You are on page 1of 16

Politika, ekonomska i socijalna kriza u BiH 2012/2013

Put ka novim politikama


Autori: . Papi, S. Ceni, V. Hadovi, T. Dmitrovi Inicijativa za bolju i humaniju inkluziju (IBHI), Sarajevo, april 2013.

Globalni kontekst Tri uvoda u krizu


U poslijeratnom periodu Bosna i Hercegovina je primila ogromnu meunarodnu finansijsku pomo, najveu po glavi stanovnika u istoriji. Ona se procjenjuje (u nedostatku konsolidovanih informacija o veliini pomoi od stranih donatora) na 60-70 milijardi USD od 1996. do 2002. godine. Ta pomo, mada je omoguila normalizaciju ivota u BiH, nije efikasno iskoritena za podrku ekonomskom razvoju. Paralelno je tekao proces pljakake privatizacije na osnovu korupcije, koji je po svojim socijalnim posljedicama bio gori od prvobitne akumulacije sa poetka kapitalizma. Druga strana tog procesa je bilo unitavanje realnog sektora u BiH. Ta dva faktora, neiskoritena meunarodna pomo i unitavanje realnog sektora kroz pljakaku privatizaciju, su onesposobili bh. ekonomiju za razvoj i temeljno promijenili socijalnu strukturu, unitivi srednju klasu i poveavajui siromatvo na raun tankog sloja nove, tajkunske elite. U periodu relativne stabilnosti 2002 -2008. sa prosjenom godinjom stopom rasta BDP-a od 6% za tranzicijske zemlje BiH je na ivici stalne recesije. To je osnova, na koju nailazi prvi val svjetske krize globalizacije 2008. BiH je bila u ozbiljnoj ekonomskoj i socijalnoj krizi i prije pojave svjetske krize. To se posebno moglo vidjeti u odsustvu bilo kakve reakcije ekonomske politike, politiki lideri su nas ubjeivali da kriza nee pogoditi BiH (mali smo, itd.). Kasnijih godina, posebno 2012. godine, ta je la zamijenjena drugom za sva ekonomska i socijalna propadanja kriva je svjetska kriza. Osnovni uzroci katastrofalne ekonomske i socijalne situacije u BiH 2012/2013. su unutranjeg karaktera: neiskoritena meunarodna pomo, pljakaka privatizacija podrana korupcijom i potpuna nesposobnost vladajuih elita, politikih partija, da rijee bilo koji problem.

Da se ne zaboravi Hronologija politike krize i krize institucija od optih izbora 20 10. godine
Rezultati optih izbora 2010. godine donijeli su izvjesne promjene jer je vei dio biraa (17% u BiH) dao povjerenje SDP-u (do tada u opoziciji). Od 42 poslanika mjesta u Predstavnikom Domu Parlamentarne skuptine BiH, SDP i SNSD su osvojili po 8 mandata, SDA 7, SBB i SDS po 4, HDZ 3, a ostalih est stranaka po jedan do dva mandata. Slian omjer glasova ove stranke osvojile su u entitetskim parlamentima. Za lana Predsjednitva BiH iz hrvatskog naroda izabran je eljko Komi (SDP) ogromnom veinom bonjakih glasova. Proces konstituisanja vlasti tekao je veoma sporo. Ni najvei skeptici nisu predviali ovakav dug proces koji je doveo do zastoja i paralisanja u funkcionisanju institucija BiH i Federacije BiH. Nakon proglaenja izbornih rezultata zapoele su aktivnosti tri dvostranaka bloka na dogovaranju parlamentarne veine. SDP je ponudio programsku Platformu, koju su prihvatile SDA, NSRZB i HSP-a. Dvije minorne hrvatske stranke trebale su se izbaciti iz utrke dva HDZ-a, pri emu vodeem SDP-u nije smetalo to je prva od njih (NSRZB) tipino tajkunska stranka, a druga (HSP) se nije odrekla svog faistikog naslijea iz vremena NDH-a. To je uvrstilo pribliavanje hrvatskih (HDZ i HDZ 1990) i srpskih stranaka (SNSD i SDS). Paralelno, lideri SNSD, SDS i dva HDZ-a, su odbacili kao neprihvatljivu Platformu SDP-a i ocijenili je kao listu neprovodivih elja, insistirajui na konceptu legitimnih predstavnika konstitutivnih naroda po kojem su samo nacionalne stranke iskljuivi nosioci tog legitimiteta, imajui u vidu izbor Komia u Predsjednitvo BiH i budue imenovanje Vijea ministara i Vlade Federacije BiH. oviev (HDZ) partner Dodik (SNSD) preuzeo je ulogu duebrinika za bosanske Hrvate. To je podstaklo Ljubia (HDZ 1990) i ovia da naprave jak etniki savez, a Dodiku je odgovarala politika kriza u FBiH. U RS je, 88 dana nakon izbora, zavreno konstituisanje entitetske vlasti izborom nove Vlade. Nakon toga, problem je nastao prilikom izbora rukovodstva Vijea naroda RS-a, jer je kandidat SDP za SNSD bio neprihvatljiv. Odgovor SDP i SDA je bio da se pitanje etnikog legitimiteta principijelno postavlja samo u Federaciji, za razliku od RS gdje su pet Bonjaka ministara u Vladi RS kadrovi SNSD, a potpredsjednik RS iz reda Hrvata blizak je SNSD. Problemi zastoja u konstituisanju Federacije rezultat su izostanka dogovora lidera SDP i dva HDZ oko broja i raspodjele funkcija u izvrnoj vlasti u BiH, Federaciji i kantonima. Dolo je do zaotravanja meustranakih odnosa i odbijanja kantona sa hrvatskom veinom da ispotuju ustavne i zakonske rokove za konstituisanje i imenovanje delegata u Dom naroda Federacije. Kako se pribliavao krajnji rok za donoenje budeta Federacije BiH, Visoki predstavnik je, umjesto nekonstituisanog Doma naroda, krajem januara 2011. donio odluku o privremenom finansiranju Federacije. Par dana nakon toga, simbolikim poetkom u pet do 12 sati, zasjedalo je 25 delegata (od 58 koji ine Dom naroda) izabranih do tada u kantonalnim skuptinama. Nakon vie od pet mjeseci, Dom naroda je izvrio izbor rukovodstva Doma i predsjednika i dva potpredsjednika Federacije BiH. Oba HDZ-a ocijenili su da e konstituisanje vlasti u Federaciji bez njihovih predstavnika izazvati 2

politiku krizu i zaprijetili novim izborima. Krito i Bevanda su odmah zatraili ocjenu ustavnosti ovih odluka pred Ustavnim sudom FBiH, koji su ubrzo povukli i predali mandate Visokom predstavniku, istiui da je "vladavina prava dovedena do apsurda, a demokratska javnost u stanje nevjerice". Centralna izborna komisija BiH je utvrdila da su izbori za Dom naroda provedeni u pet od deset kantona i da nisu ispunjeni zakonski uslovi za njegovo konstituiranje, te ponitila donesene odluke. Visoki predstavnik privremeno je suspendovao ovu odluku CIK-a, to je izazvalo otru reakciju javnosti i stranaka izvan Platforme, posebno oba HDZ. Umjesto da je natjerao odgovorne: oba HDZ i preostale kantone da izvre svoje obaveze, ili da je uspostavio efikasne mehanizme za potivanje ustavnog i zakonskog roka za konstituisanje vlasti, Visoki predstavnik je donosio odluke umjesto nadlenih organa. Posljedice ovakvog pogrenog djelovanja i danas su jedan od uzroka nekonstituisanja i nefunkcionisanja zakonodavne i izvrne vlasti BiH, FBiH i na lokalnom nivou. Takoe, nije izvrio intervencije i natjerao Parlament BiH ili kljune aktere u Mostaru da Statut Grada Mostara usklade sa Ustavom BiH prema Odluci Ustavnog suda BiH. Njegovom intervencijom za koju nije imao zakonsko uporite, onemogueno je zasijedanje Gradskog vijea Mostara nakon lokalnih izbora 2012, koji jedino nisu provedeni u ovom gradu. Ova odluka e imati nesagledive posljedice u budunosti, jer bi njenom adekvatnom primjenom u slinim situacijama, moglo doi do blokade rada institucija i na viim nivoima vlasti. Konstituisanje kantonalnih skuptina i vlada teklo je najsporije. Skuptina Kantona 10 (Livno) do kraja 2012. nije slubeno imenovala rukovodstvo Skuptine. Gotovo 22 mjeseca trebala su da HDZ BiH, HDZ 1990, SDA i SNSD postignu dogovor o uspostavi koalicije koja nigdje drugo ne funkcionira zajedno, i da imenuju Vladu (juli 2012). Takoe, budui da Vlada HNK nije bila formirana do roka koji je odredio Visoki predstavnik, uslijedile su kazne za SDA i SBiH. Tek nakon 326 dana, imenovan je mandatar, kome je trebalo 75 dana da predloi novi sastav, tako da je 401 dan nakon izbora konano konstituisana Vlada, ime je oboren prethodni rekord HNK, kada je Vlada formirana 10 mjeseci nakon izbora 2000. Takoe, 7 mjeseci nakon izbora konstituisana je Vlada SB kantona koja je nakon dva i po mjeseca rada opozvana odlukom Visokog predstavnika, ime je na vlast vraena stara Vlada koja je radila u nepotpunom sastavu i u tehnikom mandatu. Predstavniki dom Parlamenta Federacije BiH potvrdio je imenovanje Vlade Federacije BiH 167 dana nakon izbora. Zastoj u uspostavi Doma naroda Federacije doveo je do blokade u formiranju dravnog Doma naroda koji je, nakon osam mjeseci, konstituisan izborom elnika Doma , a zastoj u konstituisanju Predstavnikog doma Parlamenta BiH u potpunosti je blokirao funkcionisanje drave. Dravna vlast je konano konstituisana nakon 16 mjeseci, imenovanjem novog Vijea ministara. Nakon dugog i iscrpljujueg pregovaranja i licitiranja, SDP je popustio zahtjevima HDZ-a. Na kraju, ovi je izaao kao pobjednik: nakon godinu i etiri mjeseca pripalo mu je ono to je traio odmah nakon izbora. Najavljivana poveana aktivnost u sustizanju proputenog je u potpunosti izostala, to potvruje podatak da je parlamentarna skuptina BiH u posljednje dvije godine usvojila samo 36 zakona (od toga 29 izmjena i dopuna), a oborila ak 34 zakonska projekta. Sputani nedostatkom politike komunikacije i volje za kompromisom, te visokim zahtjevima na politikoj pijaci, politiari nisu pokazali trunku odgovornosti u iznalaenju funkcionalnih, stabilnih i trajnih rjeenja. Kanjenje je propraeno dramatinim politikim sukobima i rezultirao katastrofalnim rezultatima koji e se u budunosti umnoavati i paralizirati funkcionisanje institucija, bez ikakvog okvirnog dogovora stranaka oko plana i ciljeva rada. Zabrinjavajua je lakoa i neozbiljnost s kojom lideri, od ijih odluka zavisi sudbina drave i njenih graana, ulaze u ozbiljna meusobna optuivanja i obraune, bez jasnog plana kako e iz njih izai. Izmijetanje odluivanja iz zakonodavnih tijela, liderokratija, osobne sujete, nacionalistika netrpeljivost i nepovjerenje zauzeli su najistaknutije mjesto na bh politikoj sceni. Nakon mukotrpnog procesa uspostavljanja vlasti, dolo je do razliitih promjena koalicionih partnera, to je dodatno uzrokovalo neuinkovitost i prekide u funkcionisanju svih zakonodavnih i izvrnih organa vlasti u BiH, izuzev djelimino u RS. U maju 2012 godine, nakon usvajanja dravnog budeta za 2012. godinu, dolo je do novog procijepa izmeu stranaka vladajue koalicije SDP i SDA, koju je zamijenio Radoniev profiterski SBB. Ovim je zapoet proces rekonstrukcije vlasti na dravnom, federalnom i nivou pojedinih kantona, iji je ishod i dalje neizvjestan i nepredvidiv. Rokade su obavljene u Vijeu ministara BiH i u veini kantona, a predsjednik Federacije, ija se smjena ili ostavka due vremena trai, odbio je krajem 2012. zahtjev premijera Vlade FBiH za smjenu osam ministara (iz SDA, HSP i NSRZB).

Formalno gledano, na nivou BiH uspostavljena je koalicija (parlamentarna veina, estorka SDP, SBB, HDZ, HDZ 1990, SNSD i SDS), a u FBiH se pokuava formalizovati nova parlamentarna veina, etvorka SDP, SBB, HDZ i HDZ 1990. Treba istai da je nekompromisna, nekonzistentna i avanturistika politika SDP-a gurnula BiH u najteu politiku krizu poslije Daytona. Ona je podstakla najvee hrvatske stranke u separatizam, a srpske u uvrenje tenje za osamostaljivanjem. Neprincipijelne koalicije, pragmatini potezi, koritenje svih mana i nedoreenosti pravnog sistema i krenja naela legaliteta i nepotivanje procedura, pokazale su da se nije radilo o ideolokoj borbi nego o grevitoj borbi i otimaini za funkcije i resurse. Ovim se, kao iskljuiv i neoboriv, uvrstio princip vladanja nacionalnih ekskluziviteta u formiranju vlasti i raspodjeli fotelja. Stvarni problem jeste u nemogunosti nadjaavanja partikularizama i definisanja zajednike politike i vizije o budunosti zemlje. Da je prije i nakon izbora SDP kreirao, podupirao i uvrstio izbornu graansku koaliciju, po cijenu neulaska u vlast, omoguio bi promjenu vaee politike matrice koja generira nacionalizam i podjele. To bi podstaklo i okupilo uspavani potencijal demokratskih snaga i civilnog drutva da na sljedeim izborima zaustave stanje bezbesperktivnosti i sadanji politiki raomon prebace na vii univerzalni nivo. Tenzije povezane sa uspostavljanjem i rekonstrukcijom vlasti same po sebi nisu pogodovale rjeavanju ozbiljnih ekonomskih i socijalnih pitanja, napretku reformi ka putu u Euroatlantske integracije, provoenju presuda u sluaju Sejdi-Finci i Statuta Grada Mostara i nizu drugih pitanja znaajnih za razvoj i opstanak budunosti ove zemlje. Posljedice ovakvog politikog ponaanja i drutvenog stanja kanjene su voljom biraa na lokalnim izborima u oktobru 2012. godine. Prije svega SNSD, SBiH, a zatim i SDP, doivjeli su izborni debakl u odnosu na prole lokalne izbore. SNSD je dobila 19 naelnika (na prolim izborima 39) i 12% u OV/SO (ranije 16%); SDA 37 naelnika (ranije 36%); i 17% u OV/SO (jednako kao na prolim izborima); SDS 26 naelnika (ranije 16) i 10% u OV/SO (jednako kao na prolim izborima); HDZ 13 naelnika i 8% u OV/SO; SDP 10 naelnika (ranije 9) i 10% u OV/SO; DNS 2 naelnika i 4% u OV/SO; HDZ-1990 3 naelnika i 3% u OV/SO; SBB 2 naelnika i 5% u OV/SO i SBiH bez naelnika (ranije 4) i 4% u OV/SO. Nakon toga, uslijedio je Sporazum SDP i SNSD, koji kao kljune navodi etiri take: realizacija Mape puta za EU, ubrzan ekonomski razvoj, efikasniji i racionalniji rad javne uprave te unapreenje meusobne saradnje, bez nuenja napretka u navedenim oblastima. Analizirajui trei cilj Sporazuma kroz nacrte izmjena tri zakona iz ove oblasti (od ukupno osam zakona) upuenih u Vijee ministara po hitnoj proceduri, bez prethodne javne rasprave, moemo generalno konstatovati da se radi o projektima retrogradnim i tetnim po razvoj drutva i drave, sa osnovnim ciljem jaanja totalitarnih odnosa unutar politikih partija i njihove kontrole nad glavnim resursima. Promjene Zakona o dravnoj slubi kojim se mandati rukovodeih slubenika veu za mandat izabranih i imenovanih dunosnika i predviaju brojne kratice za zamjenu dravnih slubenika stranaki podobnim, moemo ocijeniti kao politizaciju dravne uprave uvoenjem politike kontrole. Cilj je da dravni slubenici vie ne budu profesionalni, nezavisni i samostalni, to je i bio cilj dosadanje reforme uprave, ve stranaki pogodne osobe. Predvia se da tuioce na svim nivoima imenuju zakonodavna tijela na prijedlog vlada i sa liste koju utvrdi Visoko sudsko i tuilako vijee, ime se nezavisno pravosue i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala stavljaju pod kontrolu vladajuih politikih stranaka, te ponitava ostvareni napredak u proteklim reformama. Kad se ovi prijedlozi stave u trenutani politiki kontekst i motivaciju koja stoji iza toga, a posebno ulogu koju tuilatvo ima u istranom i sudskom postupku, stvari postaju prilino jasnije. Izmjenom antikorupcionog Zakona o sukobu interesa, nadlenost CIK-a prebacuje se na posebno parlamentarno tijelo sastavljeno od po dva poslanika (!) pozicije i opozicije i tri iz reda uglednih javnih radnika, ime je proirena stara narodna izreka: Kadija te tui, kadija ti sudi, kadiji se sudi. Umjesto jaanja javne odgovornosti i pootravanja sankcija, ukida se sankcija nepodobnosti kandidovanja, uz zadravanje postojee simboline novane kazne do 10.000 KM koja se moe izbjei ukoliko se u odreenom roku otkloni sukob interesa. Isti koncept slijedit e entiteti i Brko Distrikt. Izmjenama Izbornog zakona uvode se zatvorene liste ime e elnici stranaka birati poslunike, umjesto da birai odluuju o tome kome od kandidata e dati povjerenje. lanove OIK bi ubudue, bez prethodne saglasnosti CIK, imenovale i smjenjivale vladajue stranke, to bi otvorilo prostor za zamjenu nepodobnih podobnim. Smanjivanje mandata sa sedam na pet godina otvara prostor za zamjene nekoliko stotina lanova OIK-a do narednih izbora. Osim toga OIK e, umjesto CIK, voditi i kontrolisati izbore i birake odbore otvarajui prostor za nekontrolisani izborni inenjering. CIK-u i Glavnom centru za brojanje, najsnanijim instrumentima u otkrivanju izbornih prevara, ukida se 4

kontrola cjelokupnog izbornog procesa. Na posljednjim izborima, otkriveno je preko 100 takvih pokuaja, a na prethodnim je kanjeno oko 200 lanova birakih odbora. Umjesto demokratizacije i eliminacije slabih taaka u izbornom procesu na koje ozbiljno ukazuje struka, odabran je suprotan proces. Ovim SDP i SNSD, uz podrku partnera, skupo kupuju ostanak na vlasti i osiguravaju politiku i ekonomsku mo i materijalno bogatstvo za sebe i svoje stranake elite, ime se potvruje stranakokratski sistem kojim drava i drutvo postaju taoci politikih voa. Ponueni paket izaziva sumnje u potene namjere u borbi protiv korupcije i asocira na dobro osmiljenu pripremu za utrke na predstojeim optim izborima 2014. godine. Na koncu, ponuena rjeenja udaljavaju BiH od ispunjavanja uvjeta neophodnih za podnoenje kredibilne aplikacije za lanstvo u Evropskoj uniji i u odnosu na trenutno stanje predstavljaju krupan korak unazad. Saga o konstituisanju vlasti, politikoj krizi i krizi institucija Bosne i Hercegovine nastavlja se i poetkom 2013. godine. U najkraem, Vlada FBiH ne funkcionie jer neizbor sudija Ustavnog suda onemoguava odluku o zatiti vitalnog nacionalnog interesa (to je traila SDA povodom izbacivanja iz Vlade), padaju kantonalne vlade ili su sasvim nestabilne u kantonima FBiH, nita od koalicionih sporazuma se ne realizuje (to je, paradoksalno, veoma dobro, posebno kada je rije o prethodno analiziranim zakonima). U Republici Srpskoj je u martu 2013. godine dolo do krize rekonstrukcije Vlade uz najavu novih impulsa i energije. Uz zakanjele smjene direktora javnih preduzea koja su u gubicima, nema naznaka promjena u ekonomskoj politici. Zastoj u implementaciji presude Sejdi-Finci je potpun i prati ga nemogunost dogovora oko izmjene izbornog zakona kojim bi se onemoguilo majoriziranje Hrvata te obezbijedila njihova ravnopravnost na nivou FBiH i BiH. U aprilu 2013. godine formirane su dvije nove stranke: Demokratska fronta na elu sa eljkom Komiem koji je napustio SDP, te Stranka pravde i povjerenja na elu sa ivkom Budimirom koji je napustio HSP. To je dobar znak unutranjih tenzija i mogueg osipanja SDP-a i HSP-a, za ta je opta kriza dobar razlog. U krizi su, dakle, i unutranji odnosi u strankama. Sa druge strane, interesantno je da obje stranke formiraju visoki dravni funkcioneri, lan Predsjeditva BiH i predsjednik FBiH, to upuuje na naputanje brodova koji (zaslueno) tonu da bi se ostalo na vlasti bar u nekom, buduem, obliku. Poetkom aprila 2013. godine, jasno je da je sa ovim politikim liderima nemogue rijeiti krizu u FBiH i nastaviti evropsku integraciju BiH. Takoe je jasno da, de facto, ne postoji parlamentarna veina, ni estorka ni etvorka, sem u diobi funkcija i izbora elnih ljudi javnih preduzea. Najbolji dokaz za to je potpisani Briselski sporazum pod pokroviteljstvom EC o implementaciji presude Sejdi-Finci i izmjeni izbornog zakona koji je potopljen im su se lideri vratili u svoje avlije. Time je zatvorena mogunost da BiH podnese kredibilnu aplikaciju za kandidatski status u EU. U optem smislu moe se postaviti hipoteza da ovoj politikoj eliti uopte ne odgovaraju EU integracije, ne samo zato to bi ovdje bilo 100 Sanadera, ve i zato to je sistematska korupcija uvezana sa partijskim totalitarizmom i kontrolom javnih finansija i resursa. To su jedine koalicije koje funkcioniu na kartelskoj osnovi i koje su sada jae od bilo koje stvarne politike opcije, od nacionalnih do graanskih. Dio te prie je i odsustvo bilo kakve ozbiljne reakcije na stav EU da bez implementacije presude Sejdi -Finci nee biti priznati rezultati optinskih izbora oktobra 2014. Bojimo se da je scenario naih politikih lidera da zbog toga odloe opte izbore za 2 godine i spoje ih sa lokalnim izborima 2016. godine. Do tada e se prodati i opljakati sve to je preostalo, te e i vlast i velike nacionalne, demokratske i graanske teme postati nevani. Dakle, osnovni uzrok ekonomske i socijalne krize u BiH je u paralizi institucija i potpunoj nesposobnosti i nezainteresovanosti politike elite da trai izlaze iz krize i izraava interese graana.

Ekonomska kriza BiH scenario propadanja


Makroekonomsku situaciju u BiH karakteriu dva kljuna, negativna procesa: Opadanje BDP-a u periodu od 2008. do 2012. godine (2009/2008. -2,82%; 2010/2009. +0,5%; 2011/2010. +1%; 2012/2011. -0,5% / procjene, te procjenjujemo da e i u 2013. godini BDP biti u negativnoj zoni). Realni BDP je bio manji 2012. nego 2008. godine. Porast spoljne i unutranje zaduenosti: 2008. godine spoljni dug je bio 3,5 milijardi KM a 2012. se udvostruio i iznosio je oko 7 milijardi KM. Unutranji dug je 2012. godine bio 3 milijarde KM, to skupa 5

iznosi 10 milijardi KM oko 40% BDP-a. Sama zaduenost nije zabrinjavajue velika, ali je veoma opasan proces ubrzane dinamike zaduivanja sa paralelnim opadanjem BDP-a. Lako je zakljuiti da se javna potronja u BiH finansira putem zaduivanja svih nivoa vlasti (opta vlada) i da e taj proces imati katastrofalne posljedice. Kae se da su sve sretne porodice sline, a sve nesretne razliite. Jednako se moe rei da sve zemlje ekonomski propadaju na razliite naine. Nama ne prijeti ni grki, ni islandski ili kiparski scenario, u nas je poeo da se odvija bosanskohercegovaki scenario potpunog ekonomskog i socijalnog kolapsa. Detaljnije o svemu to ini taj scenario: Nakon perioda poboljanja izmeu 2004. i 2006. godine, upravljanje javnim finansijama se naglo pogoralo u 20072008. Tokom perioda rekonstrukcije (1996-2002.) javna potronja se kretala oko 50 procenata BDP-a, a izmeu 2004. i 2006. udeo javne potronje je opao na oko 46 procenata. Nakon uvoenja poreza na dodatu vrednost 2006. godine, vlade u BiH su poveavale javnu potronju, naroito plata u javnom sektoru i gotovinskih transfera, to je rezultovalo fiskalno neodrivim stanjem, koje je dovelo do pada BDP-a u 2009. godini, a javna potronja je opet prela 50 procenata BDP-a. Da bi slika fiskalnog stanja bila jo jasnija, potrebno je konsolidovati 43 vanbudetska fonda sa glavnim budetom. Tekui rashodi su naglo porasli na 42 procenta BDP-a u 2011. (sa 38 procenata u 2005.). To predstavlja celih 86 procenata ukupne potronje. Smatralo se politiki prihvatljivijim rezanje kapitalnih rashoda, nego rezanje tekue potronje. Tekua potronja istiskuje investicije potrebne za podravanje dugoronijeg rasta i nije odriva. Najvei deo te potronje ide na tri kategorije: (i) plate u javnom sektoru (13 procenata BDP-a u 2011, rast s 11,4 procenta u 2005.); (ii) transferi i subvencije (16,5 procenata BDP-a u 2011, rast s 13,2 u 2005.); i (iii) nabavka roba i usluga (10,2 procenta BDP-a u 2011, manji rast s 9,7 procenata u 2005.). Veliina vlade (administrativnih uprava) doprinosi da je izdvajanje za plate dostie gotovo 13 procenata BDP-a, to spada meu najvee ne samo na Zapadnom Balkanu, ve i Evropi i Centralnoj Aziji. Tokom veeg dela perioda 2006-2011, rast potronje na plate je bio vei od rasta prihoda do ega je dolo uglavnom zbog poveanja plata, ali i poveanja broja zaposlenih. Zaposlenici javnog sektora (iskljuujui preduzea u dravnom vlasnitvu i zdravstvene radnike) ine relativno velik udeo u radnoj snazi (11 procenata) i ukupnoj zaposlenosti (19 procenata). Na kantone u FBiH otpada najvei deo zaposlenih u javnom sektoru u FBiH, nakon ega slede RS i drava. Postojea poreska struktura se znaajno oslanja na oporezivanje rada. Stope socijalnih doprinosa su mnogo vee nego svih ostalih poreza u BiH, a velike su i u poreenju s drugim zemljama. Uk upna stopa socijalnih doprinosa u FBiH iznosi do 41,5 procenata bruto plate. To je vee nego u RS (33 procenta) ili OECD p rosek (29,5 procenata) ili EU prosek (38,1 procenat). U BiH je stopa poreza na potronju (PDV) 17 procenata, dok su stope poreza na pr ihod (i pojedinaca i kompanija) 10 procenata. Novo zaduivanje, skupa s realnim padom BDP, poveanjem prosene realne kamatne stope na javni dug, kao i deprecijacija vrednosti konvertibilne marke u odnosu na ameriki dolar doveli su do poveanja javne zaduenosti BiH u 2009. godini. U 2010. godini nastavljen je trend rasta javne zaduenosti, pa je udeo javnog duga u BDP -u iznosio 38,6%. U 2011. godini glavni faktori koji su doveli do minornog rasta zaduivanja od svega 0,5 procenata u odnosu na prethodnu godinu je deficit u iznosu od 0,6 procenata BDP-a, negativna prosena realna kamatna stopa na javni dug, kao i aprecijacija vrednosti konvertibilne marke u odnosu na ameriki dolar. Struktura javnog duga u BiH i godinje stope promene 2009. Unutarnji dug 3.038 % rasta -3.9 Vanjski dug 5.234 %rasta 23,4 Ukupni javni dug 8.272 %rasta 11,8 2010. 3.202 5,4 6.289 20,2 9.491 14,7 2011. 3.314 3,5 6.660 5,9 9.974 5,1

Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH 6

Spoljni dug BiH na kraju treeg kvartala 2012. godine (zadnji dostupni podaci) iznosio je 6,9 milijardi maraka i u odnosu na kraj 2011. godine vei je za 300 miliona KM, pokazuju podaci Centralne banke BiH. Posmatrano od 1996. godine zakljuno sa 2011. godinom po nameni kredita, najindikativniji je odnos kreditnih sredstava koji se troi za infrastrukturu, javni sektor i privredu. Vrlo skroman iznos sredstava koji se namenjuje privredi za posledicu ima upravo to da je BiH u sve teem ekonomskom stanju. Na primer, u 2011. i 2010. godini samo 14 odsto kreditnih sredstava namenjeno je privredinim delatnostima, a s obzirom ta se sve podrazumeva pod privrednim delatnostima (krediti za potporu sledeim projektima: lokalne inicijative, demobilizacija, farme, industrija, umarstvo, izvozna potpora preduzeima, potpora privatizaciji banaka, trgovina i transportne olakice, projekti za zapoljavanje, lokalne inicijative, tehnika pomo u privatizaciji, prilagoavanje poslovnog ambijenta, krediti za privatni sektor, razvoj male poljoprivrede, razvoj i zatita uma itd ), podatak je jo porazniji. Takoe, od ukupno ugovorenih kredita, neangaovano je 1.794.593.486, na ta se samo u 2011. platilo 3.678.835 KM 'commitment fee', odnosno kamate na ugovorena, a nepovuena kreditna sredstva. to se tie duga Federacije BiH po osnovu izdatih garancija za zaduenja kantona, optina i javnih preduzea zakljuno sa 31.12.2011. godine, iznos za kantone je 78.404.245,67, za optine 38.205.624,69 , a za javna preduzea iznos garancija je 65.350.050 eura, dok je stanje duga u KM 30 procenata od iznosa garancija 38.344.076,78 KM. U Republici Srpskoj, ukupne garancije Vlade po kreditnim sredstvima sa stanjem na dan 31.12.2011. iznosile su 25.911.550,00. Unutarnja zaduenost BiH na dan 31.12.2011. godine iznosi 3.314,47 miliona KM, s tim da ne obuhvata obaveze po osnovu restitucije, a ine je: direktni i indirektni unutranji dravni dug, unutranji dug entiteta i Dist rikta, unutranji dug optina, gradova i kantona - FBiH 1.568,33 miliona, RS 1.696,61 miliona i BD 49,53 miliona. Indikativno je posmatrati potraivanja komercijalnih banaka, poredei 2007. i 2012. godinu: Godina 2007 11-2012 Institucije BiH 0,7 0,0 Entiteti 15,6 416,9 Kantoni 3,4 70,4 Optine 92,6 311,7 Fondovi soc.zatite 15,6 35,3 Nefinansijska javna preduzeaa 624,2 782,6

Potraivanja komercijalnih banaka u Federaciji BiH: Godina Potraivanja od generalne vlade (entitet, kantoni, optine, fondovi soc.zatite) 2007 11-2012 34,8 385,1 Potraivanja od nefinansijskih javnih preduzea 577,2 665,5

Potraivanja komercijalnih banaka u Republici Srpskoj: Godina Potraivanja od generalne vlade (entitet,optine, fondovi soc.zatite) 2007 11-2012 93,3 827,5 Potraivanja od nefinansijskih javnih preduzea 49,4 120,8

Oktobra 2008. godine Centralna banka Bosne i Hercegovine je donela odluku da smanji stope obavezne rezerve sa 18% na 14%, a kao rezultat smanjenja stope banke e na raspolaganju imati dodatnih 727 miliona KM. Zatim , 04.01. 2011. Godine, Upravno vee Centralne banke Bosne i Hercegovine donosi odluku o smanjenju stope obavezne rezerve na depozite koji ulaze u osnovicu za obraun obavezne rezerve, ija je ronost do jedne godine, s 14 na 10 posto dok je stopa obavezne rezerve na depozite oroene na period dui od jedne godine ostala 7 odsto. Ovom 7

odlukom bi dodatna likvidna sredstva za komercijalne banke iznosila oko 300 miliona KM, to bi trebalo imati indirektni efekat na likvidnost realnog sektora. Dakle, od oktobra 2008. godine do januara 2011. oko milijardu dodatnih sredstva imale su banke na raspolaganju, sa oekivanjem da e to pomoi indirektno realnim sektoru. Meutim! Samo prostom raunicom poveanja potraivanja komercijalnih banaka od entiteta, kantona, optina, fondova socijalne zatite i javnih preduzea samo u ovom periodu dolazimo do iznosa od jedne milijarde i devedeset miliona ili 1.090.600.000,00! Ta potraivanja obuhvataju kredite, kamate, trezorske zapise, obveznice. Po podacima Centralne banke BiH, vidljivo je da krediti sektoru opte vlade belee dvocifrene stope rasta, to pokazuje nedostatak javnih prihoda u odnosu na rashode. Dok je obim kredita datih stanovnitvu porastao u 2011. godini 1,6%, a u 2012. godini 6%; nefinansijsk im preduzeima u 2011. godini 7,3%, a u 2012. 1,5%, krediti dati optim vladama u 2011. porasli su 32,2%, a u 2012. godini, odnosno do sada 49,1%. Zastraujua dinamika porasta kreditiranja opte vlade gui privredu i ne daje joj finansijskog zraka. Komercijalne banke u 2011. godini iscrpile su svoje rezerve, operativne trokove su smanjile za 320 miliona (sekretar Udruenja banaka BiH Mijo Mii, novembra 2012). Iz Udruenja banaka BiH iznose podatak da se u kreditnom portfoliju BiH uee loih kredita povealo sa 3,3 na 12,6 odsto samo u posljednje etiri godine.

Nezaposlenost i pad investicija


Po podacima Agencije za rad i zapoljavanje BiH, anketna stopa nezaposlenosti (ILO metodologija) je u avgustu 2012. godine iznosila 28 odsto, dok je broj nezaposlenih lica na evidencijama zavoda i slubi zapoljavanja iznosio 545.881. Stopa registrovane nezaposlenosti za oktobar 2012. godine iznosila je 44,3% i u odnosu na septembar 2012. godine bila je vea za 0,1 procenat. Nezaposlenost se poveala u Federaciji BiH za 1.060 osoba (0,28%), u Republici Srpskoj za 642 osobe (0,42%) i Brko distriktu BiH za 157 osoba (1,30%). Prosean broj nezaposlenih lica u 2011. iznosio je 529.690 i u odnosu na prosek u 2010. godini povean je za 11.850 ili 2,3 odsto. Od ukupnog broja lica koja trae zaposlenje u 2011. godini bilo je 266.429 ili 50,3 odsto ena. to se tie kvalifikacione strukture, najvee uee u ukupnoj nezaposlenosti u 2011. godini inila su lica sa treim stepenom obrazovanja KV radnici 35,2 odsto, zatim NKV radnici 30,6 odsto, te radnici sa SSS 24,6 odsto. U novembru 2012. godine broj zaposlenih u pravnim osobama BiH iznosio je 686.681, a od toga 280.659 ena. U odnosu na oktobar 2012. godine broj zaposlenih u pravnim osobama se smanjio za 0,1%, a broj z aposlenih ena se nije menjao. Najvei broj zaposlenih je u preraivakoj industriji (132.989), trgovina na veliko i malo, popravka motornih vozila i motocikla te predmeta za linu upotrebu i domainstvo (129.554), javna uprava i odbrana 72.071, obrazovan je 59.7978 i zdravstvena zatita i socijalna zatita 47.334, dok je u poljoprivredi, lovu i umarstvu zaposleno 16.260. Broj penzionera (decembar 2012) u FBiH je 381.704, a RS 238.576, to je ukupno 620.280. U odnosu na ukupan broj zaposlenih, to je odnos jednog penzionera naspram 1,11 zaposlenih! Dakle, izjednaen je broj zaposlenih i penzionera, to prijeti krahom penzionog sistema koji se za sada odlae niskim penzijama (za funkcionisanje postojeeg penzionog sistema na jednog penzionera trebala bi biti 4 zaposlena). Jedna od posledica velikog oporezivanja rada je veliki broj zaposlenih u neformalnom sektoru. Porezi na prihod i socijalni doprinosi poveavaju razlike izmeu trokova radne snage i onoga to radnik dobije na ruke, to se definie kao poresko optereenje. Drugim reima poresko optereenje je udeo poreza u ukupnim trokovima radne snage. Poveanje poreskog optereenja, stoga, poveava podsticaje za neformalnost. Prema revidiranim podacima Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH strane direktne investicije u tri kvartala 2012. godine su iznosile 376,42 miliona KM to predstavlja poveanje za oko 25,3 % u odnosu na ulaganja u istom periodu 2011. godine kada su SDI iznosila oko 300,4 miliona KM.

U milionima KM K1 2010. 2011. 2012.

K2

K3 32,1

K4 29,6

470,4 149,5 93,1 -4,99 99,5

107,8 128

308,41 73

Primera radi, prema podacima sudova, u periodu od 01.01.2011. godine do 31.03.2011. godine, u sudske registre nadlenih registracijskih sudova na podruju BiH izvren je upis 267 firmi sa stranim kapitalom, od ega su pravni osnov upisa za 192 firme (72%), izmene odnosno dokapitalizacija, a 75 (18%) se odnosi na osnivanje novih firmi. Ako se uzme u obzir da je od novoupisanih 75 firmi, 59 sa minimalnim potrebnim kapitalom za registraciju (2.000 KM), vidljivo je da je razvojna karakteristika registrovanih SDU na niskom nivou.

Optereenost privrede
Optereenje po zaposleniku u FBiH iznosi 71 posto, a u RS-u 60,3 posto. Problematino je i to to se poslodavcu vrlo malo vraa od onoga to uplati dravi. Oko pet posto trokova poslovanja se odnosi na parafiskalne namete, a ostalih 15 posto na poreze i doprinose. Nadalje, u dravi je prema Analizi optereenja privrede u BiH (Udruenja poslodavaca u FBiH u saradnji sa Asocijacijom poslodavaca BiH i uz finansijsku podrku Meunarodne organizacije rada, decembar 2011. godine) 20 posto samofinansirajuih zaposlenika koji sami plaaju doprinose. Da bi preduzee nesmetano obavljalo delatnost neophodno je da se pridrava preko 20 zakona vezanih za plaanje raznih fiskalnih i parafiskalnih dabina i oko 30 zakona kojima su, ako ih se ne pridrava, predviene kaznene odredbe. Takoe, preduzee je duno da u toku godine preda preko 150 raznih prijava i obrazaca. Poslodavci upozoravaju da na konkurentnost bh. preduzea utie i to to su kamatne stope na kredite duplo vee od kamata u EU, porezi i doprinosi na lina primanja su jednaki ili vei od onih u okruenju, uslovi za dobijanje kredita rigorozni, dok su tarife komunalnih usluga (elektrina energija, voda, grejanje) za 50 posto skuplje nego za domainstva. Jedno malo preduzee, koje broji 20 zaposlenih i ostvari prihod od 1,5 miliona KM godinje, za plate izdvaja u proseku 230.000 KM, a po osnovu raznih administrativnih taksi, komunalnih usluga i drugih obaveza mora izdvojiti 160.000 KM. Fiskalne i parafiskalne obaveze iznose oko 66.000 KM. U ovo ne ulaze porezi na dohodak, posebni doprinosi o privremenim poslovima i slino. U kantonima je situacija jo sloenija, jer su nameti privrednicima u kantonima jo vei, a svaki kanton ima svoje propise. Obaveze poslodavaca: indirektni porezi - porez na dodatnu vrednost, carine i akcize; direktni porezi- porezi na dobit, imovinu i dohodak, pa doprinosi za zdravstvo, penziono invalidsko osiguranje i osiguranje od nezaposlenosti. Tu su i parafiskalni nameti: doprinosi za turistike zajednice, vodoprivredu, zatitu uma, civilnu zatitu, komunalne takse i lanarine za komore. Slede komunalne usluge: voda, struja, odvoz smea, pa sudske i administrativne takse, plaanje dokumentacije za prijavu na postupak javnih nabavki, kao i trokovi kapitala i optereenja po osnovu zakona i kolektivnih ugovora. Naknade (parafiskalni nameti) se mogu pratiti preko budeta svih nivoa dravne organizacije vlasti, tj. na administrativno-teritorijalnom nivou. U skladu sa ovim i razlikuju se: dravne naknade, tj. naknade na nivou BiH; entitetske i naknade BD BiH, tj. naknade na nivou bh entiteta i BD BiH; kantonalne naknade, tj. naknade na nivou kantona i optinske naknade, tj. naknade na nivou optina. Bosna i Hercegovina zauzima 126. mesto meu 185 svetskih rangiranih ekonomija po lakoi poslovanja, navodi se u najnovijem Izvetaju o poslovanju 2013 (Doing Business) koji su objavili Meunarodna finansijska korporacija (IFC) i Svetska banka (SB). Bosna i Hercegovina je smanjila administrativno optereenje u vezi s popunjavanjem obrazaca i uplatu socijalnih doprinosa primenom elektronskog sistema popunjavanja obrazaca i uplate. Osim toga, olakala je prenos imovine izmeu poslovnih subjekata kompjuterizacijom poslovnog registra. Istovremeno, Bosna i Hercegovina je oteala pristup informacijama o kreditima zaustavljanjem prikupljanja kreditnih informacija o pojedincima od strane privatnih kreditnih biroa. Meutim, viegodinji je problem pokretanja poslovanja, koji je za BiH 11 koraka i 37 dana, a u poreenju sa Makedonijom gdje tah proces ima dva koraka i traje dva dana.

Moe li realni sektor preivjeti?


Iz samo ovde navedenih podataka, jasno je da nezaposlenost raste, javna potronja je van okvira prihoda, a zaduivanje je najvie u korist upravo javne potronje, delom infrastrukture, dok u privredu ide najmanje. Posledice su jasne. 9

Prema poslednjim raspoloivim podacima Agencije za statistiku BiH za novembar 2012. godine u Bosni i Hercegovini je nastavljen trend slabljenja industrijske prozvodnje. Tako je BiH u periodu januarnovembar 2012. zabeleila pad fizikog obima industrijske proizvodnje od 5,3% u odnosu na isti period prethodne godine. Posmatrano po entitetima pad industrijske proizvodnje u periodu januar - novembar 2012. godine iznosio je 4,7% u FBiH, dok je u RSu registrovan pad od 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Smanjenje uvoza kapitalnih dobara od 1,5% uz stagnaciju izvrenih graevinskih radova ukazuju na devetomjeseno smanjenje investicija u odnosu na isti period prethodne godine. Polugodinji pad graevinskih radova je zamenjen devetomjesenom stagnacijom pre svega zahvaljujui porastu javnih investicija u oba entiteta uoi optinskih izbora u BiH. U FBiH je zabeleen devetomeseni rast od 2,5%, dok je u RS polugodinji pad od 15% prepolovljen nakon devet meseci. Prema podacima objavljenim za novembar 2012, blokirano je 58.054 rauna poslovnih subjekata iz Bosne i Hercegovine. Prema popisu koji je objavila Centralna banka BiH, 35.693 poslovna subjekta u BiH imali su blokiran barem jedan bankovni raun. U samo mesec dana, dakle do decembra, ovaj broj je porastao za 500! U decembru broj blokiranih rauna iznosio je 58.541 raun, a od tog broja 35.846 firmi ima blokiran barem jedan bankarski raun. Prema nekim procenama iz oktobra 2012. preduzea i graani u BiH duguju vie od tri milijarde maraka za poreze i doprinose. U Poreskoj upravi Republike Srpske su u septembru 2012. izneli podatak da su poreski obveznici za direktne poreze i doprinose ukupno dugovali 1,4 milijardu maraka, s tim da je aktivni dug oko 700 miliona maraka, od ega je 515 miliona maraka glavnica, a 185 miliona maraka dug za kamate. Od tog duga reprogramirane su poreske obaveze u iznosu od 260 miliona maraka. Preduzea u steaju duguju 320 miliona maraka i 100 miliona maraka se odnosi na nesolventna poduzea. Znatna su dugovanja i za doprinose. Tako poreski obveznici duguju 336,9 miliona maraka doprinosa za PIO. Od toga su obaveze preduzea u steaju u iznosu od 101 milion maraka. Dugovanja za doprinos za zdravstvo premaila su 201,7 miliona maraka, od ega preduzea u steaju duguju vie od 60 miliona maraka. Poreska uprava Federacije nedavno je na svojoj internet stranici objavila popis od 194 dunike tvrtke. Prema tom popisu, ukupan dug tih poreskih obveznika krajem juna 2012. iznosio je vie od milijardu i 68 miliona maraka. Zabrinjavajue je rapidno zaduivanje kod komercijalnih banaka upravo za javnu potronju (vie izraeno u RS) i javna preduzea (izraeno u Federaciji BiH). To znai i manje novca za privredu, ali i skuplji novac. Bankama je drava sigurniji dunik nego krajnje posrnuli realni sektor, to je evidentno iz stope rasta nivoa kredita svim nivoima vlasti i fondovima u dravi. Postavlja se pitanje i ta ine obveznice i trezorski zapisi tritu hartija od vrednosti. Ko e kupiti, odnosno ulagati u deonice kad je prihod na trezorske zapise i obveznice tako visok i izvestan?! Bosna i Hercegovina ima u meunarodnim poreenjima relativno nizak udeo preraivake industrije. Za diskusiju j e ta je uzrok a ta posledica: da li je nizak udeo preraivake industrije posledica visokog trgovinskog deficita i posledino velikog udela delatnosti koje su zavisne od uvoza (saobraaja, trgovine i finansija) ili je visoki trgovinsku deficit posledica malog ulaganja u preraivaku industriju, odnosno istraivanje i razvoj, te maehinski odnos drave prema realnom sektoru. BiH se u meunarodnim rangiranjima i izvetajima o konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma (WEF) i Svetske banke (WB) nalazi na zaelju svih lista. U Izvetaju o konkurentnosti 2012-2013 Bosna i Hercegovina je ocenjena sa 3,93 poena od ukupnih 7 ime je zauzela 88. mesto po konkurentnosti ekonomije. Ovakav plasman je za dvanaest mesta bolji u odnosu na prethodni izvjetaj. Ove godine najvei rast zabeleen je u oblasti institucija (sa 109. mesta prole na 85. mesto ove godine) i inovativnosti (sa 104. na 80. mesto). Najvei pad pokazatelja zabeleen je u oblasti makroekonomska stabilnost (sa 78. na 97. mesto). BiH je i dalje najloije ocenjena u oblasti razvoja finansijskog trita (119. mesto) i efikasnosti trita robe (109. mesto) i takoe u oblasti poslovne sofisticiranosti (109. mesto). Oblast razvoja finansijskog trita je ove godine loe ocenjena prvenstveno zbog raspoloivosti finansijskih usluga (121. mesto), raspoloivosti sredstava za kreditiranje preduzetnika (127. mesto) i odobrenosti finansijskih sredstava (123. mesto). U oblasti efikasnosti trita roba loa ocena je prvenstveno zbog intenziteta lokalne konkurencije (138. mesto), stepena trine dominacije (127. mesto), broj procedura za poetak poslovanja (121. mesto), broja dana neophodnih za poetak poslovanja (120. mesto), stepena efekta oporezivanja (109. mesto), trokova poljoprivredne politike (100. mesto) i sofisticiranosti kupaca (124. mesto). 10

Najproblematiniji faktori za uspeno obavljanje poslovanja u Bosni i Hercegovini koji utiu na nizak nivo konkurentnosti su: pristup finansijskim sredstvima, visoke poreske stope, neefikasna birokratija, korupcija. Loa konkurentska pozicija BiH je posledica neefikasnosti javne vlasti, zastoja u provoenju reformskih procesa i sporog ekonomskog prilagoavanja. BiH nije privlana destinacija ni za strane investitore. Nefunkcionisanje postojeih i spora uspostava novih i planiranih institucija oteava i/ili onemoguava rast BiH izvoza. Osim prepreka prouzrokovanih neefikasnou javnog sektora, BiH preduzea imaju lou konkurentsku poziciju zbog slabog pristupa novim tehnologijama i nedostatka kadrova za odreene specijalistike oblasti. U ovom momentu ni na vidiku nisu bilo kakve mere ili zakoni koji bi unapredili poslovanje realnog sektora i doveli do vee zaposlenosti, to je osnovni uslov za napredak ekonomije i uopte odrivost ovog glomaznog sistema, da ne govorimo o smanjenju siromatva. I dalje je na sceni ubrzano zaduivanje, a jedine "mere" su one iz pisma namere Meunarodnom monetarnom fondu za dobijanje stand-by aranmana.

Socijalna situacija hoe li se desiti socijalni nemiri?


Prethodno, kritino stanje u BiH ekonomiji veoma se odrazilo na socijalnu situaciju, siromatvo prije svega. Po procjeni ASBiH na osnovu Ankete o potronji domainstava u BiH za 2011. godinu, u BiH je bilo 566.025 siromanih stanovnika, tj. 17,9% stanovnitva. Rije je o relativnom siromatvu ija je granica (linija) ustanovljena na 416 KM po lanu domainstva. Neke ranije analize Svjetske banke uticaj krize na socijalnu situaciju ocjenjuju neto veim. Krajem 2010. godine, Svjetska banka je provela Drugu anketu ivot u tranziciji (LiTS 2) 2010 da bi se bolje razumio uticaj krize, naroito na socijalnu iskljuenost. Rezultati ankete pokazuju da je preko 60 procenata domainstava u ili znaajno ili prilino pogoena krizom; skoro 1/3 stanovnitva je u riziku od siromatva dok je oko 60% stanovnitva bilo u riziku od siromatva ili socijalne iskljuenosti.1 Osnovni problem sistema socijalne zatite u BiH je njegova slaba efikasnost u smanjenju siromatva.2 BiH je 2011. godine troila oko 4% BDP-a za isplatu novane pomoi razliitih oblika koji nisu zasnovani na doprinosima. To je mnogo vie od prosjeka meu dravama ove regije (1.6% BDP-a). Istovremeno, najsiromanija petina stanovnitva prima samo 21% od ukupnog iznosa socijalne pomoi iz budetskih socijalnih transfera, to je mnogo manje od njihovih realnih potreba. Prema tome, ovi transferi imaju zanemariv uticaj na smanjenje siromatva. Ako bi se ovi transferi (koji iznose 4% BDP-a) ukinuli, siromatvo bi se samo neznatno povealo, za oko 1 procentni poen. S druge strane, ak i kada bi se ovi transferi uduplali, njihov uticaj na smanjenje siromatva bi i dalje bio zanemariv. Prema tome, javni izvori socijalne pomoi ne ciljaju one kojima je pomo najvie potrebna. Nasuprot tome, njihovo ciljanje je regresivno.3 Osnovni problem lei u injenici da su socijalni transferi u BiH uglavnom zasnovani na statusnim pravima, posebno u sluaju borakih naknada. Rezultat toga je loa preciznost ciljanja. U citiranom izvjetaju Svjetske banke, ova situacija je procijenjena kao fiskalno neodriva, ekonomski neefikasna i socijalno nepravedna. BiH treba reformirati socijalna novana davanja nevezana za osiguranje u programe i mjere koje imaju za cilj razvoj mree socijalne sigurnosti, na nain koji je: (a) manje optereenje za javne resurse, (b) efikasniji i (c) bolje usmjeren na siromane. Pri tome treba imati u vidu da se 4% BDP-a za socijalne transfere iz budeta odnosi samo na entitete. Pored toga, kantoni u FBiH kao i optine u RS imaju pravo finansiranja socijalnih naknada iz svojih budeta koji dopunjavaju ili dupliraju entitetske transfere. Kada se i ta potronja uzme u obzir, ukupni rashodi za socijalna davanja iz budeta u BiH bi mogla biti oko 7% BDP-a.4 Drugi problem, karakteristian za socijalnu situaciju u BiH, je eksplozivni rast novog siromatva, tj. propast srednjeg sloja stanovnitva koji je od relativno visokog ivotnog standarda prije rata, danas zavrio u siromatvu. Rije je o socijalnim posljedicama pljakake privatizacije kroz organizovani sistem korupcije, tj. o tranzicijskim gubitnicima. Tome treba dodati i socijalne posljedice rata u BiH, jer materijalne tete nisu sanirane velikom meunarodnom finansijskom pomoi koja je koritena neefikasno, a dobrim dijelom su je pojeli skakavci.

1 2

Svjetska banka. Socijalna iskljuenosti u Bosni i Hercegovini i globalna kriza. Mart 2012. Vidi: Svjetska banka. Biljeka o politici Socijalna davanja u Bosni i Hercegovini: Kreiranje odrivog sistema socijalne zatite zasnovanog na stvarnim potrebama (april 2009), str. 6-9 3 SB, isto, str. 6-9. 4 Svjetska banka. Bosna i Hercegovina: Izazovi i preporuke za reforme Pregled javnih rashoda i institucija. Februar 2012. str.56

11

Oslanjajui se na navedene analize Svjetske banke, detaljna analiza pokazuje sljedee. Iz istorijskih razloga, gotovinski transferi koji nisu zasnovani na doprinosima (dakle, iz budeta) znatno dominiraju programima dizajniranim za zatitu boraca i/ili lanova porodica poginulih boraca. U meuvremenu, 'civilne naknade', posebno programi gotovinskih transfera za siromane (stalna socijalna pomo) i djeiju zatitu, su mali i nedovoljno finansirani, te imaju ogranien i neravnomjeran obuhvat u dva entiteta. Tako, na borake naknade5 u RS ide oko dvije treine ukupne potronje na gotovinske transfere koji nisu zasnovani na doprinosima, i taj je udio bio prilino stabilan u periodu 2005-2010. U istom periodu, borake naknade u FBiH ine prosjeno dvije treine rashoda gore pomenutih transfera, iako je taj udio opao s 82 procenta u 2005. na 57 procenata do 2009. U 2010. prosjean udio rashoda na borake naknade je inio 62,6 procenata ukupne potronje na socijalna davanja u BiH. Kao udio u BDP-u, borake naknade su inile oko 2,4 procenta BDP-a u periodu 20082010. To predstavlja najvei nivo potronje na ovu vrstu naknada u regiji, nakon ega slijedi Hrvatska, koja troi 1,75 procenata BDP na istu kategoriju. Istovremeno, rashodi na sve tipove civilnih naknada ine oko 1,5 BDP -a, ukljuujui potronju na naknade za civilne invalide i civilne rtve rata od oko 0,8 procenata BDP-a, a potronja na stalnu socijalnu pomo za siromane, naknade za djeiju zatitu i jednokratna socijalna pomo zajedno, oko 0,6 -0,7 procenata BDP-a.6 Ova je potronja znaajno nia u poreenju s borakom potronjom. Razlike u nivou potronje i trendovi meu entitetima su zanemarivi kad je rije o borakim naknadama, ali su dosta znaajni kad je rije o socijalnim davanjima za civilno stanovnitvo. Veliki sveukupni trokovi socijalnih davanja su u znaajnoj mjeri uslovljeni snanim oslanjanjem na kategorijske (statusne) borake naknade, umjesto na naknade zasnovane na potrebama. Naknade koje podlijeu imovinskom cenzusu ine oko 0,5 procenata BDP-a, dok se ostatak rashoda dodjeljuje po kategorijskim principima pojedincima i porodicama koji nisu nuno u stanju potrebe. Potronja na stalnu socijalnu pomo koja podlijee imovinskom cenzusu je dosta niska po regionalnim standardima i u opadanju je, iako manje primjetno. Potronja na civilne invalidske naknade iznosi 0,8 procenata BDP-a, bez obzira na ukidanje velikog dijela tih naknada (sve naknade za osobe s manje od 90 procenata invalidnosti u FBiH) u 2008, uz ostavljanje naknada samo za najtee sluajeve (90 i 100 procentna invalidnost u FBiH). Ovaj je in doveo do fiskalnih uteda u 2009. i kasnije, i radikalno smanjio broj korisnika, meutim, poveao je nejednakost u tretmanu korisnika po osnovu invalidnosti i potkopao ulogu ovih naknada kao instrumenta smanjenja siromatva i socijalne inkluzije invalida. Borake naknade su u velikoj mjeri ostale netaknute reformama i rezanjem potronje u 2000-tima. Nakon uvoenja okvirnog zakonodavstva o prihodovnom cenzusu za naknade iz budeta, oba entiteta su se obavezala na primjenu prihodovnog cenzusa za irok spektar borakih naknada (invalidnine za invalide ispod 60 procenata invalidnosti, naknade za lanove porodica palih boraca i boraca invalida, osim djece na redovnom kolovanju) od 1. januara 2011. Do toga jo uvijek nije dolo, bez obzira na odredbe entitetskih okvirnih zakona. U FBiH, potronja na stalnu socijalnu pomo ostaje zanemariva, s 4,6 procenta ukupne potronje na naknade koje se daju preko Centara za socijalni rad i skoro do 7 puta manja od potronje na jednokratnu socijalnu pomo i druge vidove ad hoc socijalne pomoi. Potronja na stalnu socijalnu pomo se znaajno smanjila u 2008.-2010., u poreenju sa sredinom 2000-tih. Poveanje te potronje ostaje ogranieno zbog kompliciranih kriterija za sticanje prava i malih iznosa naknada. Potronja na djeiji doplatak je takoe vrlo mala s 5,8 procenata ukupne potronje. Tokom krize nije dolo do poveanja ni jednog od ova dva programa ni stalne socijalne pomoi, ni djeijeg doplatka. U RS je sveukupna potronja na civilne gotovinske transfere iz budeta poveana za preko 50 procenata u periodu 2008-2010, u poreenju s 2000-tima. Mjeseni djeiji doplatak je glavna kategorija rashoda na koju otpada skoro 48 procenata ukupne potronje, nakon ega slijede naknade za civilne invalide koje nisu zasnovane na doprinosima, s 26 procenata ukupne potronje na naknade koje idu preko Centara za socijalni rad. Djeiji doplatak je u RS bolje finansiran u relativnom smislu, ini skoro 55 procenata ukupne potronje na civilne naknade u 2010. Zbog dominiranja kategorijskih (statusnih) naknada, u BiH je sveukupno ciljanje budetskih izdvajanja za gotovinske transfere koji nisu zasnovani na doprinosima, slabo. Najsiromanijih 20 procenata stanovnitva prima samo 36,8 procenata ukupnih socijalnih davanja iz budeta. Takav uinak ciljanja sveukupnih socijalnih davanja je slab i po regionalnim i po ECA (Evropa i Centralna Azija) standardima. Najslabiji je u regiji Zapadnog Balkana, gdje je u veini sluajeva uinak ciljanja socijalnih davanja impresivan (Albanija, Kosovo, Srbija i Crna Gora), gdje preko 60
5 6

U svrhu pojednostavljenja, svi programi naknada koji spadaju u ovaj tip transfera se pominju kao borake naknade. Ovo ukljuuje 0,19 procenata BDP-a za stalnu socijalnu pomo; 0,33 procenta BDP-a za djeiji doplatak i 0,07 procenata BDP-a za druga gotovinska i robna davanja.

12

procenata, ak i blizu 80 procenata ukupne potronje ide najsiromanijoj petni stanovnitva odnosne zemlje. Uinak ciljanja u BiH se svrstava meu najloije u regiji a, ire gledano, programi socijalnih davanja su loiji samo u Rusiji i Bjelorusiji. Potronju na socijalna davanja karakterizira znaajan obuhvat elite i velike greke ciljanja. Odlazak gotovinskih transfera iz budeta najbogatijoj petini ili obuhvat elite naknadama je 16,6 procenata u BiH, to je znatno vie od ECA prosjeka, a takoe vie i u poreenju s ostalim zemljama Zapadnog Balkana. U ECA zemljama, obuhvat elite naknadama je vei samo u Bjelorusiji. Obuhvat elite se pripisuje velikom udjelu borakih naknada koje nisu ciljane na siromane, a koje su u velikoj mjeri regresivne u smislu distributivnog uticaja, pri emu 26,7 procenata tih naknada ide najbogatijoj petini stanovnitva, a manje od 15 procenta ide najsiromanijoj petini. Obuhvat elite se takoe pripisuje, iako u manjoj mjeri, nedostacima u dizajnu ciljanja (prihodovni i imovinski cenzus) i praksama implementacije stalne socijalne pomoi i djeijeg doplatka. Konano, obuhvat elite se poveava i time to su invalidske naknade za civilne invalide i civilne rtve rata takoe kategorijske. Uprkos velikim budetskim izdacima za socijalna davanja, obuhvat siromanih je veoma mali. Prema podacima Ankete budeta domainstava (HBS) 2007, obuhvat najsiromanije petine gotovinskim transferima iz budeta je bio 21 procenat drugi najnii u ECA regiji i slian samo obuhvatu socijalnih davanja u Crnoj Gori (20 procenata). To znai da samo 4 procenta najsiromanije populacije (definirane kao petina s najniom potronjom) prima neku vrstu transfera iz budeta, nasuprot nekim drugim sistemima socijalne pomoi u ECA regiji koji uspijevaju obuhvatiti vie od 70 procenata najsiromanije petine (Poljska, Latvija, Litvanija, Estonija, Bugarska) ili ak i vie (90 procenata u Rumuniji i preko 95 Maarskoj. Obuhvat najbogatije petine nije velik; a gdje postoji, ukazuje na kategorijsku prirodu invalidskih naknada. Pored fiskalnog pritiska, dominacija kategorijskih (statusnih) programa socijalnih davanja u BiH, moe takoe destimulirati ponudu radne snage kao i poveati neformalnu zaposlenost. Postoje dokazi da loe ciljane naknade u BiH (dobijaju ih i oni koji ne trebaju) proizvode destimulacije i distorzije na tritima rada. Procjenjuje se da je 57 posto ljudi sposobnih za rad u BiH ekonomski neaktivnooko 1,5 milionpored onih koji su registrovani kao nezaposleni. Ovakvo stanje ne moe biti jedina posljedica slabog ciljanja naknada, koje same po sebi nisu dovoljne da proizvedu nezaposlenost i ekonomsku neaktivnost, ali svakako imaju znaajan uticaj koji treba dalje istraiti. Potencijal za demotiviranost za rad je uglavnom posljedica specifinih karakteristika dizajna programa. Stalna socijalna pomo je naknada neogranienog roka trajanja. Potrebno je da korisnik bude prijavljen kao nezaposlen, to se uzima kao dokaz da prijavljena nezaposlena osoba nema prihoda. Pored toga, prijavljivanje kao nezaposlen i pravno na socijalnu pomo, takoe daje i pravo na zdravstveno osiguranje. Konano, iz programa ublaavanja siromatva se plaa razlika izmeu (maksimalnog) utvrenog prihoda za porodicu odreene veliine i stvarnog prihoda prijavljene porodice, to znai da svaki dodatno zaraeni prihod smanjuje iznos naknade. Preko 50 procenata korisnika ostaju u programu due od 5 godina. To je neefektivno obzirom je preko 50 procenata njih sposobno za rad i radno-aktivne dobi. Da li stalno pogoravanje socijalne situacije, te odsustvo izgleda za ekonomski oporavak zbog potpune nesposobnosti i nezainteresovanosti politikih elita da rjeavaju stvarne ekonomske i socijalne probleme moe dovesti do socijalnog bunta? Hipotetiki, analitiki gledano, izglede za socijalni bunt smanjuje apatija, iroko prisutna u stanovnitvu, preciznije, strah od nasilja (samo da rata ne bude), odsustvo graanske svijesti, akademizam civilnog drutva, nepostojanje bilo kakvog subjekta koji bi mogao inicirati socijalni bunt (sindikati su polupartijske organizacije), injenica da veliki broj zaposlenih rade u javnom sektoru, tj. direktno zavise od vlasti, itd. Tome treba dodati i opravdani strah od nacionalistikih interpretacija, usmjeravanja socijalnog bunta te desniarskog populizma kome jesu sklone neke politike partije. Sa druge strane, realistiki gledano, socijalni bunt u BiH postoji ve godinama i iri se. On je, za sada, parcijalan, demonstriraju ili trajkuju opljakani radnici, jedne ili druge statusno ugroene socijalne kategorije. Dakle, redovno je parcijalan a dominira borba za odbranu steenih statusnih prava na socijalne transfere, kod RVI posebno. Bitna karakteristika tog decentralizovanog i nejedinstvenog buenja socijalnog bunta u mnogo sluajeva u sebi sadri element samonasilja ili indirektnog nasilja, od trajka glau do blokada saobraajnica. Iskustva iz svijeta iz 2011. i 2012. godine pokazuju da i siromatvo ima svoje granice nakon kojih je svaka iskra dovoljna da izazove poar socijalnog bunta koji obara vlasti. Ako su nam zemlje arapskog proljea daleko, primjer Slovenije nam je veoma blizu. 13

Imajui prethodno navedeno u vidu, moe se primijetiti da je BiH (ukoliko se stvari dramatino, pozitivno ne rijee, a nee) u predvorju socijalnog bunta. Realnije je rei da pitanje nije hoe li ga biti, ve kada i kako e se desiti? Ne treba zaboraviti da je ILO (Meunarodna organizacija rada) zvanino upozorila zemlje lanice EU da se ove i idue godine u EU mogu oekivati socijalni neredi. Ko ne slua vjetar, sluae oluju.

ta da se radi ka novim politikama


Svima su puna usta reformi, korienje mnoine, govori o parcijalnom pristupu, razliitim reformama svega i svaega. Nama je potrebna Reforma, tj. cjelovito reformisanje privrednog sistema u svim njegovim aspektima te, zajedno sa njim, sistema socijalne zatite. Drugim rijeima, to je pristupanje EU, tj. sticanje kandidature i pregovora o izmjenama svih zakona. Za tu Reformu ne mora se ekati kandidatski status, i bez toga se moemo uskladiti sa EU standardima uz, naravno, potovanje specifinosti BiH. Kljuno je pitanje koncepcijskog polazita, osnove Reforme. Oigledni krah neoliberalizma, trinog fundamentalizma u svjetskim razmjerama, tj. kriza globalizacije na njemu zasnovana, mora biti nauena lekcija. Dakle, BiH Reforma mora biti izvan i protiv matrice neoliberalizma. Sa druge strane, mora biti van logike parcijalnog gaenja poara tamo gdje izbiju te izvan povrnih, uveliko pretjeranih procjena o naim glavnim potencijalima i prednostima. Anegdotski reeno, treba prestati misliti o arobnim tapiima kao to je traenje nafte koja e nas spasiti. Ovdje je mogue izloiti samo moguu koncepcijsku osnovu, ugaone take cjeline Reforme. Fokusiranje na realni sektor, preciznije, na industriju (reindustrijalizacija). To istovremeno znai razvoj njene konkurentnosti, prije svega radikalno unapreenje poslovnog ambijenta, i podrku tehnolokom razvoju. Otvoreno je pitanje modela fiksnog kursa i Centralne banke kao currency board-a tj. odustajanje od aktivne monetarne politike za male zemlje u tranziciji. Ne ulazei u analize razloga za ili protiv, oigledno je da je vrijednost KM precijenjena (to odgovara uvoznom lobiju a smanjuje konkurentnost naeg izvoza) i da KM treba devalvirati u odnosu na EUR. Naravno, to treba biti praeno nizom, sistemom drugih mjera jer izolovana devalvacija daje samo kratkorone efekte. Generalno rezanje potrponje (to je pogrean model izlaza iz krize u EU) nije rjeenje. Treba promijeniti strukturu potronje - javnu potronju, posebno administraciju, znaajno smanjiti a investicionu potronju znaajno poveati. Time se ne omoguuje samo poveanje zaposlenosti, ve i promjena njene strukture kroz tranziciju neproduktivno zaposlenih u javnom sektoru u produktivno zapoljavanje u industriji. Nae trite treba otvoriti domaim proizviaima, prije svega u poljoprivredi, to znai zamjenu carinske zatite svim oblicima bescarinske zatite. Oduzimanje onoga to je ostalo poslije pljakake privatizacije kada se pljaka i korupcija utvrde u pravosudnom sistemu i pokuaj revitalizacije tih privrednih subjekata. Razvoj sistema socijalne zatite ka sistemu socijalnog ukljuivanja, aktivirajui socijalno ugroene i manjinske kategorije stanovnitva u svijet rada i uvijek na specifine naine u skladu sa potrebama i mogunostima ugroenih.

Da bi se zaustavilo oigledno propadanje, u predvorju Reforme potrebno je odmah uiniti sledee: 1. Prestati sa zavaravanjem i sebe i drugih, odnosno vlast na svim nivoima mora se suoiti i obelodaniti stvarne podatke i stvarno stanje. Prodaja lane nade, pria o milijardama koje samo to nisu, falsifikovanje stvarnosti i statistike, oekivanje da e se samo od sebe reiti ili da e neko sa strane slati pare da se ouva mir - najpogubnije je po sve! Oigledno je da bi suoavanje sa problemom znailo i priznanje loe politike, ali i da se onda mora konano neto raditi. Meutim, ni birai, a niti socijalni mir nee se moi vie kupovati daljim zaduenjem i ekanjem uda. Idealistiki, napravila bi se inventura na svim nivoima: stvorene obaveze i raspoloivi prihodi, plus prihodi koji na voleban nain ili nestaju li dobijaju sasvim drugi tok, te pristupilo eliminaciji silnih parafiskalnih nameta. Recimo, naknada za sklonita?! 2. Koordinisanje politika unutar BiH! Koliko utie politika jednog entiteta na stanje u drugom? Da ne govorimo i o kantonima. Takoe, privrednom subjektu je potrebno poslovanje na celoj teritoriji drave, kao i izlazak u okruenje i dalje. Sa potpuno neujednaenom fiskalnom politikom i propisima, suoava se sa umom probleme, to iziskuje ne 14

samo trokove, dodatno vreme, ve u tom procepu nestaje i novac. Primera radi, ujednaavanje fiskalne politike se najavljuje godinama, ali jo niko nije ozbiljno krenuo da raiava te prepreke. 3. Zaustaviti zaduivanje za odravanje administracije, posebno kod komercijalnih banaka. 4. Hitno prekinuti lanac, odnosno spiralu nelikvidnosti tako to e se pootriti postojee mere i uvesti novi zakoni, koji bi rok plaanja za izvrene obaveze ograniili na 30 dana, recimo, kada je u pitanju vlada, a maksimalno do 60 dana za privredu. 5. Rastereenje privrede: od parafiskalnih nameta i papirologije do sniavanja poreza i doprinosa. Zlatno je pravilo: kad ima, uzmi i investiraj za crne dane. Kad nema, odnosno kad je sua, sniavaj obaveze kako bi se zadralo to vie radnih mesta, plus stimulacija svake investicije. Stalnim poveavanjem fiskalnih i parafiskalnih nameta (esto na mala vrata), u kratkom roku se poveaju prihodi, ali ve u drugom koraku dolazi do pada, to je evidentno iz podataka o prikupljenim prihodima, od direktnih poreza i doprinosa, dok indirektni porezi i njihova struktura reflektuju stanje u privredi, a u delu carina sprovoenje SSP-a. Izuzetak su akcize, koji jedino belee rast posmatrano na godinjoj osnovi. 6. Konzistentnost ekonomske politike i kredibilnost! Kada vlast najavi mere (u naem sluaju pusta obeanja), privreda, ali i pojedinci prilagoavaju svoje ponaanje i donose nove odluke bazirane na ovoj informaciji. Dakle, ako vlada ima diskreciono pravo da sprovodi politiku kakvu hoe u datim okolnostima na terenu, pa ta obeanja ne ispuni, suoava se sa problemom kredibilnosti, a privredu e ostaviti u jo gorem stanju. U ekonomskoj teoriji je poznato da poslovni ciklusi nisu rezultat "kvara" ekonomije, nego ekonomija reaguje na okove koji je pogaaju, te politiari moraju drugaije da razmiljaju o poslovnim ciklusima. U BiH je to itekako vidljivo u vreme politike nestabilnosti i oka, koji proizvode krah institucija i odsustvo bilo kakve ekonomske politike. 7. Preraspodela u budetima! Posebno to u strukturi prihoda od PDV-a znaajno mesto zauzimaju prihodi od PDV-a na uvoz sa oko 80%. (Uvozni PDV-a na kraju 2011. godine belei rast od 12,4 procenta. U isto vreme, prihodi od domaeg PDV-a belee smanjenje od 19,4 procenta.) To je najbolja slika i privrede, ali i trenutne politike. Najvea stavka na prihodovnoj strani su indirektni porezi, a u indirektnim porezima, opet, najvei deo prihodi od PDV-a na uvoz! Dakle, gde je domaa nova stvorena vrednost?! Budeti koji su oslonjeni najvie na ovakvu vrstu prihoda, plus zaduivanje recept su za katastrofu. 8. Hitna reforma PIO, uz paralelno voenu reformu sektora osiguranja! Pored injenice da se izjednaio broj penzionera sa brojem registrovano (formalno) zaposlenih, te da fondovima penzionog osiguranja preti kolaps, postoji i drugi, uporedni faktor. Naime, komercijalne banke ne mogu da prate dugorone investicije, investicije u infrastrukturu za koji je potreban dug rok otplate. Ali, takve investicije mogu da prate fondovi osiguranja, ivotnog i penzionog, koji imaju obavezu investiranja. Pretpostavimo da postoje takvi fondovi u BiH i da su stimulisani da investiraju ba u BiH?! 9. Dug je proces reforme obrazovanja, ali ono to se moe odmah uraditi jeste saradnja privrede i obrazovanja: kolovati kadrove potrebne privredi, uz stipendiranje, sa mogunou da rastereenjem privrede nepotrebnih nameta moe preuzeti deo kadra iz administracije. 10. Kad su u pitanju strane investicije, zabraniti rasprodaju resursa, a promovisati ofset poslove. Takoe, pogubno je isticanje jeftine radne snage kao komparativnu prednost, a da se pri tome postojea poreska strukture znaajno oslanja na oporezivanje rada. Na to treba dodati nivo obrazovne strukture, vetine i poznavanje savremenih tehnologija te mobilnost radne snage u BiH, koja je izuzetno niska. 11. Formirati Fond za budunost tako da se od svake tone uglja, kubnom metra drveta, kubika vode...odvaja izvesna suma u taj fond, koji bi bio namenjen za investicije, istraivanje i razvoj, odrivi razvoj ili, iznimno, na saniranje posledica u vreme krize. 12. Dalje sniavanje obaveznih rezervi komercijalnih banaka kod CB moe samo dovesti do jo veeg zaduivanja svih nivoa vlasti. Postavlja se pitanje mehanizma kako novac zaista usmeriti u privredu, jer svaki takav zakon bi znaio podrivanje nezavisnosti CB. Izmena zakona, kako sada predlae SDP-SNSD, po kojima bi umesto novca, obavezne rezerve mogle biti u obveznicima i trezorskim zapisima e upravo dovesti do jo veeg zaduivanja svih nivoa vlasti! 13. Pravna sigurnost, odnosno pravna drava je alfa i omega! Svaka privatizacija, svaki tender, svaka transakcija, svako pravo (radno, socijalno...) dovodi do gubitaka zajednice ako pravna drava ne funkcionie. Pravna drava i znanje -temelj uspeha. Ne resursi, ne jeftina radna snaga, ve pravna drava i znanje. Samim tim je i borba protiv tako visoke korupcije mogua. 15

14. Za iznose, koji su u cilju pridobijanja borakih i srodnih kategorija - potencijalnih biraa neselektivno izdvojeni iz budeta, moglo se otvoriti hiljade radnih mesta (putem finansiranja istraivanja i razvoja, ne da drava bude poslodavac), a samim tim bi se drastino smanjilo siromatvo u BiH. Dakle, preraspodela unutar socijalnih fondova je neminovnost, ali ne na osnovu revizija, koje rezultuju jo veim trokovima. Naime, pravna struka kae da se steena prava ne mogu ukidati dekretima, a da nije pokrenut (i dokazan) postupak protiv onoga ko je ta prava neosnovano dao. U tom pravcu, sljedee preporuke su posebno vane: Uraditi aurirane instrumente za unapreenje ciljanja civilnih naknada iz budeta u cilju dopiranja do siromanih i najugroenijih. Bolji mehanizam ciljanja bi pomogao rjeavanju gore navedenih problema i pruio podrku za prelazak s politiki iznuenog pristupa zasnovanog na pravima, na neutralniji pristup zasnovan na potrebama koji jaa naknade za one koji su socijalno ugroeni. Uvesti promjene dizajna programa socijalne pomoi da bi se ukinulo njihovo destimulativno djelovanje na rad i pojaala kompatibilnost programa socijalne pomoi sa stimulacijama za rad u cilju olakanja prelaska u zaposlenost. Unaprijediti ekonominost, transparentnost i odgovornost administracije naknada. Bolja administracija naknada bi se mogla ostvariti putem temeljitog funkcionalnog pregleda postojeih procesa registracije, toka informacija i upravljanja podacima, institucionalnih uloga i odgovornosti na svim nivoima vlasti s krajnjim ciljem uspostavljanja jedinstvenih registara na nivou entiteta. Konano, administracija naknada e imati koristi od revizije zakonitosti prava koja je posebno kritina za upravljanje i ograniavanje trokova programa u kojima je u posljednjem periodu dolo do brzog rasta broja korisnika. *** Postojee politike elite definitivno nisu u stanju niti im je u interesu da otvore vrata Reformi. Bez promjene karaktera vlasti (a ne preko zamjene jednih partija drugim, istim po karakteru a razliitim samo po imenu), teko je biti optimist.

Izvori:
1. ASBiH. Anketa o potronji domainstava za 2011. godinu. Sarajevo, 2013. 2. Svjetska banka (Meunarodna banka za rekonstrukciju i razvoj). Doing Business. 2013. 3. Svjetska banka. Biljeka o politici Socijalna davanja u Bosni i Hercegovini: Kreiranje odrivog sistema socijalne zatite zasnovanog na stvarnim potrebama. April 2009. 4. Svjetska banka. Bosna i Hercegovina: Izazovi i preporuke za reforme Pregled javnih rashoda i institucija. Februar 2012. 5. Svjetska banka. Druga anketa ivot u tranziciji (LiTS 2). 2010. 6. Svjetska banka. Socijalna iskljuenosti u Bosni i Hercegovini i globalna kriza. Mart 2012. 7. Udruenje poslodavaca u FBiH, Asocijacija poslodavaca BiH. Analiza optereenja privrede u BiH. ILO, 2011.

Ovaj dokument je jedan od rezultata projekta Uticaj na politike socijalnog ukljuivanja u BiH koji podravaju Open Society Foundations i Balkan Trust for Democracy. Autori dokumenta su: arko Papi, Svetlana Ceni, Vedran Hadovi i Tijana Dmitrovi. Takoe se zahvaljujemo lanovima Savjetodavnog odbora IBHI -a: Enveru Kazazu, Ivanu Lovrenoviu, Miletu Lasiu, Sinanu Aliu i Svetlani Ceni, na izuzetno korisnim idejama i savjetima. Naravno, sam tekst je odgovornost gore pomenutih autora.

16