You are on page 1of 13

1.

UVOD
Jedan od osnovnih problema donoenja neke odluke je kako izabrati pravu metodu odluivanja. Razliite metode i tehnike odluivanja mogu posluiti kao koristan alat pri donoenju poslovnih odluka. Problematika donoenja odluka, predstavlja vanu ljudsku delatnost, koja je vremenom postajala sve znaajnija to se moe argumentovati injenicom da se u poslednjih pet decenija intenzivno razvija nova nauna disciplina nazvana teorija odluivanja [ !. Po "chermerhornu odluka je izbor izme#u vie alternativnih mogu$nosti za reavanje problema. %dlukom se eli posti$i neki cilj, jer ona obino predstavlja odziv na neku konkretnu potrebu. Po [&! odluka je rezultat izbora jedne, iz skupa alternativa, odnosno akcija, koje donosiocu odluke 'pojedinanom ili grupnom( stoje na raspolaganju. Pojam viekriterijumskog odluivanja se odnosi na situacije odluivanja kada prisutno postoji ve$i broj kon)liktnih kriterijuma. *pravo ta injenica predstavlja znaajan korak ka realnosti problema koji se metodama viekriterijumskog odluivanja mogu reavati, za razliku od klasine optimizacione metode koja koristi samo jedan kriterijum pri odluivanju, ime se drastino umanjuje i realnost problema koji se moe reavati. Problemi koji se mogu razmatrati kori$enjem viekriterijumskog odluivanja poseduju slede$e zajednike karakteristike [+!, -e$i broj kriterijuma, odnosno atributa, koje mora kreirati donosilac odluke. .on)likt me#u kriterijumima, kao daleko naje$i sluaj kod realnih problema. /esamerljive 'neuporedive( jedinice mere, jer po pravilu svaki kriterijum, odnosno atribut ima razliite jedinice mere.

Projektovanje ili izbor. Reenja ove vrste problema su ili projektovanje najbolje akcije 'alternative( ili izbor najbolje akcije iz skupa prethodno de)inisanih konanih akcija. 0anas postoji vie metoda 'PR%123422, 54P, 26273R2, 15891:/, 1589158, konjuktivna metoda, disjunktivna metoda itd. ( i u zavisnosti od kori$ene metode kao reenje se dobija, rang alternativa, najbolja alternativa,

26273R2. 26imination 2t 7hoi; 3radusant la R2alite '26273R2( je skup metoda usmerenih na reavanje problema odluivanja, gde se evaluacija alternativnih odluka vri komparacijom relevantnih atributa koji te odluke karakteriu. 1etoda je nastala iz komercijalnih razloga, za potrebe )rancuske konsultantske ku$e "215. .asnije varijante razvijene su u istraivakom institutu *niverziteta Paris90auphine, za potrebe konsultantske ku$e 651"502. Razvijeno je etiri razliite varijante metoda, u cilju reavanja aktuelnih problema vieatributnog odluivanja. Prvobitni algoritam sadran u verziji metoda 26273R2 :, sastavni je deo i svih kasnijih verzija, a razlike se sastoje u stepenu kojim se ure#uje skup alternativa, prirodi in)ormacija koje se koriste, nainu sagledavanja kriterijuma i njihove vanosti, kao i uvo#enju nekih novih parametara. :zvorna varijanta metoda, 26273R2 :, odre#uje delimini poredak alternativa. <a potrebe reavanja problema u oblasti planiranja medija i advertajzinga, razvijena je nova varijanta, 26273R2 ::, koja potpuno ure#uje skup alternativa. 1etode su pogodne za reavanje problema sa raznorodnim kriterijumskim )unkcijama i druga bitna karakteristika je da ukljuuju subjektivne procene donosioca odluke kroz vrednosti kriterijumskih )unkcija ili kroz relativne vanosti pojedinih kriterijuma. .ako su metode nastajale za reavanje konkretnih problema, direktno iz situacija primene, jedan od problema koji se permanentno javljao jeste veoma mali broj striktnih i preciznih in)ormacija u realnim problemima. Prva modi)ikacija metode za mogu$nost primene )uzz= podataka bila je u problemu vezanom za izgradnju autoputa u regionu :le de >rance. .asnije, metoda je modi)ikovana tako da se uvodi upotreba pseudo9 kriterijuma i )uzz= binarnih relacija i nastaje njena verzija 26273R2 :::. <a potrebe izgradnje jednog dela metroa u Parizu, razvijena je metoda 26273R2 :-, koja rangira alternative sa sasvim novim aspektom u odnosu na kriterijume, bez potrebe prethodnog odre#ivanja teinskih koe)icijenata. . %"/%-/: 56?%R:351 1etoda se zasniva na komparaciji dve alternative @a@ i @b@. .aemo da alternativa "a" nadmauje "b@ kada je ispunjeno slede$e, alternativa "a" je bolja od alternative "b" za ve$inu kriterijuma, a da pri tom ne postoje kriterijumi po kojima je alternativa "a" striktno loija od alternative "b". * osnovi algoritma 26273R2 : stoje dva uslova, Uslov saglasnosti, koji de)iniemo preko praga Type equation here.saglasnosti @p@ i stvarnog indeksa saglasnosti c'a,b(

gde je J& skup svih kriterijuma po kojima je alternativa @a@ bolja ili bar jednako dobra kao alternativa @b@, a Aj teinski koe)icijent kriterijuma u modela. odre#uje znaaj j9tog

Uslov nesaglasnosti, koji de)iniemo preko praga nesaglasnosti @B@ i stvarnog indeksa nesaglasnosti d'a,b(

C
gde je, skup svih kriterijuma po kojima je alternativa "a" loija od alternative "b",

je maksimalni raspon ocena za svaki kriterijum i alternative i alternative @

razlika ocena kriterijumskih vrednosti

Rang alternativa se odreDuje slede$om komparacijom, nadmauje nadmauje ako ako @ da su neuporedive. a najnii stepen nesaglasnosti /a taj i

u ostalim sluajevima kaemo za alternative @

?de p predstavlja najvii stepen saglasnosti

nain se izdvajaju samo one alternative koje su bolje po svim kriterijumima istovremeno.

. >5<2 R2E5-5/J5 PR%F6215

%snovne )aze reavanja problema prema [ ! sastoje se od lede$ih modula, 1) Formulacija problema. :denti)ikacija i korektno de)inisanje problema predstavlja polaznu i relativno najsloeniju )azu u procesu dobijanja reenja. Problem se uoava na realnom entitetu, zatim se misaono struktuira i naje$e se zatim deskriptivno modelira. :sti problem se pri tome moe de)inisati na razne naine i raznim simbolima,zavisno od sposobnosti analitiara i njegove specijalnosti. 2) Oblikovanje matematikog modela koji reprezentuje stvarni problem iz realnosti. 1atematiki model se oblikuje speci)inim preslikavanjem ili prevo#enjem deskriptivnog modela u egzaktni. "loenost ove konverzije zavisi od sloenosti problema, njegovih karakteristika 'linearnost, determinisanost( i zahteva za jednostavno$u modela.

) !zbor, razrada ili modi"ikacija metode za re#avanje postavljenog problema. :zbor metode zavisi od oblikovanog modela problema. Pre primene metode model je bez prona#enog reenja, a nakon uspene primene metode dobijamo njegovo reenje u kvantitativnom obliku, ime se stvaraju uslovi i za njegovo vrednovanje. $) %e#avanje modela pomo&u metode i dobijanje rezultata. Posledica primene metode je reenje izraeno u kvantitativnom obliku. -erodostojnost reenja zavisi od primenjene metode. Reenja u svakom sluaju moraju biti jednoznana, istovetno protumaena ili prihva$ena sa odre#enim stepenom pouzdanosti. /ajpreciznije reenje je analitiko. ') (riterijumsko vrednovanje modela na osnovu rezultata testiranja. 0irektno vrednovanje reenja, predstavlja meru usaglaenosti predvi#enih i ostvarenih vrednosti. /ajznaajniji kriterijum vrednovanja je kriterijum optimalnosti reenja., kojim se na egzaktan nain dokazuje da li je reenje najbolje ili ne. )) !mplementacija dobijenog re#enja. 3eorijskom veri)ikacijom model9reenje se prihvata mogu$nost njegove primene u praksi. :mplementacija predstavlja sprovo#enje reenja direktno u realnim uslovima. /a slici &. prikazane su osnovne )aze reavanja matematikog modela problema.

"lika &. %snovne )aze reavanja matematikog modela problema

+. 123%05 26273R2 %snovni rezultat primene metode 26273R2 je de)inisanje kriterijuma veza vieg reda. /jih je u teoriju vieatributnog odluivanja, kao posebnu grupu metoda, bilo neophodno uvesti zbog injenice da se u realnim situacijama odluivanja esto javlja problem nemogu$nosti odre#ivanja matematike dominacije jedne akcije nad drugom [&!. 1etoda 26273R2 upore#uje akcije u parovima. /ajpre se ispituje stepen saglasnosti izme#u teina pre)erencija i uparenih veza dominacije, a potom stepen nesaglasnosti po kome se ocena teina pojedinih akcija me#usobno razlikuje. *pravo zbog toga se i metoda 26273R2 ponekad naziva analizom saglasnosti. 1e#u prvima je u probleme kvalitativnog odluivanja uvela mogu$nost kvanti)ikacije. "am postupak primene metode je iterativan i sastoji se iz slede$ih koraka, 1) raunanje normalizovane matrice odluivanja *O), 2) .raunanje te+inske normalizovane matrice odluivanja, ) odre,ivanje skupova saglasnosti i nesaglasnosti, $) odre,ivanje matrice saglasnosti, ') odre,iavanje matrice nesaglasnosti, )) odre,ivanje matrice saglasne dominacije *-./), 0) odre,iavanje matrice nesaglasne dominacije *-1./), 2) odre,ivanje matrice agregatne dominacije *-3/), G( eliminisanje manje po+eljni4 akcija.

* praktinom postupku eliminisanja vrednosti manje poeljnih akcija potrebno je ispitati stanje dominacije za sve mogu$e kombinacije parova akcija. 5kcija sa ve$im brojem elemenata dominira nad ostalim, a u situaciji kada je broj takvih elemenata isti nije mogu$e ustanoviti stanja dominacije. :sti zakljuak o nepostojanju dominacije izme#u pojedinih akcija se moe izvesti i u sluaju akcija gde su svi elementi . .ako su situacije nemogu$nosti de)inisanja stanja dominacije

primenom metode 26273R2 este, sama metoda zbog toga spada u grupu metoda za odre#ivanje redosleda parcijalnih pre)erencija.

1etoda 26273R2 uspore#uje akcije u parovima. /ajprije se ispituje stupanj suglasnosti izme#u teina pre)erencija i sparenih veza dominacije, a zatim stupanj nesuglasnosti po kojemu se ocjena teina pojedinih akcija me#usobno razlikuju.

/e"iniranje ocjena pojedini4 atributa za svaku akciju

vrijednost akcije

u odnosu na atribut j,

Raunanje normalizirane matrice odluivanja

- vrijednost akcije

u odnosu na atribut j,

Raunanje normalizirane matrice odluivanja TN=NT

Odreivanje skupa suglasnosti i nesuglasnosti Usporeivanje pojedinih parova se skup sug asnosti !a akcije i i akcija formira

, koji se sastoji od svih kriterija

!a koje je

po"e jnije od

#ormira se i komp ementarni skup nesug asnosti

Odreivanje matrice suglasnosti

$ ementi matrice tvore t!v. indeks sug asnosti

Odreivanje matrice nesuglasnosti

Odreivanje matrice suglasne dominacije %rosje&ni indeks sug asnosti'

je po"e jnija od

ako vrijedi

#ormira se matrica sug asne dominacije tako da vrijedi: =( ako je =) ako je

Odreivanje matrice nesuglasne dominacije %rosje&ni indeks nesug asnosti'

#ormira se matrica nesug asne dominacije tako da vrijedi' =( ako je =) ako je Odreivanje rezultirajuematrice agregatne dominacije $ ementi matrice su' Eliminiranje manje poeljnih akcija

Uko iko je Us ov da

=( tada akcija

dominira nad akcijom

nije pod dominacijom jo* neke akcije g asi'

=( !a barem jedno r, =) ,+,,n !a sve