GODINA I • BROJ 1 • 28.05.2011.

GODINA I • BROJ 1 •28.05.2011.

3

Uz prvi broj
da ga upoznamo, da saznamo kako se koji deo zvao, mada, neki se i danas tako zovu. Kako i za{to to ime, gde se ta~no nalazi, {ta mu je u kom{iluku... Treba sve to nau~iti, sre}om, bubawe nije neophodno, niko ne}e ni da propituje, ni da ocewuje. A Nam}or }e da se potrudi da vas svakog ponedeqka do~eka novo gradivo, po{to je ovaj magazin zami{qen da u svakom broju donese po jednu temu, ili bar da se potrudi da to bude jedna tema. Na taj na~in, verujem, iz nedeqe u nedequ }emo neprimetno da pro|emo mnogo toga, a onda, nemojte da se iznenadite kada uhvatite sebe da pri~ate o starom Beogradu i da vas pa`qivo slu{aju. Va{ Nam}or ovda{wi
Du{ko Radovi}, crte` Du{ka Petri~i}a

Milan \. Mili}evi}

Ova nova deca dobijaju na kr{tewu grozna imena. Kao da je ime za jednu sezonu ili jednu ulogu u filmu i `ivotu, a ne za ceo `ivot. Zaposlene `ene, doma}ice i majke, ne sti`u da se naspavaju a to je jedino vreme koje bi one mogle da posvete sebi. Kadrovske liste prave se tajno, u naju`em krugu najpoverqivijih. Mora tako, skriveno i tajno, jer i kriterijumi nisu za javnost. @ene koje nemaju snage da oslabe, farbaju kosu i lice, ma`u nokte, skra}uju sukwe, pove}avaju dekolte, piju i pu{e... Udese se tako da ne mo`ete pogoditi {ta im od svega toga najvi{e smeta. Boqe je umeti nego znati. Znawe je pasivno a umewe aktivno. Oni koji znaju u~e sve a oni koji umeju u~e samo ono {to im treba. Qudi koji misle sporiji su od onih koji ne misle. Rastojawe izme|u wih sve je ve}e. Ovo je vreme brzih a ne pametnih. Na roditeqske sastanke dolaze o~evi dobrih |aka i majke lo{ih. Neki me|u nama ne samo da ne gledaju televizijski program ve} nemaju ni televizore. To nije dobro. Nikada ne}emo misliti isto ako svi ne budemo ~itali, slu{ali i gledali isto.

Dugo sam razmi{qao kojom temom da zapo~nem ovo pute{estvije pred nama. Tema ima, samo odabrati onu pravu, prvu. A nekako, ova se sama nametnula kao ne{to prirodno, i, sad, i nema prirodnije teme. Ako }emo da pri~amo o starom Beogradu, red je prvo

Bio jednom jedan Beograd - nedeqnik posve}en Beogradu kojeg bi{e nema
internet adresa: ÞÞÞ.bg-setac.com elektronska po{ta: redakcija@bg-setac.com

List izlazi svake subote, samo kao PDF izdawe na internetu Prvi broj je iza{ao 28. maja 2011. godine

nego su same ku}e. Nekada. a majstori abaxije imali su du}ane u beogradskoj varo{i. A koji ho}e da ponese. i naseli ih na one svoje placeve. Knez Milo{ razdeli svoju livadu na placeve. na munaru se od te xamije istavqao barjak. i loza pokopana i raznesena. Barjak xamija Od mnogih xamija. je. U sredini ba{te bio je jedan mali ku}erak. za turske vlasti. plati Alijina ba{ta Malko na sever idu}i od biv{e Vidin kapije. i da ne pla}aju doveka kiriju Turcima. Tu je bilo gro`|a neobi~no krupnog i slatkog. a ba{ta je razvaqena. Posle bombardovawa (1862. To je bogomoqa za sve muslimane koji u Beogradu `ive. a i majstori da steku svoje ku}e. Alija je tu leti i no}ivao i dawivao. ali je ulici ostalo ime Abaxijska ~ar{ija. Kad gro`|e dospe. Ulica kraqice Natalije. koje je imao nekadawi Beograd. U woj danas u~i hoxa. MILI]EVI] BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Beogradski toponimi na vratima gro{. koja je ni`e Zereka ka Dor}olu idu}i i onamo bli`e Gradu.4 MILAN \. nekada{wa Abaxijska ~ar{ija Abaxijska ~ar{ija Onde gde je danas Abaxijska ~ar{ija bila je tridesetih godina devetnaestog veka livada kneza Milo{a. pa jede bez mere koliko god mo`e. Po ovoj xamiji ~esto se ozna~ava i wezina bli`a okolina. koji prima platu od srpske dr`ave. ili kroz Beograd kao putnici prolaze. digne abaxije iz varo{i. bila je ba{ta s vinovom lozom i drugim vo}em nekoga Tur~ina Ali- Gospodar Jevremova ulica i Barjak xamija . me|u turskim du}anima i ku}ama. te je od toga i dobila ime Barjak xamija. da je seqacima lak{e dolaziti k wima na du}ane. Danas u Abaxijskoj ~ar{iji nema nikakvih du}ana. godine) Alije je nestalo. Alija je imao mu{terije dosta. Ko mu do|e da jede gro`|a. tome Alija izmeri i naplati gro{ od oke. danas stoji samo Barjak xamija. onamo ka parnom kupatilu. koliko da se ~ovek od zla vremena skloni.

ali je wih docnije.2011. U woj je ~esto plandovala stoka. Zato se i zvala Batal xamija. bilo bi: Slavujev do. Pokojni knez Mihailo ustavqao se je na ovoj xamiji.GODINA I • BROJ 1 •28. 1887. ona je ostala sinu mu Sre- Dor}ol. U Beogradu do bombardovawa (1862. ^uje se da }e wih i odatle krenuti daqe. I to im se radi po utvr|enoj maloj taksi. Preko doline toga potoka preveden je nasip na Novo grobqe.05. Bitpazar je bio na Dor}olu. na istok od dvorske ba{te. posle bombardovawa. bila je jedna stara xamija. Ona je odavno bila napu{tena. Ima naredba da ovi trgovci nikakvu stare` ne smeju uneti u svoje du}ane i izlo`iti prodaji dokle je najpre ne dezinfikuju u zavodu za taj posao. Posle bombardovawa bitpazarski du}ani bili su se rasuli po varo{i. Batal xamija Na severozapadnom kraju onoga novoga parka koji je zasa|en na pre|a{woj Batal xamijskoj pijaci. i govorio je da bi je trebalo opraviti. oborena. Du{anova ulica. ali ga prete~e smrt. bila je vodenica. Slavujev potok ili Slavujevac. Na tom mestu se danas nalazi zgrada Skup{tine Bitpazar Turci tako zovu pazar gde se prodaje stare` svake vrste. ba{ prema monopolu. Od oca Pisarn Laze. Bulbulder Bulbuderom zove se onaj potok koji te~e ozgo od Laudanova {anca dole ka Dunavu. deo koji se nekada zvao Bitpazar . vlast skupila i smestila u Fi{egxijsku ulicu (danas kraqa Aleksandra). od raskr{}a onamo ka Gradu. munara joj se prebila. to je i ta Batal xamija. a zvala se najpre Bulina vodenica. ozidana tesanim kamenom. Dakle. Bulbul je slavuj. pa u wu smestiti Dr`avnu arhivu. a dere je dolina ili potok. godine). Bulina vodenica Na mokrolu{kom potoku. prolaze}i isto~no od Trkali{ta. te se o~istilo lice onoj zgradi gde je danas gimnazija. Kako se Beograd {irio. ispod dana{we Vajfertove pivare. koja je sada bataqena. posle: Pisar Lazina vodenica. 5 Han na Batal xamiji. ali se to mesto i okolina wegova i sad zove Batal xamija. vrata sva bila su istavqena i isprovaqivana. Jedan stariji Beogra|anin ka`e da je tu bilo "s mora smokava i od Mostara gro`|a". Za austrijske okupacije (1718-1739) Bulbulder je bilo Beogra|anima to {to je danas Top~ider.

Pogled na Pop-Lukinu ulicu i Sabornu crkvu Nekada{wa Bara Venecija . Sad je tu oficirska zadruga. na~inila je knegiwa Qubica na uglu ulice Bosanske i one od Tri kqu~a (naravno sada{we. i udru`eni hlebari zajedni~ki mlin (1902. Danas tu vi{e ne radi pivara. Venecija Tako se zove ona ravnica du` desnog brega savskog od u{}a top~iderske reke dole do Beograda. Sad ba{ tu se zemqa otkopava. a kapija je sru{ena. nasipawem. Ta se Venecija nekad nazivala i Ciganska bara. monopol duvana. Kapija je bila od kamenoga zida i od debelih greda. a pre je to bilo ~isto poqe) duga~ku zgradu za Pivaru. On je odatle godine 1842. koja su bila onde. zvala su se Varo{ kapija. Vrata na toj kapiji nisu se u posledwe vreme gotovo nikad ni zatvarala. Tu na placu oko te vodenice di`e Go|evac radionicu za gvo`|e. i vodenica davno ne meqe. i malo pomalo otima se. Sav~i} gradi onde blizu krasnu ku}u od tri boja. i 1859) koja je proglasila povratak Obrenovi}a u Srbiju. nego ima gostionica i ba{ta. Rudni~an. godine). bataqena je. a inxinir M. Prvi zakupac te pivare bio je neki Rista Paripovi}. U toj pivari ima pove}a sala u kojoj je dr`ala svoje sednice znamenita Skup{tina svetoandrejska (1858.6 ti L. nizami su odatle pobegli u Grad. Godine 1862. U tu ravan prelazi preko Save `eleznica. Velika ili kne`eva pivara na uglu Balkanske i Admirala Geprata ulica Velika pivara Bi}e godine 1840. tu je glavna `elezni~ka stanica. tu je `itni trg. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Varo{ kapija Ona vrata na {ancu koji je opasivao staru beogradsku varo{. godine tu su stajali turski nizami. Nad wom je bila stra`ara. Popovi}u. ju`no od Velike crkve. Do bombardovawa 1862. gde je sada Valo`i}eva kwi`ara. Sad je ve} u ~etvrtim rukama kako je Sreta umro. Vu~i}evoj vojsci (svojim zemqacima) slao pivo. od vode i ostala ravan.

koji su stra`arili na kapiji. kasarna VII puka i Vojna akademija . na levoj strani puta. na savskoj obali. koji je dovezao knezove Milo{a i Mihaila. Tridesetih i ~etrdesetih godina tu je bila skela za prevoz sviwa preko Save. tek je to onde blizu one tvornice. Gospodar Jovan naredio je te je ta carinarnica i ova mehana za marvene trgovce kulukom na~iwena. gde se tvori elektrika. Carinarnica je odatle dignuta. ulicama Milo{evom i Abaxijskom. katoli~ka crkva. nad wom je bila stra`ara.GODINA I • BROJ 1 •28. oti{li u Veliku crkvu. a ostala je mehana. koji se od Dvora pru`a navi{e ka selu Mokrom lugu. I ta je kapija bila ozidana tesanim kamenom. Ku}a za gluvoneme i Opservatorija. godine oteta silom od nizama. Englezovac. jan. Bolnica kraqice Drage. Vra~ar isto~ni Vra~arom isto~nim zove se onaj deo dana{weg Beograda. Danas je te{ko kazati gde je mestimice bila. gde su sedeli nizami. a odande kroza Stambol kapiju Terazijama u Dvor. 7 zej. Vra~ar zapadni Tako se zove onaj deo beogradske varo{i od kragujeva~koga druma do Lude ku}e (Doktorove kule). Prema toj mehani. godine parobrod. Odatle su oni na kolima kroz guste mase sveta. Vidin kapija Ova je kapija bila dana{woj Du{anovoj ulici izlaz iz varo{i u predgra|e. ima jedna starinska ku}a. Vojna akademija. Etnografski mu- Pogled niz Nemawinu ulicu: park Mawe`. koja se i danas zove Gospodarska a imawe je dr`avno. koja se zove Gospodarska mehana. i utvr|ena debelim direcima. poslanstva: nema~ko i austro-ugarsko. U tom boju odlikovao se je ~lan palilulskog kvarta Moja Bogdanovi}. blizu u{}a top~iderske reke u Savu. a tu je bila i carinarnica. Na ovom su Vra~aru: Velika kasarna.05. i crkva Sveti Sava. Ta je kapija 1862. Ispod toga magacina pristao je 25. a {iri se izme|u kragujeva~koga druma i palilulske crkve. Na tom je Vra~aru Velika vojna bolnica. jo{ stoji magacin gde se nekad stovarala so. Gradska bolnica na Vidin kapiji Gospodarska mehana Na tramvajskoj pruzi iz Beograda u Top~ider.2011. Nova kasarna. 1859.

i dole ka Toskinoj ~esmi. protestanata. koji je 1902. Steji}eva. Tu je ulicu najvi{e prozvao Gospodskom Milo{ Popovi}. posve}ena Svetom Nikoli. pedesetih godina. [ili}eva. U sredini grobqa lepa je nova crkva. grobqe se to ka`e i Grobqe kod Markove crkve. ona od Zelenog venca do Zlatnog kowa. a danas pripada sinu Velimirovu Milo{u. a nekad se re~e i Palilulsko Grobqe novo Jo{ godine 1853. Beograd je izabrao za gro- Grobqe staro Koliko se sada zna. nasuo. godine. zemqu otkupio. To je bila prva kwi`ara u Srbiji. i Jevreja eskinaskog obreda. Po toj crkvi. katolika.8 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD bqe mesto na desnoj strani doline Bulbuldera. urednik Srpskih Novina.345. Markovi}eva. Ulaz na Novo grobqe po~etkom dvadesetih godina pro{loga veka {majdana jer su ga ve} opkolile ku}e. i Brankovi}eva. Nekada{wa Gospodska.669. Na Ta{majdanu je grobqe ostalo do godine 1886. ogradio zidom. Grobqe ima svoj fond. Stani{i}eva i Simi}eva. iz Dvora se u Veliku crkvu i{lo svakad Gospodskom ulicom na Varo{ kapiju. godine iznosio 229. Beogra|ani su svoje mrtve sahrawivali od nekada{we Varo{ kapije na ovamo ka Zelenom vencu. i prvi je onde ukopan Dragutin. Na onom grobqu na Ta{majdanu na~iwena je 1835. a na Stambol kapiju vrlo retko. koja je docnije pre{la na Velimira Valo`i}a. bio otvorio kwi`aru. danas Brankova ulica Gospodska ulica Dana{wa Brankova ulica. Dok su Turci bili u Beogradu. a od te godine beogradski se mrtvi sahrawuju u Novom grobqu preko bulbulderskog potoka. Stanojla Petrovi}a savetnika. pre se zvala Gospodarska ulica. Tu su bile s gorwe strane ku}e: Herbezova. Ta je odluka dugo ostala mrtvo slovo. Markovi}a. kad je. Tenkina. a s dowe strane \ermanova. posle Sanitetskog zakona. nivelisao. u woj. supruge po~. Sahrawivawe u Novom grobqu po~elo se 17. sin Veqka Dimovi}a ba{tovana.66 dinara. Marinovi}eva. izi{la je jedna odluka dr`avne vlasti da se digne grobqe sa Tadr Vladan \or|evi} na ~ijem je imawu da{we Novo grobqe . u ku}i St.58 dinara. avgusta 1886. na~inio nasip od Trkali{ta do toga mesta. Za sve to potro{eno je 166. U toj ogradi je mesto za sahrawivawe pravoslavnih. Odatle je grobqe izme{teno na Ta{majdan oko godine 1828. i podigao vijadukt preko Bulbuldera. Jevreji pak seferdinskog obreda imaju svoje odelito grobqe malo ni`e ovoga srpskoga. godine crkva i posve}ena svetom jevan|elistu Marku. Turaka. To je zadu`bina danas pokojne Drage. Tek godine 1882.

od drvene gra|e pok.05. gde je sedeo vojvoda (turski stare{ina) koji je sudio Turcima erlijama za mawe stvari. Dva bela goluba Dvokatna ku}a. nego se obi~no naziva Top~idersko brdo. A makaze su znak wegova terzijskog zanata. bila je na onom danas praznom placu. Jove Kujunxi}a. Rajovi}a. N. Popovi}a. Bilo je i jedno mawe brda{ce koje se zvalo Mala Dedija. Dedija ili Dedina 9 Ono brdo koje se. koji licem gleda pravo ka Kola- rcu i Stambol kapiji. zove se Dedija ili Dedina. U novije vreme retko se i ~uje ime Dedija ili Dedina. Z. Tako se ime Mala Dedija izgubilo. Breg Ta{majdan. To je ono brdo gde su danas vinogradi i letwikovci. jer je glavna nurija ovoj crkvi Palilula. A celom kraju onom ostalo je ime Dva bela goluba.GODINA I • BROJ 1 •28. koji je nad ovom crkvom. pa je to brda{ce raskopano kad se gradio put u Top~ider. \oke Simi}a. jer su u onom Delijska ~esma na uglu Knez Mihailove i Vuka Karaxi}a ulica . Sad te ku}e nema. Na toj ku}i Jova je imao cimer: Makaze i dva bela goluba. Pred tim konakom bila je ~esma.2011. On je. najvi{e li~i da je ona ^upina humka gde je spaqen Sveti Sava. koja se zvala delijska ~esma. a ostalo samo \edija ili Dedina. \uri}a. Bra}e \or|evi}a. najlak spu{ta ka Savi. govorio: da je to jedno golub a drugo je golubica. Ulaz na Ta{majdansko grobqe iz Takovske ulice grobqe. u {ali. Pavlovi}a i drugih Beogra|ana. Delijska ~esma Onde gde je sada trokatna ku}a Nikole Spasi}a (pre Pan|elova) za Turaka je bio delijski konak. me|u padinom Mokrog luka i dolinom Top~iderske reke. a rebrima je okrenut Hilandarskoj ulici i ulici Dva goluba.

kroz mitropolitovu ba{tu. pored Dvora. on je odgovarao: . raskr{}e. podignuta 1860. zove se Englezovac po Englezu Makenziju. a od we se i ono mesto okolo zove Delijska ~esma. i na Gr~ku kraqicu (gostionicu) u Grad. na desnom bregu mokrolu{kog potoka. pored Vojne bolnice. Prvi prima vodu u vrh Bulbuldera. gde su tako zvane rimske ~esme. na~inio ku}u. Kod spomenika kneza Mihaila name{tena je 1891. godine po projektu francuskog arhitekte Lorana . gde se krste Dubrova~ka i Du{anova ulica. \erizi Doktorova kula Glavna zgrada dana{we ku}e za sumanute bila je imawe Doktora Kuniberta. Od toga se onaj ceo kraj varo{i prozvao Dortjol. i od kragujeva~koga druma do onoga {irokoga poqa na istoku. koje joj je ime ostalo i do danas. Wegova je voda pre|e i{la preko Palilule. na Ruskog cara (gostionicu). On je na ~istom poqu vra~arskom. pa se odande razvodi u sve javne ~esme na dunavskoj strani Beograda. koju su Beogra|ani prozvali Doktorova kula. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Dortjol Upravo: dortjol ~etiri puta. Drugi |eriz prima vodu u Malom Mokrom lugu. koji je kao lekar slu`io kneza Milo{a skoro dve desetine godina. godine spona staroga vodovoda sa novim s Belih voda. pa Terazijama. Sada je ~esma izme{tena preko puta uz plac akademijski. On je ozidan i zatvoren. pa na Delijsku ~esmu. a kad su ga Beogra|ani pitali {to je oti{ao tako daleko od varo{i.10 konaku boravile i delije (turski vojnici). Tako su Turci zvali ono raskr{}e. Voda iz Englezovac Onaj deo nove beogradske varo{i od Slavije do crkve Svetog Save. daleko od onda{we varo{i beogradske. a odande se razvodi u javne ~esme na Savskoj strani. preko Skadarske ulice na ^ukur ~esmu i na Saka ~esmu onamo ka Gradu. Ovaj je |eriz pre|e i{ao preko Simi}eva majura. Sada se voda iz toga vodovoda sta~e u rezervoar na Trkali{tu. Sva voda po beogradskim ku}ama dolazi sa Belih voda. jer je samo za vreme dopu{teno da se onde namesti. Ovaj nije zatvoren nego se i Mokrolu`ani slu`e wime. Tu je on bio nasadio cve}a i plodna vo}a. i na vrlo kratko vreme. wega sprovodi se u rezervoar kod Doma za napu{tenu decu.Bi}e ovo nekad sredina Beograda! Ima dva stara |eriza ili vodovoda kojima je voda dolazila u Beograd. Sam to~ak ne znam dokle }e ostati. Ali se vode iz staroga vodovoda u novi pu{taju samo u velikoj nesta{ici. koji je to mesto kupio od \oke Terazijska ~esma.

Zato se najpre i zvala Zdanije kod jelena. U toj ku}i pre po`ara bila je velika sala za pozori{ne predstave. da osnuju ^itaonicu. koji nimalo nisu simpatisali Ilirstvo. na Banat a i na brda Mirijevsko i Vi{wi~ko. kao svoj beleg. ta se ku}a prozove Grand hotel. I pijaca Zeleni venac tu je ispred te stare ku}e. vidik.kafana koja je dala ime celom kraju . februara 1846. jelen je skinut. 24. Posle jednoga po`ara u toj ku}i. druga od Starog telegrafa. ~etvrta od Save a peta iz Abaxijske ~ar{ije. A u woj su se i oni prijateqi ilirstva ~etrdesetih godina sastajali i svoje ideje {irili. Zerek Grand hotel u Kraqa Petra ulici Simi}a. i naselio ga. i ona se daqe zvala Zdanije.GODINA I • BROJ 1 •28. Ta je ku}a na svom ju`noisto~nom rogqu imala od bronze jelena. gde wu preseca ulica. Zdanije kod jelena U po~etku pete desetine pro{loga veka podigao je knez Mihailo Obrenovi} veliku trokatnu ku}u na pokoj blizu Saborne beogradske crkve. Mesto toga sastajawa zvalo se Ilirska kasina.05. Zerek ka`u da zna~i pogled. koja od Velike pijace i policije vodi onamo ka Gradu. godine. koje je otvoreno u op{tinskoj zgradi. A neki to zovu i Savinac. koja se u svom po~etku zvala ^itali{te. koja je dignuta u slavu Svetom Savi. Zeleni venac 11 Na onoj beogradskoj pijaci u koju ulaze ulice: jedna s Terazija. ba{ preko puta od toga Zdanija. po crkvici. a odande i jeste lep i {irok vidik dole niz Dunav. Jo{ docnije.2011. I ta je kasina izazvala Beogra|ane. Od toga se ceo onaj kraj prozvao Zeleni venac. Docnije je knez Aleksandar Kara|or|evi} na~inio zdanije na pijaci (ono {to je danas op{tinski sud). glomazna dvokatna ku}a. Sa Zereka se ulica Dubrova~ka dosta strmo spu{ta ka Dor}olu i ide daqe ka Dunavu. Ono mesto Dubrova~ke ulice. zvalo se je Simi}ev majur. Pre pak dok je to imawe pripadalo starom gazdi. ima jedna starinska. tre}a od Varo{ kapije. Tada se ona knez Mihailova ku}a prozvala Staro zdanije. u kojoj je nekad bila mawa gostionica sa znakom Zeleni venac. zove se Zerek. Zeleni venac .

malo severnije. O toj kavani- Jugovi}eva Velika {kola Kad se s Velike pijace Vi{wi}evom ulicom po|e dole ka Dunavu. tako|e terzije.bez ~oveka! U nevoqi svojoj. i ovaj tu stvar raspravi na svoj na~in: zapovedi Nikoli da uzme Spasinu `enu Rumenu. koja je otvorena 1. od kojih na najvi{em su rode davno svile svoje gnezdo. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD ci. Tako se zove i zaseqen deo te ravni. prazan je plac. kasnije Vukov i Dositejev licej . svastikom beogradskoga prote Dimitrija Vuji}a.12 Jalija Jalija se zove ona ravna desna obala Dunava od Grada niz vodu do ispod varo{i Beograda. koju je op{tina podigla na placu. Odmah do te ku}e bila je (a stoji i sada) dvokatna ku}a Nikole Gu{anca. Jevremovac Danas Botani~ka ba{ta. koja pripada Velikoj {koli. Ova druga ku}a danas ima na gorwem boju 6 prozora. onaj {to je bli`i k Dunavu. ogra|en tarabom. bila je Saka ~esma. do godine 1889. godine. i tu na levoj strani ima dvokatna ku}a staroga kroja. kojoj se nad vratima ~ita: Kavana Gu{anac. a zvalo se Jevremova ba{ta. To je bila ku}a Spase Milovanovi}a. Tako je postalo to dana{we ime. produ`ili su `iveti lepo kao susedi i `ene wihove kao susede. a na dowem je kavanica. Pred ku}om je mala avlija i ve}a kapija sa dva kamena za sedewe. kraq Milan je uglavio: da se prozove Jevremovac. Na tom placu bila je pre|e dvokatna ku}a: pri zemqi du}an a gore stan za `ivqewe. i. o wenom nekada{wem gazdi bele`im ovde {to sam ~uo od starih Beogra|ana. Po{to ova dva suseda ovako razmene svoje `ene. dolazi se na raskr{}e Vi{wi}eve i Jevremove ulice. koju je jo{ ranije bio prisvojio. Ispod te ku}e. To je. Spasa je sa Stamenom rodio ~etiri sina. i obele`en brojem 7. terzije. na levoj strani. a wegov prvi sused Spasa iz Para}ina. ta je ku}a opet oti{la u turske ruke. a Spasa je imao za `enu neku Rumenu. Na Jaliji je jevrejska mala. Docnije je wu kupio od Turaka neki Kutula. dedi kraqevom. ostavqaju}i desno Glavnu policiju a levo Tekiju. koja je sada izme{tena na rogaq ulice Jovanove i Dubrova~ke. koje mu je ostalo od oca. A i Nikola je sa Rumenom imao dece i mu{ke i `enske. na samom rogqu. suseda wegovih. Kavana Gu{anac Od Velike pijace onamo ka Gradu. na raskr{}u Dubrova~ke ulice. a Spasi da zadr`i Stamenu. Wegov sin Quba pokalu|erio se je. septembra 1808. ili boqe re}i. docnije. a suseda Rumena kod ~oveka . gospodaru Jevremu. Sused Spasa i suseda Stamena sprijateqe se tako da sused Nikola kod `ene ostane bez `ene. bilo imawe kraqa Milana. Pred Jevremovcem je ~esma. Jugovi}eva Velika {kola. koji je Vu~i} bio poklonio Beogradskoj bolnici. I jevrejska osnovna {kola u toj mali zove se i pi{e: [kola na Jaliji. s nekoliko dimwaka na krovu. U toj ku}i bila je Jugovi}eva Velika {kola. upravo dowi deo Dor}ola. Nikola se bio o`enio Stamenom. Pokloniv{i tu ba{tu Velikoj {koli. po ranijem gazdi. Nikola se po`ali knezu Milo{u. Posle propasti od 1813. a posle Kutule do{la je u ruke dana{wem gazdi bakalinu Dadi. a vi{e te ~esme nova osnovna {kola. Nikola je bio rodom iz Ni{a.

godine na~iwena visoka tribuna.05.GODINA I • BROJ 1 •28. godine) odista bio ~isto poqe oko grada. vi{e nisu tu ni sadevana. a i Nikola je ostavio zanat. Posle bombardovawa Beograda (3.2011.ulaz na {etali{te iz Pariske ulice . konzuli garantnih sila. godine). kojim se ponovo utvr|uje na srpskom prestolu. a po{to u jesen te godine sena izgore{e. godine. do godine 1857. Kraq kapija sena. Na onom proplanku prema gostionici Kruni. i zato se zvao Gu{anac. u jednom kraju. Dobar je bio ~ovek i lepo `iveo s qudima. bili su razapeti {atori. I on je. Spasa se docnije ume{ao u Ustavobraniteqe. i po{to bi uglavqeno primirje izme|u Srba i Turaka. bila je 28. ubio se je u Mru Tumanu. ~inovnici. Na tom poqu nekad su se ve`bali turski vojnici. i naroda mnogo od Srba i Turaka. koja i danas nosi wegov nadimak. do izlaska Turaka iz Grada (1867. Beogra|ani su dr`ali svoja Kalemegdan. i otvorio kavanu. novembra 1830. 29. juna 1862. Onde pak gde su danas lipe prema gradskoj (sada zatvorenoj) "orospikapiji". engleski i ruski razape{e na Kalemegdanu svoje {atore i razvi{e svo- Kalemegdan Pojam Kalemegdan zna~i gradsko poqe. Okolo su stajali srpski skup{tinari. januara 1859. ovamo prema Velikoj crkvi. Na toj tribuni knez Milo{ je saslu{ao sultanski berat od godine 1275. Nikola je imao gu{u .voqicu. zastrta crvenom ~ohom. 13 lo{ i beogradski vezir Husein-pa{a. i bio je ~lan suda. a k}eri dve su mu `ive i sada. te su se tu prvi put sastali knez Mi- Kalemegdan . za sigurnost toga primirja. ostavio zanat.

To je ime do{lo ovako: pre godine 1858. Posle- Otkrivawe spomenika Kara|or|u 1913. mitropolitom. Kasina Tre}a ku}a od levoga rogqa Skopqanske ulice. toga dana. na naro~itoj tribuni. dana Zilhixe 1283. godine. pa su tu boravili. gostionica je Kasina. ali se dru{tvo te Kasine naskoro rasturi. oko 10 sata pre podne. i na gradskom bedemu razapeo {ator. koje jo{ nije ure|eno ni zasa|eno. Kalemegdan mali zove se isto~ni deo toga gradskoga poqa. Od toga vremena ku}a je ta izmewala vi{e gazda. kome lepotu uve}ava i sam prirodni polo`aj. u toj se ku}i uredi neka Kasina za odabrane ~lanove. a sve se zvala Kasina. a odovud od varo{i su. dokle su turski topovi s grada zijali na varo{. ministrima i savetnicima. Tu se obi~no pogubqavaju oni koje sudovi osude na streqawe. bile barikade i srpska vojska. Kasina. godine . Oko godine 1858. Terazije. Pariz i Moskva . pred Riza-pa{om posledwim beogradskim muhafizom. kojim se gradovi u Srbiji ustupaju knezu Mihailu. pred knezom Mihailom. i knez Mihailo sve~ano je ujahao u grad beogradski kao u srpsku tvr|avu. aprila 1867. Narodnoj radosti. Kalemegdan se je po~eo ure|ivati i zasa|ivati. godine je zastave. ta je ku}a pripadala Bra}i Luki}ima iz Velika sela. i pred mnogobrojnim svetom. Danas je to najlep{i park u Beogradu. a ispod Kajaburme Fabrika za platno. gde ova izbija na Terazije. 6. nije bilo mere! Po{to je odmah za tim turski garnizon oti{ao sasvim iz Beograda. i onde je boravio.14 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Kajaburma Kajaburma ili Karaburma zove se onaj nos ili vrh od brda vra~arskoga {to se spu{ta u Dunav ispod Beograda a vi{e sela Vi{wice. sve nove zgrade i nove radwe. i po{to su Srbi dobili Grad u svoje ruke. Na Kalemegdanu.29. i kasinski name{taj kupi za svoj stan oficir Marko Katani}. pro~itan je sultanski ferman od 5. du` Kalemegdana. pred vojskom turskom i srpskom. Vi{e Kajaburme je Klanica. hoteli Balkan. a francuski je konzul oti{ao u grad. marta 1867. Tada je na gradskim bedemima srpska stra`a zamenila stra`u tursku.

Danas ta ku}a ima ime Hotel Kasina. onde gde se bawi~ki potok sta~e u mokrolu{ki potok. moderna Klanica. opravqaju}i i pro{iruju}i gorwi boj. a istorija joj ovo {to je ispri~ano. Kova~ na ku}i Ona ku}a u Pop-Lukinoj ulici br. 14. koji se nastanio u dno Vra~ara. Nikola Stefanovi}. i na toj svojoj zemqi. i sada ga nema na krovu. a do kragujeva- Pop-Lukina ulica. sastajala onda{wa beogradska inteligencija. koji je wu i na~inio. Po toj Klanici ve} se i ona okolina po~ela zvati Klanica. u kojoj je danas Dr`avna {tamparija.05. podignuta je. a danaske?! Kod Stefanovi}a kavane Tako se zove onaj zaselak Beograda. s ~eki}em u ruci. Kova~i na Terazije Knez Milo{ je sve kova~e iselio iz beogradske varo{i (u {ancu) na prazno poqe od Stambol kapije gore ka ~esmi terazijskoj. odovud Kajaburme. pre nekoliko godina. pripadala je najpre kova~u [tajnlehneru. Hteo je da te majstore izvu~e iz turskih ku}a i du}ana. To su deca rado gledala. zgrada Dr`avne {tamparije . s obe strane kragujeva~koga druma. dwi wen gazda bio je Vasa Mijatovi}. u prirodnoj veli~ini.2011. s ko`nom keceqom o vratu.GODINA I • BROJ 1 •28. a ova. koji ju je ostavio Domu siro{ne dece. i ~udila se kova~u na ku}i! Klanica na Vilinim vodama Docnije je [tajnlehner tu ku}u prodao dr`avi. skine s ku}e kova~a. i da im da ~isto poqe za ku}e i za wihove radwe. a govorio je da ih kre}e zato {to se boji da oni svojim vigwevima ne zapale varo{ i Turke o{tete. gde se koqe stoka i meso se izvozi za granicu. Nekad je beogradski trgovac. kod wega. U ovoj ku}i sedeo je Jovan Haxi} (Milo{ Sveti}) kad je boravio u Beogradu radi pisawa izvesnih zakona. ako se mo`e tako re}i za deo varo{i. a i opozicija onda{wemu stawu stvari u Srbiji. i s nakovwem pred wim. 15 Klanica Dole ispod kraqevih {tala. Na krovu te ku}e [tajnlehner je bio namestio kova~a. Tu se. Mnogi su bili i zatvarani i bijeni zato {to nisu pristali samo da zagrade darovan im besplatno plac na Terazijama. bio kupio veliku livadu du` mokrolu{kog potoka.

godine. Tada su Turci dignuti odatle. i me|u wima legne krv. Po ovom docnijem obnovqa~u. da mu se dadu putne teskere.16 ~koga druma. O wemu su onda sve garantne sile dobijale note. Navi{e od kavane po~ele su se naseqavati razne du}anxije i majstori s jedne i s druge strane puta tako da tamo sada mo`e biti 20-30 ku}a. zatra`i od jedne la|e. prvo mesto za {etwu van varo{i. Ele. bio je Liman od Save. I taj nasuti put zasluga je pok. da sukob ne bi uzeo ve}e razmere. na ^ukur~esmi rawen samrtno. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD otru}i la}u niz vodu! Tek onda onda Turci dadu teskere. neki \or|e Ni{lija. da u revnosti svojoj {to ne prekora~i. bila je nekad Manojlova ba{ta. na~inio kavanu. koja je ve} bila pristala. Jove Krsmanovi}a. iskopao princ Jev|enije protiv velikog vezira. na tom Limanu posva|aju se Srbi i Turci. umro u bolnici. [anac je ovaj na mnogo mesta uravqem sa zemqom. 24. koji su dr`ali magaze i kavanice. I to se zove kod Stefanovi}eve kavane. kraqa Milana. juna 1862. U toj ba{ti se prvi put po~elo to~iti Savsko pristani{te . Docnije je to imawe. ali su Turci voleli svoje teskere predati pa{i. posle. u koji su obi~no dolazile bosanske la|e. Manojlova ba{ta Onde gde je danas pijaca Zeleni venac. drugoga tu imena nema. Docnije je taj {anac obnavqao |eneral Laudan. jula 1860. 3. kad je on opsa|ivao Beograd. koji je dolazio u pomo} opsa|enu Beogradu. kavanu i livadu. koji je od tih la|ara Bo{waka tra`io putne isprave. Odatle se u desno odvaja nasut put za bawi~ki logor. a mestimice je ostao gotovo ceo. Oko toga Limana `iveli su Turci. Ali upraviteq varo{i Beograda toga \or|a trgne k sebi. Ovaj je. ali je ostalo ime Stefanovi}eva kavana. a \or|e digne skele i Laudanov {anac To je onaj veliki {anac koji je od Dunava u naokolo preko Vra~ara do u Savu. Srpska vlast imala je tu jednoga slu`iteqa. a princa Jev|enija malo ko i zna. u koje su padali Turci Bo{waci koji su se la|ama spu{tali u Beograd. {anac se sad zove Laudanov. da ih preda srpskoj policiji. pa jo{ na zapad ka vodi. Turci ne htenu dati teskere. a Liman se malo pomalo sasvim zasuo. ^ak se morao iz kasarne dovesti oficir Bu~ovi} sa strelcima. koji je tako|e tu imao svoga ~oveka. i pru`ila skele za izla`ewe. od Nikole kupila dr`ava. Jednom srpski pandur. a danas mu se u Beogradu i ime ho}e da zaboravi! Liman na Savi Dole na Savi. gde je danas nova ku}a pok.

05. i Mokri lug Tako se zove potok koji. na koju se ulazi i danas. a drugo s nedostatka novaca. s drugom gospodom. nekad su se s konaka kod Velike crkve izvozile u kanatama na volujskim kolima jetrve knegiwa Qubica i gospo|a Tomanija. Mesto je to nekad pripadalo knezu Maksi Rankovi}u iz Ostru`nice. Sad je tu pijaca Zeleni venac. koji je u toj ba{ti dr`ao i mehanicu s jelom i pi}em. 17 Zeleni venac . izla- zili na teferi~e i veseqa. bio oti{ao u Vi{wicu crkvi na slavu. proti~u}i izme|u Doktorove kule i Vajfertove pivare.2011. Seqaci u ova dva sela doseqeni su iz Svrqiga jo{ za Kara|or|eva ratovawa i tu nastaweni. majem zapisano je da je u Nedeqkovoj ba{ti mehanxiski esnaf dr`ao svoj pir. i 1835). U tu ba{tu. pa se posle odustalo jedno s podvodnog mesta. Tu su prire|ivane i gozbe za vi{e zvanica. On im u~ini po voqi. Iznad vrela ovoga mokrolu{kog potoka ima dva sela koja se zovu: Mali mokri lug i Veliki mokri lug. naro~ito oni iz isto~ne pole varo{i. u povratku.aero snimak pivo (1834. pod 9. Nedeqkova ba{ta Dole ispod Vidinkapije imao je veliku ba{tu s lepim vo}em neki ba{tovan Nedeqko. Tu se pedesetih godina otpo~elo zidati pozori{te. koje je preno{eno iz Zemuna. Tu su Beogra|ani. Orospi kapija S Kalemegdana se ulazilo u Grad na dve kapije: na onu koja gleda ka Jugoistoku. i bude sve~ano do~ekan. pod monopola sta~e se u Savu. radi teferi~a. izidano je bilo do cokla. i na onu {to je spro}u onih lipa u parku. U Srpskim Novinama od 1843. Tako se zove i dolina toga potoka onde gde je preseca kragujeva~ki drum. is- .GODINA I • BROJ 1 •28. do|e u Nedeqkovu ba{tu wima na veseqe. Mehanxije iza{qu deputaciju pred Vu~i}a i umole ga da. a Vu~i} je. Wihove `ene ve}inom jo{ nose odelo svrqi`anskoga kroja i boja. godine.

savetnik. Prvi je stavqen u tu rupu neki Trki} iz [apca. Na tu svetkovinu dolazio je i knez Milo{ i Savamalke su mu davale kite cve}a. jer dru- Savamala (selo) Ovo selo bilo je naseqeno du` Ciganske bare (Venecije) od dana{we Antuline ku}e pa gore ~ak do dana{wih monopola. Toma Vu~i} Peri{i} Godine 1842. Kalemegdan. zasejan detelinom. a u jednom wegovom kraju zasa|en je omawi jeqak. Vu~i} je s vojskom pao na Vra~ar onde gde je sada vra~arska sreska kancelarija i gde su sve one okolne ku}e . Tu su najpre bile podignute ku}e u poqu wih sedam na broj. novembra. 29. Mnogi su se na to qutili a dato im je boqe mesto. Sedam ku}a Zove se kraj Beograda ba{ do Laudanova {anca na carigradskom drumu. zborno mesto. beogradski vezir Husein-pa{a i knez Milo{ prvi put videli. Srbi su na ovoj kapiji najpre prodrli u opsa|enu dotle beogradsku varo{. na kraju novembra 1830. podignuta na tvrdim temeqima.kojih onda nije bilo. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Rupa vra~arska ^e{}e se pomiwala i pisala Vra~arska rupa. spomenik Zahvalnost Francuskoj . ima pove}i proplanak. I s ove kapije nizami su oterani 1862.18 {to gleda ka Velikoj crkvi. Ova se kapija nekad zvala i Bawalu~ka kapija. Srbi su ovu kapiju zvali Kara|or|eva kapija. Tu ima i mala vodenica koju je bio kupio Milosav Zdravkovi}. Tu je bila pove}a kasarna za nizame. i do te ku}e nalazila se gotova rupa iz koje je va|ena zemqa za naboj. pred Bajlonovom kavanom. Zato se nekad re~e i Trki}eva rupa. Postawe je toj rupi ovako: gog zatvora onde na onom poqu nije bilo. Ka`u da je Kara|or|e na tu kapiju ulazio u Grad. nov. Selu Savamali bio je zapis. 1830. a mesto se to zove sedam ku}a. bili name{teni {atori. Tu je o Markovu dne igralo kolo. onde gde je sada tobxijska pijaca. i zvali su je Orospi kapija. Docnije knez Milo{ je naredio te su Savamalci dignuti odatle i preseqeni u Palilulu. na kojima su nekad bili i topovi napereni uza Savu. te su se. prema gostionici Kruni. neprijateqi wihovi. U tu rupu zatvarani su protivnici Vu~i}eve bune. Sava kapija Sava kapija bila je onde gde se danas niza stepenice od seminarije slazi na Savu. vaqda zato {to su na wu ulazili u Grad Srbi. Tu su. a godine 1806. 29. Proplanak U parku na Kalemegdanu. novembra 1830). godine. samo je Isidor Stojanovi} bio na~inio ku}u od naboja. i dogovorili o sve~anosti koja se imala izvr{iti sutradan (30. a sad se prinavqaju i druge. A Turci su je zatvorili. kao ka{tiga iz doba Vu~i}eve vlasti. koja se zove Orospi }uprija. Orospi }uprija Iza Kajaburme na mirijevskom potoku ima kamenita }uprija.

GODINA I • BROJ 1 •28. Sad tu nema sena. Slavija . Na tom placu do pre nekoliko godina dr`ali su Beogra|ani svoja sena.2011. ali je ime Sewak ostalo onom placu i okolini. te onde izlaze oni koji idu u vinograde na Dedini.05. kad se pre|e Laudanov {anac i obori se ka potoku Mokrom lugu. godine knez Slavija Velika gostionica na dno Englezovca. Tu je veliki op{tinski plac me|u dva puta. Kao da mu posao nije napredovao. Spomenika. Docnije to je mesto i zgrade otkupio i razvio \ura Vajfert. Smutek se zvao onaj ^eh koji je prvi na tom mestu podigao zgradu i otpo~eo radwu. 19 @elezni~ka stanica Sewak. po{to im ona na Kalemegdanu na kraju septembra 1857. a to je. te ga je napustio i nekud oti{ao. izme|u potoka Mokrog luga i Laudonova {anca. ustavqa se kod Sewaka. Spomenik Izlaze}i iz Beograda drumom kragujeva~kim. na levoj strani mokrolu{kog potoka. kada mine monopol i Jak{i}evo imawe. Od te gostionice Slavije i ona se sva okolina zove Slavija. Odmah vi{e Smutekovca zgrada je Beogradskoga streli{ta. idu}i iz Beograda ka Top~ideru. Taj spomenik prvi put je podigao 1848. Sewak Tramvaj. godine izgore{e. {to ozna~ava deo varo{i. I kowski tramvaj vozi izme|u Kalemegdana i Slavije. danas je tu biletarnica Beogradskog sajma Smutekovac Tako se ranije zvala (a neki je i danas tako zovu) pivara \ure Vajferta. dana{wi sopstvenik. na levo se vidi mali park s nekolikim grobovima i u sredi Spomenik. Beogra|anska sena pak danas su onde gde je sewak vojni~ki. na poqani izme|u Ludnice.

piju (na Savi). i spomenika knez Mihailova. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Stambol kapiju zidali su Austrijanci za ono vreme dokle su dr`ali Srbiju. od usta Stambol kapije onamo ka Teraziji. gde js sada avlija Mecovaline ku}e. upravo donde gde su danas vrata od Kolar~eve pivnice. na kojoj su se videle ulupqene rupe od kur{uma pri napadima. Zimi se ta voda nekad i ledila. gde je danas prazna ~istina. 30-40 metara duga~ak. bila je nekad tvrda i Srbima stra{na Stambol kapija. koji su tu dr`ali stra`u. rastavqao je dubok rov. novembra 1806. Kroz wu se prolazilo na tri prolaza: u sredi veliki za kola. Stambol kapija Onde. izme|u pozori{ta. od terazijske strane. koja se pru`ala gore ka Teraziji i ka Paliluli. a leti se pokrivala zelenim `abokrekom. Od svih tih kapija ova Stambolska bila je i najve}a i najtvr|a. i iz we izi}i. Sva onda{wa beogradska varo{ bila je opasana od Save do u Dunav dubokim rovom i visokim {ancem.20 Aleksandar junacima koji su pali pri osvajawu Beograda 29. pa je po wima prikovana jaka gvozdena oplata. koji je sobom za{ti}avao most i vrata Stambol kapiji od napada~a. na Vidin kapiju (u dunavskom kraju). na Sava ka- Pozori{ni trg. Ozidana je bila kao kakav gradi} sa tvrdim svodovima povrh kojih je bio debeo sloj zemqe. Drugi spomenik je podignut knezu Mihailu na mestu gde je bila Stambol kapija. I ku}e oko toga parka zovu se "kod Spomenika". jer se u wu sva{ta bacalo. i na ovu Stambol kapiju. Preko toga rova. u koji su bili usa|eni debeli palisadi (hrastova debla. iznad te vode. prostor na kome se nalazila Stambol kapija . a sa strane po jedan mawi za pe{ake. apoteke. sa prostranim dole unutra hodnicima. Vrata su sva bila od debelih hrastovih greda. bio je veliki breg nanesene zemqe. i mnogim kazamatima za obitavawe vojnika. na Varo{ kapiju (od Velike crkve na jug). Ovu kapiju od poqane. gore za{iqena). a u gra|evinskom pogledu i najlep{a. Pred ustima toga mosta odovud. Kroz tu tako tvrdu ogradu u beogradsku se varo{ moglo u}i. pru`ao se drveni most. a posle je taj spomenik obnovio kraq Aleksandar Prvi. i svakad je bila prqava. koji je ~esto bio pun vode. Izrada je bila od tesanog kamena i od cigqe.

21 Ta{majdan. Ta{majdan Zna~i Kamenolom. Tu nigde nije bilo ni ku}e ni du}ana nego je leti rasla golema travuqina. delio se odmah na dva kraka: jedan je udarao desno od toga brega ka Teraziji. Na svu priliku ovaj breg Ta{majdan je ona ^upina humka gde je spaqeno telo Svetoga Save! Tekija Ona zgrada na Velikoj pijaci. jedini ostatak nekada{we Tekije . godine. ba{ spro}u Velike policije.GODINA I • BROJ 1 •28. a zimi je ta travuqina bila suva. godine. Iz te velike travuqine u svako doba mogli su jurnuti ili psi ili zli qudi na putnika sama i bez oru`ja! Koqe. i u woj je ispustio svoju du{u prvi srpski ministar prosvete Dositej Obradovi}.. a drugi levo . Put koji je iz Beograda na Stambol kapiju izlazio preko mosta. maja 1866. mesto gde se vadi kamen za zidawe. to jest. koji bi poumili po}i wihovim tragom. na Ta{majdanu je 1835. crkva Svetog Marka i Aberdareva ulica gradsko grobqe od Varo{ kapije. Za srpskoga doba ta je zgrada pripadala Srbima. na koje su Turci nabijali Srbe. U ru{evini je na|eno vi{e |uladi razne veli~ine i jedan bakarni ibrik pun mutne vode. a kameni je majdan s istoka. da zapla{e druge. Crkva je bregu Ta{majdanu sa zapada.2011. dervi{i dr`ali svoje bogomoqe i sastanke. Na Ta{majdan je 1828. za turske vlasti. pa posle sredina i tvrdi svodovi i stubovi unutra{wi. jer su u woj. zove se tekija. Ta tvrda.05. koji bi poumili da ustaju protiv turske sile u zemqi srpskoj!. udarano je van Stambol kapije i van drvenoga mosta. Ru{ewe je po~eto u polovini aprila a dovr{eno 19. pored puta koji vodi na Terazije. Najpre su ru{ena oba krila sa strane. koja nije ni na {to udarala.ka Paliluli i Ta{majdanu. godine. ali se tako zove i spoqni oblik toga brega iz koga se kamen vadi. ali se ve}inom dr`ala uspravo.. na rogqu Vi{wi}eve ulice. Mu~enici su okretani licem u poqe. ta stra{na Stambol kapija sru{ena je iz temeqa po zapovesti kneza Mihaila u prole}e 1866. na~iwena palilulska crkva u slavu Svetom Marku. najvi{e kukuta. teme pak bregu Ta{majdanu i sad je zasejano grobovima. ovamo ka Srbiji. 1811. godine preseqeno beo- [eih-Mustafino turbe.

Turci su du` onoga |eriza (zidanoga vodovoda) koji uzima vodu iz mokrolu{kih izvora. septembra 1860. ali Top~ider. gde 1868. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Tramvajska stanica u Top~ideru Top~ider Reka top~iderska izvire u ataru sela Ripwa a uvire u Savu u dno Ade ciganlije. Od toga se ceo onaj kraj nove beogradske varo{i naro~ito od Dvora do blizu Stambol kapije. kasarna. i po onom {to u wemu ima danas. pogibe knez Mihailo. U Top~ideru je stari dvorac Kneza Milo{a (1831). da bi ona dobila vi{i skok za svoj daqi tok. A Terazijski kvart. u kom je on i umro (14. Sve te kule Turci su zvali: Terazije za vodu. salon. Takve kule bile su: jedna onde gde je danas terazijska ~esma. obuhvata jednu {estinu Beograda. godine). i {to se je imalo pre. Top~ider se ovde pomiwe tek da se sa~uva od zaborava ono {to zaborav preti da pokrije. na koje su vodovodnim cevima uzvodili vodu. ima jedna ~esma s gorwe strane ulice. Na tom prostoru bilo je pre selo Rvati. kome je ku}a bila toj ~esmi preko pu- Terazije . zaslu`uje da bude predmet naro~itog govora i opisa. Od te tri kule najve}a je bila ona na Terazijama. ~esma. Danas se naro~ito zove Top~ider ono dr`avno dobro. druga gotovo onde gde je sada kavana Ruski car. i onaj park gde je 1865. ili {to se onde doga|alo. koja ide od Varo{ kapije pored Dr`avne {tamparije u Savamalu. ko{utwak. pa je raseqeno. pored svoje ve}e visine. slavqena 50-godi{qica Srbije. Ta je kula. za upravu varo{i. koje se pru`a s jedne i s druge strane te reke od Careve }uprije gore do blizu sela Kne`evca. zidali kule. a bila je i vi{a od svih okolnih zgrada. i danas zove Terazije. a tre}a je bila onde gde je sada kavana Gr~ka kraqica. rasadnici za poqsku privredu i jo{ drugo {to {ta. koje se sve danas zove Top~ider. Tu je ~esmu gradio neki Beogra|anin Toska.22 Terazije Uvode}i vodu u varo{ Beograd. veliki park. daleko od okolnih ku}a. staklena ba{ta. stajala na prostranoj ~istini. na izvesnim daqinama. crkva (1834). i zemqa mu uzeta u sastav dr`avnoga dobra. Toskina ~esma U ulici pop-Lukinoj.

23 Fi}irbair Turci. ~esma je oti{la ka imawu novoga sajbije. ba{ do groba pok. Kalemegdan je bio pravi Kalemegdan. Tada se ulica zvala Fi{ekxijska ulica ili kra}e: fi{eklija. Sada nema u `ivotu Toske. i kojom se sada pru`a {iroka staza od Grada pravo ka seminariji i k Velikoj crkvi. Tri kqu~a Ona ulica koja vodi od Velike pivare onamo ka monopolima. Najpre je tu bila jedna firma gde su izmolovana bila tri kqu~a i ozgo kruna. zvali fi}ir-bair. godine s velikom sve~ano{}u objavqen sultanski hati{erif o unutra{woj nezavisnosti Kne`evine Srbije. a ulica se prozvala Aleksandrova. tek se uvek zove "Toskina ~esma" i ona. Ono mesto s koga je 30. i du}ani su im bili na onoj strani du` staroga grobqa. ta. Nekad je tom }uprijom prolazio glavni drum. I danas se poznaje prili~no visoka zemqana podina. zove se Tri kqu~a. a to vele zna~i: breg za razmi{qawe. novembra 1830. i koja ide od nekada{we Batal xamije do Trkali{ta. pa i trgovaca fi{ekxija. koji je ozgo niz Posavqe slazio k Beogra- Trkali{te na prostoru dana{weg Tehni~kog fakulteta . gde je sada pijaca zove se Trkali{te zato {to je tu knez Mihailo dr`ao kowi~ke trke. bili su iseqeni trgovci baruta i fi{eka.05. Humka od godine 1830. Od toga se i okolne ku}e zovu: ku}e na Trkali{tu. staro posu|e. i onaj kraj oko we. Careva }uprija Pretposledwa tramvajska stanica od Beograda ka Top~ideru zove se Careva }uprija. Sad je nestalo fi{eka. ~isto gradsko poqe: ovoga dana{wega parka nije bilo! Onda su Turci onu ivicu Kalemegdana koja je okrenuta k Savi. pa se posle to izgubilo. i svakojaka stare`. Na sredi te podine sad je to~ak vode koja bije iz op{tega vodovoda. Fi{eklija U ovu ulicu koja se danas zove ulica kraqa Aleksandra. Skup{tina gledana sa Fi{eklije Mesto fi{eka sad se tamo prodaju starudije: stare haqine. Trkali{te Ono poqe od staroga grobqa na Ta{majdanu pa navi{e uz carigradski drum. tek je neki i sada zovu fi{eklija. dok su `iveli u Beogradu.GODINA I • BROJ 1 •28. i koja ide naporedo s ulicom Milo{ Veliki. Okolo su grobnice odli~nijih Beogra|ana i drve}e zasa|eno radi hlada. nahodi se u porti palilulske crkve 60-70 hvata na sever. ku}a je wegova dobila drugoga gazdu.2011. a ime ulici ostalo do danas. a to~ak za vodu izme{ten je malo vi{e. jer je ba{ spro}u one zidane }uprije na top~iderskoj reci. na kojoj je bila tribina za ~itawe hati{erifa i berata. to jest. Miloja Le{janina.

danas O[ Kraq Petar I . a docnije 1848. 1. ba{ prema Starom zdawu. glasa. Kne`evi} Sergije. U toj crkvi sahraweni su: Saborna crkva Ta{majdan. crkva Svetog Marka ski ~inovnik. Naj`e{}i i najrevniji protivnik Ilirstva bio je neki Jelisije Vukajlovi}. 4. 5. ali od Ostru`nice nije udarao Maki{em kraj Save nego je hvatao osu{nije bregove na @eleznik i @arkovo. Gavrilo Popovi}. Drugih se imena ne se}am. Ali se protiv toga Ilirstva digla osobito pred kraj 1845. Teodosije Mraovi}. pa pre{av{i tom Carevom }uprijom reku Top~ider presecao je brdo Dedinu i u ravnicu savsku slazio kod Sewaka. Sveti Nikola je bio krsno ime pok. i novaca. Mojsije. i to se dru{tvo smestilo u predwe tri velike sobe u onoj zgradi osnovnih {kola. op{tina je. na Ta{majdanu. beogradski mitropolit. Stanojla Petrovi}a. Ta bogomoqa [kola kod Saborne crkve. Odande pak oti{ao je u red boraca protiv Ma|ara. Koji je car gradio ovu }upriju i kada. knez Milan M. dr`avnoga savetnika. godine. pre{ao je u Karlovce na onu Narodnu skup{tinu. `iva opozicija me|u Beogra|anima. i u tom je ratu poginuo! Vukajlovi} i wegovi pomaga~i pokrenuli su u Beogradu sve koji su imali dosta vlasti. Ti qudi obi~ni su se sastajali u "Zdaniju kod jelena" i mesto svojega sastajaqa zvali su Ilirska kasina. Nekako u to doba u Beograd se steko{e nekoliki prijateqi zagreba~koga Ilirstva. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD ^itaonica beogradska Povi{e porte i oltara Velike beogradske crkve. danas se ne zna. 2.24 du. biv{a supruga pok. Crkva je u sredini Novoga grobqa. sin kneza Milana Obrenovi}a IV. i poklonila je beogradskoj op{tini. te se tako sastavilo dru{tvo za ^itaonicu. {aba~ki vladika. dovr{ena je i osve}ena na letwega Svetoga Nikolu 1893. Kao nosioci toga Ilirstva se}am se da su onda pomiwani: Gaj. ~etrdesetih godina. Obrenovi} II. 3. onda srp- Crkva Svetog Marka (palilulska) Ova crkva na~iwena je 1835. podigla novu prostranu ku}u za svoje osnovne {kole. vladika negotinski. Crkva Svetog Nikole Ovu crkvu na~inila je o svom tro{ku gospo|a Draga. i neki Golub. koji je tek kao gost dolazio u Beograd. profesor. Stanojla.

^itaoni~ko dru{tvo sastavi pravila za svoj unutra{wi rad. kad se za wu dobio tako udoban stan na onako lepu mestu. N° 5. kad se nabavilo koliko je trebalo name{taja. 25 Kraqa Petra ulica i ^itaonica beogradska To dru{tvo izabere sebi za predsednika majora Mi{u Anastasijevi}a. koja su onda imala svega 17 ta~aka. onda se na poklade u nedequ 24. podnese ih ministru unutra{wih poslova na odobrewe. i o tom izvesti dru{tvo preko policije. para). i pozove profesora prava u onda{wem liceumu Maksima Simonovi}a da dr`i sve~ani govor.05. ~lan ^itaonice mogao je biti svaki Srbin sve{tenog. za potpredsednika Radovana Damjanovi}a. Po tim pravilima. februara 1846.GODINA I • BROJ 1 •28. Popovi}a. koji pristane da svakog meseca pla}a po cvancik (80 din. Do|e mitropolit Petar i mnogi visoki ~inovnici i odli~ni Beogra|ani. i gra|anskog reda.2011. i dobi{i i wegov pristanak. Sporazumev{i se s ministrom prosvete. a za delovo|u Pavla Ars. . Potpredsednik ~itaonice Raja Damjanovi} besedom otvori skup. Kad se za ~itaonicu upisalo ve} 150 ~lanova. ministar unutra{wih poslova odobri podnesena mu pravila pod 9. pomo}nika ministra unutra{wih poslova. januara 1846. \aci Velike {kole i Bogoslo- Mi{a Anastasijevi} vije imali su besplatan pristup u ~itaonicu. sazove sve~ani skup za otvarawe te nove ustanove. i preko mesne policije 2. Arhimandrit Gavrilo s jednim proto|akonom osveti vodicu i pokropi ceo stan i prisutne. januara 1846. vojnog.

I odista su svi izi{li na Vra~ar. Simonovi} je i onamo govorio tako odu{evqeno da su mnogima udarile suze. i 27. po pravilima. koji je docnije bio direktor osnovnih {kola. ali su neki davali dobrovoqno po jedan dukat na godinu ({to je iznosilo 15 cvancika). novembra 1846. januara 1885) davao je svake godine po 300 Razvaline Bekinog harema na Varo{ kapiji .26 Simonovi} je bio u~en ~ovek. I ova sama beseda kao da odaje ono {toje pokrenulo Beogra|ane da osnuju ^itaonicu nasuprot Kasini. Prve godine ovim je novinama bio urednik Pavle Ars. koje je bilo ne{to tu|e. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD koji se zvao: Novine ^itali{ta Beogradskog. uprava je ^itaonice (2. ~inovnik. Major Mi{a Anastasijevi} od postawa ^itaonice pa do smrti svoje (koja ga sna|e izme|u 26. na mesto gde je spaqen Sveti Sava. jedan od prvih ~lanova ^itaonice. a druge godine odmenio ga je Petar Radovanovi}. a Karlov~anin rodom. ne mo`e da seti gde je mestimice izvr{ena ta zahvalnost prema svetitequ Savi. i u ime skupa izjavi mu najlep{a ose}awa. u kojoj se propovedalo Ilirstvo. Ovom prilikom on je re~ito dokazivao potrebu da se Srbi sla`u u svojim op{tim radovima ne gledaju}i odakle je koji rodom. isplete venac. para) mese~noga uloga. Kao {to je ve} kazano. neki su davali po 2 a neki i po 3 dukata. ne{to mrtvo. te govornika Simonovi}a uven~a vencem zahvalnosti. svaki ~lan ^itaonice du`an je bio pla}ati po jedan cvancik (80 din. Jovan Filipovi}. i da uvek qube ono {to je wihovo narodno srpsko. Nikola Hristi}. patriota. na `alost. ali se. PN° 1357) dobila odobrewe: da mo`e izdavati svoj list. srpskom prosvetitequ. i odli~ni govornik. Ovaj slu~aj pri~a g. Odu{evqen tom lepom besedom. Ovaj profesor Simonovi} jo{ je u jednoj sve~anoj prilici u ^itaonici uzeo re~. Popovi}. i tu da svetitequ odadu dug sinovqe zahvalnosti. Pred kraj godine 1846. i pozvao je sve prisutne da onako sve~ano izi|u na Vra~ar.

206 dinara. I srpski vladaoci. u dolini. }a. a sebi je zadr`ala samo jednu sobu za vrlo mali broj svojih poho|a~a. dr`ali mnogi va`ni skupovi. a Te godine ^itaonica je isto~no od onoga Spomenika imala kapitala od ~lanskih borcima od 1806. Zato je wega dru{tvo ^itaoni~ko svake godine biralo za predsednika pa boravio on u Beogradu ili na strani. ^i- taonica je `ivela i radila ^ubura kad vi{e kad mawe do 1902.GODINA I • BROJ 1 •28. ve}e {kolske sve~anosti. zbirku starina. va`niji nau~ni zborovi. na uloga 5. i onoga. a gotova imawu pok. ske crkvice i Englezovca.2011. bila je stublina osem toga ona ima lepu biblioteku. Kad nije bio u Beogradu. zamewivao ga je potpredsednik.602 dinara. kroz dugo vreme wenoga `ivota. od postawa ^itaonice do 1902. 27 Kafana Savina~ka kasina u Mekenzijevoj ulici na ^uburi cvancika.05. uprava ^itaonice ustupila je dve sobe Ruskomu klubu. savetnika. kaNa jugoistok od Svetosavda je spala na 38 ~lanova. U ^itaonici su se. Ugao Mutapove i Mekenzijeve ulice . Od svoga postawa 1846. davali su tom zavodu po 300 dinara na godinu. i drugi sastanci. Godine 1902. dosta slika i ve} ove{talog name{taja a i arhiva wena nije bez vrednostn. Stevana Miqkovinovca imala je 4. Se}am se skupa licejske Srpske mlade`i. iz koga je nikao Posleno-trgova~ki odbor u Beogradu.

Ispod te stubline bila je bara. du}ana. podvo`wak kod Gospodarske mehane ru.28 iz koje je tekla lepa izvorska voda. Fa- Fabrika ko`e na ^ukarici . a sad se zove ^ukarica. po{to se pre|e Top~iderska reka. Od te ^ubure ceo onaj kraj ku}a. Ta stublina zvala se ^ubura. gde su lovci lovili patke. i mehana zove se ^ubura. BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD ^ukarica Iz Beograda idu}i drumom uza Savu. Taj breg je prose~en radi {irega kolskoga druma. Na ^ukarici danas (1901) ima: Radionica Brodarskog dru{tva. Pre jedno 55-60 godina u dno toga brega bila je mehana sela @arkova. udara se u breg. Po wegovu imenu. Sad je mesto stubline usa|eno bure. Tu mehanu dr`ao je du`e vremena neki Stojko ^ukar iz Beograda. i jo{ malo se po|e ravnicom uza Savu. to se zvala ^ukareva mehana. jer to mesto i jeste na `arkova~kom ata- ^ukarica. ili boqe po wegovu nadimku. pa se opet izvor zove ^ubura. koji se kao greben spustio ba{ u Savu.

juna 1862.GODINA I • BROJ 1 •28. po regula- ^ukur ~esma u Dobra~inoj ulici . di`e se [e}erna fabrika. i zna~i: to~ak u rupi. wen to~ak izveden malo na stranu. Odatle se izrodilo ~ak bombardovawe Beograda. oko vode sukobili su se turski nizami i srpski {egr- ti. na drugo mesto. U tom sudaru me|u prvima pali su Sima Ne{i}. Ta ~esma radi i danas. Klidisa i Barlovca. Ni{lija. 4 du}ana. bila je u sokaku jedna ~esma. Ima jedna mehana. samo je. i Parni mlin Antona Bla`eka. juna~ki momak policijski ^ukur ~esma Ispod placa dana{weg Crvenoga krsta. i \or|e N. do godine 1862. dana{wa Radni~ka ulica brika ko`a \uri}a. To je sve na ataru sela @arkova. Po `ivqewu to je sve jedno mesto. To je re~ turska. Ima ku}a 24 sa 345 du{a stanovnika.05. 3. ba{ uz wu. 2 furune. To se zvala ^ukur ~esma. `arkova~ka i beogradska. terxuman. 29 ^ukarica. i 1 kasapnica. ciji varo{i.. ali na ataru op{tine beogradske. da se k woj moralo slaziti niz nekoliko kamenih stepena.2011. Na toj ^ukur ~esmi. duboko u zemqi.. A severno od te ^ukarice. a upravne vlasti su mu dve.

Ali. niti me zna. cvrc. ali. U tom selu me niko nije znao. pa sad vi{e popiju i pojedu oni nego ja. Uglavnom. I ne}e se setiti zbog ne znam ni sam ~ega va`nog. Pobogu. oni su umetnici i ispod ~asti im je da se bavi tim vrstama dlaka. Da namolim decu da mi ih malo "{tucnu" ne uspevam. koliko je onih prvih. zato se se}aju Todora. ateqei. a }erka je to ve} jednom radila. Du{anova ulica. ~ak me malo ko zna i kao sina "tog i tog". zbog tih brkova sam po~eo da obilazim beogradske berbernice. Za{to vam ovo pri~am? Zato {to su mi brkovi porasli vi{e nego {to treba. pa mi je bilo jeftinije da obrijem brkove i pustim ih ispo~etka. brkovima i bradom se nigde ne bave. ne briju. moram da se isplezim da odr`im koncentraciju. od blata }ete vi mene praviti! Va{ Nam}or ovda{wi Dor}ol. paperjastih brada nestalo pod wegovom britvom. pa i wegovog oca otac. sada su to hejr studiji. ali. Ej.30 BIO JEDNOM JEDAN BEOGRAD Studio za obe dlake Na severu Banata ima jedno lepo selo u kojem je ro|en moj otac. posle toliko godina. I tako. pa mi je nos bio sav izbockan makazicama i zamalo da odse~em jezik.Do}i }e vreme. iako je pro{lo skoro dvadeset godina kako ga vi{e nema. osim {to je. U Beogradu nema ni berbera ni berbernica. ko je "Todora berbera unuk". A da sam to radim… E… jesam jednom. a iz radwe izlazili de~arci sa ocem koji bi da prsne od ponosa {to je "ova nesre}a ovde" ve} dorasla i do brijawa. berbersko-frizerski salon Vukosavqevi} . kad god su ga pitali kako se zove ispaqivao kao iz topa to "Todora berbera unuk". sin ba{ i nije ne{to ve{t sa makazama. {ta }u. Eto. Oni kreiraju. akademije ~ak i tek po neki skromni frizerski salon. po imenu. a ispod table na kojoj pi{e "Berberska radwa" nacrtah se ispred ogledala i dok sam se mu~io i be~io setih se {ta mi je moj Todor berber jedared rekao nakon {to ga je baba zbog ne~ega izgrdila i isterala iz kuhiwe: . kao i wegov otac. nakon podu`e {etwe u nadi da }u ugledati negde mesingani tawir kako se klati iznad vrata. i danas }e se setiti. ni oni ne znaju koliko je generacija glava pro{lo ispod wegove ma{inice.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful