je u biti zazirao od rata i davao je prednost sredstvima diplomatskog, ekonomskog znih i politi ckog uticaja i pritiska. Pri tome se kolebao izmedu dalekose planova i ostvarenja ograni cenih ciljeva. Na koncu Aehrenthal se morao zadovoljiti samo aneksijom Bosne i Hercegovine. Pitanje inkorporacije Srbije, a time i radikalno rje senje cijelog jugoslovenskog problema, ostavio je kona cno po cetkom 1909. godine u amanet svojim nasljednicima. Smisao austrougarskih prijetnji ratom u toku aneksione krize na kraju je bio ograni cen na to da se prisile Srbija i Crna Gora da priznaju austrougarski suverenitet nad Bosnom i Hercegovinom. Na ovo je uticalo zao stravanje vanjsko-politi cke situacije i opasnost od sukoba svjetskih razmjera, a jo s vi se unutra snjo-politi cke prilike u Austro-Ugarskoj. Posebno ve cina ugarskih vladaju cih krugova protivila se osvaja ckim planovima i aneksijama novih jugoslovenskih teritorija na Balkanu, boje ci se da pove cani broj Ju znih Slovena u Monarhiji ne ugrozi dualisti cko uredenje. Osim toga ve c prilikom priprema za progla senje aneksije Bosne i Hercegovine kako predsjednik ugarske vlade Alexandar Wekerle tako i predsjednik austrijske vlade Wladimir von Beck zauzeli su odlu can stav da aneksija ne smije dovesti do izmjene u dr zavnopravnoj strukturi Monarhije. Obojica su, usprkos odredenim razlikama u njihovim pogledima na aneksiju, strahovali da ona ne dovede do stvaranja kompaktnog jugoslovenskog bloka unutar Monarhije s obzirom na te znje izra zene u rije ckoj rezoluciji. Wekerle je pristao na aneksiju Bosne i Hercegovine uz izri cit uslov da ostane isklju cena mogu cnost trijalisti ckog uredenja povezivanjem jugoslovenskih zemalja Monarhije.22) U aneksionoj krizi pojavilo se ozbiljno razmimoila zenje izmedu Aehrenthala i Conrada, koji je uporno ostao pri zahtjevu da se napadne i uni sti Srbija, ali je morao ve c napola isukani ma c vratiti u korice.
22) Hamdija K a p i d zi c, Diskusije o dr zavnopravnom polo zaju Bosne i Hercegovine za vrijeme austrougarske uprave (Poku saji aneksije), Glasnik ADA IV-V, 1964-1965, 155-156, 160, 188; G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije, 156-158, 243-244.

273

Aehrenthal je iz toga dogadaja izvukao odredene konzekvence u pogledu austrougarske politike na Balkanu odlo ziv si planove za rje savanje vi jugoslovenskog pitanja. Sta se on se poslije aneksije sukobljavao sa velikoaustrijskim vojnim krugovima koji su se i dalje zalagali za trijalizam.23) Medutim, u predaneksionom razdoblju postojao je visok stepen saglasnosti izmedu Aehrenthala i Conrada sto se manifestovalo i povodom rasprave o politici i metodama upravljanja u Bosni i Hercegovini. * * * Intenziviranje politi ckih kretanja u Bosni i Hercegovini, koje je do slo do izra zaja osobito u majskim strajkovima 1906. godine, obnavljanju i novom poletu muslimanskog pokreta za vjersku autonomiju kao i previranjima u redovima Srba, koja su rezultirala usvajanjem sarajevske rezolucije 24.maja 1907. godine, privukli su pa znju mjerodavnih faktora u Monarhiji u pogledu krajnjih ciljeva autonomisti ckih te znji bosanske opozicije. Ministar Buri an, koji je bio inicijator kaznenih mjera protiv potpisnika sarajevske rezolucije, istovremeno je smatrao da se kaznama ne mo ze sprije citi pokret za autonomiju i rezolucijom najstinu Srpske narodne organizacije. avljeno sprovodenje izbora za skup Cilj mu je bio samo da poka ze da uprava ne ce biti pasivni posmatra c politi ckih kretanja kao i da nikome ne priznaje zakonski mandat u pitanjima politi ckih reformi. Bio je spreman da izabrane srpske povjerenike tretira jedino kao podnosioce zelja odredene grupe stanovni stva, ali je u uputstvu Zemaljskoj vladi nagla savao da se ne smiju iz ruku ispustiti sredstva politi cke mo ci niti ostaviti sumnja da se povjerenici mogu ubaciti kao politi cki faktor, te da kompetentna inicijativa za sve reforme u Bosni i Hercegovini ostaje jedino u rukama zemaljske uprave.24) U ovim stavovima izra zena je su stina Buri anove politike ckih reformi, koje su sporog provodenja odozgo strogo doziranih politi daleko zaostajale u pogledu demokratskih promjena koje su po cetkom XX vijeka tra zile narasle dru stvene snage u Bosni i Hercegovini. Mitrovdanska skup stina 8.11.1907. godine u Sarajevu, na kojoj je osnovana Srpska narodna organizacija i usvojen njen autonomisti cki program, dala je, medutim, povoda ministru Buri anu da 1.decembra 1907. godine zajedni ckim ministrima i predsjednicima vlada Austrije i Ugarske uka ze na potrebu promjene kursa nacionalne politike u Bosni i Hercegovini. Suprotno neuspjeloj K allayevoj politici tra zenja oslonca
Ibidem 269, nap. 37. Buri an Zemaljskoj vladi 18.6.1907. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedni cko ministarstvo nansija Pr.BH 620/1907 (dalje citiram samo signature istog fonda).
24) 23)

274

u muslimanskom elementu, odnosno njegovim zemljoposjedni ckim vrhovima, Buri an je smatrao da vlada mora da se bolje pove ze sa dugo zanemarivanim i s nepovjerenjem posmatranim pravoslavnim Srbima i to tako da se u budu cnosti, po mogu cnosti, ispunjava srazmjerno tra zenje sva tri plemena koja zive u okupiranim zemljama ... ...pri cemu bi se .....Srbima imalo sada najvi se nadoknaditi. Tom prilikom on je konstatovao da su se srpske te znje za autonomijom do sada isklju civo kretale u okvirima okupacione misli.25) Ovo je bilo suprotno ocjeni Zemaljske vlade, datoj povodom dono senja sarajevske rezolucije, da je krajnji cilj srpskih autonomisti ckih te znji priprema terena da bi se u pogodnom trenutku Bosna i Hercegovina sjedinila sa Srbijom.26) Sli cno stanovi ste imali su i velikoaustrijski i militaristi cki krugovi koji su se ispoljili kao zestoki protivnici Buri anove nacionalne i reformne pocki razvitak u postaneksionom periodu pokazao litike. Medutim, politi je da ni sam Buri an nije ostao dosljedan svom prosrpskom kursu. Zajedni cki ministri i oba predsjednika vlada saglasili su se 1.12.1907. godine sa Buri anom u pogledu politike predusretljivosti koju je trebalo od tada voditi prema Srbima u Bosni i Hercegovini, kao i sa njegovom koncepcijom o postepenom razvitku autonomne misli. Ovim se podrazumijevalo da se nakon sto je bila uvedena op stinska samouprava, koja je ina ce u mnogim seoskim op stinama primljena sa nepovjerenjem i strahom od novih poreza i nameta, u narednoj etapi pride stvaranju kotarskih predstavni stava. Njima je trebalo dati vremena da znih i na kraju zeza zive i u meduvremenu pripremiti osnivanje okru maljskog predstavni stva. Sazivanje Bosanskohercegova ckog sabora moglo je, medutim, uslijediti tek nakon izvr sene aneksije. U tom pogledu usvojen je 1.12.1907. godine i zaklju cak da aneksija Bosne i Hercegovine treba da uslijedi kad to okolnosti zatra ze ili u najmanju ruku dopuste.27) Mada je tada bila na celno postignuta saglasnost o aneksiji i uzet kurs na unutra snje i spoljnopoliti cke pripreme za njeno sprovodenje, time nisu prevladane i razlike u gledi stima koje su u vladaju cim austrijskim i ugarskim krugovima postojale u odnosu na rje savanje jugoslovenskog pitanja i balkansku politiku Monarhije. I pored toga sto su zajedni cki ministri i predsjednici obje vlade dali formalnu podr sku Buri anovoj bosanskoj politici, poja cana je u razdoblju koje je predhodilo aneksiji o stra borba u vrhovima Monarhije u pogledu metoda upravljanja u Bosni i Hercegovini.
Kapid zi c, Diskusije, 152-156, 184-188. Benko Buri anu 3. 6. 1907. Pr. BH 625/1907; up. Mustafa I m a m ovi c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1914, Sarajevo 1976, 160. 27) Kao napomena 25.
26) 25)

275

 austrougarskog general Sef staba Conrad von H otzendorf jo s je sredinom 1907. godine nagla savao da se u Bosni i Hercegovini mo ze upravljati samo pomo cu vojske,28) a pod utiskom daljeg razvoja politi ckih prilika do sao je do sasvim suprotnih zaklju caka od onih ministra Buri ana. Conrad je dramatizuju ci stanje, podr zan od ministra rata Franza Sch onaicha, ukazivao da bi se jedino energi cnim i bezobzirnim postupkom mogao ugu siti pokret duhova u Bosni i Hercegovini i pri tome cini cno je smatrao da bi samo bilo od koristi ako bi se pojedini poku saji ustanka primjerno kaznili.29) Ina ce, on je bio uvjeren da bi u kriti cnom momentu za Monarhiju, koji bi mogao nastupiti u slu caju slo ponovnog zao stravanja odnosa sa Madarima, a pogotovo kad bi do do vanjsko-politi ckog sukoba, u zemlji izbio oru zani ustanak podr zan od Srbije.30) Suprotstavljaju ci se ovim shvatanjima, Buri an je nagla savao da u velikom pokretu duhova, koji je bio primijetan naro cito kod mlade generacije, ne vidi opasnu pojavu koja bi imala za cilj nasilnu izmjenu odnosa. Mladi ljudi,koji su izvan zemlje zavr sili studije, vratili su se puni predstava i pojmova karakteristi cnih za parlamentarne zemlje. Po Buri anu oni u Bosni i Hercegovini ne nalaze uslove za armaciju svojih slobodarskih ideja i mladala cki i neodmjereno tra ze izmjenu postoje cih prilika. Buri an je ukazivao kako su se sli cne pojave manifestovale u Crnoj Gori, Rusiji, pa cak i u Perziji i isticao je da se one ne mogu trajno samo nasilnim potiskivanjem savladati. Smatrao je da bi pokret trebalo kanalisati i pa zljivim nadzorom svesti u prave okvire.31) Buri anova politika manevrisanja i ustupaka postala je predmet napada velikoaustrijske, frankova cke i klerikalne stampe. Ova stampa je povela antisrpsku kampanju u Bosni i Hercegovini optu zuju ci pri tome ministra Buri ana kao pomaga ca i sau cesnika velikosrpske propagande. Napadi velikoaustrijskih krugova bili su upereni i protiv ugarske vlade madarskih nezavi snjaka, sto je bilo u skladu sa intencijama prijestolonasljednika Franza Ferdinanda da se ova vlada sru si. Madarska nezavisna stranka je podr zavala autonomisti cke te znje Srba i Muslimana u Bosni i Hercegovini i usko je saradivala sa njihovim organizacijama. Cilj je bio da se oslabi uticaj Be ca u Bosni i podr zi srpski elemenat kao protute za ja canju Hrvata i velikohrvatskih aspiracija. Sa
28) Leopold C h l u m e c k y, Erzherzog Franz Ferdinands Wirken und Wollen, Berlin 1929, 346. 29) Buri an Sch onaichu 21.12.1907, Pr.BH 1493/1907. 30) C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, M arz 1908. Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Milit arkanzlei Franz Ferdinands (MKFF) 206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74, 77; R a d e n i c, op. cit. 805-806. 31) Kao napomena 29.

276

svoje strane Srpska rije c je uzimala u za stitu ministra Buri ana od napada kojima je bio izlo zen, iako nije odobravala njegovu piramidalnu politiku postepenih reformi.32) Vodstvo Muslimanske narodne ana i stavljalo je do organizacije takode je osudivalo napade na Buri znanja vode cim madarskim politi carima, predsjedniku ugarske vlade S andoru Wekerleu, ministru trgovine Ferenczu Kossuthu i grofu Tivadoru Batthy anyju, da zeli da na celu bosanskohercegova cke uprave ostane ministar Buri an,33) o cekuju ci od njega ispunjenje svojih zahtjeva u pogledu vakufsko-mearifske autonomije i drugih pitanja koja su bila predmet uspje sno okon canih pregovora izmedu Zemaljske vlade i Egzekutivnog odbora u aprilu 1908. godine. U drugoj polovini aprila u Sarajevu je boravio F. Kossuth i vodio razgovore sa nekim srpskim i muslimanskim politi carima. Medutim, ve c krajem prolje ca 1908. godine madarska nezavisna stranka prestala je da politi cki poma ze Srbe i Muslimane u Bosni i Hercegovini, a istovremeno se sama sve vi se anga zovala u protusrpskoj veleizdajni ckoj kampanji u Hrvatskoj ciji je cilj bio razbijanje hrvatsko-srpske koalicije i opravdanje aneksije. Ipak, usprkos nastojanjima Aehrenthala, nisu uspjeli poku saji da se na unutra snjem planu uskladi politika svih mjerodavnih faktora Austro-Ugarske i ostvari potrebna saradnja na pripremama aneksije, kao sto nije uspjelo ni da se postigne sporazum o zajedni ckom jugoslovenskom programu i rje senju jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije.34) Pojava zestokog antiaustrijskog clanka Miri se barut u banjalu ckoj Otad zbini 12.maja 1908. godine dala je novi podsticaj Buri anovim protivnicima za napade na njegovu bosansku politiku.35) Najo strija reakcija uslijedila je i ovog puta od strane sefa General staba Conrada. Ukazuju ci na alarmantnu situaciju u okupacionom podru cju, on je u
32) Vojislav B o g i cevi c, Aneksija Bosne i Hercegovine i jugoslovensko pitanje, Historijski pregled, 4, 1959, 336, 340; G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije,180, 240. 33) Meldung des Ivani c aus Budapest 23.7.1908. KA Kriegsministerium (=KM) Pr as. 81-85, 49/1908. 34) G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije,180-181, 198-199, 215, 227. 35) Povodom medunarodne napetosti, izazvane Aehrenthalovom najavom realizacije projekta novopazarske zeljeznice, u pomenutom se clanku pozivao srpski narod u Bosni i Hercegovini da bude spreman da u pred stoje cem ratu u cestvuje sa svojom bra com u Srbiji. Clanak se zavr savao lozinkom: bratu brat - Svabi rat! Od ovako intoniranog clanka ogradilo se vodstvo bosanskohercegova ckih Srba, a srpska stampa (Srpska rije c, Narod) osudila je clanak ozna civ si ga kao vrlo stetnu politi cku gre sku. Vidi Todor K r u s e v a c, Petar Ko ci c, Beograd 1951, 242-249; up. Vojislav B o g i cevi c, Afera Miri se barut, Godi snjak Dru stva istori cara (DI) BiH XV, 1964, 79-107.

277

martu 1908. godine zahtjevao da se hitno prekine sa sistemom koji je popustljiv prema velikosrpskoj propagandi i svom energijom ponovo uspostavi dr zavni red i ugled Vlade, cije je katoli cke funkcionere napadala opoziciona srpska stampa da sprje cavaju ministra Buri ana u njegovoj pozitivnoj djelatnosti.36) U prolje ce 1908. godine poja cale su se suprotnosti izmedu Buri ana i vode cih cinovnika u Bosni i Hercegovini, od kojih je prete zna ve cina imala negativno mi sljenje o njegovoj politici. Medu njima je vladalo uvjerenje da od okupacije, odnosno od ustanka 1882. godine, nije bilo kriti cnije situacije u zemlji i svi su se izja snjavali da je potrebno izvr siti aneksiju. Zemaljski poglavar general Winzor smatrao je da se politi cki kurs naklonosti prema Srbima nije pokazao uspje snim i da je liberalni sistem koji je inaugurisan donio samo stetu.37) U vezi sa svojim procjenama politi cke situacije u Bosni i Hercegovini i planovima za ratni obra cun sa Srbijom, Conrad je u novembru 1907. godine pokrenuo pitanje da komandant 15. korpusa i komanduju ci general u Sarajevu kao zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine ne bude samo nominalni nego da postane i fakti cki sef civilne administracije u zemlji. Tra zio je da zemaljski poglavar dobije sva ona ovla stenja koja je imao prvih godina okupacije do reforme 1882. godine, kada je uvedena funkcija civilnog adlatusa, u cijim se rukama na sla stvarna vlast.38) Dijele ci Conradovo mi sljenje ministar rata Sch onaich zahtjevao je po cetkom decembra 1907. izmjenu naredbe o vlasti civilnog adlatusa Zemaljske vlade od 3.avgusta 1882. godine, tako da bi poglavar mogao po svom nahodenju da preuzme direktno vodenje civilne uprave i bude ovla sten da na tom podru cju preduzima mjere u svom neposrednom djelokrugu; da poglavar bez ograni cenja vr si vrhovnu policijsku vlast tako da mu pripadne pravo da neposredno raspola ze zandarmerijom i svim organima slu zbe sigurnosti; kona cno, kada je rije c o mjerama za odr zavanje javne bezbjednosti ili drugim pitanjima, da zemaljskog poglavara treba najodlu cnije da podr zava civilni
C o n r a d, Situation im Occupationsgebiet, Februar, M arz 1908, MKFF 206/11 ex 1908; up. i s t i, Dienstzeit, I, 74. 37) Po Winzoru to je pokazala antiaustrijska propaganda u opozicionoj stampi, a posebno clanak u Otad zbini. Pri tome je zemaljski poglavar veoma zamjerao i predsjedniku vrhovnog suda Kobingeru zbog mlitavo zi c, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, vodenog sudskog progona. (K a p i d 475-482). Naime, postupak protiv Otad zbine bio je prvobitno pokrenut kod okru znog suda zbog naru savanja javnog mira i reda i tek naknadno, 25.marta 1908, okrivljeni u banjalu ckoj aferi predani su u nadle znost vojnog suda, koji im je izrekao visoke kazne zbog veleizdaje. (K r u s e v a c, op. cit. 243-252) Vidi OUA I, Nr 12. 38) Untertanigstes Referat u ber die Antr age des Chefs des Generalstabes zwecks Hebung der Stellung des Landeschefs in Bosnien-Hercegovina. Sr. k.u.k. Hoheit referiert; Wien 26.1.1911. KA MKFF Fb/16 ex 1911.
36)

278

adlatus, ali da pri tome mora biti odlu cuju ca samo volja poglavara.39) Vojni faktori su htjeli da civilni adlatus bude stvarno pot cinjen zemaljskom poglavaru, a posebno da bude li sen prava da samostalno raspola ze zandarmerijom kao i vrhovne vlasti nad policijom, koju su namjeravali militarizovati.40) I sam general Winzor je u prolje ce 1908. godine davao povjerljivo izjave kako se u datoj situaciji smatra bespomo cnim s obzirom na svoje su zene kompetencije. Zalio se da nema puni uvid u poslove civilne uprave i ujedno izra zavao bojazan da u slu caju rata ne bi mogao preuzeti punu odgovornost za njeno direktno vodenje. Kao i drugi vojni faktori on je tra zio da se hitno popuni i poja ca zandarmerija, nansijska stra za kao i vojni garnizoni u zemlji.41) Medutim, Conrad nije smatrao Winzora doraslim situaciji i nastupaju cim dogadajima nego je zahtjevao da na polo zaj zemaljskog poglavara dode jedan energi can i ekasan general i kao takvog predlagao je generala Marijana Vare sanina,42) koji je ranije bio komandant u Sarajevu a potom namjesnik u Dalmaciji. Kako su vijesti o kombinaciji sa Vare saninom ve c 1907. dospjele u javnost, opozicioni listovi Srpska rije c, Narod i Musavat zestoko su se usprotivili naimenovanju Vare sanina, optu zuju ci ga kao fanati cnog klerikalca i hrvatskog sovinistu.43) Postavljenje Vare sanina za zemaljskog poglavara uslijedilo je tek 7.marta 1909. godine, pri kraju aneksione krize. Buri an se, medutim, uspje sno suprotstavio pritisku militarista za reviziju kompetencija civilnog adlatusa i poslovnika zemaljske vlade. On je smatrao da postoje ca politi cka situacija u Bosni i Hercegovini ne daje povoda da se mijenjaju postoje ce armisane institucije. Ministru rata je skrenuo pa znju da je prekora cio svoje kompetencije. Pri tome je Buri an kao ministar nadle zan za Bosnu i Hercegovinu naglasio da bi eventualni prijedlozi koji bi se odnosili na administrativne promjene i politi cka pitanja morali u prvom redu da od njega poteknu. Zato je ministar rata Sch onaich bio prinuden da u kona cnoj verziji svog referata caru od 3.1.1908. izostavi formalni prijedlog o pro sirenju ovla stenja
Ursprungliche Fassung des a.u. Vortrages des RKM vom 3.1.1908. Kao prethodna napomena, Beilage 2. 40) Zahtjev da se bh. policija militarizuje postavljen je takode krajem 1907. godine. Zusammenstellung jener Angelegenheiten, auf welche eine Einussnahme des Landeschefs in Bosnien und der Hercegovina besonders notwendig ist zur Wahrung des milit arischen Interessen. KA MKFF Pb/24 ex 1911. 41) Pr.BH 627/1908; K a p i d zi c, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 475-482. 42) Kao napomena 38. 43) Up. B o g i cevi c, Afera Miri se barut, 89.
39)

279

zemaljskog poglavara, ali je istovremeno izvjestio vladara o sopstvenom stavu prema tom pitanju kao i intencijama sefa General staba.44) Ovaj dio referata Franz Joseph I primio je samo na znanje, ali je onaicha i zato Aehrenthal preuzeo na sebe da posreduje izmedu Sch Buri ana. Rezultat ovog posredovanja je bio da je, gotovo nakon tri mjeseca, u aprilu 1908. Aehrenthal uputio Sch onaichu nacrt tajnog reskripta naslovljenog na tada snjeg zemaljskog poglavara Winzora. U njemu je Buri an poku sao da u cini neke ustupke ministru rata svojom interpretacijom naredbe iz 1882. o vlasti civilnog adlatusa. Prethodno je Aehrenthal podnio kompromisni nacrt nove naredbe, koji je vodio vi se ra cuna o zeljama vojnih faktora. Ministarstvo rata odbilo je u prvi mah Buri anov tajni reskript kao polovi cnu mjeru, a u biti se saglasilo sa Aehrenthalovim nacrtom novelirane naredbe, zahtjevaju ci pri tome odredene izmjene njenih odredaba. Intencija Sch onaicha je bila da se novim izdanjem naredbe potpuno razjasni ovla stenje zemaljskog poglavara prema civilnom adlatusu, s jedne, i prema Zajedni ckom ministarstvu, s druge strane. Medutim, tada je za Buri ana Aehrenthalov prijedlog bio suvi se radikalan i neprihvatljiv. Njime je na pr. bilo ce naredbe, po kojoj cipredvideno da se modicira odredba 3 postoje jelu civilnu upravu neposredno vodi civilni adlatus, dodatkom: ukoliko to za sebe ne pridr zi zemaljski poglavar u sporazumu sa zajedni ckim ministrom nansija.45) Izja snjavaju ci se, na tra zenje ministra Buri ana, o Aehrenthalovom nacrtu naredbe, civilni adlatus baron Benko je pored ostalog primjetio da nema nijednog dijela civilne uprave koji bi zemaljski poglavar bio u stanju da sam uspje sno vodi. Benko se odlu cno izjasnio protiv predlo zenih promjena, koje su se odnosile i na komuniciranje adlatusa sa ministrom, te novo deniranje njegove uloge u odr zavanju javne bezbjednosti, isti cu ci da se postoje ca naredba o vlasti civilnog adlatusa za proteklih 25 godina pokazala kao politi cki korisna i svrsishodna.46) To je uostalom bilo i Buri anovo mi sljenje. Na kraju su ipak vojni krugovi morali privremeno prihvatiti izvjesne ustupke, vi se formalnog karaktera, koje je u cinio zajedni cki ministar nansija. Naime, Buri an je uz saglasnost vladara uputio 29.aprila
44) Durch den Brief des Baron Buri an vom 21.12.1907 modizierte Fassung des au. Vortrages v. 3.1.1908 KA MKFF Pb/16 ex 1911. Vidi i nap.29. 45) Stanovi ste ministarstva rata bilo je, medutim, da zemaljski poglavar mo ze na vlastitu odgovornost pridr zati za sebe vodenje civilne uprave, te je ovo ministarstvo zahtjevalo da se iz Aehrenthalova nacrta naredbe bri se tekst u sporazumu sa zajedni ckim ministrom nansija. Bemerkungen zum Entwurfe einer neuen Verordnung .... Ministarstvo rata Aehrenthalu 16.4.1908. (prepis) i ostali prilozi uz dokument citiran u napomeni 38, koji su ozna ceni brojevima od 5 do 7. Sch onaich Buri anu 15.5.1911. Pr BH 698/1911. 46) Benko Buri anu 27.3.1908. Pr BH 627/1908.

280

1908. tajno rje senje sefu Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu feldmar sallajtnantu Antonu von Winzoru,47) u kome je, u smislu Aehrenthalovog prijedloga, interpretirao 4 naredbe o vlasti civilnog adlatusa iz 1882. Prema Buri anovom tuma cenju 4 naredbe (koji je izri cito propisivao da zemaljski poglavar ureduje u pitanjima civilne uprave samo putem civilnog adlatusa),48) trebalo je tako shvatiti, da zemaljski poglavar mo ze u va znim i hitnim slu cajevima na vlastitu odgovornost neposredno izdavati naloge na podru cju civilne uprave, o cemu ce odmah obavijestiti civilnog adlatusa. Na isti na cin je protuma cen i 11 zbom sigurnosti u izuzetnim naredbe, kada je rije c o rukovodenju slu slu cajevima. Relativizirana je i u 12 sadr zana obaveza zemaljskog poglavara da on pri preduzimanju vojnih mjera za odr zanje javnog reda treba uzeti u obzir mi sljenje civilnog adlatusa. Re ceno je da ce u datom slu caju zemaljski poglavar saslu sati civilnog adlatusa, ali da odluka o mjerama koje treba preduzeti pripada uvijek zemaljskom poglavaru. Svoja tuma cenja pojedinih odredaba naredbe, od kojih neka nisu bila u skladu sa njenim doslovnim tekstom, Buri an je obrazlo zio potrebom da zemaljski poglavar bude u svako doba pripravan da mo ze u slu caju nastupa posebnih okolnosti preuzeti na sebe punu odgovornost za direktno vodenje civilne uprave. Za takve vanredne prilike pripremane su posebne povjerljive instrukcije.49) Medutim, prije nego one nastupe, u normalnim okolnostima, Buri an nije bio spreman da se u biti promjeckom ni polo zaj civilnog adlatusa, koji je stvarno bio podreden zajedni ministru nansija, a samo formalno pot cinjen zemaljskom poglavaru. Jo s je u aprilu 1906. Sch onaichov prethodnik na polo zaju ministra rata general Pittreich, uz saglasnost ministra Buri ana, izdao uputstvo komandi 15. Korpusa za pripremu izuzetnih mjera za Bosnu i Hercegovinu, koje bi stupile na snagu u slu caju ratne opasnosti.50) To je bilo u sklopu op stih ratnih priprema u Austro-Ugarskoj, ciji je rezultat bio da je 1906. prvi puta donesena za austrijski dio Monarhije tajna instrukcija o izuzetnim mjerama za slu caj rata (Orientierungsbehelf u ber Ausnahmsverf ugungen f ur den Kriegsfall).51) Po rije cima
Pr BH 627/1908. Vidi Zbornik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1882, 313315. 49) Kao nap.47. 50) Sch onaich Buri anu 20.3.1908. Pr BH 411/1908. 51) O zakonskim osnovama za uvodenje izuzetnih mjera u Austriji, i posebno o politi ckoj i pravnoj problematici u vezi sa dono senjem propisa o izuzetnim mjerama u Hrvatskoj i Ugarskoj od 1908, kada se ovo pitanje aktualizira, vidi S u p p a n, Ausnahmezustand, 254-266. Up. Christoph F u h r, Das k. und k. Armeeoberkommando und Innenpoli tik in Osterreich 1914-1917,Graz-Wien 1968, 17; E k m e ci c, Zalosna ba stina, 18-19.
48) 47)

281

poznatog austrijskog pravnika Josepha Redlicha, odgovorni politi cari i generali spremali su za slu caj rata re zim apsolutne vojne i policijske vlasti. Pri tome je od samog po cetka tendencija zavodenja diktature daleko prevazilazila tehni cke potrebe osiguranja mobilizacije.52) Nacrt instrukcije o izuzetnim mjerama za Bosnu i Hercegovinu bio je dugo predmet tajnih pregovora kao i komisijskih vije canja predstavnika komande 15. korpusa i Zemaljske vlade po cetkom 1908. godine. sto je pretMedutim, ovaj posao mogao je biti naliziran tek nakon hodno postignut sporazum o nacrtu posebne naredbe o pro sirenju nadle znosti komandanta 15. korpusa i komanduju ceg generala u Sarajevu kao zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine u slu caju progla senja ratne opasnosti i mobilizacija. Prvobitni nacrt ove naredbe uputio je Sch onaich Buri anu 20.marta 1908,53) a saglasnost o njegovom tekstu postignuta je izmedu pomenutih ministara 1.maja iste godine.54) senja pomenute naNacrtom je bilo predvideno da se danom progla redbe svu civilnu upravu Bosne i Hercegovine preuzima neposredno u svoje ruke komandant 15. korpusa i komanduju ci general u Sarajevu kao zemaljski poglavar. Civilnom adlatusu, kao njemu pridodatom savjetodavnom i izvr snom organu, zemaljski poglavar mogao je prenijeti zi. Uputstva vodenje civilne uprave ukoliko je sam za sebe ne pridr zajedni ckog ministarstva za poslove Bosne i Hercegovine koja se ti cu civilne uprave izdaju se zemaljskom poglavaru. Ovaj ili sam preduzima potrebne mjere, ili daje civilnom adlatusu instrukcije za njihovo izvr senje, ukoliko ih zemaljski poglavar njemu u potpunosti ne prepusti. Zemaljski poglavar se takoder ovla s cuje da sprovodenje takvih naloga, gdje to prilike zahtijevaju, povjeri vojnim komandama i nadle stvima. Zemaljski poglavar vr si najvi su policijsku vlast u zemlji i vodi cjelokupnu slu zbu sigurnosti. On raspola ze zandarmerijskim korpusom i svim organima odredenim za ovu slu zbu. Zemaljski poglavar se ovla s cuje da
Joseph R e d l i c h, Osterreichische Regierung und Verwaltung im Weltkriege, Wien-New Haven 1925, 90-93. Sire citirano kod S u p p a n a, Ausnahmszustand, 262-263. 53) Kao nap. 50. 54) Sch onaich Buri anu 26.5.1908. Pr BH 964/1908. Tekst nacrta naredbe sa kojim se saglasio Buri an nisam uspio na ci u Arhivu Bosne i Hercegovine. Medutim, iz sadr zaja dopisa ministarstva rata komandi 15. korpusa od 26.5.1908. (prepis), dopisa Winzora zajedni ckom ministarstvu nansija od 20.6.1908. (Pr BH 964/1908), a posebno iz pisma Benka istom ministarstvu od 19.7.1908. (Pr BH 1172/1908) proizilazi da nije bilo bitnijih izmjena nacrta naredbe koji se nalazi u prilogu pisma Sch onaicha Buri anu od 23.3.1908. (Pr BH 411/1908). Buri anov zahtjev da se bezuslovno izvr se neke izmjene prvobitnog nacrta nisu se mogle odnositi na su stinu njenog sadr zaja. Na to ukazuje i okolnost sto je rje senje trebalo da se nade u direktnom usmenom kontaktu, i to na nivou referenata. (Buri an Sch onaichu 25.3.1908. Pr BH 411/1908).
52)

282

u onoj mjeri, u kojoj to javna bezbjednost i vojni interesi zahtijevaju, izmijeni i ograni ci va ze ce zakone i propise u pitanjima sudstva, posjedovanja i no senja oru zja, posjedovanja i upotrebe municije i eksploziva, stampe, saobra caja, te uvoza, izvoza ili tranzita zivotinja i stvari svih vrsta. Politi cka i policijska nadle stva, gradona celnici, predstojnici op stina i sela imaju se bezuslovno pokoravati naredbama izdatim od samog zemaljskog poglavara ili po njegovom nalogu. Stupanjem na snagu ove naredbe danom njenog progla senja privremeno bi prestale da va ze one odredbe naredbe o vlasti civilnog adlatusa iz 1882. koje su sa novom naredbom bile u koliziji.55) Ministarstvo rata je imalo namjeru da, cim prilike budu zahtijevale izvanredne mjere, inicira da zajedni cki ministar nansija izda nalog o stupanju na snagu naredbe o pro sirenju ovla s cenja zemaljskog poglavara. Ovome je, takode, ostajalo na volju da i sam predlo zi da pomenuta naredba stupi na snagu.56) Usvajanjem nacrta naredbe o pro sirenju kompetencija komanduju ceg generala u Sarajevu kao zemaljskog poglavara u slu caju progla senja ratne opasnosti i mobilizacije pripremljena je pravna osnova da zemaljski poglavar mo ze u vanrednim prilikama izdavati iznimne naredbe. Time je bio olak san dalji rad na izradi tajne instrukcije o izuzetnim mjerama za Bosnu i Hercegovinu. (Orientierungsbehelf u ber Ausnahmsverf ugungen f ur Bosnien und die Hercegovina im Alarmierungs - und Kriegsfalle), ciji je prvi i najva zniji prilog bio nacrt naredbe o pro sirenju nadle znosti zemaljskog poglavara. Komisijski pregovori izmedu predstavnika Komande 15.korpusa i Zemaljske vlade obnovljeni su 9.juna 1908.57) i na njima su rije sena preostala otvorena pitanja tako da je istovremeno sa progla senjem aneksije ministar rata Sch onaich mogao izdati pomenutu tajnu instrukciju.58) Ina ce, Buri an se ve c 4.aprila
Pr BH 411/1908. Ministarstvo rata Komandi 15.korpusa 26.5.1908. (prepis) Pr BH 964/1908. 57) Winzor ZMF 20.6.1908. Pr BH 964/1908, Benko ZMF 19.7.1908. Pr BH 1172/1908. 58) Svoju saglasnost na Orientierungsbehelf... Buri an je dao 6.10.1908, a Sch onaich ga je izdao na osnovu vladareve odluke od 7. 10. 1908. (Sch onaich Buri anu 7.10.1908. Pr BH 1601/1908) Sastavni dio ovog uputstva bili su i nacrti naredaba o ograni cenju kretanja, udru zivanju i okupljanju, o posjedovanju i no senju oru zja, municije i eksploziva, o potpadanju civilnih lica pod vojno krivi cno sudstvo, o izmjeni odnosno ograni cenju va zenja pojedinih odredaba zakona o kriti cnom postupku, o zabrani raspravljanja o vojnim pitanjima u stampi kao i nadzoru nad stampom, o ograni cavanju po stanskog, telegrafskog i telefonskog saobra caja i nadzoru nad njim, o sprje cavanju zloupotrebe po stanskih golubova i propisi o njihovom dr zanju, te o zabrani izvoza odredenih roba. Po cetkom oktobra 1908. pripremljen je i odredeni broj oglasa sa ovim naredbama da se u slu caju progla senja ratne opasnosti istaknu u cijeloj zemlji. Uz to
56) 55)

283

1908. obratio vladaru sa prijedlogom da se sto hitnije izvr si aneksija Bosne i Hercegovine i u zemlji realizuje njegov program o uvodenju usci u vidu spoljnopoliti cke odnose i tavnih institucija. Medutim, imaju potrebu da se izvr se odredene diplomatske i druge pripreme Aehrenthal je pitanje aneksije ostavio privremeno da miruje dok ga mladoturska revolucija nije izbacila u prvi plan austrougarske politike.59) Vojni krugovi bili su nezadovoljni zato sto nisu bile ispunjene njihove zelje da se jo s u normalnim mirnodopskim uslovima izmijeni polo zaj zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine i u njegovim rukama stvarno koncentri se vojna i civilna vlast, ali nisu na tome u predaneksionom periodu dalje insistirali. Vjerovali su da ce uskoro sa svog polo zaja oti ci ministar Buri an, koga su smatrali glavnom preprekom da se ostvare njihovi zahtjevi.60) U doba kada otpo cinju sistematske pripreme za veleizdajni cki proces u Hrvatskoj protiv Srba clanova hrvatsko-srpske koalicije, i Aehrenthal je dijelio mi sljenje velikoaustrijskih krugova da Buri ana treba maknuti, zele ci samo da se to postepeno izvede.61) Prijestolonasljednik, nadvojvoda Franz Ferdinand, koji je napadao Buri ana zbog liberalne politike i prote ziranja madarskih interesa, takode je smatrao da se mora zaustaviti Buri anov opasni sistem. Zato se on zalagao da se Buri an ukloni i na njegovo mjesto dovede Vare sanin koji bi slomio srpsku opoziciju i zemlju pacicirao. Medutim, dok su velikoaustrijski krugovi u ve cini bili za aneksiju, sam prijestolonasljednik bio je prema njoj veoma rezervisan. Franz Ferdinand je uop ste strahovao od postupaka na Balkanu koji bi mogli dovesti do rata sa Rusijom i do op steevropskog konikta vjeruju ci da bi to bilo kobno za dinastiju. I iz unutra snjo-politi ckih razloga on je bio protiv aneksije, ocjenjuju ci zavnih polovina, Monarhija nije za tako da, zbog borbe izmedu dviju dr ne sto ni konsolidovana ni sna zna. Zato je poslije mladoturske revolucije pledirao da se pri ceka sa aneksijom i pristajao samo ako se poka ze
su pripremljeni i posebni propisi o sprovodenju izuzetnih mjera. (Ausnahmsverf ugungen im Alarmierungs - und Kriegsfalle f ur Bosnien und Hercegovina, popravni akt Zemaljske vlade od 10.10.1908. adresiran na sve kotarske urede, Durchf uhrungsbestimmungen zu den Ausnahmsver f ugungen f ur BH, ABH, Zemaljska vlada (dalje ZV) res. 3184/1909). Nacrti pomenutih naredaba radeni su dijelom po uzoru na austrijski Orientierungsbehelf... Iz 1906. (Benko ZMF 19.7.1908. Pr BH 1172/1908). Bilo bi korisno na osnovu daljih arhivskih istra zivanja napraviti detaljniju komparativnu analizu propisa o izuzetnim mjerama u BH i u drugim zemljama Monarhije, imaju ci pri tome u vidu da su se ovi propisi vi se puta mijenjali. 59) Hugo H a n t s c h, Leopold Graf Berthold, Grandseigneur und Staatsmann, Graz 1963, 106-107. 60) Kao nap.38. 61) C o n r a d, Dienstzeit, I, 572.

284

neophodnim da se ona sprovede i to tako da se Bosna i Hercegovina priklju ci Monarhiji kao carevinska zemlja (Reichsland). Stoga je Aehrenthal izvjesno vrijeme vr sio pripreme za aneksiju u tajnosti od prijestolonasljednika, koji se poslije preko volje saglasio sa izvr senim aktom. Sa aneksionom krizom do kraja su se zao strili odnosi Franza Ferdinanda sa Aehrenthalom i zato sto je on precijenio mo c Monarhije i uvalio je u opasne te sko ce. Nadvojvoda se suprostavio i svom sti ceniku Conradu, kada je ovaj neposredno po aneksiji uporno tra zio da se odmah povede rat protiv Srbije.62) * * * U toku aneksione krize veliki zamah uzele su pripreme za napad na Srbiji i Crnu Goru. U Bosnu i Hercegovinu su upu cena posebna vojna poja canja, a pove cano je i brojno stanje tamo stacioniranih trupa. Do marta 1909. dovedeno je u zemlju prema austrijskim izvorima 29 bataljona regularne vojske i 30.000 rezervista.63) Prema ruskim obavje stajnim podacima u Bosni, Hercegovini i Dalmaciji, gdje su izvr sene najobimnije austrougarske ratne pripreme, bilo je koncentrisano 63 bataljona vojske i zemaljske odbrane, brojno stanje u cetama doseglo je 160-180 vojnika, udvostru cen je broj brdskih baterija i formirano je novih 6 bataljona brdskih haubica. Dijelovi 15. korpusa snabdjevni su telefonima kao modernim sredstvima veze i opti ckim priborom. Zapa zeno je i formiranje 11. lete cih odreda za borbu protiv bandi, tj. gerile.64) Rije c je zapravo o tome da je povodom aneksione krize ponovo organizovan mobilni zandarmerijski korpus (Gendermeriestreifkorps), a osim toga su formirani i posebni vojni odredi grani cnog mobilnog korpusa (Grenzstreifkorps-Abteilungen).65)
62) C h l u m e c k y, op. cit. 98, 99. Up. G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije, 158. 252-253; Vladimir D e d i j e r, Planovi nadvojvode Franje Ferdinanda o reorganizaciji Monarhije, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svjetski rat, 198; Stephan V e r o s t a, Theorie und Realit at von B undnissen, Heinrich Lammasch, Karl Renner und der Zweibund (1897-1914), Wien 1971, 325-326. 63) Oskar R e g e l e, Feldmarschall Conrad. Auftrag und Erf ullung 1906-1918, Wien 1955, 56; vidi i C o n r a d, Dienstzeit, I, 120, 157, 160, 168. 64) V i n o g r a d o v, op. cit. 144. 65) Tomislav K r a l j a ci c, Kalajev re zim u Bosni i Hercegovini, Sarajevo 1987, 459-460. Korpus je 1888. reduciran sa 6 na 3 krila, a njegov komandant potpukovnik Cvjeti canin postao je i komandant bh. zandarmerijskog korpusa. Tada se 100 zandarma vratilo u zandarmerijski korpus, a 3 ocira i 200 vojnika upu ceni su u sastav vojske. Na isti na cin bilo je postupljeno i 1891. kada je Streifkorps ukinut. Istodobno je kompletiran bh.

285

Streifkorps, cije su pripadnike nazivali strajfuni, bio je mobilna formacija sastavljena od zandarma, vojnika-dobrovoljaca i doma cih ljudi, koja je osnovana u novembru 1882. nakon ugu senja ustanka u Hercegovini. Cilj obrazovanja ovog korpusa bio je da denitivno pacicira podru cje gdje je izbio ustanak, ali je on uskoro pro sirio svoju djelatnost i na isto cnu Bosnu poma zu ci aktivnost zandarmerije u pograni cnim krajevima. U sastavu korpusa bilo je 200 zandarma i 400 vojnika. Korpus je bio podijeljen u sest krila, cija su se sjedi sta nalazila u Bile ci, Gacku, Nevesinju, Fo ci, Tuzli i Kalinoviku. Sa postepenom stabilizacijom prilika i pobolj sanjem organizacije zandarmerije Streifkorps je najprije 1888. smanjen, a 1891. godine (Direktiven f ur die Handhabung des ausserordentlichen Sicherheitsdienstes ... ....) bilo je predvideno da se, ukoliko to prilike zahtijevaju, po naredenju zajedni ckog ministra nansija obrazuje odgovaraju ci broj mobilnih krila sa oznakom b.h. Gendarmeriestreifkorps.66) U okviru preduzetih ratnih priprema povodom aneksione krize, komandant 15. korpusa je, po odobrenju Ministarstva rata, naredio da se aktivira svih pet krila zandarmerijskog mobilnog korpusa.67) Efekat ove mjere ocjenjivao je general Vare sanin sredinom 1909. kao potpuno uspio. Po njegovim rije cima nastup korpusa u cinio je svuda trajan utisak na stanovni stvo, podigao je povjerenje njegovog lojalnog dijela, a djelovao je otrije znjavaju ce na opozicioni elemenat. S druge strane, Vare sanin bio je mi sljenja da je to bila dobra skola za armijske ocire i ljudstvo nenaviknute na ovu slu zbu i vrijedno iskustvo za dalje razvijanje ove institucije.68) Dok je zajedni cki ministar nansija K allay donio u vlastitom djelokrugu, kako 1882. odluku o obrazovanju tako i 1891. odluku o raspu stanju mobilnog korpusa, bez da je o tome posebno car odlu civao,69)
zandarmerijski korpus koji se sastojao iz 8 krila i 27 vodova i tada brojao 40 ocira i 2100 zandarma. U njegovom sastavu ostalo je privremeno i 200 vojnika pla cenih iz tzv. okupacionog kredita (Zum Vortrage des Reichsnanzministers von K allay 5. 2. 1891, KA Milit arkanzlei Seiner 1 Maijest at des Kaisers und K onigs (=MKSM) 97 / 1891) koji su docnije 11 zamjenjeni zandarmima. 66) Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt des Reichskriegsministeriums .... 1 21.6.1909. KA MKSM 33 49 /1909. 67) Ova mobilna krila (Gendarmeriestreifkorps ugel) bila su formirana pri komandama krila redovne bh. zandarmerije, cija su se sjedi sta nalazila u Sarajevu, Mostaru, Tuzli, Gora zdu i Bile ci. 68) Aufstellung der Gendarmeriestreifkorps ugel. Ergebnisse. Vare sanin 12 Ministarstvu rata 12.6.1909. KA KM Pr as 81 5 /1909. 69) Zum Vortrage des Reichsnanzministers von K allay 5.2.1891. KA 1 /1891. MKSM 97-1, 97 11

286

zajedni cki ministar nansija Buri an saznao je tek iz obavje stenja Zemaljske vlade o aktiviranju krila zandarmerijskog mobilnog korpusa. Pozivaju ci se na propise iz 1891, on se krajem aprila 1909. zalio na takav postupak. Buri an je priznavao pravo komandantu 15. korpusa da u datoj situaciji anga zuje zandarmeriju za vojnu slu zbu, ali je smatrao ckog ministra nansija da on nije bio ovla sten da bez naredenja zajedni uspostavlja pomenute formacije. Zato je odbio da bosanskohercegova cke zemaljske nansije snose tro skove za mjeru koja je preduzeta bez u ce s ca civilnih vlasti.70) Po mi sljenju koje je dalo Ministarstvo rata komandant 15. korpusa bio je ovla sten da na vlastitu inicijativu izvr si uzbunjivanje (Alarmierung) i uspostavi mobilni korpus (Streifkorps) jer iako u toku aneksione krize nije iz politi ckih razloga bila formalno progla sena mobilizacija, to je u stvari malo mijenjalo u pogledu merituma sprovedene akcije. Pri tome se u Ministarstvu rata smatralo da je direktiva iz 1891, na koju se pozivao Buri an, prevazidena izdavanjem 1909. godine nove instrukcije (Instruktion f ur Gendarmeriestreifkorps). Tro skove ove akcije preuzelo je u skladu sa novim propisima Ministarstvo rata, jer inicijativu za nju nije dala Zemaljska vlada da bi mogla pasti na teret bh. zemaljskog bud zeta.71) Ve c 1.maja 1909. raspu stene su jedinice mobilnog korpusa, ali se potom na osnovu ste cenih iskustava pristupilo izradi planova za njihovu reorganizaciju i bolje opremanje. Pored pet krila ovog korpusa ranije osnovanih u isto cnim dijelovima zemlje, Ministarstvo rata se krajem 1910. saglasilo sa inicijativom generala Vare sanina iz 1909. da se formiraju jo s dva nova krila, i to na podru cju Travnika i Banjaluke, a eventualno i tre ce, na podru cju Biha ca. Ovaj stav je zauzet jer su se ove mobilne formacije po ocjeni istog ministarstva u punoj mjeri nedavno opet dobro pokazale prilikom kmetovskih nemira. Planirano je da se uz svako postoje ce regularno zandarmerijsko krilo u slu caju potrebe aktivira jedno krilo mobilnog korpusa. Predvideno je da svako takvo krilo ima dva voda od po 50 ljudi, jer se pokazalo da ranija formacija, od tri voda u sastavu krila, ote zava pokretljivost i uticaj kocaju mande. Upotreba ovih jedinica bila je predvidena ne samo u slu ratne opasnosti i rata nego i u miru. Pored zandarma u sastavu jedinica mobilnog korpusa kao pomo cno ljudstvo anga zovani su i vojnici iz bosanskohercegova ckih bataljona. Komanda bh. zandarmerijskog korpusa je u aprilu 1909. tra zila od vojske pomo c od najmanje 500 ljudi.72)
Kao nap. 66. Ibidem 72) Ministarstvo rata armijskom inspektoru u Sarajevu 7.12.1910. KA 12 KM Pr as. 81 5 /1910, i kao nap. 40 i 68.
71) 70)

287

Jedinice zandarmerijskog mobilnog korpusa (Gendarmeiriestreifkorps) bile su namijenjene za upotrebu prvenstveno u unutra snjosti zemlje, a za anga zovanje u grani cnom pojasu formirani su u doba aneksione krize posebni odredi grani cnog mobilnog korpusa (Grenzstreifkorps-Abteilungen). Medutim, u augustu 1909. zemaljski poglavar general Vare sanin predlo zio je da se ove vojne jedinice raspuste s obzirom na regulisanje odnosa sa susjednim zemljama kao i na normali General zaciju bezbjednosnih prilika na granicama. Sef staba Conrad v. H otzendorf, koji je, ina ce, i nakon medunarodnog rje senja krize bio protiv povla cenja trupa upu cenih u Bosnu i Hercegovinu, suprotstavio se prijedlogu o raspu stanju odreda grani cnog mobilnog korpusa. Smatrao je da ovi odredi treba da prerastu u posebne bh. brdske trupe (bh. Gebirgstruppen). Ministar rata Sch onaich bio je tada saglasan sa Vare saninom, pa je car 7.novembra 1909. prihvatio prijedlog da se raspuste pomenuti odredi, s tim da se sve preduzme kako bi se u slu caju mobilizacije ili druge potrebe mogli odmah aktivirati. Ociri i vojnici iz ovih odreda trebalo je da se uklju ce u posadne trupe u Bosni 73) i Hercegovini. Docnije je Conrad optu zivao Vare sanina da je svojim prijedlogom u cinio politi cku koncesiju na ra cun vojnih interesa.74) Prema podacima iz 1912. godine bilo je predvideno da se u slu caju progla senja ratne opasnosti i mobilizacije aktivira 14. odreda grani cnog sanimobilnog korpusa sa po 100 ljudi u svakom odredu. Medutim, Vare nov nasljednik general Oskar Potiorek smatrao je u doba nove balkanske krize da broj i raspored ovih jedinica nije svrsishodan i da su odredi mobilnog korpusa (Streifkorpsabteilungen) iz ranijeg doba ostali u neprijatnoj uspomeni. On je jo s u prolje ce 1912. inicirao da se obrazuju posebne pograni cne za stitne formacije tako da se na svakoj va znijoj upadnoj liniji postavi jedan kompaktan odred. U sastavu ovih jedinica moglo je biti u miru jedna tre cina, a u ratu samo jedna cetvrtina vojnika regrutovanih medu bosanskohercegova ckim zemaljskim pripadnicima. Prema prvobitnom planu Potioreka grani cne trupe trebalo je da se sastoje od 6 bataljona sa ukupno 23 cete, koje bi u miru brojale 92 ocira i 2.139 vojnika, dok bi u ratu broj vojnika porastao na 3.680. Ve c 28.maja 1912. car je odobrio da se formiraju pograni cne za stitne formacije u Bosni i Hercegovini sa oznakom k.u.k. Grenzj agerkompagnien (Z uge). Istom odlukom, kao provizorno rje senje do sprovodenja u zivot vojne reforme, odobreno je da se odmah obrazuju cetiri cete sa devet vodova, a u oktobru 1912. dalje dvije cete sa osam vodova. Za opremu i naoru zanje ovih 17 vodova pograni cnih lovaca sa po 30 ljudi stajala je na raspolaganju oprema i naoru zanje biv sih odreda grani cnog
73) 74) 691 Vortrag des Reichskriegsministers 2.11.1909. KA MKSM 15 13 /1909. 8143 Conrad Sch onaichu 1.12.1910. KA KM Pr as. /1910. 1

288

mobilnog korpusa formiranih u doba aneksione krize. U Ministarstvu rata su smatrali novi naziv grani cnih jedinica prikladnijim, jer je stari naziv asocirao na policijsku slu zbu. Medutim, obrazovanje ovih jedinica nai slo je na velike organizacione i nansijske te sko ce, pa su planovi za uspostavljanje pograni cnih trupa u Bosni i Hercegovini vi se puta korigovani i mijenjani. Pri tome je od posebnog zna caja bio stav Ministarstva rata da je rije c o bosanskohercegova ckoj formaciji, ciji se tro skovi u miru mogu podmirivati samo iz bh. zemaljskog bud zeta.75) Austrijski generali su jo s prilikom priprema aneksije strahovali od izbijanja ustanka u Bosni i Hercegovini. Mada je taj njihov strah tada bio u su stini neopravdan, oni su imali pravo kad su u svojim povjerljivim izvje stajima tvrdili da austrougarska uprava nije uspjela razumijeti narod niti zadobiti njegovo povjerenje i simpatije. Ocjenjuju ci po cetkom 1909. na gore pomenuti na cin prilike u Hercegovini, tada snji komandant 18. divizije general Blasius Schemua primjetio je da je srpski element sasvim neraspolo zen prema Monarhiji, da joj Muslimani nisu odani i da gaje nerealne nade u povratak Turske, dok je katoli cki element rasut, broj cano slab i bez uticaja. Njegov zaklju cak je bio da ce se i nakon medunarodnog priznanja aneksije Austro-Ugarska mo ci u Bosni i Hercegovini trajno odr zati samo pokazuju ci svoju snagu. On je, ce Monarhija morati revidirati postoje cu nanmedutim, smatrao da sijsku politiku i pridonijeti odredene materijalne zrtve za prosperitet zemlje, te olak sati te sko breme poreskih tereta koji priti s cu siroma sno stanovni stvo.76) I dvije i po godine kasnije sef General staba Conrad pisao je da se priklju cenje Bosne i Hercegovine Monarhiji moglo osigurati samo na taj na cin sto su na se (tj. austrougarske) grupe bile dovoljno poja cane da bi ulile strah na sim protivnicima i na sim vode cim politi ckim mjestima pru zile potreban oslonac.77) Da privr zenost Monarhiji kod velikog dijela stanovni stva nije velika, smatrao je i odijelni predstojnik Zemaljske vlade Adalbert Shek. On je u oktobru 1909. pisao kako ce sna zne vojne posade kao znak na se mo ci pokazivati narodu da Monarhija raspola ze jakom i dobro naoru zanom vojnom snagom i da je u svakom trenutku u stanju poraziti bilo kojeg unutra snjeg ili vanjskog neprijatelja.78) Karakteristi cno je da je Ministarstvo rata, u o cekivanju da ce se u prolje ce 1912. pogor sati situacija na Balkanu,79) motiviralo
971 971 2 872 KA MKSM 82 11 i 110 ex 1912, 34 i 37 ex 1913. Kapid zi c, Ispisi, Glasnik ADA X-XI, 497-500. 77) Investitionsprogramm der Landesregierung f ur Bosnien und die Herzegowina, 17. 8. 1911. Aus der Bemerkung des Chefs des Glstbs. KA MKFF Pb/24 1911. 78) Hamdija K a p i d zi c, Dva priloga novijoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik ADA II, 1962, 322. 79) Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ... v. 22. 1. 1912. KA 2 MKSM 871 /1912. 75) 76)

289

svoje zahtjeve da se u slu caju opasnosti osigura hitno poja canje bosanskohercegova ckih trupa, i potrebom da se nepouzdani elementi dr ze pod cvrstom kontrolom.80) U austrijskim vojnim krugovima, i ne samo u njima, bilo je rasprostranjeno mi sljenje da je za neke narode u Monarhiji, a takode i za Bosnu i Hercegovinu, umjereni apsolutizam najbolji oblik upravljanja.81) General Auenberg, koji je jo s po cetkom aprila 1908. predlagao da se u Hrvatskoj postavi carski general za komesara i uvede vojna diktatura, preporu civao je ponovo u jeku aneksione krize, u martu 1909, da se komesarijat uvede ne samo u Hrvatskoj nego i u Bosni. Pri tome je imao u vidu da bi se poslije rata sa Srbijom oba komesarijata mogla pretvoriti u jedan. Borave ci u Bosni kao komandant 15. korpusa Auffenberg je od velikog simpatizera frankovaca i protivnika Srba postao 1910. zagovornik obrazovanja jugoslovenske jedinice u Monarhiji na celu sa Srbima. Ovoj jedinici trebalo je prema njegovoj zamisli da se priklju ci i Srbija.82) Za razliku od vojnih krugova, ministar Buri an je smatrao da je apsolutisti cka uprava u periodu nakon okupacije 1878. odigrala svoju ulogu. On je isticao da je odluka da se izvr si aneksija i uvede ustavni poredak bila diktirana kako medunarodnim okolnostima, u prvom redu dono senjem ustava u nizu autokratskih dr zava, naro cito u Turskoj, tako i potrebama proiza slim iz unutra snjeg dru stvenog i politi ckog razvitka zemlje, gdje je u austrougarskim skolama obrazovana inteligencija tra zila politi cka prava i slobode. Deviza Buri anove bosanske politike, koju je on neposredno nakon progla senja aneksije formulisao pred ugarskom delegacijom bila je: slobodno politi cko kretanje stanovni stva, ali cime je u javnosti isjaka uprava.83) Uvodenjem ustavnih institucija, klju civo motivirana aneksija, trebalo je da se jedan dio ranijeg apsolutnog prava vladara prenese na zemaljski sabor, konstituisan na principu konfesionalnih kurija. Medutim, svrha ustava, kako je to ukazao Joseph Redlich, nije nikako bila da posve ukine polo zaj Bosne i Hercegovine kao objekta uprave, nego da ga samo unutar zakonodavnog djelokruga sabora ograni ci.84)
Auszug aus dem p.e. Einsichtsakte des KM ...v. 7.2.1912. KA 2 MKSM 87 12 /1912. 81) Kapid zi c, Ispisi, Glasnik ADA XII-XIII, 306; up. E k m e ci c, Stvaranje Jugoslavije, 2, 676-677. 82) G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije, 201, i s t a, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 17, 27-28; vidi: A u f f e n b e r g - K o m a = r o w, Aus Osterreichs H ohe und Niedergang, M unchen 1921, 142. 83) Kapid zi c, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom, 56. 84) Vidi D zevad J u z b a si c, Austrougarsko zajedni cko ministarstvo i upravljanje Bosnom i Hercegovinom nakon aneksije. (Dr zavnopravni aspekt), Godi snjak Dru stva istori cara BiH (dalje Godi snjak) 39, 1988, 144-145.
80)

290

Ustavom su garantovana dijelom ve c ranije ozakonjena gradanska stenju vladara prava. Njih je, medutim, Zemaljska vlada mogla po ovla ograni citi ili obustaviti za cijelu zemlju ili za pojedine njezine dijelove u slu caju rata kao i onda, kada se neposredno o cekuju ratna poduze ca, kona cno u slu caju nemira ili kad se pojave u ve coj mjeri veleizdajni cka ili za sigurnost pogibeljna pothvatanja ( 20 Zemaljskog ustava). Nije bilo nikakvih ustavnih garancija u pogledu ograni cenja trajanja i spre cavanja zloupotrebe izuzetnih mjera u odnosu na pojedina osnovna gradanska prava. U pogledu uvodenja kao i ukidanja izuzetnih mjera zi odobrenje Zajedni ckog ministarskog vinije bilo predvideno da se tra je ca ni bilo kojeg parlamentarnog tijela u Monarhiji. Iako je aneksijom 1908. izmjenjen medunarodno pravni status Bosne i Hercegovine, njen dr zavnopravni odnos prema Monarhiji ostao je u biti isti. Paralelni austrijski i ugarski zakoni iz 1879. (o carinskom priklju cenju BiH) i 1880. (o upravljanju), na kojima je po civao odnos obje dr zave Monarhije prema Bosni i Hercegovini, trebalo je da va ze nakon dono senja Zemaljskog ustava, sve dotle dok se ne izmjene na osnovu sporazumnih zakonskih odluka u Austriji i Ugarskoj. Time je polo zaj Bosne i Hercegovine prema dr zavnoj cjelini i dalje ostao prosenja vizorno rije sen i nera s ci s cen. Medutim, povodom aneksije i dono Zemaljskog ustava do sle su do izra zaja tendencije pojedinih uticajnih faktora da, u skladu sa svojim speci cnim interesima, va ze ce principe upravljanja Bosnom i Hercegovinom redeni su i u budu cnosti izmijene. To se de savalo u situaciji kada je politi cki, privredni i vojno strate ski zna caj Bosne i Hercegovine izbio u prvi plan interesa austrougarskih vladaju cih krugova. Op ste okolnosti koje su u prvoj deceniji XX vijeka odredivale spoljne i unutra snje ekonomske odnose Austro-Ugarske, bitno su uticale na poja cano interesovanje u objema dr zavama Monarhije za Bosnu i Hercegovinu. One su djelovale na dalje zao stravanje ekonomskih suprotnosti izmedu Austrije i Ugarske na tlu Bosne i Hercegovine, kao i na ja canje rivaliteta izmedu njihovih vlada oko uticaja na bosanskohercegova cku upravu.85) Prilikom priprema aneksije ugarska vlada je postavljala zahtjeve da se Bosna i Hercegovina pripoji Ugarskoj, s tim da bi na cin upravljanja anektiranom zemljom i stvarni odnos obiju dr zava Monarhije prema njoj ostao do daljnjeg neizmjenjen. Prema rije cima tada snjeg predsjednika ugarske vlade Sandora Wekerlea ugarske dr zavnopravne aspiracije trebalo je da poslu ze kao ekasan argument protiv priznanja prava stanovni stvu na samoopredjeljenje i obrazovanja etnografskih formacija.86) Formalno priznanje madarskih historijsko pravnih revandikacija
85) Up. D zevad J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, Godi snjak 18, 1970, 88 i dalje. 86) Protokoll des gemeinsamen Ministerrates v. 10.9.1908. HHStA PA Interna XL K. 468.

291

na Bosnu i Hercegovinu trebalo je da bude samo prvi korak u ostvarenju dalekose znijih pretenzija. Madarskim zahtjevima suprotstavio se odlu cno onda snji predsjednik austrijske vlade Beck, a svoje protivljenje izrazio je i sef general staba Conrad, koji se kao glavni predstavnik velikoaustrijskih krugova, ina ce, najdosljednije zalagao za stvaranje jugoslovenskog kompleksa u Monarhiji pod vodstvom lojalnih Hrvata. Ako bi se ipak dogodilo da se Bosna i Hercegovina pripoji zemljama ugarske krune, Conrad je smatrao da bi je u tom slu caju trebalo priklju citi Hrvatskoj.87) U austrijskim nau cnim i politi ckim krugovima, kao i u siroj javnosti Bosna i Hercegovina je tretirana kao carevinska zemlja (Reichsland). Medutim, takav njen status nije nakon aneksije prihvatala ugarska vlada, jer bi to po Wekerleu remetilo dualisti cke osnove Monarhije i vodile trijalizmu.88) Ina ce Wekerle je iznova bezuspje sno poku sao da prilikom diskusija o nacrtu bh ustava sredinom 1909. godine indirektno armi se gledi ste da Bosnu i Hercegovinu kao nekada snje provincije Svete ugarske krune zbog aneksije treba ponovo smatrati kao ugarske provincije.89) Dr zavno-pravne kontraverze bile su ne samo uzrok da aneksija nije mogla biti ozakonjena ustavnim putem nego i da je Zemaljski ustav (statut) za Bosnu i Hercegovinu oktroisan vladarevom odlukom. Zbog toga da se ne bi prejudiciralo pitanje pripadnosti Bosne i Hercegovine izmedu austrijske i ugarske vlade postignut je sporazum da se ustavne institucije ne odobravaju putem legislativa, nego da stupe na snagu ci u prvom redu nastojavladarevom naredbom.90) Takode, zahvaljuju njima Madara u Zemaljski ustav iz 1910. godine bile su unesene odredbe koje su pro sirile ingerencije obiju vlada u pogledu uticaja na upravljanje Bosnom i Hercegovinom preko okvira ustanovljenim zakonom iz 1880.91) To ce posebno ote zati zakonodavnu djelatnost saboru kao i polo zaj zemaljske administracije.92)
G r o s s, Hrvatska uo ci aneksije. 243-244. Kapid zi c, Diskusije, 164, 174 i kao nap.86. 89) Wekerle Buri anu 12.7.1909, (njema c. prevod note) PrBH 1617/1909, kopija istog dokumenta i u HHStA PA I rot. 638, Cabinett des Ministers (dalje C d M) 12/1, 422. 90) Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XXII v. 4.10.1909. HHStA Kabinettsarchiv. 91) Naime, ne samo da je za sve zakonske osnove usvojene u Saboru prije njihovog podno senja na sankcionisanje monarhu trebalo pribaviti saglasnost austrijske i ugarske vlade, nego je bilo jo s i propisano da na sve vladine zakonske nacrte, i prije nego sto budu podneseni na pretresanje Saboru, treba da pristanu vlade obiju dr zava Monarhije ( 37 i 38 ustava). 92) Juzba si c, Izvje staj Hermanna von Sautera, 63-65; up. Joseph M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches. Die s udslawische Frage und Osterreich-Ungarn vor dem Weltkrieg, Berlin 1928, 118-119.
88) 87)

292

Sudjelovanje sabora u zakonodavnoj djelatnosti 93) odnosilo se isklju civo na bosanskohercegova cke poslove, i to samo na one koji su bili taksativno navedeni u Ustavu (42). Zakonodavna vlast u svim ostalim pitanjima, koja ustavom nisu izri cito stavljena u kompetenciju sabora niti su spadala u nadle znost austrijskog i ugarskog parlamenta, i dalje je ostala, kao i u predustavnom dobu, u rukama monarha. Budu ci da je Bosanskohercegova cki sabor bio samo provincijsko predstavni stvo, a ne dr zavni parlament, izvan njegovog djelokruga su bila i sva pitanja koja se ti cu oru zane sile. Njemu je bilo uskra ceno pravo da raspravlja i odlu cuje o vojnoj obavezi, visini regrutnog kontigenta, kao i o bud zetskim izdacima za c. i kr. bosanskohercegova cke cete i vojne zavode. Vojni faktori Monarhije odlu cno su se 1909. godine suprotstavili planu civilne uprave da se po stansko-telegrafska slu zba u Bosni i Hercegovini demilitarizuje i da bh. Sabor dobije u odnosu na nju odredene ingerencije. Razlog je bio nepovjerenje prema doma cim ljudima, koji bi u slu caju provedenih promjena stupili u pomenutu slu zbu. Polazilo se od toga da u tako strate ski isturenoj zemlji kao sto je bila Bosna i Hercegovina, koja je imala direktne telefonske veze sa Srbijom i Turskom, u po stansko telegrafskoj slu zbi mora biti isklju civo zaposlen potpuno pouzdan personal. Ova slu zba nije bila navedena u kona cnom tekstu ustava medu poslovima koji spadaju u kompetenciju Sabora, jer su se tome, osim ministra rata Sch onaicha, protivila austrijska i ugarska vlada kao i prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Na takvo rje senje uticalo je i shvatanje da po stansko telegrafska slu zba nije pitanje koje se ti ce samo Bosne i Hercegovine, ve c njome treba prema odredbi 10. Zakona od 20.12.1879. (RGB1 Nr 136) da upravlja Zemaljska vlada u sporazumu sa organima obiju vlada Monarhije. Medutim, ova zakonska odredba nije mogla biti realizovana pa su do propasti Austro-Ugarske 1918. po sta i telegraf ostali u nadle znosti ministarstva rata. Njihovo osoblje regrutovalo se isklju civo od povjerljivog vojnog kadra, a zvani cni jezik bio je njema cki. Nezadovoljstvo ovakvim stanjem izra zavao je ne samo Bosanskohercegova cki sabor nego i Zemaljska vlada, kojoj su bili uskra ceni prihodi od po stanskog regala. Po rije cima civilnog adlatusa barona Benka, Vlada u odnosu na po stansku slu zbu nije imala ni sta vi se uvida i uticaja od bilo koje stranke.94) On je, mada uzaludno,
93) O nadle znosti bh. Sabora vidi: Karl L a m p, Die Verfassung von Bosnien und der Herzegowina vom 27.Februar 1910, u: Jahrbuch des o entlichen Rechts der Gegenwart, T ubingen 1911, Bd. V, 142 i dalje; Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwal tung Osterreich-Ungarns , Leipzig 1914, 36-49; N. W u r m b r a n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien 1915, 96-145. 94) D zevad J u z b a si c, Bosanskohercegova cki sabor i osnivanje po stanske stedionice, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu (dalje Prilozi) 18, 1981, 258-261.

293

pledirao da se postoje ce stanje korijenito izmijeni. Medutim, ovakvi zahtjevi nailazili su na energi cnu osudu ne samo Ministarstva rata nego i Ministarstva spoljnih poslova.95) Intenziviranju uticaja obiju vlada u postaneksionom periodu pridru zilo se i poja cano zanimanje zajedni ckih ministara za poslove bh. uprave. Pri tome je austrijska vlada, suprotstavljaju ci se porastu macko ministarstvo nansija, na cijem celu se nadarskog upliva na Zajedni lazio ministar Madar, ra cunala na podr sku zajedni ckog austrougarskog ministarstva, kome je po zakonu iz 1880. pripadalo vrhovno vodenje bh. uprave. To je odgovaralo i intencijama ministra inostranih poslova Aehrenthala, koji je, ina ce, nastojao oja cati svoj polo zaj predsjedavaju ceg u Zajedni ckom ministarskom vije cu i uzdi ci ga, ako ne de jure a ono de facto, na rang kancelara Reicha. Medutim, i pored porasta uticaja zajedni ckih ministara na upravljanje Bosnom i Hercegovinom, Zajedni cko ministarstvo kao kolegijalni organ trojice zajedni ckih ministara, nije se uspjelo ni nakon aneksije u tom pogledu armisati. Posebno Ministarstvo rata nije pak propustilo priliku da o nizu bitnih pitanja bosanske politike zauzme svoje stavove kao i da aktivno uti ce na njen pravac i odluke. Pri tome je, za razliku od perioda prije aneksije, usvajanje bosanskih zakona stvarno zavisilo i od pojedina cne saglasnosti svih zajedni ckih ministara. Uticaj Ministarstva rata u znatnoj mjeri su karakterisali ekstremni stavovi militaristi ckih krugova o metodama upravljanja u Bosni i Hercegovini. Zato je taj uticaj cesto nailazio na otpor od strane vode cih li cnosti civilne uprave, koji je sa produbljavanjem unutra snje krize i poo stravanjem vanjskopoliti cke situacije sve vi se slabio.96) Nakon sto je 7.marta 1909. postavljen za zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine i komandanta 15. korpusa, general pje sadije baron Marijan Vare sanin od Vare sa uskoro je, carevom odlukom od 29.jula 1909, imenovan na novu funkciju generalnog inspektora trupa (Generaltruppeninspektor) sa sjedi stem u Sarajevu, i to sa pro sirenim djelokrugom na svim komandama, trupama i vojnim institucijama u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji. U njegove kompetencije spadalo je neograni ceno pravo inspekcije na podru cju 15. i 16. korpusa, rukovodenje ve cim vje zbama trupa, uticaj na personalna pitanja generala i na sve ratne pripreme. Istovremeno je odlu ceno da se izvr si teritorijalna reorganizacija tadanjih vojnih podru cja Sarajeva i Zadra. Novom organizacijom Bosna i Hercegovina je podijeljena na dva korpusna podru cja.
43 Conrad Sch onaichu 1.12.1910. KA KM Pr as. 81 1 /1910. 96) D z. J u z b a si c, Austrougarsko Zajedni cko ministarstvo, 144-154. O Aehrenthalovoj te znji da Zajedni cko ministarsko vije ce dobije funkcije zajedni cke vlade Austro-Ugarske vidi: Eva S o m o g y i, Aehrenthals Reformbestrebungen 1906-1907. Die Dualismus-Interpretation des Mi nisters des Aussern , OOH 1, 1988, 60-75. 95)

294

Podru cje 15. korpusa, cije je sjedi ste bilo u Sarajevu ograni ceno je na banjalu cki, biha cki, sarajevski i tuzlanski krug te jedan dio travni ckog okruga (kotarevi: Jajce, Travnik, Varcar Vakuf, Zenica, Zep ce). Podru cju 16. korpusa sa sjedi stem u Zadru pripao je, osim Dalmacije, jo s mostarski okrug kao i dio travni ckog okruga (kotarevi: Bugojno, Glamo c, Livno, Prozor, Zupanjac). Novu vojno teritorijalnu podjelu pratilo je pregrupisavanje i pomjeranje vojnih jedinica. Carevu odluku objavio je ministar rata Sch onaich 8.oktobra 1909, s tim sto su nove organizacione mjere stupile na snagu 1.novembra iste godine.97) Uskoro potom Vare sanin je preimenovan u armijskog inspektora (Armeeinspektor), a sama institucija kojoj je stajao na celu postala je k. u. k. Armeeinspektorat in Sarajevo. Armijski inspektor je u slu caju rata trebao da postane komandant trupa u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji.98) sanina Medutim, nade koje su vojni krugovi polagali u generala Vare vrlo brzo su ustupile mjesto razo carenju, a nije se ostvarilo ni njihovo o cekivanje da ce ministar Buri an pasti. Ni sta se nije bilo promijenilo u pogledu polo zaja zemaljskog poglavara, a njegov ugled u o cima vojnih faktora jo s vi se je pao zbog niza, kako su oni ocijenjivali, li cnih proma saja samoga generala Vare sanina. Conrad je uskoro nakon oktroisanja Zemaljskog ustava obnovio akciju za izmjenu polo zaja zemaljskog poglavara. Po njegovoj ocjeni tajno rje senje iz 1908, kojim je zajedni cki ministar nansija interpretirao naredbu o vlasti civilnog adlatusa, nije moglo sanirati odnose. Smatrao je da samo ektivno spajanje u jednoj ruci vojne i civilne vlasti daje najve cu garanciju za vladanje Bosnom i Hercegovinom i u cvr s cenje u njoj. To je obrazlagao politi ckom konstelacijom u zemlji, posebno ukazuju ci na veliki zna caj autoriteta zemaljskog poglavara u vezi sa predstoje cim radom Sabora. Conrad je, obra caju ci se ministru rata, nabacio i problem pretjerane centralizacije uprave u Be cu kao i potrebu da se insistira na oblikovanju samostalnog djelokruga Zemaljske vlade u odnosu na Zajedni cko ministarstvo nansija. Tra zio je od ministra rata da se povodom ovih pitanja obrati caru,99) a i sam je u audijenciji kod cara pokrenuo pitanje promjena u Bosni i Hercegovini, obnavljaju ci tako svoj prijedlog iz 1907. godine.100) Jo s krajem marta 1909. tada snji sef prijestolonasljednikove vojne kancelarije major Brosch je ukazao na krizu koja je nastala u vojnim
Verordnungsblatt f ur das k. u. k. Heer, 35. St uck vom 8. Oktober 28 /1909; Referat Marterera od 27.7.1909. i careva 1909. KA KM Pr ass. 49 3adII 691 odluka od 29.7.1909. MKSM 15 /1909. 10 98) Kao nap. 95. 99) Conrad Sch onaichu 8.3.1910. KA KM Pr ass. 81 43 1 /1910. 100) C o n r a d, Dienstzeit, II, 43.
97)

295

krugovima u Bosni i Hercegovini. Odnosi izmedu u istoj godini postavljenog novog komandanta 15. korpusa generala Moritza Auenberga i novog sefa Zemaljske vlade i komanduju ceg generala Marijana Vare sanina postali su nepodno sljivi. Kako se Vare sanin pokazao nedoraslim polo zaju koji je zauzimao, i bio podlo zan uticajima funkcionera civilne administracije, otvaralo se pitanje njegovog nasljednika. U prvi mah u vojnim krugovima pominjao se Conrad von H otzendorf kao najpodesnija li cnost za taj polo zaj.101) Sam Conrad bio je vrlo nezadovoljan odnosom Vare sanina prema vojnim interesima u Bosni i Hercegovini. Smatrao je da ih Vare sanin ne zastupa onako kako bi to zahtijevala situacija. Optu zivao je Vare sanina zbog nebrige i popustljivosti prema Zajedni ckom ministarstvu nansija. U tom pogledu Conrad je, obra caju ci se ministru rata Sch onaichu u decembru 1910, naveo niz primjera kao sto je bio svojevremeni prijedlog Vare sanina da se raspuste odredi grani cnog mobilnog korpusa, ili odnos predstavnika Zemaljske vlade prema vojnim interesima u po stanskotelegrafskoj slu zbi. Zajedni cko ministarstvo nansija, pozivaju ci se na saglasnost zemaljskog poglavara, proturilo je novelu uz bh. krivi cni zakon, kojim je bila ukinuta kompetencija vojnih sudova u odnosu na djela protiv oru zane sile kao i u odnosu na niz drugih krivi cnih djela (veleizdaja, pobuna, ubistvo, plja cka, nedozvoljeno posjedovanje vatrenog oru zja i eksploziva). To je bilo u cinjeno bez sporazuma sa Ministarstvom rata i bez da je o tome sef General staba mogao zauzeti svoj stav. Zemaljska vlada je suprotno stanovi stu Ministarstva rata odobrila povratak iz Crne Gore bjeguncima i dezerterima, koji su 1909, za aneksione krize napustili zemlju, i jo s se izjasnila za pomilovanje svega 37 osudenih od ukupno 378 vojnih bjegunaca. Ovo je Conrad ocijenio kao direktnu povredu vojnih interesa. Smatrao je, takode, da su vojni interesi zanemareni i time sto je zavodenje prijekog suda u Bosni i Hercegovini ograni ceno samo u slu caju da na snagu stupe izuzetne mjere. Posebno su nedovoljno uzeti u obzir vojni zahtjevi u odnosu na izgradnju novih normalnotra cnih zeljeznica i cesta, ali Conrad nije zato zivao Vamogao okrivljati samo Zemaljsku vladu. Medutim, on je optu re sanina da se nije brinuo da se na postoje cim uskotra cnim zeljeznicama popuni vozni park, kako bi se u slu caju mobilizacije bar mogao iskoristiti njihov kapacitet. Po Conradovom mi sljenju prilike bi bile sasvim druga cije kada bi armijski inspektor u Sarajevu kao zemaljski poglavar stvarno vodio civilnu upravu. Nasuprot tome, on je bio samo gura i slijepi izvr sni organ Zajedni ckog ministarstva nansija i vlastitog civilnog adlatusa. Postoje ce stanje za njega je bilo neodr zivo, naro cito
101)

Predla zu ci Conrada potpukovnik Boog je polazio od predpostavke da Conrad kao sef General staba ne ce mo ci dugo izdr zati, jer ce se na tom polo zaju prije vremena istro siti. H. K a p i d zi c, Ispisi, Glasnik ADA XII-XIII, 276, 288.

296

stoga sto je smatrao da u Bosni i Hercegovini vojne pripreme moraju igrati odlu cuju cu ulogu. Zato je paralelno sa zahtijevima u odnosu na kompetencije zemaljskog poglavara tra zio krajem 1910. od ministra rata da preduzme korake da se na taj polo zaj imenuje nova odgovaraju ca li cnost.102) Conrad je istovremeno skicirao program organizaciono-politi ckih mjera i poslova, na koje je u cilju o cuvanja vojnih interesa bilo naro cito potrebno da zemaljski poglavar vr si uticaj.103) Njegove prijedloge ministar rata Sch onaich je gotovo u cijelosti prihvatio, neke od njih ne sto modicirao ili sire razradio odnosno dopunio, te ih u posebnim notama u prvoj polovini 1911. uputio Buri anu i Aehrenthalu kao zahtjeve Ministarstva rata. 104) To je u prvom redu bio zahtjev za izgradnju normalnotra cnih zeljezni ckih linija u Bosni i Hercegovini, koje bi je bolje povezale sa Monarhijom i omogu cile br zi transport trupa kao osnovni preduslov za uspje snu vojnu akciju. Ograni ceni kapacitet glavne magistralne linije u Bosni bio je uzrok znatnih te sko ca prilikom prebacivanja trupa u doba aneksione krize, pa su vojni faktori veoma zabrinuti zbog postoje ceg stanja neprekidno insistirali da se ono izmijeni.105) Conrad i Sch onaich su, takode, tra zili izgradnju niza cestovnih komunikacija i puteva u isto cnoj Bosni i isto cnoj Hercegovini, kao i preduzimanje radnji da se osigura snabdijevanje vodom u ovim strate skim va znim podru cjima. U investicije vojno-strate skog zna caja spadao je i zahtjev za izgradnju mostova na Savi kod Zupanje i Bosanskog Samca, i na Neretvi ju zno od Mostara. Program je sadr zavao i ranije vojne zahtjeve u pogledu pove canja zandarmerije i policije, ali i orijentaciju na dono senje novog vojnog zakona za Bosnu i Hercegovinu i pove canje regrutnog kontigenta. Cilj je bio da se ja ce iskoristi vojni potencijal Bosne i Hercegovine i njen vojni poredak prilagodi odnosima na tom podru cju u Monarhiji.106)
102) 103)

Kao nap. 95. Ibidem i kao nap. 40. 1 104) Sch onaich Buri anu 6.2.1911. (prepis) KA MKSM 31 82 /1911, a takode i u HHStA PA I rot. 637, C d M VIII c-3; i s t i i s t o m 15.5.1911. Pr BH 698/1911, koncept iste note koja je upu cena takode Aehrenthalu /1910. u KA KM Pr as. 81 43 1 105) O problemu izgradnje zeljezni ckih pruga u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat vidi: S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina, 592611; Friedrich L a n g e, Das Eisenbahnwesen in Bosnien und der Herzegowina, u: Archiv f ur Eisenbahnwesen 42, Berlin 1919, 1095-1123; Ferdo H a u p t m a n n, Financiranje Bosanskohercegova ckog zeljezni ckog programa iz godine 1913, u: Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu, 1, 1963, 120-139. 106) Novi vojni zakon za Bosnu i Hercegovinu car je sankcionisao 11. 8. 1912, S c h m i d, op. cit. 108-109.

297

Zbog opasnosti od izbijanja strajka na zeljeznici Conrad je smatrao potrebnim da se izvr si militarizacija zeljezni ckog personala, s obzirom da su njegovu ve cinu sa cinjavali socijalisti i Srbi. Medutim, Sch onaich je bio mi sljenja da su uzroci postoje ceg nezadovoljstva zeljezni cara, kao i pasivna rezistencija u 1910. godini, vi se socijalne nego politi cke prirode. ckim ta ckama programa bila je i ona da antiMedu izrazito politi militaristi cku i nacionalno-hu ska cku stampu treba suzbijati, a specijalno srpsku stampu stalno o stro nadzirati. Kao i ranije Auenberg, Conrad se zalagao za prote ziranje hrvatskog katoli ckog elementa. Ovaku politiku akceptirao je i Sch onaich. On je zahtijevao da se osobito mora biti oprezan pri postavljanju na cinovni cka mjesta Srba, jer su oni u politi ckom pogledu cesto nepouzdani. Nisu vojni vrhovi bili duboko podozrivi samo prema Srbima cinovnicima, u citeljima i sve stenicima nego i prema Srbima seljacima. Dokle je to podozrenje i slo govori reakcija sefa General staba i ministra rata na podatak da se 1909. otkupilo 1231 pravoslavnih i 288 rimokatoli ckih kmetova. Sch onaich je na poticaj Conrada skrenuo Buri anu i Vare saninu pa znju na ovu disproporciju u odnosu na procenat pravoslavnog i katoli ckog stanovni stva u zemlji. On je po cetkom februara 1911. isticao veliki vojni zna caj ovog pitanja i tra zio je da se prilikom davanja zajmova za otkup kmetova u prvi plan uzima politi cka pouzdanost kandidata.107) Posebno nepovjerenje bilo je izra zeno prema srpskim konfesionalnim skolama i njihovom nastavnom osoblju. Sch onaichu se cinilo osobito sumnjivim sto se u njima prete zno u ci cirilica, jer ona jo s u mladosti budi vjeru u sunarodnike s one strane granice. Budu ci da se u tim skolama nije moglo posti ci odstranjenje cirilice, trebalo je te ziti da se u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava latinice. U pogledu javnih skola Sch onaichu je izgledalo lak se sprovodivo da se u cenje cirilice ili potpuno isklju ci ili ograni ci na najstarije razrede osnovnih skola, kada se u cenici dovoljno u cvrste u znanju latinice. Ovo je za njega bio preduslov za odgajanje omladine u duhu dr zavne ideje. U vojnim vrhovima postojala je tendencija da se cirilica potpuno isklju ci iz zvani cnog pismenog saobra caja u Bosni i Hercegovini, sto je prije izbijanja svjetskog rata bilo indiskutabilno i nemogu ce. Medutim, i u krugovima austrijske vlade prilikom diskusije o nacrtu jezi ckog zakona za Bosnu i Hercegovinu krajem 1913. postavljalo se pitanje da li je oportuno oba pisma upotrebljavati u istom obimu i tako izjedna cavati u politici srpski pravac sa hrvatskim.108)
107)

D zevad J u z b a si c, O austrougarskoj kolonizacionoj politici u Bosni i Hercegovini nakon aneksije, Prilozi 11-12, 1975-1976. 326 i kao nap. 40 i 104. 108) D zevad J u z b a si c, Jezi cko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973, 35-36.

298

Odredeno mjesto u politici vojnih krugova imala je ideja o kolonizaciji islu zenih podocira, koju je jo s u prolje ce 1908. prvi puta iznio general Auenberg. Poslije aneksije su u 1910, 1911. i 1912. godini General stab i Ministarstvo rata insistirali na ostvarenju plana o nasesih podocira selja ckog porijekla. Pri ljavanju islu zenih, a i mladih biv tome je Sch onaich smatrao osobito va znim naseljavanje dinastiji vjernih biv sih podocira u donjem toku Drine, na granici prema Srbiji. Medutim, plan nije bilo mogu ce realizovati jer Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna nov cana sredstva za kupovinu zemlji sta. U ustavnom periodu izmijenili su se uslovi za realizovanje kolonizacionih planova u odnosu na situaciju iz predustavnog doba, kada se, u odsustvu bilo kakvog predstavni ckog tijela u zemlji, moglo samovoljno raspolagati cijelokupnim zemaljskim novcem i imetkom.109) Planovima austrougarskih vojnih institucija bilo je predvideno naoru zavanje lojalnog dijela stanovni stva u slu caju rata. Prema Conradu, general Schemua je svojevremeno kao komandant 18. pje sadijske divizije detaljno razradio ovo pitanje za podru cje divizije kojom je komandovao. Naoru zanje lojalnog dijela stanovni stva bilo je uneseno i u nacrt naredbe Zemaljske vlade o mjerama koje treba preduzeti u slu caju ratne opasnosti ( uber die f ur den Eintritt kriegsdrohenden Zust ande vorzubereitenden Massnahmen).110) Isto pitanje pokretali su Conrad i Sch onaich krajem 1910, odnosno u prvoj polovini 1911, smatraju ci ga osobito zna cajnim za vojne interese. Ovo je bilo u vezi sa planom o anga zovanju op stina za za stitu zeljezni ckih pruga, cesta, telegrafa cju bile su tada tek u i cisterni. Medutim, pripreme na ovom podru po cetnoj fazi.111) Prema uputama armijskog inspektora generala Vare sanina komanda 16. korpusa preduzela je odredene pripreme za dobrovoljnu odbranu zemlje na teritoriju Dalmacije i Hercegovine, kako bi u slu caju rata operativne trupe bile sto manje anga zovane u mjerama osiguranja sla od izvjesnih internih prepozadine. Akcija, medutim nije dalje oti dradnji za osnivanje dobrovolja ckih ceta u cilju poja canja zandarmerije i nansijske stra ze lojalnim elementima.112)
109)

Up. D z. J u z b a si c, O austrougarskoj kolonizacionoj politici, 326-329. 110) Kao nap. 40. 111) Ibidem; Sch onaich Buri anu 15.5.1911, Beilage 1, Pr BH 698/1911. i kao nap. 95. 112) Interesantno je da su u Sibeniku i Splitu civilne vlasti dale odgovor da ne mogu na ci pouzdane ljude da bi ih stavili na raspolaganje vojsci za vr senje stra zarskih du znosti kod magacina, zatvora i sl. (Va70 sto re sanin Ministarstvu rata 22.4.1911. KA KM Pr as. 76 3 /1911)

299

* * * Imaju ci sigurno u vidu sporazum izmedu austrougarskog i njema ckog general staba u doba aneksione krize i na osnovu njega izradeni ratni plan,113) vojni faktori su bili mi sljenja da se za slu caj evropskog sukoba Bosna i Hercegovina u vojnom pogledu treba da pripremi kao samostalno sporedno boji ste, na kome bi se moglo s minimumom efektiva uspje sno djelovati. Da bi se to obezbijedilo tra zili su ne samo radikalnu izmjenu polo zaja zemaljskog poglavara nego i novo regulisanje kompetencija vrhovne uprave za Bosnu i Hercegovinu. Tako se 1910. u Ministarstvu rata pojavio projekt kojim se predvidalo eliminisanje Zajedni ckog ministarstva nancija kao vrhovnog organa bosansko hercegova cke uprave.114) Prema pomenutom projektu op ste direktive za politiku u Bosni ccima i Hercegovini kao i upravu utvrdivali bi se kolegijalnim zaklju tri zajedni cka ministra, predsjednika austrijske i ugarske vlade i zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine. Zemaljski poglavar koji je ujedno i armijski inspektor u Sarajevu, odgovarao bi vladaru za cijelu bosanskohercegova cku upravu i predstavljao bi je u delegacijama. Mada direktno pot cinjen vladaru, on bi bio obavezan podnositi takode izvje staje i prijedloge ministarskom kolegiju. Kompetencije Zemaljske vlade pot cinjene zemaljskom poglavaru, protezale bi se i na one poslove koji su bili u nadle znosti Zajedni ckog ministarstva nansija. Bosanska kancelarija u Be cu, koju bi sa cinjavali ni zi cinovnici, bila bi samo novi manipulativni organ za posredovanje izmedu zemaljskog poglavara i
svjedo ci o politi ckom raspolo zenju u Dalmaciji. Krajem 1912, u doba nove balkanske krize, pristupilo se u banjalu ckom okrugu, po naredenju zandarmerijske komande za Bosnu i Hercegovinu, popisivanju dobrovoljaca za Schutzkorps, i to iz redova samo muslimanskog i hrvatskog stanovni stva. Medutim, formiranje jedinica Schutzkorpsa, koje je bilo caj mobilizacije, nije tada uslijedilo, ali su vijesti o prepredvideno za slu duzetim pripremama izazvale uzbudenje u redovima srpskog stanovni stva i proteste srpskih politi cara. (Vidi: K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina, 164-167.) O formiranju ovih jedinica, kao i jedinica Schutzwehr-a i B urgerwehr-a nakon objave rata Srbiji, te o njihovoj ulozi u ratnim zbivanjima vidi: E k m e c i c, Ratni ciljevi 170-175, i s t i, Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, 2, Beograd 1989, 712-713. 113) O sporazumu Moltke Conrad sklopljenom po cetkom januara 1909. i austrougarskim ratnim planovima vidi: V e r o s t a, Theorie und Realit at von B undnissen, 339-350; Petar O p a ci c, Ratni plan austrougarskog general staba za rat protiv Srbije i ratni plan srpskog general staba za odbranu zemlje od austrougarske agresije, u: Velike sile i Srbija pred prvi svjetski rat, 503-508. 114) Stellung des Landeschefs von Bosnien u. Hercegovina. KA KM Pr as. 81 43/1/1910.

300

pet ministara. Projekt je polazio od ideje ja canja cjelovitosti Monarhije i trebalo je da jo s vi se formalno naglasi neposredni suverenitet cara nad Bosnom i Hercegovinom a da se istovremeno ne isklju ci zakonom garantovani uticaj obiju vlada i ne tangira postoje ci dualisti cki sistem. Vojni krugovi su te zili da se kod upravljanja anektiranom zemljom prekine sa predominantnim uticajem Zajedni ckog ministarstva nansija i ckih ministarstava rata i spoljnih poslou prvi plan dode uticaj zajedni va. Ra cunali su da ce u bli zoj budu cnosti biti aktuelno i pitanje u ce s ca predstavnika bh. Sabora u delegacijama. Politi cki cilj je bio da se u vezi sa uvodenjem ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini unaprijed osujete radikalne autonomne te znje. Pri tome se smatralo po zeljnim da se ove promjene provedu prilikom izmjene li cnosti zemaljskog poglavara.115) Visoki vojni krugovi krajem 1910. i po cetkom 1911. usredsredili su svoju pa znju na to da maknu generala Vare sanina i da na njegovo mjesto dovedu energi cnog generala, koji ne ce dozvoliti da bude samo reprezentativna gura nego ce djelovati u smislu njihovih intencija. General Aubenberg, koji je pripadao grupi austrijskih generala okupljenih oko prijestolonasljednika F.Ferdinanda ve c ranije je ispoljio ambiciju da zauzme polo zaj poglavara zemlje i armijskog inspektora u Sarajevu.116) Medutim kona can izbor pao je na drugu li cnost iz istog kruga, na FZM Oskara Potioreka, nekada snjeg pomo cnika sefa General staba i jednog od najekstremnijih predstavnika agresivnog politi ckog kursa. Za imenovanje Potioreka posebno se zalo zio Conrad von H otzendorf. ce li cnosti careve vojne kancelarije bile su odlu cno za PoTakode i vode tioreka. Sam car je izvjesno vrijeme oklijevao sumnjaju ci u to da li je postavljanje covjeka Potiorekova kova ispravno rje senje i bio je prvobitno izgleda sklon da na taj polo zaj dovede generala Blasiusa Schemuu kao umjereniju li cnost. Generala Schemuu je sa svoje strane predlagao ministar rata Sch onaich, ali ubrzo on je pod pritiskom iz Belvedera od toga odustao i sam se zauzeo kod cara za Potioreka.117) Protiv imenovanja Potioreka izjasnio se kod cara i zajedni cki ministar nansija Buri an boje ci se, kako je to ocjenjivao major Brosch, da ce sa Potiorekom imati neugodnosti. Buri ana je u odnosu na imenovanje Potioreka podr zavao ministar inostranih poslova Aehrenthal,118) koji je do sav si u sukob sa krugom oko prestolonasljednika, postao, od protivnika Buri anove politike u Bosni i Hercegovini u predaneksionom
115) 116)

Ibidem A u f f e n b e r g - K o m a r o w, H ohe und Niedergang, 136-137. 117) W e i n w u r m, Potiorek, 49-50. 118) Untert anigste Meldung betreend Feldzeumeister Potiorek. Referat Broscha podnijet Franzu Ferdinandu 14.3.1911. KA MKFF Pb 24/1911.

301

periodu, njegov saveznik. Medutim, Buri an je u datom slu caju bio sasvim bespomo can, s obzirom na dvostruku ulogu zemaljskog poglavara u kojoj je te zi ste bilo na njegovoj vojnoj funkciji. Izra zavaju ci zaljenje zbog odlaska Vare sanina, Buri an kao sef civilne uprave nije ni sta mogao drugo u ciniti osim sto je uticao da do smjene na celu Zemaljske vlade canja saborske sjednice koja je bila u toku.119) Sredine dode prije okon nom marta 1911. sve je bilo fakti cki ve c rije seno, ali je car tek svojom odlukom od 10. maja 1911. oslobodio du znosti Vare sanina i imenovao FZM Oskara Potioreka za armijskog inspektora u Sarajevu i sefa Zemaljske vlade.120) Ovaj je po cetkom juna stigao u Sarajevo i na svojoj novoj funkciji dao ne mali obol agresivnim te znjama u austrougarskoj politici koje su dovele do izbijanja ratnog sukoba 1914. godine. I prije preuzimanja novih du znosti Oskar Potiorek se zalo zio da armijski inspektor jo s u miru dobije prerogative armijskog komandanta za Bosnu i Hercegovinu i Dalmaciju.121) Pri tome je na prvom mjestu zahtijevao da se armijskom inspektoru prizna ingerencija u pogledu upotrebe svih na tom podru cju dislociranih trupa. Ovaj zahtjev bio je od vojnih faktora ozna cen kao hitno potreban s obzirom na mogu cnost ve cih nemira, izbijanje ustanaka i sl. Njegovo ispunjenje smatrano je neophodnim da bi se o cuvao puni sklad izmedu mjera Zemaljske vlade i vojnih komandi u sli cnim situacijama koje bi jo s bile daleko od rata.122) Neposredno po imenovanju Potioreka ministar rata Sch onaich je obnovio pritisak na Buri ana aktualiziraju ci u duhu Conradove inicijative pitanje ja canja polo zaja zemaljskog poglavara i osiguranja njegovog uticaja na poslove za koje je vojska bila osobito zainteresovana. Pri tome on je nagla savao da ce Bosna i Hercegovina u ratnim komplikacijama sigurno postati ratno boji ste pa stoga mora ratnim pripremama pripasti odlu cuju ca uloga.123) Zahtjevi, koje je tada ministar rata postavio u pogledu ograni cenja djelokruga civilnog adlatusa u nacrtu jedne nove naredbe, bili su u su stini istovjetni sa stavovima Potioreka izra zenim u njegovoj studiji o polo zaju zemaljskog poglavara, koju je Potiorek podnio caru jo s prije nego sto je bila pala odluka o njegovom imenovanju. Potom su uslijedili koordinirani koraci Sch onaicha i Potioreka, koji je sa svoje strane odmah po postavljenju zatra zio od Buri ana da se objasni pitanje njegovog zastupanja i da se sadr zaj tajne instrukcije od 29.aprila 1908. saop sti svim nadle znim mjestima.124)
119) 120)

Buri an Vare saninu 21.2.1911. KA Nachlass Vare sanins B/66 Nr 12. 1 KA MKSM 70 /1911. 70 121) W e i n w u r m, op. cit. 53. 2 122) KA MKSM 971 /1911. 123) Sch onaich Buri anu 15.5.1911. PR BH 698/1911. 124) Entwurf einer Verordnung u ber den Wirkungskreis des Ziviladlatus des Chefs der Landesregierung in Bosnien und in der Hercegovina, Beilage 3. uz akt citiran u predhodnoj napomeni; Stellung des Landeschefs 2 in Bosnien und in der Hercegovina, KA MKSM 971 /1911; W e i n w u r m op. cit. 53-54.

302

Buri an, medutim, i dalje je ostao na stanovi stu da nije potrebna bitna izmjena polo zaja zemaljskog poglavara i odbio je one zahtjeve za ckog mikoje je smatrao da tangiraju su stinu odnosa izmedu Zajedni nistarstva nansija, zemaljskog poglavara i civilnog adlatusa. Nastoje ci pobiti tvrdnje o cisto reprezentativnom polo zaju zemaljskog poglavara u odnosu na civilnu upravu, on je isticao da ve c u mirno doba zemaljski poglavar mo ze da u cestvuje u upravi onoliko koliko smatra da je potrebno. U vanrednim prilikama, kada cjelokupna odgovornost prelazi u njegove ruke, poglavaru je po mi sljenju Buri ana bio tek potreban civilni adlatus kao sef administracije, kako bi on sam bio u mogu cnosti da se posveti vojnim poslovima.125) Buri an je ustvari branio status quo u kome je Zemaljska vlada sa civilnim adlatusom na celu kao njenim fakti ckim sefom bila strockom ministarstvu nansija i predstavljala njego podredena Zajedni gov izvr sni organ. Utoliko je izi sao u susret vojnim faktorima sto je izradio Obja snjenja i dopune naredbe o djelokrugu civilnog adlatusa sefa Zemaljske vlade u Bosni i Hercegovini, koje je car odobrio svojom odlukom od 1.juna 1911. godine.126) Od 12 clanova naredbe iz 1882. samo ih je pet ostalo nepromjenjeno, dok su ostali pretrpjeli manje ili ve ce izmjene odnosno dopune. Tu su prije svega zbog bolje preglednosti, unesena ona obja snjenja naredbe koja proizilaze iz tajnog rje senja zajedni ckog ministra nansija od 29.aprila 1908. ali jo s i neke druge izmjene. Najzna cajniji novi ustupak bila je dopuna 3 naredbe u smislu vojnih zahtjeva jo s iz predaneksionog doba. Tu je uz prvobitnu odredbu da civilni adlatus neposredno rukovodi citavom civilnom upravom dodano ukoliko te kompetencije zemaljski poglavar sam za sebe ne zadr zi, sto za Potioreka ne ce ostati prazna deklaracija. Potiorek je, ina ce, Obja snjenja i dopune naredbe ... ... prihvatio kao provizorno rje senje sa namjerom da poslije bli zeg upoznavanja sa konkretnim prilikama podnese nove prijedloge. Nije bio zadovoljan ni na celnik General staba Conrad koji je i dalje ostao pri svojim zahtjevima.127) Obja snjenja i dopune .... Buri an je po ovla s cenju cara zvani cno dostavio samo Ministarstvu rata, zemaljskom poglavaru Bosne i Hercegovine i njegovom civilnom adlatusu, dok je njihovo publikovanje izostalo. Radilo se o tajnom aktu internog karaktera s kojim nisu bile zvani cno upoznate ni austrijska ni ugarska vlada.
125)

Buri an Sch onaichu 26.5.1911. Pr BH 698/1911; up. Ferdo H a u p tm a n n, Djelokrug austrougarskog Zajedni ckog ministarstva nansija. Glasnik ADA 3. 1963, 22. 126) Erl auterungen und Erg anzungen zur Verordnung u ber den Wirkungskreis des Chefs der Landesregierung in Bosnien und der Hercegovina, KA KM Pr as. 81-30/2/1911; Pr BH 631 i 744 ex 1911. 127) Primjedba Conrada na Buri anovoj noti Schonaichu od 15.5.1911. KA 30 KM Pr as. 81 2 /1911.

303

U praksi Buri an nije imao namjeru da bilo sta mijenja u pogledu na cina upravljanja zemljom, i po ocjeni Potioreka i Conrada gotovo je sasvim ignorisao vojne zahtjeve u investicionom programu koji je trebalo realizovati podizanjem zemaljskog zajma od 182 miliona kruna. To skih se u prvom redu odnosilo na zahtjeve za izgradnju odredenih strate cesta, vodoopskrbnih objekata u kra skim predjelima, a osobito na obezbjedenje nansijskih sredstava od strane civilne uprave za opremanje bosanskohercegova ckih trupa na osnovu programa vojne reforme, koja je trebalo da se provede u Bosni i Hercegovini istovremeno kad i u Monarhiji. Tim povodom je sef vojne kancelarije prijestolonasljednika, pukovnik Bardol, preporu cio Franzu Ferdinandu da odlu cno podr zi ministra rata u njegovom zahtjevu da stvarno, a ne samo formalno, u cestvuje u upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Na to je Bardol, pored postavljanja vojnog lica za zemaljskog poglavara, gledao, kao na najva znije sredstvo vojne uprave da osigura svoj uticaj na razvoj prilika u anektiranoj zemlji. Ovo je bilo blisko shvatanju Conrada izra zenom u ljeto 1911. da sigurna budu cnost Bosne i Hercegovine jo s uvijek u prvom redu po civa na sposobnosti vojnih posada i na stvaranju povoljnih uslova za njihove akcije od strane Zajedni ckog ministarstva nansija.128) Potioreku je, medutim, tek naknadno po slo za rukom da odredene vojne zahtjeve unese u pojedine zakonske nacrte o investicijama.129) S po cetkom ustavnog razdoblja zavisnost Zemaljske vlade od Zajedni ckog ministarstva nansija nije se smanjivala ve c je naprotiv jo s vi se oja cala. Vlada i njeni predstavnici u Saboru dolazili su u slo zene situacije kada je trebalo brzo reagovati i dati iole prihvatljive odgovore i obja snjenja. Mada su poslanici bili svjesni toga da imaju posla sa nekompetentnom Vladom, njihov pritisak na Vladu, naro cito onih iz opozicionih redova, bio je sve ve ci. Bilo je slu cajeva da su Vlada odnosno njeni predstavnici u Saboru na svoju ruku pristajali na izmjene caju po stanske stedionice) ili odredenih zakonskih nacrta (na pr. u slu na brisanja odnosno promjene pojedinih stavki u prijedlogu zemaljskog bud zeta za 1911. godinu. Medutim, povjerljivim uputstvom iz kraja marta 1911. Buri an je izri cito zabranio Zemaljskoj vladi da tako postupa, isti cu ci da je jedina zada ca vladinih predstavnika u Saboru da brane zakonske nacrte koje je on odobrio, i koji su podneseni Saboru uz saglasnost austrijske i ugarske vlade. Zemaljska vlada je smjela
128)

Potiorek Ministarstvu rata 1. 7. 1911. (prepis); Referat Bardola Franzu Ferdinandu podnesen 15.11.1911. KA MKFF Pb/24 ex 1911. i kao nap. 77. 129) Pismo Potioreka od 29.11.1911. sa prepisom izvje staja o programu izgradnje cesta, koji je upu cen Ministarstvu rata KA MKFF PB/29 ec 1911.

304

pristati na izmjene zakonskih nacrta jedino ako za to pribavi odobrenje samog ministra.130) Po dolasku u Sarajevo Potiorek je u ljeto 1911. primijetio da na proces koncentracije vlasti u Zajedni ckom ministarstvu nansija u Be cu uti ce i to sto ministar svake godine dugo vremena boravi na Ilid zi i neposredno se li cno upli ce u sve grane uprave. Tako je Buri an, borave ci na Ilid zi u julu i po cetkom avgusta 1911, veliki dio vremena posvetio poslovima Zemaljske vlade konferi su ci cesto sa civilnim adlatusom i direktno komuniciraju ci sa vladinim funkcionerima. On je takode vodio razgovore sa doma cim politi carima i predsjedni stvom Sabora. Potiorek je ocjenjivao da je vlast Zemaljske vlade znatno manja od one koje su imala namjesni stva u austrijskim zemljama. Smatrao je da bi to moralo biti obratno i da bi kompetencije bosanskohercegova cke Zemaljske vlade trebalo da budu otprilike kao vlade u Zagrebu. Postoje ce stanje je ozna cavao kao neodr zivo cak i u situaciji kada ne bi postojao Sabor. Potiorek je jo s u avgustu 1911. zauzeo stav da treba reformisati Zemaljsku vladu i civilnog adlatusa pretvoriti u obi cnog pomo cnika zemaljskog poglavara, sa djelokrugom otprilike potpredsjednika austrijskog namjesni stva. Imao je namjeru to pokrenuti kada bude u izgledu izmjena li cnosti civilnog adlatusa, jer je ocjenjivao da je takva li cnost, kao sto je bio baron Benko, nepodobna za realizaciju njegovih planova. Medutim, za Potioreka nije bilo tada ni najhitnije ni najva znije razrje senje odnosa zemaljski poglavar - civilni adlatus, nego Zajedni cko ministarstvo nansija - Zemaljska vlada. On je zelio u prvi mah da bar reducira komuniciranje izmedu Vlade i Ministarstva na pismeni saobra caj, ali se uzdr zavao od bilo kakve akcije, boje ci se da na po cetku ne optereti odnose sa Buri anom i tako potkopa svoj polo zaj. Sa svojim planovima Potiorek je najprije upoznao Conrada, koji mu je obe cao punu podr sku.131) Ve c na po cetku jesenjeg zasjedanja Sabora 1911. Potiorek je pokazao da nema namjeru da ostane pasivni posmatra c politi ckih zbivanja u zemlji. Insistiraju ci na pravima do kojih njegovi predhodnici nisu mnogo dr zali, on je bitno ograni cio djelatnost civilnog adlatusa, ostaviv si mu slobodne ruke samo u sitnim teku cim poslovima uprave. Izri cito je naredio da se u principijelno zna cajnim pitanjima ni sta ne cini bez njegove prethodne saglasnosti. Potiorek je uskratio civilnom adlatusu baronu Benku i pravo da kao do tada samostalno kontaktira sa Predsjedni stvom Sabora.132)
130) 131)

Buri an Zemaljskoj vladi 25.3.1911. Pr BH 441/1911. Potiorek, Pers onliche Vermerkungen (dalje PVM) 1911. KA MKFF Pb/27. 132) PVM, Sarajevo 6.10.1911. KA MKSM Sep. Fasz. 93.

305

Ovi Potiorekovi potezi, vu ceni daleko iza kulisa, bili su u suprotnosti sa onim sto se u bosanskohercegova ckoj stampi u prvi mah o cekivalo od novoimenovanog zemaljskog poglavara. Na njega se gledalo kao na generala, koji ce se baviti jedino vojnim poslovima i zadovoljiti se time da samo na sve canostima predstavlja Zemaljsku vladu. Op cenito stampa je povodom imenovanja Potioreka manje pokazala interesa za njegovu li cnost nego za njegovu funkciju. Ova funkcija je i od listova vladine ve cine ozna cavana kao anahronizam i anomalija koja se mora sto prije odstraniti. Hrvatska zajednica i Musavat pozivali su poslanike da prilikom sljede ce bud zetske debate bri su sumu koja je u bud zetu namijenjena za zemaljskog poglavara, smatraju ci da on predstavlja samo suvi snu zvu cnu titulu bez stvarnog sadr zaja. Musavat je izra zavao jo s i mi sljenje da se polo zaj zemaljskog poglavara ne mo ze dovesti u sklad sa ustavnim uredenjem zemlje.133) Medutim, radikalni Petar Ko ci c jo s je prilikom prve bud zetske debate 1910. tra zio da se ukine bud zetska stavka ne samo za valiju nego i za civilnog pa su, njegovog doglavnika.134) Intencije Potioreka i saborskih stranaka u pogledu pro sirenja kompetencija Zemaljske vlade bile su samo prividno iste. U osnovi zahtjeva stranaka, koji su posebno aktualizirani krajem 1911. i po cetkom 1912. godine, nalazila se te znja da se Vlada u cini odgovornom Saboru. Pored ostalog treba imati u vidu da bi bilo i nemogu ce da vojno lice na celu Zemaljske vlade odgovara Saboru. Te znje Potioreka su bile usmjerene na u cvr s cenje vlastitog politi ckog polo zaja i izvjesno osamostaljenje Zemaljske vlade od Zajedni ckog ministarstva nansija. Njegov osnovni cilj bio je prote ziranje vojnih interesa i osiguranje uticaja vojnih faktora na razvoj politi ckih odnosa u zemlji. Medutim, dok se Buri an nalazio na celu Zajedni ckog ministarstva nansija, Potiorek se ograni cio samo da diskretno pripremi teren za ostvarenje svojih planova, za koje je, cine ci formalne ustupke i prikrivaju ci svoje prave ciljeve uspio da pridobije i istaknute prore zimske li cnosti u Saboru. Nakon sto je za novog zajedni ckog ministra nansija postavljen Leon Bilinski (19.2.1912.) Potiorek je podnio caru memorandum sa prijedlozima za reorganizaciju uprave u Bosni i Hercegovini,135) u kojem je u prvom redu tra zio da se ukine polo zaj civilnog adlatusa i uvede polo zaj viceprezidenta Zemaljske vlade neposredno pot cinjenog sefu Zemaljske vlade. Smatrao je korisnim da bi se na taj polo zaj doveo doma ci covjek, budu ci da pomenuti funkcioner treba da zastupa sefa
133)

Napisi u Musavatu od 10. 6. 1911. i Hrvatskoj zajednici od 4. 7. 1911. kao predhodna napomena. 134) Stenografski izvje staji o sjednicama bosanskohercegova ckog sabora god. 1910, I zasj. Sv. I, 576-577. 135) H. K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina, 102-107.

306

Zemaljske vlade na sjednicama Sabora. To je bilo u vezi sa idejom da se na pojedine polo zaje u Zemaljskoj vladi postave upotrebljivi pripadnici sve tri konfesije. Insistirao je da se jedan dio ovla stenja Zajedni ckog ministarstva nansija prenese na Zemaljsku vladu, imaju ci zeljeznica, sumarstva naro cito u vidu odredene kompetencije u pogledu i rudarstva, na koje do tada Vlada nije imala gotovo nikakvog uticaja. Pledirao je da se odnosi Vlade i Ministarstva preurede u skladu sa prvim clanom Zemaljskog ustava, koji je propisivao da Zajedni cko ministarstvo vr si samo odgovorno vodstvo i vrhovni nadzor, a Zemaljskoj vladi stavljao u du znost upravu zemlje i sprovodenje zakona. Ponovio je i ranije postavljani zahtjev da sef Zemaljske vlade bude vi se slu san, tako sto ce njegovo mi sljenje zajedno sa mi sljenjem ministra biti prezentirano caru. Osim toga je tra zio da li cno prisustvuje konferencijama zajedni ckih ministara kada se raspravlja o va znim pitanjima u vezi sa Bosnom i Hercegovinom. Na sastanku zajedni ckih ministara 14.marta 1912, kojem je prisustvovao i Potiorek, razmatran je i usvojen Nacrt naredbe o vlasti zemaljskog poglavara u Bosni i Hercegovini i njegovog zamjenika.136) Ovu Naredbu, kojom je ukinuta funkcija civilnog adlatusa, sankcionisao je car 1.aprila 1912. godine. U njoj je bilo izri cito re ceno da samo zemaljskom poglavaru pripada pravo da vodi politiku u Bosni i Hercegovini u okviru smjernica zajedni ckog ministra zadu zenog za vodenje bosanskohercegova cke uprave, kome je poglavar bio u tom pogledu pot cinjen i odgovoran. Nijedan drugi funkcioner Zemaljske vlade nije bio ovla sten da u politi ckim poslovima radi bilo sta drugo osim sto ce izvr savati naloge zemaljskog poglavara. Poglavar je sada postao taj koji predsjedava i sjednicama Zemaljske vlade. Kao armijski inspektor on je bio i najvi si vojni zapovjednik u oblasti 15. i 16. korpusa, u Bosni i Hercegovini i Dalmaciji, i u tom svojstvu bio je direktno pot cinjen caru.
136)

Buri anovo tajno rje senje od 29.aprila 1908. kao i Obja snjenja i dopune iz 1911. kao akte internog karaktera odobrio je samo car a da o njima nisu konsultovane niti uop ste obavje stene austrijska i ugarska vlada. Posebno se Potiorek zalagao da se u pogledu nove naredbe obje vlade stave pred svr sen cin, ocjenjuju ci kao i zajedni cki ministri da ona samo utoliko predstavlja novum u odnosu na Obja snjenja i dopune sto ukida pravo civilnog adlatusa da direktno izvje stava Zajedni cko ministarstvo nansija. Ipak je prevagnulo mi sljenje da se u smislu 2 zakona iz 1880. zatra zi saglasnost austrijske i ugarske vlade, s obzirom i na postoje cu kampanju, u kojoj je optu zivana zajedni cka vlada da je u pitanjima upravljanja Bosnom i Hercegovinom prekora cila svoje kompetencije. Da bi obje vlade dale svoju saglasnost da se nova naredba podnese na sankciju caru, zaklju ceno je da im se u cilju vr senja pritiska saop ste interni propisi koji su bili na snazi. Hamdija K a p i d zi c, Ukidanje funkcije civilnog adlatusa. (Diskusija i odluka zajedni cke austrougarske vlade), Glasnik ADA BH I, 1961, 333-338.

307

Istovremeno mu je kao vrhovnom upravniku Zemaljske vlade pripadalo i pravo da neposredno raspola ze zandarmerijskim korpusom. Sva imenovanja cinovnika i namje stenika civilne uprave trebalo je da idu preko zemaljskog poglavara, bilo da ih on sam vr si ili upu cuje prijedloge Ministarstvu. Zamjenik zemaljskog poglavara, koji je predviden umjesto civilnog adlatusa, bio je kao najvi si gradanski cinovnik izravno pot cinjen poglavaru i trebalo je da, po njegovim uputstvima upravlja teku cim poslovima Zemaljske vlade i djeluje u Saboru kao najvi si zastupnik vlade. Prezidijalni ured Zemaljske vlade bio je, umjesto civilnom adlatusu, sada podvrgnut neposredno zemaljskom poglavaru, koji je mogao i svaki drugi posao zadr zati za sebe i rje savati ga u direktnom kontaktu sa pojedinim sefovima odjeljenja u Vladi. Tako su prethodna polovi cna rje senja tajnog karaktera iz 1908. i 1911. godine, s kojima su austrijska i ugarska vlada bile upoznate tek nakon sto je od njih zatra zena saglasnost na nacrt nove naredbe, bila zamijenjena preciznijim odredbama koje su zna cile ispunjenje zelja vojnih faktora u pogledu koncentracije vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog poglavara.Ono sto je drugim podru cjima Monarhije bilo predvideno u cih generala na podru cju cipogledu odredene ingerencije komanduju vilne uprave a posebno policijske vlasti, u slu caju nemira, neposredne ratne opasnosti i rata, to je va zilo u Bosni i Hercegovini i za normalne prilike. Potioreku je takode po slo za rukom da se usvoji i njegov prijedlog o razgrani cenju kompetencije izmedu Zemaljske vlade i Zajedni ckog ministarstva nansija. Novi zajedni cki ministar nansija Bilinski priznao je da poslije uvodenja Sabora ne odgovara vi se raniji odnos izmedu Vlade i Ministarstva, koji se obrazovao po austrijskom uzoru, tako da je uloga bosanskohercegova cke Zemaljske vlade bila sli cna ulozi austrijskih namjesni stava, dok je Zajedni cko ministarstvo nansija usredsredilo u svojim rukama one prerogative koje su u Austriji pripadale resornim ministrima. Kako je bh. Zemaljska vlada bila ta koja zastupa upravu pred Saborom, postignuta je saglasnost da se sve grane uprave na Vladu stvarno i prenesu, ali da se time nije smjelo ograni citi pravo kontrole i revizije, koje je i dalje ostajalo Zajedni ckom ministarstvu nansija kao vrhovnoj upravnoj instanci. Mada je Zemaljska vlada trebalo da pro siri svoje ingerencije u odnosu na zeljeznice, sumarstvo i rudarstvo, sve na celne i zna cajne odluke u tim oblastima ostale su i dalje rezervisane za Ministarstvo. Vladi su, medutim, ostavljene slobodne ruke u tro senju sankcionisanog bud zeta, koji je kao i do tada trebalo da se, na ckom mibazi prijedloga Zemaljske vlade, kona cno utvrduje u Zajedni nistarstvu nansija prije nego se podnese Saboru na usvajanje. Samo
308

pri eventualnim prekora cenjima bud zeta i sl. moralo se pitati Ministarstvo. Vlada je takode mogla sklapati samostalno ugovore koji su povla cili izdatke ispod 20.000 kruna.137) Na osnovu Naredbe o organizaciji i vlasti Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu, koju je car odobrio 29.maja 1912,138) izvr sene su izmjene u strukturi Vlade. Broj odjeljenja iz kojih se do tada sastojala Vlada pove can je od cetiri na sest. Pored politi cko-administrativnog, nansijskog, pravosudnog i privrednog odjeljenja, osnovano je odjeljenje za bogo stovje i nastavu kao i tehni cko odjeljenje, koje je obuhvatalo gradevinske i zeljezni cke poslove. U okviru privrednog odjeljenja formiran je odsjek za rudarstvo, koji do tada nije imala Zemaljska vlada. To, kao i prerastanje ranijeg odsjeka za bogo stovje i nastavu u okviru administrativno-politi ckog odjeljenja, u posebno odjeljenje, trebalo je pored ostalog da u izvjesnoj mjeri zna ci izla zenje u susret zeljama Sabora. Ina ce, u Naredbi je nagla sena nova uloga zemaljskog poglavara i jo s podrobnije preciziran polo zaj njegovog zamjenika. Naredbom je sten da odreduje pobli ze opseg rada pojedinih takode poglavar bio ovla odjeljenja i unutra snji poslovni red Zemaljske vlade. Ove promjene bile su popra cene penzionisanjem dotadanjeg civilnog adlatusa barona Benka, koji je imenovan za guvernera Zemaljske banke u Sarajevu, dok je na polo zaj zamjenika zemaljskog poglavara nastojanjem ugarske vlade postavljen Madar Rohony. Iako su odgovorni funkcioneri Monarhije, prvenstveno pod pritiskom politi ckih kretanja zna postepena izmjena u zemlji i zbivanja na Balkanu uvidali da je nu strukture rukovode ceg cinovni stva u Bosni i Hercegovini, njihova politika na ovom podru cju bila je vrlo kolebljiva i protivrije cna. S jedne strane su pravili reformne planove, a s druge su strahovali od posljedis u doba Buri ana preduzete su neke mjere ca njihovog sprovodenja. Jo da se zemaljskim pripadnicima, od kojih je ve c izvjestan broj stekao akademsko obrazovanje i bio anga zovan u ni zim organima vlasti, otvori put ka vi sim cinovni ckim polo zajima. Do kraja austrougarske uprave, medutim, nije moglo do ci do bitnih promjena u vrhovima bosanske administracije, zbog dubokog nepovjerenja prema doma coj inteligenciji i cinovni stvu. Sr z vi seg cinovni stva sa cinjavao je i dalje njema cki elemenat. Tek 1912. postavljen je jedan doma ci covjek za odjelnog predstojnika Zemaljske vlade (Srbin dr Teodor Zuruni c), a 1914. i za zamjenika
137)

Bilinski Zemaljskoj vladi 10.3.1912. Pr BH 455/1912; Protokoll u ber die I Sitzung der Konferenz zur Beratung der Reorganisation der Landesregierung in Sarajevo am 21. M arz 1912. Pr BH 540/1912; Referati Bardola od 26. februara i 2. aprila 1912. podneseni na uvid Franzu Ferdinandu 10. marta odnosno 3. aprila iste godine. KA MKFF Pb/16 ex 1912. 138) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu 1912, 167-168.

309

zemaljskog poglavara (Hrvat dr Nikola Mandi c). U oba slu caja rije c je o ljudima koji su stekli puno povjerenje re zima. Povodom novih mjera u pogledu razgrani cenja kompetencije izmeckog ministarstva nansija, sef vojne kandu Zemaljske vlade i Zajedni celarije prijestolonasljednika, pukovnik Bardol, zauzeo je karakteristi can stav. Smatrao je: Kolikogod treba uzeti u obzir da se Zemaljskoj vladi mora priznati izvjestan djelokrug u svim pitanjima, koja ona zastupa u Saboru, ova nastojanja apsolutno ne smiju prelaziti onu granicu preko koje bi to vodilo autonomiji Bosne i Hercegovine, ili bi samo moglo izazvati takav privid.139) Ovo je bilo potpuno u duhu intencija samog Franza Ferdinanda, koji je bio odlu cno protiv eventualnog pro sirenja djelokruga Bosanskohercegova ckog sabora i ograni cenje postoje cih prava krune.140) Iako je Potiorek svoje zahtjeve u pogledu upravnih promjena obrazlagao potrebama koje proizilaze iz ustavne vladavine u zemlji, kako bi cito za ih u cinio prihvatljivijim za odredene faktore u Monarhiji, a naro ciji. U ministra Bilinskog. Medutim, njihov pravi smisao bio je druga stvari do slo je do spajanja vojne i civilne vlasti u rukama zemaljskog poglavara, ciji je polo zaj bio oja can u odnosu na Zajedni cko ministarstvo nansija. Izvr sene promjene bile su prevashodno diktirane vojnim interesima i zna cile su pripremu za sprovodenje politike cvrste ruke u Bosni i Hercegovini. To je u cinjeno u doba kada se bli zilo izbijanje nove krize na Balkanu i kada su politi cka kretanja u jugoslovenskim zemljama u okviru Austro-Ugarske dobijala novi zamah.141) * * * Uskoro po izbijanju balkanskog rata Potiorek je insistirao na sprovodenju mobilizacije, zavodenja iznimnih mjera i sistiranje ustava u Bosni i Hercegovini, zauzimaju ci se svesrdno, zajedno sa ponovo postavljenim sefom General staba Conradom von H otzendorfom za oru zani obra cun sa Srbijom. Progla senje izuzetnih mjera u Bosni i Hercegovini za vrijeme skadarske krize 3.maja 1913, sa istovremenim raspu stanjem
139)

So sehr ber ucksichtigt werden soll, dass der bh. Landesregierung in allen, vor dem bh. Landtage zu vertretenden Verwaltungszweigen ein gewisser Wirkungskreis einger aumt werden muss, so d urfen diese Bestrebungen absolut nicht u ber jene Grenze gehen, deren Ueberschreitung zur Autonomie von BH. f uhren oder auch nur den Schein einer solchen erwecken k onnten. Referat Bardola od 2.4.1912. podnesen na uvid prijestolonasljedniku 3.4.1912. (tekst podvu cen u orginalu) KA MKFF Pb/16 ex 1912. 140) HHStA, PA rot 630, C.d.M. V/30, Nr 724, J u z b a si c, Jezi cko pitanje, 73. 141) Kapid zi c, Bosna i Hercegovina, 102-111, 137-138, 191-200.

310

socijaldemokratskih i srpskih dru stava,142) ostavilo je duboke tragove u politi ckom zivotu zemlje. Iako su trajale srazmjerno kratko i bile ukinute 13.maja 1913, njihove porazne posljedice ostale su i dalje prisutne. U doba skadarske krize i neposredno poslije njenog okon canja ministar Bilinski je, kao i sef Zemaljske vlade Potiorek, vjerovao da se postoje ca canju balkanska kriza ne ce mo ci rije siti bez rata. Medutim, po okon skadarske krize, Bilinski je ocjenjivao da je neposredna konfrontacija sa Srbijom odlo zena, ali da se Monarhija mora sistematski pripremati za budu ci veliki rat. U meduvremenu je trebalo, prema Bilinskom, rije siti jugoslovensko pitanje u Monarhiji i uspostaviti sa Srbijom dobrosusjedski odnos. Pri tome je on davao poseban zna caj privrednom, nacionalnom i politi ckom uzdizanju Bosne, s ciljem da se parali se privla cna snaga Srbije. U tom smislu Bilinski je formulisao i skicu jednog programa, koji je ve cim dijelom sadr zavao ideje koje je on i ranije po izbijanju balkanskog rata zastupao. To je bio i glavni razlog za zurbu Bilinskog da se ukinu izuzetne mjere, cemu se naro cito general Potiorek protivio. Bilinski je ocjenjivao da bi produ zenje vanrednog stanja sasvim onemogu cilo sprovodenje zeljene politike i pozvao Potioreka da zajedno s njim radi na ubla zavanju posljedica izuzetnih mjera, pored ostalog i normalnim zakonskim tretmanom srpskih udru zenja, sto je trebalo da umiri srpske politi care.143) U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potioreku od 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rje senje tada vrlo aktuelnog jezi ckog pitanja, postepeno zaposjedanje najvi sih mjesta u zemaljskoj upravi od strane doma cih ljudi, reformu dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako sto bi ona bila sa po tri predstavnika pretstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osnivanje lozofskog fakulteta (sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut za balkanolo ska istra zivanja) i pravnog fakulteta u Sarajevu, dok je na privrednom planu predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.144) Za Potioreka je jo s prije izbijanja balkanske krize postoje ci dr zavnopravni polo zaj Bosne i Hercegovine predstavljao samo prelazni stadij ka dalekose znijim rje senjima jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije. Ni njegove li cne ambicije nisu se zaustavljale na granicama anektitiranih pokrajina. On je prije svega reektirao na politi cko priklju cenje Dalmacije Bosni i Hercegovini kako bi u svojim rukama koncentrisao osim vojne i civilnu vlast na cjelokupnom podru cju 15. i 16. korpusa. Osim toga, Potiorek je jo s u jesen 1911. ispoljio aspiracije da u okvir njegovog djelokruga kao armijskog inspektora u Sarajevu, pored
142) 143)

Vidi ibidem 155 i dalje. Bilinski Potioreku 22.5.1913. (prepis), KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5, PVM XV/1913. 144) Ibidem

311

15. i 16. korpusa, dode jo s i 13. korpus, cije je sjedi ste bilo u Zagrebu. To je on motivirao potrebom da se mo ze pouzdano orijentisati o sveprava skom, trijalisti ckom pokretu i pratiti njegov uticaj na prilike cekani u Bosni i Hercegovini. Medutim, ovi Potiorekovi prijedlozi do su s rezervom u vojnoj kancelariji prijestolonasljednika Franza Ferdinanda. U njihovom ostvarenju nazirala se opasnost od trijalizma, jer bi vojni cko sjedinjenje Bosne i Hercegovine, Dalmacije i Hrvatske povratno djelovalo u politi ckom pogledu. Izra zena je sumnja i u njihovu vojni cku svrsishodnost s obzirom na postoje ce ratne planove. General Moritz Auenberg kao ministar rata uzdr zao se da se bez konsultacije sa sefom General staba odmah izjasni o Potiorekovim pretenzijama.145) Pod utiskom politi ckih kretanja po izbijanju balkanskog rata, Potiorek je smatrao da, nakon izvjesnog smirivanja vanjske situacije, neodlo zno treba pristupiti rje savanju jugoslovenskog pitanja. Po njegovoj zamisli, izra zenoj vjerovatno po cetkom 1913, to je trebalo otpo ceti pridobijanjem Hrvata tako sto bi se oni ujedinili u okviru Carstva (Reicha) i dobili izvjesnu samostalnost. Medutim, to nikako ne bi mogla biti neka tre ca posebna dr zava u okviru Monarhije. Po Potiorekovom konceptu, koji je u stvari bio jedna zaka snjela verzija velikoaustrijskog rje senja nacionalnog pitanja, trebalo je istovremeno sa ustupcima Hrvatima oja cati centralnu vlast stvaranjem prije svega jedinstvenog predstavni ckog i upravnog organa za cijelu Monarhiju, t.j. zajedni ckog parlamenta i zajedni cke vlade, a paralelno s tim pragmati cki utvrditi vje citu pripadnost jugoslovenskih pokrajina Carstvu. Uz to je smatrao da treba u pogodnom momentu energi cno i konsekventno izbrisati Srbiju sa geografske karte, jer se samo tako mo ze izbje ci opasnost da se sve velike zrtve za rje senje jugoslovenskog pitanja ne poka zu uzaludnim.146)
PVM Sarajevo 6.10.1911. KA MKFF Pb/33 ex 1911 kao i glosa uz Potiorekov tekst: sef General staba Schemua Ministarstvu rata 22.1.1912. 296 6 MKSM 29 12 /1912; Pro domo zum Vortrage des KM MKSM 1 /1912 i kao napomena 132. Jo s sredinom 1909. Franz Ferdinand je u pismu njema ckom caru Wilhelmu izrazio mi sljenje da bi trijalizam bio nesre ca za Monarhiju (Rudolf K i s z l i n g, Erzherzog Franz Ferdinand von Oesterreich-Este, Graz-K oln 1953, 149) Ni raniji sef nadvojvodine vojne kancelarije Brosch kao ni docnije Bardol nisu bili pristalice trijalizma. O ulozi trijalizma u politici velikoaustrijskog kruga i Franza Ferdinanda vidi G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 9-74; Vladimir D e d i j e r, Sarajevo 1914, Beograd 1966, 218-229; i s t i, Planovi nadvojvode Franje Ferdinanda o reorganizaciji Habsbur ske Monarhije, u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat. 181-205. 146) W e i n w u r m, Potiorek, Anhang Nr 5. Politische Studie Potioreks aus dem Jahre 1913, 363-366.
145)

312

Potiorekova ideja o rje senju jugoslovenskog pitanja u Monarhiji reformisanoj u velikoaustrijskom smislu 147) spadala je u domen njegovih zelja, koje su izlazile iz okvira tadanje realne politike. Tada se pod uticajem dr zanja Jugoslovena za vrijeme balkanskih ratova i kod pripadnika kruga oko prijestolonasljednika Franza Ferdinanda, kojem je i Potiorek pripadao, nazirao zaokret ka politici saradnje sa Madarima na osnovu umjerene reforme dualizma.148) Uostalom i sam se Potiorek tokom 1913. zalagao za odredenu izmjenu statusa Bosne i Hercegovine u okviru dualisti cke strukture. On je svesrdno podr zao plan koji je inicirao ministar Bilinski da Bosna i Hercegovina bude predstavljena u delegacijama sa po tri poslanika. Cilj je bio da se donekle izade u susret zeljama Bosanskohercegova ckog sabora i ujedno u cvrste veze anektiranih zemalja i Monarhije, a oslabe centrifugalne snage i oslabi atraktivnost Srbije. Ovaj plan Bilinskog, kome je ministar spoljnih poslova Berthold obe cao podr sku, a koji se podudarao i sa mi sljenjem Franza Ferdinanda i njegove okoline, nije mogao iza ci iz faze sondiranja tokom 1913. zbog nepomirljivog stava Madara i njihovog otpora da se dira u postoje ce odnose.149) Stavovi Potioreka kao i drugih pripadnika visokih vojnih krugova jo s vi se su evoluirali s po cetkom svjetskog rata u smislu vi se uva zavanja ugarskog faktora u Monarhiji. Smatraju ci dualizam jo s za dogledno vrijeme jedinim mogu cim rje senjem, Potiorek je postao u jesen 1914. cak zagovornik plana o diobi Bosne i Hercegovine izmedu Austrije i Ugarske.150) Iako je i dalje davao prednost neodlo znom obra cunu sa Srbijom, Potiorek se krajem maja 1913. slo zio s Bilinskim da je njihov glavni zadatak sistematsko pripremanje za neizbje zni veliki rat. Bio je uvjeren da ce Srbija, ako se ne u cini ne skodljivom bar tako sto bi se u formi jedne carinsko-trgovinske i vojne konvencije priklju cila Monarhiji, vrijeme do izbijanja rata intenzivno iskoristiti da u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, banskoj Hrvatskoj i ju znoj Ugarskoj pripremi teren za budu ci rat. Pri takvoj podriva ckoj djelatnosti Srbije, ocjenjivao je Potiorek,
Prava ski dr zavnopravni trijalizam bio je suprotan koncepciji centralizovane Velike Austrije sa izvjesnim federativnim elementima na osnovu zemaljske autonomije pojedinih nacija ili krunovina. Pomenuti trijalizam bitno se razlikovao i od pogleda nekih pripadnika velikoaustrijskog kruga o reorganizaciji Monarhije podjelom na tri upravna podru cja, koja ne bi imala elemente dr zavnosti. G r o s s, Hrvatska politika velikoaustrijskog kruga, 69-74. 148) Ibidem 63-67, 71. 149) Juzba si c, Jezi cko pitanje, 55-57. 150) Ferdo H a u p t m a n n, Kombinacije oko dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine, Godi snjak DI BiH 11, 1961, 95-96.
147)

313

vladine protivmjere uspje ce kod vrlo malog dijela bosanske i srpske inteligencije i poluinteligencije. Smatrao je da treba biti sretan ako pode za rukom da se masa srpskog seoskog stanovni stva u Bosni i Hercegovini i dalje zadr zi u njenom letargi cnom stanju, te ako uspije sprije citi da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligencija ne predu u srpski tabor. Cilj mu je bio osujetiti ujedinjenje svih Ju znih Slovena na antidinasti cnoj osnovi.151) Procjeniv si tako situaciju poslije ukidanja izuzetnih mjera, Potiorek je predlo zio ministru Bilinskom smjernice Vlade za dr zanje prema Srbima koje bi se sastojale u slijede cem: benevolentan tretman seoskog stanovni stva vode ci maksimalno ra cuna o njegovim ekonomskim interesima, najve ci oprez i gdje je nu zno najve ca strogost prema inteligenciji i poluinteligenciji. I njima je trebalo iza ci u susret, ali ni najmanje preko one mjere koja bi mogla izazvati nezadovoljstvo Hrvata i Muslimana zbog br zeg napredovanja u slu zbi ve ceg procenta Srba. Tadanji Potiorekov stav je bio da vrhovni princip uprave u zemlji, a naro cito u Saboru, treba da bude oslonac na Hrvate i Muslimane, dok je srpsku opoziciju trebalo primiti kao ne sto neizbje zno.152) Ovo je bilo suprotno politici ministra Bilinskog da u vladinoj ve cini u Saboru, pored Hrvata i Muslimana, treba da u cestvuje i bar jedan dio srpskih poslanika, pa stoga nije moglo biti ni prihva ceno. Potiorek se krajem maja 1913. izjasnio protiv toga da se u skorije vrijeme pokre ce pitanje obligatnog otkupa kmetova. On je nagla savao da je i sam za obligatni otkup kmetova, ali tek kada se spoljnopoliti cka kriza denitivno rije si. Sve dok se to rje senje, t.j. obra cun sa Srbijom, odgada, bio je protiv takvog koraka. Osim politi ckih obzira, posebno prema muslimanskim posjednicima, Potiorek je imao u vidu i pomanjkanje nov canih sredstava, jer su izdaci za naoru zanje i u vezeljeznica zi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izgradnju novih i druge investicije anga zovali nansijski potencijal zemlje do krajnjih mogu cnosti. On je takode potvrdio svoj negativan stav prema otvaranju lozofskog i pravnog fakulteta u Sarajevu. To je motivirao ne samo nansijskim nego i cisto politi ckim razlozima. Bojao se da bi otvaranjem fakulteta vlast sebi natovarila na vrat uz nedisciplinovane srednjo skolce jo s i sli cne studente.153) Zahvaljuju ci stavu Potioreka prema osnivanju fakulteta protivakcija Monarhije na Balkanu, u vidu
151)

Potiorek Bilinskom 29.5.1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5, PVM XV/1913. 152) Ibidem 153) Ibidem

314

stvaranja jednog kulturnog centra u Sarajevu koji bi konkurisao Beogradu, ostala je ograni cena uglavnom na nastojanja na cisto nau cnom podru cju.154) Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutra snjoj bosanskohercegova ckoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarno pitanje ponovo u centar politi cke pa znje. Nakon iznenadnog polaganja mandata od strane poslanika grupe oko Srpske rije ci odgodeno je formiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu muslimanskog i hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva, koja se nije ustru cavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova programa nove srpske stranke na celu sa dr Danilom Dimovi cem i dr Milanom Jojki cem bilo je agrarno pitanje. Stranka se na celno deklarisala za obligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da dr zava umjesto kmetova preuzme pla canje kamata na zajmove za otkup kmetovskih seli sta, koje su iznosile 4,50%. Zemaljska uprava postigla je kompromis sa Dimovi cevom grupom tako sto se obavezala da ce preuzeti da pla ca polovinu iznosa pomenutih kamata (tj. 2,25%).155) To je u cinjeno uz pretpostavku da Sabor odobri da se pove ca to carina i uvede novi porez na vozne karte, jer se na pove canje direktnih poreza, zbog saborskog zaklju cka nije moglo ra cunati. sla je naro cito na otpor Medutim, realizacija ovog sporazuma nai zemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik muslimanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpa si c je smatrao da nije dobro da se zbog deset Srba, koji bi u sli u vladinu ve cinu, barka u agrar.156) Begovska opozicija koju su sa cinjavali, kako clanovi Ujedinjene muslimanske organizacije tako i grupe Dervi s-bega Miralema, prijetila je da osujeti vladine politi cke kombinacije sa Dimovi cem. U toj situaciji nudio se Vladi muslimanski prvak Serif Arnautovi c da se sa u zim krugom svojih starih prista sa suprotstavi begovima, cijeg se tutorstva ve c du ze vremena zelio osloboditi. Namjeravao je da na novim izborima u Sabor uvede napredne elemente kako bi se Muslimani oslobodili od reakcionarne i egoisti cke politike begova. Smatrao je da za takvu akciju postoji raspolo zenje medu naprednim Muslimanima koji otvoreno govore o nu znosti obligatnog otkupa kmetova.157)
154)

Vidi Hamdija K a p i d zi c, Institut za istra zivanje Balkana u Sarajevu 1914-1918. (Namjena i planovi), Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 2, 1964, 7-9, 25-32 i i s t i, Bosna i Hercegovina 310-313, 336-348, 372-376. 155) Bilinski Potioreku 29.10.1913. Pr BH 1454/1913. 156) Dimovi c Cerovi cu 21.10.1913. Pr BH 1442/1913. 157) Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 2 Nr 544 i 546. Serif Arnautovi c je tra zio od Vlade nansijska sredstva za subvencioniranje Novog vakta, koji je bio zapao u nansijske te sko ce. To je Arnautovi c obrazlagao potrebom da se informi su siroke mase o politici naprednih Muslimana i Vlade.

315

Nastoje ci da slomi begovsku opoziciju Potiorek je po cetkom novembra 1913. u razgovoru sa clanovima saborskog predsjedni stva dr Nikolom Mandi cem i dr Safvet-begom Ba sagi cem ukazao da je neophodno izmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da ce agrarno pitanje biti brzo i radikalno rije seno na ranijim turskim teritorijama koje je dobila Srbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije izlo ziti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da s tom neizmjenjivom cinjenicom moraju ra cunati na si muslimanski veleposjednici. Njih je Potiorek stavio pred alternativu ili saradivali sa Vladom u savezu sa Hrvatima, i tako imati sansu za odbranu svojih interesa, ili oponirati.158) Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava, koja je nastala pod uticajem razvoja politi ckih dogadaja. Medutim, iako se Potiorek anga zovao da se begovska protivvladina agitacija suzbije, on je izri cito tra zio da se sa begovima kona cno ne prekida, dok to ne bude po volji Vladi.159) sko ce u procesu obrazovaPotkraj 1913. uspje sno su prebrodene te nja vladine radne ve cine, i ona je usvojila u saboru jezi cki zakon i tzv. agrarnu rezoluciju, kojom je nagovje steno dono senje novele uz zakon o otkupu kmetova. Povodom izrade nacrta novele Potiorek je krajem januara 1914. u pismu ministru Bilinskom izrazio nadu da ce u ne tako dalekoj budu cnosti mo ci pri ci i obligatnom otkupu.160) Medutim, on je bio svjestan opasnosti od proletarizacije, koja je prijetila muslimanskim zemljoposjednicima, cime bi po njegovoj ocjeni, politi cki uticaj i pouzdanost Muslimana pretrpila veliku stetu. Pri tome nije isklju civao sanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i mogu cnost da dode do pobolj da se izmedu njih stvori savez.161) Potiorek je bio posebno zainteresovan da se srpsko-muslimanski politi cki odnosi koji su se poslije aneksije zbog agrarnog pitanja, a naro cito povodom rata na Balkanu, izrazito pogor sali,162) vremenom ne pobolj saju i uspostavi srpsko-muslimanska koalicija na opozicionoj osnovi. Stoga je protivrje cnost u njegovoj, i uop ste austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini, te njihova kolebanja i dozirani oprez u odnosu kako prema begovima, s jedne, tako i prema srpskim seljacima, s druge strane. Pri tome iz Potiorekovih stavova nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman zrtvovati materijalne interese begova onda kada mu oni, i uop ste Muslimani, ne budu vi se
158) 159)

PVM XXIX/1913, KA Nachlass Potioreku A3 Fasz 5. Potiorek Prezidijalnom birou ZV 10.11.1913. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 2, Nr 547. 160) Potiorek Bilinskom 25.1.1914, Ibidem 161) W e i n w u r m, op. cit. 358-359. 162) Vidi Milorad E k m e ci c, Uticaj balkanskih ratova 1912-1913. na dru stvo u Bosni i Hercegovini, Marksisti cka misao, 4 Beograd 1985, 137-158.

316

potrebni kao protute za Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo c sama odluka da se objavi nakon obra cuna sa Srbijom. Medutim, i ve rat Srbiji, u ciji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda da preduzme inicijativu u pogledu rje savanja agrarnog pitanja. Potiorek je 27.jula 1914, nakon sto su prethodnog dana progla sene izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela ozakoni putem vladarevog ru cnog pisma i zalo zio se za radikalno rje senje cjelokupnog kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom da se suzbije agitacija medu srpskim seoskim stanovni stvom.163) Zajedni cki ministar nansija Bilinski je, medutim izrazio rezervu prema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom momentu mogao pogre sno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskom tendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrijske stampe na njega povodom atentata. Ona je prebacivala Bilinskom da atentat ne bi bio mogu c da nije Bilinski, za razliku od Potioreka, navodno povladivao srpstvu. Bilinski je podsje cao Potioreka da nije nikada u krupnim politi ckim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta, i to kako kod osnivanja Dimovi ceve stranke tako i kod imenovanja vi sih cinovnika iz redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako bi on usred rata podnio vladaru prijedlog po kome bi bile zaobidene ustavne odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na apsolutisti cki na cin, za cije usvajanje nije prije atentata postojala posve sigurna ve cina u Saboru, a poslije se jedva mogla o cekivati. Potiorekov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz politi ckih tako i dr zavno pravnih razloga. Na celno obligatno rje senje otkupa kmetova bilo je i za Bilinskog politi cki i socijalno po zeljno. On je medutim, izrazio bojazan da ce bosanskohercegova cke nansije i nekoliko godina poslije okon canja rata jedva mo ci da obezbjede sredstva od 10 miliona kruna godi snje za otkup kmetova, t.j. onu sumu koja je na osnovu zakona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao maksimalna.164) To je bila perspektiva rje savanja agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom. Sarajevski atentat dao je povoda za sestoke napade na organizaciju civilne uprave u Bosni i Hercegovini i na samog zemaljskog poglavara od ci strane Madara. Predsjednik ugarske vlade grof Istvan Tisza, kritikuju stanje kod policije u Sarajevu, izjavio je na sastanku Zajedni ckog ministarskog vije ca 7.jula 1914. da je propadanje administrativnog aparata zaja u Bosni direktna posljedica ve c nekoliko godina nadredenog polo
163)

Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 3, Nr 560. 164) Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina, Politik, Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 Jg, 1929, 337.

317

zemaljskog poglavara, koji kao vojnik ne mo ze imati ono iskustvo u pogledu administracije koje je potrebno za dobru upravu. Ocijenjuju ci da je civilna uprava potpuno zakazala, Tisza je zahtijevao da se bezuslovno mora energi cno sprovesti temeljita upravna reforma kojom bi se mogla sanirati kriza u zemlji.165) Bilinski, koji je na sjednici branio Potioreka kao administratora, priznao je da bi bilo po zeljno da se sasvim odijeli civilna od vojne vlasti i da se pored armijskog inspektora u Bosni i Hercegovini postavi namjesnik (Statthatler) kao u Dalmaciji.166) Istvan Buri an, tada ugarski ministar na kraljevom dvoru, izjasnio se za ponovno uspostavljanje institucije civilnog adlatusa. Smatrao je da je imenovanje dr Nikole Mandi ca za zamjenika sefa Zemaljske vlade velika prepreka da se to ostvari. Po Buri anu temeljita izmjena u na cinu upravljanja zemljom mogla se sprovesti samo onda ako nakon Potioreka senje dr zavnopravnog dode novi civilni guverner i time se pripremi rje polo zaja Bosne i Hercegovine, sigurno u madarskom smislu. Medutim, saborski prvaci dr Jozo Sunari c i dr Safvet-beg Ba sagi c izrazili su odjelnom predstojniku Zajedni ckog ministarstva nansija Thalloczy-ju mi sljenje da bi u slu caju odlaska Potioreka izbila revolucija. Smatrali su da se sa Srbima u Saboru ne mo ze saradivati ni vladati sa postoje cim ustavom, gdje pet Srba sprije cava odr zavanje sjednica. Bili su radije za apsolutizam nego za tako ne sto.167) Ovo dovoljno ilustruje atmosferu i nacionalno-politi cke odnose nakon sarajevskog atentata. Promjene u na cinu upravljanja Bosnom i Hercegovinom i razdvajanje funkcija vojne i civilne vlasti bilo je eventualno mogu ce provesti samo pod predpostavkom da ne dode do rata. Grof Tisza i ugarska
Protokolle des Gemeinsamen Ministerrates der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie (1914-1918), Eingeleitet und zusammengestellt von Mikl os K o m j a t h y, Budapest 1966, (dalje Komj` athy), 141-150. U ugarskom parlamentu je, prilikom razmatranja situacije u Bosni i Hercegovini povodom atentata, pored ostalog ukazano na propuste vlasti i tra zeno od vlade da se zalo zi za temeljite promjene politi ckog sistema i reformu uprave u Bosni i Hercegovini. Pri tome je izre cena i ocjena da je izrazito slaba ona politika koja se oslanja samo na vojsku. Horst H a s e l s t e i n e r, Ungarn und das Atentat von Sarajevo. Die Stellungnahme des ungarischen Reichstages im Juli 1914, u Velike sile i Srbija pred prvi svetski rat, 599-604. 166) M. K o m j a t h y, op. cit. 149. Bilinski je u pismu Potioreku od 3.7.1914. konstatovao da, zbog pro sirenja djelokruga Zemaljske vlade, Zajedni cko ministarstvo nansija nije u stanju da uti ce na skolstvo, organizaciju dr zavne policije i stampu. Bilinski je nagovjestio da treba uskoro revidirati podjelu poslova izmedu Zajedni ckog ministarstva nansija i Zemaljske vlade. Pr BH 843/1914, sa zetak pisma u PVM XIV/1914, KA Nachlass Potioreks A3 Fasz. 5; up. B r a u n e r op. cit.331-334. 167) Dr Ludwig Thalloczy - Tageb ucher. 23.VI 1914 - 31.XII 1914. hg. v. Ferdinand Hauptmann-Anton Prosch, Zur Kunde S udosteuropas II/8, Graz 1981, 32.
165)

318

vlada nisu bili bezuslovno za rat, nego su davali prednost diplomatskoj akciji koja bi dovela do velikog poni zenja Srbije.168) Ni Bilinski nije odmah poslije atentata ra cunao sa ratom, pa je izmedu njega i vojnih faktora do slo do ozbiljnih razmimoila zenja u odnosu na dalji unutra snjo-politi cki kurs u Bosni i Hercegovini. On se zalagao za nastavak saborske djelatnosti, za diferenciran odnos prema Srbima i odvajanje lojalne ve cine od veleizdajni ckih elemenata. Bilinski je smatrao da, i pod predpostavkom da je rat neizbje zan, u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo druga cije postupati nego u drugim zemljama Monarhije. Medutim, on je pod pritiskom vojnih faktora prihvatio gledi ste da treba zaklju citi rad Sabora,169) i na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 7.jula 1914. podr zao je shvatanje Potioreka da se Austro-Ugarska mora obra cunati sa Srbijom da bi zadr zala Bosnu i Hercegovinu.170) Izbijanje rata zna cilo je kraj realizacije polovi cnih i zaka snjelih reformnih planova kao i zapo cetih zna cajnih investicija ( zeljeznice, melioracije tla, izgradnja skola i dr.) i bilo je korak koji je potvrdio neuspjeh austrougarske politike u Bosni i Hercegovini i rje savanja jugoslovenskog pitanja u Monarhiji.
(Nau cni skup posve cen 80. godi snjici aneksije Bosne i Hercegovine, ANUBiH Posebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991, str. 33-82)

168) 169)

Komja ` t h y op. cit.141-150. Up. K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina, 202-205; W e i n w u r m, op. cit. 322-328; B r a u n e r, op. cit. 325-335; E k m e ci c, Zalosna ba stina, 19-20 170) Kao nap. 168.

319

 RADNICKO PITANJE U PROGRAMIMA GRADANSKE POLITIKE I DJELATNOSTI BOSANSKOHERCEGOVACKOG SABORA

Stupanje radni cke klase na politi cku scenu u Bosni i Hercegovini u majskim strajkovima 1906. privukao je zna cajnu pa znju gradanskih politi cara, koji su nastojali da ostvare uticaj na strajka cki pokret, da ga pot cine svojoj kontroli i iskoriste za ciljeve gradanske politike. Pri tome je njihov negativan stav prema izrastanju i organizovanju jednog internacionalisti cki orijentisanog radni ckog pokreta bio jedan od bitnih motiva njihovog anga zovanja. Tako je aktivnost manje grupe srpskih intelektualaca oko lista Dan na celu sa dr Lazarom Dimitrijevi cem i njegov poku saj da se stavi na celo strajka ca u Sarajevu bio inspirisan shvatanjem da bi pristupanje srpskih radnika socijaldemokratskom pokretu bilo krajnje nepovoljno i opasno za srpski nacionalni pokret, jer bi to moglo izazvati indiferentnost prema svemu sto je srpsko. Polazilo se od toga da narod i vjera ne ce vi se imati zna caj ako se zauzme stanovi ste da su svi radnici bra ca.1) Zato je Dimitrijevi c jo s 1905. godine poku sao da omete stvaranje strukovnih organizacija u Sarajevu, nastoje ci da se srpski radnici organizuju na nacionalnoj osnovi, u okviru srpskog zanatlijskog udru zenja. Pojava i djelatnost zanatlijsko-radni ckih udru zenja formiranih na principu istovjetne nacionalno-konfesionalne pripadnosti svojih clanova bila je odraz tradicionalne sitno-zanatske strukture bosanskohercegova ckih gradova u kojoj klasna podjela jo s nije mogla postati prevalentna u odnosu na nacionalno-konfesionalnu cara. podjelu. Ovakva udru zenja bila su pod uticajem gradanskih politi To posebno vrijedi za Organizaciju radnika Hrvata (od 1907. Matica radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu) osnovanu neposredno poslije majskih strajkova 1906. Jedan od njenih prioritetnih zadataka bio je da medu hrvatskim radnicima u Bosni i Hercegovini razvija hrvatsku
1) V. B o g i c e v i c, Grada o po cecima radni ckog pokreta u Bosni i Hercegovini od 1878-1905, Sarajevo, 1956, str. 272. Up. K. K a s e r, Die Politik der Serben Bosniens und der Herzegowina von 1903. bis zum Atentat von Sarajevo, Graz (rukopis) str. 61-64. O djelatnosti dr Lazara Dimitrijevi ca i drugih gradanskih politi cara prije, za vrijeme i nakon majskih strajkova 1906 prema radni ckom pokretu vidi i I. H a d zibegovi c, Postanak radni cke klase u Bosni i Hercegovini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 291-292, 317, 343 i dalje.

320

nacionalnu misao. Do osnivanja analogne organizacije srpskih radnika, slo, jer u tom smislu nisu ni postojale intencije vode cih medutim, nije do srpskih politi cara. Aktivnost L. Dimitrijevi ca u odnosu na radni stvo i radni cki pokret, kao i njegovo zauzimanje za rje senje agrarnog pitanja, nije dobila podr sku najve ceg dijela srpske inteligencije i car sije. Razlog tome nije samo bila Dimitrijevi ceva izrazita prore zimska politika nego i sticaj okolnosti da su se socijalna pitanja i radni cki pokret na sli na margini njihovog interesa, dok je nacionalna, kulturna, politi cka i privredna problematika bila u prvom planu. U tom pogledu postojale su speci cnosti i znatne razlike izmedu glavnih nosilaca hrvatske, srpske i muslimanske politike, koje su proizilazile iz socijalne strukture pojedinih nacionalno-konfesionalnih grupacija, udjela radni cke klase u njima kao i drugih relevantnih okolnosti. Za politi cki razvitak u Bosni i Hercegovini bila je karakteristi cna pojava nacionalno-politi ckih pokreta koji su pretendovali da reprezentuju cijeli narod bez obzira na njegovu socijalnu strukturu. Stvaranje narodnih organizacija (Hrvatske narodne zajednice, Muslimanske narodne organizacije i Srpske narodne organizacije), a zatim saborskih poslani ckih klubova i frakcija bilo je meduetapa od pojave nacionalnih pokreta do stvaranja politi ckih stranaka.2) Medutim, uporedo sa stvaranjem narodnih organizacija kod Srba i Muslimana, pojavile su se i njima suprostavljene, malo uticajne, politi cke grupe, Srpska samostalna stranka i Muslimanska napredna stranka, koje su posvetile odredenu pa znju radni ckom pitanju. U programu Dimitrijevi ceve Srpske samostalne stranke, formalno osnovane u maju 1907. uz podr sku vlasti, u prvom planu bili su socijalni zahtjevi koji se odnose na rje senje agrarnog pitanja i za stitu doma cih radnika. To je bilo prvi puta da je radni cko pitanje unijeto u program jedne gradanske politi cke grupe u Bosni i Hercegovini. U programu je tra zeno da se olak sa vojna obaveza u interesu radnika, da se zapo sljavanje i pla canje doma cih radnika zakonski reguli se kao i da se dr zavno i op cinsko zemlji ste dade na kori stenje radnicima. Ti zahtjevi bili su postavljeni sa namjerom da se srpski radnici odvrate od socijaldemokrata.3) Uskoro se medutim, u programu Srpske narodne organizacije (SNO) usvojenom na njenoj osniva ckoj skup stini, koja je odr zana u Sarajevu od 7. do 11.novembra 1907, na slo i radni cko pitanje. U dijelu programa koji je bio posve cen zahtjevima za reformama u dru stvenom zivotu
2) Up. K. K a s e r, op. cit. str. 70-71; M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1976, str. 128. i dalje. 3) K. K a s e r, op. cit. str. 88-89.

321

tra zilo se u trinaestoj ta cci: Za stita i osiguranje radnika. Zakonsko regulisanje odnosa izmedu radnika i poslodavaca u smislu dovoljne nagrade i utvrdenog primjernog radnog vremena.4) Medu ciljevima djelatnosti Privrede, srpskog ekonomskog udru zenja, osnovanog 1907. na inicijativu grupe oko Naroda, bilo je i stvaranje radni ckih organizacija za za stitu protiv eksploatacije od strane preduzetnika i fabrikanata. Ovaj programski cilj formulisan je paralelno sa stavom Privrede o potrebi pomaganja srpskih trgova ckih udru zenja i kreditnih instituci5) cim gradanstvom gotovo i nije bilo industrijskih ja. Kako medu doma preduzetnika i fabrikanata, ovaj stav je bio uperen protiv stranog kapitala i zemaljskog erara kao najve ceg industrijskog preduzetnika. Ina ce, cjelokupna djelatnost Privrede bila je neznatna, pa njeni programski stavovi u odnosu na radnike nisu imali prakti cni zna caj. U programu 39-torice, koji je povodom uvodenja Ustava i priprema za saborske izbore objavljen 31.marta 1910. kao rezultat kompromisa heterogenih politi ckih grupa unutar Srpske narodne organizacije, radnici su samo uzgredno u jednoj re cenici pomenuti: Radnicima treba osigurati uslove mirnog rada i kulturnog zivota.6) Tada se, pak u sredi stu socijalnog programa Srpske narodne organizacije na slo prvi put rje senje agrarnog pitanja obligatnim otkupom kmetovskih seli sta, kome znatan dio srpskih gradanskih politi cara ne ce ostati dosljedan, ali se u predizbornom programu ono nije moglo izbje ci. Prete zan dio kmetova bio je srpske nacionalnosti, i oni su bili dominantni kao bira ci u pravoslavnom izbornom tijelu tre ce, seoske kurije. Rje senje agrarnog pitanja direktno je tangiralo i znatan dio naro cito sezonskih radnika, osobito onih koji su bili zaposleni u eksploataciji suma. To su bili prete zno radnici srpske nacionalnosti, koji su ujedno bili i seljaci, a cesto i kmetovi. cari kao i katoli cki klerikalni krugovi znatHrvatski gradanski politi no vi se pa znje posvetili su radni ckom pokretu nego sto je to bilo slu caj kod srpskih i muslimanskih politi ckih i vjerskih faktora. To je zahvaljuju ci speci cnosti politi ckih, dru stvenih i kulturnih prilika kod bosanskohercegova ckih Hrvata dovelo do stvaranja Organizacije radnika Hrvata odnosno Matice radnika Hrvata za Bosnu i Hercegovinu koja je trebalo da se razvije u konkurentsku organizaciju Glavnom radni ckom savezu za Bosnu i Hercegovinu. Pri tome su kako klerikalna tako i gradansko-liberalna struja u hrvatskom nacionalnom pokretu u politici
ubrilovi B. C c, Petar Ko ci c i njegovo doba, Banja Luka - Zagreb 1934, str. 56. 5) K. K a s e r, op. cit. str. 97-98, nap.75 na str. 278. 6) ubrilovi B. C c, op. cit. str. 94.
4)

322

prema radni stvu polazile sa svojih idejnih platformi, koje su u mnogo cemu imale dodirne ta cke, ali su se istovremeno u nekim zna cajnim pitanjima odnosa nacionalnog i vjerskog sukobljavale.7) U vezi sa pripremama za dono senje zemaljskog ustava Hrvatska narodna zajednica (HNZ) je podrobnije denisala svoj program prema radni ckom pitanju. To je u cinjeno u posebnoj deklaraciji objavljenoj 21.februara 1909. povodom ustavne ankete. Hrvatska narodna zajednica je isticala da se mora uzeti u za stitu interes pojedinih potla cenih stale za u zemlji kao sto je na primjer radni cki stale z. Taj stale z, s obzirom na njegov veoma te zak materijalni polo zaj, zaslu zuje svaku pa znju jer su njegovi interesi ugro zeni od strane mnogo ja ceg protivnika. Ukazano je da je radni cko pitanje jedno od najva znijih savremenih socijalnih problema i da je sve aktuelnije pitanje regulisanja statusa radnika. Zauzeto je stanovi ste da je slobodno udru zivanje radnika pravedna stvar koju treba podr zavati i pomagati, jer ona ide za tim da se popravi i unaprijedi njihova potla cena klasa, kako bi odoljela kapitalisti ckoj bujici koja ide za tim da radnu snagu izrabljuje. Pozivaju ci se na covje cnost tra zi se da se udovolji radni ckim zahtjevima, sto u praksi zna ci da radna snaga mora biti pla cena prema svojoj vrijednosti i da treba znatno popraviti ekonomsko, dru stveno i kulturno stanje radni stva. Neposredno je tra zeno da se pri stvaranju dr zavnih temeljnih zahtjeva za Bosnu i Hercegovinu radni cko pitanje prvenstveno stavi na dnevni red u budu cem saboru. Zastupano je gledi ste da je samo radnik kao takav u stanju da se bori za cisto radni cke interese i da radni cki stale z u saboru samo po radniku mo ze biti doti cno zastupljen. Odatle i prijedlog prema kome u okviru kurijalnog izbornog sistema, koji je bio u pripremi da se ozakoni, treba da se uvede i radni cka kurija, makar i sa dva mandata. Interesantno je napomenuti da se prema ovom prijedlogu smatralo da se prilikom glasanja radnika mo ze prenebregnuti op steva ze ci princip religiozne podjele bira ca i kandidata jer su radni cki interesi isti bez obzira na konfesionalnu neistovjetnost.8) Stavovi o polo zaju radnika i potrebi njegovog pobolj sanja zauzeli su vrlo istaknuto mjesto i u izbornom proglasu Hrvatske narodne zajednice. Tom prilikom je jo s re ceno da ce se budu ci poslanici Zajednice brinuti o problemima radni stva, ali da to nije dovoljno pa se ponovo predla ze osnivanje radni cke kurije i izbor dva poslanika kao predstavnika 58.000 zaposlenih radnika.9) Zahtjev da se osnuje posebna radni cka
7) Vidi o tome I. H a d zibegovi c, Klerikalizam u radni ckom pokretu Bosne i Hercegovine, Godi snjak DI BiH XIX/1970-1971, str. 139162, i s t i, Postanak radni cke klase, str. 344 i dalje. 8) L. D a k o v i c, Formiranje politi ckih stranaka kod bosanskohercegova ckih katolika Hrvata, Sarajevo 1969, str. 149-151 (rukopis doktorske disertacije). 9) Ibidem, str. 272.

323

kurija postavila je ne samo Hrvatska narodna zajednica nego i Hrvatska katoli cka udruga. (HKU). U pravilima Hrvatske katoli cke udruge, koja je formalno osnovana 18.januara 1910. stoji da ce Udruga nastojati napose da radni stvo u ustavnom tijelu dobije svoju vlastitu kuriju. Na radni stvo se odnosio i clan pravila formulisan u duhu kr s cansko socijalne ideologije koji glasi: Cijene ci veliku vrijednost nacionalno i vjerski odgojenog radni stva trsit ce se da radni stvo dobije ovakav odgoj, i da mu se osiguraju uvjeti zivota, rada i napretka a osobito obskrba u starosti i nemo ci ...10) Hrvatska narodna zajednica i Hrvatska katoli cka udruga medusobno su vodile suparni cku borbu i za uticaj u redovima hrvatskih radnika i uop ste radnika katoli cke vjere, koji su bili relativno najbrojniji, a obje su nastojale paralisati upliv socijaldemokracije. Pri tome je Hrvatska narodna zajednica vodila ra cuna o politi ckom raspolo zenju radnika koje je okupljala Matica radnika Hrvata. Karakteristi cno je da je na skup stini Matice odr zanoj 1.maja 1910. usvojena bila rezolucija povodom predstoje ce djelatnosti Sabora, u kojoj je postavljen niz zahtjeva sli cnih socijaldemokratskim. To su bili zahtjevi u pogledu op steg, jednakog i tajnog izbornog prava, zakonskog osiguranja radnika u bolesti, u slu caju nesre ce, nezaposlenosti, starosti i dr. te u pogledu op stih politi ckih sloboda i rije senju agrarnog pitanja. Dalje je tra zeno da obje hrvatske politi cke frakcije zajedni cki podr ze interese hrvatskih radnika i pomognu im da nominiraju svoje kandidate u budu ci Sabor. Na skup stini je, medutim, do slo vidno do izra zaja i tendencija koja je pledirala za radni cku solidarnost i jedinstvo u rje savanju ekonomskih pitanja radni cke klase i za punu slobodu u politi ckom opredjeljivanju svakog radnika, sto svjedo ci o jakom uticaju sindikalizma iz Hrvatske. Mada su ove ideje nailazile na odobravanje clanstva, rukovodstvo Matice ostalo je dosljedno i isklju civo na nacionalno-konfesionalnom principu.11) Muslimanske politi cke organizacije poklanjale su radni ckom pitanju manje pa znje od hrvatskih i srpskih. U vodstvima muslimanskih politi ckih organizacija, kako i Muslimanske narodne organizacije tako i Muslimanske napredne stranke (docnije nazvane Muslimanska samostalna stranka), dominantnu ulogu imali su zemljoposjedni cki elementi i njihovi ekonomski i politi cki interesi. I broj radnika u muslimanskoj populaciji bio je relativno manji nego kod Hrvata i Srba, jer se znatan dio proleterizovanih muslimanskih seljaka, zanatlija i drugih iseljavao u Tursku umjesto da popunjava redove radni cke klase u Bosni i Hercegovini. Gradanski elementi, a posebno inteligencija bili su znatno
10) Ibidem, str. 338; L. D a k o v i c, Osnivanje Hrvatske katoli cke udrugeu Bosni i Hercegovini, Godi snjak DI BiH XXV, str. 152. 11) I. H a d zibegovi c, Postanak radni cke klase, str. 347-349.

324

prisutniji u provladinoj i u redovima muslimanskog stanovni stva malo uticajnoj Muslimanskoj naprednoj stranci nego u redovima Muslimanske narodne organizacije. Zato je Muslimanska napredna stranka prije Muslimanske narodne organizacije posvetila izvjesnu pa znju radni ckom pitanju. U programu Muslimanske napredne stranke, usvojenom na njenoj osniva ckoj skup stini koja je odr zana od 24-26. avgusta 1908, unijet je jedan clan o radni ckom pitanju. Taj clan se nalazi u dijelu programa posve cenom socijalnoj problematici i u njemu se ka ze da ce Muslimanska napredna stranka nastojati da oko sebe okupi sto vi se muslimansanja radni ckih zivotnih skih radnika, raditi ce oko unapredenja i pobolj sanja pla ca, te osii stale skih prilika, uredenja radnog vremena, pobolj guranju radnika, za slu caj nezgode, onemogu cenja,starosti i smrti. Uz to se nagla sava da ce stranka pobijati ... sve one smjerove medu radni stvom, koje bi muslimanske radnike zavodili u internacionalizam i bezvjerstvo.12) Radni cko pitanje prvi put je unijeto i u program Muslimanske narodne organizacije (MNO) 1910. godine. Tada je njen Egzekutivni odbor, povodom priprema za saborske izbore, dobio nalog od skup stine odr zane 26. marta 1910 da dopuni odnosno pro siri program Muslimanske narodne organizacije. U novom programu koji je objavljen u Musavatu 30. aprila iste godine izrazito je dominiralo agrarno pitanje. Potpuno u sjenci zahtjeva u interesu zemljoposjednika na sle su mjesto i ta cke programa koje se odnose na unapredenje zanatsva, podizanje doma ce trgovine i industrije, kao i saobra caja. Ovaj spisak se zavr sava zahtjevom da se potpuno reguli se radni cko pitanje, a naro cito da muslimanski radnici dobiju zarade, sto dovoljno govori o klasnom prolu programa, ali i te znji vodstva Muslimanske narodne organizacije da svoj program u cini atraktivnim za sve muslimanske slojeve.13) Stvaranjem hrvatsko-muslimanskog bloka u Saboru i provladinom politikom Muslimanskog poslani ckog kluba stvoreni su uslovi da se kona cno u ljeto 1911. fuzioni su Muslimanska narodna organizacija i Muslimanska samostalna stranka u Ujedinjenu muslimansku organizaciju. Program Ujedinjene muslimanske organizacije zna cio je po svom konzervativnom duhu u izvjesnom smislu korak nazad u odnosu na ranije programe muslimanskih stranaka koje su se ujedinile. Tako se npr. za razliku od naprednjaka, koji su 1908. u svoj program unijeli posebne odredbe posve cene socijalnoj politici i radni ckom pitanju, u programu nove muslimanske organizacije samo se uzgred spominje da ce se prilikom aktivnosti na osnivanju nov canih zavoda, zemljoradni ckih zadruga, industrijskih preduze ca i zanatlijskih udru zenja imati na umu podupiranje posjednika, te zaka, trgovaca, zanatlija, radnika.14)
M. I m a m o v i c, op. cit. str. 179-180. D z. J u z b a si c, Neke napomene o problemima etni ckog razvitka u Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske uprave, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12/1975-1976, str. 307. 14) Zeman br.1, Sarajevo 2.9.1911.
13) 12)

325

* * * Oktrojisanje Zemaljskog ustava 17. februara 1910, a zatim otvaranje Bosanskohercegova ckog sabora, koji je djelovao od sredine 1910. do sredine 1914, ozna cava novu etapu u politi ckom razvoju Bosne i Hersnji podredeni dr zavnopravni polo zaj cegovine. Medutim, sam dotada Bosne i Hercegovine u Austro-Ugarskoj nije se poslije aneksije i dono senjem Ustava bitno izmijenio. Ustavom su garantovana dijelom ve c ranije ozakonjena gradanska prava, koje je vlada, u slu caju kada ocijeni da su nastupile vanredne okolnosti, mogla ograni citi ili suspendovati za cijelu zemlju odnosno za pojedine njezine djelove. Predstavni cko tijelo, Sabor, sastojalo se od ukupno 92 clana. Od toga su 20-torica, tj vi se od petine clanova, ulazili u Sabor po polo zaju (virilisti) dok su 72 bili izabrani poslanici. Ovako veliko u ce s ce virilista, crkvenih i lai ckih velikodostojnika (odnos virilista i poslanika bio je 1 : 3,6) trebalo je da osigura konzervativni karakter Sabora. Tome je trebalo da poslu zi i cjelokupni izborni sistem zasnovan na glasanju po kurijama. To je bilo sli cno kao i kod izbora za zemaljske sabore u austrijskim zemljama, iako je u Austriji za izbore u Carevinsko vije ce jo s 1907. bilo uvedeno op ste i jednako pravo glasa. Prvu izbornu kuriju sa cinjavali su veleposjednici, visoko-oporezostenici, aktivni i penzionisani vani i fakultetski obrazovani gradani, sve dr zavni cinovnici, drugu kuriju svi ostali stanovnici gradova, a tre cu seosko stanovni stvo. Unutar pojedinih kurija glasalo se opet u odvojenim izbornim tijelima po konfesijama, kojima je zavisno od broja pripadnika dodjeljen odredeni broj poslani ckih mjesta (prema klju cu katolici 4: muslimani 6: pravoslavni 7,75). To je odgovaralo intencijama izra zenim u uputstvu cara ministru Buri anu za uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini, u kome car nareduje da se udovolji potrebama naroda u pogledu izvjesnog u cestvovanja u upravi zemlje posredstvom zemaljskog zastupstva, ali u takvom obliku koji ce odgovarati vjerskim prilikama i cuvati od starine stveni red. Zemaljski sabor trebao je da se konstitui se naslijedeni dru na na celu zastupanja interesa i da bude sto je mogu ce vjerniji odraz nacionalnih, konfesionalnih i politi ckih prilika. U stvari radilo se o tome da se u cvrsti klasna i vjerska podvojenost na kojoj je trebalo dalje izgradivati austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini.15) Pri tome je osnovna ideja o odvojenim nacionalno-konfesionalnim izbornim tijelima, koja su postojala paralelno sa kurijalnom podjelom, u bosanski
15) H. K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upra vom, (Clanci i rasprave), Sarajevo 1968, str. 52, 87.

326

Ustav preuzeta iz ustava za Moravsku iz 1905. godine (moravska nagodba). Odredbe o uvodenju nacionalnog katastra i podjela mandata za zemaljski sabor po odredenom nacionalnom klju cu unesene su i u ustav nacionalno mje sovite Bukovine, koji je stupio na snagu uskoro poslije bosanskog ustava (zakoni od 26.maja 1910.).16) To su bili u deceniji pred Prvi svjetski rat poku saji da se u pojedinim zemljama austrijske polovine Monarhije rje sava nacionalno pitanje. Mada je po bosanskom Ustavu aktivno bira cko pravo bilo op ste ( zene pri tome nisu imale pravo glasa ukoliko nisu spadale medu veleposjednike koji su pla cali najmanje 140 kruna zemljarine godi snje) i nije postojao poreski i obrazovni cenzus, koji bi siroma sne slojeve li savao izbornog prava kao u ugarskoj polovini Monarhije i nekim dijelovima skoj, Sleziji Cislajtanije (Tirolu, Dalmaciji, Ce i Galiciji), kurijalni izborni sistem izrazito je favorizovao ekonomski i intelektualno izdvojene, po broju neznatne grupe stanovni stva, kao i strani element koji je bio sna zno zastupljen u javnim slu zbama i gradskoj privredi. Izrazito politi cki zna caj imalo je formiranje posebne izborne klase u prvoj kuriji za muslimanske veleposjednike. Ispunjenje njihove zelje da im se osigura tradicionalno povla sten polo zaj bilo je motivisano nadom da ce se ovaj dru stveni sloj razviti u konzervativan i dr zavi vjeran elemenat.17) Koliko je bio nepravedan ovaj izborni sistem vidi se najbolje po tome ako se uporedi broj mandata za pojedine kurije sa brojem upisanih bira ca.18) U prvoj kuriji 6.866 bira ca biralo je 18 poslanika, u drugoj kuriji 47.725 bira ca biralo je 20 poslanika, a u tre coj kuriji 347.573 bira ca birali su 34 poslanika. U prvoj izbornoj klasi prve kurije upisano je bilo samo 399 bira ca na koje je otpadalo 5 mandata, pa je jedan veleposjedni cki glas vrijedio kao 128 glasova seljaka iz tre ce kurije ili 30 glasova radnika, sitnih zanatlija i malih trgovaca - stanovnika gradova koji su glasali u drugoj kuriji. Ili jedan glas veletrgovaca, industrijalaca, intelektualaca i drugih koji su birali u drugoj izbornoj klasi prve kurije vrijedio je gotovo kao pet glasova bira ca druge kurije ili ne sto vi se od 20 glasova bira ca tre ce kurije. Odnosi su bili jo s drasti cniji ako se posmatraju samo muslimanski glasovi. Jedan glas muslimanskih zemljoposjednika vrijedio je preko 147 glasova muslimanskih seljaka, ili preko 41
16) R. S i e g h a r t, Die letzten Jahrzente einer Grossmacht, Berlin 1923, str. 423-427. 17) Kao napomena 15. 18) Ukupan broj upisanih bira ca iznosio je 402.164. Od toga je bilo 173.127 srpsko-pravoslavnih ili 43,05%, 137. 365 muslimana ili 34,15%, 88.929 katolika ili 22,21%. Ostatak od 2.744 bira ca ili 0,59% otpadao je na jevreje i konfesije koje ne dobijaju mandate. Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 13.4.1910, tel. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedni cko ministarstvo nansija Pr BiH 474/1910 (dalje citiram samo signature istog fonda), ista istom 14.4.1910, prilog Koncentrations - Tabele (Pr BH 494/1910).

327

glas muslimanskog gradskog stanovni stva. Muslimanski veleposjednici su tako prilikom podjele mandata koji su pripadali Muslimanima bili posebno favorizovani na stetu drugih muslimanskih bira ca. Ovakav komplikovani izborni sistem, koji se zasnivao na socijalnoj i nacionalno-konfesionalnoj podjeli bira ca, pru zao je, kako je zapazio i tada snji francuski konzul u Sarajevu, mogu cnost re zimu da politi cki balansira i sprije cava stvaranje koalicija bira ca koje bi prema njemu bile neprijateljski raspolo zene.19) Izborni sistem bio je posebno nepovoljan za djelovanje Socijaldemokratske stranke (SDS) Bosne i Hercegovine. Zato je ona u toku 1909. godine u Sarajevu i drugim mjestima organizovala javne radni cke skup stine, na kojima su kao i u Glasu slobode isticani zahtjevi za slobodouman i demokratski ustav i sabor koji bi bio biran na temelju op steg, jednakog, trajnog i neposrednog prava glasa. Zahtijevano je da se kompetencija sabora protegne na sva pitanja koja se ti cu Bosne i Hercegovine i da vlada bude odgovorna Saboru.20) Rukovodstvo Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine poku savalo je da pridobije i siroke mase uvuku u borbu gradanske stranke za saradnju s ciljem da se za op ste i jednako pravo glasa. To mu nije po slo za rukom, pored ostalog i stoga sto su se vlasti protivile takvoj saradnji, nedopu staju ci da skupovima koje su organizovali socijaldemokrati prisustvuju i pripadsenja Ustava 20. februara nici gradanskih partija.21) Na sam dan progla 1910. godine mostarski radnici su priredili uspjelu demonstraciju, dok su u isto vrijeme razne deputacije autonomnih korporacija i udru zenja sve stenika i notabla izra zavale pred predstavnicima vlasti u svim gradovima zemlje svoju lojalnost i zahvalnost vladaru na darovanim ustavnim institucijama.22) Mada nijedna politi cka grupacija nije bila zadovoljna u pogledu nadle znosti budu ceg Bosanskohercegova ckog sabora, kao ni sa nizom drugih odredaba ustavnog projekta, gradanski politi cari nisu organizovali ni jednu javnu protestnu akciju ni demonstraciju. Oni su se u toku 1909. odnosno po cetkom 1910. godine ograni cili na izno senje zamjerki i podno senje predstavki nosiocima vlasti. Pri tome se te zi ste njihovih
ivanovi M. Z. Z c, Izvje staji diplomatskih predstavnika Francuske u Austro-Ugarskoj o dogadajima u Bosni i Hercegovini od za vrv setka aneksione krize (marta 1909) do atentata Bogdana Zeraji ca (juna 1910), Istorijski casopis XVIII/1971, str. 466. 20) Arhiv Komunisti cke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo 1951, str. 107. 21) H. K a p i d zi c, op. cit. str. 72-78. 22) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, telegrami od 21. i 23.2.1910. (Pr BH 245, 247 i 266 iz 191); prepis izvje staja Okru zne oblasti u Mostaru od 2.3.1910 (Pr BH 331/1910).
19)

328

zahtjeva sve vi se prenosilo na to da se jednoj ili drugoj konfesiji u Saboru dodijeli koji poslani cki mandat vi se ili koji virilist. Na kraju su sve politi cke stranke izuzev SDS Bosne i Hercegovine prije progla senja ustava prihvatile konfesionalne kurije kao momentanu neminovnost. To je u cinila i SNO, koja se u svom programu i javnom politi ckom djelovanju zalagala za parlamentarnu demokratiju i op ste, direktno, jednako i tajno pravo glasa. Opredjeliv si se u ve cini za realnu politiku poslije zavr setka aneksione krize, SNO je na skup stini povjerenika u Sarajevu 16.maja 1909. pored ostalog zaklju cila da se u predstavci ministru Buri anu povodom nacrta ustava naglasi da je ona iz principijelnih razloga protiv konfesionalnih kurija, ali da tome u datim okolnostima ne pridaje aktuelan zna caj. Preporuku da se takav stav zauzme dao je dr Danilu Dimovi cu istaknuti ce ski politi car Tomas G. Masarik, pa je i SNO tra zila da se pove ca broj virilista iz redova Srba.23) SDS Bosne i Hercegovine istakla je dvojicu kandidata prilikom saborskih izbora odr zanih u maju 1910. (Ivana Salamunovi ca i Savu Kapora), iako je bila svijesna da joj izborni sistem ne daje sanse za zovanje u izbornoj uspijeh. Stranka je, medutim, smatrala da joj anga kampanji pru za pogodnu priliku da pozove narod u borbu za reviziju ustava, populari se svoj program i kritikuje rad gradanskih stranaka. Na izborima socijaldemokratima nije po slo za rukom da dobiju nijedan mandat. Uzrok svog neuspijeha, posebno kod Srba, oni su vidjeli u tome sto je u zadnji momenat pred izbore do slo do sporazuma razli citih frakcija unutar SNO. Tako privremeno ujedinjena SNO pozvala je narod na slogu proglasiv si svakog Srbina koji nije s njima izdajicom. Zatim sve gradanske stranke sirile su u narodu neistine o socijaldemokratima. To osobito va zi za selo gdje su u izbornoj agitaciji odlu cuju cu ulogu imali popovi.24) Uz to treba imati u vidu da industrijski razvitak u Bosni i Hercegovini nije bio doveo do koncentracije ve cih masa u bosanskohercegova ckim gradovima, koji su i za vrijeme austrougarske vladavine zadr zali u mnogom svoj sitno-zanatlijsko-trgova cki i agrarni karakter. Zbog toga sto je razvoj drvne industrije, rudarstva, metalurgije i hemijske industrije bio vezan za selo i sto su preduze ca i pogoni bili razbacani po cijeloj zemlji, bosanskohercegova ckoj socijaldemokratiji, izolovanoj od selja stva, bilo je znatno ote zano djelovanje i uticaj. Sve je to skupa kao posljedicu imalo da nijedan predstavnik SDS BiH nije mogao u ci ne samo u Bosanskohercegova cki sabor nego niti u jedno op stinsko predstavni stvo ve cih gradova.25) Socijaldemokrati su se i
Fritz von R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus bruch des ersten Welkrieges, I Der Fall Jeftanovi c-Sola-Gavrila , Wien 1944, Nr 58, str. 49. 24) Arhiv Komunisti cke partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 108, 128-131. 25) Vidi I. H a d zibegovi c, Postanak radni cke klase, str. 356.
23)

329

docnije prilikom naknadnih izbora za upra znjena mjesta u Saboru pojavljivali sa svojim kandidatima, ali im ni tada nije polazilo za rukom da dobiju mandat. Jedini radnik koji je u sao u Bosanskohercegova cki sabor bio je Petar Mrlji c, rudarski radnik iz Vare sa, izabran na listi HKU. On je ujedno cke stranke kandidovale. Pobio i jedini radnik koga su gradanske politi liti cki rezultat saborskih izbora kako redovnih u maju tako i naknadnih u septembru 1910. bio je da je sve srpsko-pravoslavne mandate dobila SNO (31), sve muslimanske MNO (24), dok je u pogledu katoli ckih mandata ve cina pripala HNZ (12), a manji dio HKU (4). U socijalnom pogledu u sastavu Sabora najbrojnija je bila inteligecija.26) Od 72 poslanika 45-orica su pripadala svjetovnoj i duhovnoj inteligenciji. Zajedno sa 19 virilista koji su spadali u ovu kategoriju broj clanova Sabora koji su se bavili intelektualnim zanimanjima iznosio je 64, tj. 69,56% od ukupnog broja svih clanova. Ako se uzme u obzir samo 21 sve stenik koji je ulazio u Sabor bilo kao virilni clan (15) ili kao poslanik (6 sve stenika bili su poslanici i to 4 pravoslavna i 2 katoli cka, pripadnici HKU), onda je u ce s ce sve stenika medu clanovima Sabora iznosilo je 22,82%. Pri tome su sve stena lica kod pravoslavnih zauzimala 22,22% svih virilnih i poslani ckih mjesta u Saboru namjenjenim pravoslavnim, a kod katolika 33,33% mjesta predvidenim za katolike. Kod Muslimana, kod kojih medu poslanicima nije bilo sve stenika, 17,24% mjesta u Saboru rezervisanih za Muslimane pripalo je muslimanskim sve stenim cajnu ulogu licima kao virilistima. Medu svjetovnom inteligencijom zna igrali su pravnici, posebno advokati. Cetrnaest poslanika, ne ra cunaju ci viriliste, bili su advokati odnosno advokatski pripravnici (7 Srba, 5 Hrvata, 1 Musliman, 1 Jevrej), od kojih su neki, naru cito strana cki prvaci bili usko poslovno povezani sa doma cim a donekle i sa stranim privrednicima i bankama. Neki pojedinci medu intelektualcima bili su ujedno i krupni zemljoposjednici (npr. dr Diogen Petrovi c) i poduzetnici (dr Jovo Simi c). Pojedini veleposjednici bili su istovremeno trgovci ili preduzetnici, odnosno i jedno i drugo. U Sabor su ina ce, 1910. u sla dva preduzetnika i pet trgovaca ne ra cunaju ci tu one clanove Sabora, koji su kao npr. Gligorije Jeftanovi c i Vojislav Sola bili iskazani kao veleposjednici, a bili su ujedno istaknuti trgovci i kapitalisti cki poduzetnici.27)
Razmatranja o socijalnoj strukturi Sabora zasnivaju se na podacima sadr zanim u spiskovima njegovih clanova, Pr BH 953/1910, Pr BH 347/1912, Kriegsarchiv Wien (dalje KA), Nachlass Potioreks (N1 Pot) A 3, Fasz 2, br. 601 i 610. 27) Upravo su Gligorije Jeftanovi c i Vojislav Sola bili oni malobrojni pojedinci i medu pripadnicima relativno najrazvijenijeg srpskog gradanstva, kojima je po slo za rukom da zauzmu zna cajnije mjesto u modernom poslovnom svijetu u Bosni i Hercegovini. Tako je Gligorije Jeftanovi c, tada najpoznatiji srpski politi car, potpredsjednik Velikog upravnog
26)

330

Medu clanovima Sabora bilo je 19 krupnih zemljoposjednika (14 Muslimana, 4 Srbina, od toga jedan virilist, i 1 Hrvat) i 5 zemljoposjednika (3 Muslimana, 1 Srbin i 1 Hrvat), a njih 24 zajedno zauzimali su 26,08% svih poslani ckih i virilnih mjesta. Intelektualci su brojno dominirali medu izabranim poslanicima HNZ (od 12 poslanika HNZ bilo je 10 intelektualaca, 1 zemlji sni veleposlanik i 1 posjednik) i SNO (od 31 poslanika SNO bilo je pored 4 sve stenika jo s 20 intelektualaca razli citih prola, od kojih je jedan bio in zenjer i gradevinski preduzetnik, 3 trgovca, 3 veleposjednika i 1 gazda). Polovina od 4 izabrana poslanika HKU bili su klerici, a od druge dvojice jedan je bio in zenjer, a drugi radnik. Nasuprot tome, medu izabranim muslimanskim poslanicima izrazitu prevagu imali su zemlji sni veleposjednici i posjednici (od 24 poslanika 14-torica su bili veleposjednici, od kojih su nekolicina bili ujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik (Suljaga Vejzovi c), te 3 posjednika i 7 intelektualaca). Nijedan seljak ni moderni industrijalac nije kao poslanik 1910. u sao u Sabor. To se desilo tek narednih godina na naknadnim izborima. Kao kandidati Ko ci ceve grupe, nakon njenog istupanja iz Srpskog saborskog kluba, izabrani su u Sabor seljaci Maksim Durkovi c krajem 1911. i Stojan Stoj cevi c u maju 1914, dok je seljak Vukan Kuljanin u sao u Sabor krajem 1913. kao pripadnik Dimovi ceve Srpske narodne stranke. Istovremeno je sa Dimovi ceve liste izabran i industrijalac Vaso Vasiljevi c. Iako su u djelatnosti Bosanskohercegova ckog sabora, naro cito medu dijelom inteligencije, dolazile do izra zaja i radikalnije socijalne i politi cke tendencije, Sabor je kao predstavni cko tijelo u mnogome imao konzervativno socijalno-politi cko obilje zje. Pri tome treba imati na umu da su se poslije izbora za Sabor saborske frakcije konstituisale kao vodstva postoje cih politi ckih organizacija. Proliraju ci se postepeno kroz rad Sabora, te raspadanjem ili fuzijom pojedinih saborskih poslani ckih klubova, nacionalne politi cke organizacije odnosno njihovi pojedinih dijelovi nastavi ce da evoluiraju u pravcu modernih politi ckih stranaka.
i prosvjetnog savjeta srpsko-pravoslavne crkve i virilni clan Sabora, kao ku cevlasnik, krupni zemlji sni posjednik i veletrgovac bio jedan od najbogatijih ljudi u zemlji. On je posjedovao ciglanu sa oko sesdeset zaposlenih, kre canu i najve ci hotel u Sarajevu (Hotel Evropa). Uz to je bio predsjednik i glavni akcionar Srpske stedionice koja je 1907. pretvorena u Srpsku narodnu banku, te predsjednik i glavni akcionar Srpske stamparije d.d. Vidi: K. K a s e r, Orthodoxe Konfession und ser bische Nation in Bosnien und der Hercegovina im Ubergang von der t urkischen zur o sterreichisch-ungarischen Herrschaft, S udostdeutsches Archiv XXVI/XXVII, 1983/1984, str. 120.

331

Sudjelovanje Sabora u zakonodavnoj djelatnosti 28) odnosilo se isklju civo na bosanskohercegova cke poslove. Sva ona pitanja koja se nisu ticala samo Bosne i Hercegovine nego i jedne ili obiju dr zava Monarhije bila su izuzeta iz njegove kompetencije. To su posebno bili svi takozvani pragmati cki zajedni cki poslovi (tj. spoljna politika, vojni poslovi i nansiranje ovih zajedni ckih poslova), kao i svi oni poslovi od zajedni ckog interesa koji su se u obim dr zavama Monarhije regulisali posebno, ali na temelju istih na cela utvrdenih u povremenim sporazumima ci da je Bosanskohercegova cki sabor izmedu Austrije i Ugarske. Budu bio samo provincijsko predstavni cko tijelo, a ne dr zavni parlament, izvan njegovog djelokruga bila su sva pitanja u vezi sa odbranom. Tako je i zakonodavstvo u pogledu vojne obaveze i odredivanja regrutnog kontigenta ostalo i dalje u apsolutnoj vlasti monarha. Saboru je bilo takoder uskra ceno pravo da raspravlja i odlu cuje o bud zetskim izdacima zemlje za vojne ustanove i bosanskohercegova cke trupe, koje su bili organski dio zajedni ckih oru zanih snaga Monarhije. To je isto vrijedilo i za one bud zetske stavke za poslove koji su se u obje dr zave Monarhije regulisali medusobnim sporazumom. U tom pogledu morale su se primjenjivati paralelne austrijske i ugarske zakonske norzetski prihodi i rashodi Bosne i me kada su bili u pitanju odredeni bud Hercegovine (indirektni porezi na rakiju, pivo, se cer i naftu, monopoli, carine). Mada vrlo va zne bud zetske pozicije nisu mogle biti predmet pretresanja ni usvajanja u Saboru, ovaj nije mogao odbacivanjem preostalog dijela bud zeta da uskrati povjerenje njemu neodgovornoj vladi.29) U slu caju da Sabor privremeno ne usvoji bud zet za narednu godinu, ostajao je na snazi postoje ci sve dotle dok ga ne zamjeni novi zakonito usvojeni prora cun. Djelokrug Bosanskohercegova ckog sabora obuhvatio je, medutim, i pored navedenih ograni cenja, siroko podru cje upravnih, privrednih, socijalnih, nansijskih, kulturno-prosvjetnih, pravosudnih i drugih poslova koji su bili taksativno navedeni u 27 ta caka 42 clana Zemaljskog ustava. Zakonodavnu vlast u svim ostalim pitanjima, koja ustavom nisu bila izri cito stavljena u kompetenciju Sabora niti su spadala u
28) O nadle znosti Bosanskohercegova ckog sabora vidi: K. L a m p, Die Verfassung von Bosnien und der Herzegowina von 17.Februar 1910, u Jahrbuch des Oentlichen Rechts der Gegenwart, T ubingen 1911, Bd.V, str. 142 i dalje; F. S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Verwaltung Osterreich-Ungarns , Leipzig 1914, str. 36-49; N. W u r m b r a n d, Die rechtliche Stellung Bosniens und der Herzegowina, Leipzig-Wien 1915, str. 96-145. 29) Up. K. L a m p, Die Rechtsnatur der Verfassung Bosniens und der Herzegowina von 17.Februar 1910, u: Archiv des o entlichen Rechts, T ubingen 1911, Bd. XXVII/2, str. 304.

332

nadle znost austrijskog i ugarskog parlamenta i dalje je ostala, kao i u predustavno doba, isklju civo u rukama monarha. I u poslovima koji su spadali u njegov djelokrug Sabor je imao samo ograni ceno pravo da saodlu cuje. Posebno ugarska vlada je nastojala da sto vi se ograni ci kompetencije Bosanskohercegova ckog sabora i oja ca sopstveni uticaj na poslove Bosne i Hercegovine. Ona je nastojala da time otkloni opasnost za dualizam koje su mogle nastati aneksijom i uvodenjem ustava. U pozadini tog nastojanja bio je porast privrednog zna caja Bosne i Hercegovine za obje dr zave Monarhije, posebno Ugarsku i zao stravanje njihove medusobne konkurentske borbe. Iako je jo s zakonom iz 1880. objema vladama priznat sirok uticaj na bosanskohercegova cku upravu, ustavom se ovaj uticaj jo s vi se poja cao. U bosanski ustav unesena je ne samo odredba da za sve zakonske osnove usvojene u Saboru prije njihovog podno senja na sankcionisanje monarhu treba pribaviti saglasnot austrijske i ugarske vlade, nego je jo s i statuirano da na sve vladine zakonske nacrte i prije nego sto oni budu podneseni na pretresanje u Saboru treba da pristanu vlade obiju dr zava Monarhije.30) Osim sto je time bilo ozakonjeno pravo veta austrijske i ugarske vlade nad odlukama Sabora, ovim odredbama bila je i djelatnost bosanskohercegova cke uprave znatno ote zana. Sabor je bio politi cka pozornica koja se na sla u centru pa znje javnosti, pa su se zbivanja i odnosi u Saboru u znatnoj mjeri reektovali na politi cku situaciju u zemlji.31) Austro-Ugarska, i s obzirom na medunarodne odnose i svoj presti z, nije bila indiferentna prema tome kako ce biti politi cko dr zanje Sabora. Osim toga, i pored mnogih ograni cenja koja su bila nametnuta Saboru, citav niz zivotno va znih pitanja nije se mogao rje savati bez njega ukoliko se htjelo ostati na legalnoj osnovi. Sabor nije mogao da donosi punova zne odluke koje bi bile suprotne intencijama nadle znosti faktora u Monarhiji, ali opet pri rje savanju svih pitanja koja su bila u djelokrugu Sabora morala se posti ci njegova saglasnost. * * *
30) D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti, Godi snjak DI BiH XVIII/1968-69, str. 63-65. 31) O politi ckom razvitku u Bosni i Hercegovini u doba saborske djelatnosti vidi: T. K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878-1918, Sarajevo 1960, str. 363-377; H. K a p i d zi c, op. cit. str. 100-138; M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini 18781914, Historijski zbornik XIX-XX/1968 str. 40-66; M. I m a m o v i c, op. cit. str. 228-258; D z. J u z b a si c, Jezi cko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, str. 36-84; i s t i, Bosanskohercegova cki sabor i osnivanje po stanske stedionice, Prilozi instituta za istoriju u Sarajevu 18/1981, str. 257-271.

333

Medu poslovima koji su spadali u zakonodavnu kompetenciju Bosanskohercegova ckog sabora u 13. ta cci 42. clana zemaljskog ustava ci, navode se: Ustanove op ceg dobra, obezbjedivanje u bolesti i nesre osiguranja u starosti i staranje za radni stvo, sirotinju itd. Kao i svi drugi socijalni i politi cki poslovi. Medutim, ova problematika, a posebno pitanje polo zaja radni stva koje se, sto nije slu cajno, u Ustavu spominje uporedo sa sirotinjom, nalazila se uglavnom na margini interesovanja Sabora. Tek povremeno je radni cko pitanje privla cilo ve cu pa znju saborskih politi cara, a da pri tome ni jedna od saborskih frakcija nije u prakti cnoj politi ckoj djelatnosti stavila u prvi plan pobolj sanje socijalnog polo zaja radnika. Radni cko pitanje tretirano je u Saboru gotovo isklju civo u kontekstu borbe doma cih gradanskih politi ckih snaga protiv dominiraju ceg dr zavnog i stranog privatnog kapitala, koji je bio poslodavac najve cem broju radnika. Samo relativno manji broj radnika bio je zaposlen u sumsko-industrijskim i drugim manjim rmama, ciji su vlasnici bili doma ci ljudi, i u doma cim zanatskim i trgova ckim radnjama, koje su ina ce daleko najve cim dijelom radile bez upotrebe pomo cne radne snage (1907. godine 84,7% pomenutih radnji nije upotrebljavalo pomo cnu radnu snagu). Izvan okvira starog trgova ckog - zanatlijskog gradanstva nastao je samo mali broj modernih doma cih kapitalisti ckih preduzetnika koji su se anga zovali u industriji. Izrastanjem moderne gradanske klase u Bosni i Hercegovini odvijalo se izrazito sporim tempom. Tome je doprinosio konzervativni esnafski mentalitet, osobito izra zen u redovima muslimanskog gradanstva, nedostatak poslovnog iskustva i oskudica u obrtnom kapitalu.32) Medutim, i postoje ci politi cki i dr zavno- pravni status Bosne i Hercegovine, iz koga je u velikoj mjeri rezultirao njen nepovoljan privredni polo zaj u Monarhiji, bio je vrlo zna cajna prepreka za ostvarenje ekonomskih ambicija doma cih kapitalisti ckih elemenata, koji se nisu mirili sa svojim podredenim mjestom. Stoga i nastojanja za politi ckom emancipacijom, koja su u raznim oblicima dolazila do izra zaja pa i u sve ja coj te znji ka autonomiji Bosne i Hercegovine, imala su svoju osnovu u zelji doma ceg gradanstva za armacijom i ekonomskom emancipacijom. U tom pogledu je od posebnog zna caja tendencija za stvaranje doma ce nacionalne industrije, koja se javlja u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat. Nezadovoljstvo doma ce bur zoazije sa postoje cim privrednim prilikama i ekonomskom politikom austrougarske uprave bilo je izra zeno i u istupanju predsjednika Srpskog saborskog kluba Pere Stokanovi ca na prvom zasjedanju Bosanskohercegova ckog sabora u ljeto 1910. On
F. H a u p t m a n n, Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, Graz 1983, str. 1-5, 211-250.
32)

334

je kao politi cki predstavnik srpske bur zoazije, ekonomski najrazvijenije, prebacivao upravi da je po okupaciji prote zirala strance na ra cun doma cih trgovaca optu zuju ci je i za ometanje doma cih ljudi u industrijskim poduhvatima. Vlada je prema Stokanovi cu i sla na ruku strancima tako sto im je davala poslove gdje se mogao ostvariti prot od 20 - 30%, a doma cim one poslove gdje se moglo zaraditi samo 2%. Zato je ovim posljednjim preostalo da otvaraju du cane, trgova cke radnje, i da jedni drugima konkuri su. Doma ci trgovci i zanatlije masovno su propadali a zatim su otvarali mehane, birtije, Srbi i Hrvati, a kafane Muslimani. Stokanovi c je predlagao da se donese niz zakonskih mjera u cilju za stite doma cih trgovaca (Zakon o trgovini na selu i torbarenju, o trgova ckim sudovima i sl.) i cak postavio maksimalni zahtjev da se dr zavna preduze ca prepuste na sim trgovcima.33) Ina ce, i u istupima drugih poslanika i saborskim rezolucijama postavljeni su zahtjevi kao npr. da Zemaljska ce trgovine, zanatstva i invlada aktivnije radi na unapredenju doma dustrije, da vlada postepeno ukine eksploataciju suma u vlastitoj re ziji, da do daljnjeg ne izdaje nikom ve ce sumske komplekse bez odobrenja Sabora, da u budu ce prilikom licitacija doma ce rme imaju prvenstvo iako za koji procenat njihova ponuda bude ni za od ponuda stranih rmi i sl.34) Bosanski sabor poveo je o stru kampanju protiv stranih sumskoindustrijskih preduze ca, u prvom redu Steinbeissove rme u Drvaru i rme Eisler i Ortlieb u Zavidovi cima i njihovog poslovanja oko realizovanja dugoro cnih ugovora sa zemaljskim erarom. Osnovni smisao i su stina te kampanje bila je da se poka ze kako strana preduze ca u trci za boga cenjem izigravanjem ugovornih odredaba u kori stenju dobivenih privilegija o ste cuju interese zemaljskog erara. Posebno je akcentirano da ta preduze ca pri eksploataciji suma prepu staju poslove stranim akordantima i subakordantima, da favorizuju strane radnike, dok istovremeno doma cim preduze cima onemogu cavaju u ce s ce u poslovima u svojim ugovornim podru cjima i zapostavljaju doma cu radnu snagu. Bosanskom saboru kao i doma cim kapitalisti ckim elementima bio je pri tome glavni cilj da se omogu ci doma cim trgovcima, gazdama i veleposjednicima da se vi se nego do tada uklju ce u iskori stavanje suma i industrijsku preradu drveta.35)
Stenografski izvje staji o sjednicama bosanskohercegova ckog sabora (dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, XXI sjednica, str. 709 - 712. 34) Ibidem, str. 690, XXIII sjednica, str. 801-803. 35) B. B e g o v i c, Razvojni put sumske privrede u Bosni i Hercegovini u periodu austrougarske uprave (1878 - 1918) sa posebnim osvrtom na eksploataciju suma i industrijsku preradu drveta, ANUBiH, Djela LIV/31, Sarajevo 1978, str. 117, 170, podrobnije o polo zaju sumskih radnika i akcijama Sabora u vezi sa prilikama u sumarstvu vidi: I. H ad zibegovi c, Postanak radni cke klase, str. 168-171.
33)

335

Poslanici su u Saboru podnijeli niz interpelacija vladi koje se odnose na zapo sljavanje i tretman doma cih radnika u dr zavnim preduze cima i preduze cima stranih kapitalista. Pri tome su kao na primjer kada je rije co sumskoj privredi oni vi se ukazivali na diskriminaciju i nepovoljan tretman doma cih radnika u odnosu na strane radnike nego sto su ulazili u stvarni ekonomski polo zaj radnika. Ina ce, opravdanost pritu zbi u pogledu diskriminatorskog odnosa prema doma cim radnicima, koje su rme u sumskoj industriji trebale prema ugovorima sa vladom da prvenstveno zapo sljavaju, potvrdila je u slu caju Eislera i Ortlieba vladina komisija koja je formirana po nalogu ministra Stefana Buri ana. Medutim, bez obzira na nezadovoljstvo radnika i upozorenja u Saboru do kraja austrougarske vladavine u sumskoj privredi je preovladavao sistem izdavanja krupnih poslova stranim akordantima i znatno manje pla cenim doma cim subakordantima, sto je omogu cavalo da se izmedu vlasnika kapitala i najamnih radnika uvuku parazitski posrednici i na taj na cin radnike izlo ze vi sestrukoj eksploataciji. Saborski poslanici su isticali da je neopravdano nepovjerenje prema doma cim radnicima, a ne njihova nesposobnost i nedostatak kvalikacija, glavni razlog za diskriminaciju prema njima u pogledu zapo sljavanja i slabijeg pla canja. Medutim, poslanici su istovremeno ukazivali na praksu velikih stranih rmi, u prvom redu Steinbeisa i Eislera i Ortlieba da prvenstveno stranim, a i doma cim radnicima dio plate daju u naturi. Na taj na cin rme su ostvarivale dopunski prot i radnike cvr s ce vezivale za sebe. Konzumi pomenutih rmi prodavali su robu, koja dugo vremena nije bila ni oporezovana, ne samo svojim radnicima nego i ostalom gradanstvu. ci mali trgovci, pa su pojedini poslaTime su bili te sko pogodeni doma nici optu zivali strane industrijalce kao krivce za to sto je dio doma ceg sten i pretvarao se postepeno u sjenku gradanstva bio ekonomski uni stranog kapitala. Taj kapital je prema tvrdnjama nekih poslanika, imao u pojedinim mjestima i veliki uticaj na lokalne organe vlasti.36) Poslanik Gavro Ga si c obja snjavao je da rme dovode strane radnike zato jer, iako im daju cak dvostruko ve cu platu nego doma cim radnicima, ukinu im polovinu od toga na magazinu. Strani radnici su bili prisiljeni kupovati u magacinu rme, dok se od doma ceg siromaha nije to moglo uzeti, jer on radi da bi namirio ku cu. Vladini predstavnici su opet sa svoje strane isticali da doma ci radnik nije industrijski radnik ve c je u prvom redu poljoprivrednik, te kad zapo cnu poljoprivredni radovi on ostavlja svoje radno mjesto i vra ca se u selo. Oni su ukazivali na to da i doma ce rme zapo sljavaju jednim dijelom strane radnike, jer doma ci radnici za neke poslove nisu bili osposobljeni.37)
I. H a d zibegovi c, op. cit. str. 168-172, 247-249, 302. BHS god. 1910, I zasj. Sv. 1, XXI sjednica, str. 698, XXII sjednica, str. 742, XXIII sjednica, str. 851-852.
37) 36)

336

Vlada je ipak prihvatila zahtjev Sabora i opomenula je ve ca sumska preduze ca u zemlji da moraju prema obavezi sadr zanoj u ugovorima sto vi se zapo sljavati doma ce stanovni stvo. Medutim, Zemaljska vlada je smatrala da ne mo ze tra ziti od rmi da one jednako pla caju doma ce i strane radnike, jer pravo na ovaki zahtjev ne proizilazi ni iz ugovora, a ni iz privredno-pravnog odno saja ovih kontrahenata prema zemaljskom eraru. Vlada je osim toga polazila od liberalisti ckog na cela da je pri svakom poslovnom odno saju mjerodavna volja obiju stranaka .... koje se prema postoje cim prilikama .....medusobno za platu nagadaju. Polaze ci sa istog stanovi sta neintervencije u odnosu izmedu poslodavaca i radnika vlada je odbila i zahtjev Sabora da od rmi tra zi da osposobe nadzornike iz redova doma cih ljudi.38) zamonja optu zivao je Poslanik Hrvatske narodne zajednice Duro D vladu da je uvijek i sla na ruku kapitalistima, ozna civ si pri tome borbu koju na si radnici vode protiv kapitalistima tudinskim divovskom borbom kakvu ne vode nigdje radnici u drugim krajevima.39) Istupaju ci protiv stranih kapitalista i dr zavnih vlasti gradanski politi cari istupali su i protiv stranih radnika. Kroz njihove istupe cesto je provejavao izraziti nacionalizam i mr znja prema strancima uop ste, sto je bilo strano bosanskohercegova ckim socijaldemokratima. Tako je poslanik dr Savo Ljubibrati c izjavljivao da su svi stranci, kufera si, privilegovani stale z i nagla savao kako tudi radnici osvajaju nas na ognji stu na sem. Dok na sa sirotinja gladuje, ... Svaba i Madar dolazi i otima koru hljeba na sim sinovima.40) Ponekad se i slo dotle da je potirana bilo kakva razlika izmedu stranih radnika i stranih kapitalista. Tako je npr. Kosta Gjebi c - Maru si c, poslanik HNZ, tvrdio kako u dr zavnim i privatnim sumskim preduze cima narod je na s izrabljivan i gnje cen te slu zi na jednom i drugom mjestu kao prosto sredstvo za izrabljivanje stranom radniku.41) Osobito su srpski poslanici obra cali pa znju na polo zaj doma cih radnika u sumarstvu, koji su ina ce bili prete zno Srbi, siroma sni seljaci i njihovi bira ci u tre coj seoskoj kuriji. S druge strane, hrvatski poslanici naro cito su ukazivali na prilike u erarnim preduze cima u kojima su, ina ce, hrvatski i uop ste radnici katoli cke vjere bili osobito brojni. Tako se ve c na prvom zasjedanju Sabora dr Nikola Mandi c, tadanji predsjednik HNZ, zalo zio kako za povi senje otkupnih cijena duhana tako i za pove canje plata radnicima u duhanskoj industriji jer su ove niske i preniske. Govore ci o duhanskom pitanju Mandi c je ukazao da je
38) 39) 40) 41)

BHS god. 1910/11, I zasj. sv. II, Sarajevo 1911, str. 463. BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XXII sjednica, str. 774. Ibidem XXIII sjednica, str. 792. I. H a d zibegovi c, op. cit. str. 170-171.

337

vlast prema te zaku, sadiocu duhana do sla zbog monopola u polo zaj poslodavca prema radniku. Seljak u Hercegovini, nagla savao je Mandi c, bio je primoran da sadi duhan jer je tlo takve prirode da na njemu c je, medutim, u prvoj deceniji ne mo ze ni sta drugo da raste. Proizvoda XX vijeka dobivao za kilogram duhana manje nego u prvim godinama poslije okupacije. Duhan je 1882. godine bio otkupljivan po prosje cnoj cijeni od 95 x po kilogramu, a 1908/09 prosje cna otkupna cijena iznosila je 94 x po kilogramu, mada su se cijene ostaloj robi pove cale.42) Veliki broj hrvatskih seljaka u zapadnoj Hercegovini bavio se sadnjom duhana, pa su hrvatski poslanici imali prije svega u vidu njihov polo zaj, iako to u svojim istupima nisu spominjali. Petar Mrlji c, jedini radnik u Bosanskohercegova ckom saboru, govorio je u bud zetskoj debati 1910. o radni ckom pitanju, osobito apostroraju ci nepovoljan polo zaj radnika u erarnim preduze cima - radno vrijeme od 12 - 14 sati dnevno, niske plate, problem stanova, nesre ce na poslu poslije kojih radnici ostaju sa minimalnom naknadom, pa kao invalidi moraju raditi. Pri tome je napomenuo da pomenute nesre ce ti ste sveop ste radni stvo, a ne samo hrvatsko. On se istovremeno izjasnio da ce glasati protiv vladinog prijedloga bud zeta za 1910. godinu.43) Petar Mrlji c je, medutim, mogao odr zati svoj govor tek poslije burnih protesta u Saboru protiv Hrvatske katoli cke udruge, kojoj je Mrlji c pripadao. Hrvatska katoli cka udruga, koja je od ranije bila u politi ckom sukobu sa Hrvatskom narodnom zajednicom, na sla se u ljetnoj sesiji Sabora 1910. u potpunoj politi ckoj izolaciji poslije provokativne ca da Hrvatska katoli izjave titularnog biskupa dr Ivana Sari cka udruga u Bosni i Hercegovini osim Hrvata ne priznaje nikakav drugi narod. U donekle izmijenjenoj politi ckoj klimi Mrlji c je ponovo govorio o radni ckom pitanju i u bud zetskoj debati krajem marta 1911. On se zalio na to da je radni cko pitanje zaboravljeno i govorio je o nepravdama koje radnici trpe u privatnim i erarnim preduze cima. Pri tome je ukazao na razlike u tretmanu doma cih i stranih radnika, koji u zivaju veliku protekciju. Najvi se se zadr zao na postupcima prema radnicima zaposlenim u erarnim pogonima u Vare su, te ukazao kako radnici kod sumskih uprava po 2 - 3 mjeseca cekaju na isplatu zaradenog novca. Mrlji c je konstatovao da je radni stvo u Bosni i Hercegovini podijeljeno u dvije grupe, na nacionalno i internacionalno radni stvo. Medutim, on je istovremeno izrazio nadu da ce se radni stvo izlo zeno progonima ipak znati jedanput sjediniti i tra zi ce .... da se uvede u ... ljudsko dru stvo. Mrlji c je osudio postoje ci izborni sistem, ozna civ si da on predstavlja atentat na radni narod, te u skladu sa programskim opredjeljenjima
42) 43)

BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 532. Ibidem, str. 549-555.

338

Hrvatske katoli cke udruge zalo zio se da se uvede posebna radni cka izborna kurija. Obra caju ci se drugim politi ckim frakcijama Mrlji c ih je pozvao da i one kao i Hrvatska katoli cka udruga izaberu u Sabor kojeg radnika. Na to mu je Kosta Bo zi c, izra zavaju ci stanovi ste srpske cinom glagradanske politike dobacio: Mi svi zastupamo radnike. Ve sova Sabor je odbio rezoluciju o uvodenju radni cke kurije koju je Petar Mrlji c predlo zio.44) Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine, koja se zalagala za reviziju Ustava i demokratizaciju izbornog sistema, cke kurije kao i kurijalnog sistebila je takode protiv stvaranja radni ma uop ste. Ina ce, Mrlji ceva istupanja u Saboru prolazila su bez nekog primjetnijeg politi ckog odjeka. Nisu samo saborski poslanici bili ti koji su u svojim istupima skretali pa znju na radni stvo i njegov polo zaj, nego je bilo slu cajeva da su i socijaldemokrati ponekad pozivali poslanike da pru ze podr sku radni ckim zahtjevima. Kada je u julu 1910. godine izbio strajk gradevinskih radnika radi pove canja plata, ukidanja rada na akord i dr.45) Glas slobode je pozvao iskrene narodne zastupnike da interveni su kod vlasti u prilog strajka ca.46) Nakon toga je Petar Ko ci c na celu grupe srpskih poslanika, pripadnika svih politi ckih struja, podnio 19.jula 1910. interpelaciju u Saboru. On je optu zio dr zavni aparat da se stavio direktno u slu zbu stranog kapitalizma udovoljiv si zahtjevu preduzima ca da im se stavi na raspolo zenje oru zana sila protiv strajka ca. Ko ci c je tra zio da vlada odgovori da li zna za bjedno stanje gradevinskih radnika i sta misli u ciniti da im se zagarantuju uslovi rada. Odgovor vladinog predstavnika, u kome se pored ostalog navodilo da su radnici koji se nisu pridru zili strajku sami zamolili policijsku za stitu, Sabor je ve cinom glasova odbio da primi na znanje. Ko ci c je na to dobacio: Sabor cini sam sebi cest.47) Socijaldemokratski Glas slobode je ocijenio da je ovim glasanjem prvi put izra zeno nepovjerenje vladi. Uskoro potom dr Milan Sr ski c je u ime grupe srpskih, hrvatskih i muslimanskih poslanika podnio posebnu interpelaciju u kojoj se tra zila istraga i ka znjavanje odgovornih u sarajevskoj policiji za zlostavljanje radnika za vrijeme strajka.48) Karakteristi cno je da su poslanici iz redova svih nacionalno-konfesionalnih grupa i politi ckih struja bili solidarni kada se radilo o osudi represivnih postupaka organa vlasti protiv strajka ca,
BHS god. 1910/11, II zasj. sv. III, Sarajevo 1911 LXXXII sjednica, str. 1843-1849, LXXXIV sjednica, str. 1918. 45) O strajku gradevinskih radnika i njegovom ishodu vidi: I. H a d zibegovi c, op. cit. str. 241. 46) T. K r u s e v a c, Petar Ko ci c, Sarajevo 1951, str. 347. 47) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XV i XVI sjednica, str. 395, 400-401 i kao prethodna napomena. 48) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, XVIII sjednica, str. 566-567.
44)

339

koji su grubo prelazili i zakonom propisane granice. U tom nisu bili izuzetak ni muslimanski poslanici, koji su, zbog prevage konzervativnih veleposjedni ckih elemenata u svojim redovima, mnogo manje od svojih srpskih i hrvatskih kolega obra cali pa znju pitanjima koja su se odnosila na radni stvo. Posebno se Petar Ko ci c, koji je zastupao interese seljaka, kmetova, interesovao za probleme koji se ti cu radnika. U svojim govorima sikaniranja radnika od strane posu Saboru on je naro cito osudivao lodavaca i vlasti. U debati o bud zetu za 1911. godinu Ko ci c je svoj govor prete zno posvetio progonima radnika i njihovih organizacija. On je ukazao da, i nakon sto je poslije duge i mu cne borbe radnicima priznato pravo udru zivanja, nad radnicima i njihovim organizacijama politi cke vlasti vr se razne sikanacije, koje se protive svakom pravnom shvatanju o slobodi sastajanja, udru zivanja i stampe. Ko ci c je iznio da je veliki broj socijalisti ckih skup stina bio bezrazlo zno zabranjen. Bio je raspu sten Savez zeljezni carskih radnika, iako nije imao nikakve veze sa pasivnom rezistencijom na zeljeznicama. Neprestane zaplijene socijalisti ckog Glasa slobode i globe Ko ci c je ozna cio suvim zulumima nad ovim sirotinjskim organom. Naveo je neke slu cajeve kako politi cke vlasti tirani su clanove radni ckih organizacija i bezrazlo zno ka znjavaju radnike, konstatuju ci da su to stra sne stvari koje se ne bi zavi. U sporovima izmedu radsmjele dogadati u jednoj modernoj dr nika i poslodavaca organi vlasti po Ko ci cevoj ocjeni uzimaju u punu za stitu poslodavce, a pri tome naro cito idu na ruku stranim kapitalistima. Kao tipi can primjer naveo je prilike u Zavidovi cima gdje pa suju dvije strane rme i cini se da je tamo snja kotarska ispostava dio rminih kancelarija. Kotarska ispostava odmah supira onog radnika, koga neka od rmi kao nepo cudnog otpusti. To se osobito de sava radnicima koji su svjesni i organizovani.49) Ko ci c, koji je jo s za vrijeme generalnog strajka 1906, pokazivao interesovanje za radni cki pokret, odr zavao je s njim odredene veze. Nekoliko puta je pisao u Glasu slobode i za vrijeme svoje djelatnosti u Saboru bio je pokretu na usluzi.50) Socijaldemokrati su u ve cim gradskim centrima odr zavali javne skupove na kojima su izra zavali svoja gledi sta o mnogim aktuelnim pitanjima, kao npr. o agrarnom pitanju, o skupo ci, o stambenom pitanju, o komunalnoj politici, o socijalnom osiguranju radnika i dr. Usvojene rezolucije sa ovih skupova Ko ci c je na tra zenje socijaldemokrata podnosio Saboru u formi interpelacija zahtijevaju ci od Vlade da se izjasni
49) BHS god. 1910/1911,, I zasj. sv. III, LXXIV sjednica, str. 14931494; T. K r u s e v a c, Petar Ko ci c, str. 348-350. 50) Sreten J a k si c, Uspomene na Petra Ko ci ca medu radnicima, Razvitak 11/1936, citirano prema T.Kru sevcu, op. cit. str. 348-350.

340

 sta misli preduzeti u cilju rje savanja postavljenih problema. Tako je povodom protestnih skup stina, koje su u Sarajevu, Banjaluci i Tuzli organizovali socijaldemokrati zbog skupo ce zivotnih namirnica i stanova, Ko ci c 7.decembra 1910. postavio pitanje sta je vlada preduzimala i sta misli preduzeti, posebno u pogledu ve ceg broja radni ckih ku ca koje bi jeftino iznajmljivala.51) Potpisnici ove interpelacije, pored Ko ci ca, bili su srpski poslanici koji su pripadali kako radikalnom tako i oportunisti ckom krilu srpske gradanske politike. Oni su podr zavanjem radni ckih zahtjeva izra zavali svoje nezadovoljstvo s op stom politikom austrougarske vlasti i dominacijom stranog kapitala. To isto va zi i za druge poslanike kada su se izja snjavali u prilog radni stva i osudivali postupke organa vlasti i stranih kapitalisti ckih rmi. Makar da je tretman radni ckog pitanja u Saboru imao marginalni karakter i nije dao o cekivane rezultate u zakonodavnoj djelatnosti Sabora, cinjenica da je Sabor ipak obra cao pa znju na radni stvo stvarala je povoljniju politi cku atmosferu za djelovanje radni ckog pokreta. On je postajao objekt sireg javnog interesovanja, a postupci vlasti i poslodavaca bili su podlo zni kritici i iz poslani ckih klupa, o kojoj se bar u odredenoj mjeri moralo voditi ra cuna. Socijaldemokrati su podr zavali Ko ci cevu grupu i pozdravili su njeno izdvajanje iz Srpskog saborskog kluba, nakon cega je docnije, sredinom 1912. godine, uslijedio i njegov potpun raspad. Oni su u tome vidjeli pojavu koja vodi prestanku konfesionalnih strana ckih grupacija i organizovanje interkonfesionalnih stranaka po klasnim interesima i politi ckim principima. Socijaldemokrati su se nadali da ce se iz Ko ci ceve grupe razviti jedna demokratska gradanska stranka. Medutim, iako je Ko ci ceva grupa ostala i dalje opoziciona, ona nije po ocjeni socijaldemokrata pokazala ni malo sposobnosti za jedan demokratski rad i politiku. Ona se ograni cila samo na pisanje u Otad zbini .... i na rad u Saboru, koji nije mogao biti obiman ni koristan zbog saborskog nerada. I sam politi cki program s kojim se po cetkom septembra 1911. javila ponovo pokrenuta Otad zbina bosanskohercegova cki socijaldemokrati su ozna cili kao vrlo rdav.52) Rije c je u stvari bila o programu srpske gradanske politike izradenom 1910. pred saborske izbore, koji je Otad zbina nastojala da rearmi se podvrgavaju ci kritici politiku Srpskog kluba. Politi cka djelatnost grupe oko Otad zbine dala je povoda socijaldemokratima da zaklju ce da ce pro ci dosta vremena dok se organizuje jedna moderna demokratska interkonfesionalna stranka.53) Medutim, pokazalo se da su i takve nade bile nerealne.
51) 52) 53)

Ibidem. BHS god. 1910/1911, I zasj. sv. II, XLII sjednica, str. 500. Arhiv Komunisti cke partije Bosne i Hercegovine, tom II, str. 168. Ibidem

341

* * * Industrijski razvoj u Bosni i Hercegovini poslije austrougarske okupacije nije bio pra cen odgovaraju cim radnim i socijalnim zakonodavstvom. Tek po cetkom XX vijeka, zapravo poslije majskih strajkova 1906, nastupio je period aktivnije socijalne politike koju karakteri se dono senje nekoliko propisa na podru cju za stite radnika i radnih odnosa u industriji, zanatstvu i trgovini. Socijalno osiguranje bilo je, uz izuzetak rudara i zeljezni cara, nepotpuno i nedosljedno sprovodeno. Obavezno bolesni cko osiguranje za sve zaposlene u bosanskohercegova ckoj privredi uvedeno je tek zakonom koji je stupio na snagu 1.januara 1910. godine. Osiguranje radnika u slu caju nezgode na radu vr seno je kod be ckih i pe stanskih osiguravaju cih dru stava i njime je bilo obuhva ceno oko dvije petine radnika. Naj ce s ce su ga pla cali sami radnici, a ponegdje su u tome u cestvovali i poslodavci. U slu caju nesre ce i trajne nesposobnosti dru stva su davala osiguranim radnicima otpremnine prema stepenu invalidnosti i visini nadnice.54) Dono senje zakona o za stiti rada i socijalnom osiguranju radnika u Bosni i Hercegovini zaostajalo je za zakonskim regulisanjem ove problematike u Habsbur skoj monarhiji, naro cito u njenoj austrijskoj dr zavnoj polovini. Tamo su jo s za Taaeove vlade (1879-1893) doneseni najva zniji zakoni (kao sto je npr. Zakon o obrtnoj inspekciji i obrtnom redu iz 1883. odnosno 1885, Zakon o osiguranju u slu caju nezgode 1887, Zakon o osiguranju u slu caju bolesti 1888. i Zakon o bratinskim blagajnama 1889) koji predstavljaju osnov modernog socijalnog zakonodavstva u Austriji.55) Ovi zakoni, koji su za neposredan uzor imali Bizmarkovo zakonodavstvo u Njema ckoj, slu zili su docnije kao osnova pri koncipiranju odredenih rje senja u Bosni i Hercegovini. Ve c prilikom prve bud zetske debate u ljeto 1910. bosanskohercegova cki sabor je usvojio rezoluciju kojom je pozvao Zemaljsku vladu da u sporazumu sa trgova ckom i obrtni ckom komorom podnese zakonske osnove o obaveznom osiguranju radnika za slu caj nesre ce i invaliditeta, za osiguranje radnika u starosti, o minimumu radni cke pla ce itd. U svom odgovoru na rezoluciju vladin predstavnik je saop stio Saboru da je zakonska osnova o obligatnom osiguranju radnika u nezgodama izradena i da ce uskoro biti dostavljena Saboru. Re ceno je da ce, nakon sto se realizuje osiguranje radnika u slu caju nezgode, Vlada odlu civati
I. H a d zibegovi c, op. cit. str. 260-290. H. H o f m e i s t e r, Die Anf ange des modernen Sozialstaates in Osterreich , Rapports II, XVIe congres international des sciences historigues, Stuttgart 1985, str. 584-586.
55) 54)

342

o pitanju, da li je mogu ce latiti se rje senja problema o osiguranju radnika u starosti. Dono senje zakona o minimumu radni cke pla ce Vlada je smatrala za sada preuranjenim. Ovo je obrazlo zeno time da takav zakon ne postoji ni u Monarhiji, ni u ve cini dr zava, pa zbog toga nema dovoljno iskustva, kako bi ovaki zakon djelovao na industriju i obrt, te bi bilo vrlo opasno kroz takovu ni na koji na cin proku sanu naredbu tako o stro dirati u gospodarstvene prilike ovih zemalja, koje stoje na po cetku svoga razvitka.56) Bilo je o cito da u privredno zaostaloj Bosni i Hercegovini, u kojoj je austrougarska uprava posebnim privilegijama i pogodnostima, jeftinim sirovinama i radnom snagom, privla cila kapital, ckih mjera koje ninije dolazilo u obzir uvodenje takvih socijalno-politi su jo s bile realizovane ni u mnogo razvijenijim zemljama. I one tekovine modernog socijalnog zakonodavstva koje su bile ostvarene u Austriji i Ugarskoj mogle su samo djelimi cno i sa znatnim zaka snjenjem da se realizuju u Bosni i Hercegovini. Pri tome treba imati u vidu da ni socijalnim zakonodavstvom Taaeove ere u Austriji nije bilo obuhva ceno osiguranje radnika u starosti, a iz sistema osiguranja, a djelom i iz za stite rada bila su izuzeta pomo cna lica u poljoprivredi, sumarstvu i sitnom zanatstvu. Nakon sto je 1906. u Cislajtaniji ostvareno osiguranje namje stenika u starosti, austrijska vlada je 1908. podnijela parlamentu nacrt zakona kojim je trebalo da se socijalnim osiguranjem obuhvate ne samo svi koji su u najamnom odnosu nego i ve ci dio onih koji samostalno obavljaju privrednu djelatnost. U junu 1914. parlamentarna debata o ovom zakonu privodena je kraju, ali je izbijanje rata omelo njegovo dono senje.57) U Bosni i Hercegovini, medutim, nije mogao biti uzet u pretres u Saboru niti donesen ni zakon o osiguranju radnika u slu caju nezgode na radu, iako je takav zakon postojao ne samo u austrijskom nego i u ugarskom dijelu Monarhije. U Bosni i Hercegovini je nacrt zakona o obaveznom osiguranju radnika u slu caju nezgode bio ve c 1910. izraden, a u raspravu o njemu aktivno se uklju cila i Trgova cka i obrtni cka komora za Bosnu i Hercegovinu. Prilikom ankete odr zane 4. i 5. avgusta 1911. u Sarajevu, kojom je rukovodio podpredsjednik Komore Je sua Salom, industrijalci su zahtijevali da renta porodici unesre cenog radnika mo ze iznositi najvi se 50% od zarade radnika, dok su radni cki predstavnici tra zili ve cu rentu za ozljedene radnike i ve cu potporu porodici za vrijeme bolni ckog lije cenja. O zakonskom nacrtu Komora je posebno raspravljala na svojoj sjednici od 6.oktobra 1911. godine. Nasuprot prijedlogu da svako preduze ce iznad 10 zaposlenih treba da upla cuje za osiguranje radnika u slu caju nesre ce, clanovi Komore su tra zili da se taj
56) BHS god. 1910, I zasj. I sv, XXIII sjednica, str. 802 i BHS, god. 1910/11, I zasj. sv.II, XLI sjed. str. 471. 57) Kao nap.55.

343

broj podigne na 20 zaposlenih. Kona cno je usvojeno da se pod pojmom fabrike smatra radionica iznad 15 radnika i da takve radionice pla caju doprinos za osiguranje u slu caju nezgode. Obrazla zu ci svoje stavove da se manje radionice oslobode od pomenutog doprinosa obrtnici su isticali da je radna snaga poskupila i da oni ne bi mogli pla cati svoje obaveze.58) Kontroverze oko pomenutog zakonskog nacrta mogle su uticati na odlaganje njegovog pretresa u Saboru. Ovo tim prije sto se Vladi nije zurilo da se zakon donese, iako ga je unijela u program svoje aktivcari u Saboru, nosti. Na tome uop ste nisu insistirali ni gradanski politi premda su se deklarativno izjasnili za uvodenje modernog socijalnog zakonodavstva u Bosni i Hercegovini. Sabor je s obzirom na svoj socijalni sastav i ulogu inteligencije pokazao vi se interesovanja za materijalni polo zaj ni zeg cinovni stva i pomo cnog osoblja u zemaljskoj slu zbi, koje je po rije cima poslanika Koste Gjebi ca - Maru si ca bilo stra sno izrabljivano.59) Ve cina doma cih ljudi u zemaljskoj slu zbi pripadala je pomenutim kategorijama zaposlenih, pa se i time mogu objasniti simpatije poslanika i podr sku njihovim zahtjevima za pobolj sanje materijalnog polo zaja. Tako je Sabor na svojoj XII sjednici u julu 1910. preporu cio peticiju dnevni cara da se reguli se njihov nesiguran polo zaj u slu zbi, obezbjedi pravo na mirovinu i plata prema poslu koji obavljaju.60) Devet mjeseci kasnije Sabor je primio prijedlog zakona o namje stenju dnevni cara kod zemaljskih ureda, vlasti i zavoda i o uredenju njihove pla ce i opskrbe (sankcionisan 5.7.1911.). Usvojeni prijedlog bio je uz izvjesne izmjene u biti prevod istog zakona koji je va zio u Austriji. Neposredno zatim primljen je zakonski prijedlog o uredenju lugarskih pla ca (sankcionisan 7.6.1911.). Po rije cima izvjes titelja Pravnog odbora Sabora dr Zivka Nje zi ca zadatak ovih zakona je bio da izvuku dnevni care i lugare iz materijalne bijede. Nje zi c je ukazao da se dnevni cari i lugari uglavnom regrutuju iz na sih vrijednih ali siroma snih doma cih sugradana, koji su zbog siroma stva morali napustiti skolovanje. Istog dana Sabor je primio i zakon o noveliranju propisa o mirovini cinovnika i poslu zitelja kao i njihovih udovica i siro cadi, jer se jedino u Bosni i Hercegovini zaboravilo regulisati pitanje zbrinjavanja udovica i siro cadi pomenutih kategorija zaposlenih u javnoj slu zbi (sankcionisan 30.3.1914.). Za sva tri ova zakona Vlada je izradila nacrte
58) B. M a d z a r, Djelovanje Trgova cke i obrtni cke komore za Bosnu i Hercegovinu od osnivanja 1909 do kraja austrougarske uprave, Glasnik arhiva Dru stva arhivskih radnika BiH XII-XIII/1972-1973, str. 231, 232. 59) BHS god. 1910, I zasj. sv. I, str. 480. 60) Ibidem, str. 228-235.

344

i oni su 8.aprila 1911. bez diskusije i i cijeg protivljenja en bloc primljeni 61) u, ina ce, politi cki duboko podijeljenom Saboru. Ovo je u cinjeno uo ci zaklju cenja prvog zasjedanja Sabora i to neposredno nakon sto je hrvatsko-muslimanski blok izglasao bud zet za 1911. godinu i zakon o dodjeli zajmova za fakultativni otkup kmetovskih seli sta. Politi cki suprotstavljene nacionalno-konfesionalne saborske frakcije pokazale su se osobito solidarnim u tretmanu materijalnog polo zaja u citelja. Sabor je jednoglasno prihvatio molbu u citelja osnovnih skola koji su tra zili da se pobolj sa njihov materijalni polo zaj dono senjem zakona kojim bi se u citelji izjedna cili sa odgovaraju cim kategorijama zesila o ovaj zahtjev. Budu ci maljskih cinovnika. Vlada, se medutim, oglu da su poslanici bili za to da se pomogne u citeljima, Prosvjetni odbor Sabora predlo zio je plenumu zakonsku osnovu o aktivnim i mirovinskim berivima u citelja i u citeljica narodnih osnovnih skola u Bosni i Hercegovini, kao i berivima njihovih udovica i siro cadi, koju su predstavnici u citelja zajedno sa svojom peticijom bili uputili Saboru. Predlo zenim zakonskim odredbama bilo je predvideno da se nastavno osoblje narodnih osnovnih skola izravna u svim pravima i du znostima sa zemaljskim cinovnicima XII, XI, X i IX razreda i da se sva dalja pobolj sanja koja dobiju zemaljski cinovnici prote zu i na nastavni cko osoblje. Predlo zeni zakon bio je, usprkos izra zenih rezervi civilnog adlatusa barona Isidora Benka, jednoglasno usvojen na sjednici odr zanoj 11.aprila 1911. U debati poslanici su ukazivali da je nepravda da jedan obi can zandar ima gotovo istu platu kao i jedan privremeni u citelj (dr Jefto Dedijer), i da je sramota da su u citelji manje pla ceni nego podvornici u stanovitim uredima (dr Safvet-beg Ba sagi c). Takode je pominjano da je u citeljski poziv gotovo jedini gdje doma ci sinovi u dr zavnoj slu zbi mogu dobiti koru hljeba (Serif Arnautovi c). Sabor nije uzeo u obzir upozorenja civilnog adlatusa, koji je deklarativno izra zavaju ci simpatije za u citeljski stale z, nagla savao da prethodno problem treba zrelo prou citi, da treba izra cunati nansijski efekat predlo zenih rje senja i na ci potrebna nansijska sredstva za pokri ce.62) Budu ci da izglasani zakon nije dobio podr sku uprave, on nije mogao biti sankcionisan pa nije ni stupio na snagu. Ipak, Vlada je docnije donekle iza sla u susret zahtjevima u citelja i u novembru 1912. godine Sabor je usvojio zakon o pravnim odno sajima u citeljstva narodnih skola u Bosni i Hercegovini. (sankcionisan 29.3.1913.). Ovim i nekim drugim zakonima, kao npr. onim o gradnji zgrada za nastavu, kojim je bilo izmedu ostalog predvideno da se u Bosni i Hercegovini kroz 16 godina podigne 640 novih osnovnih skola, tj. 40 skola godi snje (sankcionisan 30.10.1913.),
BHS god. 1910/11, I zasj. sv. III, LXXXIX sjednica, str. 2082-2085. Ibidem, XCI sjednica, str. 2129-2131; BHS, god. 1910, I zasj. sv. I, X sjednica, str. 208-217.
62) 61)

345

Vlada je nastojala u jesen 1912. stvoriti u Saboru pogodniju klimu za druge svoje prijedloge, za usvajanje bud zeta za 1912. godinu, a naro cito zakona o izgradnji novih normalno tra cnih zeljeznica. Nova zeljezni cka mre za imala je pored privrednog i veliki politi cki i vojno strategijski zna caj za balkansku politiku Austro-Ugarske. Sabor je za vrijeme svoje djelatnosti sudjelovao u dono senju jo s nekih zakona koji se odnose na socijalnu za stitu i regulisanje radnih odnosa i to: zakona o ura cunavanju jednog dijela doplate u mirovinu bosanskohercegova ckih cinovnika kao i dio plate u mirovinu poslu zitelja (sankcionisan 29.12.1910.), Zakona o regulisanju plata podvornika (sankcionisan 12.2.1912), kojim su podvornicima pove cane plate, te zakona o regulisanju radnog sta za koji se ra cuna u penzije ljekarima i veterinarima zaposlenim u zemaljskoj slu zbi (oba sankcionisana 1.5.1914). Sve u svemu bili su veoma skromni rezultati zakonodavne aktivnosti Sabora na podru cju socijalne za stite i radnih odnosa, a ta se ocjena mo ze odnositi i na cijelokupnu legislativnu djelatnost Bosanskohercegova ckog sabora. Mnoge inicijative, izra zene pored ostalog i u saborskim rezolucijama (kao npr. za dono senje zakona o reviziji ovr snog postupka i izuzimanju egzistencijalnog minimuma od ovrhe), nisu mogle biti realizovane. S druge strane, pojedini zakoni usvojeni u Saboru nakon duge politi cke borbe nisu zbog izbijanja svjetskog rata mogli biti sankcionisani, kao napr. zakon o zvani cnom i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini koji je imao ne samo va zan politi cki i kulturni nego takoder i socijalni zna caj. Na vi se puta ponovljene pritu zbe saborskih poslanika zbog favorizovanja doseljenika prilikom zapo sljavanja u erarnim preduze cima, a posebno na zemaljskim zeljeznicama, vladini predstavnici su davali obe canje da ce doma ci radnici, ukoliko raspola zu potrebnim kvalikacijama imati prvenstvo prilikom zapo sljavanja. Medutim, tek je 1912. vlada izdala nekoliko naredaba Direkciji bosanskohercegova ckih zemaljskih zeljeznica kojim se reguli su ova pitanja i doma cem stanovni stvu daje prvenstvo prilikom zapo sljavanja i osiguranja minimalne egzistencije u zemlji. Pri tome su u pogledu prava na zapo sljavanje na zemaljskim zeljeznicama bila sa bosanskohercegova ckim zemaljskim pripadnicima potpuno izjedna cena djeca onih austrijskih i ugarskih dr zavljana koji su bili namje steni u zemaljskoj slu zbi.63) Veoma zna cajna prepreka za zapo sljavanje doma cih ljudi u javnim slu zbama bila je dominacija njema ckog jezika kao unutra snjeg zvani cnog jezika. To je osobito dolazilo do izra zaja na zeljeznicama gdje je srpskohrvatski jezik i kao vanjski slu zbeni jezik u saobra caju sa
63)

I. H a d zibegovi c, op. cit. str. 151-153.

346

publikom bio zapostavljen. Zahvaljuju ci u prvom redu okolnostima u vezi sa upotrebom zvani cnog jezika na zeljeznici je bilo zaposleno malo doma cih ljudi, a oni koji su se nalazili u slu zbi zauzimali su, izuzev jedcak ni medu najni zom nog neznatnog broja, najni za mjesta. Medutim, kategorijom zeljezni ckih namje stenika doma ci nisu imali ve cinu.64) Prete zna ve cina namje stenika na zeljeznici nije uop ste poznavala srpskohrvatski jezik. U kojoj je mjeri jezik bio prepreka za doma ce ljude govori podatak da je na primjer vlakovoda, koji je spadao u pod cinovnike morao potpuno da vlada njema ckim jezikom. Svi nalozi, formulari i izvje staji bili su na njema ckom. Poznavanje njema ckog jezika postavljalo se cak kao uslov i za prijem radnika u zeljezni cku radionicu u Sarajevu, gdje su svi glavni majstori bili Nijemci.65) Jezi cko pitanje je u Bosni i Hercegovini postojalo kao ozbiljan politi cki i socijalni problem. U uslovima ubrzane socijalne diferencijacije kao proizvoda ekonomskog razvitka zemlje po cetkom XX vijeka rapidno je rastao medu doma cim elementom, a naro cito medu tankim slojem doma cih obrazovanih ljudi i broj kandidata za dr zavnu slu zbu. Oni su u njoj kao u jednom zna cajnom i povla stenom dijelu tr zi sta radne snage tra zili osiguranje svoje egzistencije, ali je na tom putu problem jezika bio velika prepreka. Politi cke te znje gradanskih stranaka izra zene u Saboru da se rije si jezi cko pitanje i uvede narodni jezik u Bosni i Hercegovini imali su u velikoj mjeri, pored politi ckog i socijalni sadr zaj. Tako je i zahtijev za ozakonjenje srpskohrvatskog kao slu zbenog jezika u svim granama zemaljske uprave, uklju cuju ci i zeljeznice hrvatski poslanik dr Jozo Sunari c obrazlagao te znjom da bi (se) doma cem elementu pribavio hljeb.66) Jezi cko pitanje nije se, medutim, javljalo samo kao problem u odnosima saborskih stranaka i uprave nego i medupartijskim i medunacionalcka borba oko toga kako treba da nim odnosima. Vodena je dugo politi se narodni jezik zvani cno naziva, oko prvenstva srpske odnosno hrvatske nacionalne oznake za jezik i prioriteta latinice i cirilice pa i zvani cne upotrebe arapskog pisma. Kada je zbog toga, a u vezi sa natpisima
Prema podacima koje je u ljeto 1910. Zemaljska vlada stavila na raspolaganje Bud zetskom odboru Sabora na bosanskohercegova ckim zemaljskim zeljeznicama bili su od 399 tehni ckih cinovnika pripadnici Bosne i Hercegovine 44, od 476 pod cinovnika 32, a od 1446 ni zih zeljezni ckih namje stenika 657, mada je u Saboru prigovoreno da su kao zemaljski pripadnici naro cito medu cinovnicima i pod cinovnicima iskazani mnogi doseljenici i njihovi sinovi. D z. J u z b a si c, Jezi cko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973, str. 30-31. 65) U zeljezni ckim radionicama bilo je 1910. godine od 790 zanatlija i radnika 310 doma cih, tj. 44%. Ibidem 66) Ibidem, str. 32, 50.
64)

347

na putevima, krajem 1911. izbila kriza u Saboru, Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine osudila je razbuktalu sovinisti cku borbu cku akciju za izmjenu izi pozvala sve gradanske stranke na zajedni bornog reda, Ustava i pro sirenje politi ckih prava. Ona je kao i druge stranke druge internacionale tretirala nacionalno pitanje kao problem bur zoaskog dru stva i njemu predpostavljala borbu za pobolj sanje ekonomskog polo zaja radni cke klase i gradanske slobode. Medutim, jedino je srpska grupa oko Otad zbine i grupa srpski orijentisanih muslimanskih liberalnih demokrata oko Samouprave odgovorila pozitivno na ovaj poziv, ali su prakti cno socijaldemokrati u ovoj akciji ostali potpuno osamljeni. Oni su sami krajem 1911. i po cetkom 1912. organizovali u Sarajevu, Mostaru, Tuzli i Banjaluci skup stine na kojima je raspravljano o krizama u Saboru i zahtijevana izmjena izbornog reda.67) Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine nije du ze vremecara u Saboru, koji su na obra cala pa znju na zahtjeve gradanskih politi bili usmjereni na to da se njema cki jezik potisne iz zvani cne upotrebe i zamjeni srpskohrvatskim jezikom. S obzirom na cjelokupnu idejnu i politi cku orijentaciju stranke, njen mje soviti nacionalni sastav i ulogu koju su strani radnici imali u radni ckom pokretu Bosne i Hercegovine, socijaldemokratima je bilo u pitanju strano da polaze od nacionalnih kriterija kada je bilo u pitanju zapo sljavanje doma cih i stranih radnika. Socijalni zna caj jezi ckog pitanja sastojao se po mi sljenju socijaldemokrata u te znji inteligencije da popravi svoj materijalni polo zaj u cku akciju gradanskih elemenadr zavnim slu zbama. Medutim, za politi ta u cilju rje savanja jezi ckog pitanja socijaldemokrati nisu imali sluha sve dotle dok ono nije izraslo u najkrupniji politi cki problem u odnosima izmedu Sabora i vlade krajem 1912. i po cetkom 1913. godina. Tada su i oni formulisali svoje stanovi ste da u Bosni i Hercegovini kao zvani cni jezik ima mjesta samo srpskohrvatski jezik sa latinicom i cirilicom i to u unutra snjem i spolja snjem saobra caju u svim nadle stvima, kao i na zeljeznicama i tako podr zali tada snji sporazum gradanskih stranaka u pogledu jezi ckog pitanja. Medutim, oni su za razliku od gradanskih stranaka isticali da njihovo stanovi ste u pogledu slu zbenog jezika ne zna ci negiranje prava pripadnicima drugih nacija da se slu ze svojim jezikom, sto je bilo u skladu sa njihovim internacionalisti ckim pogledima. U akciji gradanskih politi ckih snaga za rje senje jezi ckog pitanja Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je uo cavala odredenu patriotsku frazersku notu ... koja ima za svrhu soviniziranje masa, od cega se ona s pravom odlu cno i dalje distancirala. Ona je ostala
67) Arhiv Komunisti cke partije Bosne i Hercegovine, tom II, Sarajevo 1951, str. 169-170; Vidi; N. B a b i c, Rat, revolucija i jugoslovensko pitanje u politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1974, str. 144.

348

dosljedna svom stavu i bezuspje sno je i dalje insistirala da sukob vlade oko jezi ckog pitanja treba iskoristiti za zapo cinjanje op ste narodne borbe za reviziju Ustava.68) * * * Radni cko pitanje i socijalna problematika zadr zavaju ci svoju aktuelnost na sli su izvjesno mjesto u nekim programskim dokumentima ckih snaga koji su nastali u 1913. i prvoj polovini gradanskih politi 1914. godine, kada je cjelokupni politi cki sistem u Bosni i Hercegovini i uop ste na slovenskom jugu Monarhije pre zivljavao najdublju krizu. U takvoj su situaciji predstavnici Hrvatskog i Muslimanskog saborskog kluba i grupe konzervativnih srpskih politi cara oko Srpske rije ci pregovarali tokom cijelog ljeta 1913. s ciljem da stvore novu radnu ve cinu i omogu ce rad Sabora. Od decembra 1912. Sabor nije zasjedao, jer je tada kao cjelina do sao zbog jezi ckog pitanja ponovo u sukob s vladom. Uz to se politi cka situacija u zemlji jo s vi se pogor sala progla senjem izuzetnih mjera u maju 1913, za vrijeme skadarske krize. Rezultat pomenutih pregovora bio je program koji je izradio i po cetkom septembra 1913. saop stio javnosti dr Milan Sr ski c. Ovaj program je trebalo da bude osnova zajedni ckog rada saborske koalicije.69) Program je u stvari bio duga i opse zna lista velikim dijelom nerealnih zelja. U njemu su bili u prvom redu sumirani izvjesni stavovi izra zeni u ranijim rezolucijama Sabora i memorandumima Zemaljskog savjeta koji su tangirali osnovne principe ustava i bili su usmjereni na njegov preobra zaj u duhu individualnosti i samostalnosti Bosne i Hercegovine. Na toj liniji bile su i nove programske ta cke u pogledu pro sirenja prava na interpelacije u Saboru, reformu poslanika Sabora i reformu izbornog sistema na interkonfesionalnoj osnovi. Dalje, tu su bili stavovi o izgradnji op stinske autonomije, razvoju i demokratizaciji pravosuda, te svestranog razvitka prosvjete i zdravstva, pri cemu je predvideno i uvodenje besplatne lije cni cke pomo ci, naro cito u seoskim op stinama. U dijelu programa koji se odnosio na ekonomsku i socijalnu politiku predvidale su se, pored ostalog, izda sne investicije u poljoprivredu i pomaganje doma ce industrije, zanatstva, trgovine i saobra caja oslobodenjem od poreza novih preduze ca na odredeno vrijeme kao i bezkamatnim zajmovima iz zemaljskih sredstava. Medu socijalnim zahtjevima bilo je
D z. J u z b a si c, Jezi cko pitanje, str. 45,46. Pers onliche Vormerkungen Potioreks (dalje PVM Pot.) XXII/1913, upi str. 11-27, (KA N1 Pot. A3 Fasz.5); M. C c-A m r e i n, Der bosnischherzegowinische Landtag im Rahmen des dualistischen Systems der Donaumonarchie (1910-1914), Lizentiatsarbeit, Univ. Z urich 1977, str. 177-182 (rukopis).
69) 68)

349

obligatno osiguranje radnika i za stita seljaka od pauperizacije, za stita radnika, a naro cito radnica i djece od prekomjernog i po zdravlje stetnog rada, briga da se u cijeloj zemlji grade ku ce za seljake i radnike, koje bi odgovarale kulturnim i zdravstvenim zahtjevima. Ostvarenje cijelog ovog programa trebalo je da se obavi bez pove canja direktnih poreza u toku deset godina. Iz obzira prema muslimanskim partnerima u budu coj saborskoj koaliciji zaobiden je problem kmetskih odnosa, dok je donekle i kao ustupak Hrvatima u uvodu programa re ceno da su Srbi i Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna imena. To je zna cilo odredenu evoluciju u pogledima politi cara oko Srpske rije ci na nacionalne odnose u Bosni i Hercegovini i bilo je dobrim dijelom posljedica politi ckih kretanja medu Ju znim Slovenima, naro cito pod uticajem balkanskih ratova. Za ostvarenje mnogih od navedenih programskih ciljeva bila su potrebna velika sredstva, s kojim je mogla raspolagati samo napredna dr zava sa razvijenim modernim socijalnim funkcijama, a ne zaostala i duboko zadu zena Bosna i Hercegovina pod stranom vla s cu. Iako je konzervativnim strana ckim prvacima moralo biti jasno da su njihovi mnogi zahtjevi, s obzirom na politi cke prilike i nansijsku situaciju, bili neostvarivi, oni su tra zili vi se da bi bar postigli ne sto. Posebno su pred bira cima htjeli pokazati kako njima ne nedostaje dobre volje cajnih politi ckih, ekonomskih, kulturnih i soda rade na uvodenju zna cijalnih tekovina.70) To je bilo osobito stalo poslanicima iz grupe oko Srpske rije ci, koji su zastupaju ci interese srpske car sije nastojali da se pribli zavanjem vladi ne kompromituju u o cima srpske javnosti i srpske opozicije, pa su taktizirali izmedu pristupanja i nepristupanja vladinoj koaliciji. Kako je najve ci dio ta caka programa bio za austrougarsku upravu neprihvatlljiv, to se pomenuta grupa od 12 srpskih poslanika odrekla svojih mandata jer nije bila spremna pre ci na stranu opozicije. Po otpadanju srpskih poslanika Hrvatski i Muslimanski saborski klub izjavili su da stoje i dalje na stanovi stu ranijeg zajedni ckog progracke ma. Medutim, oni su ujedno naglasili da samo njegove odredene ta za njih zadr zavaju aktuelnost, dok su ostale ta cke, ve cinom one koje su imale dalekose zniji politi cki zna caj, ozna cene kao sporedne. Ina ce, kada je rije c o radni ckom pitanju aktuelan zna caj zadr zali su za njih jedino stavovi o prvenstvenom zapo sljavanju doma cih radnika u rudarstvu i briga za izgradnju odgovaraju cih selja ckih i radni ckih ku ca.71) Medutim, radni cko pitanje nije uop ste na slo mjesta u sporazumu o djelatnosti radne ve cine u Saboru koji je sklopljen 17.12.1913. izmedu Hrvatskog i Muslimanskog kluba s jedne i ministra Bilinskog s druge strane. Jedino bi se i na radnike mogla odnositi obaveza vlade da ce se sto je mogu ce vi se uzeti u obzir doma ci elementi kod erarnih radova, liferacija i gradnji.72) Njen prvenstveni zna caj je bio pak u tome da
Ibidem, str. 182. Vladin komesar za grad Sarajevo Collas Potioreku 11.11.1913, (KA N1 Pot. A3 Fasz.2, br. 518). 72) PVM Pot.XXX/1913, str. 25-29. (KA N1 Pot. A3 Fasz.5.)
71) 70)

350

se doma cim kapitalisti ckim elementima osigura u ce s ce u realizaciji velikih investicionih projekata, prije svega kod gradnje zeljeznica u Bosni i Hercegovini, za sto su vr sene pripreme u godinama pred izbijanje Prvog svjetskog rata. Pitanja koja bi se odnosila na radnike ili radno zakonodavstvo nisu bila uop ste spomenuta ni u programu za osnivanje nove Srpske narodne stranke, lojalne prema re zimu, niti u sporazumu koji su njeni lideri dr Danilo Dimovi c i dr Milan Jojki c sklopili 8.11.1913. sa ministrom Bilinskim. Pomenutim sporazumom bilo je osigurano u ce s ce Dimovi ceve Srpske narodne stranke u vladinoj ve cini, dok se najzna cajniji ustupak uprave sastojao u obe canju da ce se za polovinu smanjiti kamate na zajmove uzete za otkup kmetova. To je bila i najva znija ta cka Dimovi cevog politi ckog programa. Izvjesni stavovi koji se odnose na radni cko pitanje bili su sadr zani u Nacrtu programa grupe Otad zbina, koji je iznesen na skup stini u Banjaluci 21. aprila 1914. godine. Rije c je bila o nastojanju da se nakon raspada Srpske narodne organizacije, koju su cinili heterogeni elementi, konstitui se moderna srpska politi cka stranka. Pod vodstvom dr Dorda Lazarevi ca ona nije pretendovala da bude sveobuhvatna narodna organizacija nego je prvenstveno htjela da predstavlja malog covjeka i njegove interese. Zato su u Nacrtu programa, uz zahtjeve za siroku demokratizaciju cjelokupnog politi ckog sistema i tra zenje da Bosna i Hercegovina postanu upravna oblast sa svim obilje zjima dr zave, ravnopravne objema dr zavnim polama Monarhije u centru pa znje bili rje senje agrarnog pitanja i uop ste interesi seljaka i ostalih sitnih sopstvenika na selu i u gradu. U pogledu radnika predvidalo se da stranka tra zi da se provede potpuno osiguranje fabri ckih, zanatlijskih i zemljoradni ckih radnika i zanatlija za slu caj nesre ce, bolesti, starosti i smrti. Osim toga, stranka je smatrala da radnicima treba dati potpunu slobodu koalicije kako bi mogli pomo cu svojih stru cnih organizacija ra diti na popravljanju svog polo zaja. Zene i djeca trebalo je da budu za sti ceni naro citim zakonskim propisima o radnom vremenu.73) Nacrt programa grupe Otad zbina imao je odredene sli cnosti sa programom grupe Lazara Dimitrijevi ca iz 1907. (program Srpske samostalne stranke). U oba programa Srbi i Hrvati su tretirani kao jedan narod, a centralni problem bilo je rje senje agrarnog pitanja i formulisani su odredeni zahtjevi u prilog radnika. Takode u oba programa bio je akcenat na sirokoj autonomiji gradskih i seoskih op stina i reformi poreza (smanjenje indirektnih poreza i progresivno oporezivanje kod direktnih poreza.74) Medutim, postojala je su stinska razlika izmedu ovih politi ckih grupa. Dimitrijevi ceva Srpska samostalna stranka bila je izrazito
73) 74)

ubrilovi B. C c, op. cit. str. 199-206. K. K a s e r, Die politik der Serben ..., str. 176-178.

351

prore zimska, dok je grupa oko Otad zbine, kako pod vodstvom Petra c nalazila Ko ci ca tako i docnije kad joj je bio na celu dr Dorde Lazarevi u opoziciji prema re zimu. Ipak i ona je pored verbalnog radikalizma, kojim se cesto odlikovalo pisanje Otad zbine, u odredenim prilikama vodila umjerenu politiku. Na kraju opredijelila se za sitni politi cki rad u narodu, ostaviv si po strani u legalnoj svojoj djelatnosti krupna politi cka pitanja. Medutim, grupa nije dospijela da se prolira u sitnobur zoasko-selja cku stranku niti je dobila siru podr sku selja stva. Ona u praksi nije uspjela pre ci ni uske nacionalne okvire i ostala je samo jedna demokratska struja u srpskoj gradanskoj politici. Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine od samog po cetka je osudivala one politi cke snage koje su u ljeto i jesen 1913. radile na stvaranju saborske ve cine. Za bosanske socijaldemokrate to nije bila radna nego reakcionarna vladina ve cina. Ovoj problematici oni su posvetili i posebnu skup stinu, koja je 21.septembra 1913. odr zana u Sarajevu u prisustvu oko 500 ljudi, medu kojima je bio i izvjestan broj sarajevskih Muslimana. Socijaldemokrati o cito nisu uzimali ozbiljno politi cke, ekonomske i socijalne odredbe Sr ski ceva programa a njegov zahtjev za izmjenu izbornog reda na interkonfesionalnoj osnovi ozna cili su da predstavlja samo sredstvo za osiguranje radne ve cine i suzbijanje svake opozicije. Oni su se ponovo izjasnili protiv eventualnog osnivanja radni cke kurije i u skladu sa svojim programom pozvali su sve steg, jednakog, tajnog, direktnog i stranke da se zalo ze za uvodenje op proporcionalnog prava glasa, pro sirenje ustavnih sloboda i obligatni otkup kmetova. Pri tome su nagla savali da socijaldemokratija nije protiv Muslimana nego samo protiv feudalizma. Takode su o stro kritikovali progla senje izuzetnih mjera u maju 1913. godine. Zanimljivo je da su ovoj socijaldemokratskoj skup stini prisustvovala i trojica gradanskih opozicionih poslanika, i to dvojica hrvatskih poslanika dr Luka Cabraji c i Duro D zamonja, i jedan srpski poslanik, Vasilj Grdi c, pripadnik grupe oko lista Narod. On je na skup stini uzeo i rije c. Vasilj Grdi c se saglasio sa socijaldemokratskim govornicima Savom Kaporom i Sretenom Jak si cem i izjavio dasrpski narod sa socijaldemokratijom ima u Monarhiji zajedni cki fundamentalni program, a to je da sru si apsolutizam, 75) klerikalizam i mra cnja stvo. ci do akcionog jeMedutim, ni ovaj put kao ni ranije nije moglo do dinstva izmedu socijaldemokrata i gradanske opozicije. Za razliku od prilika u nekim evropskim, pa i u na sim zemljama, u Bosni i Hercegovini nisu postojali uslovi za saradnju socijaldemokrata sa gradanskim
Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 21.9.1913, prilog: izvje staj policijskog pristava Troyera o skup stini socijaldemokrata (Pr BH 1351/1913).
75)

352

strankama na planu nacionalne politike. Razlozi za to le ze u objektivnom polo zaju bosanske socijaldemokratije i nacionalnim i politi ckim okvirima u kojima je ona djelovala. U svojoj politici bosanska socijaldemokratija je u ime socijalisti ckih principa i ciste klasne borbe napadala bur zoaziju i njene politi cke stranke.76) S druge strane, posebna prepreckim snagama bila je u tome sto ka za saradnju sa gradanskim politi su one ispoljavale nacionalnu uskogrudost a cesto i isklju civost u bosanskoj vi senacionalnoj sredini. Uz to je bio jak uticaj konzervativnih i klerikalnih elemenata u politi ckom zivotu uop ste. Zato je umjesto politi cke saradnje dolazilo samo do odredenih povremenih kontakata izmedu socijaldemokrata i pojedinih opozicionih gradanskih poslanika. Konfrontacija bosanske socijaldemokratije sa konzervativnim gradanskim snagama zao strila se pred Prvi svjetski rat. Stalno su bili na dnevnom redu sukobi sa Hrvatskim dnevnikom i Srpskom rije ci, posebno sa ovom posljednjom nakon po cetka balkanskog rata. Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je u duhu stavova Bazelskog kongresa II internacionale i svoje cjelokupne ranije antiratne politike energi cno osudila rat koje su povele balkanske monarhije protiv Turske.77) Protestuju ci protiv ratnih krvoproli ca ona je isticala stanovi ste da balkanski narodi treba da se oslobode ne ratom ve c revolucijom i da stvore balkansku federativnu republiku. Socijaldemokratska stranka Bosne i Hercegovine je istovremeno bila i protiv intervencije AustroUgarske i njenog eventualnog napada na Srbiju i Crnu Goru. Zbog toga je i do sla pod udar iznimnih mjera i bila raspu stena za vrijestinskih previda i me skadarske krize. Medutim, i pored odredenih su doktrinarne jednostranosti u antiratnoj internacionalisti ckoj orijentaciji bosanskih socijalista, nije se od njih u tadanjim prilikama moglo o cekivati da zauzmu druga cije stanovi ste, a da ne rizikuju svoju klasnu poziciju i postanu privjesak gradanske politike, kao sto su to i postali Zvona si.78) U periodu, u kojem je djelovao bosanskohercegova cki sabor od 1910. do 1914, nije u cinjen zna cajniji pomak u pravcu pobolj sanja polo zaja radnika i na rje savanju socijalne problematike uop ste, mada cari ovu problematiku povremeno aktualizirali. Neki su gradanski politi od njih su se docnije u novostvorenoj jugoslovenskoj dr zavi 1918, kad vi se nije bila u pitanju strana vlast, eksponirali kao izraziti protivnici socijalnih i politi ckih zahtjeva radnika i radni ckog pokreta uop ste.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 25-61)

Up. E. R e d zi c, Austromarksizam i jugoslovensko pitanje, Beograd 1977, str. 354-355. 77) O antiratnoj politici Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine vidi N. B a b i c, op. cit. str. 122-129, 157 i dalje. 78) Vidi B. D u r d e v, Akciono jedinstvo Mlade Bosne protiv austrougarske okupacije, Pregled 7-8/1974, str. 804-805.

76)

353

354

 BOSANSKOHERCEGOVACKI SABOR I OSNIVANJE POSTANSKE STEDIONICE

Debata o po stanskoj stedionici vodena u Bosanskohercegova ckom saboru po cetkom 1911. godine notirana je u literaturi kao dogadaj kojim je ozna cena prekretnica u dotada snjim medustrana ckim odnosima. Tada se pojavio hrvatsko-muslimanski provladin blok, cije je postojanje udarilo pe cat politi ckim zbivanjima u Bosni i Hercegovini do Prvog svjetskog rata. Rasprava o po stanskoj stedionici bila je u datim okolnostima prilika za polarizaciju politi ckih snaga, jer se u njenom sredi stu na slo pitanje kompetencija Sabora i odnos pojedinih politi ckih stranaka prema vladi. Medutim, cjelokupna problematika imala je svoju dublju pozadinu i njena predistorija se prote ze u predustavno doba. Pitanje osnivanja po stanske stedionice u Bosni i Hercegovini bilo je pokrenuto jo s 1907. godine. Namjera je bila da nova nov cana ustanova preko razgranate po stanske mre ze u prvom redu unaprijedi stednju. Osim toga, cekovnim i klirin skim prometom ona je trebalo da pomogne razvitak trgovine u zemlji kao i trgovine sa Monarhijom, smanji cirkulaciju gotovog novca i doprinese pojeftinjenju i pojednostavljenju pla canja. Budu ci da bi bila povezana sa istim institucijama u Austriji i Ugarskoj, o cekivalo se da ce bosanskohercegova cka po stanska stedionica bitno olak sati nov cani promet sa objema dr zavama Monarhije.1) Ministarstvo rata, koje je upravljalo po stanskom slu zbom u Bosni i Hercegovini kao vojnom institucijom, tra zilo je od bosanskohercegova cke uprave da snosi garanciju za poslovanje po stanske stedionice, budu ci da bi preuzimanje garancije od strane Ministarstva rata u ime austrijske i ugarske polovine Monarhije zahtijevalo rje savanje vrlo komplikovanih pravnih pitanja i anga zovanje austrijskog i ugarskog parlamenta. Medutim, iako je zemaljska uprava iz nansijskih i privrednih razloga smatrala vrlo po zeljnim osnivanje po stanske stedionice, ona je bila protiv davanja garancije nov canom zavodu na cije poslovanje ne bi imala nikakav uticaj. Stoga je ona 1907. zauzela stav da se pri ceka sa
Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 14.7.1907. Arhiv Bosne i Hercegovine, fond Zajedni ckog ministarstva nansija Pr BH 845/1907 (dalje citiram samo signature istog fonda).
1)

355

osnivanjem po stanske stedionice dok po sta i telegraf ne predu u ruke civilne uprave.2) Po stansko-telegrafsku slu zbu preuzeli su po okupaciji 1878. austrougarski vojni organi, ali se to smatralo provizornim rje senjem. Tako je ve c zakonom o uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje iz 1879. bilo predvideno da po stom i telegrafom treba da upravlja Zemaljska vlada u sporazumu sa odgovaraju cim resornim ministrima Austrije i Ugarske (RGB1 Nr 136 od 20.12.1879, 10). Medutim, ova zakonska odredba nije mogla biti realizovana pa je do propasti Monarhije 1918. po stansko-telegrafska slu zba u Bosni i Hercegovini ostala u nadle znosti Ministarstva rata. Njeno osoblje regrutovalo se isklju civo od povjerljivog vojnog kadra, a zvani cni jezik bio je njema cki. Poslije aneksije Zajedni cko ministarstvo nansija kao vrhovna upravna istanca za Bosnu i Hercegovinu poja calo je ne samo nastojanja da civilne vlasti sto prije preuzmu po stu i telegraf nego je u prvom nacrtu zemaljskog ustava predvidjelo da pitanja iz te oblasti dodu i u kompetenciju Bosanskohercegova ckog sabora. Ministar Buri an pledirao je na sastanku zajedni ckih ministara Monarhije 7.juna 1909. da se ima puno povjerenje u civilnu upravu i nudio je garancije u pogledu funkcionisanja po ste kako u mirnodopskim tako i u ratnim uslovima. Ostvarenje predlo zenog rje senja smatrao je veoma hitnim s obzirom na razvitak modernog privrednog zivota i prometa u zemlji, a motivirao je to i bud zetskim razlozima. Buri an je, naime, ra cunao sa prihodima od po stanskog regala, a naro cito od po stanske stedionice, kao sa jednim od malobrojnih nansijskih izvora koje je vlada mogla sebi u dogledno vrijeme otvoriti.3) Vojni faktori Monarhije odlu cno su se suprotstavili planu da se po stansko-telegrafska slu zba u Bosni i Hercegovini demilitarizuje i da Bosanskohercegova cki sabor dobije u odnosu na nju odredene ingerencije, jer bi to imalo kao posljedicu ula zenje doma cih ljudi u pomenutu slu zbu, u koje nisu oni imali dovoljno povjerenja. Oni su zastupali gledi ste da u tako strate ski isturenoj zemlji kao sto je bila Bosna i Hercegovina, koja je imala direktne telegrafske veze sa Srbijom i Turskom, u po stansko-telegrafskoj slu zbi mora biti isklju civo zaposlen potpuno
Ibidem Protokoll u ber die unter dem Vorzitze des k.u.k. Ministers des Ka iserl. und K onigl. Hauses und des Aussern, Freihern von Aehrenthal, am 7.Juni 1909. zu Wien stattgehabte Konferenz der k. und k. gemeinsamen Minister, Haus - Hof - und Statsarhiv, Wien (HHStA), Politisches Archiv I k. 638 Cabinett des Ministers (dalje samo C.d.M.) VIII c 12/1.
3) 2)

356

pouzdan personal.4) Zato je austrougarski ministar rata Sch onaich insistirao da po sta i telegraf ostanu i dalje pod vojnom upravom, sto je bilo op cenito u skladu sa te znjom vojnih faktora da poja caju svoj uticaj u Bosni i Hercegovini. Ministar inostranih poslova Aehrenthal uva zavao je argumente ministra rata, ukazuju ci pri tome da se slijede cih godina mora ra cunati i sa mogu cnosti ozbiljnih previranja u Turskoj, ali je s druge strane smatrao da bi isklju cenje po stansko-telegrafske slu zbe iz nadle znosti Bosanskohercegova ckog sabora bio ozbiljan nedostatak zemaljskog ustava, koji bi tek dao povoda nepo zeljnim diskusijama o vojnoj po sti. Predlo zio je da se po sta i telegraf u nacrtu ustava ostave u kompetenciji Sabora, ali da odluka o vremenu njihove stvarne predaje u ruke civilne uprave treba da bude donesena tek onda kad trojica zajedni ckih ministara postignu saglasnost da je to oportuno. Mada su 7.juna 1909. ovako kompromisno rje senje usvojili zajedni cki ministri,5) ono je uskoro bilo revidirano. Po stansko-telegrafska slu zba nije navedena u kona cnom tekstu Ustava medu poslovima koji spadaju u ingerenciji Bosanskohercegova ckog sabora ( 42), jer su se tome, osim ministra rata, protivili ugarska i austrijska vlada kao i prijestolonasljednik Franz Ferdinand. Na takvo rje senje uticalo je i shvatanje da po stansko-telegrafska slu zba nije posao koji se ti ce isklju civo Bosne i Hercegovine, ve c njom treba prema odredbi 10 zakona od 20.12.1879. (RGB1 Nr 136) da se upravlja u sporazumu sa organima obiju vlada Monarhije.6) Tada su, suprotno prijedlozima Zajedni ckog ministarstva cnih motiva da se nansija, austrijska i ugarska vlada takode, odbile iz sli saglase sa kompetencijom Sabora u odnosu na poslove koji se ti cu veterinarske slu zbe. Posebno pod uticajem negativnog stava ugarske vlade nadle znost Sabora nije obuhvatila bankarsko-kreditne poslove, dok je u vezi sa izgradnjom zeljeznica njegova ingerencija bila ograni cena na pretresanje vladinih prijedloga. Tako je zbog odredenih interesa drugih faktora, medu kojima u prvom redu ugarske vlade, jo s vi se bio su zen djelokrug Bosanskohercegova ckog sabora, nego sto je to prvobitno koncipirala austrougarska uprava u Bosni i Hercegovini.7) Treba imati u vidu da je i u ustavnom periodu ostalo neokrnjeno apsolutno pravo vladara da sam izdaje zakone odnosno naredbe sa zakonskom snagom
H. K a p i d zi c, Ispisi iz be ckih arhiva - Prilozi politi ckoj istoriji Bosne i Hercegovine, Glasnik arhiva i Dru stva arhivskih radnika BiH XII/XIII, 1972/1973, str. 289-295. 5) Kao napomena 3. 6) Protokoll u ber die .....am 6. September 1909 ... stattgehabte Konferenz der k.u.k. gemeinsamen Minister (C.d.M VIII c 12/1). 7) D z. J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austro-ugarskih ekonomskih suprotnosti, Godi snjak Dru stva istori cara BiH, XVIII str. 63-65.
4)

357

u svim onim pitanjima koji se ti cu Bosne i Hercegovine, a koja nisu u zemaljskom ustavu ozna cena da spadaju u djelokrug Sabora, ili nisu bila rezervisana za austrijski i ugarski parlament. Poslije oktroisanja Zemaljskog ustava nije se vi se moglo odgadati osnivanje po stanske stedionice u Bosni i Hercegovini, pa je u martu 1910. Zajedni cko ministarstvo nansija uputilo odgovaraju ci nacrt zakona austrijskoj i ugarskoj vladi, kao i drugim zajedni ckim ministarstvima. Pri tome se prvobitno uop ste nije predvidalo da Bosanskohercegova cki sabor sudjeluje u dono senju zakonskog akta o osnivanju po stanske stedionice. Medutim, predsjednik austrijske vlade Bienerth izrazio je mi sljenje da se Sabor, s obzirom na Zemaljski ustav, ne mo ze zaobi ci, osobito kada je rije c o onim zakonskim odredbama koje tangiraju bud zetsko pravo sabora i u korist po stanske stedionice statuiraju izuzetke i privilegije na podru cju gradanskog prava, poreza i pristojbi. On je sugerirao da se pomenute odredbe prvo ozakone uz u ce s ce Sabora nakon cega bi car druge dijelove predlo zenog zakonskog nacrta direktno sankcionisao.8) Stanovi ste austrijske vlade potaklo je zajedni ckog ministra nansija Buri ana da izrazi gledi ste kako nije preporu cljivo samo dio zakonskih odredaba o po stanskoj stedionici podnijeti Saboru, jer bi se time pokrenula politi cki neugodna diskusija i izazvali protesti protiv direktnog vladarevog zakonodavstva u pitanju koje po svom unutra snjem bi cu nije bilo po stansko nego dr zavno-nancijsko. Zato je Buri an u julu 1910. smatrao da cijeli zakon o po stanskoj stedionici treba podnijeti Saboru.9) U tome ga je u potpunosti podr zala Zemaljska vlada, koja je na svojoj vanrednoj sjednici od 13.jula 1910. razmatrala pitanje na koji bi na cin trebalo da se ozakone odredbe o osnivanju po stanske stedionice.10) Ministar Buri an kao i Zemaljska vlada imali su u vidu politi cke prilike u Bosni i Hercegovini i raspolo zenje Sabora, u kome je odmah na po cetku zasjedanja do slo do izra zaja op ste nezadovoljstvo zbog nametnutih ustavnih ograni cenja. U rezoluciji, koju su 23.juna 1910. usvojile sve politi cke stranke, tra zena je revizija Ustava i pro sirenje djelokruga Sabora.11) U pogledu po stansko-telegrafske slu zbe, Sabor je na svojoj XVIII sjednici od 26.jula u posebnoj rezoluciji tra zio da ona prede pod
Sch onaich Buri anu 5.4.1910. Buri an Sch onaichu 18.4.1910. (Pr BH 451/1910) Bienerth Buri anu 23.6.1910. (Pr BH 944/1910). 9) Buri an Bienerthu 4.7.1910. (Pr BH 944/1911). 10) Protokoll u ber eine ausserordentliche Sitzung der Regierungskonferenz abgehalten am 13.Juli 1910 (Pr BH 1098/1910). 11) Vidi: M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878-1914, Sarajevo, 1976, str. 229-231.
8)

358

civilnu upravu i pozvao vladu da o tome povede pregovore sa mjerodavnim faktorima.12) Medutim, kada je rije c o po sti i telegrafu, polo zaj vladinih zastupnika u Saboru bio je jako ote zan. Prema jednoj povjerljivoj izjavi civilnog adlatusa barona Isidora Benka, Zemaljska vlada nije ni sta znala o ciljevima i planovima po stansko-telegrafske uprave u Bosni i Hercegovini. Ona nije mogla odgovoriti na pitanja za sto ova institucija, zna cajna za stanovni stvo, ureduje na stranom jeziku i sto nije kao druge grane uprave u Bosni i Hercegovini otvorena za zapo sljavanje doma cih sinova. Vlada je mogla samo odgovarati da je to vojna institucija i ni sta vi se. Po rije cima barona Benka Zemaljska vlada u odnosu na po stansko-telegrafsku slu zbu nije imala ni sta vi se uvida i uticaja od bilo koje stranke. Zato je on, mada uzaludno, pledirao da se postoje ce stanje korijenito izmijeni.13) Ina ce, kako Buri an tako i Benko bili su svjesni da bi povreda ionako sku cenih prava Sabora prilikom osnivanja po stanske stedionice negativno djelovala na politi cku situaciju i odnose izmedu Sabora i vlade. Predsjednik austrijske vlade Bienerth uva zio je Buri anove argumente i saglasio se sa njegovim prijedlogom da se zakon o po stanskoj stedionici kao cjelina podnese Saboru.14) Medutim, takvom postupku usprotivio se ministar rata Sch onaich. On je smatrao da su izvjesni zahvati u kompetenciju Sabora neizbje zni kada je rije c o zakonskom regulisanju ve cine pitanja koja su po 41 Zemaljskog ustava isklju cena iz djelokruga Sabora,15) a po stansko-telegrafsku slu zbu i s njom naju ze povezanu po stansku stedionicu upravo je tretirao kao takva pitanja. Zato je tra zio da cjelokupnu materiju koja se odnosi na po stansku stedionicu ozakoni jedino vladar direktnim putem.16) Ipak uskoro je izmedu ministara postignut kompromis i usvojeno je rje senje koje je u su stini bilo sli cno prvobitnom austrijskom prijedlogu. Vladarevom odlukom od 25.avgusta 1910. odobrena je Naredba o osnivanju po stanske stedionice u Bosni i Hercegovini kao i Regleman o medusobnim odnosima i djelatnosti b.h. sted.ureda i c.k. direkcije vojne po ste i telegrafa u Sarajevu. Naredbom je odreden djelokrug rada stedionice i njena unutra snja organizacija, dok je zakonski nacrt koji je podnesen na odobrenje Saboru predvidao da se normira jemstvo
Pr BH 1308/1910. Benko Vare saninu 11.9.1910 (Pr BH 1333/1910). 14) Bienerth Buri anu, 11.7.1910 (Pr BH 1057/1910). 15) Po paragrafu 41 Zemaljskog ustava izri cito su izuzeti iz nadle znosti sabora svi poslovi, koji se ne ti cu samo Bosne i Hercegovine, nego i jedne ili obiju dr zava monarhije. 16) Sch onaich Buri anu, 14.7.1910. (Pr BH 1075/1910).
13) 12)

359

bosanskohercegova cke uprave za poslovanje stedionice kao i povlasticetak djelatnosti ce u pogledu oslobodenja od poreza i taksa.17) Po stedionice zavisio je od stupanja na snagu zakona koji je trebalo da usvoji Sabor. Bosanskohercegova cki gradanski politi cari gledali su na po stansku stedionicu kao na instituciju koja ce koristiti privredi. Medutim, osnivanje stedionice na apsolutisti cki na cin, naredbodavnim putem, do cekano je sa negodovanjem. Predstavnici svih politi ckih stranaka u Saboru takav postupak su ocijenili kao presizanje u kompetenciju Sabora. Sabor je, naime, trebalo da dade jemstvo za poslovanje stedionice, ali ne i da odreduje njen djelokrug rada i organizaciju. Naredba je regulisala i niz pitanja s podru cja gradanskog materijalnog prava kao npr. kamatnu stopu, zastaru kamata, ustupanje ulo zne knji zice i dr. Zato su u Pravnom i Finansijskom odboru Sabora izvr sene znatne promjene vladinog zakonskog nacrta o po stanskoj stedionici. U njega su prenesene mnoge odredbe iz carske naredbe da bi ustavnim putem bilo ponovo cija je svrha bila da se ozakonjene. Izvr sene su, takode, izmjene nacrta suzi djelatnost stedionice kako novi nov cani zavod ne bi dobio karakter banke koja bi konkurisala doma cim nov canim institucijama. Tako su ograni ceni stedni ulozi, na koje je stedionica pla cala kamate, na 2000 kruna, mada je trebalo da ona pla ca samo 3% kamata na uloge, dok su banke pla cale 4%. Ograni cenje se odnosilo i na poslove sa vrijednosnim papirima, kojima se stedionica mogla baviti samo utoliko ukoliko je to bilo potrebno da frukticira vlastiti kapital.18) * * * Nacrt zakona o po stanskoj stedionici podnesen je Saboru i uzet u pretres u njegovim odborima u novembru 1911, u slo zenoj unutra snjo-politi ckoj situaciji kada se odnosi izmedu pojedinih nacionalnopoliti ckih grupacija jo s nisu dovoljno iskristalizirali. Sabor je za mjesec dana rada u jesen 1910. (od 7.11. do 7.12.1910.) usvojio nekoliko politi cki nebitnih vladinih nacrta u mirnoj atmosferi i gotovo bez diskusije (zakon o mjerama, o selekciji bikova, o selekciji atova, o parnim kotlovima, o ura cunavanju dijela cinovni ckog dodatka u penzije). Te zi ste intenzivnog politi ckog rada bilo je izvan plenumskih sjednica Sabora i samo je njegov izvjesni eho tada dopirao u javnost i saborsku dvoranu.
17) Buri an Sch onaichu 20.7.1910. (Pr BH 1075/1910), Sch onaich Buri anu, 31.10.1910. (Pr BH 1704/1910); Pr BH 1695/1910 i 1704/1910; Naredba Zemaljske vlade od 13.9.1910. o osnivanju po stanske stedionice u Bosni i Hercegovini, Glasnik zakona i naredaba za BiH 1910, XVII, 17.9.1910. 18) Stenografski izvje staji o sjednicama bosansko-hercegova ckog sabora (dalje: BHS) god. 1910/11, I zasjedanje, sv. II, str. 520-676.

360

U sredi ste bosanskohercegova cke politike do slo je agrarno pitanje i odnos pojedinih politi ckih stranaka prema vladinom zakonskom nacrtu o dodjeli zajmova za otkup kmetovskih seli sta na fakultativnoj osnovi. Jo s u doba ljetnog zasjedanja Sabora iz Srpskog saborskog kluba potekla je inicijativa da se sa Hrvatima iz Hrvatske narodne zajednice i Hrvatske katoli cke udruge sklopi politi cki sporazum. Pregovori sa predstavnicima Kluba poslanika Hrvatske narodne zajednice, mada nisu bili formalno okon cani, rezultirali su potpisivanjem preliminarnog politi ckog ugovora 12. i 13. septembra 1910, u kome su se potpisnici, medu kojima i tadanji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandi c, izjasnili za obligatni otkup kmetova i na celo potpunog narodnog jedinstva Srba i Hrvata.19) Na pribli zavanje srpskih i hrvatskih gradanskih politi cara i zao stravanje odnosa izmedu muslimanskih i srpskih poslanika uticao je i selja cki pokret, strajk u Bosanskoj krajini i Posavini u ljeto i jesen 1910. Medutim, odgovorni austrougarski faktori u Bosni i Hercegovini, medu kojima i komandant 15. korpusa general Auenberg sumnjali su s pravom u iskrenost srpske i hrvatske gradanske politike prema kmetovima, kada je, s obzirom na carevo ru cno pismo 3.marta 1910. i stavove austrijske i ugarske vlade, obligatni otkup bilo nemogu ce sprovesti jer takav zakon ne bi bio sankcionisan.20) Prema izvjesnim povjerljivim informacijama koje je dobila Zemaljska vlada, odbijanje zakona o fakultativnom otkupu bilo je, u stvari, zami sljeno od potpisnika sporazuma kao politi cki manevar kojim bi se srpski i hrvatski poslanici iskupili pred svojim bira cima. Ako bi vlada slijede ce godine podnijela isti zakonski akt, oni bi glasali za njega kao jedino mogu ce rje senje.21) Ovo obja snjenje izgleda dosta vjerovatno ali se ne bi moglo odnositi na nekolicinu radikalnih srpskih poslanika agrarno-nacionalisti cke orijentacije, koji ce uskoro istupiti iz Srpskog saborskog kluba i obrazovati grupu oko lista Otad zbina. Kmetovski nemiri oja cali su uticaj ovih elemenata, ali su zato bili neugodni onim politi carima koji su te zili postizanju sporazuma sa Muslimanima. Predstoje ca rasprava o agrarnom pitanju bacila je sjenu i na diskusije u Saboru doprinijev si daljem pribli zavanju Muslimanskog kluba
19) BHS god. 1910/11, I zasjedanje, sv. III, str. 1117, 1118, 1179, 1185. Up. M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 18781914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 41-45. Ispred Srpskog kluba pregovore sa Hrvatima vodio je dr Milan Sr ski c. 20) Auenberg: Memoire u ber die politische Situation nach Schluss der ersten Sabor - Session, Sarajevo August 1910, (HHStA, Nachlass Franz Ferdinand). 21) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 12.11.1910 telegram (Pr BH 1778/1910).

361

Vladi. Klub muslimanskih saborskih poslanika pokrenuo je na sjednici od 19. novembra 1910. pitanje isplate dnevnica virilistima. On se ostav si u manjini konfrontirao sa srpskim i hrvatskim poslanicima koji su tada ostali pri zaklju cku, usvojenom od svih poslanika jo s na po cetku saborskog rada, da virilistima ne pripadaju dnevnice. Poslanik Sima Erakovi c prebacio je Muslimanskom klubu da je izmijenio gledi ste iz egoisti ckih razloga, jer ho ce da se virilistima, koji su zavisili od vlade, plati kako bi do sli u Sabor i zajedno sa muslimanskim poslanicima glasali za vladinu zakonsku osnovu.22) cki pakt nije mogao biti perfektuMedutim, srpsko-hrvatski politi iran jer ga ve cina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Zvani cno izaslanstvo Kluba na pregovorima sa srpskim poslanicima izjavilo je da ima odrije sene ruke, sto je ustvari zna cilo da se odri ce principa utvrdenih u sporazumu koji je raniji predsjednik Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandi c bio potpisao.23) Uzroci sto nije do slo do realizacije srpskohrvatskog politi ckog saveza le ze u neprevazidenim suprotnostima, koje su zbog nerje senog dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine, proizilazile iz razli citih nacionalnih i politi ckih aspiracija. Ovo je naro cito dolazilo do izra zaja u razli citoj interpretaciji pojma narodnog jedinstva, ravnopravnosti pisama i nacionalnih oznaka za jezik. Uz to je bitno zna cajna bila okolnost da vodstvo Hrvatske narodne zajednice nije bilo uop ste spremno da ude u jednu koaliciju koja bi mogla dobiti opozicioni karakter. I razvoj politi ckih prilika u Hrvatskoj, u si ca kojoj je do slo do prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Toma i hrvatsko-srpske koalicije pa je ona ponovo oti sla u opoziciju, vjerovatno je uticao na negativan stav kako Zemaljske vlade tako i zajedni cara prema paktu izmedu Hrvata i Srba u Bosni i Hercegovini.24) Poslije propalih pregovora sa Hrvatima vodstvo Srpskog saborskog kluba ponovo se obratilo Muslimanima, sa kojima je jo s na po cetku rada Sabora, prije izbijanja kmetskog pokreta, imalo izvjesne bezuspje sne kontakte u vezi sa rje savanjem agrarnog pitanja. Novi srpskomuslimanski pregovori po celi su, zapravo, tek onda nakon sto su se Muslimani solidarisali sa Hrvatima i zajedno s njima na sjednici Sabora 26.novembra 1910. izjasnili se za to da se iz zemaljskih sredstava subvencionira odr zavanje u Sarajevu nekoliko operskih i dramskih predstava Kr. Hrvatskog narodnog zemaljskog kazali sta iz Zagreba. Muslimani su prethodno u peticionom odboru, kao i Srbi, bili protiv toga, ali u plenumu Sabora izmijenili su stanovi ste tako da su Srbi
BHS god. 1910/11, I, zasj. sv. II, str. 242-254. Mandi ca je na polo zaju predsjednika Hrvatske narodne zajednice zamjenio dr Jozo Sunari c, kao nap.19. 24) Vidi M. G r o s s, op. cit. str. 41-45.
23) 22)

362

ostali u manjini. Diskusija o ovom pitanju bila je indikator stanja politi ckih i medunacionalnih odnosa i pokazalo je koliko su bile iskrene parole gradanskih politi cara o narodnom i kulturnom jedinstvu. Istina, govornici iz redova srpskih radikalnih poslanika (Simo Erakovi c, Kos ta Majki c, Gavro Ga si c, Stevo Kaluder ci c, Matija Popovi c, dr Zivko Nje zi c) nisu direktno motivirali svoje odbijanje time sto je u pitanju gostovanje jednog hrvatskog pozori sta. Oni su se samo izja snjavali protiv toga da se sredstva prikupljena od selja cke muke i znoja daju za u zivanje i zabavljanje gradana. Pri tome je lansirana i parola: Prvo moramo imati hljeba, pa onda prosvjetu!.25) U pregovorima izmedu delegacija Srpskog i Muslimanskog kluba srpski predstavnici poku sali su posti ci sporazum sa Muslimanima. Oni su prihvatili princip fakultativnog otkupa, ali su istovremeno tra zili da se poja ca stabilnost kmetovskog posjeda i bitno ograni ce prava zemljoposjednika, formuli su ci to u posebnom nacrtu zakona (lex Stojanovi c). Uz to su predlagali da se zakonski nacrt o otkupu kmetova modikuje u zakon o dodjeli hipotekarnih zajmova op cenito poljoprivrednicima a ne samo kmetovima. Muslimansko politi cko vodstvo odbilo je ove prijedloge i bez osje canja za realnost zahtijevalo preduzimanje mjere sirenje njihovih za obezbjedenje prava zemljoposjednika i znatno pro ovla stenja (lex Halilba si c). Vode ci tajne pregovore sa Srbima, muslimansko vodstvo, u cijoj su politici dominirali interesi veleposjednika, u isto doba je kontaktiralo i sa Hrvatima. Napustiv si princip obaveznog otkupa kmetova, vodstvo Hrvatske narodne zajednice orijentisalo se je na saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima u namjeri da na taj na cin postigne odredene nacionalno-politi cke ciljeve. Pregovaraju ci sa muslimanskim predstavnicima Srpski klub je u isto doba nastojao i da Vlada prihvati njegove prijedloge u pogledu agrara. Po cetkom decembra 1910. predstavnici Kluba Vojislav Sola, dr Nikola Stojanovi c i dr Jovo Simi c saop stili su Vladi da su spremni za sada da se zadovolje fakultativnim otkupom, iako jo s uvijek daju prednost obligatnom i ne napu staju ovaj princip pro foro interno. Promjenu svoga stava obrazlo zili su slijede cim momentima: Uvidjeli su da se obligatni otkup ne mo ze sprovesti; ako se bar ne sto u cini za kmetove mo zda ce se izbje ci povratak sli cnih ili jo s ja cih kmetovskih nemira u slijede coj godini; popu stanjem u ovom pitanju oni zele dati dokaz svoje politi cke zrelosti i otvoriti Zemaljskoj vladi i Zajedni ckom ministarstvu nansija izlaz iz te ske situacije koja bi nastupila ako bi se odbacio njihov prijedlog. U slu caju da Vlada obe ca da ce usvojiti njihove prijedloge, oni bi se obavezali da u Saboru obrazuju potrebnu ve cinu i jasno su stavili do znanja da ce njihovo dr zanje
BHS, god. 1910/11 I zasj., sv. II, str. 351-356; Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 26.11.1910 (Pr BH 1752/1910).
25)

363

prema bud zetu za 1911. biti ovisno od susretljivosti Vlade u agrarnom pitanju, kao i u pitanju reforme postupka u sumskim prekr sajima koje su u ljetnom zasjedanju pokrenule sve stranke.26) Cilj Srpskog kluba je bio da se osujeti stvaranje hrvatsko-muslimanske koalicije i izbjegne situacija u kojoj bi se Srbi u Saboru na sli u manjini i opoziciji. S druge strane, iz obzira prema velikoj masi srpskih kmetova i seljaka oni su smatrali neophodnim da mogu ukazati na bar neke rezultate svoga rada u prilog pobolj sanja njihovog polo zaja. Medutim, sporazum sa Vladom nije mogao biti postignut, iako je na tome naro cito radio odjelni predstojnik Zemaljske vlade baron Pitner, koji je va zio kao eksponent madarske politike i zalagao se za saradnju Vlade sa Srbima. On je bio protiv hrvatsko-muslimanske koalicije smatraju ci da bi bio opasan eksperiment obrazovati vladinu ve cinu od stranaka koje se nalaze pod uticajem tako nepouzdanih politi cara ti pa jednog Serifa Arnautovi ca i Nikole Mandi ca. Majoriziranje Srba od strane takve ve cine imalo bi, po Pitnerovoj ocjeni, kao posljedicu ja canje u redovima srpskih poslanika radikalnih elemenata, koji bi mogli dobiti prevagu.27) Ministar Buri an i Zemaljska vlada na kraju su odbili da pristanu na lex Stojanovi c iz politi ckih obzira prema muslimanskim zemljoposjednicima, ostaju ci pri svom nacrtu agrarnog zakona kao na privremenom srednjem rje senju. To je u stvari i omogu cilo stvaranje muslimanskohrvatske vladine koalicije, koja se u dokumentima prvi puta spominje po cetkom januara 1911. godine. Koalicija se javlja nastupaju ci pomirljivo u krizi, koja je nastala oko utvrdivanja dnevnog reda nastavka saborske sesije, a prvi put je javno istupila u plenumu Sabora prilikom rasprave o po stanskoj stedionici. Za vrijeme zimskih ferija prvaci saborskih klubova i Predsjedni stvo Sabora, na sastanku odr zanom 3.januara 1910, dogovorili su se, na poticaj podpredsjednika Srpskog kluba dr Milana Sr ski ca, da ce tek u maju odnosno junu uzeti u pretres u Saboru bud zet za 1911. godinu, ako Vlada ne poka ze dobru volju i ne ispuni odredene uslove. Kao prvo tra zeno je da se u Saboru usvojena novela u postupku u sumskim ce s ce porotnika pri odlu civanju o krivnji stetama, kojom se predvidalo u (lex Sr ski c), do 16.januara 1911. preporu ci vladaru da je sankcioni se, kao i rezoluciju Sabora u pogledu amnestije za sumske delikte. Osim toga, Vlada je trebala da dopusti da Sabor do 1.februara, prije bud zeta, pretrese cetiri prijedloga ciji su inicijatori bili poslanici. Tri prijedloga tretirali su agrarnu problematiku, a jedan je predvidao ozakonjenje narodnog jezika kao zvani cnog jezika u unutra snjoj i vanjskoj slu zbenoj
26) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 4.12.1910. tel. (Pr. BH 1883/1910), Pitner Benku, 11.12.1910. (Pr BH 46/1911). 27) H. K a p i d zi c, op. cit. str. 526.

364

upotrebi. Za one zakone koji dobiju ve cinu u Saboru Vlada bi bila obavezna da izdejstvuje sankciju istovremeno kada bude sankcionisan i bud zet za 1911. godinu.28) Na dono senje ovakvih zaklju caka uticao je te zak polo zaj poslanika, i to ne samo srpskih, u odnosu prema svojim bira cima. Poslanici su smatrali da su bili vrlo susretljivi prema Vladi, naro cito votiraju ci bud zet za 1910, ali da Vlada mnoge njihove zelje i prijedloge nije uzela u obzir. Iznesen je podatak da se niz poslanika vi se ne osuduje pokazati u svojim izbornim kotarevima. Zbog toga su politi cki prvaci uslovljavali izglasavanje bud zeta za 1911, obe canjem Vlade da ce bira cima mo ci ne sto pozitivno pokazati.29) Zaklju cci sastanka od 3.januara 1911. dali su povoda civilnom adlatusu baronu Benku za pesimisti cku ocjenu kako je situacija takva da bi se moralo pristupiti raspu stanju Sabora. Benko je smatrao da se ne mo ze o cekivati izmjena stavova vode cih li cnosti i da je samo u pitanju izbor na cina kako raspustiti Sabor. On je mislio da je to najbolje u ciniti onda ako Sabor, kada se ponovo sastane, ne bude htio da u prvom redu pristupi pretresanju bud zeta.30) Sa Benkovim mi sljenjem bio je potpuno saglasan zemaljski poglavar general Marijan Vare sanin. Prema njegovim rezonima parlamentarna budu cnost zemlje bi se kompromitovala ako bi se popustilo prepotentnim zahtjevima Sabora. Medutim, i on je bio za to da se mora poku sati da Sabor usvoji bud zet, jer je bio uvjerenja da iz novih izvora nikako ne bi moglo proizi ci umjerenije i prema Vladi uvidavnije tijelo.31) Ovo je bilo prvi put od otvaranja Sabora da se ozbiljno pomi sljalo na njegovo raspu stanje. U narednom razdoblju do Prvog svjetskog rata to ce se ponoviti u nekoliko navrata.32) Buri an je tada, medutim, smatrao preuranjenim da se razmatra pitanje raspu stanja Sabora. On je preporu civao da Vlada prethodno poku sa taktizirati, da odgodom sjednica dobije na vremenu, i poka ze izvjesnu susretljivost u pogledu pretresanja manje va znih prijedloga koje iniciraju poslanici, ali da se takvi prijedlozi ne pretpostave pretresanju bud zeta i zakona o otkupu kmetova. Ina ce, rad Sabora trebalo je nakon zimskog odmora, po Buri anovom planu, ponovo otpo ceti raspravom o nacrtu zakona o po stanskoj stedionici.33)
Pitner Buri anu, 3.1.1911. (Pr BH 27/1911). Ibidem 30) Benko Zajedni ckom ministarstvu nansija 3.1.1911. (PrBH 14/1911). 31) Vare sanin Zajedni ckom ministarstvu nansija, 4.1.1911. (Pr BH 27/1911). 32) Vidi: D z. J u z b a si c, Jezi cko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred prvi svjetski rat, Sarajevo, 1973. 33) Buri an Zemaljskoj vladi, telegrami od 5. i 9.1.1911. (Pr BH 14 i 30/1911).
29) 28)

365

Poku saj da saborski prvaci zauzmu odlu can zajedni cki stav prema Vladi bio je unaprijed osuden na neuspjeh. Prijedlozi koje su podnosili pojedini poslanici po pravilu su produbljivali postoje ce politi cke razlike (rezolucija R. Sulejmanpa si ca, zakonski nacrti Jankijevi ca, Stojanovi ca, Halilba si ca, Mandi ca i dr.). neposredno po usvajanju zajedni ckih zaklju caka na sastanku 3.januara 1911, clanovi Predsjedni stva Sabora dr Safvet-beg Ba sagi c i dr Nikola Mandi c ogradili su se od onih najbitnijih. U povjerljivim razgovorima sa vladinim funkcionerima oni su se pravdali da su bili iznenadeni neodmjerenim zahtjevima srpskih voda i obe cali su da ce provladina hrvatsko-muslimanska koalicija usvojiti bud zet.34) Zajedni cki pomirljiv nastup hrvatskih i muslimanskih predstavnika na novim sastancima prvaka saborskih klubova sa Predsjedni stvom Sabora, koji su odr zani 13. i 14.januara 1911, omogu cili su da se postigne kompromis u smislu Buri anovih intencija. Tome su doprinijeli i srpski poslanici koji nisu insistirali na svim postavljenim zahtjevima, jer su se pribojavali raspu stanja Sabora i raspisivanja novih izbora. Postignut je dogovor da ponovni rad Sabora po cne 23.januara 1911. godine, pretresanjem zakonskog nacrta o po stanskoj stedionici. Pored njega, trebalo je da Sabor pretrese neke nebitne prijedloge poslanika (lex Jankijevi c i rezoluciju R. Sulejmanpa si ca), kao i zakon o obaveznom pohadanju osnovnih skola sve dok ne bude u bud zetskom odboru pripremljen prijedlog bud zeta. Civilni adlatus je sa svoje strane obe cao prvacima saborskih poslani ckih klubova da ce se pri sastavljanju programa rada voditi ra cuna o zeljama Sabora, u koliko bude osigurana rasprava o najva znijim Vladinim prijedlozima.35) * * * Sabor je zakonskom nacrtu o po stanskoj stedionici posvetio sedam svojih plenarnih sjednica, koje su po cele 24.januara a zavr sile se 1.februara 1911. godine kada je zakon izglasan.36) Rasprava je bila s obzirom na neposredni predmet neuobi cajeno duga, pra cena podno senjem rezolucija koje su inicirali poslani cki klubovi, davanjem prijedloga i protivprijedloga, podno senjem i odustajanjem od amandmana, te je dala
Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, 6.1.1911. (Pr BH 30/1911). 35) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, telegrami i pismo od 14.1.1911. (Pr BH 60 i 77/1911). 36) BHS, I zasj., sv. II, str. 520-697. Diskusiju o po stanskoj stedionici u Saboru do sada je najpotpunije prikazao M. I m a m o v i c, op. cit. str. 235-236. Medutim, ne stoji konstatacija autora da je Vlada dostavila naredbu kao svoj zakonski prijedlog na pretres Saboru.
34)

366

priliku da se javno manifestuje prevrtljivost i demagogija pojedinih pocajna dr zavnopravna pitanja liti cara. Ona je, medutim, tangirala i zna koja su se odnosila na kompetenciju i polo zaj Bosanskohercegova ckog sabora. Ranije su se, prilikom rasprave u saborskim odborima, vode ce li cnosti Hrvatske narodne zajednice dr Nikola Mandi c i dr Jozo Sunari c isticali u zastupanju gledi sta da sva pitanja koja se ti cu isklju civo Bosne i Hercegovine spadaju u nadle znost Sabora a ne samo ona koja su taksativno navedena u 42 Zemaljskog ustava. Polaze ci s ovog stanovi sta oni su osporavali kako ustavnu tako i zakonsku valjanost carske naredbe o osnivanju po stanske stedionice u Bosni i Hercegovini, pa je pod njihovim uticajem takvo shvatanje na odredeni na cin trebalo da zaja u odredbi o stupanju na snagu saborskog zakona o dode do izra po stanskoj stedionici ( 16). Medutim, prvaci Hrvatske narodne zajednice reterirali su od ovog stava u toku rasprave u plenumu Sabora i predlo zili su novu kompromisnu formulaciju zaklju cnog 16, prihvatljivu za Vladu. Njome se nastojalo dovesti u sklad stanovi ste Sabora i ujedno priznati pravnu egzistenciju Naredbe. U tom pogledu oni su u zivali punu podr sku Muslimanskog kluba, koji je pazio da se ne zamjeri Vladi pred raspravu o agrarnom zakonu. U sporazumu sa Hrvatskim i Muslimanskim klubom dr Nikola Mandi c je podnio jo s na po cetku rasprave rezoluciju kojom se osuduje postupak Zemaljske vlade prilikom osnivanja po stanske stedionice i poziva se vlada da ubudu ce po stuje ustavne norme. Oba kluba su, medutim, smatrala ovaj protest dovoljnim i izjasnila se protiv otvaranja sukoba sa Vladom,37) koja se na sla u situaciji da u Saboru javno osporava i ono za sto se ranije sama interno zalagala. Izmjena stanovi sta hrvatskih gradanskih politi cara bila je u naju zoj vezi sa op stom evolucijom politi ckih odnosa u Bosni i Hercegovini u jesen i zimu 1911. godine. Muslimansko-hrvatska ve cina usvojila je zakon o po stanskoj stedionici nakon burnih protesta i opstrukcije srpskih poslanika. Srpski poslanici su u debati posebno uporno insistirali na jednoj radikalnijoj stilizaciji zaklju cenog 16, koja bi isklju cila mogu cnost da Vlada bez znanja Sabora preina ci ustanove carske naredbe o stedionici. Medutim, pitanje nije imalo toliko veze sa samom su stinom zakona. Ono je, kao i protesti zbog tuma cenja odredbe Ustava o broju clanova Sabora koji moraju biti prisutni sjednici da se donese punova zan zaklju cak, bilo prije svega stvar presti za. Time su srpski poslanici izra zavali negodovanje protiv nadglasavanja od strane savezni cke ve cine. Ovaj poraz je tim te ze pao Srpskom poslani ckom klubu jer je on pretendovao na vode cu ulogu i hegemoniju u Saboru. Njegov istaknuti clan, pripadnik grupe
37) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, telegrami od 31.11. i 5.12.1910. (Pr BH 1867 i 1891 iz 1910), kao nap. 18.

367

Narod, dr Nikola Stojanovi c, izjavio je docnije za vrijeme bud zetske debate, da su Srbi kao relativna ve cina pozvani fakti cno ... da igraju glavnu ulogu.38) Dr zanje muslimansko-hrvatske ve cine u debati o po stanskoj stedionici baron Benko je ocijenio da je bilo uz malo izuzetaka kukavno. Ve cina se pokazala kod svog prvog nastupa nepouzdanom, kako se Benko i pribojavao prilikom njenog osnivanja. Tek nakon razgovora sa odjelnim predstojnikom Zemaljske vlade Adalbertom Shekom poslanici Hrvatske katoli cke udruge u zadnji cas su pristali da glasaju sa ostalim hrvatskim i muslimanskim poslanicima. Oni su svoje ustezanje obja snjavali time sto im Vlada ni u cemu ne izlazi u susret.39) Ovu taktiku ponovi ce poslanici Hrvatske katoli cke udruge i prilikom glasanja za bud zet za 1911. kako bi izdejstvovali podr sku Vlade za dobijanje zajma u cilju saniranja vrlo lo seg nansijskog stanja sarajevske nadbiskupije.40) Stvaranje hrvatsko-muslimanske ve cine prethodilo je zaklju cenju hrvatsko-muslimanskog pakta, koji je potpisan tek 31.marta 1911, neposredno pred raspravu o fakultativnom otkupu kmetova. To je imalo dalekose zan uticaj na politi cke odnose u Bosni i Hercegovini prije c i samo obrazovanje muslimanskoPrvog svjetskog rata. Medutim, ve hrvatske koalicije, koja se u debati o po stanskoj stedionici konfrontirala sa Srpskim klubom, imalo je kao neposrednu posljedicu ostavku Dervi sbega Miralema na polo zaj predsjednika Kluba muslimanskih poslanika i istup iz Kluba dr Murata Sari ca, koji se ina ce deklarisao kao Srbin. To je potaklo da iz stranke takode istupe Vas-beg Bi s cevi c i Salih-aga Ku cukali c, koji su bili prista se umrlog Ali-bega Firdusa, ali su se protiv Arnautovi ca.41) Ovi disidenti zajedno volje pot cinjavali vodstvu Serifa
38) BHS, god. 1910/11, II zasj. sv. III, str. 1181-1183. Srpskim poslanicima polazilo je za rukom da cak kad su se kao manjina na sli u opoziciji daju svoj pe cat radu Sabora. Baron Benko je u januaru 1911. pisao kako Srbi svojim brojem i temperamentom odreduju dr zanje Sabora (Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 18.1.1911. (Pr BH 77/1911). Za dr zanje srpskih poslanika imala je zna caja ne samo okolnost sto je najve ci dio kmetova bio iz redova Srba, nego i to sto je srpski narod u Bosni i Hercegovini imao najrazvijeniju bur zoaziju i gradansku inteligenciju. Kod njega se najranije formirala i nacionalna svijest, na sto je uticalo i postojanje slobodne srpske dr zave. 39) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, telegrami od 31.1. i 2.2. 1911. (Pr BH 133 i 148 iz 1911). 40) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 24.2.1911. (Pr BH 275/1911). 41) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, 1.2.1911. (Pr BH 159/1911).

368

sa Be cir-begom Grada s cevi cem i Osman-begom Pa si cem odbi ce da potpi su hrvatsko-muslimanski pakt i obrazova ce, na celu sa Dervi s-begom Miralemom, posebnu politi cku grupu. slo je do osipanja Takode, u decembru 1910. i januaru 1911. do Srpskog poslani ckog kluba. Simo Erakovi c, dr Risto Bo zi c i dr Zivko Nje zi c napustili su Srpski klub pridru ziv si se tako Petru Ko ci cu. Njih je Vlada ozna cila kao ekstremno krilo Srpske saborske stranke, koje ce sada nesputano klubskom disciplinom praviti najo striju opoziciju.42) Ovo se ve c vidno manifestovalo prilikom debate o po stanskoj stedionici. Rasprava o po stanskoj stedionici nije samo ukazala na novi raspored politi ckih snaga u Bosanskohercegova ckom saboru, nego je pokretanjem dr zavnopravnih pitanja privukla pa znju Be ca i Pe ste. Predsjednik austrijske vlade Bienert bez ustezanja je dao saglasnost na usvojeni tekst, polaze ci od toga da osnovne dopune koje je Sabor izvr sio pripadaju podru cju civilnog prava i upravljanja dr zavnim imetkom, pa prema tome u skladu sa 42 Zemaljskog ustava spadaju u nadle znost Sabora. Bienert je, medutim, izrazio neslaganje austrijske vlade sa mi sljenjem Sabora iznesenim u rezoluciji dr Zivka Nje zi ca i dr, koja je na poticaj Srpskog kluba 25.januara 1911. usvojena ve cinom glasova (manjinu su sa cinjavali uglavnom muslimanski poslanici). U toj rezoluciji je bilo izra zeno stanovi ste da u kompetenciju Sabora spadaju svi dr zavni poslovi koji se ti cu Bosne i Hercegovine a nisu isklju ceni odredbama 41 zemaljskog ustava. Austrijska vlada je ukazivala da direktna zakonodavna vlast krune nije ni cim ograni cena u bosanskohercegova ckim poslovima koji nisu u 42 zemaljskog ustava izri cito spomenuti da spadaju u nadle znost Sabora (npr. izmjene Ustava, izbornog reda i dr). Ovo gledi ste se u potpunosti podudaralo sa stavom bosanskohercegova cke uprave, ali Zemaljska vlada nije smatrala politi cki oportunim da u Saboru tada javno reaguje boje ci se burnih politi ckih rasprava,43) koje bi mogle ugroziti rad Sabora i usvajanje bud zeta za 1911. godinu. Rezerve ugarske vlade prema postupku Bosanskohercegova ckog sabora bile su, medutim, znatno ve ce. Predsjednik ugarske vlade Khuen Hedervary, restriktivno tuma ce ci odredbe Zemaljskog ustava, smatrao je da je Sabor izmjenom vladinog nacrta zakona prekora cio svoj djelokrug i da polaze ci sa dr zavnopravnog stanovi sta ne bi mogao dati saglasnost za njegovu sankciju. Hedervary je ipak dao saglasnost u ime ugarske vlade kako bi se izbjegle te ske politi cke komplikacije i da bi podr zao ministra Buri ana. Pri tome je naglasio da to ne mo ze slu ziti
42) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, 26.1.1911. (Pr BH 120/1911). 43) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, 16.3.1911. (Pr BH 408/1911) i Bienerth Buri anu, 23.5.1911. (Pr BH 705/1911).

369

kao presedan za budu cnost jer bi pro sirenje djelokruga Bosanskohercegova ckog sabora protivrje cilo kako osnovnim principima Zemaljskog ustava tako i politi ckim intencijama ugarske vlade.44) Tako su te znje da Sabor o cuva i pro siri svoje kompetencije, koje su do sle do izra zaja i prilikom diskusije o po stanskoj stedionici, nailazile na prepreke kod odlu cuju cih faktora u Monarhiji. Medutim, iako unaprijed osudena na neuspjeh nastojanja da se Sabor pretvori u parlament, bila su manjevi se prisutna u cijelom ustavnom periodu, no sena od strane heterogenih politi ckih snaga koje su ih izra zavale sa razli citim intenzitetom i dosljedno s cu.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1981, str. 257-271)

Khuen Hedervary - Buri anu, 21.5.1911. (Pr BH 706/1911). Zakon o po stanskoj stedionici car je sankcionisao 11.juna 1911.

44)

370

NEKOLIKO NAPOMENA O JEVREJIMA U BOSNI I HERCEGOVINI U DOBA AUSTROUGARSKE UPRAVE

Austrougarska okupacija Bosne i Hercegovine zna cila je veliku istorijsku prekretnicu, koja je bila ne samo politi cke nego i socijalnoekonomske i uop ste kulturno-civilizacijske prirode. Duboke promjene zahvatile su i jevrejsku zajednicu u Bosni i Hercegovini, a i ona je sama postala zna cajan faktor privrednog i kulturnog preobra zaja zemlje. U okviru nastalih demografskih promjena uz doma ce Sefarde, koji su uz srpske trgovce bili do 1878. glavni reprezentanti bosanskohercegova cke spoljne trgovine i glavni zajmodavci, sti zu i Jevreji iz Monarhije, A skenazi. Njihove predhodnice dolaze sa austrougarskim trupama u toku same okupacione kampanje kao snabdjeva ci vojske zivotnim namirnicama i prevoznici, te kao agenti trgova ckih ku ca i trgova cki putnici, medu kojima su bili naro cito brojni madarski Jevreji. Vremenom su se Jevreji iz Monarhije, cija se brojnost pove cala, pro sirili po bosanskohercegova ckim gradovima kao trgovci i kr cmari. Oni se javljaju i kao osniva ci prvih industrijskih preduze ca u zemlji. U procesu brze urbanizacije uklju cuju se u modernu izgradnju stanova, osobito u Sarajevu, sta u gradokoriste ci mogu cnost kupovine jeftinog gradevinskog zemlji vima, kao i jeftinog poljoprivrednog zemlji sta u Bosanskoj Posavini. I sefardski trgovci iz Sarajeva i drugih gradova uspje sno se prilagodavaju novim prilikama. Oni sada i orijentalnu robu nabavljaju preko Save, te u znatnoj mjeri doprinose preobra zaju tradicionalnog bosanskohercegova ckog tr zi sta i ukupnoj modernizaciji dru stva.1) Tokom vremena doseljeni A skenazi dosegli su blizu tre cinu ukupne jevrejske populacije u Bosni i Hercegovini. Tako je 1895. od ukupno 8.213 Jevreja na Sefarde otpadalo 5.729 lica ili 69,76%, a na A skenaze
1) Vidi Ferdo H a u p t m a n n, Privreda i dru stvo u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske vladavine (1878-1918), u Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Posebna izdanja LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 109-110, 194-195; up. G. H o l t z, Die letzten K ampfe und der Heimmarsch, Wien -Leipzig 1908, str. 12 i d; Johann A s b o t h, Bosnien und die Herzegowina, Reisebilder und Studien, Wien 1888, str. 165; E. L e v e l e y e, Die Balkanl ander, Leipzig 1988, str. 236.

371

2.484 osobe ili 30,24%.2) Ni docnije se ovaj odnos nije bitnije izmijenio. Prema popisu iz 1910. broj Sefarda je iznosio 8.219, a A skenaza 3.649 osoba.3) Pri tome treba imati u vidu da je a skenaska grupacija bila srazmjerno svojoj brojnosti ekonomski znatno uticajnija. Zahvaljuju ci doseljavanju kao i prirodnom prira staju broj Jevreja (Sefarda i A skenaza) porastao je od 1879. do 1910. godine od 3.426 na 11.868, t.j. za 246%, dok je kod pravoslavnih Srba, koji su jedini imali normalan demografski porast, isti iznosio 66%, kod katolika je bio 107%, a kod stanovni stva muslimanske vjere samo 36%. U istom razdoblju udio Jevreja u stanovni stvu Bosne i Hercegovine porastao je od 0.29% na 0.62%, a kada je rije c samo o stanovnicima gradova taj se procenat popeo od 2% u 1879, na 4% u 1910. godini. Jevreji su bili gotovo isklju civo gradski elemenat (93,66%, i to Sefardi 95,4%, A skenazi 89,7%). Bili su 1879. nastanjeni u 30, a 1910. godine u 62 bosanskohercegova cka grada, tako da od 66 gradskih op stina samo u 4 nije bilo Jevreja (Gornji Vakuf, Glamo c, Capljina, Kre sevo). Najvi se ih je bilo u Sarajevu (6.397), u kome je zivjelo vi se od polovine svih Jevreja u Bosni i Hercegovini (57,55%). U Sarajevu su Jevreji cinili 12,32% svih stanovnika grada. Ukupno uzev si broj Jevreja u bosanskohercegova ckim gradovima porastao je od 1879. do 1910. godine za 227%, a bili su posebno zastupljeni u Banjaluci (321), Travniku (472), Bijeljini (429), Zenici (294), Mostaru (254), Vi segradu (265), itd. Pri tome njihov udio u grupi trgova cko-prometno-nov carskih-veresijskih zvanja iznosio je 1910. jednu petinu. Polo zaj Jevreja u trgova ckom prometu nije bio niukakvom srazmjeru sa njihovim brojem. U njihovim se rukama koncentrisala glavnina uvozne i izvozne trgovine. Ina ce, kada je rije c o Jevrejima vlasnicima preduze ca i radnji, njih je u Bosni i Hercegovini bilo 1907. godine 1.262 ili 3%. a 1913. godine 1923 ili 3,6%.4) Zadnjih godina publikovani radovi Iljasa Had zibegovi ca i Ferde Hauptmanna, koji se odnose na bosanskohercegova cko dru stvo u doba austrougarske uprave, donose relevantne podatke i ocjene o u ce s cu Jevreja u privrednom zivotu zemlje. Medutim, postoji potreba da se ova istra zivanja nastave i prodube. Do sada kori stene, ina ce, brojnim podacima bogate statisti cke publikacije zemaljske uprave, kao i kazivanja savremenika sadr zana u literaturi, imaju ograni cenu upotrebnu vrijednost za rekonstrukciju pojedinih socijalnih slojeva i njihovog
2) Up. Avram P i n t o, Jevreji Sarajeva i Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1987, str. 16. i d. 3) Bericht u ber die Verwaltung von Bosnien und der Herzegowina 1913, str. 1. 4) Iljas H a d zibegovi c, Postanak radni cke klase u Bosni i Hercegovini i njen razvoj do 1914. godine, Sarajevo 1980, str. 97-102, 115; ca , i s t i, Bosanskohercegova cki gradovi na razmedu 19. i 20. stolje Sarajevo 1991, str. 65-80; H a u p t m a n n, op. cit. str. 194-195.

372

nacionalno-konfesionalnog sastava. Bi ce potrebno pro siriti arhivska istra zivanja na nove tematske oblasti. Dalje izu cavanje privredne istorije, posebno trgovine i bankarstva, te posjedovnih odnosa kada je rije c o nekretninama, naro cito u Sarajevu (istra zivanja u katastru), pru zi ce kompleksniju sliku i o jevrejskoj zajednici, koja je bila socijalno slojevita i u svojim redovima, pored istaknutih pripadnika gornjih slojeva i intelektualnih zanimanja, imala i dosta gradske sirotinje. U ce s ce Jevreja u redovima radni stva bilo je vi sestruko ve ce od njihovog udjela u ukupnom stanovni stvu zemlje, ali je ono bilo osjetno manje stvom gradova. Od nego sto je iznosio procenat Jevreja medu stanovni 52.871 radnika zaposlenog 1907. u erarnim i privatnim preduze cima i radnjama broj Jevreja iznosio je 1.128 ili 2,2%. U preduze cima koja su pripadala zemaljskom eraru od ukupno 14.848 zaposlenih radilo je tada samo 146 Jevreja odnosno 1%, a u privatnim preduze cima od 38.023 zaposlena 982 su bili jevrejski radnici ili 2,6%. Jevreji su, s obzirom na njihov ukupan broj, bili zna cajnije zastupljeni medu radnicima u tekstilnoj industriji (10,5%), trgovini (7,9%) i gra ckoj industriji (7%). Ina ce, pada u o ci da je mali broj Jevreja radio u erarnim preduze cima.5) Nakon okupacije 1878. uz postoje ce sefardske vjerske op stine osnivaju se i op stine doseljenih austrougarskih Jevreja, A skenaza. U Mostaru je postojala zajedni cka op stina, dok jevrejska op stina u Donjoj Tuzli, mada nije bila osnovana kao a skenaska, nije obuhvatala gotovo nijednog Sefarda. Sredinom devedesetih godina 19. stolje ca Sefardi su u Bosni i Hercegovini imali 17 op stina i 16 sinagoga, te 9 rabina i 25 cita ca molitvi (Vorbetern). U isto vrijeme austrougarski Jevreji imali su tri op stine, 1 sinagogu, 2 zgrade u kojima su se odr zavale molitve, kao i dva rabina i jednog cita ca molitvi. Sve su se op stine postepeno organizovale na modernijoj osnovi dobijaju ci od vlade odobrene statute, koji su bili dosta sli cni. Oni su propisivali obavezu vjernika naseljenih na teritoriji op stine da joj pristupe i pla caju propisane priloge. U op stinama su vodene mati cne knjige, a taj posao spadao je u du znost rabina. U novim statutima bilo je izri cito nagla seno pravo dr zavnog nadzora nad radom op stina. Za izbor i smjenjivanje rabina kao i u citelja na jevrejskim skolama bilo je neophodno odobrenje Zemaljske vlade, koja je sa vrlo skromnim sredstvima subvencionirala jevrejske ustanove.6) U doba turske uprave Sefardi su osnivali privatne skole u mjestima gdje su imali ve ce op stine. Ove malobrojne skole bile su sli cne muslimanskim mektebima. Na njima su nastavu, koja se sastojala od citanja tekstova na hebrejskom i podu cavanja o ceremonijalu jevrejske religije,
I. H a d zibegovi c, Postanak radni cke klase, str. 194-197. Ferdinand S c h m i d, Bosnien und die Herzegowina unter der Ver waltung Osterreich-Ungarns , Leipzig 1914, str. 694-695.
6) 5)

373

po pravilu izvodili rabini na spanjolskom jeziku. Pri kraju turske uprave Sefardi su u Sarajevu imali i jednu svoju srednju skolu.7) Po cetkom pak 20. stolje ca zabilje zeno je postojanje samo jedne konfesionalne jevrejske skole u zemlji, na kojoj su skolske godine 1904/05. radila cetiri, a skolske godine 1909/10. sedam u citelja. Skolu je izdr zavala sarajevska sefardska op stina. Medutim, jevrejska djeca bila su masovno obuhva cena op stim, komunalnim skolstvom. Tako je u skolskoj godini 1909/10. osnovne skole pohadalo ukupno 1.350 jevrejske djece, pa su skola daleko prednja cili u odnosu Jevreji u pogledu pohadanja osnovnih na ostale.8) To je bilo uslovljeno kako gradskim karakterom jevrejskog stanovni stva i njegovom socijalnom strukturom, tako i cjelokupnom duhovnom konstitucijom Jevreja, koja ih je cinila otvorenim za nove civilizacijske tokove i uticaje. Subvencioniranje vjerskih ustanova i konfesionalnog skolstva sredstvima zemaljskog bud zeta postalo je, osobito u ustavnom periodu, zna cajan politi cki problem. Zemaljska vlada davala je katolicima, u odnosu na njihov broj i brojno stanje pripadnika ostale dvije glavne konfesije, ve ce iznose iz bud zeta. To je motivirano nepovoljnijim imovnim stanjem katoli ckih institucija. Nezadovoljstvo Muslimana i pravoslavnih Srba do slo je do izra zaja u rezoluciji usvojenoj na prvom zasjedanju Bosanskohercegova ckog sabora 28. jula 1910, kojom se tra zila podjela sredstava za bogo stovje i nastavu proporcionalno broju pripadnika pojedine konfesije.Ovo je prihvatila i vlada za tri najbrojnije konfesije u prijedlogu bud zeta za 1911. godinu.9) Pomenuti princip nansiranja, tzv. konfesionalna tangenta, koji je ve c krajem 1913. u novim politi ckim okolnostima bio napu sten, nije bio nikada ni primijenjen na manje vjerske zajednice, jer bi im pripadale sasvim neznatne svote, pa ne bi mogli dalje izdr zavati postoje ce vjerske institucije.10) se ti Sto ce Jevreja oni su ispoljavali svoje nezadovoljstvo visinom bud zetske subvencije, smatraju ci da su zapostavljeni i prikra ceni. Ovo nezadovoljstvo izrazio je jevrejski poslanik Je sua Salom ve c na prvom zasjedanju Sabora 1910. godine. Pri tome je glasao sa saborskom ve cinom za predlo zeni bud zet u nadi da ce to u bud zetu za narednu
7) Todor K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 18781914, Sarajevo 1960, str. 395. 8) U skolskoj godini 1909/10. osnovnim skolstvom bilo je obuhva ceno 17.504 djeteta pravoslavne vjere, 16.198 djece katoli cke vjere, 5443 djeteta islamske vjeroispovijesti, 1.350 jevrejske djece i 653 djeteta koja su pripadala ostalim konfesijama. S c h m i d, op. cit. str. 723 9) Stenografski izvje staji o sjednicama bosansko-hercegova ckog sabora (dalje BHS) god. 1910, I zasj. Sv. I, Sarajevo 1910, str. 460-464; 673-675; up. S c h m i d, op. cit. 693-694 10) BHS god. 1910. I zasj. Sv. I, str. 655-656.

374

godinu biti otklonjeno. Medutim, i prijedlog bud zeta za 1911, kojim se predvidala subvencija pravoslavnoj konfesiji 311.395 kruna, islamskoj konfesiji 239.583 k, katolicima 159.390 k, te za grko-katolike 15.000 k, evangeliste 8.240 k. i za Jevreje samo 4.378 k, izazvao je negodovanje dr Vite Alkalaja, Salomovog nasljednika u saborskim klupama. Navedenu svotu Alkalaj je ocijenio kao posve neznatnu, i protestvovao je sto se Jevrejima daje manje i u poredenju sa onima koji su po broju i poreskom doprinosu kudikamo slabiji od njih. Ukazao je da svota predvidena za grkokatolike kao i ona za evangeliste, u poredenju sa svotom namjenjenoj Jevrejima, nikako nije u srazmjeri sa brojem pripadnika ovih vjeroispovjesti. Posebno je naglasio da Jevreji pla caju vi se bogo stovnog poreza nego drugi, a da su pri tome gotovo sve jevrejske op stine prezadu zene. Naveo je primjer sarajevske sefardske op stine, koja oporezuje svoje clanove sa 20% bogo stovnog poreza, pa ipak duguje Zemaljskoj banci 100.000 kruna, i dodao da Jevreji imaju sirotinje u velikom broju. Sefardska op stina u Sarajevu izdr zavala je jedinu jevrejsku konfesionalnu osnovnu skolu u zemlji bez ikakve nansijske potpore od strane vlasti. Alkalaj je u bud zetskoj debati 14.februara 1911. tra zio da se Jevrejima, kao i drugim, omogu ci da pomo cu vladinih subvencija izdr zavaju konfesionalne skole s ciljem da djecu u njima odgajaju u nacionalnom duhu. Pri tome je istakao: Zidovi su narodnost a ne konfesija. Razli cit odnos vlade prema grko-katolicima i evangelistima Alkalaj je tuma cio time sto su oni, za razliku od Jevreja, u ve cini doseljenici. Plediraju ci za jednakopravnost, on se pozivao i na odluke Berlinskog kongresa. U pogledu bud zetskih subvencija zalagao se za to da se one daju prema fakti ckim potrebama pojedinih konfesija. Imaju ci u vidu polo zaj Jevreja, smatrao je da, ako se subvencije dodjeljuju srazmjerno broju vjernika, ispada kao da se ni sta i ne daje. Od predstavnika uprave Alkalaj je tra zio da manje hvale Jevreje zbog lojalnosti i doprinosa razvoju trgovine i industrije, a da vi se daju.11) Uticajem Sabora izvr sene su neke korekcije u zemaljskom bud zetu za 1911. godinu. Pored ostalog predvideno je da dotacije evangelistima, grkokatolicima i Jevrejima iznose po 10.000 kruna, s tim da su grkokatolici dobili za izvanrednu potrebu daljih 5.000 kruna.12) Za odnos vlade prema Jevrejima u ovom pitanju vjerovatno je igrala ulogu i okolnost da su jevrejske op stine u svojim redovima imale ve ci procenat materijalno bolje situiranih clanova nego sto je to bio napr. slu caj kod grkokatolika, koji su u ve cini bili kolonizirani zemljoradnici.
BHS god. 1910/11, I zasj. Sv.III, Sarajevo, 1911, str. 1150-1156. Vidi S c h m i d op. cit. str. 693,694; Prema popisu iz 1910. grkokatolika je bilo 8.136 a evangelista 6.342. Prvi su u cestvovali u stanovni stvu BiH sa 0,43% a drugi sa 0,33%. Kao nap. 3.
12) 11)

375

Nasuprot vrlo zna cajnom doprinosu Jevreja privrednom i kulturnom razvitku, njihovo u ce s ce u politici bilo je marginalno, ali zaslu zuje da se i na to obrati pa znja. Za dr zanje Jevreja karakteristi can je lojalan odnos prema vlastima kako u periodu turske tako i austrougarske uprave, te tolerantan stav prema drugim konfesijama i nacijama. To je bilo uslovljeno speci cnim polo zajem i brojno s cu Jevreja, koji se nisu, za razliku od drugih, politi cki organizovali na nacionalno-konfesionalnoj osnovi. Kada je pri kraju turske vladavine, u okviru upravnih reformi, u Sarajevu 1865. formirana gradska uprava, beledija, u kojoj je pored gradona celnika bilo sedam vije cnika, jedan od njih bio je predstavnik Jevreja.13) Po austrougarskoj okupaciji provizornim op stinskim statutom grada Sarajeva od 22.avgusta 1878. Jevreji su u op stinskom vije cu dobili cetiri mjesta (Muslimani 5, pravoslavni 6, katolici 3). Kada je privremeni statut 10.12.1883. zamjenjen stalnim, u sastav op stinskog vije ca, koje je trebalo da odra zava tadanju konfesionalnu strukturu stanovni stva, ulazila su tri jevrejska predstavnika (uz 12 muslimanskih, 6 pravoslavnih i 3 katoli cka predstavnika). I nakon sto je 18.2.1899. gradski statut unekoliko izmjenjen, broj vije cnika Jevreja kao i broj vije cnika pripadnika drugih konfesija, sem katoli cke, ostao je nepromjenjen.14) Gradsko zastupstvo nije bilo demokratska institucija, jer se konstituisalo na osnovu vrlo visokog izbornog cenzusa, a jednu tre cinu njegovog sastava imenovala je Zemaljska vlada. Mada je imalo vrlo ograni cenu autonomiju, gradsko zastupstvo dalo je zna cajan doprinos rje savanju niza komunalnih pitanja.15) U previranjima uo ci aneksije i Jevreji su po cetkom 1908. bili uvu ceni u vrtlog politi ckih borbi. Povod su bile odredbe nacrta novog gradskog statuta Sarajeva, kojima se priznavalo doseljenim austrijskim i ugarskim dr zavljanima pravo glasa. Ina ce, projekt novog statuta bio je zasnovan na modernim liberalnim na celima i predvidao je autonomno odlu civanje o svim op stinskim poslovima. Predstavnici Srba i ve cina muslimanskih zastupnika osporavali su izborno pravo doseljenicima. Nasuprot tome vije cnici Jevreji (Danon, dr Gr unfeld, Salom) glasali su 8.februara 1908. zajedno sa hrvatskim vije cnicima i muslimanskom grupom Esad-efendije Kulovi ca da se to pravo doseljenicima
Vladislav S k a r i c, Sarajevo i njegova okolina, Sarajevo, 1937, str. 226-227. 14) Vidi K r u s e v a c, op. cit. str. 63 i d.; Hamdija K r e sevljakovi c, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), Sarajevo 1969, str. 27-29. 15) Vidi Tomislav K r a l j a ci c, Kalajev re zim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo 1987, str. 450; I. H a d zibegovi c, Bosanskohercegova cki gradovi, str. 87-90.
13)

376

prizna, sto je bila takode intencija vlasti. Medutim, ve cina vije cnika izjasnila se protiv izbornog prava stranaca, sto je dovelo do ostavke gradona celnika i raspu stanja gradskog zastupstva. Na izborima odr zanim 13.aprila 1908, na kojima je u cestvovalo 93% bira ca, pobijedile su one politi cke snage koje su prethodno ostale u gradskom vije cu u manjini. Mada je doseljenicima priznato izborno pravo, do promjene statuta nicu, i izborna kampanja je do slo.16) Medutim, glasanje u gradskom vije vodena sa mnogo zu ci, zao strila je u delikatnim politi ckim prilikama zanje uo ci aneksije odnose izmedu provladinih grupa i opozicije. Dr jevrejskih vije cnika i bira ca ostavilo je odredene tragove u daljim odnosima izmedu Jevreja i Srba, koji su i docnije prebacivali Jevrejima da su svojim glasovima odlu cili u korist stranaca.17) Netrpeljivost prema strancima bila je, ina ce, tuda kosmpolitskom duhu Jevreja. Po okon canju aneksione krize na politi ckoj sceni u Bosni i Hercegovini dominiralo je pitanje uvodenja ustavnih institucija. Nijedna politi cka grupacija nije bila zadovoljna u pogledu nadle znosti budu ceg Sabora, kao i sa nizom drugih odredaba ustavnog projekta. Tokom 1909. i po cetkom 1910. doma ci politi cari su stavljali zamjerke i podnosili predstavke nosiocima vlasti u vezi sa odredbama budu ceg ustava. Pri tome se te zi ste njihovih zahtjeva sve vi se prenosilo na to da se jednoj ili drugoj konfesiji u Saboru dodijeli koji poslani cki mandat vi se ili jo s koji virilist. To je bio razlog da su predstavnici Srpske narodne organizacije osporili Jevrejima pravo da budu predstavljeni u Saboru, jer su smatrali da bi to bilo na ra cun Srba. Ina ce, sve su politi cke stranke, izuzev Socijaldemokratske stranke Bosne i Hercegovine, prihvatile kao trenutnu neminovnost izborni sistem, koji je po civao na konfesionalnoj podjeli bira ca u odvojena izborna tijela, paralelno sa njihovom podjelom u posebne izborne kurije na osnovu socijalnog statusa. To je u cinila i Srpska narodna organizacija, koja se u svom programu i javnom politi ckom djelovanju zalagala za parlamentarnu demokraciju i op ste, direktno i jednako pravo glasa. Nakon sto su srpski prvaci Gligorije Jeftanovi c, Vojislav Sola i dr Danilo Dimovi c dali izjavu lojalnosti ministru Istvanu Buri anu 3.maja 1909. u Be cu, Srpska narodna organizacija, opredjeliv si se u ve cini za realnu politiku, formulisala je na skup stini povjerenika u Sarajevu sredinom istog mjeseca svoje prigovore i prijedloge u pogledu zemaljskog ustava. Tada je pored ostalog zaklju ceno da se u predstavci ministru naglasi principijelan stav protiv konfesionalnih kurija, ali da se tome u datim okolnostima ne daje aktuelan zna caj i tra zi korekcija
16) 17)

Kao napomena 14. Risto R a d u l o v i c, Izabrani radovi, Sarajevo 1988, str. 154.

377

broja virilista u korist Srba.18) U predstavci, koju su ministru Buri anu 19) proslijedili 19.maja 1909. Gligorije Jeftanovi c i Vojislav Sola, pored drugih zahtjeva, tra zeno je da broj virilista za svaku konfesiju bude u istom srazmjeru koji bi trebalo da va zi i za podjelu poslani ckih mandata. U tom pogledu insistiralo se na proporciji 2:3:4 u odnosima izmedu katoli ckih, muslimanskih i pravoslavnih mandata.20) Podnosioci predstavke, koja je do sada ostala nepoznata u literasto sefardski nadrabin Saraturi, izrazili su posebno cudenje i protest jeva treba da dobije mjesto viriliste u Saboru i sto je uz to Jevrejima obe cano da ce imati jednog izabranog zastupnika. Pri tome je re ceno da su svi drugi konfesionalni virilisti reprezentanti ve cih jedinstvenih organizacija, dok Jevreji takve organizacije nemaju nego posjeduju jednu ustanovu posve lokalnog karaktera. Ve c iz tog razloga Jevreji se ne bi mogli izjedna citi sa drugim konfesijama, ciji virilisti ulaze u Sabor. Ni u odnosu na svoju brojnost Jevreji, po ovom mi sljenju, ne bi mogli dobiti svog virilnog predstavnika.Srpski politi cari su smatrali da bi, s obzirom na malobrojnost Jevreja, bilo sasvim dovoljno da jevrejski bira ci svojim glasovima uti cu na izbore odnosno na program poslanika. Izra zavali su negodovanje zato sto se Jevrejima daju privilegije na stetu Srba. Nagla seno je da kod svih ostalih konfesija tek na 25.000 stanovnika dolazi jedan poslanik, dok 10.000 Jevreja treba da dobije jednog poslanika i jednog virilistu. U predstavci je osobito istaknuto da se Jevreji nisu nikada bavili javnim poslovima na se domovine i da se njihova djelatnost nije nikada kretala izvan kruga trgova ckih spekulacija. Ovo je navedeno kao dodatni razlog da se Jevrejima ne da poseban privilegovan polo zaj.
Fritz von R e i n o h l, Grosserbische Umtriebe vor und nach Aus bruch des ersten Weltkrieges, I Der Fall Jeftanovi c-Sola-Gavrila , Wien 1944, Nr 58, str. 49. 19) Haus-Hof - und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv I, K. 638, Cabinett des Ministers VIII c 12/I, 212-233 f, prepis predstavke na njema ckom jeziku. 20) Imaju ci u vidu pomenutu proporciju Srbi su ra cunali na 32 od ukupno 72 poslani cka mjesta u Saboru. Medutim, kako je i za Jevreje bio cki mandat, to je i klju c koje su vlasti postavile za predviden jedan poslani podjelu poslani ckih mandata izmedu tri najbrojnije konfesije pozivaju ci se na odnose u stanovni stvu bio 4:6:7,75. Po tom klju cu pravoslavnim Srbima pripalo je 31 poslani cko mjesto. (Vidi Hamdija K a p i d zi c, Bosna I Hercegovina pod austrougarskom upravom ( clanci I rasprave), Sarajevo 1968, str. 86-88.) Pomenute tri konfesije trebalo je da budu predstavljene u Saboru sa po pet virilista iz redova vjerskih dostojanstvenika odnosno funkcionera autonomnih vjersko-prosvjetnih institucija, dok je kao predstavniku jevrejske konfesije sefardskom nadrabinu Sarajeva osigurano mjesto viriliste. Kako za ostale viriliste, koji su po polo zaju ulazili u Sabor, nije bila odredena njihova vjerska pripadnost, to je po ocjeni podnosioca srpske predstavke otvaralo mogu cnost da se pojedina konfesija prote zira ili o steti.
18)

378

Prednji navodi bili su potpuno suprotni intencijama vlasti i u nesaglasnosti sa stavovima predstavnika ostalih nacionalno-konfesionalnih grupa. Baron Isidor Benko, civilni adlatus poglavara Zemaljske vlade, predla zu ci u februaru 1909. Zajedni ckom ministarstvu nansija da Jevreji treba da dobiju jedan poslani cki mandat u gradskoj kuriji, nagla savao je da su Jevreji odavno konzervativan i dr zavnotvoran elemenat, koji je igrao istaknutu ulogu u Bosni i Hercegovini na podru cju trgovine, industrije i zanatstva. Benko je ukazao da su Jevreji prije austrougarske okupacije bili zastupani u svim upravnim tijelima, a dvojica Jevreja su bili clanovi turskog parlamenta. Jevreji, sa ne sto vi se od 11.000 stanovnika, cinili su dio gradske populacije u zemlji od oko 300.000 ljudi, koja je iako relativno malobrojna u odnosu na ukupan broj stanovnika, trebalo po rije cima barona Benka da dobije polovinu od svih mandata. Cilj je bio da se stvori protute za agrarnim interesima kao i onima iz drugih stale za.21) Za Jevreje su se zauzele i jevrejske gradske op stine u austrijskoj postinom Be ca, koja je podlovini Monarhije, predvodene jevrejskom op nijela memorandum ministru Buri anu. U memorandumu je tra zeno da se bosanskohercegova ckim Jevrejima osigura posebno mjesto u Saboru bez obzira sto njihov broj ne dose ze 25.000 stanovnika. Pri tome se isticalo da su Jevreji uglavnom gradski element, nosilac kulture i privrede a time i va zan faktor u op stem razvitku zemlje. Na sjednici vladine ustavne ankete 16.februara 1909, na kojoj su Jevreje predstavljali Je sua Salom i dr Moritz Rotkopf, svi clanovi ankete saglasili su se da se Jevrejima u gradskoj kuriji obezbjedi najmanje jedno izborno mjesto, s tim sto bi posebno njihove vjerske interese u Saboru zastupao jedan vi si jevrejski sve stenik.22) Ovo su, medutim, nekoliko mjeseci kasnije Jevrejima osporili u navedenoj predstavci reprezentanti Srpske
21) Kapid zi c op. cit. str. 71-72. U 66 naselja koja su 1910. imala status grada zivjelo je 1910. godine 278.158 lica odnosno 14,7% stanovni stva zemlje. (O privrednom i socijalnom karakteru gradskih naselja vidi I. H a d zibegovi c, Bosanskohercegova cki gradovi, str. 20 i d.). Stanovnici gradova, koji su birali u II kuriji, imali su sa visoko oporezovanim gradanima i inteligencijom iz I kurije zajedno 33 poslani cka mandata, dok je bira cima iz seoskih op stina u III kuriji pripalo po Izbornom redu 34 mandata. Ostalih 5 izbornih mjesta pripalo je veleposjednicima. Medutim, ako se uzmu u obzir i virilni clanovi Sabora, onda prote ziranje gradskog elementa postaje jo s izrazitije. O izbornom sistemu, te nacionalnom, socijalnom i politi ckom sastavu Sabora vidi D zevad J u z b a si c, Radni cko pitanje u programima gradanske politike i djelatnosti Bosanskohercegova ckog sabora, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 31-37; Mustafa I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1976, str. 204 i d.; K a p i d zi c op. cit str. 86-93. 22) Kapid zi c, ibidem str. 71-72.

379

narodne organizacije, koji zbog svog opozicionog stava nisu u cestvovali u radu ustavne ankete nego su naknadno izlo zili svoje stanovi ste prema pripremanim ustavnim rje senjima. Medutim, srpski protest protiv jevrejskih mandata nije mogao imati efekta. On je ipak bio indikator izvjesnih politi ckih tenzija, koje su se povremeno javljale izmedu srpskih politi cara i Jevreja. Ove tenzije su imale podlogu u razli citom odnosu jednih i drugih prema austrougarskoj upravi i konkurenciji na ekonomskom podru cju izmedu srpskog i jevrejskog gradanstva. Na prvim saborskim izborima u maju 1910. u 20-tom izbornom kotaru II gradske kurije izabran je za poslanika Sefard Je sua Salom. Medutim, on se krajem iste godine odrekao mandata zbog unutra snjih svada medu Jevrejima, kako je to izvjestila Zemaljska vlada.23) Na naknadnim izborima odr zanim 30.januara 1911. izabran je advokatski koncipijent dr Vita Alkalaj sa 919 glasova, dok je njegov protukandidat bankar i sarajevski gradski vije cnik Avram D. Salom dobio 406 glasova. Vlasti nisu davale politi cki zna caj ovoj izbornoj borbi, u kojoj se ve cina Sefarda podijelila u dva protivni cka tabora nakon porodi cne sue Saloma. Samo je od strane svade izmedu Avrama D. Saloma i Je Zemaljske vlade zapa zeno da su u ovoj izbornoj borbi prvi puta u Bosni i Hercegovini prili cno otvoreno podmi civani bira ci.24) Ina ce, Albert S. Eskinazi i dr. bezuspje sno su poku sali da zalbom ospore regularnost izbora dr Vite Alkalaja za poslanika u Saboru.25) Iz redova Jevreja postao je virilni clan Sabora dr Moritz Rotkopf, kada je poslije dr Josefa Fischera izabran za predsjednika Advokatske komore Bosne i Hercegovine. S druge strane, virilno mjesto koje je pripadalo nadrabinu Sarajeva ostalo je nezaposjednuto. Ovo je dr Vita
Telegram Zemaljske vlade od 7.decembra 1910. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Zajedni cko ministarstvo nansija Pr BH 1752/1910. 24) Navodno je Je suu Saloma ko stao izbor njegovog kandidata i nasljednika u Saboru, dr Vite Alkalaja, oko 30.000 kruna, dok su izbori propalog kandidata Avrama D. Saloma ko stali jo s i ve cu sumu. (Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 3.2.1911. Pr BH 174/1911). Ne izgleda vjerovatno da bi mogli biti u pitanju tako visoki iznosi. 25) BHS god. 1910/11, I zasj. Sv. III, str. 845. Ponovo se, medutim, na izborima za gradsko zastupstvo Sarajeva odr zanim 11.decembra 1913. sua Saloma i Avrama D.Saloma. vodila zestoka izborna bitka izmedu Je Prvi se na sao na listi Esad-efendije Kulovi ca, koju je podr zavala ve cina ci sarajevskih Jevreja. Drugi je bio na listi Fehim-efendije Cur ca, cija je stranka, Ujedinjena muslimanska organizacija, pripadala tada obrazovanoj novoj vladinoj ve cini u Saboru. Zahvaljuju ci mahinacijama vlasti ci pobijedila je Cur ceva lista. Za izbor Avrama D. Saloma glasali su mnogi vladini cinovnici i doseljeni Jevreji iz Monarhije. Vidi Mehmed S p a h o, Izborni falzikati prije rata, u: Narodna uzdanica, Kalendar za godinu 1935, Sarajevo 1934, str. 52-55.
23)

380

Alkalaj obja snjavao u Saboru time sto je jevrejska zajednica bila zapostavljena pri dodjeli subvencija iz zemaljskog bud zeta i time bila li sena mogu cnosti da taj polo zaj popuni.26) Jevreji su ponovo u avgustu 1913. privukli pa znju politi cke javnosti. Naime, tada su vlasti u spiskove bira ca srpsko-pravoslavnog izbornog kotara I kurije, II izbornog razreda unijele sve Jevreje, koji su pla cali vi se od 500 kruna direktnih poreza, sto je bio jedan od uslova za pravo glasa u pomenutom izbornom razredu. Prema pisanju tadanje stampe ovakvih jevrejskih bira ca bilo je bar 300. Pored Jevreja i bira ci evangelisti na sli su se u spiskovima bira ca u srpskoj izbornoj jedinici I kurije, usprkos o strim protestima opozicionih Srba, koji su osporavali zakonitost ovog postupka.27) Ova mjera vlasti bila je u sklopu priprema za naknadne izbore za upra znjeno poslani cko mjesto u I srpskoj kuriji, ciji su bira ci bili ve cinom sve stenici, cinovnici i u citelji. Vlada je zelila da sprije ci dolazak radikalnijih elemenata u Sabor, sto je do tada omogu cavao potpuno uzdr zan stav vlasti prilikom izbora. Vladi je bilo u datoj situaciji posebno stalo da oja ca srpsku grupu u Saboru koja bi bila sklona da u cestvuje u provladinoj radnoj ve cini. Posebno putem uticaja na cinovnike da glasaju za dr Savu Vukanovi ca, kandidata koji je u zivao njenu podr sku, Vladi je uspjelo da na naknadnim izborima 9.septemc, koji bra 1909. propadne kandidat grupe Narod dr Dorde Pejanovi se eksponirao kao protivnik Monarhije.28) Ovim i drugim metodama uticaja na bira ce, kakve su se ina ce praktikovale u Ugarskoj, vlastima je po slo za rukom da i na naknadnim izborima odr zanim 8, 9. i 10. decembra 1913. osiguraju pripadnicima politi cke grupe dr Danila Dimovi ca da zauzmu ve cinu poslani ckih klupa u Saboru, koje je napustila grupa oko Srpske rije ci. Uplitanje jevrejskih bira ca u izbornu borbu medu Srbima izazvalo je zestoku reakciju predstavnika radikalne srpske opozicije. Tako se u c, pojaNarodu od 17.(30) VIII 1913, koji je uredivao Risto Radulovi vio vrlo o star osvrt na politi cku i privrednu djelatnost Jevreja u Bosni i Hercegovini pod naslovom Na si Jevreji. Napad je bio popra cen optu zbama za beskrupuloznost i otsustvo moralnih obzira u privrednom poslovanju Jevreja, ali je te zi ste bilo na kritici njihovog politi ckog dr zanja. Njima se prebacilo da bezuslovno pristaju uz Vladu i da to znaju da naplate u politi ckom i privrednom pogledu. Kao argument za ovo navedeno je kako su Jevreji, i pored svoje malobrojnosti, na ra cun
Kao napomena 11 S p a h o op. cit. str. 49-50. 28) Notiz f ur die R ucksprache mit Jeftanovi c 1.9.1913. Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek A 3 Fasz. 2 Nr 431; Pers onliche Vormerkungen Potioreks XXVI/1913, str. 20, ibidem A 3 Fasz. 4.
27) 26)

381

Srba predstavljeni u Saboru, te da se najunosniji poslovi dr zave povjeravaju njima. Pisac clanka zagovara da se Jevrejima odgovori tako sto bi Srbi sproveli u zivot devizu svoj svome. S obzirom da su Srbi glavni potro sa ci svega cime Jevreji trguju, ovu devizu trebalo je, po autoru, realizovati sistematski i do kraja. Cilj je bio da se isklju civo srpskom gradskom stanovni stvu pribave i odr ze kao mu sterije srpski seljaci. Ukoliko se kod Srba trgovaca ne mo ze na ci sve ono sto prodaju Jevreji, trebalo se pobrinuti da sve to i Srbi nabave. Naro citu pa znju trebalo je obratiti na to da sitni srpski trgovci svoje potrebe podmiruju jedino kod Srba veletrgovaca, te ukoliko su kreditom vezani za Jevreje, da se od toga oslobode i orijenti su na srpske nov cane zavode.29) Karakteristi cno je da se autor citiranog napisa ograduje od antisemitizma i isti ce da su Srbi u Bosni i Hercegovini potpuno liberalni u odnosu prema Jevrejima, te da ne pokazuju ni najmanjeg znaka rasne mr znje ili vjerske netolerancije. On se samo, po sopstvenim rije cima, zauzimao za adekvatan srpski odgovor na jevrejske izazove.30) O cito je, da tu nije bila rije c o antisemitizmu rasno ili vjerski motivisanom. Medutim, pozivi da se poslovni odnosi odvijaju samo unutar svog nacionalno-konfesionalnog kruga, potaknuti izbijanjem politi ckih antagonizama, bili su izraz i odredene inferiornosti u konkurenciji s jevrejskim privrednicima. Deviza svoj svome pojavila se i u srpskoj nacionalnoj sredini u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, ali nije ostala na nju ograni cena. Ona ce docnije biti vi se prisutna u drugim, posebno malogradanskim krugovima, u kojim je egzistirala jo s od kraja 19. stolje ca. Za meduratni period treba imati u vidu promjenu nacionalnog karaktera vlasti poslije 1918. i njegov uticaj na srpskocito jevrejske odnose, kao i razvoj odnosa na medunarodnoj sceni, naro pred Drugi svjetski rat. Antijevrejska raspolo zenja iz ranijeg vremena, motivisana privrednim i politi ckim razlozima, postala su plodno tlo za izrastanje otrovnijeg, rasisti ckog oblika antisemitizma, kojeg na na sim prostorima nema do pobjede nacizma u Njema ckoj. To podrazumijeva potrebu da se korjeni takvih raspolo zenja kriti cki osvijetle i nau cno valorizuju.
(Zbornik radova Sefarad 92, Sarajevo, 11. 09 - 14. 09. 1992, Sarajevo 1995, str. 93-110)

29) 30)

Risto R a d u l o v i c, Izabrani spisi, str. 153-154. Ibidem

382

 JEZICKA POLITIKA AUSTROUGARSKE UPRAVE I NACIONALNI ODNOSI U BOSNI I HERCEGOVINI

Istorijskoj nauci dobro je poznato kako je u mnogonacionalnoj Austro-Ugarskoj monarhiji jezi cko pitanje igralo vrlo zna cajnu ulogu i u pojedinim zemljama dolazilo u prvi plan politi ckih zbivanja. Pitanje nastavnog jezika, jezika uprave i sudstva u spoljnom saobra caju sa strankama i unutra snjem zvani cnom poslovanju, zatim nacionalna pripadnost cinovni stva postali su u podunavskoj Monarhiji sporni problemi najvi seg ranga, po pravilu sa dubokom politi ckom, kulturnom i socijalnom pozadinom. Pri tome su u pojedinim zemljama u punoj mjeri dolazile do izra zaja osobenosti istorijskog razvitka, dr zavnopravnog i politi ckog polo zaja, kao i postoje cih etni ckih odnosa. Zbog postoje cih speci cnih nacionalnih i konfesionalnih razlika u Bosni i Hercegovini, jezi cko pitanje je ve c odmah nakon okupacije imalo va zno mjesto u nacionalnoj i kulturnoj politici austrougarske uprave. Ono se kao politi cki problem javilo u po cetku prvenstveno oko naziva jezika stanovni stva i upotrebe oba njegova pisma - cirilice i latinice, u nastavi i u onom domenu zvani cne upotrebe u kome je narodni jezik primjenjivan. Tek u daljem procesu razvoja dru stvenih i politi ckih odnosa bitan sadr zaj jezi ckog pitanja posta ce politi cka borba za uvodenje narodnog jezika kao jedinog zvani cnog jezika. Kada je rije c o problemu zvani cnog naziva narodnog jezika i upotrebi njegovih pisama, treba imati u vidu da je on bio usko povezan sa pitanjem nacionalne armacije i priznavanja nacionalne egzistencije i to u situaciji kada su se na podru cju Bosne i Hercegovine pojedini nacionalizmi medusobno sukobljavali. Sa svoje strane tome je naro cito doprinosila neravnomjernost u nacionalnom razvitku i njegova nedovr senost kod pojedinih dijelova stanovni stva. Posebna speci cnost tog razvitka bila je i da je vjerska podjela i vjerska pripadnost vremenom determinirala i nacionalnu pripadnost bosanskohercegova ckog stanovni stva, koje je bilo istog etni ckog porijekla i govorilo istim jezikom. U Bosni i Hercegovini, kao uostalom i na cijelom tzv. srpskohrvatskom jezi ckom prostoru, nije se zbog posebnih istorijskih okolnosti mogla ostvariti nacionalna integracija na osnovu zajednice jezika, kako se to uz odredene izuzetke desilo u Evropi, iako su i na pomenutom prostoru
383

postojale tendencije usmjerene u tom pravcu.1) U doba austrougarske okupacije u Bosni i Hercegovini proces formiranja srpske nacionalne svijesti bio je kod srpskog pravoslavnog stanovni stva uglavnom zavr sen. Kod hrvatskog katoli ckog stanovni stva proces formiranja hrvatske nacionalne svijesti bio je tek u toku i odvijao se sa znatnim zaka snjenjem zive Hrvati. Razvitak u poredenju sa susjednim zemljama u kojima bosanskih Muslimana, koji su se postepeno u toku osmanlijske vladavine formirali kao poseban ju znoslovenski etni cki individualitet sa sopstvenom feudalnom klasom, imao je opet svoje naro cite osobenosti i speci cnosti.2) Muslimani su se etni cki identicirali kao Bo snjaci ili Bosanci prvenstveno u odnosu na Turke i druge muslimanske narode. Ova nominacija nije dolazila u obzir u unutarbosanskim relacijama, gdje je religija bila diferenciraju ca odrednica. Naziv Bosanac ili Bo snjak koristio se i za stanovnike zemlje, bez obzira na vjeru, kao oznaka domovinske pripadnosti. Medutim, bo snja stvo kao narodnosna kategorija i ideologija bilo je u doba otomanske vladavine u najve coj mjeri vezano za muslimansku
1) Vidi polemiku medu jugoslovenskim istori carima oko uloge jezika u konstituisanju nacija na srpskohrvatskom jezi ckom podru cju, koja caje vodena povodom izlaska Istorije Jugoslavije, Beograd 1972. U sopisima Na se teme 10/1973, Casopis za suvremenu povijest II/1973, Jugoslovenski istorijski casopis 1-2/1974, 3-4/1975, 1-2/1976. Za ovu problematiku interesantan je i kriti cki osvrt Sre cka M. D z a j e, Mavar Orbin dvadesetog stolje ca. Alternativne marginalije na jezi cni nacionalizam u djelu Milorada E k m e ci c a: Stvaranje Jugoslavije 1790-1918, Sv. I 660 str; II 840 str., Beograd: Prosveta 1989, Juki c 19-20, Sarajevo 1989/90, posebno str. 122-131. Medu opse znom literaturom o ulozi jezika u formiranju modernih evropskih nacija i dr zava vidi: Theodor S c h i e d e r, Typologie und Erscheinungsformen des Nationalstaates in Europa, u: Nationalismus, Hanstein 1978, str. 119-137, i s t i, Nationalismus und Nationalstaat, 2. Au. G ottingen 1992; Norbert R e i t e r, Sprache in nationaler Funktionen, u: Ethnogenese und Staatsbildung in S udosteuropa. Beitr age des S udosteuropa-Kongress der Association Internationale dEtudes du Sud-Est Europ een Bukarest, 410.9.1974, G ottingen, str. 104-115, i s t i, Gruppe, Sprache, Nation, Berlin 1984, str. 283 i dalje; Ranko B u g a r s k i, Jezik u dru stvu, Beograd 1986, str. 158-210. 2) Vidi: Problemi etni ckog razvitka u Bosni i Hercegovini, Prilozi 1112/1975-1976, str. 261-342, a posebno Nedim F i l i p o v i c, O problemima dru stvenog i etni ckog razvitka u doba osmanske vlasti i Brackim problemima u obradi nislav D u r d e v, O nekim istorijsko-etni turskog perioda, ibidem; Sre cko M. D z a j a, Konfessionalit at und Nationalit at Bosniens und der Herzegowina. Voremanzipatorische Phase 1463-1804, S udosteurop aische Arbiten 80, M unchen 1984. Isto djelo prevod sa njema ckog: Konfesionalnost i nacionalnost Bosne i Hercegovine, Sarajevo 1992. Avdo S u c e s k a, Polo zaj bosanskih Muslimana u Osmanskoj dr zavi, Pregled 5/1975, str. 483-509; H. Michael M i e d l i g, Zur Frage der Identit at der Moslime in Bosnien-Herzegowina, u: Berliner Jahrbuch f ur osteurop aische Geschichte 2/1994, str. 23-42.

384

populaciju i njenu vode cu begovsku strukturu, koja je bila u uslovima poznog osmanskog feudalizma nosilac ideje o autonomiji Bosne u okviru Osmanskog carstva. Pomenute autonomisti cke te znje nisu mogle ra cunati na podr sku nemuslimanskog stanovni stva, koje se nalazilo u stvenom i politi ckom polo zaju. Katoli cko, fratarsko podredenom dru bo snja stvo ostalo je nerazvijeno i potom kona cno nestalo u hrvatstvu, dok kod srpsko-pravoslavnog elementa nisu zabilje zeni ni poku saji armacije bo snja stva. Sticajem istorijskih okolnosti (djelatnost srpske pravoslavne crkve, srpski ustanci i obnova srpske dr zave, povezanost sa Srbima iz drugih zemalja kao posljedica migracija, izrastanje relativno jakog trgova ckog sloja i dr.) nacionalni razvitak kod bosanskih Srba odvijao se br zim tempom nego kod ostalog bosanskog stanovni stva, pa su se oni u Bosni prvi nacionalno konstituisali. Bosanski Muslimani su krajem XIX i po cetkom XX stolje ca svoju identikaciju izra zavali slu ze ci se religioznom nominacijom. U to vrijeme sve njihove kulturne, prosvjetne, privredne i politi cke organizacije i institucije u svojim nazivima nosili su isklju civo muslimanski predznak.3) * * * Okupacija Bosne i Hercegovine zna cila je za ove pokrajine dalekose znu istorijsku prekretnicu sa dubokim posljedicama za politi cki, privredni i kulturni razvoj. Smjena zaostale turske, modernijom austrougarskom administracijom sa skolovanim i disciplinovanim cinovni stvom ima u tom pogledu izuzetnu va znost. Mada je nova uprava nastojala na po cetku da u prelaznom periodu nadove ze svoju vlast na postoje ce stanje ona je istovremeno preduzimala mjere da osigura kvalikovan i sposoban cinovni cki kadar iz Monarhije koji bi odgovarao potrebama savremene evropske administracije i bio u politi ckom pogledu potpuno pouzdan oslonac novom re zimu. Jedan od zahtjeva koji je postavljen novim cinovnicima bilo je poznavanje zemaljskog ili nekog drugog slovenskog jezika. Medutim, to nije bila nezaobilazna prepreka ako su to zahtijevali interesi okupacione vlasti. Ubrzo je nova birokracija zauzela ne samo najva znija mjesta u upravi, nego je postala
Vidi: Muhamed H a d zijahi c, Die Anf ange der nationalen Entwicklung in Bosnien und der Herzegowina, S udost-Forschungen 21/1962, str. 168-193; i s t i, Od tradicije do identiteta (Geneza nacionalnog pitanja bosanskih Muslimana), Sarajevo 1974, str. 5-155, 243-252; uporedi Enver R e d zi c, Dru stveno-istorijski aspekt nacionalnog opredjeljivanja muslimana Bosne i Hercegovine, u: Prilozi nacionalnom pitanju, Sarajevo 1963, str. 64-124; Ferdinand H a u p t m a n n, Die Mohammedaner in Bosnien-Hercegovina, u: Die Habsburgermonarchie Bd. IV, Wien 1984, str. 682-684, 700-701. Hauptmann odbacuje mi sljenje da bi regionalno bosanstvo u doba otomanske vladavine moglo imati zna cenje svjesnog etnikuma.
3)

385

apsolutno preovladuju ca, a doma ci cinovnici zadr zali su se u manjem broju samo u ni zim zvanjima. U prvim decenijama okupacije uprava nije posve civala potrebnu pa znju da iz doma ceg elementa uzdigne obrazovan cinovni cki kadar a jo s manje da mu u cini dostupnim vi sa mjesta na hijerarhijskoj ljestvici. Tako se u Bosni etablirao jedan birokratski apsolutisti cki sistem koji je ne samo po svojoj organizaciji, nego i po svom sastavu bio dubokom pregradom odvojen od stanovni stva. cinom po Finansijska, sudska i politi cka uprava zemlje uredena je ve austrijskom uzoru, a njema cki jezik postao je skoro op cenito, kao jezik organa koji su zajedni cki cijeloj Monarhiji, i unutra snji slu zbeni jezik bosanske uprave. Jezik spoljnog slu zbenog saobra caja nove uprave sa strankama bio je u prvom redu, ali ne i isklju civo, jezik kojim je govorilo stanovni stvo Bosne i Hercegovine. Slu zbeni naziv tog jezika nije bio odmah po okupaciji ustaljen (bosanski jezik, bosanski zemaljski jezik, ali takode i srpsko-hrvatski jezik i hrvatsko-srpski jezik). U pogledu slu zbenog naziva nastavnog jezika do slo je prvobitno do izra zaja tendencija da se jezik nazove isklju civo hrvatskim sto je bilo jedan od recidiva prohrvatskog kursa bosanske uprave za generala Filipovi ca. Istovremeno je, medutim, jezik nazivan i bosanskim, a zatim je u nekoliko rje senja Zemaljske vlade iz 1879. i 1880. izri cito odredeno da se nastavni jezik naziva zemaljski jezik, sto je bilo dobrim dijelom posljedica protivljenja Srba politici preferiranja hrvatstva u Bosni. Od tada se u po cetnim godinama okupacije prete zno susre cemo sa izrazom zemaljski jezik u skolstvu, administraciji i sudstvu, a rjede se on tada naziva bosanski zemaljski jezik kao u provizornom nastavnom programu za gradske osnovne skole iz 1880. Tek u K allayevo doba ustaljuje se taj naziv, ili jednostavno bosanski jezik u svim oblastima slu zbene upotrebe i samo je docnije konfesionalnim i privatnim skolama bilo ostavljeno da mogu po svom nahodenju upotrebljavati i druge oznake.4) K allay je dao poseban politi cki zna caj terminu kojim je bio slu zbeno ozna cen jezik, sto je bio bitan dio njegove neuspjele politike suzbijanja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ta politika je te zila izgradnji nacionalnopoliti cke posebnosti Bosne i Hercegovine i njenoj izolaciji od uticaja iz susjednih zemalja, u prvom redu Srbije i Crne Gore. Tome je po cetkom devedesetih godina XIX stolje ca trebao da poslu zi K allayev koncept bosanske nacije. Nastojanje da se staro muslimansko feudalno bo snja stvo modicira stvaranjem novog koncepta interkonfesionalnog bo snja stva, javilo se jo s pri kraju
Vidi o tome podrobnije: Ljiljana S t a n ci c, Lingvisti cka terminologija u Bosni i Hercegovini u vrijeme austrougarske uprave, Sarajevo 1986.
4)

386

 otomanske vladavine, inspirisano od strane vezira Serif Osman Topalpa se (1861 - 1869). K allayeva politika nacionalnog bo snja stva, koja ckoj je u svojoj osnovi imala konzervativnu madarsku doktrinu o politi naciji nije mogla biti prihva cena ne samo od strane Srba i Hrvata, nego ni od najve ceg dijela muslimanskih begova i gradanstva.5) Medutim, bo snja stvo se jo s uvijek javljalo kao izraz narodne posebnosti bosanskih Muslimana, kao i prisutne te znje za odvajanjem od orijentalne jezi cke tradicije a za vidnije uklju civanje u doma ci vi senacionalni, ali jednojezi cki kolorit. Tome je slu zilo i isticanje svog jezika kao bosanskog pod kojim se u lingvisti ckom smislu podrazumijevalo Vukovo ju zno narje cje. Ni jezi cka politika K allayeva re zima nije te zila jezi ckom partikularizmu ni uvodenju posebnog tipa standardnog jezika u Bosni i Hercegovini. Rije c je, prije svega, u nastojanju da se u sklopu K allayeve politike bosanske nacije armi se naziv bosanski jezik, jezik koji su Srbi zvali srpski, a Hrvati hrvatski. Nazivom bosanski jezik ozna cavana je u stvari novo stokav stina, centralni dijalekatski idiom, koji se migracijama ra sirio daleko izvan Bosne i Hercegovine.6) Ako ne i prije, Bosanci su svoj jezik u XV stolje cu nazivali bosanskim jezikom, a i stranci su ga tada tako zvali.7) Bosanskim se u to vrijeme nazivalo i cirilsko pismo kojim su pisali. Sve do pojave i armacije nacionalnih pokreta jezik stanovni stva Bosne naj ce s ce je, pored drugih naziva, nazivan bosanskim,8) a bosanski Muslimani nisu ni znali za drugi naziv.
5) O nacionalnoj politici K allaya vidi Tomislav K r a lj a ci c, Kalajev re zim u Bosni i Hercegovini 1882-1903, Sarajevo 1987, str. 88 i dalje. 6) D zevad A. J a h i c, Uloga bosanskog jezika u procesima srpskohrvatske standardizacije, Pregled 2/1987, str. 245-255. Autor polemizira sa T. K r a lj a ci c e m (Kalajeva jezi cka politika u Bosni i Hercegovini, Knji zevni jezik 4, Sarajevo 1982, str. 165-177.) i Hertom K u n o m, (Neki problemi jezi cke standardizacije u Bosni i Hercegovini krajem XIX vijeka na materijalu jezika stampe, Knji zevni jezik 3/1983, str. 115116) u vezi sa tezom da je K allajev re zim insistirao na posebnom tipu standardnog jezika. O bo snja stvu krajem XIX stolje ca vidi V. J o k a novi c, Elementi koji su kroz istoriju djelovali pozitivno i negativno na stvaranje bo snja stva kao nacionalnog pokreta, Pregled 8 i 9/1986, str. 133-163, 241-263; M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak, str. 69-80; i s t i, O historiji bo snja ckog poku saja u: Atif P u r i v a t r a, Mustafa I m a m o v i c, Rusmir M a h m u t cehaji c, Muslimani i Bo snja stvo, Sarajevo 1991, str. 35-56; Zbornik radova o Mehmed-begu Kapetanovi c Ljubu saku, izd. Institut za knji zevnost Sarajevo, Sarajevo 1992, Sre cko M. D z a j a, Bosnien-Hercegovina in der o sterreichischungarischen Epoche (1878-1918). Intelligentsia zwischen Tradition und Ideologie, S udosteurop aische Arbeiten 93, M unchen 1994, S. 207-218; Enver R e d zi c, O posebnosti bosanskih Muslimana u : Tokovi i otpori, Sarajevo 1970; i s t i, Sto godina muslimanske politike u tezama i kontraverzama istorijske nauke, Sarajevo 2000. i kao napomena 3. 7) unji Marko S c, Bosna i Venecija (odnosi u XIV I XV st.), Sarajevo 1996, str. 386-387. 8) Vidi Lj. S t a n ci c, Lingvisti cka terminologija, str. 44-45.

387

Etni cku, politi cku i kulturnu individualnost bosanskih Muslimana nije karakterisalo postojanje moderne nacionalne svijesti, sto je bilo uslovljeno kako socijalnom strukturom muslimanskog stanovni stva tako i njegovom vjerskom i dr zavnom tradicijom vezanom za Otomansko carstvo. Ovo je imalo za posljedicu da je dio malobrojnih pripadnika nove, evropski obrazovane muslimanske inteligencije bio sklon da prihvati hrvatsku, odnosno srpsku nacionalnu orijentaciju, mada je to u mnogome imalo karakter politi ckog opredjeljivanja. Mada se bo snja stvo nije moglo armisati kao moderna nacionalna s je po cetkom XX stolje ca ideologija, medu bosanskim Muslimanima jo bio duboko ukorijenjen naziv bosanski jezik. Medutim, do slo je do izmjene zvani cnog naziva jezika kao rezultat novog nacionalno-politi ckog kursa koji je inaugurisao ministar Istvan Buri an. Naredbom Zemaljske vlade od 4.oktobra 1907. odredeno je da se zemaljski jezik svuda ocijelno naziva srpsko-hrvatski jezik, a da se formula zemaljski jezik mo ze zadr zati samo tamo gdje je op cenito rije c o jeziku zemlje.9) Ova odluka izazvala je nezadovoljstvo medu clanovima Egzekutivnog odbora Muslimanske narodne organizacije, koji su u novom zvani cnom nazivu jezika, po rije cima sefa Zemaljske vlade generala Winzora, vidjeli prote ziranje Srba i Hrvata i povredu konfesionalnog karaktera islamskog narodnog elementa.10) Vlada je bila povjerljivo informisana od strane politi ckog pristava Muhamed-bega Kulenovi ca o sastanku clanova Egzekutivnog odbora Rifat-bega Sulejmanpa si ca, Mustaj-bega Ibrahimpa si ca, Ha sim-bega Hazadi ca i Dervi s-bega Miralema u Travniku odr zanom 20.oktobra 1907. Prema Kulenovi cu Krivo je pomenutoj gospodi, sto je vlada zvani cno nazvala bosanski jezik srpskohrvatskim. Taj novi naziv, da indirektno ka ze Muslomanima: Krstite se kojim ho cete krstom, ri s canskim, ili kr s canskim!11) stva I u Sarajevu je medu svim slojevima muslimanskog stanovni primje ceno veliko ogor cenje zbog novog ocijelnog naziva jezika. Ovaj akt shva cen je kao ignoriranje vjerskih i narodnih osje canja Muslimana, koji ne ce da ih ubrajaju ni u Srbe ni u Hrvate, i kao mjera u korist njihovog srbiziranja odnosno kroatiziranja. Imaju ci u vidu ovakvo neraspolo zenje Muslimana, potaknuto jo s odr zanjem srpske skup stine u Sarajevu (tzv. Mitrovdanska skup stina odr zana 10. do 14. oktobra 1907. na kojoj je osnovana Srpska narodna organizacija), u kojoj su vidjeli navodno prote ziranje Srba od strane vlasti, vladin komesar
D zevad J u z b a si c, Jezi cko pitanje u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini pred Prvi svjetski rat, Sarajevo 1973, str. 10. 10) Winzor Zajedni ckom ministarstvu nansija 15.11.1907. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF) Pr BH 1349/1907. 11) ABH Zemaljska vlada (ZV) 5801/1907 res.-I.B., Pr BH 1349/1907.
9)

388

za glavni grad zemlje predlo zio je da Zemaljska vlada izda naknadnu naredbu da se i ubudu ce u svim aktima namijenjenim Muslimanima upotrebljava dotadanja oznaka bosanski jezik.12) Medutim, ovaj prijedlog nije bio prihva cen, jer je Vlada vjerovala da ce se i Muslimani postepeno navi ci da se njihov jezik naziva srpskohrvatskim, smatraju ci da je to istorijom i naukom o jeziku potpuno opravdan naziv. Ovaj se problem, ina ce, Vladi cinio bezna cajnim, ali ona je ipak, da ne bi izazivala ne zeljenu osjetljivost svojom odlukom od 29.novembra 1907. dopustila Muslimanima da svoj jezik i dalje ozna cavaju kao bosto su skolske svjedod zbe sanski, i to takoder u ocijelnim spisima kao i sl. U obrazlo zenju ovog rje senja Vlada je isticala da se pomenuti ustupak Muslimanima odnosi samo na muslimanska autonomna tijela, ustanove, skole, zavode i dr., a ne na zemaljske vlasti, urede i zavode. U svjedod zbama zemaljskih skola, i onda kada se izdaju muslimanskim strankama, trebalo je stalno upotrebljavati termin srpsko-hrvatski jezik. Naredeno je da se sa ovom vladinom odlukom o u cinjenim ustupcima samo u s m e n o upoznaju predstavnici muslimanskih institucija i druge ugledne osobe.13) Zanimljivo je ukazati da su clanovi Egzekutivnog odbora Muslimanske narodne organizacije na pomenutom sastanku u Travniku pro foro sto je do slo interno priznavali i odredenu krivnju muslimanske opozicije do promjene zvani cnog naziva jezika. Ona se po njihovom mi sljenju sastojala u tome sto se za Bo snja stvo nijesu zauzimali. Pri tome su nagla savali da se, kao ni do sada, ni ubudu ce ne ce osje cati ni Srbstvom
12) Vladin komesar Z a r z y c k i Zemaljskoj vladi 7.11.1907. sno ogor cenje zbog toga sto je vlada naMedu muslimanima vlada stra redila da se ovozemaljski jezik zvani cno zove srpsko-hrvatski. Oni ka zu da je kroz tu naredbu vlada dokazala da ona samo sa Srbima i Hrvatima u Bosni ra cuna vodi a da njojzi do muslimana i njihovih vjerskih i narodnih osje caja ba s ni sta stalo nije. se muslimana koji su o toJedan odli cniji musliman izrazio se medu vi me vodili na sijelu razgovor: Ba s vidimo da vlada do nas muslimana ne dr zi ba s ni sta, te nas silom goni da budemo jali Srbi jali Hrvati - ba s ako to mora biti - ondak ve c ho cemo kazati da smo Srbi, ne zato da nam su ti na si du smani dragi, ve c samo za to da se time vladi osvetimo, jer znamo da joj nije drago da se sa Srbima zdru zimo. Srbi su na si naj ze s ci du smani, ali ako njima vlada ve c toliko voli i njiha tako miluje i njima srpske sabore medu nama dr zati dozvoljava - onda ho cemo i mi, pa se samo za inad vladi ho cemo sprijateljiti i sjediniti sa Srbima. Kondentenmeldung, Ibidem 13) B e n k o Vladinom komesaru za grad Sarajevo 29.11.1907. (ZV 5801/1907.res.I.B.), Zemaljska vlada Okru znoj oblasti Biha c 31.11.1908. (ZV 6361 res. 1907.) i kao napomena 32. Vidi o nazivu jezika i shvatanjima koja su tada bila u nauci dominantna: Asim P e c o, Na s jezik i njegovo ime, u: Jezik i nacionalni odnosi, Sveska Instituta za prou cavanje nacionalnih odnosa 5-6/1984.

389

ni Hrvatstvom. Sa Srbima su prisiljeni u zajednici se boriti protiv vlade, jer da ova postupa jednakom strogo s cu i nepravedno s cu sa Srbima, kao i sa Muslimanima.14) Razlog rezerviranog dr zanja vodstva muslimanskog autonomnog pokreta i ve cine muslimanskih uticajnih faktora prema bo snja stvu bio je, pored ostalog, i u njihovom nepovjerenju prema sveukupnoj politici okupacione uprave, pa i prema politici bosanske nacije koju je svojevremeno propagirao K allayev re zim. Medutim, od daleko ve ceg zna caja bilo je to sto zbog svoje socijalne strukture, ideolo skog i obrazovnog prola muslimanski vode ci krugovi nisu mogli postati predvodnici modernog nacionalnog pokreta. Veleposjednici, koji su u to vrijeme stekli prevagu u vodstvu muslimanskog autonomnog pokreta, stavili su u narednom periodu u prvi plan svojih zahtjeva prema austrougarskoj upravi reguliranje agrarnih odnosa u korist zemljoposjednika, dok je jezi cko pitanje ostalo potpuno po strani. To je i razumljivo, jer je bosanski beg i aga nastojao ostati i dalje u zivalac naturalne rente bez vlastitog anga zovanja u proizvodnji, te kao i ostali muslimanski dru stveni slojevi, te sko se uklapao u moderno gradansko dru stvo koje je nastajalo u Bosni i Hercegovini.15) Izmjenom ocijelne oznake za narodni jezik denitivno je bio potallayeve nacionalne politike u Bosni i Hercegovini. vrden neuspjeh K Medutim, time nije u medupartijskim i medunacionalnim odnosima skinuto s dnevnog reda pitanje zvani cnog naziva jezika kao i pitanje upotrebe njegovih pisma. O tome je u strana ckoj stampi i dalje vodena politi cka borba, mada je austrougarska uprava od 1907. ostala dosljedna pri nazivu srpskohrvatski jezik. U Bosni i Hercegovini u doba okupacije nije bilo takvih propisa koji bi jedinstveno i na sistematski na cin za sve oblasti regulisali upotrebu slu zbenog jezika. Normiranje upotrebe slu zbenog jezika vr silo se u upravi, sudstvu i skolstvu posebnim naredbodavnim aktima i obi cno paralelno sa regulisanjem njihove op ste problematike.16) U pogledu spoljnjeg jezika upravnim vlastima bilo je propisano da se u saobra caju sa strankama slu ze zemaljskim jezikom, izuzev ako mu sama stranka nije bila vi cna. Podnesci stranaka primani su na zemaljskom,
Kao nap. 11. Ferdo H a u p t m a n n, Bosanskohercegova cki aga u procjepu izmedu privredne aktivnosti i rentijerstva, Godi snjak DI BiH 17/1966-67, str. 23 i dalje; i s t i, Privreda i dru stvo Bosne i Hercegovine u doba austrougarske vladavine (1878-1918) u : Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine II, ANUBiH Poseb.izd. LXXIX/18, Sarajevo 1987, str. 139-161; isto na njema ckom jeziku Die Osterreichisch-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918. Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung, Graz 1983, str. 115 i dalje. 16) O tome D z. J u z b a si c, Jezi cko pitanje, str. 10-18.
15) 14)

390

njema ckom, madarskom, a takode i na turskom jeziku. Rje senja i dopisi doma cim strankama, funkcionerima i korporacijama imali su se upu civati na narodnom jeziku, sto je bilo izri cito propisano vladinom odlukom od 21.9.1895. godine. Sudovi su imali op citi sa strankama i raspravljati na zemaljskom ci u vidu pripadnike Monarhije, formulisan jeziku, ali je takode, imaju princip da se svaka stranka mo ze slu ziti u pismenom i usmenom saobra caju na sudu njema ckim ili madarskim jezikom. Ovisno od znanja sudskih cinovnika mogle su se i na tim jezicima voditi rasprave, sastavljati zapisnici, rje senja i presude. Na taj na cin prenosom jurisdikcije nad austrijskim i ugarskim dr zavljanima od konzulata na zemaljske vlasti pripadnici Monarhije zadr zali su u tom pogledu u novim uslovima ona prava koja su ranije proizilazila iz re zima kapitulacija. Tome je i sla na ruku i okolnost sto su svi sudski cinovnici morali znati njema cki jezik. Dok je prvo izdanje Zbornika zakona o naredbama iz razdoblja od 1878. do 1880. uslijedilo samo na njema ckom jeziku, slijede ca izdanja objavljivana su i na zemaljskom jeziku. Zvani cni organ Zemaljske vlade Bosansko-hercegova cke novine izlazio je na narodnom i njema ckom jeziku, a zatim od 1881. pod imenom Sarajevski list samo na narodnom jeziku. U pogledu unutra snjeg slu zbenog jezika u po cetku se mo ze primijetiti tendencija da se narodnom jeziku, pored njema ckog, da sire podru cje upotrebe. U oblasti sudstva ona je jo s vi se do sla do izra zaja. Naredbom Zemaljske vlade od 17.7.1879. odreden je srpsko-hrvatski kao poslovni jezik Vrhovnog suda za Bosnu i Hercegovinu, na kome se po pravilu imaju podnositi referati, slati otpravke strankama, a osobito voditi zapisnici vije ca, dok je za pismeni saobra caj sa Zemaljskom vladom, vojnim vlastima kao i civilnim vlastima Austro-Ugarske, osim Hrvatske, propisan njema cki jezik. Ipak, i sudstvu je, jo s prije dono senja propisa kojim je odredeno da je unutra snji slu zbeni jezik njema cki, taj jezik stvarno ve c postao jezik internog poslovanja. Ono cinovni stvo koje je u Bosnu do slo iz Hrvatske, bilo je nosilac prvobitne prakse da se unutra snjem slu zbenom saobra caju uprave i sudstva upotrebljavao u izvjesnoj mjeri narodni jezik. Djelimi cno je doprinijela tome i okolnost sto su u prelaznom periodu nastavili svoju djelatnost postoje ci okru zni i sreski sudovi, kao i drugi organi vlasti pod kontrolom austrougarskih funkcionera. Medutim, ekipa cinovnika iz Hrvatske, koja je propagirala isklju civo hrvatstvo, potiskivala je iz javne upotrebe cirilsko pismo, premda je ono u Bosni i Hercegovini imalo dugu tradiciju i za turske uprave bilo u zvani cnoj upotrebi paralelno
391

sa turskim pismom i jezikom.17) Kod ocjenjivanja situacije nastale u pogledu primjene cirilskog i latini ckog pisma u zvani cnoj upotrebi treba imati u vidu prilike koje su u tom pogledu vladale u Monarhiji, te s tim u vezi znanje i ranije navike novog bosanskohercegova ckog cinovni stva. Ne samo da je u unutra snjem slu zbenom saobra caju u Bosni i Hercegovini, ukoliko se on vodio i na zemaljskom jeziku, jedino praktikovana, a civa upotreba latinice, nego i propisima iz 1879. godine utvrdena isklju je ona i korijenski pravopis upotrebljavala i u spoljnjem saobra caju sa svim strankama. Zvani cne Bosansko-hercegova cke novine izlazile su 1878. samo latinicom, 1879. imale su jedino cirilski podnaslov naziva, a tek od 1880. tekst je stampan u oba pisma uporedo kao i docnije u Sarajevskom listu. U interkonfesionalnim osnovnim skolama trebalo, se prema rje senju Zemaljske vlade od 6.juna 1879. godine u citi, pored latinice, samo uzgredno i cirilica. Protesti predstavnika Srba doprinijeli su da se ubrzo promijeni stav prema mjestu cirilice u nastavi, kao sto su u izvjesnoj mjeri bili u cinjeni i neki ustupci u upotrebi cirilice u sredstvima zvani cnih komunikacija vlasti. Ve c 1879, paralelno sa odbacivanjem naziva hrvatski jezik i njegovom zamjenom sa izrazom zemaljski jezik, cirilica je stavljena u skoli na celno u isti red sa latinicom, a naredbama Zemaljske vlade iz 1880. godine utvrdena je obligatornost u cenja oba pisma i njihova ravnopravnost u nastavi.18) Sa povla cenjem generala Filipovi ca krajem 1878, cija je politika izazvala podozrenje u vrhovima Monarhije, vratio se i dio cinovnika koji su do sli iz Hrvatske. Njihov broj u Bosni jo s je vi se smanjen ci s cenjem cinovni ckog aparata koje je, po preuzimanju vlasti, proveo zajedni cki ministar nansija Benjamin K allay. Upra znjena i nova cinovni cka mjesta zauzimaju u prvom redu cinovnici njema cke, poljske, ce ske i madarske narodnosti.19) Te promjene, koje su obilje zile prelaz od prohrvatskog na, u nacionalnom pogledu, neutralni bosanski kurs, istovremeno
17) O jezi ckoj politici turske administracije, knji zevno-jezi ckoj situaciji i upotrebi pravopisnih pravila u decenijama pred okupaciju 1878. Vidi zbornik radova koji su priredili Milo s O k u k a i Ljiljana S t a n ci c pod naslovom Knji zevni jezik u Bosni i Hercegovini od Vuka Karad zi ca do kraja austrougarske vladavine, M unchen 1991. Zbornik sadr zi 14 priloga od strane 6 autora. 18) Die Cyrillica, Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (dalje ABH), Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF) Pr BH 1994/1914 (dalje citiram samo signature istog fonda); up. Mitar P a p i c, Skolstvo u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske okupacije (1878-1918), Sarajevo 1972, str. 10-15, 57-60. 19) Kroatien und dessen Beziehungen zu Bosnien, von einem kroatischen Abgeordneten, Wien 1909, str. 112; Ante M a l b a s a, Hrvatski i srpski nacionalni problem za vrijeme re zima Benjamina K allaya, Osijek 1940, str. 25; Todor K r u s e v a c, Sarajevo pod austrougarskom upravom 1878-1918, Sarajevo 1960, str. 239.

392

su zna cile utvrdivanje njema ckog jezika u unutra snjem slu zbenom saobra caju. Provizornim poslovnikom za vlast u Bosni i Hercegovini od zbene korespodencije od 16.februara 1879, odredeno je da je jezik slu okruga prema dole, te u direktnom saobra caju Zemaljske vlade sa sreskim vlastima i gradskim magistratima srpsko-hrvatski, a od okruga navi se njema cki jezik. Medutim, sa onim kotarevima na cijem su celu bili privremeno postavljeni vojni organi, imale su okru zne vlasti i dalje korespondirati na njema ckom, dok se na sva mjesta u upravi ne postave zemaljski cinovnici ( 26). Djelovodni protokoli vladinih i upravnih nadle stava, s izuzetkom prezidijalnog biroa imali su se voditi na srpsko-hrvatskom, a protokol prezidijalnog biroa kao i elanche kod svih odjeljenja Zemaljske vlade na njema ckom jeziku ( 29).20) zbeni jeNjema cki jezik je 1881. godine takode propisan i kao slu zik unutra snjeg poslovanja sudova u Bosni i Hercegovini i u njihovom poslovanju sa zemaljskim vlastima. Od ove naredbe izuzeti su bili samo serijatski sudovi, o cito zbog same njihove prirode i budu ci da su u njima bili namje steni samo Muslimani. Zemaljska vlada je smatrala da cinovnici anga zovani iz raznih dijelova Monarhije znaju ve c jedan slovenski jezik te u ce srazmjerno lako do izvjesnog stepena zemaljski jezik da bi mogli saobra cati sa strankama, ali da znatno ve ce te sko ce stoje na putu da bi oni taj jezik potpuno savladali i koristili ga za sastavljanje koncepata i izvje staja. Nepotpuno poznavanje narodnog jezika, a naro cito njegovog duha bilo je skoro op sta karakteristika austrougarske administracije i sudova. To je docnije izazivalo o stru kritiku u zemlji i postalo predmet politi ckih napada i satire u knji zevnosti. Zemaljska vlada je ocjenjivala da bi osiguranje upotrebe zemaljskog jezika u unutra snjem poslovanju sudova iziskivalo nepotrebno pove canje cinovni stva. Prema stanovi stu vlade znatni tro skovi koji bi iz toga nastali ne bi se mogli opravdati. Po cetne jezi cne te sko ce bile bi konstantne s obzirom na stalan priliv cinovnika iz Monarhije, dok je s druge strane trebalo da svi cinovnici u Bosni i Hercegovini potpuno vladaju njema ckim jezikom a korespondencija sa vi sim upravnim vlastima i onako se imala voditi na njema ckom. Takav postupak kao najsvrsishodniji po ocjeni Vlade ve c je bio prakticiran kod politi ckih i nansijskih vlasti, pa je Vlada stoga dr zala da je potrebno da se njema cki jezik propi se i za interesno poslovanje sudova, cime bi se de facto statuiralo ve c postoje ce stanje. U pogledu pismenog saobra caja svih zemaljskih upravnih i sudskih vlasti sa vojskom propisan je njema cki jezik. Prvobitno je, bez ikakvog izuzetka, Privremenim poslovnikom od 16.februara 1879. odreden njema cki jezik za korespondenciju Zemaljske vlade
Sammlung der f ur Bosnien und die Herzegowina erlassenen Gesetze, Verordnungen und Normalweisungen 1878-1880, I Band, Wien 1880, str. 26.
20)

393

sa svim ministarstvima, generalnim komandama i zemaljskim vlastima u Monarhiji. Sudovima u Bosni i Hercegovini bilo je posebnim aktom Zajedni ckog ministarstva nansija od 19.maja 1881. propisano da se u korespondenciji sa austrijskim sudovima i vlastima, izuzev sa sudovima u Dalmaciji, slu ze njema ckim jezikom. Vlastima Austro-Ugarske monarhije stajalo je slobodno da se obra caju sudovima u Bosni i Hercegovini na zemaljskom, njema ckom ili madarskom jeziku. U slu caju kad je bio dopu sten direktan saobra caj bosanskih sudova sa vlastima i sudovima drugih dr zava imalo se korespondirati sa Srbijom i Crnom Gorom na zemaljskom, a sa ostalim dr zavama na njema ckom jeziku.21) Propisi koji su se odnosili na upotrebu jezika slu zbene korespondencije upravnih vlasti vremenom su dopunjavani ili su djelimi cno do zivjeli izvjesne modikacije. Tako je okru znicom Zemaljske vlade od 14.marta 1882. politi ckim vlastima bilo naredeno da korespondiraju sa vlastima u austrijskoj polovini Monarhije, uz izuzetak Dalmacije kao sto je to bilo u cinjeno i u pogledu sudova, isklju civo na njema ckom jeziku. Vladinim rje senjem od 25.oktobra 1895. nalo zeno je da se korespondencija sa op stinskim uredima ima voditi jedino na narodnom jeziku, sto ukazuje na postojanje i druk cije prakse. Kona cno, Rje senjem od 25.oktobra 1897. odredeno je da se Zemaljska vlada u direktnom saobra caju sa ugarskim ministarstvima, izuzev si Ministarstvo zemaljske odbrane (Honvedministerium) treba slu ziti madarskim jezikom. Iz navedenog se mo ze vidjeti da se od samog po cetka okupacije nije i slo sasvim za tim da se njema cki jezik uvede u svim organima vlasti kao isklju civi unutra snji slu zbeni jezik i da je prema donesenim propisima narodnom jeziku ostavljen izvjestan prostor u unutra snjem slu zbenom poslovanju. S druge strane, propisi nisu - ukoliko se ne radi o pismenom saobra caju izmedu pojedinih organa vlasti u Bosni i sa vlastima u Monarhiji - ta cno odredivali granicu primjene jednog ili drugog jezika, kao sto se ona uostalom ne da ni precizno razlikovati izmedu unutra snjeg i spoljnjeg slu zbenog jezika. Prema propisima nije bilo kod Zemaljske vlade i drugih vlasti, izuzev sudova, izri cito i precizce se opsegu upotrebljavati njema cki ili narodni no utvrdeno u kojem jezik kao unutra snji slu zbeni jezik. Fakti cki se upotreba jednog ili drugog jezika prilagodavala stvarnim prilikama i odnosima, pa je sticajem ceno okolnosti narodnom jeziku dato sasvim podredeno i vrlo ograni mjesto u unutra snjem poslovanju ni zih organa uprave. U prvim decenijama okupacije nisu se u Bosni mogle otvoreno ispoljiti te znje za izmjenu postoje cih prilika u pogledu unutra snjeg zvani cnog jezika uprave i sudstva, te s tim u vezi i sastava cinovni stva. Op sta nerazvijenost i zaostalost dru stva, a posebno doma cih skolovanih
21)

Kao napomena 16.

394

ljudi i inteligencije koja bi pretendovala na zaposlenju u dr zavnoj slu zbi, te apsolutisti cki karakter strane vlasti nisu du ze vremena omogu cavali zaja kao sto je to bio slu caj u drugim da takve te znje dodu do izra dijelovima Monarhije. U bosanskohercegova ckoj javnosti ve cu pa znju izazivala je tada upotreba ciriliskog i latinskog pisma u spoljnjem saobra caju vlasti, a to pitanje je zadr zalo svoju aktuelnost tokom cijelog trajanja austrougarske vladavine i imalo odgovaraju ce mjesto i ulogu u politici i medunacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini. Cirilica je, analogno kao ve c ranije u skolama, u doba K alayevog re zima dobila sire mjesto u javnom zivotu i spoljnoj slu zbenoj upotrebi zahvaljuju ci u prvom redu trajnom nastojanju srpskih prosvjetnih i crkvenih institucija. S druge strane, takva nastojanja nisu bila sasvim protivna intencijama politike bosanstva okupacione uprave, te im je ona mogla do izvjesnog stepena iza ci i u susret. Za pismenu upotrebu jezika uveden je 1883. godine za sve zemaljske urede i skole Vuk-Dani ci cev fonetski pravopis i u tekstovima oba pisma nije pravljena nikakva jezi cka razlika, nego se poku savalo prilagoditi jezik sto vi se narodnom govoru u Bosni. U Bosni i Hercegovini ozvani cen je fonolo ski na cin pisanja deceniju prije nego se pojavio Hrvatski pravopis Ivana Broza u Hrvatskoj.22) Pri tome je, pored ostalog, Vlada imala u vidu da bi cirilskim pismom bilo nemogu ce. Ovaj pravopis uvodenje etimologije sa ostao je u svojoj osnovi na snazi za citavo vrijeme austrougarske vladavine, ali tokom vremena su se, dijelom zbog prirodnog razvoja jezika a dijelom zbog uticaja sa strane, pojavili problemi, osobito u nastavi. Na tra zenje skolskih krugova da se pravopis stru cno pregleda i revidira Vlada je sazvala 29.maja 1912. godine mje sovitu anketu u kojoj su, osim stru cnjaka za ortografska pitanja, u cestvovali i neki novinari i knji zevnici. Saslu sav si mi sljenje u cesnika u anketi Vlada je u svrhu stabilizovanja pravopisa srpskohrvatskog jezika izdala posebno naredenje
22) Vidi sa zet prikaz jezi ckih previranja i pravopisne problematike u kontekstu politi ckog razvitka u Hrvatskoj u drugoj polovini XIX i po cetkom XX stolje ca Ivo B a n a c, Hrvatsko jezi cko pitanje, Zagreb 1991, str. 49 i dalje od istog autora Nacionalno pitanje u Jugoslaviji. Porijeklo, povijest, politika, Zagreb 1988, str. 200-205. Up. Dalibor B r o z o v i c, Die Entwicklungsetappen bei der Bildung des kroatischen neu stokavischen Sprachstandards 1750-1900, u: Die Welt der Slaven. Halbjahresschrift f ur Slavistik. Jhrg. XXI/Heft 2, K oln Wien 1976, str. 14-17; Josef H a m m, Randbemerkungen zur Enstehung und Entwicklung der serbokroatischen Schriftsprache, u: Sprachen und Nationen in Balkanraum. Die historischen Bedingungen der Entstehung der heutigen Nationalsprachen, K oln Wien 1987, str. 65-76.

395

kojim je, pored ostalog, ponovo nagla seno jedinstvo pravopisa za oba pisma, kao i fonetski princip.23) Stampanjem Glasnika zakona i naredaba iz 1887. godine na narodnom jeziku u oba pisma, cirilica je stavljena formalno al pari sa latinicom. Medutim, Zemaljska vlada stajala je tada na principu pune ravnopravnosti oba pisma samo ukoliko se cirilica koristi od stranaka za sastavljanje podnesaka vlastima. Organi vlasti bili su obavezni da takve akte primaju i slu zbeno rje savaju. Dalje, vladinom odlukom od 21.sepzbena rje senja vlasti strankama, tembra 1895. naredeno je da se slu funkcionerima i korporacijama pravoslavne vjere salju pisana cirilicom, a op stinskim uredima i svim ostalim strankama latinicom. Zemaljska vlada je 7.decembra 1899. upozorila predsjednika okru znih sudova da striktno gledaju da se svi otpravci za pravoslavne stranke pi su cirilicom kako bi se u tom pogledu izbjegao svaki povod zalbama. O cigledno je Vlada, suzbijaju ci pokret srpskog gradanstva za crkveno skolsku autonomiju, nastojala da djelimi cno odstrani jedan od uzroka nezadovoljstva Srba. U unutra snjoj slu zbenoj upotrebi narodnog jezika bilo je i dalje mogu ce primjenjivati samo latinicu. Izri cito je odredeno 1898. godine da se zapisnici Vije ca Mostarske gimnazije ne mogu voditi cirilicom. Koncepti rje senja vlasti koja su izdata cirilicom imala su se kao i ranije sastavljati latinicom, a za unutra snju slu zbenu upotrebu originalnih cki prepisi. Isti postupak je propisan cirilskih akata radeni su latini za sudove, dr zavna tu zila stva i nansijske organe. To je Zemaljska vlada motivisala okolno s cu sto se ne mo ze pretpostaviti da svi cinovnici znaju lako citati cirilicu. Kakva je u tom pogledu bila situacija najbolje ilustruje podatak da je Zemaljska vlada 15.septembra 1899. naredila da svi op stinski notari, pored latinice, treba da vladaju i cirilicom. U tom svjetlu treba gledati na nesprovodenje propisa i stalne pritu zbe Srba, te vi sestruko ponavljanje naredaba o jednakosti oba pisma u spoljnom slu zbenom saobra caju. Zemaljska vlada je na izri cit zahtjev ministra Buri ana, s obzirom na cjelokupnu njegovu politiku u Bosni osobito od 1905. u nizu rje senja i naredaba insistirala na osiguranju punog pariteta cirilice i latinice u svim oblastima slu zbene upotrebe. Pri tome mjere vlasti odnosile su se i dalje samo na spoljnu zvani cnu upotrebu cirilice (pored ostalog u pogledu tabli, natpisa, pe cata i zigova u oba pisma). Na celo ravnopravnosti oba pisma do slo je posebno do izra zaja u odredbi 33 Poslovnog
Podrobnije o pravopisu Mitar P a p i c, Iz pro slosti srpskohrvatskog jezika i pravopisa u Bosni i Hercegovini, Pregled 4/1973, str. 422 i dalje; radove o pitanjima pravopisa i jezi cke standardizacije u doba austrougarske uprave sadr zi i zbornik Knji zevni jezik ... O tome u zborniku pi se Mitar P a p i c, Milo s O k u k a, Ljiljana S t a n ci c i Herta K u n a. Kao napomena 17.
23)

396

reda Sabora, po kome treba zvani cni zapisnik, stenografske izvje staje, kao i sve ostale spise saborske pisarnice namijenjene Saboru sastavljati latinicom i cirilicom. Kad se u 1913. godini jezi cko pitanje na slo u sredi stu politi cke problematike u Bosni i Hercegovini, u vrijeme borbe oko jezi ckog zakona, zemaljski poglavar Potiorek izdao je 31.jula 1913. uputstvo vlastima da treba oba pisma smatrati u svakom pogledu ravnopravnim.24) Time je sankcionisana izvjesna praksa prosvjetnih radnika srpske nacionalnosti u skolskoj administraciji i na celno dopu stena primjena cirilice u unutra snjoj slu zbenoj upotrebi. Motivi ovakve odluke le zali su na liniji one politike, koja je te zila da izvjesnim ustupcima ve ze srpski element za Monarhiju i parali se naraslu privla cnu snagu Beograda. Medutim, sam problem ostao je i dalje aktuelan s obzirom na sprovodenje proklamovanih principa i zahtjev da se oba pisma svugdje podjednako upotrebljavaju. U krugovima austrijske vlade postavljalo se pitanje da li bi bilo oportuno tako postupati i time izjedna cavati u politici srpski pravac sa hrvatskim.25) U isto vrijeme u Ministarstvu rata postojala je te znja da se cirilica potpuno isklju ci iz pismenog zvani cnog saobra caja u Bosni i Hercegovini, sto je i prema mi sljenju zemaljskog poglavara Potioreka bilo tada potpuno indiskutabilno i nemogu ce.26) Ina ce, jo s se po cetkom 1911. ministru rata Sch onaichu cinilo cak vrlo sumnjivim sto se u autonomnim srpskim konfesionalnim skolama u ci prete zno cirilica, jer ona jo s u mladosti budi vjeru u sunarodnike s one strane granice. Kako se u takvim skolama nije moglo ra cunati sa odstranjenjem cirilice, Sch onaich je sugerisao da se u njima u jednakoj mjeri osigura i nastava latinice. U pogledu javnih skola Sch onaichu je izgledalo lak se sprovodivo da se u cenje cirilice ili potpuno isklju ci ili bar ograni ci na najstarije razrede osnovne skole, kad se u cenici dovoljno u cvrste u znanju latinice. Ovo je za njega predstavljalo preduslov za odgajanje omladine u duhu dr zavne ideje.27) U Ministarstvu spoljnjih poslova Sch onaichove ideje popra cene su u jednoj glosi komentarom nur Complicationen schafsta vojnih krugova o potiskivanju cirilice iz javne fen. Medutim, gledi upotrebe, na ci ce primjenu u okviru antisrpskih mjera za vrijeme Prvog svjetskog rata.
ABH ZV Pr as. 3344/1913. Protokoll u ber die am 10.Dezember 1912 im Ministerium des Innern unter dem Vorsitze des Herrn Sektionschefs Ritter von Simonelli abgehaltene Besprechung ... Verwaltungsarchiv Wien, Ministerrats - Pr asidum 7493/1913. 26) Potiorek Bilinskom 8.9.1913. ABH ZV Pr as. 5941/1913. 27) Ministarstvo rata Zajedni ckom ministarstvu nansija 6.2.1911. (prepis note), Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien (dalje HHStA), Politischesarchiv (PA) I, K.637 Cabinett des Ministers (CdM) VIII/c-13.
25) 24)

397

* * * Zemaljskim ustavom oktroisanim 1910. zagarantovano je, analogno odredbama austrijskog temeljnog dr zavnog zakona iz 1867, svim zemaljskim pripadnicima cuvanje narodne osobine i jezika ( 11). Na kona cnu stilizaciju ove odredbe uticao je posredno Josef Redlich, poznati austrijski pravnik i parlamentarac, koji je u posebnom memorandumu upu cenom predsjedniku austrijske vlade Richardu Bienerthu izlo zio svoje mi sljenje o zakonskim nacrtima za uvodenje ustavnih institucija u Bosni i Hercegovini.28) Tom prilikom Redlich je, pored ostalog, sugerisao da se razmotri pitanje ne bi li trebalo u pogledu cirilice unijeti u Ustav specijalnu odredbu. Po Redlichu, kada je rije c o ustavnim garancijama za cuvanje posebnosti triju komponenata bosanske narodnosti (prethodno konstatuju ci da sve tri narodnosti imaju isti jezik, naime srpskohrvatski), onda je to sto se ti ce srpsko-pravoslavnih prije svega se ti garancija u pogledu upotrebe cirilskog pisma. Sto ce Muslimana, Redlich je smatrao da se njihova osobenost takore ci iscrpljuje u religiji.29) Medutim, Redlichova sugestija u pogledu ustavne odredbe o cirilici nije prihva cena. U Ustavu nema nikakve odredbe o pismu, a ne spominje se ni naziv jezika kojim govori stanovni stvo u Bosni i Hercegovini. Samo je interna slu zbena interpretacija pomenute rudimentarne ustavne odredbe izri cito glasila da je jezik stanovni stva Bosne i Hercegovine srpsko-hrvatski i da se njegova upotreba ima zajam citi stanovni stvu kod svih zemaljskih vlasti.30) Pri tome nije ni sta posebno re ceno o unutra snjem i vanjskom zvani cnom jeziku. Na celo ravnopravnosti pisama bilo je izra zeno u 33 Poslovnog reda Sabora, kojim je bilo propisano da se zvani cni zapisnik, stenografski izvje staji i svi ostali spisi saborske pisarnice namijenjeni Saboru treba da sastavljaju latinicom i cirilicom. Ustavnim odredbama Saboru nije dato izri cito pravo regulisanja upotrebe slu zbenog jezika, ali je Zemaljska vlada smatrala da sprovodenje Ustavom proklamovanog na cela i izmjena postoje cih propisa treba da budu rezervisani za posebne zakone. U tom pogledu ce se javiti kao te zak problem pitanje dokle se ze djelokrug Sabora u regulisanju jezi ckog pitanja. Uvodenje ustavnih institucija dovelo je do znatnijeg pro sirenja stvarne upotrebe narodnog jezika u unutra snjem zvani cnom saobra caju i zna cilo je po cetak nove etape u rje savanju jezi ckog pitanja u Bosni
28) Denkschrift des Reichsrats-und Landtagsabgeordneten Prof. Dr. Josef Redlich (HHStA PA XL Interna 247 Liasse LIXc). 29) Ibidem 30) Erl auternde Bemerkungen zu den Gesetzvorlagen f ur Bosnien-Herzegowina (PrBH 1455/1909).

398

i Hercegovini. Debate u Saboru kao i pismeni saobra caj sa Saborom mogli su se voditi samo na srpsko-hrvatskom. Zakonski nacrti morali su se podnositi Saboru samo na srpskohrvatskom jeziku i na istom jeziku biti sankcionisani. Medutim, dok je 1913. srpskohrvatski, na osnovu zakona koji je bio usvojen u Saboru, postao isklju civi slu zbeni jezik sudstva, propisi o unutra snjem slu zbenom jeziku uprave ostali su i dalje neizmijenjeni. Iz razloga politi ckog oportuniteta, i s obzirom na Ustav, Zemaljska vlada je donijela 24.decembra 1910. godine zaklju cak da se dekreti svim cinovnicima i pomo cnom osoblju bez razlike nacionalnosti izdaju na srpskohrvatskom jeziku. Ovu odluku odobrilo je naknadno Zajedni cko ministarstvo nansija tek 17.septembra 1912. godine, pa je ona bila i sprovedena. U vrijeme kada je jezi cko pitanje postalo centralni politi cki problem, zemaljski poglavar Oskar Potiorek je u rje senju Zemaljske vlade od 17.januara 1913. izri cito naredio da sve odredbe o upotrebi jezika i pisma pripadaju isklju civo u njegov li cni djelokrug, kako ne bi moglo do ci do nepo zeljnih jezi ckih presedana.31) Sve ove mjere koje je planirala i poduzimala zemaljska uprava posljedica su sna znog pritiska i burnog politi ckog razvitka, ciji je rezultat bio da je u Bosanskom saboru u predve cerje Prvog svjetskog rata usvojen Zakon o zvani cnom i nastavnom jeziku u Bosni i Hercegovini. Jezi cko pitanje u Bosni i Hercegovini javljalo se ne samo kao nacionalni i politi cki, nego je vremenom postalo i ozbiljan socijalni problem. Razvojem dru stvenih i politi ckih odnosa u prvoj deceniji XX vijeka, u uslovima kad je zbog ubrzane socijalne diferencijacije medu doma cim elementom rapidno rastao broj kandidata za javne slu zbe, koji su u njima kao povla stenom dijelu tr zi sta radne snage tra zili osiguranje svoje egzistencije, kad je ve c bio stvoren tanak sloj doma ce inteligencije, te kona cno kad su poslije K allayevog re zima stvorene povoljnije mogu cnosti za politi cko organizovanje i ispoljavanje opozicionalnih raspolo zenja, bitan sadr zaj jezi ckog pitanja u Bosni i Hercegovini postaje borba za uvodenje narodnog jezika kao jedinog zvani cnog jezika, a s time i za potiskivanje strane birokratije. Stoga se, cak i u okviru minimalnih nacionalnih zahtjeva, u zemlji te zi ka izmjeni postoje cih odnosa i nacionaliziranju cinovni stva. Time jezi cko pitanje dobija, u doba koje je neposredno prethodilo Prvom svjetskom ratu, svoje odredeno mjesto u borbi za emancipaciju Bosne i Hercegovine i rje savanju jugoslovenskog pitanja. S obzirom na liberalniju politiku koju je provodio ministar Istvan Buri an (1903-1912), u izvjesnoj mjeri je porastao broj doma cih ljudi u
31) Abschrift eines Berichtes der Landesregierung vom 17.2.1911. Pr BH 1311/1912; ZV Pr as. 483/1911; Potiorek Bilinskom 11.3.1913. ABH Privat Registratur (Priv.Reg. 293/1913).

399

zemaljskoj slu zbi, ali su oni bili i dalje prvenstveno na ni zim cinovni ckim mjestima. Pod pritiskom politi ckog razvoja u zemlji i na Balkanu 1912/1913, vode ce li cnosti bosanskohercegova cke uprave, ministar ci Bilinski i zemaljski poglavar Potiorek, uvidali su potrebu da doma preuzmu postepeno i najvi se cinovni cke polo zaje. Medutim, zbog dubokog nepovjerenja prema doma coj inteligenciji i cinovni stvu, nije do slo do znatnijih promjena u vrhovima bosanske administracije.32) Socijalna komponenta jezi ckog pitanja osobito je vidno dolazila do izra zaja na zeljeznici. Zahvaljuju ci u prvom redu okolnostima u vezi sa upotrebom zvani cnog jezika na zeljeznici je bilo zaposleno malo doma cih ljudi, a oni koji su se nalazili u slu zbi zauzimali su, izuzev jednog neznatnog broja, najni za mjesta. Daleko prete zna ve cina zeljezni ckih namje stenika nije uop ste poznavala jezik doma ceg stanovni stva. Tako je, poslije predaje k. u. k. Bosnabahn-a 1895. civilnoj upravi, zemaljski jezik trebalo da dobije prvenstveno u vanjskom saobra caju sa publikom. On je u stvarnosti i kao vanjski slu zbeni jezik ostao zapostavljen na svim bh. zeljeznicama. Zato su po otvaranju Sabora 1910. saborske stranke, i pored prvobitno izra zene umjerenosti u tretmanu jezi ckog pitanja, o stro kritikovale jezi cku praksu na zeljeznicama.33) Mada su se nacionalno-politi cke grupacije u Saboru razlikovale u pogledu politi ckih programa i medusobno se konfrontirale pri raspravljanju pojedinih unutra snjopoliti ckih pitanja one su, s vremena na vrijeme, znale do izvjesnog stepena prema Vladi zajedni cki nastupiti. Ovo va zi osobito za pitanja pro sirenja kompetencije Sabora, te nansijskog, privrednog i politi ckog tretmana Bosne i Hercegovine u Monarhiji, kao sti i za jezi cko pitanje. S druge strane, medusobne suprotnosti, te op stav pojedinih grupa prema Vladi i Monarhiji usko su ograni cavali takvu politiku i cinili je u velikoj mjeri ovisnoj od trenutnog taktiziranja. Jezi cko pitanje u Bosni i Hercegovini nije se pojavljivalo samo kao problem u odnosima stranaka i uprave, nego i medupartijskim i cki problem niti medunacionalnim odnosima. Sam jezik nije bio politi su pitanja sa podru cja leksike i ortograje bila predmet sporenja medu strankama u Saboru. Svi su smatrali da je rije c o jednom narodnom jeziku. Sporna je bila zvani cna nominacija jezika. Godinama je u srpskoj i hrvatskoj stampi vodena borba oko toga da li zemaljski jezik treba da se zvani cno naziva srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski. Srpska nacionalna propaganda tretirala je u XIX vijeku Bosnu i Hercegovinu kao cisto srpske zemlje po krvi i jeziku. Polazilo se od
32) Vidi D zevad J u z b a si c, Nacionalno-politi cki odnosi u Bosanskohercegova ckom saboru i jezi cko pitanje (1910-1914), ANUBiH Djela LXXIII/42, Sarajevo 1999, str. 59-62. 33) Ibidem, str. 33-38.

400

toga da cijelo bosanskohercegova cko stanovni stvo pripada srpskom narodu koji je podijeljen na tri vjere. Ovu tezu zastupala je srpska cetkom XX vijeka u vi se ili manje isklju civoj gradanska politika i po interpretaciji. Sa srpske strane postavljeni su (npr. 1900. i 1904. godine) zahtjevi za isklju civom upotrebom narodnog jezika, koji se ima nazivati svojim pravim imenom srpski i cirilice, kako u nastavi, tako i u pismenom saobra caju vlasti. Pri tome se na cirilsko pismo gledalo ne samo kao na srpsko nacionalno obilje zje, nego i kao na sredstvo nacionalne integracije. Docnije su kao rezultat odredene evolucije u pogledima na nacionalne odnose u BiH, te zahtjeve zamijenili umjereniji stavovi, u kojima se tra zilo da se cirilici osigura prvenstvo, odnosno ravnopravnost. Isklju civa gledi sta u pogledu jezika i pisma bila su u izvjesnom smislu i reakcija na politiku vlasti prema Srbima i fakti cko zapostavljanje cirilice. Hrvatska nacionalna propaganda zastupala je tezu da su Bosna i Hercegovina etni cki i dr zavnopravno hrvatske zemlje. To je u interpretaciji nadbiskupa Stadlera i njegove Hrvatske katoli cke udruge dovodilo i do negiranja u Bosni i Hercegovini bilo kojeg drugog naroda osim Hrvata. Hrvatska narodna zajednica, koju je vodila gradanska inteligencija uz podr sku franjevaca, zauzimala je u tom pogledu elasti cnije stavove, deklari su ci se za najbolje odnose sa Srbima na bazi strogog reciprociteta. i hrvatskom kao i srpskom nacionalizmu bila je zajedni cka te znja za nacionalnom asimilacijom Muslimana sa ciljem da se osigura apsolutna ve cina u Bosni i Hercegovini. Tako su i za Hrvatsku narodnu zajednicu Muslimani bili neprijeporni Hrvati. Narodni jezik nazivan je od strane obje hrvatske grupacije isklju civo hrvatskim jezikom, koji je prema pravilima Hrvatske katoli cke udruge trebalo da se po stuje i uzakoni kao i hrvatsko pismo latinicom.34) U osnovi pomenutih razli citih i suprotstavljenih stavova o nazivu jezika i o pismu, bile su razlike u pogledu nacionalnih aspiracija. Krajnji cilj srpske gradanske politike, i pored svih razlika izmedu pojedinih grupacija u pogledu politi cke taktike, bio je pripajanje Bosne i Hercegovine Srbiji.35) Na srpsko ujedinjenje gledalo se jo s po cetkom XX vijeka kao na etapu na putu jugoslovenskog ujedinjenja, pri cemu je Srbija trebalo da odigra ulogu jugoslovenskog Pijemonta. i dok je zvani cna Srbija pomagala hrvatsko-srpsku koaliciju u Hrvatskoj, gdje je srpsko
34) c, Politi cke organizacije bosanskohercegova ckih Luka D a k o v i katolika Hrvata, Zagreb, str. 236-237, 242, 328-331; i s t i, Formiranje Hrvatske katoli cke udruge, Godi snjak DI BiH 15/1966, str. 151. 35) Vidi Karl K a s e r, Die serbischen, politischen Gruppen, Organisationen und Parteien und ihre programme in Bosnien und der Hercegovina 1903-1914, Graz 1980. (Phil.Diss.).

401

stanovni stvo bilo u manjini, u Bosni i Hercegovini je preporu civala politiku srpsko-muslimanskog politi ckog saveza na bazi autonomije zemlje, koja bi bila korak na putu ka krajnjem cilju. S druge strane, hrvatski politi cki faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, pozivaju ci se na prava ske ideje propagirali su pripajanje Bosne Hrvatskoj i ujedinjenju hrvatskih zemalja u Monarhiji. Zato je Hrvatska narodna zajednica bila izri cito protiv autonomije, kao i pripajanja Bosne i Hercegovine nekoj balkanskoj dr zavi. Medutim, gradanski politi cari znali su u svojoj prakti cnoj djelatnosti praviti razliku izmedu maksimalnih programskih ciljeva i realpolitike. Uz to je do slo i do dalje evolucije u njihovim gledi stima koja je zna cila ubla zavanje pa i napu stanje izvjesnih intrasigentnih stavova. Osobito poslije aneksije i u godinama koje su neposredno prethodile Prvom svjetskom ratu, uz sva kolebanja i nedosljednosti, sve vi se ce u bosanskohercegova ckoj politici biti prisutni programski stavovi o srbo-hrvatstvu i jugoslovenstvu. Medutim, gradanska politika, uprkos sve canim proklamacijama narodnog jedinstva, nikad nije uspjela da u redovima svojih predstavnika elimini se pojave nacionalne isklju civosti i netolerancije. Prilikom pregovora koji su se vodili izmedu predstavnika Srpskog poslani ckog kluba i Hrvatske narodne zajednice o uvodenju narodnog kao slu zbenog jezika bio je u ljeto 1910. postignut sporazum o ravnopravnosti naziva za jezik, koji su Srbi nazivali srpskim, a Hrvati hrvatskim jezikom. Srpski klub je imao posebne razloge da izade Hrvatima u susret u pogledu priznanja ravnopravnosti naziva jezika i pisma, sto je zna cilo i de facto priznanje hrvatske nacije u Bosni i Hercegovini. Neposredan povod za to bilo je pitanje otkupa kmetova. Medutim, time nisu mogle biti uklonjene razlike izmedu nosilaca srpske i hrvatske politike oko prvenstva jedne ili druge nacionalne oznake za jezik, sto je bio prvi preduslov da bi zajedni cki mogli formulisati nacrt jednog jezi ckog zakona. Ipak, na po cetku rada Sabora ostvarena je srpskohrvatska saradnja u duhu proklamovane politike narodnog jedinstva Srba i Hrvata, za koju su se izjasnili Srpski saborski klub i Hrvatska narodna zajednica. Medutim, srpsko-hrvatski politi cki pakt nije mogao biti perfektuiran jer ga ve cina u Hrvatskom klubu nije prihvatila. Uzroci le ze u neprevazidenim suprotnostima izmedu srpske i hrvatske gradanske politike, koje su proizilazile iz nerije senog dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine. Ovo je naro cito dolazilo do izra zaja u razli citoj interpretaciji pojma narodnog jedinstva, ravnopravnosti pisama i nacionalnih oznaka za jezik. Osim toga, vodstvo Hrvatske narodne zajednice nije uop ste bilo spremno da ude u jednu koaliciju sa Srbima koja bi mogla dobiti opozicioni karakter, i to tim prije sto je u Hrvatskoj do slo do
402

prekida kratkotrajne saradnje izmedu bana Toma si ca i hrvatsko-srpske koalicije.36) Hrvatska narodna zajednica je, napustiv si na celo obligatnog otkupa kmetova, raskinula sporazum sa Srpskim klubom i orijentisala se na saradnju sa Vladom i muslimanskim predstavnicima, koji su zastupali interese zemljoposjednika. Stvaranje nove provladine koalicije trebalo je da hrvatskim politi carima omogu ci da igraju dominiraju cu ulogu u Saboru i donese im odredene nacionalno-politi cke koristi. Tome je trebalo da poslu zi i inicijativa iz redova Hrvatske narodne zajednice za rje senje jezi ckog pitanja. Saboru je po cetkom 1911. podnesen zakonski civo hrvatski ili srpski jenacrt u kome je bilo predvideno da isklju zik treba da bude zvani cni jezik u cjelokupnom unutra snjem i vanjskom usmenom i pismenom slu zbenom saobra caju u Bosni i Hercegovini, i da oba njegova pisma, latinica i cirilica, u zivaju ravnopravnost. Paktom ckih grupa s sklopljenim 31.marta 1911, izmedu obiju hrvatskih politi jedne, i Muslimanskog saborskog kluba, s druge strane, hrvatski poslanici su se obavezali da ce glasati za fakultativni otkup kmetova a muslimanski za nacrt jezi ckog zakona koji su izradili Hrvati. Medutim, predstavnici Srba odlu cno su se izjasnili protiv predlo zenog rje senja. Oni nisu pristajali da u zvani cnom nazivu jezika stoji na prvom mjestu hrvatski i da se latinica spominje prije cirilice, o cito zato sto su smatrali da bi takav redoslijed asocirao na prvenstveno hrvatski karakter Bosne i Hercegovine. Sa srpske strane se ukazivalo da su Srbi u zemlji ve cina i zahtjevano je da srpsko ime mora do ci na prvo mjesto. i pojam ravnopravnosti pisama tuma cen je jo s 1910. od strane Srpske rije ci tako da bi cirilici kao pismu ve cine trebalo da pripadne prvenstvo.37) Jo s prije potpisivanja pakta s muslimanske strane je u cinjena koncesija Hrvatima i to u pogledu u cenja latinice u osnovnim skolama od strane muslimanske djece. Saborskom rezolucijom je zatra zeno da sva muslimanska djeca najprije u ce latinicu pa tek onda cirilicu, izuzev one muslimanske djece ciji roditelji izri cito zatra ze da im djeca najprije u ce cirilicu. Stvarna prevaga upotrebe latinice u Bosni i Hercegovini, do koje je do slo sticajem istorijskih okolnosti za vrijeme austrougarske uprave, pa cirilsko pismo, i njena ve ca ra sirenost medu Muslimanima u odnosu na nije dovela do toga da latinica postane muslimansko pismo. Ako se
36) Mirjana G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1878 do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, 1966-1967, Zagreb 1968, str. 4145. 37) Ibidem, str. 48, nap. 175 i 176. Podrobnije o obrazovanju hrvatskomuslimanskog bloka u Saboru i hrvatsko-muslimanskom paktu vidi D z. J u z b a si c, Nacionalno-politi cki odnosi, str. 69-97.

403

izuzmu one marginalne struje u muslimanskoj politici koje su se vezivale za srpsku, odnosno hrvatsku nacionalnu orijentaciju, za najve ci dio, ina ce, malobrojnih pismenih Muslimana upotreba jednog ili drugog pisma nije imala nikakvo posebno nacionalno nego samo prakti cno zna cenje. Medutim, cjelokupan problem treba vidjeti u svjetlu podataka da je jo s 1910. godine bilo nepismeno 87,84% stanovnika Bosne i Hercegovine starijih od 7 godina, i da je taj procenat iznosio medu pripadnicima muslimanske vjere 94,65%, pravoslavne 89,92%, katolicima 77,45% i medu ostalim konfesijama 38,27%. Pri tome nije uzeto u obzir da se izvjestan broj Muslimana slu zio arapskim pismom za pisanje i medu muslimanskim poslanicima u Saboru na narodnom jeziku. Cak bilo je pojedinaca koji su se mogli slu ziti samo arapskim pismom, koje se u cilo u muslimanskim vjerskim skolama. Hrvatsko-muslimanska politi cka saradnja na platformi lojalnog odnosa prema vlasti podgrijavala je nerealne nade hrvatskih politi cara u pogledu kroatizacije Muslimana. Izvjesni takti cni potezi i manevri muslimanskog vodstva, diktirani materijalnim interesima zemljoposjednika, nisu mogli zna citi njihovo opredjeljenje za hrvatsku nacionalnu carima u ideologiju. Ni njihova saradnja sa srpskim gradanskim politi predaneksionom periodu nije dovela do stvaranja politi ckog saveza koji bi imao srpsko nacionalno obilje zje, mada je to bio cilj srpske gradanske politike. I oni prvaci muslimanskog autonomnog pokreta, koji su kao Dervi s-beg Miralem bili gorljivi zagovornici sklapanja politi ckog saveza sa vodama srpskog autonomnog pokreta, nisu 1900. i 1901. pristajali na to da se narodni i zvani cni jezik u Bosni i Hercegovini nazove srpski i da se, kako u nastavi tako i u zvani cnom saobra caju vlasti, isklju civo upotrebljava cirilica. Time su oni de facto odbijali nacionalnu identikaciju Muslimana kao Srba. Dervi s-beg Miralem je bio na celu malobrojne ali uticajne disidentske grupe koja nije potpisala hrvatsko-muslimanski pakt 1911, nego je istupila iz Muslimanskog kluba i nastavila saradnju sa Srbima. U ovoj grupi, koja je bila izraziti reprezentant muslimanskih veleposjednika, samo su se pojedinci nacionalno deklarisali kao Srbi (dr. Murad Sari c), dok su se drugi, iako srbolski raspolo zeni, distancirali ne samo od hrvatske nego i od srpske nacionalne ideologije. Dervi s-beg Miralem je, kao i srpski poslanici, odbio da prihvati da zvani cni naziv jezika bude hrvatski ili srpski jezik, kako su predlagali Hrvati, a indirektno akceptirala ve cina u muslimanskom klubu potpisuju ci pakt. Sam Miralem je javno izrazio uvjerenje da je prete zna ve cina na seg naroda (tj. Muslimana - prim. D z.J.) osje caju ci se samo Muslimanima, u tom pitanju indiferentna. On je zastupao gledi ste da problem slu zbenog naziva treba da se rije si sporazumno izmedu Srba i Hrvata, koji bi onda prihvatili i Muslimani.38) Ovakva solucija je
38)

M. H a d zijahi c, Od tradicije do identiteta, str. 172-174.

404

odnijela i prevagu u bosanskoj politici u drugoj polovini 1912. godine. cine u Muslimanskom Uostalom, razlika izmedu Miralemove grupe i ve klubu odnosila se prvenstveno na politi cku strategiju i taktiku i izbor saveznika, a ne na problem nacionalnog opredjeljenja Muslimana niti na agrarno pitanje. Jezi cko pitanje postalo je uzrok krizi u radu Sabora u jesen 1911. godine. Tada je, naime, planuo sukob oko redoslijeda pisama na natpisima na cestama, obuhvativ si i problem zvani cnog naziva jezika. Osobito sporno bilo je pitanje upotrebe arapskog pisma, na cemu su insistirali muslimanski predstavnici. Ovo je postalo kamen spoticanja u odnosima izmedu Vlade i Sabora. Prvaci svih saborskih stranaka izjasnili su se za primjenu arapskih slova na natpisima, dok je Vlada odbijala da to prihvati. Iako je kako sa srpske, tako i hrvatske strane zahtjev za uvodenje arapskog pisma kao zvani can smatran pro foro interno smije snim i stetnim, obje strane stajale su na stanovi stu da se upotreba arapskog pisma u natpisima na javnim putevma mora ozakoniti. To je bilo motivirano takti ckim razlozima, i to u prvom redu prema njihovim muslimanskim saveznicima. Srpski klub je u tom pogledu preuzeo cak izri citu obavezu prema savezni ckoj grupi Dervi s-bega Miralema i bio je odlu can da je ispuni. Obaveza se, medutim, odnosila samo na natpise arapskim pismom na cestama, a ne i na Miralemov zahtjev da se arapsko pismo unese kao ravnopravno u jezi cki zakon.39) Posebno u srpskoj gradanskoj politici postojala je duga tradicija taktiziranja i podr ske stavovima o zvani cnoj upotrebi kako arapskog pisma tako i turskog jezika. Kako je vrlo mali broj Muslimana znao turski jezik, muslimanski zahtjevi u pogledu zvani cne upotrebe turskog jezika, koji se javljaju naro cito u doba autonomnog pokreta, imali su izrazito politi cko i opoziciono obilje zje. Prije aneksije, smisao im je bio da se istakne pripadnost Bosne i Hercegovine Otomanskom carstvu. Zato se zahtjevi u odnosu na turski jezik ne ponavljaju poslije aneksije. Upotrebu arapskog pisma u tekstovima na narodnom jeziku, koja je imala svoju du zu tradiciju u Bosni i Hercegovini, osobito je po cetkom sevi XX vijeka propagirao D zemaludin Cau c, kasniji reis-ul-ulema, potaknut prvenstveno panislamskim motivima. Jedno vrijeme ovim se pismom slu zila administracija muslimanskih vjerskih ustanova, a ono je upotrebljavano i u natpisima nekih rmi uporedo sa latinicom i cirilicom. Medutim, njegova primjena u doba austrougarske uprave bila je najvi se ra sirena u knjigama i spisima religiozne sadr zine, koje su sa arapskog i turskog prevodene na narodni jezik. Zemaljska vlada
39) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 13.i 17.novembra 1911. (Pr BH 1528 I 1459 iz 1911)

405

je krajem 1911. godine izrazila mi sljenje da se samo i jedino na tom podru cju pokazala svrsishodnom upotreba arapskog pisma, pa mu nije osporavala raison d etre u funkciji muslimanskog religioznog odgoja na maternjem jeziku, ne samo u vjerskim, autonomnim, nego i u javnim skolama.40) Muslimanski politi cki listovi stampani su cirilskim, odnosno latini cnim pismom. Listovi i periodika koja se po cetkom XX vijeka pojavila pisana arapskim alfabetom na narodnom jeziku, bila je prvenstveno religioznog karaktera. U drugim oblastima svakodnevnog zivota upotreba arapskog pisma bila je u izvjesnoj mjeri ra sirena u nekim srednjim slosama, jevima muslimanskog stanovni stva, medu sitnim trgovcima, suba hod zama i sl. Samo oni pojedinci koji su se nau civ si u mektebu arapsko pismo, prihvatili potom nekog zanimanja koje tra zi da se i ne sto pribilje zi, upotrebljavali su to pismo slu ze ci se narodnim jezikom.41) Borba za arapsko pismo manifestovala je nastojanje njenih protagonista, u prvom redu Dervi s-bega Miralema, da se Muslimani i na podru cju upotrebe pisma u potpunosti izjedna ce sa Srbima i Hrvatima, i kao posebna individualnost armi su. Tu je bila prisutna i ideja da arapsko pismo treba da poslu zi kao sredstvo integracije, koje bi otklonilo opasnost da se upotrebom latinice i cirilice Muslimani pocijepaju u dva nacionalno-politi cka tabora, hrvatski i srpski. Dervi s-beg Miralem uvjeravao je civilnog adlatusa barona Benka da muslimanski zahtjev za uvodenje tre ceg zvani cnog pisma nije izraz neke tendencije koja bi bila uperena protiv aneksije ili vlade, ve c da je u njegovoj osnovi cvrst zaklju cak Muslimana da nacionalno ne postanu ni Srbi ni Hrvati, jer je njihova deviza: Bosna Bosancima. Smatrao je da ce se bosanski Muslimani mo ci odr zati izmedu Srba i Hrvata samo ako, kao i oni, budu imali svoje vlastito pismo.42) Tako je arapskom pismu neopravdano dat zna caj koje ono za bosanskohercegova cke Muslimacaj ipak ne u moderno doba nije stvarno moglo imati. Medutim, slu ilustruje kako se na speci can na cin u slo zenim nacionalnim, kulturnim i politi ckim prilikama javljao u vezi sa upotrebom pisama problem nacionalnog identiteta Muslimana. Problem arapskog pisma postao je u prvom redu partijsko-politi cko pitanje i muslimanski poslanici su za njegovo rje senje animirali sire muslimanske krugove. Zato je i muslimanska inteligencija, bez obzira na strana cku pripadnost, tra zila uvodenje arapskog pisma, iako je prema
40) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 26.11.1911. (Pr BH 1619/1911). 41) Kao prethodna napomena. 42) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 14.11.1911. (Pr BH 1529/1911).

406

saznanjima vlasti intimno prete zna njena ve cina bila uvjerena u prakti cnu suvi snost takvog zahtjeva. Ina ce, iz redova muslimanske inteligencije stavljene su ozbiljne zamjerke vje sta ckom adaptiranju arapskog pisma na srpskohrvatski jezik. To je u XX vijeku bio anahronizam koji je objektivno usporavao kulturni napredak Muslimana. Zemaljska vlada je bila protiv ozakonjenja ravnopravnosti arapskog pisma sa latinicom i cirilicom, jer bi to izazvalo nepremostive prakti cne te sko ce i velike tro skove. Ostaju ci pri svom negativnom stanovi stu i u pogledu upotrebe arapskog pisma u natpisima na cestama Vlada je, se njegovu postoje cu upotrebu medutim, bila spremna da i dalje toleri na uli cnim tablama u gradskim op stinama. Tako su u Sarajevu natpisi na ulicama bili postavljeni na sva tri pisma.43) Zanimljivo je ista ci da je ministar Buri an bio spreman u jednom momentu na to da se na celno prizna ravnopravnost arapskog pisma sa latinicom i cirilicom, da je taj muslimanski zahtjev bio ultimativno podr zan sa srpske i hrvatske strane. U tom slu caju zadatak Vlade bi, po Buri anovom mi sljenju, bio da se sve u cini kako bi se prakti cna upotreba tog tre ceg pisma sto vi se ograni cila.44) Ovo samo pokazuje koliko je ministru Buri anu bilo stalo da se u Saboru stvore politi cki uslovi koji bi omogu cili usvajanje njegovog investicionog programa. U kojoj je mjeri jezi cko pitanje postalo stvar strana cko-politi cke igre pokazuje jo s i cinjenica da je prvobitno Srpski klub krajem novembra 1911. vrlo povoljno primio vladin investicioni program i izrazio spremnost da radi na njegovoj realizaciji. To je bio takti cki potez da bi se od Vlade dobila izjava koja je i sla u prilog srpskom gledi stu u pogledu zvani cnog naziva jezika. Na pitanje o stavu Vlade prema nazivu jezika i u pogledu upotrebe pisama, baron Benko je 7.decembra 1911. pro citao unaprijed pripremljen odgovor da Zemaljska vlada stoji na stanovi stu pariteta obiju pisama i naziva jezika srpskohrvatski. Ovo ce ostati zvani can naziv i za vrijeme Prvog svjetskog rata, kada su cirilskog pisma. preduzete odredene mjere protiv upotrebe Problem naziva zvani cnog jezika nije samo blokirao svaku akciju u Saboru za rje senje jezi ckog pitanja nego je bio i povod za razbuktavanje sovinisti cke borbe. Do sporazuma je do slo 1912, kada su hrvatski predstavnici prihvatili kao zvani cnu oznaku narodnog jezika naziv srpsko-hrvatski jezik. Ovome je prethodilo pribli zavanje Hrvatske narodne zajednice i Hrvatske katoli cke udruge i njihovo fuzioniranje pod uticajem vodstva sveprava ske organizacije. Konvergencija srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta na sirem jugoslovenskom prostoru imala je za posljedicu da je politika narodnog
43) Brodnik Zemaljskoj vladi 2.12.1911, prilog uz dopis Zemaljske vlade od 19.12.1911. (Pr BH 1688/1911). 44) Buri an Zemaljskoj vladi 17.11.1911. (Pr BH 1541/1911).

407

jedinstva i jugoslovenstva, koju je u Bosni i Hercegovini prvenstveno sirila intelektualna omladina i zastupala socijaldemokracija, na sla plodno tlo i kod izvjesnih opozicionih struktura u Bosanskohercegova ckom cke saboru. Medutim, ona nije mogla ostati bez uticaja ni na politi krugove koji su, pod odredenim uslovima, bili spremni da saraduju sa Vladom. Pomenuti uticaji, zatim decidirano stanovi ste Vlade u pogledu naziva zvani cnog jezika i upotrebe pisama, kao i potreba politi ckog taktiziranja i prilagodavanja i onda kada postoje na celne razlike - sve to skupa je djelovalo da su sve politi cke grupe u Saboru kona cno usvojile srpsko-hrvatski kao zvani cni naziv za jezik.45) U vezi sa nastojanjem austrougarskih politi ckih funkcionera da povodom sloma turske vlasti na Balkanu 1912. muslimanski faktor iskoriste kao protute zu Srbima, u austrijskoj publicistici se pred Prvi svjetski rat pojavila ideja o muslimanskoj naciji na Balkanu koja ne priznaje nikakve jezi cke razlike. Upori ste za to ona je nalazila u staroj praksi na Orijentu da se nacija i religija poistovje cuju.46) Pomenuta ideja mogla je biti potaknuta i ja canjem panislamskih tendencija u dijelu bosanskohercegova cke muslimanske inteligencije. Te tendencije do sle su do izra zaja u casopisu Biser, osobito od 1913. i bile su jo s vi se prisutne u izdava ckoj djelatnosti Muslimanske biblioteke. Iako je u svojoj osnovi imala religiozni duhovni supstrat, nacionalno-politi cka platforma Bisera nije bila jedinstvena. Ona je, kako je to ukazao Muhsin Rizvi c, sezala od ispoljavanja osje caja muslimanske narodno-vjerske posebnosti do propagiranja povezanosti sa drugim islamskim narodima. Pri tome je u Biseru bilo ispoljeno i shvatanje da bosanskohercegova cki Muslimani, koji se imenuju Bo snjacima, po jeziku pripadaju onoj slavenskoj grupi od desetak milijuna du sa, kojoj pripadaju i Srbi i Hrvati; da svi oni zajedno predstavljaju jedan narod, samo sa tri imena i tri vjere.47) To je bilo suprotno ideji muslimanske nacije koja ne priznaje jezi cke razlike. Medutim, i pored nastojanja da se distancira od dnevne politike, kao i od srpskog i hrvatskog nacionalizma, Biser je, nasuprot Gajretu, pokazao vi se simpatija prema hrvatskoj literaturi, opredjeljuju ci se potpuno za latinicu i za one muslimanske pisce koji su na njoj stampali svoje priloge.48) Ina ce, Novi vakat, kao novo
Vidi D zevad J u z b a si c, Nacionalno-politi cki odnosi, str. 150 i dalje. 46) Die nichtosmanischen Balkanmoslims. Die albanische Frage im moslimischen Lichte, Saraevoer Tagblatt, Nr 126, od 5.6.1914. Citirano po: Milorad E k m e ci c, Ratni ciljevi Srbije, Beograd 1973, str. 144-145. 47) Muhsin R i z v i c, Knji zevno stvaranje muslimanskih pisaca u Bosni i Hercegovini u doba austrougarske vladavine, ANUBiH Djela XLVI 2/1, Sarajevo 1973, str. 286-289. 48) Ibidem
45)

408

 glasilo Ujedinjene muslimanske organizacije, koje je usmjeravao Serif Arnautovi c, pisao je u ljeto 1913. da Muslimani moraju da izvuku konsekvence iz sloma Turske i da se u njima mora razviti svijest da su jedno sa narodom s kojim zive. List se izjasnio i za narodno jedinstvo Srba i Hrvata, uz obrazlo zenje da bi se u protivnom Muslimani morali pocijepati u dva nacionalno-politi cka tabora. Medutim, Novi vakat je izra zavao rezervu prema lozinkama o srpskohrvatskom jedinstvu koje su dolazile iz srpskih redova, vide ci u njima skrivenu tendenciju da sagi c, clan saborskog se srbiziraju Muslimani.49) Takode, Safvet-beg Ba Predsjedni stva, ocijenio je u jesen 1913. plan srpskog kulturnog dru stva Prosvjeta da u cijeloj zemlji osnuje specijalne konvikte za siroma sne muslimanske dake kao eminentnu opasnost po opstanak Muslimana i nacionalnu propagandu Hrvata,50) kojoj je on, ina ce, bio naklonjen. Za nacionalizovanje Muslimana u srpskom smislu zalagali su se oni muslimanski intelektualci koji su bili aktivni u srpskom nacionalnom pokretu. i pored toga sto su, kao Sukrija Kurtovi c, isticali tezu: Srbi i Hrvati su jedan narod, ali dva plemena, oni su smatrali da je samo srpski nacionalizam cisti nacionalizam, pa je samo taj nacionalizam trebalo davati Muslimanima. Pri tome je politi cki anga zman srpski orijentisanih muslimanskih intelektualaca u ovom razdoblju podrazumijevao ne samo protuaustrougarski nego i protuturski i antifeudalni stav.51) Mada je politika nacionalnog opredjeljivanja Muslimana pretrpjela istorijski neuspjeh, muslimanska inteligencija, koja se zalagala za nacionalizovanje Muslimana u srpskom odnosno hrvatskom smislu, doprinosila je prevazila zenju zatvorenosti muslimanske zajednice u Bosni i Hercegovini i odigrala je odredenu ulogu u prihvatanju tekovina evropske kulture od strane Muslimana. Siroko rasprostranjenu ideju da jezi cko jedinstvo zna ci i narodno jedinstvo deklarativno su prihvatili u drugoj polovini 1913. i vode ci muslimanski saborski politi cari, kao i njihovi srpski i hrvatski partneri, u programu saborske radne ve cine koja je trebalo da se obrazuje. Medutim, ta ideja imala je razli cito zna cenje u politici razli citih snaga na bosanskohercegova ckoj politi ckoj sceni. U uvodu programa radne ve cine (autor dr Milan Sr ski c), koji je nastao krajem ljeta 1913. Hrvatski i Muslimanski saborski klub i grupa oko Srpske rije ci zauzeli su stanovi ste da su Srbi i Hrvati jedan
49) M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini, str. 64; Mustafa I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878 do 1914, Sarajevo 1973, str. 258. 50) Collas Potioreku 7.10.1913. Kriegsarchiv Wien (KA), Nachlass Potiorek A/3 Fasz 2, 540. 51) Sukrija K u r t o v i c, O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo 1914, str. 50.52.

409

narod sa dva ravnopravna imena. Na osnovu toga izveden je jedinstven zaklju cak da u Bosni i Hercegovini Srbi i Hrvati i Muslimani, koji poti cu iz iste krvi, imaju jedan zvani cni jezik a to je srpskohrvatski jezik.52) Ovaj programski stav ostao je neizmijenjen i nakon sto je u vladinoj saborskoj ve cini grupu oko Srpske rije ci zamijenila Dimovi ceva Srpska narodna stranka. Dimovi c je, pak, kao jedan od uslova za saradnju sa Vladom tra zio da se rije si jezi cko pitanje i da se srpskohrvatski jezik uvede u svu dr zavnu upravu, kako u spolja snjem tako i u unutra snjem prometu. Ideologija narodnog jedinstva Srba i Hrvata u punoj mjeri je do sla do izra zaja u novoj programskoj orijentaciji grupe oko Otad zbine. Tako je krajem 1913, kada se Petar Ko ci c ve c bio povukao sa politi cke c, istupio u Saboru i, ukapozornice, novi lider grupe, dr Dorde Lazarevi zuju ci na primjer sloge u Dalmaciji, pledirao za srpskohrvatsko jedinszamonja tvo. Njemu se pridru zio hrvatski disident i opozicionar Duro D i obojica su bila jedinstvena u osudi sovinisti ckog pisanja Srpske rije ci i Hrvatskog dnevnika. D zamonja je sporio novoj vladinoj koaliciji iskrenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. U vladinoj stranci, ukazivao je D zamonja, paroh Jovo Simi c otvoreno je govorio da ne poznaje Hrvata osim Kranjaca i kajkavaca na granici Hrvatske, a dr Jovi Simi cu bilo je te sko i spomenuti rije c Hrvat.53) Dr Dorde Lazarevi c je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna imena i, citiraju ci bro suru Milana Marjanovi ca Narod koji nastaje, takode smatrao da se formira jedinstveni srpskohrvatski narod, te da od srpstva i hrvatstva danas dolazimo do unitarizma. Interesantno je da je i zemaljski poglavar, general Oskar Potiorek, pisao 1913. godine da vi se nema nikakve sumnje da stapanje Srba i Hrvata u jedan narod napreduje d zinovskim koracima, da je i u Bosni i Hercegovini u toku ubla zavanje srpsko-hrvatskih suprotnosti, kao i da je sirena ideja bratstva sa Srbima. naro cito u mladoj generaciji pro Stanovi ste da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarevi c i u Nacrt strana ckog programa, koji je objavljen u Otad zbini od 28.marta (10.aprila) 1914. godine. Polaze ci od na cela narodnog jedinstva u Nacrtu se isticala potreba zajedni ckog i sporazumnog rada srpskih i hrvatskih narodnih stranaka, kao i pribli zavanje a, po mogu cnosti, i ujedinjenje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udru zenja, naro cito srpskog i hrvatskog sokolstva. Zagovaraju ci potrebu sto skorijeg nacionalizovanja! Muslimana nagla savano je da taj rad ne smije
52) Bericht u ber die Verwaltung von Bosnien und der Hercegovina 1913, Wien 1914, XXVII-XXVIII. 53) Stenografski izvje staj II sjednice sabora Bosne i Hercegovine dr zane 30.decembra 1913 u Sarajevu (Pr BH 10/1914).

410

nipo sto biti takav da izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrvata. Uop ste Muslimane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za napredno Srpstvo i Hrvatstvo, koje stoji na stanovi stu narodnog jedinstva.54) Ova ideologija unitaristi ckog jedinstva, koja je odigrala zna cajnu ulogu u stvaranju prve jugoslovenske dr zave, nije adekvatno odra zavala stvarnost postoje cih nacionalnih odnosa koji su nastali kao tekovina istorijskog razvitka. zbine nije bila idejno koheMedutim, ni sama grupa oko Otad rentna kada je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo istoc istupao sa svojim stavovima o vremeno kada je dr Dorde Lazarevi srpskohrvatskom narodnom jedinstvu, dr Zivko Nje zi c, podpredsjednik Kluba poslanika oko Otad zbine, u Saboru je nazvao Hrvate katoli ckim Srbima ne priznaju ci im nacionalnu posebnost, sto je izazvalo buran protest prisutnih hrvatskih poslanika. Osim toga, kada je rije c o jeziku naroda u Bosni i Hercegovini, karakteristi cno je da se kako u izbornom proglasu Otad zbine, tako i u Nacrtu strana ckog programa taj jezik i dalje nominira samo kao srpski jezik. Ina ce, jedini koji je prilikom rasprave o jezi ckom zakonu u Saboru 30.decembra 1913. oponirao da zvani cni naziv jezika ostane, kako je bilo predlo zeno, srpskohrvatski, bio je pripadnik vladine ve cine, sve cenik Kalikst Tadin, biv si clan Hrvatske katoli cke udruge, raspu stene nakon izmirenja sa Hrvatskom narodnom zajednicom sredinom 1912. godine. Tadin je smatrao da je bolje da naziv jezika bude hrvatski za Hrvate i srpski za Srbe. Kada je odbijanjem bud zeta za 1912. godinu Sabor dospio u otvoren konikt s Vladom, jedan od uslova za pokretanje rada Sabora bilo je dono senje jezi ckog zakona. Medutim, jezi cko pitanje ostalo je u pregovorima prvaka saborskih klubova sa Vladom po strani sve do pred kraj 1912. godine. Samo je u internom saborskom paktu od 10.oktobra 1912, kojim se grupa oko lista Srpska rije c priklju cila vladinoj ve cini, bio sadr zan zahtjev da slu zbeni jezik na zeljeznicama bude jedino srpskohrvatski. Tek kada je krajem novembra 1912. radna ve cina trebalo da izglasa zakon o gradnji novih zeljeznica, - nakon sto je poslije dugotrajnih pregovora medu vladama Monarhije postignut sporazum o bosanskohercegova ckom zeljezni ckom programu, - sve saborske grupe zauzele su stav da se srpskohrvatski mora prethodno ozakoniti kao unutra snji i vanjski slu zbeni jezik na zeljeznicama. Mada je Vladi po slo za rukom da ve cina izglasa zakon o gradnji zeljeznica, Sabor nije htio da votira bud zet za 1913. godinu bez da se rije si jezi cno pitanje u Bosni i Hercegovini tako da srpskohrvatski postane jedini zvani cni jezik. Nasuprot tome, zajedni cki ministar nansija Bilinski bio je saglasan da se
54) ubrilovi Branko C c, Petar Ko ci c i njegovo doba. Banja LukaZagreb 1934, str. 199 i dalje.

411

srpskohrvatki jezik ozakoni kao unutra snji jezik na podru cju cijele civilne uprave, izuzev si zeljeznice, prvenstveno iz vojnih razloga. Izuzetak cinjen u pogledu korespondencije sa vojnim, austrijbi takode bio u skim i ugarskim vlastima i podnescima austrijskih i ugarskih stranaka. Zahtjevi Bosanskohercegova ckog sabora u pogledu upotrebe jezika na zeljeznici daleko su prevazilazili ono sto je postignuto u drugim zemljama Monarhije i nisu imali nikakvog izgleda da budu prihva ceni ni od zajedni cke vlade niti od vlada obiju dr zava Monarhije. Prema idejama Bilinskog, srpskohrvatski je u Bosni i Hercegovini trebalo da dobije sli cno mjesto koje je poljski jezik imao u Galiciji. Op sta politi cka situacija i sukob oko jezi ckog pitanja onemogu cili su dalji rad Sabora, koji je 18.decembra 1912. godine odlo zen i nije sazivan vi se od godinu dana. To je zna cilo neuspjeh prvobitne zamisli Bilinskog o osiguranju kontinuirane saborske djelatnosti.55) Za austrougarsku politiku rje senje jezi ckog pitanja postalo je po cetkom 1913. godine dominantan problem kome je pridavan od strane Bilinskog i zemaljskog poglavara Potioreka siri zna caj ne samo u saniranju politi ckih prilika u zemlji, nego i u rje savanju cjelokupnog jugoslovenskog pitanja. Rje senje jezi ckog pitanja u Bosni i Hercegovini trebalo je da bude prvi korak u paralisanju narasle privla cne snage Srbije na Ju zne Slovene, kome su imale da slijede druge mjere, a medu njima i uredenje statusa anektiranih pokrajina tako da one budu predstavljene ckom pitanju time u delegacijama sa po tri poslanika. Medutim, jezi je pridavan zna caj koje ono nije moglo imati. Nacionalni pokreti nisu se vi se ograni cavali samo na u ze gradanske krugove da bi se nacionalni zahtjevi mogli zadovoljiti ustupcima na podru cju zvani cne upotrebe jezika i cinovni ckim polo zajima. U pregovorima Potioreka sa predstavnicima saborskih stranaka tokom 1913. glavni problem je bilo pitanje unutra snjeg slu zbenog jezika na zeljeznicama. Sporazum je postignut tek u jesen sa strankama nove vladine koalicije (Muslimanski i Hrvatski saborski klub i Dimovi ceva srpska grupa) i to na osnovu kompromisne formule pronadene u ljeto 1913. godine. Zakonom o zvani cnom i nastavnom jeziku trebalo je da u Bosni i Hercegovini bude omogu cena upotreba srpskohrvatskog jezika i u unutra snjoj slu zbi na zeljeznicama, koliko to dopu staju vojni interesi. To je bio ustupak uglavnom formalnog karaktera. Pored pomenutog zakona, koji je trebalo da se izda uz sadejstvo Sabora, Zemaljska vlada je pripremila posebnu Naredbu ciji bitan sadr zaj cine propisi o upotrebi njema ckog i madarskog jezika. Naredba je trebalo da se izda na osnovu vladarevog ovla stenja, da ne bi po svojoj autoritativnoj snazi zaostajala za zakonom koji ce usvojiti Sabor. Pri tome
55) O tome podrobnije D z. J u z b a si c, Nacionalno-politi cki odnosi, str. 128 i dalje.

412

je izmedu odredaba nacrta ovih dvaju akata postojala izvjesna inkongruencija. Bosanskohercegova cka uprava nastojala je da rije si jedan unutra snjo-politi cki problem i istovremeno osigura interese Monarhije. Pitanje kompetencije Bosanskohercegova ckog sabora, zbog nepotpunih ustavnih odredaba i razli citih interesa, igralo je va znu ulogu kako u pregovorima bosanskohercegova cke uprave sa saborskim strankama, tako i docnije sa Ministarstvom rata i austrijskom vladom. U ovu diskusiju se uklju cio i prestolonasljednik Franz Ferdinand. On je u novembru 1913. izrazio svoju zabrinutost zbog eventualne mogu cnosti pro sirenja djelokruga Sabora i ograni cenja prava krune, premda nije osporavao samo pravo da Sabor u cestvuje u rje savanju jezi ckog pitanja.56) Ugarska vlada je odmah dala svoju na celnu saglasnost jezi ckim propisima, jer je u pogledu zvani cne upotrebe madarskog jezika u Bosni i Hercegovini trebalo da ostane uglavnom status quo. Osim toga ugarska vlada nije, zbog speci cnosti odnosa u Ugarskoj, strahovala od implikacija koje bi planirano rje senje jezi ckog pitanja u Bosni i Hercegovini eventualno moglo imati u unutra snjoj politici Transleithanije. Nasuprot tome u krugovima austrijske vlade novi bosanskohercegova cki propisi o zvani cnom jeziku izazvali su zivo interesovanje i polemike s obzirom na mogu cnost njihovih reeksija i na rje savanje jezi ckog pitanja u Cisleithaniji. Osobito sa stanovi sta kompetencije carevinske ili zemaljskih legislativa u regulisanju upotrebe slu zbenog jezika za organe vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru, u austrijskoj polovini imalo je pitanje koliko je Bosanskohercegova cki sabor uop ste nadle zan da rje sava isti problem veliki aktuelno-politi cki zna caj. Naro cito podozrenje austrijske vlade izazivale su odredbe o unutra snjem slu zbenom jeziku na bosanskohercegova ckim zeljeznicama, jer se sa izvjesno s cu pretpostavljalo da ce svako regulisanje upotrebe jezika na podru cju zeljezni cke uprave u Bosni i Hercegovini imati enorman uticaj na od skoj i Dalmaciji, gdje su bh. nose u Austriji a specijalno u Ce zeljeznice vodile promet na pruzi za Dubrovnik i Boku Kotorsku. Op cenito su izra zene zamjerke u pogledu uklju cenja pitanja koja se ti cu unutra snjeg slu zbenog jezika organa vlasti koji pripadaju zemaljskom gospodaru i jezi cke spreme cinovni stva u jedan konstitucionalni zakon. Usprkos du gogodi snjim nastojanjima, Cesima to nije po slo za rukom. S obzirom na nagodbenja cke pregovore sa Cesima, koji su bili u toku, austrijska vlada imala je dovoljno razloga da ne pristane na jedan takav ustupak u Bosni prije nego sto se to dozvoli u Cisleithaniji. Ali kako bi taj stav zna cio onemogu cavanje politi cke akcije bosanske uprave, u vrijeme kada je jugoslovenski problem postao dominantan za austrougarsku politiku, vlada grofa St urgkha, stavljena pred fait accompli, saglasila
56)

Ibidem, str. 161-215.

413

se na kraju kao i drugi faktori, sa nebitno modikovanim predlo zenim rje senjima.57) Jezi cki zakon usvojen je 30.decembra 1913. godine od strane vladine ve cine odmah po otvaranju Sabora. Otkloniv si samo privremeno jedan aktuelan problem sa politi cke scene, bosanska uprava je otezala sa postupkom oko sankcionisanja jezi ckog zakona s ciljem da time dalje taktizira prema Saboru. Medutim, sarajevski atentat, izbijanje rata i dalji razvoj dogadaja u cinio je neaktuelnim predvidena rje senja. Jezi cki zakon, ostav si nesankcionisan od strane vladara, ustupio je mjesto drugim mjerama austrougarske jezi cke politike. Atentat je ozna cio i kraj saborske djelatnosti, pa je odlukom vladara od 9.jula 1914. formalno zaklju cena teku ca sesija da bi, potom, svojim patentom od 15.februara 1915. Franz Joseph I raspustio Bosanskohercegova cki sabor. * * * U okviru mjera koje su nakon izbijanja Prvog svjetskog rata preduzete u Monarhiji protiv Srba bilo je i potiskivanje cirilice iz javne upotrebe. Tako je u Hrvatskoj krajem 1914. ukinuto u cenje cirilice u skolama, a po cetkom 1915. cirilica je ukinuta i u radu administracije. Uporedo s tim, uklonjen je iz skole u Hrvatskoj i naziv jezika hrvatski ili srpski. U takvom jezikoslovnom ozna cavanju nastavnog jezika, Vlada u Zagrebu vidjela je tada opasnost po dr zavnopravni zna caj hrvatskog jezika, koji je po odredbama hrvatsko-ugarske nagodbe iz 1868. bio utvrden kao slu zbeni jezik cjelokupnog zakonodavstva, sudstva i uprave. Ove mjere u Hrvatskoj izvr sile su odredeni uticaj i na antisrpski raspolo zene doma ce krugove u Bosni i Hercegovini, iz cijih se redova, ve c odmah po objavi rata, postavljalo pitanje o ukidanju cirilice kao ocijelnog pisma i naziva jezika srpskohrvatski. Medutim, s obzirom na dr zavnopravni status zemlje i politi cke odnose, u vrhovima bosanskohercegova cke uprave smatralo se da ne mo ze biti govora da se u pogledu zvani cnog naziva jezika na analogan na cin postupi kao u Hrvatskoj.58) Kako je i pored svih kombinacija u toku rata dr zavnopravni polo zaj Bosne i Hercegovine ostao do propasti Monarhije neizmijenjen to je cni naziv narodnog jezika. zadr zan i ranije utvrdeni zvani I u vezi sa potiskivanjem cirilice krajem 1914. godine vladalo je mi sljenje kako u Zajedni ckom ministarstvu nansija, tako i u Zemaljskoj
Ibidem Major Wessely Potioreku, Sarajevo 30.8.1914. Arhiv Vojnoistorijskog instituta u Beogradu (AVII) Film 3/II Be c (13-17); Mandi c Zajedni ckom ministarstvu nansija 26.11.1914. (Pr BH 1870/1914); nepotpisani i nedatirani tekst izraden u Zajedni ckom ministarstvu nansija krajem 1914. (Pr BH 1870/1914).
58) 57)

414

vladi u Sarajevu da se prije uredenja dr zavnopravnih odnosa cirilica u Bosni i Hercegovini ne mo ze radikalno iskorijeniti, ali da se ve c mogu preduzeti prvi koraci za rje senje ovog problema. U tom smislu se se cirilsko predvidalo da se provizorno, naredbodavnim putem, elimini pismo iz unutra snjeg slu zbenog saobra caja vlasti i svih nadle stava i organa, kao i unutra snjeg poslovanja svih nastavnih ustanova i skola.59) Motive za ovakve postupke obja snjavao je dr Nikola Mandi c, zamjenik zemaljskog poglavara, neuspjehom da se ve cina bosanskohercegova ckih Srba pridobije za dr zavnu ideju. Po njegovom mi sljenju, upotreba cirilice u skolama i ostaloj upravi bio je, uz priznanje crkveno skolske autonomije, ustupak Srbima koji ih je poja cao u separatisti ckim te znjama, mada je to u cinjeno u namjeri da se bosanskohercegova cki Srbi susretljivo s cu prive zu za Monarhiju i da se parali se privla cni uticaj Beograda. On je smatrao da je odgoj u autonomnim skolama i upotreba cirilice u zemaljskim uredima povezivala u ze bosanske Srbe sa Srbima u Srbiji, nego sa drugim pripadnicima Monarhije. Rje senje ovog pitanja Mandi c je vidio u asimilaciji srpskog elementa sa dr zavi vjernim slojevima stanovni stva. Da bi se to postiglo, zastupao je gledi ste da treba ukinuti ili sistirati srpsku crkveno- skolsku autonomiju. U tom svjetlu posmatrao je i naredbu o zatvaranju srpskih konfesionalnih skola. Smatrao je da bi se morao odstraniti i naziv srpsko-pravoslavna crkva, kako bi se razlu cio pojam nacije od konfesije. Za njega je bilo zno i isklju civo ograni cenje cirilskog pisma na privatno takode vrlo va i konfesionalno podru cje. Kao vrhunac njegovih razmatranja o ulozi cirilskog pisma slijedi da ono stoji na putu konsolidaciji dr zavne ideje u Bosni i Hercegovini i ujedinjenju svih ka jednom zajedni ckom cilju. Na kraju se pozivao i na razlog prakti cne prirode da u cenje dva pisma ote zava borbu protiv analfabetizma.60) Mo zemo konstatovati da su ove Mandi ceve ideje bile u su stini identi cne sa pogledima koje su vojni krugovi zastupali jo s prije rata. Tako su sa izbijanjem rata nestajale bitne razlike izmedu vojnih i civilnih vlasti u odnosu na ovaj problem, premda su vojni krugovi i dalje prednja cili u svom radikalizmu.61) Medutim, krajem 1914. godine ni u Zajedni ckom
59) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija 15.12.1914. (Pr BH 1994/1914). Akt je potpisao dr Nikola Mandi c uz Potiorekovo odobrenje. 60) Ibidem 61) Ministar rata, general Krobatin, smatrao je da cirilicu treba zabraniti i prekr saj te zabrane nov cano ka znjavati u iznosu od 50 do 100 kruna. On se izjasnio i za izmjenu zvani cnog naziva narodnog jezika, Vojislav Bogi cevi c, Pismenost u Bosni i Hercegovini od pojave slovenske pismenosti u IX v. do kraja austrougarske vladavine, Sarajevo 1975, str. 270-271.

415

ministarstvu nansija u Be cu, niti u Zemaljskoj vladi u Sarajevu nisu jo s bili spremni da preduzmu radikalne mjere u vezi sa upotrebom cirilice. Pri tome se ukazivalo i na razliku u polo zaju cirilskog pisma u Hrvatskoj i Bosni, gdje je ono bilo autohtono i dobilo odredenu legalnu bazu u brojnim naredbama i 33 Poslovnog reda Sabora. Vlasti nisu ispu stale iz vida ni cinjenicu da su tada Srbi predstavljali relativnu ve cinu stanovni stva u zemlji.62) Ministar Bilinski je nagla savao da su bosanskohercegova cki Srbi daleko borbeniji i nesumnjivo energi cniji elemenat u Bosni i Hercegovini, cija agitacija ima za ostalo stanovni stvo najja cu sugestiju.63) Poslije Potiorekovog pada i dolaska generala Stjepana Sarkoti ca za zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine ponovo je aktualizirano pitanje dono senja naredbe o isklju cenju cirilice iz slu zbenog saobra caja. Tako su po cetkom 1915. godine nastale dvije varijante teksta naredbe Zemaljske vlade. Po prvoj varijanti bilo je predvideno odstranjenje cirilskog pisma ne samo iz unutra snje slu zbene upotrebe, kako je to bilo ranije planirano, nego i iz cjelokupne vanjske slu zbe, i to tako da bi se privatni cirilski podnesci dodu se primali od strane vlasti, ali bi se na njih odgovaralo latinicom. Po drugoj, bla zoj varijanti vlasti bi odgovarale cirilicom na cirilske podneske i dopise privatnih stranaka. Za ovakvo rje senje bio je prvobitno Bilinski. Sarkoti c se zalo zio za prvu, o striju varijantu i na kraju je uspio da je i Bilinski u na celu prihvati.64) Zajedni cki ministar nansija Bilinski pru zao je izvjesno vrijeme otpor radikalizmu vojnih faktora. Suprotno stavovima generala Sarkoti ca prema pitanju upotrebe cirilice, on je u januaru 1915. smatrao da bi se eliminisanjem cirilice samo i slo na ruku ideji ujedinjenja Srba i Hrvata, koja je zahvatila omladinu i pro sirila se u Hrvatskoj i Dalmaciji. Vlada je do tada, po Bilinskom, zadr zavala ovaj proces svjesno stvaraju ci granice svojom politikom u pogledu upotrebe pisama. Zabranom cirilice, isticao je Bilinski, bila bi uklonjena posljednja zapreka amalgamisanju ovog bliskog elementa i utirala bi put Jugoslaviji65) Medutim, Bilinski je ubrzo popustio pred zahtjevima za ograni cenje upotrebe cirilice u Bosni i Hercegovini. Predsjednik ugarske vlade grof Istv an Tisza takoder se protivio odstranjenju cirilice iz javne upotrebe. On se povodom postupka vojnih vlasti u Ju znoj Ugarskoj obratio sredinom novembra 1914. zapovjedniku Balkanske vojske generalu Oskaru Potioreku protestvuju ci sto je
Kao napomena 59. Kao napomena 61. 64) Sarkoti c Bilinskom 19.1.1915. i Bilinski Sarkoti cu 31.1.1915. (Pr BH 121/1915). 65) Kao napomena 61.
63) 62)

416

na po sti odbijena otprema pisama pisanih cirilicom i vra ceni slu zbeni akti pravoslavnih episkopa. Mada je isticao da je pristalica suzbijanja protudr zavnih srpskih strujanja, Tisza je ocjenjivao da su pomenute cena prava i stolje cima star mjere suprotne zakonima, da povreduju ste pravni polo zaj pravoslavne crkve u Ugarskoj i izazivaju ogor cenje u mirnim i lojalnim krugovima, a da pri tome nemaju nikakvo prakti cno dejstvo na spre cavanje i slabljenje protivni ckih snaga. On je smatrao da poku saj da se sprije ci kori s cenje cirilskog pisma nema nikakve veze sa neposrednim potrebama i svrhom rata, ne pobolj sava polo zaj armije, ne sprije cava izdaju i spijuna zu, i samo i jedino mo ze imati taj rezultat da u njemu cijelo srpsko stanovni stvo osjeti jednu protuzakonitu sikanu, koja ce jo s vi se pogor sati politi cko raspolo zenje.66) Tisza sljenje i o prije docnije, sredinom 1915, takoder izrazio nepovoljno mi jedlogu Zemaljske vlade za odstranjenje cirilice iz zvani cnog saobra caja i skolske nastave u Bosni i Hercegovini, smatraju ci ga nesvrsishodnim i stetnim jer ce izazvati nezadovoljstvo u mirnim i lojalnim dijelovima stanovni stva i u ciniti ga neprijateljem Monarhije.67) Medutim, i Tisza se docnije, u situaciji stvorenoj u drugoj polovini 1915. godine, prestao protiviti planiranim mjerama bosanskohercegova cke uprave u odnosu na upotrebu cirilskog pisma. Politi cki argumenti Sarkoti ca su bili da treba Srbima cirilicu kao borbeno sredstvo u ciniti neupotrebljivim, odstraniti je iz javnosti i ukinuti joj nacionalni karakter. Kao i ranije Mandi c, Sarkoti c je smatrao da upotrebu cirilice treba ograni citi na privatni zivot i djelatnost pravoslavne crkve. Insistirao je na tome da se ne mo ze trpjeti ni djelimi cna upotreba cirilice kod zemaljskih vlasti. Svoje gledi ste Sarkoti c je nastojao i juridi cki potkrijepiti. On je isticao da isklju cenjem cirilice iz slu zbenog saobra caja ne ce biti ugro zena nacionalna osobenost i jezik Srba, koja im je kao i svim zemaljskim pripadnicima bila garantovana clanom 22 Zemaljskog statuta budu ci da naredba ne ce tangirati podru cje privatne upotrebe cirilskog pisma, a vlasti ce primati podneske pisane cirilicom. Takode naredba ne ce doticati ni upotrebu cirilice u Saboru, koja je po 33 Poslovnog reda bila ograni cena na unutra snji saobra caj. On je skretao pa znju da se u Hrvatskoj i Dalmaciji sva slu zbena rje senja na cirilske privatne podneske pi su latinicom, pa je smatrao da je preporu cljivo da se u ovom pitanju, koje se ti ce svih Srba u Monarhiji postupi po izvjesnim jedinstvenim na celima.68)
66) Tisza Potioreku 12.11.1914. (AVII Film 6/454-456 Be c) Nakon Tiszine intervencije, Potiorek je naredio vojnoj komandi u Temi svaru da ukine mjere kojima se sprije cava korespondencija cirilicom. On se istovremeno saglasio sa Tiszinim zahtjevom za izdavanje jednog srpskog lista pisanog cirilicom, koji bi se nalazio pod direktnim nadzorom predsjednika ugarske vlade. Telegrami Potioreka Vojnoj komandi u Temi svaru, Tiszi i Vojnoj kancelariji cara 16.11.1914. 67) Bo zo M a d z a r, Suspendovanje srpske crkveno- skolske autonomije u Bosni i Hercegovini 1914-1915, u: Veleizdajni cki proces u Banjaluci, Banjaluka 1987, str. 170-171. 68) Sarkoti c Bilinskom 19.1.1915. (Pr BH 121/1915).

417

Medutim, i pored toga sto je ve c krajem januara 1915. godine posca o sadr zaju natignuta na celna saglasnost izmedu Bilinskog i Sarkoti redbe o upotrebi cirilice, pitanje momenta njenog publikovanja ostalo je otvoreno. Sarkoti c je smatrao da se pri dono senju odluke o terminu objavljivanja naredbe mora uzeti u obzir kako psihi cka konstitucija srpskog stanovni stva u Bosni i Hercegovini, tako i op sta politi cka i vojna situacija. On je nagla savao da ne mo ze biti svejedno da li ce preko 800.000 Srba u Bosni osjetiti jednu upravnu mjeru kao gorku nepravdu, koja ugro zava korijen njihovog nacionalnog bi ca i koja se ne mo ze objasniti spoljnim okolnostima, ili kao mjeru koja im je dodu se stetna, ali je uslovljena prilikama i zasnovana na op stem polo zaju njihove nacije. Vjerovao je da bi u prvom slu caju od publikovanja naredbe nastala ve ca steta nego korist za interese Monarhije.69) Po Sarkoti cevom mi sljenju, momenat za objavljivanje naredbe a mo zda i drugih mjera, mogao bi do ci kad nastane takva op sta situacija da srpsko stanovni stvo mora uvidjeti da je njegova sudbina isklju civo u rukama Austro-Ugarske i kad stoga dode do spoznaje da mu kidanje veza sa Srbima u Srbiji mo ze samo biti od koristi.70) U pro slosti pogodan momenat za publikovanje naredbe protiv cirilice bio je, po ocjeni Sarkoti ca, onda kada je objavljen rat Srbiji i prvih cka situacija po cetkom dana poslije objave rata. Medutim, vojna i politi 1915. godine bila je takva da je Sarkoti c smatrao neoportunim da se tada naredba objavljuje. To je o cito bilo u vezi sa nedavnim porazom austrougarske vojske u Kolubarskoj bici. Sarkoti c je vjerovao da ce se u toku rata na ci pogodan trenutak da se naredba objavi, ukazuju ci da tu jo s ostaje i momenat pred zaklju cenje jednog povoljnog mira za Monarhiju.71) Nakon sto je Ernest Koerber zauzeo polo zaj zajedni ckog ministra nansija umjesto Leona Bilinskog, Sarkoti c je sredinom 1915. nastojao uvjeriti novog ministra o nu znosti preduzimanja mjera protiv cirilice koncipiranih u nacrtu naredbe Zemaljske vlade, koju je na celno ve c prihvatio njegov prethodnik. Insistiraju ci na svojim stavovima, Sarkoti c je poku savao da ih ekskluzivno ideolo ski argumentuje. On je polazio sa stanovi sta da je cirilsko pismo temeljni i va zan politi cki atribut orijentalnog shvatanja svijeta, pa zato kao strano tijelo nanosi znatnu stetu zapadnja ckom karakteru Monarhije. Pri tome je smatrao da je upotreba cirilice dobila posebno mjesto u antagonisti ckoj borbi izmedu Istoka i Zapada. Uticaju panslavisti ckih ideja i srpske nacionalne propagande pripisivao je uspjehe u sirenju upotrebe cirilice 80-tih godina
69) 70) 71)

Ibidem Ibidem Ibidem

418

XIX stolje ca, ocjenjuju ci da to umanjuje i poni stava rezultate napora postignutih u odstranjenju bizantinsko-orijentalnog shvatanja svijeta znoslovenskim narodima u Monarhiji. Za Sarkoti ca, cirilica medu ju je predstavljala opasnost za zapadnja cki svjetonazor i bila je simbol srpsko-pravoslavne borbe protiv sjedinjenja sa zapadnja ckim pogledom na svijet Hrvata.72) Sarkoti c je posebno nagla savao da se u Bosni i Hercegovini poslije okupacije na originalan na cin o citovala borba izmedu Istoka i Zapada, Rima i Moskve. Tu je, ocjenjivao je Sarkoti c, upotreba cirilice dobila takve dimenzije koje su dovele do potpunog dru stvenog i kulturnog separisanja Srba i stvaranja jednog hermafroditskog sistema u upravi koji je, prave ci velike te sko ce, potpuno odgovarao zeljama iredente. U toku rata, navodi Sarkoti c, u redovima vojske sazrilo je uvjerenje da cirilski natpisi i table ozna cavaju mjesta izdaje domovine, dok za sveukupno stanovni stvo Monarhije cirilica predstavlja tajno pismo spijuna. Stoga je on smatrao da treba nakon o cekivanog pobjedni ckog mira ras cistiti sa svim onim sitni cavim obzirima koji su nas do sada paralisali u korist na sih neprijatelja. Ograni cenje upotrebe cirilice naredbom Zemaljske vlade bilo je za Sarkoti ca jemstvo jedne br ze, jednostavnije i jeftinije administracije. Politi cku korist od primjene planiranih mjera on je vidio u smanjenju borbenih sredstava iredente, kao i u tome da se ubudu ce upravi u jednoj jezi cki jedinstvenoj zemlji ne ce vi se mo ci nametnuti dvije vrste pisma, od kojih je jedno iz neprijateljskog inozemstva.73) Kao poseban argument u prilog preduzimanja planiranih mjera Sarkoti c je naveo da bi ukoliko cirilica zadr zi postoje ci status, postojala opasnost da Muslimani zatra ze uvodenje tre ceg, arapskog pisma u zvani cnu upotrebu. Realizacija ovog zahtjeva izazvala bi totalnu paralizu uprave. To bi iziskivalo da se Monarhiji vjernim Muslimanima silom uskrati ne sto sto je Srbima ve c priznato.74) Medutim, u toku Prvog svjetskog rata nisu se sa muslimanske strane mogle o cekivati inicijative
72) Sarkoti c Koerberu 15.6.1915. (prepis pisma) HHStA PA I Cabinett des Ministers (CdM) VIIIc 12/4. Uporedi B. M a d z a r, op. cit. str. 171-172. 73) Ibidem 74) Ovakav zaklju cak izveo je Sarkoti c iz razgovora sa reis-ul ulemom sevi D zemaludinom Cau cem, koji je, u vezi sa projektom muslimanske bibilioteke, tra zio da dr zava posveti posebnu brigu arapskom pismu, pomo cu koga bi se moglo djelovati protiv nacionalizovanja Muslimana od strane Hrvata i Srba. Sarkoti c je smatrao da se reisova zelja logi cno temelji na postoje cim privilegijama cirilice i uspjesima koje je pomo cu cirilice postiglo separisanje Srba. Ibidem. Vidi D z. J u z b a si c, Nacionalno-politi cki odnosi, str. 104, napomena 16.

419

da se arapsko pismo uvede u zvani cnu upotrebu, pa je i tu rije c o Sarkoti cevim proizvoljnim spekulacijama. Ina ce, Sarkoti c je osobito isticao cu u skromnim granicama i cirilskom pida se predvidene reforme kre smu priznaju u Bosni i Hercegovini znatno sire podru cje va zenja nego sto je to zakonski i prakti cno slu caj u Hrvatskoj i Sloveniji a jo s vi se nego u u zoj Ugarskoj. Sarkoti c je 20.jula 1915. zatra zio od Zajedni ckog ministarstva nansija da izdejstvuje vladarevo odobrenje naredbe o ograni cenju upotrebe cirilice ocijeniv si politi cki povoljnim momenat da naredba stupi na snagu. Ovu je inicijativu prihvatio ministar Koerber. Istvan Buri an, koji je tada obna sao funkciju ministra vanjskih poslova Monarhije, smatrao je naredbu u datim uslovima opravdanom, ali je istovremeno izci dejstvovao obe canje Koerbera da ce se pri sprovodenju naredbe izbje suvi sna o strina i imati obzira prema prakti cnim potrebama stanovni stva. Buri an, je posebno pledirao da se ima obzira prema osje cajima koji u Bosni i Hercegovini povezuju konfesiju i naciju. I Sarkoti c se formalno izjasnio u istom smislu kao i Koerber obe cav si da ce vlasti onom zanemarljivo malom dijelu pismenog srpsko-pravoslavnog stanovni stva, koje ne zna latinicu, pru ziti mogu cnost da se prilagodi novim propisima. Medutim, on je istovremeno naglasio da se neprijateljski elementi cirilicom slu ze kao propagandnim sredstvom u vezi sa politikom oslonca na Istok, dok se ti isti elementi koriste latini ckim pismom kada su u pitanju privredni odnosi. Po Sarkoti cu, rije c je u prvom redu o tome da se agitatorima izbije iz ruku sredstvo agitacije i da se srpsko-pravoslavni narod oslobodi dileme izmedu presije nacionalnih agitatora i privrednih i kulturnih koristi priklju cka na zapadnu kulturu.75) Ovo je zna cilo da je Sarkoti c u biti ostao pri svojim ekskluzivnim i rigidnim stavovima, dok je Buri an uzaludno poku savao da otupi o stricu predvidenih mjera. Nakon sto su otklonjene izvjesne razlike i ostvaren koncenzus u vrhovima Monarhije, donesena je odluka da se objavi Naredba Zemaljske vlade za Bosnu i Hercegovinu o upotrebljavanju cirilice. Naredba je bila formalno odobrena od Zajedni ckog ministarstva nansija 31.oktobra 1915, a progla sena je i stupila na snagu 11.novembra iste godine. To se desilo u vrijeme kada je von Mackensenova ofanziva na Srbiju po cela ulaziti u zavr snu fazu i kada se mogao o cekivati slom srpske vojske. Prema odredbama pomenute naredbe, sve bh. vlasti, uredi i zavodi trebalo je da upotrebljavaju u pismenom srpsko-hrvatskom slu zbenom saobra caju samo latinicu. To je vrijedilo i za slu zbeni saobra caj svih ze maljskih preduze ca i radnji, zajedno sa bh. zeljeznicama ( 1). Cirilicom sastavljene podneske i dopise privatnih stranaka pomenute institucije
75) Sarkoti c Zajedni ckom ministarstvu nansija 20.7.1915, Koerber Buri anu 13.8.1915. i Buri an Koerberu 28.8.1915. (prepisi pisama), Sarkoti c Koerberu 25.9.1915. (prepis telegrama) CdM VIIIc 12/4.

420

trebale su primati, ali ce rje senja tih akata izdavati latinicom ( 2). Prednje odredbe vrijedile su i za unutra snji i spolja snji saobra caj op cina kao i onih korporacija kojima je po zakonskim propisima bilo povjereno vr senje oblasnih funkcija, kao sto je trgova cka i obrtni cka komora, advokatska komora, ljekarni cki gremij i sl. ( 3). U svim zemaljskim nastavnim zavodima sa srpsko-hrvatskim nastavnim jezikom trebalo je skolama u kojida se u nastavi upotrebljava samo latinica. Takode je u ma nastavni jezik nije bio srpskohrvatski trebalo, u ce ci srpsko-hrvatski jezik, upotrebljavati samo latinicu. Cirilica je bila ograni cena samo na srpsko-pravoslavnu nauku o vjeri. Odredbe ove naredbe nisu se odnosile na upotrebu cirilice u srpsko-pravoslavnoj crkvenoj upravi i na nastavni rad srpsko-pravoslavnog bogoslovskog zavoda ( 4). Na kraju, Vlada je sebi rezervisala pravo da izda bli ze propise o izvr senju prednjih odredaba ( 5),76) koje su ostale na snazi do raspada Monarhije. U casu sloma Austro-Ugarske glavni odbor Narodnog vije ca SHS za Bosnu i Hercegovinu odmah je po preuzimanju vlasti donio na sjednici od 3.novembra 1918. godine Zakon da je u Bosni i Hercegovini jedini zvani cni jezik srpski ili hrvatski ( 1) i da se cirilica i latinica upotrebljavaju ravnopravno u unutra snjem i spoljnom saobra caju ( 2). Zakon je objavljen i stupio na snagu 10.novembra 1918. godine.77) Tako je okon cana borba za priznanje narodnog jezika kao isklju civog zvani cnog jezika i ukinute diskriminacione mjere protiv cirilskog pisma, ali time jezi cko pitanje nije bilo skinuto sa dnevnog reda u medunacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini.
(Dopunjen tekst predavanja odr zanog 14. novembra 1995. na postdiplomskom studiju Univerziteta u M unchenu)

76) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1915, str. 269. 77) Glasnik zakona i naredaba za Bosnu i Hercegovinu, godina 1918. str. 397.

421

422

O NEKIM PITANJIMA AUSTROUGARSKE POLITIKE PREMA UREDENJU PRIVREDNIH ODNOSA U MAKEDONIJI I NA BALKANU ZA VRIJEME KRIZE 1912/1913. GODINE

Makedonija je do cekala XX stolje ce u okviru feudalnog i birokratskog otomanskog sistema koji se raspadao, a bila je kao i cijela Turska istovremeno objekt imperijalisti cke eksploatacije evropskih velesila. Paralelno sa ja canjem njihovih sukoba na drugim podru cjima, interesi vode cih evropskih dr zava pred Prvi svjetski rat sve vi se su se koncentrisali i ukr stavali na Balkanu i Bliskom istoku. Tu su se oni preplitali sa oslobodila ckim te znjama balkanskih naroda i osvaja ckim pretenzijama njihovih elita. Imperijalisti cke sile zauzimale su zbog medusobnih suprotnosti nejednake stavove prema pomenutim tendencijama na Balsku, sto je kanu, suprotstavljaju ci im se ili im pru zaju ci odredenu podr zavisilo od toga u kojoj su se mjeri politi cki, strate ski i ekonomski interesi pojedinih velesila s njima privremeno podudarali ili sukobljavali. Bez namjere da se upu stamo u razmatranje ove slo zene, ina ce u litecemo se uglavnom zadr zati raturi iscrpno obradivane problematike, mi samo na nekim momentima austrougarske politike nakon izbijanja balkanskog rata u vezi sa pitanjem regulisanja privrednih odnosa na Balkanu, imaju ci prvenstveno u vidu teritorije koje su ranije pripadale evropskoj Turskoj a posebno podru cje Makedonije. Politi cki i privredni interesi Austro-Ugarske bili su daleko vi se nego bilo koje druge velesile usmjereni prema Balkanu, s obzirom na njen geografski polo zaj, nacionalnu i ekonomsku strukturu, pa je s toga podunavska Monarhija bila najneposrednije tangirana dogadajima na ovom podru cju.1) Balkanske nacionalne dr zave i evropska Turska bile su tradicionalno tr zi ste i objekat ekonomske ekspanzije i politi ckog uticaja dvojne Monarhije. Mada je spadala u red velesila, Austro-Ugarska je daleko zaostajala po svom ekonomskom potencijalu iza vode cih industrijskih zemalja
1) Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der Bosnischen Krise 1908. bis zum Kriegsausbruch 1914. Diplomatische Acktenst ucke des o stereich isch-ungarischen Ministeriums des Aussern. Wien und Leipzig 1930. (u daljem tekstu OUA) Bd. VI Nr 6862.

423

Evrope.2) Stoga ona nije bila u stanju da se uspje sno uklju ci u borbu za kolonije, pa je za Monarhiju Balkan ostao glavni izvor sirovina i tr zi ste za industrijsku robu. Nalaze ci se i sama u ulozi poljoprivrednog izvoznika prema zapadu, i to u prvom redu prema Njema ckoj, Austro-Ugarska je u najve coj mjeri zavisila od ekonomske politike svog najva znijeg trgova ckog partnera.3) Osim toga ona je i sama dospjela u zavisnost od stranog, prvenstveno njema ckog nansijskog kapitala koji je zauzeo najzna cajnije ekonomske pozicije u Monarhiji. Zbog nedostatka privredne snage za ekspanziju monopolisti ckog kapitala izvan dr zavnih granica u Austro-Ugarskoj se je razvio poseban tip monopolizma ovisnog o stranom imperijalizmu. Njegovo obilje zje bilo je da se nansijski kapital vladaju cih i privredno razvijenijih nacija sirio na ra cun zaostalijih nacija unutar Monarhije.4) Stoga se za razliku od drugih imperijalisti ckih zemalja izvoz kapitala iz Austro-Ugarske javljao najvi se u obliku izvoza robe i kreditiranja trgovine,5) sto je imalo poseban zna caj za dr zanje austrougarskih mjerodavnih faktora u toku balkanske krize koja je otvorena 1912. godine. Ekonomski razvitak po cetkom XX vijeka obilje zen je ponovnim zao stravanjem politike visoke agrarne za stite, sto je dovelo do dalekose znijih privrednih i politi ckih posljedica. Tako je industrija Monarhije morala platiti ograni cenje uvoza zivotnih namirnica iz balkanskih dr zava, a naro cito Srbije, gubitkom velikog dijela svog tradicionalnog tr zi sta u korist Njema cke i zapadno-evropskih zemalja. Tome su najvi se doprinijeli carinski rat sa Srbijom i turski bojkot austrijske robe za vrijeme aneksione krize. I dok je Njema cka po cetkom XX stolje ca sve vi se plasirala svoju robu u balkanske zemlje, Francuska je zavladala njihovom nov canom pijacom.6) Pa i u Bugarskoj, gdje je Austro-Ugarska
2) Monarhija je u cestvovala sa svega 6,3% u evropskoj industrijskoj proizvodnji, dok je na nju otpadalo 15,6% stanovni stva Evrope (Procenti se odnose na Evropu bez Rusije). U isto vrijeme Njema cka, Francuska i Engleska davale su 72% evropske industrijske proizvodnje (bez Rusije) T.J. B e r e n d u. Gv R a n k y, Das Niveau der Industrie Ungarns zu Beginn des 20. Jahrhunderts im Vergleich zu dem Europas (u: Studien zur Geschichte der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie, Budapest 1961), str. 268-270. 3) c, Raspad Habsbur ske Monarhije 1918. - Slu cajD. D o r d e v i nost ili neizbe znost. Jugoslovenski istorijski casopis 1-2/1968, str. 2627. 4) V. S a n d o r, Der Charakter der Abh angigkeit Ungarns im Ze italter des Dualismus (u: Studien zur Geschichte der OsterreichischUngarischen Monarchie, Budapest 1961), str. 322-323. 5) Lj. A l e k s i c-P e j k o v i c, Odnosi Srbije sa Francuskom i Engleskom 1903-1914, Beograd 1965, str. 44. 6) c, Raspad Habsbur ske Monarhije ..., str. 27. D. D o r d e v i

424

uspjela da gotovo do kraja Prvog svjetskog rata zadr zi polo zaj najzna cajnijeg uvoznika, ipak je relativno opadalo austrougarsko u ce s ce u bugarskom importu.7) Za razliku od balkanskih nacionalnih dr zava koje su u ve coj ili manjoj mjeri vodile politiku visoke carinske za stite i cesto uvodile prohibitivne carinske tarife na uvoz pojedinih industrijskih artikala u cilju za stite sopstvene mlade industrije, u Turskoj je bila na snazi umjerena carina (11% od vrijednosti) koja je imala cisto skalni karakter. Ina ce sistem turskih kapitulacija protezao se je i na podru cje medunarodne razmjene i pru zao velikim silama posebne olak sice u pogledu saobra cajnih i trgova ckih tarifa, dok su trgova cki ugovori Porte sa nezavisnim balkanskim dr zavama bili kratkotrajni i bezna cajne sadr zine.8) Trgovina velesila koristila je ne samo pogodnosti turskog carinskog sisca. Njihovi brodovi imali su tema, nego je bila oslobodena i ostalih da posebna prava u turskim lukama, a dr zavljani su bili oslobodeni poreza i u zivali konzularnu za stitu pred lokalnim turskim vlastima. Evropska Turska u cjelini, a Monarhija posebno igrala je veoma zna cajnu ulogu u austrougarskom industrijskom eksportu. Ina ce, austrougarsko u ce s ce u uvozu u Tursku (u evropsku i azijsku zajedno), koje je 1907. godine bilo 21,1%, uprkos osjetnog pada u doba aneksione krize (1908 - 17,8%, 1909 - 17,9), iznosilo je ve c 1910 godine ponovo 20,2%.9) Dok je Engleska sve do po cetka Prvog svjetskog rata uspjela da zadr zi najve ci udio u cjelokupnom turskom importu, koji je 1910. god. iznosio 35,1%,10) u ce s ce Austro-Ugarske u ukupnom uvozu samo evropskog dijela Turske, uzetom posebno, iznosilo je u 1911. godini 36%, s obzirom na to sto je samo manji dio uvoza iz Monarhije i sao u azijsku Tursku.11) Medunarodna trgovina sa evropskom Turskom a posebno sa Makedonijom, Kosovom i jednim dijelom Novopazarskog sand zaka odvijala
7) U razdoblju od 1904 do 1908. austrougarsko u ce s ce u bugarskom uvozu iznosilo je 33,8% da bi pred izbijanje balkanskog rata opalo na 24,19%. V. P a s k a l e v a, Uber den wirtschaftlichen Einuss Oster reich-Ungarns in Bulgarien 1878 bis 1918, (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918) Berlin 1965 str. 189. 8) K. S t o j a n o v i c, Predgovor knjige M. D i m i t r i j e v i c a, Privreda i trgovina u novoj Srbiji, Beograd 1913, str. 3. 9) Vidi: M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str. 112. 10) Ibidem; Up. A.D z.P. T e j l o r, Borba za prevlast u Evropi 18481918, Sarajevo 1968, str. 455, S. S k o k o, Drugi balkanski rat 1913. knj. prva, Beograd 1968, str. 41. 11) U 1910. godini uvoz iz Austro-Ugarske u evropsku Tursku iznosio je 100,5 miliona kruna, a u azijsku Tursku samo 32,8 miliona. U 1911. godini austrougarski izvoz u evropski dio Turske bio je 98,1 milion kruna, a u azijsku Tursku 33,6 miliona kruna. Vidi: M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str. 113.

425

se prete zno preko Soluna. U tom pogledu solunska luka imala je ve ci zna caj od bilo kog pristani sta evropske Turske pa i samog Carigrada.12) U 1911. godini 88% austrougarskog uvoza u evropsku Tursku stizalo je morskim putem, dok je svega 12% tog uvoza i slo zeljeznicom preko Srbije.13) U godinama pred balkanske ratove dvojna Monarhija je zauzimala prvo mjesto po u ce s cu u cjelokupnom uvozu u Solun,14) odakle se austrougarska roba kretala kopnenim putem u unutra snjost Balkana. Kako zbog op stih unutra snjih i vanjskih politi ckih razloga, tako i s obzirom na svoje specijalne privredne interese Austro-Ugarska je budnim o cima posmatrala razvoj situacije na Balkanu pred po cetak rata balkanskih dr zava protiv Turske. U vezi sa italijansko-turskim ratom i opasnosti od akcije balkanskih dr zava, ministar inostranih poslova Austro-Ugarske grof Berchtold je na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 8. i 9. jula 1912. godine zastupao gledi ste, da bi u slu caju izbijanja balkanskog sukoba Monarhija morala pove cati broj trupa na granici kako bi mogla nastupiti kao faktor sile i na taj na cin sprije citi da se bez njenog pitanja donose odluke o najbli zim podru cjima za njenu privrednu ekspanziju.15) Ina ce, u doba privredne konjukture pred izbijanje balkanske krize, tripolitanski rat je pobudio u austrijskim poslovnim krugovima zelje da se italijanski poduhvat iskoristi kako bi se bez zrtava i uspje snije od Italije pro sirila sopstvena interesna sfera. Tako se po cetkom 1912. godine, prilikom pregovora o anga zovanju Wiener - Bankvereina u realizaciji jednog programa podizanja industrije u Bosni, pojavila megalomanska ideja da austrijski kapital svoju akciju pro siri iz Bosne na Albaniju i
12) Ibidem, str. 78, 115; O trgovini u Novopazarskom Sand zaku vidi M.M. S a v i c, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanati u starim granicama Kraljevine Srbije. Beograd 1914, str. 33. 13) D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more i konferencija ambasadora u Londonu 1912., Beograd 1956, str. 32. 14) Podatke o uvozu u Solun navodi M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str. 133-134, koji je koristio publikovane izvje staje austrougarskih konzulata; Up. G.W.F. H a l l g a r t e n, Imperialismus vor 1914, Bd. II. M unchen 1963, str. 328-329. Hallgarten donosi podatke o uvozu u solunsku luku prema engleskim izvorima. 15) F ur die Osterreichisch-ungarische Monarchie w urde sich im Falle einer Balkankonagration die Notwendigkeit ergehmen, die St ande an der Grenze zu vermehren, um auf diese Weise als Macht faktor auftreten zu k onnen, um so zu verhindern, dass Dispositionen u ber die ihr zun achst liegenden Gebiete wirtschaftlicher Expansion, ohne dass sie befragt werde, getroen werden. Haus-Hof und Staatsarchiv (u daljem tekstu HHStA) Politisches Archiv (u daljem tekstu PA) XL Interna 310. Kart. Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 494 od 8 i 9. jula 1912; Up. H. H a n t s c h, Leopold Graf Berchtold-Grandseignor und Staatsmann, Wien-Graz-K oln 1963 Bd.I str. 281.

426

Makedoniju i da ih sa njihovim velikim sumskim i mineralnim bogatstvom privredno okupira.16) Koliko su se ove te znje kapitalisti ckih krugova podudarale sa spoljno-politi ckim ciljevima Monarhije najbolje ilustruje izlaganje grofa Berchtolda o problemima austrougarske spoljne politike po cetkom 1912. godine u audijenciji kod cara, neposredno prije nego sto je imenovan za ministra spoljnih poslova. Berchtold je tom prilikom istakao da Austro-Ugarskoj ostaje samo Balkansko poluostrvo kao sfera djelovanja i da njegov zapadni dio Monarhije mora posmatrati kao svoju uticajnu sferu: 1. kao zalede neitalijanske obale Jadrana, 2. kao svoje prirodno tr zi ste, i 3. kao vezu sa Orijentom. On je smatrao da ce zadatak austrougarske diplomatije biti da odvrati tude aspiracije od ovih podru cja i osigura na njima privrednu prevlast Austro-Ugarske.17) Medutim, ekonomski odnosi razvijali su se do tada suprotno pomenutim zeljama austrijskog kapitala. Austro-italijanski sukob oko prevlasti na Jadranu doveo je u prvoj deceniji XX vijeka do opadanja ekonomskog uticaja Monarhije u Albaniji u korist Italije. Tako na pr. dok je 1900. godine od ukupnog trgova ckog prometa Skadra otpadalo 86% na Austriju a 14% na Italiju, 1905. godine austrijsko u ce s ce opalo je 23,8%, a italijanski udio popeo se na 56,7%.18) Aneksijom Bosne i Hercegovine i ukidanjem cl. 29. Berlinskog ugovora Crna Gora se oslobodila pomorskog policijskog nadzora koji je vr sila Austro-Ugarska u barskoj luci i du z cijele crnogorske obale. To je pored ostalog pogodovalo da se Italija trgovinski pribli zila i Crnoj Gori kao i ostalim balkanskim zemljama.19) Uvoz iz Italije pred Prvi balkanski rat bio
Diese Aktion liesse sich ... in der Weisse ausdehnen, dass von Bosnien aus auch Albanien, und Macedonien mit ihrem enorm Holz und Mineralsch atzen wirtschaftlich okkupiert werden k onnten. Wir w urden so die Inanspruchnahme Italiens durch Tripolis (sva mjesta podvu cena su u orginalu - primjedba D z.J.) dazu ausn utzen um Schritt f ur Schritt parallel mit demselben auch unsere Einusssph are nach Osten auszudehnen, und zwar vermutlich mit Vermeidung von Opfern, in viel erfolgreicher Weise als das K onigreich. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (u daljem tekstu ABH), Priv. Registratur No 104/1912 E. Benzian Bilinskom 21.III 1912. 17) H. H a n t s c h, op. cit. I Bd., str. 244. 18) Theodor v. S o s n o s k y, Die Balkanpolitik Osterreich-Ungarns seit 1866, II Bd. Stuttgart und Berlin 1914, str. 257, 258. 19) M. D i m i t r i j e v i c, op. cit. str. 114,115.
16)

427

je u stalnom porastu. S druge strane u Makedoniji je upravo posljednjih godina turske vladavine francuski kapital vrlo uspje sno potiskivao austrijski u oblastima koji ce docnije pripasti Srbiji.20) Izbijanje balkanskog rata i njegov iznenaduju ci tok za velesile prisilio je i diplomatiju Monarhije da napusti politiku odr zanja status quo-a na Balkanu. Ona je, kao sto je poznato, bila zamijenjena austrougarskom politikom tra zenja dalekose znih kompenzacija na ekonomskom polju od Srbije i Crne Gore za priznanje njihovog teritorijalnog pro sirenja, uz istovremeno najodlu cnije protivljenje pretenzijama Srbije na sjevernu Albaniju i njenom teritorijalnom izlazu na Jadransko more. Ovom prilikom trebalo je da se donekle paraliziraju rezultati pocke, strate ske bjeda balkanskih saveznika, koji su pogadali vitalne politi i privredne interese Austro-Ugarske. Eksponenti ratne stranke, ciju su okosnicu cinili najvi si vojni krugovi, smatrali su za conditio sine qua non odr zanje Monarhije kao velesile uklju cenje susjednih slavenskih dr zava u sferu uticaja AustroUgarske i likvidiranje njihove politi cke samostalnosti. Kao prvi korak u tom smislu trebalo je da poslu zi sklapanje s njima carinske unije i zaklju cenje vojnih konvencija.21) Ratna stranka je u toku balkanske krize insistirala na neophodnosti oru zanog obra cuna sa Srbijom u cilju radikalnog rje senja jugoslovenskog pitanja. Zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine general Oskar Potiorek zastupao je pak stanovi ste da bi ve c radi ostvarenja carinskog saveza sa Srbijom i Crnom Gorom trebalo povesti rat.22) zivjela je tada i na be ckom BallhausMedutim ideja carinske unije o platzu u okviru zahtjeva za ekonomskim kompenzacijama i osiguranju privrednih interesa Austro-Ugarske na Balkanu.23) Za carinski savez sa Srbijom i Crnom Gorom a takode i Bugarskom zalagali su se uticajni austrijski politi cki i privredni krugovi. Pristalice carinskog saveza bili su i istaknuti austrijski politi cari J. Redlich i J.M. Baernreither,24)
Lj. A l e k s i c-Pejkovi c, op. cit. str. 295. OUA IV. Nr. 3869; C o n r a d F e l d m a r s c h a l, Aus mei orovi ner Dienstzeit, Bd. II Wien 1922. Up. V. C c, Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, Beograd 1936, str. 371, 372, 391. 22) J.M. B a e r n r e i t h e r, Fragmente eines politischen Tagebuches, Berlin 1928, str. 165, 182; Vidi: H. K a p i d zi c, Skadarska kriza i izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini u maju 1913, Godi snjak DI BiH XIII, 1962, str. 14-17. 23) orovi V. C c, op. cit. 376-397; D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ...., str. 30-28; H. H a n t s c h: op. cit Bd.I str. 323-338. 24) J.M. B a e r n r e i t h e r, op. cit. str. 168; J. R e d l i c h, Josephs Redlichs das politische Tagebuch - Schicksalsjahre Osterreichs 19081919, Bd. I, Wien 1953, str. 167.
21) 20)

428

pobornici rje savanja jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije, a Baernreither posebno i politike sporazumijevanja i pomirljivog odnosa prema ce ske opozicije T.G. Masarik i K. Krama r, kao i njema cki Srbiji. I vode liberalni politi cari koji su radili na ubla zavanju zategnutosti izmedu Monarhije i Srbije predlagali su da se prihvate zahtjevi za stvaranje uske ekonomske zajednice Monarhije sa balkanskim dr zavama.25) U literaturi se ina ce op cenito isti ce kako su zahtjevi nansijera i industrijalaca uticali na spoljno-politi cki kurs austrougarske diplomatije i planove militarista pred Prvi svjetski rat. Pritom se ukazuje na svojevrsno stapanje stare militaristi cko-dinasti cke tradicije sa imperijalisti ckim tendencijama nove epohe.26) U prilici smo da na osnovu jednog memoranduma industrijskih korporacija Austrije konkretno uka zemo kako su iza, ina ce, politi cki potpuno nerealne zamisli za sklapanje carinske unije Monarhije sa balkanskim dr zavama u 1912. godini stajali vode ci austrijski industrijski krugovi, koji su bili i stvarni inicijatori izvjesnih koraka austrougarske diplomatije preduzetih u tom pravcu. Austrijski industrijalci osobito su strahovali od gubitka tr zi sta na ranijim podru cjima evropske Turske, ali su istovremeno bez osje caja za realnost smatrali da je do sao momenat kad ce mo ci prilikom regulisanja odnosa na Balkanu nakon okon canja rata ne samo sa cuvati postoje ce tr zi ste nego ga i bitno pro siriti.27) U jesen 1912. godine Stalni odbor tri centralna industrijska udru zenja (Der st andige Ausschuss der drei zentrallen industriellen Verb ande), koji je predstavljao Savez austrijskih industrijalaca (Bund
25) D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 33, 106-107, Up. H. H a n t s c h op. cit. Bd.I str. 369-372. 26) Vidi: K.B. V i n o g r a d o v, J.A. P i s s a r e v, Die internatio nale Lage der Osterreichisch-Ungarischen Monarchie in den Jahren 1900 bis 1918, (u: Osterreich-Ungarn in der Weltpolitik 1900 bis 1918. Berlin, 1965) str. 13-14. 27) Euere Exzellenz hatten die G ute, von wenigen Tagen eine Abordnung des Industrierates zu empfangen und deren Darlegungen dar uber entgegen zu nehmen, welch ausserordentliches Gewicht die Industrie Osterreichs darauf legen muss, dass bei der Neuregelung der Verh altnisse in den Balkanstaaten und der T urkei unser Absatz nicht nur erhalten, sondern noch wesentlich erweitert werde. Euere Exzellenz versicherten dieser Abordnung, dass die Bed urfnisse der heimischen Industrie und des Handels f ur die Entschliessungen des Ausw artigen Amtes von gr osster Bedeutung sein werden und gaben der Honung Ausdruck, dass die Hal tung, die OsterreichUngarn den kriegerischen Ereignissen gegen uber bisher beobachtet habe, gerade auf dem Gebiete des Wirtschaftslebens gute Fr uchte tragen werde. ABH Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF) Pr BH Nr 1762/1912 Der st andige Ausschuss der drei zentralen industriallen Verbande Berchtoldu, kopija upu cena Bilinskom u novembru 1912 i zavedena u protokol Zajedni ckog ministarstva nansija 23.XI 1912.

429

 Osterreichischer Industrieller), Industrijski klub (Industrieller Klub) i Centralno udru zenje industrijalaca Austrije (Zentralverband der In dustriellen Osterreichs), tra zio je u jednom opse znom memorandumu od grofa Berchtolda da austrougarska diplomatija izdejstvuje stvaranje carinske unije sa Srbijom i Bugarskom. Izra zavaju ci neophodnost pro sirenja tr zi sta za austrijsku industriju, oni su ujedno priznavali njenu potpunu inferiornost u odnosu na nadmo cnu konkurenciju evropskih industrijskih velesila i isticali da ugovor sa najve cim povla s cenjem njoj ne pru za nikakvu za stitu na tr zi stima Balkana.28) Predstavnici austrijske industrije smatrali su da samo pro sirenje tr zi sta, na koje oni mogu nastupati pod naro citim uslovima prednosti, mo ze osigurati osnovu za bolje kori stenje industrijskih kapaciteta i specijalizaciju proizvodnje. Pri tome oni su podvrgli o stroj kritici politiku visoke agrarne za stite u Monarhiji kao suprotnu u interesima industrije i privrednog razvitka u cjelini.29) U memorandumu se posebno zahtijevalo takvo regulisanje saobra cajnih odnosa sa Srbijom i izgradnja novih saobra cajnica koje ce omogu citi da austrijska roba iskoristi prednosti geografskog polo zaja prema ostalim industrijskim dr zavama i najbli zim kontinentalnim putem dobije pristup biv sem turskom teritoriju. Posebno je tra zena izgradnja jedne bli ze veze austrijskih zeljeznica sa Makedonijom i trajno osiguranje tarifnih pogodnosti za austrijski eksport i import.30) Ovi zahtjevi na ci ce svoje odgovaraju ce mjesto docnije u balkanskom zeljezni ckom programu Austro-Ugarske. Kao svoj krajnji cilj autori memoranduma ozna cili su privredno pro zimanje Balkana od strane Monarhije i stvaranje jednog zatvorenog privrednog prostora u kome bi nesmetano dominirala i razvijala se
Denn ein blosser Tarifvertag mit Meistbeg unstigung bietet der Osterreichischen Industrie auf diesen M arkten gegen uber der u berlegnergenen Konkurrenz der grossen Industriestaaten keinen Schutz ... Auch solagge das europ aische System der Meistbeg unstigungsvertr age aufrecht bleibt, gibt es aber einen Weg, der den wohlverstandenen wirtschaftli chen Interessen Oesterreich-Ungarns, Serbiens und Bulgariens vollkommen gerecht werden kann, den einer Zollunion dieser Staaten. Der St andige Ausschuss der drei zentralen industriellen Verb ande bittet Euere Exzellenz, mit allem Nachdrucke auf das Zustandekommen einer solchen Zollunion hinzuwirken, die schon bei Aufrechthaltung der fr uheren territorialen Verh altnisse von gr osstem Vorteile gewesen w are, bei den Verschiebungen der alten Grenzen aber geradezu unentbehrlich wird. Ibidem 29) Ibidem 30) Ibidem
28)

430

austrijska industrija osigurav si tr zi ste, sirovine i proizvodnju potrebnih zivotnih namirnica.31) To je bila, medutim, iluzorna zamisao i njena realizacija bila je nemogu ca ve c s obzirom i na postoje ce unutra snjo-politi cke i ekonomske odnose u Monarhiji i otpor vode cih zemljoradni ckih krugova, osobito u Ugarskoj. Ona je bila takode potpuno neprihvatljiva za Srbiju i ostale balkanske dr zave kao i evropske velesile. U austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova donekle su bili svjesni unutra snjih i vanjsko-politi ckih prepreka koje su stajale na putu ostvarenja carinske unije sa Srbijom pa i sa Crnom Gorom,32) a ozbiljne rezerve u pogledu mogu cnosti realizovanja ove ideje u datim okolnostima izra zavale su i njene pristalice medu austrijskim politi carima.33) Stoga zahtjev za carinskom unijom sa balkanskim dr zavama Monarhija nije nikada zvani cno otvoreno ni postavila, nego se ograni cila na ispitivanje politi ckog terena i nezvani cne kontakte.34) Pretenzije Austro-Ugarske za ostvarenje privrednog monopola na Balkanu nai sle su, kao sto je poznato, na odlu can otpor ne samo sila Antante nego i Italije i Njema cke, pa je Monarhija bila prinudena da svoje zahtjeve u pogledu ekonomskih kompenzacija za priznanje pro sirenja Srbije dovodi u sklad sa o cuvanjem njene privredne samostalnosti.35) Mada je u politici Monarhije, koja se zaplitala u klupko vlastitih unutra snjih protivrje cnosti, krajem 1912. i u 1913. godini bila povremeno akutna te znja da balkanski problem rje sava silom oru zja u svoju korist, napori austrougarske diplomatije na londonskoj konferenciji ambasadora bili su uglavnom usmjereni na suzbijanje aspiracija svojih balkanskih susjeda prema Albaniji. Paralelno s tim pripremana je i programska osnova za zaklju cenje privrednih sporazuma sa balkanskim dr zavama, u kojim bi bili respektovani interesi Monarhije.
31) Wenn es gelingt, durch zweckentspreshende Ubereinkommen handels und verkehrspolitischer Natur unserer Monarchie die Wege zur wirtschaftlichen Durchdringung des Balkans zu ebnen und zu sichern, so wird zum Vorteile Aller und zu Niemandes Schaden ein geschlossenes Wirtschaftsgebiet entstehen, das auch bei wachsender Bev olkerung und gesteigerten Bed urfnissen selbst andig die erforderlichen Nahrungsmittel erzeugt und der industriellen Entwicklung Raum bietet. Ibidem 32) OUA IV Nr 4118, 4140,4170. 33) Vidi: J. R e d l i c h op. cit. Bd.I str. 165, 168, 176; J.M.B a e r n r e i t h e r op. cit. str. 168, 172, 173. 34) orovi c, Vidi: V. C c, op. cit. str. 383, 387-389, D. D o r d e v i Izlazak Srbije na Jadransko more ...., str. 33-36; M. V o j v o d i c, Jedan neuspeli poku saj Austro-Ugarske da sklopi carinsku uniju sa Crnom Gorom, (u: Jugoslovenski narodi pred prvi svetski rat. SAN posebna izdanja knj. CDXVI Odel. Dru stvenih nauka knj. 61, Beograd 1967), str. 117-125. 35) orovi OUA IV Nr 4673; V. C c, op. cit. str. 399-406-413.

431

Jedan od osnovnih postupaka austrougarske balkanske politike bio je, da oni dijelovi evropske Turske koji su do balkanskog rata bili va zno tr zi ste za industriju Monarhije, ne smiju za nju biti potpuno izgubljeni apsorbovanjem od strane balkanskih dr zava. Poseban zna caj pridavan je pritom osiguranju komercijalnih i saobra cajnih interesa AustroUgarske u Solunu i zeljezni cke veze sa solunskom lukom.36) Docnije i u okviru minimalnih tra zenja kao najzna cajnije privredno pitanje koje se odnosilo na Makedoniju bio je za Austro-Ugarsku problem Soluna, sto je do slo do izra zaja i u uputstvu ambasadoru Monarhije u Londonu grofu Mensdorfu. Njemu je sredinom decembra 1912. godine bilo osobito preporu ceno da na predstoje coj konferenciji detaljnije objasni privredne interese Austro-Ugarske na Balkanu,37) mada je austrougarska politika bila tada jo s daleko od toga da bi mogla formulisati svoje privredne zahtjeve u obliku jednog sireg i cjelovitijeg programa. Iako je ne samo u osnovnim konturama, nego i u mnogim detaljima poznata austrougarska balkanska politika i njeni potezi na planu privrednih odnosa sa balkanskim zemljama, u vremenu od izbijanja balkanske krize do po cetka Prvog svjetskog rata, u literaturi je ostalo nepoznato postojanje i sadr zaj jednog austrougarskog kompletnog programa za privredne sporazume sa balkanskim dr zavama, zahvaljuju ci prvenstveno tome sto nije objavljen u edicijama austrougarskih ci istra zivanjima dokumenata. Samo su, medutim, poznate, blagodare dr Hamdije Kapid zi ca izvjesne kontroverze izmedu austrijske i ugarske vlade tokom dugotrajnih pregovora oko formulisanja zahtjeva Monarhije prema balkanskim dr zavama na privrednom polju, kao i s tim u vezi stanovi ste zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine generala Oskara Potioreka,38) od kojih su neka bila sli cna pojedinim dijelovima docnije usvojenog programa. Na platformi, koja je sporazumno utvrdena izmedu ministra inostranih poslova i predsjednika austrijske i ugarske vlade u novembru 1912. godine za vrijeme zasijedanja Delegacija u Budimpe sti, nastao je po cetkom 1913. godine, kao rezultat dugotrajnih komisijskih savjetovanja, jedan detaljizirani Program za privredne sporazume sa balkanskim dr zavama.39) Medutim, on je tek po ras ci s cavanju preostalih
OUA IV Nr 4205; H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 335-338; orovi Up. V. C c, op. cit. 383-384. 37) orovi OUA IV Nr 4673; 4924; V. C c, op. cit. 413; H. H a n t s c h, op. cit. Bd.I 344. 38) Vidi: Dr. H. K a p i d zi c, Skadarska kriza i izuzetne mjere u BiH u maju 1913, str. 14-17, 37-47. 39) Programm f ur die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Balkanstaaten HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 503 Beilage 1.
36)

432

razlika u gledi stima izmedu austrijske i ugarske vlade mogao u ne sto izmijenjenom obliku biti kona cno utvrden i usvojen na sjednici Zajedni ckog ministarskog vije ca 16. i 17. februara 1913. godine.40) Ina ce, program je usvojen kao rezultat unutra snje-politi ckog kompromisa i poku saja prilagodavanja austrougarske politike izmijenjenim prilikama na Balkanu. On je sadr zavao mnoge elemente koji su ve c ranije do sli do izra zaja u politici Monarhije, ili su pak poznati iz docnijih njenih poteza. Medutim, program je neosporno bio ishodi ste za dalje diplomatske akcije Monarhije na planu regulisanja privrednih odnosa sa balkanskim dr zavama, premda su pojedini njegovi dijelovi usljed razvoja politi ckih prilika morali biti docnije modicirani. Upravo postojanje ovog Programa pokazuje da mnogi koraci austrougarske diplomatije na Balkanu u toku 1913. i u 1914. godini nisu bili preduzeti tek na osnovu ad hoc donesenih odluka, kako se to iz dosada snjih prikaza politi ckih zbivanja u ovom periodu moglo zaklju civati, nego su bili unaprijed isplanirani i u pogodnom momentu pokretani. Nemamo ovdje namjeru da se upu stamo u podrobniju analizu pomenutog Programa, niti da se zadr zavamo na brojnim problemima koji su proizilazili iz poku saja njegove realizacije. Ograni ci cemo se samo na to da istaknemo neke zna cajnije momente. U dijelu utvrdenog Programa koji se odnosi na carinsku politiku centralno mjesto zauzimalo je pitanje ugovora sa Srbijom. Programom se u osnovi predvidalo obnavljanje trgova ckog ugovora iz 1908. godine, izuzev u onim slu cajevima u kojim je ugovor iz 1910. godine sadr zavao sire ustupke Srbiji.41) Osim toga Program je predvidao i dalje ustupke Srbiji u pogledu tranzita zive stoke zeljezni ckim prugama preko AustroUgarske,42) kao i pove canje sto cnog kontigenta za uvoz iz Srbije - 85.000 svinja i 35.000 goveda, sto je do tada bilo sporno izmedu austrijske i ugarske vlade. Cilj ovih ustupaka bila je u prvom redu zaka snjela namjera da se postavi granica nastojanjima Srbije za emancipacijom iz
Im gemeinsamen Ministerrate vom 16 und 17 Februar 1913 festgeseztes Program f ur die wirtschaftlichen Vereinbarungen mit den Balkanstaaten HHStA PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 503 Beilage 5. 41) O trgovinskim ugovorima izmedu Austro-Ugarske i Srbije koji su sklopljeni 1908 i 1910. godine Vidi D. D o r d e v i c, Carinski rat Austro-Ugarske i Srbije 1906-1911., Beograd 1962, str. 447-453; 626-630. 42) Preko Bosne, nakon sto se uspostavi priklju cak U zice - Vardi ste, do jedne dalmatinske luke linijom Vardi ste - Sarajevo - Metkovi c, odnosno po gradnji pruge Bugojno - Split linijom Vardi ste - Sarajevo - Bugojno - Split. Dalje, preko Beograda i Zemuna na Rijeku ili kopnenim putem direktno preko Beograd - Zemun - Cormons. Kao napomena 40.
40)

433

privredne uticajne sfere Monarhije, a s druge strane htjelo se suprotstaviti i srpskoj zeljezni ckoj politici, koju je Austro-Ugarska smatrala stetnom po svoje saobra cajne interese.43) Zbog suprotnosti izmedu austrijskih i ugarskih privrednih interesa i otpora Madara ostalo je u utvrdenom Programu do daljnjega in suspenso zaklju cenje carinske unije Monarhije sa Crnom Gorom, mada je ona bila predvidena u prvobitnom nacrtu.44) Steta, koja je proizilazila za trgovinu Monarhije zbog zamjene turskog carinskog sistema carinama balkanskih dr zava trebalo je prema Programu umanjiti na taj na cin sto bi se u pregovorima postiglo sni zenje carinskih tarifa na uvoz robe iz Austro-Ugarske. Tako je trebalo nastojati da se postigne prosje cno procentualno sni zenje bugarskih uvoznih carina ili bar revizija tarifnih stavova po ugovoru iz 1912. godine sa Bugarskom za niz austrougarskih proizvoda. Isti smisao imale su pripreme za zaklju cenje jednog tarifnog ugovora sa Gr ckom, pri cemu je problem plasmana se cera iz Monarhije zauzimao posebno mjesto.45) Medutim, planirani trgovinski sporazumi mogli su imati samo ograni cen rok va znosti, do obnavljanja austrougarske privredne nagodbe 1917. godine.46) Programom se dalje predvidalo sklapanje posebnih konvencija o privredno-pravnoj za stiti sa Srbijom, Bugarskom i Gr ckom, a takode i preduzimanje mjera u pogledu za stite prava pripadnika Austrije i Ugarske ste cenih na osnovu otomanskih zakona na teritorijama koje su imale da pripadnu balkanskim dr zavama.47) Pokre cu ci u toku Londonske konferencije pitanje sudbine re zima kapitulacija na biv sim turskim podru cjima austrougarska diplomatija je nastojala da u interesu sopstvene trgovine sto vi se i du ze ostanu
43) Sie (t.j. ustupci - primjedba D z. J.) verfolgen in erster Linie den Zweck Serbien die Durchfuhr und den Absatz seiner Erzeugnisse in der Monarchie zu erleichtern, um einerseits den Bestrebungen Serbiens, sich aus der wirtschaftlichen Einusssph are der Monarchie zu emanzipieren ein Grenze zu ziehen, und anderseits der serbischen Eisenbahnpolitik, die den Verkehrsinteressen der Monarchie abtr aglich ist, entgegenzutreten. Auf diesem Wege soll eine Besserung der gegenseitigen wirtschaftlichen und politischen Beziehungen angebahnt werden. Ibidem Po jednom nacrtu iz jula 1913. godine predvidalo se sklapanje naknadnog sporazuma izmedu Austro-Ugarske i Srbije uz trgova cki ugovor od 27/14 jula 1910. godine. ABH, ZMF, Pr BH, Nr 1125/1913. Nachtrags ubereinkommen zum Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910. 44) Kao napomena 39 i 40. 45) Kao napomena 40. 46) HHStA Kabinettsarchiv, Ungarische Ministerratsprotokolle K.Z. XII od 20.VI 1913. 47) Kao napomena 40.

434

prilike koje su vladale pod turskom upravom. Medutim, ova austrougarska nastojanja na privrednom polju sticajem okolnosti ostala su na margini borbe za uticaj na Balkanu, potisnuta ustranu od akutnih i zna cajnijih medunarodnih problema i interesa. Stoga im u istoriograji nije posve cena ni odgovaraju ca pa znja. U vezi sa engleskim prijedlogom preliminarnog mirovnog ugovora grof Berchtold je zauzeo stanovi ste da, ako preliminarni mir treba da predla zu velike sile, onda je neophodno da se odredi radi za stite njihovih vlastitih prava, koja po civaju na turskom kapitulacionom re zimu, da ukidanje ili ograni cenje ovih prava na biv sim turskim teritorijama treba da bude povezano sa izri citim pristankom pomenutih sila. U tom smislu Mensdorf je izvr savaju ci Berchtoldov nalog podijelio noticu na konferenciji ambasadora 15.marta 1913. godine, o kojoj se nije diskutovalo.48) Na konferenciji od 31.marta 1913. godine ruski ambasador Benckendor predao je odgovor svoje vlade koja je zastupala stav da oduzete teritorije ne podlije zu ugovornim obavezama dr zave koja je njima ranije vladala, nego naprotiv da se na ta podru cja treba eo ipso da primjenjuju ugovori dr zave koja ih anektira. Ruska vlada je ukazivala kako je to u skladu sa principima i doktrinom medunarodnog prava pozivaju ci se na gledi sta poznatih nau cnih autoriteta iz te oblasti (Bonls, Huber i Oppenheim). Kao na presedan iz prakse s ruske strane se ukazivalo na pripajanje turskih teritorija Rusiji nakon rusko-turskih ratova a osobito rata 1877-78, kad nije bilo rije ci o nametanju Rusiji, cak ni provizorno re zima kapitulacija. Ruska vlada je smatrala da AustroUgarska u datom slu caju ne mo ze u korist svoga prijedloga pozivati se kao na presedan na odredbe Berlinskog ugovora ( cl.8, 37 i 49), jer se tada radilo o priznanju suvereniteta ili polusuvereniteta balkanskih dr zava. Po mi sljenju ruske vlade od momenta kad su sile oslobodile balkanske dr zave od re zima kapitulacija nije mogu ce odobriti zadr zavanje tog re zima na teritorijama koje anektiraju ove dr zave.49) Medutim, i ovog puta na konferenciji je izostala diskusija o ovom problemu koji je Austro-Ugarska pokrenula. Ovakav stav Rusije bio je u skladu sa cjelokupnom ruskom balkanskom politikom. Njeni imperijalisti cki planovi bili su koncentrisani na Moreuze, a balkanske dr zave, Srbija posebno trebalo je da odigraju ulogu mo cne prepreke austro-njema ckom nadiranju na Balkan. Za dr zanje Rusije prema ovom pitanju bilo je od posebnog zna caja sto je njen udio u spoljnoj trgovini i op cenito privredi i nansijama Turske kao i balkanskih dr zava, za razliku od ostalih velesila, bio neznatan.50) Rusija nije
OUA V, Nr 6129, VI Nr 6408. OUA VI Nr 6408. 50) Vidi: A.D z.P. T e j l o r, op. cit. str. 438, 455; Lj. A l e k s i cPejkovi c, op. cit. str. 27-28; S. S k o k o, op. cit. str. 45-48.
48) 49)

435

mogla biti uop ste pogodena likvidacijom privilegija evropskih sila na podru cjima biv se evropske Turske, pa je s toga i odmah zauzela ovakav odlu can i bezrezervan stav u pitanju odr zanja kapitulacionog re zima. Austrougarska diplomatija je nastojala da pobije rusku argumentaciju pa je poku sala da pravno obrazlo zi i ekonomski motivira svoja stanovi sta. Grofu Mensdorfu dato je 18.aprila 1913. godine opse zno uputstvo u tom smislu, kako bi on mogao austrougarska gledi sta prezentirati ostalim u cesnicima Londonske konferencije.51) U austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova morali su ina ce priznati da je sa stanovi sta teorije medunarodnog prava ispravno rusko gledi ste, da se na biv sim turskim teritorijama primjenjuju ugovori one dr zave koja ih anektira. Medutim, istovremeno je ukazivano da rusko stanovi ste ne vodi ra cuna o praksi, koja pokazuje da pomenuti princip nema prisilni nego samo dispozitivni karakter, i da se samo onda primjenjuje ako se ne stvori nikakva specijalna norma (npr. mirovni ugovor) o produ zenju va znosti postoje ceg ugovornog re zima na novozadobijenim podru cjima, ili ako je aneksija nai sla na bezrezervno odnosno pre cutno priznanje. Polaze ci od toga da sile formuliraju uslove za preliminarni mir sa Turskom Austro-Ugarska je insistirala na svom ve c zauzetom stanovi stu u odnosu na problem ukidanja odnosno ograni cenja kapitulacionih prava na biv sim turskim teritorijama.52) Da bi se potkrijepilo austrougarsko gledi ste naveden je primjer aneksije Koreje od strane Japana. Japan je, uprkos formalnom ukidanju ranijih ugovora izmedu Koreje i stranih sila, pristao da carinski re zim Koreje izgraden na osnovu pomenutih ugovora ostane nepromijenjen jo s 10 godina. Tako je, i u doba kada se odr zavala Londonska konferencija ambasadora, polo zaj strane trgovine u Koreji bio izjedna cen sa polo zajem japanske trgovine.53) Ukoliko Rusija i druge velesile ne bi prihvatile ovako obrazlo zeno austrougarsko gledi ste, grof Mensdorf je bio, prema dobijenoj instrukciji, du zan da ga podrobnije obrazlo zi prakti cnim razlozima i privrednim interesima samih velesila. Pri tome se posebno isticalo da promjene na Balkanu nemaju za velesile samo izvanredan politi cki, nego i privredni zna caj. Jedno veliko carstvo, u kom su velesile zauzimale poseban privilegovani polo zaj, gubilo je najve ci dio svog evropskog teritorija koji je prelazio u ruke malih balkanskih dr zava. Sa austrougarske strane se podvla cilo da kulturni i privredni razvoj kao i trgova cki ugovori balkanskih dr zava nisu uop ste prilagodeni novim prilikama. Kao argument za svoju tezu austrougarska diplomatija pote ze jo s i tvrdnju da balkanske
51) 52) 53)

OUA VI, Nr 6670. Ibidem Ibidem

436

dr zave ne ce mo ci svojim vlastitim privrednim snagama ovladati zadobijenim podru cjima, smatraju ci ve c i zbog toga nu znim intervenciju velesila. U tom smislu formuliran je zahtjev Monarhije da se prelaz zadobijenih teritorija na nove posjednike ve ze za izvjesna ograni cenja, kako bi se interesi velesila bar donekle za stitili. Isticalo se, da bi ti interesi u protivnom bili prepu steni samovolji balkanskih dr zava, pa bi u tom slu caju likvidacija evropske Turske bila skoro identi cna likvidaciji privrednih pozicija velesila na Balkanu. Po istoj ocjeni, nastupila bi potpuna izmjena u dotada snjem dr zanju velesila prema orijentalnim pitanjima, ako bi se uredenje novih odnosa predalo u ruke balkanskih dr zava.54) Austro-Ugarska je bila zainteresovana u prvom redu za o cuvanje onih prava koja su po ugovorima sa Turskom pripadala velesilama na privrednom podru cju (turski carinski sistem, oslobodenje trgovine od raznih da ca i stranih dr zavljana od poreza, prava brodarstva i konzularne intervencije), dok se izmedu balkanskih dr zava i velesila ne sklope novi sporazumi koji bi velesilama omogu cili da se odreknu ranijih prava bez stete za vlastite privredne interese.55) Monarhija je na taj na cin u biti te zila da Londonska konferencija zauzme stav prema pitanju privrednih ugovora sa balkanskim zemljama u odnosu na teritorije koje ce one anektirati, analogan stavu koji je svojevremeno zauzeo Berlinski kongres. Ina ce, u pogledu kapitulacionih prava na podru cju jurisdikcije Austro-Ugarska je, bez namjere da ih se odri ce unaprijed, bila spremna da na njima uop ste ne insistira. S druge strane, ona je pridavala veliki zna caj o cuvanju svog protektorata nad katoli ckom crkvom u oblastima koje je zaposjela Srbija i Crna Gora, ali je u tom pogledu iz obzira prema Italiji ispoljavala veliku uzdr zljivost kad je bio u pitanju teritorij Albanije.56) Na konferenciji ambasadora odr zanoj 23.aprila 1913. godine grof Mensdorf je iznio austrougarsku argumentaciju i uru cio ambasadorima noticu koja je sadr zavala stanovi sta austrougarske vlade u smislu primljene instrukcije. Medutim, i ovog puta izostala je diskusija, pa se Mensdorf morao ograni citi na cekanje odgovora u cesnika.57) Ovaj potez Austro-Ugarske koincidirao je sa padom Skadra u ruke Crnogoraca i odlukom konferencije ambasadora o zajedni ckom demar su sila na Cetinju da se crnogorske trupe u najkra cem vremenu povuku.58) Skadarska kriza i opasnost od rata bili su apsorbovali tada pa znju evropske diplomatije a posebno Austro-Ugarske. Osim toga, evropske
54) 55) 56) 57) 58)

Ibidem Ibidem Ibidem OUA VI,Nr 6805. OUA, VI, Br.6721; T.v. S o s n o s k y, op. cit. br. II, str. 332-333.

437

velesile rade ci na formuliranju uslova preliminarnog mira izmedu Turske i balkanskih saveznika imali su u vidu, - pored za stite svojih neposrednih materijalnih interesa na biv sim teritorijama Turske, koji ina ce nisu bili identi cni, i svoje sire strate sko-politi cke i privredne ciljeve. U sferi tih sirih interesa i imperijalisti ckih antagonizama posebno mjesto pripadalo je i samim balkanskim dr zavama, koje su postale zna cajan i relativno samostalan faktor u medunarodnim odnosima. Stoga se ubrzo pokazalo da Austro-Ugarska nije mogla ra cunati sa sirom solidarno s cu velesila. Francuska se ina ce najvi se pla sila ekonomske prevlasti Austro-Ugarske na Balkanu koja bi pogodila interese francuskog kapitala, pa je te zi ste uputstva koje je primio francuski ambasador u Londonu Paul Cambon le zalo na suzbijanju austrougarske ekonomske hegemonije.59) Francuska industrija oru zja bila je u cvrstila svoje pozicije u Srbiji. Njeni interesi kao i interesi Banque Franco-Serbe, preko koje je plasiran francuski zajmovni kapital, te kona cno savez Francuske sa Rusijom bili su po rije cima Hallgartena tri stuba na koje se oslanjao francuski imperijalizam kako u Srbiji tako i na Balkanu.60) Pored Srbije bila je Bugarska a osobito Gr cka zahva cena djelatno s cu francuskog kapitala.61) Sna zenje balkanskih dr zava, koje su obe cavale brz i siguran uspon i uz to bile neprijateljski raspolo zene prema njema ckom prodiranju na Istok, nagovje stavalo je dalje mogu cnosti za aktivnost francuskog kapitala. Nasuprot tome ulo zeni kapital u Turskoj bio je nesiguran zbog op ste nestabilnosti i njema cke konkurencije.62) S druge strane, za Francusku te sku i ratnu industriju, - koja je sa Poincare-om kao premijerom do sla ustvari na vlast u Francuskoj prvorazredan zna caj dobila je Rusija a ne vi se tursko tr zi ste cije je mnoge oblasti ve c bio monopolizirao njema cki kapital. Ina ce, sa relativno malim u ce s cem u cjelokupnom turskom robnom uvozu (10,8% u 1910. godini), i daleko ja ce materijalnog anga zovanja u azijskoj Turskoj, Francuska je, kao glavni povjerilac Turske pri regulisanju privrednih pitanja na Balkanu proiza slih iz rata, bila prvenstveno zainteresovana za sudbinu bankarskog kapitala ulo zenog u cetka preturske nansije. Medutim, ona je svojim stavom prilikom po govora o nansijskoj likvidaciji rata i obavezama pla canja ranijih turskih podru cja sna zno uticala na orijentaciju balkanskih dr zava prema Antanti.63)
D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more,.op. cit. str. 13. G.W.F. H a l l g a r t e n, Op.cit. II Bd. str. 467; Up. S.B. F a y, The Originis of the World War. I Bd. New York 1929, str. 40. 61) S. S k o k o, op. cit. str. 38. 62) c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 39. D. D o r d e v i 63) Up. A.D z.P. T e j l o r, op. cit. str. 440, 441, 455; Lj. A l e k s i cPejkovi c, op. cit. str. 27, 83, 84. G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. II Bd, str. 373,374.
60) 59)

438

Kako je u konkurentskoj borbi sa Njema ckom Engleska stalno gubila pozicije u Turskoj, i ona je te zi ste svoje politike prebacivala na balkanske dr zave uz istovremeno intenziviranje trgovine s njima. Gledaju ci u balkanskom savezu sve vi se branu kako protiv austro-njema ckog prodiranja, tako i zauzimanja Carigrada i Moreuza od strane Rusije, Engleska je nastojala da u njemu oja ca svoj uticaj bez stete po angloruske odnose.64) Dok su interesi njema ckog kapitala, koji je koristio sve oblike ekspanzije i prostirao se po cijeloj Turskoj, ipak bili koncentrisani u srcu Otomanskog carstva, u Carigradu i Maloj Aziji, Englezi su bili specijalno ekonomski zainteresovani za podru cje Perzijskog zaliva. cim imperijalisIna ce, u poredenju sa dobicima koji su se tada vode ti ckim dr zavama nudili u azijskoj Turskoj, ekonomska dobit na Balkanu bila je sasvim malena. Upravo sa balkanskim ratovima aktualizirano je cnosti azijske Turske,65) pa su u medunarodnim odnosima pitanje budu ve c u maju 1913. godine otpo celi englesko-njema cki pregovori o njihovim interesima u Turskoj, koji su doveli do sporazuma o Bagdadskoj zeljeznici.66) Mada su se njema cki i austrougarski strate sko-politi cki interesi na Balkanu u mnogome podudarali, na ekonomskom podru cju oni su se sukobljavali, jer je njema cki kapital uveliko potiskivao austrijski kao sto je ugro zavao i francuski. Po izbijanju rata karakteristi cno je neodlu cno dr zanje Berlina prema Balkanu, sto je bilo od presudnog zna caja za austrougarsku politiku. U njema ckoj, koja je vodila ina ce politiku za stite Turske i bila duboko zainteresovana za odr zanje Austro-Ugarske kao velesile, postojalo je i uvjerenje da bi pobjede balkanskih nacionalnih dr zava mogle donijeti koristi.67) U toku pak razvoja balkanske krize nisu izostali ni izvjesni koraci njema cke diplomatije sra cunati na zadobijanje naklonosti balkanskih dr zava pa cak i Srbije, dok je u odnosu prema Gr ckoj Njema cka iz dinasti ckih razloga imala posebne obzire. Austro-Ugarska je ra cunala sa podr skom Njema cke i Italije svome stavu u odnosu na zadr zavanje kapitulacionog re zima na biv sim turskim podru cjima.68) Medutim, privredne i politi cke koristi od toga re zima nisu za Njema cku, a pogotovo za Italiju, kojoj je nova konstelacija na Balkanu pru zala mogu cnosti za dalju privrednu i politi cku penetraciju, mogle imati ni iz daleka istovjetan zna caj kao za Monarhiju. Ali, i sama
64) Lj. A l e k s i c-Pejkovi c, op. cit. str. 26, 280, 281, 530, 535, 562, 569. S. S k o k o, op. cit. str. 42-45. 65) A.D z.P. T e j l o r, op. cit. str. 453-458. 66) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 422. 67) A.D z.P. T e j l o r, op. cit. str. 422; Up. D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 42-43. 68) OUA VI, Nr 6665, 6670.

439

Austro-Ugarska, koja je bila zaokupljena Skadarskom krizom i istovremeno nastojala da odvoji Bugarsku od saveznika i privu ce je Trojnom savezu,69) nije mogla ostati na zauzetom stanovi stu u odnosu na pitanje re zima kapitulacija. Rusko protivljenje austrougarskom prijedlogu i rezultati pregovora koje je vodio grof Berchtold dali su povoda Mensdorfu da izrazi svoje mi sljenje kako bi insistiranje na uno senju austrougarskih rezervi u pogledu kapitulacionih prava u tekst preliminarnog mirovnog ugovora moralo bitno usporiti zaklju cenje mira,70) sto je opet bilo protivno intencijama austrougarske politike i nastojanjima Bugarske koju je Monarhija podr zavala. Berchtold je forsirao okon canje pregovora o preliminarnom miru, jer se morao energi cno suprotstavljati poku sajima da se dovedu u pitanje ve c postignuti rezultati austrougarske diplomatije u Londonu u pogledu odredivanja sjevernih granica Albanije.71) Austro-Ugarskoj nije preostajalo drugo nego da i ona prihvati preliminarni mirovni ugovor u obliku koji je na osnovu ranijeg engleskog nacrta izradio francuski ambasador P. Cambon. U pogledu za stite svojih ekonomskih interesa na biv sim turskim podru cjima velesile su mogle posti ci u Londonu saglasnost samo utoliko sto su odbile zahtjev balkanskih dr zava za ratnom od stetom i ugovorom predvidjele da jedna internacionalna komisija u Parizu rje sava nansijska pitanja proiza sla iz rata, ( cl.VI). Ona je trebalo da odlu cuje o u ce s cu dr zava nasljednica evropske Turske i nansijskim obavezama Osmanskog carstva, koje otpadaju na teritorije koje ce im pripasti. Monarhiji je pak po slo za rukom da Londonska konferencija prizna delegatima balkanskih dr zava 72) samo savjetodavno pravo glasa u pariskoj nansijskoj komisiji, koja ina ce nije mogla do ci ni do kakvog pozitivnog rezultata prije sporazuma velesila o njihovim pravima i medusobnim obavezama, kao i op cenito o ostatku Turskog carstva.73) U pogledu pitanja koja se odnose na trgovinu preliminarni mirovni ugovor je samo predvidao, jednako kao i za pitanje jurisdikcije, dr zavljanstva i ratnih zarobljenika, da ce biti regulisana posebnim konvencijama ( cl. VII). Odlu civ si se da ne insistira na uno senju u ugovor odredaba koje se odnose na prava iz turskih kapitulacija na teritorijama koje ce biti anektirane od strane saveznika, austrougarska vlada je, i dalje na celno podr zavaju ci svoje ranije prijedloge, dala pristanak na tekst
OUA VI, Nr 6862. OUA VI, Nr 6805. 71) Vidi: T.v. S o s n o s k y, op. cit. Bd.II, str. 340-341; Up. M. Du ri si c, Prvi balkanski rat - 1912-1913, knj. III, Beograd 1960, str. 393-400. 72) OUA VI,Nr. 6936, 6941, 7084, 7095. 73) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 421.
69) 70)

440

preliminarnog mirovnog ugovora. Ona je, medutim, u cinila to uz ogradu da ce svoju saglasnost teritorijalnim promjenama na Balkanu koje ce rezultirati iz podjele biv sih podru cja Turske i priznanja prava posjeda u ciniti zavisnim od regulisanja pokrenutih pitanja u smislu svojih zelja. Sada je Berchtold smatrao preliminarni mir kao utana cenje ratuju cih strana kojim se prava tre cih sila ne mogu tangirati, bez obzira sto su one sudjelovale u njegovom ostvarenju. Stanovi ste Austro-Ugarske u obliku vladine izjave primljeno je na prijedlog grofa Mensdorfa u Resume Londonske konferencije 20. maja 1913. godine. Odstupaju ci od svog prvobitnog stava austrougarska vlada je formalno motivirala time sto preliminarni mir ne specicira povr sinu teritorija koje ce anektirati svaka od balkanskih dr zava, pa se i regulisanje pitanja kapitulacionih prava rezervira za docnije, kad ce biti potpuno jasno u pogledu dijelova teritorija koji ce pripasti svakoj pojedinoj dr zavi.74) slo za rukom ni da u staMedutim, Austro-Ugarskoj nije docnije po tut Albanije proturi svoj prijedlog odredaba o odr zanju kapitulacionog re zima. One su bile tako formulirane da su izazvale podozrenje drugih sila zbog tendencije koja je u njima izra zena da se obezbijedi u Albaniji privilegirani polo zaj Monarhije i Italije.75) Premda duboko zainteresovana za odr zanje odnosa iz doba turske vladavine, Austro-Ugarska nije mogla vi se insistirati da se na teritorijama oduzetim od Turske zadr zi i turski carinski sistem, jer je to bilo potpuno nerealno. U tom pogledu ona je najvi se mogla reektirati, kao na primjer u nacrtu sporazuma sa Srbijom iz jula 1913. godine, da se do uklju cenja novozadobijenih krajeva u srpsko carinsko podru cje ne napla cuju ve ce carine na uvoz austrougarskih proizvoda od dosadanjih turskih carina.76) Da bi osigurala svoje privredne i politi cke interese na Balkanu nakon promjena koje su bile izazvane ratom, Austro-Ugarska se morala orijentisati na direktne pregovore sa balkanskim dr zavama na osnovu Programa koga je formulisala u februaru 1913. godine. Medutim, kao sto je poznato, Pa si c je u jesen 1913. prilikom susreta sa Berchtoldom u Be cu diskutuju ci o pitanju uredenja privrednih odnosa izmedu Srbije i Monarhije izrazio gledi ste da su aneksijom novih krajeva Srbiji kapitulaciona prava uga sena,77) pa je i taj problem zajedno sa kompleksom drugih privrednih i politi ckih pitanja u austro-srpskim odnosima ostao i dalje otvoren.
OUA VI, Nr. 6936, 6941, 7084, 7095. OUA VI, Nr. 6554, 7775,7855,7902, 8070, 8147. 76) ABH, ZMF, Pr. BH, Nr. 1125/1913. Nachtrags ubereinkommen zum Handelsvertrag von 27/14 Juli 1910. 77) OUA, VII Nr.8813; Up. H. H a n t s c h, op. cit. Bd II str. 490; H. U e b e r s b e r g e r, Osterreich zwischen Russland und Serbien, K oln-Graz 1958, str. 182.
74) 75)

441

Zna cajan nansijski interes imale su obje dr zave Monarhije za odr zanje status quo-a kod proizvodnje, otkupa i eksporta makedonskog duhana. Stoga je ve c sredinom decembra 1912. godine bilo nalo zeno grofu Mensdorfu da u tom pogledu formulira rezerve Austro-Ugarske, ako bi se na Londonskoj konferenciji diskutovalo i o priklju cenju makedonskih teritorija Drame i Kavale Bugarskoj.78) Kavalska oblast, izmedu rijeke Meste i Strume, i oblast u koju su ulazili solunski i skopski sand zak sa dijelom srbi ckog i bitoljskog sand zaka predstavljali su najzna cajnija podru cja za proizvodnju i trgovinu duhanom. Najva zniji po vrijednosti izvozni artikal iz Soluna bio je duhan. U Turskoj kao ni u Bugarskoj, za razliku od situacije u Srbiji, duhan nije bio dr zavni monopol, ali mu je u Turskoj sloboda proizvodnje bila donekle ograni cena.79) Po ocjeni jednog lokalnog austrougarskog funkcionera iz Bosne, Srbija je mogla iz novih oblasti samo za duhan, koji je odli cnog kvaliteta, izdaju ci ga u zakup kao monopol dobiti oko 80 miliona franaka godi snje.80) Austrijska i ugarska duhanska re zija u zivale su do balkanskog rata na osnovu austrougarskog ugovora iz 1862. godine niz pogodnosti u odnosu na nabavku makedonskog duhana, pa je odr zanje dotadanjeg stanja formulisano i u Programu za privredne sporazume sa balkanskim dr zavama od 16. i 17. februara 1913. kao poseban cilj austrougarske politike. U tom smislu Programom se predvidalo da se za pomenute re zije osigura i dalje pravo slobodnog i direktnog otkupa duhana od ca i preprodavalaca, slobodno lagerovanje otkupljenog duhaproizvoda na u vlastitim magacinima kao i nesmetan i slobodan od da zbina izvoza. Medutim, ipak se uzimalo u obzir i eventualnost da Srbija i Bugarska djelimi cno ili u potpunosti uvedu na novim teritorijama duhanski monopol, pa je u tom slu caju bilo predvideno da se za austrijsku i ugarsku duhansku re ziju izdejstvuju izvjesne povlastice.81) S obzirom na situaciju s po cetka 1913. godine i izvr seno zaposjedanje pojedinih dijelova Makedonije od strane balkanskih dr zava, austrijska i ugarska duhanska re zija nisu tada pokazivale naro cit interes za problem uvoza duhana iz Gr cke, kao sto se nisu mnogo zanimale ni za duhan iz Crne Gore.82) Najva znije mjesto u austrougarskom Programu od 16. i 17. februara pripadalo je zeljezni ckoj politici koja je imala da poslu zi kao osnovni faktor privredne penetracije i politi ckog uticaja Monarhije na Balkanu nakon dubokih politi ckih promjena koje su rezultirale iz poraza Turske.
OUA, V Nr. 4924. O proizvodnji i prometu duhana u evropskoj Turskoj, vidi: M. D i mitrijevi c, op. cit. str. 123-124. 80) ABH Priv. Reg. 39/1913 Deftedarevi c Potioreku Sarajevo 3.I 1913. 81) Kao napomena 40. 82) Ibidem
78) 79)

442

Ve c na samom po cetku balkanskog rata na Ballhausplatzu se smatralo da zaposjedanje Sand zaka, kao izlazne kapije za austrougarsku privrednu ekspanziju, od strane Srbije i Crne Gore mo ze da se za Monarhiju donekle kompenzira odgovaraju cim saobra cajno-politi ckim sporazumima.83) Uskoro potom, kao sto je poznato, aktualizirani su pojedini stari austrougarski planovi o gradnji pojedinih zeljezni ckih pruga na Balkanu. Najprije, u nastojanju da se sprije ci teritorijalni izlaz Srbije na Jadransko more i njen eksport u cini zavisnim od Monarhije o zivljena je u austrougarskom Ministarstvu inostranih poslova ideja bosanske transverzale, koja bi gradnjom kra ce pruge na srpskom teritoriju (U zice-Vardi ste) omogu cila Srbiji pristup na Jadran preko dalmatinskih luka.84) Medutim, u Berchtoldovim politi ckim kombinacijama pominje se sredinom decembra 1912. godine ponovo gradnja sand za cke zeljeznice kao uslov za saglasnost Monarhije za gradnju srpskodunavsko-jadranske zeljezni cke pruge.85) Po cetkom novembra 1912. godine J. Redlich je s obzirom na austrougarske politi cke interese u Albaniji ukazivao Berchtoldu na potrebu zeljezni cke veze Dalmacije sa Dra com, koja bi se 86) odatle produ zila do Bitolja. Zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine general O. Potiorek, jedan od najizrazitijih predstavnika agresivnog militaristi ckog kursa, izla zu ci svoje poglede na uredenje odnosa sa balkanskim susjedima iznio je po cetkom januara 1913. godine, zahtjev za gradnju niza priklju cnih pruga na bosansku zeljezni cku mre zu (1. U zice-Vardi ste, 2. od Bijeljine-Janje preko Valjeva do spoja sa prugom u dolini Morave, 3. od Sarajeva do priklju cka na orijentalnu zeljeznicu Mitrovica-Solun, 4. od Trebinja ili Konjica preko Nik si ca i Podgorice do Skadra) kao i op cenito svoje prijedloge u pogledu zeljezni cke i saobra cajne politike na Balkanu.87) Razli cite te znje i interesi, koji su u ovim momentima do sli do izra zaja u odnosu na problem austrougarske zeljezni cke politike na Balkanu, na sli su svoju rezultantu u Programu usvojenom 16. i 17. februara 1913. godine, mada ni tada nisu mogli biti uklonjeni svi uzroci za pojavu novih nesuglasica izmedu pojedinih uticajnih faktora u Monarhiji. Programom je na prvom mjestu bilo predvideno da se principijelno utvrdi pravo Austro-Ugarske da izgradi i eksploati se tri zeljezni cke linije putem dru stva koga ce ona ozna citi uz osiguranje svog odgovaraju ceg
orovi OUA, IV Nr.4118; vidi V. C c, op. cit. 376-379; H. U e b e r s b e r g e r, op. cit.str. 88. 84) orovi OUA, IV Nr.4170, 4317,4351; V. C c, op. cit. 380,391; D. D o r d e v i c, Izlazak Srbije na Jadransko more ..., str. 20, 21. 85) OUA, V Nr.4924. 86) J. R e d l i c h, op. cit. Bd I, str. 167. 87) Vidi: H. K a p i d zi c, Skadarska kriza, str. 15-16, 40-43.
83)

443

uticaja na formiranje tarifa. To su bile pruge kojima je iz politi ckih razloga austrougarsko Ministarstvo inostranih poslova pridavalo veliki zna caj: 1. Linija kroz Crnu Goru i Albaniju do priklju cka na gr cku zeljezni cku mre zu uz obavezu Gr cke na izgradnju potrebnih priklju caka. 2. Sand za cka pruga, Uvac-Mitrovica ili druga podesna veza izmedu bosanske i orijentalne zeljezni cke mre ze. 3. Produ zenje zeljezni cke pruge od Bitolja prema Jadranskom moru. Za slu caj da Austro-Ugarskoj pode za rukom da kupovinom akcija orijentalnih zeljeznica ostvari kontrolu nad njima u Programu je cuvanje prava na eksploataciju linija Mitrovica-Solun bilo predvideno o i Solun-Bitolj u korist postoje ceg dru stva ili dru stva koga ce odrediti austrougarska vlada. U protivnom trebalo je na drugi na cin osigurati uticaj na formiranje tarifa u austrougarskom saobra caju sa Solunom na cijeloj budu coj ruti Uvac-Mitrovica-Solun, kao i na liniji od Jadrana ce prejudicirao preko Bitolja do Soluna. Program, medutim, nije uop odluke vlada obiju dr zava Monarhije o direktnom ili indirektnom u ce s cu u nansiranju gradnje novih pruga.88) U pogledu samog Soluna Austro-Ugarska je u programu postavila sebi za cilj da se on, bez obzira kojoj ce dr zavi pripasti, proglasi za slobodnu luku u kojoj bi Monarhija trebalo da ima odlu cuju ci uticaj.89) si uticaj Programom je dalje bilo predvideno da Austro-Ugarska vr na sto skoriju gradnju: 1. Zeljezni ckog priklju cka U zice-Vardi ste. U pregovorima sa Srbijom trebalo je taj problem pokrenuti i uticati da Srbija da sigurne garancije da ce u roku od cca 3 godine izgraditi pomenuti priklju cak i zaklju citi sa Monarhijom odgovaraju ce tarifne sporazume, dok bi se na austrijski tro sak u jadranskim lukama preduzele potrebne mjere za tranzit zive stoke iz Srbije. Ovaj stav mogao je u ci u program tek nakon postignutog kompromisa austrijske sa ugarskom vladom, koja je ovaj priklju cak smatrala stetnim po ugarske saobra cajne interese. Stoga je u Programu bilo izri cito nagla seno da za obavezu koju u tom pogledu ima preuzeti Srbija Monarhija ne treba da plati nikakvim posebnim ustupcima.90) 2. Stvaranje jedne nove veze Monarhije sa Carigradom i Solunom kroz Rumuniju i Bugarsku, koje su ve c du ze vremena vodile medusobne
88) 89) 90)

Kao napomena 40. Ibidem Ibidem

444

pregovore o uspostavljanju novog zeljezni ckog priklju cka preko Dunava. Preko njega i postoje cih rumunskih i bugarskih linija AustroUgarska je mogla da dobije jednu drugu isto cnu zeljezni cku vezu sa Solunom i Carigradom nezavisnu od srpskih zeljeznica.91) Uspostavljanje ove nove veze sa Orijentom bilo je op cenito u skladu sa Berchtoldovom politikom prema Bugarskoj i Rumuniji, ali se ostvarenju te ideje ubrzo isprije cilo narastanje rumunsko-bugarskog antagonizma, sto je bilo suprotno intencijama austrougarske politike na Balkanu. 3. Uspostavljanje priklju cka od gr ckih zeljeznica do linije SkopljeSolun.92) Istovremeno u Programu se Austro-Ugarska sagla savala sa gradnjom srpske dunavsko-jadranske zeljeznice sa ishodi stem u jednoj albanskoj luci na Jadranu, kao i sa osiguranjem za Srbiju jednog slobodnog podru cja u izlaznoj luci.93) Medutim, paralelno s tim imalo se u vidu preduzimanje niza mjera saobra cajne politike koje su trebale da paraliziraju negativan uticaj kako jadranske zeljeznice tako i eventualno drugih zeljezni ckih pruga koje bi bile suprotne austrougarskim saobra cajnim interesima. Saobra cajni interesi Monarhije na Balkanu bili su do izbijanja rata 1912. za sti ceni zeljezni ckom konvencijom sa Srbijom iz 1880. godine i analognim odredbama cetvorne konvencije izmedu Austro-Ugarske, Turske, Srbije i Bugarske iz 1883. godine (convention quatre), kojim je ceg povla s cenja za internacionalni saobra caj, bio utvrden princip najve paritetan tretman stranih i doma cih transporta i sloboda tranzita. Programom je bilo predvideno da se pomenuti sporazumi odr ze i u skladu sa novom situacijom dopune, te da se njihova na cela priznaju i za one zeljezni cke linije od internacionalnog zna caja koje nisu bile obuhva cene cetvornom konvencijom. U odnosu na Srbiju imalo se izdejstvovati
Mit Hilfe dieses Auschlusses und der bereits bestehenden bulgari schen und rum anischen Linien w are Osterreich-Ungarn die M oglichkeit gebeten, einen zweiten o stlichen und von den serbischen Linien unabh angigen Anschluss nach Konstantinopel einerseits und Salonik andrerseits zu erlangen, was verkehrspolitisch von nicht zu untersch atzender Wichtigkeit w are. Ibidem 92) Ibidem: Zelje bosanske uprave za uspostavljanje zeljezni ckog priklju cka izmedu Loznice i Janje, kao krajnje ta cke jedne linije koja treba da se izgradi na bosanskoj strani i pove ze sa ugarskim zeljeznicama Zajedni cko ministarsko vije ce primilo je na znanje a isto tako i zelje u pogledu regulisanja Drine i granice prema Sand zaku, razoru zanje grazelje nisu ni cnog stanovni stva i organizacije zandarmerije. Medutim, ove bile unesene u Program. 93) Ibidem
91)

445

pro sirenje konvencije iz 1880. na nove linije. U tu svrhu trebalo je konkretno utana citi sljede ce: a) utvrditi princip da balkanske dr zave prihvate obaveze koje je Turska preuzela po cetvornoj konvenciji u pogledu linija koje le ze na podru cju koje ce njima pripasti; b) isklju citi, bar u importnom pravcu, mogu cnost da neka balkanska zeljeznica dade posebno tarifno povla s cenje vezano za porijeklo robe iz odredene zemlje, za transport brodovima pod odredenom zastavom ili od strane odredene rme, a takode i za prevoz na odredenoj rije cnoj ili pomorskoj relaciji. Nasuprot tome mogle bi balkanske zeljezni ckim dr zave prote zirati svoj pomorski eksport na odredenim prugama. Medutim, to se imalo vezati za uslov da se roba transportira brodovima one dr zave kojoj pripada utovarna luka.94) Ova ograni cenja imala su prvenstveno smisao da u konkurentskoj borbi sa drugim dr zavama ja ce dode do izra zaja prednost geografskog polo zaja Monarhije i njene blizine balkanskom tr zi stu.95) c) te ziti sklapanju jednog sporazuma o tome da ce prilikom revizije postoje cih direktnih zeljezni ckih tarifa izmedu Austro-Ugarske i balkanskih dr zava unapredenje medusobnog saobra caja biti vode ce na celo i da sa izmjenom teritorijalnih odnosa ne ce nastupiti pove canje va ze cih tarifa.96) Program je imao u vidu pro sirenje cetvorne konvencije: 1. na sve dosad postoje ce privatne linije u evropskoj Turskoj (osobito na liniji Solun-Bitolj i Solun-Dedeaga c); 2. na sve linije koje su u Programu navedene da treba da se grade; 3. na sve odvojne linije od zeljeznica obuhva cenih cetvornom konvencijom u pravcu luke na egejskom ili jadranskom moru ili prema nekoj ta cci gore pomenutih privatnih linija; 4. na sve linije koje polaze od jedne srpske ili bugarske morske ili dunavske luke; 5. na sve gr cke zeljeznice koje uspostavljaju vezu izmedu sjevernih priklju cnih linija i Pireja.97)
Ibidem O saobra cajnim i tarifnim problemima na Balkanu po uspostavljanju zeljezni cke veze Be ca sa Carigradom i Solunom i nepovoljnim uslovima za direktan zeljezni cki promet za Austro-Ugarsku zbog tarifnih kombinacija zeljeznica balkanskih dr zava sa parobrodarskim dru stvima drugih zemalja. Vidi: R.M. D i m t s c h o f f, Das Eisenbahnvesen auf der Balkanhalbinsel, Bamberg 1894, str. 186-197. 96) Kao napomena 40. 97) Ibidem
95) 94)

446

O cuvanje prava postoje cih privatnih zeljeznica u evropskoj Turskoj bio je jedan od ciljeva austrougarske politike kome je bio pridavan naro cit zna caj, pa se u Programu posebno podvla cilo da balkanske dr zave kao pravni nasljednici Turske treba da prime sve ugovorne obaveze koje je u pogledu privatnih zeljeznica preuzela Turska.98) Ina ce, sve obaveze, koje su u odnosu na gradnju zeljeznica i uop ce zeljezni cku politiku proizilazile za balkanske dr zave iz Programa, trebalo je da se utvrde u formi separatno zaklju cenih zeljezni ckih konvencija Austro-Ugarske sa Srbijom, Bugarskom, Crnom Gorom i Gr ckom. Pri tome ugovori sa Srbijom i Bugarskom cinili bi dopunu ve c postoje cih konvencija. U pogledu Albanije, koja se jo s nije bila konstituisala kao dr zava, moglo se tada planirati samo op cenito osiguranje austrougarskih prava se ti predvidenih Programom. Sto ce rumunsko-bugarskih linija imalo se u vidu sklapanje jedne konvencije izmedu Austro-Ugarske, Rumunije i Bugarske po uzoru na cetvornu konvenciju iz 1883. godine. Izvan okvira pomenutih konvencija trebalo je posebno sklopiti ugovor izmedu Austro-Ugarske i balkanskih dr zava o pitanju revizije direktnih zeljezni ckih tarifa u smislu kako je to u Programu formulisano.99) Program za privredne sporazume sa balkanskim dr zavama od 16. i 17.februara 1913. godine upotpunjavali su jo s stavovi koji su se odnosili na po stanski i telegrafski saobra caj, plovidbu u obalnim vodama i lukama na Levantu, kao i o sklapanju konvencije sa Srbijom o plovidbi na Dunavu. Interesantno je napomenuti da se predvidjelo napu stanje postoje cih austrijskih po stanskih ureda na biv sem turskom podru cju, izuzev u Albaniji gdje se imalo u vidu ubudu ce osnivanje i ugarskih po stanskih ureda. Takode, planirano je bilo uspostavljanje jednog podmorskog kabla koji bi vodio od Trsta do Valone u Albaniji, pa onda dodiruju ci neka mjesta u Gr ckoj i sao dalje do Jafe u Palestini, a odatle do El Ari sa ili nekog drugog mjesta u blizini Port Saida.100) Cijelom Programu dale su sna zan pe cat koncepcije grofa Berchtolda, koji je zeljeznicama namijenio ulogu posebnog spoljno-politi ckog instrumenta. Berchtold je sebi postavio zadatak da politi cki i privredni uticaj Monarhije u balkanskim dr zavama odr zava i ja ca, dokle god je to mogu ce upotrebom mirnih sredstava.101) Tom cilju trebalo je da pos98) To se odnosilo najpre na orijentalne zeljeznice kao i na zeljezni cke linije Solun - Bitolj i Solun - Dedeaga c. Ibidem 99) Ibidem 100) Ibidem 101) Angesichts der Umsturzbewegung auf dem Balkan habe es sich der Vorsitzende als verantwortlicher Leiter der ausw artigen Politik der Monarchie zur Aufgabe gestellt, den politischen und wirtschaichen Einuss der Monarchie in den Balkanstaaten, umsolange dies m oglich sei, mit friedlichen Mitteln aufrechtzuhalten und zu st arken. Dies habe den Anlass dazu gegeben, Mittel und Wege zu suchen, um Osterreich-Ungarn eine Einussnahme auf die dortigen Eisenbahnverh altnisse zu sichern. HHStA PA XL, Interna k. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GMKPZ 504, od 21.II 1913.

447

lu zi i kupovina 51.000 akcija orijentalnih zeljeznica od strane jednog sindikata austrijskih i ugarskih banaka,102) koju je svesrdno podr zao Bertchold cim su njihovi raniji vlasnici, Njema cka banka i svajcarske banke, ponudili da ih prodaju. Tra ze ci odmah po usvajanju Programa ve c u februaru 1913. saglasnost austrijske i ugarske vlade za obavljanje ove poslovne transakcije, koja je Austro-Ugarskoj trebala da osigura dominantan uticaj na postoje ce i budu ce zeljezni cke veze na Balkanu, Bertchold ju je na Zajedni ckom ministarskom vije cu 21.februara 1913. godine motivirao sljede cim potrebama:103) 1. Radi osiguranja slobodnog prolaza za trgovinu Monarhije prema Solunu. Ovaj moment je istican s obzirom na to da ce biv si turski teritoriji biti podijeljeni medu raznim dr zavama, pa je austrougarska trgovina u slu caju priklju cka bosanske zeljezni cke mre ze na liniju Mitrovica-Solun imala ubudu ce da ra cuna sa vi se tudih teritorija i zeljezni ckih uprava. To je po Berchtoldovom mi sljenju bilo mogu ce preduprijediti odr zanjem privatne eksploatacije u korist postoje ceg dru stva ili njegovog nasljednika koga treba da obrazuje sindikat austrijskih i ugarskih banaka.104) Dalje, posjed ovih zeljeznica, u slu caju ako bi osiguranje privatne eksploatacije nai slo na ve ce te sko ce, trebalo je da Austro-Ugarskoj da u ruke ekasno sredstvo da ona utvrdi ili bar uti ce na uslove odricanja od privatnog poslovanja. 2. Radi sticanja preimu cstva u odnosu na druge konkurente koji bi pretendovali na gradnju pruga preko Albanije, - sto se prakti cno odnosilo na Italiju. Dru stvo za eksploataciju isto cnih zeljeznica posjedovalo je koncesiju za gradnju zeljeznice prema Jadranu, od Mrdara ka Pri stini i od Skoplja prema Gostivaru, dok je dru stvo koje je imalo u posjedu prugu Solun-Bitolj raspolagalo sli cnom povlasticom za jednu alternativnu liniju od Bitolja u pravcu Valone ili Dra ca. Ove koncesije trebalo je da predu na sindikat austrougarskih banaka, jer je Berchtold smatrao neophodnim da Austro-Ugarska u cvrsti svoje pozicije i osigura svoj uticaj na budu cu albansku zeljezni cku mre zu. Pri tome je Dru stvo za eksploataciju orijentalnih zeljeznica trebalo da iz svoje gotovine otkupi akcije pruge Solun-Bitolj, tako
102)

Sindikat je trebalo da sa cinjavaju Oesterreichische Bodenkreditanstalt Wiener Bankverein, Anglo-Oestereichische Bank, Ungarische Kreditbank i Pester Komerzialbank. Ibidem, Up. Sastav docnije obrazovanog austrougarskog konzorcija i u ce s ce pojedinih banaka, Lj. A l e k s i cPejkovi c, op. cit. str. 740. 103) Kao napomena 101. 104) Dru stvo za eksploataciju isto cnih zeljeznica dobilo je 1908. od Porte koncesiju za gradnju pruge Mitrovica - Uvac.

448

da je za austrijske i ugarske banke dolazio prakti cno u pitanje samo otkup 51.000 akcija isto cnih zeljeznica. 3. Posjedovanjem akcija pomenutih dru stava Austro-Ugarska bi stekla takve pozicije u rje savanju zeljezni ckih pitanja zapadnog Balkana, kakve ne bi mogla ni na kakav drugi na cin dobiti. Imaju ci u posjedu postoje ce linije na zapadnom Balkanu stvorilo bi se po zamisli Berchtolda jedno jezgro, odakle je uz pomo c francuskog i belgijskog kapitala 105) trebalo dalje da se popunjava zeljezni cka mre za. Berchtold je nagla savao veliku politi cku vrijednost utvrdivanja austrougarskog uticaja na zeljeznice zapadnog dijela Balkanskog poluostrva i to specijalno s obzirom na albansku politiku Monarhije. Mada je Berchtoldu, koga je podr zavao ministar rata Krobatin, po slo za rukom da na kraju dobije saglasnost vlada obiju dr zava Monarhije i koncem aprila 1913. godine realizira otkup akcija orijentalnih zeljeznica, to je medutim bilo popra ceno prili cno jakim otporom i izrazima rezervi kako u pogledu same svrsishodnosti predvidene nansijske transakcije, tako i u odnosu na pojedine dijelove ve c usvojenog Programa. Predsjednik austrijske vlade K. St urgkh izra zavao je sumnju u to da ce balkanske dr zave priznati pravno stanje i odnose kao u doba Turske, koji protivrje ce shvatanju dr zavnog suvereniteta. On je ukazivao da ce balkanske dr zave, a osobito Srbija, suprotstaviti se u cvr s cenju austrougarskog uticaja na svojim zeljeznicama. St urgkh je strahovao da bi iz toga mogle nastati komplikacije koje bi ugrozile miran razvoj odnosa sa balkanskim dr zavama.106) Sli cnu bojazan izra zavali su i drugi austrijski ministri. Austrijski ministar trgovine Schuster upozoravao je da ce planirana nansijska operacija izazvati pove canje nenaklonosti Srbije i Bugarske prema Monarhiji, negativno uticati na trgovinske pregovore, i ote zati ostvarenje drugih mo zda zna cajnijih privrednih zahtjeva. Predstavnici kako austrijske tako i ugarske vlade izra zavali su skepsu da ce balkanske dr zave osobito respektovati povlastice Dru stva orijentalnih zeljeznica, koje su
105)

O odnosima izmedu austrijskih i francuskih nansijskih krugova, posebno u vezi sa projektom internacionalizacije orijentalnih zeljeznica u 1914. godini, Vidi: G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit II Bd. 467, 468 i Lj. A l e k s i c-Pejkovi c, op. cit. str. 748 i dalje. O kombinacijama u toku 1912, 1913 i 1914, da francuski kapital u cestvuje u nansiranju izgradnje bosanskih zeljeznica, vidi: F. H a u p t m a n n, Financiranje bosanskohercegova ckog zeljezni ckog programa iz godine 1913, Radovi izd. Filozofskog fakulteta u Sarajevu, knj. I, Sarajevo 1963, str. 124125. 106) Hieraus seien Verwicklungen zu bef urchten, welche der politischen Beziehungen zu den Balkanstaaten gef ahrden k onnten. HHStA XL PA XL Interna K. 311 Gemeinsame Ministerratsprotokolle GKMPZ 504 od 21.II 1913.

449

i u odnosu na Tursku stajale na slabim nogama. One ce insistirati na podr zavljenju u cemu ih ne spre cava zaklju cak Londonske konferencije u pogledu o cuvanja prava zeljezni ckih dru stava u Turskoj.107) Zanimljivo je, da je suprotno Berchtoldovim gledi stima austrijski ministar saobra caja Forster smatrao da u saobra cajnom pogledu nema potrebe za jednom novom direktnom zeljezni ckom linijom prema Solunu pod uticajem Monarhije preko Mitrovice, budu ci da je za AustroUgarsku kopneni saobra caj sa Solunom u poredenju sa pomorskim od manjeg zna caja, a takode i stoga sto ve c postoji dobra zeljezni cka veza preko Beograda.108) Svaki novi put bio bi du zi nego onaj via Beograd, isticao je Forster, a sand za cka zeljeznica za oko 200 kilometara. Osim toga on nije preporu civao da se prote zira kopneni put prema Solunu, jer bi to imalo za posljedicu konkurenciju izmedu egejskih i dalmatinskih luka, koje je austrijska vlada nastojala o zivjeti srpskim tranzitom. se ti Sto ce ideje o stvaranju jezgra i dalje izgradnje zeljezni cke mre ze na zapadnom Balkanu, Forster je dr zao da Austro-Ugarska nije tome dorasla s obzirom na problem nansiranja i neophodnost u ce s ca stranog kapitala. Sli cno stanovi ste o tome zauzimao je i austrijski ministar nansija Zalezski. Austrijski ministar trgovine Schuster bio je mi sljenja da put prema Solunu nema vi se isti zna caj kao u vrijeme kad je postojala mogu cnost da se osigura direktan tranzit preko jedinstvenog turskog teritorija. On je podvla cio da sada u prvi plan trgovinske politike austrijske vlade dolazi briga za prosperitet vlastitih luka.109) Ovakva stanovi sta clanova austrijske vlade, koja su se razlikovala od ambicioznih planova grofa Berchtolda i vojnih krugova, bila su dobrim dijelom uvjetovana kako njihovom ocjenom realnih nansijskih mogu cnosti Monarhije tako i posebnim uglom gledanja na rje savanje te skih unutra snjih privrednih i politi ckih problema. Ona su se u su stini nadovezivala na koncepciju koju je jo s tokom pregovora o formuliranju
107) 108)

Ibidem Der k.k. Eisenbahnminister unterzieht das Projekt zun ochst vom verkehrspolitischen Standpunkte einer Kritik. Im Vordergrunde des Interesse stehe die Idee des Zuganges nach Salonik auf einer neuen, unter dem Einusse der Monarchie stehenden direkten Eisenbahnlinie (Mitrovitza - Salonik). Verkehrspolitisch liege ein Bedarf nach einer solchen Linie nicht vor, da der Landverkehr nach Saloniki im Vergleiche zum Seeverkehr nur von geringer Bedeutung sei und schon gegenw artig eine wirklich gute Verbindung mit Salonik u ber Belgrad bestehe. Ibidem 109) Der k.k. Handelsminister gibt gleichfalls der Anschauung Ausdruck dass dem Wege nach Salonik heute nicht mehr die gleiche Bedeutung zukomme wie zu jener Zeit, wo die M oglichkeit habe, den direkten Transit u ber ein einheitliches t urkisches Territorium sicherzustellen. Heute st unden f ur die k.k. Regierung andere handelspolitische Gesichtspunkte mehr im Vordegrunde des Interesses in erster Linie die F ursorge f ur den Hebung der eigenen Seeh afen. Ibidem

450

Programa za privredne sporazume sa balkanskim dr zavama zastupalo austrijsko Ministarstvo zeljeznica, imaju ci prvenstveno u vidu u ze, neposredne austrijske saobra cajno-politi cke interese. U osnovi te koncepcije bio je poja cani austrijski interes za Dalmaciju i njeno povezivanje sa sirim balkanskim zaledem. Na to se nadovezivala ideja o izgradnji onih linija na Balkanu koje je trebalo da se priklju ce na bosanske zeljeznice. snjo-politi cki efekat, Medutim, pritom se ima u vidu odredeni unutra jer se smatralo sto bude vi se bosanska zeljezni cka mre za dobijala na zna cenju za Austriju povezivanjem sa planiranim zeljeznicama na Balkanu, to ce austrijskoj vladi biti lak se da se u Parlamentu usvoji zakon o realizaciji programa gradnje novih zeljeznica u Bosni i Hercegovini.110) Stoga je austrijsko Ministarstvo zeljeznica stavljalo na prvo mjesto po va znosti gradnju priklju cne linije od U zica do Vardi sta. Sa stanovi sta produ zenja dalmatinsko-bosanskih zeljeznica smatrala se veoma po zeljnom i pruga du z obale Jadrana kroz crnogorski teritorij prema Skadru. Mada su docnije, kao sto je naprijed re ceno austrijski ministri zauzimali negativan stav prema sand za ckoj zeljeznici, prilikom diskusije o Programu njena gradnja je sa austrijske strane predlagana. Pri tome se predvidalo i eventualno umjereno nansijsko u ce s ce Monarhije, mada je i tada ukazivano na opadanje zna caja ove pruge zbog izmijenjenih politi ckih prilika.111) U odnosu na ostale zeljezni cke projekte na Balkanu austrijsko Ministarstvo zeljeznica zauzimalo je prili cno rezervisan stav, osobito u
110)

Wie Euerer Exzellenz bekannt, haben u ber die Regelung dieser Frage, speziell u ber das Interesse Oesterreichs an den nach Beendigung des Krieges herzustellenden Eisenbahnlinien eingehende Beratungen zwischen den beterligten Ressorts stattgefunden, deren Ergebnis in den beiliegenden Grunds atzen f ur die Verhandlungen niedergelegt worden ist. Wir sind hiebei von dem wohl selbstverst andlichen Prinzipe ausgegangen, dass in erster Linie jene Bahnen anzustreben sind, an welchen wir vom speziell Osterreichischen Standpunkte aus ein unmittelbares Interesse haben. Ganz besonders glaubte ich als den Ausgangspunkt f ur die Osterreichischen W unsche hinsichtlich der zuk unftigen Gestaltung der Bahnen auf dem Balkan die Osterreichische Adriak uste betrachten zu m ussen, um so einerseits das Interesse Dalmatiens besonders hervor kehren zu k onnen, andererseits aber auch f ur die im Osterreichischen Parlament einzubringende bosnische Bahnvorlage eine St utze in den an die bosnischen Bahnen anzuschliessenden ausl andischen Verkehrsadern zu nden. Denn je mehr das bosnische Eisenbahnnetz durch den Zusammenhang mit den am Balkan zu erbauenden Bahnen auch f ur Oesterreich an Bedeutung gewinnt, destomehr scheint mir die parlamentarische Vertretbarkeit des Programes erleichtert. Allgemeines Verwaltungsarchiv Wien (AVW) Pr as Nr 553/MP ex 1913. Forster St urkghu 1.II 1913. O programu gradnje zeljeznica u Bosni i Hercegovini i problemima njegove realizacije. Vidi: F. H a u p t m a n n, op. cit. str. 119-137. 111) AVW Pr as Nr. 553/MP ex 1913 Forster St urkghu 1.II 1913.

451

pogledu u ce s ca u nansiranju. Tako na primjer, iako je smatralo da je u austrijskom privrednom interesu produ zenje zeljezni cke mre ze Monarhije prema Albaniji kako do priklju cka na projektovanu srpsku jadransku zeljeznicu tako i na zeljeznice koje treba da vode od albanske obale prema Gr ckoj, ono je isticalo prete zan zna caj intenzivnog brodskog saobra caja pod isklju civim austrijskim uticajem. Priznaju ci potrebu da Monarhija osigura odredeni uticaj na prugu koja bi se gradila od obale Albanije u unutra snjost prema Gr ckoj, austrijsko Ministarstvo zeljeznica je, posebno s obzirom na tehni cke te sko ce gradnje, bilo protivno bilo kakvom austrougarskom nansijskom anga zovanju. Ono nije preporu civalo ni da Monarhija ja ce insistira na gradnji zeljezni ckih linija u Gr ckoj, niti na uspostavljanje nove zeljezni cke veze izmedu Rumunije i Bugarske, da se ne bi izazvala negativna reakcija pomenutih dr zava.112) Ova gledi sta polazila su vi se od neposredne privredne koristi za austrijsku polovinu Monarhije i bila su motivirana skromnijim politi ckim sta austrijske vlade bila su bitno mopretenzijama. Medutim, stanovi dicirana u usvojenom Programu od 16. i 17. februara 1913. godine, zbog sna znog uticaja kako ugarske vlade tako i drugih faktora. I opozicija austrijskih ministara Berchtoldovim koncepcijama, koja je ponovo do sla do izra zaja na pitanju otkupa akcija isto cnih zeljeznica, ostala je bez stvarnog efekta. Daljni spoljnopoliti cki potezi Monarhije u odnosu na problem balkanskih zeljeznica preduzimani su u duhu intencija utvrdenih u Programu, ali nisu mogli dovesti ni do kakvih konkretnih rezultata. Te znja Austro-Ugarske da na osnovu kupovine akcija orijentalnih zeljeznica osigura sebi pravo na gradnju pruge Bitolj-Valona izazvala je ve c u maju 1913. godine protivljenje Italije. To bi po mi sljenju italijanske vlade, koje je izrazio italijanski ambasador u Be cu vojvoda Avarna, obezbijedilo Austro-Ugarskoj preovladuju ci politi cki uticaj u Albaniji, sto je bilo suprotno sporazumima izmedu Italije i Monarhije. Stoga je vlada u Rimu izrazila spremnost da revidira svoj stav prema odredbama prvobitnog nacrta statuta Albanije u pogledu daljeg va zenja koncesija koje je odobrila Turska i da prihvati rusko gledi ste da takve koncesije imaju cisto moralno zna cenje, ukoliko se Italiji ne osigura paritetan uticaj na liniji Bitolj-Valona. Sa austrougarske strane isticalo se, medutim, da u odnosu na Albaniju sporazumi imaju u vidu samo ckom polju, a da se ne mogu odnositi paritet izmedu obiju sila na politi na privredna pitanja, u koja spada i gradnja zeljeznica. Princip potpunog izjedna cavanja Austro-Ugarske i Italije, koje su obje sile prihvatile u januaru 1913. godine u odnosu na projekt srpske jadranske zeljeznice
112)

Stellungnahme des Eisenbahnministeriums zu den vom Handelsministeriums angeregten Balkanfragen (Linienprogramm). Ibidem

452

preko Albanije Berchtold nije bio voljan da prizna kao presedan, jer je ta pruga za Austro-Ugarsku zna cila politi cki kompromis da bi se postiglo isklju cenje Srbije sa Jadrana, i u njenom slu caju Monarhija nije mogla za sebe zahtijevati nikakvu povlasticu.113) Problem izgradnje zeljezni ckih pruga u Albaniji optere civao je austroitalijanske odnose i bio predmet medusobnih pregovora tokom 1913. i u 1914. godini. Takode, ni koraci Austro-Ugarske za osiguranje priklju cnih linija u Gr ckoj nisu do izbijanja svjetskog rata dali pozitivne rezultate. Pregovore sa Srbijom, koji su vodeni u 1914. godini, prekinuo je sarajevski atentat u momentu kad su se nalazili u zavr snoj fazi i ve c na celno bio postignut sporazum da pruge isto cnih zeljeznica u Srzavno vlasni stvo uz odgovaraju ce kompenzacije Austrobiji predu u dr Ugarskoj na podru cju saobra cajne politike.114) I dok je austrougarska diplomatija preduzimala velike napore da na Balkanu osigura politi cke i ekonomske pozicije Monarhije kao velesile, na teritorijama biv se evropske Turske de savale su se zna cajne ekonomske promjene. Balkanske dr zave nisu gubile vremena da izvuku koristi iz zaposjedanja Makedonije i drugih krajeva koji su ranije bili pod vla s cu Otomanske carevine.115) Austrougarski privredni krugovi pratili su sa velikom pa znjom razvoj privrednih odnosa na tim podru cjima pa su nastojali da se neposredno, na licu mjesta, upoznaju sa novonastalim prilikama. Tako je Ugarski trgova cki muzej poslao u toku 1913. godine tri studijske komisije i to u Albaniju i krajeve koji su pripali Srbiji i Bugarskoj. Komisije koje su vi se sedmica obilazile ova podru cja, imale su zadatak da rezultate svojih ispitivanja dostave svim zainteresovanim.116) Ovaj
HHStA, Administrative Registratur F 19-13. No 34805 1270 1913 16.V 1913. Zbog suprotnosti izmedu velesila potpuno je otpao prvobitno predvideni tekst 7 Statuta Albanije, koji se odnosio na o cuvanje re zima kapitulacija i privilegije stranom kapitalu. 114) orovi Vidi. V. C c, op. cit. str. 511-516; Lj. A l e k s i c-Pejkovi c, op. cit. str. 770-800. 115) U kojoj se mjeri u Srbiji i Bugarskoj pridavala va znost privrednim pitanjima pokazuje nekoliko studija koje su iza sle iz stampe ve c 1913. i 1914. godine. Tako knjiga Milivoja M. S a v i c a, inspektora Ministarstva narodne privrede, Zanati i industrija u prisajedinjenim oblastima i zanati u starim granicama Kraljevine Srbije, predstavlja u stvari njegov izvje staj Ministru, koga je izdalo Ministarstvo narodne privrede u Beogradu 1914. godine. Knjiga Mite D i m i t r i j e v i c a, Privreda i trgovina u novoj Srbiji, kojoj je napisao predgovor ministar privrede K. S t o j a n o v i c, bila je stampana u Beogradu ve c 1913. godine. U Soji je 1913. godine izdao D. M i s a j k o v knjigu Novit zemi v stopansko otno senije i stopanskoto b zde sie na Bulgarija. 116) HHStA Administrative Registratur F. 19/30, Bahnbau Serbien 1, 153. Bericht u ber die wirtschaftliche Lage in dem neuserbischen und neugriechischen Gebiete. - Abschrift eines Berichtes des Handels und Gewerbkammer f ur das Erzherzogtum Oesterreich unter der Enns vom 12. J anner 1914 ... an das k.k. Handelsministerium Wien.
113)

453

poduhvat Ugarskog trgova ckog muzeja odra zavao je zanimanje ugarskih privrednih krugova, a posebno madarske industrije za balkansko tr zi ste. Rastu ca madarska industrija, koja se i kod ku ce sukobljavala sa sna znom konkurencijom nadmo cnije austrijske industrije, mogla je sa izgledom na uspjeh tra ziti nova tr zi sta samo na istoku u privredno nerazvijenijim zemljama. U komisiji koja je po sav si iz Beograda obi sla Skoplje, Mitrovicu, Prizren, Bitolj, Prilep i Solun u cestvovao je sekretar Hrvatsko-slavonskog industrijskog udru zenja iz Zagreba dr M. Mautner i o svojim zapa zanjima uputio izvje staj Be ckoj trgova ckoj i industrijskoj komori. Njegov prvi utisak bio je da poslovne prilike u makedonskim gradovima nisu lo se. Dodu se trgovci su trpjeli zbog ratnih dogadanja, ali su na drugoj strani liferacijama i pove canim prometom napravili vi sestruko dobre poslove i raspola zu sa odgovaraju com gotovinom. To je osobito va zilo za Skoplje, Mitrovicu i Prizren. Sve ove gradove Mautner navodi kao makedonske.117) U pogledu prilika koje su prethodile ratu Mautner konstatira da je Skoplje u komercijalnom pogledu bilo skoro isklju civo zavisno od Soluna. Skopski trgovci bili su osim rijetkih izuzetaka samo lijale solunskih grosista, pa su direktne nabavke za Skoplje stoga predstavljale iznimku.118) Mada je od zaklju cenja mira bilo proteklo izvjesno vrijeme, u pogledu budu ce komercijalne orijentacije gradova na teritoriji koju je zaposjela Srbija situacija se u 1913. godini jo s nije bila iskristalizirala. Ipak, izvjesne nove tendencije bile su za Mautnera jasno uo cljive. On primje cuje nastojanje skopskih trgovaca da poslije raspar cavanja Makedonije i povla cenja novih dr zavnih granica izvojuju svoju komercijalnu samostalnost. Ozbiljna prepreka na tom putu bilo je otsustvo ranijih direktnih kontakata sa stranim fabrikantima. Medutim, mnogo zna cajnija pojava bili su poku saji beogradskog tr zi sta da preuzme ulogu Soluna. Po izvje staju Mautnera beogradski grosisti jako se interesuju za skopsko tr zi ste i 1913. godine djelimi cno su ve c bili tamo osnovali svoje lijale ili predstavni stva.119)
117) 118)

Ibidem Ibidem 119) Vor allem versucht der Belgrader Platz die Rolle Saloniks zu u bernehmen. Die Belgrader Grossisten interessieren sich sehr f ur den dortigen Markt und haben zum Teil bereits Filialenbetriebe oder Vertretungen dort errichtet. Auf der anderer Seite versuchen die Uesk uber Kaueute, denen es, wie erw ahnt, nicht an Barmitteln fehlt, nunmehr kommerziell ihre Selbstst andigkeit zu erringen, sie allerdings noch mit mancherlei Vorurteilen in den Kreisen der ausl andischen Fabrikanten zu rechnen haben. Ibidem

454

Ocjene Mautnera u osnovi se sla zu sa izvje stajem Milivoja M. Savi ca, koji je dao podrobne podatke o gradskoj privredi u oblastima koje su pripale Srbiji. I Savi c ukazuje kako se po oslobodenju od Turaka u Skoplju po cinje razvijati uvozna trgovina en gros na ra cun Soluna. Pored pojave novih beogradskih i doma cih rmi u Skoplju, on spominje i doseljavanje 50 jevrejskih rmi iz Soluna, koje su ostvarile velike zarade. One su robu, koju su uvezle po 11% carinskoj tari, prodavale ce, po cijenama formiranim nakon uvodenja srpske carinske tarife. Ina do balkanskog rata izvozna trgovina u Skoplju nalazila se je u rukama jevrejskih trgovaca. Osim interesovanja srpskih trgovaca za nove krajeve, Savi c navodi kako su i pojedini srpski industrijalci po celi da ih obilaze.120) Istovremeno je srpska vlada, prema izvje staju Mautnera, ve c i u interesu vlastitih zeljeznica nastojala da robni promet Skoplja odvrati od Soluna i okrene preko Srbije. Medutim, on ukazuje da je za srpsku vladu iskrsao problem kako iza ci u susret solunskim grosistima, koje je prote zirala gr cka vlada, a da se ne nanese steta srpskoj trgovini. S tim u vezi postavljalo se i pitanje na koji na cin osigurati srpski tranzit preko solunske luke, koja je imala da slu zi srpskom izvozu. U srpskim trgova ckim krugovima smatralo se tada kao najvjerovatnije rje senje osnivanje jedne srpske slobodne zone u solunskoj luci,121) sto je bilo docnije u cke vlade.122) 1914. godini i predvideno sporazumom izmedu srpske i gr Time je nanesen te zak udarac austrougarskim politi ckim i privrednim planovima. Mautner nas obavje stava i o srpskim zeljezni ckim planovima u cilju boljeg povezivanja anektiranih podru cja sa Srbijom. Prije svega bila je u najskorije vrijeme predvidena gradnja zeljeznice Bitolj-Skoplje, koja je imala da vodi du z va znih strate skih ta caka na albanskoj granici. Izrada projekta bila je povjerena jednom njema ckom dru stvu. Osim vojno-strate skog, pruga je trebalo da ima i va zan komercijalni zna caj. Povla cenjem srpsko-gr cke granice Bitolj, koji je vi se nego Skoplje bio u pogledu trgovine zavisan od Soluna, na sao se izoliran u vrlo te skom polo zaju.123) Upravo situacija u kojoj se na sao poslije balkanskih ratova Bitolj mo ze poslu ziti kao primjer kako se povla cenje novih granica i podjela Makedonije negativno odra zavala na privrednom planu. Mautner je smatrao da ce izgradnjom pruge Bitolj-Skoplje bitno porasti komercijalni zna caj Skoplja. U istom smislu imala je da djeluje i predvidena
120) 121) 122) 123)

M. S a v i c, op. cit. str. 117 - 120, 274. Kao napomena 116. Vidi Lj. A l e k s i c-Pejkovi c, op. cit. str. 787-794. Kao napomena 116.

455

gradnja zeljezni ckih veza Srbije sa novim podru cjima i to jedna trasom planirane dunavsko-jadranske zeljeznice do Pri stine, i druga od Kragujevca preko Kraljeva dolinom Ibra prema Ra skoj i Mitrovici.124) Interesantna je napomena Mautnera da Srbija ima manji interes za izgradnju zeljezni cke mre ze isto cno od Vardara. U krugovima srpskih politi cara i privrednika navodno je vladala bojazan da bi ovo podru cje moglo pripasti Bugarskoj i da je stoga opreznije i pametnije da se tu previ se ne riskira. Ipak, on je ra cunao sa eventualno s cu da se izgradi linija Custendil-Kumanovo.125) To je bilo poslije drugog balkanskog rata potpuno nerealno o cekivati. Na gradnji ove pruge kao dijela planirane bugarske balkanske transverzale ranije su osobito insistirali bugarski vladaju ci krugovi.126) Izgradnjom ve c pomenutih linija i ako se realizira projekt sand za cke zeljeznice, zaklju civao je Mautner, posta ce Skoplje najva zniji saobra cajni cvor Makedonije. Stoga je on smatrao da industrija i trgovina Monarhije ima najve ci interes da stupi u sto u ze veze sa skopskim tr zi stem ce porasti zna caj Skoplja kao privredi specijalno ga obraduje.127) Da nog centra ukazivao je i M. Savi c, podvla ce ci potrebu da se poslovni ljudi iz Srbije sto vi se zainteresuju za Skoplje. Savi c je smatrao, da je u interesu Srbije da oni preuzmu tamo snju trgovinu u svoje ruke.128) Ina ce, izvje staj Mautnera o stanju trgovine u Makedoniji podudarao se je najve cim dijelom i sa informacijama kojim je raspolagalo austrijsko ministarstvo trgovine.129) Zanimljivo je napomenuti da su austrougarske vlasti u Bosni sa velikom pa znjom posmatrale nastojanje Srbije da pobolj sa svoje veze sa Sand zakom i ekonomski ga orijenti se prema sebi. Do balkanskih ratova Novopazarski sand zak je bio neosporno tr zi ste Monarhije. Iz Be ca, Budimpe ste, Trsta i Sarajeva izvo zena je u Sand zak kafa, se cer, petrolej, spirit, pivo, bra sno, pamuk, zeljezo, bakar, manufakturna, suknena i ko zna roba i sl.130) Ovaj eksport i sao je ve cim dijelom preko Sarajeva a manjim preko Soluna. Po cetkom 1913. godine okru zni predstojnik
124) 125)

Ibidem Ibidem 126) R. K a s a n i n, Srpsko-bugarski odnosi 1903-1913, Beograd 1960. (nepublikovana doktorska disertacija) str. 59. Prema S. Sk o k o, op. cit.str. 56-57. 127) Kao napomena 116. 128) M.M. S a v i c, op. cit. str. 120. 129) Kao napomena 116. 130) Obim eksporta preko Sarajeva iznosio je godi snje oko 100 vagona se cera, 40 vagona ri ze, 20 do 30 vagona kafe, oko 1 milion kruna gotovih odjela i ostalih suknenih stvari. ABH, Priv.Reg. 39/1913. Deftedarevi cPotioreku, 3.I 1913; Up. M.M. S a v i c, op. cit. str. 30-33.

456

Sarajeva izvje stavao je zemaljskog poglavara Bosne i Hercegovine da je Srbija u najve coj zurbi po cela graditi cestu izmedu Pljevalja i Sjenice koja ce i ci preko Javor planine na U zice, i da ona time zeli svu trgovinu sa Sand zakom da privu ce sebi i Monarhiju potpuno izolira.131) Izbijanje balkanskog rata nanijelo je Monarhiji neposredno znatnu ekonomsku stetu zbog potpunog obustavljanja izvoza na Balkan i moratorija pla canja koji je progla sen u balkanskim dr zavama. To je ozna cilo nagli prekid privredne konjukture u Austro-Ugarskoj i nastupanje perioda te ske depresije.132) Spoljno-trgovinski decit Monarhije, koji se pojavio nakon 1906. godine, dosegao je u 1912. godini rekordnu cifru od 743 miliona kruna.133) Mnoge industrijske grane dospjele su u veoma te zak polo zaj, a osobito su bile pogodene tekstilna i papirna industrija. U ljeto 1914. jo s se nije mogao nazrijeti kraj ekonomske depresije. Izvoz na Balkan jo s nije bio pokrenut, investicije u industriji su prestajale, a masovna nezaposlenost postala hroni cna pojava, koja je samo ne sto opadala iseljavanjem.134) Jedinu kompenzaciju predstavljala je orijentacija industrije na ratne potrebe sto je opet u krajnjoj liniji vi se stetilo nego pomagalo privredi.135) Te sko stanje industrije, trgovine i nansija djelovalo je na zao stravanje nacionalnih i socijalnih suprotnosti u Monarhiji i porast op ste unutra snjeg nezadovoljstva. Radne mase je osobito pritiskivalo stalno pove canje zivotnih tro skova. Poku saji Austro-Ugarske u 1913/14. godini da za svoju privredu osigura nova podru cja djelatnosti u ce s cem u diobi maloazijske Turske zavr sili su se neuspjehom, budu ci da se Njema cka nije pokazala spremnom da joj prepusti jednu interesnu sferu u ju znoj Anadoliji (Alaya).136) S druge strane, Balkan se sve vi se zatvarao za Austro-Ugarsku, cemu je posebno doprinosio francuski kapital. Tako na pr. u Makedoniji je odmah po zauzimanju Skoplja od strane srpske vojske Francusko-srpska banka otvorila svoju lijalu.137) Austro-Ugarska nije mogla u Srbiji konkurisati francuskom kapitalu, ve c je i sama morala pregovarati o kreditima sa francuskim nansijerima. U politi ckim zbivanjima na Balkanu austrougarski industrijski i
ABH Priv.Reg. 39/1913, Deftedarevi c-Potioreku, 3.I 1913. H. B e n e d i k t, Die wirtschaftliche Entwicklung in der FranzJoseph-Zeit, Wien-M unchen 1953, str. 178-180. 133) K.H. W e r n e r, Osterreichische Industrie und Aussenhandelspolitik 1848 bis 1948, (u: H. M a j e r, Hundert Jahre o sterreichischer Wirtschaftsentwicklung 1848-1948, Wien 1949) str. 439. 134) K.B. V i n o g r a d o v - J.A. P i s s a r e v, op. cit. str. 31. 135) G.W.F. H a l l g a r t e n, op. cit. Bd.II, str. 375-376. 136) OUA, VII Nr. 9285; K.B. V i n o g r a d o v -J.A. P i s s a r e v, op. cit. str. 14. 137) Lj. A l e k s i c-Pejkovi c, op. cit. str. 294-295.
132) 131)

457

trgova cki krugovi vidjeli su jedan od glavnih uzroka ekonomskog propadanja Monarhije, pa je upravo u tim krugovima postao glasan poziv za denitivnim razja snjenjem situacije jednim odlu cnim postupkom.138) To je bilo od bitnog uticaja na izbijanje ratnog sukoba 1914. godine. Austrougarske pretenzije na Balkanu do zivjele su kona can slom porazom dvojne Monarhije u Prvom svjetskom ratu, poslije cega je uslice politi cke i privredne strukture jedilo i njeno rasulo. Medutim, vode balkanskih dr zava, zavisne od medunarodnog kapitala, bile su nemo cne i nesposobne da konstruktivno i u duhu zahtjeva modernog vremena rje savaju probleme koje su nametale potrebe privrednog razvitka i op steg dru stvenog progresa. Stoga i pored progresivnog koraka, koji je u podjeljenoj Makedoniji u cinjen likvidacijom feudalnih odnosa, promjene izazvane balkanskim ratovima nisu dovele do znatnijeg ubrzanja njenog ekonomskog razvitka. Zaostalost je i dalje ostala u najve coj mjeri konzervirana. Sve je to bilo pra ceno najgrubljom politi ckom reakcijom, nacionalnim ugnjetavanjem i socijalnim bespravljem.
(Prilozi Instituta za istoriju radni ckog pokreta u Sarajevu 5, 1969, str. 165-196)

138)

H. H a n t s c h, op. cit. Bd. II, str. 522.

458

UTICAJ BALKANSKIH RATOVA 1912/13. NA BOSNU I HERCEGOVINU I NA TRETMAN AGRARNOG PITANJA

Balkanski ratovi predstavljaju jedan od prelomnih dogadaja novije istorije, koji su odlu cuju ce uticali na oblikovanje politi cke karte savremene Evrope i sudbinu naroda u ovom njenom dijelu. Uticaj snjopoliti cku situaciju u ovih ratova na medunarodne odnose i unutra ju znoslavenskim zemljama daleko je prevazilazio njihove neposredne rezultate. Promjene na Balkanu dale su sna zan podsticaj daljoj konvergenciji nacionalnih pokreta kod Ju znih Slavena na jednoj strani, ali i zao stravanju nacionalno-konfesionalnih odnosa, kao sto je to bio poseban slu caj u Bosni i Hercegovini. Budu ci da su pri tome bili tangirani vitalni interesi Austro-Ugarske, njeni mjerodavni faktori nastojali su nizom mjera i reformnih planova parirati novim izazovima. Pojedini vladini funkcioneri u Sarajevu ocjenjivali su po cetkom 1913. da se cjelokupno mi sljenje, dr zanje i djelatnost stanovni stva nalazi pod uticajem hipnoze uzrokovane velikim dogadajima na Balkanu.1) Pri tome su posebno Muslimani i Srbi bili poneseni zbivanjima, sto se neminovno ckih predstavnika. odrazilo i na odnose izmedu njihovih politi Nakon izbijanja balkanskog rata produbio se jaz izmedu srpske i muslimanske politike u Bosni i Hercegovini, pa su se, prema zapa zanju vladinog komesara za grad Sarajevo barona Collasa, bosanskohercegova cki Hrvati, koji su se kolebali izmedu simpatija za ju zno - slavenske balkanske saveznike i tradicionalne vjernosti Monarhiji, javljali kao vezuju ci elemenat izmedu srpskog i muslimanskog politi ckog tabora.2) Iako je medu bosanskohercegova ckim Hrvatima za vrijeme balkanskih ratova do slo do ispoljavanja simpatija za Srbiju, a medu inteligencijom hvatala maha misao o priklju cenju jugoslavenskoj zajednici, sire slojeve Hrvata u Bosni i Hercegovini jo s nije bila zahvatila ideja slavenske solidarnosti kako je to bio slu caj u Dalmaciji. Za razliku od srpskog selja stva, koje je zahva ceno nacionalnim odu sevljenjem napustilo ranije inertno dr zanje i nestrpljivo o cekivalo da se ukine davanje haka, kao sto
1) Collas Zemaljskoj vladi, Situationsbericht 14.2. 1913. Kriegsarchiv Wien (KA) Milt arkanzlei Franz Ferdinand (MKFF) 1565/1913, 8-1/37. 2) Ibidem

459

je to bio slu caj u krajevima zaposjednutim od Srbije,3) hrvatsko seosko stanovni stvo ostalo je potpuno pasivno. Medutim, medu hrvatskim gradskim stanovni stvom, odnosno njegovim malobrojno obrazovanim dijelom osje cao se odredeni politi cki uticaj iz susjednih jugoslavenskih zemalja u prilog balkanskim saveznicima. Tome je posebno doprinosilo i prohrvatsko dr zanje Srba u Hrvatskoj za vrijeme komesarijata kao i intenzivno propagiranje sloge Hrvata i Srba od strane zagreba ckih listova.4) Poznato je da se opoziciono i antiaustrijsko raspolo zenje dijela muslimanske srednjo skolske i akademske omladine izra zavalo, naro cito nakon aneksije, sve vi se u njenom opredjeljivanju za borbeni srpski nacionalizam i jugoslavensku orijentaciju.5) Iz njenih redova regrutovali su se dobrovoljci u srpskoj i crnogorskoj vojsci za vrijeme balkanskih ratova i u Prvom svjetskom ratu, kao i u cesnici u sarajevskom atentatu. Ove politi cke tendencije medu muslimanskom inteligencijom bitno su se razlikovale od raspolo zenja koje je vladalo u sirim muslimanskim slojevima, a posebno od politike muslimanskih predstavnika u Saboru. Tako je po izbijanju balkanskog rata organ Ujedinjene muslimanske organizacije Zeman od 15.oktobra 1912. izra zavaju ci najdublje simpatije sa Turcima najo strije osudivao kao islamske Ejalte one pojedince medu Muslimanima u Mostaru i Sarajevu koji su svojim telegramima pozdravili srpsku vojsku, osloboditeljicu potla cene bra ce u Turskoj. s-bega Miralema Novi Musavat, koji povodom Osudivan je i list Dervi izbijanja balkanskog rata nije donio ni rije ci osude pasjaluka balkanskih naroda.6) Medutim, saborski klub muslimanskih disidenata nije u svom proturskom stavu zaostao iza saborskog kluba Ujedinjene muslimanske organizacije kad su se odmah po izbijanju tripolitanskog rata, po cetkom oktobra 1911. godine, oba kluba u ime Muslimana Bosne i
3) Izvje staj generala zandarmerije Snjari ca Zemaljskoj vladi od 15.12. 1912. Arhiv Bosne i Hercegovine u Sarajevu (ABH), Privatregistratur (Priv. Reg.) 1252/1912. I baron Collas ukazuje na evoluciju nacionalne svijesti kod sirokih srpskih masa od uvodenja ustavnosti, te njen enormni napredak pod uticajem pobjeda Kraljevine Srbije. On konstatuje da se nekada indiferentna narodna masa sada nalazi u druga cijem psihi ckom stanju nego sto je to bila za vrijeme aneksione krize u zimu 1908. i 1909. Collas Zemaljskoj vladi 15. 12. 1912. Priv. Reg. 1251/1912. 4) Izvje staji okru znih predstojnika Rukavine od 16.2.1913. i Besarovi ca od 19.2.1913. Zemaljskoj vladi, KA MKFF 1831/1913, 8-1/45. 5) Ibrahim K e m u r a, Uloga Gajreta u dru stvenom zivotu Muslimana Bosne i Hercegovine (1903-1941), (Sarajevo 1986) 55-77; Muhamed H a d zijahi c, Od tradicije do indentiteta, (Sarajevo 1974) 179-184. 6) Rat pravoslavlja protiv islama, Zeman 15.10.1912. Akademija nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine (ANUBiH), Zbirka Adalberta Sheka.

460

Hercegovine posebnim telegramima obratila austrougarskom ministru vanjskih poslova Aehrenthalu sa molbom da on interveni se u korist Osmanskog carstva.7) Nepunih dvije godine dana docnije, krajem jula 1913. godine, Rifat-beg Sulejmanpa si c i Dervi s-beg Miralem ponovo su, ovaj put zajedno, prenosili zelje bosanskohercegova ckih Muslimana zemaljskom poglavaru da se Monarhija zauzme kako bi Jedrene i ostala podru cja, koja su otomanske trupe ponovo zaposjele u drugom balkanskom ratu, ostala pod Turskom.8) Nasuprot odu sevljenju s kojim su Srbi pozdravljali pobjede sunarodnika i anga zovali se na skupljanju pomo ci za srpski crveni krst, srpsku vojsku i dr., u muslimanskom javnom mnijenju nagla seno su preovladavali izrazi solidarnosti sa Turskom, koji su pra ceni i javnim manifestacijama kakva je bila masovni ispra caj turskih vojnih obveznika u oktobru 1912. godine u Sarajevu. Usprkos zabrani skupljanja dobrovoljaca, oni su ilegalno prelazili granicu. Muslimanski dobrovoljci stupali su u tursku vojsku, a pripadnici sve tri vjere, u prvom redu pravoslavni Srbi, u srpsku i crnogorsku. U turskoj vojsci je postojao bosanski ba sibozuk, formiran od iseljenika iz Bosne, a u srpskoj i crnogorskoj bile su citave grupe koje su do sle iz Sjedinjenih Dr zava (Amerikanci). Odjek spoljnopoliti ckih zbivanja, ratna atmosfera stvorena velikom koncentracijom austrougarskih trupa (na vrhuncu krize u zemlji je bilo do 190 hiljada vojnika), zao stravanje unutra snjih politi ckih i socijalnih odnosa, sistiranje ustava i zavodenje izuzetnih mjera u maju 1913. dalo je povoda za ocjenu da je Bosna i Hercegovina do zivljavala ratove na Balkanu kao zara cena strana.9) Kada je rije c o nacionalno-konfesionalnim odnosima, onda je u prvom redu do slo do daljeg poja canja muslimansko-srpskog politi ckog antagonizma i jo s ve ceg pribli zavanja muslimanskog politi ckog vodstva austrougarskim vlastima. Nadu, da bi Muslimani u Bosni i Hercegovini mogli nakon aneksije postati centripetalni elemenat, izra zavao je jo s u ljeto 1910. godine general Auenberg, isti cu ci da bi to bio najljep si uspjeh austrougarske uprave od po cetka emancipacije Balkana. Bosanskohercegova cki Muslimani kao vjerni podanici, kao austrougarski imperijalisti bili bi, po Auenbergu, elemenat reda i dobitak
7) Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, telegrami od 5. i 10.oktobra 1911. ABH, Zajedni cko ministarstvo nansija (ZMF) Pr BH 1301 i 1305 iz 1911. 8) Potiorek Bilinskom 30.7.1913. KA Nachlass Potioreks (N1 Pot..) A/3 Fasz 1, 339. 9) Milorad E k m e c i c, Uticaj balkanskih ratova 1912 - 1913. na dru stvo u Bosni i Hercegovini, u: Marksisti cka misao 4 (1985), 137-158.

461

za polo zaj Monarhije na evropskom Orijentu.10) Zbog sloma Turske u balkanskom ratu Muslimani u Bosni i Hercegovini bili su deprimirani i zbunjeni. U svom povjerljivom izvje staju baron Karlo Collas zaj u kome su se na sli Muslimani sa ovcama koje uporedivao je polo je vuk natjerao u tor Monarhije. U Muslimanima on je vidio vrijednu protivte zu dr zanju Srba kao i uop ste Jugoslavena.11) Kao odgovor na deklaraciju srpskih poslanika Bosanskohercegova ckog sabora povodom izbijanja srpske vojske na Jadran i omladinskih demonstracija u Sarajevu, koje su organizovali Srbi u novembru 1912. protiv balkanske politike Austro-Ugarske, priredene su muslimanske protudemonstracije koje su dale punu podr sku politici Monarhije u albanskom pitanju.12) U tuzlanskom okrugu su gradska zastupstva, svugdje gdje su Muslimani imali ve cinu, izglasala nov cane priloge za austrougarske trupe, koje su boravile u Bosni i Hercegovini, odnosno priloge za porodice pozvanih rezervista.13) Dok su podru cne vlasti u prete znom dijelu zemlje ocjenjivale da, i pored velike promjene u stanju duhova pod uticajem ratnih zbivanja, ipak najve ci dio stanovni stva gleda svoga posla u borbi za zivot,14) izvje staji iz Bosanske krajine ukazivali su da je tamo bila stvorena ozbiljnija politi cka situacija nego u drugim krajevima. Za razliku od mirnog dr zanja srpskog gradskog stanovni stva, pravoslavni seljaci i seoski sve stenici pokazivali su u Krajini vidne znakove svoga nezadovoljstva. Na podru cju Klju ca, Petrovca i Drvara sirile su se vijesti medu seljacima, navodno fanatizovanih od popova, da ce umar sirati srpska vojska i osloboditi ih pla canja rente zemljoposjednicima. Bila je stvorena takva atmosfera u kojoj su se ponavljale masovne tu ce izmedu Srba i Muslimana. Vlasti su u pomenutim mjestima pribjegle najvi sim policijskim kaznama, ali i nekim vanrednim sredstvima izvan zakonskih okvira, kao i za vrijeme selja ckog strajka 1910. godine. Ranije su zatvarane gradske pijace, da bi se seljaci odstranili iz grada, gostionice
10) Auenberg: Memoire u ber die politische Situation nach Schluss der ersten Saborsession. Sarajevo im August 1910. Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien, Nachlass Franz Ferdinand K. 18. Izraz imperijalisti i imperijalizam u tekstu memoara se ne upotrebljava u zna cenju ekspanzionizam nego u smislu privr zenosti ideji Carevine. 11) Kao nap.1. 12) Vidi Hamdija K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina pod austrougarskom upravom ( clanci i rasprave), (Sarajevo 1968) 119-129. 13) U Bijeljini 3.000 k, u Tuzli 5.000 k, u Zvorniku 800 k itd. Okru zni predstojnik Baron Zemaljskoj vladi 22.2.1913. KA MKFF 1831/1913, 8-1/45. 14) Ibidem; okru zni predstojnik Deftedarevi c Zemaljskoj vladi 27.2.1913. KA MKFF 1843/1913, 8-1/44 i kao napomena 4.

462

su zatvarane ve c u 6,30 h nave ce, a na javnim mjestima bilo je zabranjeno voditi politi cke razgovore. Uzroci stvorenog stanja tra zeni su u jakom kmetskom pokretu, izrazito srpskom karakteru ovog podru cja i odsustvu vojnih garnizona.15) O cito je da su se i u ovom slu caju sosire transponovale kao cijalne suprotnosti izmedu age i kmeta znatno suprotnosti izmedu Srba i Muslimana. Rat na Balkanu bio je pra cen nizom pojava, od kojih su neke, dodatno potencirane antisrpskom propagandom stampe bliske vlastima u mnogom uticale i na politi cku klimu u Bosni i Hercegovini. Mada se u srpskoj gradanskoj politici jo s u XIX vijeku pojavljuje nastojanje da se borba protiv Turske, koja je u ranijim razdobljima skoj osnovi (geslo za krst casni i slobodu vodena na religioznoj ideolo zlatnu nasuprot geslu za din devlet), vodi u ime modernog na cela narodnosti, ipak su u zbivanjima na Balkanu 1912/13. do sli vidno do izra zaja i elementi vjerskog rata. I samo na celo narodnosti, na koje su se, ina ce, pozivali balkanski saveznici, bilo je, kada je rije c o Albancima i Makedoncima, grubo ignorisano na ra cun dr zavnih interesa saveznika. Posebno nije moglo ostati bez krajnje nepovoljnog odjeka u Bosni i Hercegovini masovno pokr stavanje stanovni stva islamske vjere, a dijelom i prekr stavanje katolika u prvim mjesecima po izbijanju rata na teritoriji koja je pripadala Crnoj Gori. Ono je vr seno uz upotrebu drasti cnih nasilnih metoda i bilo je pra ceno ubistvima, plja ckama, paljenjem sela i drugim represalijama. Nasilno prevodenje u pravoslavlje izvr seno je u Beranama, u Plavu i Gusinju i u okolini Pe ci. Albansko muslimansko stanovni stvo bje zalo je zbog nasilnog pokr stavanja sa crnogorske na srpsku teritoriju. Pomenuti postupci, koji su nai sli i na osudu srpske vlade,16) bili su jedan od uzroka priliva u Bosnu muslimanskih izbjeglica iz podru cja zahva cenih ratnim zbivanjima, u prvo vrijeme prvenstveno iz grani cnih podru cja susjednog Sand zaka. Taj priliv je smanjen kada je do slo do izmjene dr zanja crnogorskih vlasti prema stanovni stvu 17) islamske vjere. Iako su austrougarske vlasti ubrzo zatvorile granicu
15) Richard Riedl: izvje staj iz O strelja 9.11.1912. KA MKFF Mb/111912 - 134. 16) Milorad E k m e ci c, Ratni ciljevi Srbije, (Beograd 1973) 128-130; up. Branko B a b i c, Politika Crne Gore u novooslobodenim krajevima 1912 - 1914, (Cetinje 1984); Mustafa M e m i c, Plav i Gusinje u pro slosti, (Beograd 1989.) 199-213. 17) Izvje staji okru znog predstojnika Deftedarevi ca od 24. i 30. oktobra 1912. sa granice na Metaljci i iz Uvca. KA N1 Pot A/3 Fasz 1, Nr 133 a i 152. Vidi Ejup M u sovi c, Etni cki procesi i etni cka struktura stanovni stva Novog Pazara, (=SANU Etnografski institut Beograd 1979) 44 i 105-106; Mustafa M e m i c, Bo snjaci-Muslimani Sand zaka i Crne Gore, (Sarajevo 1996) 232-244.

463

prema Sand zaku, ipak je preko nje neposredno poslije izbijanja rata prebjeglo u Bosnu oko 1000 lica.18) Bosanski Muslimani, ranije iseljeni u vilajete Skoplje, Solun i Bitolj, kao i Novopazarski sand zak, vra caju se dijelom u Bosnu i Hercegovinu, a dijelom u cestvuju u masovnoj seobi muslimanskog stanovni stva u druge krajeve Turske. Glavni uzrok ovog pokreta bile su nevolje kojima su bili izlo zeni bosanski naseljenici u toku rata i neizvjesnost u pogledu njihovog budu ceg polo zaja pod vla s cu pobjedni ckih hri s canskih dr zava. Repatrijacija se odvijala brodovima iz Soluna u Trst, a odatle zeljeznicom u Bosnu. Ovim pravcem se vratilo oko 5.000 osoba u razdoblju od polovine novembra 1912. do sredine maja 1913, kada je bosanska uprava obustavila masovni povratak o zemaljskom tro sku. Povratnici su naseljavani na erarnom zemlji stu uz nansijsku potporu vlasti, a u njihovom zbrinjavanju u cestvovalo je i muslimansko stanov19) ni stvo. Muslimanski prvaci Safvet-beg Ba sagi c i Rifat-beg Sulejmanpa si c pokrenuli su sredinom novembra 1912. pitanje da se erarno zemlji ste dodjeljuje po konfesionalnom klju cu i u tom su smislu namjeravali podnijeti rezoluciju u Saboru. Tome se usprotivio zemaljski poglavar, general Oskar Potiorek, jer je smatrao da bi to zao strilo odnose sa srpskim poslanicima i onemogu cilo rad Sabora, koji je trebalo da uskoro usvoji zakon o izgradnji novih zeljezni ckih pruga od vojno-strate skog zna caja za Monarhiju. Naseljavanje repatriraca dodatno je zao stravalo politi cke odnose u zemlji. Sna zan otpor naseljavanju pru zala su sela iz kojih porijeklom nisu bili povratnici, kao i nemuslimanska sela. I neki srpski listovi, kao na pr. Narod, odlu cno je istupao protiv povratnika nazivaju ci ih nepouzdanim elementima, problemati cnim tipovima i sankilotima. Nasuprot tome Srpska rije c se ogradivala od takvog pisanja, zala zu ci se i poslije sloma Turske za dobre odnose sa Muslimanima u Bosni i Hercegovini.20) * * * Mada su se prvih godina nakon okupacije vode ci faktori AustroUgarske izja snjavali pro foro interno za ukidanje kmetstva, zbog pomanjkanja potrebnih nansijskih sredstava za otkup kmetovskih seli sta, rje senje tog vitalnog privrednog i dru stvenog problema bilo je odlo zeno
18) Tomislav K r a lj a ci c, Povratak muslimanskih iseljenika iz Bosne i Hercegovine u toku prvog balkanskog rata, (u: Migracije i Bosna i Hercegovina, Sarajevo 1990) 157. 19) Ibidem, 151-162. 20) Ibidem, 158-160; E k m e ci c, Uticaj balkanskih ratova, 140.

464

na neodredeno vrijeme.21) Re zim je nastojao da izvr si modernizaciju privrede i dru stva ostavljaju ci da se otkup kmetova odvija na bazi dobrovoljne pogodbe izrazito sporim tempom. Pred Prvi svjetski rat cinu cjelokupne obradive pokmetovi su jo s uvjek obradivali jednu tre vr sine u zemlji, a njihov broj je bio blizu broja slobodnih seljaka. Postojanje kmetstva koje je bilo osnovna karakteristika bosanskohercegova ckog agrara, imalo je pored ekonomskih, dalekose zne socijalne i politi cke reperkusije, posebno na podru cju nacionalno-konfesionalnih odnosa. Na kraju prve decenije XX vijeka 91,15% zemljoposjednika sa kmetovima bili su islamske vjere, dok su 73,92% kmetova bili pravoslavni, 21,49% katolici i 4,58% muslimani.22) Begovi i age bili su kod bosanskih Muslimana, u otsustvu brojnijeg modernog gradanstva, dominantna dru stvena i politi cka snaga. Tako su medu muslimanskim poslanicima izabranim u Bosanskohercegova cki sabor 1910. godine izrazitu prevagu imali zemlji sni veleposjednici i posjednici. Od 24 muslimanska poslanika 14 su bili veleposjednici (od kojih su nekolicina bili ujedno i trgovci, a jedan i preduzetnik), a trojica su bili posjednici, a ostalih sedam muslimanskih poslanika bili su intelektualci. Iako je austrougarska vlast na celno priznala zate ceno stanje na podru cju agrara, ono se u praksi ipak mijenjalo. Brzo je napredovalo slabljenje prava vlasni stva aga. Bila je prisutna tendencija da se kmetsko pravo sve vi se pretvara u vlasni cko pravo kmeta nad zemljom koju je on dr zao kao ciuk. Aga, koji je bio sku cen na begluk i zavisio od haka, nije mogao osigurati svoju poziciju u novim privrednim i socijalnim kretanjima. On se nije mogao pretvoriti u kapitalisti ckog agrarnog preduzetnika, jer to nije dozvoljavala ni povr sina begluka, koji je po ci ve pravilu bio neznatan. Zive cinom daleko od posjeda u gradu, aga je ostao u zivalac naturalne rente, dok je kmet koristio novu situaciju da smanji svoje obaveze. Agrarni odnosi nisu zadovoljavali ni agu ni kmeta, pored toga sto su stajali na putu op stem pove canju proizvodnje hrane, potrebne zbog porasta broja stanovni stva. Od kada je razvojem saobra caja stvoreno sire tr zi ste za agrarne proizvode, a osobito kada se otvorila mogu cnost i prodaje drveta iz privatnih suma, znatno je porasla vrijednost zemlji sta. To je doprinijelo da se politi cki aktualizirao problem regulisanja sumskih posjeda i izlu cenje privatnih i op stinskih suma i pa snjaka iz posjeda dr zave. Cilj aga je bio da svoju privatnu sumu oslobode servituta koji bi bili preba ceni na erarne i op stinske
21) Vidi Hamdija K a p i d zi c, Agrarno pitanje u Bosni i Hercegovini za vrijeme austrougarske uprave (1878-1918), u: Radovi ANUBiH XLIX/16 (1973) 93 i dalje. 22) A. F e i f a l i k, Ein neuer aktueller Weg zur L osung der bosnischen Agrarfrage, (=Wiener Staatswissenschaftliche Studien XII/3, Wien-Leipzig 1916) 136-137.

465

 sume. Te ze ci reviziji agrarnih odnosa i ksiranju novih propisa begovi i age su bezuspje sno nastojali da smanje kmetovsko pravo na ciuk kako bi postigli ve ci radni efekat kmeta, te ga po potrebi mogli lak se maknuti sa posjeda ili ga pretvoriti u obi cnog zakupnika.23) U novim okolnostima razli cito su prolazili krupni i sitni posjednici, koji su i kao sitni obrtnici, du cand zije, bili izlo zeni konkurenciji industrijske robe iz Monarhije. Zemljoposjednik, beg i aga, sve se vi se zadu zivao i propadao, sto osobito va zi za sitnog agu. Paralelno sa otkupom kmetskih seli sta, koji je bio pospje sen anga zovanjem sredstava iz zemaljskog bud zeta za dodjelu zajmova kmetovima na osnovu zakona iz 1911, prezadu zeni muslimanski zemljoposjednici prodavali su po pravilu, pored ciuka, i one dijelove begluka koje su kmetovi obradivali kao zakupci ili pod najam.24) Ekonomsko propadanje veleposjednika bilo je pred Prvi svjetski rat ve c poodmaklo, ali je u zadnjim godinama usporeno pove canjem cijena zemlje. Sasvim bez poslovnog smisla i nepripremljena ni za kakav rad, osobito je mlada generacija sve vi se gubila zemlju i bila bi, po ocjeni savremenih austrijskih posmatra ca, u slu caju obligatnog otkupa kmetova brzo zahva cena proletarizacijom, dok je fakultativni otkup uticao samo da se ovaj proces otegne. O dru stvenim i politi ckim konsekvencama ovog procesa za austrougarsku politiku u Bosni i Hercegovini pisao je 1912. biv si podgradona celnik Sarajeva dr Vladimir Nie c. On je smatrao da ce propa s cu muslimanskih veleposjednika nestati onaj mirni i konzervativni elemenat koji je bitno pomagao i olak savao vodenje politike, te da bi bila zahvalna dr zavni cka zada ca ako bi se omogu cilo stvaranje jedne takve dru stvene klase, koja bi se sastojala od pripadnika svih konfesija i takode obuhvatala ekonomski sna zniji dio Muslimana.25) Ta nova klasa, koja bi naslijedila begovat, trebala je po mi sljenju dr V. Nie ca da, kao i muslimanski elemenat uop ste, postane oslonac za neutraliziranje separatisti ckih tendencija srpstva i hrvatstva i protute za srpskim centrifugalnim aspiracijama. Ova klasa, ako bude li sena svih privilegija i stale skih razlika postala bi po svom uvjerenju demokratski socijalni sloj, koji uslijed toga saosje ca sa ostalim dijelovima stanovni stva i u realnoj politici zauzima konstruktivno stanovi ste. Medutim,
F. H a u p t m a n n, Die Osterreich-Ungarische Herrschaft in Bosnien und der Hercegovina 1878-1918, Wirtschaftspolitik und Wirtschaftsentwicklung (Graz 1983) 90-158. 24) Ibidem; D z. J u z b a si c, Neke napomene o problematici etni ckog i dru stvenog razvitka u BiH u periodu austrougarske uprave, u: Institut za istoriju u Sarajevu, Prilozi 11-12 (1975-1976) 306-309. 25) Promemoria des gew. Viceb urgermeisters Dr. Nie c ABH Priv. Reg. 441/1912.
23)

466

ovakva razmatranja prelaze na teren politi cke fantastike i bila su daleko od bosanske stvarnosti. Zemaljski poglavar general Oskar Potiorek i zajedni cki ministar nansija Bilinski smatrali su potrebnim da se Muslimanska centralna banka, osnovana 1911. godine, pove ze sa austrijskim kapitalom. Cilj im je bio da se ova mlada kreditna institucija u cvrsti i time pomognu interesi muslimanskih zemljoposjednika. Kako je Osterr. L anderbank po cetkom 1912. godine pokazala interesovanje za Bosnu, to su uz posredovanje Bilinskog uspostavljene veze izmedu pomenutih banaka. Medutim, Muslimanska centralna banka, koja je stvarno otpo cela sa radom tek od septembra 1912, postala je u tolikoj mjeri zavisna od L anderbanke da je od Potioreka jednostavno tretirana kao njena lijala.26) Ina ce, brojni nacionalni kreditni zavodi u Bosni i Hercegovini raspolagali su obi cno malim sopstvenim sredstvima, pa su stoga obilno poslovali sa tudim ulozima i reeskontnim kreditima dobivenim od ve cih nov canih zavoda u zemlji ili Monarhiji. I druge vode ce nacionalne banke bile su usko povezane sa stranim kapitalom, koji je u tom povezivanju vidio zna cajnu sansu za svoju dalju ekspanziju. U tom pogledu kao ozbiljan konkurent austro-njema ckom i madarskom kapitalu pojavljuje se u Bosni i Hercegovini, kao i na cijelom ju znoslavenskom podru cju, ce ski kapital. Ovo povezivanje imalo je i politi cki zna caj, te je cesto bilo inspirisano konkretnim politi ckim motivima. Te znja muslimanskog politi ckog vodstva bila je da se novac, koji posjednici dobiju otkupom kmetova, koncentri se u Muslimansku centralnu banku i upotrebi za nansiranje pro sirenja beglu ckih posjeda znje podudarale su se sa i unapredenje proizvodnje na njima. Ove te zeljama austrougarske uprave da nakon otkupa kmetova veleposjed, kojim bi se uspje sno gazdovalo, ostane u muslimanskim rukama. Usprkos oslonca na L anderbank, Muslimanska centralna banka nije mogla jo s zadugo ra cunati na to da stvori poseban hipotekarni institut koji bi davao kredite za kupovinu zemlje, a bez hipotekarnih kredita u mnogim slu cajevima muslimanski zemljoposjednici nisu mogli pomi sljati na pro sirenje begluka. Zato su predstavnici Muslimanskog saborskog kluba u drugoj polovini 1912. godine zahtjevali od funkcionera bosanskohercegova cke uprave, uz olak sice pri kupovini begluka, da se i jedan austrijski nov cani zavod anga zuje u pru zanju hipotekarnih kredita muslimanskim zemljoposjednicima. Uslovi koje su im u tom pogledu nudile madarske banke nisu za njih bili prihvatljivi. Kako je ispunjenje ovog i jo s nekih drugih zahtjeva moglo djelovati i na dr zanje muslimanskih poslanika u Saboru, Bilinski je na tra zenje Potioreka poku sao da
Potiorek Bardollfu 13.3.1913. KA MK FF 2385/1913, 8 16/13 ex 1913.
26)

467

preko Lohnsteina, generalnog direktora L anderbank, uti ce da bi se na ovom poslu anga zovala Osterr. Zentralbodenkreditbank iz Be ca, koja je u stvari bila tvorevina L anderbank.27) Za uspjeh kombinacija da se u Sarajevu osnuje nova banka, koja bi bila u uskim odnosima sa Muslimanskom centralnom bankom i koja bi muslimanskim zemljoposjednicima davala jeftin hipotekarni kredit, bila je, osim vode cih li cnosti bosanskohercegova cke uprave, zainteresovana i Vojna kancelarija prijestolonasljednika nadvojvode Franza Ferdinanda. Kod pomenutih faktora bilo je prisutno strahovanje od socijalnih i politi ckih posljedica propadanja muslimanskih zemljoposjednika i oslobodenih kmetova. Pri tome je osobito u vojnim krugovima izra zavana bojazan da ce Srbi znatno pove cati svoje zemlji sne posjede i time oja cati svoj uticaj. Da bi se to sprije cilo, imalo se u vidu da nova agrarna banka, na koju bi vlada imala odlu cuju ci uticaj, u cestvuje i u kupovini zemlji sta od muslimanskih posjednika u slu cajevima kada se poka ze da se prodaja ne mo ze vi se odlagati. Banka je trebalo da kupuje zemlju i od drugih prodavalaca u cilju eventualnog stvaranja novih austrijskih kolonija u Bosni.28) Medutim, ostvarenju ovih planova nije se moglo pristupiti. Razlog je bio kako nedostatak sredstava, zbog velike potra znje kapitala na nov canom tr zi stu, tako i pomanjkanje odgovaraju ceg interesa austrijskih banaka da nakon izbijanja rata na Balkanu ula zu novac u Bosnu i Hercegovinu. cki odjek u Bosni i HerRatni dogadaji na Balkanu i njihov politi cegovini nagnali su vode ce li cnosti austrougarske uprave, Bilinskog i Potioreka, da se pored ostalog ponovo pozabave i agrarnim pitanjem, otvaraju ci pri tome problem revizije dotadanje agrarne politike. To su oni cinili u okviru planova koncipiranih s ciljem da se parali se narasli politi cki uticaj Srbije. Ministar Bilinski je po okon canju skadarske krize u maju 1913. ocjenjivao da je neposredna konfrontacija sa Srbijom odlo zena, ali da se Monarhija mora sistematski pripremati za budu ci siti jugoslavensko veliki rat. Smatrao je da u meduvremenu treba rije pitanje u Monarhiji, pri cemu je pridavao poseban zna caj privrednom, nacionalnom i politi ckom uzdizanju Bosne i Hercegovine U svom programskom konceptu, formulisanom u pismu Potioreku od 22.maja 1913, Bilinski je u prvom redu imao u vidu rje senje tada
D zevad J u z b a si c, Izvje staj Hermanna von Sautera o odnosima Bosne i Hercegovine i Monarhije u svjetlu austrougarskih ekonomskih suprotnosti, u: Godi snjak Dru stva istori cara BiH 18 (1968-1969) 73-74. 28) Sef Vojne kancelarije Franza Ferdinanda, pukovnik Bardollf, obratio se direktoru Kreditanstalta Dr. Alexandru Spitzm ulleru u martu 1913, tra ze ci da se ova austrijska banka anga zuje na pomenutim poslovima. Kao nap.26. Vidi: D zevad J u z b a si c, O austrougarskoj kolonizacionoj politici u Bosni i Hercegovini poslije aneksije, u: Prilozi 11-12 (1968-1969) 325-331.
27)

468

vrlo aktuelnog jezi ckog pitanja, postepeno zaposjedanje najvi sih mjesta u zemaljskoj upravi od strane doma cih ljudi, reformu dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine u Monarhiji tako sto bi ona bila sa po tri predstavnika predstavljena u austrijskoj i ugarskoj delegaciji, osnivanje lozofskog fakulteta, sa osloncem na Zemaljski muzej i Institut za balkanska istra zivanja, i pravnog fakulteta, dok je na privrednom planu predvidao investicije i obligatni otkup kmetova.29) Ne ulaze ci u kontroverze izmedu Bilinskog i Potioreka u ocjeni unutra snje i vanjskopoliti cke situacije, i razlike u njihovim pogledima na pojedine ta cke citiranog programa,30) zadr za cemo se samo na odnosu glavnih aktera austrougarske politike u Bosni i Hercegovini prema agrarnom pitanju. Potiorek je, izrazio ozbiljnu rezervu prema ideji Bilinskog o rje savanju agrarnog pitanja, koje je s obzirom na postoje ce stanje tangiralo prvenstveno politiku prema Srbima i srpsko-muslimanske odnose. Potiorekov politi cki cilj je bio da se najve ci dio pasivne mase srpskog seoskog stanovni stva zadr zi i dalje u njihovom letargi cnom stanju, te da se sprije ci da hrvatska i muslimanska inteligencija i poluinteligencija predu u srpski tabor i osujeti ujedinjenje svih Ju znih Slovena na antidinasti ckoj osnovi. Smatrao je da se prema srpskoj inteligenciji i poluinteligenciji zemaljska vlada treba odnositi sa najve cim oprezom, i kad je potrebno sa najve com strogo s cu. I njima je trebalo izlaziti u susret, ali sa samo onoliko koliko to ne bi moglo izazvati nezadovoljstvo Hrvata i Muslimana zbog br zeg napredovanja u slu zbi ve ceg procenta Srba. Poslije ukidanja izuzetnih mjera Potiorekov stav je bio da se u zemlji op cenito, a u Saboru posebno, treba vladati uz oslonac na Hrvate i Muslimane, a srpsku opoziciju primiti kao ne sto neizbje zno.31) Ovo je bilo suprotno kako ranijoj politici ministra Buri ana tako i na celnom opredjeljenju ministra Bilinskog da u vladinoj ve cini u Saboru treba da u cestvuju predstavnici sve tri konfesije, pa stoga nije ni moglo biti prihva ceno. Mada je Potiorek bio za blagonaklon odnos Zemaljske vlade prema srpskom selja stvu, o cijim je ekonomskim interesima trebalo maksimalno voditi ra cuna, on se istovremeno, krajem maja 1913, izjasnio
29) Potiorek: Pers onliche Vormerkungen (PVM) XV/1913, KA N1 Pot A/3 Fasz 5. 30) Vidi K a p i d zi c, Bosna i Hercegovina, 119-132, 155-197, 310313; D z. J u z b a si c, Aneksija i stavovi austrougarskih vojnih krugova prema upravljanju Bosnom i Hercegovinom, u: Nau cni skup posve cen 80. godi snjici aneksije BiH (ANUBiH Posebna izdanja XCIX/29, Sarajevo 1991) 73-80; i s t i, Nacionalno-politi cki odnosi u Bosanskohercegova ckom saboru i jezi cko pitanje (1910-1914), (ANUBiH Djela LXXIII/42, Sarajevo 1999) 128-141, 161-168. 31) Kao nap. 29.

469

protiv toga da se u skorije vrijeme pokre ce pitanje obligatnog otkupa kmetova. Nagla savao je da je i sam za obligatni otkup kmetova, ali tek onda kada se spoljnopoliti cka kriza denitivno rije si. On je to rje senje vidio u oru zanom obra cunu sa Srbijom, za koji se, kao sto je poznato, zajedno sa ponovo postavljenim sefom General staba Conradom von H otzendorfom, svesrdno zalagao. Dok se pomenuto rje senje ci u vidu unuodgada, Potiorek je bio protiv obligatnog otkupa, imaju tra snjopoliti cke razloge, a u prvom redu obzire prema muslimanskim zemljoposjednicima. Zemaljski poglavar je podsjetio ministra kako je njegova izjava u delegacijama 1912. izazvala nezadovoljstvo muslimanskih poslanika Sabora, kada je Bilinski samo indirektno nabacio pitanje obligatnog otkupa kmetova. Osim toga, Potiorek je ukazao na nedostatak nansijskih sredstava kao prepreku da bi se realizovao obligatni otkup kmetova. Izdaci za naoru zanje i drugi rashodi u vezi sa sprovodenjem novog vojnog zakona, izdaci za izgradnju novih zeljezni ckih pruga i druge investicije anga zova ce prema Potioreku nansijski potencijal zemlje do krajnjih mogu cnosti.32) U stvari, i bez pomenutih novih optere cenja zemaljski bud zet bio je jo s od ranije prenapregnut. Tome su posebno doprinosili, osim tro skova za bh. trupe i zandarmeriju anuiteti za izgradnju strate skih zeljezni ckih linija (Gabela - Boka Kotorska i Sarajevo - isto cna granica) kao i sasvim neodgovaraju ca nadoknada Bosni i Hercegovini za gubitak carinskih prihoda. Zbivanja na Balkanu kao i promjene na burnoj unutra snjoj bosanskohercegova ckoj sceni izbacili su u drugoj polovini 1913. agrarno pitanje ponovo u centar politi cke pa znje. Nakon iznenadnog polaganja mandata od strane poslanika grupe oko Srpske rije ci odgodeno je formiranje vladine koalicije do ostvarenja sporazuma izmedu Muslimanskog i Hrvatskog saborskog kluba sa novom grupom srpskog gradanstva, koja se nije ustru cavala da otvoreno saraduje sa Vladom. Osnova programa nove srpske stranke na celu sa dr Danilom Dimovi cem i dr Milanom Jojki cem bilo je agrarno pitanje. Stranka se na celno deklarisala za obligatni otkup, ali je kao neposredni zahtjev istakla da dr zava umjesto kmetova preuzme pla canje kamata na zajmove za otkup kmetovskih seli sta, koje su iznosile 4,50%. Ministar Bilinski dr zao se na cela da se vladina radna ve cina u Saboru treba da sastoji od poslanika sve tri konfesije, pa je Vlada sa Dimovi cevom grupom postigla kompromis. Dogovoreno je da ce Vlada pripremiti zakonski nacrt po kome bi kamate na zajmove kmetovima, cim to nansijske prilike dopuste, pale u cijelosti na teret zemaljskog bud zeta. Do tog momenta, koji je bio krajnje neizvjestan, trebalo je da se kamate bar od 1.januara 1915. reduciraju na polovinu, t.j. na 2,25%. Ovo je utvrdeno pod predpostavkom da poslanici sve tri konfesije na prvim sjednicama predstoje ce
32)

Ibidem

470

saborske sesije usvoje rezoluciju kojom bi zatra zili da se u gore navedenom smislu novelira agrarni zakon iz 1911. godine. Pokri ce u bud zetu zbog sni zenja kamata trebalo je osigurati tako sto bi poslanici izglasali zakone o pove canju to carine i o uvodenju poreza na vozne karte, jer se na pove canje direktnih poreza nije moglo ra cunati.33) sla je naro cito na otpor Medutim, realizacija ovog sporazuma nai zemljoposjednika medu muslimanskim poslanicima. I predsjednik muslimanskog saborskog kluba Rifat-beg Sulejmanpa si c je smatrao da nije dobro da se zbog deset Srba, koji bi u sli u vladinu ve cinu, barka u agrar.34) U redovima muslimanskih zemljoposjednika bila je ra sirena sumnja da bi izmjena Zakona o otkupu kmetova, prema intencijama Dimovi ca, mogla odvesti na put obligatnog otkupa. Predvodnici u otporu novim mjerama agrarne politike bili su Adem-aga Me si c i Hamdi-beg D zini c, koji su razvili intenzivnu agitaciju medu begovima. Begovska opozicija koju su sa cinjavali, kako clanovi Ujedinjene muslimanske organizacije tako i grupe Dervi s-bega Miralema, prijetila je da osujeti vladine politi cke kombinacije sa Dimovi cem. U toj situaciji nu dio se Vladi muslimanski prvak Serif Arnautovi c da se sa u zim krugom svojih starih prista sa suprotstavi begovima, cijeg se tutorstva ve c du ze vremena zelio osloboditi. Namjeravao je da na novim izborima u Sabor uvede napredne elemente kako bi se Muslimani oslobodili od reakcionarne i egoisti cke politike begova. Smatrao je da za takvu akciju postoji raspolo zenje medu naprednim Muslimanima koji otvoreno govore o nu znosti obligatnog otkupa kmetova.35) Nastoje ci da slomi begovsku opoziciju Potiorek je po cetkom novembra 1913. u razgovoru sa clanovima saborskog Predsjedni stva dr Nikolom Mandi cem i dr Safvet-begom Ba sagi cem ukazao da je neophodno izmijeniti zakon o otkupu kmetova s obzirom da ce agrarno pitanje biti brzo i radikalno rije seno na ranijim turskim teritorijama koje je dobila Srbija i Crna Gora. Pri tome je naglasio da se Monarhija ne smije izlo ziti prebacivanju da zaostaje iza susjeda, te da sa tom neizmjenjivom cinjenicom moraju ra cunati na si muslimanski veleposjednici. Njih je Potiorek stavio pred alternativu ili saradivati sa Vladom u savezu sa
33) Up. Karl K a s e r, Die serbischen politischen Gruppen, Organisationen und Parteien und ihre Programme in Bosnien und der Herce upi govina 1903-1914, Phil.Diss. (Graz 1980) 273-182; Marta M. C cA m r e i n, Die Opposition gegen die o sterreichisch-ungarische Herrschaft in Bosnien-Hercegovina (1878-1914), (Bern 1987) 193-210. O privrednim i socijalnim rezultatima otkupa kmetova poslije 1911. vidi H a u p t m a n n, Herrschaft, 193-210. 34) Dimovi c Cerovi cu 21.10.1913. ABH GFM Pr BH 1442/1913. 35) Collas Potioreku 8. i 10. novembra 1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2, 544 i 546.

471

Hrvatima, i tako imat sansu za odbranu svojih interesa, ili oponirati. Posebno je dr Nikoli Mandi cu Potiorek skrenuo pa znju da Hrvati u hrvatsko-muslimanskom paktu imaju vode cu ulogu, dok bi u savezu sa Srbima, koji bi Hrvatima bio nametnut muslimanskom tvrdoglavo s cu slo na Srbe. Zato je zahtjevao da u kmetovskom pitanju, vodstvo pre Hrvatski saborski klub u svom vlastitom interesu u cini sa svoje strane sve da se ponovo u cvrsti pakt sa Muslimanima koji je bio trenutno ugro zen. Ove izjave ilustruju odredenu evoluciju Potiorekovog stava, koja je nastala pod uticajem razvoja politi ckih dogadanja. Medutim, iako se Potiorek anga zovao da se begovska protivladina agitacija suzbije, on je izri cito tra zio da se sa begovima kona cno ne prekida, dok to ne bude po volji Vladi.36) sko ce u procesu obrazovaPotkraj 1913. uspje sno su prebrodene te nja vladine radne ve cine, i ona je usvojila u Saboru rezoluciju o agraru, kojom je tra zeno da se novelira zakon o otkupu kmetova. Povodom izrade nacrta novele Potiorek je krajem januara 1914. u pismu ministru Bilinskom izrazio nadu da ce u ne tako dalekoj budu cnosti mo ci pri ci i obligatnom otkupu.37) Medutim, on je bio svjestan opasnosti od proletarizacije, koja je prijetila muslimanskim zemljoposjednicima, cime bi po njegovoj ocjeni, politi cki uticaj i pouzdanost Muslimana pretrpila veliku stetu. Pri tome nije isklju civao mogu cnost da dode do pobolj sanja odnosa izmedu Srba i Muslimana i da se izmedu njih stvori savez.38) Potiorek je bio posebno zainteresovan da se srpskomuslimanski politi cki odnosi koji su se poslije aneksije zbog agrarnog pitanja, a naro cito povodom rata na Balkanu, izrazito pogor sali, vremenom ne pobolj saju i uspostavi srpsko-muslimanska koalicija na opozicionoj osnovi. Stoga i protivrje cnosti u austrougarskoj politici u Bosni i Hercegovini, te kolebanja i dozirani oprez u odnosu kako prema begovima tako i prema srpskim seljacima. Pri tome iz Potiorekovih stavova nedvosmisleno proizilazi da je bio spreman zrtvovati materijalne interese begova onda kada mu oni, i uop ste Muslimani, ne budu vi se potrebni kao protute za Srbima i srpskoj politici. To je moglo biti samo nakon obra cuna sa Srbijom. Medutim, i ve c sama odluka da se objavi rat Srbiji, u ciji ishod Potiorek nije sumnjao, dala je Potioreku povoda da preduzme inicijativu u pogledu rje savanja agrarnog pitanja. Potiorek je 27.jula 1914, nakon sto su prethodnog dana progla sene izuzetne mjere u Bosni i Hercegovini, inicirao da se agrarna novela
Potiorek Zemaljskoj vladi 10.11.1913. KA N1 Pot A/3 Fasz 2 547, PVM XXIX/1913 Fasz 5. 37) Potiorek Bilinskom 25.1.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 2. 38) Franz W e i n w u r m, FZM Oskar Potiorek. Leben und Wirken als Chef der Landesregierung f ur Bosnien und die Herzegowina in Sarajevo 1910-1914, Phil.Diss. (Wien 1964) 358-359.
36)

472

kojom se smanjuju kamate na zajmove kmetovima, ozakoni putem vladarevog ru cnog pisma i zalo zio se za radikalno rje senje cjelokupnog kmetovskog pitanja. Svoj prijedlog je motivirao potrebom da se suzbistvom.39) je agitacija medu srpskim seoskim stanovni Zajedni cki ministar nansija Bilinski je, medutim izrazio rezervu prema Potiorekovim prijedlozima. Smatrao je da bi se u datom momentu mogao pogre sno razumjeti vladarev akt sa izrazito prosrpskom tendencijom. Pri tome je imao u vidu i napade jednog dijela austrijske stampe u kojima je Bilinskom prebacivano da atentat ne bi bio mogu c da nije Bilinski, za razliku od Potioreka, navodno povladivao srpstvu. Bilinski je pak podsje cao Potioreka da on nije nikada u krupnim politi ckim pitanjima postupio protiv njegovog savjeta, i to kako kod osnivanja Dimovi ceve stranke tako i kod imenovanja vi sih cinovnika iz redova Srba. Bilinski je smatrao da bi nastala povika, ako bi on usred rata podnio vladaru prijedlog zakona po kome bi bile zaobidene ustavne odredbe o kompetenciji Sabora i donesen jedan zakon na apsolutisti cki na cin, za cije usvajanje nije prije atentata postojala sigurna saborska ve cina. Potiorekov prijedlog bio je za Bilinskog neprihvatljiv kako iz politi ckih tako i iz dr zavnopravnih razloga. Ina ce, na celno uzev si bio je i za Bilinskog obligatni otkup kmetova politi cki i socijalno po zeljan. ce bosanskohercegova cke nansije On je, medutim, izrazio bojazan da i nekoliko godina poslije okon canja rata jedva mo ci da obezbjede sredstva od 10 miliona kruna godi snje za otkup kmetova, t.j. onu sumu koja je na osnovu zakona o fakultativnom otkupu bila predvidena kao maksimalna.40) To je bila perspektiva rje savanja agrarnog pitanja u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom.
(Radovi Filozofskog fakulteta u Sarajevu 12, 2000, str. 195-206, i na njema ckom u Zeiten Wende Zeiten, Festgabe f ur Richard Plaschka zum 75. Geburtstag, Frankfurt an Main 2000, str. 57-71)

Bilinski Potioreku 4.8.1914. KA N1 Pot A/3 Fasz 3, 560. Ibidem; up. Josef B r a u n e r, Bosnien und Hercegovina. Politik, Verwaltung und leitende Personen, u: Berliner Monatshefte 7 (1929) 337.
40)

39)

473

474

PRILOZI

475

476

 O NEKIM TUMACENJIMA KARAKTERA OTPORA OKUPACIJI BOSNE I HERCEGOVINE 1878. GODINE

Sigurno je jednostrano otpor muslimanskog stanovni stva austrougarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine tuma citi isklju civo te znjom ovog stanovni stva da sa cuva svoj relativno privilegovan polo zaj u zemlji. Problem je, svakako, daleko kompleksniji, ali ipak u njemu dominira pitanje odnosa muslimansko stanovni stva prema dolasku pod vlast jedne hri s canske dr zave. Treba imati u vidu sta je op cenito na Balkanu u ranijim zbivanjima zna cilo za muslimansko stanovni stvo povla cenje Turske, kao i to da se na Berlinskom kongresu posebnim klauzulama nastojalo regulisati polo zaj stanovni stva islamske vjere u balkanskim nacionalnim dr zavama koje su stekle nezavisnost. Kada je rije c o odnosu bosanskohercegova ckih Muslimana prema Turskoj u dogadajima u ljeto 1878, smatram neprihvatljivim gledi ste da je sukob sa funkcionerima i organima turske uprave, do kojeg je do slo u nekim mjestima, i formiranje Narodnog odbora i Narodne vlade u Sarajevu zna cio za Muslimane u Bosni i Hecegovini raskid sa Otomanskim Carstvom i kidanje sa turskom dr zavnom tradicijom. Naprotiv, oni nisu tada, kao ni ranije vidjeli rje senje polo zaja Bosne i Hercegovine izvan, ve c samo u okviru otomanske dr zave i njenog dru stvenog sistema. Zbog toga su i do sli u sukob sa politikom koja je pod pritiskom medunarodnih faktora prepu stala Bosnu Austro-Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom okupacijom osnovni pravac muslimanske politike insistirao je na sultanovom suverenitetu nad Bosnom i Hercegovinom, te na odr zanju i u cvr s civanju veza sa Carigradom. Jedna od posljedica okupacije bila je i masovno iseljavanje Muslimana u Tursku. Impuls za posljednji val ove seobe, koja je imala svoje dublje dru stveno-ekonomske razloge, dala je aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine. Sve to svjedo ci da je proces distanciranja bosanskohercegova ckih Muslimana od Turske bio dugotrajan. Otpor ulasku austrougarskih trupa u Bosnu i Hercegovinu uklapa se u siri okvir otpora koje stanovni stvo islamske vjere op cenito na Balkanu pru za sprovodenju odredaba Berlinskog kongresa. Medutim, mislim da se zbivanja u Bosni i Hercegovini mogu tretirati kao pravi rat. Ipak nikako se ne bih mogao slo ziti sa ocjenama da se, s obzirom na izvjesno
477

u ce s ce hri s cana radi o svenarodnom ratu, te da se za oru zane snage koje su se borile protiv austrougarske vojske upotrebljava naziv narodna vojska. Prethodni diskutanti dobro su ukazali na razli cite interese i te znje pojedinih dijelova i slojeva bosanskohercegova ckog stanovni stva. Kada je rije c o nemuslimanskom stanovni stvu, zapa zeno je odredecito u Sarajevu. no u ce s ce srpskog gradanstva u pokretu otpora, naro I u Krajini takode, u ratnom vije cu u Biha cu bilo je i predstavnika hri s cana. Medutim, situacija je u raznim krajevima bila vrlo razli cita, pa se prilike i odnosi u Sarajevu ili isto cnoj Hercegovini ne mogu aplicirati na citavu zemlju, kako se to nerijetko cini. Tako je, npr., general Filipovi c 1.septembra 1878. iz Sarajeva javljao carskoj vojnoj kancela riji da u vojsci muftije Semsikadi ca u dolini Spre ce nema vi se hri s cana, - sto je u po cetku silom potjerano, poslije je pobjeglo. U izvje staju 79. pje sadijske regimente, od 19.avgusta 1878, ka ze se da pravoslavci maglajske nahije o cekuju odobrenje da se okrenu protiv Turaka kod Gra canice. Jedan, pak, podatak govori kako su Muslimani iz Sanskog Mosta, nakon sto su ih austrougarske trupe razbile u borbi pod Klju cem, prilikom povla cenja preko Vrpolja bili napadnuti iz zasjede od strane e skije, srpskih ustanika sa Grme ca, i gotovo potpuno uni steni. Medutim, na drugoj strani, npr. u Sarajevu, imali smo odrede sastavljene od hri s cana koji su zajedno sa muslimanskim odredima i sli u borbu protiv okupatora.Ina ce, hri s cani su u toj borbi u cestvovali bez dovoljno odu sevljenja, a cesto su bili na to i prisiljeni. U to doba narodne snage u Bosni i Hercegovini nisu se mogle okupiti pod jednu zastavu niti je pokret protiv okupacije mogao dobiti jedan zajedni cki, za sve prihvatljiv, program. U pogledu raspolo zenja hrvatskog katoli ckog stanovni stva, karakteristi cno je da se u nekim izvje stajima primje cuju prva razo carenja u okupaciju, i to mjestimi cno jo s u doba dok su vodene ratne operacije. Tako je komanda mjesta u Kotorskom kod Doboja u svom izvje staju od 7.IX 1878. konstatovala da su na njenom podru cju katolici, koji su ina ce bili naklonjeni okupaciji, postali nepovjerljivi nakon pojave proklamacije po kojoj se i dalje morala pla cati turska desetina. To je shva ceno tako kao da Austrija poma ze Turskoj da utjeruje porez i izra zena je bojazan da je okupacija, u koju su polagane neopravdane nade, privremena. Hrvatsko stanovni stvo ovog dijela Bosne zalilo se i zbog pritiska rekvizicija za austrougarsku vojsku i uni stavanja ljetine na poljima logorovanjem vojske. Istovremeno ono je bilo prinudeno da kao i za plodnih godina udovolji svim obavezama prema muslimanskim zemljoposjednicima. Za vrijeme ratnih operacija ustanici su odr zavali tajne veze sa muslimanskim stanovni stvom na okupiranom podru cju u rejonu Doboja, salju ci agitatore koji su pozivali na otpor i obavje stajce u cilju prikupljanja podataka. Da bi osujetila pomenute veze, komanda mjesta u
478

Kotorskom pribjegla je uzimanju talaca. Za taoce su uzimani naro cito clanovi porodica onih istaknutih ljudi koji su prebjegli ustanicima i koji su va zili kao vode. Kada je rije c o begovatu i njegovom u ce s cu u borbi protiv okupacije, izgleda da je to u ce s ce bilo znatnije u Bosanskoj krajini, dok su muslimanski donji dru stveni slojevi do sli do izra zaja specijalno u Sarajevu. U Bosanskoj krajini Muslimani istupaju slo znije i uz u ce s ce begova i nije slu cajno sto je tamo otpor tako dugo trajao. Mislim da bi nauka trebalo da objasni radikalizam ni zih muslimanskih slojeva i njihov fanatizam. Taj, kako bih rekao, konzervativni radikalizam ispoljavao se, naro cito na po cetku pokreta, u nagla senom antihri s canskom raspolo zenju i odbacivanju novina koje su donijele reforme. Medutim, za ocjenu cjelokupnog pokreta daleko je va zniji njegov objektivni zna caj u istorijskim zbivanjima od subjektivnih motiva u cesnika i voda pokreta. Poznato je da su austrougarske trupe nemilosrdno kr sile otpor na koji su nailazile. Zelio bih da uka zem na to da je teror, koji se mjestimi cno javio u cilju slamanja otpora, postao sastavni dio strategije okupatora. Stradanja civilnog stanovni stva zbog bombardovanja i paljevine naselja nisu bili dogadaji koji su se samo sticajem okolnosti u toku borbi nepredvideno de savali. Tako, npr., u okviru operacionog plana protiv ustani ckih snaga na podru cju Posavine i u dolini Spre ce, koji je izraden u osvojenom Sarajevu 31.avgusta 1878. godine, general Filipovi c je naredio da IV armijski korpus forsira Savu kod Br ckog i istovremeno preporu cio da se prelaz preko rijeke sna zno pripremi svom raspolo zivom artiljerijom, po potrebi i artiljerijom V armijskog korpusa. Cilj je bio da se muslimanski dio Br ckog zapali i izazove strah i panika medu stanovni stvom. Citiram: Es empehlt sich den Ubergang
durch Entwicklung aller Artilleriekr afte, wozu-wenn notwending - die Corpsartillerie des 5. Armee-Corps in Einvernehmen mit FML. Baron Ramberg herangezogen werden kann, kr aftig vorzubereiten und bei dieser Gelegenheit in Br cka, welches in einen ganz geschiedenen mohamedanischen und einen christlichen Stadtteil zerf allt, den ersteren in Brand zu stecken und dadurch Frucht und Schrecken zu verbreiten. Uslijedila je kanonada koja je

trajala nekoliko dana. U gradu je izbio po zar u kome je izgorjelo oko stotinu magacina, du cana, stambenih ku ca i ostalih zgrada. Ovo je bilo bombardovanje u cilju slamanja borbenog duha stanovni stva. Dva su referata prezentirana na ovom skupu u kojima se tretira vojna problematika. Mislim da se ne mo ze apsolutno tvrditi da su okupacione snage nametnule ustanicima svoj na cin borbe od samog po cetka. Npr., u jednom austrougarskom vojnom izvje staju se isti ce da su ustanici pod komandom muftije Semsikadi ca u periodu od 15.avgusta do 4.septembra 1878. u carkama izmedu isturenih dijelova vodili
479

borbu na svojevrstan na cin. Svakog dana su na drugoj ta cki napadali pozicije okupacionih trupa i pri tome su u napadima uvijek postizali brojnu nadmo c, dok su na drugim mjestima ostavljali samo slabe osmatra cke grupe. Semsekadi c je, ina ce, imao plan da uspostavi vezu sa snagama koje su pru zale otpor u Bosanskoj krajini i to je bio smisao neuspjelog poku saja prodora preko rijeke Bosne. Muftiju Semsikadi ca kao vojskovodu, cijenio je i neprijatelj. Interesantan je jedan detalj o strate skim planovima Kraji snika. Kada se poslije neuspjeha kod Banjaluke glavnina ustani ckih snaga povuk la prema Biha cu, u Biha cu je uo ci bitke kod Zegara, koja se odigrala 7.IX 1878. godine, odr zan sastanak ustani ckog ratnog vije ca. Na sastanku je na insistiranje Had zi-Ibrahima Medinlije izmijenjen prvobitni zaklju cak o slanju pomo ci Klju cu i Sanskom Mostu, koju su tra zili izaslanici ovih gradova. Usvojeno je Medinlijino gledi ste da se uop ste sva mjesta isto cno od Biha ca prepuste svojoj sudbini, a sve raspolo zive snage da se koncentri su na liniji Biha c - Pe cigrad. Njihov manji dio trebalo je, po Medinlijinoj zamisli, da pru za otpor austrougarskim trupama, do posljednjeg covjeka, dok je glavnina trebalo da preduzme ofanzivu prema Hrvatskoj i da zare ci i pale ci prodre preko Slunja prema Karlovcu, a po mogu cnosti i dalje. Ako bi neki od gradova pru zio suvi se jak otpor i ne bi mogao biti osvojen, trebalo je da se ustanici povuku u sume i da ga ponovo no cu napadnu. Mada je bilo izvjesno da bi u borbi kona cno podlegli, cilj operacije je bio da se dobije na vremenu jer je postojala nada da ce se na ci neka sila koja ce intervenisati. Plan je bio usvojen od strane cijelog skupa, pa je Medinlija dao da se zaklju cak i pismeno formuli se. Medutim, tada su mnogi od prisutnih voda odbili da na njega stave svoje potpise, a dalji razvoj dogadaja pokazao je koliko je ovaj plan bio nerealan. U protuokupacijskom pokretu u Biha ckom sand zaku postojala je i tendencija da se otpor austrougarskim trupama pru za dok ne padnu ve ci gradovi u Bosni, a da se onda polo zi oru zje. Jedno izaslanstvo Biha ckog sand zaka pregovaralo je u Zavalju sa austrijskim generalom Zachom i 28.avgusta s njim postiglo sporazum da se po salje deputacija u Sarajevo koja bi se uvjerila da je grad zaista pao. Dogovoreno je da do povratka deputacije iz Sarajeva vlada mir. Medutim, dok se deputacija nalazila na putu, 7.septembra je uslijedio iznenadni austrij ski napad na Zegar. Nakon bitke kod Zegara, u Zavalju su slijede cih dana obnovljeni pregovori u kojima je peto clano izaslanstvo iz Biha ca predvodio zamjenik mutesarifa biha ckog sand zaka Hasan. Kona cni rezultat pregovora bio je negativan, jer umjerena struja u Biha cu, ni nakon sto je potvrdena vijest o padu Sarajeva, nije uspjela da ubijedi Kraji snike da polo ze oru zje. Otpor je i dalje nastavljen, mada su tokom daljih dogadaja bojno polje napustili mnogi Bi s cani i neki prvaci pokreta, kao, npr., Hasan-beg Privilica i Husejn-beg Karabegovi c
480

te najve ci broj pripadnika redife, naro cito ociri koji su ina ce pokazali malo volje za borbu. I poslije pada Biha ca muslimanski Kraji snici su zi-Hasana Salki ca, Had zipod komandom svojih radikalnih voda Had Ibrahima Medinlije i Had zi-Ahmeda Musi ca nastavili sa borbom dok njihov otpor nije bio slomljen od strane nadmo cnijih austrougarskih trupa. Pridru zio bih se mi sljenju prof. Cubrilovi ca da treba nastaviti istra zivanja austrougarskih izvora o ratnim operacijama 1878. jer se ne mo zemo zadovoljiti publikacijom Ratnog arhiva u Be cu iz 1879. godine. Potrebno je prou citi originalne izvje staje komandanata sa bojnog polja, kao i izvje staje koje su austrougarske vojne vlasti prikupile od svojih podru cnih organa po cetkom 1879. o toku dogadaja na ustani ckoj strani, brojnom stanju ustanika i njihovim gubicima u mrtvim i ranjenim i dr. Mislim da ce to doprinijeti da se unekoliko izmijeni i dopuni dana snja predstava o zbivanjima u redovima ustanika. Tako, npr., cini mi se da se danas operi se preuveli canim brojem ustanika u pojedinim bitkama. Pukovnik Boji c u svom referatu preuzima podatak od austrij skih autora da je u bici kod Zegara 7.septembra u cestvovalo oko 15.000 ustanika. Medutim, prema podacima koje je prikupio major Ferdinand Rzehak i 30.marta 1879. godine, uputio Komandi 72. pje sadijske briga de u Biha cu, u bici kod Zegara u cestvovalo je oko 5-6 hiljada ustanika. Po njegovim procjenama, koje se podudaraju sa podacima iz izvje staja koje su u isto vrijeme uputili drugi austrougarski ociri, ukupan broj ustanika u Biha cu i okolini na dan 18.septembra 1878. godine, dakle neposredno pred pad grada, iznosio je 12.000 ljudi. Nikada se ne ce mo ci ustanoviti potpuno ta can broj ustanika ni njihovi stvarni gubici i podaci koje su austrougarski vojni organi prikupili mogu nam dati pribli zne cifre i biti od koristi za globalnu orijentaciju. Ina ce, u toku samih ratnih operacija austrougarsko vojno vodstvo cesto nije raspolagalo preciznim informacijama o brojnom stanju protivni ckih snaga. Tako je general Filipovi c 31.avgusta 1878. godine pisao da muftija Semsekadi c pod svojom komandom ima navodno 12 do 15 hiljada pobunjenika u dolini Spre ce, dok je vojna komanda u Doboju, na osnovu naknadno prikupljenih podataka gotovo godinu dana docni je, procjenjivala da su ustanici pod Semsekadi cevim vodstvom dosegli najve ci broj od oko 8.000 ljudi, i to po cetkom septembra 1878. godine. Gubici ove ustani cke grupacije, prema istoj procjeni, iznosili su u borbama od 15.avgusta do 3.septembra 700 mrtvih i 1200 ranjenih. U dvodnevnim borbama 4. i 5. septembra u dolini rijeke Bosne snage kojim je komandovao pljevaljski muftija imale su 300 mrtvih i 700-800 ranjenih, sto svjedo ci o zestini borbi. Sve navedene podatke crpio sam zi c priiz neobjavljene grade koju je preminuli prof. dr Hamdija Kapid kupio u Ratnom arhivu u Be cu.
481

 Zelio bih jo s samo ukazati na neke reperkusije otpora u Bosni na austrougarsku politiku. U vezi sa te sko cama na koje je nai sla Andr assyjeva orijentalna politika i velikim nansijskim izdacima za okupaciju uslijedila je, pod pritiskom javnog mnjenja u Ugarskoj, 28.IX 1878. ostavka ugarskog ministra nansija Kolomana v. Szella. Sam Szell je, kako to navodi Wertheimer, svoju ostavku motivirao i drugim dubljim politi ckim razlozima. On se time zelio suprotstaviti planovima vojnih krugova da iz Bosne produ ze osvaja cki pohod prema Solunu. Poznato je, takode, da je ove planove ratne stranke otvoreno zagovarao general Filipovi c. Ti planovi bili su ponovo aktualizirani poslije zaklju cenja Novopazarske konvencije. Protivnik planova vojnih krugova bio je ne samo Andr assy nego i ministar rata Bylandt-Rheydt i sef General staba Sch onfeld. Interesantno je da je sef austrougarskog General staba FML Sch onfeld u svom memoaru o vojnoj situaciji u Bosni i pitanju zaposjedanja Novopazarskog sand zaka od 6.IX 1878. pledirao ne samo da se austrougarske trupe zaustave na Drini nego da se uop ste odustane od zaposjedanja Sand zaka. Pod utiskom zestokih borbi koje ckog vrenja u Sand zaku su vodene u Bosni, stanju komunikacija i politi i medu Albancima, Sch onfeld je doveo u pitanje i Andr assyjevu politiku dr zanja otvorenih vrata prema Istoku kroz Novopazarski sand zak. Predimenziraju ci zna caj otpora sprovodenju odluka Berlinskog kongresa on je o cekivao ofanzivu muslimanskih snaga sa podru cja Sand zaka i ra cunao na dalje pribli zavanje Srbije i Crne Gore Monarhiji i da bi ova mogla osigurati mnogo pogodniji put do Soluna kroz savezni cku i prema sebi obaveznu Srbiju nego kroz usko novopazarsko grlo. Sch onfeld je, osim toga, uop ste osporio vojno strate ski zna caj Sand zaka za austrougarsku politiku, anticipiraju ci u tom pogledu donekle i Aehrenthalovo gledi ste. Mada je usvojen njegov stav da se 1878. godine austrougarske trupe zaustave na Drini, Sch onfeldovi pogledi nisu uticali na politiku zaposjedanja Sand zaka, koje je uslijedilo u drugim politi ckim okolnostima poslije aprilske konvencije sa Turskom 1879. godine. Dakle, kako iz izlo zenog mo ze da se vidi, dogadaji iz 1878. godine u Bosni i Hercegovini dovodili su u pitanje neke osnovne postulate austrougarske balkanske politike koje je bio formulisao grof Andr assy.
(Otpor austrougarskoj okupaciji 1878. godine u Bosni i Hercegovini, Nau cni skup (Sarajevo 23-24. oktobra 1978), ANUBiH Posebna izdanja XLIII/8, Sarajevo 1979, str. 400-404)

482

USTANAK 1882. GODINE I PROBLEM ANEKSIJE BOSNE I HERCEGOVINE

Mislim da ovaj simpozij oboga cuje na sa saznanja o ustanku i da je u tom pogledu dao korisne doprinose. Medutim, tek sad kad razmatramo ovu problematiku vidimo kolika je veli cina djela prof. Hamdije Kapid zi ca, koje ima siri zna caj od toga sto je autor uspje sno obradio sam ustanak. U Kapid zi cevom djelu je na sirokom planu izlo zeno etabiliranje austrougarske vlasti i otvorena obrada niza problema iz perioda austrougarske uprave u Bosni i Hercegovini. Za mene je posebno zanimljiv referat profesora Ekme ci ca, koji je dao zna cajan novi doprinos naro cito izu cavanju spoljnih okolnosti u kojima se razvijao ustanak. Pa znju privla ci osobito evolucija turske politike, i to gledaju ci sire ne samo prema ustanku u Bosni nego i prema Albanskoj ligi. Istra zivanja u ruskim arhivima omogu cila su da pisac dode do novih saznanja. Naro cito su interesantni podaci o austro-turskom sporazumu o na cinu sprovodenja Vojnog zakona u Bosni i Hercegovini, sto do sada nije bilo poznato u literaturi. Mislim da bi podatke o pomenutom sporazumu trebalo potra ziti i u Arhivi austrougarskog Ministarstva spoljnih poslova u Be cu. Ne sumnjam da su Rusi bili vrlo dobro obavije steni o svemu sto se dogadalo na carigradskom dvoru, ali bi bilo interesantno da se vidi sta je o tome Kalice javio K alnokyju. To bi bili podaci iz prve ruke. S tim u vezi htio bih ne sto re ci o pitanju aneksije Bosne i Hercegovine. Iako je niz mjera preduzetih poslije okupacije bio na liniji fakti ckog inkorporiranja Bosne i Hercegovine u Monarhiju, nemamo podataka o tome da bi do ustanka 1882.bilo govora o nekoj neposrednoj i aktuelnoj namjeri Austro-Ugarske da proglasi formalnu aneksiju Bosne i Hercegovine. Tako je carinsko priklju cenje Bosne i Hercegovine AustroUgarskoj, koje je izvr seno krajem 1879, i progla senje Vojnog zakona u jesen 1881, de facto bilo usmjereno na negiranje sultanovog suvereniteta, koji je de jure bio priznat u konvenciji sa Turskom od 21.aprila 1879. Stavi se imamo i takvu praksu: kada se 1879. ograni cava i postepeno ukida upotreba turskog novca u Bosni i Hercegovini te ve c na startu kr si konvencija sa Turskom, u Zakonu o uklju cenju Bosne i Hercegovine u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje recipiraju se odredbe
483

iste konvencije tako sto se u posebnom paragrafu utvrduje da u zemlji, pored austrougarskog novca, i turski novac va zi u opticaju kao zakonito plate zno sredstvo. Karakteristi cno je kako je za spoljnopoliti cku upotrebu naro cito vis a vis Turske obja snjeno uklju cenje Bosne i Hercegovine u carinsko podru cje Monarhije. Austrougarskim diplomatama data je instrukcija da tuma ce kako carinsko priklju cenje samo po sebi nema politi cki zna caj i ne tangira problem suvereniteta. Koliko znamo, Turska nije ni protestovala protiv toga akta, a namjeru da javno protestuje ispoljila je jedino Velika Britanija imaju ci u vidu svoje trgova cke interese. Tada je Haymerle podsjetio Salisburyja kako su sve sile na Berlinskom kongresu smatrale da je odluka u pogledu Bosne i Hercegovine denitivna i da je umjesto aneksije izabrana okupacija samo da bi se pribavila saglasnost Porte. Medutim, iako do 1882. nema podataka o aktuelnoj namjeri da se formalno proglasi aneksija, bio je u toku proces pretvaranja medunarodnog statusa Bosne i Hercegovine u jedan dr zavnopravni odnos unutar Monarhije, paralelno sa pripremama na spoljnopoliti ckom planu koje bi u pogodnom momentu obezbijedile progla senje aneksije. Tako je ugovorom o Trocarskom savezu 1881. Rusija, kao i 1878. priznala Austro-Ugarskoj pravo da anektira Bosnu i Hercegovinu. Medutim, moramo se podsjetiti sa kakvim je velikim te sko cama unutra snjopoliti cke prirode bilo povezano usvajanje provizornih rje senja u pogledu uklapanja Bosne i Hercegovine u dualisti cku strukturu Monarhije. Ukazao bih samo na stanovi ste ugarske vlade koja se prvobitno 1878. usprotivila i uklju cenju Bosne i Hercegovine u austrougarsko carinsko podru cje, i to sa motivacijom da je rije c o okupaciji a ne o aneksiji. Treba imati na umu da je ne samo otpor Turske nego i protivljenje u Monarhiji, a osobito u Ugarskoj, doprinijelo tome da se 1878. na Berlinskom kongresu Austro-Ugarska opredijelila samo za okupaciju a ne i za aneksiju Bosne i Hercegovine. Istina, od Berlinskog kongresa i okupacije do 1882. do slo je do odredene evolucije unutra snje i vanjskopoliti cke situacije. Medutim, ipak ne bih mogao, s obzirom na ono sto je u literaturi ve c poznato (G.Jak si c i V.Vu ckovi c, H. Kapid zi c), da prihvatim Ekme ci cev zaklju cak kako su upravo ustanak 1882. i s njim u vezi ustupci Austrocili proUgarske Turskoj o na cinu sprovodenja Vojnog zakona onemogu gla senje aneksije. (M. Ekme ci c, Ustanak u Hercegovini 1882. i istorijske pouke, Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 19/1982, str. 64-66, 7071). Takode smatram da Turskoj 1882. godine, u vezi sa sprovodenjem Vojnog zakona, nije bio potreban novi pismeni sporazum o priznanju sultanovog suvereniteta nad Bosnom i Hercegovinom, kada je samo tri godine ranije u Novopazarskoj konvenciji sultanov suverenitet bio formalno ve c priznat. Isto tako, mislim da se koncesije Porti u pogledu citi kao stvarno odricanje sprovodenja Vojnog zakona ne mogu tuma
484

Austro-Ugarske od aneksije. Priznanjem, ina ce, da su u cinjeni ustupci i obe canja u pogledu o cuvanja statusa quo-a u Bosni i Hercegovini ote zavali spoljnopoliti cki polo zaj Monarhije vis a vis Turske i pove cavali prepreke za izvodenje aneksije. Sporazum sa sultanom bio je tada za austrougarske dr zavnike conditio sine qua non da bi se sprovela aneksija, jer oni su smatrali da su sve zainteresovane sile, izuzev Turske, jo s na Berlinskom kongresu dale svoj pristanak da Austro-Ugarska anektira Bosnu i Hercegovinu, ne ulaze ci u to da li ta saglasnost jo s uvijek va zi. Nasuprot Ekme ci cevoj tvrdnji da izbijanje ustanka ... nagoni Austro-Ugarsku da se odri ce .... planova o aneksiji, (ibidem, str. 64) ukazao bih na poznate cinjenice da je ustanak nametnuo da se u vrhovima Monarhije razmatra pitanje aneksije i da je ono bilo osobito aktuelno u drugoj polovini 1882. godine. Upravo kada je, prema ruskim izvorima, ve c bio postignut sporazum izmedu austrougarske i turske dicko ministarsko vije ce plomatije o sprovodenju Vojnog zakona, Zajedni Austro-Ugarske razmatralo je 3.juna 1882. K allayev memoar u kome je tra zeno da se aneksija ne posmatra kao teoretski cilj politike nego da se sto prije provede u djelo. Taj kurs je bio i prihva cen, ali su na putu njegove realizacije iskrsle velike te sko ce. U centru pa znje bilo je pitanje sta u ciniti sa Bosnom i Hercegovinom poslije aneksije i kako denitivno rije siti njen dr zavnopravni status u Monarhiji. Ve c samo pitanje koje se odnosila na modus procendi, - da li prethodno izmijeniti provizorni Zakon o upravljanju Bosnom i Hercegovinom pa potom izvr siti aneksiju, davalo je povoda za divergentne stavove austrijske i ugarske vlade. Uz to su obnovljene i neke dileme koje su bile aktuelne 1878/79. godine kada se raspravljalo o bosanskom zakonu. Rije c je bila, u prvom redu, o problemu tretmana pitanja koja se ti cu Bosne i Hercegovine u okviru zajedni ckih pragmati ckih poslova za cijelu Monarhiju i eventualnom pro sirenju kompetencije delegacija. Ugarska vlada, koja je op cenito nerado gledala na pro sirenje djelokruga zajedni ckih organa Monarhije, bila je odlu cno protiv ja canja ingerencija delegacija pri upravljanju Bosnom i Hercegovinom. Strahuju ci za dualizam, grof K.Tisza je odbijao rje senje prema kome bi Bosna i Hercegovina poslije aneksije imala status carevinske zemlje i predlagao je njenu podjelu izmedu Austrije i Ugarske. Medutim, 1882. pretrpjela su neuspjeh nastojanja da se izmedu mjerodavnih faktora postigne saglasnost o modalitetima uklju cenja Bosne i Hercegovine u okvire Monarhije, iako je i sam car insistirao da se to pitanje ra s cisti prije progla senja aneksije. Zato su predstavnici austrijske i ugarske vlade 12.novembra 1882. usvojili zaklju cak da ce nastaviti razmjenu mi sljenja o uredenju odnosa izmedu Bosne i Austro-Ugarske onda kada aneksija postane svr sen cin. Malo se zna o koracima koje je austrougarska diplomatija preduzimala u drugoj polovini 1882.da bi pripremila aneksiju. K alnoky je
485

 cekao pogodan momenat da bi poveo diplomatsku akciju i pri tome imao u vidu mnoge te sko ce koje stoje na putu do sporazuma sa Turskom.Zna se samo da je ambasador Kalice sondirao teren u Carigradu. On je krajem novembra 1882. u audijenciji kod cara predlagao da u cilju priprema pregovora treba pridobiti, u skladu sa obi cajima zemlje, ne samo turske ministre nego i njihove protivnike. Takode je preporu civao da njema cka ambasada posreduje kod sultana. Po mi sljenju velikog vezira, kao kompenzacija za aneksiju mogla bi eventualno da poslu zi garancija sultana da ce ga Austro-Ugarska pomo ci u odbrani njegovih interesa u Egiptu. Distanciranje sultana od ustanka i pribli zavanje Austro-Ugarske i Turske bilo je u prolje ce 1882, kako sada doznajemo iz rada profesora Ekme ci ca, takode ostvareno uz posredstvo Njema cke. Tada je Austro-Ugarska zajedno s Njema ckom pru zila po mo c Turskoj protiv britanskog pritiska u Egiptu. Zelim da naglasim kako je time u novim okolnostima K alnoky odstupio od obe canja, koje je po cetkom 1880. Haymerle dao Salisburyju, da ce Austro-Ugarska gdje god bude mogla podr zavati britanske interese, mole ci istovremeno vladu Velike Britanije da ne protestuje protiv carinskog priklju cenja Bosne i Hercegovine. Pored te sko ca da se postigne sporazum sa sultanom, postojala je i bojazan da austrolski re zim kralja Milana ne bi mogao pre zivjeti anekckih krugova siju. Strahovalo se, takode, da bi pod uticajem panslavisti kao odgovor na aneksiju Bosne i Hercegovine moglo do ci do ruske protuakcije u balkanskim zemljama, i to osobito u godinama nakon sto je do slo do raspada Trocarskog saveza. Medutim, pridru zujem se onim mi sljenjima koja, op cenito uzev si, smatraju da u unutra snjo-politi ckom sklopu Monarhije i nemogu cnosti da se postigne sporazum izmedu austrijske i ugarske vlade le ze glavni uzroci da aneksija 1882/83. nije izvr sena nego odlo zena za kasnije. Poznato je da je tek 1896/97. u vezi sa nemirima koji su potresli Tursku Austro-Ugarska ispoljila namjeru da u momentu o cekivanog raspada Otomanskog carstva anektira Bosnu i Hercegovinu.Medutim, njoj nije po slo za rukom da 1897. u ugovoru sa Rusijom o odr zanju status quo-a na Balkanu ponovo osigura saglasnost Rusije da mo ze sprovesti aneksiju, kao sto je to bio ranije slu caj 1878, 1881. i 1884. godine. Rusija je 1897. pitanje Bosne i Hercegovine tretirala kao evropski problem koji se ne mo ze regulisati bilateralnim sporazumom, a deceniju kasnije poku sala da svoju na celnu saglasnost za aneksiju trampi za austrougarsku podr sku pri reviziji re zima Moreuza. Tada je ve c problem aneksije zauzimao centralno mjesto u planovima za rje senje jugoslovenskog pitanja unutar Monarhije. Pri tome su ekstremni militaristi cki krugovi, na celu sa Conradom von H otzendorfom, insistirali da, u cilju suzbijanja opozicionog pokreta u zemlji i pripreme za rat protiv Srbije, zemaljski poglavar Bosne i Hercegovine kao vojni zapovjednik dobije sva ona ovla stenja u pogledu uprave koja je
486

imao prvih godina okupacije do K allayeve upravne reforme i uvodenja funkcije civilnog adlatusa 1882. U svom cinizmu Conrad je i sao dotle da je smatrao kako bi bilo korisno kad bi se pojedini poku saji ustanka primjerno kaznili. Vojni faktori ponovo su zagovarali upotrebu istih metoda upravljanja koji su bili na snazi trideset godina ranije, neposredno poslije ratnih operacija 1878, iako objektivno pred aneksiju 1908. nisu postojali uslovi za dizanje ustanka u zemlji. Medutim, austrijski generali imali su pravo kada su u povjerljivim memoarima tvrdili da austrougarska uprava nije uspjela razumjeti narod niti zadobiti njegovo povjerenje i simpatije. Sada ne sto o ideji o politi ckoj autonomiji Bosne i Hercegovine i njenoj evoluciji u srpskoj gradanskoj politici. Pitanje autonomije Bosne i Hercegovine u srpskoj nacionalnoj politici i odnos prema Muslimanima u ustanku 1882. profesor Ekme ci c je vrlo uspjelo osvijetlio i doveo u vezu sa novom liberalnom panslavisti ckom politikom koja je poslije Berlinskog kongresa zagovarala stvaranje autonomnih dr zava na Balkanu pod sultanovim suverenitetom. Ovo je od posebnog zna caja i za politi cke programe autonomnih pokreta Srba i Muslimana koji se javljaju krajem XIX vijeka. Mada je ovim pokretima i njihovim medusobnim odnosima u posljednje vrijeme u literaturi posve cena osobita pa znja, problem uticaja sa strane uglavnom je do sada marginalno tretiran. Mislim da bi i u ovom razdoblju trebalo osvijetliti uticaje ruske ocijelne i neocijelne politike na pomenute pokrete, koji su, kako neke indicije ukazuju, vr seni preko vojvodanskih i srbijanskih radikala, s jedne, i Cetinja i Carigrada, s druge strane. Primijetio bih da je zahtjev za ostvarenje politi cke autonomije Bosne i Hercegovine pod suverenitetom sultana bio znatno vi se prisutan i potpunije formulisan u pokretu Srba i Srpskoj narodnoj organizaciji nego u muslimanskom pokretu i Muslimanskoj narodnoj organizaciji. Ideju politi cke autonomije Bosne i Hercegovine zastupali su, u prvom redu, oni faktori u muslimanskom pokretu koji su se zalagali za politi cki savez sa Srbima. Uo ci aneksije prvi puta je srpska i muslimanska opozicija istupila zajedni cki sa zahtjevom za uvodenje ustava bez izmjene dr zavnopravnog polo zaja zemlje. Poslije aneksije srpski gradanski politi cari se u Saboru izja snjavaju za autonomiju Bosne ski ceva izjai Hercegovine u okviru dualisti cki uredene Monarhije (Sr va u Saboru). Razvojem dogadaja, nosioci srpske gradanske politike evoluirali su dalje, da bi poslije 1918. postali najgorljiviji zagovornici centralizma u novoj jugoslovenskoj dr zavi. Napomenuo bih da su 1884. prilikom izgradnje zeljezni cke pruge Metkovi c-Mostar austrougarske vlasti imale u vidu odredene vojnostrate ske momente, uzimaju ci u obzir iskustva iz ustanka 1882. Mada se poslije tih dogadaja nije ra cunalo da ce biti nu zno da se iznenada interveni se sa ve cim vojnim snagama, smatrano je da su kratke zeljezni cke
487

pruge od izvanrednog zna caja da se, ako se uka ze potreba, izvr si brzo pomjeranje pojedinih bataljona. Imalo se u vidu da ce nova pruga ubrzati dolazak u Mostar trupa iskrcanih u Metkovi cu za 1 - 2 dana i da bi to u odredenim okolnostima moglo imati presudnu ulogu. Pri tome je Mostaru, kao bazi i ishodi snoj ta cki za vojne operacije u Hercegovini, pridavan isti vojnostrate ski zna caj kakav je Sarajevo imalo za jedan dio Bosne. Osim toga, od pruge se o cekivala i politi cka korist. Okupaciona uprava je vjerovala da ce poslije izgradnje pruge do ci do znatnog pobolj sanja uslova zivota stanovni stva, sto ce ga u ciniti manje pristupa cnim agitaciji usmjerenoj na nasilne promjene. Kao primjer se navodila situacija u krajevima koji su le zali u saobra cajnom podru cju zeljezni cke pruge u dolini Bosne, sto se o cito odnosilo na njihovo mirno dr zanje za vrijeme ustanka 1882. Na kraju, mislim da bi bilo korisno da istori cari NOR-a obrate pa znju na uticaj tradicije ustanka iz 1882. Koliko mi je poznato, po tomci poznatih begovskih porodica Cengi ca i Filipovi ca, ciji su preci sudjelovali, a neki i imali zna cajnu ulogu, u ustanku 1882. opredijelili su se tokom posljednjeg rata za narodnooslobodila cki pokret i u tom smislu djelovali na svoju okolinu. Neki, kao na primjer, clanovi porodice Filipovi c iz Zagorja, odigrali su pozitivnu ulogu u spre cavanju planova usta sa da 1941. godine u tom kraju antagoniziraju muslimansko i srpsko stanovni stvo.
(100 godina ustanka u Heregovini 1882. godine, Nau cni skup (Sarajevo 21-22. X 1982), ANUBiH Posebna izdanja LXIV/11, Sarajevo 1983, str. 227-230)

488

O ISELJAVANJU IZ BOSNE I HERCEGOVINE POSLIJE ANEKSIJE 1908. GODINE

Prvo bih napomenuo da nisam negirao uticaj psiholo skih i religioznih faktora na iseljavanje Muslimana iz Bosne i Hercegovine u Tursku. Izjasnio sam se samo protiv njihovog apsolutiziranja. Da je socijalno raslojavanje pod uticajem razvitka robno-nov cane privrede bio veoma zna cajan razlog za iseljavanje, o tome je do sada ve c pisalo nekoliko autora (Vojislav Bogi cevi c, Hamdija Kapid zi c, Iljas Had zibegovi c, Tomislav Kralja ci c i dr.) U zadnjem najja cem valu iseljavanja Muslimana u Tursku, koji se javio poslije aneksije a ugasio tek izbijanjem balkanskog rata, u razdoblju od 1.1.1909. do 30.6.1912, iselilo se prema zvani cnim podacima 5.255 porodica. Ina ce, samo 1910. iz BiH se iselilo, kako navodi Nikola Jarak, 17.191 lice, od toga 17.044 Muslimana, 146 Srba i 1 Hrvat. Medu iseljenima bili su najbrojniji slobodni seljaci (72,76%) i poljoprivredni radnici (13,15%), a potom radnici i posluga (5,79%) zanatlije (3,62%), trgovci (1,11%), kmetovi (0,75%), zemljoposjednici (0,57%), i ostala lica (2,20%). Prema drugom izvoru austrougarske provenijencije, koji donosi Hamdija Kapid zi c, odnos zemljoradnika prema drugim profesijama kod 16.979 iseljenih Muslimana 1910. godine u Tursku iznosio je 89:11. Pomenute godine iseljeni cki val je dosegao svoj vrhunac. Odnos iseljenih zemljoradnika i drugih zanimanja bio je 1908. godine 95:5, (591 iseljenik), 1909. godine 71:29 (2.538 iseljenika), 1911. godine 80:20 (11.404 iseljenika). Slobodno selja stvo bilo je najja ce izlo zeno procesu proletarizacije, dok je zadr zavanje kmetovskih odnosa usporavalo socijalnu diferencijaciju na selu. Upravo u muslimanskoj populaciji, kojoj je pripadalo najvi se slobodnih seljaka (56,65% svih doma cinstava slobodnih seljaka) bezzemlja si su bili najbrojniji. Njihov broj je, kako je to ukazao Ferdo Hauptmann, bio 1910. godine blizu broja svih ostalih bezzemlja sa (9.226 starje sina porodica muslimanske vjere prema 6.266 pravoslavnih, 4.189 katolika i 769 ostalih). I procentualni udio bezzemlja sa unutar pojedine konfesije bio je kod muslimana najve ci i iznosio je 8,73%, dok je kod pravoslavnih bio 5,28%, a kod katolika 7,36%. S druge strane, kada je rije c o broju doma cinstava muslimanskih bezzemlja sa (9.226), on je
489

1910. godine bio gotovo isti kao broj onih muslimanskih zemljoposjednika, starje sina porodica, koji su imali kmetove (9.537). Medutim, broj muslimana radnika bio je i relativno i apsolutno manji od broja radnika kako pravoslavne tako i katoli cke vjere. Svega 22,6% najamnih radnika u Bosni i Hercegovini bili su u 1907. godini muslimani (11.886) dok je muslimansko stanovni stvo, prema popisu iz 1910, iznosilo 32,25% stanovni stva zemlje. Psiholo ski, odnosno op stecivilizacijski, religijski i politi cki momenti bili su presudni da su siroma sni i proletarizovani slojevi muslimanskog stanovni stva, seljaci, zanatlije i drugi, u manjoj mjeri popunjavali redove radni cke klase u BiH, a vi se su bili usmjereni na to da iseljavanjem u Tursku tra ze rje senje svojih egzistencijalnih problema. Okru zna oblast u Biha cu obja snjavala je izbijanje iseljeni ckog pokreta medu muslimanima nakon aneksije njegovim sna znim potiskivanjem proteklih godina, cime se skupio rezervoar proleterizovanog nezadovoljnog elementa. Sa ovakvom ocjenom slo zila se i Zemaljska vlada u svom izvje staju od 17.9.1910.1) U nizu izvje staja podru cnih organa vlasti iz Bosanske krajine i Hercegovine, koje je najja ce zahvatio iseljeni cki pokret, ukazuje se da je iseljavanje obuhvatilo gotovo isklju civo siroma snije slojeve muslimanskog stanovni stva, ljude slabog imovnog stanja i ekonomski inferioran elemenat. Istovremeno se konstatuje da se veleposjednici iseljavaju samo u rijetkim slu cajevima, kao npr. iz Bosanskog Novog, te da uop ste bolje stoje ci i radno aktivni elemenat ostaje u zemlji. Sumiraju ci momente koji su u cijeloj Bosni i Hercegovini registrovani da poti cu iseljavanje, Zemaljska vlada je u svom izvje staju od 24.marta 1911. godine navela slijede ce: primamljiva pisma iseljenih, odnosno agitatora za iseljavanje, vijesti o tome da se iseljenicima u Turskoj dodijeljuje 4-5 dunuma zemlje i par volova, te glasine o trogodi snjem roku poslije kojeg ne ce se mo ci vi se niko iseliti i sl. I predstoje ce uvodenje obaveznog osnovnog skolovanja slu zilo je agitatorima kao sredstvo za zastra sivanje zaostalog stanovni stva. Ocjene vladinih funkcionera u Bosni i Hercegovini u pogledu uzroka iseljavanja potvrduju i austrougarski diplomati u Turskoj. Tako npr. austrougarski vicekonzul u Skoplju, Adamkiewicz, u pismu Aehrenthalu od 9.2.1910. posebno apostrora da su iseljenici fanati cna i neuka lica koja pripadaju najni zim slojevima stanovni stva. Kako su im potrebe veoma male,to im dobro dolazi da u zavi caju prodaju svoj posjed i u Turskoj dobiju besplatan smje staj i snabdijevanje, a vremenom i
1) Haus-Hof-und Staatsarchiv Wien, Politisches Archiv, XL Interna Kat. 227, Liasse XLVII/3. Auswanderungsbewegung der Mohamedaner BH nach der T urkei. I druge u ovom tekstu citirane podatke o iseljavanju Muslimana crpio sam na istom mjestu.

490

zemlji sni posjed ili neki posao. Takode relativno ni ze javne da zbine u Turskoj imale su odredeni zna caj za iseljenike. stvom u BiH izazvala psiAneksija je medu muslimanskim stanovni hi cki sok i veliko razo carenje. Uz postoje ce dublje uzroke, u austrougarskim dokumentima navode se i takvi povodi za iseljavanje kao sto je naseljavanje inovjernika u muslimanskim naseljima, lo si lokalni politi cki i konfesionalni odnosi (kao npr. u Nevesinju, zbog majoriziranja od strane hri s cana u op stinskom zastupstvu i nesloge izmedu muslimanskih stranaka, te u kotaru Gacko zbog kori stenja pa snjaka i suma), izbjegavanje regrutacije, agitacija da ce se kmetsko pitanje rije siti nepovoljno za age i dr. Bila je stvorena atmosfera u kojoj su mnogi medu Muslimanima nagovje stavali da ce se iseliti. Na suzbijanju ovog, kako se ka ze psihi ckog oboljenja muslimanskog stanovni stva, anga zovali su se ne samo organi vlasti nego i muslimanski prvaci. U tu svrhu pojedina mjesta su obilazili saborski poslanici dr Safvet-beg Ba sagi ci Sefkija Gluhi c, te reis-ul ulema Sulejman Sarac i direktor vakufa. Austrougarske vlasti su u nastojanjima da suzbiju pokret za iseljavanje poslije aneksije u zivale podr sku svih muslimanskih politi ckih li cnosti, bez obzira na strana cko opredjeljenje. Neodr ziva je teza da je pokret za iseljavanje Muslimana iz Bosne i Hercegovine bio u interesu Austro-Ugarske. Srpska nacionalna propaganda tvrdila je da su austrougarski politi cari poticali na iseljavanje i i sli na ruku kolonizacionim planovima mladoturaka u Makedoniji, jer su te zili da muslimanski element li se posjeda i stvore prostor za naseljavanje kolonista iz drugih zemalja Monarhije. O tome je pisao Jovan Cviji c 2) kao i cjelokupna tadanja srpska stampa. Oni su apelovali na Bosance da ne napu staju zavi caj, stavljaju ci pri tome te zi ste na psihi cku stranu iseljeni ckog pokreta. Interesantno je da je i glavni protagonista mladoturskih kolonizacionih planova, dr Nazim-bej, bio uvjeren da je iseljavanje Muslimana iz BiH u Tursku u interesu AustroUgarske.3) Sa ovim stanovi stem susre cemo se cak i danas u literaturi. Zajedni cki ministar nansija Istvan Buri an, kao sef bh. uprave, jo s je 12.aprila 1909. ukazao ministru inostranih poslova Aehrenthalu na opasnost da se u BiH inscenira iseljeni cki pokret, cime bi se mogla pogor sati povoljna proporcija muslimanskog elementa prema drugim konfesijama. On je tra zio od Aehrenthala da skrene pa znju Porti da to ne bi bilo ni u njenom interesu, i da ne daje potporu takvim pokretima i mahinacijama. Aehrenthal je ve c 21.4.1909. dao instrukciju Pallaviciniju da, ako opazi da mladoturci i vladini krugovi agituju za iseljavanje, interveni se kako se takvoj djelatnosti sa turske strane ne
2) 3)

O iseljavanju bosanskih muslimana, SKG, 1910, knj. XXIV. Para Aehrenthalu, Solun 28.1.1910.

491

bi davala podr ska. Austrougarski diplomati u Turskoj, iz ambasade u Carigradu i niza konzulata, razvili su u smislu dobijenih instrukcija intenzivnu djelatnost u vezi sa iseljavanjem iz BiH. Oni su podrobno izvje stavali Be c o turskoj kolonizacionoj politici i mjerama, motivima iseljenika da napuste zemlju, o njihovom ekonomskom i socijalnom polo zaju u novoj sredini, o odnosima sa lokalnim stanovni stvom i dr. Megalomanski kolonizacioni planovi mladoturaka, usmjereni na to da Makedonija dobije predominantno muslimansko obilje zje, nai sli su ve c prilikom prvih koraka za njihovu parcijalnu realizaciju na nepremostive prepreke. Brojni iseljenici iz Bosne, naro cito oni koji su bili naseljeni u sirem podru cju Soluna na sli su se u gotovo bezizlaznom polo zaju. Mnogi su bili smje steni u satore ili ku ce koje nisu bile za stanovanje. Vladala je neima stina, glad, zed, bezposlica, harala je dizenterija, ljudi su umirali. Vijesti o tome stizale su u Bosnu, pa su se muslimanske politi cke li cnosti obra cale vlastima da se izdejstvuje odobrenje za povratak onih koji su nastojali da se vrate, a otomanske im vlasti pravile prepreke. Buri an se 24.11.1910. i 1911. obratio Aehrenthalu sa molbom da se bh iseljenicima, koji zele da se vrate, pru zi za stita austrougarskih predstavni stava i iz humanih obzira preduzmu koraci kod Turske da im se odobri povratak. Ukazivao je da je veliki broj iseljenika razo caran i da zivi u krajnjoj bijedi. U starom zavi caju oni su imali da se bore sa manje te sko ca za egzistenciju nego u Turskoj. Tamo se zbog razlika u jeziku osje caju kao stranci, premda religiozni momenat predstavlja jaku vezu koja ih ve ze za novu zemlju. Ovo osobito va zi u slu caju kada moraju zivjeti, kao i u Bosni i Hercegovini, u neposrednom susjedstvu sa hri s canskim stanovni stvom. Mnogi iseljenici znali su samo za primitivnu zemljoradnju, ne raspola zu kapitalom, a pomo c turske vlade bila je nedovoljna za najneophodnije investicije. Medutim, Aehrenthal je izrazio rezervu u pogledu intervencije u korist legalno iseljenih lica, koja su kao ovla steni iseljenici u smislu alineje 2 cl. III austro-turskog protokola od 26.2.1909. prelaskom granice mogla biti od turskih vlasti tretirana kao otomanski dr zavljani, za razliku od neovla stenih iseljenika koji su se i dalje, dok se ne zavr si odgovaraju ci postupak, smatrali bh. zemaljskim pripadnicima. Aehrenthal je osim toga smatrao da bi repatrijacija bez otpusta iz turskog dr zavljanstva dovela do nepo zeljnog pove canja broja turskih dr zavljana u Bosni i Hercegovini.4) Ina ce, Zemaljska vlada je strahovala da brojni proletarizovani povratnici, sada formalno stranci, ne padnu na teret zemaljske blagajne.
4) Aehrenthal Buri anu 24.12.1910. Pallavicini Aehrenthalu 23.2. 26.3.1910. i Aehrenthal Pallaviciniju 16.3.1910.

492

Buri an je, medutim, pod uticajem muslimanskih politi ckih krugova u zemlji, insistirao kod Aehrenthala da se ovaj obrati Porti kako bi ona iz humanitarnih razloga u cinila odredene izuzetke u pogledu prava na povratak, bez obzira sto Austro-Ugarska formalno to prema tekstu austro-turskog protokola nije imala pravo da zahtijeva. Sigurno, da Buri anovi motivi nisu bili samo humanitarnog karaktera, nego su bili u pitanju i politi cki rezoni i obziri prema muslimanskim politi carima u saboru. U pregovorima austrougarskih diplomata i predstavnika turske vlade o ovom pitanju u prvi plan je sa turske strane istaknut materijalni interes, s obzirom na okolnost da je ve cina iseljenika primila od otomanskih vlasti ve ce nov cane iznose u svrhu naseljavanja. Otomanska vlada je 1.4.1911. dala izjavu da ne ce sprje cavati povratak iseljenih Bosanaca samo ako prethodno naknade one svote koje su primili za naseljavanje i izdr zavanje u Turskoj.5) Prema podacima u tabeli koju je objavio Hamdija Kapid zi c u 1908. godini od 591 iseljenika u Tursku u zemlju se vratilo 117 lica, 1909. godine od 2.538 iseljenika vratilo se 133 lica, 1910. godine od 16.979 iseljenika vratilo se 1.943 lica i 1911. godine od 11.404 iseljenika zabilje zen je 951 povratnik. Ina ce je poznato da u literaturi preovladava ocjena kako su austrougarski zvani cni podaci o iseljavanju i useljavanju nepotpuni, pa se u tom pogledu daju razli cite aproksimativne procjene o ukupnom broju iseljenih i useljenih osoba u Bosnu i Hercegovinu. Pitanje povratka odredenog broja muslimanskih iseljenika, muhad zira i njihovog socijalnog zbrinjavanja u Bosni i Hercegovini nakon izbijanja balkanskog rata, prijetilo je da postane ozbiljan unutra snjopoliti cki problem. Muslimanski politi cari isticali su zahtjev da se ubudu ce erarno zemlji ste dodjeljuje interesentima po konfesionalnom klju cu i na taj na cin rje sava problem muhad zira. Ovo je bilo neprihvatljivo za tadanjeg zemaljskog poglavara generala Oskara Potioreka, jer je sigurno bio svjestan kako bi to izazvalo nezadovoljstvo medu nemuslimanskim stanovni stvom. Kada je rije c o odnosu vlasti prema iseljavanju Muslimana, vrijedi zabilje ziti da je Zemaljska vlada po cetkom 1910. odbila prijedlog Okru zne oblasti u Banjaluci da otkupi parcele emigranata. Vlada je smatrala da bi to poja calo iseljeni cki pokret, a ona se izlo zila prigovorima da protjeruje islam. S druge strane, vlasti nisu htjele da administrativno sputavaju pokret za iseljavanje i time izazovu brojne zalbe onih koji ho ce da se isele. Stav Vlade je bio da u zemlji treba zadr zati onaj muslimanski elemenat koji vidi svoju budu cnost, ne u nekom svom
5) Pallavicini Aehrenthalu 15.2.1911, Zajedni cko ministarstvo nansija Ministarstvu inostranih poslova 23.6.1912.

493

posebnom polo zaju, nego u sudjelovanju sa ostalim u razvoju svoga zavi caja.6) Namjera austrougarske uprave poslije aneksije bila je daleko od toga da putem kolonizacione politike vr si germanizaciju odnosno madarizaciju zemlje. S tim u vezi karakteristi can je odnos ministra Buri ana prema zahtjevu kolonista da im se u bh. Saboru obezbjede dva manc u svom referatu. Buri an se data, koji pominje kolega dr Dorde Miki ovom zahtjevu suprotstavio, uprkos tome sto ga je podr zavala austrijska vlada. Na sastanku zajedni ckih ministara 6.9. 1909. on je izlo zio gledi ste da su kolonisti u Bosni i Hercegovini konfesionalno, jezi cki i nacionalno heterogen elemenat, te da po zeljan proces njihove asimilacije sa autohtonim stanovni stvom ne treba vje sta cki usporavati. Na Zajedni ckom ministarskom vije cu 18.9.1909. Buri an je isticao da je u vlastitom interesu kolonista da se ne separi su i da bi bilo po zeljno da sto prije nestanu u doma cem elementu. Prisutni ministri prihvatili su Buri anovu argumentaciju pa kolonisti nisu dobili posebna mjesta u zemaljskom Saboru. Proces asimilacije doseljenika bio je uo cljiv jo su doba austrougarske uprave. Pri tome je daleko ja cim intenzitetom bilo zahva ceno gradsko stanovni stvo, dok je na cin zivota na selu pogodovao o cuvanju etni ckih osobina kolonista. Kombinacije austrougarskih vojnih krugova da realizuju ideju o naseljavanju dinastiji vjernih biv sih podocira, pripadnika slovenskih nacionalnosti, pretrpjele su neuspjeh. Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna nov cana sredstva za kupovinu zemlji sta. U ustavnom periodu izmijenili su se uslovi za realizaciju kolonizacionih planova u odnosu na situaciju iz predustavnog doba, kada se u odsustvu bilo kakvog predstavni ckog tijela u zemlji moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim zemaljskim novcem i imetkom.
(Migracije i Bosna i Hercegovina. Materijali s Nau cnog skupa Migracioni procesi i Bosna i Hercegovina od ranog srednjeg vijeka do najnovijih dana - njihov zna caj i posljedice na demografska kretanja i promjene u na soj zemlji (odr zanog u Sarajevu 26-27. oktobra 1989. godine), Sarajevo 1990, str. 616-621)

6)

Akt ZMF od 2.3.1910. i ZV od 22.2.1910.

494

O AUSTROUGARSKOJ KOLONIZACIONOJ POLITICI U BOSNI I HERCEGOVINI POSLIJE ANEKSIJE

Smatram vrlo zna cajnim da se posveti pa znja i pitanju kako su se austrougarske vlasti odnosile prema iseljavanju i kakvu su kolonizacionu politiku vodile. To je potrebno analizirati u svakom vremenskom razdoblju posebno da bi se pokazala i odredena evolucija te politike, te da bi se izbjegle izvjesne vulgarizacije koje se i danas pojavljuju u literaturi. Ina ce, koliko znamo, globalno uzev si, austrougarske vlasti su nepovoljno gledale na iseljavanje, posebno na iseljavanje Muslimana u Tursku. Tako su austrougarski organi u zemlji nastojali da suzbiju pokret za iseljavanje poslije aneksije i u tom pogledu su u zivali podr sku svih muslimanskih politi ckih li cnosti, bez obzira na strana cko opredjeljenje, a takode i uleme.1) Medutim, gotovo istovremeno su vojne vlasti pokrenule pitanje kolonizacije islu zenih podocira na zemlji ste iseljenika, kao i na erarno zemlji ste. Ideju da se islu zeni podociri naseljavaju u Bosni i Hercegovini, kako se vidi iz dokumenata koje je objavio prof. Hamdija Kapid zi c,2) iznio je jo s prije aneksije, u prolje ce 1908. godine, komandant XV korpusa general Auenberg u vezi sa svojim prijedlogom o potrebi materijalnog i broj canog ja canja katoli ckog elementa. Koliko su vojni vrhovi bili podozrivi prema prelasku zemlji sta u vlasni stvo Srba, vidi se po tome kako su reagovali na podatak da se 1909. godine otkupilo 1.231 pravoslavnih i 288 katoli ckih kmetova. Ministar rata Sch onaich, na poticaj sefa General staba Conrada von H otzendorfa, skrenuo je zajedni ckom ministru nansija Buri anu i armijskom inspektoru u Sarajevu generalu Vare saninu pa znju na ovu disproporciju u odnosu na procenat pravoslavnog i katoli ckog stanovni stva. On je isticao veliki vojni zna caj ovog pitanja i tra zio da se prilikom oslobadanja kmetova u prvi plan unese politi cka pouzdanost kandidata.3)
Kriegsarchiv Wien (KA) Pr as 81-7/74 ex 1909. Zemaljska vlada Zajedni ckom ministarstvu nansija, prepis izvje staja 30/11 1909. 2) Ispisi iz be ckih arhiva o predistoriji Prvog svjetskog rata, Glasnik ADA BiH X/XI, 1970/71, 480-481. 3) KA KM Pr as, 81.4/1 ex 1910. Sch onaich zajedni ckom ministru nansija i armijskom inspektoru u Sarajevu 5/2 1911.
1)

495

Nakon aneksije, u 1910, 1911. i 1912. godini, austrougarsko Ministarstvo rata i General stab insistirali su na ostvarenju plana o nasesih podocira. To je trebalo da bude ljavanju islu zenih, a i mladih biv jedna od mjera kojima su oni pridavali osobiti vojno-politi cki zna caj i u svojoj politi ckoj zaslijepljenosti gledali su na njenu realizaciju kao na bitan momenat za konsolidovanje pozicije Austro-Ugarske Monarhije u Bosni i Hercegovini.4) Pri tome je Ministarstvo rata u po cetku ispoljilo te znju da se gotovo svi tro skovi oko ostvarenja ovog poduhvata prebace na teret anektirane zemlje i da Zemaljska vlada obustavi dodjelu erarnog zemlji sta u druge svrhe.5) Pri razmatranju austrougarske kolonizacione politike u Bosni i Hercegovini nu zno je ukazati na cinjenicu, koja se konstatuje u zvani cnim aktima, da su austrougarske vlasti zaklju cno sa 1905. godinom prestale sa dodjelom zemlje stranim kolonistima. Ovo opet ne zna ci da je sasvim prestao priliv naseljenika, posebno u gradove, ali to naseljavanje treba razlikovati od kolonizacije koju je organizovala Vlada. Osim toga, zelim da uka zem da otvaranjem Bosanskohercegova ckog sabora 1910. godine nastaje jedan veoma zna cajan novi momenat za kolonizacionu politiku. I ranije je austrougarska kolonizaciona politika bila o stro napadana od strane doma ce opozicije, a po otvaranju Sabora morala je Vlada obe cati da ce raspolo zivo erarno zemlji ste, pogodno za obradu, rezervisati za dodjelu doma cim porodicama koje nemaju zemlje. Ina ce, po zemaljskom statutu, oktroisanom 1910. godine, ( 42.ta cka 3) zemaljski imetak je bilo mogu ce otuditi samo uz saglasnost Sabora. Zato, iako je pozdravila inicijativu vojnih faktora za naseljavanje biv sih podocira, Zemaljska vlada, imaju ci u vidu ove politi cke momente, smatrala je da se plan mo ze realizovati samo ako Ministarstvo rata preuzme na sebe obavezu otplate anuiteta za hipotekarne kredite koji bi bili odobreni u svrhu kupovine zemlji sta za naseljenike. Koliko je austrougarsko Ministarstvo rata bilo beskrupulozno pokazuje njegov zahtjev da se izigra obe canje dato Saboru u pogledu dodjele erarnog zemlji sta, i to tako sto bi se njegova klauzula o zemlji stu podesnom za obradu interpretirala u korist podocira. Jo s cini cnije je bilo tra zenje da se u stede u tada preoptere cenom zemaljskom bud zetu, do kojih bi eventualno do slo narednih godina ako se usvoje zahtjevi Sabora za pojednostavljenje upravnog aparata, upotrijebe za nansiranje naseljavanja podocira. Pri tome je, osim vojno-politi ckih motiva, bila
4) KA KM Pr as, 81-43/1 ex 1910, Conrad Sch onaichu 1/12 1910, Beilage 3; Arhiv BiH, ZMF Pr BH Nr 698/1911. Sch onaich Buri anu 15/5 1911, Beilage 1; up. H. K a p i d zi c, op. cit. 505-511. 5) KA MKSM 97-2/3 ex 1910. Auszug aus dem a.e. Einsichtsakt Pr as No 10645 vom Oktober 1910 des Reichskriegsministeriums; up. H. Kapid zi c, op. cit. 505-511.

496

prisutna i te znja da se jedno socijalno pitanje rje sava na teret anektirane zemlje. General Marijan Vare sanin, koji je bio armijski inspektor u Sarajevu i ujedno sef Zemaljske vlade, nastojao je na ci izvjesne modalitete kako bi izi sao u susret zahtjevima vojnog vodstva, a da pri tome ne cetkom 1911. godine polagao dode u konikt sa Saborom. Tako je on po izvjesnu nadu u akciju nekih poslanika da se Saboru podnese rezolucija o naseljavanju u svako mjesto u Bosni i Hercegovini po nekoliko naprednih poljoprivrednika iz Monarhije, koji bi bili doma cem stanovni stvu uzor u racionalnom privredivanju. U slu caju da se ovakva rezolucija usvoji, Vare sanin je vidio priliku za naseljavanje biv sih podocira. On je ujedno istakao stanovi ste Zemaljske vlade da za ovu akciju dolaze u obzir samo pripadnici slavenskih nacionalnosti, pri cemu bi se u mjestima sa prete zno rimokatoli ckim stanovni stvom naseljavali kolonisti iste konfesije, a u mjestima sa stanovni stvom prete zno srpsko-pravoslavne vjere takode samo pravoslavni kolonisti.6) sanin je bio i sam skepti can da ce Sabor usvojiti Medutim, Vare pomenutu rezoluciju, jer je veliki dio vode cih poslanika bio protiv i izra zavao nepovjerenje da Vlada pod pla stom podizanja kulture ne iskoristi rezoluciju za privla cenje i prote ziranje elemenata iz Monarhije na stetu doma cih ljudi. Ako Sabor ostane pri svom stanovi stu u pogledu dodjele zemlji sta, Vare sanin je smatrao da Zemaljska vlada ne ce mo ci staviti na raspolaganje nikakve erarne parcele za naseljavanje biv sih da naglasim da je u to vrijeme u Bosni i Hercegovini podocira.7) Zelim vladala prava glad za zemljom, sto je dolazilo do izra zaja i u hiljadama molbi upu cenih Saboru za dodjelu erarnog zemlji sta. S druge strane, raniji poku saji interne kolonizacije, koje je organizovala Vlada, bili su c ukazao, radilo se o naseljavanju neuspje sni. Kako je to kolega Sehi ljudi u novi ambijent, u drugom kraju zemlje. Bezemlja si i seljaci sa malo zemlje tra zili su dodjelu erarnog zemlji sta u mjestu gdje su zivjeli. Po mi sljenju generala Vare sanina, za naseljavanje biv sih podocira dolazila je u obzir samo kupovina zemlje iseljenika. Ali on je savjetovao da se pri tome mora oprezno postupati preko posrednika, eventualno preko Privilegirane zemaljske banke za Bosnu i Hercegovinu, kojoj bi Ministarstvo rata stavilo na raspolaganje potrebna nansijska sredstva. Kotarski uredi trebalo je da informi su banku o mogu cnostima kupovine i ponudi selja ckih posjeda na prodaju, ali direktno anga zovanje vlasti u ovom poslu nije dolazilo u obzir. Vare sanin se bojao da bi politi cke
KA KM Pr as. 81-47/2 ex 1911, Vare sanin Ministarstvu rata 7/3 1911. 7) Ibidem
6)

497

stranke mogle optu ziti Vladu da poma ze iseljavanje kako bi jeftino do sla do zemlji sta za strane koloniste.8) Stanovi ste Vare saninovog nasljednika, generala Oskara Potioreka prema naseljavanju biv sih podocira, bilo je u su stini isto kao i njegovog prethodnika. Ali mada je i on isticao da je Vlada u pogledu dodjele zemlji sta vezana obe canjem Saboru, Potiorek je ipak namjeravao da uskoro poku sa sa naseljavanjem bosanskohercegova ckih zandarma, a imao je u vidu da to pro siri i na podocire bosanskohercegova ckih regimenti. Potiorek je krajem 1911. smatrao politi cki nepodobnim forsiranje rezolucije u Saboru o naseljavanju naprednih poljoprivrednika. On je Ministarstvu rata ukazao i na okolnost da je zemaljski posjed koji se nalazi unutar pojedinih op stinskih podru cja optere cen merematskim servitutom i relativno malen, te da ce jedva biti dovoljan za predstoje ce izlu cenje baltalika i mera. Nakon sto se ovo izlu cenje izvede, osta ce u zemaljskom posjedu, prema tadanjoj Potiorekovoj ocjeni, samo velike sume i nekultivisane kra ske povr sine, koje nisu podesne za kolonizaciju. U pogledu kupovine privatnog zemlji sta, Potiorek je, kao i Vare sanin, bio mi sljenja da je iz politi ckih razloga isklju ceno direktno posredovanje Zemaljske vlade pri takvim transakcijama. On je predlagao novoosnovanu Banku za trgovinu i obrt. D.D. u Banjaluci za nosioca novih poslova u banjalu ckom okrugu.9) Austrougarsko Ministarstvo rata pozdravilo je Potiorekove namjere u vezi sa naseljavanjem bosanskohercegova ckih zandarma i podocira bh. regimenti i pokazalo interesovanje za dodjelu zemlji snih povr sina u okolini Capljine biv sim podocirima iz Monarhije, nakon sto se izvr se planirani melioracioni radovi. Ministarstvo rata se isto tako interesovalo za kupovinu zemlji sta onih poljskih kolonista u okolini Banjaluke koji su ispoljili namjeru da se vrate u Galiciju. Medutim, nije se moglo uop ste pri ci realizaciji plana o naseljavanju biv sih podocira iz Monarhije u Bosni i Hercegovini, jer Ministarstvo rata nije bilo u stanju da stavi na raspolaganje potrebna nov cana sredstva za kupovinu zemlje.10) Ovaj slu caj rje cito govori kako su se u ustavnom periodu izmijenili uslovi za realizovanje austrougarskih kolonizacionih planova u odnosu na situaciju u predustavno doba, kada se, u otsustvu bilo kakvog predstavni ckog tijela u zemlji, moglo samovoljno raspolagati cjelokupnim zemaljskim novcem i imetkom.
Ibidem KA KM Pr as. 81-47/2 ex 1911, Potiorek Ministarstvu rata 2/12 1911. 10) KA KM Pr as. 81-47/1 ex 1911. Ministarstvo rata armijskom inspektoru u Sarajevu 18/11 1911; KM Pr as. 81-47/2 ex 1911, isti istom, 16/3 1912.
9) 8)

498

Htio bih ne sto da ka zem i o akciji za povratak poljskih kolonista u Galiciju, koja je primije cena sredinom 1911. godine u poljskim kolonijama u blizini Banjaluke. Pokret za repatrijaciju je nastao u Miljevcima (kotar Bosanska Gradi ska) i Gornjim i Donjim Bakincima (Kotar Banjaluka), ali on je ostao bez ozbiljnog odjeka kod najve ceg dijela poljskih kolonista koji su bili koncentrisani u kolonijama prnjavorskog kotara. Pa i ve cina kolonista koja je izrazila namjeru da se iseli zeljela je da time, prema ocjeni okru znog predstojnika Jakubovskog, samo manifestuje svoje nezadovoljstvo sa crkveno- skolskim prilikama i izdejstvuje da se one poprave, kao i da se ispune njihovi zahtjevi za boljim lokalnim komunikacijama, obrazovanjem posebnih katastarskih i seoskih op stina za koloniste i dr.11) Na raspolo zenje poljskih kolonista djelovalo je, prema zapa zanjima organa lokalnih vlasti, i pisanje poljskih listova Pravde i Glasa naroda iz Krakova i Ilustrovanog tjednika iz Be ca, koji su donosili clanke o te skom polo zaju Poljaka u Bosni i zapostavljanju poljskog jezika i narodnosti. Ima indicija da su i neki poljski poslovni krugovi iz spekulantskih razloga bili zainteresovani za repatrijaciju poljskih kolonista. Trebalo je da kolonisti prodaju imanja u Bosni i kupe zemlju u Galiciji. Zato su, izgleda, imale posebno interesa dvije poljske banke Bank krayowa i Bank hipotekarny in Lancut, koje su do sle do velikih zemlji snih povr sina, kupuju ci jeftino zemlju od iseljenika u sjevernu Ameriku i Brazil. slo do pojave iseljavanja poljskih kolonista, Medutim, mada nije do pored ostalog i zbog toga sto nije bio pogodan trenutak za prodaju njihovih posjeda, jer su veleposjednici nudili tada vrlo jeftino beglu cka imanja, uzroci njihovog nezadovoljstva privla ce pa znju. Oni pokazuju da se radilo i o otporu protiv nacionalne asimilacije. Pri tome su, u nedostatku inteligencije iz redova poljskih naseljenika, nosioci ovog otpora bili Poljaci na slu zbi u Bosni, kao sto je bio vojni kapelan iz Banjaluke Johan Voj cik i sekretar suda u Prnjavoru Aleksandar Drozd. Njihova djelatnost bila je u vezi i sa nacionalnom agitacijom iz Galicije koja se primje civala medu poljskim kolonistima poslije aneksije.12) Poljski kolonisti do sli su u sukob sa biskupom Markovi cem i hrvatskim katoli ckim sve censtvom, a takode i sa Hrvatskom narodnom zajednicom. Oni su optu zivali biskupa Markovi ca i Hrvatsku narodnu zajednicu da nastoje svim snagama da kroatiziraju koloniste i prebacivali im da u odnosu na poljske koloniste provode iste metode kao Rusi i Nijemci prema Poljacima i Madari prema Slovacima.13)
11) KA KM Pr as. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10 1911. Prepis. 12) KA KM Pr as. 81-47/1 ex 1911, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9 1911. Prepis. 13) Ibidem

499

Poljski kolonisti su zeljeli da imaju poljske sve cenike, osobito od vremena kada su rutenski kolonisti dobili grko-katoli cke sve cenike iz Galicije i kada su osnovali separatne crkvene zupe. Poljaci su bili upu ceni na sve cenike hrvatske nacionalnosti, koji su jedva ne sto znali poljski i koji nisu poznavali prirodu i obi caje poljskih seljaka. Naro cito je bilo veliko ogor cenje poljskih kolonista protiv biskupa Markovi ca, koji ne samo sto se suprotstavio njihovim molbama u pogledu sve censtva poljske nacionalnosti nego cak nije dozvolio ni da poljski sve cenici dodu na kra ce vrijeme o vlastitom tro sku i vr se crkvene obrede na poljskom jeziku. Njemu se pripisivalo da je udaljio i poljske casne sestre iz reda sv. Feliksa, koje su bile otvorile djevoja cku skolu u koloniji Rakovac. Zelja poljskih kolonista je bila da imaju skole, poput onih u ugarskoj koloniji Vu cjak u prnjavorskom kotaru. Oni se nisu protivili da im djeca u ce srpskohrvatski, ali su tra zili da se bar u prva dva razreda paralelno u ci poljski jezik i da nastava vjeronauke bude na poljskom jeziku. Pod tim uslovima bili su spremni i da sami znatnim iznosima u cestvuju u tro skovima odr zavanja skola. Medu njima je vladalo veliko ogor cenje zbog zaklju cka Bosanskohercegova ckog sabora da se iz zemaljskih sredstava mogu izdr zavati, odnosno subvencionirati samo skole sa srpskohrvatskim nastavnim jezikom. Ina ce, u selu Bakincima vojni sve cenik J. Voj cik osnovao je analfabetsku skolu sa jednom poljskom u citeljicom.14) Svoje nezadovoljstvo crkveno- skolskim prilikama izrazili su poljski kolonisti iz Miljevaca i Bakinaca predajom predstavke biskupskom ordinarijatu u Banjaluci, u kojoj su najavili svoj istup iz sastava dijeceze i izrazili namjeru da osnuju posebnu poljsku crkvenu zajednicu. caj, jer takvo crkveno Medutim, ordinarijat nije tome pridavao neki zna odvajanje nije bilo kanonski dopustivo.15) Banjalu cki okru zni predstojnik Jakubovski je smatrao da bi i djelimi cno ispunjenje postavljenih zahtjeva u dopu stenim granicama zadovoljilo koloniste i ve cinu potpuno odvratilo od planova za repatrijaciju.16) Medutim, on je istovremeno zastupao gledi ste da ce rasuto naseljeni poljski kolonisti u Bosni vremenom morati biti asimilirani od strane hrvatske ve cine koja ih okru zuje, sli cno kao sto se to zbiva u Galiciji sa mjestimi cno naseljenim Slovenima, na primjer Cesima. Jakubovski je primje civao da ve c stari kolonisti upotrebljavaju mnoge srpskohrvatske rije ci, a da njihova djeca bolje govore srpskohrvatskim nego poljskim jezikom. Stoga je bio mi sljenja da ce se proces asimilacije poljskih kolonista sa autohtonim slovenskim stanovni stvom izvr siti sam
14) 15) 16)

Ibidem Ibidem Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 4/10 1911.

500

po sebi, usprkos poljskoj nacionalnoj propagandi. On je smatrao da ce osnivanje poljskih skola tu malo pomo ci, najvi se toliko da se ovaj proces ce sinovi poljskih kolonista ve c uspori. Jakubovski je bio ubijeden da u srednjoj skoli, po ceti da se sa malim izuzecima osje caju kao Hrvati, kao sto se to ve c moglo cesto primjetiti kod djece cinovnika koja su u Bosni bila rodena i odgojena.17) sto znamo nije do slo do primjetnijeg nacionalnog asiMedutim, kao miliranja poljskih, kao ni drugih kolonista od strane doma ceg elementa. Proces kroatizacije katoli ckih doseljenika iz Monarhije, koji je u gradovima bio i za savremenike uo cljiv, nije mogao ni pribli zno takvim intenzitetom zahvatiti selo, gdje je na cin zivota pogodovao o cuvanju etni ckih osobina kolonista. Primjeri koje sam iznio pokazuju da se ni sami kolonisti nisu mirili s tim da budu asimilirani nego su pru zali otpor. Ipak, za svestraniju ocjenu ovih pojava bila bi potrebna potpunija istra zivanja odnosa doseljenika sa doma cim stanovni stvom, stavova pojedinih politi ckih stranaka prema kolonistima i uop ste doseljenicima, a takode crkvenih i kulturno-prosvjetnih prilika u mjestima gdje su doseljenici zivjeli.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 11-12, 1975-1976, str. 325-331)

17)

Ibidem, Jakubovski Zemaljskoj vladi 13/9 1911.

501

502

 CA O NACIONALNOJ POLITICI PETRA KOCI

Smatram opravdanim sto je ovaj nau cni skup unio u svoj program i teme koje se odnose na djelatnost Petra Ko ci ca. Ko ci c i njegova grupa okupljena oko lista Otad zbina bila je, zbog svog radikalnog opozicionarstva i demokratizma, ona struja u bosanskoj politici koja je bila najbli za radni ckom pokretu. Pri tome ona u svojim koncepcijama nije izlazila izvan ideolo skih okvira gradanskog dru stva, sto je i u referatu dr Envera Red zi ca dovoljno nagla seno. Zelim ne sto re ci o stavovima Petra Ko ci ca i njegove grupe prema nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini i konceptu njihove nacionalne politike, koji je dotican u oba referata posve cena Ko ci cu. Tako se u referatu dr Stojana Tomi ca Sistem vrijednosti i politi cka pona sanja ze da je Ko ci c bio za nau djelima Petra Ko ci ca, izmedu ostalog, ka cionalnu ravnopravnost, za jednakost nacija i za vjersku toleranciju. Tomi c dalje navodi kako je Ko ci c smatrao da su Bosna i Hercegovina po nacionalnom obilje zju srpske zemlje, ali da se Ko ci c i njegovi saradnici odri cu toga da se ikome name ce srpsko ime, zala zu se za ideju jugoslovenske zajednice, za slogu i po sten sporazum s Muslimanima. Za Ko ci cev nacionalni program autor veli da je izrazito jasan, da bi na kraju zaklju cio kako su Ko ci c, njegovi iskreni saradnici i istomi sljenici ..... spajali li cno i nacionalno i internacionalno. Smatram da je ovakav pristup Ko ci cevoj nacionalnoj politici nekriti can, jednostran i stati can. Plediram za jedan takav kriti cki pristup koji bi prikazao evoluciju gledi sta Ko ci ceve grupe u vezi sa cjelokupnim dru stvenim i politi ckim kretanjima. Plediram za takvu interpretaciju Ko ci cevih stavova koja ne bi zna cila apliciranje dana snjih na sih shvatanja na ranije istorijske periode, ali koja bi morala pri davanju ocjena uzeti u obzir i tekovine istorijskog razvitka, kao najkompetentnijeg verikatora ispravnosti odredenih ideja. Medutim, nu zno je napomenuti da ni jedna politi cka struja u Bosni i Hercegovini pod austrougarskom upravom, uklju cuju ci i Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovine, nije bila u stanju da pru zi adekvatne odgovore na slo zena pitanja sto je djelimi cno bilo i objektivno iz oblasti medunacionalnih odnosa, uslovljeno.
503

Govore ci o Ko ci cevim pogledima na nacionalno pitanje, autor citiranog referata se zapravo poziva na program objavljen u prvom, vidovdanskom broju Otad zbine iz 1907. godine pod naslovom Na sa rije c.1) Mada se u pomenutom programu isti ce na celo vjerske tolerancije kao i stanovi ste da se nikome ne ce nametati srpsko ime ve c neka se zove kako ko ho ce i miluje, ipak to u politi ckoj praksi Ko ci ceve grupe u predaneksionom periodu nije zna cilo i priznavanje nacionalne ravnopravnosti. Polaze ci od teze da je Bosna i Hercegovina srpska zemlja i da su njeni stanovnici Srbi triju vjera, Otad zbina nije, u stvari, priznavala Hrvate u Bosni dok je Muslimane smatrala Srbima. Ovaj stav do sao je do izra zaja ve c u ljeto 1907. godine, kada je Otad zbina u svom desetom broju od 17.avgusta pisala kako se do prije trideset godina nije znalo za neku bosansku ili hrvatsku narodnost nego je sva Evropa bila uvjerena da su svi Bosanci i Hercegovci Srbi triju vjera. Da bi omela slogu Srba pravoslavnih i muslimana, vlada je, prema Otad zbini, po skolama napravila fabricirane Hrvate, koji su po celi svoju okolinu pohrva civati, pa su danas ve c svi varo sani katolici 2) postali Hrvatima u neku ruku. O Hrvatima u Bosni kao tvorevini i instrumentu austrijske politike sli cno je pisala Otad zbina i u poznatom clanku Miri se barut, koji je izi sao 29.februara 1908. po starom, a 12.marta po novom kalendaru, u vrijeme kad se Petar Ko ci c nalazio u zatvoru.3) Tako je ideja jugoslovenske zajednice u interpretaciji Ko ci ceve Otad zbine u doba pred aneksiju bila, kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, antihrvatski intonirana. Stavovi prema Hrvatima u Otad zbini iz 1907. i 1908. godine imaju svoje dodirne ta cke s politikom koju je vodila Srpska rije c u to vrijeme. Srpska rije c je izri cito negirala pravo bosanskohercegova ckim katolicima da se nazivaju Hrvatima i te zila je da se oni, kao i Muslimani, srbiziraju. Pri tome ni Srpska rije c nije dovodila u pitanje slobodu vjeroispovijesti i na celo vjerske tolerancije.4)
1) ubrilovi Vidi: B. C c, Petar Ko ci c i njegovo doba, Banja Luka - Zagreb 1934, str. 43-45; M. I m a m o v i c, Pravni polo zaj i unutra snji politi cki razvitak Bosne i Hercegovine od 1878. do 1814, Sarajevo 1976, str. 159. 2) Citirano prema M. I m a m o v i c u, op. cit., str. 159, napomena 50. 3) .....Prije okupacije nije se znalo u Bosni i Hercegovini za narod Hrvati, danas je cijela dr zavna uprava nalegla na tu narodnost. Pomo cu nje se i odr zava. I ona je desna ruka u izvodenju paklenih namjera .... Miri se barut, Otad zbina Nr 8 od 29/2. 1908. 4) Vidi: M. I m a m o v i c, op. cit. str. 151-153, 165; uporedi: Grosserbische Umtriebe vor und nach Ausbruch des ersten Weltkrieges. I Der Fall Jeftanovi c - Sola - Gavrila, Ver oentlichungen des Reichsarchivs Wien, Wien 1944, Dok. Nr 91, str. 99-100, 114-115, 131-132.

504

Postavlja se pitanje kako objasniti pomenuta stanovi sta u srpskoj gradanskoj politici prema nacionalnim odnosima u Bosni i Hercegovini, pa i u pisanju Ko ci ceve Otad zbine. Bez pretenzije da dajem gotove odgovore, zelim da uka zem na neke relevantne okolnosti koje se moraju uzeti u obzir pri interpretaciji ove politike. Ta interpretacija mo ze uslijediti samo u kontekstu op stih politi ckih i dru stvenih prilika u Bosni i Hercegovini i susjednim jugoslovenskim zemljama u periodu pred aneksiju i neposredno poslije nje. Smatram da pri tome treba imati na umu: Neravnomjernost i nedovr senost istorijskih procesa u nacionalnom razvitku pojedinih naroda u Bosni i Hercegovini, pri cemu su Srbi po stepenu razvitka nacionalne svijesti izrazito prednja cili. Dr. Pavli cevi c nam je iznio ilustrativne podatke kakva je u tom pogledu bila situacija 1879. godine, u casu izvodenja okupacije. Suprotnost nacionalnih aspiracija srpske i hrvatske bur zoazije u odnosu prema Bosni i Hercegovini. Dok je krajnji cilj srpske gradanske politike bilo pripajanje Bosne Srbiji kao jugoslovenskom Pijemontu, a autonomija zemlje samo etapa na putu do tog cilja, hrvatski politi cki faktori u Bosni i Hercegovini, i ne samo u njoj, bili su za aneksiju i priklju cenje Bosne Hrvatskoj. Oni su pothranjivani trijalisti ckim iluzijama, bili za rje senje hrvatskog nacionalnog pitanja u okviru AustroUgarske Monarhije. Nasuprot tezi da su Bosna i Hercegovina srpske zemlje, stajala je teza da su Bosna i Hercegovina etni cki i dr zavnopravno hrvatske zem lje, koja je u ekskluzivnoj interpretaciji nadbiskupa Stadlera i njegove docnije formirane klerikalne Hrvatske katoli cke udruge dovodila i do negiranja postojanja u Bosni i Hercegovini bilo kog drugog naroda osim Hrvata, dok je Hrvatska narodna zajednica zauzimala u tom pogledu elasti cnije stanovi ste i bila deklarativno za najbolje odnose sa Srbima na bazi strogog reciprociteta. Medutim, i za Zajednicu su bosanskohercegova cki Muslimani bili neprijeporni Hrvati.5) Kako klerikalna, tako i liberalno-gradanska struja u hrvatskoj politici u Bosni i Hercegovini vodila je prore zimsku real-politiku. Tu nije stvorena hrvatsko-srpska koalicija kao u Hrvatskoj, nego je odredene oblike srpsko-muslimanske saradnje na opozicionoj osnovi, u predaneksionom periodu i u doba aneksione krize, zamijenio, u vrijeme Sabora, hrvatsko-muslimanski pakt na bazi saradnje s Vladom.
Vidi: M. G r o s s, Hrvatska politika u Bosni i Hercegovini od 1879. do 1914, Historijski zbornik XIX-XX, Zagreb 1968, str. 9 i dalje 20-30, 40-42; L. D a k o v i c, Formiranje politi ckih stranaka kod bosanskohercegova ckih katolika Hrvata, Sarajevo, 1969, str. 105-107, 251-257. (Rukopis doktorske disertacije).
5)

505

Medutim, nakon aneksije evidentna je dalja politi cka evolucija u jugoslovenskim zemljama Habsbur ske Monarhije, naro cito poslije uvozima u Hrvatskoj i pod uticajem balkanskih ratodenja Cuvajeva re va, u pravcu pribli zavanja srpskog i hrvatskog nacionalnog pokreta i ja canja jugoslovenske ideje. Ovaj politi cki razvitak osjetio se i u Bosni i Hercegovini, i to prvenstveno kod omladine, ali je donekle zahvatio i izvjesne opozicione strukture u Bosanskohercegova ckom saboru. Ovo je najja ce do slo do izra zaja u Ko ci cevoj grupi. Sam Petar Ko ci c se povezuje s omladinom i, prema podacima austrougarskih vlasti, javlja se kao jedan od inspiratora antiaustrijskih demonstracija u Sarajevu 17.novembra 1912. godine, koje su organizovane u znak protesta protiv balkanske politike Monarhije i njenog protivljenja izlasku Srbije na Jadran. Na omladinu koja je u cestvovala u demonstracijama uplivisao je, prema izvje staju vladinog povjerenika za grad Sarajevo, Petar Ko ci ci zagreba cki krugovi, a demonstranti su pjevali pjesme Lijepa na sa domovina, Onamo, onamo, Ej Sloveni, Sumi Marica i uzvikivali Zivila sloga Slovena, Zivio, balkanski savez, Zivilo Jugoslovensko 6) carstvo, Zivio kralj Petar i Dole Austrija. Mislim da u ovo doba nema bitne ideolo ske razlike u shvatanju jugoslovenstva od strane grupe oko Otad zbine i nacionalno-revolucionarne omladine, budu ci da je kako za jedne, tako i za druge polazna osnova bio srpsko-hrvatski nacionalni unitarizam. Stoga ne bih mogao prihvatiti ocjenu da se jugoslovenstvo Ko ci ceve grupe razlikovalo od jugoslovenstva Mlade Bosne, ciji su pripadnici bili, osim srpskih, i hrvatski i muslimanski omladinci. Ideologija unitaristi ckog jugoslovenstva postala je sastavni dio programske orijentacije grupe oko Otad zbine. Tako je krajem 1913, kad se Ko ci c ve c povla ci s politi cke pozornice, novi lider grupe dr Dorde Lazarevi c istupio u Saboru i, ukazuju ci na primjer sloge u Dalmaciji, pledirao za srpsko-hrvatsko narodno jedinstvo, osudiv si sovinisti cko pisanje Srpske rije ci i Hrvatskog dnevnika. Njemu se u ime hrvatske opozicione grupe pridru zio Duro D zamonja, koji je osporio novoj vladinoj koaliciji iskrenost u proklamovanoj saradnji Hrvata i Srba. Dr Dorde Lazarevi c je isticao da su Srbi i Hrvati jedan narod sa dva ravnopravna imena i, citiraju ci bro suru Milana Marjanovi ca Narod koji nastaje, smatrao je takode da je taj narod koji nastaje srpsko-hrvatski narod, te da od srpstva i hrvatstva danas dolazimo do unitarizma.7)
6) Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek A/3 Fasz. 1, Nr 192. Prepis izvje staja vladinog povjerenika za grad Sarajevo, 18/11 1912. 7) Stenografski izvje staj II sjednice Sabora Bosne i Hercegovine dr zane ubrilovi 30.decembra 1913, str. 16 do 22, 35 do 37; uporedi: B. C c, op. cit. str. 136, 137; vidi: M. M a r j a n o v i c, Narod koji nastaje. Za sto nastaje i kako se formira jedinstveni srpsko-hrvatski narod, Rijeka 1913.

506

Stanovi ste da su Srbi i Hrvati jedan narod unio je Lazarevi c i u Nacrt strana ckog programa, koji je objavljen u Otad zbini od 28.marta (10.aprila) 1914. godine. Polaze ci od na cela narodnog jedinstva, u Nacrtu se isticala potreba zajedni ckog i sporazumnog rada srpskih i hrvatskih narodnih stranaka, kao i pribli zavanje, a po mogu cnosti i ujedinjenje srpskih i hrvatskih nacionalnih, kulturnih i privrednih udru zenja naro cito, srpskog i hrvatskog sokolstva.8) Zelim da istaknem zna cajnu ulogu koju je ideologija integralnog jugoslovenstva odigrala u stvaranju prve jugoslovenske dr zave. Unitaristi cko jugoslovenstvo, koje se javlja pred Prvi svjetski rat u Bosni i ckih snaga, uklju cuju ci tu i Hercegovini u djelatnosti odredenih politi Socijaldemokratsku stranku Bosne i Hercegovine, zna cilo je pozitivnu pojavu u odnosu na ekskluzivno srpstvo i hrvatstvo. Medutim, njeno pozitivno djejstvo bilo je istorijski usko ograni ceno. Ova ideologija nije adekvatno odra zavala stvarnost postoje cih nacionalnih odnosa koji su nastali kao tekovine istorijskog razvitka. Ona nije dovoljno uva zavala zna caj stvorenih razlika izmedu pojedinih jugoslovenskih naroda koje su bile posljedica njihove speci cne istorije. Notorna je stvar kako je unitaristi cko jugoslovenstvo poslije Prvog svjetskog rata slu zilo kao paravan za hegemonizam i politiku nacionalnog ugnjetavanja. zbine nije bila idejno koherentna kad Medutim, grupa oko Otad je bila u pitanju jugoslovenska orijentacija. Gotovo istovremeno kada je dr Dorde Lazarevi c istupao sa svojim stavovima o srpsko-hrvatskom narodnom jedinstvu, dr Zivko Nje zi c, potpredsjednik kluba poslanika oko Otad zbine, u Saboru je nazvao Hrvate katoli ckim Srbima ne priznavaju ci im nacionalnu posebnost, sto je izazvalo buran protest prisutnih hrvatskih poslanika. Ovo se desilo na sjednici od 29.decembra 1913, prilikom diskusije o Dimovi cevom prijedlogu agrarne rezolucije, protiv koje su istupili pripadnici grupe Narod i Otad zbina.9) Jo s bih se zadr zao na stavu Petra Ko ci ca i njegove politi cke grupe prema Muslimanima. Ko ci c se, zastupaju ci interese kmetova, u doba Sabora o stro sukobljavao s feudalnim muslimanskim vodstvom. U toj politi ckoj borbi, koja je nastavljena i poslije izglasavanja zakona o nansiranju otkupa kmetova, izgledalo je ponekad da je Ko ci c protivnik svih Muslimana i da ih izjedna cava s begovatom. U toku polemike s muslimanskim listovima Ko ci c je smatrao potrebnim da sam precizira svoj odnos prema Muslimanima, pa je to u cinio u uvodniku Otad zbina od 14.decembra 1911. godine. On isti ce kako borbu za obligatorno rje senje agrarnog
ubrilovi Up. B. C c, op. cit. str. 199, 200. Kriegsarchiv Wien, Nachlass Potiorek, A/3 Fasz 2, 632, Rohonyi Bilinskom 31/12 1913, - prepis pisma.
8) 9)

507

pitanja ne smatra nikako ni vjerskim ni nacionalnim, nego jedino socijalnim pitanjem. Ko ci c je protiv aga dok god stoje na suprotnom stanovi stu, tj. dok god su za fakultativno rje senje. Za njega je irelevantno jesu li te age Muslimani ili pravoslavni ili katolici. Ko ci c dalje, se: Mi nismo vjerski fanatici, i ako smo dobri praizmedu ostalog, pi voslavci zato i ne mo zemo mrziti druge vjere. Mi isto tako po stujemo islam kao i katoli cku vjeru; i ne borimo se protiv njih ..... I stoga ovdje jednom za svagda izjavljujemo da mi protiv na sih Muslimana nemamo ni sta. Mi znamo da su oni istog jezika i krvi, i da bi trebali, da je sre ce, da smo jedan narod, ali kad na si Muslimani ho ce da budu anacionalni, mi ih ne mo zemo siliti da postanu Srbi; ma da su to zaista po krvi, jeziku i porijeklu. Ho cemo i u tome da budemo liberalni.10) Tako je Ko ci c u odnosu na nacionalni karakter bosanskohercegova ckih Muslimana, iako u liberalnoj formi, zastupao staru tezu srpske gradanske politike. Ina ce, u pogledu dr zanja Petra Ko ci ca u Saboru prilikom debate o zakonu o nansiranju otkupa kmetova, sla zem se sa dr Enverom Red zi cem da su umjereniji stavovi o agraru u Ko ci cevom govoru od 4.aprila 1911. bili u datom momentu izraz politi ckog oportuniteta, a ne njegovo na celno opredjeljenje. To va zi u odredenoj mjeri i za dr zanje ostalih srpskih poslanika, uklju cuju ci i one koji su s Gligorijem Jeftanovi cem na celu glasali za fakultativni otkup. Danas nam je poznato iz dokumentacije o Eisnerovoj zbirci (koja se cuva u biblioteci Akademije nauka i umjetnosti Bosne i Hercegovine u Sarajevu, a kori stena je u citiranoj knjizi dr M. Imamovi ca str. 244-245), kao i iz ranije publikovane sanje srpskih poslanika bilo dobrim dijelom grade,11) da je takvo pona rezultat uputstava iz Beograda, koja im je prenosio dr Emil Gavrila. Cilj je bio da se izbjegne, ili bar koliko toliko ubla zi, konfrontacija s muslimanskim predstavnicima i umanji efekat hrvatsko-muslimanskog pakta, na koji se, pored ostalog, gledalo kao na korak u pravcu kroatizacije Muslimana. Stanovi ste Ko ci ceve grupe prema Muslimanima ksirano je i u Nacrtu strana ckog programa objavljenom u prolje ce 1914, a u vezi je sa evolucijom njene nacionalne politike u pravcu srpskohrvatskog nacionalnog unitarizma. U pomenutom Nacrtu se ka ze: Stranka dr zi da na si nacionalni, politi cki i kulturni interesi tra ze sto skorije i sto pravilnije nacionalizovanje Muslimana, pa ce i sama raditi oko toga i svaki pravilan rad u tom pravcu podupirati. Taj rad ne smije nipo sto biti takav ste Muslida izaziva trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrvata. Uop mane ne treba pridobivati za ekskluzivno nego za napredno Srpstvo i Hrvatstvo, koje stoji na stanovi stu narodnog jedinstva.
10) 11)

ubrilovi Up: B. C c, op. cit. str. 144-145. Grosserbische Umtriebe ... S. 134-136, 167.

508

 Pred izbijanje Prvog svjetskog rata Sukrija Kurtovi c je medu Muslimanima bio jedan od onih koji se zalagao za nacionalizovanje Muslimana u srpskom smislu, polaze ci od teze: Srbi i Hrvati su jedan ci po strani pitanje sta narod ali dva plemena.12) Medutim, ostavljaju je u tada snjim konkretnim istorijskim okolnostima zna cilo orijentisanje pojedinaca medu Muslimanima u smislu srpstva ili hrvatstva, takvo nacionalizovanje Muslimana se na kraju pokazalo kao potpun proma saj i iluzija. To su spoznali i neki nekada snji njegovi protagonisti uklju cuju ci i samog Sukriju Kurtovi ca, koji se u posljednjim decenijama zivota radikalno odrekao ranijih svojih gledi sta. Pokazalo se, takode kao zabluda da se rad na pridobijanju Muslimana za srpstvo, odnosno hrvatstvo mo ze obavljati tako da se ne izazivaju trvenja i nesuglasice izmedu Srba i Hrvata bez obzira na to s kakvih mu se pozicija prilazilo. Mislim da se iz ovih nekoliko fragmentarno naba cenih napomena vidi kako je neophodno da se nacionalna politika Petra Ko ci ca i njegove grupe oko lista Otad zbina podrobnije istra zi i kriti cki osvijetli. Na kraju zelim jo s da uka zem da je dobro sto smo na ovom nau cnom skupu imali i dva referata koji se odnose na politi cki odjek banjalu ckog cna potreveleizdajni ckog procesa. Smatram, medutim, da postoji nau ba da se sam banjalu cki proces i njegova pozadina svestrano istra ze i osvijetle, i to ne samo u pogledu intencija austrougarske politike, koje su manje vi se poznate. Za politi cku istoriju Bosne i Hercegovine prije Prvog svjetskog rata od interesa je da se realno prika zu i odredeni oblici antiaustrijske djelatnosti gradanskih politi ckih krugova i inteligencije i kriti cki ocijeni njihova idejno-politi cka platforma. To se odnosi i na aktivnost Narodne odbrane, koja ce i poslije Prvog svjetskog rata, u izmijenjenim dru stvenim i politi ckim prilikama, nastaviti svoje djelovanje.
(Banja Luka u novijoj istoriji (1878-1945), Zbornik radova s nau cnog skupa odr zanog u Banjoj Luci od 18-20. novembra 1976. godine, Sarajevo 1978, str. 725-729)

12) S. K u r t o v i c, O nacionalizovanju muslimana, Sarajevo 1914, str. 50.

509

510

 KRITICKE NAPOMENE NA TEKSTOVE KOJI SE ODNOSE NA ISTORIJU PERIODA AUSTROUGARSKE UPRAVE I NACIONALNE ODNOSE U BOSNI I HERCEGOVINI U SEPARATU SR BIH IZ II IZDANJA ENCIKLOPEDIJE JUGOSLAVIJE, (Zagreb 1983)

Svi znamo da je daleko lak se kritikovati tude radove nego ih sam napisati. Ipak, uz sve obzire i uz puno po stovanje napora koje su autori enciklopedijskih jedinica ulo zili, sebi bih dozvolio da iznesem izvjesne primjedbe, prvenstveno na tekstove koji se ti cu austrougarskog perioda istorije Bosne i Hercegovine. Govori cu o nekim pitanjima iz materije koja je rasporedena u nekoliko poglavlja, i to Historija (str. 101-115), Dr zavni razvoj i dru stveno-politi cki sistem (str. 129-137), Narodi i narodnosti (str. 137-145) i Ekonomika (str. 146 i dalje). Prvo sto bih mogao primjetiti jeste da cesto postoji disproporcija izmedu obima pojedinih tekstova i zna caja materije koju oni obraduju. Tako je ustanak u Bosni 1875-1878 (str. 100) vrlo koncizno obraden u okviru enciklopedijske jedinice Razdoblje turske (osmanske vlasti). Na isti na cin tretiran je i sarajevski atentat i izbijanje Prvog svjetskog rata (str. 104-105), u jedinici Austrougarska uprava 1878-1918, a da nije nazna ceno da li ce ova tematika, kao i Mlada Bosna, dobiti posebne enciklopedijske jedinice. Nasuprot tome, Agrarni pokret 1910 (str. 108), koji je daleko manjeg zna caja u odnosu na ranije spomenuta zbivanja, prikazan je sire i to u posebnoj enciklopedijskoj jedinici. Sigurno da disproporcije u prostoru koji se posve cuje pojedinim temama mogu biti uslovljene i stanjem u nauci, te stepenom istra zenosti pojedinih problema, ali ovdje to nije slu caj. Takode postoji znatna razlika u na cinu kako je prikazan muslimanski i srpski autonomni pokret, kao i u obimu tekstova o jednom i drugom pokretu. Nova enciklopedijska jedinica Borba za vjersko-prosvjetnu autonomiju bosanskohercegova ckih Muslimana (Autonomni pokret Muslimana BiH) str. (106-108), napisana je uz uva zavanje najnovijih rezultata nau cnih istra zivanja. Pri tome je navedena i relevantna literatura. Medutim, iz ranijeg izdanja Enciklopedije preuzeta je jedinica Borba za crkveno- skolsku autonomiju Srba u BiH (str. 105-106), koju je svojevremeno napisao Todor Kru sevac. Po obimu, ona je znatno kra ca od jedinice o muslimanskom
511

pokretu i zasnovana je na starijoj literaturi. U pomenutoj jedinici necki i socijalni aspekt srpskog autonomnog dovoljno je obraden politi pokreta. Trebalo je da Redakcija insistira da se napi se nova enciklopedijska jedinica i o srpskom autonomnom pokretu, tim prije sto je zo Mad zar napisao iscrpnu o pomenutom pokretu u meduvremenu Bo monograju, koja se u navedenoj literaturi uop ste ne spominje. Iako postoje osjetne razlike u nivou obrade pojedinih enciklopedijskih jedinica, koje se odnose na period austrougarske uprave, one su, uzev si u cjelini, u enciklopedijskom separatu vi se-manje uspje sno date. Ipak, moglo se izbje ci izvjesno ponavljanje nekih stvari na vi se mjesta u raznim poglavljima. Osim toga, na nekim mjestima potkrale su se grube faktografske gre ske i neprihvatljive ocjene kojima nije mjesto u Enciklopediji. Da su tekstovi o kojima je rije c prije publikovanja bili podvrgnuti adekvatnom recenzentskom i redakcijskom postupku, uvjeren sam da bi se izbjegli mnogi propusti. Na neke od njih cu konkretno ukazati, i to idu ci redom po stranicama onako kako slijede. Neta cno je da je naredbom od 24.12.1879. Bosna i Hercegovina uklju cena 1.1.1880. u zajedni cko austrougarsko carinsko podru cje (str. 101). Pomenuto uklju cenje izvedeno je, kako je to op ste poznato, na osnovu posebnog paralelnog austrijskog i ugarskog zakona (RGBL Nr od 20.XII 1879. i ugarski zakonski clan LII: 1879). Ni tvrdnja da su carine donosile znatan prihod zemaljskim nansijama (str. 101) ne bi se mogla odr zati onako kako je formulisana u Enciklopediji. Uklju cenjem u austrougarsko carinsko podru cje Bosna i Hercegovina je, s obzirom na ustanovljeni princip samonansiranja uprave, dobijala iz zajedni ckih carinskih prihoda Austro-Ugarske Monarhije godi snju pau salnu naknadu za gubitak prihoda od carine. Mada ta naknada (tzv. carinski aversum) u iznosu od 600 hiljada forinti ni u doba kada je ustanovljena nije bila adekvatna, ona je ipak u prvim godinama nakon okupacije cinila vrlo zna cajnu stavku u zemaljskom bud zetu, ciji se iznos kretao oko 7 miliona forinti. Poznato je, medutim, da je na kraju XIX vijeka iznos spomenutog carinskog pau sala bio prepolovljen, a njegov udio u bud zetskim prihodima zemlje u godinama pred Prvi svjetski rat pao je na manje od 1%, dok se istovremeno spoljnotrgovinski promet Bosne i Hercegovine i uvoz robe iz inostranstva znatno pove cao. Time su bosanske nansije bile osjetno prikra cene, pa je problem pove canja carinskog aversuma izrastao u krupno politi cko pitanje. Iako je van diskusije ocjena da je osnovni teret nansiranja bosanskohercegova cke uprave snosio bosanski seljak, neposredni porezi i cajniji osnovni medu njima porez na zemlju, desetina, nisu bili najzna izvor bud zetskih prihoda (str. 101). Zna se da su uskoro po okupaciji prihodi od indirektnih poreza postali ve ci od prihoda koji su se dobijali na osnovu direktnog oporezivanja.
512

Ne stoji ni konstatacija da su u skalnoj politici Zemaljske vlade zna cajno mjesto, pored ostalog, imala i sredstva dobijena od zajedni cke vlade u oblasti okupacionog kredita .... (str. 101). Poznato je, naprotiv, da je tzv. okupacioni kredit, koje su dotirale delegacije austrijskog i ugarskog parlamenta iz zajedni ckih sredstava Monarhije, slu zio za pokri ce tro skova nastalih dislociranjem austrougarskih trupa u Bosni i Hercegovini (do 1908. i u Novopazarskom sand zaku), kao i za izgradnju fortikacija i odr zavanje vojnih objekata. Kretanje ovih izdataka u pojedinim godinama zavisilo je od unutra snjih prilika u zemlji i vanjsko-politi cke situacije. Samo su izuzetno, neposredno po ulasku austrougarskih trupa 1878, zbog poreme caja u ubiranju zemaljskih prihoda tro skovi civilne uprave u Bosni i Hercegovini podmirivani iz okupacionog kredita, ali je njih, po odluci zajedni cke vlade, trebalo posebno knji ziti i svojevremeno refundirati Ministarstvu rata. I dok je cke za 1879. godinu bilo predvideno da se za potrebe bosanskohercegova uprave iz okupacionog kredita da predujam od oko 2 miliona forinti, ve c za 1880. godinu bosanskohercegova ckom bud zetu nije bila predvidena nikakva dotacija ili pozajmica sa strane. Upotreba okupacionog kredita za civilnu upravu i investicione izdatke u Bosni i Hercegovini bila je onemogu cena i posebnim zaklju ckom delegacija. Ministarstvo rata je, medutim, i dalje vr silo ulaganja u pobolj sanje dotad izgradenih zeljeznica koje su bile vlasni stvo vojnog erara, odnosno nalazile su se pod vojnom upravom (Bos. Brod - Zenica, Dobrljin - Banja Luka). U slu caju pruge Bosanski Brod - Zenica svi ti tro skovi bili su docnije sumirani i iskazani kao izdaci za gradnju i kada je ova zeljeznica pre sla u zemaljsko vlasni stvo oni su bili stavljeni na teret bosanskohercegova ckih nansija. Ne samo da civilnoj upravi nisu odobravana sredstva iz okupacionog kredita, ve c su zemaljske nansije snosile niz tro skova cisto vojne prirode, kao sto je gradnja kasarni, puteva do vojnih objekata i dr. Konstantno su rasli izdaci zemlje za bosanskohercegova cke trupe, koji su zajedno s tro skovima za zandarmeriju iznosili, npr. 1911. godine, 14,3% cijelog zemaljskog bud zeta za spomenutu godinu. Bosna i Hercegovina je bila posebno te sko nansijski optere cena izgradnjom na njen ra cun skupih strate skih zeljezni ckih pruga krajem XIX i po cetkom XX vijeka. Ovo iznosim ne zato sto smatram da bi sve te pojedinosti, ina ce dobro poznate u literaturi, trebalo da nadu mjesta u enciklopedijskom tekstu, koji je prostorno ograni cen, nego mi je namjera da uka zem koliko je manjkava prezentirana op sta slika nansijskog polo zaja Bosne i Hercegovine pod austrougarskom upravom. Neprihvatljivo je da se bosanski kmet ozna cava bez ikakve ograde kao zakupnik (str. 102). Poznato je da su upravo veleposjednici nasciuk-sahibije i kmeta tretira isklju civo kao tojali da se odnos izmedu
513

privatno-pravni odnos i da kmeta svedu na prostog zakupnika zemlje. Takvu interpretaciju ciu ckih odnosa nije prihvatila ni austrougarska uprava. Pretjerana je tvrdnja da su otvorene prozelitisti cke te znje slu zbene katoli cke hijerarhije cesto podr zavane od vlasti(str. 103). Danas znamo, posebno na osnovu istra zivanja Tomislava Kralja ci ca, da je re zim sputavao netakti cno i agresivno dr zanje katoli ckog klera i nadbiskupa Stadlera u sprovodenju konverzija premda u tom pogledu nije bio uvijek dosljedan. Ukupnom politikom re zima polo zaj katoli cke crkve, kao njegovog sna znog oslonca, bio je veoma oja can, ali se ne mo ze re ci da je vlast neposredno podr zavala katoli cku propagandu koja joj je pravila politi cke neprilike i izazivala veliko nezadovoljstvo muslimanskog i srpskog stanovni stva. Ve c odavno je u literaturi vrlo dobro poznato kakva su stanovi sta poslije sarajevskog atentata zauzimale pojedine vode ce politi cke li cnosti u Austro-Ugarskoj prema pitanju objave rata Srbiji. Zato veoma za cuduje podatak da je zajedni cki austrougarski ministar nansija i sef bosanskohercegova cke civilne uprave Leo Bilinski bio protiv rata (str. 105). Iako je poslije atentata izmedu Bilinskog, s jedne, i vojnih faktora, s druge strane, do slo do razmimoila zenja u odnosu na dalji unutra snjopoliti cki kurs u Bosni i Hercegovini i nastavak rada Sabora, nikako se ne bi moglo re ci da je Bilinski bio protivnik objave rata Srbiji. On se, istina, u po cetku zalagao za nastavak saborske djelatnosti, za diferencirani odnos prema Srbima u Bosni i Hercegovini i odvajanje lojalne ve cine od veleizdajni ckih elemenata, smatraju ci da se, i pod pretpostavkom da je rat neizbje zan, u Bosni i Hercegovini ne bi trebalo druga cije postupati nego u drugim zemljama Monarhije. Medutim, Bilinski je vrlo brzo izmijenio svoja prvobitna stanovi sta i prihvatio gledi ste da treba zaklju citi rad Sabora. On je na sjednici Zajedni ckog ministarskoga vije ca, 7.jula 1914, izri cito podr zavao shvatanje, koje je zastupao posljednjih godina general Potiorek, da se Austro-Ugarska mora obra cunati sa Srbijom kako bi mogla zadr zati u svojim rukama Bosnu i Hercegovinu. Uostalom, sam Bilinski je vjerovao da je odlu cuju ca borba prije ili kasnije neizbje zna. Evoluiraju ci u svojim pogledima, smatrao je da su poslije pogroma u Sarajevu svi Srbi u Bosni i Hercegovini vrlo ceni, pa se ne mo ze vi se razlikovati ko je medu njiuzbudeni i ogor ma lojalan a ko je velikosrbin. U ratu protiv Srbije vidio je tada jedino sredstvo da se postoje ca situacija u zemlji sanira. Zato se Bilinski, zajedno s ministrom vanjskih poslova Berchtoldom, ministrom rata Krobatinom i predsjednikom austrijske vlade St urgkhom, suprotstavio gledi stu predsjednika ugarske vlade Tisze, da Austro-Ugarska, prije nego sto bi se latila oru zja, poku sa na drugi na cin podi ci svoj presti z na Balkanu. Tisa je davao prednost diplomatskoj akciji koja bi dovela do
514

velikog poni zenja Srbije. Nasuprot tome, Bilinski je izrazio mi sljenje da diplomatski uspjeh ne bi u Bosni ostavio nikakav utisak, jer Srbin samo silu uva zava. Citirani zapisnik Zajedni ckog ministarskog vije ca setomnoj zbirci doAustro-Ugarske objavljen je jo s izmedu dva rata u vi kumenata Osterreich-Ungarns Aussenpolitik von der bosnischen Krise 1908 bis zum Kriegsausbruch 1914, a u nas ga je publikovao Hamdija Kapid zi c u Glasniku ADA IV-V/1965, str. 402-411. Otkri ce o Bilinskom kao protivniku rata ne mo ze na ci oslonca u nauci. Nastanak radni cke klase i razvoj socijalisti ckog radni ckog pokreta 1878-1918 (str. 108-113) uspje sno je i iscrpno obraden u tekstu koji zauzima nesrazmjerno vi se prostora u odnosu na druge enciklopedijske jedinice. Medutim, tu je sasvim ispu steno da se navedu podaci o literaturi. Ina ce, kod navodenja literature postupalo se veoma neujedna ceno u pojedinim enciklopedijskim jedinicama. Na nekim mjestima napravljeni su kardinalni propusti, o cemu cu poslije jo s ne sto re ci. Samo donekle stoji ocjena data u enciklopedijskoj jedinici Nacionalni pokreti i stranke za austrougarske vladavine da Austro-Ugarska nije u trenutku okupacije imala izgraden koncept nacionalne politike u BiH (str. 113). Neki koncept je, ipak, i tada u op stim crtama ve c careve vojne kancelarije, general Beck sa postojao. Sef cinio je 19.jula 1878. politi cku instrukciju za vrhovnog komandanta okupacionih trupa, generala Josipa Filipovi ca, u kojoj je bilo skicirano kakav treba da bude odnos nove vlasti prema stanovni stvu. Filipovi cu je nalo zeno da posveti osobitu pa znju katoli ckom elementu i muslimanima. Njemu je preporu ceno da dovede muslimane u bli zi kontakt sa katolicima i da naro cito sprije ci pribli zavanje ili savez muslimanskog s pravoslavnim stanovni stvom ... ... Tokom vremena, nacionalna politika okupacione uprave do zivljavala je odredene oscilacije i promjene, ali je kao konstanta ostao njen negativan odnos prema eventualnom srpskomuslimanskom politi ckom savezu. Takode, i u kasnijim razdobljima, aktualizirana je te znja da se Hrvati i Muslimani pribli ze i suprotstave Srbima. Ovdje ne bih zelio da podrobnije polemi sem s tezom da je Muslimanska narodna organizacija bila gradanska stranka (str. 113). Svoje rezerve prema toj tezi izrazio sam jo s onda kada se ona kod nas prvi put pojavila i o tome sam prije nekoliko godina pisao. Ne osporavam autoru pravo da i dalje zastupa svoje stanovi ste, ali smatram da mu kao vrlo problemati cnom nije mjesto u Enciklopediji. Kao datum osnivanja Hrvatske narodne zajednice naveden je 21.II 1908 (str. 114). Tada je zapravo odr zana konstituiraju ca sjednica Sredi snjeg odbora Hrvatske narodne zajednice, cime je proces organizacionog ustrojstva Hrvatske narodne zajednice ulazio u zavr snu fazu.
515

Ina ce, skup stina u Docu kod Travnika, 16.X 1906, uzima se kao dan kada je udaren temelj Hrvatskoj narodnoj zajednici. U vezi s formiranjem Srpske narodne organizacije mogu primijetiti da je datum dono senja Sarajevske rezolucije, 11. V 1907, kao i vrijeme odr zavanja osniva cke skup stine Srpske narodne organizacije 27 - 31. X 1907 (str. 114) navedeno po starom, julijanskom, kalendaru, mada to nije posebno nazna ceno. Ovo mo ze zapaziti samo stru cnjak upu cen u materiju. Kod sireg kruga citalaca to ce izazvati nepotrebnu zabunu, jer je datiranje svih ostalih dogadaja izvr seno po va ze cem, gregorijanskom kalendaru. Grupa od 12 srpskih poslanika okupljenih oko lista Srpska rije c nije polo zila svoje mandate 13. IX 1913. (str. 114). Odluku da polo zi mandate pomenuta grupa je donijela na konferenciji 19. IX 1913. Dr zanje Dervi s-bega Miralema i njegove grupe u Saboru poslije izbora krajem 1913. ne mo ze se izjedna citi s opozicionim stavom srpskih grupa oko Naroda i Otad zbine i trojice hrvatskih disidenata (str. 114-115). Dervi s-beg Miralem je jo s u jesen 1912. pripadao vladinoj radnoj ve cini zajedno sa Hrvatskim i Muslimanskim saborskim klubom i grupom oko Srpske rije ci. Mada krajem 1913. godine nije sa svojom grupom pristupio sporazumu s ministrom Bilinskim, koji je sklopila nova radna ve cina, Dervi s-beg Miralem je docnije fungirao kao jedan od strana ckih lidera koji su sa cinjavali pomenutu ve cinu. U tom svojstvu je poslije sarajevskog atentata 1914. Miralem primljen od strane zemaljskog poglavara generala Potioreka, zajedno s prvakom Muslimanskog kluba Rifat-begom Sulejmanpa si cem. Neodr ziva je tvrdnja, iznesena u poglavlju Dr zavni razvoj i dru stveno-politi cki sistem - Historijski pregled, da je Bosna i Hercegovina nakon aneksije smatrana krunskom zemljom Habsburgovaca, kojom po ovla stenju vladara upravljaju vlade Austrije i Ugarske (str. 133). Uprava i vrhovni nadzor nad Bosnom i Hercegovinom spadali su po izri citim odredbama zakona iz 1880, koji je ostao na snazi do propasti Monarhije, u nadle znosti Zajedni ckog austrougarskog ministarstva, tj. zajedni cke vlade. O tome, kao i o posebnim ingerencijama austrijske i ugarske vlade u pogledu upravljanja Bosnom i Hercegovinom, isti autor pi se na str. 101 i 132, pa je gornji citat u kontradikciji sa onim sto je prethodno napisano. Ina ce, trebalo je u prikazu dr zavnopravnog polo zaja Bosne i Hercegovine u razdoblju 1878-1918. bar ne sto najop cenitije re ci i o zakonodavnoj vlasti monarha do bosanskohercegova ckog ustava 1910. i poslije, kao i o kompetencijama predstavni ckih organa Austrije i Ugarske u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. Nemogu ce je prihvatiti gledi ste da je sa stanovi sta unutra snjeg pravnog poretka BiH ....bila tre ca dr zava unutar Monarhije (str. 133). Iako se njen pravni sistem razlikovao od austrijskog i ugarskog, Bosna
516

i Hercegovina nije bila dr zava nego samo posebno upravno podru cje Austro-Ugarske. Ovo u nauci uop ste nije sporno. Neprihvatljiva je formulacija u enciklopedijskoj jedinici Bosna i Hercegovina u socijalisti ckoj Jugoslaviji koju je potpisala Redakcija, da se prvo zasjedanje ZAVNOBiH-a smatra ..... aktom osnivanja federalne Bosne i Hercegovine te nastavkom nekada snje njene srednjovjekovne dr zavnosti na novim socijalisti ckim osnovama. (str. 127) Pitam se zar je mogu ce na takav na cin povezivati ZAVNOBiH i srednjevjekovnu bosansku dr zavnost? Osim toga, neta cno je i neznala cki napisano: Socijalisti cka federativna (sic) republika Bosna i Hercegovina nastala je 27.XI 1943. (!) u Mrkonji c-Gradu na Prvom zasjedanju ZAVNOBiHa (Isto). U tekstu koji se bavi ustavnim razvojem Bosne i Hercegovine ukazuje se, pored ostalog, na tradicije bosanske dr zave i bosanskog ejaleta kao na veoma zna cajan faktor narodne svijesti o potrebi i nu znosti jedinstvenog dr zavno-politi ckog okvira BiH. (str. 133). Mislim da bi se daleko suzdr zanije i kriti cnije moralo pisati o pomenutoj tradiciji. Podsje cam da je profesor Anto Babi c svojevremeno skrenuo pa znju na to kako je u narodu veoma slabo sa cuvana tradicija o srednjovjekovnoj bosanskoj dr zavi. On je to nastojao objasniti karakterom bosanskog feudalizma, koji nije omogu cavao da se armi se jaka kraljevska vlast i razvije svijest o dr zavnoj cjelini. Dru stveno-politi cki najdelikatnija i u nau cnom pogledu, zbog odsustva odgovaraju cih sinteza, najslo zenija problematika tretirana je u poglavlju VII Narodi i narodnosti Bosne i Hercegovine (str. 137145). Taj tekst su, na osnovu istorijske i etnografske literature pisali autori koji nisu istori cari. U pojedinim segmentima teksta tretirana tematika vi se-manje je uspje sno sintetizirana, ali se istovremeno na nekim mjestima mogu uo citi kardinalni proma saji i improvizacije. Tako c od VIII stolje ca imena Srba i Hrvata veoma za cuduje tvrdnja da se ve nalaze u dokumentima o Bosni (str. 137). U osnovnoj skoli se u ci da se imena oba naroda prvi puta u dokumentima spominju tek u IX vijeku, i to Srbi 822. godine u frana ckim analima koji se pripisuju Ajnhardu, a Hrvati 852. u povelji kneza Trpimira. Iz stilizacije teksta se vidi da nije rije c o slu cajnom lapsusu. Propusti ove vrste nedopustivi su u jednoj enciklopediji. Ukazao bih, takode, da se u tekstu govori kako je za osmanske vladavine uslijedila postepena asimilacija Vlaha u sve tri religioznoetni cke grupacije, i posebno da su asimilacijom Vlaha i doseljavanje u tom periodu ja cali Srbi (str. 141-142). Medutim, zna se da je proces slaviziranja Vlaha kod nas u biti zavr sen jo s u srednjem vijeku i da su u turskom periodu vlasi u prvom redu socijalna a ne etni cka kategorija.
517

Karakteristika priloga o narodima i narodnostima Bosne i Hercegovine kao cjeline jeste da su u njemu na sli mjesto samo oni rezultati i pogledi iz istoriograje koji su se uklapali u koncept autora. To se osobito odnosi na jednostrano kori s cenje i pristrasnu selekciju rezultata istra zivanja i ocjena izvjesnog broja istori cara publikovanih u Prilozima Instituta za istoriju u Sarajevu broj 11-12/1975-1976, pod naslovom Problemi etni ckog razvitka u Bosni i Hercegovini. U enciklopedijskom tekstu su svi narodi posmatrani u istoj ravni, bez obzira sto je nau cno verikovana cinjenica da je formiranje nacionalne svijesti i nacionalni razvitak kod pojedinih dijelova stanovni stva u Bosni i Hercegovini bio izrazito neravnomjeran i speci can. Tako se, na primjer, prikaz razvitka Hrvata u Bosni i Hercegovini zavr sava ilirizmom. Tu se isti ce zaklju cak da je katoli cko stanovni stvo u Bosni znatno razvilo svoju narodnu svijest do XIX st. i osobito u XIX st., kada se ona identicira s op com hrvatskom narodnosnom svijesti. Istovremeno se nagla sava da je hrvatski narod Bosne uspio do cekati novo doba spreman da se uklju ci u borbu za nacionalno oslobodenje i ujedinjenje BiH sa ostalim na sim zemljama, na programu ilirizma ..... (str. 142) Ne zelim ovdje raspravljati o karakteru i dubini uticaja ilirskog pokreta u Bosni i Hercegovini. Ograni ci cu se samo na to da napomenem da je potpuno prenebregnuto da se uka ze na zna caj uticaja prava ske ideologije, a zatim i Radi ceve selja cke stranke na razvoj nacionalne svijesti Hrvata u Bosni i Hercegovini. Citirane ocjene iz Enciklopedije pokazuju kako su ignorisani rezultati jugoslovenske istoriograje u odnosu na problem razvitka nacionalne svijesti kod Hrvata u Bosni i Hercegovini. Dok je krajem XIX vijeka uglavnom bio zavr sen proces formiranja nacionalne svijesti pravoslavnog srpskog stanovni stva u Bosni i Hercegovini, isti proces je kod katoli ckog hrvatskog stanovni stva bio tek u toku i odvijao se sa znatnim zaka snjenjem u poredenju sa susjednim zemljama gdje zive Hrvati. Ocjena da je nacionalna identikacija Muslimana u XIX st. bila u punom jeku, potkrepljuje se tvrdnjom da tada Muslimani u Bosni u nizu akcija (1829, 1831, 1839, 1850-51, 1878) raskidaju interesne i emocionalne veze sa Turskom, i da su se u doba Berlinskog kongresa i austrougarske okupacije pona sali ..... kao zaseban politi cki i kulturni entitet. (str. 143-144). S tim u vezi, prvo bih zelio da ka zem da je nau cno nezasnovana tvrdnja o raskidanju emocionalnih i interesnih veza bosanskohercegova ckih Muslimana sa Turskom u XIX vijeku. Otpor reformama i sukobi sa politikom turske centralne vlasti neosporno imaju svoje mjesto u politi ckom proliranju bosanskohercegova ckih Muslimana i razvoju njihove individualnosti. Medutim, ta zbivanja nisu, ne samo za vode ci feudalni sloj, koji je izgubio raniju politi cku mo c, nego ni za sire muslimanske mase zna cila raskid sa Otomanskim
518

carstvom i njegovom dr zavnom tradicijom. Naprotiv, Muslimani nisu tada, kao ni ranije, mogli vidjeti rje senje polo zaja Bosne i Hercegovine izvan, ve c samo u okviru otomanske dr zave i njenog dru stvenog sistema. Zbog toga su 1878. i do sli u sukob s politikom Porte koja je, pod pritistala Bosnu i Hercegovinu Austro skom medunarodnih faktora, prepu Ugarskoj. Pa i pod austrougarskom okupacijom, osnovni pravac muslimanske politike insistirao je na sultanovom suverenitetu i u cvr s civanju veza s Carigradom. Tada dolazi i do masovnog iseljavanja Muslimana u Tursku, a impuls za zadnji val seobe, koja je imala svoje dublje dru stveno-ekonomske uzroke, dala je aneksija Bosne i Hercegovine 1908. Sve to svjedo ci da je proces distanciranja bosanskohercegova ckih Muslimana od Turske bio dugotrajan. U tom pogledu prelomni uticaj imali su rezultati balkanskih ratova, kao i Prvog svjetskog rata. Kada je rije c o Muslimanima, mislim da se ne mo ze polaziti sa stanovi sta da oni u ovom periodu predstavljaju formiranu modernu naciju. Zato ne stoji ocjena da je kod Muslimana krajem XIX i po cetkom XX vijeka postojala jasna svijest o posebnosti (njihovog) nacionalnog bi ca i interesa. (str. 144). Mada se etni cka, politi cka i kulturna individualnost Muslimana u periodu austrougarske uprave, kao i u razdoblju koje mu je neposredno prethodilo, ne mo ze dovoditi u pitanje, tu individualnost nije karakteriziralo postojanje moderne nacionalne svijesti. Sve je to bilo u naju zoj svezi sa socijalnom strukturom muslimanskog stanovni stva u Bosni i Hercegovini, njegovim speci cnim polo zajem i razvitkom. Koncizan i dosta uspio prikaz tog razvitka do XIX stolje ca u enciklopedijskom tekstu dat je na osnovu nekih ocjena Branislava Durdeva i Nedima Filipovi ca. Medutim, autori teksta nisu mogli na ci ozbiljno upori ste u literaturi za izvjesne svoje tvrdnje koje se odnose na nacionalni razvitak Muslimana u XIX i po cetkom XX vijeka, pa su pribjegli konstrukcijama i proizvoljnim zaklju ccima. U istom poglavlju govori se o narodnosnim grupama doseljenim u Bosnu i Hercegovinu poslije austrougarske okupacije. Pri tome se navode izvjesni op ceniti podaci o doseljenicima u sjeverozapadnoj Bosni, uz konstataciju da se zbog koncentracije na tom prostoru oni nisu asimilirali (str. 144). Mada se to eksplicitno ne ka ze, o cito je da se izlaganje ograni cava samo na seljake - koloniste naseljene krajem XIX vijeka, koji su, ukoliko se nisu docnije iselili, zadr zali do danas svoja odredena nacionalna obilje zja. O migracijama stanovni stva u Bosni i Hercegovini u tom periodu i njihovom uticaju na demografske promjene i etni cke odnose ni sta drugo nije re ceno. S obzirom na nacionalni razvitak u Bosni i Hercegovini, propu steno je da se ne sto ka ze ne samo o stranim seljacima - kolonistima, nego i o ostalim doseljenicima. Vi se od polovine svih doseljenika, kojih je 1910. godine bilo 114.591, ili 6,04% ukupnog civilnog stanovni stva Bosne i Hercegovine, bili su Hrvati, Srbi i Slovenci, dok su
519

ostali bili stranci raznih nacionalnosti, ali najve cim dijelom katoli cke vjere. Konfesionalna pripadnost, koja je u Bosni i Hercegovini sticajem istorijskih okolnosti postala determinantna za nacionalnu pripadnost doma ceg stanovni stva, igrala je presudnu ulogu i u procesu nacionalne asimilacije stranih naseljenika. Tako je proces kroatizacije nehrvatskih katoli ckih doseljenika iz Austro-Ugarske jo s prije Prvog svjetskog rata u gradovima ubrzano napredovao, pa je i za savremenike bio uo cljiv. zno istim intenzitetom zahvatiti selo, Medutim, on nije mogao ni pribli gdje je na cin zivota pogodovao o cuvanju nacionalnih osobina kolonista. U enciklopedijskom tekstu trebalo je, pored ostalog, ukazati na migraciona kretanja i druge fenomene koji su, npr. doprinijeli da je za vrijeme austrougarske uprave i docnije do slo do odredenih promjena u nacionalnoj i konfesionalnoj strukturi bosanskohercegova ckog stanovni stva. Ne sto cu da ka zem i o tekstu o privrednom razvoju Bosne i Hercegovine u doba austrougarske uprave, koji je prikazan u poglavlju IX Ekonomika. U pregnantnom izlaganju dat je niz korisnih obavje stenja, ali osim rezultata istra zivanja samog autora, tekst ni u najop cenitijem obliku ne odra zava respektabilna dostignu ca poslijeratne istoriograje na ovom podru cju. Tako je, nasuprot onome sto je u nauci poznato, moglo da se napi se: Prirodno bogatstvo BiH privuklo je od po cetka okupacije u zna cajnom obimu strani privatni i dr zavni kapital. (str. 149). Zna se, medutim, da su austrougarski i uop ste strani kapitalisti cki krugovi dugo vremena po okupaciji bili krajnje uzdr zani u pogledu investicionih ulaganja u Bosni i Hercegovini. Izuzev kratkotrajnog perioda neposredno po okupaciji, Austro - Ugarska se sve do pred Prvi svjetski rat ograni cila na to da sopstvena dr zavna sredstva daje samo za pokri ce vojnih potreba. Zato se okupaciona uprava, kojoj je bio nametnut princip samonansiranja, samo orijentisala na otvaranje izvora prihoda u zemlji i sticajem okolnosti postala najva zniji privredni faktor. Iako se docnije, naro cito nakon aneksije 1908, anga zuje strani privatni kapital, osnovno obilje zje bosanskohercegova ckoj privredi davalo je i dalje veliko u ce s ce zemaljskog erara. Kada pogledamo koja se djela u popisu literature (str. 155) odnose na ekonomsku istoriju Bosne i Hercegovine u razdoblju od 1878. do 1918. vidimo da se iz posljeratne istoriograje pominje jedino knjiga samog pisca teksta. Kako je bilo mogu ce ne pomenuti autore kao sto su Peter F. Sugar, Ferdo Hauptmann, Branislav Begovi c i jo s neki drugi, koji su zadnjih decenija, na osnovu temeljitih arhivskih istra zivanja, dali radove i monografska djela iz ekonomske istorije Bosne i Hercegovine ovog perioda? Ina ce, kada je uop ste rije c o navodenju literature uz enciklopedijske jedinice koje se odnose na istoriju, imamo pojavu da se nerijetko zaobilaze i pre su cuju relevantni istorijski radovi. S druge strane, ponegdje se
520

INDEKS IMENA
A Abdul Hamid 196 Adamkiewicz 490 Adamovi c, Danko 215 Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250, 252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492 Agapeje (general) 198 Ahmeta sevi c, Muhamed 237 Alajbegovi c, Salih ef. 206, 222-223, 234235, 239 Aleksandar, Obrenovi c 185, 201 Aleksi c- Pejkovi c, Ljiljana 101, 110, 137, 424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458 Alibegovi c, Fehim-beg 204, 210 Alkalaj, Vito 375, 381-382 Andr assy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 2325, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96, 139, 156, 267, 270, 482 Arnautovi c, Serif 115, 136-137, 152, 200, 202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240, 314, 344, 364, 368, 408, 471 Asboth, Johann 371 Atanackovi c, Savo 202 Atanackovi c, Stevan 202 Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44 Auenberg - Kommar ow, Moritz 253, 260261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461462, 495 B Babi c, Anto 517 Babi c, Branko 192, 196, 463 Babi c, N. 347, 352 Bacquehem, Oliver 165 Badeni, Kasimir 168 Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107, 119, 164, 251-254, 291, 428, 431 Bahtijarevi c, Hifzi 204, 210, 218 Bajki c, V. 50 Baki c, Mitar 197 Bali c, Mujaga 239 Balint, Imre 126 Banac, Ivo 395 Bany, Desider 104, 164, 166, 168 Bardol, Carl 303, 308-309, 468 Ba sagi c, Safvet-beg 231, 315, 317, 344, 366, 409, 464, 471, 491 Batthyany, Tivadar 276 Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515 Begovi c, Branislav 141, 147, 153, 334, 520 Benckendor , Alexandar Konstantinovi c 435 Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100, 102, 120, 124, 135, 457 Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292, 304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389, 407 Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312, 427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450, 452-453, 514 Berend, Ivan 93, 424 Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256 - . Risto 190 Besarovi c, D Besarovi c, Vojislav 87 Bi cak ci c, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205208, 220-221, 223, 231-234, 236

523

Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369, 397 Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118, 127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415, 417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514515 Biogradlija, Ahmed-beg 203 Bismark, Otto 61, 67, 89, 341 Bi s cevi c, Vas-beg 368 Blaskovich, Sandor 208 Blau, Otto 73 Bogi cevi c, Vojislav 49, 73, 178-179, 197, 205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489 Boji c, Mehmedalija 481 Boog (potpukovnik) 295 Bo zi c, Kosta 338 Bo zi c, Risto 369 Bradvarevi c, Nenad 203 Braji c, Sulejman 203 Brauner, Josef 45, 316-318, 473 Brodnik, Franz 407 Brosch, Alexander 295, 300 Brozovi c, Dalibor 395 Bruck, Karl 54, 55 B uchelen, Carl 156 Bugarski, Ranko 384 Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54 Buri an, Istv an (Stephan) 105-106, 114, 122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258, 261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317, 325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370, 379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496 Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482 C Cambon, Paul 438, 440 Carlgren, W. M. 167, 268 Cavalletto (poslanik) 84 Ceri c, Husein-beg 204 Ceri c, Sulejman-beg 202-203, 210, 220, 228, 230, 235-236 Charmatz, Richard 27, 43

Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78, 96 Chlumecky, Leopold 275, 284 Collas, Karl 459-460, 462 Conrad v. H otzendorf, Franz 267, 271, 275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496 Cviji c, Jovan 491 Cvjeti canin (potpukovnik) 284 Czedik, Alois 252 Cz ornig, Karl 54 C Cabraji c, Luka 351 sevi Cau c, D zemaludin 405, 419 Cengi c, Ibrahim-beg 239 Cernjajev (general) 82 Cirkinagi c, Omer 202, 204, 216, 223, 228, 230, 234-235, 237 Cubrilovi c, Branko 321, 350, 410, 481, 504, 506-508 Cupi c-Amrein, Martha M. 348, 471 ci Cur c, Fehim ef. 380 C Cerovi c, Bo zidar 136 Cirkovi c, Sima 180 Corovi c, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431432, 443, 453 D Daniel, Ernest 164 Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik) 195 Danon 376 Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44 Dedijer, Jefto 344 Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311 Deftedarevi c, Ibrahim-beg 442, 462 Despot, Mirjana 52 Dimitrijevi c, Lazar 319-320, 351 Dimitrijevi c, Mito 426, 428, 442, 453 Dimitz, Ludwig 158

524

Dimovi c, Danilo 115, 152, 314, 328, 350, 377, 410, 470-471, 473 Dimtscho, Radoslave M. 52, 104, 132, 156, 166, 446 Disraeli, Benjamin 83 Drozd, Aleksandar 499 Dumba, Nikolaus 46 Duranda di Cavaliere 95 DZ D zabi c, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228, 231-234, 236-238 D zabi c, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202, 205-206 D zaja, Sre cko M. 384, 387, - uro 336, 351, 410, 506 D zamonja, D D zini c, Hamdi-beg 471 D zini c, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228, 234, 240 D zini c, Ragib-beg 207, 228 D zuverovi c, Josip 131 D - akovi D c, Luka 125, 127, 180, 187, 212, 249, 322-323, 505 - orde ( gr cki princ) 192 D - ordevi c, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137, D 170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438439, 443 - ordevi c, Vladan 191, 193, 201, 229 D Durdev, Branislav 187, 352, 384, 519 - urdevi c, Nikola 192, 201, 204, 209-210, D 220, 237 - uri D c, M. 209, 213 Duri si c, M. 440 - urkovi D c, Maksim 330 E Ehli, Islam 198, 203 Egerton 81 Eisenman, L. 24, 27 Eisler, Robert 119 Ekme ci c, Milorad 53, 180, 182-183, 265, 269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463464, 483-487

Elliot 81 Erakovi c, Sima 362-363, 369 Eskinazi, S. Albert 380 F Fabris, Antun 233, 234 Fadilpa si c, Mahmud-beg 208, 240 Falad zi c, Sulejman ef. 214 Falk 44 Feifalik, A. 465 Fidahi c, Semsi-beg 208 Filan 236, 238 Filipovi c, Josip 17, 157, 159, 182, 392, 478, 481-482, 515 Filipovi c, Muhamed-beg 137 Filipovi c, Nedim 384, 519 Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207, 216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240, 368, Fischer - Reinau 126 Fischer, Josef 380 Forster, Zdenko 450-452 Fournier, August 13, 58, 119 Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27, 252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300, 303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462, 468 Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30, 121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414 Fu c, Nikola 211 F uhr, Christoph 280 F urth, Hugo 118 G Gara sanin, Ilija 182 Ga si c, Gavro 335, 363, Gavranovi c, Berislav 54, 55 Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213214, 230, 238, 508 Gazi, Husref-beg 190 Ger si c, Gligorije 185 Gjebi c - Maru si c, Kosta 336, 343 Gladstone, William Ewart 83, 183, 197

525

Glodo, Mujaga 239 Gluhi c, Sefkija 491 Goluchowski, Agenor 167 Gonda, Josef 158 Grada s cevi c, Be cir-beg 368 Grailer, Iring 53 cepan 129 Grdi c, S c, Vasilj 351 Grdi Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253, 265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291, 311-312, 332, 361, 402, 409, 506 Gr unberg, Karl 125 Gr unfeld 376 Guttenberg, Emil 165 H Had zibegovi c, Iljas 141, 151, 187, 319, 322323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373, 376, 379, 498 Had zidamjanovi c, Risto 210 Had zijahi c, Muhamed 177, 180, 182, 189, 191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460 Hazadi c, Ahmed-beg 202, 204-206, 215, 218-219, 225-226, 228 Hazadi c, Ha sim-beg 388 Hala cevi c, Junuz 208 Halilba si c, Mustaj-beg 239, 366 Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156, 426, 438-440, 449, 457 Hamm, Josip 395 Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256 Hanki c, Serif-aga 204 Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283, 426-429, 432, 442, 458 Hasanpa si c, Hamdi-beg 203, 205-206, 212, 215, 219-221, 223-224, 232, 235-236 Haselsteiner, Horst 317 Hauke 12 Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35, 39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296, 312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451, 466, 471, 489, 520

Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143, 484, 486 Heged us, Alexander 161 Hellbling, E.C. 25 Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223, 227-228, 234-237, 239 Hertz, F. 102 Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162 Hofmeister, H. 341 Holtz, G. 371 Horv ath 44 Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172 Hribar, Ivan 136 c, Hamid 208 Husedinovi I Ibrahimpa si c - Kukav ci c, Mustaj-beg 219, 225-226, 228, 234, 388 Imamovi c, Mustafa 180, 185, 187-189, 191, 211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332, 358, 379, 409, 504, 508 Islamov, Tok M. 107, 268 Ismail (kediv) 84 J Jahi c, D zevad 387 Jak si c, Aleksa 184, 197 Jak si c, Grgur 11, 484 Jak si c, Sreten 339, 351 Jakubovski, Franz 499-500 Jankijevi c, Viktor 366 Jankovi c, Milan 131 Jarak, Nikola 489 Jeftanovi c, Gligorije 115, 136-137, 152, 177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210, 214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329, 377, 508 Jelinovi c, Zvonimir 162 Jellinek, Georg 40 Joakim III (patrijarh) 235 Jojki c, Milan 314, 350, 470 Jokanovi c, Vlado 187, 387 - orde 119 Jovanovi c, D

526

Jovanovi c, Lazo 220 Jovanovi c, Slobodan 185, 191, 194, 201, 229 Juzba si c, D zevad 49, 55-58, 68-69, 75, 85, 98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152, 156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365, 379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466469 K Kajtaz, Husaga 206, 222 Kajtaz, Ibrahim 234 Kalice, Heinrich 483, 486 K allay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131, 145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186, 188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227, 230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399, 485 K alnoky, Gustav 483, 485-486 ci c, Stevo 363 Kaluder Kann, Robert A. 26 Kantz 44 Kapetanovi c, Mehmed-beg Ljubu sak 387 Kapid zi c, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55, 66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251, 253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278, 288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318, 325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432, 443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493, 515 Kapor, Savo 328, 351 Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209, 216, 223, 235 Karabegovi c, Husein-beg 481 Karad zi c, Vuk Stefanovi c 190 K aroly, Mih aly (Michael) 81 Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471 Ka sanin, R. 456 Ka sikovi c, Nikola 194 Kazazovi c, Salih 202-203, 211, 219, 231 Kem eny (baron) 71

Kemura, Ibrahim 460 Khuen - Hed erv ary, K aroly 128, 369-370 Kiszling, Rudolf 311 Kobinger 277 Ko ci c, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351, 410, 503-504, 507-509 Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420 Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217, 223, 235 Komj athy, Mikl os 25, 256, 317-318 Konstatinovi c, Natalija 196 Konta, Ignaz 158 Korb von 75 Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136 Kossuth, Ferencz 276 Kralja ci c, Tomislav 284, 376, 387, 464, 489, 514 Kraljevi c, Andrija 190 Kramar, Karl 429 - uro 192, 201, 209, 213 Krasojevi c, D Kre sevljakovi c, Hamdija 125, 127, 136, 376 Krobatin, Alexander 415, 449, 514 Kronawetter, Ferdinand 45, 77 Krulj, G. 99 Kru sevac, Todor 114, 132, 135-136, 183, 185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332, 338-339, 374, 376, 392, 511 Ku cukali c, Ibrahim 119 Ku cukali c, Salih-aga 368 Kudrjavcev, 73 Kuh-Chrobak, Paul 100, 116 Kujund zi c, Kosta 192, 208, 220 Kulenovi c, Ahmed-beg 211 Kulenovi c, Muhamed-beg 225, 388 Kulenovi c, Skender-beg 206, 235, 236 Kulovi c, Esad ef. 376, 380 Kuluglija, Hajri-beg 228 Kuljanin, Vukan 330 Kuna, Herta 387, 395 Kuranda, Felix 118 Kurtovi c, Sukrija 409, 509 Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232

527

L Laki si c, Hasan-beg 206, 222, 234, 239 Lamp, Karl 292, 331 Lange, Fridrich 138, 175, 296 Latas, Omer-pa sa 51, 195 - orde 350-351, 410-411, 506Lazarevi c, D 507 Leveleye, E. 371 Lohnstein 100, 116, 467 Lovren ci c, Rene 205 LJ Ljubibrati c, Mi co 184 Ljubibrati c, Savo 336 M Mad zar, Bo zo 343, 417, 419, 512 c, Junuz-aga 239 Madarevi Mahmut cehaji c, Rusmir 387 Majer, H. 457 Majki c, Kosta 363 Malba sa, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189, 392 Mandi c, Nikola 135, 152, 309, 315, 317, 336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417, 471 Marcus 44 Marjanovi c, Milan 410, 506 Markovi c, Marijan 114, 134-135, 499-500 M arz, Eduard 91-92, 94, 102-103 Masarik, Toma s G. 328, 429 Ma si c, Mujaga 205, 208, 237 Mautner, M. 454-456 Mechtler, Paul 175 Medinlija had zi Ibrahim 480-481 Memi c, Mustafa 463 Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert 432, 435-437, 440-441 Me si c, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180, 471 Miedlig, Michael 384 - orde 494 Miki c, D Miklos, Karl 126

Milan, Obrenovi c (kralj) 184, 191, 486 Mileti c, Svetozar 198, 203 Mili cevi c, Franjo 185, 196 Miralem, Dervi s-beg 204, 206-207, 209210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240, 314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471 Miralem, Hamza-beg 219, 225 Miralem, Ibri sim-beg 234 Mirko (sin knjaza Nikole) 196 Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103 Mi sajkov, D. 453 Mitrovi c, Andrej 270 Mrlji c, Petar 329, 337-338 Musi c had zi Ahmed 481 Mu sovi c, Ejup 463 N Napoleon I Bonaparta 63 Naze ci c, Salko 269 Neuwirth 53 Nezirhod zi c, Hasan 227 Nie c, Vladimir 116-117, 466 Nikola, Petrovi c (knjaz Crne Gore) 194196, 233 Noot, Hugo 118 N ordling, Wilhelm 156 Novakovi c, Jovan 235 Novakovi c, Stojan 191, 193 Nuri - Had zi c, Osman 177-180, 196-197, 210, 217, 231 NJ Nje zi c, Zivko 343, 363, 369, 411, 507

528

O Okuka, Milo s 391, 395 Omanovi c, Fata 199, 206 Opa ci c, Petar 299 Orbin, Mavar 384 P Pallavicini, Johann 492 Papi c, Mitar 129, 392, 395 Paskaleva, Vir zinija 101-102, 425 Pa si c, Osman-beg 207, 368 Pa si c, Zijad-beg 207-208 Pavli cevi c, Dragutin 49, 52-53, 505 Pechy (ugarski ministar saobra caja) 44 Peco, Asim 389 - orde 127, 381 Pejanovi c, D Perin, D. 131 Petrovi c, Diogen 329 Petrovi c, Rade 59 Petrovi c, Stana (k cerka knjaza Nikole) 196 Pinto, Avram 372 Pissarev, J.A. 102, 429, 457 Pitner, Karl 197, 364 Pittreich, Heinrich 280 Plener, Ernest 41-42, 45-46 Plenker, Georg 50, 85 Pleterski, Janko 266 Poincar e, Raymond 438 Popovi c, J. 131 Popovi c, Matija 363 P oschel, Moritz Ritter 221, 250 Potemkin, V.P. 84 Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128, 134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307, 309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414, 416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466473, 493, 498, 514, 516 Prci c, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223, 232, 235, 236 Privilica, Dervi s-beg 204 Privilica, Hasan-beg 481 Prunk, Janko 266

Purivatra, Atif 387 R Radeni c, Andrija 271, 275 Radovi c, Vladimir 192, 194 Radulovi c, Risto 377, 381-382 Raki c, Lazar 192-193, 205 Ranky, Gy orgy 93, 424 Ra znatovi c, Novak 194, 201 Rechberger, Walther 52, 155 Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281, 289, 397-398, 428, 431, 443 Red zi c, Enver 352, 385, 387, 503, 508 Regele, Oskar 284 Rein ohl, Fritz 193, 328, 378 Reiter, Norbert 384 Renner, Karl 26-27, 103 Riedl, Richard 463 Rieger, Franti sek 43, 45 Risti c, Vasa 114, 133, 135-136 Rizvanbegovi c-Sto cevi c, Mehmed Ali-pa sa 194-195 Rizvi c, Muhsin 408 Rohonyi, Julius 308 Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132 Rotkopf, Moritz 379-380 R udit, (baron) 116 Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231 Rumpler, Helmult 270 Rzehak, Ferdinand 481 S Salamunovi c, Ivan 328 Sali c, Muhamed 204, 239 Salis, J.R. 83-84, 89 Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486 Salki c had zi Hasan 481 Salom, D. Avram 380 Salom, Je sua 119, 342, 374, 376, 379-380 Salvator, Leopold 127 S andor, Vilmos 424 S andor, Pal 89, 102, 110-111 Sara c, Suljaga 204

529

Sari c, Murat 368, 404 Sarkoti c, Stjepan 269, 416-420 Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88, 92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118, 134, 139, 171, 247, 332 Savi c M. Milivoj 426, 453, 455-457 Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311 Schieder, Theodor 384 Schiessel, Franz 192 Schmarda, Josip Baptista 119, 127 Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 9799, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139, 171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331, 373-375 Schneller, Rudolf 11 Sch onaich, Franz 260, 275, 277-280, 282, 287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495496 Sch onfeld, F.M.L. 482 Schulz (konzul) 80 Schuster, Rudolf 450 Schwarz, Adolf 236 Schwarz, Karl 159 Schwarzenberg, Felix 54 Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81 Shek, Adalbert 288, 368, 460 Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326 - orde 191 Simi c, D Simi c, Jovo 329, 363, 410 Singer, Bernhard 156 Skari c, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235, 239, 376 Skene, Alfred 44, 45 Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456 Smailkadi c, Rifat 227 Softi c, Isa 204 Somogyi, Eva 250, 267, 293 Sosnosky, Theodor 427, 438, 440 Spahi c, Mehmed ef. 195, 196 Spaho, Mehmed 87 Spalajkovi c, Miroslav 198 Spitzm uller - Harmersbach, Alexander 250, 468

Sr ski c, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409, 487 Stadler, Josip 186, 212, 505, 514 Stan ci c, Ljiljana 386-387, 391, 395 Stojan cevi c, Vladimir 182, 214 Stojanovi c, K. 425, 453 Stojanovi c, Nikola 122, 177, 179, 363, 366, 368 Stoj cevi c, Stojan 330 Stokanovi c, Pero 333 Stremayr, Karl 27, 30 St urgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514 Su ceska, Avdo 187, 384 Suess, Eduard 46 Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132, 146, 151, 160, 520 Sulejmanpa si c, Ali-beg 207 Sulejmanpa si c, Rifat-beg 137, 314, 366, 388, 461, 464, 471, 516 Sunari c, Jozo 317, 367 Suppan, Arnold 266, 271, 280-281 Svrzo, Ahmed 197 Sz apary, Frigyes Friedrich 34, 71-72 Szell, K alm an (Koloman) 19, 167-168, 208, 482 S Sabanovi c, Hazim 136 Sahinagi c, Avdaga 239 Santi c, Aleksa 194 Sarac, Sulejman 225, 491 c, Ivan 337 Sari c, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207, Sehi 212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236237 Sehovi c ef. Jusuf 239 Semsikadi c (muftija) 478-481 Skalji c, Nezir 231 Snjari c (general) 460 Sogolj, Salih 205 Sola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192, 194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377 Sunji c, Marko 387

530

T Taae, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164, 341 Tadin, Kalist 411 Talloczy, Ludwig 317 Tau sanovi c, Kosta 192 Tejlor, D z. A. 83, 425, 436, 439 Tepi c, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142 Teskered zi c, Rifat-beg 234 Teuk (kediv) 84 Teuk-bej 227 Tezner, Friedrich 25, 42 Th ommel, Gustav 49, 94 Tisza, Istv an (Stefan) 316-317, 416-417 Tisza, K alm an (Koloman) 13, 19-21, 23, 27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78, 157, 165, 485 Todorovi c, Svetozar 49, 73 Toma si c, Nikola 402 Tomi c, Ja sa 201, 203, 205, 209, 213, 219 Tomi c, Stojan 503 Topal, Osman-pa sa 52, 387 Trifkovi c, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235, 238 Troyer 351 Tuzli c, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206207, 209, 216-218, 235, 238 U Uebersberger, Hans 442-443 Uhlirz, Karl 12, 27, 43 Ulbrich, Joseph 25 U zi canin, Omer-aga 197, 239 V Vago, Josip 87 Vare sanin, Marijan 278, 285-287, 293-295, 297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498 Vasiljevi c, Vaso 330 Vejzovi c, Suljaga 330 Verosta, Stephan 284, 299 Veselinovi c 201

Vesni c, Milenko 201 Vinaver, Vuk 194 Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429, 457 Visontay, Samuel 208 Voj cik, Johan 499-500 Vojvodi c, Mihajlo 191, 431 Vu ckovi c, V. J. 11, 484 Vukanovi c, Savo 381 W Wank, Solomon 268 Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318, 472 Wekerle, S andor (Alexander) 104-105, 174, 251, 255, 263, 272, 276, 290-291 Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94, 100-103, 457 Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96, 139, 482 Wessely, Karl 414 Wimpen 84 Winzor, Anton 277-282, 388 Wolski 64 Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331 W urtenberg, Wilhelm 84, 159 Z Zahari c, Jeftomir 195, 221 Zaimovi c, Dervi s-beg 237 Zajimovi c, Semsi-beg 203 Zalezski (austrijski ministar nansija) 450 Zaplata, Rudolf 51, 54 Zarzycki, Miron 389 Zeli c - Bu can, B. 59 Z ollner, Erich 27 Zuruni c, Teodor 309 Z Zeraji c, Bogdan 327 Zivanovi c, M.Z. 327 Zolger, Ivan 24-25, 256

531

citiraju i u nau cnom pogledu proma sene knjige. To je kod nas donekle cni animopostao ve c manir, iza koga se mogu nazirati i odredeni li ziteti, odnosno aniteti. Nedostaci ove vrste morali su se otkloniti u redakcijskom postupku. Smisao navodenja literature uz enciklopedijske jedinice nije samo u tome da se ozna ci odakle je autor uzeo podatke za svoj tekst, nego i da uputi citaoca na najbitnija nau cna djela i radove o odredenom pitanju. Steta sto su ovakvi i sli cni propusti umanjili nesumnjivu vrijednost ovog zama snog nau cnog poduhvata.
(Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu 22, 1986, str. 271-282)

521

INDEKS IMENA
A Abdul Hamid 196 Adamkiewicz 490 Adamovi c, Danko 215 Aehrenthal, Alois Laxa 106, 167, 249-250, 252, 256-260, 267, 269-273, 276, 279, 283284, 293, 296, 301, 357, 461, 490-492 Agapeje (general) 198 Ahmeta sevi c, Muhamed 237 Alajbegovi c, Salih ef. 206, 222-223, 234235, 239 Aleksandar, Obrenovi c 185, 201 Aleksi c- Pejkovi c, Ljiljana 101, 110, 137, 424, 428, 436, 439, 448-449, 453, 455, 458 Alibegovi c, Fehim-beg 204, 210 Alkalaj, Vito 375, 381-382 Andr assy, Gyula (Julius) 12-13, 16-20, 2325, 28-29, 44, 54, 57, 64, 67, 79, 81, 83, 96, 139, 156, 267, 270, 482 Arnautovi c, Serif 115, 136-137, 152, 200, 202-206, 210, 215, 218, 220, 226, 232, 240, 314, 344, 364, 368, 408, 471 Asboth, Johann 371 Atanackovi c, Savo 202 Atanackovi c, Stevan 202 Auersperg, Adolf 20, 23-24, 44 Auenberg - Kommar ow, Moritz 253, 260261, 289, 295, 297-298, 300, 311, 361, 461462, 495 B Babi c, Anto 517 Babi c, Branko 192, 196, 463 Babi c, N. 347, 352 Bacquehem, Oliver 165 Badeni, Kasimir 168 Baernreither, Joseph Maria 88, 106-107, 119, 164, 251-254, 291, 428, 431 Bahtijarevi c, Hifzi 204, 210, 218 Bajki c, V. 50 Baki c, Mitar 197 Bali c, Mujaga 239 Balint, Imre 126 Banac, Ivo 395 Bany, Desider 104, 164, 166, 168 Bardol, Carl 303, 308-309, 468 Ba sagi c, Safvet-beg 231, 315, 317, 344, 366, 409, 464, 471, 491 Batthyany, Tivadar 276 Beck, Wladimir 105, 166, 182, 272, 515 Begovi c, Branislav 141, 147, 153, 334, 520 Benckendor , Alexandar Konstantinovi c 435 Benedikt, Heinrich 55, 61, 89, 91-92, 100, 102, 120, 124, 135, 457 Benko, Isidor 223, 274, 279, 281-283, 292, 304-305, 308, 344, 358, 365, 368, 379, 389, 407 Berchtold, Leopold 120, 167, 261, 262, 312, 427, 429-430, 435, 440-441, 443, 448-450, 452-453, 514 Berend, Ivan 93, 424 Bernatzik, Edmund 24-25, 47, 256 - . Risto 190 Besarovi c, D Besarovi c, Vojislav 87 Bi cak ci c, Salih-aga 190, 194, 197, 202, 205208, 220-221, 223, 231-234, 236

523

Bienerth, Richard 251-254, 259, 359, 369, 397 Bilinski, Leon 43, 98, 100, 115-116, 118, 127-128, 136, 169, 260, 261, 263-264, 306310, 312-313, 315-318, 350, 411-412, 415, 417-418, 429, 461, 467-470, 472-473, 514515 Biogradlija, Ahmed-beg 203 Bismark, Otto 61, 67, 89, 341 Bi s cevi c, Vas-beg 368 Blaskovich, Sandor 208 Blau, Otto 73 Bogi cevi c, Vojislav 49, 73, 178-179, 197, 205, 219, 226, 232, 276, 278, 319, 415, 489 Boji c, Mehmedalija 481 Boog (potpukovnik) 295 Bo zi c, Kosta 338 Bo zi c, Risto 369 Bradvarevi c, Nenad 203 Braji c, Sulejman 203 Brauner, Josef 45, 316-318, 473 Brodnik, Franz 407 Brosch, Alexander 295, 300 Brozovi c, Dalibor 395 Bruck, Karl 54, 55 B uchelen, Carl 156 Bugarski, Ranko 384 Buol - Schauenstein, Ferdinand Karl 54 Buri an, Istv an (Stephan) 105-106, 114, 122, 125, 151, 174, 239, 249, 251, 257-258, 261-262, 268-270, 273-275, 277-283, 285286, 289, 294, 296-297, 300-306, 308, 317, 325, 336, 356, 358-360, 364-365, 369-370, 379, 388, 396, 399, 407, 420, 469, 491-496 Bylandt-Rheidt, Arthur 36, 156, 232, 482 C Cambon, Paul 438, 440 Carlgren, W. M. 167, 268 Cavalletto (poslanik) 84 Ceri c, Husein-beg 204 Ceri c, Sulejman-beg 202-203, 210, 220, 228, 230, 235-236 Charmatz, Richard 27, 43

Chlumecky, Johann 34-35, 67, 70, 72, 78, 96 Chlumecky, Leopold 275, 284 Collas, Karl 459-460, 462 Conrad v. H otzendorf, Franz 267, 271, 275, 277, 284, 287, 291, 293, 295-298, 300301, 303, 310, 428, 470, 486-487, 495-496 Cviji c, Jovan 491 Cvjeti canin (potpukovnik) 284 Czedik, Alois 252 Cz ornig, Karl 54 C Cabraji c, Luka 351 sevi Cau c, D zemaludin 405, 419 Cengi c, Ibrahim-beg 239 Cernjajev (general) 82 Cirkinagi c, Omer 202, 204, 216, 223, 228, 230, 234-235, 237 Cubrilovi c, Branko 321, 350, 410, 481, 504, 506-508 Cupi c-Amrein, Martha M. 348, 471 ci Cur c, Fehim ef. 380 C Cerovi c, Bo zidar 136 Cirkovi c, Sima 180 Corovi c, Vladimir 137, 170, 179, 428, 431432, 443, 453 D Daniel, Ernest 164 Danilo (sin Nikole - prijestolonasljednik) 195 Danon 376 Dantscher v. Kollesberg, Theodor 40, 44 Dedijer, Jefto 344 Dedijer, Vladimir 108, 180, 284, 311 Deftedarevi c, Ibrahim-beg 442, 462 Despot, Mirjana 52 Dimitrijevi c, Lazar 319-320, 351 Dimitrijevi c, Mito 426, 428, 442, 453 Dimitz, Ludwig 158

524

Dimovi c, Danilo 115, 152, 314, 328, 350, 377, 410, 470-471, 473 Dimtscho, Radoslave M. 52, 104, 132, 156, 166, 446 Disraeli, Benjamin 83 Drozd, Aleksandar 499 Dumba, Nikolaus 46 Duranda di Cavaliere 95 DZ D zabi c, Ahmed ef. 206, 220-223, 225-228, 231-234, 236-238 D zabi c, Ali Fehmi ef. 195, 199-200, 202, 205-206 D zaja, Sre cko M. 384, 387, - uro 336, 351, 410, 506 D zamonja, D D zini c, Hamdi-beg 471 D zini c, Mahmut-beg 202, 204, 209, 228, 234, 240 D zini c, Ragib-beg 207, 228 D zuverovi c, Josip 131 D - akovi D c, Luka 125, 127, 180, 187, 212, 249, 322-323, 505 - orde ( gr cki princ) 192 D - ordevi c, Dimitrije 90, 101-102, 124, 137, D 170, 193, 424, 426, 428-429, 431, 433, 438439, 443 - ordevi c, Vladan 191, 193, 201, 229 D Durdev, Branislav 187, 352, 384, 519 - urdevi c, Nikola 192, 201, 204, 209-210, D 220, 237 - uri D c, M. 209, 213 Duri si c, M. 440 - urkovi D c, Maksim 330 E Ehli, Islam 198, 203 Egerton 81 Eisenman, L. 24, 27 Eisler, Robert 119 Ekme ci c, Milorad 53, 180, 182-183, 265, 269, 280, 299, 315, 318, 384, 408, 461, 463464, 483-487

Elliot 81 Erakovi c, Sima 362-363, 369 Eskinazi, S. Albert 380 F Fabris, Antun 233, 234 Fadilpa si c, Mahmud-beg 208, 240 Falad zi c, Sulejman ef. 214 Falk 44 Feifalik, A. 465 Fidahi c, Semsi-beg 208 Filan 236, 238 Filipovi c, Josip 17, 157, 159, 182, 392, 478, 481-482, 515 Filipovi c, Muhamed-beg 137 Filipovi c, Nedim 384, 519 Firdus, Ali-beg 177, 179-181, 202, 207, 216-217, 223, 227-229, 231, 235, 237-240, 368, Fischer - Reinau 126 Fischer, Josef 380 Forster, Zdenko 450-452 Fournier, August 13, 58, 119 Franz Ferdinand, v. Habsburg Este 27, 252, 263, 266-267, 275, 283-284, 292, 300, 303, 308-309, 311-312, 357, 413, 459, 462, 468 Franz Joseph I (Franjo Josip I ) 22, 30, 121, 157, 192, 254, 264, 267, 279, 414 Fu c, Nikola 211 F uhr, Christoph 280 F urth, Hugo 118 G Gara sanin, Ilija 182 Ga si c, Gavro 335, 363, Gavranovi c, Berislav 54, 55 Gavrila, Emil 180, 192-193, 200-201, 213214, 230, 238, 508 Gazi, Husref-beg 190 Ger si c, Gligorije 185 Gjebi c - Maru si c, Kosta 336, 343 Gladstone, William Ewart 83, 183, 197

525

Glodo, Mujaga 239 Gluhi c, Sefkija 491 Goluchowski, Agenor 167 Gonda, Josef 158 Grada s cevi c, Be cir-beg 368 Grailer, Iring 53 cepan 129 Grdi c, S c, Vasilj 351 Grdi Gross, Mirjana 111, 135, 179, 186-187, 253, 265-266, 268, 271-272, 276, 284, 289, 291, 311-312, 332, 361, 402, 409, 506 Gr unberg, Karl 125 Gr unfeld 376 Guttenberg, Emil 165 H Had zibegovi c, Iljas 141, 151, 187, 319, 322323, 328, 334-336, 338, 341, 345, 372-373, 376, 379, 498 Had zidamjanovi c, Risto 210 Had zijahi c, Muhamed 177, 180, 182, 189, 191, 195-196, 200, 224, 385, 404, 460 Hazadi c, Ahmed-beg 202, 204-206, 215, 218-219, 225-226, 228 Hazadi c, Ha sim-beg 388 Hala cevi c, Junuz 208 Halilba si c, Mustaj-beg 239, 366 Hallgarten, Georg W.F. 89, 100-111, 156, 426, 438-440, 449, 457 Hamm, Josip 395 Hanak, Peter 25-27, 88-89, 91, 256 Hanki c, Serif-aga 204 Hantsch, Hugo 43, 45, 54, 120, 139, 283, 426-429, 432, 442, 458 Hasanpa si c, Hamdi-beg 203, 205-206, 212, 215, 219-221, 223-224, 232, 235-236 Haselsteiner, Horst 317 Hauke 12 Hauptmann, Ferdo (Ferdinand) 11, 28, 35, 39, 50, 55, 58, 74, 76, 80, 82, 85, 90, 99100, 108, 131, 137-139, 143, 145, 148, 150151, 156, 160, 169, 176, 178, 202, 249, 296, 312, 317, 333, 371-372, 385, 390, 449, 451, 466, 471, 489, 520

Haymerle, Heinrich 54-55, 80, 82, 84, 143, 484, 486 Heged us, Alexander 161 Hellbling, E.C. 25 Henda, Ahmed-aga 197, 202, 206-207, 223, 227-228, 234-237, 239 Hertz, F. 102 Hofmann, Leopold 18, 71-72, 74, 162 Hofmeister, H. 341 Holtz, G. 371 Horv ath 44 Hrelja, Kemal 99, 132, 147, 172 Hribar, Ivan 136 c, Hamid 208 Husedinovi I Ibrahimpa si c - Kukav ci c, Mustaj-beg 219, 225-226, 228, 234, 388 Imamovi c, Mustafa 180, 185, 187-189, 191, 211, 214, 224, 229, 240, 274, 320, 324, 332, 358, 379, 409, 504, 508 Islamov, Tok M. 107, 268 Ismail (kediv) 84 J Jahi c, D zevad 387 Jak si c, Aleksa 184, 197 Jak si c, Grgur 11, 484 Jak si c, Sreten 339, 351 Jakubovski, Franz 499-500 Jankijevi c, Viktor 366 Jankovi c, Milan 131 Jarak, Nikola 489 Jeftanovi c, Gligorije 115, 136-137, 152, 177, 179-180, 189-190, 194, 197, 208-210, 214, 218-220, 223, 233, 235, 238-239, 329, 377, 508 Jelinovi c, Zvonimir 162 Jellinek, Georg 40 Joakim III (patrijarh) 235 Jojki c, Milan 314, 350, 470 Jokanovi c, Vlado 187, 387 - orde 119 Jovanovi c, D

526

Jovanovi c, Lazo 220 Jovanovi c, Slobodan 185, 191, 194, 201, 229 Juzba si c, D zevad 49, 55-58, 68-69, 75, 85, 98, 108, 119, 137, 143, 145-146, 148, 152, 156, 158-160, 163, 166-171, 173, 199, 247248, 250, 254, 262-264, 289-291, 293, 297298, 309, 312, 324, 332, 346, 348, 357, 365, 379, 388, 390, 399, 403, 408, 412, 419, 466469 K Kajtaz, Husaga 206, 222 Kajtaz, Ibrahim 234 Kalice, Heinrich 483, 486 K allay, Benjamin 55, 85, 107-108, 126, 131, 145-147, 149, 151, 160-168, 170, 185-186, 188, 194-197, 199, 201, 216-218, 221, 227, 230, 232, 238, 249, 268, 285-287, 392, 399, 485 K alnoky, Gustav 483, 485-486 ci c, Stevo 363 Kaluder Kann, Robert A. 26 Kantz 44 Kapetanovi c, Mehmed-beg Ljubu sak 387 Kapid zi c, Hamdija 11, 13, 18, 28, 37, 55, 66, 85, 99, 104, 108, 122, 130, 134, 136137, 144, 170, 179, 181-184, 198, 247, 251, 253-254, 263, 265, 269, 272, 274, 277-278, 288-289, 291, 295, 299, 306, 309, 314, 318, 325, 327, 332, 357, 364, 378-379, 428, 432, 443, 462, 464, 469, 481, 483-484, 489, 493, 515 Kapor, Savo 328, 351 Karabeg ef. Ahmed 202, 206-207, 209, 216, 223, 235 Karabegovi c, Husein-beg 481 Karad zi c, Vuk Stefanovi c 190 K aroly, Mih aly (Michael) 81 Kaser, Karl 319-321, 330, 351, 401, 471 Ka sanin, R. 456 Ka sikovi c, Nikola 194 Kazazovi c, Salih 202-203, 211, 219, 231 Kem eny (baron) 71

Kemura, Ibrahim 460 Khuen - Hed erv ary, K aroly 128, 369-370 Kiszling, Rudolf 311 Kobinger 277 Ko ci c, Petar 276, 305, 330, 338-340, 351, 410, 503-504, 507-509 Koerber, Ernest 164, 167-168, 418, 420 Komadina, Mujaga 202, 206-209, 216-217, 223, 235 Komj athy, Mikl os 25, 256, 317-318 Konstatinovi c, Natalija 196 Konta, Ignaz 158 Korb von 75 Kosier, Ljubomir St. 114, 133, 136 Kossuth, Ferencz 276 Kralja ci c, Tomislav 284, 376, 387, 464, 489, 514 Kraljevi c, Andrija 190 Kramar, Karl 429 - uro 192, 201, 209, 213 Krasojevi c, D Kre sevljakovi c, Hamdija 125, 127, 136, 376 Krobatin, Alexander 415, 449, 514 Kronawetter, Ferdinand 45, 77 Krulj, G. 99 Kru sevac, Todor 114, 132, 135-136, 183, 185-186, 189-201, 220, 239, 276-277, 332, 338-339, 374, 376, 392, 511 Ku cukali c, Ibrahim 119 Ku cukali c, Salih-aga 368 Kudrjavcev, 73 Kuh-Chrobak, Paul 100, 116 Kujund zi c, Kosta 192, 208, 220 Kulenovi c, Ahmed-beg 211 Kulenovi c, Muhamed-beg 225, 388 Kulenovi c, Skender-beg 206, 235, 236 Kulovi c, Esad ef. 376, 380 Kuluglija, Hajri-beg 228 Kuljanin, Vukan 330 Kuna, Herta 387, 395 Kuranda, Felix 118 Kurtovi c, Sukrija 409, 509 Kutschera, Hugo 197, 206, 216, 222, 232

527

L Laki si c, Hasan-beg 206, 222, 234, 239 Lamp, Karl 292, 331 Lange, Fridrich 138, 175, 296 Latas, Omer-pa sa 51, 195 - orde 350-351, 410-411, 506Lazarevi c, D 507 Leveleye, E. 371 Lohnstein 100, 116, 467 Lovren ci c, Rene 205 LJ Ljubibrati c, Mi co 184 Ljubibrati c, Savo 336 M Mad zar, Bo zo 343, 417, 419, 512 c, Junuz-aga 239 Madarevi Mahmut cehaji c, Rusmir 387 Majer, H. 457 Majki c, Kosta 363 Malba sa, Ante 85, 107, 177, 185, 187, 189, 392 Mandi c, Nikola 135, 152, 309, 315, 317, 336-337, 361-362, 364, 366-367, 414, 417, 471 Marcus 44 Marjanovi c, Milan 410, 506 Markovi c, Marijan 114, 134-135, 499-500 M arz, Eduard 91-92, 94, 102-103 Masarik, Toma s G. 328, 429 Ma si c, Mujaga 205, 208, 237 Mautner, M. 454-456 Mechtler, Paul 175 Medinlija had zi Ibrahim 480-481 Memi c, Mustafa 463 Mensdorf - Pouilly - Dietrichtstein, Albert 432, 435-437, 440-441 Me si c, Adem-aga 115, 136-137, 152, 180, 471 Miedlig, Michael 384 - orde 494 Miki c, D Miklos, Karl 126

Milan, Obrenovi c (kralj) 184, 191, 486 Mileti c, Svetozar 198, 203 Mili cevi c, Franjo 185, 196 Miralem, Dervi s-beg 204, 206-207, 209210, 212, 218-219, 223, 225-226, 234, 240, 314, 368-369, 388, 404-406, 460-461, 471 Miralem, Hamza-beg 219, 225 Miralem, Ibri sim-beg 234 Mirko (sin knjaza Nikole) 196 Miskolczy, Julius 58, 61, 96, 103 Mi sajkov, D. 453 Mitrovi c, Andrej 270 Mrlji c, Petar 329, 337-338 Musi c had zi Ahmed 481 Mu sovi c, Ejup 463 N Napoleon I Bonaparta 63 Naze ci c, Salko 269 Neuwirth 53 Nezirhod zi c, Hasan 227 Nie c, Vladimir 116-117, 466 Nikola, Petrovi c (knjaz Crne Gore) 194196, 233 Noot, Hugo 118 N ordling, Wilhelm 156 Novakovi c, Jovan 235 Novakovi c, Stojan 191, 193 Nuri - Had zi c, Osman 177-180, 196-197, 210, 217, 231 NJ Nje zi c, Zivko 343, 363, 369, 411, 507

528

O Okuka, Milo s 391, 395 Omanovi c, Fata 199, 206 Opa ci c, Petar 299 Orbin, Mavar 384 P Pallavicini, Johann 492 Papi c, Mitar 129, 392, 395 Paskaleva, Vir zinija 101-102, 425 Pa si c, Osman-beg 207, 368 Pa si c, Zijad-beg 207-208 Pavli cevi c, Dragutin 49, 52-53, 505 Pechy (ugarski ministar saobra caja) 44 Peco, Asim 389 - orde 127, 381 Pejanovi c, D Perin, D. 131 Petrovi c, Diogen 329 Petrovi c, Rade 59 Petrovi c, Stana (k cerka knjaza Nikole) 196 Pinto, Avram 372 Pissarev, J.A. 102, 429, 457 Pitner, Karl 197, 364 Pittreich, Heinrich 280 Plener, Ernest 41-42, 45-46 Plenker, Georg 50, 85 Pleterski, Janko 266 Poincar e, Raymond 438 Popovi c, J. 131 Popovi c, Matija 363 P oschel, Moritz Ritter 221, 250 Potemkin, V.P. 84 Potiorek, Oskar 115-116, 118, 126-128, 134, 136, 169, 263-264, 265, 287, 300-307, 309-313, 316-317, 397, 399, 410, 412, 414, 416-417, 427, 432, 442-443, 461, 464, 466473, 493, 498, 514, 516 Prci c, Osman ef. 202, 204, 209, 220, 223, 232, 235, 236 Privilica, Dervi s-beg 204 Privilica, Hasan-beg 481 Prunk, Janko 266

Purivatra, Atif 387 R Radeni c, Andrija 271, 275 Radovi c, Vladimir 192, 194 Radulovi c, Risto 377, 381-382 Raki c, Lazar 192-193, 205 Ranky, Gy orgy 93, 424 Ra znatovi c, Novak 194, 201 Rechberger, Walther 52, 155 Redlich, Joseph 25, 107, 248, 256, 281, 289, 397-398, 428, 431, 443 Red zi c, Enver 352, 385, 387, 503, 508 Regele, Oskar 284 Rein ohl, Fritz 193, 328, 378 Reiter, Norbert 384 Renner, Karl 26-27, 103 Riedl, Richard 463 Rieger, Franti sek 43, 45 Risti c, Vasa 114, 133, 135-136 Rizvanbegovi c-Sto cevi c, Mehmed Ali-pa sa 194-195 Rizvi c, Muhsin 408 Rohonyi, Julius 308 Roskiewicz, Johan 50-52, 73, 95, 132 Rotkopf, Moritz 379-380 R udit, (baron) 116 Rukavina, Mihajlo 195, 216, 219, 231 Rumpler, Helmult 270 Rzehak, Ferdinand 481 S Salamunovi c, Ivan 328 Sali c, Muhamed 204, 239 Salis, J.R. 83-84, 89 Salisbury, Robert Cecil 81-83, 484, 486 Salki c had zi Hasan 481 Salom, D. Avram 380 Salom, Je sua 119, 342, 374, 376, 379-380 Salvator, Leopold 127 S andor, Vilmos 424 S andor, Pal 89, 102, 110-111 Sara c, Suljaga 204

529

Sari c, Murat 368, 404 Sarkoti c, Stjepan 269, 416-420 Sauter, Hermann 49, 57, 69, 85, 87-88, 92, 97-98, 103, 107, 109, 111-115, 117-118, 134, 139, 171, 247, 332 Savi c M. Milivoj 426, 453, 455-457 Schemua, Blasius 288, 298, 300, 311 Schieder, Theodor 384 Schiessel, Franz 192 Schmarda, Josip Baptista 119, 127 Schmid, Ferdinand 11-12, 38, 42, 85, 9799, 113, 117, 123, 125, 129, 132, 137-139, 171-172, 175, 247, 256, 292, 296-297, 331, 373-375 Schneller, Rudolf 11 Sch onaich, Franz 260, 275, 277-280, 282, 287, 292-298, 301-302, 357-360, 397, 495496 Sch onfeld, F.M.L. 482 Schulz (konzul) 80 Schuster, Rudolf 450 Schwarz, Adolf 236 Schwarz, Karl 159 Schwarzenberg, Felix 54 Schwegel, Joseph 56, 70, 73-74, 78, 81 Shek, Adalbert 288, 368, 460 Sieghart, Rudolf 25, 90, 256, 326 - orde 191 Simi c, D Simi c, Jovo 329, 363, 410 Singer, Bernhard 156 Skari c, Vladislav 51, 177, 201, 220, 235, 239, 376 Skene, Alfred 44, 45 Skoko, Savo 425, 436, 438-439, 456 Smailkadi c, Rifat 227 Softi c, Isa 204 Somogyi, Eva 250, 267, 293 Sosnosky, Theodor 427, 438, 440 Spahi c, Mehmed ef. 195, 196 Spaho, Mehmed 87 Spalajkovi c, Miroslav 198 Spitzm uller - Harmersbach, Alexander 250, 468

Sr ski c, Milan 338, 348, 351, 361, 364, 409, 487 Stadler, Josip 186, 212, 505, 514 Stan ci c, Ljiljana 386-387, 391, 395 Stojan cevi c, Vladimir 182, 214 Stojanovi c, K. 425, 453 Stojanovi c, Nikola 122, 177, 179, 363, 366, 368 Stoj cevi c, Stojan 330 Stokanovi c, Pero 333 Stremayr, Karl 27, 30 St urgkh, Karl 413, 449, 451-452, 514 Su ceska, Avdo 187, 384 Suess, Eduard 46 Sugar, Peter 20, 42, 85, 127-128, 131-132, 146, 151, 160, 520 Sulejmanpa si c, Ali-beg 207 Sulejmanpa si c, Rifat-beg 137, 314, 366, 388, 461, 464, 471, 516 Sunari c, Jozo 317, 367 Suppan, Arnold 266, 271, 280-281 Svrzo, Ahmed 197 Sz apary, Frigyes Friedrich 34, 71-72 Szell, K alm an (Koloman) 19, 167-168, 208, 482 S Sabanovi c, Hazim 136 Sahinagi c, Avdaga 239 Santi c, Aleksa 194 Sarac, Sulejman 225, 491 c, Ivan 337 Sari c, Nusret 181, 188, 200, 203-204, 207, Sehi 212, 215-220, 228, 230-231, 233-234, 236237 Sehovi c ef. Jusuf 239 Semsikadi c (muftija) 478-481 Skalji c, Nezir 231 Snjari c (general) 460 Sogolj, Salih 205 Sola, Vojislav 136-137, 177, 179-180, 192, 194, 209-210, 220-221, 329, 363, 377 Sunji c, Marko 387

530

T Taae, Eduar 27, 30, 35, 43-45, 163-164, 341 Tadin, Kalist 411 Talloczy, Ludwig 317 Tau sanovi c, Kosta 192 Tejlor, D z. A. 83, 425, 436, 439 Tepi c, Ibrahim 49-50, 52, 73, 85, 142 Teskered zi c, Rifat-beg 234 Teuk (kediv) 84 Teuk-bej 227 Tezner, Friedrich 25, 42 Th ommel, Gustav 49, 94 Tisza, Istv an (Stefan) 316-317, 416-417 Tisza, K alm an (Koloman) 13, 19-21, 23, 27-29, 31-32, 34-35, 43-44, 67, 70-73, 78, 157, 165, 485 Todorovi c, Svetozar 49, 73 Toma si c, Nikola 402 Tomi c, Ja sa 201, 203, 205, 209, 213, 219 Tomi c, Stojan 503 Topal, Osman-pa sa 52, 387 Trifkovi c, Stjepo 194, 198, 203, 219, 235, 238 Troyer 351 Tuzli c, Bakir-beg 180-181, 202, 204, 206207, 209, 216-218, 235, 238 U Uebersberger, Hans 442-443 Uhlirz, Karl 12, 27, 43 Ulbrich, Joseph 25 U zi canin, Omer-aga 197, 239 V Vago, Josip 87 Vare sanin, Marijan 278, 285-287, 293-295, 297, 299-301, 359, 365, 495, 497-498 Vasiljevi c, Vaso 330 Vejzovi c, Suljaga 330 Verosta, Stephan 284, 299 Veselinovi c 201

Vesni c, Milenko 201 Vinaver, Vuk 194 Vinogradov, K. B. 102, 265, 270, 284, 429, 457 Visontay, Samuel 208 Voj cik, Johan 499-500 Vojvodi c, Mihajlo 191, 431 Vu ckovi c, V. J. 11, 484 Vukanovi c, Savo 381 W Wank, Solomon 268 Weinwurm, Franz 265, 300, 312, 315, 318, 472 Wekerle, S andor (Alexander) 104-105, 174, 251, 255, 263, 272, 276, 290-291 Werner, Karl Heinz 53, 61, 89, 91-92, 94, 100-103, 457 Wertheimer, Eduard 12-13, 16, 20, 58, 96, 139, 482 Wessely, Karl 414 Wimpen 84 Winzor, Anton 277-282, 388 Wolski 64 Wurmbrand, Nobert 11-12, 42, 292, 331 W urtenberg, Wilhelm 84, 159 Z Zahari c, Jeftomir 195, 221 Zaimovi c, Dervi s-beg 237 Zajimovi c, Semsi-beg 203 Zalezski (austrijski ministar nansija) 450 Zaplata, Rudolf 51, 54 Zarzycki, Miron 389 Zeli c - Bu can, B. 59 Z ollner, Erich 27 Zuruni c, Teodor 309 Z Zeraji c, Bogdan 327 Zivanovi c, M.Z. 327 Zolger, Ivan 24-25, 256

531

ISPRAVKE
Strana 4 12 17 17 18 nap.17 2 21 22 22 2# 2$ 26 27 27 28 29 29 29 nap.47 #1 nap.$$ #2 ## ## ## #4 #7 #8 #9 nap.79 Red 8 odozdo 19 odozgo 14 odozgo 27 i 28 odozgo 4 odozdo 2 odozdo 11 odozdo 7 odozgo 7 odozgo 9 odozdo # odozdo 21 odozgo 1 odozdo $ odozdo 11 odozgo 1 odozgo 14 odozgo 12 odozdo 12 odozdo $ odozdo 14 odozgo 6 odozdo $ odozdo 7 odozdo 9 odozdo 1 odozgo $ odozgo Pogreno knj.114 ovih obeana organizuju komisije land delega!ije pri"om pravo odlui legisla"iva parlamen"a znaila parlamen"u njemake bosanska pos"upaka smisla &or"&'ren (s"err. dala a vlada uporednog +ere"ve i ovih der beiden .n"s!hliessung Ispravno knj.116 obiju odbaena organizuje komisija Land delega!ija pri "om pravo parlamena"a odluuje legisla"ive parlamena"a znaila kraj u parlamen"u nenjemake %osanska pos"upka smisao &or"&'hren )s"err. dr*ala za preds"avnika vlada paralelnog ,orave obiju der beiden /"aa"en der ,onar!hie 0oraus &olg"1 dass es von der eigenen .n"s!hliessung der 2esez"gebungen bz0. der 3egierungen. %ahnen razbijena oba doma parlamen"a povla4"enih povla4"enja 5abine""sar!hiv s"a"us 6uo-a poli"ika ba4"ina u %ugarskoj komer!ijalni u %osni i 9er!egovini monopoliziranja nalazio 7us"ro-8garska izvoz v. vojna in"eresovanje aus"ro-ugarskoj nesolidnos"i vlas"i"im /"oga mi" ;reunden u bi"i zavisan

4 nap.81 44 46 nap.1 4 6 61 62 nap.44 79 8 nap.9 82 82 84 91 91 92 94 94 nap.28 9$ 1 nap.46 1 8 11# 11$ 116 119 nap.1 $ 119 nap.1 $ 14# 14#

$ odozdo 1# odozgo 6 odozdo 19 odozdo 11 odozdo 8 odozdo 19 odozgo 6 odozdo 8 odozdo 1 odozdo 9 odozgo 1 odozgo 4 odozgo 22 odozgo # odozdo $ odozdo 14 odozgo 12 odozdo 6 odozgo 7 odozgo 2 odozgo 1# odozgo 6 odozdo 6 odozdo 11 odozgo 14 odozgo

bahnen razvijena oba parlamen"a ovla4"enih ovla4"enja 5abine""sar!hive s"a"usa 6vo poli"ika %ugarskoj komunika!oni 7us"ro-8garske poli"iziranja nalazi aus"rougarska uvoz :. dvojna in"eresova aus"rougarskoj nesolidarnos"i vla"i"im / "oga 0i" ;reunde bi"an zavidan

Strana 148 149 149 172 197 199 2 2 214 214 219 22 22# nap.141 229 24# 248 2$# 2$6 2$6 262 264 271 274 288 # 8 #16 #17 nap.167 ## #48 #$1 nap.74 #$2 #6$ #69 #81 #9# 4 1 4 # 4 $ 414 424 nap.2 42$ 426 nap.1$ 426 nap.1$ 4# nap.28 4# nap.28 442 44$ 4$1 4$1nap.11 4$1nap.11 492 498 $28 $#1 $#1

Red Pogreno $ odozdo muslimanske 6 odozgo s"imula!ije 19 odozdo aus"ro-ugarske 11 odozdo us"im # odozgo i ako 6 odozdo i 8 odozgo .kzeku"ivni 16 odozgo <s"o 14 odozdo dokumena"a 21 odozgo 8 koliko 2 odozgo velike njemake 18 odozdo perhorres!iren 1 odozgo 191 . 8 odozdo ure=eni 1$ odozgo zajednikog 1# odozdo 19 1. 6 odozdo mi4ljenje # odozdo pri"ome 11 odozdo poo4"ravanjem 17 odozgo %osna i 9er!egovina # odozdo i 12 odozgo i mili"aris"iki 1 odozdo grupe 9 odozdo 3ohon? 14 odozdo dr*avno pravnih 2 odozdo @ros!h 14 odozgo :ejzovi 9 odozdo poslanika 4 odozdo poli"ik 4 odozdo bosanskoher!egovaki sabor 1# odozdo <zvora $ odozdo 9edervar? 17 odozdo 19 9. 12 odozdo in"eresno 1 i 2# odozgo i 6 odozdo muslimanske 4 odozgo zvanian 12 odozgo 4kole 1# odozdo 2v 3ank? 17 odozgo ,onarhija 1 odozdo (s"errei!his!h-ungaris!he 9 odozdo ergehmen 1$ odozdo (s"errei!his!hen 12 odozdo solagge 7 odozdo izvoza 2 odozdo !onven"ion 6ua"re 1# odozgo pri"om 19 odozdo be"erlig"en 1211# i 1$ odozdo (s"errei!his!hen 18 odozgo 1911. 21 odozgo novih 1# odozdo ,Brz 4 odozgo Dallo!z? # odozdo :ejzovi

Ispravno islamske akumula!ije aus"ro-bosanske is"im iako ih .gzeku"ivni <4lo dokumen"a 8koliko velikonjemake perhorres!ieren 19 1. uro=eni >ajednikog 191 . mi4ljenju pri "ome zao4"ravanjem %osni i 9er!egovini < mili"aris"iki "rupe 3ohon?i dr*avnopravnih @ras!h :ajzovi poslovnika @oli"ik %osanskoher!egovaki sabor <zbora 5huen 9edArvBr? 191#. in"erno < islamske zvaninog 4kola 2?. 3ank? ,akedonija )s"errei!his!h-ungaris!he ergeben )s"errei!his!hen solange izvoz !onven"io B 6ua"re pri "ome be"eilig"en )s"errei!his!hen 9. 1.1911. ovih ,Crz DhallE!z? :ajzovi