You are on page 1of 12

50

UMETNOST U EKSTREMNOJ SITUACIJI

Tokom poslednjih godina Ere Slobodana Milo{evi}a ~esto se moglo ~uti: “Srbija je koncentracioni logor!” Mada je dopirala iz usta pripadnika progresivne elite ta dijagnoza ipak je delovala kao preterivanje, histeri~na dramatizacija. Rekosmo sebi, mo`da gledamo a ne vidimo. Dobro, uzmimo kao dato: Srbija = koncentracioni logor. Ali tu dokonost ili neki |avo perverznosti ubaci zaludno pitanje: [ta je s umetno{}u u logorima? Setili smo se da se u “normalnim” (!?) zatvorima {trikalo, vezlo, heklalo, goblenisalo, pisale su se pesme, knjige (Mein Kampf), prevodili klasici (Milton, Marx), gajile mu{katle, nije nedostajalo knji`evnih priloga za

ka{ika i sli~nih metalnih predmeta. Le Corbusiera i Hannesa Meyera u SSSR sa obaveznim unhappy endom. U jednom (?) slu~aju kandidate za streljanje do strati{ta je predvodio umetnik. Hit je bio Todestango. Prelistavaju}i knjige o nacisti~kim logorima i GULAG-u saznali smo: u logorima je carevala muzika..1/1a 1) Za arhitekte je isku{enje gra|enja kobno neodoljivo. Dok protestno gutanje eksera. diplomirani Bauhausovac bio je koautor arhitekture logora Birkenau. zatvor je zatvor.Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 51 zatvorske novine. Na ropski rad logora{i su odlazili uz “`ivu” muziku ili potpourrije sa razglasa. Ipak. tetoviralo se. To obilno dokazuju pustolovine Gropiusa. sviraju}i na mandolini Chopinov posmrtni mar{. Sama arhitektura logora ~esto je bila umetni~ka (rusti~na. urezivanje simbola u ~elo samo ~ekaju da budu klasifikovani kao naivni body art. Vozove pune budu}ih logora{a do~ekivali su orkestri. Na specijalnoj `urki za dr Mengelea vrhunac zabave bio je logora{ki jazz ensemble (Tiger Rag. funkcionalna. Ain’t Misbehaving). izvodile se pozori{ne predstave (~ak i na Golom otoku).. vajale se {ahovske figure i sitna plastika od sa`vakanog hleba (uz `rtvovanje dela obroka). a koncentracioni logor – koncentracioni logor. Fritz Ertl. Komandna struktura je ~esto prebirala po klaviru. Degenerisana crna~ka muzika tako|e nije bila zapostavljena. I uz njih se vra}ali. Mo`da bi se i {poreti made in Zabela mogli smatrati primenjenom umetno{}u. U Buchenwaldu je radio bioskop.). .

ono {to je trebalo da bude vapaj “zabrinutog gra|anina” zaintereTo je bio spoj druma i `elezni~ke sovanog za umetnost ({ta }e pruge: neka vrsta betonskog korita na stubovima du` kojeg bi vozila klizila kud }e Mu~enica Srpska betonskim {inama. optimisti~koj fazi njihovog boravka u Moskvi. nepoliti~kog kriminalca: posle robijanja i umetni~ke edukacije na izgradnji Staljinovog kanala. (Tamo je u ambulanti radila supruga Ervina [inka. Pre`iveli logora{i listom tvrde da im je bavljenje umetno{}u. Uop{te. Rod~enko je fotografisao jednog “obi~nog”. u po~etnoj. pomoglo da opstanu. u ma kojem vidu ili genreu. Vidi Ervin [inko.Umetnost zato~ena s nama vali traktori. doti~ni je postao cenjeni akademski slikar i vajar (specijalizovan za spomenike). podigao supermodernu fabriku kugli~nih le`aja – [ARIKOPOD[IPNIK. Zora. Horovima. Trpezariju u Dachauu ukra{avale su freske. umetnici mogu `iveti u logoru. Vu~u su obezbe|i. umesto nas zaklju~uje Sol`enjicin.2 Sledstveno. Zagreb. doktorka Irma. Po~etkom tridesetih kod Moskve. I folklornim grupama. Roman jednog romana. Nagradio se vojnih komunikacija i objekata tokom I svetskog rata. u okviru FIAT-ovog osvajanja sovjetskog tr`i{ta.52 Branko Vu~i}evi} Krajnje zabavan slu~aj nezaustavljivog graditelja predstavlja Gaetano Ciocca (1882-1966).) Tu je izgradio i eksperimentalnu deonicu svog najmilijeg projekta usmerenog druma (strada guidata) koji je trebalo da revolucioni{e kopneni saobra}aj. teglja~i sa propelerima (i u konclogoru?) pretvorilo se . Vorkuta se di~ila simfonijskim orkestrom. Primera dovoljno da se ispuni debeo tom. 1955.

Treba spasavati {to se mo`e. toalet i specijalan valov za hranjenje koji je dopu{tao dotok krme . Drugi prototipovi izje koncentracioni logor – gra|eni su u Etiopiji (za vreme rata) i Italiji. Izumitelj ku}a za seljake od prefabrikovanih betonskih elemenata. rasadnik umetnosti!!! Evo nas u neveseloj situaciji. imao je obi~aj da ka`e. predstavio projekt pozori{ta za mase. moramo je preobraziti u Le Corbusierovu zgradu. Godine 1934-35. U njima su bili slamni le`aj. Piacentinijevo zdanje.. a jo{ u me|uvremenu. U tom cilju je izgradio ~iste i zra~ne prostore..Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 53 u tautolo{ko dokazivanje da lokomotive?). hipoteti~ni Herr Kommandant hipoteti~nog KONCLOGORA SRBIJA ode na |ubri{te istorije. ^ak ni mlitav. uredno name{tene male odaje. @eleo da revolucioni{e svinjogojstvo: Ciocca je kona~no ostvario svoj san: Grand hotel za svinje. prekovoljni pisac ne voli kad mu crkne tema. †. dok se on dvoumi ho}u-ne}u.‡ Dana{nja svinja je.

obilno obra|eno i arhiVidi Jeffrey T. agri. bi~em je gonio svinje u toalet. u nimalo splendid isolation. Ciocca je ~ak svoje svinje obu~io da pi{aju i seru u toalet. izmeta itd. (^italac }e uo~iti posledicu traumati~nog krepavanja Teme br. coltore. 117-157. Onda. ekstremnim situacijama.. scrittore. †. bakteriolo{ki ~isto meso. i ako samo do odre|ene ta~ke.) U “stvarala~koj pometnji” pojavi se mogu}a tema broj 2: Posle II svetskog rata Ciocca je bio Pona{anje avangarde u jedna od klju~nih figura obnove Italije (Brze ku}e).)3 . Uklju~uju}i 1a) Dok smo ovde tokom devedesetih godina. Nakon nekoliko dana svinje su odlazile bez podsticanja.3 (1995). Izmislio sam da `elim napisati knjigu o umjetnosti pod diktaturom: o talijanskoj umjetnosti pod fa{izmom i ruskoj pod diktaturom proletarijata. ne ranije verzije Schnappovog teksta: Modernism/Modernity. @alibo(1936). Svinja bi papkom pritisnula koluti} i voda bi {ikljala dokle god se pritiskuje.. sad je izvirilo impresionisti~ko – FUJ!!! – prvo lice jednine. Podaci za ovu priliku crpeni iz jedAvangarda u revoluciji. Schnapp: Gaetano Ciocca. Op{te mesto (Nemci. Na taj na~in je postigao neverovatne rezultate: besprekorno.. dok su one hranjene pomijama te`ile preko sto. umesto da budu optere}ene nezdravim salom. bile vitke i elegantnog izgleda.54 Branko Vu~i}evi} Daleko bila neskromna namera da pretenciozno opona{am maleroznog Waltera. Ma|astr.. dadaisti protiv). Ali projekt je obustavljen jer svinje odgajene u Grand hotelu nisu te`ile vi{e od {ezdeset kilograma. Rusi-Sovjeti). `e. Po{to se najedu i napoje. Skira. meditirali jesmo li u konclogoru.. construttore. 2. inventore. tras! Vratanca bi se zatvorila da ograni~e koli~inu hrane koju svinja uzima. Napisao knjige Giudizio sul bolsceZvu~i obe}avaju}e. Rezultat je bilo odsustvo blata.poznato (futuristi za rat. svinje koje su. vismo (1933) i Economia di massa Avangarda u ratu. 2000. decembar 1926. (Walter Benjamin. ri. 1 – netragom je i{~ezlo nau~no “mi”. 18..‡ Postojala je i kadica.

Arhipelag sica i Interneta. New Moment. Posle velikog zemljotresa jesmo – da li je umetni~ka proizvodu Tokiju pojavili se sa pro. str. Veselin Masle}eg rajha Terezin (Theresi. Kinugasa. Staljin bio najve}i. Bili nism”. Japanski ne talnog i staklenog posu|a. Pre no {to }e sti}i u SAD simpati~onom logoru. a upadljivo su delatni u industriji tekstila. u jektima rekonstrukcije gra. 110-115.{a. bauhausovci i dalje instaliraju presti`ne dr`avne izlonarativnu avangardu.. enstadt) predstavljao je izu. 34-41). Kurruta ippeiji. str.uvo|enje gotice). 39.4 Avangarda posle zemljotresa. “Eros i Thanatos komunizma: Pismo englezetak.3) Moskovski dnevnik. 1993.radio je u Italiji. Stranica ludila (Teinosuke Köln 2000. Bauhaus. skoj prijateljici”.Winfried Nerdinger.Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 55 i mal~ice aberantnu teoriju da je J. Dostupne reprodukcije produ`enog `ivahnog prisustva Bauodli~nih assemblages (pogo. tom II. vajmarske kulture. Könemann. 1986. projekti scenografije. ur.hausa u Tre}em rajhu (vidi Bauhaus tovo za to rano vreme) i Moderne im Nationalsozialismus. Ugra. Japanska dadaisti~kokonstruktivisti~ka grupa MAVO iz dvadesetih godina. Gulag. Dakle: 349. 1988. 4. Sarajevo. str. Posle nasilnog zatvaranja Bauhausa u Berlinu. leto 1995. opremi publikacija (bez obzira na Avangarda u koncentraci. mena japanskom. str. [ta vredi? Solidnija gra|a `be u zemlji i inostranstvu. V. koje se obi~no uzima kao beleg kraja 1926) koji bi spadao u tzv. name{taja.. znam. . Paul Betts.Nema~koj su objavljeni zanimljivo neromanti~ni rezultati istra`ivanja da. 2) Aleksandar Sol`enjicin. najefikasniji avangardni stvaralac. Beograd. 1933.4) Vidi Aleksandar Jakimovi~. ur. U logorskom sistemu Tre. ni Xanti Schawinsky (du{a slavnih Pretra`ivanje mo`danog Bauhaus `urki i ~lan Bauhaus Banda) {pajza poluzapam}enih sme. Na ~elu Murayama Tomoyoshi.nja spojiva s elementarnom etikom. Rad. u Jeannine Fiedler i Peter Feieume{ani u luda~ki film rabend. “The Bauhaus and National So|ivali eksplozivne kapisle u cialism – a Dark Chapter of Moderkorice svog ~asopisa.

W. Postavljene table sa imenima ulica. Ipak. sa|enje trave. (Pro~itati G. Scenografiji su dodate igra~ke i vrtuljak. Der blaue EnDietrich iz berlinskih dana. Sebald: Austerlitz!!!) Terezin je ujedno popri{te jedne od najve}ih potemkinijada XX veka. aktivan u Francuskoj. malanje. Engleskoj. Glumio uz g|i5) Da jo{ malo zamrsimo-pove`emo. nacipropaganda kao nacipropaganda. 1944). ukrasnog `bunja. nije sve ba{ toliko banalno.56 Branko Vu~i}evi} Austrougarski garnizonsko-kazamatski grad (gde je skapao i Gavrilo Princip) slu`io je kao sabirni/prolazni geto/logor. levi~ar iz Brechtovog kruga. cu Dietrich u Plavom an|eNedavno je otkriven tajni brak Miss lu (Sternberg. cve}a. izgra|en je paviljon u kojem je muzicirala banjska kapela. 1930). Kao stovari{te Jevreja za eventualne trgovinske transakcije. Ure|eni poslasti~arnica i restoran sa jestivim rekvizitima. u~injeno je sve da se Terezin prika`e kao idili~na banja. Uo~i posete delegacije Me|unarodnog Crvenog krsta. ne ba{ `eljna da vidi i prizna {ta se zbiva/radi u logorima). putuju}i Agitprop Kominterne. Mexicu i SAD (uklju~uju}i .5 nja niko drugi do slavni Otto Katz alias Andre Simone. U praizvedbi Opere za tri gro{a glumio vergla{a i otpevao uvodni Moritat o Macku No`u. Mlado`e. Pa {ta? Goebbels kao Goebbels. a da bi se umirila me|unarodna zajednica antihitlerovskih sila i neutralnih zemalja (ionako. Sve je snimljeno za film Führer poklanja Jevrejima grad (Führer schenkt den Juden eine Stadt. Organizovani su koncerti (Ghetto Swingers) i pozori{ne predstave. Reditelj filma – Kurt Geron.gel. Obavljeno je generalno spremanje (uklju~uju}i hitnu isporuku bolesnika i ostalih nereprezentativnih “glumaca” u Auschwitz). trampu itd.

Za uspe{nu re`iju filma nagra|en gasnom komorom. a njene brojne holivudske ljubavnice nehoti~ne epizodistkinje. . Tako je “Plava Venera” koja je glumila misteriozne {pijunke mo`da bila tajna zvezda tajnog filma I Was Stalin’s Spy.Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 57 U Terezinu vodio kabare Karusel. Brundibara je komponovao Hans Krasa (ubijen u Auschwitzu) po libretu Adolfa Hoffmeistera. Osu|en na montiranom pra{kom procesu i obe{en. pisca komedija i jednog od utemelji- Hollywood!).000 dece u Terezinu pre`ivelo je 100 ili 132). karikaturiste. slikara. Me|u potemkinskim atrakcijama Geronovog filma bila je i scena iz de~je opere Brundibar u izvo|enju veselih malih Jevrej~i}a (od 15.

a ne samo uobi~ajenih bogata{kih vila. i zamenili ih sliko-pesmom. Dalja sudbina Devetsila: op{ta oseka avangardi tokom tridesetih godina. Opera je izvedena 55 puta.6 Scenograf je bio Franti{ek Zelenka.8 Eto obe}ane avangarde u konclogoru.). sli~no “velikom spremanju” ku}e. Arhitekti Devetsila su realizovali veliki broj objekata (i javnih. nema~ka okupacija. ~ehoslova~ki Umetni~ki savez Devetsil (1920-1929) i poetizam koji je on lansirao i praktikovao uvek se poka`u kao jedna od najsimpati~nijih i najuspe{nijih avangardi. Tako|e nije pre`iveo logore. istorijske avangarde proseju kroz najgu{}e sito ({to treba redovno ~initi. – bio je u duhu Devetsila. kako to nazivaju dobre doma}ice).9 Re~.. “Oslobo|eno pozori{te” je delovalo preko Voskoveca. visoka srednjoevropska civilizacija nije nikakva brana uspostavljanju varvarstva).7 Premijera odr`ana 23. Mesi~nik pro moderni kulturu bio je jedan od najboljih svetskih ~asopisa (uz Schwittersov Merz. postepeno vaspostavljanje se}anja – uklju~uju}i i Devetsil. tj. broj 63/9. var{avski Blok. unikatnog name{taja i ure|enja stanova). vajarstvo i sl. ~ehoslova~ki staljinizam (jedan od najsvinjskijih – stradali su ~ak i psi osu|enih/obe{enih cionisti~ko-gestapovsko-titoisti~kih {pijuna. septembra 1943. va~a ~ehoslova~kog Devetsila.58 Branko Vu~i}evi} 6) I kad se tzv. Karel Teige i drugovi su vrlo brzo batalili slikarstvo. kola`em.. Alexander Hackenschmied i dr. fotografijom i tipografskim oblikovanjem. ReD. septembar 2001. Promenili su izgled najve}eg dela {tampanih stvari u ^SR. I ~e{ki avangardni film – kad se pojavio tridesetih godina. Wericha i Buriana i posle rasformiranja Devetsila. skok u ralje nadrealizma. tako|e ~lan Devetsila. .

socijalisti~kih prikaza. taj {openski nje`an adept dijamata donosio je i meni svoje rukopise jo{ dok sam ure|ivao “Danas”.) 7) Za teorijsku pozadinu izbora `anra.Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 59 nova sovjetska okupacija. opet. sa grimasom kao da je okusio pokvarene pihtije. str. sam reproduktivan i produktivan aktivni umjetnikstvaralac. Galerija suvremene umjetnosti. 8-9. jedan od na{ih pionira. 1933. knji`ica je nepotrebno pokvarena pomodnom srpskom felom antikomunizma. koje u`iva neograni~eni dijalekti~ki kredit upravo onih kni`evnodijalekti~kih krugova koji pobijaju “Pe~at”. muzi~ki referent raznih gra|anskih ustanova. Beograd. Taj mladi ~ovjek nije nikakav po~etnik! On je dijalekti~ki vrlo ugledan gospodin na svome mjestu: on je muzikolog. muzi~ki kriti~ar. 1977. Zagreb 1989. urednik. Zato – samo najskromnija. Beograd.. vidi tekst Vojislava Vu~kovi}a: “Zeitstück-revija. kompozitor. 290-299. obnova kapitalizma. Upu}eni ~italac. poludesnih i polulijevih ~asopisa od “Zvuka” do “Pravde”. 2000. Narodna knjiga/Alfa. te je prema tome beznadan. korak napred – dva koraka nazad. spadaju}i i sam me|u najgrlatije i najbjesomu~nije psova~e na{ega ~asopisa i organizatore antipe~atovskog bojkota na protutrockisti~koj. dijalekti~kih ~lanaka. Mladost. nezva- . Barcelona) i vi{ekilogramski katalozi. (Izvadak iz obimnog work in progress. on je konferansije. kamerna opera i crtani film kao platforma novog muzi~kog izraza”. on je propagandist-dijalektik. upravo apostola ~etvrttonske muzike. doma}a priru~na literatura: Karel Tajge. izlo`beni katalog. dakako. tuma~. Poetizam. upravo pastelno kolorirane nadrealisti~ki. Va{ar umetnosti. teoretik umjetni~kog stvaranja. ^e{ka likovna avangarda dvadesetih godina. Onda su stigle prvo skromne a onda i megaizlo`be (Houston. Aleksandar Ili}. Krle`a dixit: Slu~aj gospodina doktora Vojislava Vu~kovi}a predstavlja kod nas dijalekti~ki kvantitet. upita}e: “Je l’ to onaj Vu~kovi} koga je Krle`a likvidirao u Antibarbarusu?” Nije vajde kriti – jeste. on je pisac materijalisti~kih studija. nevolja. dirigent. I. Devetsil tra`i svog pisca. Zvuk. Taj svileni djeti}. liniji. koreograf. Trenutno u dosadnom ropstvu me|unarodne akademske zajednice. u jednu rije~: on je dijalekti~ko ~udo od djeteta. ali bez ikakva izgleda da bi se ikad mogao pretvoriti u kvalitet. Devetsil. mislilac. on je saradnik lijevih i desnih. komponist i virtuoz. ali ja njegove nazovidijalekti~ke magare{tine (onda jo{ sasvim blijedoru`i~asto..

i svemu uprkos. Na ovom tu`nom dijalekti~kom skakali{tu pojmova mnogo je ve} skaka~a polomilo svoje kosti. vi kako znate.. iz ~ina na vi{i ~in bez ikakve opasnosti. nego ~ak do ~etvrttonske instrumentacije jedne Zogovi}eve pjesme. jer predstavlja prosje~no i normalno izobli~en primjerak svega onoga {to spada u “zavod za mumificiranje svijesti” na{ega Ognjena Price †. gdje nam svima odmahuje svoj dijalekti~ki “servus. zanimljivi su tekstovi “Muzika kao sredstvo propagande”. Mada je obavezno da se Krle`ino izvrdavanje pre{tampavanja Antibarbarusa obja{njava kukavi~kim oportunizmom. dakako da nisam {tampao.‡ (“Dijalekti~ki antibarbarus”. samleti) odve} bukvalno realizovale usta{e i beogradska Specijalna policija. a ja evo dogurah do PENa! Skakati se mo`e sa ljestvice na ljestvicu.60 Branko Vu~i}evi} lovski. sko~io je taj vje{ti patuljak na dirigentski pult ne samo Kolar~evog univerziteta i Radio-stanice. na banketu PENa.) Ovde navedeno prema: Miroslav Krle`a. sa elegantnim ~etvrttonskim priklonom spram proletarijata). V. ekskomplimentirav{i ga vrlo u~tivo sa tog na{eg bala. 72-73. a ne Dijalektika.. Pe~at. Kad se danas ~ita. ad acta. 8-9. do “Pravde”. i ja ga ve} vidim pod kupolom na{e besmrtnosti. Istina je da je V. Me|utim. Dijalekti~ki antibarbarus. Tako u onda{njem polemi~kom `aru. “Po- . bio sklon da nakon nema~ko-sovjetskog pakta svoje kompozicije posve}uje ulasku Crvene armije na “oslobo|ene” teritorije ste~ene razbojni~kom podelom plena izme|u Staljina i Hitlera. u ko{. Vu~kovi}eva Materijalisti~ka filozofija umetnosti (glavna meta Krle`inog podsmeha) i ostali esteti~ko-muzikolo{ki radovi su mo`da zatrovani “bolj{evi~kom estetikom” (od Plehanova do Todora Pavlova). do “Knji`evnog glasnika”. isplesav{i s njim preko parketa na{e dijalektike elegantno napolje u mrklu balkansku no}. izbegavanjem podse}anja na famozni “Sukob na levici”. egipatski. vraga! Iskobeljao se iz onog nesretnog ko{a taj na{ dijalekti~ki homunkulus i kao pi{kor kroz racu provukao se do “Politike”. Prije ili kasnije! Stavio sam tu nesretnu dijalekti~ku du{u u {piritus svoje pe~atovske zbirke zato. 1939. Ocena tra`i stru~njaka. ali iz dijalekti~kog pojma na dijalekti~ki pojam ve} je riskantnije. Mislite li da je tamo ostao u danasovskom ko{u? Da. “Savremeno pozori{te”. Mala je nezgoda i to {to su Krle`ine prognoze sudbine njegovih oponenata (polomiti kosti. gospodo”. jer dijalektika melje vlastitom dijalektikom i njoj }e da iski{e svatko. Sarajevo – Mladost. Zagreb. 1983. Oslobo|enje. “Pra{ko ‘Oslobo|eno pozori{te’”. str. mo`da je jedan od razloga bio i sentimentalan: nelagodnost {to je le{io le{eve. Antibarbarus deluje prili~no cepidla~ki.

Srpske lepe umetnosti: Beaux arts 61 zori{ni festival ‘D37’ u Pragu” i “Strazbur{ki eksperiment u svetlosti materijalisti~ke kritike” (u saradnji sa Ljubicom Mari}). i Pudovkin i Ajzen{tajn. Interesovanje za ~e{ku avangardu se nekako ne uklapa? Zaborav je gadna stvar.. “Vu~ko kao student”. kao i NJKV. i “poetizam” i “Bauhaus” i “Sovjetska arhitektura” s projektima prvih sovjetskih avangardista. Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Vu~kovi} je pripadao brojnoj koloniji jugoslovenskih studenata u Pragu. u Vojislav Vu~kovi}. Nolit. Srpskom pokretu obnove.‡ Na{a mala studentska grupa u`ivala je da prkosi malogra|anima i da ih u`asava svojim stavovima i postupcima.. Ota~astvenom pokretu Obraz. Beograd. 210.. str. gladna i prkosna. Ko{tunici i Dra{kovi}u.) Sad prirodnije deluju neke simpati~ne navike dr Vu~kovi}a (koje mu Krle`a kao neozbiljne ne bi urezao u pozitivne stavke bilansa-rabo{a): izvodio je akrobacije na bicikletu ispred jedne beogradske novinarske kafane. Nolit. 8) Na Internetu je dostupan transkript TV emisije Brundibar und die Kinder von Theresienstadt: Zur Geschichte einer Kinderoper. Sve nas je tada radovalo i odu{evljavalo – i marksizam i avangardno pozori{te. Bila je to vesela dru`ina.. 1968. i odumiru}a “Dada”. . †. (Muhamed Kadi}. rado igrao pingpong sa Veselinom Masle{om (koji je uza sve ~itanje Staljinovih bro{ura stigao da zavr{i godi{nji te~aj na frankfurtskom Institut für Sozial Forschung te se mo`da pajtao s Wittfogelom. Adornom i Richardom Sorgeom?). 9) Zbog nedoli~nog bavljenja komunistima i “komunisti~kom temom” autor se izvinjava Demokratskoj stranci Srbije. 1968. Kao i glose o filmovima u NIN-u (1935). borbena i poletna. i Nezval. Beograd. gg. slobodarska i intelektualno radoznala. Sve se mo`e proveriti u knjizi: Dr Vojislav Vu~kovi}. i Tajge. i Fu~ik. Proizvodnja: SFB/Radio Bremen 1997. Studije eseji kritike. Umetnik i borac.