You are on page 1of 23

Visoka tehnicka skola strukovnih studija Bulevar Zorana Djindjica 152-a Novi Beograd

SEMIN !S"I ! D
Predmet: Materijali

#e$a% &elik i njegove legure

Mentor: dr Radivoj S. Popovic

Student: Cosic Mane,120/2011.

Beograd, 2012.

iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija, #ovi Beograd

S D!' (

)vod................................................................................................................................$ 1. 2. $. %. &. '. ). *. *so+ine ,elika.........................................................................................................% -roi.vodnja ,elika..................................................................................................& Vrste ,elika..............................................................................................................& -odela ,elika u gru/e.............................................................................................' -odela ,elika /re$a o+lasti$a /ri$ene..............................................................( 0egiraju1i ele$enti i njihov uticaj na oso+ine ,elika........................................10 Zaklju,ak..............................................................................................................22 0I#E! #)! .....................................................................................................2$

2

0'3. 7!o je maseni udeo legiraju8i" elemenata ve8i od masenog udela gvo29a.e/C 0. termi6!e o. mangana. 4odavanjem vol5rama.ilnost oso.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. do.inacijama. #ovi Beograd )V*D +eli! je metasta.e/. ili se gvo29e nala-i samo u tragovima.e$C1 legura sa sadr2ajem ugljeni!a manjim od 2. i-u-etno me"ani6!i.rade i plasti6ne prerade1 !ao i relativno nis!a cena proi-vodnje 6ine ga i dalje najrasprostranjenije !ori:8enim metalnim materijalom. "emijs!i ili toplotno postojani.ilno !ristali-ovana .ina 0u. ni!la. $ .pomo8 legiranja.dena. #everovatan raspon i 5le!si. "roma.ijaju se legirani 6elici -a specijalne svr"e. vanadijuma. moli. onda ne govorimo o 6eli!u ve8 o novim tipovima legura.alta i drugi" metala. pojedina6no ili u !om. !o.

ali u isto vreme !rtim materijaliom.urit.ilnost oso. Se!undarni/. onda se u stru!turi 6eli!a pojavljuju nove mi!rostru!ture !oje su ve8inom presi8ene ugljeni!om.ilitet sa druge. po. u cilju posti-anja 2eljeni" oso.rada 02arenje.ina 6eli!a su: / legiranje / termi6!a o. !aljenje.inovati.1 / plasti6na prerada 0valjanje. mogu se !reirati i !ontrolisati u veoma :iro!om spe!tru.e$C. #ovi Beograd *so+ine .1.li!u jedinjenja pod imenom cementit. .1 % . #asuprot tome 6eli! mo2e .austenitne o.no !om.erit.lasti mogu se javiti 5inolamelirane mi!rostru!ture Sor. Povi:eni maseni udeo ugljeni!a 6ini 6eli! 6vr:8im. Speci5i6na te2ina 6eli!a je s!oro ista !ao speci5i6na te2ina 6istog gvo29a i i-nosi o!o ). Pred modernu proi-vodnju 6eli!a postavljaju se vrlo viso!i -a"tevi. itd. itd.iti vrlo tvrd i !rt !ao na primer !od marten-itni" 6eli!a !oji se !oriste -a se6iva.iti vrlo me! i !ao ta!av i-u-etno pogodan -a du. :to 6eli! 6ini osnovnim metalnim !onstru!cionim materijalom.ina !ao :to su -ate-na 6vrsto8a sa jedne i du!tilnost odnosno de5orma. !on-ervi i td. #ajva2niji legiraju8i element u 6eli!u je ugljeni!.. <n se u 6eli!u nala-i u o. 7!o se 6eli! naglo o"ladi.inaciju oso. 6eli! ima neverovatan raspon i 5le!si. !oji naj6e:8e u!lju6uju optimalnu !om. ?empcore/metoda. cementit !ao i mi!rostru!ture 0me:avine 5a-a1: Perlit. >ede. Mo2e . ?ri osnovne metode. Primarni/. !oje se naravno mogu me9uso. 7!o se u.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. du!tilnost.ine 6eli!a !ao :to su tvrdo8a. Pored toga mora se stalno voditi ra6una o isplativosti proi-vodnje :to je posledica neprestane promene cena legiraju8i" elemenata. <so. ta!o da se di5u-ioni procesi 0na prvom mestu di5u-ija ugljeni!a1 ne odviju do !raja.. i-va6enje. -ate-na 6vrsto8a.it ili ?rosit1 !ao i igli6ati/-rnasti Beinit ili igli6asti Marten-it.elika .olj:anje.ao :to smo ve8 re!li. .ina.o!o i-vla6enje 0pravljenje limen!i.r-ano "la9ene odvija i.*&0 !g/m@. = -avisnosti od udela ugljeni!a i temperature na !ojoj se u-ora! 6eli!a nala-i na 5a-nom dijagramu se mogu uo6iti slede8i mi!ro!onstituenti: 7ustenit.

ona !oja poseduje postrojenje viso!e pe8i. Vrste .radu i one !oji to nisu. & . !oje su deo :ireg postrojenja pod imenom 2ele-ara. Postoje generalno dva tipa 2ele-ara: / integralna 2ele-ara.ine u odnosu na nelegirane 6eli!e.ao nis!olegirani 6elici tretiraju se oni 6elici sa u!upnim masenim udelom legiraju8i" elemenata ne manjim od 13. <vi 6elici posduju po. Posti-anje 2eljeni" me"ani6!i" oso.ija i.inama. / iso!olegirani 6elici / .olj:ane me"ani6!e oso.inacija legiraju8i" elementata1.ina. <vi 6elici poseduju i-u-etne oso. / #is!olegirani 6elici / . ?o postrojenje se naj6e:8e sastoji od: pogona viso!e pe8i. !oji svoju optpornost na !oro-iju duguje u prvom redu Eromu.ine u -avisnosti !oja !om.vodnja .6eli6nog otpada pomo8u ele!tro lu6ni" pe8i.elika Po 4A# B# 10020 postoje samo dve Clavne !lase 6eli!a: / . #ovi Beograd -roi. Prema sadr2aju legiraju8i" elemenate 6elici se dele na: / #elegirani 6elici / #elegirani 6elici se dele na one !oji su predvi9eni -a termi6!u o. 4alje grupiranje na podgrupe vr:i se prema leguraju8im elementima. mi!rostru!turi. / ostali tipovi 2ele-ara !oje nemaju proi-vodnju gvo29a 0nemaju viso!u pe81.elika Proi-vodnja 6eli!a ima -a cilj do.rade.ao viso!o legirani 6eli! tretira se 6eli! !oji sadr2i vi:e od &3 legiraju8i" elemenata.valitetni 6elici 0DS1 / Specijalni 0plemeniti1 6elici 0SS1 4anas je registrovano negde o!o 2&00 ra-li6iti" vrsta 6eli!a. / plasti6ne prerade i / termi6!e o.inacija legiraju8i" elemenata je primenjena.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. ali ne ve8im od &3. ili me"ani6!im oso. Proi-vodnja 6eli!a se odvija u 6eli6anama.ijanje legure 0gvo29a i ugljeni!a1 2eljenog "emijs!og sastava i me"ani6!i" oso. 6eli6ane i valjaonice 0tople i "ladne1. Pogon viso!e pe8i nije neop"odan u slu6aju a!o se 6eli! do.no pove-ana 5a!tora: / "emijs!og sastava 0!om. ?ipi6an primer je ner9aji8i 6eli!. !onvertors!e 6eli6ane i tople i "ladne valjaonice.ina -avisi od tri me9uso.

r-ore-ni. vatrootporni. viso!olegirani1 Prema !valitetu: osnovne ili !omercijalne 0masovne1 !valitetne plemenite Prema nameni: !onstru!cione alatne pose. mi!rostru!tura.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. .1 Prema na6inu prerade: toplo valjani "ladno valjani !ovani ' . !ontrolisanom metalurgijom. Prema na6inu proi-vodnje 6elici se dele na: • • • • • • Bessemerov 6eli! ?"omasov 6eli! Simens/Martinov 6eli! Ble!tro 6eli! +eli! i. itd.nim oso. !valitet. "emijs!i sastav.inama 0anti!oro-ioni.!isi!ovi" !onvertora 6eli! proi-veden se!undarnom metalur:!om o.radom.elika u gru/e Ra-vrstavanje 6eli!a po srodnim grupama mogu8e je i-vesti na vi:e na6ina. ?o su: na6in proi-vodnje. #ovi Beograd -odela . namena itd. Prema na6inu de-o!sidacije: • • • • • • • • • • • • • • nemirene poluumirene i umirene specijalno umireni 6elici Prema "emijs!om sastavu 6elici se dele na: nelegirane legirane 0nis!olegirani.

?a!o se 6eli! do.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.ijen u testastom stanju. a a!o je do.E Vareni . dat je :emats!i pri!a. tj.ijen u te6nom stanju -ove topljeni 6eli!. a!o pri do.ni kvalitetni /le$eniti 0 #NI &E0I" /le$eniti ) . -ove se vareni 6eli!.op:te podele gvo29a i njegovi" legura.elika #o/ljeni . pa se ta!vo te"ni6!o 2elje-o sa pre!o 2 3 sadr2aja ugljeni!a na-iva gvo29em.ijanju nije pre!ora6ena ta6!a topljenja 6eli!a. Sa ve8im procentom ugljeni!a prestaje mogu8nost de5ormacije.ijanja.li!u proi-voda: :ip!e 2ice cevi pro5ili limovi itd. 2EMI(S"* &IS#* 'E0(EZ* 34e5 #E2NI&"* 'E0(EZ* 3sadr6i 75 s $anje od 2 8 7 &E0I" s vi9e od 2 8 7 :V*'. +elici se ra-li!uju i po na6inu do. #a slici 1. #ovi Beograd • • • • • • • • Cvo29e 6iji sadr2aj ugljeni!a ne prela-i 2 3 mo2e se de5inisati i de5ini:e se !ao 6eli!.nad te$/< to/ljenja .elik do+iven na te$/< is/od te$/< to/ljenja .elika Bijelo liveno gvo6=e Sivo liveno gvo6=e "*NS#!)"7I*NI &E0I" o+i. 'E0(EZ* vu6eni liveni Prema o.elik do+iven na te$/< i.

) 3 C. "valitetni ugljeni.ni konstrukcioni . npr.visokolegirani .onstru!cioni 6eli! tre. -ajedno sa do.elici 7latnim 6elicima na-ivaju se ugljeni6ni i legirani 6elici !oji sadr2e i-nad 0.ne * .ugljeni. ?re.onstru!cioni 6elici mogu . .i6no ne stavljaju veli!i -a"tevi u pogledu postupa!a topljenja i livenja.& / 0. #ovi Beograd .0%& 31.. latni .elici< <d ovi" 6eli!a se -a"tevaju specijalna svojstva pa se nji"ova proi-vodnja mora odvijati pod strogim re2imom.niskolegirani . 6vrsto8u i otpornost prema "a.a da ima povi:enu 6vrsto8u.ugljeni.ugljeni.anju i primenjuju se -a i-radu ra-li6iti" alata.ni konstrukcioni .iti !a!o ugljeni6ni ta!o i legirani 6elici. pojedina6no do 0.ugljeni.1 i re-anjem. -le$eniti ugljeni. . plasti6nost i 2ilavost.' 3. niti se -asniva na ne!oj eg-a!tnoj metodologiji. presovanjem. da se do.ni .rim te"nolo:!im svojstvima. . Postavlja se ve8i -a"tev u pogledu sastava 0manji je sadr2aj S. ma!ro i mi!ro stru!ture. !ovanjem.ra-ovanju pu!otina pri !aljenju. Podela alatni" 6eli!a nije jednoo.' 3 C i pri 6ijoj proi-vodnji se o.ni .or odgovaraju8eg materijala u odre9enim slu6ajevima.niskolegirani .ni .ra-na.elici< <vi 6elici imaju stro2ije uslove prili!om do. imaju viso!u tvrdo8u.ni ugljeni.ni . malu s!lonost !a de5ormacijama i o.i6no ne prela-i 0. *+i. = ovu grupu spadaju 6elici !oji sadr2e do 0. Sadr2aj ugljeni!a u ovoj grupi 6eli!a o. <na je vi:e/manje is!ustvena i ima -a cilj da :to vi:e ola!:a i-.niskolegirani . 0.ni konstrukcioni . Sadr2aj sumpora i 5os5ora pojedina6no je ispod 0. itd. nose8e !onstru!cije i gra9evina.elici .iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. !oli6ine nemetalni" dodata!a.020 3.ijanja u odnosu na o.visokolegirani "onstrukcioni$ .a da se la!o prera9uje pritis!om 0valjanjem.i6ne ugljeni6ne !onstru!cione 6eli!e.elici$a se na-ivaju oni 6elici !oji se primenjuju -a i-radu delova ma:ina. <snovna podela svi" alatni" 6eli!a mo2e se i-vr:iti dvoja!o: • • /re$a he$ijsko$ sastavu /re$a na$eni Prema he$ijsko$ sastavu dele se na: • ugljeni. a !od ne!i" vrsta se ograni6ava i ni2im vrijednostima.0$& 3.ro -avaruje.

: 6eli!. #ovi Beograd • legirane =gljeni6ni 6elici se mogu !oristiti samo -a re-anje malom .elici . livenjem1. #i.ljavaju se -a i-radu alata !ojima se o.ore. presovanjem. !ao npr. Mn.og toga :to -adr2avaju dovoljno viso!u tvrdo8u pri re-anju metala veli!om . o.ra9uju u "ladnom stanju ra-li6iti materijali.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. Cr/alatni 6elici.-irom na "emijs!i sastav.elika /re$a na$eni Gedna od osnovni" podela alatni" 6eli!a prema nameni . -odela alatnih .i slede8a: • • • alatni . itd. S o. :to smanjuje de5ormisanje i vitoperenje alata. >egirani alatni 6elici. -odela . jer se nji"ova viso!a tvrdo8a ja!o sni2ava pri -agrevanju i-nad 1(0/200 oC.ila . Cr/Mo/ / alatni 6elici F/alatni 6elici itd.ni alatni . itd. #aj6e:8i legirani elementi u ovim 6elicima su: Cr. papir. Mo.elici .elika /re$a o+lasti$a /ri$ene • • • • • +elici -a automate Betons!i 6elici +elici -a cementaciju +eli! -a opruge ?RAP 6elici 0engl. .radu ra-li6iti" materijala na viso!im temperaturama 0!ovanjem. ra-li!uju se glavne grupe 6eli!a !ao npr.a rad u to/lo$ stanju +r.r-inom !oja prou-ro!uje viso!e temperature 0&%0 /'00 o C1 na re-nom se6ivu alata.a rad u hladno$ stanju alatni .elici 7latni 6elici -a rad u "ladnom stanju upotre. 7latni 6elici -a rad u toplom stanju se upotre. ?RAP Steels. ?RAP / trans5ormation/induced plasticitH1 ( . drvo. plasti6ne mase.r-inom. Br-ore-ni 6elici se !oriste -a ra-ne alate -. Co.ljavaju -a i-radu alata -a o.ojeni metali. dopu:taju !aljenje u ulju i toplim !up!ama.

last u 5a-nom dijagramu . #.ina u to!u termi6!e o. >egiranje 6eli!a daje samo osnovu -a posti-anje 2eljeni" oso.a!o aluminijum -ajedno sa a-otom 10 . #ovi Beograd • • • • • • • • ES>7 6elici 0engl.ili-uju stvaranje !ar. Sva!i element daje 6eli!u odre9eni ni!ara!teristi!a spec5i6ni" samo njemu.eritni 0minimalno 103 Cr1 i 7ustenitni 0CrJ#i1. Mn. Postoje vrste 6eli!a gde samo !ara!teristi6na !om.ili-uju 5erit1: Mo. F.noj temperaturi. C. ES>7 Steels / Eig" Strengt" >oI 7lloH steels1 #er9aju8i 6elici / Postoji !ao . i / gamageni elementi 0sta.o!o i-va6ene +elici -a po. austenita ili 5erita. odnosno sa !ojim ciljem su legirani. 7l.inacija KsuprostavljenoK deliju8i" legiraju8i" elemenata daje 2eljenu mi!rostru!turu. ?opljenja L '&*MC.ili-uju austenit1: #i. Si.avori-uje stvaranje 5erita.ine. . e8 u malim !oncetnracijama 5avori-uje usitnjavanje -rna :to !asnije -na6ajno uti6e na me"ani6!e oso. >egiraju8i elementi u 6eli!u se dele u principu u dve grupe: / al5ageni elementi 0sta.ida.e/.rade i plasti6ne prerade. 7luminijum 07l1 ?.elika >egiraju8i elementi u 6eli!u se re-li!uju po tome da li sta. +elici -a nitriranje +elici otpotni na uticaj !iselina +elici -a du. 7ustenitni 6elici su nemagneti6ni na so.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.olj:anje 7latni 6elici Br-ore-ni 6elici +elici -a i-radu se6iva 0egiraju1i ele$enti i njihov uticaj na oso+ine .e$C OLP . ?i. Pored toga aluminijum sna2no uti6e na !oncentraciju rastvorenog a-ota u 6eli!u i !ao ta!av uti6e na osetljivost legure na proces starenja. #. . 7luminijum je najja6e i naj6e:8e primenjivano do-o!sidativno sredstvo. Cu.. Su2ava sna2no N/o.

nost -avarivanja 6eli!a.oro-iona postojanost.$00MC Bor ima vrlo i-ra2en uticaj na a.olj:ati vatrostalnost. na primer.ro. sni2ava drasti6no -ate-nu 6vrsto8u i sposo. S!lonost !a stvaranju segregacija / A-u-etno :tetna pojava pri livenju 6eli!a.od 6eli!a negarantovanog sastava i !od ugljeni6ni" 6eli!a .og vrlo sna2nog uticaja na pove8anje !oercitivne sile aluminijum se !oristi u 2ele-o/!o.olj:ava pro!aljivost a samim tim -ate-nu 6vrsto8u. Mi!ro!onstituenti i-dvojeni u procesu talo2nog oja6avanja pove8avaju -ate-nu 6vrsto8u viso!o vatrostalni" 6eli!a u podru6ju i-u-etno viso!i" temperatura.orom u procesu talo2nog oja6avanja posti2u pove8anu granicu te6enja i -ate-nu 6vtsto8u. Pored toga pove8ava !rtost materijala posle procesa otpu:tanja.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. 7rsen 07s1 ?. ?opljenja L 2. 7ustenitni 1*/* Cr#i/6elici legirani .procesu KaliranjaK 0nano:enje aluminijuma u povr:ins!om sloju1 mo2e se 6a! i !od viso!o ugljeni6ni 6eli!a po.e/. ?opljenja L *1)MC 0pod pritis!om1. s tim :to istovremeno sla.nost -avarivanja. . ina6e jedini na6in u!lanjanja segregacija u 6eli!u.last u 5a-nom dijagramu . 4i5i-iono 2arenje.e$C. Su2ava N/o. #ovi Beograd gradi nitride viso!e trvdo8e. Bor !ao legiraju8i element generalno smanjuje sposo. Berilijum 0Be1 11 . #epo2eljan legiraju8i element. Bor 0B1 ?. . je jo: te2e u slu6aju arsena nego :to je to slu6aj !od. veoma je :iro!o !ori:8en !ao legiraju8i element u 6elicima -a nitriranje. Q.or !ao legiraju8i element po.sorpciju neutrona :to ga 6ini veoma pogodnim -a legiranje 6eli!a !oji se !oristi pri i-gradnji nu!learni" rea!tora.alt/ aluminijum 6eli!u od !oga se prave permanentni 0stalni1 magneti.i nji"ova . 7luminijum pove8ava vatrostalnost 0vatrootpornost1 6eli!a i !ao ta!av je 6esto !ori:8en !od legiranja 5erits!i" vatrostalni" 6eli!a. 5os5ora.

last u 5a-nom dijagramu .iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. Sna2no :iri N/o.ijanju legiranog 6eli!a. = 6eli!u. .erilijum/legure su veoma !oro-iono postojane i !oriste se -a i-radu "iru:!i" instrumenata. #i!l/.e/. !ao i dolegiranje silicijuma i mangana vodi !a do.e$C. ?opljenja L $.alcijum 0Ca1 ?. mangan.%&0MC. #ovi Beograd ?. 5os5or i sumpor. !iseline i vrele gasove s!oro i da ne -avisi od masenog udela ugljeni!a.e$C. do! se sposo. !ovnost.erilijum/legure se !oriste -a i-radu viso!o!valitetni" opruga -a 6asovni!e !oje ne po!a-uju s!oro ni!a!vu sposo. = principu !alcijum pove8ava vatrostalnost.e/.e/.erilijum mo2e onemogu8iti talo2no oja6avanje :to u pomenutom slu6aju vodi padu -ate-ne 6vrsto8e. Sna2no :iri N/o. 6ije je prisustvo posledica samog procesa proi-vodnje 6eli!a. . 4odavanje drugi" legiraju8i" elemenata u cilju posti-anja odre9eni" oso. pored toga :to sna2no :iri N/ o.last u 5a-nom dijagramu . Pored toga poseduje veli!i a5initet prema !iseoni!u 0de-o!sidiraju8e svojstvo1 i prema sumporu.ina 6eli!a. ?opljenja L 1. =gljeni! 0C1 ?.radljivost smanjuju. Ba!ar/. =gljeni! je najva2niji i najuticajniji legiraju8i element u 6eli!u. ?opljenja L *&0MC Qajedno sa silicijumom u 5ormi sili!o/!alcijuma upotre.ljava se u procesu proi-vodnje pri de-o!sidaciji 6eli!a.last u 5a-nom dijagramu . Sa pove8anjem masenog udela ugljeni!a raste -ate-na 6vrsto8a i tvrdo8a 6eli!a.e$C.nost i-vla6enja. ?opljenja L ))&MC 12 . Pored ugljeni!a sva!i nelegirani 6eli! sadr2i silicijum.oro-iona otpornost u odnosu na vodu. Cer 0Ce1 ?.2*0MC. -avarljivost i ma:ins!a o. .nost magneti-acije !ao i ve8u dinami6!u 6vrsto8u nego odgovaraju8e opruge napravljene od 6eli!a.

alt 0Co1 ?. pre!o uticaja na !riti6nu .e/. . !ao i -a proi-vodnju drugi" vatrostalni" i viso!o vatrostalni" legura.(20MC. Rele-o/cer/legura sa o!o )03 cera na-iva se piro5or 0ve:ta6!i !remen1.e$C. #ovi Beograd Sam.olj:anja.inaciji sa lantanom. Qate-na 6vrsto8a 6eli!a raste *0/100 #/mm2 po masenom procentu "roma. po. Q. Sna2no su2ava N/ a :iri S/o. S!lonost !a !rtom lomu se smanjuje dodat!om "roma. Sposo.o.og toga se !oristi !ao legiraju8i element !od . neodijumom.nost i-vla6enja relativno sla. Erom !ao legiraju8i element daje 6eli!u sposo. !oercitivnu silu i toplotnu provodnost. :to pove8ava pro!aljivost 6eli!a i sposo.nost !aljenja u ulju. Q.olj:ava otpornost u odnosu na !rtost pri procesu otpu:tanja !ao i -ate-nu 6vrsto8u na povi:enim temparaturama.ide OLP . odnosno na va-du"u. 4odaje se i !ao legiraju8i element u nodularnom livu.og svog i-u-etno veli!og a!tiviteta prema !iseoni!u i sumporu slu2i !ao sredstvo -a posti-anje viso!e 6isto8e 6eli!a.%(2MC #e stavra !ar. ali naj6e:8e u !om. -ato se 6esto primenjuje !ao osnovni legiraju8i element -a viso!o!valitetene stalne magnete 06eli6ne ili od drugi" legura1. topljenja L 1.nost o.olj:ava !od viso!olegirani" 6eli!a sposo. Pove8ava remanenciju. <te2ava rast -rna.rade na povi:enim temparaturama do! !od vatrostalni" 6eli!a potpoma2e vatrostalnost.nost -avarivanja 0-avarljivost1 raste sa pove8anjem masenog udela "roma u leguri.o.r-ore-ni" 6eli!a i alatni" 6eli!a -a rad u toplom.r-inu !aljenja. pra-eodijumom i ostalim elementima !oji pripadaju grupi metala ret!e -emlje deluje !ao sna2an de-o!sidans.avori-uje i-dvajanje gra5ita. mada je utica" na sposo. 1$ .ida.og toga je . -.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. Po. ?opljenja L 1.alt nepo2eljan !ao leguraju8i element u matrijalima !oji slu2e -a i-radu nu!learni" rea!tora.last u 5a-nom dijagramu . Pod uticajem neutrons!og -ra6enja stvara se inten-ivno i-otop '0Co. Erom 0Cr1 ?.. A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar.nost po.

ina6e je u principu vrlo nepo2eljan u 6eli!u.an pro.last u 5a-nom dijagramu . i-vla6enje .a!ra vode pove8anju tvrdo8e.a!ra. A-dvajanje . Pose. "rom sta.e/. a istovremeno se stvara povr:ins!i sloj Cr/o!sida.ili-uje austenit 0N/o.last1 u "rom/mangan/. Maseni udeo pre!o 0. 6eli6ane su primorane da prave t-v.0*$MC.a!ra ispoljava se to!om plati6ne prerede 6eli!a na povi6enim temparaturama 0!ovanje.lem predstavlja u 6eli6anama !oje proi-vode 6eli! u ele!trolu6nim pe8ima gde se njegov udeo u leguri mo2e vrlo te:!o !ontrolistai. otpornost na "a.anje1. !oercitivna sila. :to je 6esto sinonim -a 6eli6ni otpad. 7!o imamo vis!o sadr2aj ugljeni!a u 6eli!u i istivremeno sadr2aj "roma do $3 0masena 31 pove8avaju se istovremeno remanencija. Q.-irom da metalni otpad ima vrlo :iro! spe!tar udela . ?opljenja L 1..a!ra po granicama -rna. i posledica je i-dvajanja .iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. Ba!ar se vrlo ret!o ciljno legira 0samo !od ne!i" pose. #ovi Beograd Erom ima i-u-etnu s!lonost !a stvaranju !ar. s o. Aa!o sna2no su2ava N/ a :iri S/o. . Vtetno dejstvo . Erom !ao legiraju8i element sni2ava toplotnu i ele!tri6nu provodnost 6eli!a. materijal postaje KplemenitijiK. K6eli6ni meniK sastavljeno od optimalne !om.olj:avaju sa porastom masenog udela .ni" vrsta 6eli!a1. !oji dodatno :titi materijal od !oro-ivne sredine. ali negativno uti6e na !oro-ionu postojanost. odnosno pove8ane sposo. odnosno "rom/ni!l/ner9aju8im 6elicima.og viso!e cene 6eli!a !oji pripadaju vi:im !lasama 6isto8e. u Bvrops!oj uniji postoje ( !lasa 6eli6nog otpada podeljeni" prema K6isto8iK 6eli!a.a!ra po granicama -rna pove8ava povr:ins!u osetljivost materijala u to!u svi" vrsta plasti6ne prerade napovi:enim temparaturama.a!ra ispoljava se naro6ito pri viso!im temperaturama.1. valjanje.ada je u pitanju Tstaro gvo29eU. .e$C. :to ga 6ini otpornim na delovanje ele!trolita. #epo2eljan 0:tetan1 legiraju8i element.$3 .. 1% .od ner9aju8i" 6eli!a sadr2aj "roma pre!o 123 daje materijalu po-itivni ele!tro"emijs!i potencijal.inacije 6eli6nog otpada i optimalne cene tone 6eli!a. #aj:tetnije dejstvo .a!ra u 6eli!u.ida !oji dalje po-itivno uti6u na me"ani6!e !ara!teristi!a 6eli!a 0na pr. Cranica te6enja i odnos granica te6enja/-ate-na 6vrsto8a se po.nosti !aljenja. Ba!ar 0Cu1 ?.

nemetalni u!lju6ci. Mangan 0Mn1 ?.eS1.ijanju legure gvo29a pospe:uje stvaranje glo. Magne-ijum 0Mg1 ?.lst u 5a-nom dijagramu . ?opljenja L /2'2MC. .lem je . odoni! je pored ostalog T!rivacU -a ta!o-vani Tplavi lomU 6eli6nog matrijala.od nelegirani" i nis!o legirani" 6eli!a .od viso!o legirani" 6eli!a maseni udeo .221MC.. Mangan u 6eli!u na prvom mestu slu2i !ao de-o!sidacionao sredstvo. ?opljenja L 1. odoni! i-a-iva pove8anje !rtosti i smanjenje sposo. .e/.1 u atmos5ere. Sna2no :iri N/o.io u 1& .rnuto !orelirani.ao legiraju8i element u do. .a!ar pove8ava nji"ovu otpornost na :tetene atmos5er!e uticaje.od ve8ine legiraju8i" elemenata. . #epo2eljan 0:tetan1 legiraju8i element.ularnog 0s5ernog1 gra5ita. Pro.nost -avarivanja nije prime8en. . . ?opljenja L '&)MC Magne-ijum se !oristi !ao de-o!sidans a !ao sredstvo -a u!lanjanje ne2eljenog sumpora i6eli!a.odnog sumpora mangan deluje ta!o :to stvara mangansu!l5id 0MnS1 stvaranje :tetnog 2ele-osul5ida 0.nost i-vla6enja i -ate-na 6vrsto8a su o. 4ugo je vremena pro.li-ini gre:!i u materijalu 0dislo!acije.lem stvaranja 2ele-osul5ida :to u-ro!uje ta!o-vanu pojavu loma u crvenom 0ili crveni lom1 . #ovi Beograd =ticaj na sposo. odoni! 0E1 ?.nosti i-vla6enja 6eli!a a da pritom ne po.e$C. = -avisnosti od !oli6ine vodoni!a u 6eli!u te na!upine mogu dosti8i ta!ve ra-mere da postanu !oncetrator napre-anja dovoljno veli!i da na njemu !rene rast prs!otine !oja 8e !asnije dovesti do loma matarijala.io nere:iv. npr.. =nutar 6eli!a odoni! se o!uplja u . sposo.ao sredstvo -a redu!ovanje !oli6ine slo.olj:ava vrednost granice te6enja i -ate-ne 6vrsto8e.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.a!ra i-nad 13 pove8ava nji"ovu otpornost na dejstvo !iselina 0pogotovo "lorovodoni6ne i sumporne !iseline1.

olj:anja sposo. ?opljenja L 2.ine materijala.istovremeno o6uvanje du!tilne centralne -one pro5ila. a pri tom smanjuje toplotnu i ele!tri6nu provodnost 6eli!a. Moli. sposo. Moli.r-inu "la9enja :to pove8ava sposo. stvaranju !rte marten-itne stru!ture ta!o da se ta o.nost -avarivanja !ao u pove8anje du. . #ovi Beograd tome :to 2ele-osul5id ima veoma nis!u ta6!u topljenja ta!o da ostaje u te6noj 5a-i pri o6vr:8avanju 6eli!a.egava.e/.'22MC. :to ovu sortu 6eli!a 6ini i-u-etno otpornu na "a.lasti temparatura crvenog usijanja. ?o dovodi do toga da !ao poslednja te6na 5a-a 2ele-osul5id o6vrsne po granicama -rna. ta!o da se u vidu nemetalni" u!lju6a!a i-dva"a unutar -rna.den 0Mo1 ?.o veoma !orisna !od 6eli!a -a automate !oji ina6e imaju pove8an sadr2aj sumpora.e/.anje. mangansu!l5id je te:!o topivo jedinjenje.lasti u 5a-nom dijagramu . de5ormaciono plati6no pov-:ins!i oja6ati u.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. Cranica te6enja i -ate-na 6vtsti8a se pove8avaju ps povi:enjem masenog udela mangana.last legiranja i-. ?a!av raspored. Managn pove8ava toplotni !oe5icijent :irenja. <datle vodi na-iv / Tcrveni lomU ili lom u crvenom. :to povoljno uti6e na me"ani6!e oso. me!a 0du!tilna1 centralna -ona i tvrd povr:ins!i sloj.inaciji sa "romom ni!lom i manganom.une pro!aljivosti. Pove8an sadr2aj sumpora !od 6eli!a -a automate !oristan je sa aspe!ta po.nost !aljenja 6eli!a. A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar. +elici sa pre!o 123 maseni" udela mangana ostaju austenitni i pri istivremeno viso!om sadr2aju ugljeni!a.last u 5a-nom dijagramu .nost !aljenja 6eli!a. jer Mangan sna2no deluje na :irenje N/o. moli.rade materijala. = !om.ina je pose. Mangan sna2no sni2ava !riti6nu . +elici sa pre!o 1*3 maseni" udela mangana ostaju 6a! i posle relativno viso!og stepena plasti6ne de5ormacije nemagneti6ni. Mangan ta!o9e povoljno uti6e na !ovnost.den se ve8inom legira u !om.e$C.r-inu "la9enja :to pove8ava sposo. Sna2no su2ava N/o. Moli. daju ovom materijalu i-u-etne e!splotacione me"ani6!e oso.den sna2no sni2ava !riti6nu .ine. pri sporijem "la9enju.a!o je Rele-osul5id vrlo !rt to dovodi do loma materijala ve8 pri plasti6noj preradi u o. ?a!vi 6elici se mogu na pr. Maseni udeli pre!o %3 vode.ida.e$C.den smanjuje s!lonost !a !rtosti posle 1' . <va sorta 6eli!a se 6esto pod na-ivom specijalni 6elici !oristi -a i-radu odgovorni" delova !oji rade u uslovima nis!i" temparatura. Suprotno 2ele-osul5idu.inaciji sa drugim legiraju8im elementima.nosti ma:ins!e o. ?a oso.

olj:ava oso.avori-uju stvaranje 5erita. 6ime se posti2u optimalne !ara!teristi!e na primer -a delove !oji su i-lo2eni sna2nom dinami6!om opter8enju. #io. .dena !ao legiraju8eg elementa negativno deluje na vatrostalnost 6eli!a. Cranica te6enja i -ate-na 6vtsto8a se pove8avaju ps povi:enjem masenog udela mangana. do! unutra:njost ostaje originalno me!a i 2ilava. ?opljenja L /210MC. moli.no -ate-nu 6vrsto8u !ao i ostale me"ani6!e oso.ija vrlo 6vrst i tvrd povr:ins!i sloj.ida po.dena dola-i do smanjenja sposo.e$C OLP .nosti i-val6enja a u procesu starenja i-a-ivaju ta!o-vani lom u plavom 0pri preredi u o.dena.og oso.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. ova dva elementa se primenjuju u legiranju 6eli!a a!o legura nio. Q.e$C. ?opljenja L 1.last u 5a-nom dijagramu . a pose. ?a ?opljenja L $.ao legiraju8i element a-ot pro:iruje N/o.ida. a!o i mogu8nost pojave inter!ristalne napons!e !oro-ije !od nelegirani" ili nis!olegirani" 6eli!a.i6no idu -ajedno i u.r-ore2u8i" alatni" 6eli!a.ine . Sna2no su2avaju N/o.og toga :to u prirodi o.ili-uje austenitnu stru!turu. pove8ava !od austenitni" 6eli!a granicu te6enja.rade.ijum i ?antal 0#.0$0MC A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar. ?.og i-ra2ene te2nje !a stvaranju !ar.ine na povi:enim temperaturama. Primenjen !od viso!olegirani" 6eli!a legireni" "romom ili !od "rom/ni!l/austenitni" 6eli!a.last i sta.ijuma i tantala.('0MC. Pri ve8im masenim udelima moli. = procesu nitriranja 7-ot se mo2e naneti u tan!om povr:ins!om sloju.nost -avarivanja. Cranica te6enja i -ate-na 6vrsto8a se pove8avaju sa povi:enjem masenog udela moli. 4odata! moli./?a1 ?. #ovi Beograd otpu:tanja.e/.ine da 1) . Vtetna su pojave talo2enja !oje dovode do sni2enja sposo.lasti temperatura plavog usijanja / $00 do $&0MC1. #. Q. po-itivno deluje na sposo. Q.lst u 5a-nom dijagramu . pospe:uje stvaranje 5inijeg 0sitnijeg1 -rna.den poma2e daljem pove8anju !oro-ione postojanosti.e/.nosti ma:ins!e o.to se veoma te:!o ra-dvajaju. = -avisnosti od vrste i namene 6eli!a a-ot se mo2e posmatrati i !ao :teten i !ao !oristan legiraju8i element. 6ime se do. 7-ot 0#1 ?. Sna2no :iri N/o.

S!lonost !a stvaranju segregacija / A-u-etno :tetna pojava pri livenju 6eli!a. ?opljenja L 1. Sli6no arsenu pove8ava !rtost odnosno smanjuje 2ilavost materijala. 7ntimon 0S.ili-ator austenitne stru!ture u ner9aju8im "rom/ni!l/6elicima.2 i 0.& maseni" procenata u cilju 1* .%&$MC.og sna2no :iri N/o.lsti u 5a-nom dijagramu . = cilju pove8anja 2ilavosti ni!l se dodaje !ao legiraju8i element u 6eli!a -a cementaciju i 6eli!e -a po. Q. 4odaje se u !oli6ini i-me9u 0.e$C. <lovo 0P.1 ?.ine s!oro i da ne postoji. #epo2eljan legiraju8i element. Sna2no :iri N/o. ?antal ima veoma viso! stepen a. ?opljenja L '$0MC Su2ava N/o.e/. jer njegov uticaj na me"ani6!e oso.e/. #ovi Beograd pove8avaju vatrostalnost !ao i otpornost na pu-anje vrlo 6esto se !oriste !ao legiraju8i elementi -a 6eli!e !oji rade u uslovima viso!og pritis!a i viso!e temperature.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.%MC <lovo u principu nije istins!i legiraju8i element u 6eli!u.ijum/legura sa vrlo nis!im masenim udelom tantala.e$C. Pove8ava granicu te6enja i smanjuje !rtost !od 6eli!a negarantovanog sastava.sorpcije neutrona ta!o da -a 6eli!e !oji se primenjuju -a i-radu nu!learni" rea!tora dola-i u o. ?opljenja L $2).last u 5a-nom dijagramu .e$C ni!l slu2i !ao sta.1 ?.lst u 5a-nom dijagramu .olj:anje. #i!l 0#i1 ?.-ir samo tantal/nio. >egura 2ele-a i ni!la sa $'3 maseni" udela ni!la pod !omercijalnim na-ivom TAnvarU poseduje najmanji !oe5icijent termi6!og :irenja i !ao ta!va ne-amenljiv je matrijal u i-radi mnogi" merni" instrumentata.e/.

pove8an sadr2aj 5os5ora pove8ava !oro-ionu postojanost u odnosu na atmos5ers!e uticaje. Sli6an uticaj ima jo: jedan ta!o-vani nepo2eljni legiraju8i element. veli6ina -rna !ao i smanjenje sposo.e$C.a!ar.nost starenja.os5or 0P1 ?.ao i sumpor !iseoni! dovodi do Tloma u crvenomU 0lom u o.e/. = nis!olegiranim 6elicima negarantovanog !valiteta !oji imaju maseni udeo ugljeni!a o!o 0.lasti temparatura crvenog usijanja1. ?a!o9e raste temperatura !aljenja. Gedna od primena olova je u i-radi le2ajeva gde dola-i do i-ra2aja ni-a! !oe5icijent 5ri!cije olova. .iseoni! 0<1 ?.rade ma:ins!om o.radom. #epo2eljan legiraju8i element. !a!o u austenitu ta!o i u 5eritu. ?opljenja L %%MC. ostaje !ao jedino re:enje ma!simalno smanjenje masenog udela 0od 0. :to -a posledicu ima lom materijala. #ovi Beograd po. .a mesta u stru!turi materijala na !ojima po pravilu !re8e propagacija prs!otine. veoma je te:!o u!lanja.os5or is!a-uje ja!u tendenciju pose. #epo2eljan 0:tetan1 legiraju8i element i-u-etno sna2nog legiraju8eg uticaja.ine 6eli!a !ao :to su 2ilavost sposo. ?aj uticaj se pove8ava sa pove8anjem masenog udela ugljeni!a.os5or ve8 u malim !oli6inama pove8ava osetljivost na po!avu !rtosti materijala prili!om otpu:tanja. Posledica svega toga mo2e da . Po:to je s!oro nemogu8e spre6iti Segregaciju 5os5ora. . Sna2no su2ava N/o.no !a primarnoj segregaciji.nosti o.iseoni! pogor:ava te"no/me"ani6!e oso.last u 5a-nom dijagramu . . .ude lom u "ladnom !ao posledica porasta !rtosti materijala.0&31. 6ije se :tetno prisustvo usled relativno ni!og !oe5icijenta di5u-ije 5os5ora.13.nosti plasi6ne de5ormacije. Segregacije deluju !ao sla. 4odata! 5os5ora mo2e !od austenitni" 6eli!a 0Cr#i/6elici1 pored uticaja na procese talo2nog oja6avanja mo2e pove8ati i granicu te6enja. ?o su 6elici -a automate. odnosno pospe:iti njegovu ravnomernu raspodelu unutar 6vrstog rastvora. .olj:anja sposo. 1( . . ?opljenja L /21*.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.)MC. Postoji samo jedna sorta 6eli!a !od !oje je do-voljen relativno viso! sadr2aj 5os5ora.0$3/0.

Sumpor pogor:ava te"no/me"ani6!e oso.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. Qase. ?opljenja L 11*MC . ?itan 0?i1 ?.ili-ator u !ororiono re-istentnim 6elicima 0ner9aju8i 6elici1.no ili !om.lasti temparatura crvenog usijanja1.nost da pove8a granicu elesti6nosti dovodi do vrlo 6este primene silicijuma !ao legiraju8eg elementa u proi-vodnji 6eli!a -a opruge.)2)MC.rade re-anjem. Apa! sumpor se dodaje !od 6eli!a -a automate u masenom udelu do ma!simalno 0. Silicijum je ja!o i vrlo 6esto primenjivano do-o!sidativno sredstvo u proi-vodnji 6eli!a.ida.avori-uje stvaranje 5erita. A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar. ?opljenja L 1. anadijum 0 1 ?. granicu elesti6nosti i otpornost na "a. ?opljenja L 1.olj:anju vatrostalnosti i otpornosti na uticaj !iselina.olj:anja sposo.e/.anje.e$C OLP . . = principu nepo2eljan legiraju8i element veoma sna2nog legiraju8eg dejstva.ida.%1%MC. Silicijum 0Si1 ?.ine 6eli!a u prvom redu granicu te6enja. #ovi Beograd Sumpor 0S1 ?.ida.inaciji sa !iseoni!om 0poja6ano dejstvo1 dovodi do Tloma u crvenomU 0lom u o.last u 5a-nom dijagramu . ?opljenja L 1)2'MC. .nosti ma:ins!e o.$3 u cilju po. 20 . titan se legira !ao sta. Su2ava sna2no N/o. Sposo. >egiran u ve8im masenim udelima silicijum vodi po. Me9utim viso! sadr2aj silicijuma uti6e na smanjenje ele!tri6ne provodnosti i !oercitivne sile.ao legiraju8i element silicijum pove8ava 6vrsto8u. A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar.ao sna2no do-o!sidativno sredstvo u i-u-etnu te2nju !a stavranju !ar.

Cu2ava N/o. 4olegiran u 6eli!e -a opruge anadijum vodi pove8anju granice elasti6nosti. Cir!onijum se pona:a !ao sna2no do-o!sidativno sredstvo. ?opljenja L 2$1.og toga :to uti6e na pove8anje 6vrsto8e 6eli!a na povi:enim temparaturama. A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar.od 6eli!a -a automate. Q.last u 5a-nom dijagramu .to pove8ava i otpornost na "a.ida1.ao i titan poseduje i-u-etnu te2nju !a stavranju !ar. A-ra2ena te2nja !a stvaranju !ar. !oji ina6e imaju po2eljno uve8an sadr2aj sumpora.ina 6eli6ni" odliva!a.og svega gore na. alatni" 6eli!a -a rad u toplom. .anje 0-nog prisustava tvrdi" !ar.ine u radu na povi:enim temparaturama.ida. ol5ram deluje vrlo po-itivno na -ate-nu 6vrsto8u. #epo2eljan legiraju8i element veoma sna2nog legiraju8eg dejstva.ida i nitrida. 4odata! vanadijuma po-itivno delije na otpornost na "a.anje. ?opljenja L $$*0MC. ol5ram 0F1 ?.*MC.re me"ani6!e oso. granicu te6enja !ao i na 2ilavost 6eli!a. anadijum sna2no deluje na ve-ivanje a-ota u 6eli!u. ?opljenja L 1*'0MC. 21 . Q. do.alaj 0Sn1 ?. ol5ram se legira !od . Cir!onijum deluje po-itivno na pro5il i sastav istalo2eni" sul5ida :to smanjuje opasnost od pojave loma u crvenom.ida.r-ore-ni" alatni" 6eli!a.r-ore-ni" alatni" 6eli!a !ao i !od . a u. alatni" 6eli!a -a rad u toplom !ao i !io alatni" 6eli!a -a rad na viso!im temparaturama. denitri5i!aciono sredstvo i desul5uraciono sredstvo.olj:anje me"ani6!i" oso. Cir!onijum 0Qr1 ?. #ovi Beograd .rojanog anadijum se legira !od .e/.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.e$C. !ao i povoljan uticaj na proces otpu:tanja. 4odata!om vanadijuma posti2e se 5ina sitno-rna mi!rostru!tura !oja -a posledicu ima po.

?e2nja da se upotre. 7!o je suditi po trenutnom stanju na tr2i:tu. 22 .rade i plasti6ne prerade1 !ao i relativno nis!u cenu proi-vodnje !ao 6eli!.pomo8 legiranja. sada i u .e metalni materijali !ao :to su 7luminijum. #ovi Beograd Zaklju. a ra-log je njegova veli!a speci5i6na te2ina. Magne-ijum.ina 0u.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija.a-i ugljeni6ni" vla!ana1 ote2ana je 6injenicom da ni jedan 0-a sada1 po-nati materijal nema ta!o neverovatan raspon i 5le!si.ak Postoji generalna te2nja da se 6eli! -ameni u ve8ini mesta gde se trenutno primenjuje. 6eli! je 0i .i8e1 superioran materijal -a naj:iru upotre.udu8nosti.li2oj .ilnost oso.u. termi6!e o. ?itan i nji"ove legure ili !ompo-itni materijali 0ve8inom na .

rs 2$ .google. III.iso!a te"nic!a s!ola stru!ovni" studija. #ovi Beograd 0I#E! #)! 1.