You are on page 1of 1
После једне шетње на колима, провели смо вече на Колосеуму. Попели смо се на највише његове остатке и тамо смо седели. Колосеум ноћу изгледа друкчији. Сутон даје му неку поетску слику, а ноћ га претвара у црно страшило. Путници га радо у то доба походе, било их је и тада доста. шли су и седели по оним каменитим рупама као слепи мишеви. сви су ћутали као авети. !ладика је био замиш"ен# из понеке речи, којом је своје ћутање прекидао, видело се да је о "удској прошлости мислио. $ о чему би другом него о прошлости могао мислити на развалинама Колосеума, поред кога %им, тај велики балсамирани мртвац, ле&и' (. )енадовић, Писма из Италије