You are on page 1of 20

SEMINARSKI RAD IZ SOCIOLOGIJE

TEMA:
KULTURA

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRAJ:

Definicija kulture...............................................................3
Elementi kulture.................................................................4
Jezik kao oblik meunarodne komunikacije......................4
Pojam simbola....................................................................5
Znaaj simbola...................................................................5
ovek-kulturno bie..........................................................6
Linost pojedinca-uticaj kulture na njeno oblikovanje.....7
Kultura-element drutvene nadgradnje..............................9
Materijalna i duhovna kultura...........................................11
Kultura i tradicija..............................................................12
Kultura i civilizacija..........................................................13
Promene u kulturi..............................................................16
Napomene uz novu odredbu kulture.................................17
Znaaj kulture za ljudsko drutvo.....................................18
Literatura...........................................................................20

DEFINICIJE KULTURE

Naveemo nekoliko razliitih definicija kulture da bi se videlo


koliiko je ovaj pojam sloen i kako ga je teko odrediti, kao i kolike su
razlike u njegovom odreivanju.
Poznati engleski antropolog E.B. Tejlor (Teylor) ovako definie
kulturu:
"Kultura je ona sloena celina koje obuhvata saznanje, verovanje,
umetnost, moral, pravo, obiaj i druge pogodnosti i naine koje je ovek
stekao kao lan drutva''.
.
K. K l a k h o n (C. Kluckhohn) i V. K e l i (W.Kelly), ameriki
savremeni antropolozi, definiu kulturu ovako:
'' Pod kulturom podrazumevamo one istorijski stvorene selektivne
procese koji reguliu ljudsko reagovanje kako na spoljne tako i na
unutranje podsticaje''.
Ameriki sociolg R. B i r t e t (Bierstedt) odreuje kulturu kao
''sloenu celinu koja se sastoji iz svega to mislimo, inimo i
imamo kao lanovi drutva''.
L a n d b e r g, r a g i L a r s e n pod kulturom razumeju
''sisteme ponaanja i fizike i simbolike proizvode tih sistema''.4
Po shvatanju naeg filozofa Miloa uria kultura je most izmeu
ivota i venosti.Ona je dakle regulisanje razliitih odnosa izmeu
subjekta i objekta, izmeu duha i prirode i reava se ''savlaivanjem
sveta''.
Kako se vidi iz ovih definicija, neki pod kulturom razumevaju i
materjalne proizvode, drugi samo duhovne, trei samo izvesne duhovne
proizvode drutva itd. Meutim, kad kulturu shvatimo kao duhovnu
proizvodnju ljudi, njenu sutinu ine duhovne drutvene tvorevine.
__________
1
2
3
4

dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 5.


dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 5.
dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 6.
dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 6.

ELEMENTI KULTURE

Svaka nacionalna kultura se sastoiji iz sledeih elemenata:


a)Pogleda na svet
b)Vrednosnih sistema i orjentacija
c)Institucija unutar kojih se odvijaju kulturni procesi
d)Jezika kao oblika ljudske komunikacije
e)Materijalne oblasti kulture.
Jezik kao oblik meuljudske komuikacije
Jezik je sistem simbola, instrument izraavanja, ali i konstituisanja i
oblikovanja ovekovih misli i oseanja. Sociologija se kao nauka o
drutvu zanima i za drutven karakter govora i jezika.
Jezik ini
sastavni i veoma vani deo kulture i kao takav je proizvod drutva.
Socijalna strana jezika i govora je vidljiva ve i po tome to su jezici
sredstva kolektivnog optenja, komunikacije meu pojedinim lanovima
ili grupama u drutvu. Pod sociologijom govora i jezika moe
konststovati ono to je utvrdio Marsel Koen, tj. ''sociloko izuavanje
odnosa izmeu instrumenata artikulisanog govora, jezika i drutva koje
ga upotrebljava''.5
Govori jezik imaju mogunosti da slue kao sredstva povezivanja
posredovanja i integracije, odnosno dezintegracije u drutvu ve je u
govoru pomou gestova, za razliku od verbalnog govora, mogu se
ponekad naslutiti i drutveni odnosi onih ljudi koji dolaze u uzajamni
dodir. Postoje razlike izmeu govora i jezika ali njihovo odseeno
razgranienje gotovo i da nije mogue. Svi ljudi imaju potencijalnu mo
govora, ali svi ljudi ipak ne govore istim jezikom. Drutveni karakter
jezika ogleda se i u tome to se u jeziku, prepliu uzajamni uticji
normativne i uzualne komponente. Normativna komponeneta vodi vie
rauna o tome kakav bi jezik trebao da bude (pravopis u knjievnom
jeziku), a uzualna vie o tome kakav je jezik kao tekui i u praktinoj
upotrebi.
__________
5 dr Radomir D. Ili: Osnovi sociologije, Beograd, 1996, str. 154.

Pod sociologijom govora i jezika moe konststovati ono to je


utvrdio Marsel Koen, tj. ''sociloko izuavanje odnosa izmeu
instrumenata artikulisanog govora, jezika i drutva koje ga
upotrebljava''.

Pojam simbola
Simbol je naa ljudska zamisao, naa projekcija, da u nekim ulnim
predmetima ''vidimo'' jo i neto drugo, to ivotinja nije u stanju da
shvati. Upravo ovo obeleje ima svoje tvorevinekulture: pesma, kao i
crte, katdrala i knjig, mit i jezik, moralni in.
Uporedjivanje ovekovih aktivnosti sa ponaanjem ivotinja
najbolje pokazuje na specifinu razliku izmeu simbolikog i
nesimbolikog ponaanja. Lesli Vajt je ustanovio da je simbol ono to je
preobrazilo oveka od obine u ljudsku ivotinju.Tako da bez
simbolikog optenja mi uopte ne bismo imali kulturu.
Simbol ima dvostruko znaenje.
1.fizika, materijalna stvar
2.neki predmet, zvuni signal, koji se zapaa, vidi, uje.
S druge strane ljudsko bie ima sposobnost da to to vidi, uje, osea
nagoni da zamisli ''neto drugo'', to se nalazi sa druge strane ''ulnog''.
Don Lok je zapazio: ''Simboli stiu svoje znaenje tako to im ga
ljudi proizvoljno nameu''.6
Kultura je nastala kada je nastao i ovek, koji moe da govori i upotrebljava
simbole.Verovanjem, obiajima a naroito umnetou, plesom, mitom i legendama o
nadljudskim biima on se bori da ouva svoje ljudsko bie. Mit i vera u trajnosti
doprinose pobedi optimizma.

Znaaj simbola za istoriju umetnosti


Za istoriju umetnosti veoma vanu ulogu ima uptreba simbola i
njhov znaaj, jer se upravo na topme i zasniva istorija umetnosti. U
sluaju da prestane potreba za umetnou, zavrie se i istorija umetnosti,
i tada e nai potomci biti u boljem poloaju da stvore jednu trajnu skalu
umetnikih vrednosti - ukoliko ih taj problem jo uvek bude zanimao. Ali
ipak moramo da priznamo da je nemogue meriti vrednost umetnikih
dela onako kako prirodnjak meri razdaljine. Jednostavno tvrenje da
umetniko delo mora biti tvorevina oveka, a ne prirode, tera nas da
__________
6

S. Frojd Nelagoda u kultur, Beograd, 1986, str. 54.

shvatimo da je presudno kako ovek upotrebljva te simbole, jer se putem


njih izraava i na neki nain saoptava posmatrau sama veliina i
originalnost umetnikog dela. Ona mora biti opipljiva stvar mate, a ne
samo vizelne dosetke. ak ni najsloenije zanatsko delo ne zasluuje da
ga nazovemo umetnikim, ako na sadri traak mate. Znai, da e
umetniko delo stei onoliku originalnost koliku mu umetnikov duh
preko simbola unese. Stvaralaki proces sastoji se od niza blesaka mate i
umetnikove tenje da im da oblik, obraujui materijal na odgovarajui
nain. Ruka pokuava da uoblii ono to je mata stvorila.
Mikelanelo, koji je opisao strepnje i radosti umetnikog stvaranja
reitije nego iko drugi, govori o ''Oslobaanju figure iz mermera u kome
je zarobljena''. Umetnik uvek osea potrebu da pokua nemohue, ili bar
neverovatno i nezamislivo. Originalnost je ono po emu se razlikuju
umetnost od zanatstva. Umetnost je zaista sloena i u mnogim pogledima
tajanstvena ljudska aktivnost, o kojoj ak i strunjaci mogu da se nadaju
da e doneti samo delimine zakljuke. Umetnost je u tolikoj meri utkana
u oveiji ivot, da se mi stalno sreemo s njom. Sposobnost simbola je
utoliko vea, ukoliko oni opisuje da nam otkiju tajanstvenost, vrednost i
originalnost umetnikog dela.
Manastiri su naa svetinja, iz njih izvire sr nae duhovne i
materjalne kulture.
Kroz bogatstvo naeg jezika, reima se dokazuje dragocenost
njihovog postojanja.
Znaaj simbola za istoriju umetnosti je ogroman i nemerljiv,
samim tim i za kulturu.

OVEK - KULTURNO BIE


ovek je svesni stvaralac koji povezujui se u drutvo, stvara neto
novo. On je otkrio itav niz veza izmeu pojava i, na osnovu toga otkrio
i niz svojih delatnosti , kako bi postigao eljene promene u svetu. Tako je
ovek stvorio niz tvorevina.Te tvorevine jesu kako materijalne tako i
duhovne prirode. Skup svih tvorevina ovekovog rada naziva se k u l t u
r o m u najirem smislu te rei. Ona pomae oveku, olakava mu ivot,
ini ga punijim i lepim. Kultura je bitan sastavan deo ljudskog drutva,
njegov specifian element. Ona je bitna drutvena pojava - nju stvara
ljudsko drutvo i ona postoji samo u ovome.
Kultura uslovljava ovekovu delatnost, odnosno ovekovo
ponaanje. U jednom smislu ona se moe shvatit kao regulator ljudske
6

delatnosti - ovek je postao kulturno bie samim tim to je drutveno


bie. Njegov ivot i delatnost odreeni su kulturom. ovek se ne ponaa
kao prirodno nego kao kulturno bie, on ne ivi prirodnim nego kulturnim
ivotom.
Za Getea je bilo od velikog znaaja iveti i raditi kako bi se postalo
potpun ovek.Gete je ovu definiciju bezbroj puta naglasio u svojim
romanima, ogledima, pismima, pa i u biografskom natpisu o uvanom
Vinkelmanu: ''iveo je kao ovek, otiao je sa sveta kao potpun ovek.7
Gete ima na umu oveka kao mukog i muevnog, kao zbir karakternih i
umnih sposobnisti, koje u oveku znae ne samo mukarca nego i borca.
Kao to bi Nie rekao: ''ovek je po svojoj prirodi borac, ratnik,
i njegova sutina je volja za mo''.Najvea osetljivost duha i
najvea otpornost karaktera, to je ovek.
Pojam oveka je odreivan u sociologiji, filozofiji i antropologiji,
a time posredno i pojam kulture. Kao prirodno bie ovek pripada
ivotinjskoj vrsti (homosapijens), koja se razlikuje od drugih takvih vrsta
nizom takvih osobina: uspravan hod, ruka slobodna za rad, naroito
izraena formacija lica i glave i posebno visoko razvijen organ svesti mozak.ovek je znai bie samosvesti (Hegel).Takvim ga je uinio rad,
prvenstveno nagonska i instiktivna, a zatim sve svesnija i celishodnija
stalna upotreba od prirode mu datih organa. Rad ga je putem upotrebe
gotovih predmeta iz prirode kao orua dovela do pravljenja orua. Odatle
je Marks prihvatio definiciju Frankllina, da je ovek ''ivotinja koja pravi
orua'', tj. ''ovek je bie koje radi''. Postepeno je preao sa ivotinjskih
na ljudske drutvene forme ivota. Svakodnevno ovek je u kontaktu sa
drugim ljudima i bez tog oseaja pripadnosti nekoj drutvenoj grupi, ne
bi mogao da se razvija i izolovano opstane na zemlji kao individua.
LINOST POJEDINCA - UTICAJ KULTURE NA NJENO
OBLIKOVANJE
ovek, kao prirodno i oseajno bie stalno eli da to vie
zadovolji svoje potrebe. ovek tei ka ostvarivanju svoje sree. Postoje
tri bitne prepreke za ostvarenje sree, a to su: premo prirode, tronost
naeg tela, i nesavrenost ustanova. Izgraujui kulturu, ovek ak i
nesvesno ustaje protiv samog sebe, postavlja najmonije prepreke na petu
ka postiuanju vlastite sree. Naa takozvana kultura snosi veliki deo
krivice na nau bedu. Frojd smatra da bismo se oseali srenijim ukoliko
bi smo napustili i nali se u primitivnim uslovima. On je ovo otkrie
smatrao zapanjajuim, pre svega zato to upravo pomou kulture elimo
__________
7 dr Radomir D. Ili Osnovi sociologije, Beograd, 1998,str. 156

da ublaimo delovanje ostalih izvora patnji. Kultura koja se na tom


principu gradi i odrava, ne samo da oveka ne ini srenijm, nego ga u
doslovnom smislu ini nesrenim. Sutina kulture je, kae Frojd, je u
ograniavanju mogunosti zadivoljenja nagonskih potreba lanova
zajednice kao individuama. Lina sloboda, lino zadovoljenje i srea nisu
prizvodi kulture, zato to se kultura bavi napretkom i zadovoljenjem
drutvene mase. Kultura namee odricanje od nagona i istovremeno
izgrauje na nezadovoljenju nagonskih potreba. Odricanje od nagona i
zbog kulture, ovladava prostranom oblau socijalnih odnosa ljudi.
Ali sa druge strane, kultura veliki deo energije crpi iz
seksualnosti.Prema tome, kultura se prema seksualnosti odnosi kao jedno
pleme ili jedan drutveni sloj koji iskoriavaju ljudi.Ljubav
podrazumeva upuenost i vezanost dva bia Kultura mora da ojaa
dtutvene veze, a to znai da mora de se suprostavlja ovekovoj potrebi
za sreom. Kultura je u sutini deseksualizacija. Nije, medjutim, polni
nagon jedini nagon koji oveka mora da rtvuje za dobrobit
kulture.Sklonost agresivnosti nije nita manje snana nagonska potreba
oveka. Kultura se bori protiv ovekove urodjene sklonosti da drugog
povreuje, pljaka, napada i ini zlo. Ona se oseanjem krivice bori
protiv toga. Odricanje od nagona stvara uslove za kulturu.
Frojdovo vienje oveka uveliko je i odredilo sudbinu oveka u
kulturi, odnosno kulture prema oveku. ovek je prevashodno nagonsko
bie, i iznad dva osnovna nagona: polnog i agresivnog , ne moe se
pojmiti ovek,ni za njega tko znaajna, veliina kao to je ljudska srea. 8
Kultura je dakle nuno zlo. Ona je tu samo zato da omogui zajedniko
ivljenje, da udovolji mnogima, zanemarujui pojedinca, da zatiti ljude
jedne od drugih da sauva nejake, ograniavajui jake. Kulturom ovek
osmiljava svet izvan sebe i u sebi. Ona svakako pozitivno utie na
formiranje linosti pojedinca, uei ga da se samosavladava i napreduje.
Zahvaljujui kulturi, pojave, bia i predmeti dobijaju znaenja i
vrednosti. Ona je posrednik izmeu prirode i oveka.Kultura se ne
namee kao spoljanja ili unutranja prisila, ve je mi uzimamo i
koristimo onoliko koliko nam ljudskost u nama nareuje.

__________
8 Prof. dr Danilo . Markovi i Prof. dr Petar Hafner: Sociologija, Nis, 1998, str. 78

KULTURA - ELEMENT DRUTVENE NADGRADNJE


Kultura tj. kulturni procesi i tvorevine, ine osnovnu pojavu svakog
ljudskog drutva. Apsolutno neakulturnog drutva nema.
Razvoj kulture je nesumljivo razliit, a koliki e biti, zavisi od
mnotva inilaca, meu kojima je, glavni - razvoj materijalne
proizvodnje. Jer, razvoj kulture zahteva posveti uglavnom ili iskljuivo
kulturnoj delatnosti, tj. umnom radu u najirem smislu, a to je mogue
samo u relativno visoko razvijenoj materijalnoj proizvodnji.
Kultura se najpre stvara preteno masovno, tj. stvaraju je svi lanovi
drutva, koji se, opet, bave preteno fizikim a ne umnim radom. Kasnije
se sve vie izdvajaju dve kulture u svakom drutvu. Jedna je masovna,
narodna kultura, koju i dalje stvaraju mase radnog naroda, preteno
fizikih radnika, a druga je kultura vieg drutva, koju stvaraju vii
slojevi posveeni preteno umnom radu. Izmeu ove dve kulture, tokom
razvoja, sve vie dolazi do raskoraka i nerazumevanja - one se sve vie
udaljavaju jedna od druge ukoliko se podela na fizicki i umni rad sve
otrije sprovodi. Tek kasnije, pri veoma velikom razvoju materijalne
proizvodnje, koje oveka u velikoj meri oslobaa rada u materijalnoj
proizvodnji, dolazi iroka masa radnog naroda do mogunosti da se
potpuno kulturno uzdigne na kulturnu visinu vieg drutva,
specijalizovanih umnih radnika. Mi se sad nalazimo na poetku ovog
doba. Time ponovo dolazi do spajanja dve ranije izrazioto odvojene
kulture i kultura opet postaje optedrutvena.
S druge strane, u prvobitnoj, nedovoljno razvijenoj ni razgranatoj
kulturi , celokupna kultura je potpuno podjednako dostupna svim
lanovima drutva, jer svaki podjednako stvara kulturu, uestvuje u njoj i
razume je. S razvojem i razgranjevanjem kulture poinje podela umnog,
odnosno kulturnog rada na posebne specijalnosti, tako da ni jedan lan
drutva nije vie u mogunosti da usvoji celokupnu kulturu, ve se mora
ograniiti na jedan ili drugi njen deo. Time se stvaraju nejednaki ljudi,
koji su istovremeno i nepotptni , jer ne obuhvataju svo bogatstvo drutva
tj. oveka, u sebi. Ukoliko se kultura vie razvija utoliko i proces njene
specijalizacije postaje sve dublji. Dodue, oslobaanje oveka od rada u
materijalnoj proizvodnji daje vie mogunosti da se svaki ovek kulturno
vie izgradi , tj. da ovlada veim delom kulture, ali je pitanje da li e
ikada biti mogue da svi ljudi vladaju celokupnom kulturom i vetovatno
je da nikad i nee biti mogue.
S obzirom na svoj obim, kultura se deli na vie vrsta. Svaka
zajednica, koja predstavlja skupinu ljudi koja due traje i koju okuplja
jedan ili vie drutvenih procesa, stvara svoju sopstvenu kulturu. Svaka
9

ua kultura uestvuje kao deo neke ire kulture, koju svaka ira zajednica,
u koju ulazi dotina ua zajednica. Ukoliko je vei broj drutvenih
procesa u nekoj zajednici i ukoliko su oni vaniji, utoliko je i dublja njena
kultura, tj. utoliko vei deo kulture ona zahvata, utoliko je i ona
samostalnija u odnosu na druge kulture.Najvanije je, najsamostalnija
kultura ona koju stvara drutvo u uem smislu, kao potpuna drutvena
zajednica. A to su danas uglavnom nacije. Meutim, postoji nesumnjivo i
izvesno opteoveanska kultura, jer je danas u oveanstvo jedna
zajednica.
Termin drutvena kultura ili, kratko, kultura, upotrebljava se u
dva razliita znaenja.Jedno je ire, a drugo ue. U irem smislu pod
kulturom se razume celokupno ljudsko stvaralatvo, sve ono to oveka
stvara u drutvu, sve njene tvorevine, kako materijalne tako i duhovne.
Njihov broj je ogroman - svako drutvo stvara pre svega velik broj
materijalnih tvorevina, proizvoda materijalne proizvodnje, koji
omoguavaju opstanak oveka i njegova drutva kao ljudskog
drutva.Zatim svako drutvo stvara isto tako i velik broj duhovnih
tvorevina.9
Kultura definisana kao osoben nain postojanja ivota i drutva,
omoguava da se ue u razmatranje relevantnih odrednica u razlikovanju
drutvenog i kulturnog razvoja.Ovde je dovoljno podsetiti kako se to
istie i u najnovijim kulturolokim radovima, da se u razlikovanju drutva
i kulture prvenstveno pokazuje dinstikcija o nejednakom razvoju kulture i
drutvenog razvoja, odnosno razvoja kulture i opteg razvoja konkretnog
istorijskog drutva. Na ovaj nesklad izmeu drutvenog razvoja i razvoja
kulture ukazivao je jo Marks u poznatom fragmentu o antikoj (grkoj
umetnosti).On je ukazivao na to da esto vrhunci kulturnog stvaralatva
ne stoje u saglasnosti sa sa socijalno-ekonomskim stepenom razvoja
drutva i da ne retko kulturne vrednosti koje su stvorene na osnovu
nerazvijenih drutvenih odnosa imaju znaenja venog uzora.
Razlika koja se pokazuje u razvoju kulture i opteg drutvenog
razvoja proizilazi iz samog antropolokog, sociolokog i posebno
ontolokog sklopa teleologije kulture.10Kultura nije i ne moe biti nita
drugo do svet oveka; ona se iskazuje u jedinstvu toga sveta i njome se
ovek odvaja od divljatva u sebi i prirodi; kultura je jedinstvo vrednosti
i sredstava ooveenja pojedinca i njegovog sveta.Kultura je teleologina,
__________
9 Radomir D. Ili: Osnovi sociologije, Beograd, 1998,str. 140.
10 Radomir D. Ili: Osnovi sociologije, Beograd, 1998,str. 141.

10

svaki njen fenomen sainjen je po izvesnoj hijerarhiji vrednosti u kojoj


svaka vrednost - religija, nauka, umetnost, filozofija - predstavlja kulturu
i nastoji da ovaplouje njene univerzalne vrednosti.Ove i druge kulturne
vrednosti nisu izmeu sebe razdeljene, uzajamno se proimaju.

MATERIJALNA I DUHOVNA KULTURA

Kako se ljudske drutve tvorevine dele na materijalne i


duhovne, to se razlikuje materijalna od duhovne kulture. Materijalna
kultura se, opet, razliito shvata. Neki pod njom razumeju samo skup svih
materijalnih tvorevina ljudi u drutvu, dok drugi u ovaj pojam ukljuuju i
izvesne duhovne tvorevine - pre svega one koje su u neposrednoj vezi s
materijalnom proizvodnjom. Poznato je, naime, da je uslov materijalne
proizvodnje odreen stupanj razvoja duha, svesti, tj. odreene duhovne
tvorevine. One duhovne tvorevine koje neposredno slue materijalnoj
proizvodnji smatraju se stoga i same delom materijalne kulture. Ponekad
se materijalna kultura, naruito u irem smislu, naziva drugim terminom civilizacija.11
U uem smislu, meutim, termin kultura oznaava samo duhovnu
kulturu. Mi emo ovom terminu dati ovo znaenje i pri tome neemo
izdvajati iz nje one duhovne tvorevine koje su , po drugoj terminologiji,
sastavni deo materijalne kulture ili civilizacije, jer je teko razdvojiti one
duhovne kulturne tvorevine koje se neposredno odnose na materijalnu
proizvodnju od ostalih prema tome, u naoj terminologiji kultura
obuhvata sve duhovne drutvene tvorevine. U tom smislu ona se poklapa
sdrutvenom sveu, (termin koji je uobiajen u marksistikoj sociologiji)
ili se bar poklapa sa njom kad se ona uzme u jednom odreenom
znaenju, tj. kao skup svih drutvenih tvorevina ili tzv. oblika drutvene
svesti.

__________
11 Barnes H. E.: Uvod u istoriju sociologije, Beograd, 1986, str. 188.

11

KULTURA I TRADICIJA

Potreba za tradicijom je u odreenoj meri nasuna ljudska


potreba koja ''kri sebi put ljuskih srca time to ih u isti mah oslobaa i
zarobljava''12.U osnovnim sociolokim pojmovnim odrednicama nalaze se
i ona znaenja koja govore o tradiciji kao univerzalnoj istorijskoj i
kulturnoj pojavi koja omoguava ovekovo trajanje u vremenu i
odreenom sociolkom prostoru.
Tradicija jeste proces prenoenja, predavanja i odravanja, ideja,
vrednosti, naela, obrazaca, modela usmeno i pismeno s generacije na
generaciju.Vieznanost pojma tradicija obuhvata sve oblasti ovekove
delatnosti i ivota (kulture). Bez tradicije ne samo da ne postoji ni jedna
kultura u istoriji oveanstva, ve se bez nje ne moe pretpostaviti ni
opstanak ni jedne ljudske zajednice.Tradicija je ona sveopta duhovna
osnova bez koje ne bi postojala i opstala drutva, kulture i
civilizacije.Tradicija se iskazuje u toku stvaralake komunikacije misli,
vrednosti, dela i dobara.Tradicija je, reju, skup vrednosti, ideja, normi,
obiaja koji su sadrani u ''istorijskom pamenju'', kulturnom identitetu
pojedinaca, grupa, naroda i oveanstva.
U najveem broju sociolokih radova (istraivanja) polazi se od
opte prihvaenog teorijskog stava da je tradicija bitna pretpostavka
kontinuiteta kultura ili razvoja kultura, koji u sebi nosi i razliite oblike
diskontinuiteta.Tradicija odreena kao kontinuitet kultura ili kao bitni
inilac razvoja kultura istovremeno obuhvata i njena znaenja kao
procesa totalizacije kultura.
Tradicija nije i ne moe biti samo intergeneracijski proces jer se
pod tim moe da podrazumeva pozitivno i pozitivistiko odnoenje prema
vrednostima kulturne batine. Shvaena samo kao intergeneracijski
proces koji ne podrazumeva kritiku svest: in istorine totalizacije,
tradicija preduzima znaenje tradicionalizma, ali i gubi smisao za
nemanipulativno, nezloupotrebljeno prenoenje duhovnih injenica s
generacije na generaciju.
Ukoliko se tradicija odreuje samo kao jednoznana
intergeneracijska komunikacija, to istovremeno moe znaiti da se ona
odreuje kao prost kontinuitet prihvatanja i prenoenja ranije stvorenih i
nasleenih vrednosti kultura.To je onaj model tradicije u kome savremena
svest kulture ostaje pasivna i nekreativna i tada je najee zarobljenik
konzervativnog tradicionalizma.Takvo statino poimanje tradicije
najee znai konzerviranje tradicije.To je ono stanje duha kulture koje
__________
12 dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 54

12

se prepoznaje po vladavini
iskljuivo nacionalnih, jeziih,
mitologiziranih religijskih i svetovnih vrednosti, koje supstituie pojam
savremenog nacionalizma i ovinizma. Odbrana od ovakvog duha
kulture je ouvanje duhovnog identiteta uz otvorenost za dostignua
kulturnog stvaralatva dugih naroda.
U savremenim sociolokim koncepcijama odreenja kategorija
tradicija zapaaju se najee etiri osnovna pristupa tradiciji:
1.kao regresu i stagnaciji u kulturi,
2.kao modusu vivend,i
3.kao uslova svake kulturne dinamike,
4.razliitog delovanja tradicije u materijalnoj i duhovnoj kulturi.

U oblasti materjalne kulture raskid s tradicijom jeste


vidljiviji nego u oblasti duhovne kulture.U materijalnoj
proizvodnji tradicija deluje kao celina - prenosi postojei nain
proizvodnje i time omoguava nastanak novog.
Obiaji, tradicija, verovanja, ideologije i ostale duhovne tvorevine
najprimernije nose atribut tradicionalni pa je i razumljivo to su otporniji
na promene i prisutnije su u veoj meri u savremenoj kulturi nego to se
to moe oekivati.U materijalnoj proizvodnji neprestano se iskazuje
zamena tradicije napretkom, a taj isti proces zamene mnogo je sporiji i
manje oigledan u oblasti duhovnog ivota i esto ima samo simbolika,
metaforska i mitoloka znaenja.

KULTURA I CIVILIZACIJA

Javlja se i shvatanje po kome se izrazilo razlikovanje izmeu kulture


i civilizacije, po kome se ''kultura'' odnosi na neku viu dimenziju
ovekove autonomije i ostvorenja, dok '' civilizacija'' oznaava carstvo
nunosti, drutveno potrebnog rada i ponaanja, u kome ovek nije
stvarno on sam i u svom vlastitom elementu, nego je poenjen
heteronomiji, spoljanjim uslovima i potrebama. 13
__________
13 S. Frojd Nelagoda u kultur, Beograd, 1986, str. 72

13

Neke implikacije u razlikovanju izmeu kulture i civilizacije mogu se


ovako poreati:
civilizacija

kultura

- materjalni rad
- duhovni rad
- radni dan
- praznik
- rad
- dokolica
- carstvo nunosti
- carstvo slobode
- priroda
- duh
- operacionalno miljenje - neoperacionalno miljenje

Kultura je stalno bila povlastica manjine, stvar bogatstva, vremena i


sluajne sree. Za ne zamenarene narodne mase '' vie vrednosti'' su
stalno bile samo rei ili prazne opomene, iluzije, obmane; u najboljem
sluaju one su bile nade i tanje koje su ostajale neostvarene.
Privilegovan poloaj kulture, jaz izmeu materjalne civilizacije i duhovne
kulture, izmeu nunosti i slobode bio je i jaz koji je uslovio da carstvo
nenuene kulture i dalje postoji kao '' rezervat''.
Termin civilizacija prvi je upotrebio Holbah (Paul Henry
Holbach) i enciklopedisti XVIII-og veka.U shvatanju enciklopedista
civilizacija prvesntveno ima znaenje opteg drutvenog i tehnikog
napretka.Pod civilizacijom su oni podrazumevali usavravanje dravne
organizacje i zakonodavstva na kojem se zasnva i opti napredak
oveanstva.Prema najnovijim istraivanjima F.Benetona (Philipe
Beneton), u stvari , prvi Mirabo (Mirabeau) upotrebljava re civilizacija
(1757.) u njenom savremenom zanenju.Termin civilizacija u upotrebi
enciklopedista oznaava vii stepen kulture koji dolazi posle perioda
dovljatva i varvarstva.Jedno od najranijih takvih odreenja civilizacije
nalazi se u delu Ogled o ljudskoj istoriji A. Fergusona.Ova klasifikacija u
prvom redu zahvaljujui Engelsovoj analizi dela Drevno drutvo (1877.)
L.H.Morgana (L.H.Morgan) postaje poznata i prihvaena u savremenoj
nauci.14
Via kultura jo postoji. Ona je pristupanija nego ikad. Nju ita,
gleda i slua vie ljudi nego ikad ranije; ali drutvo je odavno zatvorilo
duhovne sfere u kojima je mogao da bude shvaen sadraj saznanja ove
kulture, njena odreena istina. Operacionalizam u miljenju i ponaanju
__________
14 S. Frojd: Nelagoda u kultur, Beograd, 1986, str. 79.

14

upuuje ove istine na linu, subjektivnu, emocionalnu dimenziju; u ovom


obliku one lako mogu da budu prilagoene postojeem- odstranjuje se
kritika, kvalitativna tendencija kulture i negativno se integrie u
pozitivno. Ovako se razgrauju opozicioni elementi kulture: civilizacija
preuzima, organizuje, kupuje i prodaje kulturu; ideje koje po svojoj
sutini nisu operacionalne, nisu orjentisane prema ponaanju, prevode se
u operacionalne, saobrazne ponaanju; i ovo prevodjenje nije samo
metodoloki, nego drutveni, ak politiki proces. Glavni efekat ovog
procesa sad moemo izraziti u formuli: integracija kulturnih vrednosti u
postojee drutvo ukida otuenje kulture od civilizacije i time izaziva
poputanje zategnutih odnosa izmeu ''trebati'' i ''biti'' (koji je realan,
istorijski zategnut odnos), izmeu potencijalnog i aktuelnog, budunosti i
sadanjosti, slobode i nunosti.
Budui da izraz civilizacija slui zato da se oznai vii stupanj
materjalne kulture bolje ga je zadrati u tom smislu i napustiti pojam
materjalne kulture. Na taj nain pojam kultura bi oznaavo skup
dostignua na podruju duhovnioh dobara u nekom konkretnom drutvu,
a posebno s obzirom na odgoj, nastavu, nauku, umetnost i sport, te na
stupanj njihovog prodiranja meu njihovim pripadnicima.
Tradicionalnom shvatanju pojma civilizacija pripada odreenje u
delu pomenutog evolucioniste Morgana: civilizacija je istorijska faza u
razvoju kulture koja zamenjuje fazu divljatva i varvarstva.Prema
Herkovicu, civilizacija je ona faza u razvitku ljudske kulture, koja dolazi
u vremenskom sledu iza divljatva i varvarstva i poinje onim momentom
u ljudskoj istoriji kada je otkrivena fonetska azbuka, i korienje
pisma.Za Krebera odreenje pojma civilizacije se izjednauje sa velikim
kulturnim celinama, kakve su, na primer, kineska civilizacija ili egipatska
civilizacija.
Zato je jo neophodno razmotriti najsaetije stanovite
A.Vebera, koji nastoji da pronikne u smisao i osnovna znaenja
meudelovanja kulture i civilizacije.U svojoj sociologiji kulture, A.Veber
razlikuje tri segmenta koji se javljaju u meudelovanju kulture i
civilizacjie: socijalni proces, civilizacijski proces, kulturno kretanje.U
njihom meudelovanju i proimanju otkrivaju se i njihove funkcije, kako
u svekolikom istorijskom zbivanju , tako i u konkretnom istorijskom
durtvu i konkretnoj kulturi. Socijalni proces A.Veber odreuje kao oblik
u kome se nuno uobliava totalitet prirodnih ljudskih snaga i volje, ali
koji je ogranien izvesnim prirodnim uslovima(geografski, prirodni i
drugi).
Duhoovno-kulturni proces u svakom velikom istorijskom organizmu kao
jedna osobena celina sadri tri komponente:
15

-razvitak svesti stanovnitva: rastuu duhovnu dominaciju nad prirodom,


aktuelizaciju i konkretizaciju intelektualnog kosmosa znanja u ''neto
realno pomou usavravanja aparata sastavljenog od orua i metoda,
organizovanih principa itd. - elemenata koji ivotu daju konkretnu
strukturu''. Ovaj duhovni proces ima sopstvene zakone, svoje sopstvene
nunosti uspona i stagnacije.
injenica na koju se poziva Markuze da kultura sve vie pripada
svakodnevnom ivotu i radu sve vie svedoi o otvaranju istorijskog
procesa prevladavanja suprotnosti koje su nastale istorijskom podelom
rada izmeu kulture i civilizacije.

PROMENE U KULTURI

U pojmu kulture, dakle, uvrtavamo sve one drutvene odnose i


njihova dostignua kojima je svrha da razviju ljudske sposobnosti. Prema
tome, kultura obuhvata odgoj, nastavu, nauku, umetnost i sport.15
Kultura je u naem drutvu znatno razvijena u toku izgradnje socijalizma.
Znatno je povean broj kola, viskih kola, povean je broj obrazovanih
ljudi, poveana je tampa, i izdavaka delatnost uopte, ogromno se
poveao broj aparata za masovnu komunikaciju (radio i televizijskih
aparata), broj bioskopa, broj kulturnih priredaba svake vrste, biblioteka i
itaonica itd.
Duboke promene u kulturi doprinose stvaranju novog tipa oveka,
oveka socializma, osloboenog niza pritisaka, samo inicijativnog i
samostalnog. Meutim, uticaj starog drutva je nedovoljno aktivan rad na
gajenju tog novog oveka znatno usporavaju ovaj proces. I pored
napretka u ovom pogledu ne treba predvideti i niz negativnih pojava, od
kojih neke i jaaju, osobito tzv. privredni kriminal, neodgovorn i aljkav
odnos prema drutvenoj imovini, zloupotrebu prava iz socijalnog i
zdravstvenog osiguranja, ponekad nesocijalistiki odnos organa vlasti i
upravljanja prema graanima, suvie velike raspone u platama i
zaradama, trku za suvie velikim zaradama itd.

__________
15 dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 70.

16

NAPOMENE UZ NOVU ODREDBU KULTURE

Uzmimo kao plaznu taku definiciju kulture koju je dao Vebster, po


kojoj kulturu treba shvatiti kao kompleks specifinih verskih poglada,
postignua, tradicija itd. koji ine pozadinu
nekog drutva. U
tradicionalnoj jezikoj upotrebi su obino iskljuena ''postignua'' kao to
su razaranje i zloin, i '' tradicije'' kao to su surovst i fanatizam; sledii
ovu jeziku upotrbu, mada e se moda pokazati kao nuno ponovno
uvoenje ovih kvaliteta u definiciju. U centru nae diskusije bie odnos
''pozadine'' (kulture) i ''osnove'' : kultura se, tako, javlja kao kompleks
moralnih, intelektualnih i estetskih ciljeva (vrednosti), koje neko drutvo
smatra za svrhu organizacije, podele i rukovoenja svojim radom''dobro'' koje treba postii nainom ivota koji je to drutvo ustanovilo.
Na primer, porast line i javne slobode, smanjivanje nejednakosti, koje
sputavaju razvitak ''individue'' ili '' linosti'', kao i sposobna za rad i umna
uprva mogu se smatrati '' kulturnim vrednostima'', reprezentativnim za
napredno industijsko drutvo (zvanino se i na Istoku i na Zapadu
anatemie osporavanje da su to vrednosti). 16
O postojanju (prole ili sadanje) kulture govorimo samo onda kada
su reprezentativni ciljevi i vrednosti oigledno preneti(ili bivaju preneti) u
drutvenu stvarnost. Kultura je vie nego obina ideologija. S obzirom na
proklamovane ciljeve zapadne civilizacije i na zahteve za njihovo
ostvarenje, kulturu bismo definisali kao proces humanizacije,
okarakterisan kolektivnim naporom da se ouva ljudski ivot, zaustavi
borba za egzistenciju ili da se ona odrava u granicama koje je mogue
kontrolisati, da se uvrsti proizvodna organizacija drutva, razviju
duhovne sposobnosti ljudi i smanje i sublimiraju, agresije, nasilje i beda.
Oduvek je bilo nekog '' spoljanjeg '' univerzuma za koji nisu vani
kulturni ciljevi: neprijatelj, onaj drugi, religije, ''nain ivota, socijalne
sisteme.
__________
16 dr A. Todorovi: Teorije i metode sociologije kulture , Beograd, 1994, str. 79.

17

ZNAAJ KULTURE ZA LJUDSKO DRUTVO

Znaaj kulture za ljudsko drutvo, odnosno oveka, dovoljno smo


istakli kada je bilo rei o razlici prirode i drutva-ljudsko drutvo se od
prirode odlikuje upravo kulturom. Drutvo ustvari postoji kao posebna,
specifina, drutvena, a ne prirodna pojava ukoliko su ljudi kulturni,
ukoliko se ponaaju kulturno, a ne isto biloki ''prirodno''. Kultura
duboko proima celokupno ovekovo bie, a pre svega njegovo
ponaanje u drutvu. U ovom pogledu je osobito znaajan njen element
ono to se naziva drutvenim pravilima ili normama, kojima je
neposredna svrha upravo regulisanje ponaanja ljudi. Ali i drugi elementi
znatno utiu na ljudsko ponaanje.
Kultura se pojedincu pojavljuje kao objektivno data, kao drutvena
pojava koja je nezavisna od njega i kojoj se mora podiniti ako hoe da
opstane u drutvu. Ona obuhvata celokupno drutveno znanje i naine
ponaanja. Bez nje pojedinac ne moe uopte da stupi u vezu sa drugim
ljudima, da se sa njima sporazume, ni da uskladi svoje ponaanje s
njihovim. Stoga on mora da usvaja drutvenu kulturu, trudei se da ona
postane deo njega samog, da se ''pounutranji'' (''interiorizira'') u njemu. U
sluaju uspenog usvajanja kulture pojedinac vie ne osea da ona na
njega vri pritisak, ne osea je kao neto strano, spoljanje, nametnuto,
objektivno dato, ve kao neto sopstveno, svoje, prisno, unutanje i
njegovo kulturno ponaanje postaje njegovo '' prirodno'' ponaanje, koje
mu ne zadaje tekoe.
S druge strane, budui da je za opstanek drutva nuno da se
pojedinci ponaaju na nain kako od njih zahteva drutvena kultura,
drutvo se trudi da pojedinca kultivie, da mu usadi drutvenu kulturu i
tako ga uini korisnim lanom zajednice. Ono stoga vaspitanjem usauje
kulturu u pojedinca i stvara od njega kulturno bie koje je potrebno za
18

dato drutvo. Ukoliko drutvo ne uspe da svoju kulturu pounotranji u


pojedincu, ono preduzima mere pritiska i prinude kako bi posrednim i
manje pogodnim putem obezbedilo da on postupa kulturno.
Ovde se postavlja i pitanje line kulture. Iz svega reenog jasno je da
je takorei nemogue nai dva pojedinca koji su podjednako usvojili datu
kulturu i imaj isti stav prema njenoj celini. To je mogue samo u
najnerazvijenijim drutvima pa i tamo ne u punoj meri. Drugim reima,
svaki lan drutva ima svoju posebnu, l i n u k u l t u r u. Svaka linost
drukije shvata i drukije usvaja drutvenu kulturu, zauzimajii drukiji
stav prema njoj. Upravo se l i n o s t i sastoji od kulturnih elemenatalinosti se u osnovi razlikuju po svojim linim kulturama.
Pored svih negativnih pojava opti tok drutvenog ivota je povoljan
i postoje uslovi za dalji kulturan razvoj. Osobito je vano da se ceo
drutveni razvoj prouava paljivo, sredstvima savremene sociologije,
kako bi se pomoglo pravilno usmeravanje drutva ka onom drutvu
slobodnih ljudi koje je ideal socijalizma.
Svakako valja znati da je tednja na kulturi opasna konica za
razvitak onoga drutva koje je zaostalo prema drugim drutvima.
Opasnost je vea, to se tetne posledice ne mogu uoiti odmah jer
nastaju mnoga kasnije, kada vie nije mogue pravovremeno preduzti
mere da se umanji njihov uticaj. Ako se nekom nauno-nastavnom
podruju ograniavaju materjalna sredstva i tako onemogue poveanjem
broja naunih i nastavnih radnika, dogaa se da ih nema dovoljno kada su
potrebni.
Osim toga u zaostalim krajevima ograniavanje kulturnog razvitka je
izraz primitivizma protiv kojeg se valja boriti uveravanjem, stvarajui
kod ljudi oseaj za kulturne potrebe.

19

Literatura:
1.
2.
3.
4.
5.

Osnovi sociologije - Radomir D. Ili


Uvod u istoriju sociologije - Barnes H. E.
Nelagoda u kulturi - S. Frojd
Teorije i metode sociologije kulture - A. Todorovi
Sociologija - Prof. dr Danilo . Markovi i Prof. dr Petar
Hafner
6. Sociologija dr Dragan Subotic
www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

20