You are on page 1of 18

PRIRODNO MATIMATIKI FAKULTET UNIVERZITET NOVI SAD

SEMINARSKI RAD

OPERACIJE NA FAZI SKUPOVIMA

Profesor: Prof dr Endre P!"

Student: M#$#%! Le&#' ()*+,-

Seminarski rad No.# S!d (,//

Operacije na fazi skupovima

SADR0AJ:
UVOD.........................................................................................................................................3 1. Generalna diskusija.................................................................................................................4 2. Fazi komplement.....................................................................................................................5 3. Fazi unija ................................................................................................................................8 4. Fazi presek ...........................................................................................................................10 5. om!ina"ija opera"ija .........................................................................................................12 #$ %&U'$ ...........................................................................................................................18

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

UVOD
Ori(inalna teorija )azi skupo*a je )ormulisana u smislu slede+i, spe"i)i-ni, operatera komplementa skupa .$/01 2 13.$/014 unije .$ 5/01 2 ma67.$/014 .5/0184 i preseka .$95/01 2 min7.$/014 .5/018. :eorija )azi skupo*a koja je zasno*ana na operaterima4 data prezento*anim jedna-inama se o!i-no nazi*a teorijom mogunosti. O*a teorija se poja*ljuje4 sas*im prirodno4 kao pose!an slu-aj )azi mera. Opera"ije de)inisane o*im jedna-inama se nazi*aju standardne operacije teorije )azi skupo*a. U seminarskom radu je o!ra;eno 14 :eorema. <rikazana je nji,o*a iz*ed!e i o!ra;eni su dokazi. U narednom delu teksta sledi nji,o* detaljan prikaz. 3

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

/ 1ener!$n! d#s&us#2!
Ori(inalna teorija )azi skupo*a je )ormulisana u smislu slede+i, spe"i)i-ni, operatera komplementa skupa 4 unije i preseka= .$/01 2 13.$/014 .$5/01 2 ma67.$/014 .5/0184 .$95/01 2 min7.$/014 .5/0184 /1. 1.1 /1. 2.1 /1. 3.1

#apa>a se da kada je opse( o"ena -lano*a o(rani-en na skup ?041@4 o*e )unk"ije se iz*ode upra*o kao i od(o*araju+i operatori za oAtre skupo*e4 Ato i, usposta*lja kao jasnu (eneraliza"iju pisma. B,*artlji*o je da o*e )unk"ije nisu jedina mo(u+a (eneraliza"ija oAtro( 4

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

skupa operatora. #a s*aki od tri skupa opera"ija4 nekoliko razli-iti, klasa )unk"ija4 koje poseduju od(o*araju+a aksiomatska s*ojst*a4 su naknadno predlo>ene. Uprkos o*oj razno*rsnosti operatora )azi skupo*a4 ori(unalni komplement4 unija i preseka i dalje imaju pose!an zna-aj. B*ako( de)iniAe pose!an slu-aj u s*im razli-itim klasama koje zado*olja*aju )unk"iju. Ca primer4 ako je )unk"ija u ok*iru klase tuma-ena kao unija ili presek opera"ija razni, sna(a4 onda je ut*r;eno da je klasi-na ma6imalna unija najja-a4 i klasi-an minimalni presek4 najsla!iji. <ored to(a4 naro-ito po>eljna karakteristika o*i, ori(inalni, operatora je nji,o*o in,erentnao spre-a*anje spajanja (reAaka operanata. :eorija )azi skupo*a koja je zasno*ana na operaterima4 data jedna-inama /1. 1.1 do /1. 3.1 se o!i-no nazi*a teorijom mogunosti. O*a teorija se poja*ljuje4 sas*im prirodno4 kao pose!an slu-aj )azi mera. Opera"ije de)inisane jedna-inama /1. 1.1 do /1. 3.1 se nazi*aju standardne operacije teorije )azi skupo*a.

( F!3# &o4"$e4ent
omplement )azi skupa $ je odre;en )unk"ijom " = 704 18 704 184 koja dodeljuje *rednost D/.$/011 s*akom -lanst*u razreda .$/01. O*a dodeljena *rednost tuma-i se kao -lanst*o razreda elementa 6 u )azi skupu koji predsta*lja ne(a"iju predsta*ljenu sa $. O-i(ledno4 postoje mno(i elementi koji mo(u da imaju neki stepen razli-it od nule -lanst*a i u )azi skupu i u nje(o*om komplementu. Da !i !ilo koju )unk"iju smatrali )azi komplementom4 ona mora da zado*olji najmanje slede"a d*a aksiomatska uslo*a= A&s#o4 %/. c /01 2 1 i " /11 2 04 to jest4 c se ponaAa kao normalni komplement oAtri, skupo*a /(rani-ni uslo*i1. A&s#o4 %( #a s*e a. b 704 18. $ko a E b i c(a)c(b)4 to jest. c se monotono ne po*e+a*a.

<ostoje mno(e )unk"ije koje ispunja*aju aksiome "1 i "2. #a !ilo koji pose!an )azi skup $4 mo>e se re+i da razli-it )azi skup predsta*lja nje(o* komplement4 s*aki nastao pomo+u razli-ite )unk"ije komplementa. U >elji da se razlikuju komplement koji je nastao kao rezultat primene klasi-ne )azi komplement jedna-ine. /1. 1.14 i !rojni, dru(i,4 pr*i u o*om tekstu je ozna-en sa 4 oznakom4 izra>enom )unk"ijom "5 u ozna"i D/$14 (de D = /61F /61 je )unk"ija tak*a da c /.$/011 2 ."/$1/01 ze s*e 6 0 Gmaju+i u *idu odre;eni )azi komplement c4 D )unk"ija mo>e z(odno da se koristi kao (lo!alni operater predsta*ljaju+i c. B*aka )unk"ija C trans)ormiAe )azi skup u s*oj komplement C/$1, koji je odre;en od(o*araju+om )unk"ijom c5 koja se dodeljuje elementima 5

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

0 -lanst*a o"ene u komplementu C/$1 :ako s*aki )azi komplement podrazume*a od(o*araju+u )unk"iju C. B*e )unk"ije koje zado*olja*aju aksiome "1 i c2 )ormiraju najopAtiju klasu )azi komplemenata. <rili-no je o-i(ledno da !i isklju-i*anje ili sla!ljenje !ilo koje od o*i, aksioma dodalo o*oj klasi neke )unk"ije koje su potpuno nepri,*atlji*e kao komplement. #aista4 krAenje $ksioma c1 +e uklju-iti )unk"ije koje nisu u skladu sa o!i-nim dopunama za oAtre skupo*a. $ksiom c2 je neop,odan i intuiti*no se o-ekuje da po*e+anje stepena -lanst*a u )azi skupu mora rezultirati4 !ilo smanjenjem ili4 u krajnjem slu-aju4 nikak*im promena u stepenu -lanst*a u nje(o*om komplementu. Ceka se aksiome c1 i c2 nazi*aju aksiomatski skelet za fazi komplement. U *e+ini slu-aje*a prakti-no( zna-aja4 po>eljno je uzeti u o!zir razli-ite dodatne uslo*e za )azi komplement. B*aki od nji, smanjuje opAte klase )azi komplementa u pose!ne podklase. D*a od najpo>eljniji, za,te*a izme;u aksioma )azi komplementa4 su slede+i= A&s#o4! %6. c je kontinuirana )unk"ija. A&s#o4! %7. c je in*oluti*na4 Ato zna-i da je c /c /a11 0 za s*e a 704 18 Funk"ije koje zado*olja*aju $ksiom c3 )ormiraju pose!nu potklasu opAte klase )azi komplementaH one koje zado*olja*aju $ksiom c4 su nu>no kontinuirane4 kao i4 sto(a4 )ormiraju u(ne>;ene potklase. lasi-nan )azi komplement dat jedna-inom /1. 1.1 nalazi se u klasi in*oluti*ni, komplemenata. <rimeri opAte( )azi komplementa koji zado*olja*aja samo akiomatski skelet su komplementi po-etno( tipa de)inisani sa 1 za a Q t4 "/a12 0 za a R t4

(de a 704 18 i t 704 18H t se zo*e pra( c. <rimer )azi komplementa koji je kontinuiran /$ksioma c314 ali ne in*oluti*an /$ksioma c41 je )unk"ija 1 " /a)= /1I "osJK1 2 &edna klasa in*olutino( )azi komplementa je Sugeno klasa de)inisana sa
1 a 4 1 + a (de L /314 M1. #a s*aku *rednost parametra L4 do!ijamo jedan odre;en in*oluti*nan )azi komplement.

"L/a1 2

Dru(i primer4 ako je klasa in*oluti*ni, )azi komplemenata de)inisana sa "N /a1 2 /13 aw11ON4 P

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

Gde N /04M1H ako se odnosimo prama njemu kao ager klasi )azi komplementa. <romena *rednosti paremeter w rezultira de)orma"ijom o!lika )unk"ije. ada je w 2 14 o*a )unk"ija postaje klasi-an )azi komplement c (a) = ! " a# Cekoliko *a>ni, oso!ina dele s*i )azi komplementi. One se ti-u ra*note>e )azi komplementa c4 koji se de)iniAe kao !ilo koja *rednost a za koju je c /a1 2 a. Dru(im re-ima4 ra*note>a komplementa c je izjedna-a*anjeje stepena -lanst*a u )azi skupu $ sa stepen -lanst*a u komplementu c /a1. Teore4! / / B*aki )azi komplement ima naj*iAe jedanu ra*note>u. Do&!3= Ceka je c proiz*oljan )azi komplement. Sa*note>a c je a reAenje jedna-ine " /a1 T a 2 04 (de je a 70418. Uo>e se pokazati da s*ako reAenje c(a) " a = b4 (de je ! pra*a konstanta4 mora imati naj*iAe jedno reAenje4 -ime se dokazuje teorema.Da !i se to uradilo4 pretposta*lja se da su a! i a$ d*a razli-ita reAenja jedna-ine c (a) " a = b tako da a! % a$. Dalje4 iz c(a!) & a! =b' i c (a$) " a $ = b' do!ija se c /a11 3 a1 2 c/a21 3 a2 /1. 4.1

Ue;utim4 poAto je c monotono nerastu+i /po $kiomu c214 c /a11 V c /a214 i a1 E a2 c/a11 T a1 R c/a21 T a2

o*a jednakost proti*re-i jedna-ini /1. 4.14 Ato pokazuje da jedna-ina mo>e imati naj*iAe jedno reAenje.

Teore4! / ( $ko se pretposta*i da )azi komplement " ima ra*note>u e" koja je po teoremi 1.1. jedinst*ena. Onda Do&!3: <retposta*imo da a% e" 4 a 2 e" i a R e" za uz*rat. #atim4 poAto je " monotono nerastu+a po $kiomu "24 "/a1V" /e"14 za a% e" 4 " /a12 " /e"1 za a 2 e"4 i "/a1Q "/e"1 za a ( e". &er je " /e"1 2 e"4 mo>e da se prepiAe o*aj izraze kao " /a1V " /e"14 " /e"1 2 e"4 i " /e"1 Q e". Teore4! / 6 $ko je c je kontinuiran )azi komplement4 onda c ima jedinst*enu ra*note>u. Do&!3: Sa*note>a e" )azi komplementa " je reAenje jedna-ine c(a) & a=). O*o je spe"ijalni slu-aj opAtije jedna-ine c(a) & a=b4 (de b 731418 je konstanta. <o $ksiomu c!' c()) & ) =! i c(1) & 1 2 31. <oAto je " kontinuirani komplement4 sledi iz srednje *rednosti teoreme za neprekidne )unk"ije W da za s*aki ! 7314184 postoji !arem jedan taka* a da je c (a) " b = a. :o pokazuje neop,odno postojanje ra*note>ne *rednosti neprekidne )unk"ija4 i teorema 1. 1. (arantuje jedinst*enost. X

Seminarski rad " /d a1 3 d a = a & c(a) Teore4! / 7 $ko komplement " ima ra*note>u e"4 onda
d

Operacije na fazi skupovima /1. 5.1

e" 2 e"

Do&!3: $ko a 2 e"4 onda je po naAoj de)ini"iji ra*note>e4 " / a1 2 a i na taj na-in a 3 " /a1 2 0. <ored to(a4 ako a" " /a1 204 onda d a 2 e"4 " / d a) " d a =) #!o( to(a4 " / d a) " d a = a " " /a1. :o zado*olja*a jedna-inu /1. 514 kada je a = da = e". Dakle4 ra*note>a !ilo ko( komplementa je sopst*ena d*ojna ta-ka. Teore4! / 8 #a s*ako a 704184 da = " /a1 ako i samo ako c /" /a11 2 a4 to jest4 kada je komplement in*oluti*an. Do&!3: Ceka je da 2 " /a1 #atim4 supstitu"ija " /a1 za da u jedna-ini. YZ./1. 51. <roiz*odi c /" /a11 3 " /a1 2 a " " /a1 Dakle4 c /c /a11 2 a #a o!rnuti implika"ije4 neka c /c /a11 2 a #atim4 supstitu"ija c /c /a11 za tu jedna-ini 91. 5.1 daje " /da1 3 da = c /c /a11 3 " /a1

#ato Ato se da mo>e supstituisati za c (a) s*uda u o*oj jedna-ini da doprinese tautolo(iji4 da 2 " /a1 . Dakle4 d*ostruka ta-ka !ilo ko( -lanst*a razreda je jednaka nje(o*oj komplementiranoj *rednosti kad (od je komplement in*oluti*an $ko komplement nije in*oluti*an4 onda ili d*ostruke ta-ke ne postoje ili se ne podudaraju sa ta-kom komplementa.

6 F!3# un#2!
Unija d*a )azi skupa a i b je na*edena uopAteno u )unk"iji o!lika u = 70418 6 70.18 F70418 #a s*aki element * u uni*erzalnom skupu4 o*a )unk"ija uzima kao s*oj ar(ument par koji se sastoji od elementa -lanst*a razreda u skupu + i skupu , i prinosi -lanst*u razreda elementa u skupu koji predsta*lja uniju + i ,. Dakle4 .$5 /01 2 .7.$/014 .5/018 8

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

Da !i !ilo koja od o*i, )unk"ija !ila k*ali)iko*ana kao )azi unija4 ona mora da zado*olji najmanje slede+e aksiome=

A&s#o4 u/. ./0401 2 0H ./0411 2 ./1401 2 ./1411 21H to jest4 . se ponaAa kao klasi-na unija oAtri, skupo*a /grani-ni uslov1. A&s#o4 u( ./a'b1 2 ./b' a1H to jest4 . je komutativna. A&s#o4 u6 $ko aQ a[ i bQ b[onda . /a'b1Q . /a['b[1 to jest4 . je monotona. A&s#o4 u7. . /. /a'b14"1 2 . /a' . /b4"11 to jest4 . je asocijativna.

O*aj skup mo>e da se nazo*e skup aksioma aksiomatski skelet za )azi skup unija. <r*i aksiom osi(ura*a da +e )unk"ija de)inisati opera"iju koja (eneralizuje klasi-an oAtar skup unija. Dru(a aksioma komutati*nosti /ili simetrije1 ukazuje da je ra*noduAnost u redosledu kojim se skupo*i kom!inuju uzeta u o!zir. :re+a aksioma je prirodni uslo* da se smanjenje stepena -lanst*a u skupu $ ili skupu 5 ne mo>e da uzrokuje rast stepena -lanst*a u $ 5. ona-no4 -et*rta aksioma aso"ijati*nosti omo(u+a*a da mo>emo uniju !ilo ko( !roja skupo*a u !ilo kom redosledu paro*a (rupisati po >elji4 o*aj aksiom omo(u+a*a da se proAiri opera"ije unije )azi skupa u *iAe od d*a skupa. 'esto je po>eljno o(rani-iti klasu )azi unija s o!zirom na razne dodatne za,te*e. D*a naj*a>nija za,te*a su izra>ena slede+im aksiomama= A&s#o4 u8. . je kontinuirana )unk"ija. A&s#o4 u:. ./a' a1 2 a. to jest4 . je idempotentna. $ksiom kontinuiteta spre-a*a situa"iju u kojoj *rlo mali porast u -lanst*u stepena skupa $ ili skupa 5 uzrokuje *elike promene u -lanst*u stepena $ 5. $ksiom uP osi(ura*a da unija !ilo ko( skupa sa samim so!om donosi potpuno isti skup. Cekoliko klasa )unk"ija su predlo>ene -iji -lano*i zado*olja*aju s*e aksiomatske uslo*e )azi unije i ni jednu4 jednu4 ili o!e neo!azne aksiome. &edna od ti, klasa )azi unije je poznata kao ager klasa i de)inisana je )unk"ijom

.N /a' b1 2 min714 /aw /bw)!0w8

/1. P.1

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

(de *rednosti parametra w spada u ot*oreni inter*al /04M1. O*a )unk"ija klase zado*olja*a aksiome u1 do u54 ali o*e )unk"ije nisu4 uopAte4 idempotentne. Bpe"ijalne )unk"ije u ok*iru o*e klase su )ormirane kada su odre;ene *rednosti iza!rane za parametar w.

Teore4! / : lim 9 aw / bw;!0w=ma*(a'b) * Do&!3: :eorema je o-i(ledna kad (od /11a ili b jednako 04 ili /21a = b5 jer je limit 21ON kada w12 jednak 1. $ko je a3b i minimalna jednakost 9 aw / bw;!0w dokaz se s*odi na prikazi*anje da je
lim 9 aw / bw;!0w=ma*(a'b)
*

Sazli-ite )unk"ije Ga(es klase4 koje se de)iniAu razli-itim iz!orom parametra w4 mo>e se interpretirati kao unija opera"ija razli-ite sna(e. <ojam skup unije opera"ija od(o*ara lo(i"i G%G /disjunk"ija14 u kome su promene izme;u d*a ar(umenta iskaza ]+ ili ,^ predposta*ljene. Ba Ga(er )azi unijom za koju w 2 14 -lanst*o stepena u d*a skupa se sa!iraju da )ormiraju -lanst*o stepena u uniji. Dakle4 o*a unija je *eoma meka i ukazuje na sa*rAenu zamenlji*ost izme;u d*a ar(umenta. B dru(e strane4 Ga(er )unk"ije za koju w12 /klasi-na )azi unija1 predsta*lja *eoma te>ak G%G iz!or naj*e+e( stepena -lanst*a u !ilo kom setu. U tom smislu4 dakle4 )unk"ije Ga(er klase predsta*lja opera"iju unije4 Ato po*e+a*a sna(u4 kako se *rednost paremeter w po*e+a*a.

7 F!3# "rese&
Diskusija )azi preseka !liska je diskusiji )uzi unije. skupa + i , je dat )unk"ijom ao )azi unija4 opAti )azi presek d*a )azi

i = 70418 6 70418F 70418. $r(ument za o*u )unk"iju je par koji se sastoji od stepena -lanst*a neko( elementa * u )azi skupu + i stepenu -lanst*a isto( elementa u )azi skupu ,# Funk"ija *ra+a stepen -lanst*a elementu u skup $ 9 5. :ako4 .$95 /01 2 i 74+/01' 4,/018 Funk"ija o*ak*o( o!lika mora da zado*olji slede+e aksiome kako !i se smatrati )azi presekom=

A&s#o4 #/ i/1411 2 1 i/0411 2 i/1401 2 i/0401 2 04 to jest4 i se ponaAa kao klasi-ni presek oAtri, skupo*a /grani-ni uslov1.

10

Seminarski rad A&s#o4 #( i/a4b1 2 i /b'a14 to jest4 i je komutativna.

Operacije na fazi skupovima

A&s#o4 #6 $ko a Q a[ i b 5 b6onda i /b['a[1 to jest4 i je monotona. A&s#o4 #7 i/i(a' b14 c1 2 i /a' i/b' c114 to jest4 i je asocijativna. Caj*a>niji dodatni uslo* za )azi skup preseka4 koje su po>eljne u nekim za,te*ima4 izra>eni su slede+a d*a aksioma= A&s#o4 #8. i je kontinuirana )unk"ija. A&s#o4 #: i /a'a1 2 a'to jest, i je idempotentna. ager klasa je de)inisana )unk"ijom4
w

(a'b)=! & min 7!' ((!" a)w/(!"b)w)!0w8

/1. X1

Teore4! / - lim i = lim (! & min 7!' ((!" a)w/(!"b)w)!0w8=min( a' b)# * w * Do&!3: iz dokaza teoreme / : zna se da je=
lim iw= lim (! & min 7!' ((!" a)w/(!"b)w)!0w8=ma* 7!" a' !"b8# * *

Dakle4 i2 (a' b)=! &ma* 7!" a' !" b8 Se"imo4 !ez (u!itka uopAtenosti4 kada je a 5 b .:ada4 1 T a 5 b# Onda 13 a ! & b' i i2 /a'b1 2 1 T /13 a 1 2 a Dakle4 i2 /a'b1 2 min /a'b14 Ato zaklju-uje dokaz. Vrednost 1Ow mo>e da se tuma-i kao stepen sna(e predsta*ljeno( preseka. <resek je analo(an lo(i"i I. /konjunk"ija14 (eneralno za,te*a simultano zado*oljst*o operanata $ i 5. Ga(er presek za koji je w 2 1 *ra+a poziti*nu *rednost samo kada suma stepena -lanst*a u d*a skupa prelazi 1. Dakle4 predsta*lja te>ak presek sa najja-im za,e*om za simultani skup -lanst*a. #a razliku od o*o(a4 Ga(er )unk"ija za koju je NFM4 Ato je klasi-an )azi skup preseka4 predsta*lja mek presek koji omo(u+a*a najni>em stepenu -lanst*a u !ilo kom skupu podesiti da diktira stepen -lanst*a u nji,o*om preseku. U st*ari tada4 o*a opera"ija pokazuje najmanje potra>nje za simultanim skupom -lanst*a.

11

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

8 Ko4<#n!%#2! o"er!%#2!
<oznato je da )azi skup unija koje zado*olja*aju aksiomatski skelet /aksiome u1 do u41. O(rani-ene su nejednakoA+u ma6 /a'b1 u/a'b1 u ma6 /a'b1 Gde /1. 81

a U ma6 /a'b12

kada b=)

b kada a=) 1 ina-e

Bli-no tome4 )azi skup preseka koje zado*olja*aju $kiome i1 do i4 su o(rani-ene nejednakoA+u imin /a'b1 i/a'b1 (de a imin /a'b1 2 b kada b=! kada a=!
min /a'b1

/1. \1

1 ina-e

Cejednakosti u /a'b1 ma6 /a'b1 i /a'b) min /a'b1 -esto se koriste kao aksiome za )aziunije i preseke4 odnosno4 umesto aksioma aso"ijati*nosti. Ue;utim4 o*e nejednakosti kao i one umin i imin i mo(u !iti iz*edene iz aksioma kao Ato je prikazano u naredne -etiri teoreme.

Teore4! / * za s*e a'b [ 041] 4 u /a'b1 ma6 /a'b1 Do&!3: oriste+i aso"ijati*nost /$ksiom u414 jedna-ina u(a'u()')))=u(u(a'))')) *a>i. <rimenom (rani-no( uslo*a u/0401 2 0 /$kiom u11 mo>emo da prepiAemo o*u jedna-inu kao u(a')))= u(u(a'))')) 12

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima u

<retposta*imo sada da je reAenje o*e jedna-ine u/a4012 a . #amena za u/a401 jedna-ini do!ijamo 2u/ 4014 Ato proti*re-i naAoj predposta*"i.

Dakle4 jedino reAenje jedna-ine je u(a' )) = a. Bada4 po monotoni"iti u /aksiom u314 do!ija se u(a' b) u(a' )) 2 a i4 koriA+enjem komutati*nosti /aksioma u214 do!ija se i u(a' b) = u(b' a) u(b' 01 2 b#

Otuda 4 u/a4 !1 ma6/a4 !1 Teore4! / ) za s*e a'b 704 18' u(a' b) 9ma*(a' b)# Do&!3: ada je b 2 04 onda u(b' a) 2a /*ideti dokaz teoreme 2481 i teorema *a>i. Bli-no tome4 po komutati*nosti4 kada je a 2 04 tada /a'b) = b4 i opet teorema *a>i. ada je u (a'b) 704 18 iz teoreme 1. 8. sledi da u(a'!)=u(!'b)=! Bada4 iz monotonosti sledi da u(a' b) u(a' !)= u(!' b)=! O*im se zaklju-uje dokaz. Teore4! / /, #a s*e a' b 704 184 i/a' b1 min/a' b1. Do&!3: Dokaz o*e teoreme je sli-an dokazu teoreme 1. 8. <r*o4 se )ormira jedna-ina

(a'i(!' !) = i(i(a' !)' !)

zasno*anu na aso"ijati*nosti i. #atim4 koriste+i (rani-ne uslo*e i(1411 2 14 prepiAe se jedna-ina kao i(a' !) = i(i(a' !)' !)# &edino reAenje o*e jedna-ine je i(a' !) =a. #atim4 po monotonosti do!ija se i(a' b) i(a' 11 = a i iz komutati*nosti i(a' b)= i(b' a) ! 0(b' !) =b' koji kompletira dokaz. 13

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

Teore4! / // za s*e a' b 704 184 i(a' b) imin(a' b)# Do&!3: $nalo(no dokazu teoreme 1. \. ada je b 2 14 onda i(a' b 12 a / *ideti dokaz teoreme 1. 10.1 i teorema je zado*oljen. Bli-no tome4 komutati*nost o!ez!e;uje da kada je a 2 14 i(a' b1 2 ! teorema *a>i. ada i(a'b) 704 184 iz teoreme 1.10. sledi i/a')1 2 i/)'b1 2 0 po monotonost4 i(a' b) i()' b)= i(a' ))=) i dokaz je kompletan. Uo>e se *ideti da standardne opera"ije ma6imun i minimum imaju pose!an zna-aj= predsta*ljaju donju (rani"u )unk"ije u /najja-a unija14 i (ornju (rani"u )unk"ije i /najsla!iji presek1. Od s*i, mo(u+i, paro*a )azi skupo*a unija i preseka4 )unk"ije ma6imum i minimum su naj!li>e. :o je4 za s*e a' b 704 184 nejednakost ma6/a' b1 3 min/a' b12 a b u/a' b1 3 i(a' b1 je zado*oljana za !ilo koji proiz*oljan par )unk"ija u i i Ato i, k*ali)ikuju kao )azi skup unije i preseka. Btandardne opera"ije ma6imum i minimum izra>a*aju krajnji par s*i, mo(u+i, paro*a )azi unija i preseka. _ta *iAe4 )unk"ija ma6imum i minimum se odnose jedna na dru(u po DeUor(an`s zakonu zasno*anom na standardnom komplenentu c (a) = !"a4 to jest4 ma* (a' b) = ! " min (!"a'!"b)' min (a' b) = ! " ma* (!"a'!"b)# Opera"ije uma* i imin predsta*ljaju slede+i par )azi unije i preseka koji je ekstreman u smislu da za s*e a' b [ 041] nejednakost uma*(a'b) & imin(a'b) u (a'b) & i(a'b) je zado*oljena za s*aki proiz*oljan par )azi unija u i )azi preseka i. ao Ato je slu-aj sa standardnim opera"ijama ma6imum i minimun opera"ije uma* i imin su po*ezane jedna sa dru(om De Uor(ano*im zakonom po standardnom komplementu4 to jest4 uma*(a' b) = ! & imin (!"a' !"b)' imin(a' b) = ! & uma* (!"a' !"b)#

Ga(er klasa )azi unija i prese4 o!u,*ata -ita* spektar o*i, opera"ija4 kao Ato je dato u nejednakostima /1. 81 i /1. \1. Btandardne opera"ije minimum i ma6imum su predsta*ljene sa N i uma* i imin4 opera"ije na dru(im ektremima predsta*ljene su sa N 0.

14

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

Btandard opera"ije ma6imum i minimum su dodatno zna-ajne z!o( to(a Ato predsta*ljaju jedine opera"ije )azi unije i preseka koje su kontinuirane i idempotentne. O*a -injeni"a mo>e da se izrazi na slede+im d*ema teoremama.

Teore4! / /( u /a4 b1 2 ma6 /a' b1 je jedini kontinuirani i idempotentni )azi skup unije /tj.4 jedina )unk"ija koja zado*olja*a aksiome u1 do uP1. Do&!3: iz aso"ijati*nosti4 mo>e se )ormirati jedna-ina u/a' u(a' b11 2 u(u/a' a14b)#

<rimena idempotentnosti /$ksioma uP1 omo(u+a*a da se zameni u /a1 u o*oj jedna-ini sa a i da do!ija se u/a'(u(a' b111 2 i/a' b1# Bli-no tome4 u(u(a' b14b1 2 u(a' u/b' b1 2 u(a'b)# Dakle4 u(a' u/a' b)) 2 u( u/a' b14 b)# Gli4 komutati*nosti4 u(a' u/a' b)) 2 u( b' u/a' b11# /1. 101

ada je a 2 b4 idempotentnost je primenlji*a i jedna-ina /1. 101 je zado*oljena.. Ceka je a % b i ako se pretposta*i da je u (a'b) 2 4 (de je a i # #atim4 jedna-ina /1. 101 postaje u (a' ) = u (b' )# <oAto je u kontinuirano /$ksioma u:1 i monotono nerastu+e /$ksioma u31 sa u()' )= i u(!' )=! /kao Ato je ut*r;eno u dokazima teorema 1. 8. i 1. \.14 postoji par a'b [ 041] tak*i, da je u (a' ) % u (b' )# i4 s,odno tome4 pretposta*ka je neopra*danaW. $ko se pretposta*i da je u /a'b1 2 a 2 min /a' b1. O*a pretposta*ka je tako;e nepri,*atlji*a4 jer krAi (rani-ni uslo* /$ksioma u114 kada a 2 0 i b 2 1. rajnja mo(u+nost je da se razmotri u (a' b) 2 b 2 ma6 /a' b1. U o*om slu-aju4 (rani-ni uslo*i su zado*oljeni i jedna-ina /1. 101 postaje 15

Seminarski rad u (a' b) % u (b' b)#

Operacije na fazi skupovima

:o zna-i da je zado*oljena za s*e a%b. Dakle4 ma6imum je jedina )unk"ija koja zado*olja*a aksiome u1 do uP.

Teore4! / /6 i /a'b1 2 min /a'b1 je jedini neprekidan i idempotentan )azi skup preseka /to jest4 jedina )unk"ija koja zado*olja*a aksiome od i1. do iP.1 Do&!3= O*a teorema mo>e se dokazati na potpuno isti na-in kao i teoreme 1.12. zamenom )unk"ije u )unk"ijom i i primenom $ksioma i1. do iP. umesto aksioma u1 do uP. Duplikat jedna-ine /1.101 je i/a' i(a' b11 2 i/b' i(a' b11. oristi se isto o!razlo>enje kao u dokazu teoreme 1.8. mada sa razli-itim (rani-nim uslo*ima /$ksioma i1. umesto $ksioma u114 da zaklju-imo da je /a' b1 = min /a' b1 jedino reAenje o*e jedna-ine. Teore4! / /7 Opera"ije )azi skupa unije4 preseka i kontinuirano( komplementa koje zado*olja*aju zakon isklju-eni, sredine i zaklon proti*re-nosti4 nisu distri!uti*ne ili idempotentne. Do&!3: <oAto standardne opera"ije ne zado*olja*aju d*a zakona isklju-enja sredine i proti*re-nosti i4 po teoremama 1.12 i 1.134 one su samo opera"ije koje su idempotentne4 opera"ije koje ne zado*olja*aju o*e zakone ne mo(u !iti idempotentne. Dalje4 mora se dokazati da o*e opera"ije ne zado*olja*aju distri!uti*ne zakone4 u/a'i(b'd112i/u(a'b114u(a' d11 i i/a'u(b'd112u/i(a'b114i(a' d11. /1.121 /1.111

Ceka e ozna-a*aju ra*note>u komplementa c4 uklju-uju+i c /e1 2 e# #atim4 iz zakona isklju-enja sredine4 do!ijamo u/e' c(e11 2 u/e' e1 2 1H Bli-no tome4 iz zakona o proti*re-nosti4 i/e' c(e11 2 i/e' e1 2 0.

#atim4 primenom e sa le*e strane jedna-ine /1.1114 do!ija se 1P

Seminarski rad u/e' i(e' e11 2 u/e' )1.

Operacije na fazi skupovima

<rime+uje se da e nije ni 0 ni 1 z!o( uslo*a da je c /01 2 1 i c /11 2 0 /aksioma "11. <o teoremama 1. 8 i 1. \ do!ija se da je u /e4 01 2 e4 u/e' i(e' e11 2 e /311. Bada se mo>e primeniti e na desnu stranu strane jedna-ine /1.111 za do!ijanje i(u(e' e14 u(e' e11 2 i/!' !12 1. O*o pokazuje da je distri!uti*ni zakon /1.111 po*re;en. $ko se primeni e na dru(i distri!uti*ni zakoni /1.121. <o teorema 1. 10. i 1. 11.4 do!ija se i(e' u(e' e11 2 i/e' !12 e /301. i u(i(e' e14 i(e' e11 2 u/)' )12 04 _to pokazuje da jedna-ina /1.121 nije zado*oljena. O*im se za*rAa*a dokaz. Gz teoreme 1.14. sledi da se mo>e zaAtititi zakon o isklju-enju srednine i zakona proti*re-nosti u iz!oru opera"ija )azi unije G preseka >rt*o*anjem idempotentnosti i distri!uti*nosti. :ako;e *a>i i o!rnuto. ontekst s*ake pojedine aplika"ije ut*r;uje koja od o*i, op"ija ima prednost. $tri*ijalno je pot*rditi da uma64 imin i standardni komplement zado*olja*aju zakon o isklju-enju sredine i zakon proti*re-nosti. &oA jedna kom!ina"ija opera"ija o*e *rste je slede+a= u(a' b1 2 min(!' a / b14 i(a' b1 2 ma6()' a / b 3 114 "/a1 2 1 3 a Gmaju+i u *idu d*e od tri opera"ije u4 i i c4 ponekad je po>eljno odrediti tre+u opera"ija na taka* na-in da je DeUor(ano* zakoni zado*oljen. O*o se s*odi na reAa*anje )unk"ionalne jedna-ine c(u(a' b11 2 i/c(a14 c(b11 u *ezi sa nepoznatim opera"ijama. ada je c kontinuirano i in*oluti*no4 do!ija se u(a' b1 2 c7i/c(a14 c(b118 i u(a' b1 2 c7i/c(a14 c(b118

1X

Seminarski rad

Operacije na fazi skupovima

ZAKLJUAK

Ori(inalna teorija )azi skupo*a je )ormulisana u smislu slede+i, spe"i)i-ni, operatera komplementa skupa4 unije4 i preseka. :eorija )azi skupo*a koja je zasno*ana na operaterima4 data prezento*anim jedna-inama se o!i-no nazi*a teorijom mogunosti. O*a teorija se poja*ljuje4 sas*im prirodno4 kao pose!an slu-aj )azi mera. Opera"ije de)inisane o*im jedna-inama se nazi*aju standardne operacije teorije )azi skupo*a U pr*om delu rada o!ra;en je ;azi komplement i prikazani su aksiomi "14 "24 "3 i "4. #atim4 o!ra;ene su :eoreme 1. 1.4 1. 2.4 1. 3.4 1. 4.4 1. 5. i prezento*ani su nji,o*i dokazi. Dru(i deo rada -ini o!rada ;azi unije i prikazani su aksiomi u14 u24 u34 u44 u54 uP i prezento*ana je :eorema 1. P. Diskusija fazi preseka !liska je diskusiji )uzi unije.Uo*om tre+em delu rada prikazani su aksiomi i14 i24 i34 i44 i54 iP i o!ra;ena je :eorema 1. X. U poslednjem delu rada o!ra;uje se om!ina"ija opera"ija. O!ra;uju se teoreme sa s*im nji,o*im dokazima /:eoreme 1. 8.4 1. \.4 1. 10.4 1. 11.4 1. 12.4 1. 13.4 1.14.1

18