Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1 GREJANJE I KLIMATIZACIJA UVODNI POJMOVI

Grejanje i klimatizacija su grane tehnike i naune discipline koje se bave ostvarivanjem i odravanjem pogodnih uslova za boravak oveka u zatvorenom prostoru. Strogo uzevi, navedena definicija odnosi se na komfornu klimatizaciju gde se uslovi ugodnosti prilagoavaju prvenstveno ljudima koji tu borave. Za razliku od komforne klimatizacije, osnovni zadatak industrijske klimatizacije je stvaranje pogodnih uslova za optimalno odvijanje tehnolokog procesa. Naravno, ti uslovi sredine moraju biti prihvatljivi i za oveka. Na primer, u pojedinim pogonima tekstilne industrije i pojedinim fazama prerade duvana potrebno je odravati visoku relativnu vlanost vazduha (i do 90%) to ovek moe da podnese, mada je za njega idealna vrednost oko 50%. Za razliku od sistema grejanja koji ostvaruju funkciju zagrevanja prostora i deliminog provetravanja, sistemi klimatizacije ostvaruju daleko vei broj funkcija u cilju postizanja uslova ugodnosti tokom cele godine. Osnovne funkcije klimatizacionih postrojenja su: - zagrevanje prostora u zimskom periodu; - hlaenje prostora u letnjem periodu; - ventilacija; - odravanje relativne vlanosti vazduha: vlaenje vazduha u zimskom periodu i suenje (odvlaivanje) u letnjem; - odravanje potrebnog nivoa istoe vazduha. 1.1 RAZVOJ TEHNIKE GREJANJA I KLIMATIZACIJE Postrojenja za centralno grejanje imaju niz prednosti u poreenju sa lokalnim ureajima. Centralno grejanje podrazumeva centralni izvor toplote, u kome se vri sagorevanje goriva na jednom mestu, odakle se toplota dalje distribuira do prostorija koje se greju. To omoguava bolju kontrolu procesa sagorevanja i vee iskorienje goriva. Istovremeno je izbegnuto raznoenje goriva i skupljanje pepela na vie mesta i umanjuje se opasnost od pojave poara. Kod centralnih sistema je omogueno postavljanje grejnih tela uz spoljne zidove, to obezbeuje povoljnu raspodelu temperatura i bolje uslove ugodnosti, a grejna tela zauzimaju manje korisnog prostora. Ekonominost centralnih sistema naroiti dolazi do izraaja kod onih postrojenja kod kojih je ostvarena dobra regulacija. Meutim, sve dobre strane centralnog grejanja mogu doi u pitanje ako postrojenje nije projektovano i izvedeno na odgovarajui nain. Postrojenja za centralno grejanje imaju niz prednosti u poreenju sa lokalnim ureajima. U istoriji oveanstva je bio dug put dok se dolo do dananjih sistema za grejanje i klimatizaciju. Pri tome su se nagovetaji modernih sistema javljali u davnim vremenima, ali je bilo potrebno da se stvore tehniki uslovi da bi grejanje dobilo dananji izgled preciznost i kvalitet. Poetak klimatizacije vezuje se za 20-te godine prolog veka u Americi. Vremenom su razvijeni razliiti sistemi klimatizacije tako da se eljeni uslovi ugodnosti praktino mogu postii u svim sluajevima. Energetska kriza 70-tih godina prolog veka uticala je na celokupan ivot oveka, pa i na sisteme grejanja i klimatizacije. Meutim, primena sistema u skoro svim sferama ivota nije zaustavljena, ali je dolo do modifikacije i razvoja novih tehnikih reenja grejnih i klimatizacionih postrojenja. Osnovni cilj je da se projektuju i izvode energetski efikasni sistemi grejanja i klimatizacije. Kako bi se pospeila efikasnost grejnih sistema, razvijani su niskotemperaturski sistemi panelnog grejanja, primena obnovljivih izvora (biomase, Solarne energije, kao i energije tla, podzemnih voda i spoljnog vazduha) i usavreni su sistemi automatske regulacije rada sistema. U cilju tednje energije u klimatizacionim sistemima smanjen je broj izmena sveeg vazduha na sat,
1

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

ali se tada javio problem loeg kvaliteta vazduha u klimatizovanim prostorijama (IAQ Indoor Air Quality). Sniena je unutranja temperatura u zimskom, a poviena u letnjem periodu. Poveane su tolerancije dozvoljene vrednosti relativne vlanosti vazduha u klimatizovanim prostorima. Nia dozvoljena vlanost vazduha u zimskom, a via u letnjem periodu dovode do znatnih uteda energije u procesu pripreme vazduha. Korienje otpadne toplote iz klimatizacionih sistema postalo je standardno tehniko reenje. Sve ove mere su uticale da se smanji jedinina potronja energije u klimatizacionim postrojenjima uz zadovoljavanje termikih uslova ugodnosti. Savremeni nain gradnje, sve gua naseljenost u gradovima, sve vee zagaenje okoline i sve izraeniji zahtevi za komforom i kvalitetom vazduha u zatvorenom prostoru, uslovili su sve vie zahteva za uvoenjem klimatizacije u objektima razliite namene. Perspektive primene klimatizacije su sve vee. Sve je vie oblasti gde se ne moe zamisliti boravak bez adekvatne klimatizacije: - veliki poslovni objekti i tzv. blokirane prostorije; - luksuzni objekti (hoteli visoke kategorije, poslovni apartmani,...); - proizvodni pogoni (farmaceutske, hemijske, prehrambene, elektronske industrije); - objekti opte i javne namene (kongresni centri, pozorita, bolnice, trgovinsko-poslovni centri, itd.); - ivot pod morem, pod zemljom, u svemiru. 1.2 ODAVANJE TOPLOTE OVEKA U ovekovom telu se neprekidno odvijaju fiziko-hemijski procesi koji se nazivaju metabolizam. Pri tim procesima razvija se toplota koju ovek neprekidno mora da odaje okolini da bi ostvario stanje termike ravnotee, odnosno da bi odrao stalnu temperaturu tela. Koliina proizvedene i odate toplote zavisi od: fizike aktivnosti, odevenosti, temperature okoline, pola, uzrasta, mase tela, psihiko-zdravstvenog stanja, aklimatizovanosti na podneblje, ishrane, individualnosti, itd. Toplotu stvorenu metabolizmom ovek odaje okolini na vie naina to su tzv. mehanizmi odavanja toplote. Tako se razlikuje: SUVA (osetljiva, osetna) toplota, koju ovek odaje preko povrine koe konvekcijom, zraenjem i kondukcijom i LATENTNA (vlana) toplota, koju ovek odaje oslobaanjem vlage putem disanja i znojenja.

Srednja temperatura koe utie na odatu suvu toplotu sa tela na okolinu, ali i diktira koliinu isparavanja sa tela pod odreenim uslovima koji vladaju u okolini (kao to su: parcijalni pritisak vodene pare u okolnom vazduhu, temperatura okolnog vazduha, brzina strujanja vazduha oko tela). Temperatura koe na celoj povrini tela nije jednaka, a temperaturske razlike izmeu telesnog jezgra i povrine koe variraju. Ove varijacije na pojedinim delovima tela najizraenije su u uslovima hladne sredine, kada mogu da dostignu vrednosti do 10oC. Sa porastom temperature okoline, razliiti delovi tela i povrine koe se nejednako zagrevaju, tako da je telu na temperaturi okolnog vazduha od 32oC temperatura koe gotovo ujednaena. Opseg u kome varira temperatura koe kree se od 15oC do 42oC, to se moe deavati samo u kraem vremenskom periodu, jer inae dolazi do tetnih posledica po zdravlje oveka. Unutranja telesna temperatura predstavlja reakciju tela na toplotno optereenje metabolikog porekla. Telesna temperatura je odreena nivoom toplotne metabolike produkcije i prenosom toplote sa oveka u okolinu. Normalna telesna temperatura u mirovanju i za ugodne
2

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

uslove okoline je relativno konstantna vrednost, i kree se u uskim granicama od 36,1oC do 37,4oC. Ova temperatura, osim to zavisi od metabolizma i drugih navedenih uticaja, varira i tokom dana, pri emi je minimalna u ranim jutarnjim, a maksimalna u kasnim veernjim satima. Znojenje je karakteristina termoregulaciona reakcija organizma za tople uslove okoline kao i uslove poveane fizike aktivnosti. Tada se znojenje javlja kao mehanizam rashlaivanja tela putem ispatavanja vlage. Isparavanje vlage se neprekidno odvija i u pluima, tokom disanja. Gubitak vode sa povrine koe je difuzuoni proces uzrokovan razlikom parcijalnog pritiska zasienja vodene pare na koi i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vazduhu. S obzirom da se proces disanja i znojenja odvija stalno i pri normalnim uslovima, ovakav ukupni pasivni gubitak toplote u vidu oslobaanja vlage naziva se latentno odavanje toplote. U mirovanju i ugodnim uslovima okoline ovek ovim procesom izgubi oko 40g/h vode. Aktivno znojenje poinje tek kada uobiajeno odavanje suve i latentne toplote padne ispod nivoa potrebnog za odravanje telesne temperature. To se obino javlja kao posledica boravka u toplim sredinama i vieg stepena fizike aktivnosti. Putem znojenja ovek uspeva da povea odavanje toplote ka okolini na taj nain to se toplota potrebna za isparavnje znoja (latentna toplota promene faze iz tene u gasovitu) oduzima od tela. U sluaju kada je intenzitet isparavanje vlage sa koe dovoljno visok, znoj isparava direktno iz pora u koi, povrina koe ostaje suva, pa se pojaano znojenje nee ni osetiti i nee se stvoriti neprijatan subjektivan oseaj. Intenzivno isparavanje vlage sa koe zavisi od parametara vazduha okoline. Znoj osim vlage sadri i mineralne sastojke, pa prekomerno znojenje moe imati negativan uticaj na ovekovo zdravlje, s obzirom da se gube i velike koliine soli, to se mora nadoknaditi, kao i izgubljena voda. Prijem toplotnih nadraaja se odvija preko koe, koja predstavlja jedinstven omota ovekove organske unutranjosti. U koi su smeteni termo-receptori, koji primaju toplotni nadraaj, transformiu ga u seriju nervnih impulsa koji se prenose nervnim sistemom do mozga. Primljena informacija se prosleuje do hipotalamusa, centra koji predstavlja osnovni regulator telesne temparature. Nakon obraene informacije, javlja se odgovor na nadraaj okoline u vidu odgovarajue reakcije. Meutim, pored fizioloke komponente F, reakcija oraganizma odreena je i psiholokom komponentom P, kao i povratnim dejstvom R. Psiholoka komponenta formira se na osnovu mentalnog stanja osobe, prethodnog iskustva sa odreenim nadraajem, vrstom aktivnosti kojom se bavi, itd. Povratna komponenta moe se javiti kao posledica kratkotrajne ili dugotrajne adaptacije organizma na odreeni nadraaj. Na slici 1.1 je dat ematski prikaz reakcije organizma na toplotne nadraaje.
F, P R

NADRAAJ

RECEPTORI

MOZAK

REAKCIJA ORGANIZMA

Slika 1.1 Reakcija organizma na toplotne nadraaje Na odavanje toplote oveka utiu dve vrste parametara, a to su: 1. Uticaj sredine TERMIKI PARAMETRI SREDINE temperatura vazduha (tv), temperatura okolnih povrina (tpov), realtivna vlanost vazduha () i brzina strujanja vazduha (w)
3

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

2. Lini (subjektivni) uticaji stepen fizike aktivnosti, odevenost, zdravstveno stanje, uzrast (starosna dob), pol, telesna teina, itd.

Najznaajniji lini uticaji su stepen fizike aktivnosti i odevenost. 1.3 TERMIKI PARAMETRI SREDINE Termiki parametri sredine koji utiu na uslove ugodnosti ljudi u zatvorenom prostoru su: 1.3.1 Temperatura vazduha utie na odavanje suve toplote konvekcijom, proporcionalno razlici temperatura tela i vazduha: Qkonv = ADu f cl c (t cl t v ) (1.1) gde su Qkonv toplota koju ovek odaje konvekcijom, ADu spoljna povrina telesnog omotaa (prema Dubois-u), fcl stepen odevenosti koji predstavlja odnos povrine odevenog tela prema povrini nagog tela, cl koeficijent prelaza toplote sa povrine odee na vazduh, tcl temperatura povrine odee i tv temperatura okolnog vazduha. Za oveka prosene visine (h = 1,73m) i teine (m = 70 kg) vrednost spoljne povrine telesnog omotaa iznosi ADu = 1,8 m2. Odea utie na smanjenje odavanja toplote oveka time to poveava otpor provoenju toplote od tela ka okolini. Temperatura povrine odee je nia od temperature tela, ali je povrina razmene toplote (konvekcijom i zraenjem) neto vea. Kada je koa prekrivena odeom, onda se javlja sloeni prenos toplote sa koe na spoljnu povrinu odee, koji obuhvata unutranje procese zraenja i kovekcije u sloju izeu koe i odee, kao i kondukciju kroz sloj odee. Zbog lakeg definisanja ovog naina prenosa toplote uvedena je bezdimenzionalna veliina Rcl, kao odnos ukupnog otpora prolazu toplote sa povrine koe do spoljne povrine odee prema toplotnom otporu odee od 0,155 m2K/W. Jedinica ovog bezdimenzionalnog otpora prolazu toplote kroz odeu je 1 clo = 0,155 m2K/W (jedan klo). U tablici 1.1 prikazane su neke vrednosti otpora prolazu toplote kroz odeu Rcl i stepena odevenosti fcl za pojedine komplete odee. Tabela 1.1 Vrednosti toplotnog otpora odee i stepena odevenosti Vrsta odee Naga osoba orts Veoma laka odea (orts, laka koulja kratak rukav, lake pamune arape i sandale) Laka radna odea (laki pamuni donji ve, tanke pantalone, pamuna koulja, pamune ili vunene arape i lake cipele) Tipino poslovno odelo (Pamuni donji ve, koulja, pantalone, sako, kravata, arape i cipele) Tipino poslovno odelo sa lakim kaputom Teka vunena odea sa jaknom (polarna)
4

Rcl (clo) 0,0 0,1 0,3-0,4 0,6 1,0 1,5 3,0-4,0

fcl (-) 1,00 1,00 1,05 1,10 1,15 1,15 1,30-1,50

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Na slici 1.2 prikazan je uticaj odevenosti na odavanje toplote oveka i postizanje termike ravnotee. Oito je da se pri odreenoj fizikoj aktivnosti oveka, stanje termike ravnotee uspostavlja pri niim temperaturama okoline ukoliko je ovek vie odeven.

Slika 1.2 Odavanje toplote oveka u zavisnosti od odevenosti i temperature vazduha Jedan deo toplote koji se odaje disanjem, takoe predstavlja suvu toplotu, koja se javlja kao posledica razlike temperatura izmeu izdahnutog i udahnutog vazduha. Ova koliina toplote jo zavisi od ventilacionog masenog protoka vazduha tokom disanja, i upravo je proprcionalna razlici temperatura i masenom protoku vazduha: Qsd = f (md, tiz, tud) (1.2)

Latentno odavanje toplote (vlage) oveka odvija se putem disanja i znojenja. Disanjem, vodena para sa sluzokoe disajnih organa prenosi se na udahnut vazduh, koji se u pluima dodatno obogauje vodenom parom. Izdisanjem, vazduna masa struji kroz respiratorni trakt, gde se odreena koliina pare kondenzuje i vraa telu. I pored toga, izdahnut vazduh je topliji i vlaniji od udahnutog. Prema tome, odata latentna toplota disanjem proporcionalna je razlici sadraja vlage izdahnutog i udahnutog vazduha, kao i masenom protoku vazduha prilikom disanja: Qld = f (md, xiz, xud) (1.3)

Prilikom znojenja se takoe odaje lantentna toplota. Jedan deo te toplote se odaje usled difuzije vodene pare kroz kou i proporcionalan je razlici pritiska zasienja vodene pare na temperaturi koe i parcijalnog pritiska vodene pare u vazduhu: Qlz, dif = f (ps, pd) (1.4)

Drugi deo latentne toplote koji se predaje vazduhu sa povrine koe usled znojenja jeste toplota odata isparavnjem znoja. Ova veliina zavisi od stepena fizike aktivnosti, odnosno unutranje produkcije toplote, temperature i vlanosti okolnog vazduha. Kao mera fizike aktivnosti oveka uvedena je jedinica met i ona odgovara odavanju toplote oveka od 58,2 W/m2 povrine tela. Prosena povrina koe odraslog oveka iznosi 1,8 m2. U tabeli 1.2 prikazane su prosene vrednosti odavanja toplote odraslog oveka pri razliitim aktivnostima.

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Tabela 1.2 Odavanje toplote oveka Odavanje toplote Aktivnost met W spavanje 0,7 75 sedenje 1,0 105 hodanje brzinom 3,2 km/h 2,0 210 hodanje brzinom 6,4 km/h 3,8 400 kancelarijski rad 1,0 1,4 105 150 spremanje kue 2,0 3,4 210 355 plesanje 2,4 4,4 250 460 koarka 5,0 7,6 580 800 maksimalna (kratkotrajna) 11,5 1200 Toplotu stvorenu metabolizmom ovek odaje okolini koristei vie osnovnih mehanizama prenosa toplote. Suva (osetljiva) toplota predaje se uglavnom preko koe i odee konvekcijom i zraenjem, a manjim delom kondukcijom i zagrevanjem vazduha u pluima. Latentna (vlana) toplota predaje se u pluima i preko koe. Pri tome treba razlikovati da li je koa suva ili okvaena (oznojana). ema odavanja toplote oveka razliitim mehanizmima prenosa toplote prikazana je na slici 1.3. Navedene procentualne vrednosti vae samo za odreene uslove (fizika aktivnost, odevenost, termiki parametri okoline). Za druge uslove, procentualne vrednosti odavanja toplote pojedinim mehanizmima prenosa toplote mogu biti sasvim razliite.

Slika 1.3 Odavanje toplote oveka Na slici 1.4 prikazan je dijagram odavanja toplote ljudi u funkciji temperature vazduha za razliite fizike aktivnosti.
6

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Slika 1.4 Odavanje toplote oveka u zavisnosti od temperature vazduha Odavanje toplote oveka (i ukupno, a posebno suve toplote) opada sa porastom temperature vazduha. U jednom intervalu temperatura okoline, ukupno odavanje toplote oveka se ne menja i ta oblast se naziva zona neutralnosti. Unutar zone neutralnosti, i to pomereno ka oblasti niih temperatura okoline gde je odavanje suve toplote vee a latentne umereno, nalazi se zona ugodnosti. To je oblast koju pokuavamo da ostvarimo radom klimatizacionih ureaja. 1.3.2 Temperatura okolnih povrina to Temperatura okolnih povrina (unutranje povrine zidova, prozora, poda i tavanice) utie na razmenu toplote zraenjem. Toplota razmenjena zraenjem proporcionalna je razlici etvrtih stepena apsolutne temperature tela i srednje vrednosti temperature okolnih povrina: QR = Aef (Ttela ) (To )
4

(1.5)

gde su: Aef efektivna povrina zraenja (m2), Aef = f ef f cl ADu efektivni faktor zraenja povrine koji predstavlja odnos izmeu efektivne povrine odee i ukupne spoljne povrine odee, zavisi od poloaja tela, koeficijent emisije zraenja spoljne povrine odee, tefan-Bolcmanova konstanta, = 5,67 . 10-8 (W/m2K4), temperatura tela (K), temperatura okolnih povrina (K).

fef

Ttela To

S aspekta uslova ugodnosti oveka, najbolje je kada je zraenje to ravnomernije u svim pravcima, tj. kada temperatura svih okolnih povrina malo odstupa od srednje vrednosti. Meutim, u praksi je est sluaj da su pojedine povrine u prostoriji razliitih temperatura, pa se moe dogoditi da ovek jednim delom tela prima toplotu zraenjem, a drugim odaje (tzv. asimetrino zraenje). Ukoliko se ovek ne kree, asimetrino zraenje je vrlo neugodno. Na primer, kada ovek sedi jednom stranom okrenut pei na unutranjem zidu, a drugom stranom ka termiki loe izolovanom prozoru.
7

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Mada temperatura vazduha i temperatura okolnih povrina utiu na razliite mehanizme odavanja toplote oveka, s obzirom da se radi o istim fizikim veliinama, uvedena je rezultujua temperatura koja objedinjuje obe ove karakteristine temperature.

trez = A tv + B to

(1.6)

Razliiti autori navode razliite vrednosti konstanti A i B. Najee se smatra da su slinog uticaja pa se usvaja A=B=1/2. Generalni je stav da to je nia srednja temperatura okolnih povrina, potrebna je via temperatura vazduha (i obrnuto) za isti oseaj ugodnosti. Najbolje je kada su obe karakteristine temperature priblino jednake. 1.3.3 Relativna vlanost vazduha Relativna vlanost vazduha utie, pre svega, na odavanje latentne toplote. Odavanje latentne toplote oveka proporcionalno je razlici parcijalnog pritiska zasienja za temperaturu povrine tela i parcijalnog pritiska vodene pare u okolnom vazduhu. Naime, oubiajeno se smatra da je vazduh u neposrednom dodiru sa povrinom koe, usled znojenja oveka, primio maksimalno moguu koliinu vodene pare, tj. da je zasien. Uticaj relativne vlanosti na oseaj ugodnosti oveka treba posmatrati u sadejstvu sa temperaturom vazduha. Pri visokim temperaturama visoka relativna vlanost nije dobra jer onemoguava odavanje latentne toplote (znojenjem) to je najvaniji nain hlaenja tela pri visokom temperaturama okoline (slika 1.5). Visoka relativna vlanost vazduha nije dobra ni pri niskim temperaturama, jer izaziva vlaenje odee ime se smanjuje otpor provoenju toplote i poveava odavanje toplote oveka to nije ugodno pri niskim temperaturama okoline. Zbog toga se ograniava maksimalno dozvoljena vrednost relativne vlanosti u funkciji temperature okolnog vazduha (slika 1.5). Sa dijagrama se moe uoiti da mnogo znaajniji uticaj relativne vlanosti pri viim temperaturama okoline, pa su tada dozvoljene nie vrenosti .

Slika 1.5 Maksimalno dozvoljene vrednosti relativne vlanosti vazduha

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Ni preniska vlanost vazduha nije ugodna za oveka jer moe izazvati preterano suenje (isuivanje) koe i naroito sluzokoe (oiju i disajnih puteva). Zato se propisuje i minimalna dozvoljena vlanost vazduha (30%, a u poslednje vreme, zbog tednje energije, i 20%). Smatra se da je u opsegu oubiajenih temperatura vazduha, optimalna vlanost vazduha za oveka 50%. Za zadovoljavajue uslove ugodnosti, granice relativne vlanosti vazduha treba da budu: (30) 35 65 (70) % 1.3.4 Brzina strujanja vazduha w Brzina strujanja vazduha utie na prenos toplote konvekcijom i odavanje latentne toplote. Poveanjem brzine kretanja vazduha raste koeficijent prelaza toplote, pa se time poveava i koliina toplote predata konvekcijom. Takoe, intenzivira se i odavanje latentne toplote jer se pri veoj brzini vazduha pospeuje isparavanje sa koe time to se zasien vazduh koji je u dodiru s povrinom koe bre odvodi a na njegovo mesto dolazi okolni suvlji vazduh. Vee brzine vazduha mogu izazvati neprijatan oseaj naroito kada se radi o struji hladnog vazduha. Zbog toga se propisuju maksimalne brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi (slika 1.6). Na dijagramu na slici 1.6 moe se uoiti da su dozvoljene brzine vrlo male, ali treba napomenuti da se radi o brzinama strujanja vazduha neposredno pored ljudi (u zoni njihovog boravka). Preporuuje se da u komfornoj klimatizaciji ta brzina ne prelazi 0,25 m/s, dok se u industrijskoj klimatizaciji i brzina vazduha od 0,35 m/s smatra prihvatljivom. Dalje od zone boravka ljudi (na primer na mestima ubacivanja vazduha u klimatizovani prostor) brzine strujanja vazduha mogu imati znatno vee vrednosti.

Slika 1.6 Maksimalne dozvoljene brzine strujanja vazduha u zoni boravka ljudi
1.3.5 Mera termike ugodnosti Kada se govori o termikoj ugodnosti ljudi ne postoji adekvatan nain da se ona deterministiki odredi, ve se obino procenjuje na osnovu oseaja veeg broja ljudi. Istraivanja se odvijaju tako to se grupa ljudi izloi dejstvu nekih termikih uslova, i posle odreenog perioda
9

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

aklimatizacije belei se njihova reakcija i ocena ugodnosti boravka u tim uslovima. Kasnije se vri statistika obrada tih podataka i zakljuuje pri kojim uslovima sredine najvei broj ljudi se ugodno osea. Ovaj metod daje dobre rezultate kada se varira jedan uticajni parametar (na primer promena temperature: 18, 20, 22, 24oC). Meutim, problem je mnogo sloeniji, jer na oseaj ugodnosti deluje vie parametara pri emu je njihovo dejstvo interaktivno (meuzavisno). Bilo je mnogo pokuaja da se uvede jedna veliina kao pokazatelj termikih uslova sredine: - kata broj; - efektivna temperatura ET; - standardna efektivna temperatura SET; - operativna temperatura po vlanom termometru toh; - indeks okvaenosti koe, itd., meutim bez mnogo uspeha, jer makakva bila relacija izmeu pojedinih relevantnih parametara (temperature vazduha, srednje temperature okolnih povrina, vlanosti i brzine strujanja vazduha, fizike aktivnosti i odevenosti): linearna, eksponencijalna, stepena, logaritamska,... uvek se kombinacijom ekstremnih vrednosti pojedinih parametara moe dobiti idealan (umeren) opti pokazatelj uslova termike ugodnosti. S obzirom da je teko odrediti jedan pokazatelj nivoa termike ugodnosti, u cilju boljeg sagledavanja kombinovanog uticaja vie parametara, sprovedena su mnogobrojna istraivanja koja prouavaju uslove termikog komfora pri promeni (variranju) vie uticajnih parametara. Iz tih istraivanja proistekli su mnogobrojni nomogrami, od kojih su dva prikazana na slikama 1.7 i 1.8.

Slika 1.7 Termiki uslovi ugodnosti u zavisnosti od brzine strujanja vazduha Nomogram na slici 1.7 pokazuje meuzavisnost temperature vazduha, srednje temperature okolnih povrina i brzine strujanja vazduha na uslove ugodnosti u klimatizovanom prostoru. Ovo istraivanje se odnosi na lako odevene ljude (0,5 clo) u sedeem poloaju (aktivnost 1 met) pri relativnoj vlanosti vazduha 50%.
10

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

= 50%

Slika 1.8 Termiki uslovi ugodnosti u zavisnosti od fizike aktivnosti

Na slici 1.7 prikazani su uslovi ugodnosti u zavisnosti od temperature i brzine strujanja vazduha za razliite stepene fizike aktivnosti. Pri ovim eksperimentima ljudi su bili lako odeveni (odevenost 0,5 clo), relativna vlanost vazduha je bila 50%, a srednja temperatura okolnih povrina bila je jednaka trenutnoj temperaturi vazduha. Generalni je stav da pri odreivanju prihvatljivih termikih uslova sredine treba teiti da svaki parametar bude u razumnim granicama za datu namenu objekta (odreena aktivnost ljudi i uobiajena odevenost). Pri tome se treba pridravati nekoliko osnovnih principa: - to je via temperatura vazduha, relativna vlanost vazduha treba da je nia; - to je nia temperatura vazduha, brzina strujanja vazduha treba da je manja; - to je srednja temperatura okolnih povrina via u zimskom periodu, temperatura vazduha treba (moe) da bude nia. Osnovni zadatak postrojenja za grejanje i klimatizaciju je da, bez obzira na poremeaje (spoljanje i unutranje), postigne i odrava u zatvorenom prostoru zadate vrednosti termikih parametara sredine. To se moe postii razliitim sistemima, a zadatak projektanta je da odabere ono tehniko reenje koje najbolje odgovara zahtevima i mogunostima investitora. I ovek ima sopstveni mehanizam termoregulacije kojim reaguje na promene termikih parametara okoline (irenje/skupljanje perifernih krvnih sudova, intenziviranje metabolizma, pojaano znojenje, drhtanje i dr.), ali su mogunosti samoregulacije relativno ograniene. Tada u pomo stupa tehnika (u ovom sluaju klimatizacija) koja u potpunosti ili delimino neutralie te poremeaje i smanjuje opseg variranja termikih parametara sredine, tako da termoregulacija oveka moe da ih savlada u skladu sa individualnim potrebama. 1.3.6 Unutranja projektna temperatura Unutranja projektna temperatura se odreuje prema nameni prostorija. Namena prostorije govori o tome kojom se aktivnosti bave ljudi u odreenoj prostoriji i kakva je njihova odevenost. Pod unutranjom projektnom temperaturom se obino podrazumeva temperatura vazduha merena u sredini prostorije na odreenoj visini od poda, praktino u zoni boravka ljudi (kod nas na
11

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

polovini visine). Termometar kojim se meri temperatura vazduha mora biti zatien od uticaja zraenja. Meutim, danas postoje tendencije da se unutranja projektna temperatura rauna kao rezultujua temperatura to vie odgovara uslovima ugodnosti. Untranja projektna temperatura ima razliite vrednosti za zimski i letnji period za istu prostoriju u zgradi. Tokom zimskog perioda (trajanja grejne sezone) odevenost ljudi je prilagoena spoljnim uslovima, a tokom boravka u zatvorenom prostoru uglavnom ima vrednost koja odgovara priblino 1 clo. Za letnji period, kada je potrebno hlaenje prostora, unutranja projektna temperatura ima viu vrednost, u odnosu na period grejanja, i takoe je prilagoena spoljnim uslovima i manjom odevenou koja se kree oko vrednosti od 0,5 clo. Za stambene i poslovne objekte uobiajena vrednost unutranje projektne temperature za period grejanja i za nae klimatsko podneblje, kree se od 18 do 22oC. Na primer: sobe, predsoblja, kuhinje, kancelarije tu = 20oC, kupatila i WC-i tu = 22 24oC, hodnici i stepenita, ekaonice tu = 15 18oC, magacini, arhive, ostave tu = 10 12oC.

U literaturi i standardima postoje podaci i preporuke za izbor unutranje projektne temperature za prostorije raznih namena (bolnice, kole, vrtii, pozorita, bioskopi, hoteli...). U posebno toplim letnjim danima, kada spoljna temperatura prelazi vrednosti od 30oC i kada je ovek lako obuen, sobna temperatura u opsegu 18-22 oC e mu biti previe niska. Za letnji period vrednost unutranje projektne temperature kree se u opsegu od 22-27 oC, to je uslovljeno namenom prostorije, ali i kretanjem spoljne temperature vazduha. Na slici 1.9 prikazane su vrednosti doputene unutranje temperature u funkciji spoljne temperature vazduha, a na slici 1.10. je predstavljena zona ugodnosti u h-x dijagramu za vlaan vazduh (prema ASHRAE) koja vai za laki kancelarijski rad u sedeem poloaju i brzini strujanja vazduha manjoj od 0,2 m/s.

Slika 1.9 Granice unutranje temperature vazduha u prostoriji

Slika 1.10 Zona ugodnosti za boravak ljudi i efektivna temperatura

12

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1.3.7 Model toplotne ravnotee Prema standardu SRPS EN ISO 7730 uvode se indeksi kojima se ocenjuje ugodnost boravka u prostoriji. PMV indeks (engl. Predicted Mean Vote) predvia kako e grupa ljudi oceniti ugodnost boravka u prostoriji. Kod odreivanja PMV indeksa fizioloki odziv termoregulacionog sistema osobe povezan je sa statistikim vrednovanjem termike ugodnosti glasovima prikupljenim od najmanje 1300 ispitanika. Njegovo predvianje je relativno sloen matematiki postupak, koji se sprovodi prema jednainama datim u pomenutom standardu. Jednostavniji nain odreivanja PMV indeksa je oitavanjem vrednosti iz tablica za relativnu vlanost vazduha 50% i razliite temperature vazduha, brzine strujanja, nivoa fizike aktivnosti i odevenosti. Nivo ugodnosti vrednuje se na skali od 7 taaka. Grupa ispitanika odreuje brojevima na skali prikazanoj na slici 1.11a svoj subjektivan oseaj termike ugodnosti. Osobe koje su se izjasnile brojevima 2 ili 3 spadaju u grupu nezadovoljnih stanjem u prostoriji. Kada je poznat PMV indeks, mogue je odrediti PPD (engl. Predicted Percentage of Dissatisfied) indeks koji predvia procenat nezadovoljnih osoba u nekoj prostoriji. Odreuje se pomou jednostavnog matematikog izraza kao funkcija od PMV indeksa:

PPD =100 95-e (0,03353PMV 4 +0,2179PMV 2 ) [%]

(1.7)

S obzirom da su PMV i PPD indeksi meusobno zavisni, mogue je napraviti dijagram prikazan na slici 1.11b. Pomou takvog dijagrama jednostavno se grafiki odredi PPD indeks ako je ve poznat PMV indeks.

Slika 1.11a Skala ugodnosti prema PMV indeksu

Slika 1.11b Meusobna zavisnost PMV i PPD indeksa

U tabeli 1.3 prikazane su razliite kategorije termikog komfora prema kriterijumima PMV iPPD indeksa, kao i oblast osetne temperature tokom zimskog i letnjeg perioda.

Tabela 1.3 Kriterijum ugodnosti prema PMV i PPD za standardne prostore

Kategorija Kriterijum ugodnosti PPD [% ] A B C <6 < 10 < 15 PMV [-] -0,2 < PMV< +0,2 -0,5 < PMV< +0,5 -0,7 < PMV< +0,7 Raspon osetne temperature Zima (1,0 clo i 1,2 met) [oC] 22 1,0 22 2,0 22 3,0 Leto (0,5 clo i 1,2 met) [oC] 24,5 1,0 24,5 1,5 24,5 2,5

13

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

1.4 KLIMATSKE KARAKTERISTIKE PODNEBLJA Postrojenja za grejanje i klimatizaciju podeavaju se prvenstveno uslovima ugodnosti ljudi pa je, prema tome, ovek osnovni faktor od koga zavisi i veliina postrojenja i njegove karakteristike. Meutim, ako je ovek osnovni inilac, spoljna klima sa svojim meteorolokim parametrima, uz termike karakteristike objekta, je svakako najuticajniji faktor. Klima bitno varira od mesta do mesta, utie direktno na investicione i eksploatacione trokove postrojenja, pa je zato vano da tu oblast projektant poznaje, da bi bio u stanju da uticaj klime uzme u obzir na odgovarajui nain.

ta remeti termike uslove sredine?

Spoljni meteoroloki parametri "spoljna" klima, koja se definie preko sledeih osnovnih parametara: 1. 2. 3. 4. Temperatura spoljnog vazduha ts, Vlanost vazduha , Brzina vetra w, Sunevo zraenje insolacija.

Osim navedenih, tu su jo: oblanost, visina oblaka, vazduni pritisak i padavine. Meteoroloki parametri spoljne klime su promenljivi, kako tokom dana tako i u toku godine, i znaajno zavise od karakteristika posmatrane lokacije, kao to su: * * * geografska irina, nadmorska visina i konfiguracija terena (zaklonjenost, blizina vodenih povrina, itd.)

Prema tome, potrebe za grejanjem zgrada su razliite za razliite krajeve sveta. Ovde e biti stavljen akcenat na uslove grejanja za nae klimatsko podneblje 45o SG, ali e biti predstavljeni osnovni principi zagrevanja zgrada koji su primenljivi svuda. Objekti smeteni na lokacijama sa izrazito razliitim klimatskim karakteristikama mogu imati svoje specifinosti kada je u pitanju postrojenje za grejanje. U tehnici grejanja, od svih klimatskih i meteorolokih parametara, uzimaju se u obzir temperatura spoljnog vazduha i brzina vetra, dok se uticaj sunevog zraenja uoptava i obuhvata korektornim faktorima. Za razliku od grejanja, kod projektovanja vazdunih postrojenja (klimatizacija, ventilacija, vazduno grejanje) obuhvata se i uticaj relativne valnosti spoljnog vazduha, kao i eljena vrednost relativne vlanosti unutranjeg vazduha. Kod sistema klimatizacije, koji radi i tokom letnjeg perioda, obavezno se uzima u obzir uticaj sunevog zraenja na toplotno optereenje prostorije. 1.4.1 Temperatura spoljnog vazduha je sa aspekta grejanja najuticajniji parametar. Spoljni vazduh zagreva energija Sunevog zraenja, indirektno preko povrinskih slojeva zemlje. S obzirom na promenu uslova zraenja Sunca, usled rotacije i kretanja Zemlje oko Sunca, vrednosti temperature vazduha se periodino menjaju u toku dana i godine. Ta periodinost promene moe esto da varira usled promene oblanosti, promene koliine padavina, kao i meanja vazdunih masa razliitih temperatura. U meteorolokim osmatranjima posebno se mere i izraunavaju srednje dnevne temperature, max i min. dnevne temperature, srednje mesene, srednje godinje, kao i maksimalne odnosno minimalne godinje temperature. Srednja dnevna temperatura se dobija kao aritmetika stredina vrednosti temperatura izmerenih svakog sata u toku 24 asa. Poto je takav nain skup i
14

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

komplikovan, srednja dnevna vrednost se esto rauna na osnovu temperatura izmerenih u 7, 14 i 21 as, po sledeem obrascu:
tm = t 7 + t14 + 2 t 21 4

(1.8)

Rezultati srednje dnevne temperature dobijeni na ovaj nain veoma dobro se poklapaju sa aritmetikom sredinom asovnih vrednosti.
3 2 1 0 JANUAR

ts ( C)

-1 -2 -3 -4 -5 -6 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 vreme (h) Vedar dan Obla an dan

Slika 1.12 Promena dnevne temperature u Beogradu za vedar i oblaan dan u januaru
Na osnovu srednjih dnevnih temperatura raunaju se srednje mesene temperature:

t sr ,mes =

t
i =1

m ,i

, n broj dana u mesecu.

(1.9)

Srednja godinja temperature rauna se na osnovu srednjih mesenih temperatura:

t sr , god =

t
i =1

12

sr , mes ,i

12
26 22 18 t sr,mes (oC) 14 10 6 2 -2 1

(1.10)

t sr, god

10

11

12

meseci

Slika 1.13 Godinji tok temperature u Beogradu

15

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Dnevni tok spoljne temperature utie na trenutno odavanje toplote sistema za grejanje. Najnie dnevne temperature se obino javljaju u ranim jutarnjim asovima, kada se i ukljuuje sistem centralnog grejanja, koji, u tim trenucim, mora da zagreje zgradu koja se u toku noi ohladila (period uzgrevanja) i dodatno da nadoknadi trenutne gubitke toplote kroz omota zgrade. Godinja promena temperature odreuje duinu grejnog perioda, odnosno broj radnih dana sistema za grejanje. Spoljna temperatura vazduha u korelaciji sa duinom grejnog perioda utie na godinju potrebnu toplotu za grejanje, a time i na potronju goriva (eksploatacione trokove). Granice perioda grejanja odreene su onom srednjom dnevnom temperaturom pri kojoj treba poeti, odnosno prekinuti sa grejanjem. Temperatura granice grejanja je u vezi sa uslovima ugodnosti ljudi i iznosi 12oC. Prema tome, grejni period nekog mesta obuhvata broj dana ije su srednje dnevne temperature nie od temperature granice grejanja. Grejna sezona u Beogradu poinje 15. oktobra, a zavrava se 15. aprila, ali i tu moe biti odstupanja u zavisnosti od toka spoljne temperature vazduha. 1.4.2 Vlanost spoljnog vazduha neprekidno varira u zavisnosti od koliine vodene pare koja isparava sa povrine zemlje. Pri viim temperaturama vazduha on moe da primi vie vlage, pa sa poveanjem sadraja vlage raste i parcijalni pririsak vodene pare pd, sve do dostizanja pritiska zasienja ps na posmatranoj temperaturi. Kada je dostignut ps(t) tada vazduh na posmatranoj temperaturi sadri maksimalnu koliinu vodene pare, i tada je vrednost relativne vlanosti 100%. Dakle, relativna vlanost vazduha se definie kao:

pd . ps

(1.11)

Tokom zimskog perioda, zbog niskih temperatura, sadraj vlage (apsolutna vlanost) u vazduhu je manja, a vrednosti relativne vlanosti su vie. Tokom letnjeg perioda se javlja suprotna situacija nie vrednosti relativne vlanosti i vie vrednosti apsolutne vlanosti vazduha. Na dijagramu na slici 1.14 prikazan je dnevni tok relativnih vlanosti vazduha u Beogradu za jedan zimski (decembar) i jedan letnji (juli) mesec.
100 Relativna vlanosti (%) 90 80 70 60 50 40 0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22 24 doba dana (h) decembar juli

Slika 1.14 Dnevni tok relativne vlanosti u Beogradu za decembar i juli mesec
1.4.3 Brzina vetra je stohastika veliina. U atmosferi, usled nejednakog zagrevanja zemljine povrine dolazi do stvaranja temperaturskih razlika i razlika pritisaka u susednim vazdunim masama, to prouzrokuje njihovo kretanje u svim pravcima. Strujanje vazduha u preteno horizontalnom pravcu naziva se vetar, koji predstavlja meteoroloki element definisan pravcem i brzinom strujanja.
16

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

Statistikom obradom podataka dolo se do dijagrama koji se naziva RUA VETROVA, dge se prikazuje pravac i uestanost. Pravac je predstavljen u obliku dui koja je u srazmeri sa uestanou duvanja i ima odgovarajui pravac prema strani sveta. Uz ruu vetrova daje se i dijagram sa prosenim brzinama vetra za razliite pravce. U centralnom krugu, u promilima, upisan je podatak o trajanju tiine, tj. o duini perioda bez vetra. Dominantni zimski vetrovi za Beograd su Koava (jugoistoni vetar) i Severac, koji je dominantan po jaini, ali je zapadni vetar uestaliji.

Slika 1.15 Rue vetrova za Beograd za letnji, zimski i celogodinji period

1.4.4 Sunevo zraenje Sunce zrai energiju kao crno telo ija je temperatura povrine 6000oC, dok je u centru Sunca, prema teorijskim proraunima, temperatura reda veliine 40.106 oC. Sunevo zraenje na ulazu u Zemljinu atmosferu nazivamo ekstraterestijalnim zraenjem. Kako se udaljenost Zemlje od Sunca menja tokom godine i ekstraterestijalno zraenje (iradijansa) se menja od najmanje vrijednosti 1321 W/m2 do najvee 1412 W/m2. Ekstraterestijalno zraenje za srednju udaljenost Zemlje od Sunca naziva se Suneva (Solarna) konstanta. Utvrivanje Suneve konstante i njene mogue promenljivosti poelo je na prelazu u XX. vek. Nakon nekoliko decenija satelitskih merenja, moe se utvrditi da Suneva konstanta nije konstanta, ve se menja kako se i Suneva aktivnost menja. Suneva aktivnost ima u proseku 11-godinji ciklus (tzv. Schwabe-ov ciklus), a na zraenje utiu i drugi fenomeni, kao to je 27-dnevna diferencijalna rotacija Sunca oko svoje ose, Suneve pege, prominencije i erupcije. Svetska meteoroloka organizacija je 1981. godine standardizovala Sunevu konstantu ija vrednost iznosi Io=1367 W/m2. Na putu kroz zemljinu atmosferu Sunevo zraenje slabi zbog sudaranja zraka sa esticama praine i zbog apsorpcije od strane troatomnih i vieatomnih molekula gasova. Sunevo zraenje koje dospeva na zemljinu povrinu sastoji se od direktnog i difuznog:

I uk = I DIR + I dif .

(1.12)

Ako se posmatra ukupno Sunevo zraenje koje dospeva na horizontalnu povrinu, onda se ono jo naziva globalno zraenje.

I uk , HOR = I GL .

(1.13)

17

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

80 Mese ne sume globalnog zra enja (kJ/cm2) 70 60 50 40 30 20 10 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
12 Prose no trajanje dnevnog sijanja Sunca (h/dan) 10 8 6 4 2 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

meseci

meseci

Slika 1.16 Srednje mesene sume globalnog zraenja Sunca u Beogradu (levo) i proseno trajnje dnevnog sijanja Sunca za Beograd (desno)
Intenzitet Sunevog zraenja na povrini Zemlje zavisi od geografske irine i nadmorske visine za odreenu lokaciju, a takoe se menja tokom dana i tokom godine. Zbog deklinacije Zemlje (ugla nagiba ose rotacije Zemlje u odnosu na putanju oko Sunca) tokom godine se menjaju uglovi poloaja Sunca na nebu, kao i putanja Sunevih zraka do povrine Zemlje. Samim tim, znaajno se razlikuje intenzitet Sunevog zraenja leti i zimi. Sunevo zraenje koje dospe na povrinu fasadnog zida zgrade zagreva ga, na taj nain smanjujui koliinu toplote koju treba zimi dovesti za grejanje. S druge strane, Sunevo zraenje znaajno doprinosi toplotnom optereenju prostorija u zgradi tokom letnjeg perioda, posebno komponenta koja potie od prodora Sunevih zraka kroz transparentni deo omotaa. 1.5 SPOLJNA PROJEKTNA TEMPERATURA Grejanje zgrada poinje kada spoljna temperatura padne ispod neke odreene granice, koju obino nazivamo temperaturom granice grejanja (tgg). Koja e to temparatura biti zavisi od:

termikih karakteristika objekta i individualnih zahteva korisnika.

Za spoljnu projektnu temperaturu tsp nekog mesta ne uzima se najnia temperatura koja se javila u nekom periodu u posmatranom mestu, jer se ona javlja jako retko i kratko vremenski traje. Postrojenje za grejanje, koje bi bilo projektovano na osnovu takvog apsolutnog minimuma, bilo bi predimenzionisano investiciono skupo i eksploataciono neekonomino, jer bi jako retko radilo punim kapacitetom. Zato se za vrednost spoljne projektne temperature usvaja neka via vrednost, ali dovoljno niska. Spoljna projektna temperatura za Beograd iznosi -15oC. Kada je ts > tsp sistem mora da zadovolji ostvarivanje eljene unutranje temperature; Kada je ts < tsp sistem ne mora da odrava eljenu unutranju temperaturu, ali obino moe forsiranim radom, bez nonog prekida.

18

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

40

40 Temperatura spoljnog vazduha ( oC)

Temperatura spoljnog vazduha ( oC)

30

30 t u =20 o C 20 t gg 10 0

20

10

0 Model godina za Beograd -10

-10 -20

kraj grejanja

poetak grejanja

-20 1 2 3 4 5 6 7 meseci 8 9 10 11 12

10

11

12

meseci

Slika 1.17 Godinji tok spoljne temperature i granica grejanja

Postoji vie grupa metoda za odreivanje spoljne projektne temperature. One se uglavnom zasnivaju na statistikoj obradi spoljnih temperatura u duem vremenskom periodu 20 godina ili due od toga. Ovde e biti rei o 3 razliite grupe metoda za odreivanje tsp. I GRUPA Metode na bazi razliitih kombinacija minimalnih godinjih temperatura.

1. t sp =

t
i =1

GOD , min,i

, gde je n broj godina (20, 30...)

(1.14)

Po ovoj metodi je definisana spoljna projektna temperatura po ranijem Nemakom normativu 4701, da bi u danas vaeem normativu uveo novi nain njenog odreivanja. 2. Formula Rusa aplina

t sp = 0,4 t sr ,mes + 0,6 t aps ,min , gde su: tsr,mes srednja temperatura najhladnijeg meseca u godini i taps, min apsolutni minimum za posmatrani vremenski period. II GRUPA Metode na bazi asovnih vrednosti spoljne temperature.

(1.15)

Razvojem meteoroloke slube i primene raunara, poelo je redovno praenje i beleenje asovnih vrednosti temperatura spoljnog vazduha. Tako je uveden kriterijum: procenat pojavljivanja asovne vrednosti temperature vazduha iznad neke referentne vrednosti u duem vremenskom periodu. Ta referentna temperatura je spoljna projektna temperatura. Ovaj metod je iroko prihvaen u Americi. Prema Amerikim propisima (ASHRAE) postoje dva razliita kriterijuma: 99% i 97,5% asovnih vrednosti temperatura tokom 3 najhladnija meseca (decembar, januar i februar 2160 h/god) kada je temperatura spoljnog vazduha jednaka ili via od referentne. To praktino znai da primena kriterijuma 99% dozvoljava da samo u 1% sluajeva spoljna temperatura vazduha bude nia od spoljne projektne. Kriterijum
19

Energetska efikasnost sistema grejanja i klimatizacije

99% je stroiji i njegovom primenom dobija se vrednost spoljne projektne temperature koja je za 1-2oC nia u odnosi na vrednost dobijenu promenom kriterijuma 97,5%. Ovo su stari ASHRAE kriterijumi, ali se u mnogim publikacijama mogu nai vrednosti tsp za neko mesto izraunate prema ovoj metodi. U izdanju ASHRAE Fundamentals iz 1997. navode se novi kriterijumi za odreivanje tsp: Otriji kriterijum je 99,6%, ali raunato prema asovinim vrednostima za celu godinu (8760 h), a ne za 3 najhladnija meseca, a to znai da je u 35 h/god spoljna temperatura nia od tsp, to priblino odgovara ranijem kriterijumu 99%. Blai kriterijum je 99% raunato prema asovinim vrednostima za celu godinu, a to znai da je u 88 h/god spoljna temperatura nia od tsp, to priblino odgovara ranijem kriterijumu 97,5%. U ASHRAE postoje podaci o tsp za oko 1500 gradova irom sveta. Spoljne projektne temperature su raunate za periode od 12 ili 25 godina, zavisno od raspoloivih meteorolokih podataka. III GRUPA Metode na bazi dinamikog ponaanja zgrada u termikom smislu. Umesto izdvojenih asovnih temperatura analiziraju se nizovi sa sukcesivnim vrednostima spoljne temperature onako kako su se stvarno pojavile u prirodi. Sutina je u tome da se temperatura vazduha u prostoriji odrava kroz odreeni period daleko dui od 1 h, to je posledica akumulacione sposobnosti zgrade (toplota se akumulie u masi zidova prostorije, tako da je toplotna inercija izraena). Po ovoj metodi je definisana spoljna projektna temperatura po novom Nemakom normativu. Kao projektna se usvaja srednja dvodnevna temperatura, koja je u poslednjih 20 godina bila dostignuta ili podbaena 10 puta.

20