You are on page 1of 4

Beograd bez vodia

Ako ita ne mogu da zamislim u Beogradu, u gradu u kojem sam roen, to su grupe turista koje vodii vode po znamenitostima. Dok to ne postane nova realnost, treba pouriti u Beograd, i videti ga bez vodia. Svako za sebe treba da pronae svoje beogradske putanje. Moja, uobiajena, poela bi od padine ispod alamegdana, kod u!a Save u Dunav, oko tragova antikog, gotskog, srednjovekovnog i turskog Beograda, nadrealno pomeani" sa #$%ovekovnim spomeni&ima i utvrenjima zapadnoevropske tradi&ije. 'anije, krenuo bi" od spomenika balkanskoga mukoga mita, od kule (eboje, gde je udavljen )iga od *ere, grki zanesenjak koji je krajem #$. veka sanjao balkansku +edera&iju, krenuo je iz intelektualne zaostavtine +ran&uske revolu&ije, da bi ga austrijska poli&ija u"vatila u 'rstu i predala 'ur&ima u Beogradu- Spomenik enski" mitova za mene je mala &rkva )ui&a, uklesana u strmu stranu alemegdana, nalik na pagansku pe!inu posve!enu sveti&i%boginji koja se brine za ene, Svetoj .etki. /ospoa u &rnom koju prepoznajete na ikoni i votivnim darovima nesumnjivo je starija od "ri!anstva, jedna od mnogi" A+roditini" dublerki. )azumno je zapaliti joj sve!u, posebno ako ste muko, jednu za mrtve, nisko ili na podu, i jednu za ive, na

visokim stalcima.
'ako zati!eni, moete dalje. Banalni pristup bio bi etati se po alemegdanu, premda je to izvesno najbolje mesto za izjavljivanje ljubavi u Beogradu. 0 neobinoj meavini turske tvrave po kojoj su posejani muzejski topovi i tenkovi, sportski tereni, deja igralita, spomeni&i, grobovi i zooloki vrt, i gde lebde uspomene na stare ljubavi i stare zloine, ima bezbroj skriveni" kutaka gde se trenutno voljenome bi!u moe neodgovorno obe!ati venost. 1riginalni pristup je napustiti alemegdan, i pored zaboravljeni" sklonita protiv mnogi" bombardovanja i tramvajske okretni&e, uputiti se "aotinom araorevom uli&om, uz Savu. 'u !ete na!i impresivnu novobaroknu zgradu nekadanje banke, jednu od najlepi" 2 i najzaputeniji" u Beogradu. Stepeni&ama ili nekom od uski" i strmi" uli&a vratite se prema grebenu po kojem se prua nez%Mi"ajlova, pre nego to araoreva zavri u kios&ima oko eleznike stani&e, da biste proli nekim od najlepi" delova Beograda 2 ven&ima, 'opliinim, 1bili!evim i osani!evim, posebno ako ste itali romane Borislava .eki!a. Berlin ima kvartire, Bolonja ima kolonade, .ariz ima pasae, Beograd ima ven&e. (eke od najuzbudljiviji" ruevina Beograda su tu, kao ruevine%iskopine (arodne biblioteke, unitene 3. aprila #45#. 6a razliku od natrpane i esto neuravnoteene nez Mi"ajlove uli&e, po kojoj je vano proetati se izmeu podne i #5", ako vas zanima intelektualna elita, okolina ove uli&e, njeni prolazi, ulazi, dvorita i paralelne uli&e mnogo su zanimljiviji. /lavni muzeji, istorijski spomeni&i, mesta koja oznaavaju kulturnu prolost Beograda, okruuju greben od 'erazija do alemegdana. 0ete li u neke od zgrada, vide!ete ostatke Beograda koji se u ritmu deza gradio izmeu dva rata, kao prestoni&a nove drave, sa garsonjerama na 'erazijama kao znakom drutvenog ugleda, sa prvim pravim bioskopima, novim "otelima i salonima. .rekriveni ponekad modernim interven&ijama, ili beznadeno zaputeni, ovi teko uoljivi zna&i beogradskog urbanizma zasluuju radoznalost etaa. Sa 'erazija je najlepi zalazak Sun&a u Beogradu prema Savi, sa siluetom praznog ekrana bioskopa na vr"u zgrade u Balkanskoj uli&i, jo jednim spomenikom 3. aprila #45#. Sa 'erazija se kraljuje Beogradom, moete nastaviti rimskim i &arigradskim putem, preko Bulevara revolu&ije do sretanja sa Dunavom, moete nazad na zapad, kroz nepreglednu panonsku ravni&u, moete direktno na jug, u sr&e Srbije, preko svakako najrunijeg trga koji znam 2 Slavije. (eto staroga, jevrejskog i turskoga Beograda preostalo je ako se sputate kroz Dor!ol. Mirni, graanski Beograd mali" uli&a nalazi se na 7odov&u, preko nezgrapno urezani" novi" puteva, i na

7raaru. Sa novom zgradom (arodne biblioteke i posebno novom &rkvom, Svetosavskim "ramom, 7raar je naglo postao reprezentativni znak Beograda, zlatna kupola koju prepoznajete u gradskome pejzau. 6a nekoga, Beograd sa vode, sa zamrenim sistemom ostrva 8ada9, kanala, prolaza koji se stalno menjaju, dve velike reke i bezbroj novi" pogleda na grad, uvek je izazovan, uz istraivanje isto tako nestabilne gastronomske mape mesta gde se dobija rena riba 2splavova, ka+ani&a uz kejove i obale, improvizovani" konaita na peanim plaama. 0z dobre vodie, taj nepoznati svet moe biti mesto najboljega provoda u Beogradu 2 posebno leti, posebno no!u. 6a strasnoga peaka, meutim, Beograd, ranjeni i rueni grad sa bolnom prolo!u, kao re&imo Berlin, prua neizmerna skrivena uivanja, stalno susretanje sa +antomima. (ovi Beograd daje jednu od najpotpuniji" slika kako ljudi mogu pripitomiti so&ijalistiku ar"itekturu. 1dgovor 2 uglavnom biljkama. .roete li :ilandarskom uli&om, ima!ete deja vu #3. arrondissementa u .arizu; stara konstruk&ija mosta iz Brankove uli&e podse!a na mostove u Budimpeti; vile na 6vezdari na kakvo mirno predgrae /ra&a; pogled sa eleznikoga mosta stapa se sa pogledom sa mosta u )igi, uli&a na Dor!olu je zapravo u Solunu. <sta uli&a moe voditi u dva razliita sveta, uli&a ralja .etra sputa se prema Dunavu na istok, na Orijent, u nekadanji turski deo mesta sa uskim ulii&ama, sa jedinom preostalom damijom; prema Savi, na zapad, sputa se kao beka uli&a sa monumentalnim zgradama 2 i najstarijom beogradskom ka+anom, koja umesto imena ima znak pitanja. o sam, kada sam u Beogradu= < svako ima svoje delove Beograda koji su zapravo negde drugde. .re mnogo godina, imao sam san koji se ponavljao, penjao sam se prema 6vezdari, koja je postepeno postajala miran grki gradi! sa okreenim ku!ama i uli&ama. (a kraju naselja, strma i visoka obala padala je u >gejsko more. 7izija ivi&e Balkana. .remda volim poeziju Miloa ?rnjanskoga, i njegovu po"valu Beogradu, nikada nisam prepoznao svoj grad u sli&i koju odreuje uspravno, srebrno, mlado-..muko. Moj Beograd bio je uvek nomadska, nejasna, neu"vatljiva +igura koja je menjala izgled, ideologiju, pol. 'urski putopisa& mogao je napisati da je @najlepiA, jer je to bio deo njegove retorike, evropske diplomate na putu za &arigradsku .ortu mogli su se diviti idealnom stratekom poloaju, Be orbuzije je mogao zakljuiti da je to jedan od najruniji" gradova na svetu, za osvetu je nova polovina grada sagraena u njegovome du"u- Svi su oni upisivali Beograd u svoje mentalne mape sa lako!om koja dolazi od otvorenosti 8ili nepostojanja9 prvobitnoga teksta. (eka od najuzbudljiviji" mesta u Beogradu zapravo su ne%mesta, pija&e, ostrva, drvoredi, dvorita, kao to je dvorite staroga *ilozo+skoga +akulteta na Studentskom trgu, sa lipama za koje se ne zna da li su lepe u junu ili u oktobru. Beograd je jedan od veoma retki" gradova ije sredite nisu mogli odrediti drugaije, nego kao ono to obu"vata jedna tramvajska linija, Dvojka. (ije li mu i ime prazno, neobojeno, Beo%grad= Stoga su valjda realne slike Beograda za mene uvek potpune, sa trenutkom, svetlo!u, bojama, zvukovima, ukusima, temperaturom, ak i dodirom. 'akva je usamljenost uli&e 'adeua o!ukog u letnje popodne, sa mirisom as+alta koji se topi, i paklenim zvukom tramvaja koji juri nizbrdo, izmeu alemegdana i poetka grada. <li Bulevar revolu&ije u utoj no!noj svetlosti, sa snegom koji je pokrio sve, i nainio selo od najve!e gradske arterije, u novogodinjoj no!i kada su umesto slavljeniki" truba zagrmele slike poginuli" u proteklim ratovima. <li kia na terazijskoj padini, gledana kroz staklo restorana u "otelu Moskva, na dan pu&anja jednoga dugogodinjega prijateljstva. <li laganoplesnivi miris podruma%sale inoteke u osovskoj uli&i, koji nijedna obnova ne!e unititi, kao ni utisak podzemnoga "rama, sa slavnim li&ima +ilmski" boginja i bogova koja okruuju skruenoga vernika. <li kripa klupa i poda u 0niverzitetskoj bibliote&i i zaputene sveske Mer&ure de *ran&e u njenim "odni&ima. <li miris ugrejanoga vunenoga to+a pod vlanim platnom i

peglom u jednoj staroj krojakoj radnjii , na uglu uli&e sa ije je druge strane (ovo groblje, i nikada pose!ivana vojnika groblja, italijansko i rusko. <li terasa ku!e u kojoj sam iveo, u nedelju popodne, kada sakupljam osueno li!e koji mirie na Sun&e, dok se sa dva susedna ugla oglaavaju, uvek sa dva minuta razlike, zvono sa &rkve Bogorodiin pokrov, pravoslavne, i sa Svetoga Antuna, katolike, sagraene po .lenikovom planu. <li urbana legenda%parola Dole (eronC, koju su izvesni Milan i 6oran upisali belim polikolorom na as+altu nez%Mi"ajlove pred poli&ijskim kordonom #4D#, i koja se videla sve dok &elu uli&u nisu poploali, koji" petnaest godina do&nije6a jedan tip lutanja ipak morate imati vodia u Beogradu, i to visoko kvali+ikovanoga vodia 2 za ka+ane. Strunja&i koje ja znam smatraju pregled rotilja banalnim; mnogo je tee znati loka&iju najboljeg vojnikog pasulja 8iskljuivo petkom9, riblje orbe, svee pogae, stepena ljutosti paprii&a koje se slue u ai sa vodom na pravim mestima. 0 dungli pi&erija i kioska sa brzom "ranom, preten&iozni" restorana i kratkoveki" eksperimenata sa egzotikom, neka se grananja gastronomski" dinastija mogu prepoznati. .rimera radi, poznavao&i znaju koje su restorane otvorili bivi kelneri i ueni&i legendarnog <ve iz luba knjievnika u *ran&uskoj uli&i. Bjubitelji "olesterolski" uasa kao to su glava u kembetu, jagnje!e peenje pod saem, pi"tije ili 8svinjske9 nogi&e u sa+tu, moraju se osloniti na ovakve vodie da bi prepoznali gastronomsko pulsiranje grada, ali isto tako i vegeterijan&i, u potrazi za svojim zadovoljstvima. ultura ka+ane u Beogradu izba&ila je beki model, sa kolaima i ka+om, mediteranski model, sa mezetom i pi!em koje se dugo pije, i turski model, sa puenjem 8nekada nargilama9 i ajem, u korist modela teke "rane sa razgovorom. Moda se tu naslu!uje traumatina uspomena na mnoge ratove i gladi= renuli smo od &entra, prema glavnim stranama sveta u Beogradu, izgubili se u mnogim etnjama prema naseljima koja okruuju mnogobrojne izlaze iz grada, kopnom ili vodom. (o kada se dignemo u vazdu", vidimo da se Beograd, kao gradovi staroga sveta, kao )im, Atina ili ?arigrad, prostire na nekoliko breuljaka, alemegdan%'erazije, 'amajdan, 7raar, 7odova&, Bekino brdo, 6vezdara, outnjak- (ema mnogo parkova, ali je zato mnogo uli&a u Beogradu sa drvoredima 2 platana, divljeg kestena, topola, lipa, dudova, ak i breza. Breulj&i i drvoredi vas vode, naselja i bivi zaseo&i se prepoznaju, tako da u Beogradu, za razliku od drugi", sistematinije planirani" gradova, ne moete nikada zalutati. Eta da u takvome gradu radi evropski flaneur= .re svega, da oekuje iznenaenje na svakom uglu, udar&e se!anja i emo&ija jednako kao i udar&e koave. Beograd moe delovati po"abano i pospano, ali nikada nije ni umiljato ni dosadno mesto. .repustite se nepredvidljivom, kre!u!i od predvidljivoga. .osvetite dan izboru izuzetni" muzeja, (arodni muzej, /alerija +resaka, >tnogra+ski muzej, Muzej savremene umetnosti na 0!u. .osetite neko od beogradski" pozorita, da biste razumeli zato su pozorini glum&i tako esto nosio&i du"a grada, i zato nemaju prave konkuren&ije ni u stranim, pa ni u sopstvenim '7 i +ilmskim +igurama. (o da biste doiveli ono najbolje, naite pre toga prijatelje u Beogradu. Moda !ete propustiti jednu ludu no! u Skadarliji zbog nji", ali na!i !ete tajanstveno jezgro Beograda, prostor u kojem se sve dogaa, i sve se dogaalo otkako je Beograd graanski &entar, beogradsku ku!u 2 naje!e stan. 6audo, ka+ana i ku!a nisu ni u kakvoj konkuren&iji. .ostoje vreme i poslovi za ka+ane, i vreme i poslovi za ku!u. (ije mi poznat evropski grad u kojem se lake dobija poziv za ku!nu posetu, zato tu priliku nikada ne treba proputati. (igde ne!ete bolje posmatrati +unk&ionisanje svakodnevi&e, ponaanje ljudi, neverovatnu raznolikost i pomeanost razliiti" kultura u Beogradu, noviju istoriju,

konano stvaralake mogu!nosti grada. 0 beogradskim stanovima pripremale su se revolu&ije, knjievni i umetniki pokreti 2 neki su u njima i ostajali. Samo u mome nekadanjem jednoiposobnom stanu u Beogradu bilo je u devedesetim godinama nekoliko izlobi, dve improvizovane komine opere, bezbroj ad "o& itanja ili izvoenja tekstova, pisanja bezbroj peti&ija, snimanja emisija kunoga radija i ustanovljavanja kune knjievnosti, igranja parlamenta sa sve pret"odnim izborimaA bio je to jedan od bar tri stana gde su se odvijale sline aktivnosti, u bliskome susedstvu. Stoga u privilegovanom prostoru beogradski" ku!a i stanova istraujte nji"ovo najve!e bogatstvo 2 se!anje. 1no !e vam se otvarati lako, jer ste kao strana& uvek najdrai gost, i svako!e se truditi da vas zavede i uveri kako u Beogradu treba ostati due, ponajbolje za ostatak ivota... 1d kolektivnoga se!anja koje sami sakupite nainite imaginarnu mreu za najtaniju i najvaniju2 vau linu emotivnu mapu Beograda.