You are on page 1of 5

Muzičko delo Svako izvođenje nekog muzičog dela, je indvidualno proticanje koje se razvija u vremenu i jednoznačno je u njemu smesteno

. U nekom određenom trenutku, počinje , događa se kroz izvestan vremnski period i na kraju dolazi do završetka. Kao proces, svako pojedino izvođenje moze da se događa samo jednom. Izvođenje dela dato nam je u procesu slušanja, dakle, kao mnoštvo slušnih opa aja koji na neprekinut način prelaze jedan u drugi. !ojedina izvođenja jednog istog muzičkog dela o"ično se razlikuju ne samo svojom individualnošcu nego i raznim kvalitetnim oso"inama, na primer, "ojom tonova, tempom, detaljima, dinamike, izrazitošcu pojedinih motiva. !itanje je da li muzickim delom tre"a smatrati onu tvorevinu koja je o"ele ena isključivo partiturom #notama$, ili je delo koje predstavlja ekvivalent estetske percepcije. !aritura propisuje jedino vrstu instrumenta na kome dato delo tre"a da "ude izvedeno. %o se odnosi i na punocu tonova ili znakova koje se realizuje tek u nekoj izved"i. Muzičko delo je izvestan oda"ir psihickih &akata uslovljen &izickim impulsima. Muzika koja je upravo "ila aktuelna, ve' je protekla, zamenjena novom, a ton ili akord koji zvuci kroz izvesno vreme ostaje isti, iako je pocetak njegovog zvučanja ve' protekao. %re"a utvrditi dakle( ako sadr ina muzičkog dela tre"a da "ude nešto psihičko u smislu do ivljaja svesti, onda ona maora da predstvlja sastavni deo tog do ivljaja i to onaj koji saznajemo u procesu tog određenog datog do ivljaja. )stavljaju'i po straini komlikovano pitanje na koji nacin se to događa, primaju'i neprekidno slušne utiske opa amo tonalne tvorevine iz kojih se gradi izvođenje muzičkog dela, mozemo samo da utvrdimo da nastaju pravilne zakonite koordinacije među mnoštvom zvučnih tvorevina koje ulaze u sastav izvođenja. Samo muzičko delo je u odnosu prema do ivljajima opa aj, u kome nam je data jedna od njegovih izveda"a, koje je jos u višem stepenu transcedentalno. I nota, partitura, izmišljene su z"og toga da "i mnogo raznih ljudi moglo pmo'u njih da odsvira isto muzičko delo. *ije svako muzičko delo "ilo napisano, na primer, narodne pesme. Svaka nota označava određeni ton, određen sto se tiče visine, vremena trajanja, ponekad načina udara i slično. *ačin smeštanja pojedinih nota jednih uz druge poučava nas kako pojedine note tre"a zajednički da istupaju. !ored samih nota javljaju se i druge in&ormacije u pogledu "oje tonova, skale njihove glasnosti, u pogledu "rzine medjuso"nog smenjivanja ritmičkih oso"ina dela. +akle, note tj. partitura su način ispoljavanja umetnika kakvo tre"a da je delo koje je stvorio. +elo ima oso"ine koje nema partitura #note$ i o"rnuto. U sastav muzičkog dela ulaze zvuci, tonovi, tonalne oso"ine, melodijski kvaliteti, i kvalitetni karakteri razne vrste harmonija. !ostoji mnogo teorija muzickog dela, sta je ustvari muzicko delo, kakve oso"ine tre"a da poseduje da "i kao muzicko delo "ilo vredno. U muzickim delima javljaju se tvorevine kao sto su melodija, harmonija, ritam, odredjeni tempo. %re"a u muzickom delu traziti ono sto izaziva estetsku vrednost I sto zato moze da ga izdvoji od drugih zvucnih pojava. -isto kvalitetna individualnost je svojstvena umetnickom delu. Ko na osnovu

.

Klasicn muzika 1. 0mocionalni kvaliteti se pojavljuju na pojednim zvucnim tvorevinama nizeg ili viseg reda. Medjutim. a srodno sa knjizevnim. sukcesvnosti. !odela muzickog dla na manje ili vece delove pociva na strukturi zvucnih tvorevina koje ulaze u sastav dela. I pored toga potpuno drugacija prozracnost strukture mnogoglasnih &uga 1. Moze se reci da postoji narocita geometrrija muzickih &ormi koje u raznorodnosti mzickih dela uvodeniz neopshodnih praivilnosti istovremenog istupanja. I narocite hijerarhije medju &ormama koje se nadogradjuju jedna na drugu. !ro"lem koji se namece u duzim periodima vremena u kojima se smenjuju razne stilske epohe je pro"lem identiteta muzickog dela. Slusalac &akticki dozivljava svoja osecanja postajuci svestan da se to desava pod uticaja opstenja sa datim muzickim delom I emocionalnim kvalitetima koja se javljaju u njemu. S. dinamicke I koloristicke. Motiv kao -elina izgradjen je od razlicitih zvukova koji cvrsto odgovaraju jedni drugima. S. a tim pre I tesko "iti nacisto o njegovoj ulozi u struktiri dela. 2aha. pa cak I meta&izickim kvalitetima. %o znaci da se izvode I slusaju u mnogim muzickom epohama I usled toga su razlicito izvodjena. U modernoj muzici racionalnog poredka nije tako lako uhvatljiv. taj stize I do njegove kvalitetne individualnosti. U nekim epohama dela "ivaju o"icno izvodjena na neki specijalan nacin koji su nametali veliki izvodjaci jakih individualnosti. akorde I njihove skupove. harmonijske. !ostoji tako nesto kao prozracnst I jasnost samih zvucnih struktura u Mocartovim sonatama. 0lementi muzickog dela poseduju razne oso"ine( melodijske. U pojedinim izved"ama podlezu promeni oni momenti koji u shemi dela nisu ucvrrsceni. pozorisnim I &ilmsim delima. )ni u se"i poseduju takvu snagu I dinamiku kao ni u jednoj umetnosti. melodije. "ilo da je u pitanju pocetak jedne melodije. muzicko delo je po svojoj opstoj prirodi predodredjeno da moze mnogo puta da "ude ivodjeno. *arocita je draz italijanske pesme na tu ustreptalog lju"avnog uz"udjenja kao I razlicito o"ojena ceznjom draz ukrajinske pesme. 2aha odlikuje se kao visokom racionalnoscu stukture takko I izrazito prisutnim emocionalnim. !omenuta podela pociva na vezama izmedju manjih delova I izmedju motive. !auza izmedju delova dela jeste nesto sustinsko za dato delo I ne moze da "ude ulonjena iz njegovog okvira. ponekad oni o"elezavaju na karakteristican nacin cela dela. %o je iznenadjujuca cinjenica( da je moguce izvesti jedno isto delo #prema notama isto$ na razne nacine I da nam I jedna I druga izved"a pokazuje delo u razlicitim estetskim vrednostima. nasuprot slikarstvu. ili na rimer jedan akrord. 3 . /vuci koji ulaze u sastav neke muzicke tvorevine su primljeni od strane slusalaca koji je paznjom usmeren na tvorevine viseg reda( na motive. ritmicke. ali jednako visokim.slusanja neke konkretne izved"e ume u estetskoj percepciji da dopre do samog muzickog dela.

!ostoje kvaliti koji su sami po se"i estetski neutralni. taman. +ruga razlika u 7 . 6epota svakog pravog I likog umetnickog dela u svoj njegovoj punoci nesto je savim speci&icno sto je moguce samo direktno uhvatiti ali sto se ne moze cisto pojmovno de&inisati. Samo precizna analiza slike I njene umetnicke strukture moze da nam "ude od pomoci o uslovu njenog jedinstvenog umetnickog smisla. !ostoje razni tipovi slika( itorijske. Simetrican. !redstavljene stvari moraju da ""udu razlicite vrste ako tre"aju da se pojavljuju kao elementi sike. neskladan. !ostoje razna tehnicka sredstva I moguce varijante umetnickog rekonstruisanja jednog izgleda za predstavljanje istog predmeta.. S tim u vezi je vizuelno data glatkost. perspektivana skracenja ako njima tre"a da "udu ucinjena prisutnim stvari odredjenih ocevidnih svojstava. onda o"icno nije naj"itnija slicnost cisto &izickih svojstava koliko duhovna slicnost. vode raznim pojavama kontrasta I harmonije ili disharmonije.Slika !od slikom se podrazumeva neka realna stvar koja visi na zidu. asimetrican. U svakoj slici moraju da se jave tacke gledanja. +rugacije pokrivanje podloge "ojom vodi ka drugacijoj komaktnosti I jedinstvu "oje kao pose"nog kvaliteta. drveta ili papira. ravrnom povrssinom okrenuta prema gledaocu. javljajuci se u odredjenom redu. tvrdoca predstavljenih tela ili vidljiva hrapavost ili mekoca. U teoriji perspektive nauci se niz odredjenih zakona po kojima moraju da "udu konstruisani pojedini izgledi. npr.. 4unkcija reprodukovanja slikovito predstavljena u samoj sici rema situaciji kakva je nekada "ila je u osnovi transcedentna. Isto tako tre"a uociti "itno razlikovanje kvaliteta slika. %re"a razikovati dve razlicite uloge koje kommponente slike mogu da imaju( "oje. veseo. hladan. mrtve prirode. zatim estetski vredni kvaliteti koji u gledaocu izazijvaju estetski stav. 5ko je na portretu predstavljen covek. sacinjena od platna. svetlsti I intenzitetu jedne pored drugih I jedne sa drugima. skladan. a pokrivena slojem razlicitih "oja I o"lika. jer one prestavljaju jedino slikarsko sredstvo koje omogucuje ocevidno predstavljanje predmeta I predmetnih situacija u slici. knjizevna tema koja tra"a da reprodukuje realnu situaciju. portreti I apstraktno slikarstvo. kompaktan. radostan. /ato portret moze da donekle ne "ude slican o"jektu. topao. razvucen. providan. /arlika materijala je znacajna za sliku ako se na vidljiv nacin istice razlika oo kvalitetu I sistemu mrlja "oje na povrsini. U analiziranoj vrsti slike postoje tri razlicita sloja( slikarski reprodukovani izgled stvari. -esto je tesko resiti koliko daleko mogu da idu odsupanja od prirode stvari. a ipak da "ude do"ar. Moraju da poseduju iz"or vizuelih svojstava koja mogu da se izraze u onome sto je vizuelno dato. slike sa knjizevnom temom. predmet koji se preko njega pojavljuje. svetao.

9ledalac pred so"om ima ljude. *jegova slika cini se kao da je na granici izmedju slikarstva I knjizevnosti. /a &ilmsku reč je vazno da "ude tako izgovorena I komponovana da njena &unkcija izrazavanja postane veoma delotvorna. cak I kad postoje naznatne razlike medju njima. vec pocinje da opsti sa psihickim stanjima I procesima koji se odigravaju u njima. Speci&icni kvalitet koji predstavlja pecat datog stila moze se samo jednom uhvatiti. +ela razlicitih stilova su sasvim razlicita dela. dekorativnog I predstavljajuceg viseslojnog slikarstva. Slika je po svojoj sustini internacionalan predmet. posrednoj stvaralackoj delatnosti slikara. tj pomocu raznih nijansi ili svetlina iste "oje.rekonstruisanju izgleda je kad su oni nacinjeni jedno"ojno. Istovremeno je liska porodicnoj predstavi. /ato gledalac nije samo svedok sud"ine. -itava paznja posmatraca usmerena je na samu stvar koja mu je data samo u &ragmentu. tj za posmatraca izvesno mnostvo osetilnih podataka. Kod ku"ista su narocito vazne ove strkture( arhitektonska struktura. %o znaci da on doseze do onoga sto cini pravi tok radnje &ilma. razume njihova osecanja. a to cimi pomocu mnostva raznih slika koje neprestano prelaze jedne u drugu. )ne su posredujuci tip izmedju cisto apstraktnog. +ugi su poput &ragmenata predstavljnih predmeta. one se povezuju u tvorevine sasvim posredne vrste. %a teznja se ispoljava u relativno velikim mrljama "oje nasuprot impresionizmu. cak I tackama. !rivd stvarnosti se pojacava zahvaljujuci pose"nim svojstvima &ilmske predstave. a ne razloziti pomocu pojmovne analize na delo. Mozda "i "ilo zanimljivo analizirati apstraktno slikarstavo dvadesetog veka zahvaljujuci slikama !a"la !ikasa. Svaki pravi stil odlikuje se izvesnim kvalitetom celovite &rme. koji daje pecat delima istog stila. a isto tako je povezana I sa muzikom. nego I partnera u samoj &ilmskoj predstavi. U drugom slucaju rekonstruisan izgled "iva onaj koji tre"a da pripada odgovarajucem predmetu. a sa druge strane slikarstvu. sa pose"nim akcentom na dekorativnom slikarstvu. a sa druge strane u gledaocu odosno u njegovoj perceptivnoj delatnosti. 0gzistncijalnu osnovu koja odredjuje sliku ima u realnoj slici predmeta. koji podsticu posmatraca da u svojoj predstavi slaze predstavljene komade u jednu celinu. drugi put omocu istih "oja razlicite svetline. *i : . 4ilm pripoveda o tome sta se dogadja u svetu predstavljenih predmeta. 6ica predstavljena u &ilmu tre"a da "udu uhvacena ne samo od strane gledalaca. 8azlika izmedju impresionisticke I o"jektivne rekonstrukcije sastoji se sto u prvom slucaju se slikaju samo one mrlje "oje I svetla koje predstavljaju vizuelnu osnovu izgleda. koji se sluzi mnogo sitnijim mrljama. ugledati. Izvesni elementi slike su isti kao I u apstraktnom slikarstvu. )na je sa jedne strane srodna knjizevnom delu. namere I misli. 4ilm 4ilmska predstava je umetnicko delo koje se granici sa vise umetnosti. predstavljanje skeleta tela.

Svaki novi &ilm je novo iskustvo I sredstvo za naslucivanje mogucnosti koje se pojavljuju na tom putu. 4ilmska predstava je umetnicka tvorevina koja se granici sa mnogim umetnostima. 8itmicka svojstva I citava dinamika radnje koja se razvija. )na krije u se"i ogromnu raznovrsnost elemenata I mogucnosti njihovog povezivanja u celinu samo ako je zaista umetnicko delo.jedna druga umetnost ne moze kkao &ilm da pokaze sud"inu coveka u pokretnom vremenu I prostoru. . njihovo lagano razvjanje ili dramaticna kulminacija. tempo dogadjaja. /ato se komponuje pos"na muzika za pojedine &ilmove. Ucesce muzike u &ilmskoj predstavi je nuzno da "i se pokazala razna psihicka stanja likova. . su sami po se"i tipicno muzicka pojava I tesno je povezana sa konstruissanjem onih vrsta o"lika konkretnog vremena u &ilmskom delu.