You are on page 1of 23

VIDYA

YOGA

ŠKOLA JOGE

DRAGANA

LONČARA

SEMINARSKI RAD

BOL U LEĐIMA I JOGA

MARIJA ŽOLNAJ – KNEŽEVIĆ

BEOGRAD 2009.

BOL

U

LEĐIMA

I

JOGA

Sigurna sam da ni jedna od stavki u naslovu nije nepoznata širokoj populaciji: svako od nas je bar jednom u životu osetio bol i odlično zna šta to znači; bol u leđima je osetilo bar 90% ljudi; joga kao pojam takođe više nije nepoznata jer su savremena sredstva informisanja i komunikacije omogućila da se granice potru i kultura i tradicija istoka i zapada, ako ne integrišu, bar prožmu, preuzimajući ono što je korisno i primenljivo i jednima i drugima. Bol u leđima danas, u periodu Kali Yuge, kada su ljudi pod stalnom tenzijom, velikim materijalnim a niskim moralnim zahtevima, sve je učestaliji i osim što utiče na kvalitet života, razlog je odsustvovanju s posla, te predstavlja ekonomski problem i zaposlenog i poslodavca. Proces civilizacije je, izgleda, ireverzibilan, što ne znači i pozitivno evolutivan.

ŠTA JE BOL?

Za bol znamo tek i samo ako ga osetimo. Obzirom da razum pokazuje tendenciju da definiše svaku pojavu, prema Internacionalnoj asocijaciji za proučavanje bola definicija bi glasila: “ Bol je neprijatno senzorno i emocionalno iskustvo udruženo sa aktuelnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva. Bol je subjektivan.” Analitički posmatrano to znači da bol doživljavamo svojim čulima (preko receptora za bol, nervnih puteva i odgovarajućih nervnih centara), emotivno reagujemo na to neprijatno čulno iskustvo i, na kraju, dolazi i do reakcije ličnosti na opažanje i emociju. Sve navedene kategorije su potpuno subjektivne, ja ne mogu da osetim tvoj bol, niti ti možeš da osetiš šta i kako mene boli, jedino što možemo je da saosećamo jedni sa drugima. Upravo to je razlog zbog kojeg postoji mnoštvo termina kojima se bol opisuje. Odnosno na intenzitet bola, on može da bude minimalan , tako da nam povremeno skreće pažnju, nešto intenzivniji, tako da nam ometa koncentraciju, takav da nam ometa svakodnevne aktivnost, čak i

2

Za kvalitet bola postoji još više termina: tup. ZAŠTO U LEĐIMA? Kaže se da je za bol u leđima odgovorna evolucija. Fizički (organski) i psihički (duševni) bol se prožimaju i ne postoje jedan bez drugog. tištanja. odnosno da je čovek sebe osudio na bol u leđima kada je stao na dve noge. tinjanja. MNR. CT. Rtg. stezanja. u vidu probada. čupanja. oštar. ako traje 2-6 nedelja i hroničan ako traje više od 6 nedelja. dolazi do tzv. odnosno lekar. Ispitivač. subakutan. on se inkorporira u ličnost isto kao što se i duševni bol somatizuje. itd. može da bude takav da nam dođe da vrištimo i. žarenja. tj. Na osnovu dužine trajanja bol može da bude akutan ukoliko traje 1014 dana. Sve u cilju pokušaja da nas onaj ko nas sluša i razume. odražava na fizičko telo. neizdrživ bol.odmor. itd. može da na osnovu odgovarajućih dijagnostičkih znakova i metoda utvrdi šta bi mogao da bude razlog bola: sniženi ili ugašeni refleksi. pečenja. Ukoliko fizički bol dugo traje. seckanja. cefalizacije bola. 3 . pritiska. kidanja. na kraju. uboda nožem. motorna slabost. potmuo. EMNG su neke od metoda.

u grudnom torakalnu kifozu i u slabinskom lumbalnu lordozu. kada sedi pravih ledja oko 150kg. a ako se iz stojećeg stava nagne napred da bi podigao teret od 50 kg. kada se nagne na stolici oko 170kg. opterećenje lumbalnog segmenta je oko 700kg. kada se nagne dok stoji oko 220kg. kičmeni stub je formirao “fiziološke krivine”: u vratnom delu cervikalnu lordozu. kada čovek leži opterećenje u lumbalnom segmentu je oko 50 kg. tako da kada posmatramo kičmu s boka. pa se s toga i zovu “antigravitaciona muskulatura”. ona ima oblik dvostrukog slova S. Primera radi. Prelazni segmenti su ujedno najpokretljiviji i tegobe se tu najčešće javljaju. 4 . Pršljenska tela koja daju čvrstinu i medjupršljenski diskusi koji amortizuju vertikalno opterećenje stalno se “bore” sa gravitacijom.Da bi se oslobodile ruke za fine aktivnosti i da bi se povećala širina vidnog polja čovek se uspravio i tako postavio telo vertikalno u odnosu na silu gravitacije. Da bi težište bilo u području površine oslonca i da bi telo bilo stabilno. kada stoji uspravno oko 100kg. a u toj borbi aktivno učestvuju i mišići koji drže telo uspravno.

to se mišić više brani povećanjem napetosti. zglobne čaure i ligamenti. bol postaje još intenzivniji. razlog može da bude nagao i neprilagodjen pokret. Između kičmenih pršljenova se nalaze apofizni zglobovi kao dodatni stabilizatori. Mišići u stalnoj antigravitacionoj aktivnosti mogu da bole zbog lo šeg držanja. koštano-zglobnom segmentu (asthi) i nervima (majja). Unutar zgloba je mala količina zglobne tečnosti koja takođe omogućava klizanje ali istovremeno i hrani hrskavice koje nemaju sopstvenu cirkulaciju. inegalitet donjih ekstremiteta. ali je ipak najčešći razlog emocionalna napetost. asimetrija (skolioza. s druge strane je smanjeno odvodjenje štetnih produkata metabolizma od kojih je najvažnija mlečna kiselina i oni se nakupljaju u tkivu. dolazi do povećanja napetosti u mišiću. Mlečna kiselina hemijski nadražuje receptore za bol. kontrakture kuka. cirkulacija je lošija. to je jači bol… i tako se zatvara circulus vitiosus bola koji na jednom mestu moramo da prekinemo. to je manji dovod kiseonika i povećano nakupljanje mlečne kiseline. tako se manje sveže krvi sa kiseonikom doprema mišićnim celijama koje prekomerno rade. Kosti i zglobovi sami za sebe ne bole jer nemaju receptore za bol. kada su preopterećeni. kada su neadekvatno opterećeni. prekomerne telesne mase. čak i spazma. 5 . Što je bol intenzivniji. što ima za posledicu sužavanje krvnih sudova. depresija i stres. što je lošija cirkulacija.ŠTA BOLI? Ako posmatramo telesne omotače (Dhatus) od spolja ka unutra. bol se javlja u misićima (mamsa). bio bi sledeći: kao rezultat odbrane u navedenim slučajevima. Mehanizam nastanka bola u mišićima. kolena i skočnog zgloba) kada su neravnomerno opterećeni. Čaura oko zgloba stiti zglob od spoljnih uticaja i onemogućava prekomerne pokrete u zglobu koji bi doveli do o štećenja hrskavice. Ligamenti su dodatno obezbedjenje prekomerne pokretljivosti. Delovi kosti koji ulaze u sastav zgloba su obloženi i zaštićeni zglobnom hrskavicom koja omogućava nesmetano klizanje zglobnih površina. ve ć bole pokosnica. što je napetost veća. a između krsne i ilijačnih kostiju se nalaze sakroilijačni zglobovi kojima se ceo gornji deo tela vezuje za karlični pojas. U tim strukturama se nalaze receptori za bol koji nas opominju da je pokret u zglobu nefiziološki i da može doći do oštećenja. pojednostavljeno. što je veća koncentracija mlečne kiseline.

od neznatnog povećanja tenzije do spazma. Goldžijevi ograni se nalaze u tetivama putem kojih se mišići pripajaju za kost. Tako za svaki pokret imamo mišić koji vrši akciju. a tada i lekari preporučuju mirovanje. Opušten mišić je bolje ishranjen. ukoliko je istezanje postepeno i dovoljno dugo. tako da. joga nidra i meditacija. Duž kičmenog kanala se poput vrpce spušta kičmena moždina koja je u stvari splet nerava i nervnih puteva. prekomerna težina kod dugog sedenja. Goldžijev organ šalje impuls u odgovarajući refleksni centar da se istegnu mišićna vlakna kako se ne bi prekoračila elastična sposobnost tetive. I kada je u pitanju akutni bol koji praktično imobiliše telo. Pritisak može da vrši suženje u kičmenom kanalu.U slučaju da je kičmena moždina. Nervi su sledeća struktura koja može da boli. lečenja i sprečavanja recidiva primena joge je opravdana sa više aspekata.Fizioloski pokreti u ovim zglobovim su minimalni (oko 1 mm) i svako veće smicanje izaziva bol. Mišićno vreteno se opire istezanju mišića. ali ima sposobnost adaptacije. Pošto su tetive manje elastične od mišića. itd.Joga koristi fizioloske metode kroz poznavanje tela. Tu joga koristi anatomsko-fiziološke karakteristike mišićnog sistema. relaksacijom i meditacijom smanjuje se osećaj bola. uvek može da se praktikuje pranajama. mišić se bezbolno isteze i opušta. Tako se mišić isteže i opušta. agonist. tako da se bol smanjuje i nestaje. Za to su zaduženi mišićno vreteno (intrafuzalna vlakna) i Goldžijev aparat u tetivama. prolaps diskusa intervertebralisa. U adekvatno primenjenim asanama mišić se postepeno isteže i opušta. Joga koristi još jedan fiziološki način da se mišić istegne i opusti: uloga mišića je da međusobno privlači ili udaljava pojedine segmente tela. uma i duha. napet piriformni mišić ispod koga prolazi išijadični nerv na svom putu iz male karlice ka nozi. svaki mišić i u miru ima određen stepen napetosti-mišićni tonus. od asana do meditacije. koren nerva ili sam nerv mehanički pritisnut duž svog puta. Između svaka dva pršljena izlaze nervni korenovi koji u daljem toku obrazuju nerve zadu žene za mišiće trupa i ekstremiteta. i mišić 6 . javlja se bol. dolazi do adaptacije intrafuzalnih vlakana. Uvođenjem i kontrolom energije. U cilju prevencije. Već je navedeno da se kod bola mišić grči. u slučaju da se mišić postepeno i dovoljno dugo isteže. Naime. ŽAŠTO JOGA? Joga – uvek i u svakom slučaju.

bolje cirkulacije. Jaći kostano-mišićni sistem čini telo stabilnijim. Jogička praksa ima izuzetno psihološko delovanje. antagonist. gipkost i fleksibilnost celog tela. Znači da se segmenti tela ne pokreću jedan u odnosu na drugi i da se dužina mišićnih vlakana ne menja. Tako. joga nidrom i meditacijom smirujemo um i relaksirmo telo. pa jačaju i kosti za koje su pripojeni. Tako mišići bivaju jači. a pokreljivi zglobovi vrše kompresiju i dekompresiju unutar zgloba i tako se hrskavice bolje ishranjuju. kad se aktivira agonist. pokreti su bolje kordinisani. Balans. automatski se opušta antagonist. izometričkoj kontrakciji. Kako bi se pokret odvijao lako i glatko. 7 . sami “nameštamo svoje zglobove”. U asanama se zadržavamo određeno vreme u toku kojeg su mišići u statičkoj. racionalni i ekonomični. Nastavljamo sa suptilnijim metodama kojima joga deluje na bol u leđima. Obzirom na simetričnu telesno-moždanu šemu. ravnoteža koju postižemo imaju neprocenjiv smirujući efekat. Hiropraktor “namešta zglobove” tako što isteže. opuštamo mišić suprotnog dejstva. u jogi. aktivacijom jednog mišića. smanjuje tenziju. a zatim flektira i rotira određene segmente trupa ili udova. ublažava efekte stresa i depresiju. Jogičko disanje dovodi do boljeg snabdevanja tela kiseonikom. To isto radimo kroz asane. Ali mišić je aktivan jer sve vreme održava položaj i istovremeno se suprotstavlja sili gravitacije. pokrete sigurnijim i manja je verovatnoća povređivanja. To smanjuje mogućnost povredjivanja. Hiropraksa više nije alterntivna već priznata i prihvaćena metoda lečenja u savremenoj medicini. opušteno telo i um automatski dovode do smanjenja bola. kao što i opušteno telo relaksira um i jedno od drugog ne možemo odvojiti. obezbeđuje bolji metabolizam. bržu eliminaciju štetnih produkata metabolizma i na taj način smanjuje bol. Tokom vežbanja.koji vrši suprotnu akciju. Kroz jogičku praksu postiže se relaksacija i tela i uma. balansiramo obe strane tela i obe moždane hemisphere. Kroz asane delujemo na um smanjujući tenziju . postiže se veća elastičnost i pokretljivost zglobova. Moć koncentracije i budna pažnja doprinose adekvatnijoj akciji u svakom momentu. jačaju i tetive kojima se pripajaju za kosti. U narodu se često kaže ‘kako sve ide iz glave” Opušten um opušta fizičko telo. Jogičkom praksom se stiče svest o telu.

30 sekundi. KADA I ZAŠTO PRAKTIKOVATI? Osnovna napomena je da se uvek prvo praktikuju lakši i modifikovani položaji. MIŠIĆNI BOL: Postepenim. Tako bi neke od preporučenih asana bile sledeće: APANASANA URDHVA PRASARITA PADASANA VIPARITA KARANI 8 . dovoljno dugim istezanjem mišića postiže se relaksacija. Inverzni položaji dovode do većeg priliva krvi u karlicu i ledja i bolje ishrane tkiva. bolja cirkulacija i nestajanje bola. Savijanja unapred imaju umirujući efekat. 20. Inicijalno bi trebalo istezati mišić 10 sekundi. Brzo i kratko istezanje je kao istezanje elastične gumene trake ili opruge koja se odmah vraća u prvobitno stanje. a tek zatim uvode zahtevnije asane.KOJE ASANE. zatim postepeno produžavati na 15. do 2 minuta.

SUPTA PADANGUSTHASANA HALASANA MARYARI ASANA SHASHANKBHUJANGASANA 9 .

VYAGRASANA ADHO MUKHA SVANASANA JANU SIRSHASANA PASCHIMOTTANASANA MARICHYASANA I SUPTA VIRASANA 10 .

težinom tela. a zatim uvrtanjem vrate zglobne površine u kongruentan položaj. Neke od preporučenih asana bi bile sledeće: FLOATING TADASANA 11 .PRASARITA PADOTANASANA UTTANASANA PARSVOTTANASANA Kod subluksacije apofiznih i sakroilijacnih zglobova cilj je da se istegne kičmeni stub pasivno.

VERTIKAL DANDASANA GARUDASANA BHARADVAJASANA MARICHYASANA III ARDHA PADMA PASCHIMOTTANASANA BADHA KONASANA 12 .

minimalno. ali značajno povlačenje intervertebralnih diskusa iz kičmenog kanala i istezanje kičmene moždine i korenova nerava. Istovremeno se jača paravertebralna muskulatura i koriguju asimetrije. Preporučene asane su sledeće: SPHINX ASANA 13 . čime se umanjuje mehanički pritisak na ove strukture.ANANTASANA SUPTA PADANGUSTHASANA MAYURASANA Kod discus hernije i spinalne stenoze kroz asane se vr ši međusobno udaljavanje pršljenskih tela.

BHUJANGASANA ARDHA SALABHASANA SALABHASANA DHANURASANA MARYARI ASANA ADHO MUKHA SVANASANA USTRASANA 14 .

SUPTA PADANGUSTHASANA SETU BANDHASANA CHAKRASANA UTKATASANA UTTHITA TRIKONASANA UTTHITA PARSVAKONASANA UTTANASANA 15 .

U tom slučaju asane imaju za cilj da istegnu mišić i oslobode proctor kroz koji prolazi nerv.Prilikom maratonskog trčanja ili maratonskog sedenja dolazi do napetosti piriformnog mišića koji spoljni rotator i abductor natkolenice a ispod kojeg prolazi išijadični nerv. Ovo rezultira bolom duž noge. PARIVRTTA TRIKONASANA PARIVRTTA ARDHA CHANDRASANA GOMUKHASANA VIRASANA SUPTA VIRASANA 16 .

KAPOTASANA ARDHA MATSYENDRASANA MARICHYASANA JANU SIRSHASANA PASCHIMOTTANASANA SUPTA PARIVARTASANA 17 .

statičkim kontrakcijama i izbegavati prevelike amplitude pokreta.Vrlo oprezno počinje se sa sledećim asanama: TADASANA UTKATASANA 18 . Posle hirurške intervencije u predelu lumbalnog dela kičmenog stuba. treba oporaviti telo od stresa izazvanog zahvatom.JATHARA PARIVARTANASANA HALASANA. nakon perioda mirovanja. ojačati paravertebralnu muskulaturu uglavnom izometričkim.

VIRABHADRASANA II DANDASANA NAVASANA PADMASANA 19 .

BADHA KONASANA VIRASANA ANANTASANA SUPTA PADANGUSTHASANA 20 .

I na kraju SAVASANA 21 .

minerale. Ne preporučuje se nošenje visokih potpetica. rituala. Često je udružen sa opstipacijom. loših navika. Preporuka je izbegavanje namirnica koje stimuli šu Vata doshu kao što su sve vrste pasulja. primeni molitvi. lekove. već i polaznicim joga kurseva. mantra i meditaciji. vetru i vlazi. tatvi i poremećaja energije fizičkog tela. Inače je za poremećaj ove doshe karakterističan bol. Drugi uzrok je karmički. boranija. i tek ako ništa od toga ne pomogne. Treba izbegavati boravak na niskim temperaturama. hiruršku intervnciju. Lek je u promeni životne filozofije. grašak. emocija i relacija. 22 . Nadam se da će ovaj seminarski rad pomoći ne samo instruktorima joge u njihovom radu. dijetu. vežbe. U tom slučaju treba primeniti lekovite biljke. posledica loših akcija u prošlosti. Bolovi u leđima su rezultat ekscesivne Vata doshe. trčanje i skakanje. kupus.Prema AYURVEDI bolest ima dva uzroka: bilolški koji se odnosi na poremećaj dosha. vezbačima i onima koji pate zbog bolova u leđima.

Swami Satyananada Sarasvati. Beograd. Privat Limited: Delhi 1989. dopunjeno izdanje. 23 . 1999. Frawley. Vladeta.LITERATURA: 1. Three Rivers Press. Northon & Company. 1988. M. Jerićević Desanka. Loren MD and Carol Ardman. Ljubiša. Relief Is in The Stretch.2006. Politika. Čovek i njegov identitet – Beograd: Ars Libri. Fishman. Društveno preduzeće za izdavačku delatnost “Partizan”. Klinička kineziterapija. Jerotić. Trilochan. Beograd. The Key Muscles of Hatha Yoga. Korektivna gimnastika. Narodna knjiga. New York. D. 1998. 3 th. Lad. W. Neven 2005. Motilal Banarsidass Publishers Limited. Beograd. 2005. 6. Lečenje bola u leđima. 2005. W. Sarno. Dzon. Zemun.2. Jevtić. Vanarasi: India. 2. Milorad P. Bharagava Bhushan Press. Banda Yoga publication. 10. The Complete Book of AyurvedicHome Remedies. New York. 4. Ray. Sportska knjiga . Edition. Joga nidra III izdanje. 3. Koturović. 8. Long. 1990. Dr David O. Kragujevac 2006. 5. Grafičar. Dr Vasant. VI izdanje. Asana Pranayama Mudra Bandha. 9. Inc. 7. Ayurvedic Healing .Swami Satyananada Sarasvati. E.