You are on page 1of 37

Elektrostatika

Elektrini dipol
Elektrinim dipolom nazivamo sistem koji se sastoji od dva jednaka kvazipunktualna naelektrisanja, Q, suprotnog znaka, koja se nalaze na malom rastojanju d. Potencijal koji u taki M stvaraju ova dva naelektrisanja je:

+Q r d Q

r r1 r r

r r2

1 1 V= 4 0 r1 r2 Q
U specijalnom, ali za teoriju vanom sluaju, kada je r >> d , potencijal je:

r2 r1 Q r2 r1 V= 4 0 r1 r2 4 0 r 2 Q

Kako se pri uslovu r >> d moe smatrati da su r1 i r2 skoro paralelni, pa je r2 r1 d cos , to je potencijal take M:

Q d cos V= 4 0 r 2
U ovom poslednjem izrazu, potencijal je izraen preko sferinih koordinata r i . Proizvod Q d = P se naziva elektrini moment dipola i u vektorskom obliku se definie kao: r r

r = d cos to se potencijal moe izraziti i u sledeem obliku: Kako je d r

P = Qd

r P cos 1 Pr V= = 2 4 0 r 4 0 r 2

S obzirom da je potencijal izraen preko sferinih koordinata r i , to e projekcije vektora polja biti:

V P cos = Er = 3 r 2 0 r 1 V P sin = E = 3 r 4 0 r
Poto je dipol postavljen u koordinatnom poetku, kolinearno sa osom z, linije polja lee u meridijalnim ravnima (ravni to prolaze kroz osu z) pa komponenta polja E ne postoji. Kao to se iz jednaina vidi, intenzitet pojedinih komponenata, pa i samog vektora polja, se menja obrnuto proporcionalno treem stepenu rastojanja.

Linije polja (pune linije) i ekvipotencijalne povri (isprekidane linije) elektrinog dipola.

r d
r r Q F2 = Q E

+Q

r r F1 = Q E

r E

r Nek se dipol elektrinog momenta P nalazi u stranom homogenom r r elektrinom polju. naelektrisanje e delovati sila F1 = Q E r Na pozitivno r a na negativno F2 = Q E. Ove dve sile imaju isti intenzitet i paralelne su, ali su suprotnog smera, tako da obrazuju spreg. Moment sprega je:
r r Ovaj moment tei da obrne dipol tako da vektori P i E postanu kolinearni. Osa obrtanja je normalna na ravan to je obrazuju vektori r r P i E. Sem toga, sile elektrostatikog polja tee da razvuku dipol.

r r r r M = Q E d sin(d , E ) = P E sin( P, E )

Uobiajeno je da se moment sprega, ili moment sile uopte, predstavlja kao vektor iji je intenzitet M, a pravac se poklapa sa pravcem ose oko koje moment tei da izvri obrtanje. Pozitivni smer vektora se odreuje po pravilu desnog zavrtnja. Intenzitet, pravac i smer vektora mehanikog momenta se mogu jednostavno izraziti vektorskim proizvodom:

r r r M = P E

r F2

r F1

Q d +Q

U optem sluaju, kada je strano polje nehomogeno, na dipol, pored sprega dejstvuje i rezultantna sila. Poto intenzitet polja na mestima gde se nalazi pozitivno i negativno naelektrisanje nije isti, nee biti iste ni sile koje deluju na ova dva naelektrisanja.

Kako je u sluaju prikazanom na slici E2>E1 (na mestu gde se nalazi negativno naelektrisanje linije polja su gue) bie i F2 >F1, pa e rezultantna sila biti orjentisana ulevo, ka zoni jaeg polja E. Za pravac x ose kao na slici i poznat zakon promene jaine polja E(x), moe se lako odrediti rezultantna sila. Pretpostavlja se da je duina dipola d vrlo mala. Ako je jaina polja na mestu gde je negativni kraj dipola E, onda e ona na mestu pozitivnog kraja dipola biti E+(dE/dx)d, pa e odgovarajue sile koje deluju na krajeve dipola biti:

dE F2 = Q E i F1 = Q E + d dx
Rezultantna sila na dipol e biti:

dE dE F = F1 + F2 = Q d =P dx dx

Provodnici u elektrostatikom polju

Uslovi elektrostatike ravnotee naelektrisanog provodnika


Izolator, kao to je staklo ili papir, je materijal kod kojeg su elektroni vrsto vezani za atome i ne mogu se slobodno kretati. S druge strane, kod provodnika, elektroni su slobodni i mogu se kretati. Osnovne osobine provodnika koji se nalazi u stanju elektrostatike ravnotee su: jaina elektrinog polja unutar provodnika je jednaka nuli; tangencijalna komponenta jaine elektrinog polja na povrini provodnika je jednaka nuli. Povrina provodnika predstavlja ekvipotencijalnu povrinu. Poto je polje u unutranjosti provodnika jednako nuli, potencijal u unutranjosti provodnika je konstantan i jednak potencijalu na povrini.

Kako u unutranjosti masivnog provodnika ne postoji ni elektrino polje ni slobodna naelektrisanja, polje izvan provodnika e ostati isto ako se masivni provodnik zameni upljim provodnikom istog oblika. Izmeu normalne komponente jaine elektrinog polja na povrini provodnika i povrinske gustine naelektrisanja postoji jednostavna veza do koje se dolazi primenom Gausovog zakona na zatvorenu valjkastu povrinu.

r En

r n

Ukupni izlazni fluks se svodi na fluks kroz osnovicu koja lei izvan provodnika:

E = En S

Prema Gausovom zakonu, ovaj fluks je jednak koliini naelektrisanjaS koja je zahvaena valjkastom povrinom, podeljenom sa 0 , pa je:

En = 0 r r E= n 0

Integral povrinske gustine uzet po celoj povrini provodnika mora biti jednak koliini naelektrisanja Q:

Q = dS
S

U optem sluaju, povrinska gustina naelektrisanja je funkcija koordinate take na povrini provodnika i bitno zavisi i od oblika provodnika u celini i od geometrije neposredne okoline posmatrane take.

Provodnik u stranom elektrinom polju; elektrostatika indukcija


Razmatramo sluaj nenaelektrisanog provodnika koji je unesen u strano elektrino polje. Lako pokretljivi elektroni u unesenom provodniku poee da se kreu pod uticajem stranog polja sve dok se zbog preraspodele naelektrisanja ne uspostavi novo ravnoteno stanje. Na povrini provodnika javljaju se indukovana naelektrisanja i to negativna na onim delovima povrine gde linije polja ulaze u provodnik, a pozitivna na onim delovima gde linije polja naputaju provodnik. Ova pojava razdvajanja pozitivnih i negativnih naelektrisanja pod dejstvom spoljanjeg polja naziva se elektrostatika indukcija.

Poto je provodnik pre unoenja u elektrino polje bio neoptereen, ukupno naelektrisanje posle unoenja u strano polje mora biti jednako nuli. Linije rezultujueg polja moraju ulaziti, odnosno izlaziti pod pravim uglom na povrinu provodnika. Povrina provodnika je ekvipotencijalna. upalj provodnik idealno spreava prodiranje spoljanjih elektrostatikih polja u svoju unutranjost. Ova osobina se koristi u praktinoj elektrotehnici u cilju elektrostatike zatite raznih ureaja. + + E=0 + + + Faradejev kavez: zid ekranizirajue povrine moe biti veoma tanak, jer se povrinska naelektrisanja lokalizuju u veoma tankom sloju.

Na slici je prikazana uplja metalna sfera i njen uticaj na polje takastog naelektrisanja sa njene spoljanje strane.

+ + + +

+ + +

+
+ + +

Ako se u unutranjost nekog upljeg nenaelektrisanog provodnika unese naelektrisanje Q, zbog elektrostatike indukcije, na unutranjoj povrini provodnika pojavie se naelektrisanje Q, a na spoljanjoj povrini Q. Naelektrisanje na unutranjem zidu se rasporeuje tako da zajedno sa unesenim naelektrisanjem Q obezbede uslov da u unutranjosti provodnog zida jaina polja bude jednaka nuli.

Kako je uplji provodnik bio prvo u neutralnom stanju, na njegovoj spoljanjoj povrini se indukuje koliina elektriciteta Q. Poto je jaina polja u zidu jednaka nuli, unutranja naelektrisanja nemaju nikakvog uticaja na raspodelu naelektrisanja na spoljanjoj povrini.

Raspodela naelektrisanja na povrini provodnika


Raspodela naelektrisanja, tj. njihova povrinska gustina, bitno zavisi od geometrijskog oblika povrine provodnika, kao i od naina na koji je naelektrisan (optereenjem ili indukcijom). Gustina naelektrisanja i jaina polja su utoliko vei ukoliko je zakrivljenost povrine vea.

Jaina polja i gustina naelektrisanja su maksimalni na iljcima, a tee nuli unutar udubljenja.

Sfere su povezane tankim ianim provodnikom, pa se smatra da je naelektrisanje na njemu zanemarivo. Ako je potencijal sistema V, koliine naelektrisanja na sferama se mogu odrediti iz:

Q1 = 4 0 V r1

i
i i

Q2 = 4 0 V r2

Odgovarajue gustine nalektrisanja i jaine polja su:

0 V Q1 1 = = 2 4 r1 r1

0 V Q2 2 = = 2 4 r2 r2 2 V E2 = = 0 r2

1 V E1 = = 0 r1

Povrinska gustina naelektrisanja i jaina polja su obrnuto srazmerne polupreniku sfere.

Elektrostatiki generator
Van de Graaff -ov generator je elektrostatika maina koja koristi pokretnu traku za prikupljanje naelektrisanja na upljoj metalnoj kugli pri emu se postie vrlo visoka razlika potencijala (do 5MV). Van de Grafov generator se moe prikazati kao konstantni izvor struje spojen paralelno s kondenzatorom ili kao naponski izvor ogromnog unutranjeg otpora.

ematiski prikaz klasinog Van de Grafovog generatora: 1. pozitivno naelektrisana uplja metalna kugla 2. elektroda spojena s kuglom, etkica ostvaruje kontakt izmeu elektrode i trake 3. gornji valjak od izolacionog materijala 4. strana trake s pozitivnim naelektrisanjem 5. suprotna strana trake s negativnim naelektrisanjem 6. provodni donji valjak 7. uzemljena donja elektroda 8. uzemljena kugla kojom se izbija naelektrisanje s glavne kugle 9. iskra proizvedena razlikom potencijala

Elektrina kapacitivnost i kondenzatori

Kapacitivnost usamljenog provodnog tela


Izmeu naelektrisanja Q usamljenog provodnika i njegovog potencijala V, sraunatog prema referentnoj taki u beskonanosti, postoji linearna zavisnost koja se moe iskazati relacijom:

Q = CV
Koeficijent proporcionalnosti se naziva elektrina kapacitivnost provodnika:

Q C= V

Jedinica za kapacitivnost je C/V (kulon po voltu), a u SI sistemu jedinica se zove farad i oznaava se sa F. Farad je za praktinu upotrebu suvie velika jedinica, pa se koriste podmultipli: 1F, 1nF, 1pF,...

Kapacitivnost sistema od dva provodnika

Od posebnog praktinog znaaja u tehnici je sluaj dva bliska provodnika koji su optereeni jednakim koliinama naelektrisanja suprotnog znaka. Ovakav sistem se naziva kondenzator, a provodnici koji ga obrazuju se nazivaju elektrode kondenzatora. Elektrodama kondenzatora se daje takav oblik da se polje lokalizuje unutar kondenzatora. Izmeu dve elektrode kondenzatora postoji potencijalna razlika, tj. napon:

r r U12 = V1 V2 = E dl
2 1

Kapacitivnost kondenzatora se izraava na isti nain kao kod usamljenog provodnika:

Q C= V
Kapacitivnost kondenzatora je veliina iste prirode kao i kapacitivnost usamljenog provodnika, pa se izraava istom jedinicom (farad).

Simbol za kondenzator Kapacitivnost kondenzatora ije se elektrode nalaze u vakuumu zavisi od oblika, dimenzija i meusobnog poloaja elektroda.

Kapacitivnost ravnog kondenzatora


Rastojanje d je malo u poreenju sa linearnim dimenzijama ploa. Tada je celokupno polje lokalizovano u prostoru izmeu ploa i homogeno je. Odstupanje postoji jedino u okolini ivica ploa gde postoji izvesno rasipanje i nehomogenost, koji su utoliko beznaajniji ukoliko je rastojanje d manje.

Ako je povrina elektrode S onda je povrinska gustina naelektrisanja:

Q = S

Kako je polje homogeno, njegova jaina je:

Q E= = 0 0 S
Ako se obe strane jednaine pomnoe rastojanjem izmeu elektroda d i kako je E d = U , dobije se relacija:

U =Q

0 S

odnosno, kapacitivnost ravnog kondenzatora je:

S C = 0 d
Kapacitivnost ravnog kondenzatora je direktno srazmerna povrini elektroda, a obrnuto srazmerna njihovom rastojanju.

Sferini kondenzator
Sastoji se iz dve koncentrine provodne sfere, poluprenika a i b. Ako su sfere prikljuene na izvor potencijalne razlike U, one e se opteretiti jednakim i po znaku suprotnim koliinama naelektrisanja. Jaina polja izmeu sfera, na nekom rastojanju r od centra, lako se odreuje prema Gausovom zakonu i iznosi:

Q E= 4 0 r 2
Za r>b, tj. izvan spoljanje sfere, polje je jednako nuli.

Potencijalna razlika izmeu sfera:

Q 1 1 1 U = E dr = dr = 2 4 0 a r 4 0 a b a Q ba U= 4 0 a b Q
Iz poslednjeg izraza je kapacitivnost sferinog kondenzatora:

Q ab C = = 4 0 U ba
Za b , dobije se izraz za kapacitivnost usamljene sfere:

C = 4 0 a

Jaina elektrinog polja se moe izraziti preko U:

U ab E= 2 r ba
Maksimalna jaina polja je na unutranjoj elektrodi, tj. za r=a:

Emax

U b = ba a

Koaksijalni kondenzator i koaksijalni vod


Sistem od dva koaksijalna uplja cilindra krunog poprenog preseka i velike duine u odnosu na unutranji prenik spoljanjeg provodnika koristi se kao koaksijalni kondenzator ili kao koaksijalni vod. Ako se provodnici prikljue na izvor potencijalne razlike U, opteretie se jednakim i po znaku suprotnim koliinama podunog naelektrisanja Q'. Primenom Gausovog zakona nalazi se jaina polja izmeu provodnika:

E=

Q 2 0 r

Izvan spoljanjeg cilindrinog provodnika jaina polja je jednaka nuli.

Potencijalna razlika izmeu provodnika:

1 Q b ln U = E dr = dr = 2 0 a r 2 0 a a
b b

Pogodno je uvesti podunu kapacitivnost ija je jedinica F/m (farad po metru):

Q 2 0 = C = b U ln a E= U b r ln a

Jaina polja se moe izraziti preko potencijalne razlike:

Maksimalna vrednost polja je na povrini unutranjeg provodnika r=a:

Emax

U = a ln(b / a )

Sprezanje kondenzatora i ekvivalentna kapacitivnost


esto se kondenzatori razliitih kapacitivnosti vezuju u grupe i to na razliite naine. Kapacitivnost ekvivalentnog kondenzatora se naziva ekvivalentna kapacitivnost grupe kondenzatora. Ekvivalentna kapacitivnost je kolinik naelektrisanja Q koje u procesu naelektrisavanja protekne kroz pozitivni prikljuak baterije, i potencijalne razlike izmeu pozitivnog i negativnog prikljuka baterije.

Paralelno vezivanje kondenzatora

Pretpostavimo da su dva kondenzatora kapacitivnosti C1 i C2 i koliina naelektrisanja Q1 i Q2 vezani paralelno. Pozitivno naelektrisane elektrode oba kondenzatora su vezane za + izvod baterije, a negativne za izvod, to znai da je napon na oba kondenzatora isti:

Q1 C1 = U

Q2 C2 = U

Ova dva kondenzatora se mogu zameniti jednim ekvivalentnim kapacitivnosti Ceq koji se napaja baterijom napona U. Ukupna koliina naelektrisanja na njemu je:

Q = Q1 + Q2 = C1U + C2U = U (C1 + C2 )


Odavde sledi da je ukupna kapacitivnost:

Q Ceq = = C1 + C2 U
Za N paralelno vezanih kondenzatora vai:

Ceq = C1 + C2 + ... + C N = Ci
i =1

Redno vezivanje kondenzatora

U
U U

Neka su kondenzatori vezani redno. Leva elektroda kondenzatora 1 vezana je za + izvod baterije i na njoj je, dakle, koliina naelektrisanja Q; desna elektroda kondenzatora 2 je vezana na izvod baterije, pa je na njoj koliina naelektrisanja Q. Unutranje elektrode kondenzatora se u odnosu na spoljanje elektrode naelektriu istom koliinom suprotnog naelektrisanja. Napon U baterije raspodeljuje se na kondenzatore, tako da je:

Q U1 = C1

Q U2 = C2

Ukupna napon U jednak je zbiru pada napona na oba kondenzatora:

U = U1 + U 2
Ova dva kondenzatora se mogu zameniti ekvivalentnim kondenzatorom kapacitivnosti Ceq. Kako je ukupni napon jednak padu napona na svakom od kondenzatora:

Q Q Q = + Ceq C1 C2
ekvivalentna kapacitivnost dva redno vezana kondenzatora je:

1 1 1 = + Ceq C1 C2
Za N redno vezanih kondenzatora vai:
N 1 1 1 1 1 = + + ... + = Ceq C1 C2 C N i =1 Ci

Redno-paralelna veza kondenzatora


U

Kako su C1 i C2 vezani paralelno, njihova ekvivalentna kapacitivnost je:

C12 = C1 + C2
C12 i C3 su vezani redno, pa je njihova ekvivalentna kapacitivnost: U

1 1 1 = + C123 C12 C3

C123

( C12C3 C1 + C2 )C3 = = C12 + C3 C1 + C2 + C3