You are on page 1of 2

Lambda pojacalo visokog kvaliteta Lambda je jedan od mojih novijih dizajna koji je, ovako kako je o vde dat,

uoblicen tek pre nekih godinu dana, ali je baziran na nekim mojim resen jima nastalim jos jako davno. Bio sam strasno iznenadjen kada sam pre nekoliko m eseci u diskusiji na Osijeckom ACCO forumu dobio priliku da vidim pojacalo i sem u koju je neki covek patentirao 2005 godine, a takav ulazni sklop sam napravio p re vise od 20-tak godina! i sada ga ponovo iskoristio u Lambda dizajnu. Bio sam prilicno besan na sebe ali posteno receno, niko mi je kriv sto nisam tada prepoz nao kvalitete sklopa, mada to nije tada prepoznao ni bilo ko drugi iako je niz l judi znalo tu semu ali "nije zazivela" niti bila prihvacena. Izlazni stepen je ideja Andreja Laknera (koristio sam je i u CroSe r-u) kod koje se radi o diskretnoj varijanti komponente poznate kao IGBT ili In sulated Gate Bipolar Transistor kojoj se ulaz ponasa kao gejt MOSFET elementa a izlaz kao bipolarni tranzistor objedinjujuci u dobroj meri pozitivne strane i je dnog i drugog tipa poluprovodnika. Time se u nekoliko smanjuju zahtevi za neke o sobine pobudnog stepena jer se gejt MOSFET-a pobudjuje skoro samo naponom pa ne treba nikakva snaga jer nema potrebe za strujom pobude. Zato je bilo moguce da se takav izlaz pobudjuje direktno iz VAS stepena. Da ne bude zabune, nije sve ba s tako ruzicasto ni sa MOSFET-ovima zbog parazitnih povratnih kapacitivnosti koj e su kod njih mnogo vece nego kod bipolarnih tranzistora. Jedini mali minus ovo g izlaza je mozda to sto bi se trebalo truditi da se pronadju izlazni bipolarni tranzistori sa sto pribliznijim Ic/Ube karakteristikama da bi raspodela struja bila sto ravnomernija. Ako se te karakteristike bitnije razlikuju kod NPN i PNP tranzistora pobudjivanih istim MOSFET-om, moze se desiti da onaj BJT sa nizim p ragom vuce veci deo struje jer se ranije otvara. Sva struja MOSFET-a koja prolaz i i kroz drejn mora proci i kroz sors, dakle, prakticno je indenticna (jer nema struje gejta) pa posto se u obe elektrode MOSFET-a nalaze otpornici iste vredno sti, to ce na njima uvek biti isti pad napona. Zato je bitno naci i koristiti NP N i PNP tranzistore sa sto slicnijim pragom otvaranja kako bi vukli priblizno i ste kolektorske struje. Ne treba ovome prici fanaticno jer ce pojacalo, zahvalju juci emiterskim otpornicima, raditi i sa ne bas idealno uparenim tranzistorima a li se zbog pouzdanosti u radu i ravnomerne raspodele disipacije treba malo pomuc iti sa uparivanjem. Sklop za BIAS je nesto drugaciji i to je moja varijanta jednog p oznatog klasicnog resenja. Razlika kod moje modifikacije su dva trimera za podes avanje. Prva verzija BIAS-a bila je sa 4xBD139 vezani kao diode i TL431, ali je imala konstantan mali pozitivan drift tj. bilo je potkompenzovano. Onda sam to z amenio sa CFP sklopom koji je pak bio prekompenzovan. E tada mi je pala ideja da na svoj nacin modifikujem CFP Vbe kontrolu i to dodavanjem emiterskog otpornika na regulacioni tranzistor. Na kraju sam postigao da u opsegu temperature hladnj aka od ukljucenja (hladan hladnjak) do nekih 65-70 stepeni mirna struja skoro st oji oko vrednosti od 200mA sa malim sporim varijacijama +/-10mA. Trik je u nacin u podesavanja. Tranzistor Q1 je termicki spregnut sa hladnjakom a Q2 je na ploci ci. U momentu ukljucenja kada je hladnjak hladan podesi se trimerom BIAS1 od 20 k na struju 25% vecu od potrebne (u mom slucaju 250mA a prava potrebna struja je 200mA- oko 100mA po paru). Kako se hladnjak greje tako BIAS opada i na temperat uri 65-70 stepeni se trimerom BIAS2 od 1k ponovo dotera (podigne) na potrebnu st ruju tj. 200mA ali pri tome ne dirajuci trimer BIAS1. Pre ugradnje na plocicu i podesavanja, trimer BIAS2 od 1k podesiti na oko 300 oma. Nesreca je da su regula cije medjuzavisne pa je postupak potrebno ponoviti barem 3 puta a svaki put hlad njak treba potpuno ohladiti na sobnu temperaturu kao na pocetku podesavanja. Moz da deluje komlikovano ali u praksi nije a dobijeni rezultat je odlican. Na mnogo mesta sam nailazio na to da se ljudi zale da je CFP regulator nestabilan... ja nisam imao ni traga nestabilnosti, cak sam se trudio da namerno izazovem nestabi lnost ali mi nije uspelo!

Lambda zvuci vrhunski i ako joj date dobar i dovoljan hladnjak k ao i kvalitetan i mocan PSU, dobicete pojacalo vrlo visoke klase koje karakteris e visoka dinamika, savrsena neutralnost i obilje snage gotovo kao da je tri puta jace nego sto stvarno jeste.

> Izlazna snaga------oko 100W RMS/8 oma > Frekventni opseg-- 5Hz-275KHz (pri 50% snage i izoblicenjima ispod 0.1%) > THD--------------- <0.008% (12Hz-24KHz i u opsegu do 80% izlazne snage) <0.02% (20Hz-220KHz i u opsegu do 5 0% izlazne snage) ***Detaljnija merenja ostalih parametara nisu izvrsena zbog nedostatka adekvatn ih instrumenata! >>> SEMA - SCHEMATIC (u GIF formatu) >>> PLOCICA - PCB (u PDF formatu) >>> RASPORED - LAYOUT (u GIF formatu)