You are on page 1of 16

SREDNJA POSLOVNO MENADZERSKA SKOLA

POSLOVNA EKONOMIJA
IV GODINA

PODRUČJA UPRAVLJANJA TRI OSNOVNA OBLIKA UPRAVLJAČKIH AKTIVVNOSTI: - STRATESKO UPRAVLJANJE- OPERATIVNO UPRAVLJANJE - UPRAVLJANJE POSLOVNIM PODRUČJIMA STRATESKO UPRAVLJANJE STRATEGIJA JE UPRAVLJAČKA AKTIVNOST PREDUZEĆA ILI DRUGOG ORGANIZACIONOG SISTEMA KOJA SE ODNOSI NA IZBOR PRAVACA, METODA I INSTRUMENATA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA NJIHOVOG FUNKCIONISANJA. MOGUĆE JE IZVRSITI KLASIFIKACIJU STRATEGIJA PREDUZEĆA PREMA SLEDEĆIM KRITERIJUMIMA: • RAZVOJNE MOGUĆNOSTI PREDUZEĆA • HIJERARHIJSKI NIVO • KARAKTERISTIKE PROMENA • ODNOS PREMA KONKURENCIJI • POLOZAJ NA TRZISTU OPERATIVNO UPRAVLJANJE OPERATIVNO UPRAVLJANJE ČINE: • UPRAVLJAČKE AKTIVNOSTI NA PREVODJENJU STRATESKIH CILJEVA U OPERATIVNE CILJEVE I ZADATKE • DELATNOST MENADZERA NA NIVOU POSLOVNIH FUNKCIJA I ORGANIZACIONIH JEDINICA PREDUZEĆA. AKTIVNOSTI OPERATIVNOG MENADZMENTA: • DONOSENJE ODLUKA O OPERATIVNIM CILJEVIMA I ZADATCIMA ORGANIZACIOJIH JEDINICA • PLANIRANJE VISINE I STRUKTURE ULAGANJA KAPITALA U REPRODUKCIJI • PLANIRANJE REZULTATA POSLOVANJA

• KOORDINIRANJE RADA NA OSTVARIVANJU OPERATIVNIH CILJEVA I ZADATAKA • KONTROLISANJE SPROVODJENJA OPERATIVNIH ODLUKA I PLANOVA POJAM I ZNAČAJ PROIZVODNOG MENADZMENTA UPRAVLJANJE PROIZVODNJOM JE SPECIJALIZOVANA AKTIVNOST KOJA SE ODNOSI NA PLANIRANJE, ORGANIZOVANJE, VODJENJE I KONTROLISANJE POSLOVNOG PODRUČJA IZRADE PROIZVODA I PRUZANJA USLUGA KOJIMA SE MOGU ZADOVOLJITI POTREBE POTROSAČA, IZRAZENJE U VIDU TRZISNE TRAZNJE. ELEMENTI SISTEMA PROIZVODNJE: • ULAGANJE RADNE SNAGE I SREDSTAVA ZA PROIZVODNJU • DELOVANJE RADNOM SNAGOM NA MATERIJAL POMOĆU SREDSTAVA ZA RAD • PROIZVODI I USLUGE KAO UPOTREBNI KVALITETI ZADATCI PROIZVODNOG MENADZMENTA FAZE I POSLOVI UPRAVLJANJA PROCESOM PROIZVODNJE: • PRIPREMA PROIZVODNJE • TEHNOLOSKI PROCES • UNUTRASNJI TRANSPORT • ODRZAVANJE SREDSTAVA ZA RAD • TEHNIČKA KONTROLA OPERATIVNA PRIPREMA PROIZVODNJE U OKVIRU OPERATIVNOG UTVRDJUJE SE: PLANIRANJA PROIZVODNJE

* PLANSKI PERIOD * OPERACIJE I PROIZVODI KOJI ĆE SE U TOM PERIODU URADITI * TRAJANJE RADA NA PLANIRANIM UČINCIMA * VRSTE OPERACIJA NA SVAKOM RADNOM PROIZVODNOM MESTU UPRAVLJANJE TEHNOLOSKIM PROCESOM OVAJ PROCES ORGANIZUJE NADLEZNI MENADZER NA OSNOVU PREDHODNO IZVRSENE PRIPREME, OVAJ POSTUPAK OBUHVATA: • RASPOREDJIVANJE POSLOVA NA RADNA MESTA I NA RADNIKE • OBEZBEDJIVANJE KVALITETA PROIZVODA • RITMA PROIZVODNJE • EKONOMIČNOG TROSENJA ELEMENATA PROIZVODNJE. UPRAVLJANJE UNUTRASNJIM TRANSPORTOM OVAJ SEGMENT OBUHVATA: • ORGANIZACIJU TRANSPORTNE SLUZBE • IZBOR TRANSPORTNIH SREDSTAVA • ODRZAVANJE ISPRAVNOSTI SREDSTAVA UNUTRASNJEG TRANSPORTA UPRAVLJANJE ODRZAVANJEM SREDSTAVA ZA RAD ZADATAK SLUZBE ODRZAVANJA SREDSTAVA ZA RAD JESTE OBEZBEDJENJE KONTINUITETA PROCESA PROIZVODNJE, PRVENTIVNU KONTROLU OPREME, UREDNO SNADBDEVANJE MATERIJALOM ZA ODRZAVANJE I REDOVNO CISĆENJE I PODMAZIVANJE MASINA.

UPRAVLJNJE TEHNIČKOM KONTROLOM PROIZVODNJE SLUZBA TEHNIČKE KONTROLE IMA ZADATAK: • DA PRATI TEHNIČKE KARAKTERISTIKE MATERIJALA • PRIMENJUJE METODE KONTROLE KOJI OBEZBEDJUJE ODGOVOR NA PITANJE DA LI KVALITET MATERIJALA ODGOVARA STANDARDIMA • OBEZBEDJUJE NEZAVISNOST KONTROLORA U DONOSENJU ODLUKA POJAM I ZNAČAJ UPRAVLJANJA MARKETINGOM (MKTG MKTG JE TRZISNO ORIJENTISANA POSLOVNA FILOZOFIJA KOJA U SREDISTE PAZNJE UPRAVLJANJA PREDUZEĆEM STAVLJA POTROSAČA, NJEGOVE ZELJE, OTREBE, NAVIKE. ZADATCI MENADZERA MKTGA JE DA PLANIRA, ORGANIZUJE, KONTROLISE I KOORDINIRA SPROVODJENJE MKTG AKTIVNOSTI. POSTOJE ČETIRI OSNOVNA INSTRUMENTA MARKETING MIKSA ! PROIZVOD, CENA, KANAL PRODAJE, I PROMOCIJA TJ " P. NOVE VRSTE MENADZERA MKTG-A SU: MENADZER PROIZVODA, MENADZER MARKI, MENADZER KATEGORIJE PROIZVODA, MENADZER REGIONA. ZADACI UPRAVLJANJA MARKETINGOM KLJUČNI ZADATAK MKTG JE DA USMERI POSLOVANJE PREDUZEĆA U PRAVCU TRZISNIH ZAHTEVA. MISIJA JE NAJOPSTIJI STAV O TOME STA PREDUZEĆE TREBA DA RADI, KAKO TREBA DA OSTVARUJU SVOJE CILJEVE , KOJE SEGMENTE KUPACA TREBA DA USLUZUJE I NA KOJIM TRZISTIMA DA SE POJAVLJUJE. MKTG MENADZERI IMAJU ZNAČAJNU ULOGU U ODREDJIVANJU MISIJE PREDUZEĆA. SEGMENTACIJA TRZISTA JE STRATEGIJA DELJENJA CELOKUPNOG TRZISTA NA VEĆI BROJ SEGMENATA KUPACA, PRI ČEMU SU KUPCI UNUTAR JEDNOG SEGMENTA VRLO SLIČNI,

ALI SE ZNATNO RAZLIKUJU OD KUPACA KOJI PRIPADAJU DRUGIM SEGMENTIMA. DIFERENCIRANJE JE MARKETINSKA STRATEGIJA KOJA JE PRVENSTVENO USMERENA NA TO DA SE PONUDA PREDUZEĆA UČINI RAZLIČITOM OD PONUDE KONKURENATA.

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA FINANSIJSKI MENADZMENT JE POSLOVNA FUNKCIJA KOJOM SE FINANSIJSKA SREDSTVA PRIBAVLJAJU I ALOCIRAJU NA UPOTREBE KOJIMA SE NAJEFIKASNIJE OSTVARUJU CILJEVI PREDUZEĆA. SAVREMENI PRISTUP FINANSIJSKOG MENADZMENTA POLAZI OD POVEZANOSTI ODLUKA O PRIBAVLJANJU FINANSIJSKIH SREDSTAVA SA ODLUKAMA O NJIHOVOJ UPOTREBI, KAO I OD POVEZANOSTI FINANSIJSKIH ODLUKA SA OSTALIM POSLOVNIM ODLUKAMA PREDUZEĆA. ZADATCI FINANSIJSKOG MENADZMENTA ZADATCI SE MOGU SVRSTATI U SLEDEĆE TRI OSNOVNE GRUPE: • UPRAVLJANJE TOKOVIMA GOTOVINE- UPRAVLJANJE TOKOVIMA GOTOVINE ZAHTEVA TAČNE INFORMACIJE O TEKUĆEM STANJU GOTOVINE PREDUZEĆA I POTREBNIM SREDSTVIMA ZA FINANSIRANJE OBRTNIH SREDSTAVA. • FINANSIJSKO PLANIRANJE ! ODREDJUJE SE STRATEGIJA DOSTIZANJA BUDUĆEG FINANSIJSKOG POLOZAJA PREDUZEĆA • FINANSIJSKA KONTROLA ! PROVERA OSTVARIVANJA PLANIRANIH FINANSIJSKIH REZULTATA. SOPSTVENI IZVORI FINANSIRANJA

DELE SE NA INTERNEAKUMULIRANI DOBITAK I AMORTIZACIJA I EKSTERNE- AKCIJSKI KAPITAL. AKCIJSKI KAPITAL FORMIRA SE EMITOVANJEM I PRODAJOM OBIČNIH AKCIJA,AKO SE AKCIJE PRODAJU PO VISOJ CENI OD NOMINALNE, TJ UZ PREMIJU A AKCIJSKI KAPITAL SE ISKAZUJE PO NOMINALNOJ VREDNOSTI, POZITIVNA RAZLIKA IZMEDJU STVARNE I NOMINALNE CENE POSEBNO SE ISKAZUJE U PASIVI BILANSA STANJA KAO KAPITALNI DOBITAK.AKUMULIRANI DOBITAK JE DEO NETO DOBITKA KOJI PREDUZEĆE ZADRZAVA ZA POSLOVANJE, TJ AKUMULIRA KAO INTERNI IZVOR FINANSIRANJA. IZDVAJANJE ZA AMORTIZACIJU PREDSTAVLJA POVEĆANJE RASPOLOZIVIH NOVČANIH SREDSTAVA ZA FINANSIRANJE NOVIH ULAGANJA. POZAJMLJENI IZVORI FINANSIRANJA POZAJMLJENE IZVORE CINE DUGOROČNI, SREDNJOROČNI I KRATKOROČNI DUGOVI. OBLIK DUGOROČNOG DUGA KOJI SE NAJČESĆE KORISTI JE OBVEZNICA- SERTIFIKAT KOJIM SE OBEĆAVA DA ĆE NJEN EMITENT IZVRSITI ODREDJENE ISPLATE DRZAOCU OBVEZNICE PREMA DOGOVORENOM RASPOREDU. U SREDNJOROČNE DUGOVE SE UBRAJAJU KREDITI ČIJI ROK DOSPEĆA IZNOSI OD JEDNE DO # GODINA. OSNOVI SREDNJOROČNI IZOVRI FINANSIRANJA SU: OROČENI KREDITI, PRODAJA NA OTPLATU I RAZLIČITI OBLICI ZAKUPA IMOVINE. KRATKOROČNI DUGOVI SE ODNOSE NA KRATKOROČNE KREDITE ČIJI JE ROK OTPLATE DO GODINU DANA. NAJZANČAJNIJI KRATKOROČNI IZVORI SREDSTAVA SU:KOMERCIJALNI KREDITI, BANKARSKI KRATKOROČNI KREDITI I UKLAKULISANE OBAVEZE. FINANSIJSKA ANALIZA CILJA FINANSIJSKE ANALIZE JE ISTRAZIVANJE I KVANTIFIKOVANJE FUNKCIONALNIH ODNOSA POJEDINIH

POZICIJA BILANSA STANJA I USPEHA.DA BI SE REALNO SAGLEDAO FINANSIJSKI POLOZAJ PREDUZEĆA MORAJU SE USPOSTAVITI ANALITIČKI ZNAČAJNI ODNOSI IZMEDJU POJEDINIH BILANSNIH POZICIJA. OVI ODNOSI USPOSTAVLJAJU SE U FORMI RACIO BROJEVA.RACIO BROJEVI MOGU SE SVRSTATI U SLEDEĆE GRUPE FINANSIJSKIH POKAZATELJA: • POKAZATELJI LIKVIDNOSTI • AKTIVNOSTI • FINANSIJSKE STRUKTURE • RENTABILNOSTI. POKAZATELJI LIKVIDNOSTI OPSTI RACIO LIKVIDNOSTI POKAZUJE SA KOLIKO OBRTNIH SREDSTAVA JE POKRIVEN JEDAN DINAR KRATKOROČNIH OBAVEZA I UTVRDJUJE SE DELJENJEM OBRTNIH SREDSTAVA I KRATKOROČNIH OBAVEZA. RIGOROZNI ILI POSEBNI RACIO LIKVIDNOSTI PREDSTAVLJA TEST LIKVIDNOSTI KOJI MOZE POSLUZITI ZA PROVERU OPSTEG RACIJA. DOBIJA SE DELJENJEM LIKVIDNIH SREDSTAVA I KRATKOROČNIH OBAVEZA. POKAZATELJI AKTIVNOSTI KOEFICIJENT OBRTA KUPACA JE ODNOS IZMEDJU NETO PRIHODA OD PRODAJE I PROSEČNOG SALDA KUPACA. PROSEČAN SALDO KUPACA MOZE SE UTVRDITI KAO PROSEČAN MESEČNI IZNOS POTRAZIVANJA OD KUPACA TOKOM GODINE ILI KAO PROSEČAN IZNOS PO STANJU NA POČETKU I KRAJU GODINE. KOEFICIJENT OBRTA ZALIHA UTVRDJUJE SE DELJENJEM CENE KOSTANJA REALIZOVANIH PROIZVODA SA PROSEČNOM VREDNOSĆU ZALIHA TOKOM GODINE. KOEFICIJENT OBRTA DOBAVLJAČA JE ODNOS VREDNOSTI GODISNJIH NABAVKI MATERIJALA I USLUGA NA KREDIT I PROSEČNOG SALDA DOBAVLJAČA U TOKU GODINE.

KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH OBRTNIH SREDSTAVA JE ODNOS UKUPNIH RASHODA I PROSEČNO ANGAZOVANIH OBRTNIH SREDSTAVA. KOEFICIJENT OBRTA NETO OBRTNIH SREDSTAVA POKAZUJE KOLIKO SE PUTA OBRTNA SREDSTVA FINANSIRANA IZ DUGOROČNIH IZVORA OBRNU U TOKU GODINE A DELE SE NETO PRIHOD OD REALIZACIJE I PROSEČNA NETO OBRTNA SREDSTVA. KOEFICIJENT OBRTA FIKSNIH SREDSTAVA JE ODNOS IZMEDJU NETO PRIHODA OD REALIZACIJE I PROSEČNE NABAVNE VREDNOSTI FIKSNIH SREDSTAVA. KOEFICIJENT OBRTA UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA UTVRDJUJE SE DELJENJEM NETO PRIHODA OD REALIZACIJE S PROSEČNOM VREDNOSĆU UKUPNIH POSLOVNIH SREDSTAVA. KOEFICIJENT OBRTA SOPSTVENIH SREDSTAVA IZRAZAVA EFIKASNOST KORI$ĆENJA SREDSTAVA KOJA POTIČU IZ SOPSVENIH IZVORA A UTVRDJUJU SE DELJENJEM NETO PRIHDA OD REALIZACIJE I PROSEČNIH SOPSTVENIH SREDSTAVA. POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTURE CILJ JE DA SE SAGLEDA ODNOS SOPSTVENIH I POZAJMLJENIH IZVORA FINANSIRANJA U UKUPNIM POSLOVNIM SREDSTVIMA PREDUZEĆA. KOEFICIJENT POKRIĆA FIKSNIH RASHODA NA IME KAMATE DOBIJA SE DELJENJEM POSLOVNOG DOBITKA I RASHODA NA IME KAMATE. POKAZATELJ RENTABILNOSTI POSTOJE DVE GRUPE POKAZATELJA: STOPA DOBITKA NA UKUPNA POSLOVNA SREDSTVA SE DOBIJU KAD SE PODELE POSLOVNI DOBITAK S PROSEČNIM POSLOVNIM SREDSTVIMA. STOPA NETO DOBITKA SE DOBIJA DELJENJEM NETO DOBITKA I PROSEČNIH SOPSTVENIH SREDSTAVA. ZADACI TRGOVINSKOG MENADZMENTA

ZADATAK MENADZERA ZADUZENIH ZA UPRAVLJANJE PROMETOM ROBE JE DA PRONADJU NAJBOLJI NACIN DA PONUDE ROBU KOJU NJIHOVI CILJNI KUPCI TRAZE, NA MESTU I U VREME KOJE NJIMA NAJVISE ODGOVARA. MISIJA PREDUZEĆA JE NAJDALEKOSEZNIJI I NAJOPSTIJI CILJ KOJI TRGOVINSKI MENADZERI TREBA DA POSTAVE FORMULISANJE MISIJE ZNAČI DA SE MENADZMENT OPREDELJUJE U VEZI SA NEKOLIKO BITNIH PITANJADELATNOST, NAČIN USLUZIVANJA,CILJNI SEGMENTI. OVI TRGOVCI NUDE PAZLJIVO ODABRAN ASORTIMAN NA DOBRIM LOKACIJAMA SA POGODNIM RADNIM VREMENOM. DISKONTNA TRGOVINA SE OSLANJA NA CENOVNU KONKURENTNOST. SADRZINA TRGOVINSKOG MARKETINGA PLANIRANJE, ORGANIZOVANJE I KONTROLA RADA SU UOBIČAJENE FAZE PROCESA UPRAVLJANJA. TA PODRUČJA SE POKLAPAJU SA OSOVNIM FAZAMA PROCESA RADA TRGOVINSKOG PREDUZEĆA A TO SU NABAVKA, SKLADISTENJE I PRODAJA. TJ, OD KOGA NABAVITI, KOLIKO, STA, POD KOJIM USLOVIMA,... KOD TRANSPORTA ROBE- INTERNI ILI EKSTERNI TRANSPORT, CUVANJE ROBE, KONTRAKT S KUPCIMA, ODRZAVANJE OBJEKTA, PRIKUPLJANJE TRZISNIH INFORMACIJA, FINANSIJE I RAČUNOVODSTVO, ADMINISTRATIVNI POSLOVI, MARKETING, PROIZVODI I USLUGE, PRODAJNE CENE, LOKACIJA, PROMOCIJA. DOPUNSKI INSTRUMENTI TRGOVINSKOG MARKETINGA PERSONAL - KRITIČAN FAKTOR USPEHA TRGOVINSKIH PREDZEĆA. ONI NAJČESĆE DOLAZE U DODIR S KUPCIMA. TRENING I DODATNE OBUKE UVEZBAVANJE TEHNIKA PRODAJE I RESAVANJA KONFLIKTINH SITUACIJA.

MOTIVISANJE - SVAKI MENADZER MORA PRIMORATI RADNIKA DA RADI SVOJ POSAO ALI SAMO UZ OBUKU I MOTIVISANOST MOGUĆE JE POSTIĆI DA ON TO KVALITETNO RADI. PROCESIRANJE MUSTERIJA ! NAČIN NA KOJI SE MUSTERIJA DOČEKUJE, USLUZUJE I ISPRAĆA IZ TRGOVINE. PRODAJNI PROSTOR ! SVOJIM KARAKTERISTIKAMA PROSTOR PRENOSI ODREDJENE PORUKE POTENCIJALNOM KUPCU.PRILAZ, ZGRADA, REKLAMA, ULAZ, IZLOG, OSVETLJENJE, KANCELARIJE.... PRINCIPI FINANSIJSKOG MENADZMENTA U TRGOVINI DA BI TRGOVINSKI MENADZER MOGAO PRAVILNO DA OBRAČUNA PRODAJNU CENU TRGOVAČKE ROBE, ON MORA POZNAVATI KOMPONENTE OD KOJIH SE TA CENA SASTOJI. FAKTURNA CENA % ZAVISNI TROSKOVI NABAVKE & NABAVNA CENA % TROSKOVI POSLOVANJA% PROFIT TRGOVINSKOG PREDUZEĆA & PRODAJNA CENA RAZLIKA U CENI MOZE SE KALKULISATI KAO DODATNI PROCENAT NA NABAVNU CENU- TRGOVAČKA MARZA. TRGOVAČKI RABAT JE DRUGI VID RAZLIKE U CENI I PREDSTAVLJA ODBITNI PROCENAT OD PRODAJNE CENE NEKOG PROIZVODA. KONTROLA TRGOVINSKOG MENADZMENTA DIREKTNA KONTROLA- PODRAZUMEVA NEPOSREDAN NADZOR MENADZERA NAD RADOM PODREDJENIH. DA BI BILA USPESNA MENADZER MORA POTPUNO POZNAVATI RAD ZAPOSLENIH I IMATI U VIDU NJIHOVO POSLOVANJE. UPRAVLJANJE I KONTROLA U VELIKIM TRGOVAČKIM PREDUZEĆIMA REORGANIZACIJA PO PRAVILU PODRAZUMEVA SLEDEĆE PROMENE: • DECENTRALIZACIJU ODLUČIVANJA

• • • • • • •

DALJU PODELU RADA UVODJENJE SISTEMA PLANIRANJA KONTROLA PUTEM STANDARDIZACIJE KONTROLA OPERATIVNOG POSLOVANJA U TRGOVINI KONTROLA ZALIHA KONTROLA BEZBEDNOSTI KONTROLA RADA ZAPOSLENIH

POJAM I ZNAČAJ PROJEKTNOG MENADZMENTA PROJEKTNI MENADZMETA PREDSTAVLJA SVOJEVRSNU TEHNOLOGIJU VODJENJA PROJEKATA. PROJEKAT PREDSTAVLJA FLEKSIBILNU FORMU KREIRANJA I REAGOVANJA NA PROMENE KOJE SU ZNAČAJNE ZA PREDUZEĆE. PROJEKTOM PREDUZEĆE INDENTIFIKUJE KORISNE INOVATIVNE IDEJE I KREATIVNO IH PRIMENJUJE U PRAKSI.. SADRZINA PROJEKTNOG MENADZMENTA- POJAM, VRSTE I KARAKTERISTIKE PROJEKATA PROJEKAT PREDSTAVLJA SLOZEN I NEPONOVLJIV POSLOVNI PODUHVAT USMEREN NA CILJEVE U BUDUĆNOSTI, KOJI SE REALIZUJU SA OGRANIČENIM LJUDSKIM I MATERIJALNIM RESURSIMA I U OGRANIČENOM VREMENU. JEDAN OD NAJZNAČAJNIJIH KRITERIJUMA KLASIFIKOVANJA PROJEKATA JE TIP POSLOVNE AKTIVNOSTI ! INVESTICIONI, MARKETINSKI, INFORMATIČKI I DRUGI PROJEKTI. MOGU SE DELITI NA INTERNE (SOPSTVENIM RESURSIMA RADJENI , EKSTERNE I KOMBINOVANE. PREMA STEPENU NEIZVESNOSTI, PROJEKTI SE MOGU PODELITI NA DOMINANTNO DETERMINISTIČKE I DOMINANTNO STOHASTIČKE. PROJEKAT IMA I SVOJ ZIVOTNI CIKLUS - FAZA OPORTUNITETA (OCENJUJE SE IDEJA NA KOJOJ SE ZASNIVA PROJEKAT, POČINJE INICIRANJEM IDEJE ZA PROJEKAT A ZAVRSAVA SE ODLUKOM O

TOME DA LI GA TREBA PRIHVATITI ILI NE , FAZA IZVODLJIVOSTI (PRISTUPA SE DETALJNOJ OCENI PROJEKTA SA STANOVISTA TEHNIČKO TEHNOLOSKE IZVODLJIVOSTI, TRZISNIH USLOVA I EKONOMSKE I FINANSIJSKE IZVODLJIVOSTI I IZVRSENJA. PROCES UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA KADROVSKA POLITIKA JE SKUP AKTIVNOSTI UPRAVLJANJA LJUDSKIM RESURSIMA ČIJI NOSIOCI TOP MENADZERI, KAO I MENADZERI POSLOVNIH JEDINICA I FUNKCIJA UZ POMOĆ KADROVSKE SLUZBE NA ČIJEM ČELU JE ODGOVARAJUĆI MENADZER. KADROVSKA SLUZBA ZASNIVA SVOJU FUNKCIJU NA TEMLJITOJ ANALIZI POSLOVA KOJI SE OBAVLJAJU U PROCESU FUNKCIONISANJA PREDUZEĆA. OPERATIVNO UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA OBUHVATA RAZRADU STRATESKIH PLANOVA KADROVA. OPERATIVNI MENADZERI: - UTVRDJUJU PLAN POTREBA KADROVA - IZVODE OBUKU NA RADNOM MESTU - ODLUČUJU O PLATAMA - OCENJUJU RADNIKE RADI ODMERAVANJA NJIHOVOG ODNOSA U VISINI PLATA - ODGOVARAJU ZA SPROVODJENJE UGOVORA SA SINDIKATIMA - PREDUZIMAJU MERE ZA POPUNJAVANJE UPRAZNJENIH RADNIH MESTA - VRSE KONAČAN IZBOR NOVIH RADNIKA PRONALAZENJE KADROVA PROCES UTVRDJIVANJA POTREBA ZA KADROVIMA ODVIJA SE U TRI FAZE: - PRVA, ANALIZA POSLOVA - DRUGA, OPIS POSLOVA, OBAVEZE, ODGOVORNOSTI - TREĆA, KVALIFIKACIJE U VIDU OBRAZOVANJA, OBUKE, RADNOG ISKUSTVA, FIZIČKE, MENTALNE SPOSOBNOSTI. IZVORI ZA PRONBALAZENJE KADROVA MOGU BITI :

- UNUTRASNJI ! ZA POPUNJAVANJE UPRAZNJENIH RADNIH MESTA, RADNICIMA SE DAJE PRILIKA DA NAPREDUJU UNUTAR PREDUZEĆA. - SPOLJASNJI KORISTE SE USLUGE SPECIJALIZOVANIH AGENCIJA ZA ZAPOSLJAVANJE. IZBOR KADROVA U IZBORU KADROVA MENADZERIMA POMAZE KADROVSKA SLUZBA. POSTUPAK IZBORA POČINJE RASPISIVANJEM JAVNOG KONKURSA. PRIJAVE KANDIDATA RAZMATRA KADROVSKA SLUZBA KOJA OBAVLJA I PRELIMINARNE INTERVJUE. POSTOJE KONTROLISANI I NEKONTROLISANI INTERVJUI. NEKI OD KRITERIJUMA ZA IZBOR KADROVA: - OBAVLJANJE SLOZENIH ZADATAKA - SNALAZENJE U NOVIM SITUACIJAMA - SHVATANJE APSTRAKTNOG - EKONOMIČNOST U RADU - PRILAGODJENJE CILJU - DRUSTVENI OBZIRI - INICIJATIVA - KONCENTRACIJA - EMOTIVNA KONTROLA - INTELIGENCIJA - SKLONOST K ODREDJENOJ VRSTI POSLA - OSOBINE LIČNOSTI MOTIVISANJE RADNIKA MOTIVISANJEM SE POKREĆU I DALJE RAZVIJAJU POTENCIJALNE MOGUĆNOSTI I SPOSOBNOSTI RADNIKA. MENADZMENT KORISTI MOTIVACIJU ZA USMERAVANJE PONASANJA RADNIKA KA OSTVARIVANJU CILJEVA POSLOVANJA. SAZNANJA O PONASANJU ČOVEKA U PROCESU RADA PRUZA VISE NAUČNIH DISCIPLINA, OD KOJIH SU ZA MOTIVISANJE POSEBNO ZNAČAJNE ! FIZIOLOGIJA RADA, PSIHOLOGIJA RADA, SOCIOLOGIJA RADA.

KONFLIKTI U ORGANIZACIJI I NJIHOVO RESAVANJE KONFLIKTI SE JAVLJAJU USLED NEUSKLADJENOSTI INTERESA POJEDINACA U RADNOJ GRUPI, KAO I USLED NEUSAGLASENOSTI CILJEVA GRUPE I PREDUZEĆA U CELINI. PONASANJE LJUDI U RADNIM GRUPAMA MOZE SE ISPOLJAVATI KAO: KOOPERACIJA ! OBLIK ODNOSA MEDJU LJUDIMA U GRUPI KOJI PODRAZUMEVAJU MEDJUSOBNO SLAGANJE I SARADNJU U PROCESU IZVRSAVANJA ZAJEDNIČKIH ZADATAKA I KOMPETENCIJA ! OBLIK ODNOSA MEDJU LJUDIMA KOJI SE ISPOLJAVA U NADMETANJU ODNOSNO TEZNJI POJEDINACA DA OSTVARE MATERIJALNU I MORALNU PREMOĆ NAD OSTALIMA. KONFLIKTI MOGU BITI PERSONALNI ! KAO POSLEDICA SUKOBLJAVANJA CILJEVA POJEDINA I MOGUĆNOSTI DA SE ONI OSTVARE I ORGANIZACIONI- NASTAJU KAO POSLEDICE PROMENA KOJE SE JAVLJAJU U STRUKTURI ORGANIZACIJE I MENADZMENTA. ULOGA ORGANIZACIJE U UPRAVLJANJU LJUDSKIM RESURSIMA DA BI ORGANIZACIJA KAO ZAJEDNIČKO DELOVANJE LJUDI MOGLA DA FUNKCIONISE, MORAJU SE ISPUNITI SLEDEĆE PREDPOSTAVKE: - CILJ KOJI SE ZELI ISPUNITI - PRIVLAČNOST ZA UKLJUČENJE U ORGANIZACIJU - RASPOLAGANJE SREDSTVIMA ZA OBAVLJANJE AKTIVNOSTI ORGANIZACIJE - STRUKTURA RAZLIČITIH ČLANOVA ORGANIZACIJE - UPRAVLJANJE ORGANIZACIJOM POJAM I ZNAČAJ UPRAVLJANJA INFORMACIONIM SISTEMIMA

INFORMATIKA SVE VISE SLUZI KAO POMOĆ ZA DONOSENJE POSLOVNIH ODLUKA. SAM INFORMACIONI SISTEM POSTAJE ZANČAJNA POSLOVNA FUNKCIJA KOJA ZAHTEVA SPECIJALIZOVANOG MENADZERA. OSNOVNI ZADATAK INFORMACIONOG SISTEMA JE PRIKUPLJANJE SVIH VAZNIH PODATAKA I NJIHOVA PRERADA U INFORMACIJE KOJE ĆE BITI PREZENTIRANE KORISNICIMA U PRAVO VREME U PRAVOM OBLIKU I UZ NAJNIZE TROSKOVE. NAJČESĆI PROBLEMI NA KOJE MENADZERI NAILAZE KORISĆENJEM INFORMACIONIH SISTEMA: - INERCIJA- ODUPIRANJE PROMENAMA - POGRESAN PRISTUP AUTOMATIZACIJI - ČUVANJE INFORMACIJA - PROMENA ODNOSA MOĆI - MANIPULACIJA INFORMACIJAMA - NERAZUMEVANJE PROJEKTANATA I KORISNIKA SISTEMA