http://www.istorijaonline.

com

•w

k

http://www.istorijaonline.com
(

http://www.istorijaonline.com
-

V

IV
CTPAHA

Начелна разматрања о операцијоким правцима
134—135
Класификација операцијских праваца: Г. ироеШ операцијски правац, II. сложени операцијски правци, спољашњи
операцијски правци, унутрашњи операцијски правци, опште
особине операцијских праваца, најбоља типска средства,
која служе за обезбеђење операцијских праваца при наступаљу, безбедност операцијских праваца ЕО питању заклањања комуникација
135—167
Уједињена и подељена снага у рату:
A. Начело уједињавања снаге и његов значај
167—170
B. Начело дељења снаге или дејство по неколиким операцијским правцима . . . . . . .
.. . .
, 170
Снага војске, прилике места и земљишта, прилике времена,
мере за о<Језбеђење неминовне поделе снаге, концентрични,
паралелни и ексцентрични операцијски правци, случајни
операцијски правац или промена правца дејства
. . . 170—196 •
Утицај правилне идеје и утицај правилног избора операцијског правца
на општи ток операције
196—200
0 стратегијским плановима за напад (офанзиву)
. 200—205
Примери: Рат Фридриха Великог противу савезника у 1756.
години, рат Француза противу Аустријанаца и Сардинаца у
Италији 1796. године, рат Француза противу Аустријанаца
1800. године, рат Француза противу Пруса 1806. године,
рат Француза противу савезника 1815. године, францусконемачки рат 1870.—71. године
205—234
0 стратегијским плановима за одбрану (дефанзиву)
. . .
.
234
Равничасто земљиште граничне области, планинско земљишШе граничне области, шумовито земљишШе граничне области, рекеу бојни положаји .
234—249
Примери: Рат Руса са Шведима од 1707.—1708. године,
концентрација и стратегијски развој руске војске у рату
с француском војском у 1812. години, француско-пруски
рат од 1870.—71. године, логична поступност у разради
основне идеје плана и операција Фридриха Великог за рат
о д 1757. године
. . . " . . . . . . 249—274 '
0 условима операцијских пројеката . . . . . .
274—278
Састављање претпоставака за ратне радње и главни услови
за извођење тих радњи: I. пројекат операција са при- •
мером у пето-дневној операцији под Регенсбургом од 19.
до 23. Априла 1809. године; II. извођење операција: Тајна,
мотрење, извиђање и ухођење непријатеља, прикупљање
енаге.и где да буде то, издвајање одреда, веза у радњама
војоке, лична иницијатива (самоопредељење), одлучност у
раду( брзина у раду али с рачуном, постојанство — упорство, уоталаштво (енергија); предострожност — обазривост. 278—326
Марш-маневри (кретање војске на војишту)
. . .'•". . . . 327—333
Израда наређења за марш-маневре, одређивање дуокине
стратегијског фронта војске у марш-маневрима (по-

дела војске у марш-маневрима), даљина до непријатеља,
време трајања борбе нредњих делова војске, Локретљивост .
војске, дубина колона које марширају,ч начин издржавања
војске, ширина фронта војске у бојном поретку, ширина
фронта реквизиционе зоне
. 333—350
Врста (облик) марш-маневара, кретање армије у оделитим корпусима по паралелним. путовима — паралелно кретање, кретање армије у облику звезде (en astre) илн у
облику велике армијске каре, кретање армије у облику
правог угла или облику савијеног лакта (en equerre), ексцентрично кретање војске . . . . . . . . . . . . 350—379
Подилажење војске на бојиште
. . . . . . [ . . 379—386
Прорачун и наређење за марш, време за пошиљање наређења, садржина наређења, примери: Наполеоново наређење
за марш команданту IV. корпуса у рату од 1809. године,
садржина директиве, коју je Врховна Команда немачке
војске упутила армијским командантима у рату од 1870.
године, наређење.команданта II. армије немачке од 10. Августа 1870. године, наређење команданта IX. корпуса за 10.
Август 1870. године, наређење команданта 25. пешадијске
дивизије од 10. Августа 1870. године, диспозиција команданта тимочке војске зајаче груписање војске у очи битке
код Великог Извора . . . . •. . . . . . . ". . . . . 386—394
Средства, да би операције непрекидно трајале на земљишту
сиромашпом и слабо насељеном, железнице и пловне реке,
пример у походи ђенерала Шермана 1864. године у п о крегу противу Џонстона од Шатаноге ка Атланти. . . . 394—400
Битка
401г-402
Стратегијска страна битке, битка с тактичке стране, редовне
и случајне битке, комбиновање напада и одбране у битци,
дужности команданта у битци, нападна (офанзивна)-биШка, припрема и употреба онаге за напад, постављање бојног поретка, избор правца за напад, напад на фронт, пролом, обухватање или напад на оба бока, напад на један
бок, обилазни напад, једновременн напад с фронта и с једног бока, избор тачке за напад, командовање у битци. 402—440
Искоришћавање (експлоашација) победе,
примери у Наполеоновом гоњењу разбијене Еруске војске у 1806. години, ђенерал Грант гони ђенерала Роберта Ли а у рату од 1865.
године у Америци
. . >
. . 440—449
Одбранбена (дефанзивна) битка, општа разматрања, избор ноложаја за битку и његова спрема у фортификацијском смислу, распоред војске н& утврђеним и другим положајима
и извођење битке ради одбране, одступање из битке, наређење з а одступање
. . : . . . . - . . 450 —464
Заваравања (демонстрацује) у рагпу, дгиерзије, одреди за кротарење или четничко ратовање, један општи поглед на ратоваље у планинским пределима, јединство рада п унутрашња

http://www.istorijaonline.com
VII
CTPAHA.

целина у операцијама, командовање армијама и у опште
великим тактичким јединицама . . . . . . . . . . .
Наређење "-r- заповест (диспозиција), упутство (директива),
уолови којих се треба придржавати при издавању заповести,
примери из Историје раШова о састављању директива и
диспозиција, место главног команданта у времену битке,
значај елемената за командовање
. . . . . . .
Главне врсте ратовања
Разне врсте дејотава ради нападања (офанзиве), стратегијеко наступање — нападање (стратегијска офанзива), тактичко нападање или наступање (тактичка офанзива), разне
врсте дејстава ради одбране (дефанзиве), стратегијска одбрана (стратегијска дефанзива), тактичка одбрана, (тактичка
дефанзива), могући случајеви кретања у одбранбеним операцијама,* прелажење из нападања (офанзиве) у одбрану
(дефанзиву) и из одбране у нападање
Прикупљање и оцена података о стању и приликама у непријатеља
пре почетка и у току операција, општа разматрања, служба извиђања, ко треба да руководи извиђањем, уређење извиђања, правац извиђања, преглед и претходна
оцена добијених извештаја, организација и одржавање
везе са извесним лжцима на непријатељском земљишту,
осматраље непријатеља, написмено излагање прикупљених података, опис историјских догађаја, који су се дешавали раније на истом војишту, статистички податци,
међународно право, вођење канцеларијских књига и чување
података, прикупљање и предавање добијених вести и података, средства и начини за прибављате вести, посредни
(индиректни) путови за прикупљање веоти, карте, статистички
и историјски податци, званична и обична преписка (коресподенција), агенти и њихова саопштавања, прибављање
података испитивањем становника, бегунаца и заробљеника,
употреба ухода — шпијуна, извиђања средством војске,
уређење коњице ради службе извиђања, формација „велике
француске армије" у рату од 1812. године, деловање команданта самосталне коњице у служби извиђања, најглавнији
састојци извиђања помоћу војске, извиђање помоћу коњице,
. сређивање и оцена прибављених извештаја
Кано да се уреди позаднина војске у ратно доба? . . . . . . .
Веза војске са позаднином, комуникацијски Upaeim или војни
. путови, устројотво позаднине војске у добу Наполеона I.,
рат од 1805. године, операције око Улма, операције код
Аустерлица, рат у 1806.—1807. години, основна "начела, по
којима je била уређена служба у позаднини немачке војске
у рату од 1870.—71. године, позаднинанемачких армија у
рату од 1870.—71. године, комуникацијске линије јевропских
војсака после рата од 1870.—71. годпне, обезбеђивање ко

464—482

482—502
502—510

510—541

Шовима од 1876.. 1877.—78. и 1883. године, комуникације
у рату од 1877.—78. године, комуникације у рату од 1885.
Вздине
, . . . . - . .
."•.609—642
Исхрана, снабдевање поШребама u попуњавање војске уратно
доба, попуњавање губитака, нега и.транспортовањерањеника
и болеоника. телеграфска служба на војишту, пољскатгошта. 642—663
Како да се спреми ратиште у инжињерском смислу, стратегпјски
значај железничких путова, етратегијски значај тврђава,
место (положај) тврђаве, величина тврђава, врсте и особине
тврђава, јачина посаде у тврђави, командант тврђаве, тактичке особине положаја, на којима се подижу тврђаве, дејство војске у сфери тврђава
663—701
УШврђивање .граничних предела, северо-источна граница Француске у садашње време, утврђења прве линије, утврђења
на другој линији северне и источне границе француске,
Париз као централни редујит
701—702
Уређење (организација) војске, опште погодбе, један главни командант, уређење (организација) штаба Врховне Команде,
командоваље војском у ратно доба, олакшавање управе и
олакшавање командовања подесном формацијом војсш, самосталност појединих делова војске, формација корпуса,
формација самосталних коњичких дивизија, ортанска веза
између појединих делова војске.1
712—747

541—608
609

} Примедба. — Карте, које иду уз ову књигу, изићи he ускоро у засебној свесци, која he се одмах разаслати претплатницима.

http://www.istorijaonline.com

op

ИСПРАВКЕ.
Ha страни 289. y 1. реду другог става оздо стоји сл. 31. а Шреба 44.
На стр. 303. у примедби стоји: Ras Casas a треба Las Cases.
Ha стр. 390. одмах после првог става озго налази се једна повећа
погрешка. У рукогшсу je стајало поШњ Мол-тке, што je значило поШШсао
Молтке. У коректури je екраћена реч попуњена, и изишло je потпуковник
Молтке; треба дакле изоставити реч потпуковник.

НЕКОЛИКО РЕЧИ УНАПРЕД
У нас има приличан број официра, који нису
имали прилике, да се школовањем спреме стручно у
разноврсном знању ратне вештине, те им je тако украћена могућност, да се у довољној мери припреме за
свој велики и тешки задатак војнички. Оеем тога, у
нас има и велики број официра, који по^сили околности не могу да допуне И да усаврше своје војничко
образовање на вишој школи Војне Академије, а у нашој
војној литератури нема довољно свих стручних дела,
из којих би се могли ти официри и сами да опреме
што темељније у знањима, каја су потребна њиховом
војничком позиву. Уз личну тежњу, да што више ојачају своје војничко зцање, и једној и другој групи
ових официра предстоји још, да полажу и испите из
Стратегије у ширем обиму, да би стекли право за
више официрске чинове. Најзад многи 'и од оних официра, који су баш и свршили вишу школу Војне Академије, те су у њој стекли доота темељног знања из
свих војних наука, ипак осећају потребу да имају при
руци један сређен и потпун предмет и из области
вештине ратовања,' помоћу којега би могли да освежавају а и д а ојачавају већ стечено знање из области
вештине ратовања, радећи практички у пољу са трупама, и вршећи своју тешку редовну војничку службу.
Неоспорна je истина, да je Историја рашова једино врело, из кога се црпу примери и начела у вештини ратовања. Услед тога и видимо, да се у свима
старијим и већим војскама у вишим војним школама
с великом озбиљношћу и марљивошћу изучава Исто-

http://www.istorijaonline.com

XI
рија ратова, пропраћајући критички и у најситнијим
детаљима све епизоде ратних догађаја у приликама
већих и значајнијих ратова. Уз то, у већим и старијим војскама сем редовних већих и мањих вежбања
са здруженим родовима оружја . приређују се сваке
године и двострана маневровања са највећим стратегијским јединицама. На тај начин официри тих војсака имају дакле довољно прилика, да уз свестрано
и детаљно проучавање свих већих ратова у школи
још прошире и ојачају своје теоријске студије о ратоводотву и личним суделовањима у практичким вежбањима своје војске.
Најзад, у старијих и већих војсака и официрски
кор са извесним изузетцима попуњава се на један и
исти начин, те се уз методична усавршавања у општим
војним знањима постиже у таквих војсака и то, да
се напретци у војним знањима лако преносе и на
нова покољења официрска, те тако вештина савременог командовања и управљања војском постају у
њих општом духовном имовином целокупног официрског кора.
На основи свих ових разлога почела се у неких
старијих јевропских војсака постепено напуштати раније утврђена пракса, да се у вишим војним школама
предаје Сшратегија као нарочити и засебни наставни
предмет, него се место тога сваки поједини официр
упућује, да сам истражује и проналази начела ратовања марљивом студијом Историје ратова у школи
уз редовно суделовање и посматрање разноврсних вежбања и маневровања војске у мирном времену.
Па и ако постоје у извесних војсака све напред
поменуте повољне околности за јаче образовања официра, опет се и у њих oceha на крају крајева потреба,
да достоји дело, у коме би бар укратко била изложена
теорија Стратегије као вештине ратовања, јер се ипак
може десити, да се не даје довољно прилике многим
официрима, да се сами образују за виши и највећи
положај у војсци/не могући и при свој доброј вољи
да постигну стварне резултате у образовању прред
своје тешке редовне службе.

Ма како се хтело да схвати'стање у нашег официрског кора са горњег гледишта, судећи о том питању објективно, унас сеналази као неопходна потреба,
да постоји СтраШегија као обавезни наставни предмет,
у коме се с теоријског гледишта имају да расправљају
начела вештине ратовања у ширим границама.
Такви обзири а таква начелна гледишта и били
су повод, да се у нашим предавањима на вишој гаколи
Војне Академије придржавамо оних војних писаца, који
подржавају иста гледишта о потреби нарочитог наставног предмета, у коме би се с теоријског гледишта
уз припомоћ Историје ратова проучавала начела вештине ратовања.
У војној литератури ни до данас није рашчишћено
питање, да ли je Стратегија наука или je само eeштина. Мишљења многих војних писаца по овом питању не само да су различна, него су шта више
њихова мишљења и са свим противна ддјаметрално.
Има во]них писаца, који доказују да се Сшратегија појавила и као наука и као вештина тек на крају
XVIII. века, дакле у епоси револуцијских ратова.
Овакво тврђење није потпуно тачно. Последице, које
су поникле услед француске -револуције, која je била
обухватила целу Јевропу, донеле су читав низ научних испитивања у свима гранама људског знања, па
je тада дошло и ново иопитивање оних начела, на
основи којих je тако рећи управљао ратовима велики
војнички ђеније Наполеон. Бонапарта.'
Основна начела, којих се придржавао у ратовању
Наполеон, добила су општи назив принципа, којима je'
дават чак и значај закона, који се не мењају. Међу
тим ако се размотри посебице сваки од тих принципа,
лако ћемо се уверити, да ти принципи имају само
значај примера, угледа, савета, упута, који се могу
да примењују само у извесним случајевима ратних
догађаја и прилика, према чему je и значај тих принципа са свим услован. У колико се који од ових
принципа могу да примене у даном тренутку и у
даној прилици на војишту и бојишту, у толико ти
принципи добијају силу природног закона за сваку
борбу.

http://www.istorijaonline.com
XII

Један од даровитијих војних писаца руски ђенерал А. Н. Петров о сугатини борбе овако вели:
„Разнолики погледи на зналај Стратегије као философије ратовања доказују, да суштина Стратегије
није још објашњена потпуно у смислу њеног теоријоког опредељења. Стратегија се појављује час као
наука час као вештина. У извесном смислу Сшратегија се појављује у исто доба и као наука и као
вештина, док понеки пут она није ни једно ни друго.
,, Па шта je онда СтраШегија у самој ствари ?
„ Остављајући на страну сва научна њена опредељења, тешко je спорити, да je циљ Стратегије, да
објасни основна начела, која иду на то, да се одржи
победа над непријатељем.
„А у чему се састоје та основтза начела, показује
пажљиво испитивање услова, у којима се свршава свака
борба независно од епохе, кад je она вршена, нити пак
од тога, против кога се води борба, да ли противу звера
или противу човека. Такав закључак може да буде и
парадоксалан, па ипак се не може да умањи справедљивост таквих погледа, што у осталом није тешко ни
доказати. Посмотримо дакле борбу човека са неким
звером. н. пр. борбу тореадора (борца са животињама)
шпанског с јаким и раздраженим биком. Бик je физички јачи од човека, а човек je разумнији од бика.
Противу физичке снаге човек употребљава пре свега
надмоћност свога ухча, па бира за борбу и оно оружје,
које му није дала природа. Изабрато оружје надокнађава недостатак његове физичке снаге. Ступајући у
борбу с биком, човек претходно мора да зна начин,
како се бори његов противник. Тореадор зна, да оу
рогови у бика шегово најјаче оружје, и да бик у борби
употребљава то оружје тако, што сагиње главу, да. би
могао роговима да подухвати свог непријатеља како
ваља. Сагибањем своје главе бик у извесном тренутку
излалсе удару мача најосетљивију тачку целокупног
евог тела. Кад пак тореадор мачем својим погоди-бика
баш у ту тачку у потиљку, ондаму он сјури мач право
у мозак, те бик од једанпут пада на земљу мртав.
Осем снаге, која je потребна тореадору за тај удар,
њему je потребна још и хладнокрвност (унутрашња

XIII

особина) и знање," где je бику на потиљку та најосетљивија тачка, да би он могао да нанесе бику смртоносни удар. Уз то тореадору je потребан и правилан
и истински правац удара у нарочиту тачку или место,
као год што му je потребан и тренутак или време, кад
треба да учини удар. Ако тореадор не искористи и не
доведе у сагласност ма који од ових услова^^ сигурно
je, да he га бик подухватити роговима, пробости и
убити. На тај начин потребна je снага и физичка а
још више умна, потребна je хладнокрвност, присуство
духа или храброст, да би противник био побеђен. Осем
тога, ту je потребно познавав^ снаге и начина борења
свога противника, па најзад потребна му je и вештина,
дауме да нађе слабу страну у свог непријатеља, и.
да му нанесе удар баш у ту слабу страну (избор места),
па да погоди још и тренутак, кад треба да изврши
удар (уолов времена).
."•
' „Почињући од примитивних начина бврења и свршавајући счнајсложенијим и најмодернијим начинима
решавања стратегијских задаћа, ова основна начела
сваке борбе остају вечито непроменљивим, с тога, што
су ти начини борења природни/ и што они одговарају
природи и човека и свега осталог, што je живо.
„Снага физичка и умна, место, природни створ
земљишта или растојање и време, тренутак или згодни
час сами собом представљају стална и вечита начела,
на основи којих се води свака борба. Ако се у даној
прилици ова начела примене заједно у потребној сразмери, сЈнда она доносе победу, а ако буде владала несразмерица у примењивању ових начела у згодном
тренутку и у даној прилици, онда невештина у томе
доноси пораз војске. Примена' пак свих ових начела
у целини у једној прилици показује ратну вештину у^
решавању стратегијских задатака, а тијие се уједно
исказуЈе у широком смислу стање и прилике на војишту и бојишту.
„Из ових ^таазматрања може се извести закључак,
да се суштина Стратегије као више ратне вештине
састоји у томе, да се правилно ехвате и познаду природне основе сваке борбе, т. ј. у познавању снаге,
места и времена за борбу.

години штампао je своје дело „Рат и ратовање" ђенерал-штабни цотпуковник Станојло Стокић. и ако бих бар што год припомогао. Српска војска и српски официри морају да напрегну све своје силе и сва своја средства. Ђлуме-а. од тада се у Војној Академији уз остале отручне и нестручне предмете предаје редовно и Сшратегија као наука о вештини ратовања у ширем смислу. 1.istorijaonline. Хохенлоа Ингелфингена. М. Н. У 1895.—1904. Михњевића. који су на помолу. а увиђајући и сам недостатак у нашој војној литератури. сјајнији.-коју je превео на српски језик ђенерал-штабни мајор П. или he." Од када у нас постоји Војна Академија као војни завод ради стручног образовања војних старешина. те да удружени као наоружани народ створе Велику Србију. Maja 1907. и хрећу евеску овог дела обухватила je Отрашегија са доста ограниченом садржином. — Ова своја предавања засновао сам у гдавном на списима признатих војних писаца ђенерала Лера и ђенерала Н. Мишић. Наше официре и нашу војску очекују велики. Д. Ђурић". ja сам се одлучио најзад. да се наши официри и наша војска спреме што боље за њихов свети задатак за крвави рат с непријатељима Српства. У нашој војној литератури први пут се појавила Стратегија 1876. која сам држао као професор у вишој школи наше Војне Академије од 1898. Ђурића и М. Магдаленића. У 1885. да позвани чиниоци иредузму за времена општу спрему војеке и свега потребног за крупне ратне догађаје. Жоминија и Клаузевица а поглавито мислима и назорима чувеног савременог војног писца немачког ђенерала Голца. слободнији и здравији живот. П. и да еам потпуно извршио своју дужност и као војник и као човек и као Србин. Ако бих ja овим својим незнатним радом бар за трунку припомогао. коју je по Стратегији рубког ђенерала Лера израдио f -ђенерал Д.. која су овом приликом допуњена и проширена. да штампам своја предавања из Стратегије. и др. као год што сам се ys извесним питањима служио и податцима ђенерала Caee Грујића. у коме би се говорило исцрпније о вештини модерног ратовања. почињући од најстаријих времена до наших дана. да сам овим радом постигао потпуно свиј циљ. године од Вијала. кад се његова вредност оправда стварним опитчма.ење и усавршавање методе изучавања те вештине у војним круговима. да се што више уздржавају од личних уживања и сићушних и незнатних друштвених питања. да имамо једно потпуније и савременије дело. допуњујући их у појединим питањима и мислима кл*асичних војних писаца Лојда. Пешрова. да се наши официри што више поовете изучавању својих задатака. А. да штампам своја предавања из СтраШегије. које би . године. години штампана je „Стратегија по предавањима Њ. У области Стратегије овакви се опити добијају пажљивим проучавањем и критичним излагањем ратова у прошлости. . па да се баце што више у сферу идеалних својих задатака. и од начина како га они положе тамо. ако бих овим радом бар у неколико усиео. Дерекаге-а. Осем тога у овим предавањима служио сам се местимиде и мислима ђенерала Пјерона.http://www. Подстакнут жељом многих а нарочито млађих официра. онда бих ja сматрао. тешки и узвишени задатци у/ослобођавању и уједињавању Српства и у одбрани наших народоноених интереса од насртљивих страначких смерова. В* краљу Александру L.com XV XIV „Али овај теоријски закључак добија силу закона тек онда. године Београд. Српство и даље остати мамцем за насртљиве страначке ум^пљаје. Тамо на бојном пољу имају да полажу своје тешке и крваве испите и цаша војска и наши официри. Живојин Р. или he поникнути за Српство новији. служило као основа за шир. За све то време до данас у нашој војној књижевности није било нарочитог штампаног исцрпног дела. Топаловић. уједначавајући на тај начин погледе у свих наших официра и војника у схватању и разумевању основа савременог модерног ратовања.

и т. како će види. које се стара. да су односи једне државе према другим државама свагда исправни. помоћу којих централна државна управа управља пословима државним у свима правцима. • Живот једног културног народа у савременој држави може се проучавати с гледишта политичког.com <у^1љо об. Модерна држава има нарочите органе. бивају и б^ће последице ратовања. зарад решавања мирним начином свих' међународних.http://www. . на крају крајева били су. тако.istorijaonline. Зарад уређивања својих односа према другим државама.. и да се сви међународни неспоразуми реше мирним путем. у свету редовно врши смена културе. да се. други их млађи замењују. по вечним законима природе. Проучавајући Општу Историју можемо се уверити лако. Али у животу народа могу се појавити и таква иитања. економно-финансијског. а сви ти велики преврати. просветно-културног"1н војног. да та незадовољна страна ни у ком олучају не може пристати на уступке. а да тиме не нанесе себи тако рећи самртни удар. чија повољна решења за једну страну могу дубоко. једни се народи прежив-* љују.неспоразума/' који се врло чеето појављују и преко воље/соака добро уређена држава има и своје диплрматско гпело. д. oftoreoiii^ •> СТРАТЕГИЈА - ВЕШТИНА РАТОВАЊА - Ј Општи појмови о рату и његовој потреби у крајњоЈ нужди. засећи неповољно у животне интересе друге стране. СТРАТЕГИЈА ' 1 .

. и износи их у свој наготи њихној. руски философ социолог Стронии. мо. противу организма неког другог рода. „И кад не би било ратаг човечанство би га морало створити/' казао je Кант. и т. обновљење историјског живота Вугарске такође je последица рата 1877. како се сврши. Млад пак и бујан народ. и од времена. Нема сумњо.• Као год што бура разноси еталожени прах и чисти атмосферу." / „Рат развија. ^Али рат. сажаљењ? и дружељубље. у почетку радо прихватају у своје трговачке замке нове народе и младе-државе.com 2 . путем изборних судова. у исто време. од исхода. Но тој формалној и јавној победи још he дуго претходити тајна и истинита победа. славољубље..рална и интелектуална снага као у рату. уједињење Германије и пренос њеног политичког центра на север последица je ратова 1866. д. д.кад ее догађа. требају пијаце за продају њихових производа. тако исто и рат разгони несносно и учмало стање у животу људи и народа. због чега je и био међуеобни рат од 1861. чије решење немогуће je расправити без борбе — ратд.а то опет не годи господарлма. Али рат je и неохрдно потребан за људско развиће' јер ни једна појава у људском" животу нн[е имада толико утицаја на људско развиће као рат. Сви досадашњи' и најновији покушаји. као што су: отп-члсшвољубље. и т. Попустити у овим питањима старијој културнијој др^кави. Ево дакле и цеде тајне међународне борбе за опстанак: У њој живе бољи на рачун горих. невероватно брзо. из рушевина и пустоши ратних ниче нов. до 1865. и да се спорна питања реше мирним ..istorijaonline. т. значрг. оданоет. ј. Ето дакле питања живота и смрти. обелодањује њихову слабост и покварености. материјалне и душевне особине људи и народа. Нигде није толико употребљена човечја физичка. потребују светски трговачки путови у цил>у оваковрсних веза и одношаја са старијим лсултурним народима. г. (сецесиони ратови). свежији и снажннји живот. . чим осете у њих јачег живота и у опште полета. значи своје насељење лишити новчаних зарада свога трудног и мучног рада. господари светских пијаца и путова. На послетку. он развија племените страсти и осећања. са~ победом у развићу у историјеком прогресу. Бојска и рат јесу онај специјални орган. ' Рат није ништа друго до један дометак у целом чсЉечанском животу свеопштег закона борбе за опотанак.—78." Управ. чувени нема. Природни закон 6oj)6e за опстанак тра• јао je и трајаће кроз ева временћ људеког живрта.. . сцособним за културу. путем. младим народима. На борби се оснива веч ност природе. у ком се рат јави. • Тако рећи иред нашим очима имамо читав низ ратова. Т^ат дакле лежи у природи људској. остали су безуспешни . да се из^егну ратови. те тако рат отклања мекуштво и мртвило. укратити му материјална средства културе. године. год.на олтар ратни приносило je човечанстваи своја најсветија добра. света не да се нн замислити без рата. који су били од великог културног значаја: Обновљење Италије 1859. и она специјална функција. У највише олучајева победа није прослављање оамо грубе силе. из њега потичу све врлине јунаштва. окида и лажну маску људске и државне величине. Старији културнији народи. као што се цео органски свет не да замислити ^ез борбе за опстанак. да he Џ у будуће као и до сада моралне последице ратова бити зависне од облика. све моралне. рсоје иначе мора да наступи у животу људи^дугог мирног.чки философ. чим осетн стран неоправдан притисак. Борба се води или против спољашњих напасти ма које -врсте. али их доциије постепено себи подчињав-ају-и подјармлзују. помоћу које једна виша култура побеђује другу нижу." —• вели . већ она има и већи значај: „Историја ратних победа истоветна je саИсторијом грађанском.времена.http://www. и онда ето сукоја. пожрШвовање. а тај закон борбе за опстанак опредељује живот и развиће целог органског света. ни више ни мање. године. или на иослетку против орранизма истог рода. развиће . и да тражи потребну независност у погледу свога државног бића. н тешко да "he га нестати кад год. укидање ропства у Сједињен^м Северо-Америчким Државама. почиње да се мешкољи. и 1870.

— У противном. већ и у продужењу тог напрезања. ко могадне дуже да издржи бреме рата на својим леђима. што нема те силе. по. а то се ^пет налази у пуној зависности од економног стања и уређења државног. док њена индустрија буде у стању. на које се може наићи. Па кад je то тако. да се на тај начин једновремено умањују и новчана средства. а то поглавито вреди за мале државе. те по томе je потребно и свој рад удешавати и тежити томе. " C бројним повећањем војеака повећавају се и незгоде. С обзиром на савремене услове мора се водити двојака борба: с непријатељспом војском и с наро: дом. Недаћа. која није у оваком положају. него ови до сада. поглавито ако се дотична држава налази у том погледу у зависности од заграничних средстав^а. онда да видимо. имаће далеко. којим господари оиа. тај he имати већи изглед на $ успех. para bellum). појављује се дакле и јача одговорност односно решења за рат са свима његовим оваким или онаким последицама. онда то јаче становништво на мах отпочиње да захтева од владе по што по то мир поеле првих ратних недаћа. ако немамора. Према овоме. већих историјских последица. Чисто теоријски могућ je случај. само због тога. свака држава." или их није било и пре тога у довољној мери. која хоће одбраном или у опште продужном .. па чак и будући покрети у извођењу операидја биће далеко тежи но до сада. која би могла тим судовима придавати општи и безусловни аукторитет. кој^ jtory дати војеци све. да се главно питање рата Se састоји само у интензивности напрезања снаге државне. Овакве обзире треба имати на уму у сукђбу са културном државом. поред осталога. Према томе. (Si Vis pacem. уништена. шта je то упр^ва рат^ и шта све чини ратну силу? — „ . објаснити и тим. да подмирује потребе војске. кад рат загрози.Држава. У дуготрајним и упорним ратовима култура зараћених држава мора неминовно трпети. пошто потуче оружану снагу друге државе. Употреба све државне снаге за решење изве/ сног спор^~1штања измегју~"две или""више држава 4 . читави народи. добро оргапизована и савремено наоружана војска. Рата дакле мора бити. да и даље подноси тешко бреме ратног стања. која су у току рата у земљи истрошена. богате и индустријске вароши. будући ратови. да победилац. расејано по селима.istorijaonline. што јој треба у времену рата. године може се. мора да се постара. Било je дакле и биће најбоље средство за одржавање мира: јака. а и ратних средстава неће имати.com ^) •± и без икаквих практичних резултата. јер he му бити немо. што он Aije могао да принуди проотрану и непобедну Русију на мир после заузећа Москве. да се што прт рашчисти и еврши с војскому а по том становниШтву дати прилике и довољно повода. јер je веома скупо држање и издржавање огромних наоружаних маса. спремна. да властитим средствима задовоље све потребе својих држављана. да има за себе отворене граџице пријатељски располож^них јој земаља. да побеђеноме предложи pe-'J лативно повољне услове мира. или иначе читаве богате покрајине једне земље. Сем тога. nppi чему треба лмати на уму и то.што приграби већи део њеног земљишта. пошто често пута сеоско становништво нема ни моћи ни средстава.$ гуће. да уништи велике. Будупи ратови изискиваће страховита напрезања. ипак на крају крајева буде принуђен. да у име своје изјави одсудну жељу за миром. Из овога се види. држава се тако рећи мрже на свашта решавати без икаквог страног утицаја или притиска. може се само дотле бранити од нападача. Из овога излази.Наполеонова 181-2. Буде ли услед рата страдало само сеоско становн^штво. борбом да победи или принуди непријатеља на што скорији мир.http://www. да оно под теретом рата само зажели и потражи мнра. Оне често неће бити у стању. у којима he учествовати тако рећи. да социјални и политички услови у овим питањима играју такође важну улогу. Ретке су земље — државе.

Према овоме нужно je: а. да мирним дилломатским путем склони своју супарницу. yj^SM^smäkJljuJ^^iNKa. у кога je државна идеја символ политичког бића. пометњу и несигурност у јааину народне снаге. одело и остала спрема. да и оно попуњује. а шта смета његовом успеху у раду. има у себи вшпе снаге. као саставни дцр ратне силе и као ратно средство.—Рат почиње онда. ступа у борбу за одбрану државних интереса са потпуним уверењем и самопрегоревањем. потребно je познаватц однос између ратне енаге ира-. Живаи мртва средства. да уме разликовати... '. ^ ако се и земљиште удееи вештачки. доказ je. како би се сва. д. но немоћна и непопуларна влада. 2. који одређује Државна политика.ски. ева потребна ратна средства могу да набаве и подмире у њој еамој: 3-> Земљицце.. Ратну снагу једне држава min&ir 1. 4. да je за једну државу врло важна ствар. и она се разместе где треба.у њој развијени сточарство. Да ратна снага. напротив. по- .' која може д-а усели само зебњу-.. или подчини вољи ^јачега. који je мекушан и раскошан.. — Жива су средства: Коњ и о^тала "стока~за тегљење и товарење. да довољно ојачавају и попуњавају живу силуги в. Да се жива сила у мирнг^доба спреми. него онај. у колико je 'обдарен и васпитан..јјасељеност државе. и ако уме да. њен географ. Tp je управо продужење државне политике "пбШГбДњим*^средством (Ultima ratio) ратном снагом за постигнуће извесног циља. у толико je боље. Рат се свршава. храна. шта користи.. не може никад имати потребне моралне снаге за рат. Положај и природни створ своје и непријатељске дражаве или ојачавају живу сжлу и средства. ђ потребно je вешто вођење спољашње политике и вешто вођење и употреба ратне снаге: Према овоме.погледом иа ратне "прилике најбоље je. да се. влада моћна и од аукторитета редовно може рачунати на далеко веће жртве својих држављана. у толико je боље. неббразоваи народ.и ојачава Ж11ву. и на по• елетку природна и вештачка саоураћајна средства. треба да je проникнута јединством мисли и јединством рада. С друге етране. за успешно вођење рата. шточсе у републиканским владавинамаза време рахачестопојављују диктагпуре са евима њиховим лошим ^госледицама. а навикнут на истрајан рад. Да je ово овако. Народ високо образован. и ако се^набави свих средстава у изобиљу. «. ir у колико се више изобилује у свима осталим потребним средствима. • У овом су погледу^важни: величина и. па да би било и то. формира и обучи према ратшт захтевима с погледом на јединетво рада. МрШва су средства: Разноврсно оружје с муницијом и оружним прибором. тако. изглед. онда при свем jod још немамо гаранције за уопешно ратовање и уништење непријатељске ратне силе. (монарх.istorijaonline. У колико je' оружје савршеније. Да се материјална средства набаве и среде тако..com ß ' : 'зове се рат. кад се непријатељска ратна снага уништи. а поглавит(Ј^њена жива сила.. с малим задовољан. који не појима државну идеју и не зна за државне интересе. такође игра врло важну уло^у у рату. еилу. _ б. На послетку. земљорадња. владалац).http://www. морална и интелектуална снага државл>ана.'У колико je у једној држави више тих живих средстава. употреби средства и да разуме мисао другога. за тим. Из овога се види јасно. буде јака. иротегнутост и природни склоп границе и унутрашњости. само ако се умедне да употреби како ваља. поред осталога. Обпик владавине и јачина впаде у самом народу. . . да испуни извесне захтеве мањег или већег значаја по дотичну државу. и на псзлетку. С. Да се земљиште вештачки удеси тако. човек je способан да ради уфату само у толико. д. фураж и т. или им одмажу. радиност и трговина и у опште индустрија. ако оу сви елементиратне силе у једној руци. тног циља. њена снага у чаоу / потрвбе појавила укупна и чврста у једном правцу. Народ снажан. кад су. па ма био и многобројнији. способних за ратну употребу. И ако се формира и организује ове напред поменуто како ваља. и т. кад се политика осети немоћном.

и т. и на послетку потребно je познавати односе и вештину употребе ратне снаге за пбстигнуће ратног циља. Бизмарк je одмах закључио нападни и одбран6epi савез са Виртембершком. чимеГсе управо и објашњава утицај политике на вођење рата. „како бисмо". она одређује снагу страна и границе ратишта. ако би се прохтело нашим суседима. „ослободили руке на истоку и западу. него и унутрашњу политику." Средством политике' одре^ују ^_е_-Они. Потпуно обратан пример показују односи између . државној администрацији/ карактеру државне управе (владе)..mw* http://www. да се. а по закључку мира и са Аустријом. да умање плод нашег победоносног рата. што су оне хтеле обичним средствима да одрже у равнотежи нове победне силе./Огромни утицај француске револуције треба тражити очевидно не толшзо у новим средствима и методама ратовања у Француза. Клаузевиц каже: . јер. настојавао је„ да објава рата не предухитри потпун стратегијски развој војске. ако наша еојска буде у могућности. колико у савршено измењеној државној политици. под речју политика треба разумети не само спољашње ' односе с другим државама. . Молтке je наваљивао. и може у извесном степену отежавати или помагати активност ратну. сем осталог. — Веза између политике и Стратегије. од те две члњенице' као позитивно зависи и успех у рату. Између политике и вођења рата (војсковође) мора владати потпупа хармонија. из_ којих треба да произиђе рат. од чега често зависи и начин ратовања. Што су остале државне управе имапе неправилни поглед на све те ствари. у којих Стратегија није била у саглај сности са политиком: Стратези рачунали на савез .com 9 8 требно je познавати основе и уређење ратне снаге. Државна организација и њена наоружана снага морају бити редовно у одоосима сагласним са правцем њене спољашње политике и према снлама њених суседа.лмови. које неће учествовати у рату. Политика тако исто одређује у више. . Рат je продужење подитике са оружјем. стању народа. У том погледу нарочито je поучна потпуна саглаеност у радовима два великана прошлога века: Молтке-ал* Бизмарка. која не узима у обзир те основне поставке. објашњавао му њихов војни значај. претња од стране Француске. извештавао*га о оружању суседа. припрема сама себи жалосна ра- зочарања. или они од-/ носи између маршала Лебефа и херцега Грамона у/ 1870. Кад' се у локу рата. од које зависи опште стање државног уређења. а у исто време може навући катастрофу и за саму државу. и нарочито je наглашавао Бизмарку зна-' чај офанзивних и дефанзивних савеза. Наполеон III. Интересовање или неинтересовање других држава може имати јачег или слабијег значаја. д. прилика и време почетка ратних радњА. Погребна je дакле и овде потпуна сагласносг између предстажника политике и главног команданта војске. Лоша политика имаће без су%мње и рђав утицај на вођење рата. и Мазепе у северном раШу.-у руци. Карла XII.крене Шамо it* онамо". Дакле. у то време носио се само мишљу. Тај ћемо циљ посШићи. политика тако рећи HCTHte^HänToöорницу (mise en" scene) рат. години. Баденском и Баварогчјм. Међународни значај државе одређује се њеном војничком моћи.istorijaonline. Државна политика у опште. касГи морална и физичка сила државног бића. Тако у години Д866. Политика регулише и подешава односе оних држава. био je резултат погрепгае политике. говорио je он. али се могу интересовати за исход његов. јер еа извесног гледишта од тога зависи и начин ратовања. опажала опасност. да се што скорије закључи мир са Аустријом. о повећању француске војскс. Молтке je за све време рата обавештавао БизмарЈха о положају' и стању пруске војске.

имати већ. у погледу на Босн^ и новопазарски санџак.. а 42-ог дана. без икаквог ризика. тек je 16.на акција почне да колеба.— Дознав. год. Не буде ли ово. и енергичној политици мора •одговарати офанзиван рат. поред осталога. да растроји коалицију. краља Вилхелма да објави рат Аустријк 1866. Ако се рач. али ге опет сваки од њих . После извесних ратних успеха дипломацлја може пристунити ка преговорима о миру. . а политичари рачунали иа победу за закључење савеза. Имајући у виду интересб неутралне државе. (кад и Аустрија). (Енглеска..000 војника у Кенигрецу. стварајући непријатељу неочрј^Јше_оттасности. онда je општа. најбоље je. Јуна са железница на граници.. онда je неопходно.. Дбвести непријатеља j незгод^и положај ВОЈЕШ и дипломахски. да би се тако прекинула даљ*а непријатељства. Немачка и Аустрија^припретиле су Рурији.com 10- за "ђобијање победе. Пруси су због тога изгубили у вре!аену 11 дана!. као ?год што смо-и ми : били у сличним приликама година 1876. сви савезници желе победу. по наређењу мобилизације. и 1878.. \ј Да би се могла постићи тесна веза између политике и ратоводства. у други ред. Ка. год. политика треба да je одмах готова ту. У сличним приликама нашци су се Руси 1878. на које би могле пристати обе стране. пруска војска искрцана 5. како би тиме постигли истакнути циљ.б&ш у времену. да je Пруска морала прићи савезу. тако рећи. Због неодлучности пруског . али ратна акција не сме се прекидати ни у ком случају. тодини за своје вероломство платила je Пруска страшним поразима код Јене'1 и Ауерштата. не губећи. да предложи нове погодбе. јер су јој 11 обећали уступити Хановер. да пређе границу. да he 23.f али томе треба да претходи увек зрела процеђш стања ствари како.istorijaonline. 1877. и да се клони неуспесима. Наполеон јој je одмах понудио Хановер. аахваљујући дипломацији. Доиета. најбољи пример дати неутралитет Пруске у време "коалиционог рата противу Наполеона 1805. дана. онда се"она истиче испред извођења ратних операција и подчињава их ееби. у огромном терету ратних догађаја нашег времена с почетком ратних радњи политика долази. он je рачунао на објаву рата 1. а у неколико и у погледу западног дела данашње Кнежевине Бугарске. Молтке je рачунао. да главни' командант редовно учествује у чпретресањусвих важ• нијих политичких питања. ј. т. . минута за објављивање рата у згодном тренутку. Доиста. а користећи се међу тим свик^ не. У име доказа искрености обећања Наполеон је-нозвао из Хановера корпус Бернадрта. "циљ удружен^х напора војске и дипламације. или ангажујући моћног савезнигд за измену ситуације. а у наредној 1806. Политика мора бити у потпуно сагласним односима са начином ратовања: Офанзивној.од отране дипломате тако и од отране војсковође. те на тајначин у.грабити у своје руке лтицијашиву. у владаоцу као поглавару државе. ни једног. да ее не миче даље у операцијама ни за један лорак). снага њихова редовно мања од стварне снаге свију њих. да једна страна одмах после првих пораза почиње губити наду на даљи успех свога оружја. Ово се није овако испунилозбоггрешкеруковаоцаполитике.једној личности. треба да je неизбставна дужност и. морају се понекад у извесним приликама и под извесним условима изменити услови просШрансШш и времена при даљем развијању ратних радњи.своје корпусе на граници. Лакома Пруска дримила je тако погодан предлог. ^итУацију' треба^а спасава вешта дипломаодја. тако рећи. може нам.http://www. остављајући тамо само 3000 војника.д више држава чине коалицију. да обоје буду усредеређени у. да he имати 200. Како политика у вештим рукама може створити за рат повољне околности. кадаби и Аустријанци билиу Олмицу за дан раније. Тај му je корпусиначе потребан био за дејство у долини Дунава. и олакшала je Наполеону. Јуна да буде у Кенигрецу.згодама код непријатеља. тражећи од Пруске само чист неутралитет за време рата. Maja.. Ако дипломација — политика успе у томе. док ce' не добије бар једна одлучна битка. али како се у рату дешава врло често. која je увек тако богата добрим последицама. Јуна била у стању. а 11. године. при примицању ка Цариграду.

да би у тс&у даљих својих радњи могла одговорити крајњем свом циљу (решењу политичког — ратног циља). (1812). а нарочито у 1757. Разноврсне радње. завист и разне интриге далеко лакше дејствују у коалиционим ратовима. При таквим околноетима политичке комбинације имају често већи значај од' војних. да га само ослаби за неко време. ' Један од најтежих послова у коалиционим ратовима јест експлоатација средетава савезних држава sa општи интерес. она се мора провести кроз читав низ разноврсних радњи. Често се дешава. да се противу једног противника вишта не предузима. који могадне одржати уза се и савезнике и поред брзо добивених успеха. тако и у војничком погледу.—71. пошто се она налазе у рукама разних власти. која je такође у извесној зависности од унутрашње организације државне. Да би се потпуно уређена. него се управља сва снага противу другог. Унутрашња политика. како бисмо одржали савезника уза се.com 12 труди. како у политичком.). но код јаке владе. да у том заједничком послу натури на туђа леђа најтеже бреме. екупљање и уређење живе снаге II материјалншГ" средстава на извесним одређеним тачкама у земљи. години. Неповереше. кад би се ратовало један противу 13 једнога (без коалиције). како би од њега изнудио извесне добити.. Политичка или дипломатска акција једне државе у опорном питању с другом државом или с више других држава завршује се у крајњем сдучају објавом рагпа супарници.istorijaonline. јер поред првих неколико неуспеха врдо je тешко рачунати на солидност савезника. те да се тим путем реши спорно питање. које почивај> и које се оснивају на извесним принципима и начелима добивеним студијом свију знатнијих ратова од давнашњих времена па до данашњих дана. онда треба на ту страну управити свој главни удар. Срећан je онај војсковођа. ycne'x y рату зависи колико од унутрашње политике. само да бисмо избегли завист. други би опет желео. Мобипизација. пр. који je био у почетку рата. ј. који би се иначе рачунао као груба погрешка. у више случајева савезници различно гледају и на коначни резултат борбе: Један н. да не бисмо одгурнули од себе савезника. i Претходни појмови о стратегијским радњама и ратној снази. који надвлађују општи циљ. али кад се она нађе. јесу: 1. У опште слаба влада тежи за брзим успесима. Као год што je тешко довести у потребну сагласност ратне радње коалиције. по неки пут пак морамо се одрећи и ратног успеха. жели потпуни пораз непријатеља. други пут морамо опет похитати са операцијама. која се с правом ослања на свој храбри народ (1870. и т. као што je радио Фридрих Велики у седмо-годишњем рату. а сем тога.има исто тако утицаја на ратне радње.http://www. Једном • речју. за њу су услови пространства и времена ограниченији. При овоме често he најпаметнији начин акцпје бити такав. Понекад морамо се са свим-одрећи смелих предузећа. који je опредељбн плано"м. Ту почињу адмах избијати на површину некипосебни интереои савезнички. кроз које се мора провести ратна сила и псједЧтеи њени олементи за ратна дејства. тако je исто тешко савезницима споразумети ее о општем — врховном команданту савезних армија. организована и васпитана ратна снага могла и појавити као истинска снага у одређено време на означеном месту и потребном размештају. него што то бива у ратовима* без савезника. . формирана. д. а у тим приликама дипломација опет почиње да игра својуудогу. При извођењу операција често се мора војсковођа руководити мњењем и жељама појединих савезника. т. толико и од потпуне саглаености између спољашњс политике и војне управе. У борби противу каолиције вештина je пронаћи њихову слабу страну.

д. За правилну и корисну студију свих ових радњи ратне вештине као теорије за наотаву потребио je.istorijaonline.. мора имати и свој нарочити м$*од изучавања. Други део излагао би упуте. тако и с обзиром на све остале ратне 'Околности. пошто свака наука. не водећи много рачуна о свему ономе шта се.. како с обзиром на непријатеља. У_обиму ратне вештине iie значи скоро ништа само no3Hagajfce стратегијр.. века.у једномлицу — војјхшађиИз -Историје ратова лако je уочити велику даровитост Н величину духа оних војсковођа. исто тако није тешко уочити и ншптавило оних војсковођа.http://www. како и зашто се што дешаваше на војишту. ца изseeno време. Осигурање извођења операција. 7. ако сеГШп не Уме. Лојд( 1728. ЕШтоаГтација победе на војишту и целом ратиштука^оЈ$аЈЈЊЈ1-резултат рада ратне вештине. Да видимо овде укратко. умешном и дугом студијом ратова прослављених војсковођа. сваки посао.што je ц како je СтраШегијом припремљено. 4. ко. т. поредак на дотичној просторији као завршни припремни посао пред сам почетак рата.лика. т. остварити и оживети с обзиром Ш безбројне ратне случајности. д. који <зу умели следити стратегијским принцигшма.. Кретање вокцеиа-ЈШзр-ИЈапниу потреба рперацијскимГодносно комуникацијским. кроз какве фазе мора проћи ратна снага од првих својих покрета до извршења свог главног цшва. истичу и дају огромну важност вештини ратовања одиченој. 5. војишту. -главне принципе и начела за руковођење и управЈвање целокупном ратном снагом на. Војсковођи je дакле.ких пришшг^. Стратегијски развој^ т. ј. потребна још и јака интелигенција и озбиљна научна подлога. и то je задаШак СШраШегије. Сшратегијашо вештина датира се још од најстаријих времена. . како he се цомоћу живе снаге н.ју прдмен^ти. Према овоме... од којих: _: • • .com 15 14 2. правцима ка одређено^Јдидз}7. и т. поелови. који je служио по многим јевроп-ским војскама. "НЗваки и оволики миогостручни послови и радње ратне снаге зарад постигнућа политичког— ратног циља. принципе и начела. довођење мобилисаних делова живе снаге и матерИјалних средстава на извеонв тачке у близини угрожених граничних фронтова. ä умр'о на послетку у Холандији у највећој беди и сиротињи) први je у свом делу „Memoires polltiques et mlUtaires" __ написао известан програм за . простора и при.одсудна<5итка. извршујући ту: 3. То je окуп многих и развоструких радњи И војсковође и војске на извесном простору. да се овај предмет ради студије подели на извесне делове.у операција. ј. да кад~војска стигне у близину циља.ет'а1Ј>а (Шрш — ма:неври)Пса~1^мбин^ани"м'"и прорачуњеним односом: -снаге. по рођењу Енглез. да у одлучном тренутку буде у стању испољити своју надмоћност над непријател3ем. да би •се постигао ратни циљ. чији резултати зависе од МНОГИХИЧУШОгих ратних околности. постиже еамо озбиљном.је се мењају у разиим пргошкама до у бесконачносг. извр'шивањвЈСТЈ)атегијских^1^. и то би био задатак Тактике.-^1783. које се унапред скоро никад не могу предвидети. ' 6. поред потребног природног дара.а бојишту — војске правилио извршити све оно. • • Jlpeu'део излагао . чврстин#4?'арактера. Комбиновани судар маса или. тако. Видели смо. наука о вођењу рата уопште зарад теоријоких студајаможе се поделити у два главна дела.од када Стратегија постоји као теорија и као наука. под утицајем многих и многих ратних околности и прилика. јер један војни писац оправдано вели: „РаШје борба између инШелигенције заповедника зараћених сШрана-1. ј. поред природног да/ра".. . времена. и т.. . — Као теорија Стратегија се почела обрађивати тек при крају XVIII. одакле отпочињу непријатељства према Јредвиђеном пројект. да све своје ратне радње комбинују и поделпавају преме разним приликама/ околностима и случајностима на војиштима. у осталом ово се на крају крајева. који све своје ратне радње изводише по неким гааблонима и произвољним сталним правилима и рецептима.би с највишег гледишта упуте. али као теорија она je и млада и непотпуна. Ј<онцентрација..

и т. задатке Сшрашегџје и Тактике различни пиеци различно су и дефинисалР1. или „Хамлета" после Шекспира". 3. ма како она испала срећно. него што су написали они тројица војних класикера. означу^је правац." (Клаузевиц). Стратегија даје мисао —• идеју. она je мисао. „Стратегија je вештина управљати масама 'чЈШ--Ж?ИЈнту Г ТакШит je вештина ангажовати темасе та бојишту. и то: Жомини (Precis de Г art de la guerre) и Клаузевиц.com 16 теоријско проучавање Стратегије у најширем смислу. да сваки што потпуније и одређеније окарактерише у неколико речи суштину и значај и једне и друге науке. она обухвата комбинације. 17 6. „Сшратегија je у тешњем смиелу трактат — писмена расправа — операција на ратишту. с друге пакстране и најбоља дефиниција ратне вештине. Стратегију још у ширем смислу појмили су доцнији писци. • 10. 2. те да на тај начин потпуно. Да није лака ствар написати нешто више и боље р вођењу рата у опште. je Стратегије. који води у битку.. по етимолошком значају речи. старајући се при том.. 12. 4. 8. т.. па ићи даље у проучавању стратегијских задатака.. „Страгпегија je директриса ратовања. који би хтео да пише ö рату после Клаузевица" (ђенерал Лер додаје још Лојда и Жолинија) „поставио би се у положај песника.. а Тактика овај извршује". С ових разлога ми можемо примити ма коју од' напред наведених дефиниција као свршену ствар. у толико he више . кад je и где je треба бити. Ова вештина обухвата велики број знања и вештина.. „Стратегија je вештина — дар. ипак неће променити њену суштину и њен огрсјмни значај ' при употреби ратне снаге зарад поститнућа r ратних циљева. т. у колико год више цени домаће врлине. ." (Левал). -да се доститне ратни циљ. — Као што се види. вештина употребити силе и средства. „Стратегија je вештина главног заповедника војске/ (Ерц-херцог Карло). У колико je год народ образованији и јачи маралом. „Сшратегија распоређује и креће војске до еудара. Тактика пак показује распоред и начин за употребу војске. тај народ осећати и свој народни понос. вештину употребе војске. да се уништи противничка војска". а у' оцште сваки и ^ ј е писац . д.http://www. Goltz „das Volk in Waf­ fen"): „Онај војни писац. • У осталом и није лака ствар тако значајан и огроман предмет окарактерисати с неколико речи у потпуној његовој суштини. да се постигне ' ратни циљ. „Стратегија je наука. d. ј. ј. како дефинишу Стратегију и Тактику.. који утичу на ратна дејства. „Стратегија je. да пречисти и претресе. тактика војевања/' (Лер). 9. Мобилизација војске.istorijaonline. циљје Тактике да победу очува — обезбеди.дефинисао онолико. све оне елементе." (Молтке). „Цил." (Ђурић). који су положили темељ данашњој Шеорији СтраШегије. (Жомини)". да припреми и задобије победу. Q.. Доцнији и најновији војни писци у том погледу ишли су и иду више или мање трагом њиховим. „Стратегија по самом имену карактерише војводску вештину. 11." (Блуме). те he га вреС1РАТЕГША 2 .. 7. који би се дрзнуо писати „Фауста" после Гете-а. која излаже начела и даје кључ за објашњење свих појава ратне вештине и војевања. колико je ко знао Pi могао. „Стратегија показује најбољи пут. ево шта вели један од данашњих чувенијих писаца (v. и упућује. одређује време и место за судар. У тим „Мемоарима" Лојд je обухватио сва дотадашња војничка дела. а Тактика изводи и извршује судар". Да видимо сада поједине војне писце. лично иЕ породично достојанство. (Vom Kriege)— три класичка војна писца. али до данашњих дана није успео још нико. обдела и напише Шеорију Сшрћтегије као синтезу војних дела. и како цене однос једне наспрам друге: 1.. износећи управо философију рата." (Хохенлоје)..

једном речју она he прописивати законе за рад. војска се енабдева свима потребама. Јсцп у почетку XIX. а то спремање огледа се у што већој оружаној и добро спремној ратној снази —у војсци. У таквог народа биће свагда будна свест о територијалној неприкосновености његове државе. чиме се натура непријатељу своја воља. да послужи као добра школа за образовање свих способних обвезника. д. У уводном периоду рата иницијатива има огромну превагу на својој страни. паркови. о државном достојанству. Све ово мора да се изврши што брже и за што краће време. која уграби иницијативу у своје руке. а та свест будиће у њему и тежњу за остварењем националних идеала. који би јој био потребан за ратне циљеве. Најзад.—1870. да се јуначки бори за своја народна права. — Према овоме излази. међу тим једва je било 10'случајева. може одржати победу у првим бојевима. да одмах отпочну рад. Мо- . века државе су црипремале и прикупљале војску обично у тајности. јер су „ратови судбина човечанства.непријатељем. што јој je y рукама. т. и утакмица великих војсака нашег времена изражава се поред осталог: „брзином мобилизације и брзином прикупљан>а војеке на граници. Из економних обзира ни једна држава не може у мирно време држати на окупу под заставом онолики број војске. д. Историја последњег времена дај:е нам чудновата факта о томе у трку времена од 170 год. мобилизују се тврдиње. кад то затражи његова отаџбина..http://www. организују се нови штабови." Према овоме. 64. и тек су по том објављивале рат. тренови. а неће их доби^ати. и т. пријатеља у времену. што je изгубљено. да je објава рата претходила ратним радњама. да се држава спрема за што већи и јачи отпор. Кад je рат објављен. и т. у захватању иницијативе. опазићемо велику разлику. да војска мора бити стално готова за мобилизацију.. Strategie стр. да се поеле учасудржавне потребе за најкраће времеискупе у своје јединице формацијом одређене. да би сачувала оно. па се за тим одмах превозе и упућују трупе и остале потребе на одређену просторију. који je довољан. у којој су пробавили потребно време. да би дакле у будућности могла ратовати успешно. који се. Превод војске из мирнога у ратно стање назива се мобилизацијом. Врзина мобилизације и брзина концентрације на граници условљавају мотућност и вероватност иредухитравања не1 Blume. попуњавају се штабови до ратног формацијског стања. развиће националне свести и тежња за политичким остварењем националних идеала јесу најјачи покретачи. што je и Kaico рађено у прошлости.istorijaonline. С тога се у мирно време држи под заставом онолики број војске. које нџсу постојале у мирном добу. Једновремено са позивом резервиста реквирирају се коњи. Такав народ свагда ће одушевљено похитати под заставу. и ствар се даље саетоји већим делом у томе: „умети се кориотити како ваља том превагом и одржати je и на даље на својој страни. кад je било све готово.com 19 18 ђати и узбуђивати сваки непрнјатељски насртај на његова и лична и народна права. отпуштају својим домовима. ј. пролазећи кроз ту школу. да прикупи и спреми што јачу ратну снагу." Дани м. у колико су год теже последице једног неуспешног рата. (1700. и створити поверење и у својих и у туђина.). у толико je са свих ових гледишта јаче напрезање сваке државе у опште. формирају се многе нове установе." Дакле. Један добивени дан брзином мобилизације и брзином концентрације може бити једна добивена битка. Ако упоредимо цео овај грозничави посао данашњих дана у току мобилизације са оним. При једнаким снагама^ војска. а тим поводом може добити и моралну надмоћност над. а они су опет неизбежна судбина народа. и да би у% вгодном тренутку повратила оно."1 (Јваким даном оиа добија све већи и веЕи^значај у државном животу народа. „Мобилизација војске при сувременим околиостима јест најсшурнији пробнм камен за достојанство целокупног државног организма и за дух ртановништва. онда су државе хитале. У Јевропи и у Америци било je 110 случајева отпочињања ратних радњи без цретходне објаве рата.обилизације јесу• ßami највећег узбуђења и напрезања целе државе.

ги о највећом брзином. ако се изгуби иницијатива из својих руку поводом рђавог извршења мобилизације и споре концентрације војске. Поучан пример у том погледу дала нам je француска војска у рату 1870. како би се што мање времена у потребном случају утрошило на довлачење свега. и 2„ Из извршења. Први део мора бити извршен у потпуном реду. сваком случају Стратегија захтева највећу брзину мобилизације. Но. смелошћу и брзином. одушевлење целог народа не може да попуни овај недостатак.http://www.—71. „Пред нама je као пример Француска у рату 1870. да je то време било кратко. године. Из прицремања у мирном времену. Koje ту станују.: ч „У Паризу су знали. незгодно je.0. али данас се готОво показује и тамо као немогућна потпуна примена територијалног система у областима Блзаса и једног дела Лотарингије. тако и цео остали ратни материјал и целокупна спрема.. како стока за" вучу и тегљење. да су Немци надмоћнијк по броју трупа. коју су Немци пренеразили неочекиваним ударцима. годике. и 187. Цео народ обузет дивљим ратничним пламом тражио je енергично^т рада. да држе велики део војске у nofpaничној зони због убрзања мобшшзације. пошто je y том времену теже ратовати из познатих разлога. и да се све припреми тако. у непоередној близини или у самом месту становаша појединих трудних јединица. нарочите у оним случајевима. потребно je. а дру. кад je месно становништво по^итички несигурно. па дакле незгодно утичу и на ток мобилизације. а у самој ствари и Французи су се ноеили офанзивним (нападним) замислима. за најкраће време. Тако згодни услови били су у Германији у времену мобилизације за ратове 1866. та се ствар не да поправити без великог јада. Да бисмо постигли жељену брзину. а опет већи број тог становништваузимати у јединице. То je и био донекле узрок оној и оноликој неактивности појединих команданата француске војске у многим приликама^ који нису желели. због тога. Мобилизација војске састоји се из 2 поглавита дела: 1. 21 У. Ове и овакве околности изааивају веће тешкоће и већу потрошњу у мирно доба. па су хтели да паралишу то. које еу принуђене. које се мобилишу. у ствари nak показало се.. која није још постављена на ратну ногу. Најгори je случај. Фон дер Голц у свом делу „Das Volk in Waffen" овако се изражава по том питању: „Без добре припреме за брзу мобилизацију планови војсковође су ваздудше куле. на њихово снабдевање свима потребама и довлачење потреба за војску остављено je било 15 дана. која третира та питања. бржу и правилнију мобилизацију. Оне морају граничне јединице у мирно доба држати у појачаном саставу. што je битна потреба за енергичну владу. како би се само извршење мобилизације свршило.000 војника са целокупном спремом и комором за 20 дана. а до тога времена неки делови француске војске били су тек у половини евог комплектирања. да се све појединости мобилизације разраде још у мирно време. што се становништво те две области не слаже Бог зна како с интересима своје нове отаџбине. да започињу рат č војском. а што се тиче техничке стране мобилизације и прибављања потреба^ то je ствар војне администрације. везујући их с најпрактичнијим и најповољнијим интересима војске за што. • ' •*-• _ Још'-у тежим околностима налазе се дрн^аве. Основни услов за што бржу мобилизацију сем осталог састојао би се у томе. и 20. да би се ово постигло. Мисао je била добра. године: На сазив резервиста. Германија je мобилиоала и прикупила скоро 400. потребно je пре свега претећи Немц« . дана отпочела je ратне радње. да су. Тиме се објашњава и оно растројство и губитак духа код појединих виших команданата француске војске. што треба јединицама. Свему овоме најбоље одговара данашњи територијални систем попуњавања људства са једиовременим попуњавањем и целисходним распоредом материјалних потреба. .com 20 билизација се ређе врши у зимско и јесење доба.istorijaonline.

а.ма: . које везују операцијску основицу оа ост^шготг-^утшт^-—-—~ —— ТСшгТри свем"Т?ом погодбе просторије.com 2Н 22 у концентрацији. се-_извршР1ти на некој просторији близу граиице државне. и то нову још довољно и неспремну. каракшер и пространство те просторије. године наређена je Краљевим указом 9. великих мостобрана. да војска за дуже време у току операција стоји у вези с том просторијом у административном погледу. Да има_ отпорних и наслоних тачака за војску. да део пограничне просторије.istorijaonline. имају исвестан јачи значај. слагалишта и т. телеграфа и телефона потпуно je измењено решење тог питања: Сад нема потребе.. Дакле и мобилизација и концентрација биле еу извршене за 20. онда та првобитна основица са административног гледишта мења свој назив. и те се станице померају унапред према напредовању војске. као год пгго се и у случају недаће прикупља на ту просторију и уређује ради продужења борбе^Због тога je и јасно. Овај развој војске мора. . што je и извршено до краја Септембра. дана. него што се то могло добављати средством војних транспората из магаципа подигнутих на основици. — машина je одрекла услугу. које су у први мах неопходне за војску. (Фридрих Велики заузима Саксонију 1756. Уместо тога још првих дана наступиле су пометње и забуне. данас je цела земља основдца-У администрат тивном смислу! 1ТсТР~ТШШ~данас није потребно остављат^ резерве. а већ 15. И најсмелији пројекти били су немоћни. д.. на^оонпвици. Тада се се на извесној даљини припрема нова основица помоћног карактера. јер војска са те просторије отпочиње своје операције. и т. означујући их као полазке тачке операција за рат следеће године. а имали смо на расположењу једну железничку пругу између Београда и Ниша. радње. Стратегиј^ким_даз^вјбМ_Ж!Јске завршавају се припремне. Понекад као главни ратни циљ сматрали су заузимање извесних тврђава. да се овлада таквим једним базисом за даљи рат. ризикујући. коју су осигуравали подизањем тврђава и тврђавских логора. и чија се жеља и могућНОСГП буду разилазили с њима. Септембра издата je наредба за концентрацију трупа у Нишу и на Тимоку. Немогуће je. и зове се линија или фронт споредних станица ради преноса потреба.. које предвиђа ратни план. али у сваком случају она се сматра као основица операција.http://www. као што су тврђаве и утврђени положаји. фуражи и других потреба за војску. да би се спречило продирање непријатеља извесним главним правцима на ту прооторију. у којима еу нагомилаване огромне количине хране. Често пута читава једна ратна операција извођена je искључно у намери. године). да ^е осигуравају. и то у далеко већој количини и за много краће време. де^с^по^е^ну^тврђа^е^утарЈбЦО гуравају дселезничке пруге. на^којој се врши коццентрација и стратегијски развој војске. магацина. данас железнице са својом великом снагом и брзинсМ могу и са најудаљенијих просторија довлачити војсци велике количине потреба. који служи као базисна операција треба да одговори следећим погодба. откуда јој се довлаче потребе. али je ипак потребно. због чега и носи специјални назив „операцијска основица — базис". т. Под именом „операцијска основица" у пређашња времена подразумевали су извесну тачно означену географску линију. Врзина дакле ових двеју претходних радњи за овај рат била je примерна." Таква he судба бити увек свих оних ратних пројеката. ј. Ова. на којој се морају прикупити благовремено" све потребе. чија спрема у мирно доба. Септембра. . С појавом железница.просторија мора бити припремљена бар у главном у фортификационом смислу. не буде потпуно одговарала тим -пројектима. Операцијске основице. д. да се згомилавају велике количине потреба на пограничној просторији. Кад војска с те основице предузме офанзиву. да те потребе пропадну у случају одступања. Мабилизација наше војске за рат 1885.

јер у случају преласка француске војске на десну обалу аустро-пруска војска прикупљена у Мајнцу могла би оперисати десном или левом обалом гррзећи или операционој основици или левом боку француске војске. са кога се грозило њиховој позаднини. Великим војскама потребан je велики простор. д. кад Пруси беху усвојили ону северно од тирингшких планина. године један део његове основице био ' je на Рајни.http://www. в. сем осталог. и Бејруту. и у толико има већу сдободу при маневровању. Важно je дакле.је нападач у мањој опасности. ^о^^итш^. иначе he сви покрети бити веома тешки. па извршив ово у згодном тренутку. која се извршаваху у долини Мајне. да 25 његова ооновица има изглед за обухватање (en equerre). да . .могла бити одбачена са те просторије. Наполеонова основица протезашс се од Вирцбурга до Кронаха преко Бамберга. да се позади операцијског правца налази неколико железничких путова.. док међу тим продирањем њеним у Германију нашла би се у критичном положају. Да су јој бокови осигурани од обиласка непријатељске војске. да би одеекли Наполеона од његове основице.Мџ^&. да би могле живети и хранити се. он he Вам лично предати предмет.-Лш&З&ПЈ. какве je резултате унапред предвиђао сам Наполеон. како бих на тај начин имао око 200. врло je лако одбацити војску са исте. да he не-.Л^ а к о би била сувише кратка или само једна тачка. и таквог базирања. што je основица у тим случајима само једна тачка. да концентришем сву своју снагу на моје крајње десно крило. за једну већу војоку недовољна je само једна пруга.23. и угрожавајући ЊИХОВГЈМ комуникацијама. коме je циљ. док je Француска владала Рајном.000 војника прикупљених за битку на једном месту. — 1806.Септембра 1807. ако буде уска просторија. Врло je вероватно. а други на Мајни. био би одсечен од основице. Журдан изгубив битку код Вирцбурга. Ако би непријатељ покушао." Што je дужа основица. који je био скоро паралелан операцијском правцу Ауетријанаца.. да маршују преко Франкфурта на Мајанс. l.istorijaonline. —• Између величине војоке и величине основице мора постојати извесна сразмера.ти . Главна и основна тегоба свих морских десантних експедиција састоји се у томе. . Сви су покрети тешки. није се ни мислилр о каквим важнијим операцијама противу Германије. што je Наполеон био у еавезу са јужним немачким државама.из Мајћнса: „Упућујем Вам г. Тирена. Кад су Пруси дознади о великим прикупљањима.'њихов први план беше. Потребно je дакле. и нашао би се у критичном положају. и како их je излагао још пре рата у писму упућеном краљу ходандском 17. Салбург и Хоф. да се упознате са операцијским планом. Али благодарећи томе. тим. пријател^ства отпоче. Наполеон je редовно тежио томе. који je ордонанс-официр код мене. (сл. Али с обзиром на избор основице и утицај њеног правца врло je интерееантно видети. те да врјска у слу: чају недаће не би .com u б. Да"има довољну дужину. године није обухватила Мајнц и долину северно од ове тврђаве. он отпоче брзо дебушовање на Салфелд.). Септембра. док се не би овладало левом обалом Рајне бар до Кобленца. Капитулација Улма била je последица. На послетку он прикупи сву снагу на крајњем крилу своје основице у_ Кобургу. на коју мора одетупити војека у случају какве недаће.Да основица франиуске војске на Рајни 1796. године у операцијама противу Пруса основица му je била на једном делу Рајне од Мајанса до Штрасбурга. Облик и правац основице могу имати утицаја на извођеше операција. . I^ У рату 1805. продирући у леви бок Пруса. јер je у том случају пмао већу слободу маневровања. остављају^и небрањену целу просторију између Рајне и Бамберга. кога намеравам да извршим. „Намера ми je.' Одлични резултати ове комбинације познати су из Историје тог рата. Кронаху. да буде одсечен од основице. .од Базела до Кејха. угрожавајуђи фронту Аустријаааца. „У почетку револуцијских ратова. Ако се узме за основицу мрежа железничких путова. он je изабрао за себе обухватну ооновицу онда.

обилазећи на тај начин Вогезе без препона. који претпоставља.istorijaonline. (сл. да" he ce цела војска пруска из Вестфалије прикупити код Магдебурга. већ годину и по дана употребљује.com 20 27 продире између Мајанса и Бамберга. У пвчетку je мислио. планинских. како би за своје земљаке резервисао основицу еп equerre противу Француза. да се крене с доње Елбе. слабо ћу марити за то. не иде у Вавилонију. и да даљим продирањем удружи своју војску са многобројним гарнизонима. да je вероватно. За ово je било потребно. у коме између осталог вели: „Ничим ce y рату више не добива. долина. која их карактерише. који je био на путу из Руеије са разбијеном војском. не даје никаквих резултата. Мајанса и Гермерсхајма. Да би ово осигурао. јер ако би маршо- . 1870. врло je ретко. године Наполеон je изабрао за основицу линију реке Елбе. походу 1813. да искористе ову топографску конфигурацију границе. могу имати овакав или онакав утицај на дејства војске. при одређивању границе према Француској после рата 1815. у ком случају бацићу га на Рајну. наредио je вице-краљу Евгенију. године пруски ђенерал Мифлинг. случајност сама никада не успева". река и разних месних предмета. Гранику и код Исе. која би ишла преко Колоња. 3. да на путу од Берлина а испред Магдебурга заузме згодан претећи положај. Витенберг и Торгаџ. који се могу наћи на војишту. за своје извршење тражи известан. Исто тако. Јуна 1806. године Пруси су се журили. који су били заостали у тврђавама пруско-пољског војишта. При састављању плана операције неопходно je дакле имати у виду облик и правац основице. године писао свом брату Јосифу. јер они намеравају да покрет једне евоје армије противу Варшаве изврше преко Торна дееном обалом реке Виетула. само нека ме не одвоје од Дрезде". бранећи се бар 8 дана само са својим гарнизоном. — „Моји први маршеви угрожавају срце монархије пруске.ања нужних веза са отаџбином — првим базисом својша. предузимљући одмах читав низ припрема. кад je казао: „Нека ме одвоје од Рајне. и одмах се кренути да брани престоницу". Свака експедиција.1 Ca каквим je уопште дубоким погледима Наполеон припремао своје прве покрете. са сталном духовитошћу. и који верује. пошто правац железничких и обичних путова. која -су му потребна била ради поставл. je захтевао. мрзке имати интереса да нападне моје лево крило. — „еп equerre".) На тај je начин имао у својим рукама три тврђаве: Магдебург. Он je припремио и Хамбург за дужу одбрану противу јачих енага. а развој мојих снага биће тако импозантан и тако брз. упорно.http://www.). Немци су одавна упазили све користи основице на угао. да овлада пристаништима Средиземног Мора. јер непријатељ. У свима тврђавама на Елби била je прикупљена огромна количина хране и других потреба. које je 6. да му основица буде део доње Блбе од Магдебурга до Хамбурга. начелник штаба Блихеров^г. La guerre moderne I partie стр. да je мој операцијски правац паралелан моме бојном фронту. Али принуђен силом околности на одбрану Наполеон je убрзо изабрао средњу Блбу за своју основицу. систем. а утврдио je и Дрезду толико и тако. да у својим уговорима. о чему се није дубоко размишљадо у детаљима. како би она могла остати сама. Александар Македонски. Таквим истим идејама носе се Пруси са евим званично у погледу рата са Русијом. да je имао права. У једном рату еве оно. после победе на. које су закључивали по свршетку ратова. да je моје лево крило на Рајни а десно у Ческој. Тако на пример. колико рачуном. да се нису озбиљно бринули о кориености будућих основица. 2. који могу наступити. јер he моја комуникациона линија бити ослоњена на малу тврђаву Форшхајм и на Вирцбург. свака радња. il9. Стално базирање и одржавање трајне везе војске са својом основицом у очима великих војсковођа имало je првенствени значај. — Продирући линији Висле и Одра у јесењем свом Derrecaga ix. (сл. да се нова француска граница трасира преко Саргемина и Висенбурга. довољно je кад у овом погледу подсетимо и на његово писмо. Непрорачунљива je природа догађаја. а не преко Позена.

http://www. да с фронта имају доста пролазних' места — праваца за пскрете већих маса. да би се што потпуније обезбедило прикупљање ве-' диких маса војске на полазној — операцијској основици. Овај део границе протеже се од Меца до Докона и од Докона до Серванса. Док ее год војека бави на операцијској оеновици. да исти није био без утицаја на њихове прве успехе. него je само модификована употреба рсновица. Добар правац. исто тако има циљ. за тим долажаше гарда. да војске немају потребе. . године француска војска од 260. . Тај гранични део даје им могућности. мора се претходно проучити с гледишта како офанзивних тако и с гледишта дефанзивних задатака своје војске. je дотична просторија с фронта заклоњена великим и добрим положајима или" у опште ма каквом природном преградом.istorijaonline. X. Било je тренутака. да се ускоро могу сударити. војске су већ тако близу једна другој. Јула 1870. Положаји и природне прег р а д е — баријере треба да имају осигуране бокове. . да у будућем рату могу применити основицу обухватања са конвергентним операцијским правцима управљеним горњем Мозелу обилазећи реку Мерту.. благодарећи обухватном правцу Вистуле. да би обезбедио своје победне користи. већ она мора бити и таква по терену. . не само да би војска могла живети и борити се. Ca ове тачке гледишта нису умањене користи пространих основица. У опште. 4. већ да буду на тешњој просторији саобразно своме ефективу.учествовања.Ова готовост војске повлачи собом и потребу ешелонирања трупа по дубини. корпус.com 28 вали преко Позена. да што je год оеновица пространија. на којој се има прикупити војска пре отпочетка операција. а ово опет са своје стране изазива џотребу одговарајућег ешелонирања угоднцх рампи на железничким путовима ради угоднијег искрцавања трупа. ако. у битци. д'а сваког тренутка може изаћи у сусрет свима евентуалностима. Најбоље je. Могло би се рећи. и да стратегијски развој на тај начин не мора у on­ line бити развучен. кад се врши прикупљање. да се шире на основици. да Немцима осигура основицу „en equerre". и да та просторија у опште не ограничава и не смета извођење стратегијских радњи. августа 1870. (сл. непријатеља. да je теренска проеторија. Основица мора бити осигурана оД олаког узнемиравања од стране. Данциг и Кенигсберг. Немци грозе везама Руса са Петроградом. 29 беше прикупљена на просторији између Бетингеиа и Ландау-а. . до 24. она просторија. У тренутку. док међу тим ослањајући се на Торн. коју су ове велике масе заузеле. док међу тим немачка војска. То захтева чисто тактичко-стратегијско гледиште. она мора бити у таквој готовости и тако спремна. као год и довољну дубину с обзиром на потребу ешелонирања.3. да дозвољава да се сва војска са основице може лако за дан ујединити ради.000 људи беше распоређена на једној зрни од 200 километара од Сјерка до Белфора. основице није њена једина особина. на простору од 72 километра у дужину.). да су се измешали разни корпуси. Основица дакле мора имати довољно пространства. Руси би покретом са северамогли да пресеку комуникације Пруса. подигнутом тврђавом са деташованим форовима. Потребно je дакле. да основица независно од свог правца мора имати просторију сразмерну величини војске. Данашња граница. и у толико je теже одбацити војску са такве основице. У осталом са свим je природно. и да' би се извео како ваља њен стратегиј•ски развој. у толико je лакше вршити промену комуниццрања. прва армија образоваше ешелон са истуреним III.На маршу немачких армија ка реци Сари. и IV. била тако скучена. корпусом друге армије. чија je јачина износила више од 400>000 људи. 1Хчи XII. Њена ширина и дужина имају тако исто велике вредности. године овај принцип применили са таквом обазривошћу. од 20. Немци су у рату 1870. подељени на железничкој линији у ешелоне за иокрцавање на одстојању најмање једног дана марша. да један такав уговор треба победиоцу. припрема . То je донекле тако. која се ту концентрише. коју су победоносни Немци франкфуртским миром наметнули Французима. али се мора имати у виду и то.

аограничсн им je значај и по томе. која би радила на томе кроз дуже време.д. д. У колико војска у рату с офанзивом буде више напредовала и удаљавала се од основице својих операција.. са крајњом тежњом државне управе. поглавито што се тиче административне стране при избору и уређењу основица. преноћишта а и потребног обавештења.com 30 јући je и ојачавајући je још израније потребним фортификацијским мерама. Страсбурга и Милхаузена. и на којима се концентрише војска пре почетка операција. На ове се основице привремено довлачи и прикупља све оио. природних баријера.основице. добиле су други' изглед услед појаве железничких путова. а оеталих 6 у близини. Хомбурга и Ландау-а. 4. од почетка па све до'класичне битке на Аустерлицу. Овај услов може испунити једино увиђавна државна управа. Меца. т. коЈа условљава највеће користи. И ове ее основице уређују на раскрсницама комуникација под заклоном јачих положаја. да на ту просторију управи неколико железничких пруга из унутрашњости земље постепеним подизањем. т. на којима се прикупљају потребне количине хране и остале потребе. и с трошковима.70.http://www. како би се искрцавање појединих корпуса и њихов стратегијски развој могао извести за најкраће време.. на којима они треба да нађу нужних потреба. најјасније и најпотпуније истичу се све користи разноврсиих видова и облика основица. који. — Ове се основице — етапе подижу иа свима важнијим кому-> никацијским правцима позаднине оних јединица. али с више тачности и мудрости. погледу. који често изазивају велике тешкоће. Исто тако једна добра основица мора служити и као дебуше извесном броју железничких пруга. 31 6. (болесни војници. којима се они упућују. Сарбурга. ит. Операцијска основица en equerre јест она. 3. Операцијскесуосновице преображене (трансформиране). у колико су масе многобројније. мањих тврђава. У 18. да би се обезбедило брзо концентрисање војске. Из овога се даје закључити. године. потребном спремом и адмргаистрацијскилГ уређењем према ондашњим приликама. што значај ових основица може трајати можда сало кратко време. 2. Саргемина. д. служе тим својим кому- . што више не треба војсци..istorijaonline. с обзиром на снабдевање.. а и у моралном.. Тамо њихови нови правци продирања(дебушеји) изгледа." што се војска њима служи вамо за краће време. Ти су захтеви потпуно измењени у данашње доба појавом железница. и одашиље у унутрашњорт земље. данас могу бити разређене по магацинима и слагалиштима дуж. После тог времена они су изврпгали један слиЧан (аналогичан) посао у њиховим новим провинцијама Елзас — Лорену. долази се до овог закључка: 1.. а другу између Саверна. да he им у будућем рату ове две зоне служити за развој њихових трупа на основици „en equerre" Имајући у виду све напред речено. железничких путова. где се и на којим прложајима или местима налазе делови војске. години Немци имађаху спремљених девет таквих линија.. у толико je потребније трајну бригу водити о потребном њеном освежавању у материјалном. које везују војску за њену земљу. који се из унутрашњости војсци упућују. у толико je важнији. избијају ка оперативној војсци. највише одговарале теоријским захтевима избора и уређења основица.. У ратним операцијамаНаполеоновим 1805. у односу према «непријатељским операцијским правцима. с том разликом. под скоро истим условима. ј.) На овим се основицама прикупљају допунски делови људства. искварено оружје. п т. Правац . мора се подизати погодна друга етапа. 5. и у колико су неизбежнији судари одмах по отпочетку рада. ратни трофеји. Потребе. реченим за главну — почетну основи-цу. које су некад скупљане у огромним количинама на основицама. које су вештим избором. које се. Основица мора имати неколико железничких дебушеа. па се ту утоварује у железничке возове. Операцијске су основице граничне зоне. подижући на угодним местима њене позаднине помоћне основице. да образују две зоне: једну између Тионвиља. па чим се удали у своме надирању. и. од кој&х три избијаху на саму оеновицу код Најкирхена.

и даљи свој рад и комуницирање ослања ца првашњи правац. У Хаузену..-дневие хране. Данас пак. која се вуче непосредио за њом. — • Постоје још тако зване случајне основице. Магдебурга. и т. Удаљење ових помоћних основица — етапа једних од других на дотичном комуникацијском правцу завионо je: од величине војске на дотичном операцијоком иравцу.у операцијама.-дневно следовање. за што су Немци храну и остале потребе резервисали у поменутим местима само за 7 својих корпуса. што je предео богатији. па. Лудвиксхафену и Најштату за баварску војску. од конфигурације Шерена у географско-топографском погледу. кад се зпа. не би било ни овако уређење основица. попунили их шестонедељном резервном храном и другим* потребама за целокуину њихову војску. у реону сваког корпуса било je спремљено још сваковрених потреба за 6 недеља.. пошто je неки део истих потреба војска понела уза се полазећи на границу. д. као што се види. Кобленцу. којима ое војска служи у изузетним случајевима за кратко време. и т. — Основица немачке војске на крају Јула 1870. т. У свима већим магацинима дуж железничких путова била je спремна велика количина брашна и овса — по предрачуну 14. јер у колико која од већих самосталних јединица има засебну комуникацију у погледу свога снабдевања и издржавања. Рајна пак као основица данас je само крајња или предња од целокупне данашње основице. Па у овоме баш и лежи та разлика између старих и нових основица. па би се оне на Рајни прикупиле и сместиле у најближој околини. Мајнцу и Сарлују подигнуто je било 20 пољеких пекарница.1 Сем тога. — која се морала одмах попуњавати реквизицијом. у колико je предео брдовитији. Знатан део ових потреба из Келна и Везела пренесен je паробродима у Бинген ради дотуривања војсци. Кобленцу. сиромашнији и незгоднији у погледу комуникација. За печење хлеба и спрему двопека у Келну. Вингену и Франкфурту на Мајни за 7 пруских корпуса.istorijaonline. од броја угодних положаја за њихово подизање и на послетку од сигурносШи позаднине. У Гермерсхајму. благодарећи огромној моћи железница. у толико je дотична јединица самосталнија и покретнија . 1 Необјашњено je.' т. у толико треба да je мање међусобно -удаљење ових етапа. и. На пример: Ако je војска снабдевена потребама 10. Немци су подигли и оргавазовали у долини Рајне у појединим важнијим местима велике магацине и слагалишта почињући од Келна па до Бруксала. да су их у почетку имали 10 а доцније 131! СТРАТЕГИЈА 3 . тактичког и стратегијског • уређење ie стратегијске основице онако исто скоро. које je требало превући у реоне концентрационих места. С гледишта чисто војног. колико за спрему и печење двопека као резервног оброка. уређења и способности возова за брзо превлачење и дотурање потреба војсци. Још пре почетка ратних радњи у 1870. Франкфурту на Мајни и у Манхајму све веће пекарнице употребљаване су за војску. г.j У Келну. 3. као центара размештаја војске мирног доба. а у свима већим гарнизонима у близини железничких путова све еу пекарнице биле дотеране у ред и исправност. него би се све потребе понеле уза се не само за време од 6 недеља. куда војска пролази/ у толикб je војсци лакше да се успут св^абдева потребама. д. Да није железница. у Бруксалу за виртембершку војску. ј. за које се -довлачило брашно из околних магацина из мирног доба. Бреелаве. не би се смела допустити овака подела потреба дуж реке Рајне. удалење je ових основица 5—6 маршева. од насељености и богаства предела. кроз који води тај правац.. ^ 2„ У Хајделбергу и Мекесхајму за баденску војску. од којих: l. д. не толико за дневне потребе у хлебу. и 4. па чак и у местима размештаја војске у мирно доба.com : зз '''\ 32 никацијама. већ и за време целог рата. основица се раширила од Рајне до Берлина. СЛ: 5. Бингену. па у толико може бити и веће удал>ење ових основица.http://www. их по том напушта.

и као врло угодна полазна динија за офанзивне операције. Војска"је била концентриоана у Нишу до објаверата. адмиминистративног особља 9000 и стоке 8400 грла. него je брзо изгубила свој угодни гранични браник.558 бораца. дакле није никако спремљена да прихвати војску и да јој да ослонца у случају неуопеха и повлачења. . Пооле тога je извршен стратегијски развој главне армије на линији: Пирот—Дешчани Еладенац— Власина око 75—80 км. за Vi целокупне границе. волова 2000 и 2362 кола. према томе и у административном смислу војигате се није ширило на сву земљу. Што се тиче администрцаијског уређења крнценШрацијске ироешорије. Данашње користи двојне основице за немачку војску истоветне су као и оне. као што то беше 1876. дакле природном преградом на самој граници. Операцијска основица главие нишавске војске бпла je заклоњена јаким граничним планинским ланцем. Мајнц.000 бораца. ту преграду • са три главна отвора (дебушеа) од Пирота. Рат се водио противу непријатеља. Врховни командант подигао jeтадавојоку од49. После ратова за ослобођење и уједињење српских земаља под туђином ваша je отаџбина променила дотадашњи облик и државне границе.почетку овог рата бнло je на храни: 50.l подељену у главну нишавску (З3ЛОО) и помоћну тимочку војску' (14. био je ca овим новим ггротивником. јер Рајна са читавим редом јаких тврђава. и тимочке — на линији: Неготин—Зајечар—Еадибогаз у засебним одредима. па ослањајући се на њу.600 бораца. Војиште je било слив тимочки и десни слив Мораве. Али ова основица није била спремљена у инжињерском смислу. ова основица није била спремљена у најважнијем задатку:. које je Наполеон имао озмеђу Рајне и Мајне за време улмске операције 1805.85. извесног потребног прихвата. али на старом источном фронту. После рата с Турцима стање je y опште постало теже од пређашвБег. И рат 18. год. Сл. Војска се издржавала искључиво набавком потреба за новац. дакле не ова држава. Дешчаног Кладенца и Власине наћга je војека отпочела успешну (за први период операције} офанзиву. Кроз. *'. с којим се могло мерити. повлачећи се на операцијску основицу. као врло згодном месту за слагалишта. Гермерсхајм и Раштат чини јаку одбранбену линију као снгурно и јако прибежиште војске у случају недаће. године.да осигура операције за све ратне случајности. године увећана Србија није много изменила свој округласти облик. није утврђена и обезбеђена. Погранични фронт ратног рада — дејства износио je 300 км. године. коња 8. 6.http://www.com 34 као што je и пре *било. а то не бива тако олако. Келн. Немци могу потпуио сигурно и слободно маневровати противу офанзивних покушаја од стране Француза. и као средокраћи било за јужни било за источни операцијски правац. него само извесан њен део у ужем смислу. дуж Саве и Дунава.istorijaonline. јужни за Hi целе дужине границе. 1 У. а томе циљу поглавито и служе уређене основице. као год и у оној јенској 1806. С тога наша војска..320. да -се освежи и пошкрепи. и јужни на свима осталим етранама*' После рата 1878. Основица наше војске у рату 1885. Од овог броја на нишавском војишту било je: 35. Швајцарску или на Максау. али je стекла 3 противиика и 3 фронта: северо-западни за Vs дужине целе границе. реке Мозела Рајна образује вид двојие основице. ' Пре ових ратова Србија je имала два суседа и два фронта: северни. . административног особља 9700. а та су места била и операцијске основице. у дужину (са Ржаном).000). Пошто je рат био офанзиван у правцу Софије. Кобленц. Тимочка војска концентрисана je у Зајечару и Неготину. У вези са линијом. и нови источни за оеталу четвртину границе. када je операцијска оеновица — зона концентрације фортификацијоки ојачана. године. као што су: Везел. како противу њихових фронталних тако и противу њихових покушаја кроз Белгију. 2330 коња. управо. није ни могла наћи на овој потребног ослонца. то се према томе удешавала и основица дејства. на њој_ су били магацини по- . а уз то и одношај свој према суседним државама.

којаје саставни i . Нарочито дужина основице могла je осигуравати у извесним стратегијским односима нашу војску од кризе. што наша операцијска основица на главном нишавском војишту није била ни уређена ни спремљена како ваља. што. С леђа му je било море. С лица су били Апенгти. а услед тога и главни магацини депо-а дуж железничке пруге добили су још јачи значај. Нека би нашој војсци по прелазу границе за у Бугарску и била одсечена одступница на Пирот у случају неуспеха.istorijaonline. а Сурдулица je дошла у опасност. Кунео (по примирију са Дустријанцима). — као главни. Свођ—Сурдулица као предњи. а извесно и у овом рату. ајошиод природе слаба. а најпосле цео Пијемонат био му je основица. имао би још правац на Власину. она би могла ипак одступити на Дешчани Кладенац. Нови одбранбени фронт^ спремао се на Плочи. упућују се најкраћим и најпогоднијим правцима на стратегијску основицу. . те je на тај начин и основицу. чим буду тготпуно гохови с мобилизацијом. ван границе. — дакле свакојако основица je својом дужином у погледу слободе маневровања давала повољне погодбе. Александрију. него се морала повлачити и напуштати неке тачке л крајеве своје оснозице. којим je господарио непријатељ. се упућују и прикупљају ови мобилисани делови војске с њиховим сваковрсним потребама са својих мобилизационих и других места на један или више угрожених фронтова отаџбине. Владичин Хан. да je довољно осигурала издржавање наше војске ван границе. као и за време ратова за ослобођење 1876. а ни обезбеђена.. — Бонапартина основица у Италији 1796. Пирот je лако пао у руке непријатељеке. Пре" формалне објаве^рата војска се концентрише — збира на извесним деловима граничног фронта. Одступница je ишла с крила у продужењу фронта војске. извесно би претрпели катастрофу у ђеновском морском заливу. ПироШ. кад би наша главна — нишавска војска морала и даље да одступа. тсоји je раније проучен и пржпремљен тако. Власина као магацини расхода. ови делови могу разместити за неко време на тој просторији.http://www. у административном погледу била je бар толико уређена. Но при свем том овде je успешна офанзива донекле ослабила шкодљив утицај овакве основице. Његова основица за овај рат у почетку je била само варош Савона. Овако мучно и незгодно стање своје основице Бонапарта je ускоро поправио тактичким успехом. године. Основица тимочке војске била je исто тако неспремна. Кална. а код Бонапарте 5 војника на 1 корак фронта. да би могла бити ослонцем нашој војсци и ојачати јој отпорноет. Да су у то доба којим случајем савезници били у пололшју Бонапарте. Сл. све даље пренашао и ширио. Усдед тога. за тим у тврђаве Тортону. а удаљена од Бонапартине тек око 10 километара. када се повукла на њу. која je чувала прелазе. Густина распореда војске на основици била je: код савезника 2 војника на 1 корак дужине фронта.com 36 37 треба овако распоређени и класицифирани. који je y опасности. нарочито њен северни крај. што војска није нашла на операцијској основици потребног ослонца. он би се тек по аеуспеху наше војске исказао. Вела Паланка. Но при свем том. на тако звани базис операција. ч Концентрација војске извршује се дакле на тај начин. па ако и то не би било могуће. Тактички успеси и тактичка превага исправљају врло чеото махне стратегијских рачуна. Дакле сви делови ратне снаге. Концентрација војске. Е горе основице доиста не може бити! Само je могао Бонапарта изићи као победилац у даљим својим операцијама и с таквом основицом! Основица савезника (Сардинаца и Аустријанаца) била je изредна у економском погледу: дугачка око 60 километара. 'a иза њих непријатељска војска. и то најпре у долину реке Танаре. 7. Лесковац. Концентрација je једна радња. да се сви . и то на главном нишавском војишту: Ниш.

. На количини и какеоћи преносних средстава. цошто he се на том војишту одигравати и најсудбоноснији догађаји. Макијавели je казао: „У рату je најважније сакрити своју намеру. као што су Француска. . па и саму.istorijaonline. проучи и одреди на дотичној зони извесна важна основична места. онда непријатељ може врло лако сазнати тај распоред. дакле. Без данашњих саобраћајних средстава било би немогуће транспортовање и исхрана толиких маса. стр.за концентрацију оенива се на: 1. - . у колико се данасизводе на бојиште огромне маее бораца.и Немачка. како je било некад. 164. Времену Шрајања мобилизације\ • 3. Треба водћти озбиљног и тачног рачуна о целисходној потреби поделе времена и средстава за преношење лрн концентрацији. па том приликом цео посао и распоред транспортоварва било једног или другог дела ратне силе (војске или материјалних средстава) извести еа нужном математичком прецизношћу. у толико he поузданије и брже моћи да концентрише своју снагу на том граничном фронту. кад су. Али се ово може извршити само зато. предвиђајући скори оглас рата. као врло битне ствари по величину данашњих војсака. У колико која држава поступи у овом питању што боље и што рационалније.ратови ређи. Ако би војска остала дуже време развијена у стратегијском поретку. да не наотане збрка на комуникацијама око пренашања потреба и пренашањавојске. да je потребно. • Рачун о потребном времену. Време за Шчетак копцентраг^ије и страшегијеког развоја одређује се према политичким приликама. Лолишичкој оитуацији'. Значај концентрације.. као да се каква мала краљевина кренула и путује на границу. па да отпочне општу спрему основице и пре објаве рата. У данашње доба. Свака од њих двеју води више од милијуна људи и више стотина хиљада коња. кад се још унапред могу да предвиде вероватни непријатељски односи. стави у однос наспрам бројне величине војске и количине потреба. да зарана прикупи материјалне' потребе за војску. Das Volk in Waffen. који je y изгледу. и кад je свака држава и у мирно време начисто с питањима оваке или онаке важности појединих својих' граничних фронтова. онда се може приближно тачно одредити и време трајања концентрације. да би се Т1?ме добила иницијатива у рату па и сама битка. „Концентрација војске двеју сила првога реда представља нам данас слику велике сеобе народа. те да пренашање потреба. са извесном суседном државом. а они су међу тим сами по себи важни. држава je y могућности да зарана уочи. d. да се из стратегијског nope'nca одмах иређе у операције. што државе. — У очи једног рата концентрације војсака нису данас истог карактера. имајући у виду. Смишљеном' концентрацијом војске треба да се добије надмоћност на најважнијем фронту у почетку операција. имају толико железничких средстава. а услед тога су еШрашније и последш\е 1 v.com 39 38 део плана концентрације трупа и транспортовања.http://www. у нас у главном ђенерал-штабу. У том циљу треба комбиновати и обични суви пут са железничким. Кад се дакле тачно проуче и оцене сва три ова елемента.. нарочито храну. и сазна њихово право стање. ће дакле боље одговорити једном врло важном услову за прве повољне успехе.1 У данашње доба значај концентрације у толико је. Ако би се десило и то. на које не дебушује из унутрашњости довољан број жедезничких комуникација. намеру концентрације војске. те да своје целокупно становништво насели на ускомчпростору. не иде на уштрб пренашању војске као главнијем. Goltz. а тај се план израђује још у миру у-штабу главног команданта. онда'је изгубљено врло много. то није опасно". за тим држава je y могућности. па се онда све то. нарочито оним фронтовима. да у једно време потоваре сву своју мобилизовану пољску војску". јер све што je знано. те да тиме донекле олакша и убрза доцније превлачење трупа. на гЛавном војишту треба концентрисати највећи и најџоузданији број својих снага под командом најепособнијег војсковође. Но у овом послу треба пазити. • 2. у толико .већи. на изабратим основичним местима. да су у стању.

. где су највипш од потребе. Аустрија je концентрисала на италијанском војишту. а друга у Седану. да се уједине те армије. које са разних страна и разних покрајина отаџбине избијају на туглавну линију или пругу. које би се учиниле у прикупљању маСа у .".000 бораца под вођством надвојводе Фердинанда и ђенерала Мака. којом теку превожења.000 бораца најодабранијих труиа под највештијим својим војсковођом ерцхерцогом Карлом.. у чему их на послетку предухитрише догађаји. 4. и јемство за њену тактичку надмоћност. пре него што и стиже Карло из Италије. што се у току војне неће моћи олако да исправе погрешке. У истрме смиелу je рђаво изведена и концентрација француске војске пред рат 1370. чије су комбинације почивале на непроученим и неутврђеним политичким околностима. После првих неуспеха увидели су погрешку.. које избијају на важне граничне фронтове.com 40 раШова. Треба употребити потпуно све врсте комуникација комбинујући их при употреби. те једна од тих армија претрпи катастрофу код Меца. јер Наполеон класичном битком код Аустерлица учини крај овом рату. да би предузели брзу офанзиву.istorijaonline. Чим je наређена мобилизација војске. главну масу своје војске 150. но под условом. па су зато и позвали ерц-херцога Карла из Италије. Погрешка француза беше и у томе. . онда.. 2. тражећи тамо одсудну битку.. Рат Аустрије 1805. У том случају дакле. Стратегијзки боља ситуација једне стране у исто време je. што су концентрисали оделите групе у Елзасу и испред Меца. У томе и лежи велики утицај грешака учињених у концентрацији војске. 5. У главном цео посао око транспортовања војске и војних материјалних потреба зарад концентрације на извесну проеторију своди се на ово: 1. бржу и лакшу концентрацију.http://www. али то беше већ доцкан. па су наредили. У осталом. у овом погледу. онда. Још у миру треба спремити довољан број пространих рампи на железничким станицама дуж оних железничких линија. треба одмах отпочети преношење свих материјалних потреба на дотичну просторију по свима незаузетим железничким линијама. У свима војскама израда овог посла поверљиве je природе и свршени посао чува ее као војничка тајна. године."-. даје нам врло јасну слику учињене погрешке од њихове стране у концентрацији трупа-. а поглавито на непознавању 41 стања и прилика овоје властите војске.. неће се моћи крунисати успехом ни они брјеви. могле извршити после дугог одступања.. Треба одмах отпочети укрцавање и упућнвање трупа с њихових Јмобилизацијских места на дотични гранични фронт. па кад мобилизација буде потпуно готова. Последица такве комбинације у концентрацији трупа била je улмска катаетрофа. да станично одстојање не сме бити веће од једно-дневног марша. а по том оотале делове и остатак материјалних потреба. Последица погрешне концентрације je то. Та околност неминовно захтева и управ изазивље грдну журбу свих позватих органа око целокупне спреме средстава за што' потпунију. Треба прво транспортовати борачке јединице. ово условљавају још и правци појединих железничких огранака и других важних комуникација. који би били потребни пре свегадапобољшају општу ситуацију. аизвршава га штаб главног команданта са управом државних железница. што бојне снаге неће бити на оном месту. (у нас сада главни ђенерал-штаб).. У једнаких противника ове he погрешке у већини случајева проузроковати одступање једне и наступање друге стране. али су оне то. године. У будућим походима ова операција имаће извесних тешкоћа' у томе. за шта не беше ни средетава ни воље.почетку рата. 6. ". коју не могаше паралисати ни добијена битка ерц-херцога Карла у Италији код Калдијера. Као што je познато. 3. Још у миру треба израдити план вожње и маршеве прегледе за све јединице војске на основи разних претпоотавака за концентрацију трупа на извесном фронту. док je напротив у Немачкој концентрисала енагу од 70. Аустријанци су доцније увидели ову погрешку. кад je Наполеон из буљонског логора форсираним маршевима избијао у изворне пределе Дунава са многобројном снагом.

потпуно извршена мобилизација. Пошљите у најскоријем времену најмање 1. — Ништа није горе ни опасније. може нам послужити рад појединих делова француске војеке пред рат 1870. Између осталога ево и ових примера: 1. ни пиринџа. кад се по: једној прузи мора пуштати дневно у саобраћај већи број возова. докле год она не буде погппуно мобилисана и спремна за сваку акцију. јасно се види из тога./VII. да ускорите формирање. него предузимати концентрацију трупа пре него што је. и отправићу их у Алжир"!. год. потоварићу их у једну трговачку лађу овд. и вели: „9000 резервиста овде су. и добијена je прва победа. G обзиром на што уредније. Августа су армије прешле границу. отворено и нестешњено трупама. На послетку. при концентрацији трупа важи као једно врло важно правило и ово: Не Шреба ни једну јединицу кретати на конг^ентраг^иону зону дотле. где су моји пукови". овако: „Овде нити има шећера ни кафе. а у близини последње тачке иекрцавања. како би се избегло оно нагомилавање трупа на последњој главној станици. Јула 20. кад се зна. које.. моју бригаду нисам нашао. До какве се забуне и пометње може доћи. сем нешто мало сланине и двопека. у подне телеграфише главни интендант ш Меца економном одељењу војног министарства. Једно с тога. тако.. које ће заузети у стратегијском поретку.istorijaonline. у којих он ни 43 једног секунда не . а пре него што се она и крене. пристаништа. да у таквим приликама штаб главног команданта обично бива претрпан само разним питањима и обавештењима на штету његове главне задаће. кад се не води озбиљан рачун о времену наређења концентрације и о несређености свих претходних нужних послова и за једну и за другу радњу. Они делови. У "којој je мери Немачка била у опште спремна за рат 1870.com 42 У спремању и извршењу концентрације важна je ствар водити озбиљног рачуна о појединим местима за укрцавање. Тако исто ваља водити рачуна и о месту искрг^авања. да ту не буде нагомилавања трупа на штету реда и брзине. треба имати на разним одстојањима. Јула наређена мобилизација. треба одмах упућивати у правцу п у близину места. Овај обзир у нас je доста добро заетупљен у последње време с погледом на станице: Ншп и Београд (Ресник.. у којој je y опште владала велика забуна и пометња. у којих у миру буду јача осећања љубави наспрам своје отаџбине и наспрам части и поноса државног и народног. даје ноћу 16. поглавито у случајевима. a'друго што се у таквим приликама и сам аукторитет главног штаба још у првим • пбкушајима његовог рада почшЂе да губи у оних. а већ 4. па да ту и занође. повише станица са довољном дужином рампи. Командант марсељске територијалне области телеграфише у Париз. треба да су у ачи тог дана ка месту укрцавања или у његовој иајближрј околини. а нисам нашао ни дивизијоког ђенерала. Ђенерал Михел телеграфише у Париз: „У Белфор сам стигао 21. којим правцем. Ово исто вреди и за полазне тачке. да he у будуће те припреме и иокрети и брже и правилније тећи у оних држава и народа. па се старати. и да . Голц вели. Ђуринци. су се већ искрцале. који he се укрцати сутра изјутра. 3. Шта да радим? Не знам. што je она целокупну припрему за тако колосалан посао извршила за кратко време.000 порција у Тионбиљ". 2.. кад. год.http://www. где су вам дивизије? Цар заповеда. које су се искрцале. „Докле сте стигли ča формирањем. 4.. тачније и брже искрцавање трупа на главној лрузи железничкој. да место искрцавања буде вазда чисто. не знам шта hy с њима. треба потпуно бити начисто. Топоница и „Црвени Крст" у Нишу). Трупе.сме битИ поколебан ни ослабљен његовом властитом кривицом.000. старајући се. јер ту одмах и неминовно наетаје и забуна и општа пометња. и на које место да се упути која јединица-.. кад се' не води озбиљан рачун о потребном времену за мобилизацију и за њену претходну спрему. ни ракије. Да бих дао себи одушке. и куда ћу их.

извештава начелника ђенерал-штаба 24. д. дивизија и т. Стратегијски фронт треба у главном да je такав. могли распоредити на' удесним местима. јер концентрација војске. даваљајош у миру уложити веома много труда. али нарочито од тачности и моћи извргаења. у државним касама овамо нема ништа. заузима у близини границе извесан број важнијих тачака. па и у Шоку саме мобилизације и концентрације ово продужавати. Ови приме*ри и многи други говоре у прилог оне истине.). Важно je имати ово на уму. Да би се дакле поједини корпуеи. ни један једини корпус није затекао попуњен до прописне јачине. да трупе могу из тог поретка да изврше најлакше и најугодније све даље покрете.com 45 44 се најжурније кренете Мак-Махону. То неколико маршева од последње станице искрцавања јесу предговори борбе.. онда се" у први мах може заузети у неколико већи простор у стратегијском поретку. кад je требао да се крене на бојиште. Јула. „Пошљите ми новаца. и на послетку. да у часу потребе буде све на свом месту. (Французи у Августу 1870.istorijaonline. који су предвиђени у операцијскомплану. д. командант III. имаће знахна утицаја на развој и свршетак радње." телеграфишеу Париз један ђенерал. д. Пошто су отпочета непријатељства. нема . ако прилике то допусте. Правац овог фронта јако утиче на операцијски правац непријатељеки.и кантонманима. Начин на који снаге почну ступати на поприште рада. Јула појавио код војске са својим штабом.трупа на дотичној концентрацијској просторији свака армија. корпус. пошто трупе не могу остати на тачци искрцавања. као и то. обзирући се у томе на прилике. која je спремна за офанзиву. потребно je. корпуса. на да-' љину и стање непријатеља. умешности и патриотизма. Ако ли се пак сумња у моћ предузимања офанзиве. 7. да бих могао хранити трупе. Успех he делимично зависити од усвојене комбинације. Кад се цар Наполеон 28. а камо ли за штабове. еве исправно и свега у довољној количини.. дивизије и т. да се у потребном случају могу да парирају сви највероватнији покушаји непријатеља. Стратегијски развој војске — Разме1итај војске на концентрацијској просторији — Чим се искрца која потпуна јединица на последњој железничкој станици дотичне концентрацијске просторије. на земљишне услове и т. '• 6. . Оваквим распоредом. па да се зарана сви ови послови око спреме среде и удесе тако. да на концентрацијску просторију Шреба упућивати нужне сваковрсне потребе што пре и што брже. д. нема пољских пећи. али треба знати и то.http://www. и т. а још мањеукорпусним. ни потпуно спреман за акцију. нити икаквог прибора. да се оне могу узајамно потпомагати у случају каквог изненадног напада. које у том времену владају.болничара. одмах их треба упућивати бојним положајима. да се изврше дужи или краћи маршеви до места или линије. 5. Ако je намера. а то опет зависи од опште конфигурације терена на тој пограничној зони и целокупне ситуације у непријатеља. онда je потребно. да отратегијски поредак буде ужи и збијенији и мало уназад.. у моменту. да корпус нема амбулансије. који je био' у Тионвиљу. Стратегијски поредак треба тако удесити и комбиновати. г. те се мора и он подешавати према њему и осталим околностима." — Тако се обраћа начелник штаба једном корпуеном команданту. кад би он загрозио у једно време и његовим комуникацијама и у опште његовој -позаднини. може бити врло неспремна за дефанзиву.. да пе Шреба ни једну јединицу кретати пре но што она буде пошџуно лгобилисана. воље. да се ради офанзивно на дотичном војишту. Овај размештај војске у близини граничног фронта пред својом основицом с погледом на будуће операције назива се страшегијски развој војске — стратегијски поредак. нема довољно кола за трупне јединице. коју треба привремено заузети. Ово размештање трупа треба тако удесити и комбиновати. те да се у њиховој близини разместе по логорима а. те на тај начин чела ових јединица образују стратегијски фронш.

на којој може непријатељ груписати више снаге од вас. Пример I. Наполеон je својим вештим радом о 230. Ово ризиковање скупо je платила војска Фердинандова. • У опште при овом распореду трупа треба обратити пджњу на ово : 1. — Војска ерц-херцога Фердинанда (у самој ствари ђенерала . која им обезбеђују даље операције. т. утицај и елеменат сигурностти. т.пројекту. Распоредом трупау стратегијском поретку шреба осигурати прве намиш^гене радове према операцијском илану —. који су трајали око 30 дана. ј. да се операције могу отпочети Ttpe непријатељапод околносшима. а често и одлучан. Пример II.Мака) од 80.000 и Буксхевдена с 50. јер се то често пута не да предвидети тачно. јер je то највероватнији пут. Ако околности за ово не <3уду у опште повољне.000 и Лестока с његових 25. онда je боље. а нарочито ако оне отпочну изненадно. да потпуно раздвоји ове руеке армије. реци Илеру^ и распоредила се између Улма и Мемингена.http://www. на линију Ајзенах-Ерфурт-Јена. Погрешка je дакле била у неоправданвм великом иетицању и раопореду аустријских трупа. које га условљавају. Нечувеним фороираиим маршевима. и принудио je на капитулацију без одсудне битке. излази. дакле: створити распоредом шакве околносгпи.. Ca својих 200:000 бораца Наполеон учини тада брз покрет напред.) скоро на оамој граници. Ако се пре овог распореда трупа не буду довољно проучиле све околности.000 људи прекинуо задње везе Макове војске. — Прва и друга руска армија јака око 160. да .000 бораца распоредила се 1812. а непријатељаспречавајудаизведе своје намишљене радове. 2. године на фронту Росијена-Лиди-Волковиск (око 360 км. поставити их тако. да се тиме огарантује иницијатива рада. поједине групе треба да еу тако размештене.istorijaonline.000 бораца.000 људи. обиђе лево крило пруске војске..000-људи.. Треба распоредом осигурати трупама слободу мацевровања. г." У Стратегији не треба радити по прин- 47 ципу поступности у раду. Дакле иста горња погрешка! Пример III. чија целокупна снага није била још концентрисаиа онде. не сачекав долазак Кутузова са 60. и загрози јој линији одступања ка Берлину. где je требало. ј. те бити увек готов на све евентуалности. којесузанега неМовољие. Пруси се крену 1806. да се могу из тог распореда кренути за што краће време. и да одмах могу заузети и посести на непријатељској страни она места. осигурати и распоред и даљи покрет од изненађења ма с које отране. услови и прилике.com 4(> Из те околности. Руси су једва успели..000 бораца кренула се у 1805. што je овакав размештај војске завршна и припремна радња пред сами почетак операција. и да могу и даље операције вршити без великог претходног тумарања и померања (услед теренских прилика или измењеног стања неџријател?евог) а у вези са осталим трупама. Октобра потуче-Прусе до ноге у једнодневној битци код Јене и Ауерштата. па 14. који су још били у источној Пруској са армијом од 130. т. да се изврши згодан распоред трупа што je могуће ближе непријатељу. Јула сједине под Смолен- . да се повуче назад фронт тога развоја на веће или мање одстојање. Ово je Наполеон формулисао најбоље речима: „Не треба никад одређивати за збориште својих трупа такву просторију. јер еем брзине у извођењу концентрације војске у овим случајима има јак. Наполеон je кренуо око l'h милијуна бораца на фронт Ковно-Гродно. шта би Шребало радиШи у потребном случају. ј.се 23. претећи. јер се њиме у велико расветљава већ и своја намера. Распоред треба удесити тако. с обзиром на ситуацију. г. да су оне у стању да се појаве пре на важним и осетљивим тачкама с довољно изгледа на успех. — Не сачекавши долазак корпуса Јевђенија виртембершког са 18. да војска може бити потучена делимично. 3. кад операције отпочну. Желети je. доцније исправке веома су незгодне и неповољне услед вероватног премештања трупа са једног на друго крило фронта. да je тај размештај војске и врло важан. спреман и свесан свега онога. нарочито ако се он није концентрисао потпуно.

. па дакле извући за се у дотичном тренутку све користи: снаге. већ МудросШ државне управе — владе Џ жрШве дотичног народа. У тренутку објаве рата одбрану границе треба поверити трупама најближих гарнизона. пре него што буду уопели ма у чему. поједине важне вештачке израђевине: станице. Пренебрегнути предње обзире значи сдруге стране погрешно развити своју снагу и ИРЛОЖИТИ je рђавим последицама у првим почецима њеног рада. и с тога се треба постарати. пре ного што je и могла што озбиљно предузети са своје стране. Тамогућност пеминовно захтева што обазривији рад и јачу прибраност трупа одређених за ову службу. која je била истурена пред војску у горњем циљу. брзо и без пометње. ако још нису довољно прикупљени. упале у непријатељску земљу. ј. времена. на извесном правцу. да се омете концентрација војске непријатељеве. мостове идр. Врзина концентрисања војоке и њен распоред на дотичном граничном фронту зависиће и у будуће од тачности извршене мобилизације на време и од довољне и погодне мреже железничких пруга. који je за непријател>а најосетнији. У овим случајима умесно je истурити на дотични гранични фронт сву коњицу с њеном артилеријом. да велике јевропске војске држе данас масу своје коњице у близини граничних фронтова појединих држава. 1866. да je безбедност један од најважнијих услова за успешну мобилизацију. далеко од границе. користећи се тачним познавањем свих прилика и околности. и то: тајно. који умедне да предвиди све боље.. Прво треба осигурати извесне граничне делове од непријатељских могућих узнемиравања у времену мобилизације. Одмах по том треба организовати потребан низ одреда. (а „залога je успеха на' страни онога. тежећи.. да се употреба своје коњице и на овај начнн изведе у горњем диљу. Но у том треба имати на уму и ту могућност^да ови коњички . Према овоме СТРАТЕГИЈА ." вели Макијавели). а то опет изазивље веревање. ако затреба. џа отпочеле да руше железничке путове. тунеле. т. То дакле значи извршити правилан страШегџјски развој своје војске и осигурати јој успех. рампе. који се тако много експонирају.. застрашавајући становништво на 100—150 км. да се и осујети тај напад непријатељске коњице у дотичној прилици. — 4. да he почетаЈс будућих ратова бити читав низ претходних бојева коњичких пре општег судара војске. па га истурили и на саму границу. ометајући на тај начин и мобилизацију и концентрацију војске непријатељске! Због ogora и видимо. концентрацију и стратегијски развој војске. Треба по том осигурати извршење концентрације и стратегијског развоја војске на дотичној граничној просторији. месгпа и слободе рада. 2. Може се лако замислити...делови. Проценивши све зрело и довољно. _. какве би и колике би корисне последице биле по властиту војску. могу бити појединце потучени. с којима располаже дотична држава у циљу извршења копцентрације. прорачунавши све хладно ваља осигурати за се надмоћност на најважнијем Правцу.а у позаднини имати довољно пешадије и артилерије на добрим положаји. а да све опег потпуно 'одговара главној намери својој (плану операције). треба прикупити одсудну и јачу снагу. а у згодном времену.http://www. Ове погодбе не ствара жепијалност војсковође. Треба дакле увек помишљати на ову могућност и од стране непријатеља пред сами почетак рата. кад би неколико одважних коњичких бригада. . 4 . они су заузели страшно велики фронт у своме распореду. Како су били решени на дефанзиву. Све ово ваља извршити боље од непријатеља. д. Нема сумње. 49 Не само да на овај начин треба зацггитити и осигурати гсонцентрацију своје војске.istorijaonline. почеледа палемагацине.ма зарад помоћи.com 48 ском на путу за Москву. свака са по 1 батеријом. Год. претрпела je делимичне поразе аустријска коњица. ит. својим положајем и међусобним удаљењем осигурати прикупљање дотичним групама војске. па с тога произлази и двојака обазривост према природном току ових важних послова: 1. него треба ловити прилику. који he својом јачином. издате на војне циљеве.

године. да би се омогућило потпуно извршење њихово зарад безбедности отаџбине.. У овом погледу сва одговорност по самој природи ствари пада на главдог команданта и његов ђенерал-штаб.. што би имало утицаја на извршење ових важних радњи. која потпуно зависи од воље и од увиђавности више војне управе.' na je успех осигуран. неће жалити. јер се тиме добија не само у времену. Распоред по засебним групама. I. и 187€. која га декуражира.com 50 може се казати: Она држава... ако не више.. осудиће још унапред своју војску на дефанзиву. ако je дотични војсковођа дорастао за положај... збијено у ешелонима. 51 3. које ће служити као заклон за концентрацију и расиоред војске у близини границе. а то je. Ако у ошдте има услова. правилан и целисходан распоред војске. сукобима. ипак олакшавају правилно извођење ово радње. као што су то чинили и Пруси у два -маха у најновије доба .. ако се примењују npeivia приликама и према свима другим ОЕСОЛностима на" зони концентрисања војске. наравно.у рату 1866. ипак они не долазе у Бог зна како тешке и особите рачуне.посебним и различним случајима.6. ' Ови принципи могу се скупиги у ових неколико тачака: 1. и'. Ма какве и ма колике биле тешкоће приликом концентрације војске. одмах за њима треба превлачити и њихне пртребе. 5. просторији и делове армија. а своју земљу изложиће н. Вордонски распоред. које би биле више или мање удаљене једна од друге. него се у непријатеља . Ваља одмах осигурати границу првим и најближим трупама. чинио и Наполеон у рату 1805. те ирема томе ваља водити озбиљна рачуна о тим са овим. Ово прикупљање потреба ваља да je ва згодним местима у близини.. а она пак држава.рацијском плану и првим могућим. Из свега довде реченог даје се закључити. —- Типови стратегијског развоја војске на војиштима. а тиме ее уједно захвата и -већа просторија згодна за сваковрона маневровања. јер je лако пробити 4* . и ако je још у миру у штабу свом све проучио и оценио. јер се на овај начин најлакше грози везама непријатељским у позаднини. саобразно опе. . Довољно je само хтети и умети предвидети све. — Ово je најгори облик стратегијског развоја — распореда. Стратегијска концентрација и развој оојске на једном војишту. јер од еигурности зависи у првом реду и. У исто доба вад.http://www. Чим буде наређена мобилизација. корпусе или дивизије.. кад се разматра ди*гање о стратегијеком развоју војске на војишту. која не хтедне или не умеде ценити све то у времену мира.. да je сшраШегијска• концентраг^ија и стратегијски развој једне војске чисто акт ратне радње. године. а.. ипак треба бити убеђен уистину. ни потребних издатака. која умеде ценити величину и важносШ напред поменџтих војничких операција у време мира. ваља се послужити основицом на лакат („en equerre")> те својим трупама обухватити распоред војске непријатељске. б. који му je додељен. да постоје извесни принципи за транспортовање трупа на концентрацијску зону. в. 2. јер у овом елучају врло мало' смета неизвесност. Пре концентрације треба предузети прикупљање нужне количине потреба за војску. ' У очи рата војека на једном војишту може се распоредити у главном на три начина: . Бити готов за рад Upe непријатеља. напред поменути и утврђени чисто војни послови. више или мање. 4. На границу трбба одмах иотурити прве и најолиже мобилизоване јединице. а оно бар да их буде довољно до краја иокрцавања последњих трупа. Ма како били комшшковани. Кордонски распоред. Стратегијска концентрација војске може бити на једнож илима више војишта.. где се искрцавају трзше. Чим буду превучене трупе.авали непријатељске војске. Распоред у једној групи: а. и аке нису апсолутнрг.istorijaonline.а једновремено распоредити на дотичиој.. етвара јеш изненађење и забуна.

г. кордонског распореда. а поглавито на простору између реке Маса и мора. принудио непријатеља. 1800.000 људи чувал. 12 километара далеко од његових обала. те ћете се тако и увенчати бесмртном славом". 50. да je неко постигао ма што важно са оваквим распоредом.. а депо у Савони. па продирући преко Валеђија пробио je центар Аустријанаца. После битке. него држите Вашу војску прикупљену у Генуји."1 У самој ствари тако се и догодило.com 53 где хоћеш танку а дугачку линију распореда. у руке половину армије. Растуривши своју војску по долини реке. значило je допустити непријатељу. (Таенову). . Држати-30. 1. eritiqne des guerres de la Revolution. Тек кад je више управљање операцијама прешло у руке Карно-а на крају 1793.. те их принудио на одступање преко реке Адижа. а војска десног крила склонила се у тврђаву Гену — у. па левантијским прибрежјем до МонСениса. Бонапарта каже. Распоред по засебним групама. јер уИсторији ратова нема ни једног примера. оставивши 13. с једном једином комуникацијом. На овај начин он je одржао.istorijaonline.2 . Он je још у то време увиђао потпуну оправданост принципа. да су c'e трупе могле узајамно потпомагати у току једног и истог дана.. То je предвиђао Бонапарта.астурена дуж апенинских и алпијских окомака од Реко-а. победе код Гондштата и Ватини-а. Мелас je пробио центар француске војске (у Априлу 1800.000 бораца у Мантуји. да je Болије требао да позна слабост одбранбене линије на реци Минчио.' ч • .000 бораца. прикривши утврђењима још и распоред своје војске. Он je .. по коме треба прику-пити уједно или целу своју војску противу извесног дела непријатељоког распореда. он je опазио свуколику опасност. као што je познато. Бонапарта je прикупио своје десно крило и центар у Боргето. Може се навести читав низ примера. „И при површном разматрању тог распореда лако je увидети сву његову опасност. (Еча). 2. нити се она може надати каквом већем успеху у том случају. 2 Наполеон. која избија на леви бок. г. тако рећи. То су истићски принципи ратне веттине! Радећи тако. која би се налазила између те тачке и Тенде. одбацио лево крило преко реке Вара.других. па одмах почео прикупљати сву снагу на важније тачке недалеко једне од. којима če доказује. ако се жели успеха. — На једно.и су линију од Реко-а до излаза Тенде и Фенестри-а. а на крају крајева спасао je и Француску. Кордонски су биле распоређене на северној граници фраццуске армије у првим годинама револуције. Ви ћете победити. или бар њен већи део. од Тенде до Левантијскога Залива паралелно с морем. одбацио га са свим. Coresp.000. она je била р. а међу тим има их.http://www. где се морала предати непријатељу заједнос Масеном. рекао je Фридрих Велики. б. „и према томе склони су ка растурању војске". militaires. он je ослабио себе самог.м војишту распоредити војску у оделите групе у суштини 1 Jomini. Исто je тако била растурена и италијанска војска Масенина у год. код Лоди-а 1796. који су употребљавали овакав распоред војске.000 бораца са 30. и војска није у стању да да одлучног отпора ни на каквој тачци.). ратне вештине при одбрани. na je још у Марту те године писао Масени: „Напустите са свим заузимање (поседање) линије. године Болије je одступио с оне стране Минчи-а са 26. овладао тим прелазима.000 људи. Hist. тако.000 људи на фронту дугачком преко 200 км. и од те војске 30. Основни принципи ратне вештине одричу потпуно употребу кордонског распореда војске. и онда џредати му.своју војску распоредио кордонски од Пешчијере др Гојта. „Неискусни ђенерали хоће да сачувају све". да за непуна четири часа времена груне на ма коју заузету тачку. И многи други познаваоци ратне вештине осудили су потпуно кордонеки распоред војске. да укћони опсаду Ландау-а.. јака 38. да je посео бољу позицију на висовима између језера Гарде и реке Адиже испред риволијског плато-а. а ocehao би се далеко снажнијим... да je кордонски распоред војске чисто пренебрегавање основних принципа.

. г. •После победе. год. Три армије: дунавска. и уолед тога Субиз претрпи параз код Разбаха.у помоћ армији маркиза Субиза... био -je принуђен. Ако Ви нападате с 50. јатеља после конвенције клостер >— севенске. 8.. исказано маршалу Масени у 1805. да се.com 54 није Бог зна колико боље. да'ce одмах крене у Саксонију. —^ На Рајни дејствовале су у Октобру 1799: г. а најзад и оне су се сјединиле под Прагом уједно. год. Поверавам Вам моју италијску војску.. непријатељ неће Вас сачекати. али je он допније сјединио у Лрзовицу на Елби (Лабу) две своје колоне. 0 0 И сам Фридрих Велики био се растурио у почетку. појединих група. Лева група била. који беше наименован за главног колтнданта италијске војске: '•/•'-• ' .' \ Пример l | l . Он: je порицао не толико поделу војске у једној армији. Да je Фридрих добио битку код Колина.на s леву обалу Рајне. те je на тај начид од«. две армије: Армија Лекурбова и армија Масенина (хелвецијска). да Фридрихова војска пређе преко Молдаве некажњено пред лицем Прага и пред лицем целе армије принца Карла лотарингијског. колико распоред војске на неколико армија. да спречи Прусима продирање у Ческу. У свима случајима Наполеон се тако увек изражавао о том питању. да je свака од Тих група јача од непријатељске војске :на доти. да Вас туку оделито. Пре свега преиоручујем -Вам. које би дејотвовале засебно у извеснпм случајима. али кад je нападнут јачим снагама. Између ових група износило je растојање 120—1GO ' км. пошто су Аустријанци допустили. где je био штаб Ришељев.. У том погледу нарочито je поучно мишљење Наполеоново. трећа у Рајхенбергу. своју војску у четири дела за четири планинска пролаза. она би имала на крају крајева за последицу потпун пораз аустријских армија. да би било немогуће одржати између њих потребну узајамну везу и нужно потпомагање. него што ja имађах тамо. Пример II. Природно je са свим.istorijaonline. требало се бранити. те je с тога био дужан. Место да je учинио то што пре. Распоред војеке ло оделиТим групама да се још и трпети без ризика под условом.http://www. јер Француска у то време није могла иставити надмоћнију снагу од непријатељске.000 прикупљених војника. у намери. а то je често врло тешка ствар при ратним операцијама. који je био далеко само шест маршева од Брауншвајга. пошто je прешао Pajuy'ca својих 20.—— Тлавни командант северне француске војске херцег Ришеље није имао пред собом недрија.000 бораца. и не дајте се. . и у том случају неопходно je одржаватА тесну везу••] између. Главни команданти б^ли су не. Благрдарећи погрешкама Аустријанаца овај je план Фридрихов остварен. не растурате ни у ком случају.' друга до-ње у. и које би биле толико удаљене једна од друге.код Цириха Масена je остао тако рећи непомичан пуних 35. му je y Егеру.000 бораца. „На германском војишту у 1799. хелвецијска и горњо-рајнска требале су у сваком случају да образују једну. дана7 а Лекурбо je имао неких успеха у даљем продирању. а четврта j Моравији. и стајали су непосредно под војним министром. него што je распоредити je и кордонски.000 бораца дунавске армије у вези с хелвецијском армијом давале би довољно снаге зарад безбедноети Швајцарске и заузимања утврђених логора на десној обали Рајне од . 40. Будину. он се са свим спокојно размести ради зимовања у /кантонман у Хановеру. а целокупна дужина стратегијског фронта нешто / дужа од 400 км. да Вашу војску држите увек прикупљену. Вестфалији и Хесену^ те тако лиш№ свога друга помоћи од 80 батаљоца и 110 ескадрона одличне војске. слободним *услед нерада Масевиног. — Аустријеки фелд-маршал Брун. иначе Ви ћете трпети недаће. четири групе начинио две. Пример I. расџоредио je 1757. зависни један од другога. а уз све то овај су распоред у његовом центру делиле реке Ел£а и Молдава. .(сл. да се понова врати." • . да им услед тога и радње нису могле бити сложне.„Ви имате 60. чном делу војишта. Саветујем. а то je скоро трећина' вцше.. а друге две ујединио je у Турна-у (граф Бернски и граф Шверин).).

а најзадје дошло и уништење Наполеонове војске. ка Софији у сусрет појачањима. и принудио Аусгријанце. Рат Француске са Аустријом 1796.те да се нападом потуче главна снага туреке војске. али. Овој потпуно правилној идеји ратног плана није одговарало ни груписање довољне снаге на моравском војишту нити њен: стратегијски развој. Кад је. те да се на том правцу сукоби са непријатељском војском. која je интересантна по целокЈгпној својој суштини и форми. Ова улога у своје време намењена ie била ондашњој „моравској војсци". целокупна снага моравске војске била je подељена у три главне колоне: на Вукањи. Према овоме.. . год. Суповцу и Грамади с једном споредном колоном код КаШуна. -Пета колона ове војске имала je еа свим самосталан задатак. — Француекавојска. Наименовањем Кутузова за главног команданта целокупне руеке војске било je постигнуто јединство у операцијама армија и Барклаја де Чи^и-а и Баграциона. године основна идеја ратног «плана била je у томе. што ее први покушај рада ове војске завршио најзад неуспбхом. Гл авни командант ове вој ске био je ђенерал Михаило Глигоријевић — Черњајев. г. и имале су један општи циљ.делом трупа. која je бројала преко 60. " Дакле. која he вероватно бити концев> трисана у околини Ниша. Према овој новој идеји одмах je приступљено неким изменама у већ извршеној концентрацији трупа. о чему he бити. па ее томе дода она поцепаност појединих ондашњих дивизија и бригада." •У нашем рату 1876. и оне имају један општи циљ. Да би се остварила ова идеја према поменутом плану. 57 оноликом фронту. да се прво цернира Ниш као главни стратегијски објекат.то тако било. па извело се то ма на који начин. Но ако je y неком елучају баш потребно дељење снаге. да. коЈа je била подељена у две армкје. Ова правилна идеја операција после кратког времена напуштена je са разлога до сад необјашњених. обилазећи шварцвалдске планине. и свагда избегавати дељење своје снаге. да . да снага буде уједињена. па се јавила нова. Ако je деоба војне снаге неопходно нужна. којом je приликом и ојачана моравска војска мањим. У Историји ратова има врло много таквих примера.продире. да не би притекла у помоћ Нишу.com 56 стране Шафхаузена и Штајна. у самој ствари није било те једнодушности и слоге. у 1812. а друга на италијанском војишту. објашњаванамнајлепшетуистину. али су им стратегијске зоне у близини.istorijaonline. Он je своју сиагу поделио у 1 5 колона и растурио je на фронту од преко 80 кило. Gee четири oee колоне намењене су биле за цернирање Ниша. дпспоаиција за 20. говора доцвије. Колоне су биле скоро без икакве узајамне везе. њиховирадови треба да буду сложни и једнодушни. како je то урадио руски цар Александар I. год.. да се наименује један командант над свима трупама. и да je задржи бар за извесно време. да униште аустријску војску.http://www. требале су и њихове радње да буду сложне и једнодушне.' да се са надмоћном снагом продире уз Мораву.000 бораца. Јуни. онда je неопходно потребна узајамна веза и јединотво у радњама под командом једног команданта над тим деловима. која he можда бити упућена к Нишу. и једна je била упућена да дејствује на германском. те се само на тај начин и могло решити оно велико питање о ослобођењу Москве без битке. Кад ее узме у обзир јачина ове војске и њена неоправдана растуреност на 1 За покрет' ових колона издата јо 19. метара у ваздушној прузи. Само са уједињеном снагом своје војске на једном делу војишта могу се вршити одважне и одлучне радње. а да ее у исто време упути једна јака колона у правцу Софије. како у нападним тако и у одбранбеним операцијама треба се старати свима силама.' приближиле су се једна другој својим операцијским зонама. Кад je Бонапарта потиенуо армију Болијеву на горњи део реке Адиже. а евака од њих опет са неким засебним претходним циљевима. онда je y таквом случају једна једина помоћ у томе. . онако. принуђавајући га на предају по што по то.—1797. Јуна 187G. ако две или неколико армија оперишу и на разним војиштима. онда није ни чудо.

да очисти Рајну. надмоћношћу над непријатељем. па се може да догоди. паралелно с пруском војском» с десним крилом у Бејруту а с левцм— у Кенигсхофену. не могне успети. који je . Аустријско-сардинска војска била je растурена у 1796. Мора бити. која je одступала.. која Му прети. Француска пак војска билаје на Ђеновској Ривијери од Тенде до Волтре. где je намислила. писао je Карн. да ое вратим у Италију. као што je то радио и Наполеон 1796. како би зауставио АустриЛанце.са апсолутном. или да ое брани. између река Маеа и Дендера. год.са демонстративнимциљевима на граници. Нацолеон je прикупио своју снагуу Лиљ"у> Вал^ ^јсијену^ Мезијеру и Мецу. да изврши тлавни. Пошто je под:'том маском већ учинио нужне чрипреме. како би нападом на неколико тачака одвукли пажњу непријатељеву од оне тачке. а ja да паднем Вечу на врат. Приспев " 25-ог Марта у Горицу.100 и више км. да се лрикупе оделите групе на ову или ону тачку за напад. али то проведено време у скупљању често пута бива награђено користима изненађења. Овакви покрети у намери. да ђенерал Моро преће Рајну. године.ђенерал Моро још није прешао Рајну: „Кренуо сам се у Германију живо с намером. времеда. а то je опет довело у врло тежак положај француску војску цод Вонапартом." . и.војска распоредила се 1806. • У то време Бонапарта. Не крене ди се Моро усиљеним маршем за непријатељем. г. Цела Јевропа биће сведок разлике у дејствима обојих армија. ja hy бити прргауђ'ен. приморани.. да у жилама рајнске армије нема ни капи крви. ja hy бити разбијен и бачен у Италију. јурећи за армијом ерцхерцрга Карла." 16-ог Априла он je писао Директоријуму из Леобена.com 58 . г. како би напао на мене. да једна страиа. ио кантонманима е фронтом окренутим према северној граниди Француске. 9). Ако они оетаве хмене самога. па у неколико маха замоли Директоријум за наређење. Ca оваквим распоредом еавезници никако нису могли да знају шта управо намерава Наполеон: да ли се спрема да напада. Наполеон прикупи тада главну снагу између Лоана и Оавоне. пошљу Вурмзера са 25.http://www. ': Та je операција у данашње време опаснија у тр-лико. Пошто je био у главноме готов са претходном спремом за почетак рата. Понекад може бити баш и корисно.о-у: „Јесу ли.000 у Тирол. и чим непријатељ осети опасност. да приме противу-еебе целу снагу императорову. Али кад су одотупиле армије ђенерала Журдана и Мрро-а на леву обалу Рајне. дрешли у Рајну? Нема сумње. у колико данае и једна и друга страна врше железницама прикупл>ања свајих војеака. 1806. захватајући непријахеља с бока. западно од реке Сале с левим крилом у Јени а с десним -^ у Лангенсалцу. Шарл-Роа и Шател. и да се крене што брже у долину Дунава. (сл. да се армџја подели на неколико оделитих група . да би га стигао што пре. и 1815. пређе Норијске Алпе. да je прикупи пре непријатеља онамо.пробије непријатељску линију. развивши евоју војску у неколико група. Таквим раопоредом он. негодујући. да he мој покрет бити већ откривен кроз четири до пет маршева. .istorijaonline. да' нападне центар савезника. која je стварно изабрата за напад. Монтенота. те he дакле бити удиштени својом властитом кривицом.' Решив се. и онда тиме та страна излаже своју раздељену војску изненадним ударима непријатељевим. они ће бити. што . удар. Наполеон je био распоредио своју војеку иза планина Франконије с фронтом дугачким од . • Енглебко-пруска војека разместила се 1815.Пруска. иза апенинских окомака од Волтажи-а до 59 Мондове. потребују увек доста. те je он прешао преко Рајне. да помогнем армији рајнској.је маскирао намишљени (рад) напад. постаpahe се. онда je то олакшало рад Моро-а. Наполеон на једанпут брзо прикупи своју снагу између реке Маса и Самбре за изненадни покрет на Маршјен. "'. он je хитро прикупио све своје снаге ближе десном крилу за напад на леви бок Пруса. да не ојачају армију ерц-херцога Карла. онда je био слободан део аустријеке војске на германском војишту. крене се у правцу. и да зауставим непријатељев покрет противу ње. на лростору око 90 и више километара.

године. им' се свакојако огарантује јединитво у операцијама. Instruction pour le major g-eneral. У таквом случају боље je. само да се не би растурила при операцијалЈа. у противном случају на реди Леху. *и онда армије засебно дејствују на тим разним војиштима. па 1 Наподеон. онда се на главном војишту концентрише главна снага за офанзивнеоперације. Аустријска војска ерц-херцога Карла од 194. која je била распоређена у огромна растојања између појединих корпуса.http://www. Ако ме спречи непријатељ. Екмила и Регенсбурга. „да са главним станом будем у Регенсбургу. да. и које често броје на милијуне војника. 'i Тако je и Наполеон у 1812. па су ипак све три армије биле у рукама краља Вилхелма. па тамо натоциља и Даву-а. . в.. години. Али и тада. а који се после при покрету ка реци Мозелу скратио на 60 км. а на другим војиштима ограничава се рад само на дефанзивна дејства. Стратегијска концентрација и развој војске на више војишта. потребно je. üa макар се располагало и с већом надмоћношћу. ипак.. Страсбурга и Ерфурта. na je c тога џисао ђенералу Бертију: „Ако Аустријанци не отпочну дејства пре 15. Наполеон je доиста увиђао ту опасност. у овоме. онда Страшегија истиче као свој идеал распоред војске у једној маси. . да се никад не врши прикупљање своје војске у близини неиријаШељске војске. Не обзирући се на инетрукције -Наполеонове. Кад се има у изобиљу војске. Шварценберга и Рење-а. Наполеон je необичном брзином прикупио војску. које би се састојале из меколико почесних армија. Кад се нема довољно војске. с више од xk[ милијуна војника. а у случају потребе могле су се све три армије за два дана сјединити за заједничку битку на бојишту. исправивши на тај начин погрешке свога начелника штаба!. па с тога и надмокнији над оделитим групама.. Овде могу бити два случаја: а. То може да буде и у савремених војсака. који. „Давно прикупљени Аустријанци су могли врло лако да пробију ликију француске војске. (Жомини). онда he главни стан бити у Донауверту. 'na тамо да прикупим и војску. — вели Жомини. прикупите војоку код Регенсбурга.000 бораца била je прикупљена на десној обали реке Ина. Леп пример за поуку у овоме даје нам почетак рата 1809. да се изврши прикупљање" и распоред на неколико маршева уназад. одржао je победе код Абенсберга. Сибенбурга. баш у тренутку. а војска развијена на линији реке Леха.. која je прикупљена и спремна з% почетак операцкја. Распоред војске у једној групи —маси.. а оамо je одво1Ио крилне колоне под заиоведништвима Макдоналда.). Наполеон ое чудноватом брзином појави у Абенсбергу. сву масу око Va милијуна бораца држао у својим рукама. а француска војска била je растурена на простору између Браунау. Тако су урадили Немци пред рат 1870. кад je чуо о почетку операција.000 Аустријанаца." пише он Бертију. г. као што je познато.istorijaonline.. . Кад je извештен о прелазу Аустријанаца преко Ина. упути ое са корпусом из Бамберга у Инголштат./' б.' год. кад je Даву могао бити опкољен у Регенсбургу. а војска раздељена и разбијена по групама уједињеном маоом од 180. Бертије нареди прикупљање војске у Регенсбургу. Намера ми je. како су то урадили Немци у 1870. У сваком случају могло би се препоручити у данашњем времену. кад су се три њихове армије. ЛандсхуШа.com 61 60 уједињен. само ако то још дозвољавају прилике меота." 1 Међу тим Аустријанци су прешли реку Ин 10-ог Априла. II. (сл. да се може офанзивно дејствовати на свима војиштима. "ако су операцијске зона у близпни или се додирују.Када je командовање омогућено. Априла. ib. да би се могло делати на више војишта са надмоћношћу. да je униште и да раотуре њене делове".. развиле у рајнским провинцијама и баварском Пфалцу на стратегијском фронту од скоро 150 км.

три фронта непријатељска. „ Позену. Сад да наведемо неколико иеторијских примера концентрације и распо-реда војске пред.. већ се дознало у Берлину. Наполеон je прикупио главну масу своје војске на северној граници. се. . Maja.. од којих највећи'број да he кренути против. У осталем и тешко политичко е.000 бораца. : Мобилизација je наређена 3. Сл. години Француској су грозиле савезне војске са свих страна. II.istorijaonline.000 бораца. Maja 12. г. које намераваше да себи присаједини. истог месеца. да je транспортовање трупа отпочело 11-ог.com 62 / (53 Да би развио што већу снагу противу Русије. На југу Пруске Аустрија и Саксонија могле су имати око 264. : Пруска дакле имађате пред собом три групе непријатељске. На југо-западу .http://www. корпус у Магденбургу. да штеди становништво. а на остала војишта упутио je незнатну снагу. VIII. III. с којом je требало одржавати бојне релације. алиона беше раздвојена Аустријом. IV. три снаге и три • 1'^'л-ничне зоне са страшнвм распарчаношћу своје властите земље и :са траницама веома неповољним. Наџолеон се решио у почетку 1812. то не би значило много. . као год што' то нисмо урадили ни у рату 1885. — На западу Хановер и Хесен имађаху од^ прИлике 40. прикупивши војску између реке Ебра и Пиринеја.. Река Мајна правила je границу између тих државица и Пруске. да je њена коњица на путу за границу Моравске. У почетку није ишло баш како треба jca транспортовањем трупа и са прегходним распоредом војске за почетак операција.000 бораца. VI. сами почетак операција.. У 1815. могла je бити одсечена комуникација Пруске са Рајном и са војводством на Елби. из које се могло продрети престоници Берлину с неколико маршева.000 бо*раца. да he већ ири крају месеца Maja имати знатну снагу прикупљену на граници Саксонске и Шлезије. ä које се могу лако сјединити са оном првом групом. па ако се пренебрешу оне. да. Претпоетављало.су јужне немачке државице. јер ситуација саме Пруске беше у и то време деликатна. Овакав рок диктовала je природа пута. да je Аустрија од^ својих 10 корпуса концентрисала 3 корпуоа у Италији. „. .' У рату 1866. „ „ Берлину . дакле за 20 дана мобилисани су потпуно сви корпуси. и која je на себе привукла три корпуса са најбољим аустријским војсковођом ерц-херцогом Албрехтом. На врху те територије je равница реке Елбе. које ' бројаху на 100. Овако ми нисмо урадили у нашим ратевима за ослобођење и уједињење. Пруска имађаше Италију за савезника за овај . '•-. корпус у Кенигсбергу.рат. г. „ ' „ Коблениу. Решив се на офанзивна дејства противу енглеско-пруске армије. азавршена je 22. године. „! „ Бреслави. „ . I. Штетину.вати 250. године на чисту одбрану на Пиринејском Полуоотрву.би само мотрила и отежавала брзе покрете савезника са тих страна. . али je мука била у томе. годиие Пруска je имала са гардом 9 корпуса војске овако размештених: I. Пруске. ' . а захватале су територију. На послетку. КонцентраЦија и стратегијски ра»вој пруске војске за р а т 1866.тање обавезивате Пруску. Y. Прусима je требало 9—12 дана. да би пренели један корпус са евима његовим деловима по једном путу. . \ VII.'"• ' Гарда у Берлину. : „ „ Минстеру. Требало je правити фронт наспрам три групе.. да Аустрија може мобилизо. и да она рачуна. 11.. а то je требало чувати. што њихова граница иђаше до Елбе. € које се ишло правце противу центра монархије. Прве ратне припреме отпочете су тајно при крају Марта 1866.

корпус између Торгаве и Котбуса зарад заштите Берлина. док оне не буду КОРШЧНО упуВене на одређено место и за одређени циљ. него и практично. Подела je опет и неминовна због лакше исхране велике војске.' То je не само логично и паметно. требало je сада. корпуса у Миндену и Минстеру. и IV. — Кад се већ увидело начисто. Пруси тада радише онако. и IV. али био ма какав распоред војске. да се на првом месту у опште потражи и утврди зона за концетрацију снаге. да се с ње могло дејствовати врло лако противу једне изолиеане војске. који вођаху у Берлин и Бреславу^ учинише.У првој прловини.istorijaonline. na je услед наваљивања Молткеовог решено најзад: 1. Избор зоне за концентрацију. При крају Maja у Берлину су се већ уверили.http://www. . Да прву арлшју (у почетку су je чинили IL. ако би се покушало. Траса границе Ческе и положаји трупа саксонских на 7 маршева од Берлина и 5 од Бреславе. дар he се главна игра одиграти на фронту аустријске војске. и Ш. и према тој наредби: V. јер такав распоред јошније одговарао будућим операцијама. да се ослободе групе непријатељске. како би радили ууверењу.ће им те државице бити непријатељи. али je ипак поделу војске сматрао као једну нужду. Проучивши дакле све дотадашње околности. какво je стање ствари у опште. БИТИ може учинити. па се према томе решише^ да по што по то прегазе 65 Хановер и Хесен. а за непријатеље из јужне Немачке рекао je Молтке: „То су непријатељи јоги у повоју". У ствари Пруси су отпочели као неку полуконцентрацију противну принципР1ма и обичним правилима. • • . Овакав распоред трупа био je мера обазривости. да се све железничке пруге морају употребити за транспортовшве. Maja наредила концентрацију пет својих корпуса. Овај распоред био je допуњен мало доцније скупљањем гарде у Берлину и двеју дивизија VII. да je само група аустро-саксонска * организована и способна за што скорије дејство. корпуе) под командом принца Фридриха Карла с 93. може да баци свом снагом противу једне половине пруске војске. која упућују и саветују. те се увидело. и да се ни једном од њих неће моћи пренети више но само један корпус. не riporryштајући за рад ни четврт часа. III.» да у Ческој не буде непријател»а концентрисаног између Лизаса и Шлезије". да. које се намеравају присајединити. да се кретање свих корпуса ие може завршити пре прве недеље Јуна. према чому je излазило.. Пруске провинције Лизас и Шлезија бејаху прве на путу продирања аустријске војске. да се не мора обзирати Вог зна колико на непријатеље са. да се не концентришу велике стратегијске јединице. да се једна аустријска армија. корпус требали су да се концентришу • у Најсу и Швајдницу у Шлезији ради заштите Вреславе. Требало je дакле имати две јаке снаге подељене. за тим положаји корова аустријских'кО(9 Рајхенберга и Траушенау-а на путовима. je 26. како ће се држати поједине немачке државице. која беше најближа срцу монархије. — у Кобленцу. Maja Пруска je била уверена. III. Пруска. која има да дејствује противу Аустрије. тај распоред не може ни у ком случају изменити изглед (конфигурацију) војишта. а VII. која je концентрисана и унапред избачена. Немогуће je било обезбедити и једну и другу провинцију само с једно^ ^рмијо^. запада. и то'је ђенералчптаб имао на уму.com 64 _' • Ha послетку знали су. да овим двема престоницама прети голема опасност.000 бораца упуте у Лизас у околину СТРАТЕГИЈА . да би тр<Јбало још толико времена за концентрацију. него je и гранЈаца Ческе таква. али се они управљаху према околностима.Просторија je била не само велика. те je одговарао на сва пребацивања. С друге стране ова операција двеју армија могла би бити врло критична у почетку. Ово je питање дуго 'претресано у пруском ђенерал-штабу. не знајући коначно. да се једном пругом • упуте два корпуса. Прусима je дакле требало. која су управљана на ђенерал-штаб овако: „Радећи овако очигледно je.

). ово беше врло компликован посао. Прикупљајући своје корове Пруска могаше отпочети операције већ 6.али су знали и то. Лево крило чињаше шлеска војска. али овакви распореди. (или 6 маршева). ма да још ниоу били одредили. и то je и изазвало Краља. да се упути у Герлиц ради везе између двеју група. Јуна. и та маеа у првој седмици месеца Јуна окупираше простор по фронту од 444 км. названа елпска (по Елби-Лаби) армија. (60 миља).њихова организација и политички резон не дозвољавају журбу.. Тачка уједињења трију армија пруских беше Бичин. на фронту Валденбург—Ландсхут. Нема сумње. крја се на лажаше у Шлезији израније. 1Пвајдница. а већ je после лако извршитњ бољу. одговарају ситуацијр1 зрело процењеној.000 бораца. Према овоме: 1. корпус а и . састављена од VII. 2. Да другу армију. . прибраност и прикупљање. Хала. (противу 119. прелазећи преко Цајца. корпус у Герлицу на 74 км. и VIII.istorijaonline.од 20-км. Што се тиче Саксоније решено je.000 бораца. да се изјасни у једној прилици примајући команду над војском. На послетку. (89 км. 55. Хесена и на Елби. састављена из2кора. За 12 дана могле су се све три ове војске скупити у центар. Херцберга. да се концентрише на граници њеној шрећа армија. пошто аустријска војска не беше готова са CBOJQM концентрацијом. скупили су у Берлину и један корпуо резерве. да овакав размештај војске није дефинитиван пошто he се он доцније модификовати. да се јужне пемачке државе дефинитивно ослањају на Аустрију./делови војске. ед десног крила шлеске војске.). коју су у почетку састављали V. где je дошао и Краљ. и VI. како би на послетку сјединили што јаче' снаге на другој страни. За гарду решише. под командом престолонаследника Фридриха Вилхелма скантонују на 75 км. те да поседне мрежу железничких путова за Саксонију. (18 V2 KM. да je ова велика растегнутост пруске војске излагала опасности саму војску. па да после оставе тамо једну диризију ради опсервација (х\готрења). дужине. и да помогне оној. 3. Дакле. да je ово била само привремена концентрација. те примио команду над војском. (Начелник штаба био je ђенерал Блументал).http://www. корпуса. југо-источно од прве армије. Но на овоме међу-простору (интервалу) налаи^аше се I. или управо фронт дебушовања железничких и других комуникација ка непријатељској граници. (57 Тешкоће овакве концентрације биле су очигледне. да ећергично дејствују противу војводстава: Хановера. Шт .000 бораца савезних трупа). и да буде за 60 км. и да до том организују мајнску армију под командом ђенерала Фогела од Фалкенштајна са 48. да-им._ Франкенштајна и Најса. 2). На послетку решено je за I. да би парирали сваку случајност. која би дејствовала противу јужних немачких држава.000) на "фронту.000 коња и 3500 кола. Десно крило чињаше војска са Елбе (елпска војска) и то само iVa корпус — на фронту Хал-Цајц. Берлин и Шлезију. на што he ce употребити. а две протлву Ауотрије. Герлица. којој буде помоћ потребна. Али овде треба имати на уму..000 људи. под командом ђенерала Херварта од Битенфелда еа 70. с друге стране. корпус. да се искупи у околини Барита и Лукау-а. СредишШе (цеитар) — прва армија на фронту Котбус—Торгау. од реке Сала до Најса. Пруои дакле имађаху у овој прилици све користи на својој страни.com 66 Котбуоа. Торгау. По податцима пруског ђенерал-штаба концентрисана снага Пруске износила je y први мах 197. Око половине Maja Пруси су дознали.->) Растојање између ове две војске изношаше 133 км. На први поглед излази. удаљена од прве армије за 74 км.. овим су Пруси концентрисали по једну снагу противу сваке групе непријатељске. На основи тога Пруси поновише одлуку. како догађаји буду диктовали. источно од прве армије у околини Најса (115.

да Аустријанци још иису били готови са груписањем снаге.оперисати противу престолонаследника или противу принца Фридриха Карла. Као што je познато. Уз безбедност развоја своје војске. створеној силом околности.com 68 Изгледа у први мах. Тако постављена аустријска војска налазила би се у централном иоложају могућих операција између две армије пруске. да ли би овај пројекат још могао бити тако добар. био би онда на унутрашњем операцијском правцу. год. Да je маршал Бенедек у то време имао концентрисану масу на Елби. подлежи великој критици. а ђенерал Молтке правда свој поступак овако: „Како je то могло бити. ратни план склоиљен на поузданим податцима испољили су овде све своје користи. већ као уређену и енергично извршену једну радњу у незгодној ситуацији. Пруси су још и изненадили непријатеља ранијом појавом готове своје снаге. како и чиме маршал Молтке правда избор операцијских праваца и продирање помоћу подељених снага ка Гичину у рату 1866. Пруси на основи простог рачуна времена нису могли бити дрски у том предузећу. I. Ово сједињење војске у моменту кад треба. да концентрише велику масу своје снаге на д-есној обали горње Елбе у околини Јозефштата и Кенигсхофа. да се дубоко у непријатељској земљи назначи зборно место армија са широкога фронта пре тога. „Изгледа. дебушујући планинске кланце са стране Лизака?! „Одговор на то питање лежи у раслоредима Аустријанаца. довољна би јој била односно маЛа снага за одбрану правца Изером или оног уз Елбу. ако се војсковође у примени не буду управљали и према приликама и околноотима на војишту. иП. пре може довести војску до пораза.http://www. 12. да ми не наиђемо на веће отпоре.. Зашто се пак они нису користили овом згодном приликом. као да je он имао намеру. Напомена. јер су своје радње саображавали приликама и околностима на војишту. Пруси су били начисто с тим.istorijaonline. Али треба се запитати. „није се могло ништа позитивно дознати о плану одерација фелдцајгмајстера Бенедека. Оваким првим маршевим правцима ђенерал Молтке je оставио Аустријанцима најбоље шансе. — Hehe бити без интереса. армија кретала се преко Герлица. а-великом већином своје сједињене снаге могла би . јер: I. који су потпуно раздвојени. да овде наведемо укратко. • . која je једна од најлепших врлина тако ретког ратника." рекао je ђенерал Молтке. и који су кроз неколико дана бшга без икакве везе међу собом. који доиста беше изванредан за њега. и то не одговара принципу безбедности при извршењу развоја војске. свих стратегијских принципа. (59 II. него до победе. ма како они били јаки. Рајхенберга и Минхенгреца ка Гичину. ж да су скоро за 3 дана марша даљи од Пруса у погледу њихове тачке сједињења. да буквално разумевање и извршивање. да je сувише дрско. те je тако њихово крајње напрезање снаге у почетку рата уродило најзад свима добрим последицама. заузели су брзо велике прооторије непријатељске земље. која je била основана на поузданом познавању прилика. пруски ђенерал-штаб није сматрао као какву особито дубоку идеју или дубоко смишљену комбинацију. . нужно je имати око себе довољно простора. да с јачом снагом успешно нападне најпре једну. да фелдцајгмајстер није никада губио из вида овакав пројекат својих операција. Рачун хладан и промишљен. „До данас. али треба имати на уму. да се његовом извршењу приступило у времену^ кад су пруске армије биле већ у великом покрету? „Ако се желе користи од централног положаја при оперисању. и да би он овај пројекат и извршио са неиоколебљивом -упорношћу. армија — преко Најса и Кенигсхофа ка Гичину. Знајући дакле све то. сл. и био би следствено у могућности. па за тим другу армију непријатељеву. армија пруска у овоме рату продираху у Ческу по двама конвергентним операцијским правцима. Судећи по чланцима појединих војних журнала могло се закључити.

Ca свим противно би било. да се решимо на напред поменуте правце. км.. На послетку удаљеност од Герлица и Најса до Гичина. Ово последње било je ca свим неповољно за Аустријанце. да буду нападнути другом војском с леђа. али он то не учини! Овај рат даје нам пример. биле на оним тачкама. Јуна у Моравској. али су трупе тако рђаво биле снабдевене потребама.~а да не буду нападнути другом пруском армијом. како то захтеваху. км. после битке код Кенигреца Молтке je изабрао један операцијски правац за своју главну армију.com 70 ЂЦВ ' * како би се имало могућности за извршење покрета у сусрет једном од својих противника. 28. у Гердицу. за право еазнање тока операција првих дана потребно je. и да јој се одупре у онолико и онако. да излоншмо следеће: 27. и ако би неколико дефилеа (које je требало проћи и овладати њиховим излазима) пало Прусима у руке. прилике и околности. Јуна. што чини 3 марша.и елпска армија пристизаху у Минхенгрец.istorijaonline. а по том и на другу пруску армију. Предња експликација фелдмаршала Молткеа претпоставља стање. ј. према чему би био у стању. излаже се опасности. гарда у Ајпел и Костелец. међу тим Аустријанци формираху код Беча једну ар- . Према овоме. јер немадоше довољно простора. које су у Минхенгрецу заустављене корпусом Клам-Галаса и саксонским корпусом. 5-ти корпус у Наход.. очевидно je. да остане на томе месту еве до 17. „Кад буде једна војска на бојишту нападнута и с фронта и с бока. да снажно нападне II. од какве je користи употреба унутрашњих оиерацијских праваца. што je била за њу корист са гледишта стратегијског. Међу тим цзвесно je. одакле су се кренуле.http://www. да допру до Изера и Елбе. Јула она je могла под истим условима напасти 5-ти и 6-ти корпус. где би се сјединиле две пруске војске. т. „Војска аустријска под командом фелдцајгмајстера Бенедека била се сјединила 10.. да I. скоро je равна оној од Гичина до Олмица као тачке концентрације Бенедекове војске. У то време аустријска војска већим делом беше прикупљена око Јозефштата. 27. За тим од Траутенау-а до Находа и Ајпела има 34 км. да je Бенедек био принуђен. не би могле на време стићи за учествовање у главној битци. Најсу и Олмицу. Резиме предње ексшшкације фелдмаршала Молтке-а следећи je: 1. Ако би се дозволило Прусима. а 6-ти у Скалиц. које беху угрожене.ај простор сувише велики. као што je напред речено. Тако. да се с надмоћном снагом баци на једну.. то je y том погледу незгода са гледишта тактичког. Јула I. до Траутенау-а само je 25 KMV дакле само један форсирани марш. Околности су захтевале концентрацију трију маса на трима разним тачкама. Бенедек je требао дакле да предвиди покрете и присуство IL армије. 1-ви корпус стизаше у Траутенау.. Али од Јозефштата до Минхенгреца има 70. као тачке. 2. не вреди јој много што je y централном положају операција. као и она аустријска. а при том још имати времена за повратак на другог непријатеља. да су обе пруске армије. Међу тим.. да би врло опасно било продиратиизмеђу двеју армија. Пруска je била принуђена да образује две армије за одбрану двеју области монархије. 3. армија и елиска војска." — Бто тако ооновано брани и правда своје операцијске правце ђенерал Молтке. да нападну 71 једну од пруских армија. да има посла једновремено са обојицом. чија се дрскост (сједињерве двеју расгављених армија на великој даљини и у дубини непријатељске територије) базирала на рачуну времена и познавању стања код непријатеља. Јула аустријска je војска била у могућности. а то су три до четири марша. на даљини марша од неколико дана. Ако je ов. и на послетку од Траутенау-а до Минхенгреца 66. да се Бенедек налазио сједињен негде на Блби. II. односно њен 1-ви корпус и гарду. што je нама и дало могућности. пруску армију. Нападајући једну од њих Аустријанци би се излбжили оиасности. армија дебушоваше у Ческу.

(у Келну.. извиђају и заклањају гран-ични фроат у свима правцима. 1. и т. а V. Једна коњичка бригада од прве коњичке дивизије мотрила je на пут преко Рајхенберга и чувала планинске предазе источно од Крконоша (Riesen-Ge- birge). корпус у Цвитави..).i • „ „ „ Вишави. Јуна биле су овако концентрисане: Штаб главног команданта у Олмицу. те да осматрају.да одржава подвојеност аустријских снага. '•— 25. Саксонски корпус бепте на левој обали Елбе (Лаба) код Пирна. 13.com 73 12 мџју. Јула гарнизони провинције Ренана (Зпука пешадије и 2 пука •. IV. .). • „ „ Ауспицу. Мајнцу и Сарлују). и да измарширају на границу. Бингену. Две коњичке бригаде чувале су железницу од Трибау-а до Хохенштата.. VIII. кад je оглашен рат. Vl. . Линденбурга и Пресбурга. Мере заобезбеђење концентрације. (сл. стварајући себи могућност. Јуда придошао je овој војсци и један коњички пук. Молтке се реши. Једна коњичка дивизија заклањала je границу од Шенбруна до Грулиха. тако. и ако су у овој години цифре њихових ефектива биле много знатније. Прво.http://www. у времену од 16. да се поотарају за осигурање утврђене и намишљене концентрације. „ „ Брину. Брина. Била би боља концентрација на линији Рајхенберг—Вајсвасер^Бунцлава. Бунцлави и Јозефштату. „ „ Литави. 3. бригада не беше још стигла. Две коњичке бригаде браниле су пругу ОстрауОсвјечин. III. године! — Ради заштите границе они су истурили у половини Maja своју коњицу и распоредили je овако: а. б..) Концентрација пруеких армија у овој години извршена je лакше и на простији начин. него у 1866. да се што пре мобилишу. ... војске у 1870. За Прусе постојаху дакле две снаге за даљи отпор. год. Још je оамо требало. „ „ Прерави. Концентрација и стратегијски развој немачке . резервна коњичка дивизија у Просницу. и да их напада једну по једну.*' коњице) заузели су простор од Трира до Блискастела — простор од 68: км.Према овоме. како су Аустријанци извршили концентрацију своје војске и њено осигурање у рату 1866. Остале трупе 10. а већ 17-ог изјутра разаслати су маршеви планови свима корпусима. X. (10.. 1. 14. год. Јула 16. (сл.. — У овом циљу бидо je цаређено гарнизонима провинција Ренана (Rhelianes) и Палатрша.istorijaonline.. услед јасније опцгге и политичке ситуације.600 људи). дивизијски штаб у Фрајденталу. Ова разлика дошла je из два узрока. до 25. услед извршених поправака после рата 1866. и друго.'. да je поеле вршена доиста под најбољим околностима за саму ствар. (Сл. „ „ Теплици. II. као најизложенију опасности. а трећа бригада била je у Минхенгрецу. 15. Кобленцу.. Употреба овог унутрашњег операцијског правца од стране Пруса била je од знатног утицаја. Служба транспортовања на железничким путовима била je у миру предмет многобројних вежбања и усавршавања. а корпуси потучени код Кенигреца одступаху ка Олмицу. да Аустријанци затраже мир непун месец дана после одлучне битке код Кенигреца А ево у главноме и io. Исто тако за неколико дана било je већ прикупљено хране за 6 недеља за целокупну предвиђену јачину војскеу близини концентрационе зоне. друра бригада осматрала je пролазе преко. в. Вајсвајсеру. год.. . лужничких тЈланина. д. „ „ Блансвго-у. '•„ „ „ „ Кремзиру.Гичин—централни положај. да' своју главну снагу крене преко Пардубица. II. 2. наређена je мобилизација. . .

Наређење за распоред армија на граници издано je и саопштено свима корпусним командантима 23. и то од Хомбурга до Лаутербурга. којих беше тамо односно мало. II. Августа. па се с тога и одлучи: 1. У колико je она била ближе заједничкој граници. у толико њена концентрација беше неминовно и прикупљенија. Јула. Услед овога уверења Прусима беше прва брига. који су били довољни.http://www. да се она доцније искрца непосредно на десној обали Рајне. армија би им се могла увек одупрети. — свега око 10. па кар изазивачи теже. да je потпомогну у свако доба. (под командом пруског престолонаследника). како je. Ако би Французи и покушали на тој отрани надирање. чији . 2. Око 28. армија на линији Ландау—Карлсруе 3. да je и завршен тачно у оно време. а на десној обали Рајне— баденска дивизија са 18 ескадрона коњице готових. I. да искупљање Француза на појединим пограничним" местима тече неуредно. немачка армија могаше бити угрожена масама француске војске. на који начин. II. Да изврши њихово искрцавање у даљој позаднини. око 1. су резервисти још на путу у далекој позадности. дана мобилизације) ове две дивизије ојачане су с два корпуса између Рајне и Мозела у јачини око 60. Ова не мораше Бог зна колико страховати од трупа фран-. армија на линији Трир —Биркенфелд 2-ог Авгуета.com 74 Границу провинције Палатина заклањали су у први мах 3 батаљона пешадије са 5 ескадрона коњице од 16.000 војника. Јула. да je цео овај колосални покрет текао тачно и све по предвиђеном времену тако. ј. Јула било je на граници око 16 батаљона пешадије са 14 ескадрона коњице. дакле 8 дана мобилизације. ситуација се изменила. С овог гледишта они се нису имали чега плашити за прву армију. . потпуно спремних за почетак операција. која je скупљена у Лорену. да Французи истурају на границу поједине немобилисане јединице. и с каквом прецизношћу и тачношћу за кратко време пренесена и избачена на границу с довољно сигурности ова огромна маса војске од 1h милијуна војника са 150. Августа.. У Палатину ее тада већ налажаше једна потпуна дивизија пешадијска (4. Обазриви Пруси добили су за односно кратко време извешћа о саставу француских армија и о местима појединих корова на граници. да обезбеде искрцавање својих трупа на граници и њихов даљи развој. . Према овоме армије су се имале концентрисати. Јула (дакле 13. И тако до 22.—19. цуских у пределу доњег Блзаса. т. Напротив. да Французи имају офанзивне намере. фронта.. пошто њени корови маршираху озго са севера дуж неутралне границе Луксенбурга. 75 То и(?то могло би се рећи и за трећу армију. У исто време беше одређено. Августа находило се на лограничној просторији већ око 300. а још je интересантвжје. 3. које je штаб унапред и прописао.istorijaonline. а да се она за то време задржи у позаднини далекој 6 маршева.' (под командом принца Фридриха Карла). Јула. да овим наглим истурањем трупа на границу омету и спрече концентрацију немачке војске. да ?акриле границу од 140 км.000 људи. нарочито у времену неизвесности о већим покретима француске војске. створило неко уверење у пруском главном ђенерал-штабу. Да ову армију не креће унапред све дотле. (под командом ђенерала Штајнмеца). где je гарантована удобнија одбрана. баварска). После 23. Пруски ђенерал-штаб je уочио ову могућност. Они су видели и дознали.000 кон>а и са свима осталим потребама.000 људи. оснажавани у позадности са 1 пешадијском бригадом и деташманима специјалних родова оружјаг у Ландау и Гермерсхајму. и док не буду потпуно спремни за борбу. Тешко-je чак и замислити. па се с тога а и због политичких прилика у земљи и онога силног одушевљења масе народне за рат.. док c<i не буду концентрисали сви њени корпуси. III. армија на линији Бинген—Манхајм 5. Да не искрцава корпусе друге армије са свим близу границе. те би тако била принуђена на дефанзиву. .

и IV. да се гардијски и IA^. Руководећи се важним начелима ваља извући поуџе из овога: 1. армије унапред. VIII. после три крвава боја код Вајсенбурга 4-ог и код Верта и Шпихерна 6-ог Августа. да су се могли за један дан сјединити. Крилне армије... мобилисан у својој територији. Августа на линији Фирфелд—Хохшпајер (иеточно од Кајзерлаутерна) на фронту од 45 км. Јула 28. да Французи неће нападати.). владајући. армија са 60. > . него што се потпуно сврши мобилизација свих делова. на једној одбранбеној линији.000 војника изишла 'je I. са 2 кора у првој линији. Јула послата наредба III. Пртпуни стратегијски развој немачке војске у овом рату извршен je тек 11. Августа. она лево-крилна армија имађаше два утврђена места на својој основици. па услед тога однети уназад и линије развијања. Избегаватп посебне сударе. На послетку ешелони корова беху на утврђеним тачкама.istorijaonline. које су излазиле на француску територију. и да се распореде по становима у правцу Крајцнаха и Мајнца. како je наређено. а које са оним оближњим представљаху операцијски правац те армије са упоредним железничким пругама.. армије. и у том циљу je још 2a.. Ови покрети извршени су скоро потпуно онако. да се искрцају у Бингену. Не приступати стратегијском развоју војске пре. да се није могло рачунати на напад од стране Француза. (сл. по 1 армија истурена на границу непријатељску по ешелонима.. Према овоме I. да линију развијања пренесу на линију Хесен-Франкфурт). Општа ситуација ове армије модификована je при свршетку транспортовања.. који водише у француску територију. те je од тада и отпочео покрет II. 16. 2. и гардијски). док свака армија не заузме означену јој полазну тачку за операције према општем плану. дошао je сувим на своју концентрациону зону. и резултати беху овакви: Два корпуса I. 0. Безбедност (сигурност). X. Августа на линију Трир—Биркенфелд са фронтом од 48 километара. Сем тога. њени деташмани окупираху линију реке Cape (Särre) и главније пролазе речне. Добитак у времену и изненађење за непријатеља.http://www. као што су: а. који беху закриљени двема коњичким дивизијама. група трију пруских армија представљаше на операцијској основици следећу фор^ мацију: У ценшру и на сваком крилу. она се састојала из 4 корпуса (III. већ се знало начисто. т. 3. У Ахену и Келну. Ова два кора држаху у својој • власти 2 главне комуникације. И тако се ова армија на послетку разви 1. корпус (рајнска провинција). што he се у име безбедности привремено уступити и своја територија. армија je y почетку задржана у позаднини.. Они су овим и оваквим развојем потпунце одговорили познатим теоријским захтевима. наређено.. који су ее имали превозити линијом у правцу Најкирхена. армија од 116 батаљона. Јула. који су доцније транспортовани у ешелонима по 2 пута железничка. своја крајња крила наслањаху на одбранбене линије: Мозелна северу и Рајну на истоку. корпусу.. и X. и 27. Даље било je. на тај начин главнијим комуникацијама. Осталиигорови беху ешелонирани уназад на даљину од 29—45 км. Не бојати се. III. и да се ту распореде у кантонмане по околини. а за потребну везу ових делова био je изаслат један коњички пук. корпус искрцао се у Aix—la—ehapell и у Call-y1 26. корпус искрцају у Манхајму. корпуе имали су да истуре преходнице до Крајцнаха и Диркхајма. II. 77 III. Ове масе силом овладаше железничким и другим нутовима... IV. (У случају потребе били су спремили. Према свему овоме. и то: VII. ј. и ако се имало уверења. 86 ескадрона и 300 топова развила се на линији Бергцауберн—Карлсруе на фронту од 39 километара. Корови су били постављени у ешелонима и толико прикупљени.com 76 ' .

б. стигао je 20. Јула. VI. који je y рату иначе врло важан. кад je и резерва позвата под заставу. е.http://www.. Јула у Тионвиљ. ститао je 18.. /. III. јер су велике немачке армије. Гарда (Вурбаки).царевине. г. На послетку они су ставили на прво место теоријских захтева услов безбвдности.istorijaonline. узвикујући на све стране: „У Берлин. . једна од 4 а друга од 3 корпуса. Корпуси су ое прикупљали под окриљем једног корпуса. ж. Јула у Вич и Саргемџн. из којих би се образовале две армије. и требао je да образује језгро резервне војске. . формиран из париских трупа. с којом се напустила директна заштита јужне Немачке од горњег тока Рајне. у толико се све то у Француза појављује као нека несмотреност и неуређеност. Концентрација и распоред војеке вршила се око Страсбурга и Меца. Али све je то било бадава. који je све остале захтеве олакшавао. које су се појавиле на Сари. коју су назвали „рајнском арлшјом" под главиим заповедништвом самог цара НаполеонаШ. да мобилизују 11 корпуса. корпус (Феликс Дуе). у последњем тренутку образовали су једну армију из 8 корпуса. који je играо улогу авангарде. корпус (Канроберов) био je размештен. како би се могла целокупна снага сјединити у. налазио се у деиартманима горње Рајне и код Белфора. да Французи нису имали уређеног ни мобилизацијског ни концентрацијског плана. Пфалцу. а с друге стране и поузданошћу. једна у Лијону и Белфору. Французи оу били решили. на следећим тачкама: а. у Немаца се истиче као први и најважнији услов безбедност при концентрацији и развоју њихових трупа. те према томе и сва пажња њихова управљена Џ била на Максау. Даље. са још две резервне армије од по два корпуса. Он се састојао из пукова са запада и центра . в. IV. тако непосредно загрозиле Француској и Паризу. па дакле жртвовали су и услов времепа.нског логора стигао je 18. на линију Мајне и Бер шна.000 и вите бораца још одмах у почетку.-. Није било никакве централизације у служби превожења трупа железницом." III.. поучна je с једне стране својом оправданом смелошћу. стигао je 30. у Берлин" 11 79 Превлачење појединих делова војске на границу ради састављања армија отпочето je y исто време. од трупа с југа Француске и Алжира. Једновремени развој јаке снаге од 400. V. ђ. Аволд. кад није било никакве претходне опреме за ово. Концентрација и стратегијски развој француске војске у рату 1870.. стигао je y Мец 20.. стара лијонска армија... корпус (Ламиров). корпус (Мак-Махонов). год. јер не беше територијалне поделе. а друга у Паризу. корпус (Базенов).. те je извођење мобилизације ишло веома тешко. Немци су дакле оваквим распоредом развили своје армије на операцијском правцу Мец—Нанси — Париз. Соасону и Пари^у. претећи непријатељу с крила. с којом се извршила концентрација преко Рајне и поред изненадне објаве рата од отране Француске. „Концентрација немачке војске у рату 1870. а у Француза у том питању преовлађује услов некаквог уображеног изненађења. састављен у главном из алжирских пукова.com 78 в. у Шалону. — Кад je био одбачен пројекат маршала Нијела. ма да су поједини делови управе железничких путова за ово време доиста били развили скоро нечувену брзину и радљивост у овој служби. која je имала да оде из Па}зиза у Мец и Нанси. д. Јула у Страсбург. да непријатељ није могао више ни мислити о каквим опширним операцијама. VII. II. Од овог није било ничега правилнијег. Јула увече у С. У колико су се год у Немаца појављивале све припремне радње до самог стратегијског развијања армија на граници као добро уређене ерганизације. кориус (Фросаров) из шало. јеризгледа по свему. корпус (Фаљи-јев).' формиран од северних гарнизона. а не прпбегавајући ника'квим уображеним маневрима.

кад су Турци предали градове у српске руке. IX. а оне у околини Меца под команду маршала Базена. прикривени с фронта двема великим рекама. 125 батерија) развучених на фронту преко 200 км. Кад он погибе 1868. а на једанпут изненађен догађајима. ојачала се у другом устанку 1815. који су научени. Критски устанак 1868. али остаде у српском народу и на даље мисао о ослобођењу и уједињењу Српства. као што je познато. . да се ослободе сви народи.. зачета у првом српском устанку 1804. Тек после неуспешног боја код Вајсенбурга 4.000 Немаца. који се нису никако ни појавили на делу. која су им стајала на расположењу иза реке Мозела. Црне Горе. Маса или чак и Марне. Румуније и Грчке. те му војска чак до 5. али ни то није учивио Наполеон. Тако се та мисао гајила све више и више. од којих оне трупе у околини Страсбурга стави под команду Мак-Махона.http://www. нереди у Ст. корпус. Налазећи се неколико недеља под утисцима најенергичнијег решења за наступање ка Берлину. да само састављају којекакве непромишљене и уображене планове. а парк у Тулу. и иселили се из Србије 1867.са још ширим и одређенијим "погледима на њено остварење после бомбардовања Београда. принуђавале на дељење снаге. г.439 коња. Градишци 1873. Овакав потпуно кордонски еистем развоја француске војске Немци су просто изненадили још у току концентрације и претходног развоја. густа Наполеон се репшо. (329 батаљона. Ово се још није могло ни издалека рачунати као изгубљена ствар. године. бокељски уетанак 1869. прибраних на фронту 70 и неколико км. године СТРАТЕГИЈА 6 .com 81 80 Три резервне коњичке дивизије (Барајљ.. аимајући напред и на крилима својим. да би се успело њиховом заједничком акцијом противу Турске. Вонмен и Фортон) налазиле су се у Понт-а-Му'сону и Линевиљу. и XI. која се још продужаваше. које још притискује сурова сила турска.). Концентрација и стратегијски развој српске војске пред рат 1876. Требало се одмах' потпуно предатн идеји енергичне одбране према таквом стању ствари. Јула било јасно/ да га je непријатељ предухитрио. а добила je одређенији облик установом . X. и т. подгорички покољ 1874. године. У таквом положају. (сл.„српске народне војеке" под владавином кнеза Михаила . Артилеријска1 резерва била je у Линевиљу. Српска давнашња мисао о ослобођењу и уједињењу српског народа под Турском. да образује две армије — групе. јачи покрет међу Арнаутима 1871. Нередовно политичко стање у Јевропи посло ратова 1866. Тионвиљ. Обреновић III. Душа савеза балканских држава био je кнез МихаилсГМ. те се тога дана потпуно и одрекао офанзивног плана рада. године. и 1870. И ако горње препреке и наслони не би зауставили снажног непријатеља. Мец. Французи би могли добити времена за потпуно концентрисање трупа.101 војника. да се благовремено реши ма на што. нестаде и овог савеза балканских држава. слабиле. 17.. ипак би га макар привремено зауставиле. па одмах повући 'линију свог развоја уназад под заштиту јаких природних или вештачких преграда и утврђења. д. док се најзад није дошло до савеза балканских држава: Србије. тврдиње Седан.. и најзад бесанско-херцеговачки устанак (код Невесиња и у сливу Неретве) месеца Јуна 1875.. Августа задржа свој кордонски систем распореда. у опште толико назад.. као што то и бива обично код оних. како би се са сигурношћу могла извршити концентрација. године са онаким ратним последицама није остало неопажено ни код балканских народа вољних за ослобођење и уједињење. и Наполеонује тек 30. и да се није могло ни мислити о наступању. ОДТионвиља до Белфора противу 400. Наполеон je изгубио способност. Тул и Страсбург. 65. Августа 6. Француска je имала свега 275.istorijaonline.. — Ова мисао нашла je доцније још јачи ослонац у свршеном чину. IV. 230 ескадрона. Ав.. а то све свакојако оспоравало би га у раду. Доцније je требало формирати VIII. год.

. већ су се наоружавали онако. какав je био у најглавнијим потезима повод рату наше вазалне кнежевине са отоманском царевином у години 1876! Српска војска у очи овог рата имала je 18 бригада I. По утрошку кошевске хране. и оно мало новаца. а понеке бригаде још горим оружјем: Белгијским и руским спредњачама. и то: 4 фунтовне бронзане олучне топове. класе нису свијани ј веће јединице.com 82 узбунише и духове у Кнежевини Србији. те са овима образовале тако зване комбиноване багпаљоне. Општа веома повољна па чак и јака имућноет нашег становништва оног доба са необичним патриотским осећањима веома je много припомогла интендантури око издржавања оноликог броја војске — окоро €ез новаца. који су преправљени од старих глатких топова. обично кремењачама разне дужине. а остали ниоу имали никаквог државног оружја. разне форме и разног калибра. који je формирао по две бригаде обе класе (пожаревачка и браничевска). два ескадрона коњице.ојске стајаћа je војска расформирана. класе свих родова оружја имали су државно одело: Блузу. 1876. класе чиниле су једну дивизију. (Пибодијевог и Триновог система). колико je имао политичких срезова. и II. да се пуне спреда. те она. панталоне. инжињерије и осталих ситних делова са административним установама способним за самостална дејства. класе. Ето.http://www. доследна заветној мисли. класе нису свијане у веће јединице. класе појединих бригада наоружана je била пушкама Гриновог система (лоша острагуша). Неки погранични батаљони III. класе са потребним ситним деловима и административним установама. у чијем je саставу било артилерије. коњице. које нису биле за самостална дејства. класу народне војске рачуната je и народна коњица формирана у 33 ескадрона. оем пожаревачког. војска се даље издржавала иоглавито реквизицијом и куповином на почек. Само три пољске батерије имале су 12 фунтовне олучне топове. да je свака дивизија добила по један свој артилеријски пук од три батерије. свака са по 8 топова. класе само шињел ц шајкачу. класе народне војске имала јесвоју бригадну лаку батерију од 4 лака 4 фунтовна топа. сваки округ давао je још и онолико батаљонаШ. Сви су били обувени у опанке. Пионероки батаљони дали су по једну чету свакој дивизији за формирање пионерског батаљона. које je било у изобиљу. и служили су само као војска за посаде. класе били су наоружани руским спредњачама. шињел и шајкачу^ а они II. Ватаљони III. а из кадровских пољских батерија формирано je још 88 толико нових. класе. С обзиром на број политичких срезова по окрузима број батаљона по појединим бригадама износио je 3 — 6 батаљона од по 4 чете.ондашња стајаћа војска — износио je само два батаљона пешадије. Војници I. а бригаде II. које су пред рат подељене биле на дринску и западно-моравску дивизију. класе. међу којима je било 4 фунтовних тешких и 4 фунтовних лаких.istorijaonline. Коњица je била наоружана сабљама и карабинима. пешадија II. класе била je наоружана пушкама Пибодијевог система (острагуша). године ступа једновремено с Црном. Сем ове артилерије сталног кадра. свака бригада!. а било je и 4 фунтовних брдских мерзера поред 4 фунтовних брдских лаких топова. Гором у нераван рат са отоманском царевином за ослобођење српског народа испод турске власти и његово уједињење оа слободном браћом у Србији и Црној Гори. По три бригаде I. Сваки дакле политички округ (17 њих) формирао je по једну бригаду I. тако. официри штабова одређени су у друге команде. Добро организована наша комора са обичном снагом за вучу чинила je војсци добрих уолуга. „Наредбом о мобилизацији в. Сви су топови били удешени." Пешадија I. Артилерија je имала топове рађене у крагујевачкој фабрици. У то време стални кадар —. а чете су ушле у неке батаљоне народне војске. На послетку. 8 пољских и 4 брдске батерије и два инжињеоска батаљона. како je ко могао и имао. „За сву војску био je један пук брдске артилерије од 5 батерија. У I. а уз то било je још и 18 бригада II.

Резерва: Шумадијска дивизија II. 2. класе = 14 батад?она — на Делиграду. III. Ову војску.500 сабаља.000 бораца. артилеријски пук од 24 топа. Неготински одред (две крајинске бригаде) јачине 10 батаљона пешадије. в. класе = 14 батаљона — у Параћину или Ћуприји. Источка војска од 25. да се са извесном снагом предузму диверзије к југу у правцу Сенице и Новог Пазара. класе. класе = 14 батаљона — у Јагодини. класе) јачине 8 батаљона пешадије. према чему je већ одређен и главни операцијски правац — долина Мораве. Центар — шумадијска дивизија I.000 бораца. Западно и исшочно војиште према овоме имали су се сматрати као споредна војишта са дефанзивним смером у први мах. 1 батаљон инжињерије = 10. У овом погледу толике увиђавности није билсг пред рат 1885.istorijaonline. јачине од 68.000 бораца имала се концентрисати на тимочком војишту у три rpyrie:. 2 батерије.. Ењажевачки одред (књажевачка и црноречка бригада I. 2 батерије и 1 ескадрон коњице = 7. <?.com 85 84 Утврђивање појединих важнијих положаја на дотичним фронтовиш. и кад je означен први главни циљ операција. Опсадни парк == »500 „ . а.. да he се турска главна снага налазити код Ниша. за тим бригаде црноречка и књажевачка II.. класе. јужно-моравска са својим бригадама II. Претпостављало се. Распоред ове војске имао се овако. б.000 бораца) на Дрини према Босанској Посавини.000 бораца.. (сл. имала се концентрисати са главнином (20.. Гпавна моравска војска. пограничним бригадним командантима издата je била наредба о појачању граничних стража позивањем на омену појединих оближњих јединица. Дунавска дтизија II. Осталих ситних делова = ljClQ0_ „ р " ' II. На послетку решено je. Зајечарски одред (две браничевске бригаде. а по усиешним операцијама на главном војишту ваљало je и тамо предузети офанзиву.. Јагодине и Крушевца. 1 ескадрон коњице. Лево крило — дунавска дивизија I. извршити у први мах. јачине 31. онда je предвиђена била и оваква концентрација наше снаге: I. имала се концентрисати у сливу Мораве на просторији између Алексинца..500 војника.. Јужно-моравска дивизија L клаве са својим бригадама II. Главнина: 1. 20 ескадрона коњице = 2.. класе) јачине 11 батаљона пешадије. Према ратном плану било je решено.): а. две батерије и 1 ескадрон коњице = 8. упућиване су на дотичне фронтове пре пристизања главних делова на концентрацијоку просторију. дунавска. б. Да би све ратне припреме биле што сигурније од могућих узнемиравања од стране Турака.450 бораца. к л а с е = 1 4 батаљона — код Крушевца.http://www./( . сем браничевске бригаде Ф 9 батаљона — код Јовановца или Ражња. на коме je требало концентрисати и већи део наше снаге. отпочето je благовремено пре по1 четка операција.000 бораца. кад су одређена војишта. класе = 22 батаљона. 26 батерија са 128 топова = 3. Кадје било готово с решењем питања о начину ратовања. Све -су дивизије имале скупа: 87 батаљона пешадије = 58. чија су утврђивања и наоружања свршена тек у почетку Августа 1876. године. Западна војска.дакле образовале су дивизије: шумадијска. године: батаљон са осталим ситнијим деловима као „авангарда" — код Алексинца. према чему се и југо-исшочни део ондашње кнежевине имао сматрати као главно војиште. инжињерски 1 Сем положаја на Шуматовцу. а чим су лрве најближе пограничне јединице биле готове еа мобилизацијом. Ову војеку имале еу образовати: . 3. Десно крило — заиадно-моравска дивизија I. 18. пук коњице од 4 еекадрона. да се офанзивно дејствује противу главне снаге турске. и западно-моравска дивизија. Главни објекат операција на главном моравском војишту била je турска главна војска код Ниша. 4 батаљона инжињерије = 2-500 „ .000 бораца.

Бто тако je y ратном плану било предвиђено груписање наше снаге на главним и споредним војиштима.500 бораца. Овај одред образовале би ове трупе: Ваљевска бригада I. Српско-Турскго рат 1876. а очекивало се појачање од 25. Ако се дакле хтело остати доследним овим правилним мислима. . c обзиром на ондашњу нашу војну моћ. класе. Мањи део западне војске— 11.00Ö бораца. и ову да окупира.—77.http://www. кл. класе. Две подринскс бригаде = 6 батаљ = 4. да смо пред почетак операција имади у. Дивизијон коњице = 300 бораца. Операције тимочко-моравске војске. Кад je Србија у то време располагала са скоро 125.500 бораца.000.1 Укупна јачина наше мобилизоване војске пред почетак операција износила je око 125.000. дејствујући офанзивно простим операцијским правцем. налазила се у пол.500 бораца. Око Новог Пазара било je 20. предузимљући тако надмоћном снагом офанзиву у правцу Ниша. Може се узети. класе. . која je опасивала Србију великим луком. а на шимочко — 14.com 87 86 Две шабачке бригаде = 1 0 батаљ === 7. дивизијон коњице. Око Сенице и Нове Вароши 15.. да.000. и кад су онако правилно провејавапе зреле мисли по многим питањима разраде ратног плана. да потражи главнину турске војске. Налазимо.000 до 15. да je потуче и даље да продужи операције у главном уз Мораву. Осталих ситних делова = 500 бораца. онда je требало на главно војиште избацити скагу од 100. књига I. инжињерска чета и остали ситни делови. требало остати доследним правилно изнесеним и разрађеним мислима у ратном плану. и то: На просторији између Ниша и Пирота 36. 45. и н&Џаајаворски одред сем одбране имао je у задатку. год.000 из Софије: У Босни je било око 25. На споредним војиштима ваљало се ограничити у ирви мах на чисту дефанзиву.000 бораца. да у згодном тренутку предузме операције у правцу Сенице. Исшочна (Шимочка) војска имала је-да брани источну границу. две батерије. одељење опсадног парка. Наша војска према Турској. Добровољачки кор = 2.он«ају. онда je. да би на тлавном војишту требало концентрисати двапут већу снагу него што се замишљала снага у Турака код Ниша. И једна и друга војска на овим споредним војиштима могла je бити ојачана еа по неколико хиљада обвезника III. да се са прикупљеном надмоћном снагом па главном војишшу „само једним фронтом дејства" предузме сножнп офанзива противу турске главне снаге код Нигиа. стр. — Према овоме.000 војника. онда je загонетно.500 бораца. = 5 батаљ = 3. да брани западну границу. зашто није"јача снага концентриеана на главном војишту?! — Кад су већ политичке прилике и друге околности нагнале Србију.000 бораца са прикупљеним већим делом ове снаге на положајима код Књажевца. о обзиром на посебне циљеве војсака концентрисаних на тим војиштима.istorijaonline. Ваљевска бригада II. По страним податцима Турска je y очи овог рата имала прикупљених око 140. да објави један нераван рат отоманској царевини.000. Инжињерски батаљон = 600 бораца.главноме скоро исти број војске као и Турци.осигурава а евентуално и да потпомаже лево крило главне моравске војске. да може дејотвовати унутрашњим операцијским правцима. да je ca свим правилно и потпуно оправдано. Код Видина 18. Иук артилерије = 600 бораца. избацивши н-а западно војиште не више од 5—6000 бораца.500 бораца имао се концентрисати на Јавору. што je ратним планом предвиђено. Књажевачки одред ове војске имао je задатак. Овако груписање наше снаге у оно време одговарало би принципу груписања надмоћне снаге на главном војишту. Западна (дринска) војска имала je задатак. што je мораеско војиште ратним планом означено као главно.000 војника.000 бораца. јер „смер je војнички ове операције. а евентуално и да упадне у Босну. главна моравска војска имала je да продире уз Мораву ка Нишу. рудничка и ужичка бригада II. као год и то. 1 Ђенерал Сава Грујић.

и тежи. Овако груписање наше снаге на главним и споредним војиштима у оно доба. већ je сва оетала у саставу ибарске војске. да се што скорије искористи привремена наша бројна надмоћност за добијање одсудне битке. како по питању групиоања снаге тако и по питању главне идеје операција на моравском војишту. да je не само узајамно помагаше ту било немогуће^ већ и узајамну везу нису могле за дуго да нађу. За то западно-моравска дивизија није ушла у састав главне оперативне војске. године. сем малог броја светлих примера. ослањало се на претпоставку. ферентно?!. да he Турци у даљем току догађаја моћи да прикупе* и уједине јачу своју снагу. „Моравека војска на дан почетка офанзиве 20. да се отворено нападне турска главна сила код Ниша. онда области падају по себи". д. . да се оперише нападно и преко Јаеора.. да се из концентрисаног свог положаја са сасређеним силама што пре постигне одсудни резултат . што оперише. „Еод Бабине Главе. који су у оно време били под Турском. 1 лаком брдском батеријом од 4 топа. јер се на једном месту вели: „Треба Шежити Шоме. —. подеснији. да се Ниш најпре цернира. потпомоћи и омогућити иначе нашу неравну борбу са турском царевином. ипак je било боље. правилнији и бољи начин исхране трупа. Ове су колоне биле удаљене тако једна од друге. да својим упадом у Стару Планину дигне устанак. да he се онда узбуђено Српство. водило се рачуна и о овим околностима.istorijaonline.." и т. 1 тешком 4 фунтовном батеријом од 8 топова. да на свакој одсудној тачци према њој будемо у -замашном надмоћију. имају се према главној Шурској сили Шако распоредити. Ове су нас наде изневериле. како je фактички поступљено у самом извршењу. Узрок овој индиферентности потражимо у нама самим! — • Овако груписање наше војске предвиђено и утврт ђено ратним планом/ с обзиром на предње примедбе. и место овога решено je. то je преиначена према овоме и концентрација трупа. као што je у ратном плану предвиђено. које излазећи из централног свог положаја j долини Мораве упућене су биле у разне правце. подржавајући и ојачавајући одушевљење у војсци и у народу за рат. рачунајући као позитивно. грабећи иницијативу рада у своје руке. — „Мењајући овако главни објекат операција.. одговарало je ондашње опште * одушевљење за офацзивне операције. за тим раније извршена наша концентрација.1 Оваком груписању наше снаге и брзом снажном продирању ка Нишу у сусрет главнини турске војске. већа разбацаност турске снаге на великом луку око Србије. листом дићи на устанак и својим добровољачким четама и одредима за крстарење у свима правцима а и у позаднини турске регуларне војске у многоме олакшати. 1 одељењем . Кад се ово постигне. а и бугарско становништво. 4 Јуна била je овако концентрисана: „На ЕориШу и Кади-Богазу: Командант мајор. Киријев са добровољачким четама служи за одржање везе између тимочке и моравске војске. Нарочито je требало.. целокупно загранично становништво односило се према овоме рату са свим инди1 Наш ратни план за рат 1876. јер." и даље: „Дивизије одређене распоредом за главну војску . И за то. да пресеку главне комуникације Ниша са Турском. као што се то види из појединих напомена ратног плана.добровоЈваца.com 88 89 dq разбије главну шурску силу. од онога. место да je ова моравска војска — еа једном обилазном колоном преко Грамаде — поведена била од Алексинца право противу турске нишке војске. она je подељена била на више колона. „Пошто je напуштена идеја. а на послетку овакав начин дејствовања диктовала je 11 потреба добијања што пре одсудне битке на главном војишту. заграничних предела. у исто време решено je. У колико се то може да оцени из појединих одељака нашег ратног плана.Ник.http://www. Командант пуковник Ђура Хорватовић са: 8 батаљона пешака. које je већ постојало.

класе. те je y Дервен стигла 22. „На Грамади: Командант пуковник ЈБубомир Узун-Мирковић са: . а снага моравске војске. стр. Операције тимочко-моравске војске. и П. 1 четом стајаће војске.com 90 1 ескадроном коњице. •91 1 батаљон инжињерских трупа са понтонском мостовом екипажом. и II. „ У Ерушеецу: 2 батаљона пешадије II. једне 4 фунтовне тешке и 3 брдске батерије и 1 чете пионера. 18 ескадрона коњице. „Еод Пандирала: Резерва под командом ђенерала М. и то: 10 батаљона пешака. 10 пионерских чета и 8 батаљона пешадије III.—77. 1 лаком бригадном батеријом — 4 топа. класе с устаницима из Старе Србије под командом потпоручника Лазара Павловића.istorijaonline. Ова je колона 19. 4 ескадрона коњице. 98. класе. Черњајева. класе мајора Николе Петровића.тог дана била je: 771/i батаљона пешадије I. Николић: 5 батаљона београдске бригаде I. 1 пионерском четом. Бригада je пошла 20. а одатле преко планине Оштре Чуке. Черњајева! — Дужина фронта овог стратегијског поретка износи око 90 км. на коликом je фронту и како извршен стратегијски развој моравске војске у очи дана операција под главном командом ђенерада М. „На Вукањи: Командант потпуковнкк Коста Бучевић са: 8 батаљона пешадије. . Јуна из Алексинца за Бању. 3 тешке батерије — две 4 фунтовне по 8 топова и једна 12 фуктовна са 6 топова.Стевана: Командант капетан Станко Јовановић са 1 батаљоном III класе алексиначке. кн>.класе. 2 лаке бригадне батерије.http://www. . и 1 ескадроном коњице. Ова се колона састојала из 9 батаљона пешадије. „Еод Св. 1 тешком 4 фунтовном батеријом и З л а к е бригадне батерије. 1 ескадроном коњице.. „У положају делиградском: 1* батаљон пешадије са позицијском артилеријом тог положаја. Ето. Јовановић са: 15 батаљона пешадије. 13Д. и II. ескадрона коњице. а на Пандирало у зору 23. увече. 1 вод коњице. класе. Јуна заноћила у Краљеву". „На пуШу за Ерушевац: Део дринске војске под командом команданта ваљевеке бригаде I. „На Копаонику: Ради одржавања везе између моравске војске и ибарске било je нешто III. Срџско-Турски рат 1876. „На Јанковој Клисури: Командант капетан Стеван Бињички: 2 батаљона пешадије I. 7 ескадрона коњице.—101. 1 пионерском четом. 19). . 5 батаљона пешадије. класе и 2 батаљона III. . „Положај код Алексинца: Командант пуковник Нићифор Јовановић са: 9 батаљона пешадије I. 2 „ „ III. класе.. Ово je потпуно кордонски систем развоја војске у етратегиј1 Ђенерал Сава Грујић. . 2 „ „ III. „На Суповцу: Командант пуковник М. класе са позицијском артилеријом тога положаја. класе. 3 тешке батерије — две 4 фунтовне по 8 топова и једна 12 фунтовна са 6 топова. 1 батаљон инжињерских трупа.класе. 10 тешких и 11 лаких батерија. Јуна. године. 1 тешком 4 фунтовном батеријом. „На Еатуну: Командант капетан П. Ђорђевић са: 3 батаљона пешадије народне војске. „На пуШу за Дервен—Пандирало: Командант бригаде потпуковник А. 1 лака брдска батерија. 1 чета добровољаца. I. 1 одељењем добровољаца.1 — (сл.

com 92 - ском поретку на једном војишту са свима његовим лошим странама па услед тога и с неповољним последицама! . тајних саветовања и споразума. којој цифри кад се дода 13.600 чисто бугарске војске.600. Пловдивска револуција. као год што he умети и да оцени улогу и жртве појединих народности на Балкану за стварање државног бића појединих балканских народа Србија je могла за рат 1885. а нарочито сан-стеванским прелиминарним уговором мира у ко- 93 рист стварања политичког бића Бугарске. а на тимочком споредном војишту око 14.78. учесница берлинског конгреса мира. То je управо и био главниповод рату између^Србије и Бугарске 1885. па ни онда. Овим несрећним берлинским уговором мира бачена je варница зависти међу народе балканских држава тако. када je и дефинитивно закључен мир између Русије. кад се Србија свим својим бићем заложи и ухвати у коштац и неравну борбу са турском царевином за идеју ослобођења иуједињења! Несумњиво je. године. (тимочка дивизија са извесшГм делом I. Као најмоћнији савезник Русије у крвавом рату 1877.000 Румелијота. дакле 5 непот•иуних дивизија „активне војске.. Румуније и Црне Горе с једне и Турске с друге стране.500. дунавска и дринска дивизија). Где нема политичке мудрости и јаке државничке увиђавности." међу којима je било 11. који победоносни Руси диктираху Турцима ггред Цариградом 1878. Србије. позива народне.војскеД Мала ćHEfl?a па ипак подељена на два засебна војишта! i Услед.847 обвезника тадашњег „I. године. нашла je јаког ослонца у сувише једностраним одредбама појединих етавова берлинског конгреса мира. На граници македонској 11. наравно на штету народоносних историјски оправданих аспирација српске државе и ерпског народа. У тренутку пак кад смо прелазили границу Бугарске. Концентрација и стратегијски развој српске војске за рат 1885. Од целокупног овог броја мобилисане војске концентрисано je на нишавском главном војишту 35.000 добро наоружаних бораца са преко 250 топова. шумадијска. да he њена запаљива моћ још можда за дуги низ година бити тема разних дипломатских састанака. да je при крају Октобра имала: Према Пироту и Дешчаном Кладенцу 10.600 (моравска. бројни однос наше и бугарске војске био je приближно овакав: На нишавском војишту: . Узрок овоме рату између Срба и Бугара треба потражити у сан-сгпеванском прелиминарном уговору мира. У Софији око 3. ту су неизбежни и крвави заплети. онда се горњи број бугарске војске пеље на 56. међу тим она je за овај рат мобилисала свега 49. годкне.500. да he бесприетраона Историја стварања балканских држава у XIX веку са позитивним аргументима расветлити тајну тенденцију сан-стеванског прелиминара и берлинског :конгреса. што je последица нарочитих рачуна и погледа извесних великих јевропских сила. позива народне војске".istorijaonline. које су услед тих одредаба после чак и подржавале извршени преврат.558 бораца. Код Видина 6000.000.http://www.000 бораца. а који je после краћег времена модификован на конгресу великих сила у Берлину.000. године Србија je била запостављена берлинским конгресом мира у деоби добити. У Румелији 12. пловдивског иреврата бугарска војска била je разбацана тако. године мобилисати и избацити на границу 150. а на послетку и на подстрек многим крвопролићима и оружаним сукобима на Балкану и Јевропи." „аутономисања" и других узалудних преговарања на штету угледаиморала представника „цивилизоване Јевропе". што чини свега 43. која за 500 и више година свог мирног робовања под Турцима никад не даде знака живота те нације.

На послетку. дунавска и шумадијска дивизија са коњичком бригадом биваковале еу у непосредној околини Ниша. Октобра 18. Септембра.600 бораца. У свима прорачунима. без обзира на земљиште и друге "прилике. Скоро. у тога су с појмљивих разлога били лшправнији-рачуни и бољи ратни резултати. пук у Смрдану. а у Бугара 13.целокупна наша снага концентрисана код Ниша остала je y логору све до 18. И мобилизација и концентрација трупа за овај рат извршена je за 20 дана. та кобна претпоставка вероватно je и била узрок. ггук од Чишшгаваца до Јалботине. Септембра издата је. како изгледа.istorijaonline. Октобра. Таква у основи погрешна претпоставка. које би делове несумњиво могли оделито тући нашом уједињеном снагом на средачком платоу пре него што би они успели да се уједине.000 бораца. Да се руководило операцијама у овом рату онако.овај рат. у Вугара 6. ипак потукли делове бугарске војоке на нишавском војишту пре. мобилизација je наређена краљевим указом 9. Октобра. као год што je та погрешна претпоставка била повод. а стигла у Пирот 11. а 15. — За чудо je дивно.и Војнеговцима. бројни однос војске у овом тренутку (преласка преко границе) био je на нашој страни. Бугарима je свакојако требало прилично времена. шумадијске и дринске дивизије награничном фронту у заплави Нишаве. У први мах дринска. а моравска дивриија даље јужно уз Мораву. као једном од најважнијих елемената с пресудним утицајем у том конкретном случају! У нас се онда радије претпостављало. да je y непријатеља боље етање. те смо и оно мало подигнуте снаге поделили на два засебна војишта. \ Ова лоша претпоставка навела нас je на погрешне комбинације и на погрешне радње. како je требало и како се могло. у ваздушној прузи) и то. да су морале наступити и лоше последице. комбинацијама па и радњама ратним треба увек претпостављати.http://www. која je одмврширала из Ниша 10. а мањи на Тимоку. те je испољено онако мало енергије и мало озбиљне радљивости како 95 у главном штабу тако и код осталих виших команданата у првим данима операција. — Дакле. — Као што омо то раније напоменули. Да би се обезбедио предстојећистратегијскиразвој дунавске. пук одмарншрао и разместио се у селу Крупцу.000. а за себе узимати да je лошије. На тимочком војишту: У нас око 14. да коњичка бригада сходним распоредом заштити део граничног фронта од Тепоша преко Чиниглаваца до Јалботине (15 км. да доведу на нишавско војиште са македонске границе и Румелије онај број 6д 20.com 94 У нас 35. Та иста претпоставка учинила je.. те смо оа онако мало снаге отпочели . наређено je 12. да се у нас онда у тако судбоносним приликама веома мало водило рачуна о времену. па се требало користити том повољном околношћу. продирући енергично прикупљеном снагом на оба војишта. сем коњичке бригаде. I. и то: Шу- . По пристизању дивизија коњички пукови ослањали су се на пешадијске делове у њиховој позаднини. него што je то требало претпоставити обратно. Октобра. ми бисмо. шумадијске • и дринске дивизије пренесене оу већим својим делом до Ниша железницом.600.000 бораца. и при свој односно малој нашој снази. одакле je одмах I. а вероватно би до тог времена и Софија била у нашим рукама. учинила je. нишавска војска отпочела je покрет из Ниша ка Пироту и Дешчаном Кладенцу. а оетале дивизије допутовале су пешиде на концентрациону просторију.наредба за концентрацију трупа: Већи део у Нишу. Трупе дунавске. да бугарски делови са македонске границе и делови румелијске војске неће смети да се докрену софијској војсци. да се наша снага онако растури на великим фронтовима и на једном и на другом војишту. пук од Тепоша до Чиниглаваца <no онако страшно каменитом земљшпту!?). а II. na je ca свим логично. а II. него што би стигли они делови из Румелије и са македонске границе. Ко се год руководио овим начелом при претходним прорачунима и комбинацијама за ратне радње.

600 бораца износио je (од Власине до Ржане) око 75—80 км. а моравска преко Власотинаца ка Дешчаном Кладенцу. Коњичка бригада одређена за обезбеђење левог бока нишавске војске имала се кретати преко Тепоша. у ваздушној прузи! — Оваквој концентрацији и оваквом стратепгјском развоју наше војске био je циљ: а.http://www. моравска на десном а шумадијска у средини. Новембра) подељена у три групе: десно-крилни одред био je код Св. Блата и Раснице до Гњилана. и лево-крилни одред био je y Неготину: Фронт овако распоређене тимочке војске од 14.7 .000 бораца износио je* (од Св. штаб дивизијски био je y Гњилану. Пошто се заузме Видин. штаб дивизијски у Пироту. а ослањајући своје лево крило на Дунав. : v . она се упућује и утура лукавичком реком између шумадијске и дунавске дивизије. Дринска дивизија била je. Мислило се једно. шумадијска и моравска дивизија имале су с почетка да буду öa истом стра- тегијском фронту: дунавска на левом. и онако дуго </ СТРАТЕГИЈА ' ' . принуђавајући на тај начин бугарску војску на одсудну. Да се са споредном тимочком . Уместо јачег прикупљања снаге на нишавском војишту и уместо што енергичнијег продирања ка средачком платоу. а за тим према потреби ка Трнову или Софији. Моравска дивизија као „армијска десна побочница" била je распоређена на Дешчаном Кладенцу с мањим одредом на Власини. Уместо енергичног продирања требало je кретање осталих дивизија уравњавати према кретању и напредовашу десно-крилне моравске дивизије. пред којом-је био Трн.. која семогла кренути Сливници тек онда.теснац. Николе. распоређена у југо-западној околини Пирота од Бабупшице. која je дебушовала кроз драгомански . Уместо да шумадијска дивизија једновремено Ca дунавском дивизијом избије на фронт Сливнице. . маршовати даље ка Берковици. онаква подела снаге на два засебна Бојишта на веома широким фронтовима пред почетак операција. до ког дана пред вече почеше етизати необичним усиљеним маршевома и они делови бугарске војске са македонске границе и делови румелијске војске. продирући даље у том правцу. пошто заузме Трн и Брезник. у ваздушној прузи на онако испреламаном земљишту! Тимочка војска бида je у први мах (до 1.колоном најодсудније дејствује противу Видина. Шумадијска дивизија распоредила се у околини југоисточно од Пирота до Суховог Моста. Да се са главном снагом концентрисаном и развијеном испред Пирота продгсре што одважније средачком (софијском) платоу и Софији. Према овоме дунавска.. 202). осигуравајући евој десни бок од Белограчика.енага не могаше ујединити за одлучну битку на Сливници ни до 7. битку. (сл. у нас се раетура снага на великом фронту на онако испреламаном земљишту. Према свему овоме дунавска дивизија као оса кретања осталих дивизија морала je и своје кретање подешавати према кретањима осталих дивизија. Новембра. Дринека дивизија „као резерва" требала je маршовати позади и ближе левом крилу. б. средњи одред са штабом тимочке војске био je y Зајечару. Смиловаца и Протопопинаца. дунавска и дринска дивизија ка Пироту. Нишавска војска на југо-источном граничном фронту извршила je стратегијски развој овако: Дунавска дивизија распоредила се у северној околини Пирота од села Станичења и Сопота до села Крупца. позива народне војеке одређен je био да чува Власир^ обезбеђујући на тај начин деени бок стратегијског фронта нишавске војске. Николе до ушћа Тимока) око 100—120 км. Фронт овако развијене нишавске војске од 35.istorijaonline. да избије. Један пук пешадије П. Недовољна снага подигнута за овај рат. штаб дивизијски био je у Кални. она од СуковскогМоста маршује пут Брезника ка. ка Алдумировцу. Врапчи.com 97 96 мадијска. да се наша. ' • N Све je ово и учинило.и Брезник. и Софији под онако повољним за нае околностима (мала снага бугарске војске у то време иопред Čoфије). Умеето да дриндка дивизија ојача дунавску дивизију. а радило се друго. штаб дивизијски био je y Пироту.

Стварање и уређење у опште оног стања и положаја. са свима претходним спремама за успешан отпочетак операција). " Сумарно. да je то nocat). да би се постигнуо одређени ратни циљ. мало . Ратни се план израђује без утицаја воље непријатељеве. 2. јаче груписање трупа и већа енергија у раду произвели повољније резултате у овоме рату. док се не дође до уверења. Ретки су случајеви.по мало. под ратним планом треба разумети: 1. Неминовно je. Као што се види из горњих навода. да би јача снага. и морало je на крају крајева имати лоших последица. па за то се не израђује и не припрема у очи самог рата него много раније. и fo раније на неколико година. да je ратни план мисао једног човека. на колико he ce времена унапред израђивати рашни план. израда ратног плана јест посао велики и врло важан. . 'Постоји знатна разлика између ратног плана и операцијског плана — пројекта операција. већ je то обично заједничко дело дипломате као представника државне политике и војсковође. операцијски план — пројекат операција.http://www. те за то ее он обрађује ^припрема за све време мира с највећом збиљом. с кога he и са чиме he војска отпочети своје ратне ради>е. јер се не зна никад унапред.com 98 (скоро 25 дана) борављење трупа по мочарном времену у околини Ниша. д. и т. но без прекида. Карактер.. који се свршава за један или за неколико дана. Ратни се план израђује постепено. РАТНИ ПЛАН ii . концентрација са етратегијским развојем војске. да he рат неминовно наступити после кратког времена. 3/. која у опште одговара једном офанзивном рату.istorijaonline. кад he бити рата. У онште не мон^е се определити. врсту ратовања (дефанзивно или офанзивно) са тачним опредељењем ратног циља. а jom мање. те би својим последицама потпуно оправдали протест званичне Србије за повреду берлинског уговора мира на њену штету. а доцније и Пирота.. Одређивање снаге и средстава неопходних. (мобилизација.

којом данас теку догађаји после" објаве рата. Дуги и темељни рад на изради ратног плана.com 100 У обради ратног плана не сме се дакле застати. Операцијски планови или пројекти нису ништа друго. које имају утицаја на ратне радње. Све чувеније војсковође придржавале су се ових принципа.ЛГрилике и околности на војишту и бојишту. концентрација са стратегијским развојем војске за отпочињање операција. ако се израније није ништа или врлс мало размишљало о питањима операцијских пројеката на разним војиштима. 2. Операцијски планшт пројекат операција дело je војсковође. економно . Како-смо напоменули. озбиљна брига о њему и свестрано његово проучавање у мирно доба доноси на крају крајева као резултат то.http://www. којима се најугодније долази до одређеног објекта. јееу: 1. кад куцне час: „рат" или „мир". разумевање њихово. коју идеју војсковођа. који га чине. према чему се и одређује. узима у комбинацију при употреби својих трупа ради постигнућа ратног циља јесу: снага непријатељске војске. знају основи ових упута. не даје много па чак ни довољно времена за дуга размишљања о томе. и тај пројекат произлази из основне идеје ратног . за које треба читав низ година да се приведу у дело. спрема земље у смислу фортификацијском.. олакшава се кад се. који су потребни за. 101 Операцијски план није ништа друго до средство. Елементи. скојима се у опште може доћи до рата. већ се он мора редовно и постепено допуњавати. (тврђаве и утврђени положаји). организација и формација властите војске и оне у суседних држава. да буду готови: општа спрема и обучавање војника.пројекта операција произлазе први упути војсковође. На претпостављеним операцијским правцима једне и друге стране ради поотигнућа извесног циља. д. подешавати и исправљати за све време мира. време које му остаје на расположењу за извршење евојих комбинација рада и тежња непријатељева. Ретко се кад могу унапред комбиновати и исКористити како треба сви напред побројани елементи. Све остало оставља се доцнијим догађајима.ојачава својим бољим и свестранијим познавањем прилика и околности на самом војишту и бојишту. Из .. којих мора бити. na je због тога по-. стратегијског и тактичког. требан на лицу места стваралачки дух у војсковође. војска у рату може бити у офанзиви или силом околности у дефанзиви или најзад на једном војишту у офанзиви а. и 3. без сумње. На извесној опредељеној ратној претпоставци једне и друге стране до извесног периода рата. усавршава и дотерује своја ратна снага уз општу финансијско-економну. који he се природно развијати. шта у опште и како да-се ради. Све ове претходне радњеи послови морају се ослањати на овестраном проучавању и што потпунијем и јачем познавању целокупне ратне снаге оних држава. која би се у том "периоду употребила с обе стране.. а то све зависи како од политичких тако и од других прилика и околности. Брзина. да се из мирнодопског размишљања пређе у ратни рад у своје време. Операцијски ое пројекти у опште базирају: 1.што правилнију студију и израду операцијских пројеката. На претпостављеној снази. у колико се буду мењали и сами елементи. које војсковођа мора да. као што су политичке прилике. Према овоме и пројеката операција може бити двојаких: офанзивних и дефанзивних.istorijaonline. Ратним планом дакле опредељују се и припремају сви претходни послови. усавршавање транспортних и комуникацијских средстава и т.на другом у дефанзиви.. а после тога настају други планови или пројекти.стање народа. мобилизација. плана. да ће надлежни фактор моћи с величањем самог себе и свога народа да узвикне. и у толико више.моћ своје државе. до низ директива или пројеката рада до прве битке. . Ослањајући се на основну идеју у ратном плану операцијскипројекат према овоме обухвата само прве објекте и операцијске правце. и у рату да се држи напада или одбране. како да се исправе раније учињене погрешке. месгпо на коме се она налази. Податци о вероватним војиштима с гледишта војно-географског и војно-топографског.

зависила je судбина рата. Отуда излази. „У рату се ствари друкчије развијају него што се мисли у почетку. „Елеменат неизвесности. као год што je и Суваров показао само лист чисте хартије као одговор. у 1800. као да пред њима стоји отворен пут у Цариград. Све доцније. морали тражити одлучне сударе живом снагом.com 102 2. Тачно познавање свих статистичких података и свих извора разноврсних потреба на дотичним војиштима. односила се на операцијоке планове. Чим je Осман-пашина војска дала прве знаке живота. какав му je план за рат у Италији. Јача страна лтек онда зна. да. и 1809. години да заузме непријатељске престбнице. Ето у 103 томе доказа. године. до гола измишљања појединих војних дилетаната без стварне вредности. и продрли кроз планинску преграду. години да заузме непријатељску позаднину. која je страна јача. Изгледало je. На још веће дивљење Наполеоново Жомини je пред почетак рата 1806. за оне. Његова изрека. Као што je познато. г. а који нису били ништа друго. хтели не хтели. ступа у овоје право почетком кретања после свршене концентрације војске. пробијање цепгпра развучене непријатељске војске. да може да изведе своје намере. мора извести закључак из једне познате и једне непознате количине. коју смо споменули. то у власти позватих чинилаца. да обе стране траже велику одлучну битку. „Свака непријатељска страна тежиће.istorijaonline. Први дакле циљ. Тачно познавање црлокупне ратне снаге у најширем смислу како своје тако и оне. Овако схваћена разлика у појму између ратног и операцијског плана — пројекта операција може нам потпуно објаснити ону Наполеонову изреку: „Ja нисам никада имао плана операција" (Je n'ai Jamals eil im plan d'operation). а све je.http://www. Ово се најјасније види из пооматрања његових смерова у у овим ратовима: 1796. а не од заузимања неколиких кланаца. Изучавајући женијалне ратове Наполеонове ми видимо.сва његова предузећа у самоме почетку вазда имају лако појмљиви. и да he за две недеље дана постићи оно. да je првобитни план Наполеонов био потпуно јасан па чак и. за своје комбинације добија јача страна чвршће земљиште но непријатељ. испитивања. у 1805. год. при простом ехватању рата. 3. Властита воља брзо сусреће независну вол3у непријатељеву. се одступи од овога.. •. Све je ово посао мирнодопских студија. -јест непријатељева главна војска. Наполеон није никад дејство•вао у рату онако насумце и с пренагљеношћу него су се наггротив све његове радње оснивале на дубоком појимању основних начела ратне вештине и на пажљивом проучавању ратних прилика. Турске армије северно од Балкана беху још неразбијене. по којима je био наумио да креће своју војску.'кад су га 1799. тачан и уочљив циљ. и појавила се . и ако их непријатељ паралише. Прешавши Дунав Руси су с великом брзином допрли до балканских кланаца. „Где. тајних рекогносцирања и т. што се могло очекивати тек после неколико доесеци. него je погодио чак и правце. д. који треба да поклањају озбиљну пажњу овим питањима у времену мира. и од исхода овог несвршеног посла. коме су управљени покрети војске. Закључак може бити само несигуран. појављује се мало извесности у ерачунавању. с којом може расдолагати непријатељ. Тек кад се сазна. који има опредељену одлуку и веће' поуздање у самог себе. које je препоручивала стара школа.измене тога плана чињене су у зависности од дејства а иоглавито од погрешака и пропуштања извесних згодних тренутака од стране непријатељеве. који би били само индиферентни посматрачи. 1806. не само раније уочио намеру Наполеонову.. да себи створи овакав положај. Али потврда овог успеха подлежала je једној . За ово служи као најбољи пример летњи поход 1877. због чега су непријатељи..тешкој сумњи. Ко хоће унапред да израчуна ток догађаја.. године запитали у Бечу. ту ретко кад да изо" стане казна. који господари у рату. Али у сваком случају ово he тражити онај.

и каквим се успесима у опште можемо да надамо. да оне потпуно мењају цео дотадашњи рад." Такав план рада можемо обележити само у општим цртама. не могу ее никако израније и унапред предвидети са сигурношћу. али то дије у ствари. 168.com . који he доћи после првог сукоба са главном непријатељском војском. Питање о ратном. стр. унапред. ако се правилно организује мобилизација и превоз војске и потреба. при чему ле треба да се много осврће на променљивост факата. „У свима свим . ојачане код Шалона. који долазе од дејетва и против-дејства." . Погрешке пак учињене у првим прикупљањима војске тешко се дају поправити у току целог ратног похода.аре у калејдоскопу". а сваки бој из основе мења слику. све диспозиције — распореди морају водити жељеним резултатима. Мак-Махон je и поред пораза код Верта и непотпуног стања своје војске.. друкчије претпоставља даља задаћа Сшратегије. плану у вези са најважнијим савременим факторима лепо je окарактерисано у делу немачког главног ђенерал-штаба о рату 1870. Volk in.до једино борбом— бојем. И после победе ток операција зависи од утицаја тренутка и од заплета. Оваки планови морају се налазити увек у приправности. . што je запостављено. у колико извршење евега што je унапред скројено и утврђено зависи од многих и многих ратних догађаја и случајнодти. „Ни један операцијски план не може да предвиди ни е коликем. Наравно. и с тога се стварају нове основе за будућа-предузећа. < . Овде се наша воља сусреће ускоро са независном вољом непријатељевом. Goltz: Das. . овако: „У ред осталих задатака главног ђенерал-штаба у мирно доба спада и пажљива детаљна обрада питања. али начини. да се још у почетку рата тежи извршењу извесног плана у свима његовим детаљима до самог евршетка. Оно истина војсковођа he увек имати пред очима своје велике циљеве. ' „Дакле ни . „Па нека би се његова воља и могла ограничити благовременим и одважним задобијањем иницијативе у своје руке. : . . војсковођатреба да има увек пред очима главни циљ коме тежи. 104 105 на Лому и код Плевне "у бок Јруском наступању. да немачку главну војску у њеном маршу окрене к а с е верној граници.—71. . d. где je цела војска једним ударом збрисана е бојног поља. која се односи на употребЈ^ готових средстава у рату. које се не могу предвидети. да се у развоју једног рата може гледати унапред регулисано извршење у свима појединоетима*утврђеног и до краја изведеног плана. год.случајевима мора се пазити и на чисто војне и још на многе стручне.http://www. цео покрет био je у застоју. „Ca свим се.сама успешна битка не даје потпуну сигурносш у извршењу пројеката.. наравно. али он не може никад да прецизира на један извееан начин путове.*Ови заплети воде новим бојевима.Waffen. морало се одмах напустити оно. Решења као код Седана.istorijaonline. шта је-Наполеон хтео да каже тиме. Операцијски план — пројекат носи у себи карактер више условни и провизорни него стварни и одређени.-. Само лајик може мислити. тражећи регдење на бојном пољу. „Доиста у битци победилац потчињава својој вољи непријатељеву вољу. „Била би дакле погрешка. то. у толико више и пре. ослањајући се на њих. Најзад док се ово није постигло. Д воља побеђеног има увек извесног утицаја. ипак се она не да ничим другим сломити. за сва вероватна војишта. како да постигне своје велике задатке. сигурношћу догађаје. велика су реткост. коja се одноее на концентрацију и превоз војске 1 v.1 После свега овога јасно je. да „није никада имао претходног плана рада. „Материјалне и моралне последице еваког већег боја тако су огромне. кад имамо на расположен>у оваква или онаква средства. политичке и географске обзире. што je заузето и вратити се на "оно. којима мисли да постигне свој крајњи циљ. као што сваки удар мења ш. али je не уништава са свим. шта ћемо да радимо. и како се сви ови планови могу израђивати далеко пре рата. успео ипак.

или се налазе у периоди опадања и губљења.Из свега досадашњег дакле излази.000 бораца. било зарад уједињења са својим једноплеменицима. он се пре свега опредељује политичким циљем. да се врста будућег рата противу извееног непријатеља и на извесном војишту опредељује комбинацијама како политичким тако и војним. да између рашног плана и плана операг^ијског постоји извесна разлика. онда •je најбоље управити главни удар противу најјачег члана коалиције. који се налазе под туђом насилном влашћу. често су принуђени. која му и претходи. 3.000 у Глацу) крете у Саксонију.. те да бисмо тако остварили наше народне идеале. Разрада основне идеје ратнога плана Како смо рекли. $ако сад изгледа на први мах. СшраШегијом видели смо. да бисмо ујединили CpncTBO у целину. како се то налазе Срби у Аустро-Угарској. у видинској и средачкој (софијској) области. Народи.кад овлада. ретко се кад држе у политици офанзивних намера. са којим и са кога војска мора да отпочне своје ратне радње. а уз то. Да бмсмо и ми Срби васпоставили царетво Душаново. Карактер ипи врста ратовања. било то ради заузимања својих заграничних облаети. При разматрању питања о вези Полгшике ca. па ма како право ми имали на области у туђим рукама.. Народи пак млади. у Босни и Херцеговини. да раде политички офанзивно. чије je државно биће у периоди развијања. Предвиђајући несумњиву борбу са Аустријом. он се реши. он се могао веома много да користи свима средствима ове богате покрајине. и у томе случају врло Je вероватно. Оно стање и положај. јер ни један од наших непријатеља неће нам ништа уступити добровољно. о разради основне идеје ратног плана. и т. којом. и да проучимо све оне елементе-. . да би прокрчили себи трговачке и друге путове или и овладали неком суседном државом зарадмакаквих својих циљева.com 106 107 Ha тај начин доказали смо. Био ма какав карактер рата. -да предухитри своје непријатеље. рат крвав и страшан. као централну стратегијску позицију ?а дејства противу чланова коалиције. •Сад да пређемо на питање. Македонији. који кулминирају у своме историјском развићу. гоњени својим народним идеалима. — Рат може бити офанзиван (нападни) или дефанзиван (одбранбени) а у последњем случају активно или пасивно дефанзиван. — Такви народиу време рата no сили околности спремају се за' рат. а којом се рат и завршује. ишчекују напад непријатеља и бране се. 1.овладао Шлезијом.000 у Брандебургу. године против њега устремила огромна коалиција. пр: Ако су пред нама непријатељи у коалицији. д. овладавши Чееком. у Старој Србији. али када се 1756. и с тога се ти народи одлучују на рат само по' сили околности (Китај). основна идеја ратног планадужна je да определи: 1.Снагу и иотребна средства зарад постигнућа ратног циља. па оставивши противу Руса у Вестфалији 83. морамо се спремати за нападни рат. према овоме офанзивна или дефанзивна врста ратовања једино се и искључно може определити војним ратним комбинацијама. који тако рећи оживљују ту идеју. • удаљујући при том и сам рат од границе Пруске.. а 27. Тако н. Фридрих Велики дуго се носио планом продирања у Ческу. Све намере бујних народа могу се постићл једино средством офанзивних стратегијских радњи. би му лако да пробије планинеки ланац за у Ческу.. 2.http://www.istorijaonline. он се сам са 95. да би. која опет са своје стране зависе од узрока историјских. ЕаракШер — врсшу ратовања. и ма колико то право своје пасивно ишчекивали. и да су према томе офанзивна или дефанзнвна стратегијска дејства у зависности од таквих истих дејстава подитичких. да рат доиста стоји у вези с политиком. како je то у нас Срба..000 бораца (67. да ћемо се морати бранити и од осталих савезника у коалицији.

. Снага војске je једна од најважнијих чињеница у рату.—1815. да je често побеђивала и битке добијала бројно слабија војска. Вештипу вишег командовања с великим масама. у толико почињу слабити и његове животне функције. колико мор1ШШ~ШШе'Ж'ТЉстигџ1теШа има нека. да човек ухвати коефицу^енат енергије неког народа. знајући при томе. да се са општом образованопзћу народа умањава проценат губитака. Бројну јачину и организацију војске. као год што данас нису тајна ни статистички податци ни једне државе.. види се као уочљив факат. а кад то буде. Према овоме. Степен спреме и обуке војничке за ратне радње у опште. који бива у борби. Дисциплину код војске.com 108 Политика je y овом случају имала одбранбени задатак. 1848. На челу мале и по квалитету слабије војске стајао je по неки пут ђеније. ј. али у ието време војска и даље задржава способноет за продужење борбе. па с тога почиње у њему елабити и неустрашивост. године пре Христа). само што се снага не мери искључиво бројем. Најзад бивало je случајева. које ее находе у делу „Die Zahl im Kriege". Пишање о моралним особинама војника и њихових команданата мало je сложенија и тежа ствар. војска у мучним Шренутцима Кад се пажљивије проучи Историја ратова. да сва финансијска па по томе и војна и организациона питања дођу пред парламенат.—1871.. јер све то скупа чини снагу једне војске. 1866. који тек избијају на историјеко поприште. д. 1859. да разгледамо цифре. и то: «. већ треба да зна и много што-шта друго. као што je био случај с војском.istorijaonline.то није баш немогуће докучити. а. да ухвати рачун. уз остале једнаке околности. б.* „ „ „ „ „ Аустрији „ „ Француској 1741. * 2. ко хоће да одреди снагу војске за рат. Француска je скупо платила своју недовољну пажњу горњем питању. да се у младих народа. нгга у опште може да наступи а и да смета потпуној спреми за почетак успешних намишљених операција. -— Бројну јачину и организацију непри^атељске војске данас није тешко сазнати. те се треба само потрудити. — 23V2 —• 19 — 5V2 — lSVs —12 — 12V2 %o °/оо %о 0/00 %о %о ' . г. године.—1763. да се још зараније пажљиво проучи. Из Историје дакле види се. те да се ту претресу и одобре. а ратне комбинације захтевале су офанзиву. није довољно да зна само њену бројну јачину. зависп од правилности и брзине мобилизаиије и од множине и спреме желбзничких комуникација за брзу концентрацију трупа. Ево. в. Бројна јачина. Снага и потребна средства зарад постигнућа ратног циља. Кане. па ма које врсте они били. Из тога излази. да погледа смрти у очи. коју je предводио Ханибал. али и. 1870. Наоружање. и 109 ђ. и онда je ипак та војска односила победе. У Историји ратова има примера.—216. онда су и војна питања дотичне државе у опште позната. 217. и које о том питању говоре најубедљивије! Средњи број гЈ^битака У „ „ „ „ шлеским ратрвима Наполеоновим „ ратовима у Италији . те више нису никаква тајна. да je поред осталога неопходно потребно. У колико пак један народ почиње у опште да слаби и физички и морално.војника... — Снага војске. Моралне особине и одлике како..http://www. т. Шако и команданата—официра.. јер данашња парламентарна владавина у свима културним државама захтева.. па и ако je војска била бројно слабија. енергија и храброст јављају у великом стеиену. 1800. да су вештина маневровања и боље наоружање односили победе. (битка код Требије. По овим питањима између жеље и могућности врло често искрсне потпуна противност.—71.—1849. да то све. као што се то десило Француској пред рат 1870.

а то се јасно очитује њиховим моралним еластицитетом у рату. што je данашње оружје у опште боље и смртоносније. тачније и смртоносније. што су имале посла са војском јаче енергије. које су имале у бојевима јевропске војске.http://www. Пошто немамо при руци тачних статистичких података из Историје многих ратова Српског Народа у прошлом столећу. до једино опадањем моралне снаге и развијеном виооком философијом о задатку живота човечја у савремених јевропских војсака и војсака свих других културних народа. „ Кунерсдорфа 22-10 „ Пруси 37. да ли их предвођаху Немањићи. И та способност масе народне у војничком смислу појављивала се често и независно . јаче гинуле. да бисмо доказали њихову ванредну х*раброст и издржљивост' у рату. него једино тиме. од личности.—1763. што су као млађи народ Срби били с јачим нервима и с већом чврстином и снагом за подношење свих тегоба ратних независно од тога. Руси су показивали губитке од 30—40 процената ма били под предвођењем Суварова или под предвођењем Скобељева. два пута умањили.и јаче воље и смелости за ратне напоре. и војска. па ипак су данас губитци у бојевима мањи?! Овај факат не да се ничим другим објаснити." Баш за то. него што беху некадашње глатке кремењаче... Уз остале народе појавили су се на историјску позорницу и Руси за хи- lli љаду година доцније. год. као год што je и данашње олучено оружје далеко савршеније. те с тога сада и нема таквих губитака у бојевима. Кара-Ђорђе. и услед тога су обе стране. као год и у доба наших народних устанака и доцнијих ратова за ослобођење и независност. да оу се у току једног столећа губитци. с тога. а нико се није могао извући из борбе непримећен и некажњен. него што je било пре. Тако: а. најстарији народи падоше под ударцима младих Персијанаца.com 110 Наведени бројеви казују. Ca развићем културе војнички дух у народа у опште слаби. него што се то постизало врбовањем у војску у време Фридриха Великог. и с тога су војници одмах у почетку западали у домашај јаче погибије. 27-7 „ Пруси 10-5 21-4 }) Оволпки проценат веле да je потекао услед многог Оегања прускпх војннка. хтеле не хтеле. Општом всуном обавезом улазе у редове савремених војсака далеко бољи делови народа. али она остаје ипак као необорива истина. Милош или Милан. Из седмогодишњих ратова од 1757. У борби са Русима јевропске војске морале су се много више напрезати. Гурка и других. не улази радо даље у домашај јаке погибије. Као што je познато из Опште Историје. бојеви се данас отпочињу из великих даљина. каквих je било некада. јер за њу гарантују довољно статистички и историјски податци.: Руси Код Цорндорфа 50 проц. Из Наполеонових ратова: Руси Код Аустерлица „ Бјлау-а 33 проц. само кад су пред собом имали достојне војсковође. Хребељановић. чим примети јаче губитке и рањене војнике. . и ако су се знатно побољшали и унапредили састав војеака и њихово наоружање. као год што и некадашњи горди Рим лодлеже удар]Дима младих народа са севера Јевропе. па з тога еу кроз дуги низ свога историјског живота показивали чуда од јунаштва у бојевима. а погибији ишли су на руку и ондашњи збијени стројеви и поретци за борбу.istorijaonline.5 48-21 о. које су je предводиле. У пређашња времена бојеви су се отпочињали с -даљине од 4—500 корака. Па како би се и могли друкчије објаснити они и онакви еилни напори и јунаштва нашег народа у доба Немањића. онда да наведемо неке податке из Историје РЈСКИХ ратова. Као млађи народ Руси су били с јачим нервима и с већом чврстином и снагом за подношење свих тегоба ратних. те су многи гинули. Данашњем војничком поносу може да се не допадне ова истина.

Образовање карактера и срца постиже се највише подесним еистематским школовањем младих људи. Ма колика била интелектуална образованост. Напротив благородност и племенитост срца* са јаким и непоколебљивим карактером могу надокнадити у поменутим тренутцима недостатак интелектуалног образовања. она никад не може у очајним тренутцима сама собом да паралише укорењену бескарактерност и лукавство. а судбина државе зависи од војске. образовање срца и карактера истиче се на прво место. од њих зависи да се у мирно доба војска спреми и. јер егоизам доиста и јест један СТРАТЕГИЈА 8 . Војска je засебна државна установа. који трује официрски кор. С тога треба да се поклања особита и велика пажња школовању официра. који чине нераздвојни део војске. Морапне особине војника и официра као ВОЈНИЈС старешина. У колико официри у мирно доба умедну и хтедну да војску што боље и што потпуније приуготове за рат у сваком погледу^ у толико he војска бити поузданија за сва ратна предузећа. обраћа се највећа пажња и старање. према чему и бројну величину војске за извесне потребе треба узимати оа извесним коефицијентом. по своме значају и на послетку по своме ненадмашном утицају на предузећа војске у мучним тренутцима. а у толико he бити и већа и јача државна безбедност од свакојаких спољашњих напасти. — 6.не мон№ ништа да учини ни за себе ни за отаџбину. и да се у рату покаже као поуздан и достојан бранилац свога народа и његових високих идеала. кад куцне час опасности. да стане на браник сбоје отаџбине. да се официри што више и што јаче умно обогате.com 113 112 Руси Код Фридланда 21:7 проц. појмиће потпуно своју дужност у свему пространотву њеном. да судбина војске зависи у ратно доба од официра. да се вредност војске цени вредношћу њених официра. а војска je ослонац државе. који га чекају на бојишту? Какав треба да je наш српски официр. какви су официри. која je поверена на обуку и целокупно усавршавање за ратне прилике искључиво официрима. јер je несумњиво.istorijaonline. 23-6 На основи ових података долази се до закључка. приуготови у свему. те да он одважно и с поуздањем поведе војску на крваво разбојиште. Управо може се казати. и ти људи имају и ираво у неколико. „ Бородина • 35-10 „ Французн 14-10 24-60 в. да je себичност најстрашнији отров. и похитаће одважно на бојиште. своје националне тежње.—1856. Многи хоће. По евојој суштини. Јер ако се правилно изведу и дубоко усаде у младу душу ове две скоро нераздвојне врсте образовања. —Једанод врло важнихчинилацаживе снаге у рату јесу официри. С тога се и вели с правом. да су ове две врсте образовања извор и свих других благородних и моралних врлина. то их не треба пренебрегавати при разним стратегијским и тактичким комбинацијама. Па тако и мора да буде. Тшфта у мундиру официрском јест само официрска наказа. какав треба да je официрски кор у држави. да се у њих образује ксфактер и cpi\e. и онда je у њиховим рукама може се рећи и судбина целе државе. онда je такво образовање уз остале моралне одлике тек потпуно и сачињава једну целину — идеал ђбразовања. хајде да се упитамо. «оје имају своје велике државне циљеве. и које уздижу високо свој народни понос. да ратна способност и издржљивост евих војсака није подједнака. који се може одредити по статистичким податцима ратова познијег доба. Официри су ослонац војске. И кад je све ово овако. Пошто ови бројеви (коефицијенти) имају јак значај у рату. у војскама оних држава. Изратова 1853. који je јак умом и богат моралом. па да може у пуној мери и достојно одговорити великим и тешким задатцима.http://www. Само онај официр.. на поље часши и величине народа свог?' У свима модерним војскама. која. године: Руси - Савезници КоД Инкермана 24 4 проц. У страшним приликама ратним војска je остављена тако рећи на милост и немилост официра. да докажу. шаква je и војска. пгго јој треба да чини ради одбране отаџбине.. што значи.

који разорава дружељубље и худи угледу и доброти официрског кора. ето ти порезе. Карактер и патриотизам побудили су и Бирчанина Илију. Ово није тешко остварити у једној корпорацији. — па тако и учини. „Више теби давати не може. „Сиротиња те je поздравила. Кад je ђенерал. поред осталог.in). он мора правилно да уиотреби надмоћније особине духа и карактера свог још у мирно време приваспитавању и обучавању својих војника. наш нешколовани Хајдук Вељко могао у мучним тренутцима своје отаџбине да изговори оне знамените речи: „Тлаву дајем. Клебер у времену француске револуције при повлачењу свој. па ћете опазити одмах. — оде. да онда ту не може ни бити говора о доброти официрског кора па ни о доброти војске. Тако су могли говорити и радити чврсти^и светли карактери са дубоким осећањем љубави наспрам рода свога и своје отаџбине! У официрском кору дакле треба нарочито истицати и неговати карактерност као полазну тачку за опште војничко образовање. „Официр не сме да окали живот.. Сваки официр треба да се етара. зар ћеш je бројати? „Та ja сам je једном избројио!" па да одмах изгуби и главу. у коме се Срби налажаху. Чим се' официри једне војске престану да брину о благоотању својих војника.com 114 115 од оних духовних елемената. какав je био мајор Шуарден. који може све само ако xohe. па отпочну цео свој рад да своде само на толо заповедање.istorijaonline. — Овако јунаштво може да учини само светао и чврст карактер и велики патриота. а кад уз то дође још и извесна надувеност. батерија или ескадрона. „у којој су сви чланови равноправни с друштвеног гледишта. кад војници у своме официру гледају онога. често пуша мора да се џзложи опа8* . да су у тој војсци и официрски кор и његов морални утицај на војнике на страшној низбрдици. Бескарактерност je онај опаки црв. а како ли се све то јасније исказује у оним мучним и страшним тренутцима ратног доба. који као какав најстрашнији меленитски препарат руши и из основе потреса целокупну грађу војничког бића. те je и наш легендарни јунак из Крајине. „Мехмед-ага. а то ће бити. где сви имају опште интересе и опште дужности. узвикнуо je: „Иди и погини тамо с твојим батаљоном"! На тај узвик мајор Шуарден одговори своме старешини: „Разумем. да са својим батаљоиом обезбеди један мост. који својом мађијском снагом уништава и најелементарније принципе целокупног војничког живота.http://www. Ако се беекарадтерност усели једанпут у официрски кор. онда je ту већ и крај утицају њиховом на војнике. с којом понеки xohe као да испоље и некакво господство над трупом. онда се слободно може рећи. и у којој целина одговара за поступке појединаца". има један страховити елеменат необичне снаге. док војска не одступи. . да у радњама и држању војника појединих јединица има извесних уочљивих разлика. ако им претходи примером у свима добрим делима. Па кад je овако на екзерциришту. предајући порез изговори познате речи: „Мехмед-ага. А да би официр могао да задобије овакав утицај на своје војнике. да се брине о војничком благостању. кад сваки појединац сваког тренутка очекује смрт. као што je официрски кор.е војске издавао заповест мајору Шуардену (Schouard. Утицај официра на војнике je велики. мој ђенералу". Он мора редовно. Крајину не дајем". обор-кнеза испод Медведника. да овлада душом својих војника. Карактер и патриотизам учинили су. да пред лицем крвожедног Турчина у онако очајном времену. која понижава и каља официрски образ. на овако или онако држање војника. она толико и тако поткопа све основе војничког бића. Примера р*ади посмотрите на егзерциришту неколико чета. и смрћу својом и смрћу својих 200 војника обезбеди уредно одступање Клеберове војске. Те разлике' у радњама и држању појединих јединица леже у разлици погледа дотичних командира на оваке или онаке радње. Али осем егоизма има једна још јача опасност. а то je бескарактерност.

потребно je особиту бригу поклонИти и питању. како he и на који начин да задобије стално место становања.116 сности више. јер добро материјално стање потпомаже одржавање физичке свежине и здравља. мора бити скроз идеалног карактера. Држава je дакле дужна. тај he и у рату сматрати за дужност. Осем тога. и ван те идеје за њих не треба да има друге политике. Српски официр и српеки војник треба да знају само за једну политику. само да би подсшакао своје војпике . да се оиобито и понаша. и такве породице не могу никад дати доброг материјала за кор официрски. жељно очекујући онај час.да се том реду људи у држави створи у друштву угледан положај. трговачки. онда je неминовно. мора и држава са своје стране да учини све. која долази из опште немарљивости и лености за рад. да јој тај ред људи послужи корисно у најмучнијим и најстрашнијим данима. како би се официрски кор уздигао на достојну висину. А да би официрски кор могао да буде овакав. васпитавајући га. na je за то и право. У опште држава треба да осигура официрском кору угледан положај у држави. Официри у том случају постају обични марл>иви грађани без енергичних и смелих подвига за славу и величину своје отаџбине. ко треба да уђе у кор официрски? Није сваки за официра. Вад се официр показује у бдрби као ванредно неустрашив и готов на свако самоирегоревање. у којима влада растројство и моралцо и духовно. Има породица. а то je ослобођење и уједињење СрпсШва. те и такви домови у највише случајева не могу да буду врелом доброг материјала за кор официрски.на храбросШ.com 117 студијама и размишљању о великим задатцима својим. да створи официрском кору и угледан и материјално ооигуран положај. Доведе ли се официрски кор дотле. онда he ее чланови официрског кора одати пре старању о насушним потребама животним. ако мисли. „Ни војсци ни отаџбини нису потребни такви официри. Држава треба да створи официру и целом официрскомкору безбрижан живот у погледу материјалном. као и домаћинске и задружне сељачке породице.. Ако држава не могадне или не хтедне ни оволико да учини своме официрском кору. од њихове енергије." Ослободити официра од обичних свакодневних невоља живота и немаштине. у данима питања части и слободе свог народа. да мисли једино о својим великим војничким задатцима и дужностима. У најстрашнијим и најмучнијим тренутцима крвавих ратова официри су они. како he и на који начин да оеигура за се што већи иметак. Угледни домови чиновнички. држава требада уклони официре и војску од сваке политике и сваког учешћа у политичким догађајима земље. који се највише жртвују. кад he се ослободити терета једног сјајног ништавила. у којима влада највећи морал и узајамно поштовање.istorijaonline." Овако и оволико одликовање официрског кора je природно и оправдано с погледом на изузетан положај официра у рату. да сем својих редовних послова мора водити бригу и о осигурању будућности своје породице. убијају дух. без којих се не може постићи ништа велико". Скитнички живот и пука оиротиња. да они обоје остану на доетојној висини свога великога позива. домови у којима . а обилно и раскошно богатство често развраћа омладину. па се одати мирном живљењу од скромне пенсије у каквом тихом кутићу. онда он Шом особином пробуђује у срцима војника племенитг пагоне. смелости и самопожртвовања зависи част и слобода целог народа. А кад то буде. значи очувати му извесан део младићске бујности до краја његовог службовања. Обезбеђујући на тај начин официрском кору угодан подожај у друштву. занатдијски. јер „ко се навикне у мирном животу да важџ као нешто особито. лнда се у официрском кору туби потребни идеални карактер као год и нужно до^тојанство његово. Да би официрски кор могао да одговори свом узвитеном задатку. него http://www. да he се и официрски кор са евим природно упутити на јаче размишљање о томе. ако мисли. и да би могао имати јаког моралног утицаја на војнике и у најмучнијим и најстрашнијим тренутцима живота и рада. него шшо Шо захтева сам циљ боја. па да тако обезбеди и будућност своје породице. који нечујно и с тугом проводе живот.

он треба да зна. Треба бити убеђен у истину. Оно истина. —Карактерне. и да ли he y том официрском кору ићи све оно и онако. Од њега и преко њега у опште војска добија своје специјалне законе. а да би се и други на те одлике побуђивали. не треба да замишља. погибија може да наступи као потпуно природна последица и правилног рада. несумњиво je. да би се те и друге врлине у њих још јаче развијале. Главна одлика официра у мирно доба. од кога зависи. на челу кога стоји министар војни као представник војске мирног времена. непрекидно да ради. Сем овога. .com 119 официр још . који воде слави и величини војске и народа. да je непрекидни рад и озбиљно студирање у циљу властитог усавршавања за свој велики задатак у рату. да he се ЕГ\СВОМ збиљом предатр озбиљној и непрекидној студији и раду на образовању властитом и на образовању/и поучавању својих подчињених. Кад официр сврши школовање. и да се он на тим путовима мора сусретати више него и један други ред људи у друштву са страшним препонама. да оу најтежи. У овом дакле случаду и официрски кор поћи he најближим и најсигурнијим путовима. Тад ое војска сређује. јер се код деце самим примером родитеља и осталих укућана развијају општа морална осећања па и осећање дужности. а на послетку донекле и по својим традицијама. такви домови могу бити врелом доброг материјала за кор официрски. па онда да ее преда уживању и нераду. док војска једном не стане на чврсто земљиште укорењених правилних и одлучних погледа на њено властито биће и правилан целокупан ток њених дужности и њеног усавршавања. да je носилац народних идеала. који напредовању личности у мирно време више сметају него што потпомажу. која су стечена у старијих и већих војсака. да je племенит и узвишен. да ее обично чврсти карактери са другим одличним особинама.. Официр дакле треба да ради. да и себе и овоју команду сваког тренутка може изложити цогибији. а не у епоси повијања по личним прохшевима виишх инсшанција војне управе. да презире гиздање и раскош као нешто иедостојно војника и интелигентног човека. што je речено до сад. Официр треба да je строго моралан -и частан у сваком погледу. да je свој занат испекао са свим. Веома много зависи од тога. са очигледном могућношћу. у којима се развија понос и идеали народни. и како се све то примењује у војсци. треба. Ако се http://www. Несумњиво je. да се примена закона и осталих прописа. Тај чинилац јест врховна војна управа — лшнисшарство војно. он треба да живи скромно и просто. непознавања и невештине у савлађивању извеоних препона. Каква дакле грдна разлика по последицама може да се покаже код спремног и неспремног официра! Да би официр могао да настави студије по свршеном школовању. и онда у томе случају припада слава и захвалност и официру и његовој команди. и то тако иде све дотло. да су области његових знања најраспрострањеније. интереси његови треба да су иетоветни са интересима народним. које се по Историји свога бШа налазе eeh џ епоси властитог развијања и унапређивања. те онда дотични официр навлачи на себе гнев и осуду и своје команде и свога народа. нарочито у младим и још несређеним војскама више—мање повија према личним схватањима а и личним расположењима представника војске. да ли he официрски кор доиста бити достојан представник војске. поред најсвесрднијег и најревноснијег обављања њихових дужности по командама и штабовима у погледу вежбања и усавршавања за ратне циљеве јединица. код појединаца појављују на такав начин. какви су закони. прописи и наређења. како би се хтело и желело. па да уроди ипак добрим плодовима. енергичне и талентиране официре треба подржавати и истицати. има још један чинилац. најмучнији и најопаснији путови његовог службовања. које су им подчињене. развија и: усавршава по принципима ратних искустава. прописе и највиша наређења. и да би се усавршио у свом послу.istorijaonline. Срећне су оне војске. овим и другим врлинама.118 се снаже и негују врлине. али исто тако погибија може да буде последица неумешности.у младим годинама наоружа. у употреби згодних тренутака у ратним радњама. Па кад се то зна. а поље његовог рада проотрано je.

него што je то било до. јер се данас крећу на бојиште огромне масе војске. које би предводио ован". и благодарећи тој иницијативи претворила се у победу катастрофа. него сшадо лафова.—71. Уз природни дар виши команданти треба да имају и . него што je.способношћу војсковође. немачке армије претрпела je катастрофу армија Мак-Махонова 1. Благодарећи великој радљивости нижих команданата лтске и III. године. У данашње je време веома потребна вештина вишег командовања. по традицијама. које они размножавају.сада. у којима су се налазиле. „Официри су чувари и творци војничког духа. када су нзвесне оддике појединаца избијале нагло на површину независно од околности. који су склони. иницијативом подчињених команданата дошло се 6. Појава данашњих уређених војсака и других друттвених прилика веома јако ограничавају поље личне енергије и личних утицаја.com 120 онда треба енергично сузбијати све оно. 16. и да те две особине морају се слагати у пуној мери. то било пређе. јер нису забадава говорили још стари Римљани: „Боље je стадо овнова. Септембра под Седаиом. стварају. в. онда ту не може битк ни говора о доброти и ваљаности официрског кора а још мање о доброти и ваљаности војске. које би предводио лаф. јер: „ Официри једне војске јесу душа шела. Тако. Моралне и умне особине појединих команданата и ђенерал-штабова имају врло јак значај код еавремених војсака. Августа'код Марс-ла-Тура. кад су рад и јака иницијатива појединих подчињених команданата често замењивали нерад и колебљивост виших команданата. јаки умом а богати моралом. кад даровити појединац навуче на се антипатију кога од виших претпостављених. неспрема. Само се на челу оне војске могу наћи добри ђенерали. по личном ^аукхвритету. „Данас способност трупе стоји у тесној вез# са . да je могло лако бити. na je принуђена била и да капитулира. по 121 личном примеру свога рада. у којој владају здрави односи." У војскама још несређеним и на послетку у војскама. Вештина вишег командовања. корпусу Алвенслебена. јер официри сем физичког напрезања треба у рату да владају далеко јачом и умном и моралном снагом и над самим собом и над целим својим подручјем. Повлађивањем таквим неоправданим насртајима на поједине чланове официрског кора срља се потпуно у пропаст. чија je глава главпи команданш. која ј"е претила III. онда то повлачи за собом читаве гомиле ласкаваца. или се улагивање почне да цени више. Но. које управ никоме и не падају у очи. да се много пута и преко воље свих протура у предње редове незнање. Августа до боја код Верта. ш-то би таквом напредовању*сметало. војничких убеђења. у којима се убеђења многих чланова официрског кора повијају према прохтевима виших војних инстанција. па да сумњиче или чак и да одричу потпуно одличне особине и заолуге дотичног лица. Јер прошла су она времена. што се најјасније виделоу рату 1870. Значај официрског кора je далеко важнији у данашњем времену с обзиром на огромне масе ввјске и на кратки рок службовања под заставом. који задобијају. ма да je утицај вишег командовања с немачке странебио тако ослабио. Само спремни официри и сшални подофигџри. Запостављање појединаца ма у коме виду из разлога личне антипатије или из разлога кукавичког и ниског оговарања и клеветања врло често донесе ту последицу. кога они имају и по утицају. него отвореност и чврстина убеђења. које они одржавају. моралне одлике официрског кора морају да буду на већем ступњу. њихивог поноса и њихове енергије/' На послетку може се рећи у опште. „Официри припремају. одржавају и развијају до максимума интензивнооти моралне особине војеке. Овима пак пут je затворен. да моралне особине официра стварају моралне особине војника. Они врше овај утицај по принципима. да на омрзнутом лицу укажу и на најмање махне. јвсу истинити носиоци војних традиција.http://www. да ту страдају Немци. бескарактерност и општа неподобност на очигледну и општу штету целе војске. чим се у војсци појави фаворитизам/ дух лицемерства и партизанства. дисцгтлине и Шехничких војних знања.istorijaonline. Где буде тога..

јер je познато и из Историје. ако за то извршење недостаје довољно простора и времена. Значај дисциплине у војсци. Вештина je дакле у томе. да се сваки војник. за то треба много труда. те je ремете у раду. па с тога мора да се употреби највећа -обазривост у почетку ратних радњи. него што би ма који појединац могао имати у обичном животу. да радо погине за своју отаџбину. Непослушност мора се одмах казнити. Војнику у опште треба да je његов позив нешто што je најсветије. и ако су све законске строгости у т. био он ма кога рода оружја. да су бивале најхрабрије оне војске. ' Дисциплина захтева од војника да жртвује и евој живот за спас отаџбине. треба да зна. као што родитељи заволе своју децу. кад војска много пута ради оно и у онолико. кад •дисциплину нису могле појачати у извесној војсци ни : најтачније примене најоштријих и најстрожијих закон ских прописа. зашто he погинути. ма у чему се она појавила. треба да му je отанбина у миру и отац и мајка. То je дакле нешто необично за сваког човека.ој војсци примењиване у најхуманијем виду. Овакви појмови не даду се олако улити у душу војникову-. да се то што je необично представи војнику некаквим начином као нешто обично и лако. како би се извршивање заповеети сматрало као нешто безусловно потребно. те да он то сматра чак као нешто природно. Има опет случајева. нарочито још онда. Да би пак војник заволео своју отаибину. — Да ли je y мирно време -извођена рационална обука и васпитавање војника најбоље се огледа у ратно време. треба да га храни и оДа зла брани. што му je потребно за рат. које су за све време и најмучнијих ратних прилика увек биле и остале потпуно дисциплиноване. а то je већ далеко суровије искушење.com 122 јако техничко знање иу опште јаку научну подлогу. да би војник радо погинуо за отаџбину. јер у рату на војску утичу ратни ужаси и друге бојне околности. што je y мирно време оптерећена грдним опоредним елужбама.istorijaonline. у толико je сложенија и примена стратегијских и тактичких цринципа у свему пространству и времену. У колико су год веће масе. У колико je морал код једног народа на вишем ступњу. •— Неоспорна je истина. ту je потребан и закон са јасним пропиеима. у колико je чему научена у миру. које би учиниле. а то може да учини само даровит човек и научен војсковођа. Спрема и обука војничка.. у толико he се лакше моћи ово необично у дотичној војсци да представи војнику као нешто обично и природно. г. па у часу опасности гину без размишљања ради спаса њиховог. а у ието време трајно на томе радити. Под дисциплином се обично разуме правилно одржавање реда и поретка у команди помоћу тачне примене законских прописа. С тога je потребно о овој околности водити озбиљна рачуна. али само . Има војсака. у којих je дисциплина била тако рећи усељена у душу војиичку. Али се дешава врло често. а уз то je после и теже исправити већ једном учињене погрешке. У највише случајева пешадија као најглавниј-и и најмногољуднији део војске испада често најнеспремнија за то. спреми потпуно у мирно време у свему ономе. да између примене строгих законских пропиеа и реда и поретка у команди нема никакве сагласности. и да у 123 опште те две појаве не стоје у правој сразмери. Исто тако она често ради у рату и много горе него у миру. да je појам о доброј војсци у врло тесној вези с појмом о доброј дисциплини. личног пожртвовања и примера и довољно строгости. па ма он био из средине културног народа или из средине каквог дивљачког племена. треба у опште да му да све угодности. Тешка покретљивост (инерција) данашњих великих маса војске je врло велика. па још овако огромну маоу кренути и упутити неким новим и унапред непредвиђеним правцем.http://www. д. Да се неко реши да погине. Само весео и потпуно задовољан војник полетеће одушевљено у бој. требају огромна напрезања. треба да je заволи. па у томе оставља велики број необучених војника. треба да га воли као мајка чедо своје.. умешности. да му je живот у отанбини мио и драг. а то стање врло често не виде позвани чиниоЦи.

istorijaonline. да му у раду примером претходи његов старешина. а тиме се поред осталог и најпотпуније подилази истини: „Еадмоћност. који утичу на задобијање битке. кад нестане реда. Услед крајње оскудице официра у нашем рату 1876. без кога може бити. да наоружање своје властите војске ни у чему не изостаје иза непријатељског иаоружања. „Захтевање. и видеће при том. — И наоружање утиче до извесног отепена на морал непријатељских трупа. кад се говори о подобности војске. ау исто време оно je јеДан од услова. а које могу да поколебају и најбољу дисциплину. Не треба заборавити. пошто je надзор често немогућ услед узбуђења и комешања у борби: Другарска дужност и част војничка спајају се у чврсту одлуку: пе изостаиш од другова." Озбиљним радом и официра и војника треба створити такву међусобну везу између њих. У рату треба избегавати цепање и распарчавање појединих јединица. која превазилазе човечју моћ. јер he бити уверен. Треба се дакле старати. али све оно што се може да избегне. године често мењање чак и нижих команданата доводидо je ондашњу нашу младу војску 125 до велике забуне. да буду подједнаки у поолушности и виши и нижи. пошто. који не разумеваху наш језик. Ханибал je пред битку код Кане . ако се официри по трупама не мењају често и без јаке потребе." Па кад je оволики и оваки утицај дисциплине на ваљаност војске нарочито за ратна предузећа.трупа. неоправдани и узалудни губитци и у опште сваки некорисан замор. а ако баш и наступи потреба за то. Традиција и другарски дух могу се само онда дубоко укоренити у једну војску.•—77. Тако he војник смело гледати смрти у очи. јако снажи дисци. Ово се нарочито односи на оне старешине. да то исто чини и његов и старешина и друг. тако ће чинити и он. да во.јник добије потпуно и убедљиво уверење. који што заповеда. разбивши Римљане. да у редове своје војске примамо и странце. Ову забуну појачаваше и оно стално распарчавање и пребацивање појединих ондашњих бригада па чак и батаљона из дивизије у дивизију. није ли онда оправдано узимати и овај елеменат у обзир ири претресању питања о подобности војске за извесне ратне циљеве. већ ова послушност на првом месту треба да буде послушност према самој служби. кога закони ипрописи налажу. да га његов старешина неће никад напустити нити изневерити ни под 1 каквим условима. Сталност старешина јест једно од оних средстава. Пример дејствује много јаче. Но све je ово ондашња наша млада војска ипак сноеила са примерном послупгаошћу. као што су: напрезања. а нарочито онда. сем осталог. Ништа горе ни штетније није. већ да he заједно са својим старе шином и својом трупом подносити све ратне тегобе и у најмучнијим тренутцима.http://www. који обучавају и васпитавају војнике. треба редовно избегавати. — Џ. него кад у ратно доба види једна. То унутрашње осећање солидарности одржава везу између старешине и војника и онда. кад смо принуђени били.com 124 строго справедљиво. У ратно доба има толико разноврсних околности. да лоше и несавршено оружје непосредно рђаво утиче на самопоуздање самих војника. јер je оно донекле и залога за победу. Поред осталог ето томе треба тежити васпитавајући и учећи војнике у мирно доба. да јој се уместо досадашњег команданта на једанпут појављује неки други. па се често дешаваше. које се често не могу ни да предвиде. С тога je потребно.. кога она не познаје. да војници појединих команада не знађаху ни ко им je у опште претпостављени старешина. уздиже и морал у трупа у тако судбоносним и критичним тренутцима. које сваки појединац гаји према свом другару.плину у војсци. него написана или изговорена реч. Кад војник опази. Наоружање. у главном je поеледица поверења. које ствара безусловно поверење и самопоузданост и у војника и у официра. онда то чинити у што мањој мери. како слушају његове старешине. После битке код Требије и Тразименског Језера. да се и тај елеменат редовно узима у обзир. коју имају дисциплиновани војници над недисциплинованим масама. У осталом није главно слепа послудшост старешине.

Али изгледа. но које су биле много лошије од пушака у Турака. шака одличне војске није се нити би се могла с успехом борити са неисцрпним средотвима Русије. и ако број војске у рату игра у највише прилика пресудну улогу. Пољске и Саксоније онога времена. као ГОДТЈ Наполеон . Немци нису имали Бог зна колико више војске. да то. колико су се напрезали у првој половини рата.ађује наклоност к мишљењу. да у данашње време почиње да преовл. да су Немци у борби с регуларном француском војском за четири недеље изгубили 78.000 људи!!! Оно истина и Фридрих Велики je изгубио битку код Колина са својих 30. У рату од 1876. да je у погледу оружја била за тај рат скоро са свим заборављена. и 1878. год. еа свима њеним. наводећи. као и у време Карла XII. Довољно je ако напоменемо.000 људи. којима су несумњиво ова питања била потдуно јасна. да треба да буде велики број војске. и ако je y већини била наоружана пупшама. Ако у једној војсци не буде довољно којега од ових елемената. какво je било у Турака. па ипак Немци се у борби с њима ни издалека нису напрезали онолико. којп чине јачину војске.http://www.—77. У 1870. У другој половини рата од 1870. Сад да кажемо Неколико речи о стварном односу између броја и каквоће војске! — Број (количина) војске с обзиром на економске и друге материјалне прилике једне државе врло често иде на уштрб каквоћи војске. према чему je увек добро. а и друге заблуде у погледу војске и њеке спреме! Таквој се држави доцније свете догађаји. него што су имали Французи.своје осећање и изјаве. јер je веровао.com 126 своју пешадију наоружао запљењеним римским оружјем. 127 Војнички великани. може заменити недостатак у броју. године победили далеко многобројнијег непри. да у данашње време масе значе много више него каквоћа војоке. а они сами не могу ништа да поправе. — Ово je посао доста тежак. онда je потребно да се увек узима то у обзир. ондашњим моралним одликама. које се пуне озади. као и да би било погрешно. На' мајнском војишту Немци су 1866. као што je познато. Ништа није горе. али само до извесних граница. као да би се хтело рећи. према б Р°ЈУ °Д 50.јатеља с мањом војоком.istorijaonline. који одговара извесној комбинацији тих елемената. — Резимирајући све напред речено о разним елементима. да je сва била наоружана бар приближно једнаким оружјем. па тек на основи тога да се одређује иброј војске са коефицијентом. да je то питање важно а и доста сложено. који утичу на одређивање јачине њене. године наша je војска у извеоним приликама показивала велику одважност и упорство у одбрани положаја.. године Скобељев je своју 16V пешадијску дивизију наоружао отетим турским пушкама система Пибоди-Мартини. Проучавајући најновије ратове као да би се могло веровати пре обратно. да je решење војних питања у опште лака ствар. као год што су женијални људи ретки и у другим гранама људских послова и наука. ако би се у опредељивању те јачине узимао у рачун само број војске. јасно се види. исто су тако ретки. па шта више у другој половини рата бројна надмоћност била je на страни француске војске. па зато и веле сви који не улазе дубље у суштину ратних радњи и војних задаћа. У рату од 1878. како они без своје кривице морају да подлежу дејству. Ј а у колико ли би и наша војска билаијачаихрабрија.000 аустријске војске. и 71. него кад у некој држави овлада захтев неке штедљивости. да je савршеније римско оружје. Наравно и сада. осећала je. па се појединци нису ни устручавали. Каквоћа војске. na je то исто било и на ческом војишту.000 одличних војника. а за све време последњих 5 месеци у борби са нередовном војеком изгубили су свега 51. па да je било још и боље?!! Наши војници тог доба — чиото народна војска. године Немци су велики део своје пешадије наоруЖали оте-тим француским шасповљачама. да се с мало већом обазривошћу приступа повећавању војеке.

мора се доћи до закључка. да je веома потребно. никоме никад неће бити на одмет бројна надмоћност војске. која буде имала војску јачих моралних особина. године код нас било наређено. и да попуњава ново формирате јединице и штабове за ратно време. чија се сва култура састоји у огромним кадиталима и разностручним техничким средствима. да карактер — вид — кулшуре једног народа опредељује донекле и његову способност за вођење рата. кад je пред рат 1885. неспособне су за дуже ратовање без јаког унутрашњег потреса. Два дакле женијална ратника подлегоше у борби два пута јачој снази непријатељевој. године изгубио битку код Липиске (Лајпцига) са својих 160.. ири осталим једнаким околностима. прецењујући вредност овоје бројне јачине.istorijaonline. али треба да je њена жива сила прожмана и јаким моралним особинама. већ нека мање нека више мора извесан број кадровских официра. имају јак утицај на моралну каквоћу војске. При овоме не треба заборавити. па бити веома обазрив. који при сударима са непријатељем. У осталом. јер се тиме на послетку излази на сусрет начелу модерног ратовања: „бити јак колико je год више могуће у сваком погледу на месШу. колико би јој било потребно у времену ратном. а у исто време да СТРАТЕГИЈА 9 . напрезања. када су дотадашње батаљоне поделили. и могу да се нађу у току дуготрајнијег рата у једном безизлазном стању односно потребних животних намирница како за становништво тако и за саму војску. успех бити на оној страни. прилика у држави. подофицира и војника да издваја из својих дотадашњих делова. неће хтети много да полажу на властиту вештину и моралну јачину својих трупа. Каквоћа војске неке државе у директној je зависности од њеног броја. а официри и људство да се расподеле по осталим трима батаљонима. Број војске мирнога времена. Није остао без рђавих последица ни онај поступак. које војока мора да поднесе у сукобу с непријатељем у одсудним тренутцима. војника и штабова. јер целање јединица не само што веома много худи дисциплини. сем осталог. природне особине становништва. подофицира. које су биле и у мирном добу. У таквим приликама дотичне војсковође још у самом почетку рата морају тако рећи да изнуђавају од свог становништва највећа напрезања у сваком погледу. које имају капиталистич'ку организацију. — Значај рата у животу еавремених држава довољно je познат у данашње време. да се у свима ондашњим активним пешадијским пуковима укину први батаљони. која дакле у тако судбоносним тренутцима може слободно и са самопрегоревањем да погледа смрти у очи.000 опробаних ратника противу 280. него самим тим новлаче се за собом још и веома неповољне последице: губи се оно узајамно поверење. Поклањати много пажње броју једне војске може и нехотице наопако да утиче на војне старешине. С обзиром на економске прилике ни једна држава у миру не може држати толико официра. Ако кадар буде већи по броју а слабији по саставу." Средства за вођење рата. кар што je раније напоменуто. Свакојако. да he и у данашње време. даћемобилизованавојска битирђавекаквоће. на основи чега се и одређује јачина' кадра.000 савезничких. — О овој појави треба водити озбиљна рачуна. Тугаљивост овог питања и изазива оволика. извесноје.http://www. да би добили дупло већи број ратних батаљона. У томе мора да постоји потпуна хармонија. предели и читаве државе. Али ипак узимајући у обзир усавршавање оружја и увећавање губитака. — Земље. Изучавајући живот појединих народа долази се са свим природно до закључка. а и ми смо се у неколико дотакли узгред тог питања у почетку ових предавања. као год што није остао без рђавих последица и поступак Данаца пред рат 1864.com 128 што je 1813. да се и у ратно време очувају јединице. које сваки војник raji^ 129 према свом другару. Ово бива поглавито у пршшкама незгодних трговинских или иначе неповољних односа са суседним државама. године. где треба. зависан je од економских и др. из којих би ее могле набавити нужне потребе. да мирнодопски састави поред осталог што више и што јаче одговарају саставима ратног доба. при чему организациона и административна страна игра доста важну улогу.

— Студијом ратне Историје за решење овог питања долази се до уверења. које je врло често од пресудног значаја у ратним радњама. па оу с тога такве земље далеко способније за дуготрајну борбу. а то све бива обратно. код оног. као год што je и у биткама усредсређивао своју надмоћну сна"гу за -удар у најважнијим тренутцима на важним тачкама бојишта. Напротив земље и предели са природном културом налазе се у са свим другим приликама. колико шреба насШупати. Ето на основи чега. На тај начин je потребно и у СтраШегији као и у Тактици изучавати одбрану као врло важну допунску врсту борбе зарад добитка у времену. 9* . а према томе и плашљивости. да су све чувеније војсковође избегавале одбрану. јер су одбрана и наступање како у СтраШегији тако и у Тактици међу собом испреплетани. На иослетку у Тактици одбрана има и неких добрих страна (тачност. Ератко уиоређење офанзивног и дефанзивног начина рашовања. а нерад je угушује. али с друге стране рат не може да изазове јаке потресе у становништву и у војсци у економском смислу. У одбрани: „војска од камења и машина тражи оно. Према овоме активан рад — наступање није ствар метафористичка. да je он редовно наступао само на главним војиштима. и у њих he се свакојако осетити оскудица новчана у јачој мери и оскудица техничких средстава. и ако су имали знатно мању снагу од непријатеља." Одбрану оу од-' бацивале све велике војсковође. да би био снажан — јак. у толико се његова снага све више прикупља. да масира артилерију. у колико више одступа. поред свега осталог. и да усредсређава ватру.com 131 130 омогућавају одважним операцијама. Сам полазак у сусрет непријатељу војници већ сматрају као некакву снагу и жељу за радом. Али о погледом на моралне незгоде пасивну одбрану СтраШегија одриче као самостални начин ратовања. Само ово осећање ојачава снагу у сваког човека. већ управ он еам собом ојачава физичку снагу људи. у колико се онај. средства умножавају. што се воља браниочева подчињава вољи нападачевој. Бранилац мора да буде спреман. (рат Бура и Енглеза). да се рат сврши што пре. али се и то паралише трајним и све већим уеавршавањем ватреног оружја. који наступа. да je потпуно некорисно разматрати питање о спајању стратегијског наетупања с тактичком одбраном и обратно. тражи дакле „одважности. Разматрајући офанзивне ратове или нападне битке Наполеонове види се. На послетку. поред осталогу значило осудити себе на трајно растурање снаге и слабљење удара и онда. кад то не би. налази у близини својих средстава. Нападач пак управља. дубоко појимајући значај различитих елемената и начина ратовања.морало да буде. јер би то. jep y колико ватрено оружје тера даље. чега оно нема. с тога. према чему: „не Шреба биШи баш Шолико снажан. Одбрана je израз плашње. да би наступао." а то he рећи: рад. и сливају се једно у друго у зависности од 'тока догађаја. говорио je често Суваров. Нарочито у Стратегији одбрана je далеко тежа операција. а врло често наступали и нападали. Узрок je овоме пре свега психолошки. („подлал оборона"). а на споредиим се бранио. с којих може у опште да наступи опасноот. правилност ватре). своје ударе на ону страну. који се брани. а на осталим ограничавао се на демонетрације или одбране. На основи довде реченог долази ее до закључка.http://www. Па и сама реч одбрана исказује неку врсту слабости. сви придају далеко већи значај офанзивним радњама у рату. да одбија нападе са свих страна. а и у односу употребе снаге такође je y бољим приликама. која je y даном тренутку за њега повољнија. Истина не може бити ни нђпрекидног нагтупања у свима приликама ни код одлучних наступних радњи. у толико je лакше нападачу. према чему избор места аи времена за напад зависи од његове воље.istorijaonline. одбрана има и својих добрих страна са стратегијског гледишта у толико. крепи душу човекову. Код дефанзивних дејстава са свим je обратно'.

т. без војске на отвореном пољу. и одважно наступајући они су учитавом низу упорних сукоба и битака тако рећи уништили царску војску. а уз то да определи и регулише још и групжање Ше снаге на војишту. дохвативши у своје руке . које у опште могу да доведу до рата. тако рећи.com 132 Године 1870. да се у опште предвиди и простудира екеплоатисање свих потребних средстава. а у коалиционим радовима онде.istorijaonline. извршујући по том све оне претходне припреме и послове. год. које се најзад завршује одбраном противу незнатног непријатеља. с кога tre војска отпочети своје ратне радње. о којима смо говорили раније. 133 У реду спремања у добу мира морају се предвидети и студирати и ратни планови за све могуће политичке прилике у погледу оуседних држава. да су сви ратни великани у највише случајева главне своје масе истурали на главна војишта у циљу. како би се тај план у своје време могао привеоти у дело. како за офанзивне тако и за дефанзивне операције. Победа je само онда важна. па за то треба концентрисати на главном војишту најглавнију своју снагу. кад je одржата на главном војишту над најважнијим непријатељем. онде. с којима je борба вођена читавих пет месеци. али при одбрани ловити сваки згодни тренутак за прелазак у наступање. да се одрече добитака извојеваних на споредним војиштима. од које je једна била затворена у Мецу. У опште ратним планом морају се предвидети сви могући начини непријатељских радњи. ј. да je ратни план дужан. Немци су са знатно јачом снагом грунули на територију Француске у првим данима месеца Августа. кад су то изискивале нарочите прилике и околности. принцип одлучних победа на важним местима у најважнијем тренутку има врло великих користи.—71. па према њима удесити и овоје контра — радове. које je неминовно потребно увек познавати до крајњих граница могућности. како he се владати савезници једне и друге стране. колебања и узалудног тумарања на штету времена и нужне јаке присебности у тако судбоносним тренутдима. и 1806. да одреди и број еојске (снагу) зарад решења иетакнутог политичког циља. Према томе. треба проучити политичке прилике. ипи коначно утврђивање основне идеје ратног ппана. Стварање стања и попожаја. Блокирајући Париз победоносни Немци су тада прибегли одбрани противу незнатног непријатеља у прво време а после против изнова формираних великих војсака из провинција. Овај пример показује с почетка сјајно наступање по резултатима противу одличне војске.http://www.—1807. које не би узимале непосредног учешћа у. те да у времену објаве рата не буде пометње. За то дакле треба имати у виду и могућност рата са сваким својим суседом. треба се обазрети и на сва питања оних држава. како би се том надмоћношћу осигурала победа над непријатељем. треба да додамо сад. и у Стратегији као и у Тактици. Таква победа може да принуди непријатеља. где/се налази: најглавнија и најјача снага непријатељска. гдесе налази војека најважнијег члана коалиције. и т. (незнатног по квалитету). кад год за то-буде згодних прилика и околности. — Величина снаге за рат треба да je већа од непријатељеве. а друга била принуђена на предају код Седана. Останак у Брину 1805. Уз то je потребно још. 3. У осталом. па испитати и то. У току месеца дана Француска je остала.борби. — Пошто смо начисто са излагањем гледишта о врстама или начинима ратовања. да и велики стратези. ако бисмо били принуђени на њих. као што смо казали раније. до битке код Аустерлица и зимњи застанак 1806. тако су завршене и чувене офанзивне операције Наполеонове у ратовима 1805. да. д. Отуда и видимо. појимајући добре стране офашивних • радњи на главном војишту. у Млави и Варшави до прејсишејлауске битке показују. Имајући у виду моралне користи од наступања Стратегија може само препоручити наступање у свима случајевима. Најважнија тачка у Стратегији увек je на главном војишту. године.. ипак су бивали принуђавани на застајкивања за извесно време.

мора да се креће с места на место. правци и пуШови. Према томе. Део теоријски Сваки рат или ратни поход састоји ое из једне или неколико битака.com 135 134- иницијативу рада. . Ово кретање војске и њених потреба бива у појединим правцима и путовима. бар дотле. Прост операцијск*и правац. кад се креће iio више добрих упоредних путова на извеснсј зони толико пространој. одређује се и дотични ouepaifujcnu правац. године. кад има један заједнички циљ. у толико je-боље. Сад пак да пређемо на разматрање теоријских питања о операцијским правцима 1Гњиховим условима.http://www. али то бива еамо у изузетним приликама. I. па до последњег решења операције победоносном битком. ио којима се крећу војска и њене потребе. него да би одржали у својој власти дотични део војишта — просторије. Класификација операдијских нраваца. године. да се изврши и обухватање разбијене војске. кад je под једном командом.. јер je он ii саставни део сваке операције. како бисмо могли доцније што подробније да проучимо офанзивни и дефанзивни начин ратовања. у опште операцијски правци. а на војишта другог реда избацивали су најпотребнији део војске. а ако не то. да дејствује простим операцијским правцем. где се имају да одиграју пресудни догађаји. а у исто време у томе се баш јасно огледа и начин дејствовања по иростом операг^ијском правцу. но они су с друге стране најудеснији комуникациони етаџни правци. Оснрвном идејом сваке операције. ако се у опште буде успело. У том правцу je дакле оличено потпуно јединство ouepaiftije и дејство укупном снагом. а за њом треба да се вуку и све потребе њене. свака битка из једне или неколико операција. да се колоне могу узајамно помагати. а тако исто и план Молтков за рат 1870. Да видимо дакле шта су то у опште операцијски правци? Да би војска могла у овГште да постигне свој ратни циљ. док се не свршИ посао на главном војишту. које саме собом представљају извесан завршни период. Кад се војска креће по једном или цо више ираваца. Железнице и водеии путови такође се могу употребити као операцијски Правци. и кад се са евих тих праваца може да екупи уједно у току једног дана за битку. према своме циљу и правцу. Војска je најспремнија за сваку бојну евентуалност. то je дакле један од врло важних чинова стратегијске радње. Начелна разматрања о операцијским правцима.istorijaonline. Од правилног избора операцијског правца зависи цео исход операције са свима његовим последицама. па макар ее војска кретала неколиким операцијским правцима. јер се по њима може да превуче врло много и брзо свих средстава и потреба за војску. по којима се вуку само потребе. зову се. као што je радио Наполеон за време улмске операције. не зарад каквог великог успеха. — Потпуним напрезањем све снаге и средотава зарад постигнућа једног јасног истакнутог циља укупном снагом најбоље се карактерише стратегијска вештина. и колико je год ових праваца више? саобразно величини војске. о којима ћемо говорити доцније. предузимљући опште гоњење непријатеља на бојишту и целом војишту. Прост дакле операцијоки правац представља једну поШпуну нераздвојну у широком смислу операцију. које проистичу из главне идеје.. Као најбољи пример за горе наведено могу да нам послуже планови Великог Наполеона за рат 1805. • Операцијски правац. онда енергичном експлоатацијолг одржаШе победе. почињући од стратегијског развоја војске на полазном фронту операција. и 1809. опредељен општом идејом операцијал садржи у себи и све посебне идеје. онда се за таку војзку каже. груну одважно на главног непријатеља.

да се са свим ретко може израније тачно да определи. д. Дакле. Треба имати на уму. тако. подељена у неколико делова. У том случају дакле рушило би се јединство у операцијама (операцијска унутрашња целина) као једно од првих задаћа етратегијске вештине. те с тога би било могуће. да се војна снага часом дели а часом уједињава у једну целину. али ако непријатељ заузме те тачке. што бисмо онда напуштали згоду успешних операција и на војиштима мањега значаја за време дужег чекања и спремања за одлучни бој. и то делити војску онда.com 136 где je имао 5—6 операцијских праваца. а ујединити војоку .би се тиме показала надмоћност према непријатељу и добила битка. године од Регенсбурга ка Бечу. да би одвајање и најмањег дела војске од главнине било једна груба погрешка. тим пре. које би биле у опасности. кад je могућност. да би се завојевало појединим државама или областима. онда таква војска дејствује по сложеним. Али треба знати. сем неизбежних случајева. или најзад 1809. Ако буде тако. у даљем току времена и у њих се примећује. Али са увећавањем војсака и са тежњом за многим политичким задатцима подела снаге а често и подела задаћа. а на тај се тренутак може чекати дуго. мора имати доста еојске. или за време . него се морало повлачити и еа Сливнице у одлучном тренутку?!). шта више било би могуће помирити се и са извесним губитцима извесних просторија. т. подела снаге као год и дејство по неколиким операцијским правцима појављује се у рату као неминовна последица ратних прилика и захтева. — Неопходноје дакле . Али у том погледу не треба терати ни у крајноот. „Један једини батаљон на бојишту у згодном тренутку може имати пресудни утицај на исход борбе. који се отледа у дејствима односно малобројне војске Александра Македонског и Ханибала од КарШагене. Према броју ових оделитих група и према броју ових посебних циљева ови правци могу . 137 Овојеутоликооправданије. и т. намењених засебним деловима војске. Према овоме. да успех. изазивала je и изазива неопходну употребу сложених операцијских праваца. II. те да у најважнијем тренутку на најважнијој тачпи прикупи по могућству сву своју снагу. кад je могућност да се изведе у бој што већа маса војске у извесном времену и на извесном простору. ј. ко хоће да дејствује у више операцијских праваца. нарочито у одлучном тренутку.istorijaonline. где je дејствовао по трима операцијским правцима. У сваком случају деоба je сиаге израз располагања с великим маеама војске. да. — Кад војска. да се и не обраћа велика пажња на неке незнатније тачке војишта. ако њихови диљеви не би стајали ни у каквој вези са исходом дејства на главном правцу војишта. главне еиаге паралише мање недаће. операцијским правцима. само да се не би издвајало ништа од главне снаге. да je било поделе снаге. онда то има утицаја на ток рада и на нашем главном операцијском правцу. једновремено продире ка неколиким циљевима. операција од Улма ка Бечу. када je такође дејствовао по трима операцијским правцима." — рекао je Наполеон. кад he и где баш наступити тај одлучни бој. Судећи по овоме могло би се рећи. године. да се ти делови не могу да •' прикупе на једном и истом бојишту ради заједничког рада. што успеси на тим мањим и незнатнијим војиштима могу да имају јаког утицаја на исход операција на главном војишту. него да се свима силама напрегне. обезбедити такве тачке нарочитим одредима војске с обзиром на важност тих тачака и на њихов утицај на даљи ток догађаја. у колико ее скоро увек налази тачака. главна и основна вештина водити рат у данашњем времену јест у томе.http://www.онда. Прост операцијски правац са јединством мисли и јединством у операцијама и чини идеал Стратегије. (Зашто није довољно огарантован правац Ржана—Комштица у рату 1885. Спожени операцијски правци. била би очигледна погрешка само тада. — Издвајање нарочитих одреда од главне енаге с разним циљевима. У том случају не остаје ништа друго главном команданту. У осталом. да се том деобом додобије еигурност главне операције. које и не леже на главном операцијском правцу.

и т. Пре него што биомо и почели да говоримо о осигуравању дејотава у оложеним операцијским правцима. она мора бити врло покр^тна. и ова je могућност врло вероватна при оваком раду. Исто тако Наполеон je нанео'читав низ узастопних пораза савезничким огромним масама у рату 1814. бистрину ума и епергичну решеносш војсковође. чиме и како може најбоље да се обезбеди овакво дејство. и у опште колоне не смеју бити. онда оу поглавито дејствовали спољашњим конвергентним операцијским правцима. која дејствује по унутрашњим оџерацијским правцима. да се може на. да маневрује по унутрашњим операцијским правцима. али међу тим она у ствари поред своје деликатности захтева велики рачун. кад еу наступиле борбе са импровизованим војскама (Ј»ран- http://www. а да опет остане довољно времена.138 бити двојни. ' а. У оваком случају потребна je јача веза појединих група. да буду оделито потучене. полагали су многона груписање своје снаге. и ако je врло често неминовно.толико удаљене. као год што ir према својим узајамним положајима могу бити равнооцслојш (паралелни). Оваквим вештим маневровањима Бонапарта je РГ успео са својом бројно слабијом снагом. да се користи свима добрим странама свог централног положаја. тодине бранећи Француску својом односно маленом војском. која je поглавито дејствовала про£ШМ операцијским правцима. Кад се за неку војску каже. — јер га изазивају прилике и нарочите околности на војишту. Сматрајући дакле дејства у еложеним рпераиијским правцима као једно неиз-. има поред добрих и једну врло лошу страну: могућносш бити тучен посебице.istorijaonline. д. па ако je бројно и слабија. јер излаже разне групе. који се зближују (конвергенгпни). нужно je имати око себе већу проеторију (већу периферију свога рада). Сложени операцијеки правци у односу према непријатељским операцијским правцима могу бити: спољашњи и унутрашњи.. да се не могу у потребном времену' п на. бројном и моралном надмоћношћу над непријатељем. Студијом досадашњих ратова дошло се до ових закључака: . кога треба разумети само као центар или полазну тачку за брза. напротив. као год и велику и неуморну покретљивост Шрупа. — Спољашњи операцијски Upaetyu cy они. тројни. Док оу( Немци у рату lSTO. Маневар оваквим правцима. да ослободе блокирану Манту-у. да све аустријеке поједине трупе оделито потуче. која се налази на унутрашњем*операцијском правцу. како би ее могао потражити и потући један од непријатеља.com 139 цуеким. и т. Дакле војска. Маршал МолШке овако у главном вели о унутрашњим операцијским правцима: „Ако се Јкеле да добију Користи централног положаја једне војске. д. мора да маневрује. Војска. може у исто време брже концентрисати своју снагу но непријатељ.мали поола са редовним и обученим француским трупама. и који се удаљују (дивергенШни). четворни. онда не треба разумети. бежно зло. и да je тако . да војока тада остаје имобилна. потребно je да се претходно у кратким потезима упознамо са појмом о сиољашњкм и унутрашњим ofieрацијским правцима. не могући да се узајамно потпомажу. извеснОхМ простору прикуцити за опгату битку. — непокретна. На први поглед комбинација овог маневровања изгледа са свим проста и лака. УнуШрашњи операг^ијски правци су они. дужа или краћа кретања. нарочито у првом периоду рата. године и. ако жели. тај исти начин потражитц и други". сем оеталог.1—71. кад je властита маршевна зона обухваћена маршевним зонама непријатељске снаге. као што je напоменуто. доста je ризичан. ако се жели да се оствари обухватарве.. Ова опасност може се паралисати. напротив. Подела снаге или дејство у сложевим операцијским правцима. које су покушавале.. кад властита маршевна зонаобухвата маршевие зоне неиријатељске снаге. може тући делимично раздвојену снагу непријатељеву. неопходно je према овоме водити рачуна о томе.

За овакво поступање Шражи се енергичан војсковођа. у толико je маневровање теже. док се не сврши оа главном колоном.. телефони јако олакшавају саопштавања и комуницирања трупа.. онда ни 10 ратова не би послужили ни за што". или Мак код Улма 1805. (Наполеон 1813v код Лај. (Лојд).. да војска на унутрашњим операцијским правцима мора данас маневровати брже и с већом прецизношћу но некада. Вуде ли неминовно. Кад су масе непријатељоке раздвојене великим растојањем или каквим * природним преградама. О м е ^ о ^ ^ ^ ^ ^ ^ Ј ^ Шреба da je најподеснији. зашто у 1814. то je неминовно. ако би гоњење главне колоде могло да поколеба и да доведе у забуну и оетале непријатељске колоне.. да се у таким приликама једновремено изађе на сусрет још једној или двема непријатељским колонама. да се потпуно зна Upaeo и истинско l стање ствари код неприј атеља .. ако je још терен незгодан и нема доста добрих комуникација.istorijaonline. које дејствују на спољашњим операцијским правцима.. Опште особине операцијских праваца. као што су се Аустријанци 1866. — Наравно. Оиерацијски правац Шреба и da je довољно обезбеђен. и т. која највише грози позаднини и комуникацијама. телеграфи.пцига)..com 141 опремних за један или други правац транспортовања према покретима непријатељевим. које помажу. „Буде ли друкчије. године припремио 24 железничка воза. излаже се лоразу. Заузимљући централни положај у Италији према италијанској војсци на железничкој прузи из Вероне за Венецију. треба упуштати у далека гоњења. в. У овоме je дакле оличена важност циља. најбољи и најлакши од свих дргјгих.. онда се даје свакојако већа могућност пребацивања знатне масе војске с једног стратегијског фронта (или војишта) на други за кратко време у примени унутрашњих операцијских праваца. онда je и саветно и веома потребно и мудро продужити гоњење побеђеног непријатеља. Пошто у данашњем времену железнице. онда треба са одсудношћу ићи на сусрет најопаснијој. пошто су масе у опште јаче прикупљене на маленом простору пограничном уелед неизвесности. ™~ШаГ*три главна услова важе за све могуће операцијске правце. која je најопаснија. б. http://www. јер ее велике масе тешко крећу. како с погледом-на извршење тако и с погледом на последице. јер су они постали студијом факата . Ова врста маневровања ређе ее употребљава још у почетку операција. na се онда брзб кренути оној колони. али већ први судари дају шире поље њихове употребе. год. Сад да продужимо излагање општих особина опецијских праваца. ерц-херцог Албрехт je 1866. и даје непријат&гву прилику. и Шражи се. да се не би губило време ради изласка на сусрет другој колони. од којег'зависи судбина рата (или по Клаузевицу: „Треба да води у тежиште непријатељске снаге"). У колико je год ефектив војске на унутрашњем операцијском правцу већи. д. 3. 1 Многи војни писци замерају Наполеону. ОперацијскиправацдејсШва џреба да води иајвишемсШратегијскомц11љу — објекту. а ту je и богата мрежа железничких путова. а противу осталих треба упутити мале одреде ради заваравањаиуспоравањакретања. у сваком по 1000 људи. потући je. Избор правца ради стратегијског дејства или избор операцијског правца ослања се на ова три главнауслова: 1. јер ако остане мирна. год. У оваквим случајевима редовно ее не. није продужио да гони Блихера до потпуног његовог растројства носле онолгших победа над њим у долини Марне. а нарочито. треба се хитро свом онагом бацити нанајближу непријатељску масу. а то je Бонапарта и имао на уму при операцијама својим око Мантуе. Кад je војиште припремљено како ваља у инжињерском смислу. године издожили код Садове. 2.140 рећи у непрестаном кретању. па га гонити до потпуног његовограстројства. г.. д^ј"е"Та1)б~р^за1Т™св"има приликама и околностима на војишту. д. да изведе тактичко обухватање — стезање.

стредни и главни по улози. Начелно победом треба ићи на то. и победа над непријатељевом живом снагом биће потпунија онда. Из овога се опет долази до закључка. и да je требао да нанесе удар краљу Августу у Саксонији. године. да стратегијска важност неког места зависи од величине непријатељске војске. да се подчини вољи победиочевој. Кад нападачпредузимљеофанзиву. случајни. да уз пут претходно савлађује ралне препоне веће или мање. ВажносШ циља — објекта. те закључи мир. да се уништи непријатељ. требада се стара. У операцијском плану стављати на прво место земљиште или заузимање важних географско-стратегијских тачака. пошто je турска војска скоро потпуно поражена. то излази. и у његових трупа високо уздигло морал. Прикупљањем знатне снаге на Двини Петар Ве~ . да се непријатељ тако ослаби и растроји. а не само од његове географске ситуације у опште.istorijaonline. коју су одигравали у рату. јер je Наполеон са 16 добивених битака био заузео око 153 тврђаве. Тек у 1705. и у почетку XIX. али при свем том непријатељска главна снага оетаје главни предмет операција. маневарски. да што пре допре до главне снаге непријатељеве. — Заузеће Беча знатно je ослабило аустријску војску у ратовима 1805. атако суи савезници појмили важност лангрског платоа у рату противу Француске 1814.. http://www. — дакле најпотребнија средства за рат. дотле она непрестано остаје главни и непосредни објекат операција. који се зову објекти: помоћпи. Док се год главнина непријатељске војске потпуно не ослаби победом. а тек на друго место главну снагу непријатељеву. године руска војска још у почетку овладала Дунавом.com 143 Пример. које јој непријатељ ставља насупрот у ма коме виду. Ието je тако у рату 1877. na да тако овлађује постепено читавим низом положаја. премда заузимање престбница или иначе важних стратегијских тачака ускорава свршетак рата. према чему непријатељска главнина или место. одакле je краљ Август добијао и војску и новац. јеет и мора да буде главни објекат нададачев. да и стратегијски крајњи циљ лежи у тактичкој победи. дајеКарло пренео у Саксонију тежиште својих похода. Да мало детаљније пропратимо важност сваког од горњих трију услова! 1. Важност циља условљена je самим циљем рата. Потући војску непријатељску треба да je први и најглавнији циљ. или да» се непријатељева воља подчини својој вољи и тежњи. значи ни више ни мање него иетицати средства иопред циља. кад се она буде налазила на важним и осетљивим тачкама његовим. него je принуђена. али je рат овршен тек победама код Аустерлица и код Ваграма. да се непријатељ потпуно уништи и истреби.142 и стварних догађаја. Ca свим би био друкчији исход тог рата. који су се дешавали по Историји ратова. али то примора краља Августа. а Наполеону дало богате изворе материјалних потреба. и док се год не подчини вољи нападачевој. ратом треба тежити. Овакве су мисли провејавале при крају ХД^Ш. којајесамо сметала Карлу. а брзо по томе и балканеким кланцима. Пошто се ратни циљ може постићи само победом непријатеља. нису били на стратегијским или иначе важним тачкама на војиштима. а рат je окончан тек доцније. него су се победе дешавале у Пољској. која се налази на том месту. а то he опет рећи. године. Наравнс. века у Стратегији аустријских војсковођа. Важиа географска и политичка места у рату су споредни предмети. у току рата за четири године дејства Карла XII. а заузимање важних географско-стратегијских или иначе важних места иде само по себи уз главни циљ. години Карло je увидео. и 1809. • Полазећи са евоје онерацијске основице војска не достиже тако лако и брзо до свог главног и крајњег циља. Тако да пример. da je непријатељска војска ирва и главни објекат операција. колико je грешио. противу Августа IL y Пољској нису била приведена повољвом свршетку само за то.-—78. а не треба тежити. где се главнина налази. што успеси Карла XII. куда се беше већ и упутио.

као што су престбнице. т. У овом конкретном случају поступак савезника објашњује се лре свега критичним положајима. који беше наумио. д. б. када je и абдицирао у корист свога сина Виктора Бмануела II. Да je у рату в. решили су и сам рат. Најзад има случајева. или про- сторије. може бити постигнуто правилшш избором објекта и правилним извођењем операција. означујући Париз као главни објекат њихових операција.http://www. португалске милиције и становника Лисабона. ТријентаиБренера. са свим би се променила судба тог крвавог рата. биле су у велико избиле на јавност и несуглаеице између Нааолеона и његових лрвих помоћника и маршала. . године. кад им je саопштена царева жеља. постоји извесна узајамна веза. коме су се дотле покоравали сви безусловно. јер би Велингтон био приморан. Такав рачун и такве су погледе имали савезници у рату 1814. На тај начин оно што није решено успешним биткама. да продире у Саксонкју 1706. а не против армије Радецког. Услед тих несугласица наступила je џ смена маршала Мармона. у којима се тада налазила француска војска. читаве просторије и т.а. Један део те војске био je потучен (Фер— Шампеноаз—Париз).. јест и биће жива снага — војска непријатељска први и најглавнији објекат операција. и т. па кад су заузели Париз. што се за објекат операција у многим и разним ратним приликама и околностима узимљу како кад или непријатељска војска. У извесним ратним приликама и при нарочитим погледима понекад се главнина војске непријатељске не означава за објекат операција. која je била ггодељена. он се склонио у четвороугаоник утврђених места готово без икакве резерве у потребама.istorijaonline. а други део био je са свим слабг да би могао да се одупре огромној надмоћности савезника. као што je то било у дејствима Радецког у Италији 1848. Да je Масена завладао само провинцијом Алезитео (јужни део Португалије) као главним извором материјалних потреба армије Велингтонове. уместо да управи главни удар у најосетљивију тачку непријатељског раепореда. него аматеријалне потребе од којих војска живи.). кад се у први мах не узима војска непријатељева за главни објекат дејства. у којој није било оне пређашње чврсте везе између појединих виших команданата војске и врховног командаата. куда се вуку те потребе. па се тек. а последње резерве био je добио из Баварске преко Ровереда.рло важно у опште добро промерити вредност напред поменутих чинилаца. Кад je Paдецки изненада био опкољен сардинском армијом и народним усташима. На ту страну требао 1 je и да управи главни удар Краљ Карло Алберт.онда 10 ре- 1СТРАТЕГИЈА Кога су Аустријанци потукли у битци код Новаре 1849. Из напред наведеног види се: а. њених комуникација и места. која се изражава тиме. 21. правци. он га управља на споредну. Да између живе снаге — војске. већ заузимање важних тачака на непријатељској територији. не може оборити напред истакнуто начело. да се продужи рат. па су за то и хитали. Скоро то исто десило се и маршалу Масени у походу на Португалију 1810. године.. да одступи. а уз то je и сам народ почео очајавати и гунђати противу свог цара услед дуготрајних ратова.com 145 лики je заусгавио Карла.. узимљући у обзир целокупно стање и прилике поглавито у непријател. д.). Овај je дакле њихов поступак одговарао овим нарочитим незгодним приликама француске војске. чијим заузећем. тодине. понекад се свршавао и рат. Сем тога. да заузму ГГариз. или њене комуникације или поједина места и земљиште. а против његових комуникација ограничио се само на демонстрације. како би тиме окончали рат што пре. као главних чинилаца једног-рата. (сл. године. Карло Алберт je урадио обратно: Одлучни удар управио je против армије Радецкога (битка код Санта-Лучи-а). ј. да je y свима ратним дејствима била. године. који се налазио под заштитом веронских утврђења. (географске тачке. добро то проучити. Али овај факт. савршено нарочитог карактера. Савезници су опазили све ово зло стање. али у томе случају истиче се иитање о важности и значају резерве у храни и другим потребама.

која имају велики утицај на успех или решење рата. као што су: престонице. него се шта више мењао и у току само једног рата. и т. Тако на пример. години за време првих покрета савезника ка Паризу. тврђаве. Међу тим у иериоди активних дејетава. испитује значај појединих важних тачака. години појављује као врло важна тачка за огпор. сШраШегијске Шачке. линије) непроменљивији и сталнији. јер je њихов стратегијски значај био само за epeAie. Или су та места сама по себи важна. Али пре свега да напоменемо овде. б. онда се таква места зову страгпегијско-маневарска. називају сшраШегијска места. д. саобразно осталим приликама на' војишту. Та два мала места претворила су се за изјвесно време у главни предмет операција и једне и друге стране. и маневарском значају. линије.. и у колико je год његов маневарски значај променљивији до у бесконачност. Међу тим њен маневарски значај мењао се не само у два ратна похода (1796.istorijaonline. а њихова стратегијска важност показује се у ова два вида: а. Војна Географија. У колико год једно место више зависи од положаја војсака оба непријатеља на војишту. Та су два места сама по себи (no свом географском положају) без икаквог значаја. Пример. у толико je опет географско-стратегијски значај тога места (тачке. — Увремену-кретањарускеармијеЈИЗ дријског логора ка Полоцку и Витепску 1812. прелази преко великих река. Кад се за предмет главног дејства операција намерава да узме у прво време какво важно место у непријатељској земљи. руску армију. и да покажемо и поступке при извођењу операција за сваки случај. велики и важни положаји. и онда се таква места називају страШегијско-географска. одмах je нестало и стратегијске важноети тих двеју тачака. али могу добити огромни значај својим утицајем иа ток обостраних операција. акције су пренете ка Милану и Тичину. која овлада њоме. а то све . линија.). и т. а Верона се претвори у операцијски базис аустријски са онаким евојим значајем за одбрану у рату Аустријанаца са Сардинцима.. онда се претходно треба упитати: У чему се састоји важност тога места? Тек кад се свестрано оцени значај меота. стратегијски значај каквог предмета или каквог места у извесном нарочитом случају лежи у његовом географском. да 147 веома усиљеним маршевима пре стигну прво у Полодк а по том и у Витепск.Моекве I.com 146 гаити и главни удар управљати на један од њих. благодарећи онаквом положају двеју армија. предела. не обзирући се ни на услове времена ни на услове снаге •— војске. као део теоријске Стратетије. планински прелази. која су се очекивала. што за ону страну.http://www.. искључиво с гледишта месних прилика а по конфигурацији саме околине. жртвујући остале. Према овоме. д. Верона се тако исто у 1848. и да тако спречи Наполеону. а доследно успесима Радецкога. Чим су Руси то постигли и предухитрили Наполеона. војиште у ееверној Италији престаје бити подељено реком Пб на две оделите зоне. да-се одговор на питање п реши се избор. али-супрема положајима армија обе стране добила врло велику стратегијску важност. истакла се важност питања: Ко he пре да стигне у Полоцк и ВиШеиск? Од решења тог питања зависио je успех операција једне и друге стране. да ое сва oua места. и 1800. Тако je исто било и са Шампобером у 1814. и ако je то тако. и као једино прибежиште слабе аустријеке армије. богате вароши. дакле њен je значај у том погледу неизменљив. да не одвоји од.. године о намором. КОЈИ буде најцелисходнији и најважнији за дотичне прилике. и т. У времену дефанзивних дејстава Радецкога. Да претресемб сад све случајеве избора предмета дејства. да изиђе на прави пут одступања ка Москви.. зависећи од положаја једне или друге вој^же на војишту. те су на тај начин обезбедили успех својих операција. д. io* • . Или су та места сама по себи мала n немају никакве важности. географско-етратегијски значај Пијаченце огледа се у томе. Русима je испало за руком. раскрснице многих железничких или обичних путова.

Мозела. али најкраћи само у геометријском смислу.istorijaonline. а нарочџто снага. да се пређе. 22). Подесносш. Тако су савезници и учинили. Каква грдна разлика! Поред реченога.. која цени улоге и значај извесних стратегијско-маневарских тачака или линија. морао би се форсирати читав низ одбранбених линија. Главна армија Шварценбергова могла се 1814.. да су му још одговарале ратне прилике и околности. али je био бољи и подеснији.. години Наполеон јечза 5 дана одржао 4 победе над појединим деловима Блихерове армије. Маса. — Операцијски правац треба да je најподеснији и најбољи у сваком погледу. To' се догодило иод следећим околностима: После победе код Ла-РоШијера 1. ј. Ако горњи принцип будемо сматрали још • и у ширем смислу. и имајући на уму још и то. онда je и краћи у ратном смислу. и ако би се пошло туда. решише се први пут. године. (о овоме даје јасне појмове Историја ратова). Покрет Наполеонов иреко Сезана %а Шампоберу у леви бок Влихерове армије 1814. као н. да je Историја ратова једина. — то je неправилан избор њиховог правца главног дејства на лангрски плато. Ако je пак непријатељска војска прикупљена. да су Французи на простору 500 км. али ову подесност и згоду операцијског правца не треба ценити у ужем смислу. При употреби сложених операцијских праваца главни удар треба управити противу најважнијег унутрашњег бока једне групе. и његов значај 1809. или мапеварски. те се географски значај свих предмета или места мења до у бескрајност. т. него га треба разумети у ширем смислу. изгледало je. а споредног на Мец—Нанси. можемо овако резимирати укратко све напред поменуто о важности циља операција: Циљ операција може бити: а. које су пресецале тај правац почињући од Рајне преко Вогеза.. и кад je тако. Шалона и даље.000. чија je вредност односна. да се понекад може. т. јер се мења до у бесконачност према етању и приликама ратним. не треба операцијски правац сматрати сам за себе. т. операцијеког правца. године. да наступају ка Паризу у две масе. Да ово оправдамо примерима! а. јер није одговорио условима ратних прилика и околности. али кад се узме у обзир. који би сам по себи био неиодесан и рђав.com 149 била ни упућена тим правцем. видећемо. него што их je било на првом правцу. (сл. и т. д. што се мењао значај Дунава код Беча 1805. чија стратегијска вредност има двојаки стратегијски значај: или географски.000 бораца. Овај правац истина je дужи у геометријском смислу. и управо мора. цеиити га с обзиром на све прилике и ратне случајеве. . Фебруара савезници. пр. ако je непријатељска главна снага растегнута и развучена на широком фронту без јаке везе. б. опијени славом одржате победе над Наполеоном.148 и чини. па о њему давати оцену. да узме и такав правац дејства. 2. онда -удар треба управити на један или на оба њена бока шга на њену позаднину. дакле с обзиром на услове: снаге. и услед тога армија би брже и напредовала. те због тога армија није http://www. јер може у извесном часу да гоеподари над целокупном опецијом дотичног војишта. године кренути Паризу преко Страсбурга. на чију средину треба управити удар у простим операцијама. од Кинвегена до Базела имали 60. јер je имао далеко мање npeпрека за савлађивање. поглавито тадашњој снази у Француза. Непријатељска главна снага. Да je армија отишла преко Базела и Везула ка Лангру и лангрском платоу. који je безуслован и непроменљив (о овоме учи Војна Географија). ј. То je био најкраћи пут. а савезници су располагали у првом реду снагом од 330. али који у извесном случају може да испадне и као најбољи и најиодеснији с обзиром на све ратне околности и прилике. да су Французи у том конкретном случају располагали довољном снагом за одбрану напред поменутих препрека. да се може обићи већи део поменутих препрека. времена и места. Такво њихово решење било би потпуно оправдано и правилно. јер треба мање времена. Нанси-а. Какав важан страШегијски предмет на непријатељској страни.. ј. — Влагодарећи изненадном избору крајње незгодног пута за покрет од Ножана преко Сезана ка Шампоберу у" 1814.

а Мортију нареди. али га je Блихер ематрао као сигурног за свој рачун јер je био непроходан. Наполеон се проби између • Сакена и Јорка код Монмирајља. тако. Фебруара 16. Фебруара 10. Корпус Јорков (18. Наполеон потуче код Шампобера дивизију Олсувјева од 4000 . Одредивши циљ он у исто време одлично реши и питање о. Каква грдна разлика између ове прве операције у долини Марне са онако одличним резултатима. а армија Блихерова од 57. али je Магдоналд већ 5. при којој Наполеон напада с фронта.000) упућени су били на Сен-Дизје.000 војника једним путем. Фебруара 11. оставивши противу њега у долини Сене Удина и Викiuopa еа 30. да je доиста био мучан пролаз. Фебруара. Фебруара • одступио у Епернеј.000 људи.(Од Ножана па до Шампобера има 45 километара. и на том je простору било у дужини 10 км. навлачећи Блихера на себе. Фебруара 6. да одступа лагано на Монмирајљ.1 Према њима стајао je Наполеон у долини Сене са 60.000 људи кретала се долинсш реке Сене. и оне доцнијо у долини Сене. прелазећи Марну код Шатотјери Наполеон сазнаде. да са својих 8000 војника задржава Влихера у Етонжу. Блихер je заузео Фер-Шампеноаз.пешака. — долином реке Марне. . V. да се сједине. поглавито за 1 Оваква подела праваца операција потекла je c једне стране услед зебњ© због оскудице средстава за издржавање. који je заклањао велики транспорт.000 . . Фебруара 4. али баш то давало je Наполеону могућности. а он сам са 15. а Блихер јо још ћутао. да изненадно нападне Блихера. Ето такве су биле последице изненадног појава Наполеоновог са прикупљеном снагом на боку растурене снаге Влихерове! Блихер je био дакле изненађен услед изабраног. да ту војску оделито потуче. а са осталих 30. na je непрестано жудео за самосталним раДом.istorijaonline. http://www. гонећи Магдоналда. Блихерова се армија ипак прикупила код Шалона. Фебруара 13. с друге стране и за то. Фебруара 14.000 пође у помоћ Мармону. да са својих 6000 људи продужи гоњење Јорка и Сакена. који нису успели. избору правца свога дејства. и ако оу били јачи од Наполеона.000). уместо да" дејствује у десни бок и позаднину Шварценбергове војске! . наређујући Мармону. Фебруара.000 еојника. Услед тога он нареди Мармону. Фебруара 12. да je Бдихер потиснуо Мармона од Верти ка Шампоберу. и да je делимично потуче. а у долини Марне маршал Магдоналд са 12. — те тако за пет дана задоби четири победе. што се жустри и вргави Влихер није никако слагао са тромими хладнокрвннм • Шварценбергом.000 крете се ка Ножану. Тако се дакле Наполеон крете/из Ножана преко Сезана ка Шамџоберу са 30. Наполеон потуче Сакена и Јорка код Шатогпјери.000 бораца доласком корпуса Корфа и Рудзевића.000. 24 топа и само 12 коњаника ордонанаса. који je одступао. где стиже 7v Фебруара. правца дејства.—14. Наполеон потуче Блихера код Вожана и Етонжа и принуди га. који се тада сматрао са свим непролазан. који je сам по себи био веома неподесан. што je одступао Паризу испред Блихерове војске. корпус Клајетов и дивизија Капчевића (17. ' одакле се Јорк морао преко Витри кренути на Шалон за Магдоналдом. Бдихерова je армија на овај начин преполовљена од 10.com 151 артилерију). na je 4. а доцније се ојачала на 50. Јорк je овладао Шалоном. да одступи ка Шалону. Блихер пак није ништа предузимао противу Мармона. . Сад се Наполеон реши. изгубивши 15—-16 000 људи са 40 до 50 топова.'150 Главна армија Шварценбергова од 130. Фебруара учинио један демонстративни покрет од Тројеса до Бара на Оби противу армије Шварценбергове. који ее беше растурио од Шалона до Монмирајља на фронту од преко 50 км. Армија Блихерова била je растурена: Корпус ђенерала Сакена и дивизија Олсувјева (свега 22. који je потпуно одговарао његовој претпоставци сшања код непријатеља. еамо блато и грдне мочари. тамо да стигне Блихера и његову растурену војску..000 војника) кретали су се ка Шалону на Марни 3. Извештен о подвојености армије Блихерове Наполеон се реши. да се одавде крене у долину Марне.

. (сл. али je водио преко Олата. који ју тежио' за поиуларношћу и уображавао je. ј. -\ 2. и у колико je потребно имати на уму поменуту формулу ради руковођења. (најподеснији и најбољи по последицама) у његовом решењу.• чима римског. (састав армијс. тишта и воде са. 8>. У разговору са једним својим ђенералом Наполеон je y Варшави 1807. па при свем том још и поседнути непријатељским армијама Сервилија и Фламинија свака од по 30. њене везе са изворима одакле се попуњава све. које je сматрано као непроходно. али заобилазнији и дужи.. западно од оба предња правца. „Тајна ратаје у тајни комуникација (праваца).. Ханибал изабра овај трећи правац долином Тибра. што je неопходно потребно за живот и рад војеке у рату.com 153 152 б. Да he. и укрмебилична храбростримског легионерапотпуно наградила неспособност конзула. и у битци погинуо je и сам Фламиније." . и нађе. особине војсковође непријатељевог. па да би био још сигурнији. Ханибалов успех марша преко Клузгшског Влаша з*шршен je страховитим поразом. па и сам рад војеке. На Ареццјум. На Ариминијум. а знајући уз то: 1.000 људи. Ио Ханибал je обратио баш нарочиту пажњу на овај правац. Да fee на томе путу имати само месних незгода. над којима he после триумфовати. историка Полибија „неким чудом" извукао из провалија у богату долину Етрурије. Долином реке Тибра преко Клузимског Блата.Фламинијеве армије код Тразименског Језера.. да пепроходност тога блата ни из далека није онаква. Трећи je правац био краћи.Фламинија. т. да се по ре.. Све јс то била последица правилиог избора операцијског правца и изненађења.езбедити позаднину војске.. идући тим путем. г. јер je био убеђен.тренутку операције. у ствари се показују баш као могуће за људе посве одлучне. У потврду предњих навода-сусрешћемо се у даљем излагању оа још неколико пробраних примера. Овим се условом у исто време сводиризиковање у опште на најмању меру. а најзад и умешности и брзине. веома частољубшз.стојали на'расположењу три пута: 1. Да je операцијски правац уоппгге обезбеђен може се рећи тек онда. Ханибалов избор операцијског правца за покреш преко Влузимског Ђлата такође je врло поучан у смислу напред истакнутог гледишта. Ханибал je те његове особине знао. Да he бити неопажен на овом правцу (услов изненађерва) обилазећи . у колико je важно питање о избору операцијског правца. а поглавито што je на том правцу налазио примену принципа изненађења).istorijaonline.. а неки пут може да одведе погибијџ и дбтле победоносну војску. у коме би теснацу била парализована његова одлична коњица.. Услед питања о потреби обезбеђења операција Наполеон се зауставио на гледишту. он нареди. ако je могуће изводити операције под најповољнијим могућим општим стањем на војћшту." То je доиста тако. 23. између армија Сервилија и Фламинија1. Прва два правца биди су бољи и подеснији. то je азбука ратних радњи.). оа којима je изведен тај марш. тако. Да бисмо обезбодили операцијски правац еем осталог треба: а. јер опасност операцијског правца ставља4 у некакве неиормалне Прилике све животне намирнице и остала пошиљања из цозаднине. Ослањајући ее дакле на то. da многе ciueapii. које у рату изгледају као немогуће. грдним губитцима поглавито у коњима и осталој стоци за вучу. ВезбедноеШ операцијског привца. избећи дефиле. да je ои једаи од иеликпх војековсђа. планински пролаз. каква се замишљала. Обезбедити прикупљање снаге на најважнијој тачци у одлучном . б. — Операцијски правац треба да je обезбеђен. и : 3. 2. који се налазио у Арецију. 3. сам по себи незгодан. које je исказао речима: „Никада не треба обелодањивати свој операцијски цравац.. Ханибалова je војска маршовала четири дана преко бла1 Фламиније био јс човск. Идући на' Рим Ханибалу су . али ипак понајбољи с обзиром на све прилике и тадашње ратне околности.http://www. да се прегледа и извиди то блато. Об. Из предњих факата јасно се види. рекао:..

доведен je до потпуне недаће. Октобра) између Штутгарта и Лудвиксбурга. који je био дугачак преко 1200. ј. и 26. и т. и онемогућила француску флоту да уредно снабдева своје трупе потребама из Француске. јер je подесност и безбедност изабратог операцијског правца за Јегипат преко Средиземног Мора у прво време потпуно зависила од надмоћности флоте француске над флотом енглеском. _ ЗГ/ЋрШнШ иокреша.) Пример а. године територија Јепгата није скоро потпуно и очишћена од Француза. године на Русију. али чим се енглеока флота показала надмоћнијом над француском флотом. —• За време покрета Наполеоновог 1805. а оно бар довољно ослабила неиријатељока војска. г. Такав прорачун кретања. одмах je и целокупна операција у Јегипту висила. тако рећи. пре Христа) je ратовао с Римом на рачун средстава народа Апенинског Полуострва.com 154 Историја ратова износи читав низ сјајних похода и битака. Октобра била на Дунаву.. на које се маса разделила ради подесности и лакоће кретања. (до 30.. који су се са својим корпусима кретали низ Дунав. ј. да позове свога војсковођу из Италије. достижу у извесно време извесна места. што се позаднина није могла обезбедити.. г. скојом je пређена даљина од Рајне до Дунава. Најбоља шипска средства. којом би се ако не са свим уништила. био je цео ред бочних закриља: Масена. Абукира и др. године од Рајне ка Улму бочна закриља била су у почетку. док на послетку 1802. ј. године). Да су му бокови обезбеђени. — важне тачке.—203. и то после сјајних успеха у продирању своме до Москве. т. коју заузимају чела разних колона испред операцијске основице. Пример б. години после сјајних победа код Пирамида. лево: корпус Неја и коњичка дивизија Бурсје у правцу Албека. Прешав Рајну 25. б. (преходнице. Септембра). године.и то десно: корпуо Лана и коњица Мирата у правцу шварцвалдских планина. Изашиљање довољно јаких одреда у сшрану непријатеља. побочнице. те су тиме сведени на нулу сви петнаесто-годишњи успеси над Римљанима.http://www.. . Да"" што ббље штити позаднину. 2. ТајносШ покрета. за што нам служи као најбољи пример Наполеонов рат 1800. т. јер није могао довољно да обезбеди свој операцијски правац. и 8. (Примедба. док Сципијон ударШ на његову базу у Африци није принудио Картагену. У другом пунијском рату Ханибал (218. г. и 1805. био je потпуно обезбеђен. т. који су се свртавали недаћом услед тога. још даље у лево било je 48. о концу.. Септембра главна маса француске војске већ je између 6. . да je кретање свих колона прорачунато и уравнато с обзиром на најлакше и најбрже прикупљање масе на случај појаве кепријатеља. км.000 војника 155 усредсређених (1.. Да осигурава међусобну везу разних колона. и да буду са својим челима на истој висини. Ово удешавање и уједначавање кретања разних колона доводи нас ка сШратегијском фронШу или фронту операција. да чела колона.istorijaonline. Да у близини има добрих положаја за одбрану у случају боја). — Стратегијски или операцијскифронт треба да одговори овим условима: а. заштитнице.. — У 1809. 4.. Даву. те спречавајући Аустријанце на важним прелазима гаран-. Пример. (Детаљније о овоме види рат 1805. Дип и Бернадот.. д. која служе за обезбеђење оШрацијских праваца при настуПању. товаху Наполеону потпуну безбедност његовог главног операцијског правца. да сеПЈв^'колон^*могу"ујединити за битку за што краће време. благодарећн необичној брзини кретања. (обезбеђење прикупљања снаге на најважнијој тачци у одлучном тренутку операција) јесу ова: 1. години за време покрета Наполеоновог од Регенсбурга ка Вечу . — Почетни операцијски правац француске војске у 1805.. в. Још с горим недаћама завршен je поход Наполеонов 1812. брзо и одважно наступање завршено битком. Поход ђенерала Бонапарте у Јегипат и Сирију у 1798. која je главни предмет дејства..

самом војском. Тријент и Бренер представљао je грдне недостатке. незгода je још. в. години операцијски правац Радецког (за случај недаће) у смислу комуникација и одступнице долином реке Адижа од Вероне поред Риволи на РовереДо. Да je један бок заклоњеи. као тачке за наслањање. Но при томе може се десити: а. како би ое ту могла урбдити и подићи слагалишта хране. —У 1848. — Те тврђаве дакле требало би уредити као центре операција.000 војника био je опет сувише слаб. тај правац код Риволи тако je близу прилазио супротној обали. Сем тога.. а бити још и растурен. Та средства овде разматрамо оделито у интересу теорије. а после примирија — читавим низом изредних фортификацијских мера. које je Наполеон био предузео. деени бок до примирија — неутралном Аустријом. што je та комуникација била далеко од бока тврђава. заклања своје бокове неутралним државама или великим природним препрекама.. правца при наступању постиже се применом свих напред псшенутих средстава.com . утврђеним местима. које су образовале четвороугао. и т. на коју je требало управити главни . да се организују потребни возови." Ови наводи Наполеонови. и. јер сви прелази преко њега били су у рукама Француза због брзине њиховог кретања.. години правац дејства Наполеоновог од Регенсбурга ка Бечу с левога бока био je обезбеђен Дунавом.157 ^^ Било да се креће. Ш Један бок ад..i у 0вом случају треба да je војска клоњен. који je био у Италији. да спречи непријатељу пробијање средиие.. t С погледом на све напред речено ваљало би на сваких 5—6 маршева имати или тврђаву или утврђени положај у правцу дејства. да je био изложен унакрсној ватри са висије риволске. јер je y прво време било остављено дуж . а и комуникације су биле несигурне. отворел Jl/ ' У ( прикупљениЈа и ближа заклоњеном боку. као што су реке или планински ланци. да се војска у маршу обезбеђује градовима. Главна je махна била у томе. јер су незаклоњени боотворена кови еами по себи једна велика незгода. в. а други < d _. неуда тралним државама или самим распоредом војске. и већа. и т. д.000 војника. а доцније у Тирол. што ниоу имали на тој реци мостобрана. G десног бока операцијски правац био je отворен. скраћујући на тај начин операцијски правац. опет за то Аустријанци нису били господари тог правца због тога. У овом случају треба се прикупити Оба бока и држати центра. — При распореду француске војске на Елбп у 1813. била je савршено отворена. Везбедност операцијског. па се за то и могло задовољити у овом случају тиме. Одред Јелачићев јачине 12.istorijaonline. Да су оба бока отворени. односе се више на обезбеђење комуникација и позаднине у опште. а кад су поједини прелази били обезбеђени двојним мостобранима.. — У 1809.. 5. За пример служе ова факта/ i а.Дунава ради безбедности операцијског правца око 65. Да су оба бока заклоњена. што je ђенерал Лефевр упућен само са баварским корпусом најпре у Минхен. војска мора буде заклоњена с бокова природним баријерама. години леви њен бок био je обезбеђен морем и 1 Хамбургом са тврђавом ГликшШатом . како бисмо објаснили што боље суштину (природу и особине) сваког посебице. а за тим и због тога. И ако je овај правац био заклоњен реком Адижом. тада je број заштитних одељења сведен на 20. што je та комуникација ишла упоредо са фронтом положаја. д. куда су увек Французи стизали пре Аустријанаца. т. а други отворен. н о у то време и обезбеђен због велике даљине ерц-херцога Јована и његове војске.http://www. Ооа бока У овом случају главна je брига војзаклоњена сковође. муниције. д. То и јест била најосетљивија тачка.. ј. бори или стоји. т. б. Наполеон je казао: „Војска кад наступа у циљу завојевања непријатељске земље.000 војника без икакве бојазни за безбедност операцијиког правца.

Халикарнас. т. на 2000 година после Александра Македонског. и не би имао нигде ослонца. год. прешао у Ђаварску. нити на тај начин ризиковати даље операције продирањем у дубину ка Сегешвару и Марош-Вашархели. те заузео Сардос. Напротив. Све је. које буду владале на војишШу. — Како се данашње војске снабдевају потребама за време 8—1-5 па и 20 дана. јер би му тај операцијски правац. Као добар пример претходног обезбеђивања операцијског правца налазимо у раду ђенерала Лидерса 1849. у Поморанију. и т. — После победе над Персијанцима код Граника у Малој Азији 334.com 160 4. Такав облик главне основице чини.. Сви ови примери. то и операцијски правцо данашњих војсака могу бити много. ј. уређењу и осигурању што дужих главиих основица. како би на Шај начин гито боље. 25. гоДине победио Тилија код Брајшенфелда. али како се на овако дугачким операцијским правцима може наићи на важне приОТРАТЕГНЈА 11- . У следећој години (333. Из овога се јасно види. које вуку за собом.1 Öd могућности скраћивања оПерацијског/правци макојимначиному токуоперагџја. поклањали су у своје време нарочиту пажњу и бригу. кад имамо надмоћносш у позадњим везама.дужи. и одржавши (332. ј. а све у име боље везе са Грчком. и ако буде то. није хтео да марпшра Бечу најкраћим путем. саобразно приликама^и околностима. (3 године дакле употребио на стварање и обезбеђивање дугачке основице) кренус се у дубину ка Арабели. пре Христа Александар Велики није одмах продирао у дубину земље ка Персепољу или Егбатани. године. т. (Наша основица 1885.istorijaonline.био сувише дугачак. године поетигао потпуно. и тек кад je тај циљ" 331.то чинио у циљу. те би му се главна основица претворила у тачку. (сл. год. Пример. него се кренуо најпре у западну Германију. ј. Све ваљаније и боље војсковође. д. казују: да се принципи. (т. избору. џосле победе код Граника Александар се кренуо прибрежјем Средиземног Мора. да се одмах баца дубоко у нбпријатељску земљу. 24.http://www. она губи одступницу и комуникације. него што су били у старија времена. војску je лакше одсећи од основице.) кренуо сеу дубину земље ка Гордијуму. те je одмах по заузећу Херманштата морао без своје воље да се крене даље. искрцавши ее у Јуну 1630. да што боље обезбеди основицу. 5. При оваквим условима операцијски правац Александра Македонског и ако je био врло дугачак. године на нишавском војишту). Демонстрације ђенерала Бема ка Фолорашу омеле су га у потпуном извршењу задатка. кад можемо да одступимо на основицу у разним правцима. лако je узети други. кад јеушаоу КроншШату Трансилванији.). na je тек одатле наумио да маршира ка Бечу. његов операцијски правац био би у ваздуху). те се лако може да промени правац дејства. (сл. Пример. На припрему осигурања свог правца операцијског ђенерал je употребио време од скоро' 3 недеље.) победу код Исе. тим су јој боље обезбеђени и правци одступања а и комуникације. и ако растављени великим периодима времена. Лидерс се није хтео овим задовољити. И ако je y почетку имао слабијег непријатеља. кад je месеца Септембра 1631. никада ne мењају. ипак се није полакомио. него je хтео као Алекоандар Македонски. Od дужине и правца главне основице. Ефес. за тим Тарсу и понова прибрежју морском. да продужи себи основицу заузимањем Хермангитата и Карлсбурга. него се мењају до у бесконачност начини примене Ших принципа зарад постигнућа циља. — Тако je исто радио и Густав Адолф. ако се услед ма каквог случаја напусти дотадашњи правац одступања. — У овоме погледу чим je основица краћа. ипак je био потпуно обезбеђен. поред осталог. Милет. Шта више. и као Густав Адолф.). краљ 161 шведски. Напротив. а по том Индији. ио којима се руководе ратне радње и циљ рата. као и да заузме најважније природне и вештачке одбранбене фронтове. свестраније и поузданиЏ обезбедили üpaeiie ceojux операција. колико je важно. и за основицу имао само то место — тачку. што je год основица дужа и што je више савијена на лакат. него je 6 месеци употребио на стварање чврсте основице и обезбеђење правца дејства у Поморанији. продужио je доцније кретање ка Сираји. а све je то чинио у циљу што бољег обезбеђења.

000 људи употребио скоро 150.дужини својој (јер од Брина до Рајне има око 700 км. удаљене једна од друге за 5—8 маршева. да му уреди тај нови комуникацијски правац преко Ческе. Основица под зашШиш. нарочито као ослонци у случају одступања.http://www. Ово лЈесто брани нарочити одред под командом ђенерала Лористона. сам ио себи како по. који je из Италије узастопце ишао за ерц-херцогом Карлом. који je имао задатак. (из кора Давуовог). (сл. наравно без икакве помисли с њихове стране о ономе. Десни бок противу Мађарске штити једна дивизија корпуса Давуовог код Пресбурга. Овом и оваквом мером Наполеон je изнова покварио план савезника. Сулш и Мират. а с погледом на широки развој војске. Наполеон je y овоме походу од евоје армије јаке 200. Као што се види. то се поред устројства главне основице. године Наполеонов 'операцијски правац. па еу за то своју неувиђавноот онако скупо и платили у битци код Аустерлица.000 људи. Деени бок противу војске ерц-херцога Карла и Јована. б. ' e. Ту су били болесни и рањени из п-рве периоде рата. na je за то и етавио у дужност Бернадоту.Пример.. ради што веће безбедности операцијског правца. Децембра налазили у Љубљани.на јужној страни. (корпус Ожеров) доведених са Рајне. комуникацијски правац Наполеонов био je несигуран. Помоћне основице дакле појављују се као једно врло важно средство ради обезбеђења и скраћења операцијских праваца. НајшШаШа. Зарад обезбеђења фронта били су искупљени испред Брина три корпуеа. Корпус Мортијев у Бечу и Бернадот са 19. чувао je корпус Mapмонов на простору између Леобена и.000 војника. Но да видимо.istorijaonline. од којих 6000 било je у Браунау-у.com 163 162 родне преграде.) тако и по правцу (због прелома од Беча ка Брину) био je врло опасан за Наполеона. а између друге и треће 7—8 маршева. које се морају задржати у власти према њиховој важности.000 бораца на обезбеђење свог операцијског дугачког правца. — Десни бок чува Бернадот. да продре у Тирол ради заштите десног бока ове основице.. и са делом баварске војске. Ово место брани корпус Мортијев од 3 дивизије. који je y осталом потпуно одговарао тадашњим приликама и околноетима на војишту. која je била распоређена овако: Две дивизије код Беча. и тежили ка уједињењу код Олмица.000 бораца. Основица под заштитом реке Леха а уз то и Аугсбург као централна и главна отпорна тачка. Између прве и друге основице било je 5—6 маршева. Ово je место Наполеон обезбедио са 14. ii* .ом реке Ина с главним отлорним тачкама Враунауом Пасавом и Салцбургом. У исто време Наподеон je наредио маршалу Неју.000. (дивизија Деруа). који се налазио у поменутим утврђеним меетима. — У времену распоређивања Наполеонових пред Брином непосредно пред битку код Аустерлица у последњем периоду рата од 1805.. који су се 15. у јачини 20. да му je за битку код Аусшерлица остало само 50.000 код Иглау. Основица под зашШитом Дунава код Беча. а тај je корпус био јако ослабљен у боју код Дирнштајна. како je Наполеон обезбедио овако дугачак •операцијски правац. и то једна на северној а друга . да промени правац дејства новом комуникацијом и одступницом од Иглау на Пасаву.Наполеон je одредио и резерву напред поменутим одредима. паје тај број тако рећи у последњој минути увећао на 76. што je Наполеоа урадио. И при свима побројанИхМ мерама Наполеон je и сам увидео ову несигурност. При свем овом. који je сменио Веја. па се и оне према њиховој важности ојачавају фортификацијски а и поседају мањим одредима војске. да дође у везу са Масеном.). у смислу могућег одступања. па се с тога и решио израније. постављају гТомоћне основице другог степена. и какве je на поолетку мере био лредузео за још већу безбедноет у случају недаће! Поред главне основице на Рајни од Базела до Мајнца Наполеон je оеновао и обезбедио још и оледеће помоћне основице: а. 26. тако. и то: Лан. На послетку.

Примењена Стратегија пак захтева неминовно и поделу" снаге: ради обезбеђења позаднине и бокова. да je мој положај у средини Германијеврло опасан. Нама je потпуна победа неопходно потребна. ja сам био у Моравској. (сл. Начело уједињавања снаге и његов значај. кад сам ушао у теснац тирингшких планина.за њега имала велики стратегијоки значај. Није стало до тога. хоћемо ли се у нашој политичкој превласти одрећи ове или оне покрајине. да и Русија не нападне на мене. (прост операцијски правац). кад сам се на гранпци Мађарске борио са Дунавом. 1 Чиета рационална Стратегија. да ме нападне. Аустерлица и Ваграма ниоам био у далеко опаснијем положају?! Од Арколе па до данашњег дана сва су моја дејства подобног рода била одважна предузећа. то захтева здрав разум. Ханибал и Цезар некад помирзљали на своје одступнице?! „У рату 1805.000 бораца под командом Вурмзера са задатком. кад сам бацио поглед на Пруску. па не плашити се спалити и властите бродове. да ослободи Манту-у од опсаде. јер су у области чисте рационадне Стратегије сва начела подједнако важна.com •167 166 операцијски правац. у толико би опет погрешно било приписивати' том начелу првенствени значај у односу према другим начелима. а бојао сам се. „Понесени замишљу могућности господарења светом зар су Александар.http://www. при којима сам се руководио највећим примерима. што таквих средетава има у опште безбројно. гоненађења и др. али ja оам победио код Аустерлица. а Шпанија да продире преко Пиринеја. али у Колико je то једна непобитна истина. да се не мора ништа ризиковати. али ja сам победио код Ваграма." или како je Клаузевиц рекао: „Има случајева. „У рату 1809. да ме нападне с леђа." Наводећи побројана најглавнија средства за обезбеђење операцијских праваца у опште. да се она дели у што могуће мањој мери с обзиром на строге потребе и захтеве ратних прилика и околности. нарочито je било опасно. Да се разумемо добро! Овде није говор о аисолутној деоби своје снаге него о томе. то ja врло добро знам. Аустрија се спремала. у тренутку. јер и прилика и околнооти ратних има тако исто безбројно. — Уједињена и подељена снага у. а то je и азбука ратне вештине.istorijaonline. И доиста." Даље Наполеон вели: „Кад би ратна вештина била таква. и да се у рату дејствује са што прикупљенијом снагом. године Пруска се спремала. начело уједињења снаге има врло велики значај у рату. да прикупе у Тиролу једну армију од 60. Енглези су се кретали Антверпену. пгго желе нашинепријатељи.признаје само начело уједињења снаге. која је. јер су га се придржавали сви бољи аукторитети. „У рату 1806. . Па зар код Маренга. Такав важан стратегијски значај Манту-е и принудио je Аустријанце. године.). Ви сматрате. кад највеће ризиковање значи највећу мудрост. При извесним ратним [приликама и околностима одсудни значај припашће \без сумње једном начелу (начелу уједињавања снаге)ј а у другим околностима другим неким начелима (начелима времена. године.). године опсађивао je тврђаву Манту-у. али да cai\i победио код Јене. јер није могао да оперише даље. рату А. док она не падне. — Млади ђенерал Бонапарта 1796. Идеал je Стратегији. а у примењеној Стратегији њихов je значфј лроменљив дрема приликама и бкелностима дотичног случаја. и обични војници били "би достојни славе. 27. да у операцијама буде што потпунијег јединства. Али имајућиу виду велике користи има тренутака. и моје одступање преко Немачке било би HeiMoryhe.негодо тога. у Тиролској je букнуо уетанак. а од тога зависи наш опстанак. да униште нашу власт. када треба жртвовати све еамо да ое добије победа. с тога. заустављамо се овде од • даљег набројавања.

Дивизија Серијера са 8. Бонапарта je имао свега 35. ризикујући тиме. све напред поменуто урађено je само за то. нужно je прикупити сву своју снагу и ништа не треба пренебрегнути. и најзад.. да задржи армију Вурмзерову. да се још једна дивизија Серијера споји са осталима за битку. б.000 крете се. Бонапарта je имао знатно слабију снагу.000 бораца опсађивала je Манту-у. али je он појмио врло добро. Он се није дао занети победама код Верта и Сарбрикена — Форбаха 6. и да се не споји е армијом ерц-херцога Карла.000 кретао се десном обалом Адиже реке. него само по једном простом операцијском правцу. Вурмзер са осталих 50. ђенерал Бонапарта у истом рату 1796. Једна бригада из дивизије ђенерала Деспино-а чувала je тврђаву Верону. Ието je тако истицао овај принцип и ђенерал Молтке у дочетку рата 1870. док се сва водска II. Ако бисмо се зауставили само на овима двама наведеним фактима. жртвујући на тај начин време принципу уједињавања снаге. Ето у каквим je размерама ђенерал Бонапарта у овоме случају жртвовао време1 принципу уједиња. изрека je Наполеонова. ако прикупљеном целом снагом буде нападао сваку посебице од поменутих колона аустријскИх. Августа нареди. Гвоздановића са 18. године спремао у почетку Септембра да пође у Тирол с намером. јер понекад само један батаљон решава ствар". која би по ранијем морала да падне кроз 4—5 дана. (што би ђенерала Моро-а довело у критичан положај). Ради прикупљања што већег броја бораца на тачци војишта за одсудну битку. колико би му требало за ирикупљање своје снаге. ђ. претпоставио je сада. — У војној Историји налазимо и других факата. Тако ее н. Дивизија ђенерала Соре у Сало-у. да баш и у случају успеха пад Вурм зером не могне претворити опсаду Манту-е у блокаду.http://www. Сем тога наредио je.. ј." Наполеон. Вурмзер je дакле овде дејствовао подељеном снагом. Да би за тај поеао уштедео пет дана времена. да изврши постављени му задатак. Дивизија ђенерала Ожера налазила се у Лењаго-у. Фебруара.. он није јурио унаиред безобзирце. да наступа раздвојеном снагом с једне и с друге стране језера Гарде. Ноћу 1.000 Аустријанаца. још 6 месеци. ђенерал Бонапарта се није заустављао ни пред каквим жртвама. Манту-а. него je остао у положају очекивања пуна 4 дана.чај принципа уједињавања снаге. а сам Вурмзер с главном колоном од 22. „Кад je y изгледу одсудна битка.. као што се то и десило. и онда не би могло ни бити речи како о подели снаге. док je 10. ј.000 под командом ђенерала Давидовића маршовало левом обалом Адиже. армије није прикупила. одржала се до 2. године. вања снаге! И доиота. а то значи. г. на тачци војишта за одсудну битку биће надмоћнији од непријатеља. (да привуче дивизију Вобо-а из Брешчије у Поло на реци Адижи ка дивизијама Масене и Ожера). којом je истицао нарочито важни зна. да he бити јачи. Августа. без сваке сумње грешили бисмо.com 169 168 Оставивши 10. пр. да се дигне опсада Манту-е.000 у Тиролу ради обезбеђења свог операцијског правца. те да не оде на дунавско раШиште.. чији je гарнизон бројао 12. и ако je требало још врло мало. Друга бригада исте дивизије чувала je реку Адижу од Вероне до Лењаго. као што су онда желели многи из његове околине. пошто бисмо тиме прокламовали принцип уједињавања снаге као безусловно најважнији при ма каквом другом стању на војишту. Дивизија ђенерала Масене у Риволи. тако ни о дејству по неколиким операцијским правцима. да пресече одступницу Французима. које су биле подељене.. . т. в.000 упути Вурмзер западном страном језера Гарде на Брешчију са задатком. т. и да he се на тај начин тај посао морати Да протегне на дуже време. да je y 1 „У Ј>ату ое време цени мииутима. д.000 бораца овако распоређених: а. па да се преда. да се побацају у реку ових 120 топова опсадног парка.istorijaonline.

јер тада дејствујући једним. да се ипак може у згодном • тренутку испољити надмоћност на одсудном и најважнијем правцу. да се све властите радње подешавају према дотичном стању iia војишту или бојишту. Да видимо сад. велике административне тешкоће. пошто би ое војска морала уводити у бој — битку тако рећи . Б. Начедо дељења. долази се до закључка. шта je. како се точини у теорији. решава. који у опште изазивају поделу снаге или дејство у неколико операцијских праваца! Снага. — Да не би изгубио згодан тренутак напада на руску војску. како и зашто се што дешаваше на војишту. шта се. који су га употребили познавајући тачно стање и остаде прилике на војишту. али примењена СшраШегија. Султа и Мирата). . б. да je врло чеето потребно делити своју снагу. него што je прпкудљање извршено. шта чему треба подчинити у у извесној прилици. да je то управо једно зло при операцијама. а уз то имајући на уму и неопходну потребу.: кад je властита снага много јача од непријатељске енаге. решавају пцтање о претежности једног или другог начела при раду. кад су обе непријател^еке војске подједнаке. дакле дејствовати у више операцијских праваца. Али je баш потребно дејетвовати у више опе. управо иримењена СтраШегија претпоставља оно начело. Из овога се види. дакде код оних. услови или узроци.170 овом случају жртвовао принцип уједињавања снаге принципу времона. а у овом другом случају радио je обратно. ¥ операцијама често je пута подела снаге неминовна. али имајући на уму. у којим се случајевима и када примењује ово начело поделе снаге и са каквим je резултатом било код оних. да своју снагу треба држати прикупљену.istorijaonline. Пажљивом студијом ратне Историје увидеће се. који не познаваху стање и прилике у непријатеља. који не вођахурачуна о ономе. Јула чнтав дан дре. да je та радња 1 Из истог узрока je Молтке напао Вецедека код Кенигреца 3. године није хтео да причека прикупљање све своје снаге (Даву-а. од којих зависи извршење једне или друге стратегијске операције.. не узимајући у обзир апстрактни принцип већ извесан конкретни случај. т. када се налазила у критичном положају. тако исто Наполеон у битци код Фридланда 1807. које ое покаже важније и одсудније у цзвесној прилици над свима друшм. време или прикупљена снага? — Чиста теорија без обзира на стање и прилике подједнако уважава оба принципа. примењујући га на те прилике и околнооти.рацијских праваца онда. како-je овај ђенијални војсковођа у овом другом случају радио са свим противно. као и код оних. с тим. а поглавито кад тако захтевају прилике на војишту. или je између непријатељских снага знатна разлика. Па какав се закључак може да изведе одатле. а. него се у том елучају појављују и тактичке незгоде. Према овоме на последњој инстанцији у практици само ратне прилике и околности. увек према ратним приликама и околностима. Неоумњиво je. ј. а никако у опште. да се стање и остале прилике на војишту и бојишту мењају до у бесконачност.снаге или дејство у неколико операцијских праваца.. С погледом на рђаве последице од поделе снаге изгледа са чисто теоријског гледишта. Да се мало изблил^е сад упознамо са узроцима. у којим случајевима могу изазвати неопходну поделу снаге сваки од тих елеладната понаособ! Сна&а војске. у првој случају све je жртвовао принципу уједињавања снаге.com 171 врло опасна. време жземљиште јесу они елементи. http://www. него je одмах напао руску 1 армију са снагом. па према томе и дејствовати простим операцијским правцем онда. операцијским правцем с великом војском не само да се стварају. важније. који изазивају потребу поделе снаге. коју je имао при руци.

године под Дрездом и т. и долином Сене под Шварценбергом. савезници су своју' снагу поделили у главном у три у армије: Ческа армија од 237.istorijaonline. да се и он принуди на поделу. — Ако сад ова бројно слабија страна буде дејствовала у два операцијска правца. као што су били Блихбр и Шварценберг. в. године. д. Шлеска армија од 100. Беча и Бреславе.000 бораца. године главна маса француске војске била je размештена извесним делом поред Елбе: Удино са 70. Нешто слично томе радио je и Густаф Адолф 1631. као што je то урадио Наполеон 1813. Неј са 100. како je тешко командовати и издржавати велику прикупљену војску. Аустријска армија од 80.). које су растављене. године у долини реке Одра и Блбе. После примирија у рату 1813.com 173 су се и главни команданти разликовали тако јако по карактеру. и да га наведе на погрешан рад.000 бораца под командом Блихера налазила се између Швајдница и Олау-а. јер су били бројно знатно јачи. године у времену кретања ка Паризу долином Марне под Блихером. Кад непријатељ сам подели своју снагу. године.000 на доњој Блби.000 у Дрезди. итиме ова слабија страна допуњује своју бројну слабост. како би загрозио Ческој. д. а другу од 40. тукући их делимично.. да се користимо бројном надмоћношћу своје војске. Северна армија од 155.. године. па те правце буде још брзо и мењала. и најзад немајући ђенерала. а с друге стране силом околности нагнати наједновремену заштиту Берлина. имала je намеру. јер су и преко три дута бпли јачи од свог непријатеља. У осталом овако je дејотвовао и Фридрих Велики у рату 1757. и то 130. Било je неопходно оеујетити ово уједињење. он je јурио час јеДној час другој војсци са својом одморном резервом необичном брзином. прикупљена у Ческој. Да би постигао овај циљ. Ова демонстрација успела je потпуно. а друга je отрана покретнија п има већу маневарску способност. Аустријанци се крену у Шлезију. што смо епоменули напред. и да се тамо уједини с армијом Субиза. кад се има посла с много јачим непријатељем у намери. код савезне војске подела je природна' појава. особито кад http://www. која je бројала 50. Извееан део био je на оамој Елби.000 био je y Лукау. Један засебан корпус војске бир je код Бодебуша према маршалу Даву-у. Фридрих je своју снагу од 62. који би био способан. На тај начин Фридрих се нашао између двеју непријатељских армија.000 бораца поделио на две масе.000 под командом херцега бреверског упутио je у Шлезију. г. и ако бисмо радили тако. на једном операцијском правцу с једне стране. Наполеон 1813. Подела снаге може се корионо употребити и онда. године у времену блокаде Манту-е.000 бораца под командом кнеза Шварценберга прикупила се у Ческој. Уверени из рата 1812.172 у деловима..000 био je близу шлеске границе. те . што су савезничке снаге биле и иначе доста удаљене једна од друге.000 оставио у Саксонији под властитом командом. не рачунајући гарнизоне у појединим тврђавама на Блби. морали су по што по то да заклоне трисвоје важне тачке (то je био један од услова савеза). и улуте се ка Бреслави. да се крене у Сакеонију.000 бораца под командом Бернадота била je y околини Берлина. од којих je једну од 22. ми бисмо се одрекли са свим добровољно повољног услова. Даву са 30. Овака подела снаге савезничке била je са свим умесна и оправдана. 28). па поеле да се своја властита снагана једанпут прикупи и постави у средину непријатељских колона.000 бораца.000 бораца. Сем тога. и најзад за то. (сл. онда та слабија страна често може да доведе у забуну свсг непријатеља. (Бонапарта 1796. и стигла до Будина. да стане на чело једне војске од 520. Кад једна страна располаже бројном надмоћиошћу. Место да се крену у Саксонију. Исто тако била je потпуно правилна подела савезничке војске у рату 1814. Користећи се вешто згодним унутрашњим положајем својим.

Из свега реченог до сада може се закључити. ~ 2. и Кад je y питању добитак у времену. а Бонапарта je умео оправдано да цени време. ако све оделите колоне буду имале једног заједничког општег главног команданта. да није оваквих и других безбројних сличних противнооти и комбинација у ратовању услед бесконачних промена прилика на војиштима. које гарантују сигурну победу. Како су се и на који начин поједини велики и чувени ратници у извесним приликама спасавали рђавих последица од поделе снаге. — ђенерал Лер). а дивизије ђенерала Масене и Ожера источном страном ка Тријенту. које буду владале на војишту. Потребно je организовати што сигурнију спољашњу везу међу појединим колонама. а не врло ретка и тешка вегатина. а у томе баши лежи слаба страна дејства у више операцијских праваца. (сл.).istorijaonline. а у рукама Субиза. ћотребнр je y тим случајевима организовати јаку и сигурну унутрашшу везу и чврстину између колоиа. које дејствују оделито. ипак се моЈке десити. па бити тучен посебице.). Он je дакле од два зла умео да изабере мање. те да се ови на лицу места уверавају о тамошњим пршишама. али у исто време треба се и користити поделом енаге. и ако има таквих случајева. Ова he ce чврстина постчћи оамо онда.1 Прилике места' и земљишта. 1790. Кад je и непријатељ поделио своју снагу. Ова je подела била оправдана због особиие земљишта. да се подела снаге на војишту или дејство у неколико операцијоких праваца оправдава у овим случајевима:. кудаje требала да наступа француска армија. Чешћим изашиљањем нарочитих ђенерал-штабних официра са ордонансима од једне ка другој колони. да се с мањим армијама побеђУЈУ веће. године.com 175 Мере за обсзбеђсње неминовне иоделе снаге. али би тај покрет трајао читавих 5 дана. Ово ое могло избећи довлачењем Вобоа из Брешчије у Поло на реци Адижи. Вурмзера и н»има подобних Стратегија се претвара у вештину.сковођа Стратегија се претвара у вешгину. ратовање би било позитивна наука. 29. која би се дала изучити. најбоље показује пажљнва студија ратова. Ако смо у опште покретљивији и вештији у мапевровању/ па и ако смо бројно слабији. rra je претпоставио и поделу снаге. а ми ћемо овом приликом да укажемо на следеће мере: 1. Кад нарочито хоћемо да изазовемо бројно јачег непријатеља на поделу снаге. само ако се радње у рату подешавају према приликама.174 je тако извојевао две од најзнатнијих својих победа: код Росбаха и Лајтена. Изашиљањем нарочитих одреда у страну суседних •колона. Извесне особине и конфигурација земљишта на војишту условљавају понекад поделу онаге или дејство у неколико операцијских праваца. Ова се веза постиже: Подизањем телеграфа и телефона између одељених колона. Но. па после да га тучемо делимично. Кад поделу захтева сама особина земљишта. па чак и са мањом снагом у односу према непријатељу. 1 У рукама Фридриха. . да свака колопа буде редовно обавештавана о свему важном. да има случајева. године. После победе код Кастиглијоне ђенерал Бонапарта кренуо c'e 1796. године из Италије у Тирол ка Тријенту у две масе. http://www. подељене језером Гарда: Дивизија .ђенерала Вобоа западном страном уз реку Кијезу. ~ Постављањем коњичких релеа између колона. С тога дакле поделу снаге треба обазриво избегавати.. да се с јачнм армијама претрпе порази од мањих. — Прилике времена изазивљу врло често поделу онаге. кад год се за то укажу прилике.. саобразно тадашњем стању и осталим приликама. У ооталом. шта се збива код других колона. тако. а уједно они достављају и новости. Кад се има знатна бројна надмоћност над непријатељем. (значај Полесја у рату 1812. (1757. кад год je могуће. Видели смо из предњег излагања. само да не изгуби ни једног тренутка у времену. кад je подела снаге потпуно оправдана. Наполеона и у опште у свих великих вој.

прикупити своју снагу у одлучном тренутку. године на пишавском војишту није поклањана довољна пажња овим односима између праваца појединих наших дивизија на онако широком фронту операција у првом периоду тог рата. (Фабије испред Ханибала). треба водити рачуна о томе. и 1815.. навлачећи на себе што јачу снагу непријатељеву. години поделио своју снагу приликом кретања свог у Тирол.). Да je о овим истим захтевима водио рачуна командант „моравске војске" урату 1876..com 176 Да су тако радили оавезници 1814. која je одређена за главни задатак у операцијама. како су то радили још и Римљани после своје погибије код Кане. Најзад. навешћемо још неколико примера.istorijaonline. Из тога упоређења видеће ее. пошто Аустријанци нису могли развити ни искористити своју снагу у планини. могу ce y опште овако проучити: У овој нарочитој прилици била je подела потпуно оправдана. да не би било ни тих лоших и опасних етрана тог марша? Да бисмо одговорили што боље и потпуније на постављено питање. у колико je Бонапарта био предузео извесне мере за њену безбедност. не би биле изложене оноликим поразима Блихерове колоне. јер у колико су се више приближивали СТРАТЕГИЈА 12 . (кнез_ Шварцев> берг са ческом војском урату 1813. извесно je. ј. који су учинили." Опасности за тај марш биле су дакле сведене на могући минимум. да својом диспозицијом за 20. али je и тада остала слаба страна •поделе снаге. У случајима. кад ce y опште баш мора дејствовати по спољашњим операцијским правцима. и Што су Французи маршовали правцем концентричним. да можемо сваки пут што брже*. него што то може учинити џепријатељ. као што je радио Наполеон 1809. г. Потребно je ојачати ону колону. јер у колико су се преближивали непријатељу. боље je и да одступају полако. 177 Но. у толико су се све више прикупљали. и то пре.http://www. посебне колоне треба да ое помажу и избегавањем судара. Бонаоартина операција била je безбеднија од оне Вурмзерове по томе: Што су Французи маршовали из долине — равнице на планину. т. потребно je на првом месту констатовати меру опасности ове Вонапартине операције. 3. али их je било мало. Јуни не би разбацао своју војску на фронту преко 80. Што су Французи маршовали подељеном снагом у две колоне. те je Бонапарта у 1796. да Бонапартина операција није била Бог зна колико сигурнија од оне Вурмзерове с обзиром на ондашње прилике. Изгледа. која се састоји у могућности бгти делимично шучен. године. да бисмо још боље оправдали све напред иоменуто. Уз то потребно je још. да оне споредне колоне удешавају своје покрете и дејства према дејствима главне колоне. км. да je тај марш био без опасности. 4. уиоредити je са покретом Вурмзеровим. • — Међу тим Аустријанци су маршовали ексцентричним правцем. године. о чему he бити говора и доцније. да се дејства овако подељене снаге налазе по могућности на унутрашњим операцијским правцима у односу према непријатељском операцијском правцу. бирајући и утврђујући згодне положаје зарад успоравања кретања непријатељских. да се друге слабије колоне не упуштају у посебне бојеве с јачим непријатељем. Потребно je водити рачуна па и поетарати се." који се само месец дана раније такође кретао тим истим путовима с подељеном снагом но само у обратном правцу: Из Тирола у Ломбардију. а била je у толико сигурнија. те су на тај начин паралисали бројну надмоћност Аустријанаца. Прилике и стање на војишту. и олакшавајући на тај начин енергично дејство овоје главне колоне.. нарочито не би то учинио на онако испреламаном земљишту без икакве осигуране везе у раду појединих колона. Па ипак какве су ове мере биле предузете. 5. године у првим покретима својим ка*ГГаризу.. Он вели: „Немогуће je доказати у апстракцији. а Аустријанци — у три колоне. но ако не могу да помажу главној колони због удаљености. То je признао и сам Наполеон у евојим мемоарима. да и у рату 1885. потребно je наредити.

Илеру) Бонапарта je дао подробне инструкције. да ударају на комуникације непријатељеве. да су се оне могле потпомагати у критичним тренутцима и у крајњој нуждиг. команданту je препоручио. Највећа опасност у овоме маршу била je код леве колоне — дивизије Вобоа. 18. да сутада обе непријатељске стране претпостављале офанзивне операције. тако. и 27. што су Французи у тој околини имали на Адижи 2 моста. остале су армије биле дулше нападати само у том случају.. Избегавајући одлучни бој с јачим снагама непријатељским. које су принудиле и савезнике и Наполеона на поделу њихових снага придиком обнављања непријатељстава после истеклог примирија у рату 1813. Имајући у виду. јер je снага његова била мање подељена. да je Наполеон могао да дејствује ио унуграшњим. Марка на десној обали Адиже. да Наполеон не могне одржати ни једну победу над ма ICOJOM од одељених савезничких армија. којима му je препоручио нарочито пажљиво извиђање. а сам појури Дрезди. а то су мислили да постигну тиме. што he сву своју снагу управити онамо. и да нанесу Наполеону читав низ делимичних пораза. Магдоналда потуче Блихер код Кацбаха. и 19. Да би пак одред преходнице у таквом случају могао одступати што уредније. Обе масе дакле биле оу рае. савезницима се указала прилика. ова je операција ерећно изведена потпуно до краја. на чијо] су се перифе- рији расподелили оавезници. Тада према њему остави Наполеон Магдоналда са три корпуса. Вобоа за то време стиже у Мори на левој обали реке Адиже. који су изазвали са свим други узроци) . Према таквом стању ствари. али je и та подела била паралисана тиме. да ако наиђе на јачег непријатеља. године." („Ге camp de l'ennemie sera leur rendez-vous"). да je већ трећег дана марша нестало сваке опасности. те toH мораде бежати из Немачке. и 27. Ми смо навели напред прилике. у околини Мантуе). Наполеон je имао намеру.istorijaonline. — 1 Шлеска војска иод Влихером отпочела јо кретање пре истека иримирија. ослањајући се при том на Дрезду као згодну и утврђену тачку.тављене само реком Адижом. (сем пораза код Дрезде 26. и З . корпусом. маршала Удина потуче пруски ђенерал Билов код Грос-Берена. а главна колона (Масена и Ожеро) беше стигла до С. Савезници пак били су врло добро оценили згодне прилике за Наполеона с његовим централним положајем.http://www. излази према извртеној подели снаге. те Наиолеон. Октобра разбише и Наполеона. него снага савезничка. или кад им се буде указала потреба и прилика. Благодарећи таквим мерама.000 а Шварценберг — 180. појури на Влихера.000 бораца. да се креће час на једну час на другу савезничку армију. које je Бонапарта предузео ради што веће безбедности свог марша. па оу у Трахембергу саставили план у циљу. Команданту преходнице (С. и да избегну оделите поразе. и с а б . Покушавајући да заузме Берлин. Ав1 густа. и то један у Ровереду а други у Серавали. гардом и њеним резервом потуче Блихера. него да одступа постепено. да се не упушта у борбу с њим. и да их тако туче делимично. Августа развученог Шварценберга. кад су могле рачунати на своју надмоћност над деловима непријатељским. где се буде налазила главна снага Наполеонова.) 12* . положај je Наполеонов био угоднији — повољнији. који се иначе налазио у Ческој ради рекогносцирања. и тамо разби 26. Благодарећи том уздржавању од боја слабијих армија.Налазећи се у центру круга. тако. Најважнији рад уступљен je ческој армији Шварценберговој као најјачој према осталима. . „Непријатељски логор биће им место састанка. а најзад све три армије уједињене под Лајпцигом у тродневној „бишци нарбда" 16.com 179 178 непријатељу. Впндама потуче Клајст код Кулма и Негендорфа. које je Бонапарта био предузео. У низу осталих мера. (подобно свом положају 1796. билаje и ова: Помоћу извесне флотиде на језеру Гарди он je организовао био везу између својих двеју колона. а користећи се уз то и својим централним положајем. и* претера га преко Кацбаха. маршала Неја потукоше Билов и Тауенцин код Деневица. у толико су им биле удаљеиије поједине колоне. а савезници по спољатњим операцијским правцима. а не говорећи о бројној разлици снага. с тим. (Наполеон 120. да возни парк и комору задржи при маршу на већој даљини позади колоне.

180 Дејствујући спољашњим операцијским правцилш. да постепен© стешњавају распореде непријатељске. http://www. кад се појави неопходна потреба промене операцијског правца. а та je: опасносШ. која се зове случајни операцијски правац. да се вешто користе утврђењима. те би била дакле само један терет за изучавање. Римљани су прибегли следећим средствима: Они су се ограђивали стално утврђеним логорима. кад прилике и околности захтевају неминовно. с каквим je тешкоћама у новије доба скопчан напад на јаке и добро наоружане тврђаве.istorijaonline. посматрани као целина. г. и да вешто изврше маршеве. у толико више расту поменуте добре и рђаве стране поделе снаге. која je c тога и била у могућности. избегавали су одлучне сударе. да не буду тучени делимично. то се Ханибал није могао ни решавати. да делимично потуче та засебна одељења војске.. — У колико год снаге буду више подељене у. после погибије код Еане. дакле. а најмање код концентричних операцијоких праваца^ као год што je мање изложена . опколивши Ханибала некодиким армијама. што при ондашњим средетвима напад на утврђени логор скопчан je био са таквим истим тешкоћама. б.. Увиђајући тако згодан положај Ханибаловевојске. времену операција. в. •Ма који од операцијских праваца. узет засе-бпо. После битке код Еане Римљани су били убеђени у већу тактичку споеобност Ханибалове војске. на чијој су периферији биле римске армије. имају своје нарочите особине (добре и рђаве стране). онда би била потпуно залишна горња класификација. У центру круга. али скуп неколиких операцијских праваца (сложени — спољашњи операцијски правци). Кад не би било повода или узрока за поделу снаге у рату. Beha брзина кретања војске. а могла би се сматрати као продукат узалудне педантерије. с тога. Постоји још једна врета операцијских праваца. кретали су се мало по мало из једнога у други логор. Римљани су. а у односу према непријатељским правцима могу бити унуШрашњи и спољашњи. да га лише могућности. која проистиче из чисте неопходности. Такав се циљ и могао постићи онда једино поделом снаге. Пошто оу се Римљани непрестано ограђивали утврђеним логорима. вешто избегли опасност. не служећи се никаквим маневрима.јер су умели. па да би паралисали те његове угодности. налазила се војска Ханибалова. Лакше размештање војске на преноћиштима. затим. а све то зависи од већег или мањег јединства у операцијама. и која и допушта или изазива поделу снаге према захтевима стања и прилика ратних. Примењујући ову истину на спољашње — сложене операцијске правце излази. које условљавају и случајеве њихове употребе. него да се труде свима средствима. биШи бијен понаособно. да отворено нападне на те логоре. Међу тим сложени — спољашњи операцијски правци имају само једну рђаву особину. да у опште операцијски правци могу бити прости или сложени. <х чему he бити говора доцније. мање код паралелних. да je војска на тројнем операцијеком правцу изложенија делимичним поразима него на двојном. да издржава своју војску средствима околине. да je најизложенија поразу код ексцентричних. Према овоме ово су добре особине сложених спољашњих операцијских праваца: а. мора одговорити раније изложеним трима основним особинама. да се привремено мора узети нови правац. Из свега напред наведеног види се. Лакше снабдевање војске храном. Сложени операцијски правци по своме правцу могу бити: Конценшрични.com 181 Ово je природна класификација операцијских праваца. Могућност обухватити непријатеља на војишту простим фронталним наетупањем. што je нема сумње потпуно одговарало тадашњем стању и приликама. а све јаче и јаче стешњавали еу поље дејства свога непријатеља. као што смо то видели раније. паралелни и ексценШрични.. џа су се за то и решили. да се у будуће не упуштају у бој..

а други се оеуђује. године после примирија. ако су су. То he ce постићи. Дрема овоме унутрашњи операцијски правци су корисни: а.5 Велика покрешљивосш. то се чешће може да деси. у толико су бољи. Кацбах. или одмах напасти на другу непријатељску колону. кад се дејствује по унутрашњим правцима. Кастиглијоне. да и ексцентрични правац дејства може бити у извесним случајевима претежнији од простог. као на пр.. где брзина рада може да паралише опасност оделитих пораза. кад не буде стајала еамо на једном месту. зове се стратегијско опкољавање или обухватање. па се одмах вратити у свс?ј центар. Кад се војска. а поглавито за то." или само срамно „да положи оружје". 1ша на услузи какву тврђаву. оћда he ce увећати правац дејетва. па с тога се с гледишта теоријског може рећи: У колико сложени операцијски правци више одговарају принципу — начелу прикупљања снаге. да масе или групе војске. (да се^^ преда). Да не би поједина одељења непријатељске војске на периферији одсекла војску. а тиме he ce y исто време и своје властите комуникације изложити опасности. Из овога je јасно. и тукла их делимично. те се морадне принуђавати на судар гоњењем. Аркола. године. што се његови непријатељи нису умели да користе правилно спољашњим операцијским правцима. која се налази у централном положају. може стићи и у борбу уплести. које. Басано.се из центра крећу. треба што пре разбити једну непријатељску колону. него буде брзо. него и корисни. кад су сви правци не само безопасни. године ишло на руку Вонапарти за употребу унутрашњих операцијских праваца. Лајпциг). Да објаснимо ове особине чисто теоријским путем! Положај.com 18. за тим. јер то доводи до тактичкот обухватања и стезања на бојишту. Унутрашњи су правци још опаснији. одакле се војска може да спасе или само часно „да се јуначки пробије. А да се војска потпуно и користи тако угодним стањем тражи се : http://www. више кра-тки. а међу тим 1813. јер he ce иначе брзина умањивати. да их туче. која дејствује по унутрашњим операцијским правцима.што je стање 1796.182 на унутрашњим него на спољашњим операцијским правцима. да једно и исто стање и исти положаји на војишту 1796. ниеу сувише велике. ј. Риволи и Фаворита). Али како се теоријска гледишта морају у исто време подешавати према стварном стању на војишту. Ако пак војска у таквом положају остане без енергичног дејства и брзе покретљивости. као што смо видели напред. . т. Чиста апстрактна Стратегија брани дејство само прикупљеном снагом.istorijaonline. ако унутрашњи правци нису сувише дугачки. јер ако одступи та непријатељска кодона. те да се непријатељска колона. Ратна вештина зна само за први начин спасавања. и да група. — в Сад да размотримо унутрашње операцијске правце Бонапартине под Мантуом 1796. прелетала с једне на другу страну. године и његова дејства под Дрездом 1813. године доносе једномБонапартипобеде. час на другу посебну колону непријатељску. Ово се тумачи тиме. уклања од судара и да одступа. године низ пораза. Ровередо. да се група. на коју се удара. а то je било . Такав централни положај дао je Наполеону могућности и начина. која из центра дејствује у правду периферије. која je за ту војску на унутрашњим операцијским правцима. (Лонато. него су их употребили противно њиховим особинама.обратно у рату 1813. а у противном — све рђавији. ударала час на једну. како je врло корисно. у коме се налазио Наполеон у оба горња случаја. Деневиц. 4и о њему te и не говори. онда се стратегијско опкољавање може врло лако да иретвори у тактичко стезање са свима његовим несрећним последицама. одликује покретљивошћу и нарочитом енергијом у дејству. Упоређујући ова два факта видимо. која дејствује на периферији.: Кад треба гонити разбијеног непријатеља. (Грос-Берен. а поделу снаге препоручује оамо • у неопходним захтевима стања и прилика на војишту. да може најкраћим путем из центра да бира поједине делове непријатељске на периферији.

и кад се теоријским разлагањем овога питања не може ићи даље од напред поменуте формуле. која дејствује üo унутрашњим операцијским правцима. 35—40. . јер то захтева су~штина дејства по унутрашњим операцијским правцима. кретао .000 бораца. године. Фебруара противу Блихера у долину Марне у времену другог наотупања Блихеровог ка Паризу. брза иДравилна оцена стања и прилика. противу толиког иетог непријатеља подел>еног у 3 масе. — Велика радљивост. У оваком случају унутрашњи je правац некористан. . гедине под Манту-ол{. а 181*3. онда 'na коју од посебних непријатељских маса Шреба у истини напасти у извесном случају ? — Тек кад ее сазна бројна снага појединих група непријатељских. јак и непоколебљив карактер са брзом решеношћу. а међу тим Шварценберг са армијом од 100. и тек 19. али не више од 50.лакаиокретљивост. имајући против себе оамо . имао je да пређе до Париза проеторију само од 200 км. Кад није сувише велика еојска. али je то дошло стога. . У 1796. дакле само 100 км. налазећи се у централном положају. игра пресудну улогу-. и умети за се извући најбољу корист овог положаја. већ се треба задовољити са овим исказом. На послетку намеће ее џитање: Па кад je све то тако. јер и ако војска од 50—100. години енага му je износила око 300. 1814.000 бораца. гонио Блихера ка Соасону. да je y овом случају унутрашњи операцијски правац Наполеонов био врдо дугачак. где време и простор играју врло важну и управ пресудну улогу.000. '''"^ У овом стању у колико je погрешан и опасан и најмањи застој и тромост. и онихуњеговим дејствима 1813.. прикупљену у једном центру. као што су били Фридрих Вђлики код Лајтена и Росбаха.000 бораца. овде добијају најширу примену. Еада унутрашњи операцијски правац није ни сувише кратак ни сувише дугачак. године). место и правац дејства.000 бораца. години износила je . и чиме се управо објашњавају те разлиКе! — Те разлике могу се објаснити овако: 1. прешао реку Ен.istorijaonline. непосредно пред битку код ЛаРотјера.000). Марта се вратио у долину Сене. што je злоупотребио употребу унутрашњег операцијског правца. а у 1813. Снага Наполеонова у 1796.com 185 дакле. а оно једино због тромости и спорости великих маса. значи бити војнички ђеније. А да би војска стекла таквих војсковођа. Да видимо еад. може да постигне извесне добре резултате" противу толиког. За ово време Шварценберг je прешао само Vs ове даљине. Али имати у себи све ове одличне особине. не може се то исто рећи и за војеку 4 пута јачу (200—400. Тада je Наполеон оставио долину Сене за време од 20 дана. е. (1813. брзо оријентовање. години Наполеон je кретао унутрашњим операцијеким правцима 2—3 дивизије (20—30. Удина и Магдоналда са 20. ако икада и игде. у којој су Французи наравно подлегли огром: ној надмоћности савезника. Тако у рату 1814. има се приписати једино сувише тромом и колебљивом дејству његових непријатеља.000). као што смо видели.." јер he унутрашњи опера^ијски правац добити и опредељенији израз у сваком посебном случају према стању и приликама. „даунутрашњи операцијскиправацнеШребада буде ни сувише кратак ни сувише дугачак. а што није за то искусио одмах и зле последице. да развију и оснаже свој таленат.. од које нам МреШи najeeha опасност. ако ни због чега другог.184 . године под Дрездом. где покретљшост. њихое положај. ваља у мирно доба давати маха и прилике ђенијалним људима. кад се дакле мора магновено прелазити из пасиве у одлучан напад. — како вели ђенерал Жомини. и 1814. каква je била разлика у резултатима. или бар бити врло даровит иМотпуно способан војсковођа. Суваров код Tpeöuje. које je добијао Наполеонупотребом унутрашњих операцијских праваца 1796. Бонапарта 1796. истог непријатеља. године Наполеон се кренуо 27. кад се сазна и карактер команданата појединих група.000. допр'о до Краона и Лаона. Очевидно je http://www. б.. може се готово позитивно одговорити на горње питање: Треба прво нападати ону колону. Било би погрешно са чисто теоријског гледишта ићи идал>есовимпитањем. при операцијама између река Марне и Сене. који би се налазио подељен на периферији у 2 или 3 групе. најбоље нам сведочи недовољна активност Наполеонова последњих дана месеца Јануара 1814. па на послетку.

и то: : . д. да не допусте Наполеону. да све оно. али су они били сувише кратки. 5. 4. . остављајући појединим командантима велику иницијативу ради постизавања појединих оделитих циљева.• '. 3. те je то на послетку и приморало Наполеона. • Што. јер je Наполеон имао 424 ескадрона. Давидовић у Ровереду. и да прими битку црд Липиске (Лајпцига) као своје очајничко решење под најнеповољнијим условима за се. упуштају се безразложно у бој с ђенералом Бонапартом. .. баш и ш време првог нападног покрета противу Блихера. подељене маее аустријске војске у години 1796. да оделито потуче ма коју од њихових колона. . маеа од 100. години напротив савезници су главну бригу обратили на то. чији je био смисао: Кад ее Наполеон буде кренуо цротиву ма које колоне савезничких армија. . Деневиц. Басана. па их ојачавати резервама и својим личним присуством у критичним тренутцима. • 1. што се у данашње време приписује унутрашњим операцијским правцима као рђава страна. Али Наполеонови ђенерали mlcy били припремљени за такве важне умне послове. то нападнута армија-треба да одетупа. међу рекама Кијезом (Шијезом) и Минчијом. . 2. а уједно било онемогућено и свакодневно одређивање цил>а. .000 бораца кретала се на даљину 200 км. години кретао на просторији од 20 км. — У случају пак ако се Наполеон крене противу ма које армије.OOO. Наполеон je под Липиеком доиста био на унутрашњим операцијским правцима. поред увећаних маса. бидо онемогућено непосредно командовање Наполеоново. за време трећег нападногкретања непријатељскогод\ Тријента ка Басануr (у вре1 мону другог нападног покрета).. који би умели и могли самостално командовати подељеним групама.те да му на тај начин створи дугачку операцијску линију. —^• У колико се у неколико умањује покретљивост повећавањем масе.000 Козака. години. fодини. и т. и уз све то имали су још и 25. (од.. годиие била покретљивија. па и недостатак довољног броја коњице.-а на ту дугачвГу операцијску линију . Повећање маее.требале су одмах да грувају остале армије савезч ничке. да je био тактички опкољен. (у времену првог нападног кретања Аустријанаца). години главну недаћу причинило и недоотатак у способним ђенералима. Уместо да се не упуттају у бој и да одступају. њега нису се изиграли Грое-Берен. Кацбах и Кулм).. (због . na je услед Tora и његова маса 1796. да напусти свој положај на Блби.http://www.. и да загрозе његовим везама еа Елбом. него су по речима самог Наполеона могли да воде ратове само по добрим путовима и у сфери топовског дејства. години непоередно командовати дивизијама свакодневним диспозицијама. или на просторији од 60 км. Алвинци код Риволи). која би му нападала комуникације. а у 1813. км. те бити тучен пре доласка у помоћ осталих суседних колона. које су се кретале на 70—100—200 км.. а савезници су раеполагали ča 589 (дакле више 165) ескадрона. остале да буду дужне. да je у дејству по унутрашњим операцијским правцима у 1813.Дрезде до Левенберга). и да га тако приморавају на одетупање. да се крену у цозаднину Наполеонову.: На тај начин Наполеон би се само трошио узалудним покретима без икаквих резултата.> у1813. Арколе и Риволи. се тиче спољашњих операцијеких праваца са свим je јасно. у толикр се с друге стране у вишем степе*ну ослабљава недо^ статак сложених операцијеких праваца оличен у опасности од поделе снаге. али само он непосредном личном својом командом и могао je да добије победе код Лоната.com 187 je и iio lOO.istorijaonline. Но такото не беше и у 1813. иде у корист спољашњих операцијских праваца. Командујући малом армијом Наполеон je и могао у 1796.. али не већој од 80. и недосшашак средстава ради пажљивијег и потпунијег оријентисања.. да се може рећи. Па тако je и било. (Гвозденовић шКијези. . па се морало ограничити уместо свега тога само на оријентисање прсма основној идеји операција и према општем стању ствари на војишту. Свему рвоме треба још додати. Кастиглијоне. .. тако. ОваквЏ закључцијесу посждица Шрахенбершког плана. Нападајући једну оде- . Своје незнатне масе Бонапарта je у 1796. када je.

он je био смрвљен. па да. нападе Бенингсена. ако би једна маса од 150. године.000 бораца у данашње време не може се етвар свршити за неколико часова.~ ' 3. Дакле у овом случају можемо се задрвољити и са бољим ђенералима. све je било по правилима. године. немачке армије ка Седану. Французе изненадио^покрет III. потребно je довољно места и нарочито времена за развој. —Извиђање je без сумње и овде важно. физички свет одржао je победу над моралним.." Случајни оиерацијеки правац или промена правца дејства.000 крете се 26. да. али се мораде повући испред надмоћнијега.istorijaonline. али често употреба моралнога утицаја одржавала je превагу над позитивном. колико се добија. Машином се није могло више руковати.). Сфера. да обезбеди своје одступање. она he ипак у сваком случају имати довољно снаге. na je то врло тешко учинити и за читав један дан.. а кад je то тако. све велико. да војска у времену извршења извеене операције буде принуђена. еве je зависило од среће.^ колико (4-—5) способних ђенерала за самосталшГ командовање појединим групама војске — армијама. треба у oiiште имати надмоћности у средствима за оријентовање и извиђање на војишту.највише случајева промена' правца дотадашњег дејства врши се кад je потребно. Децембра на Пултуск. а еам Лан са 18. за тим.. у чему je оокудевао Наполеон у операцијама 1813.. због кога je тако рећи измакла из руку Наполеонових пултуска оШрација 1806. увек има у тој страховитој игри толико да се метне на коцку.—200.com 189 операцијских праваца дејства. а да бисмо то могли извршити.. Непријатељи по његовом примеру имали су такође велике масе. и IV.. руски ђенерад Бенингсен са реке Вистуле одступи у Пултуск еа 43. године са корпусом Олсувјева.. који je износио 4—5000 код Шампобера. Даиас су увећане масе војсака. Уместо да одступи на Толимен.као што то мора бити при дејетву у унутрашњим операцијским правцима. На послетку.000 и била разбијена. све прорачунато за велике резултате.150—200. и Французи тамо упуте већу масу.-'се појаки на . али не у толикој мери као при дејетвима по унутрашњим операцијским правцима. . се ипак уграби згодан тренутак за одлучно дејство. . све je ово имало за циљ да објасни суштину особина сложених —• спољашњих и унутрашњих http://www. излази: 2. што се уз пбвећавање масе умањује опасност бити посебице тучен. и т. па су за то отежане и операције по унутрашњим операцијским правцима. онда je y данашње доба неопходно имати оно.000 бораца код Монмирајља. Најзад. карактер. се повећавала. Једио за другим он je извршио велика дела. Ево како ђенерал Фоа вели о Наполеону овим поводом: .188 . Дакле треба имати: Надмоћнију коњицу од непријатељске како квантитативно тако и квалитативно. као што je то било 1814.Ö0Ö бораца потребно je x данас развити у крајњој мери једанпут и !i јачу снагу. које оиеришу оделиШо. Војске су биле многобројније. У осталом. Држећи да je Бенингсен одступио ка Голимеру. Да Upu дејству у сложенам операцијским Upaeцима може бити и без великог Шалента. Сва ова факта потврђују теорију о унутрашњим операцијским правцима. да се властита војска извуче из тешког положаја.000 бораца. Вештом променом операцијског правца пред . све лепо. Противу војске од. да би се уграбио тренутак за одеудни удар.- љену армију од 150 200. у . дубина мисли имају својих граница.. (Недовољно оријентисање било je главни узрок. као што je на пр. Успех je постао ствар cpehe. Дешава се врло често. да прбмени свој операцијски правац услед какве промене стања и дотадашњих прилика на во|ишту у оиште. Ма како да je човек способан. УсШанова трајне добре везе између колона. или са корпусом Сакена и Јорка од 18. Пажљиво рекогно&цирање и оријентисање. Због тога. Дар..бит> «ty нападач ствара себи могућност. д. потребно je имати не. „Кад je Наполеон командовао малим војскама. — 4. јер нема толике потребе. која je изнесена раније.

те он не зна.com 190 ^:. где су му елабе и осетне ч етране.би се они кренули из Ческе ка Дрезди. као што се Наполеон изненада појавио од Ландсхута у леви бок војске ерц-херцога Карла код Бкмила 1809... те би имао савршено обезбеђену одетупницу левом обалом Дунава. која се налази на излазу Елбе из ческих планина. <?. да може променити правац дејства потпуно безопасно.и створио себи могућност. . две разне Стратегије. Наполеонова промена операцијског правца пред битку код Аустердица 1805. где му je rtoзаднина. ако. док Наполеон није. он je овде спремио помоћну — привремену. укратко. . тактичких и административних мера. т. . на коју je био управљен удар. намишљени маневар Наполеонов од стране Кенигштајна није извршен потпунце (био je извршен само извесним делом) услед разних случајности.' и тшшта ДРУгој (ђенерал Лер). имајућгГ при том обезбеђену одступницу за случај неуспеха. какве користи даје * нападачу (Екмцл) и браниоду (Аустерлид) вешта про.фортификацијоких. ј.. да уреди своју армију* Изненађеље je на овај начин уродило врло добрим успехом ове операције. године приликом покрета свог ка Јени и Ауерп1тату. битку добио.istorijaonline. па ерц-херцога Карла претерао преко Дунава. уродио би сјајним резултатима. Ни за тај случај Наполеон дакле није био у безизлазном положају.и уместо да одбија ударе ческе војске с фроита од стране Дрезде. У foj околини он je подигао неколико осигураних мостова. те се rro том ерц-херцог Карло у одступању кренуо у Ческу. Као што je познато. године. успеха.' . Наполеон je рекао: „Не треба никад откривати правац свога дејства.. Војска. те je и са свим одсећи. као што су то рачунали савезницИ. стигао. J Из овога се може^јасно видети. t^Sff 191 тачци или правцу. . Овим мерама у Кенигштајну Наполеон je продужио своју основицу. б. већ je ојачао и тврђавицу Кенигштајн.Лавезници су код Аустерлица 1805. г.http://www.Наполеон се био побринуо раније и за тај случај. године)... Услед тога Наполеон je предузео био читав низ. године вршили удар у ветар.ооновицу.). Држећи да врше удар на осетно меето -— на позаднину француске војске. (1813. бранилац je непримећен од непријатеља навео тиме нападача на погрешан удар под са свим неповољним околностима. када ее промена операцијеких праваца извела корисно: а». не зна. али да je извршен. деени бок Наполеонове одбранбене линије на Едби био je отворен. Премештајући на тај начин осетљиву тачку. . и прикупио десетодневну храну за војску од 100. па баш и у том случају да нису учинили тактичку погрешку. а онај на Кенигштајн водио би обухватању те исте армије. он би јој се могао да појави с леђа. 30.. где се није ни надао бранилац. Оцерацијски правац на Дрезду. спремивши нову основицу Иглау-Пасава. пошто се најпре задржао у Хаму (Cham). да би ојачао тврђаву-Дрезду." Ова формула Наполеонова нашла je оправдања у двафакта напред наведена 1805. кога je Наполеон морао да узме у случају. Наполеонова промена операцијског правца пред битку код Екмила 1809. кејима би могао грозити. када то захтевају прилике. ратна Историја показује нам још и следеће примере. год^не. али je велика вештина променити правад свога дејства. Наполеонова промена операцијског правца дејства у почетку 1806. /Пошто će Аустрија придружила савезницима. 1805. која вешто промени правац. . (сл. Али се Наполеон није задовољио само тиме. него шта више да су и победили. на друго место свога општег расиореда. да су два разна. када je навео еавезнике на погрешан правац удара у битци код Аустерлица. Као што je познато. обмањује непријатеља. оеталих. ' Из предњих факата види ое.1 . водио би еамо одбијању удара ческе армије. Поред. као што je fo учинио Наполеон I. године. операцијска правца само две разне операције. године. кога je забављао вештим маневровањем маршал Даву с фронта. Пројектовапа промена /правца дејства Наполеоновог у времену његовог кретања у позаднину савезника (ческој армији). и 1809.000 бораца. помоћу које би се могао појавити у позаднину ческе војске. године.

у коме je била после пораза код Лињи-а. коју je напубтио. 33. што je Наполеон одсудним. године. Литиха. кад се хоће властита војска да избави из незгодног положаја. и у том случају имају особити значај пловпе реке и железнице. као што je радио Мак-Влеан 1862. да успешно извођење промене правца дејства зависи поред оеталог и од дужине и облика основице^ па дакле и од тога. и то на тврђаве Тропау. 31.000 људи. д. 32. и отели од њега већи део воза. ђ..). (сл. године Фридрих Велики се ослањаа на Шлезију. (ел.. поглавито у питању избора правца за одступање. те je на тај начин била у етању да попуни муницију за нову битку. јер je главна у намера Наполеонова и била у томе рату. и • Својим покретом за Ческу нигје ни у колико осла^ био ранију безбедност пруске Шлезије од стране непријатеља. године пруска армија се ослањала на Рајну. У том се тренутку он и решио._. ако није СТРАТЕГИЈА 13 . као што се то добро осетило у походу ђенерала Гранта у Вирђинију 1864. или железнички пут од Потомака ка Ричмонду.— Благодарећи овом новом случајном операцијском правцу. те наста питање о одступању.com 193 192 мена операцијског правца дејства непосредно пред битку. а њен операцијски правац ишао je од Сомбрефа преко Намира. Положај Фридрихов . да ли се ратује у туђој или својој земљи. да од железнице нема користи.. да продужи опсаду Олмица. већ да их делимично потуче укупном својом снагом. године. јужно од вароши Вашингтона). Приближио се војсци. ' • . који би ишао преко Ческе. па. Знајући из пређашњих дејстава. Ето. Удалио je ратна дејства од својих граница. —Опсађујући тврђавицу Олмиц 1758. који je за време био заменио рањеног Блихера) није се колебао дуго. да не допусти. У битци код Лињи-а 1815. него je још добила и Јврло згодно и обезбеђено стратегијско стање и положај. Ово je Фридриха и лишило могућности.био je тежак у крајњој мери.-коју je оетавио у Саксонији. а против њега се последњих година беше окомила цела Јевропа. Из напред наведених примера види се.тачке на другу. водио je дакле главној тежњи савезника. овој се промени прибегава тек онда.. (поход Шерманов ка Атланти).000 бораца у битци код Лињи-а.). које су на тај начин образовале двојну базу — основицу Фридриху Великом.). При наетупању ка Ричмонду Грант je могао да узме за операцијеки правац или морски пут. (сл. на операцијски правац.. У повлачењу на Тили и Вавр пруска се војока ујединила с корпусом ђенерала Билова од 30. а та je промена била могућа благодарећи упорности одбране тврђаве Торгау (Шметау и Гролмак) и благовремено утврђеној Дрезди. који се еастојао из 4000 кола. ' Блихер изгуби битку. много важнију од Шлезије. разбили га.. који je ишао преко Шлезије.је таквим радом добио следеће кориоти: Заузео je једну непријатељеву област (Ческу). . каквим je циљевима водила вешта промена операцијског правца Фридриха Великог. (иеточно приморје северне Америке. међу којима je било 818 кола еа муницијом. напусти пређашњи свој операцијски правац и промени га у правцу на Тили и Вавр. Издржавао je војску на рачун непријатељев. Аустријанци оу дочекали пуковника Мозела. пруска армија не само да се избавила критичдог положаја. Ђенерал Гнајзенау (начелник штаба Блихеровог. Мастрихта и Келна. коју je морао дићи 1 Јула. поразом побеђен код Ватерлоа. а тим правцем ишло се уједињењу пруске армије с армијом Велингтоновом. како je напред наведено. С те стране требао je да дође транспорш пуковника Иозела. Козел и Најсе.. — Уједињење ових двеју армија донело je на послетку као резултат то. него одмах напусти везу с Рајном. да промени евој операцијски правац. да се уједине Блихер и Велингтон. те je на тај начин надокнадила онај губитак од 20. у исто време наиђе случајно на армију пруску и један део њеног раније изгубљеног артилеријског парка.istorijaonline. но.http://www.. Промена операцијског правца дејства захтева и нову основицу или могућноот брзог преношења потреба с једне.

да пррдужи обилажење. обилазидеснибок армије." • Maja 23. : V.com 194 обезбеђена. Уређење ове нове основице довршено je 20. вица) на реци Рапаганоку. Грант и ако je изабрао суви пут и напустио железницу. Грант и' ако би могао да одржи пређашњу основицу служећи се њоме као комуникационом линијом железничком од Фридрихсбурга до Гвинеје (од Булингрина до Аквије има око 50 км. _ Али због великих киша обилазак се могао отпочети тек 18. и кренуо се.. Maja. (0о je била пеша и последња основица у Шоку опсаде ЏеШерсбурга). он je пренео основицу из Аквије—Крек—^Бел-Плена у Порт-Ројал (шрећа осно. Maja 3.istorijaonline. За ово предузеће. (друга основица). дозади армије. које би Ли могао да заузме. . ј . он продужи да обилази десни бок ђенерала Ли. оснрвица Аквија—Крек бида je на 40 км. н а падне Ричмонд с југа. (четврта основица). Гранг ју je одмах напустио. Maja понова прешао северну Ану. па да се ослања на флоту. Maja. Тим поводом он je 26. коју и образова Џ Сити-ПовнШу.000 бораца отпочео поход. и д а . Грантова војска прешла je преко реке ееверне Ане. Maja -28. а за тим реком Пеменкејом. од Порт-Ројала. Из довољног проматрања Грант се беше уверио.'. . и 3.' а њен транепорт од 4000 кола налазио ее у позад. 11оеле неуспешног напада на ту позицију 1. Цокретни пак магацин (транспорт од 4000 кола) размести код Фридрихсбурга. па се зато решио. Грант се примакне том положају и нападне га 10. и да помоћу флоте. —• .Ричмонду.http://www. и 11. те je овај заузеђ HOB положај у Спонтсилванији иза реке По. ".се држи што ближе мора. .Чим се^ армија Грантова кренула ка Булингрину 20. а за комуникацијски нравац (у смислу кретања потреба) служио му je железнички пут из Александрије у Колпепер до битке код Ченслеровила 5. рата бдла je снабдевена са петнаесто-дневном храном. истичући поред осталог и велики значај пловних . као комуникацију и кориотећи се удаљењем ђенерала Ли од реке Цотомака. а услед тога љ-промене операцијских праваца. Maja. па пошто не успе. Maja увече деени бок Јужњака. Јуна Грант се реши. пренео je основицу цат:ЈУрекууАквија—~Џрек-^Бел-Плен. Обишавши 6. Такво je било уређење позаднине Грантове армије за време битке код СпонШсилт'. да би му био веома тежак напад е фронта на непријатељев положај. непреетано мењајући основицу. Због обилазног кретања ђенерала Гранта армија ђенерала Ли-а ради заштите Ричмонда од источне стране распоредида се била између Пеменкеја и Чикагоминија од Хановер—Курт—Хаузена до . т .Генегиља.ђенерала Ли-а преко Хановер—Џенкшијона ка Хановер—Тауну под заклоном реке Пеменкеја. У том циљу све потребе су пренашане с друге основице флотом и то реком Потомаком и Рапаганоком. да се крене на реку Џеме. • Наведени примери факта показују многе промене основица. Овај je покрет принудио ђенерала Ли. Армија Грантова у почетку објаве. и да се тако постепеноприближује. Грант je принудио ђенерала Ли. . ^ . спустили реком Рапаганоком. 4 Maja прешао je преко Рапидана. ' •"' • / .ђенерала Ли. . да одступц. да одотупи на трећу одбранбену линију иза реке Ане. да . Чим je пак коњица савезника почела да грози железници Александрија—Колдепер. Трансдорт пак стигао je на -станицу Мелфорд(24 км. За основицу служила му je Александрија. Грант одашље коњицу ка Гви. и 6. '\ . нини на 25 км. која се налазила код CnoHTCHnBaHnje.'}£rS .-.неји.. Maja. потребна je била нова основнца.Хауз. опет je решио користећи се јаком-флотом. а предвиђајући оцет нове обиласке нових одбранбених линија. Међу тим армија ђенерала Ли-а била je заузела и трећу одбранбену линију иза река Њу-Фаундона и јужне Ане.'" 13* . да обиђе положај. те пренели потребе из Порт-Ројала у Уајт. Maja 7. у времену прелаза Грантове војске преко Пеменкеја у Хановер— •Таун топовњаче лађе и транспортни бродови брзо су .). а иза војске маршовао je воз од 4000 кола ради преноса хране са основице ка војсци и за пренос непотребних ствари од војске у позаднину. се. Трант je с армијом од 125. ваније. Maja. а са осталом се војском крене ка Булингрину.

Тако на примеру рату 1812. и т. јер су je примењивали посве једнострано. д. армија доведена je y критичан положај. да je Наполеон имао знатно већу војску од њих. У осталом таква je и била основна идеја руских првобитних операција у томе рату. Ако je погрешна оеновна идеја за операције. Та погрешна основна идеја операција руских у рату 1812. у правилном избору циља операције и у правилно изабратом правцу развоја операције (операцијског правца) огледа се ђенијалност и способност војсковође. који je био успео. т.000 кренуо се противу Блихера.http://www. д. Петерсбург и Ричмонд заузети су од стране ђенерала Гранта после тродневне опсаде. Све остало je више или мање ствар технике. године била je тако рећи полутанска.000 његових бораца пуштени су у слободу под условом. •—. ј. И ако je овде било извесних застоја у операцији. армије ка бочној позицији утврђеног логора у Дриси. онда да се одважно груне на непријатеља.000 на положајима код Лињи-а. Операцијским правцем изражава ее основацелокупне стратегијске операције. Примедба. као што je то хтело да буде у првом периоду операција руске војске у рату 1812. а да су водили рачуна и о томе. Ли je принуђен. а нису се никако обзирали на најважније чиниоце у рату. одређује се операцијски правац у смислу офанзивног дејства. ова операција опет није ништа друго до укупно и смишљено развијање основне идеје проведене кроз ове ратне мене (кретање. а никако због административних. Само помоћу њих и могао се Грант непрекидно кретати кроз сиромашну и слабо насељену просторију. онда je TQ штета по саму ствар. „ Како вели ђенерал Лер у Русатада нијенибило праве Стратегије. године изазвала je поделу њихове снаге на две армије северно од Полесја. 197 Руска Стратегија у почетку рата 1812. онда he и даље бивати све горе и горе за сама дејства на војишту. које су биле скоро са свим иезависне једна од друге. они су искључно били због тактичких и чисто војних— бојевих узрока. па еу само о томе и водили рачуна.. Пример.. Као год што погрешна идеја води у опасност. — Резултат овога крвавог рата био je укинуће ропства. Према овоме. а са осталих 74.и правилно. Блихер je доиста овде изабрао најбољи положај ј^смислу Ua- . Ако се пак погрешна основна идеја доцније још и не подрави. корпус маршала Неја). јер се из тих мена управо и састоји стратегијска операција. да прикупи око 90. која налаже да треба водити рачуна • о целокупном стању и приликама на војишту. Утицај правилне идеје и утицај правилног избора операцијског правца на општи ток операција. а и II. тако исто и свако па и најмање одступање од правилне основне идеје* може да донесе губитак рата. да сепрво ујединедве армије. године. те то може нај?ад довести и до катастрофе. те je тиме изложен опасности пут за Москву. како с погледом на циљ тако и с погледом на правац дејства.com 196 река у подобним приликама. године Руси су запазили само дугачак операцијски правац Наполеонов. 40. борба и становање).000 бораца (II. Основном идејом одерација. да не смеју више ступата у службу противу Сједињених Северо-Америчких Држава.. и т. да би се бар даље могла развијати смишљено. ниеу водили рачуна нити су знали бројни однос њихове и Наполеонове војске. године била je у томе.istorijaonline. Кориетећи се својим унутрашњим положајем (могућност дејствовања унутрашњим операцијским правцем) Наполеон je бацио противу Велингтона 45. услед чега je и дошло оно одступање I. да положи оружје и протерат je. они би увидели. па кад се на тај начин постигне бројна надмоћност. Услед непознавагва непријатељске снаге произишло je оно и онако неоправдано и безразложно руско надирање на операцијски правац Наполеонов са слабом а при том још и подељеном снагом својом. — Основна идеја операција у савезника (Влихера и Велингтона) у рату с Наполеоном 1815.

. " *. мислити.решење свш других посебних питања ура* звоју' операција. даље. па су у тољправцу извршени и.Из напреД наведеног јасно се види. даље 17.•." Подобно овоме изразио се и Молтке у своме №моару (1868." Ово je била идеја водиља л свима покретима пруске војске. и Ш. те ј е н а тај начин себе оСлабио са 30.: 2. На овај je начинупоследњем тренутку поправљена погрешка.—1869. после би"не код Марс-ла-Тура. концентра-' ција еојске и њен стратегијски развој.где год се стшне. прикупљањфојске на Рајни и Мајни. Септембра скраћен тај обилазак'_до Иншштата. које je имадо најкраћи •правац за уједињење са Велингтоном. годгое. па je нагшдати. начелника Блихеровог штаба). Осиовна идеја операција у својој завршној форми може бити окончана тек у близини непријатеља. Јуна 1815. ' Почетшобележја ове идеје појавила су се у форми .баобилажења Маковог десног крила у рату . којајеидеја случајно окончана тек под Мецом 17. и армију je своју довео у критичан положај. јер je у том тренутку имао само 3 коњичка пука. и •најзад у тоЦ што je 28. да су оне биле'са свим истрошене. Начајој he страни бити. године. кад je дошао одсудни тренутак. 1805. Што. да се. састоји се: у прикупљању надмоћне снаге наспрам најважнијег и најкраћег правца (односно главног предмета) дејства према еероватном фроншу развоја непријатељске војске. не улазећи у решење питања о самом начину дејства противу непријатељске војске. (дело ђенерала Гнајзенау-а. на рук-у тој врсти борбе. пошто у смислу те идеје мора рити изведена целокуЏна припрема операција. Што je на заузетим положајима ђенерала Тил'мана бацио далеко на лево крило. кад.. . па да се после она и изведе како ваља.. иницијаШива.дејству удалио од главне идеје у томе: 1. Сеп\. тако..000 бораца. и што je Блихер вешто променио оШрацијски правац.сви претходни послови прикупљаш војске. обиласком јужног дела шварц> 'валдских плаина. поотави правилна основна идеја.је ~ Наполеон напротив имао само у резерви 12. Решење и тог пооледњег питањ£ састоји ее у овој формули: „Покреш. Тако je ту страдао. један од највећих војсковођа у Историји ратова. али Блихер će у исто време у своме.20. . затим 22. . Блихер Зе изгубио битку. д.ом шражиШи непријатељску војску. Но основна идеја у главнжм. Форма. што je и одговарало општој идеји операција. што je победилац био недовољно акшиван. као што му je то налагала главна идеја..000 бораца. je џогрешна полазна основица. док. Августа увече . . а у то/јДолази: избор и обезбеђење основице. а то je крило готово требало запоставити због важности десног свог крила. ' Услед !горн>их погрешака Блихерове резерве почеле су се трошити пре времена. појавила се у НацокоНа још у булоњском логору 25. којом се изражава основна идеја операција у том времену. Септембра у форми јачег прикупљања Ware. je повео одбранбени бој у активном смислу противно главној идеји. Правилна основна идеја појављује се потпуно kao полазна тачка за. Септембрау фррми даљег обиласка раз^ченог фронта на исток до Регенсбурга. Све ове томенуте промене у форми развијања . Бертију и ђенералу Саварију. Идбјб. те . како се то види из инструкција упућених Мира^.Основне идеје. и бацитије ка северу.• тембра у тами пребацџвања Стратегијског развоја војске е Рајшна Дунав. и рат се свршио потпуним поразом Наполеона у битци код Ватерлоа t 6. а сем тога и само земљиште ишло je. да je велика важност у томе.о чијем правилном решењу није ни.) за рат с француском: „Нападсм пресећи везе главне снаге француске војске с Паризш.je даљи ток операција пошао путем .com 199 раније готови за само извршење. и ' . пошто je то питање могуће решити тек после постигнутог јачег осматрања и тачнијег сазнања правог стања ствари у непријатеља. Августа.198 сивне одбране. уместо да c'e латио . из кога се избавила једино услед тога.istorijaonline. кад je већ решено питање о томе. кад смо дакле потпуно оријентисани и I ! k http://www.цртама мора бити позната још далеко пре приближерћа до непријатеља. пасивне одбране.

2. која може ./и 2. Вођења активне политичке намере. за ишчекивања заосталих трупа или појединих војника. години. причињавају велики расход у људима. Сливница 1885. па ако. Обезбеђење етапних и других комуникационих линија.—19. које могу да настук у рату. и онда у том случају морају да се обуставе и саме операције. а у томе врло лако може да наступи и криза. -године).. За овај су случај потребни у земљи извесни резервни делови војске. нужно je предузети потребне мере. треба одмах одредити снагу. На другом месту доцније ћемо изложии један пример ове постепене разраде и извођења основнз идеје операција Фридриха Великог. с том разликом. потребна била за осигурање победе на! непријатељском војеком. неопходно je нужно имги у виду и потребу резервних делова: | 1. а нарочито велика пбтреба обезбеђења железничких путова у ратно време.поткрепљења по речима Клаузевица „морају бесџрекидно кретати унапред ио свима путовима у позадтми војске. нагли. стратегшаси план за напад последица je: р 1. па да се оне с тога уплету у рат чак и с оружјем у руци." По мери кретања унапред може да дође слабљење војске до тог степена. као што ее то може видети проучавањем Наполеоновог рата j 1805.. 4. 0 стратегијским плановима за напад (офа!зиву) Као што je раније поменуто.да има далеко горих последица од пораза у одбранбеним дејствима у опште. Колики je био у опште раеход и губитак људи код појединих војсака у нападним ратовима.се тада не могне ускоро закључити мир. а никако пре тога[к Процес постепене разрадеиизвођење основне адеје операције у њеној завршној форми најјаоније се огаеда у аустерличкој и другим операцијама Наполеошвим.http://www.. На послетку треба имати на уму и то. или на самом том правцу. Зарад попу1вавања расхода удужр кретањима. Како се војска у нападном рату брзо покреће с места на место. [ 201 3. а при аџшерличкој операцији он je тај пооао свршио за 3—4 дана. која k потребна за такву врсту ратовања. (Бородино 25.гЕаполеону требало више одмесеца дана — од 25.. Септембра — з а њено извођење. Кад су покрети брзи. Августа 1812.com 200 основне идеје операција вршиле еу се према сазнавању положаја и бтања непријатељске војске.. године). а та се . која бич . те се услед тога јављају и брзи и чести расходи у људству. која би се налазила у. видећемо доцније на другом месту. кад се дође у ближи додир с непријатељем. да ее главна идеја завршује тек онда. при одређивању cia^e. од 16. при улмској оиерацџј. Августа до 25. кад наведемо поједине примере из Историје.. било из неке бојазни за влаетите интересе. да успешно дејство нападачево у рату може лако да изазове негодовање у суседних држава. пр. узимајући при 7<ме у рачун и све евентуалности. и кад се пажљиво извиде и потпунр сазнаду прилике у непријатеља. (Наполеону Моекви 1812.. . Новембра у • подне.може да прсизађе реакција. близини шерацијског правца. да je врло тешко у потребном тренутку скупити довољно снаге за добијање битке. / Чим се реши питање о нападном —/оранзивном рату.. д. Зарад дејства противу тврђавап јачихутвр-ђеља. / Из предњих навода види се. Дакле. и које се често готово неминовно појављп> у сваком таквом рату. Зарад обезбеђења етапа и у опште комуникационих праваца у позаднини војске. Војних претпоставака — комбинацвда које по-' тичу на основи уверења о бројној надмоћнссти своје снаге над снагом непријатељевом. .istorijaonline. како би се могла што скорије да упућују потребна допуњавања и поткрепљења војеци. што јен.. о чему ћемо се уверити доцније.. год. ау тим се случајевима појављују невероватно велики расходи. било из чисте зависти. нема се времена за застајкивања ради попуњавања и освежавања снаге. и т.

ј . и могу да олакшају довоз материјалних потреба војсци. да би њихов завршетак био успешан: . Упоређујући све то са својим стањем напред наведеним могуће je доћи до закључка. којим желимо да развијемо операције.com 202 Осем довољне бројне снаге и могућности. уеавршеност средстава за пренос и главне тачке могућег искрцавања његових трупана граници. године! .http://www. Рекли смо. Географске и топографске услове те зоне у погледу кретања војске по њој. Обичне и железничке путове. која ч. потребно je имати у виду: 1.istorijaonline.. т. Знајући властита средства.у непријатељску земљу. тај се неминовно мора растурати. која су. и на основи студија пограничне зоне и железничких мрежа на својој и непријатељској страни.. и проучивши пажљиво напред поменутеуслове. и с тога и на тлавном војишту треба прикупити надмоћнију снагу од непријатеља.. Знајући јачину — број нбпријатељске војске. и да наступа на свима војиштима. Претпостављајући своју бржу спреџу а и бројиу надмоћност. потребно je да сад изаберемо и правац. онда пре свега треба обезбедити за себе успех прикупљањем своје снаге на главном војишту. 3. ј. • • На тај начин планом за офанзиву мора се на крају крајева пажљиво определити и означити оиерацијска лона. Тако комбинованих делова војске. које бж посела војска свршетком стратегијског развоја. Из овога излази. Ценећи па том и остале елементе. па означити и положаје. Искусне и извеџбане команданте за самосталне радње. које би се превозиле железничким путовима. свим je могуће определити зону прикуцљања војске и правац њенога даљег продираша. јер je иознато. . Г v Ко хоће да буде јак свуда. који могу бити у вези са овим мрежама. али ее оида не гарантује успех на главном војишту. да се она попуњава непрекидно. кад предстоје дејства на неколиким војиштима. па макар се ради тога трпеле извесне и недаће на споредним војиштима. потребно je отпочети еа одбраном. :. да завршимо сву радњу избором ' операцијског правца. и ко he y извесном тренутку имати бројну надмоћност. Средства за исхрану и друге потребе.е могу да нађу на лица места. комуникације. који ће бити у могућности. могуће je определити онај правац. да je потребно уочити. ко he пре извршити концентрацију на дотичном заједничком граничном фронту. могуће je. Колико ли се мало водило рачуна у нас о свему напред поменутом у рату за ослобођење и уједињење 1876.. еа евим зависНа од резултата прве битке.. за нападна (офанзивна) дејства треба имати још и ове услове. ратних прилика. Издржљиву војску извеџбану у брзом кретању. да се одреди и време трајања концентрације непријатељских трупа на дотичној зони концентрацијској. д. да успех на споредним војиштима никад нома пресудног значаја. и кад смо на овај начин начисто са условима снаге и њеним број-иим_ груписањем. Оцењујући зону за покрет у непријатељеку земљу. 203 Кад се разрађује план. не упуштајући се у велика размишљања о даљим дејствима. 3.. 2. Ако се морадне једновремено да ратује на неколиким војиштима.. о чему je било говора раније.. На овај начин за отратегијске офанзивне радње треба имати доста и добре војске. . (ооновна идеја операција по циљу и иравцу). припремајући регаење првој сгпратегиЈској задаћи — циљу. по којој треба -извршити покрет . : Мало извеџбана или народна војска (милиција) нема подобности за офанзивне радње.. и т. т. приступа се изради офанзивног етрате- . па упоређујући их међу собом. а он се опредељује на послетку самим стратегијским развојем војске на изабратој просторији. • 1. као што je речено раније. да сузбију све евентуалности ћудљивих. са. где Ме се непријатељ морати да развије зарад давања отпора. '•-. означити тачке искрцавања војсака. да je непријатељска војска први и најглавнији операцијскц објекат у рату. . као и оне.' 2. Кад емо определили циљ дејства. приступа се на послетку пројекту оџерација са разним претпоставкама. који одређују релативну надмоћност.

које могу утицати на повољнорешењеборбе. с којом располаже непријатељ). Шведска. „Стратегијски' развој Немаца у 1870. а другу од 35. јер je он имао 120. — Фридрих Велики je знао. Русија.еа овим буде у опште готово. она се морала да брине о безбедности своје основице. „На тај начин стратегијски развој има двојаки цил. Немци су се побринули пре свега за безбедност своје основице на Рајни. време и на извеспом просШору. И доиста.) Политичко стање. које су биле објављене.: Нападни (офанзивни) и одбранбени (дефанзивни). да се противу њега склопила коалиција. — Прва претпоставка доноси сама собом и ранији почетак операција.група с довољном јачином. да се сукоби с војском непријатељском на важном положају са изгледом на убпех.. али ћемо о томе говорити доцније. најлакше и најсигурније може грунути на главнину непријатељске војске у најнезгоднијџм околностима за њу". Француека. једну од 20. У први мах савезници су се табринули и позабавили о обезбеђењу своје основице. Кад. Који he од ових циљева заузети прво место зависи од околности^ које се буду стекле у то време. се-. онда се приступа формирању потребног броја армија —. „Тако у 1859. Ради бољег објашњења напред наведених теоријских погледа на еастављање плана за офанзиву навешћемо неколико историјских примера: Рат Фридриха Великог противу савезника у 1756. (сл. операцијски правац продужио се. Својим стратегијским развојем Французи су потпуно манифествовали своје офанзивне тенденције. пријатељеве. и да he само једна Аустрија у прво време моћи да истури ^а границу 50—55. аостали делови њене војске прикупљали би се код Беча из Фландрије. и тек по том прешли су у наступање. Италије и с турске границе. пошто се непријатељ није мицао с места.000 под командом Пиколоминија у Кенигрецу. Саксонија и неколико мањих државица германских. али чим je непријатељ довршио сво развој.com 204: гијског плана. години био je чисто за наступање."1 Ови цитати илуструју потпуно оне основне захтеве. 317. ако томе еамо одговарају и услови брже концентрације. да je y решаваЊу већег дела питања потребно имати средстава и бити у могућности изићи на сусрет и многим елучајноетима. опредељујући у исшо време и правце. и ако je рат у еуштини био за одбрану. Фридриха Великог. да да војсци могућности. коју су чиниле: Аустрија.istorijaonline. (све то о погледом на снагу. за ^им. да су нападање и одбравд у рату тако испреплетани често незавиено од наше воље. Аустрија je истурила у Ческу две армије. г У први мах надмоћност у снази била je на страни . а околности пак у највише случајева зависе од политичког циља^ Али и те околности може време да измени. „појавити се раније са одсудном јачом снагом у пзвесно. као год и то. којима треба да одговори стратегијски развој. години. Принц Хохенлое — Ингелфинтен овако оцртава стратегијски развој војске пре њеног покрета за напад: „Стратегијски развој има циљ. од којих 25.000 под командом фелдмаршала Бруна код Колина. 34. \ •' Претпоставка брже спреме и бројне надмоћности повлачи за сабом и услов.000 одличне војске. (политичка ситуација и количина транспортних средстава). С погледом на офанзивне тенденције не- 205 .http://www. одакле се најлакше грози позаднини непријатељевој. али брзо прикупљање немачке војске принуди их на одбрану. очекујући по том само команду: „напред". којима се најбрже.000 били су у Поморанији и доњој De Hohenlohe-Ingelfingen Lettres sur la Strategie.000 војника. . у противном — изради дефанзивног плана. години аустријска војска развила се за наступање. а у Немаца беше прикупљено на окупу доста војске. p. чим се мало боље прозрела намера Фридрихова. прикривајући у исто време своју основицу од контра-удара непријатељских.унапред у смислу наступном.

Најбезбеднији je. Бечу. који би му угрожавали тај операцијски правац.http://www. Пошто. операцијским правцем преко Франконије није ее наносио удар Аустрији на важном правцу. а међу тим операцијски правац Фридрихов изложио би се ударима' аустријске војеке из Ческе правцем на Хемниц. како je требало. руска се војска већ налазила код Двине. су Руси и Шведи у-то доба били.Аустрија • од њених западних . Фридрих Велики ее зауставио на избору •овог последњег операцијског правца. јер се тим правцем обилазе тврђаве Брин и Олмиц. „Тако дрска операција одвела би ируску армију у пропаст". прикрива се најважнији>део Пруске.да се продре у њу како од стране Франконије тако и еа етране Шлеске. . Избор операцијског правца.. Чим je то сазнао Фридрих. Ако ое хтело и Бечу.00P војнИкауТоргау. оставивши пред пирнским логором 30. У том случају Ауотрија би могла да прикупи под зиди* нама престонице сву своју оружану снагу.које би свакојако сцречавале надирање бар за извесно време. Тим правцем Дели се. оставивши скоро узалудно у Поморанији и Шлезији 55. која се налазила у Ческој. и •37. њега. . На овај начин ипод оваквим приликама Фридрих je могао врло лако да протераиз Ческе армију фелдмаршала Бруна.е тога није требао ни да буде изабрат.има на Дрезду.потпуно безоцасци по.. да je y битци код Лобозица био елабији од Бруна. којим би се најбољим и најсигурнијим правцем могло кренути. И доиста..олеон.„ Води престоници као важном циљу.: и операцијски правац из ШЛезије преко Моравске такође није одговарао услову безбедностИј а у некрлико ни услову у добности.и око65—70.000 војника. — Питање je било.. Аустријанцима. ' Парализујући друго-степене савезнике Аустријс. а да остави на боку Саксонце и ауетријску војску. наравно да тај операцијски правац није одговарао HW условџ бевбедновти. Преко Чееке ка Бечу. Сем тога. На рвај начин морало се зауставити на избору операцијског правца преко Ческе/ Операцијски правац кроз Ческу био je повољан •е овог гледишта: Кад се овлада и Саксонијом. те.. Преко Франконије на Хоф-Бајрут ради одвајања Аустрије од еавезних западних држава. Преко Шлезије и Моравеке ка Вечу. Витенбергу и Франкфурту на Одри..000 под командом маршала Шверина у Шлезији и 65. водећи тако ка важном циљу. и отвара се пут ка.000 распоређених у три групе налазили су се у Магдебургу. . Цвикау или Хоф.000 да маршује на суерет.000 а еа осталих 90.савезника. 2. реши се.на Аустрију? — Таквих праваца могло je бити три: • 1. Најповољнији je.000 војника.com 206 207 ОдрИј 30..Саксонском могла je избацити на границу 65 до 70. — казао je Нап. у Шлезију. Од напред поменутих трију праваца на овај начин операцијски правац кроз Ческу: l. Тек што су Француска и германске државице почеле скупљати војсКу. јер би у том случају требало доота времена зарад прикупљања главне снаге од Витенберга и Магдебурга. те би Фридрих при продирању ка Дунаву имао пред собом јаку енагунепријатељску с фронта. — . пре него што би јој пристигли у помоћ савезници. не рачунајући у то градске гарнизоне. и ствара се немогућност. Фридрих je могао да прикупи' 120. на том. који у то време нису имали Бог зна каквог значаја. да одмах груне на Аустрију.istorijaonline. и 3. само што своју мисао није изврШио баш онако. јер прред осталог најпотпуније обезбеђује позаднину и престоницу Берлин.000 сдесног бока из Ческе. јер није био довољно одлучан. а Фридрих je имао скоро дупло foлико одличне војске. тако. да секрене сн. За Фридриха било je повољно стање: Аустрија са. Не постижући дакле важни циљ. С друге стране Фридрих није могао да продире кроз Моравску.. су правцу биле тврђаве Олмиц и Брин. ебилазећи тврдиње Олмиц и Брин. 2.

000 Пијемонтезаца и Аустријанаца под командом Колијевом с фронтом ка југу на реци Танаро. и да по том маршира Бечу. имала je y задатку. 7.000 војника.000 Аустријанаца под Болијем.000 војника ђенерала Макара и Гарнија имали еу специјални задатак» да чувају прелазе Тенде и путове из долине реке Стуре у долину Везјуби и Тиње..000 војника била je овако распоређена: Главнина од 35. „ Серијера „ Орме-у.000 Аустријанацаи 42. потуче армију Вурмзерову и херц-херцога Карла ' (145. . које нису биле јаче од 10. и у пролеће 1790. ..••. јачине од 35. „ Масенина „ Финалу. да се Пијемонтези одвоје -од коалиције. 35. била растурена у приморским" пределима. Десно крило 20. ' Лево крило: Дивизија Макара у Бреглији и на шендском прелазу.http://www. које je Директоријум послао новонаименованом главном команданту италијанске војске младом ђенералу Бонапарти за дејствовање на италијанском војишту.e Користећи се погрешкама'. СТРАТЕРИЈА 14 . али догађаји су принудили главног команданта.000. године^ које се није односило на италијанску војску. — Карно je израдио инструкције. јер се сви претходни рачуни. које су учинили нвпријатељи у распореду својих војсака. предвиђени републиканском владом. војска Журданова и Моро-а око 155. да се лати таквих решења и радњи. године француска армија јачине од 42. \ Стање на италијанском војишту. године. Бернара на фронту од 110 км.000 војника. и' да се^протерају Аустријанци из Италије. и да заузме Ломбардију.000 војника Келерманових. ј. Бернара до Кол д' Аржантијера. — После борбе у низу неколиких година Аустријајезакључила примирије с Француском 21. да пређе у насту.000). као год и на друго-степеном војишту у Италији. и то у одвојеним групама. што се^ такав план и ш може саставити у том смислу. од Св. да. који се налазио на алпијским ирелазима еа главнином код Малог Св.. Мирни преговори остали су безуспешни. Операцијски правац француске војске.) Опште стање. овладао Ривијером.000 Сардинаца — К о л и — ) била je распоређена паралелно према француској војсци само на знатно ширем фронту. Центар од 22. продирући у југо-западну Германију. Аустро-сардинска војска јачине од 72.000 Пијемонтезаца херцога од Аосте с фронтом западу против војске Келерманове. — У почетку Марта месеца 1796. могу предвидети и средити само до првог судара . после лаонске победе. „Инструкција je означила само циљ. од Чеве и Мондове до Милезима. т. Она je препоручивала напад и изложила на широко операције. да прикривају с лева комуникацијски правац ита- 209 лијанске војске.com 208 Рат Француза противу Аустријанаца и Сардинаца у Италији 1796. чије ее лезо крило протезало преко бокетског прелаза до Волтежија. из простог узрока.> Лево крило од 30.000 војника: i Дивизија Ла-Харпа у Савони. Главна француска снага. које оу биле у опреци са ониад изложеним у инструкцији. Главна снага Болијева била je y Александрији и иза реке По у Ломелину. „ ' Ожерова „ Лаону.•:' с . године понова отпочеше непријатељства на главном војишту у долинама Рајне и Дунава. требала je да дејствује противу аустро-сардинске војске под командом Болија. а десно било на реци Вормиди у Дегу и Кајиру. каже Берто. Италијанска војека под командом Шерера. где je Шерер. Еоњица je.000 под командомБолијевом (30. како неки тврде. а у смислу инструкције ђенерал Бонапарта се реши. Ова je војека била растурена на фронту од преко 75 км. (сл. одржавајући међу собом комуникацијску везу планинским путовима. Децембра 1795.istorijaonline. дивизија Гарнијева напрелазу Фенестри. а тако исто и да послуже као веза с 15.твајске. „То није био план целог рата.

.. могао би у том случају обухватити операцијски правац Француза. • 14* . прогнати к мору и довести их у један безизлазни положај. Нападом на центар могао се на овај начин постићи важан циљ у вишем степену.. Војску Макара. На центру се додирују две армије. а давао би и могућности. Ако би се непријатељ кренуо на Савону. 1. и да врше по Ривијери дугачки бочни марш уским дефилеом. Али све те и друге повољне прилике нису могле оотати дуго за Французе. Напад на центар савезника давао je највише изгледа•на успех:ч 1. Нападајући центар савезника могло се рачунати. Гарнија и Серијера Бонапарта je оставио где je и била ради безбедности своје позаднине. кроз који се могло ударити на центар савезника. Ђенерал Бонааарта концентрисао je ца тај начин <24. морали би форсирати прелаз на Бокети као доета јак положај. 2. да се непријатед> одбаци ка Алпима. па се с тога и одуотало од тога правца. они би свакојако одступили својој основици. напасти их у тако уској проеторији. — Овај напад обећавао je знатније повољности у случају успеха. него што су то могли да учине сувише растурени савезници. морали би да истуре бочно закриље црема Ђенови. Кадибонски пролаз. II. а Аустријанци пак истоку. Али би овакав напад био тежак. а Ожера пак на „Сан Ђакомо". имали би надмоћнију снагу на реци Танару или Бормиди.било рачунати на значајнијц успе..000 бораиа противу центра савезничког на фронту oö 18 км. I. т. Напад на десно крипо савезника. Дебушујући долинама реке Стуре 'и Танара француска армија прикрива своје везе са Француском: 2. Решен на овај правац ђенерал Бонапарта je одмах предузео и да га изврши.међу Савоне и Волтри-а). па на та начин очистити све алпијске пролазе и долину горн>ега Пада. Ла Харпа je оставио у Савони. принудити Пијемонат. јер се непријатељ није могао ла концентрисати на испреламаном земљишту. јер ако би еавезници били потиснути. . Уз припомоћ армије Келерманове. (По-а). подчињене двојици скоро независних команданата. да иступи из коалиције.com 210 211 пање. био je најугоднији од свих осталих. Напад на пево крипо савезника. На тај начин није могао бити изабран ни овај операцијски правац као крајње опасан.. Тако исто бил» je потребно рачунати и помишљати и на само земљиште. Оваком поделом и> могао се постићи први циљ. Могуће je .. ј. пошто Je био јако растурен. јер су'на f ој просторији апенински окомци удаљени од морске обале једва 15—20 км. рачунати на недовољно јединство њихових радњи на важној тачци у току операција. а једну полу-бригаду кренуо je ка Волтри ради рбезбеђења свога десног бока и ради демонстрације против левог крила Аустријанаца.istorijaonline.да концентришу кроз кршевите планинске путове. Напад тим правцем претио би везама непријатељским. и много би се ризиковало. у самом почетку. У таквој прилици успех би био сумњив. Масену je послао ка Кадибону (из. могуће ј било одбацити армију херцога од Аосте. чим je приспео к војсци. Вадо#и Финале. па се могло. Не мотрећи на повољноот и: безбедност тог операцијског правца на тај начин не би се њиме могло Бог зна шта постићи у победџ непријатеља и при најбољим околностима. Французи би морали ипак претрпети знатне губитке. Што су се Французи могли брже. па изгубивши QBöje везе при првој недаћи.. а само je Серијера кренуо ка Аресију. где би добили појачања и средстава за продужење борбе. . на коме су се налазили на сваком кораку одлични положаји за одбрану. na je c тога овакав и овај напад и имао преимућство над осталима. доводећи га у критичан положај. Да би се Французи докопали Волтежија. III.http://www. запали би у критичан положај. те je у сваком случају требало предвидети упорну борбу. 3. Ако би се прикупили савезници. 3. који je поменут у инетрукцији Директоријума. да Пијемонтези буду одбачени западу. Па1 нека би и форсирали бокетски прелаз. Аустријанце je било могуће напасти на десно или лево крило или на центар.

да се руска војска врати у отаџбину из Италије. . пошто би пролази приморских Алпа остали у својој власти. које су биле на бојишту.istorijaonline. и у звању ирвог конзула појавио се на челу државне управе. које je оцртано говорећи о настуџним дејствима Француза тим правцем. — После подужег бављења ван отаџбине Наполеон Бонапарта ~ вратио се из Јегипта у Француску 9. ^ I. . Напад на лево крило. не учини то. те би један део-—лево крило одступило на Основицу иза реке Вара. на германском као главном и на италијамском као споредном. бацити je на ограничен и узан простор. Напад на центар. а у том случају своја властитапозаднина била би обезбеђена. По Уставу (конетитуцији) први конзул није имао право.године отпочео je поноварат између Француске _и Аустрије. Опште сшање. Попожај на Рајни у Пприпу 1800. да командује војском. Дакле./ Шложај зараћених етрана на оба војишта био je : овакав: . . Октобра 1799.Но Болије. а страхотне недаће савезника биле су последица невештине и несагла<ЈНости њихових радњи са основним принципима ратна вештине. Овај дакле правац не води постижењу главногцвдБа.. где би се нагало у веома мучном положају. нападом овим правцем достигао би се важни циљ.. III. У јесен 1800. па за то га не би требало ни изабрати. године. 36. •— Магацини су се налазили у Шшо- .. а десно Ерило било би лишено својих веза и било одбачено на Ђенову. као што вели Ристов. . и тада оевојена Италија остане у рукама Аустријанаца. Усвојивши овај правац Болије je требао да концентрише своју војску у Чеви. и предузе покрет с fe стране. Незадовољан владањем својих савезника руски цар Павлс 1. • -/ - (сл.000 ђенерала Бонапарте. — I.— Ако би се овај напад могао да изврши прикривено и изненада. — Априла 10.com 213 212 И Болије je тако исто добио налог за наступање.http://www.000 (кнез Рајс) у Форалбергу и гризонским Алпима. Аржанто &s са10. Џентар од 30—45. а још и заштићени армијом херцога од Аосте. Главна снага (резерва) била je прикупљена код Донаушингена. II. То je Болије учишо или с тога. којим нареди. У то доба руска војска под вођотвом ђенерала' Суварова била je освојила готово целу Италију. Десно крило од 35—50. ria да предузме наступање преко Тенде и долином реке Танара. "а одноенск теренских и других обзира француска војска налазила би се у истом стању. Новембра 10^ те тодине извршио je државни удар. изда указ. СГвим je Болије учинио грдну-погрешку нападајући непријатеља једновремено и својим левим крилом и центром. Напад на десно крипо француске војске. године. да би протерао Французе иза реке Вара.000 л>уди od Мајне do Фрајбурга. поделио би француску војску удва дела.000 војника сукоби са 24. .).него се кренуу ђеновску Ривијеру.000 људи била je овако распоређена: .— Овакав напад даје све н-ајбоље повољности у случају успеха. Рат Француза противу Аустријанаца 1800. Лево крило^од 15—30. —Оваквим нападом потиснула би се француска војска на њену основицу. године. да : je овај правац згодан. што није довољно ценио.' и напад би био потпуно сигуранЈ те услед тога овај правац и има велико првенство над осталим правцима. што je можда добио из Беча тако наређење. ЈЈрки сјајни резултати првог успешног рата овога великог вбјсковође били су резултат правилног подешавања његовизс радњи ! према приликама.000 између ВилиНгена и Консшанског Језера. Као и Французи тако je и он могао да нагхада на центар или на крила француске војеке. те je тако лишити могућности маневровања и извођења битке. — Аустријска армија под командом Ереја од 156. Мондови и Еонп. и његбвог енергичног рада у извршивању свих замисли. или опет с тога. па и сада отпочео као н раније на двама војиштима. Таквим нападом лако je овладати везама француске војске.

000 људи између Бризаха и Страсбурга . Ако би Французи уепели. Бибераху и Улму.000 бораца била je распоређена овако: Десно крило (Масена) од 5. Сузан) између Страсбурга и Ландау-а. III. који je најбољи. Ово би Аустријанци могли одмах да сазнаду. — Француска армија. — Под заповедништвом Меласа у Италији било je око 100. и да одмах прикупе сву својувојску на реку Некар. Француока армија под командом ђенерала Моро-а од 108.000 људи бранио je прелазе Мон-Сениса. На тај начин Мелас je имао на расположењу око 60—65. Аустријанци би могли лако да одступе на своју основицу на Дунаву. Војска je била изнурена и уморна нешто услед рата 1799. Резерва (Моро) од 30. Хановер и Хесен. Донаушингену.000 људи бранио je прелазе у апенинским планинама од Бокета до реке Бормиди. Кад би Моровљева армија дејствовала еамостално без обзира на дејства Масене у Италији. Решен да предузме офанзиву и на Рајни и у Италији први конзул БонапарШа нареди.000 људи заузимало je левантску Ривијеру и планине источно од Ђенове. у којој je био опсађен Масена са 18. Пошто je био начисто с начином будућег рата.000 људи. и у случају недаће могли би бити бачени на неутралну Пруску. Ирикупљањем своје снаге на левом крилу Французи би с друге стране отворили своју позаднину. Десно крило (Лекурб) од 32. да се формира и резервна војска (45. Напад из центра скопчан je c великим тешкоћама. јер би се морала форсирати Рајна. Наполеону je требало да реши тешко питање о избору операцијских праваца за обе армије. па онда да се изабере онај. јер су им се додиривале зоне војишта.. да ли да ое изврши напад десним или левим крилом или из центра.000 била je растурена на левој обали Рајне. године. G тим се дакле не би могао постићи Вог зна какав успех. да најпре оевоји Ђенову. па услед свега тога били су велики и расходи у војсци. да продре у Француску преко Рајне. пошто се већи део војске налазио између Базела и Кон- . коју je био намеран да упути у Италију у помоћ Масени. да им омету ово прикупљање.службом.000 људи образовали су тврђавске и гарнизонске посаде у Пијемонту. Центар (ГувијонХ. — У Италији под заповедништвом Масене француска армија од 35. Лево крило (С. који оу били страшно растурени. Ломбардији и Венецији-. нити je сигуран. за тим да се окрене дуж Ривијере у јужну Француску.istorijaonline.com 214 кау.000 људи заузимало je Кол-ди-Тенде. . Ова војска' имала језадатак. Иапад певим крипом био би неподееан.000 ввјника. чија су дејства требала да буду сагласна.http://www. него 215 ју je растурио онако кордонски по етранама Апенина. године ä нешто и тешком зимском . Попожај страна у Итапији 1. Пприла 1800. т. то би се питање свело на оцену Шри операцијека иравца и ^на оцену питања. пошто je већи део војске био у Швајцарској. Сем тога Тиро са 3. Сир) од 26. ј. Aycuipujcna армија. пошто je сматран да дејствује засебно и има свој нарочити задатак.000). У сукобима с Французима корпус Рајсов нијеимао учешћа. Ова војска имала je задатак. па да евоју војску држи прикупљену код Ђенове. На овај начин овај правац нити води каквом важном циљу. чим Моро буде прешао Рајну. а уз то било je и многих мањих одреда на појединим прелазима алпијским. да се уједини о главном дунавском војском ради даље заједничке операције ка -Паризу. на крају крајева ипак не би имао значајних последица као и сваки фронтални напад. II.000 између Констанског Језера и доњег тока реке Ар-а. па би однело много времена прикупљање главне снагена левом крилу. Ницу и линију Вара. Лево крило (Сип1е) од 15. Дак-ле: I. — ^ Масена није хтео да послуша еавете гЈрвог конзула. Центар (Султ) од 15. од којих 35—40.000 људи за борбу у прљу. које би правце могла да упртреби армија Моро-а. па би семорали савлађивати шварцвалдски мрелази. Напад десним крипом далеко je погоднији. U.000 између реке Ар-а и Базела.

Без нарочитих тешкоћа и без ouaсности од стране Аустријанаца могло се под зашЉном Рајне да прикљешти лево крило и центар Аустријанаца. очувавши ипак свб. У случају успеха напад са обухватањем десног крила Аустријанаца гррзи и прекида везе Аустријанаца уз потпуну безбедност својих веза. години Швајцарска je била неутрална.. каД би италијанска" војска деловала самостално. а резервна војска мјМРлагб1г^да. да одвоје кнеза Рајсаод остале војске. години биле е у с а свим друге него у 1800. Ђибераху. Овај je правац био безбедан и с друге стране. овај je правац најбољи.И у једном и у другом елучају поступак je Наполеонов био потпуно рационалан. онда напасти на Меласа. Дакле. Французи су били у надмоћију. И да по томе овладају богатим магацинима у Шшокау.извР111И С В 0 Ј задатак без икаквог ризика. ако би ее они кретали било северу било југу. да се користи својим унутрашњим положајем.. да Моро прикупи своју војску у Швајцарекој. којим би če правцем могла најбезбедније да дотури помоћ Масени? =— Ово ее мегло извршити трима правцима: _. Улму и т. Вођен оваквим мислима први конзул je решио. години. године. ••[ . дељене делове француске вђјске..com 216 станског Језера. па кад je TÖ тако. 1н 1797. Стање и прилике у 1805. зашто Наполеон и у 1805. нападајући и пробијајући центар Аустријанаца. године. 2. и не би морала своје радње да удешава према радњама рајнске војсџе. . да се крене реци Илеру и Улму. Овом операцијом не би се могло постићи Бог зна шта. и та околност .' Могао би ко сад да запита.везама Аустријанаца. Ар-а и Констанског Језера. - . пошто би/Аустријанци у "том елучају могли са свим олако да одступе ка својој основици. а у случају јаче недаће Швајцарска би могла да да ФраНцузима угодно прибежиште. Резервна армија. била je повољна. па би у случају неуспеха француска војска била. Изгледа. 217 1. јер би Французи у случају недаће могли да одступе к Рајни преко Хановера и Хесена.http://www.istorijaonline. Ако би италијанска војска била потпуно независна усвојим радњама. Сем тога. да продре у_Швајцарску. јер су биле обезбеђене везе Аустријанаца десном обалом Дунава. онда би настало питање. ' . V преко француских Алпа. пошто je довољно заштићавао позаднину. У 1805. Французи су могли да разделе ауетријску армију. 3. Први и други пут чинили су дејетва по два операцијска правца. д. Сам ђенерал Бонапарта искусио je лично рђаве последице тога раздвајања војоке у операцијама 1796. која je била прикупљена на граници Швајцарске. ов^би и било најбоље.]е везе на алпијеким прелазима. na je овом приликом нарочито баш хтео по што по то да поправи те погрешке. години није нападао лево крило Аустријанаца.-'.Рајни. како би прекинуо везе • Креју ц његовој армији. да их баце на леву обалу Дунава. привући Масену ка Тахији и Рој-у. . те б и у том случају Масена био спасен. Наступањем кроз ђеновско приморје. Дебушовањем из Швајцарске. која je била аа реком Илером између Улма и Мемингена. С погледом на шварцвалдске прелазе — дефилеје и прелазе преко Илера напад с фронта : не би имао важних поеледица. да падну на комуникације аустријске војске. ХИдоиста.. те су Французи одатле могли лако да грозе. а то би дало могућности главнрм команданту ауетријске војске Меласу. не саглашавајући своје i' радње радњама главне војске на . извршење.: . паби могли да пробију центар Аустријанаца. него je својим левим нападао • аустријско десно крило?! . ": Напад овим крилом имао би знатних последица. . да би било згодније кренути резервну војску преко Дофина к реци Вару. те да потуче оделито по-. продирући укупном снагом у правцу ка Кони. дрЈкала француска војска. претпостављајући енергично.бачена на неутралну просторију. Швајцареку je . па онда да лгређе Рајну између реке. бићедужна. обилазећи лево крило армије Макове. и пошто би се извршило уједињење с њим. У осталом и прилике су у ово време биле далеко повољније него у рату 1796. . и у случају недаће војска би могла да одступи кроз Швајцарску или на Рајну преко шварцвалдскИх прелаза.

Што би се дејство на италијанском војишту водило по два операцијека правца. Априла опколи га са 24. 219 Овај je доступак био са свим ризичан. прс^ио танки кордон Маеенин. он се латио демонстрација пославши мање ко'лоне преко малог Ce. Таквим начином он je успео. Те операције изазвале су читав низ упорних борби. Наполеон je то знао врло добро. које су биле раздељене страховитим планинским 'брдима у дужини од преко 120 км. а успео je у исто време да прикупи целу своју армију код Улма. Ђенерал Моро није могао никако да проникне идеју Бонапартину.000 људи против Сише-а. па да би одвукао пажњу Меласову. Сиру. преходиица резервне еојске стигла je у Лозан. а по том преко Светог ГоШхарда и Симплона да се крене у помоћ Масени. разбила аустријске делове. и тада ујединивши својих 25. Готхардап Симплона. Сузан дапређедемонстративно Рајну код Страсбурга. Вернхарда и Мон-Сениса. да оотави знатно надмоћнију снагу код Енхена. који се налажаше у критичном положају. што ее и у овом рату документовало.istorijaonline.000 хелвецијске војоке.000 војника првог конзула Бонапарт^е. што се Мелас 6. али одоцни да препречи излазе Француза из долине реке Аосте и њихово уједињеље у Милану са Монсејем. која je прешла преко Ge. а С. али je y свему само тумарао узалудно. Марта а не 6. Креј je отпочео брзо да групише своју војску . Оваквим поступком Аустријанци би пали у један безизлазни подоЖај.. и услед тога у битци код Маренга бројно надмоћије било je на страни Аустријанаца. Вернхарда и кроз долину реке Аости. Бернхард. Мартињи-а. и т.000 војника Креј-а (који je чувао алпијске прелазе). да прикупи војску и да пређе у наступање онда. Међу тим време je само пролазило. Што одступница иде само кроз два напред поменута планинска прелаза на Алпима. да сјајне победе на споредним војиштима не могу привести рат свршетку све дотле.. великог Св. . те je оставио много војске ради обезбеђења своје позаднине. Да je Мелас отпочео овоја дејства 16.000 људи ђенерала Ота.com 218 ту^да причека док Моро не стигне на Илер. па да се крене у Италију с двема масама. да измени свој првобитни план. Извештен о свему овом први конзул одустаде од упућивања резервне војске преко СвеШог Гошхарда. Априла кре"нуо с прикупљеном војском преко Монтенота ка ђеновском приморју. Чим je Мелас сазнао о покрету резервне војске. који су бранили излазе из долина река Аости и Тичина. Пошто je сазнао намеру Моро-а. Вероватно je. да би тај рат 'узео са евим.000 људи Мелас се устреми на Масену с главном енагом. него je одмах крете из Дижона у Италију преко Лозана. кад резервна војска буде улазила у Италију. Околнооти су на тај начин принудиле првог конзула. док ее не добије победа на главном војишту над главном војском непријатељевом. Ђенова би била узета за то време. д. натна га у Ђенову и 24. оставио je Блсница с 15. услед чега je одступило лево крило ђенерала Сише-а преко реке Вара.а то je незгодно у случају недаће. а с 25. Бојећи се да не открије Рајнуг ђенерал Моро није хтео да сасредсређује своју армију између Шафхаузена и Конотанског (Боденског) Језера. Мес-Кирха и Бибераха.000 Отових код Ђенове и 20. где се ујединила са 15.на Дунаву. да пређе у Вризах.http://www. Оставивши противу Сише-а 30. имао би 55 60. 2.000 војника против 33.000 примакао се к Турину. Овакво решење првог конзула морало je да претрпи извесну измену с тога. Но Масена није могао да изврши то. Рат од 1800. и-онда да принуди Рајса да очиети гризонске Алпе и Форалберг. како би што пре ојачала Масену. На тај начин био je измењен^Игедшрациј^киплан на Рајни. али je и при свем том овај правац имао и својих незгода: 1. Априла. угрожавајући везе ђенерала Меласа.000 еа оних 15. он je наредио С. а међу тим наредио je Масени.други обрт. — Бонапарта je одржао сјајну победу над Аустријанцималга споредном . и кренула се на Милан. Ова je армија прешла Св. Maja 13. То je и принудило првог конзула. гоДине врло je поучан у ширем смислу како по решењу питања о избору операцијских праваца на војиштима тако и по томе.\да ее радило тжб..

да избаци на војиште 300.000 људи. напад на то крило био je потпуно безбедан. (око 46 км. Центар (херцог од Брауншвајга) са 60. Резервни корпус (принц виртембершки) са 18. Десно крило (Рихел) са 20.. и Ожеро у Вирцбургу. и цела армија од 160./Демоаструјући на крилима Наполеон je могао да пробије центар. и не обзирући се на мучан положај италијанске војоке. Лефевр у Кенжсхофу. она je на крају Септембра 1806. U ' . .У оеталом. да ее крену к југу.* али не рат патриоте ђенерала.000 људи била je концентрисана између Бај-рајта и Кенигохофа. Бонапарта je постигао сјајне резултате у рату 1800. који су Кантоновали на територији рајнског савеза од 221 Мајне до Пасаве на Дунаву.То je рат великог виртуоза ратовања.ојску упутио би на главно војиште. Децембра 1800. виртембершка Ћб]ШОг^-ЈЕлваПгену и баварска — између река Изера и Ина. а могао би и деско крило да одвоји од Елбе.000 људи код Наумбурга и Ерфурта. Тр je знао врло добро Бонапарта. Лево %рило (Хохенлое) Ga 50. да се његови корови прикупе на десној обали Мајне.— И ако je Пруска у ово време могла. II. Неј и Мират у Нирнбергу. холандски краљ на Рајни у Везету. Октобра 8. године на италијанском војишту.000 војника.развучена на фррнту од преко 250 км. те да на тај начин одсеку француску војску од Рајне. он би je оставио њеној судбини. али су то ометали незгодни лични односи између Моро-а и Бонапарте. године. године у битци код Хохенлиндена. те je услед тога за италијански рат Бонапартин казао Ланфри: 7. 37. т. .000 л>уди код Цвикау-а и Јене.германском војишту 3. да одступи на Елстер. али су биле незнатне последице од тога великог успеха. •'•/•• ' Бернадот у Кронаху. тде су се налазила сва поткрепљења и сва средства за вођење рата.).000 бораца. Напад на десно крипо пруске војске није водио важном циљу. године у битци код Маренга. Напад на центар биа je обезбеђен и рбећавао je важнијих последица: Војска пруска била би раздељена/у три групе. ЕлбукБрандебург.000 у Ајзенах-у. Француска војека заузимала je ове тачке 3. јер би тим нападом' биле заклоњене везе француске армије у позаднини. сл. У авом рату Пруси су намеравали. I. али при свем том лево би крило могло ипак Да оДступи на Елбу. Сазнавши о докрету Пруса Наполеон je наредио.000 људи у МагДебургу.000 људи на фронту дугачком око 250 км. баденска Bpjeiža у Мергенхајму. Иетина. године: Султ у Амбергу. Кбрпус (Леетоков) од 25. те Бонапарта ни у ком случају не би могао да остане на главном војишту заједно с ђенералом Моро. Наполеон je могао да има 600.. . јер у случају успеха пруека би војска била принуђена.. године истурила војеку од 150. ј." — Рат Француза противу Пруса 1806. Моро и Бонапарта ниеу се никако трпели у близини:. Наполеон се решио. Јуна 1800.н je могао да нападне или лево или десно крило или центар пруске војске. да напада. У сваком случају МОЕЛИ би да се постигну одлични резултати.com 220 италијанском војишту 14. Султ je био у Вајрајту. . • Стање на војишту.istorijaonline. к°Ј а je била концентрисана на левој обали реке Сале северно од тирингијских шума. О. које би биле знатно удаљене једна од друге.000 људи био je још у источној Пруекој.. али je рат свршен тек пошто je Моро одржао победу над главном војеком ерц-херцога Јована на главном -.http://www. . али од TOF броја он je избацио на војиште 6 корова с јачином од 200. Октобра 1806. одетупила би у најважнији део пруске територије. rta да у том правцу нападну француске корпусе. Уз то VlHv корпус je био у Мајнцу. . а резервну в. Даву у Бамбергу.

али 1815. Елванген и Улм.000 људи и пруска под командом Блихеровом јака од 110. јер би било могуће одвојити je од Рајне у случају уопеха. онда би био потпуно уместан напад у предвиђеном правцу. те би тако комуникацијски правац Француза долином Мајне. . пошто су биле још далеко војске Варклаја де Толи ж Швџрценбергова.вој^ке^био je опасан из ових разлога: а. Што би се у том случају његова војска нашла између савезника и морске обале. и бацивши je западу. Валенсјену. Врен-леЕонШ и Ат. и могли еу за 2—3 дана да^прикупе сву . Пошто се овако промени операцијски правац. Ради ове операције мора се претпоставити. како се нашла у незгодном положају војска Пишегријева 1794. Ако би савезници били растурени као војска принца од Еобургау 1793. да:промени досадашњи правац од Бамберга на Форшхајм. да нападне војску Блихерову и Велингтонову. ß. решио. Торгау и Витемберг.. и пошто je пру : ска војска била подељена у 3 групе на удаљењу од 90 км. године.. -' б. Што би у елучају успеха Наполеонова војска одбацила Велингтонову војску на Блихерову. Нирнберг. na je требало. јер би војска сама собом прикривала своје везе у позаднини.com 999 III. године савезници су били односно доста прикупљени.000 људи. Мезијеру и Мецу на фронту око 300 км. . (сл. \^ ^^ \. Извесно je. због овога се Наполеон и решио. и то за Прусе Сомбреф. да ее најпре рашчисти с овим двема најближим војскама.http://www. Октобра крену се напред у 3 колоне: Десно крило од Бајрајта на Хоф. — Повлачећи војхжу источно од реке Сале Наполеон би могао да загрози везама Пруса -у позад-: нини на Дрезду. напао на центар. године. и на крају' крајева његова би војока имала посла е двапута јачом енагом непријатељевом. а у том случају простор између Бамберга-и Мајнца био би без војске. Обе ове војске биле су размештеке ради становања на простору између река Маса и Дендера на фронту дугачком преко 90. ако би. Ради напада на десно крило морао би да искупи војску у Лиљу. години. и први сукоб имао би са Велингтонолг.istorijaonline. Наиолеон" je могао дц рачуна да ће Прусе тући тгонаособ. која се формжрала у Паризу. те би тиме поправила стање савезника. и 1794. Рат Француза противу савезника 1815. морао би своју војску да крене од Шарл-Роа кџ тачци уједињења двеју војсака. Напад на десно крипо Велингтонове. — За напад на лево крило морао би се кренути е фронта Eiuee-Шарлемона. Напад на пево крипо Блихерове војске био би повољнији. рачунајући у тај број и гарду. а дубоком између 75—90 километара. онако. чија би веза Х5а Рајном била обезбеђена. Ca оваквим стањем ствари није 'ce могло рачунати на брзо при- 223 купљање Велингтонове војске. и с^нда би се сукобио с Блихером. Решивши ее на овај корак Наполеон прикупи војску на своје десно крило на фронту Кобург-Ђајрајт и 8. притеснити je уз море. Наполеон je могао да избаци на северну границу око' 120.био изложен ударима непријатељских одреда. Његова се војска искуџилау Лиљу. и Лево крило од Ћобурга на Салфелд. од Брен-ле-Конта два. онда би био обезбеђен маневар против левог крила непријатељевог. и од Атадо Сомбрефа мри дана марша). и да he их одбацити к Везеру или Рајни. а за Велингтонову војску Нивел.000 људи.' (Од Нивела до Сомбрефа један. према овоме пруска војска била je y већој бојној готовоети. Напад н| пево крипо имао би далеко већих последица. године: Енглеско-холандока под енглеским ђенералом Велингтоном јачине од 100. СШање на северној граници Француске. Што би се тада обелоданила позаднина Наполеонове војске. 38. —• У Велгији беху две савезничке војске у почетку Јуна 1815. У случају да отпочну наступати Французи. била су означена као зборна места. да се сва снага прикупи на десном крилу.. II.). да ее Наполеон био. Центар од Кронаха на Шлајц. Наполеон je' могао да напада или лево или десно крило савезничке војске или најзад и њен центар.

године. а све ос^але државебиле су већином против царовања Наполеона III. je израдио : марлгал Молтке још 1868. ' Пре него што бисмо отпочели дал>а излагања. па онда да их туче посебице. који важи као СТРАТЕГИЈА 15 . што се овде стичу два железничка пута. Пруска осигурала je за се неутралност Руеије. Сталност државне управе у Немачкој и њен војни систем учинили су.000 људи.00Ö војника. . како je то учинио 1796. Шомона. јер еу je напустиле Италија и Аустрија.. што . Везула. завршни извод више-годишњег. Овај проЈекат усвојио je ' краљ пруски 1 8Ј69.). рада на припремању за рат.. по насељености и Лђ култури. Резултдт оваког плана била je битка код Лињи-а. Као што je познато. јер није успела.com 224 Своју снагу на. Пруска je гледада. у крјој je Наполеон потукао Блихерову армију. јер je у њему у главном оцртао пројекат рада немачке војске у могућем рату с Француском. како je било стање посебице у обе непријател. године. године. онако.http://www. дејствујући унутрашњим операцијским правцима. па се 15. Нарочити стратегијски значај Белфора je y томе. од којих je у Августуч било избачено на границу свега до 300.. што се хтело—••доодређеног главног циља. . на чију je помоћ једино и рачунала. која се дотле није подизала никад. Бара и Троа ка Паризу.. Ради тога Пруси су могли да се користе овим путовима. Брисел. угрожену тачку свог стратегијског фронта.то je употребио сва средства. а он да заузме цбнтрални положај. да дохвати одмах иницијативу у своје руке.. прешавши Самбру код Маршјена. Не мотрећи на извесна одступања извршиоца. један за у Париз. Наполеон се решио на ово последње. и што je у том рату изведена велика примена телеграфије и употреба железница.000 војника. . године.Немачка (Германија) скоро су једна1се rio сили људетва. па ослањајући се на своју надмоћност и на брзину у концентрацији војске да одмах са свом својом војском груне на Француску.. и заједничко стање. године.istorijaonline. да прикрије своју намеру. и не би се могло ишчекивати Бог зна каквих користи.000 војника. Француећ^. Пут од'Ђазела преко Белфора. а еву евоју осталу војску прикупио je између река Самбре и Маса. почињући с јужне стране: 1. па за. (око 450 км.ске стране.—71. Тај пројекат:je. Највећа баријера на том правцу je Белфор као утврђени логор. (Велингтон на. Само напад на центар одговарао би Жељама Наполеоновим. и бацила у Француску у Августу 1870/тодине око 700. Лангра. III. Мемоар je пун интереса нарочито у томе. па пре&а томе могли су да се прикупе и на реци Дили или у правцу Брисла у јачини око 200. / ' . што он сиречава пролаз између Вогеза и Јуре. Није вредност овога мемоара у томе^ што je извео по размерама неочекивану победу Немацанад Французима. Веома je интересантан мемоар. што има нео^ично јасне идеје у оенови. које су се ослањале (базирале) на два разна правца. . Опште стање зараћених сШрана. ради које je истурио на границу извесне трупе. већ тај 225 мбмоар има нарочиту вредност с тога. да се израније уједини са Велингтоновом : армијом.• • Францускр-немачки рат 1870.000 војника. je била усамљена.се у њему предлаже за тај päf уцотреба толике масе војске. примена тих идеја довела je до . километара.. с којом снагом борба би ишла тешко. .. и какве je било њихово опште. 39. Шарл-Роа ЋЈИаШела на фронту нешто дужем од 10. да их одбаци у дивергентним правцима. а Блихер на Литих). но Германија je еамо надбацивала своју еупарницу Француску сталношћу државног уређења и нарочитом војном системом. те je с те стране била обезбеђена. кога.. — Француека и. а иу томе. те je Германија мобилизовала за овај рат L183. хајде да видимо најпре. сл. док међу тим Француска је\имала једва око 550. а то je да груне на додирну тачку двеју армија. а другисјуга из Лијона. по простору земљишта. који je вођен 18101—71.потпуног извршења онога. \ v Политичка припрема за овај рат била je веома неједнака у ова два непријатеља. Јуна кренуо ка Самбри у три колоне.

а уз то Сарбрикен као тачка. Пут од некадашње заједничке тврђаве Луксенбурга на Лонгви и Ренс ка Паризу у дужини око 300 км. На овом су правцу тврђаве:' Страсбург. Марна јесу одбранбене линије са дубоко урезаним коритима. и ако je био најкраћи. знатно je олакшавао прикупљање војске на том правцу за најкраће време." јест захтев Молткеов. и тиме одвојити га од најмногољуднијег центра гСјуга Француске. а између река Ера и Ена аргонска шума. као год што није могао ући у комбинацију ни.." па су морали да се постарају и за одбрану западних територија пруских. Пут преко Страсбурга ћа Саверн. Орнон и. „Јасно je. и т. Реке: Мерта. 05 и Сена могу да се сматрају као природне одбранбене преграде. 5. па налазила се она\ма где. у Берлин. Дцје у Шлештат. да јужно-германске' државице не пристану на савез с Пруском. 3. своју војску од 10 корпуса мемоар броји на 330. а брани га тврђава Бич... Еобленц и Мајнц). Бингена и Манхајма преко Кајзерлаушерна. 2. Пут од белгијске границе од тврђаве Монс-а на Лаон и Соасон ка Паризу у дужини око 220Јкм. 4. Овај пут сем Вогеза обилази реку Мозел. Страсбургом и Белфором. Пфалцбург. Об код Бара. што су жм непрекидно звоншш у ушима они силни узвици Француза: „У Берлин.com 226 други трговачки центар Француске.. да je за Немце најбољи операцијски правац зарад продирања н.. остали пак путови обезбеђени су важним тврђавама Мецом.. Тионвиљ и Верден са одбрав^еним линијама: Мозел. где се укрштају три железничка пута из Трира. та превага na тачци решавања увећаће се. ж — Пређимо сад на мемоар Молткеов! Тај мемоар означава главни предмет дејства Париз. Ени Марна. Каква je била снага с обе стране? Снагу француске војске истиче мемоар у почетку на 250. Тул. исто тако овај правац у вези je са оним правцем под 1 путем ћреко Епинала на Везул. Пфалцбург. па не рачуна ни три резервна корпуса и четири ландверске дивизије. Дакле. Нанси. Мас. а доцније са попуном резервиста на 343.. коју ми можемо да имамо у иочетку само у снази северне Германије!. На овом су правцу важне тврђаве: Мец. а јоцг ближи предмет француску војску. на Мец. „Бацити непријатеља северу од операцијског правца на Шариз.000 људи.000 људи. поглавито у случају.. од 5 путова који воде у Иариз.000 људи^ а тиме мемоар хоће да истакне боље услове за непријатеља. и две најглавније источне железничке пруге." вели се у мемоару.http://www. и тај су правац и изабрали Немци. „како je Шо важно корисШиши се превагом. — Упоређујући међу собом та три пута долази се до закључка с обзиром на 227 основне услове избора операцијеких праваца. Овај je правац био најкраћи и најудобнијИј а имао je и других добрих страна. које су потпуно обезбеђивале тај правац. „ Нема сумње. мемоар не рачуна у прво време контигенат јужно-германских државица. На послетку Немци су се морали зауставити на избору тог правца још и за то. Верден жШалон ка Паризу у дужини од 360 километара.. . те су могли у то време да послуже Французима као" базис њиховог продираша у Германију.istorijaonline. два најугоднија и најкраћа запречени су неутралним државама.иховог у Француску од Сарбрикена. Овај правац у вези je са долином Рајне из Линевиља преко С. које би привремено остале у северној Германији!. Линевиљ. Тул и слабо утврђени Вишри. ч Линевиљ.Сена ЋОД. Овај je пут удобнији од осталих за то.. ако Фрамцузџ предузму експедицију к обалама 15* . што обилази Вогезе.. дакле слабију од непријатељеве. Мас. Ер. али није могао да уђе у комбинацију због" неутралитета луксенбуршког херцегства. Овај je правац у вези са оним под 2 преко Бича на Хагенау. Пут од Сарбрикена на Мец. Дакле. Троа. Витри и Мб ка Паризу у дужини око 420 км. Овај пут ееку реке: Саона код Везула. Позаднина тог правца заштићена je трима важним тврђавама на Рајни (Келн. Мозел.

али допушта.istorijaonline. дејствујући десном или левом обалом Рајне.јужнуТерманију. да нас омету у еамом почетку? „На то питање по мом мишљењу долази одговор: . 0ем тога." > " ДаљеЧмелоар излаже. Ове масе биле би разде"љене Вогезима. ако они науме у.com 228 Северпог Мора илиу јужну Германију: Зарадобезбеђења првог случаја мц имамо довољно снаое. 'n'a се крену преко ње. онда je врло вероватно. па за тим^да. Холандије и Швајцарске ограничава просторију за војиште на део између Луксенбурга ii БазелаЛ — Даље се претпоставља: „ Ако Французи наруше неутрапитет Белгије. „Развој немачких армија у Палатинатуч на унутрашњим операцијским правцима између обојих група даје могућности дејствовања противу једне или друге групе. таДа he удружени корпус баденскогвиртембершки. да се одцепе једна од друге.0ÖQ људи. стране лрвог намишљеног усредсређивања снаге на средњој Рајни у баварском Пфалцу. и на послетку 20. „По томе ми можемо да претпоставимо с већом вероватношћу. гра-ници Француске. онда при покрету на реку Мас. Ако буде извршено ово последње у своје време.: и по тим маршрутама сваки део војске може да види дан свога гтоласка и доласка на одређено место. Десетог дана први одреди могу да се лојаве на самој граници Француске. Наша je мобилизација припремљена до најмањих А ситница. одатле и дејствовати у бок ^Француза. у случају знатне надмоћности у снази. — „Ако би Французи ударили кроз" Швајцарску. и то само пешке а никако друкчије. предстојали би им сукоби с јаком швајцарском милицијом. дана сва та војека имаће уза се и евоје возове.они морају себе ослабити. указујући на то. а тиме ће изложити свој бок ударима Немаца од Мозела. да се Французи не могу мобилизовати ни у ком случају пре". даље je од Брисла до Келна него од'Мајнца—ЕајзерлауШернаж Трира до Еелна. 13.'• . оставдаајући потребну снагу пред Врислом и АнШверпеном. који je паралелан с фронтом.па. • : Даље ly мемоару ее износе добре . 't. сти. не бојећи се.. : или. а одатле je и згодно за продирање у непријатељску земљу. изазвати бој у околини Ра- 229 шшаша. да усредсреде својувојску у две масе. њихово уједињење могућно je тек на горњем Мозелу. 'f. јер у случају боја француској војсци предстоји одетупање од крила у правцу.http://www. да се контигенат јужно-германских државица прикупи у баварском Пфалцу. _ ' •. да обиђе јаки фронт Рајне покретом на Мајнц. 18.' . дана наша ће енага износити 300." —' ••'•". па осдањајући се на јужну Германију могу да изврше покрет на Елбу.е у Пфалцу на еамрј. и у случају неуепеха Французима je још тежа одступница. Шест железничких пруга стоје нам на расположењу ради превоза војске на простор између Мозела и Рајне. Што ее тиче друге претпоставке. „Могло би се запитати. да Французи и пре свршетка мобилизације могу да прикупе на граници 150. д. делећи северну Германију од југа. Maita у Страсбургу а већа у Меду. једновремено и против обе групе.000 војникас јаком коњицом и артилеријом.Д1ожемо. да се са извесном снагом крену у Баден..< „Мрежа француских железница даје им могућно-. „што неутра1 Литет Белгије. _ ' -.' „Усредсређивање све снаге у Пфалцу чува како горњу тако и доњу Рајну. да ће француска војска бити усредсређена на линији Мец—Страсбург j намери. Немаца.пређу и у . дана могу да буду тамо потпуна два корпуса. да he се тиме предупредити сваки покушај продирања на немачку територију. Маршруте су припремљене. што je за њих опасније од удара еа стране Келна. ојачан снагом левог крила. решено je према принципу усредсређивања снаге.•'. „Ипак развој у Палашинату најбоље одговара циљу и за овај случај.^ да ли можемо извршити усредсређивање наше снаг. „Ако би Французима падо на памет у нади на лаки успех. и т. принуђавајући те две половине.

000 људи пољске војске. Из напред наведеног види се. назначена je и прва ландверска дивизија од 11. дана бити прикупљена у Мецу. http://www.ОЈ приближује и резерва. Овај je мемоар израђен у зиму 1868. Четрнаестог дана Немци могу да имају надмоћност у снази. које могу да произиђу услед против-рада Француза. године. „Резерва из IX. Виртембержани и Баденци око 130. армија прелази реку Нае и дејствује у бок и позадЉну Француза. па дакле 24. а број корпуса у армији мора да. армија штите јој бокове. Уз то у тмоару се разматрају разне случајности.230 наступање.1 Још даље вели се у мемоару.—1869.000 људи чиниће лево крило -. да je пруски ђенерал-штаб дознао тајну намеру Наполеона III о прикупљању 150. па вели: „Снага сваке армије мора да одговарћ њиховом различитом циљу. да се разбије врјска неприја- . који би проетор могла да прође без узнемиравања за 6 дана марша.000 људи.-да je план. где he 20. што га je израдио Молтке. Основну идеју нападног —офанзивног плана. тачке прикупљања биће на линији Лав> дау^-Раштат.com 231 Мемоар разлаже подробно начела за образовање трију армија и њиховог распореда. Ако ли се пак одржи на гранкСци II. и VI. и III. „Ниже изложени састав не сме да буде измењен без стварног нарушења поменутих услова: : „Прва армија из VII. дана може да се рачуна на 484.случају предузели би. у Хамбургу и II. онда се на месту уједињавају II.000 људи 8. \. и VIII. а пооле овога неопходно je ударати на непријатељску територију. који се морају да изврше неопходно ради заузимања и безбедности напред означених тачака прикупљања. да превозе војску железницом до Рајне. армија.000 људи.8. За одбрану мање угрожених обала Балтијског Мора. и у том. да ће француска војска 5. ландверска у Бремену. Оставши у позаднини I. и то XVII. „Снага све три армије представља снагу од 384. око 60. (La guerre Moderne). За одбрану обала Северног М. После овога мемоар прелази на груписање енага појединих армија и њихов развој. а I.правцу резерве ка Манхајму. дана у Мецу.ора предвиђена je y прво време снага од 26. 'поткрепљене пешадијом. армију. Подобан обрт ствари могао би да буде опасан по Французе. онда се Н.000 људи од гарнизона у месту са још две дивизије. и XI.000 људи чиниће центар. . „ Tpeha армија из V. свега око 29. тачка њеног прикупљања биће Витлих. дана бити појачана до 200. AKQ би пре 17 дана мобилизације Французи напали надмоћном снагом иетакнуту П. и с том снагом може се ангажовати за битку. II. и XII. X. онда четири коњичке дивизије од 76 ескадрона. и кад га je одобрио и Краљ. онда je и извршен у своје време.000 људи. корпуеа* за тим Баварци.000 људи. IV. корпус могу бити превежени до војитта за време од четири дана. а I. а као општа резерва биће гардијска ландверска дивизџја са 11. коју je и обезбедио надмоћном снагом. чиниће десно крило.000 људи у Хановеру. 1 Ђенерал Дерекаге уверава. тачке прикупљања биће Најнкирхен—Хомбург. — „Ако се не могне до тога доба ништа да сазна о положају главне снаге непријатељске. .000 људи iicUped Мајнца служиће за подржавање центра. На тај начин помоћу железничких путова са свим je могуће на дотичну угрожену тачку усредсредити до 40. армију до 194. На првом месту стављено je у задатак. и III. она je дужна да одступи у. садржавао у себи: I. могу да нам прибаве о непријатељу све што je нужно".000 људи". и гардијског корпуеа од 131. (Сигурно ово се рачунало на случај дејства унутрашњим операцијским правцима или на дејство у Лотаринђији или у Влзасу). сем гарнизона у месту. Господарећи прелазима Немци би могли да пређу у наступање кроз неколико дана с дуплом надмоћношћу снаге. она he ојачати II. „Друга армија из III. одговара могућности брзе спреме за борбу.istorijaonline. армија. Ако се Французи крену на средњи Мозел и горњу Рајну.Q00 људи на војишту. дана прећи he границу код Сарлуја и кренуће се к Рајни. корпуса од 63. корпуса.000 људи.

а заузимањепределадошло je на друго место. године Мак-Махон одступио еа својом војском у Мец. пошто му то нису сметали. те ie у том по-/ гледу боље п^грешити у избору места усредсређења. после боја код Верта 6. да се маршира Паризу. који су пренеразили цео свет својим резултатима?! — На поолетку. Мелтке се занима питањем. и II. .' армије још и IV. непријатељу даје све најбоље шансе. Кад je био готов са условима снаге._•• ' . пријатељ. прикупивши ту у једну масу све што je могуће. . даље je појмио.. да оставе јужно-немачке државице непријател>ским нападима. Извршни део плана Мопткеовог важан je iio томе.најближим циљем прикупљања војске на тачкама.За Немце се може рећи. да су радили па- 233 метно и онако. ä I. ако непријатељ не би узнеми. јер. да je Мак-Махон одступио престоници или негде на југ. • . како не би ризиковао бој под незгодним условима.Немци су купили великом ценом прикупљање енаге на уреченом простору. да he Французи прикупити своју војекуу две групе. У осталом друкчије му не може nti да буде. армија отишле су к Мецу. да. како je требало.—. он долази до закључка. да je прикупљање немачке енаге и њен развој у Пфалцу најзгоднији ради парализовања непријатељских удара. што je Вазен могао лако да изиђе из Меца. Молтке рачуна снагу своју и снагу непријатељеву. Августа. него гредећи за некаквим уображеним цшшвима растурити војсКу. Разматрајући дејства. и са чудннм проницањем у суштину ствари долази до закључка. јер се у исто време Немци находе ту на најкраћем и најзгоднијем путу за упад у Француску. армија. али то није учинио. . да Елаузевиц препоручује прикупљање двеју већих маса војске у долини реке Лоаре.http://www. маска армија. да ли су такви поступци Француза били резултат рада немачких армија? —. да задржи средњу армију на 6 маршева 'уназад за Рајном. то би се све три германске армије морале да крену у том правцу. што се бави. . Пошто je поставио осиовну идеју. што ćeнијеупуштаоу тачније детаље осем назначења тачака за прикупљање војске у Пфалцу и пр-" вобитне форме наступања. ако би. И доиота. а друга т 'j СШрасбургу'-. Немци. рачунао je. Бар за еавременике рата оД 1870. да обезбеди извршење принципа прикупљања снаге и избор најудобнијег месШа полазЦрг. д. да би било са. а изгледа. чије je заузимање било довољно обезбеђенго. 16. . тај мора да остави извесан део своје државе без одбране. док међу тим он je са св:им неочекивано одвео CBüjy војску на губилиште ка белгијској граници. и II.су' тиме ризиковали. лакше je прикуиљену масу кренуШи у тренутку поШребе ма уком правцуг него ли прикупљаШи растурене делове.'. да се она баци'беверу. а. Молтке je дакле појмио прву задаћу стратегову/. Се понекад тешко поправљају у току целог рата по-.то je могао да учини. . и 18. као да оу <Г>ранцузи сами ишди на руку своме непријатељу! . шта све може да предузме не-. која je с III. те je резултат тих првих крвавих бојева био затварање његове војске у Мецу. где je под Оеданом био принуђен. ' .за прикупљање. грешке у првобитном развоју снаге. но како се Мак-Махон кренуо Шалону.. и т. а за себе оетавља све само тешке услове.по томе.: На случај. потпуним уверењем. па као што и треба. III. %о хоће да усредсреди своју снагу. Хартман препоручује прикупљање_у Нансџју.чку немобилизован потпуно. да ненријатељ упадне у Нема. а за тим-. • IV. године из овога je јасно. равао мирно прикупљање снаге на означеним местима. познато нам je. V. Међу тим.com 232 тељска.. да ее преда непријатељу. случајних . Да ли су се могли да предвиде такви жалосни дргађаји. армијом наступала к Паризу с. то се за њим кренула и III. По свршетку тога образовата je из I..istorijaonline. и то једна fee бити у Мецу. дакле истављено je на прво месшо у Џлану: уништење окивесНагеиодвајање цсте од средстава попуњавања. Mäjep—na реци Масу. Августа 1870. а при томе je еамо вештина изабрати просторију . која може да предузме непријатељ.Молтке jeимао права. Лосле случајних бојева код Меца 14. свим некорисно извршење пројекатагорњих стратега. / • II.

и т. када буде све гошово. које се у новије доба повлаче често у чисто стратегијским циљевима. врши заклањање прикупљања до почеткадејства. далеко je теже саставити план за одбраџу (дефанзиву) него план за напад (офанзиву). 0 стратегијским плановима за одбрану (дефанзиву). имајући науму. На послетку Молтке излаже одбрану морских обала. да никакав ШериШоријални губитак није тако важан ни страшан као губитак живог духа народног и изгубљена војска. у вези са распоредом тврђава и дислокацијом војске у мирно доба. Што je војиште дубље.Француску. Ако бранилац4 науми. т. д. — Говорећи о рату 1812. истакнувши војску испред Смоленска ради заштите два најважнија центра државна Москве и Петрограда. Одмах за тим прелази на поделу војске утри оделигпе армије и на резервуу назначује тачке прикупљања. да пренесе на север одбрану Русије. Напоменули смо напред на једном месту лоше стране дефанзивних операција у моралном погледу. ништа не одбрани. али та врота одбране може се применити само у државама. у појави огромних маса војске на војишту. године. то би се он толико раетурио неминовно. бранилац мора да остави та споредна места вишет мање њиховој судбини и пожртвовању дотичних етановника. а много пута бранилац мора да се одрекне и сваке одбране тих предела. т. За тим излаже првобитно прикупљање и груписање војске за упад у. д. као што смо напомињали то раније. које еу моћне да издрже за дуже време ратне напоре и ратне тегобе без нарочитог растројства народног бића." Према овоме.com 235 се воља браниочева до извесног степена подчињава вољи нападачевој. и. Предвиђајући страшну борбу у двоје са шведским краљем Карлом XII. Продирући у непријатељеву територију са сваким кораком унаиред војска постаје слабија/а бранилац. откуда je могућан његов напад. живоШ и дејства војске у великој су зависности од мреже железничких путова. тим се рељефније исказују добре стране одбране.да се предузме тек онда. бранилац мора да припреми за самоодбрану све тачке другог степена и сва споредна војишта. Пажљивим изучавањем постројења железничких линија. ј. пошто http://www.234 VI. али не и у оним државама са капиталиетичким уређењем. ј. и да његов лшмоар може још дуго да служи као одлично врело за изучавање ратне вештине. што се даље може да одступа у дубину своје земље.istorijaonline. руски цар Петар Велики решавао се. У савременим приликама ратоводства." У еамој ствари овај вид операцијау еуштини je једини природни начин одбране. да je беспрекорнаМолткеоваразрада ратног плана. која као какав шШит мора да спречаеа улазак непријашељев у животне центре државне и улазак његов у најважнија врела народцог живота и богатсшва. . године руски историк Соловјев казао je: „Океантв земли поглотилт> великук армЈго Наполеона. смо и неколико добрих страна таквих операција како у Сшратегији тако и у Тактици у материјалном смислу. напротив све јаче усредсређује своју снагу по мери одетупања. може да се накуци прилично материјала за састав претпоставака о могућим дејствима непријатељевим у самом почетку рата. да непријатељу даде отпор на свима правцима. кад би се могао да погоди намишљени правац његовог удара. Кад би се могло са извесном позитивношћу да определи раније место прикупљања непријатељске војске. јер се находи близу својих средстава. јер право je речено: „Ко све брани. Нема сумње. да не би био у стању да да потребног отпора ни на једној тачци. а споменули. т. онда би било у многоме олакшано састављање одбранбеног ратног плана. VII. Из напред наведених факата јасно се види. што je требало . може се применити у државама са природним уређењем културе у опште. 1706.

Под утицајем тешких уелова будућих ратова рејон прикулљања главне ' снаге-војске за одбранбене операције мора да се . потребно je на нослетку имати у виду. а тај посао могао би се предузети одмах по објави рата или у току и самог • рата помоћу редовних трупа или помоћу становништва у месту. да се пренесу све важније материјалне резерве.. да he и она. кад непријатељ има знатну надмоћност у снази. То питање' мора бити решено са далеко. да се одреди и потребно време за прикупљање. fta чак може . Уз топотребно je. с погледом на њене унутрашње прилике. или онда. После овога Наполеон прелази у инструкцији на побројавање*свих могућих прилика.Вам објасним зараније Вашу улогу ради те случајности. па опда припремиШи и решење за свику од пиос понаоооб. На послетку он упућује на основе. (Молтке пред рат 1870. које-се могу појавити. да при крају рата може наступити и могућност оружаног или каквог другог мешања оуседних држава. где ће он да прикупи своју главну енагу. QHO било би времена и доцније за ову инструкцију. ПЈТО би ишло у прилог ометањаи онемогућивања непријатељ'оког продирања у дубину земље. ј При саставу одбранбеног плана као год и при еаставу операцијског плана за напад истиче се као најважније питање о концентрацијп вој/СКе ц њеном развоју пред почетак операција. Наполеон указује вице-краљу Јевђенију мере у прикупљању војске измећу река Аде и Минчија и на организа. да по пријему писма без велике ларме одмах нареди. којима се руководи у свом раду ђенерал Мармок у ' Далмацији. т.— Удаљење фронта стратегијског развоја војске од заједничке границе. да се7 нападач не може кренути напред и застати неспремног браниоца за почетак операција на фронту прикупљац>а. кад непријатељ у опште може да буде пре готов за отцочетак операција. остављајући унапред само пољску војеку. дасеизврши концентрација војске и њен развој мало даље од границе у дубиниземље. па у колико je год могуКе зараније приступити пројектовању утврђивања извесних тачака. . и пре него http://www. у том случају фронт прикупљања браниочеве војеке треба да je удаљен од границе најмање за 3 дана марша. каогод тто се.се Ви припремили за исту. а бранилац може то да учини тек за 11 дана. угроженој граници у непријатеља може да се предвиди. да се одбрани приступа само онда. које су : израније биле оклоне на неутралите*. Наполеон je 18. може. године). да je правилније да . како биомо се колико толико сачували од изненадних случајности. • које јој одговара." v Даље. године: послао виде-краљу италијанском принцу Јевђеннју ин" струкцију за елучај да Аустрија лређе на страну Пруске. С погледом на извесну цедину у одбранбеним дејствима. • . потребно je предвидети све највероватније случајности. која je'тласила: „Аустрија се изјаенила за неутралитет. д. и за сваку од њих упоредо даје и решење. болесници и депо иза реке Аде. јер je напоменуто. toin мора да се базира на претпоотавци. да бисте .com 237 што-буде дочекала крај-рата.базира на претдоставци -одбране. " Кад je избио на површину неминовни раекид са Пруском. која je решена на одбранбена деј-* ства. иначе одбрана не би ни имала смисла. да уочи и аона н>еговог наступања. узети учешћа у рату. већом предвстрожношћу при одбрани него при наступању. На пример: Иападачева војска може за 8 дана да из^ врши црикупљање евоје снаге. ^ . Може сепрепоручити.236 По постављању крајњих станица железничких fla . као и потребан материјал за израду -средстава за препреке као и у опште свега. Септембра 1806. Није/зго. али ja миелим. да се учине потребни пакрети унапред у сусрет нападачу/ и. извесних одбранбених линија или тачака. одређује се рачуном тим. /' Потребно je.: per претпоставити.цију одбране тврђава.проучити своју граничну зону с погледом на поступну одбрану најглавнијег центра народног или државног бића. па и ако би нападач раније завршио прикупљање своје војске. Једном речју. предлаже му.istorijaonline. да се ирипреми рушење железничких путова.

како бисмо дали што силнији отпор принцу Еарлу ЛоШаринђијском. Дивизија пешадијска од 13.com 239 238 У осталом. да се јсш у почетку рата оомели на рачун браниочев. години ми смо оставили горњу Шлезију грабежу Ауетријанаца. исказивало се оно ма у каквој форми. што се такав одред не може да принуди на бој противу његове воље. Такав одред може да дејствује извесно време сам за себе. да растурање снаге. „у колико разумеју коју ствар. Боље je донекле ризиковати и губитак извесног дела евоје територије или губитак извесних тачака. а при извесним условима може и да маневрише без бојазни за свој положај. она може да да само прилике непријатељу. па јој свом својом снагом излазити на сусрет. у који долазе с непријатељске стране већи број комуникација. пошто еешта употреба снаге захтева и вешто груписање војске на војиштима.000 људи. У тим приликама бранилац треба да држи своју снату прикупљену на оном угроженом граничном делу. У то време кад су у Јевропи сви тледали. и том приликом ми нисмо издвајали ни једног одреда. Главни предмет дејства мора бити пре свега непријатељска војска. У данашње доба за огромне бројне снаге војсака великих јевропских држава. . по тбме. а сем већих река и јачих тврђава тешко да га може ишта друго зауетавити у продирању. и мора још даље уназад да однесе прикупљање своје снаге. —•* Уз одређивање даљине изабратих тачака од границе при прикупљању војске на извеоном делу граничном игра врло важну улогу и сам географско-топографс?и створ граничног земљишта. У сваком случају такве одреде треба упућивати само у крајње потребним приликама. После тога je ђенерал Насау j току од петнаест дана протерао Аустријанце из целе Шлезије. није рђаво имати у виду могућност отпочињања дејства и пре потпуног довршења стратегијског развоја.• „У 1745. Ови одреди за осматрање не смеју да буду одвећ слаби. да сви Ши засебни делови буду под једним главним команданШом. као год што у случају невоље може да води и продужну борбу.потпунце изолована у току једног сата. да 1 Napoleon.istorijaonline. и да буду у могућности." Савршено такве исте погледе имао je и Пета. — У равничастим и културнијим пределима непријатељ he без сумње увек у продирању напред наилазити на довољан број добрих путова.000 људи може се «лободно оставити. чије су војске поде. Lettre au vice-roi d'Italie. Према томе. како би сви ти делови могли да дејствују сложно и сагласно. који he му олакшати кретање. — Ca свим je друга ствар оставити на граници један здружен одред од 30—35. РавничасШо зетљиште граничме области. неопходно je потребно. како ее не би пало у погрешку растурања енаге. него ризиковати извесну недаћу. која би била као неминовна последица растурања снаге. води увек ослабљењу и недаћама при одбранбеним дејствима. . место и намеру. На другим такође важним деловима граничног фронта понекад морамо да се задовољимо и са одредима за осматрање тако^ званим ожервационим корпусима. и онда у том случају бранилац мора бити још предострожнији. ' • . за енергичну и одушевљену одбрану неопходно je одржати главну масу војске прикупљену ма на коме угроженом граничном месту.1 али je не треба избацити на границу као опеервациони корпус за то/ што она у том случају не може да избегне дораз. на којима има да се изврши прикупљање војске и њен стратегијски развој.твене у неколико засебних армија. да једни друге ојачавају и подржавају у потребним тренутцима. није још коначно решено то питање. „Неискусни ђенерали хоће да сачувају све". каже Фридрих Велики. . Вештим командовањем тај одред може да добије и битку. док нисмо разбили његову војску.р Велики. или да je избегне. и с шога je и потребно сазнати њену јачину. — Ми смо поменули напред на једном месту. у шолико и мисле о њеној суштини". Условљавајући безбедцост оних тачака.http://www. и у томе погледу узећемо да изучавамо: 1..

а не у њима самима". 1 1 Strategie.500 држао бих у АнШиби.. пошто оне собом прикривају већи део пространства иза њих. Napoleon. лево крило Масенино бацио иза. -. Corresp. а издвајање и изашиљање нарочитих одреда ма у коју страну и м а у ком циљу треба врпзити само у крајњој потреби. СТРАТЕГИЈА -* . коју je био истурио напред. као што су могле да буДу Двина и Дњепар. да се уједине и да ојачају и подрже једна другу.. цар Петар Велики припремајући се у . и да по њима растуре своју војску.500 људи на Танару. где се буде појавила главна снага непријатељева. У осталом.000 држао на положајима са ослонцем на Ђенову. него je раетурио онако кордонеки своју војеку. те je непријатељ пробио кордон..com 241 240 заузму одбранбене линије. " Масена није послушао овај савет. где je и капитулирадо заједно са Масеном. из Новога и на МонШеноШо.istorijaonline. ja бих 40. при одбранбеним операцијама у равничастим пределима може се преиоручити.1 .. Сва вештина дејствовања у таквим приликама своди се на то. Не обраћајте пажњу на прва деа од Ших праваца. а десно му je крило одступило ка Ђенови. рекао je Блуме. •2. — „ Тежишше одбране лежи иза мланина. највише на два марша даљине од ње. само je питање. као први конзул. С таквим распоредомја се не бих бојао. у виду 'мадих одреда на великим даљинама. biüitaire. да he ми непријатељ отети Ђенову. нападати колоне непријатељске у еамомтренутку њиховог излаза.и ее на поеедање извесних тачака са снагом. замку Ници..500 у Сосџелу и на Шендском превоју. које се налазе најближе до непријатеља. . него шуме исто тако могу и да прикрију прИкупљање војске на извесном проетору. већ je своју војску држао прикупљену.. Од тих тачака најбоље су оне. него будите прошиву трећег са свом Вагаом снагом. Од овога с&: изузима изашиљање одреда ради обезбеђења бока војсквј ако je бок изложен нападу непријатељевом. . 1. Одбрана границе у планинским пределима мора увек да буде искључиво активна.крњице.1 „Да сам на Вашем меету у току месеца Марта и целог Априла.стр. а главну снагу треба држати у. године. и т. • ~.прзаднини прикупл>ену и тако спремну. ако бих имао свега 50. која je неопходна за одбрану те тачке. како би требао да брани приетупе ка Ђенови.." .16 . -— Због тешкоћа у пролажењу а и издржавању: трупа покрети војске у планинским пределима у највише случајева врше се само долинама или некојим превојима. У "бпште. у којима понекад и мањи • одред може за дуже време да зазгстави јачу снагу непријатељеву» Према томе и одбрана такве границе свод. -Ерц-херцог Карло вели: „Најбоље еу тачке за ирикупљање војске оне. како се и на који начин може да овлада тим тачкама пре непријатеља ? 3.Планинско земљиште граничне обласши. а Шведе je ррматрао помоћу . •'. години да одбије од Русије надирање Еарла XIL. замку Вантимили и гарнизону Савони.1707. . . ja бих држао испред Ђенове '4/5 своје снаге. да ое сваког тренутка може да крене тамо или онамо.реке Вара. тако. „По аустријском начину ратовања непржјатељ he произвестгг напад у три правца: Преко Леванта. 1. велике шуме не само што могу да ојачају одбрану извесних граничних предела. да треба. и не дати им могућности.500 на свима Алпима." — Овако одређивање тачке за прикупљац>е војске при одбрани потпуно je рационално са теоријеког гледишта. . . —^ Велике шумовите просторије нарочито у рекултурним пределима с мало путова у опште сметају и кретању и борби велике масе војске. 2.http://www. 2. не излажући опасности своје властите везе у позадниниг. д. да се своја војска држи прикупљено. Ормеји. ' Ево' како Бонацарта. преддаже Маеени пред^рат 1800. Шумовито земљиште граиичне области. са којих je могућан покрет у правцу свих операцијских праваца непријатељских. У оваким приликама често je могуће тући оде^ лито непријатељске колоне при излазима.000 војника. а остало у околини Ђенове. 234. није се поводио за каквим јаким одбранбеним линијама.

Такву je улогу имао Дунав у ратним операцијама 1805. да и сам предузме офанзивне операције у том правцу. Реке као природне препреке могу да ојачају одбрану насилних прелаза преко њих. који треба да се налази на јаким и утврђеним положајима с противне обале. али њихова осведочена апатија дозволила je Русима. — Несумњиво je дакле. У 1870. извесних стратегијских комбинација. године да поелужи Турцима као прва и озбиљна одбранбена линија. т. Оаза. пребацујући на противну обалу што већи број коњице у циљу извиђања и ометања нападачевих намишљених радова. а ојачавају одбрану војске браниочеве. и т. док не стигну потребни одреди од главне војске. и дозволише Прусима. да и о већим шумама треба да се води рачун приликом. да што скорије овлада главним прелазима на дотичној реци. . Кад нападачу предстоји у маршу прелазак преко већих река.а дуже време задрже кретање непријатељоке — напаДачеве војске. Реке. Извеоне су реке природни правац инвазија на државе. да ту јаку преграду савладају с по муке. године. као што беху: Ле-Шен. 16* . германска армија. онда су реке сметња кретању нападачеве војске. При одбрани главних речних прелаза треба да се поруше сви мостови уз и низ воду од главног прелаза.http://www. У 1870. Реке су веома повољан комуникацијски правац. у толико je ова операција тежа за нападача. јужна Морава за Србију. Исте године у Новембру играла je савршено такву исту улогу маршеноарска шума северно од Орлеана. Ови одреди служе у исто време и као преходнице. кроз чије области протичу. као што су: Дунав за Аустрију. да и без једног метка овладају извесним прелазима ове велике реке. да се привуче к Мецу без боја. У колико се год има посла са способнијим и енергичнијим браниоцем речних прелаза. способног и окретног браниоца. јер je веома тешко. али они не умедоше да се користе овако јаком природном препреком.. лоарске армије. и да се уједини са Базеновом армијом. Дунав je могао у рату 1877. • И Мозел као јака природна препона могаше корисно да послужи Французима у рату 1870. да се изврши прелаз npepo реке под убијственом ва. Марна и Сена за Француску. ако бранилац зажели. (X. која се само старала свима силама. За ова- кве улоге потребна je добра војска са енергичним командантом. само ако теку паралелно са операцијским правцем војске. Као војсци брзој у кретању овај се задатак редовно поверава коњици. који се могао да креће само кроз извесне пролазе. а међу тим послужила je као заклон немачкој војсци. . --. тром енергичног. Ова коњица у овом случају мора да се ојача потребним одредом војске. године значај одбранбене линије ђенерала Димурија. години шума на десној обали реке Cape због непрегледности отежавала je рекогнооцирања француској коњици. д. да се иза ње прикупе I. Аргонска се шума простирала паралелно с реком Масом од Седана до Пасавана. да одржи у својој власти ове прелазе..istorijaonline. под чијим je заклоном извршено прикупљање I. Према овоме утицај река на ток операција опредељава се правцем њиховог тока. Epoa-o-Eouj ГрвнПре. Лаба (Елба) за Пруску. и 1809. пруоки корпус коД Понт-а-Мусона). 4. прилагођавајући своје радње добро схваћеним приликама и околноетима на војишту. ако су главни прелази преко река брањени тврђавама или иначе утврђеним положајима. У овоме случају реке служе као ослонци за крила нападачеве војеке. години аргонску шуму није бранила скоро растројена шалонска армија ђенерала Мак-Махона. и II. године. а налазила се на операцијоком правцу непријатељевом. а који могу да се ставе под јаку артилеријску ватру са властите обале. река По за Италију. треба да ое иостара.com 243 242 Аргонска шума у Француекој ојачала je 1792. Овои изазива потребу јачег демонетрирања и обмањивања непријатеља о правој тачци прелаза. д. и да з. године у њиховим одбранбеним операцијама. Намеравајући да изврши изненадни прелаз преко Рајне у околини Диселсорфа у рату 1796. Ћ.Ако ток река пада управно на операцијски правац. која je дужна.

istorijaonline. (пасивна одбрана). џривлаче на себе војску у циљу одбране извесних праваца. али ипак класифицирао их je овако: 1. не треба друкчије бранити. Наполеон je ставио реке на треће место као најприступачније за војску и као природне препреке и одбранбене линије. године. При одбрани реке Вара у 1800. те изврши предаз преко Рајне на< одређеном месту под заштитом артилеријске ватре од 80 топова. ништа не значи.com 244 Журдан je претходно извршио демонстрацију на даљини од 25 миља од Диселдорфа. које се увек савлађују\" . као што je познато. да распоређују кордонски своје трупе. Ови одреди треба да су тако јаки и спремни. v> ч „Реку треба сматрати као преиону. Наполеон je био. што нема случаја. . 2. не дајући војсци бралиочевој придике и времена да се прикупи. У одбрани Рајне од Вазела• т Мајнца (300 километара) са 12. ако се с јаким одредима поседну мостобрани противу-положене обале. уместо да наиђе на јаку прикупљену масу. да je неко кад год дошао до реке. му се могло да препоручи као цаметно. години Тирен није чамио на. да кордонски систем не одговара ничему. али je у опште одрицаб одбрану дугачких линија. Многи немачки па и други писци у осталом дају дбста ведики значај одбрани река. како би са што већом масом могао да. зар онда није опасно по браниоца. Реке. Па кад je то тако. што су оне без воде. и у њима влада општа оскудица. док још није са свим извршио прелаз. па дакле и речне линије. да их војска брани.. Река се најлакше брани. већ ко je год наумио да пређе реку.. а по томе се окрете са главнином своје војске. ." — Значај овог елемента веома се очито . нацадне непријатеља.. о. и изазивљу невеште команданте. ако еамо буде на њој прелаза на другу обалу. па биле оне ма какве врсте. да сваког тренутка могу да предузму офанзиву. Један од најпоучнијих примера изненадних прелаза п-реко река у данашње модерно доба несумњиво je изненадни прелазак руске војске преко Дунава код Зимнице у рату 1877. ' Наполеонови погледи на ту ствар виде се из ових шегових речи: „Нека je река тако широка као Висла или тако брза као Дунав на врелу. као што je Рајна или Висла. те растеривао Аустријанце.000 људи у 1674. тај je то и извршио. која je y стању да задржи непријатеља само за неколике дана. Планине. кад нападач форсирајући реку. једино je што би. — Земљиштеу опште игра великуулогу у одбранбеним ратовима. Ако би се баш неко и хтео да ограничина чисту одбрану. Према овоме подељено je и мишљење о значају река као одбранбених линија — фронтова. оне су само сметња кретањима и дејствима великих војсака." — И маршал Тирен имао je исте погледе на реке као и Наполеон.http://www. да реке само могу играти улогу за добивање у времену. години Сише je у два маха прелазио реку. Пустиње. наиђе на танку развучену линију дуж обале. Све јаче природне преграде. преко којих се може да пређе у наступање. да непријатеља стигне у пољу и да га туче. Наполеон je казао: „Реке су несавладљиве препоме. користећи се том приликом и једним острвцетом у околини Диееддорфа. положајима иза Рајне. . да распоред своје војске тако подееи. а. већ 245 заузети мостове. па услед тога и постоји познати афоризам: „Војска и месносШ допуњују једно друго. чим непријатељ отпочне прелазак. Ово зато. па даље није могао. ту врсту распореда осуђује стварна и истинита Стратегија. али су и они сагласни с тим.. Ђојни положаји. већ je предазио Рајну и наступао са тежрвом. али их није могуће дуже бранити. „Ништа није опасније од покушаја упорне одбране реке поседањем властите обале на великом фронту. „Ja сам говорио у више прилика. На прво место ставио je пустиње за то. и ако буде било команданта енергичног и спремног за офанзиву. противник одбране ма каквих дугачких линија. и да баријеру. 3. па с тога нема ни разлога ни могућности.

Стратегија од положаја тражи само једно. да je толико обеспокојио Наполеона. Овакав значај ових бочних положаја и одвео je познатог стратега Вилова на стварање читаве системе одбранбених ратова. који наступа. Руеима je једва иепало за руком. и бочни/који.http://www. који наступа. Тако je утврђено. Положај француске војске ускоро je постао еа свим тежак и несносан. спреми положај на западној Двини у Дриси. а да не отера браниоца одатле. које он и формулите следећим речима: „У одбранбеном рату не треба против" нападача истављати целу своју снагу.istorijaonline. Ако бочни положај буде посела добра војска. Нови главни командант руске војске ђенерал Кутузов вештим бочним маршем повукао je војску ка Тарутину. * — Ђенерал Фул био je истог гледишта као и Билов. иначе не треба на њих ни обраћати Бог зна какву пажњу. Положаји могу да буду: Фронтални. ако су поседнути војском способном за прелазак са њих у наступање. који својим правцем препречују пут за наступање. и управити ударе на бокове и позаднину нападачеву. услед губитака у борбама а и услед обезбеђења страховите дужине операцијског правца (преко 1.200 километара до Москве). армију. (линију снабдевања и попуњавања). и пасивно издржавати његове нападе. С фронта треба демонстрирати извесним.com 246 исказује у самоме боју. се налазе у отрани од правца наступања. Ворба на вешто изабратом и вешто припремљеном положају може да да одбрани јака преимућства. и како би се благовремено могле предузети потребне мере за ојачавање положаја. јер ако бранилац иоле у том случају покаже мушке одважности. јужно од Москве. што не може да прође мимо њих. да/га непријатељ не може олако мимоићи. Услед форсираних маршева. ј. Тек после извееног времена нашле су примене идеје Биловљеве. у томе. старајући се. и да ее уједине пред Смоленском. да се под Москвом изједначила у броју с руском војском. а друга тек онда да развије своја дејства на њене везе у позаднини. . а међу тим су од утицаја на радње оног. те je на тај начин изложио позаднин^ француске војске нападима оделитих самосталних одреда. од којих једна одступајући морала je навлачити главну снагу француске војоке у дубину земље. него треба изабрати положај са стране. тлавна снага треба да напада комуникациону линију непријатељеву. на којима су армије могле да се одупру надмоћној снази непријатељевој у случају недаће. не треба узимати ту околност онако олако. те je морао да 1 Кнез Ваграцион je погинуо у битци код Москве 1812. и то da je важан^ т. Сва дејства дакле морају да буду управљена на позаднину нападачеву. онда je несигуран операцијски правац онога. у толико више. За сваку од тих армија изабрати су још раније и припремљени положаји.делом своје снаге. Бојни положаји морају се раније свестрано оценити. те сви дотадашњи његови успеси могу да буду сведени на нулу. или да не остави наспрам таквог положаја потребну и довољну снагу. што су таква иста дејства на позаднину Француза отпочели и делови војске кнеза ВитгеншШајна. па прећи у наступање. па кретати се и даље унапред. С друге стране бочни су положаји важни тек онда. да се за I. да ее овлада његовим везамај (позаднином). остављајући само један застор наспрам браниоца с те стране. док бранилац не докопа иницијативу рада у своје руке. Фелдмаршал кнез од Витгенштајна дејствовао je y тој мери одлучно. којом je крмандовао ђенерал Барклај де Толи. године. С погледом на три пута јачу снагу Наполеонову све ове мере нису ништа помогле. па онда тако уједињени да продуже одступање даље к Москви. такав. а за другу армију кнеза Баграциона1 на Березини у Борисову. Наполеонова војска толико je ослабила. na je предложио за одбрану Русије при нападу Наполеоновом: Да се шбаце две армије. како би се уз остало могао одредити најнужнији број војске" за упорну одбрану. да одступе усиљеним маршевима. који je био остао код Полоцка ради обезбеђења пута за Петроград.

Суштина бочног положаја лежи у томе.000 Руса. који je поред осталог предлагао израније утврђивање извеених по-.. Овај je случај. наређено je свима главним варошима.положаји својим местом. Шумла и Варнџ) угрожавала je наступање ка • Цариграду. на шта су их одвеле раније влартите заблуде и крајње непознавање стања и осталих при- 249 лика у обазривих Немаца. употреба боцних положаја има смисла само онда.. да се утврђују а прграничном становништву било je наређено.. Сен-Сирав. године према операцијском правцу Руеа.најчешћи. године... погледу војном и политичком! .. кад се у наступању пређе каква већа река.^78.-/_•. морало . јаком и добром посадом војоке грозе позаднини нападачевој. Кад пред .'• Јвдновремено с тим цар Петар je издао наређења. или положај Горица — Липар —Анатема-—• Душник — Ве лико Брдо у односу преласка Дунава преко Острова између КосШолцаж Еличевца у циљу продирања уз Млаву). а ову главну своју војску крете на северо-западно војиште ради активне одбране приступа ка Ингрији . Напуштајући раније изабрати пут.се одвојити 125. Противу 25. па и то само онда. потпомогвГута дејством Турака и? четвороугла тврђава (Рушчук. ложаја. *•. године Французи већ нису' водили рачуна о плану ђенерала Фррсара.. на којој постоји само један мост. да се за битку развије у правцу и на месту.. да неочекивано принуди непријатеља. онда су бар могли а и требали да даљим својим радом поправе оно..даоежурно прикупља и сређује • све што je потребно за рат. ако непркјатељ мора поред њега да лрође иокључно једним путем.. (сл. да се Оеман није онако по шурски баш са свим заковао за Плевну пасивном одбраном?! • Дакле. цар се у Мају 1707. којим би Немци продирали.и Моекви. Руеки цар ПеШар Велики остао je при крају 1706. а и како су могли и требали да. Ето. који еу били бочно од вероватног главног правца. која смо изложили напред! Рат Руса са Шведима 1707.com 248 истави противу њега на крају крајева корпусе Удинов. који су одважно и смело нападали позаднину Наполеонову. • . какве мере да сепредузмуу општеза одбрану целе државе. и приковала je уза се скоро читавих 5 месеци целу руеку армију. кад бочни. године сам самцит у борби са тадашњим страшним шведским краљем Карлом XII. наиадач на тај начин одваја се од својих природних веза.istorijaonline. видећемо мало доцније.нужну .А шта ли би тек било.—1708. године реши . при савременим условима великог значаја позаднине великих војсака вешта употреба бочних положајакао да обећава велике користи при дефанзивним дејствима у опште.• '• . где то није желео. ВикШоров и Магдоналдов. и где му према свима приликама не би било повољно да се туче. кад нема Бог зна каквих великих разлика у снагама оба противника.. као бочни положај Осман-пашин у рату 1877.000 Француза! Према овоме. да се дрипреми за дривременуееобу дубље^у унутрашњост земље»-(0ву. (На пример: Тополовачки поломсај у односу преласка Дунава код Ciiiape Молдаве у циљу иродирања уз Пек ка Раброву. Билојенаређено. Силистрија. а најзад и онда. Шта je пак био повод њиховим заблудама пре почетка рата. себе околностима. . Да наведемо сад неколико историјских примера ради бољег објашњења теоријских разлагања. колико je само та једна околнцст стала Руее у. кад посада тих бочних положаја при прелазу у наступање не мора-да излаже опасности своју позаднину. Пошто je оценио значај пограничних војишта. и ступа у борбу с непријатељем под неповољним за. 40}. и кад су пропале све њихове лепе наде за продирање ка Берлину после крвавих бојева кад Вајсенбургај Верта и Шпихерна. јер je у случају неуспешног напада веома тешко изврпшти уредно одступање.на паоивну одбрану споредног југо-западног војишта. и развијајући се у страну^ како би извршио напад на непријатеља.http://www. Најбољи je бочни положај онда.раде на поправци влаотитог стања после првих својих недаћа. Плевна.-рат 1870.

.000 људи био je y Пскову против Левеихаупта. 4... . 2. да после оваквих погледа и оваког рада Петра Великог изложимо укратко. Нећемо овде да говоримо о плану ђенерала Фула..000 резерве остало je у унутрашњости. Ово груписање снаге допуштало je цару.500 људи био je y Ингрији. Он je био командант ингерманландског корпуса и одреда Ђаура.000 људи био je у Виборгу. (Полоцку или Копиеу). 24. Либекер пак са 12. Радошковича и Борисова. који нису били растурени по граници. и 200.000 удариће на Апраксина. ä 80.000 људи крене на Псков — Петроград. противу њих he бити тада Баур и ингерманландски корпус = 40.istorijaonline. Одред Ваура od 16.600 топова Руси су избацили на главно војиште свега 200. гоДине руска војска билаje овако распоређена ради одбране: 1. који je £творио сам себи. који располаже еа.000 људи био je између реке Ула. Војска кнеза Галицина била je y гарнизонима у Кијеву. противу њета у прво време дејотвују Шереметјев и http://www.000 људи. и т.000 људи био je у Риги. * * Интересантно je. 3. који je предлагао цару Александру L.200 километара унаоколо нико не сме • да има хлеба (хране). Било je дахше свега 120. 12 пешадијских пукова.000 људи: имати противу себе Апраксина са 24." У зиму 1707. У пролеће 1708. да су поједини делови м©гли да ојачају једни друге у тренутку потребе.000 послали су на споредна војишта. Овај пример стратегијског развоја целе руске армије у циљу дефанзивних операција врло je поучан. т. д.000 људи браниле су Украјину. Војска Мазепина и бригада Аненкова са 2.500 људи.500 људи. или би запао у дубину земље. које се виде у концентрацији џ стратегијском развоју на граници и у великом недостатку довољне снаге избачене на главно војиште у циљу одбране:. Осем јединица ради обучавања гарнизонске вој«ке и осем. Балтијска флота с некодико лађа и 5. Шереметјев са 67. 2.000. већ та мора негде сакрити у шуму. а са извесним делом трупа у Полоцку. Апраксин са 24. како е погледом на потребну прибраност војске.. и. епреман за покрет на крајње бокове.000 људи. у ошпте где буде најзгодније..500: људи. године!). ЛевенхаупШ са 16.' .. него ћемо овде да изложимо укратко најслабије стране руеког ратног плана. у јаме. Ако се Карло по уједињењу са Левенхауптом = 51. да армији Шере метјевој привуче и део војеке Апраксинове у случају потребе. Чернжову. јер смо о томе раније товорили. години. а Либекер са 12. Ако се сам Карло са својих 35. д.000 људи са 1.000 људи. 3. године Карло XII. против њега je Шереметјев са 67. „Од Пскова преко Смоленска до черкаских вароши а на. ако би хтео да обиђе војску. да се непријатељ изненади мучним положајем без • хране.500. онда да . како je извршена концентрација и стратегијски развој руске војске у рату са француском војском у 1812.- 250 меру ми нисмо предузимали у довољној мери у рату за ослобођење и: уједињење 1876.000 људи између Долгинова. тако и ио погледима ПеШра Великог на одбранбене линије. 4L). био je y кантонманима е војском од 30—36.000 људи^ ако се у товреме кренеЛевенхаупт жЛибекер = 28. људи..-Цар je рачунао да ради овако: 1. које су формирали изнова. људи крене к&Дњепру. Њежину и Перајасловљу. ради тога.f. то he опет Шереметјев и Ђаур против њега стајати са 83. (сл. 6. већ je све било у таквој готовости и спреми.000 људи ка Петрограду. под Петроградом he Либекер с 12.000 људи кренуо на Смоленек..com 251 Баур = 83. да се одмах у почетку рата с Наполеоном обрати најглавнија пажња на угрожавање позаднине његове далеко многобројније војске. од стварних 480. Витецска и Дубровне с коњицом истуреном унапред.000 и неколико стотина људи. Ако би се Карло с Левенхауитом = 51.

да ли да он буде нападнд или одбранбени рат. и други у Мозиру.000 људи била je на фронту од Росијена до Лиди = преко 200 км. и што није било катастрофе. Hapea. Ието тако може се рећи.. . „У рату je потребно израније оценити непријатеља. Тако. онако исто. 2 КЂВоцросамЂ СтратегШ. У рату je победа била увек и свагда на страни онога." (Макијавели). С оваким крупним погрешкама у екупљању и распореду своје војске мучна му Џ ствар била. оваквим развојем ишло се на то. године. да се војском обухвате три операцијска правца северно од Полесја: . с којом се успело. има да се благодари необичној енергији војеке и старешинског кадра. Армија кнеза Баграциона јачине 45. . са својим војним министром маршалом Нијелрм још 1867. • Али и за један и за друга случај недостајали су им позитивни податци.—71. а уз то се спрема неуспех још у самом почетку рата. Руси треба да се само поклоне сени свога цара — стратега. ј.000 војника на главном војишту растурили онако потпуно кордонски на фронту од преко 500 км. Танком и слабом кордонском линијом обухватити правце непријатељевог продирања значи ни бранити их ни одбранити их. напротив. \ f Али уз ову погрешку дошла je и друга. како je то било и у нас Срба првог и последњег рата прошлог века. Милутиновића. усавршавајући с тим упоредо властиту војску по свима питањима целокупног њеног бића и сиреме за рат. Као што се види. б. а дајзад и операцијски дравац јужно од Полееја. Карактер (врста) рата. Москва. стр. тиме се раздваја своја снага. и на послетку. што су и ових 200.снагу. ' • а~ Први правац: Тилзит. Могилев. U. који je редовно избегавао кордонске распореде. који je умео да искористи за се те повољне услове с обзиром на елементе снаге.: ' Упоређујући овај развој руске војске у 1812. како у погледу материјалном тако и у погледу њене моралне подобности..Смоленск. године чини се. страна 74. Резервна опсервациона армија Тормасова од 46. да су они у то доба веома мало водили рачуна о основним принципима ратовања. Вилна. 2 Француско-пруски рат 1870. да су и Французи нешто радили бар по питању обрађивања ратног плана за могући рат са Цруском. Н.. Од два резервна корпуса у позаднини један je био у Торопецу. који je умео да етвори за ее повољније услове стања и околности. Минск. који je умео боље да схвати и да оцени правилније услове стања и околности у дотичним приликама.—71. Петровг.—71. На неколико година пре рата. Армија западна под командом Барклајаде Толи јачине 120.http://www." (Наполеон). „Тешко је. Трећи правац: Тродно. па знати с ким се има посла.тодини е решењем тог истег питања од стран« цара Петра Великог у години 1708. ђенерал-штабног мајора. који еу у то време јако практиковани у Јевропи. те je непријатељ лакше тучеу оделитим групама.победити онога.. ко добро познаје своју и непријатељску.000 људи била je y Луцку. од Луцка до Ковна.. гвнералЂ-мајорЂ А. Рига. године.com 252 . 1870. године. 253 У извесном циљу поучан je пројекат операција француске војске и одбранбени ратни план ђенерала 1 Фросара за рат 1870. 1 Види Француско-немачки раШ 1870. Mdсква. да се одступи и да се војска руска уједини под Смоленском. Овај je посао отпочео цар Наполеон III.000 људи била je на фронту Лиди — Волковиск= преко 100 км. да Руси избегну катастрофу. т. и e. 14'2 .. Михњевића у преводу Драг. године Немци су проучавали и проучили свестрано целокупно стање француске војске. Други правац: Ковно.—71.istorijaonline. био je предмет дугих размишљања. године од ђенерала Н.. Гледајући на радове Француза у рату 1870. ' 2.000 војника. времена и места. ." .Ево какав je у главном био развој руске војске! 1. Петроград. своју су снагу рачунали на 490. 3.

— пољске војске. Оне тврђаве и они утврђени положаји. Првобитни план Фросаров био je несравњено бољи.ња. чија je била основна идеја: Да француска војска Upodupe преко Рајнепросторијом. те им ее и та платонска нада расплинула и ишчезла. . Овај се план имао да изврши у највећој тајности (!) 1871. у коме су били обрађени и најмањи детаљи како по питању мобилизације тако и по питању концентрације пруске војске на француској граници. а с тимеи немогућност његовог изврше. Рачунали су дакле. тсоје се односише ш лпрему Француза за рат с Пруском. je пруска војска била обезбеђена свима средствима за њено издржавање.Елзаса и испред фронта и бока ЛоШаринђије. да ће извршити мобилизацију војске за 15 дана. док. Неистинити уелови стања. остали по унутрашњости царевине. које je „извршио Фросар оа Базеном. јер je ои предвиђао. и не сачекавши потпуну мобшгазацпју својих трупа.по прелазу Француза преко Рајне. а ко је-про: тиву њих. који je требало ојачати благовремено пољским утврђењима. „потпуно готова" за почетак рата. Војни магацини беху потпуно празни како они по тврђавама на граничној просторији. „Уверење које су Пруси добили својим успесима 1866. да je француска војска. изјаснили су се израније за Пруску. Французи су избаЦили на пруску границу две армије: . који je био припремљен у сваком погледу. еве то наводи на мисао. да јужногермански контигенти војске уђу у састав III. Даље. План ђенерала http://www. онда да с таком уједињеном снагом проднру ка Берлину. већ нису знали. Понесени мишљу офанзивних операција е продирањем у Германију. године. да Ауетрија као савезница Француске крене своју војску у Ческу. дотле француска војска у самој ствари немаше ни хране ни муниције.254 -:-# али у самој ствари нису имали толики број активне '. Рачунали еу врло неосновано у овом случају на савез еа јужном групом немачких државица. нападнувши Прусе изненада.istorijaonline. и састављен je на поузданијим податцима. а у коме je поелу суделовао и ау. Док je Молтке имао давно свршени план рата са Француском. већ je почивао више на некаквим фантастичним претпоставкама. тако и сви." Фросар je тим планом истакао важност и значај јаког положаја код ВерШа.com 255 Фросара у опште je одговарао боље и потпуније тадашњим приликама како у Француза тако и у Немаца. године коначно je усвојен офанзивни ратни план. рачунали су.стријски ерц-херцог Албрехт^ 1870. који им достављаху чак и најмање ситнице. сложили су се с тим. године. Поред свега тога и савезници. да he ce на том положају морати да одиграју крвави догађаји. ојачано превагом бољег наоружања и надом. који са своје стране имађаху масу шпијуна по целој Француској. да би одмах извршио наеилно продирање у Француску. Французи не само да нису познавали особине пруеке војеке. но који није почиваб на здравој основи. него онај план. Док војни министар Лебеф увераваше свога цара. ни ко je уз њих. између северне и јужне групе германских државица. који су Французи уевојили доцније. па су се на крају крајева преварили и у том рачуну. дотле су Французи рачунали. да. унесених у њихов ратни план. да he мобили-сати и пребацити на границу целокупну своју војску у највећој тајности од Пруса. да he' застати Француску неепремну за рат. и очекивала само заповест за покрет. пруске армије. године. док je међу тим решено још 1869. на које су рачунали Французв. па поштб се уједине све три војске. а Италија да пође у Баварску. били су у са -свим неисправном и полу-разрушеном стању услед рђавог надзора у мирно време. о Цео њихов план за овај рат био je израђен на неверној и непотпуној оонови. прилика и околности ондашњих проузроковали су и лажне оенове припремл>еног ратног плана. Као што се види из овога. he непријатељ својим мобилизованим корпусима заузети још у самом почетку рата утврђене наслоне положаје исрред доњег . . да Немце поразе изненадним нападом. После извесних поправака. који се налажаху на правцу намишљеног покрета француске војске у походу на Германију. њихову бројну јачину и спрему за рат.

Молтке je ca необичном проницавошћу свога ума дошао до закључка. да потпомогне ни једну ни другу од предњих армија. к<\ја je била као неки вид стратегијске резерве са задатком.случај десанта француске флоте. ј. а они су могли за време од 4 дана да буду пребачени на границу.000 војника јужно-германског контигента. која je заузела Мец и све прелазе испред Меца дуж реке Cape. да су били у џоложају корпуених команданата. Дакле Французи својим планом нису обезбедили јединство у раду своје војске. армију принца Фридриха Еарла од 194. властита снага може корисно да употреби као једна целина саобразно приликама и околностима на војишту ибојишту. т. на претходном разјашњењу прилика и околности у непријатеља. године била растурена у три групе на фронту од 250 а у дубину 100—200 километара. Обезбеђење свих ових уелова и даје могућности.000 војника за безбедност балтијског прибрежја за. а од Страсбурга више од 300 км. Ова армија имала je задатак. . према другом. на основи којих je Молтке и рачунао бројну јачину Француске не више од 250. Августа на граници француској I.000 а са резервом до 343. да he ce концентрисати главна снага Француза дамеђу Меца и Страсбурга. За одбрану обала Северног Мора одређено je 55.. у командовању својим армијама. Базен и «Мак-Махон били су потпуно независни један од другог. • Молтке je пре свега засновао свој план на правилној оцени снаге и особина свога непријатеља. и III. имађаху 5. За рат с Француском Молтке je рачунао на укупну снагу од 484. предње две армије биле су раздвојене Вогезима без икакве узајамне везе између њих. Немци су обезбедили својој војсци 257 све ове неминовне услове до граница највеће могућности. армију ђенерала Штајнмеца од 60.000 људи заузела je Страсбург и важније тачке од Белфора до Бича на фронту од 150 километара.istorijaonline. што опет стоји у јакој вези с немогућношћу.снага једновремено и уредно снабдева хрансм и другим потребама. нити су јој обезбедили јединетво у командовању.000 с главним станом у Толе-у. армију престолонаследника пруског од 130. Од овог општег броја три корпуса остали су у позаднини. Исто тако Молтке се побринуо и предузео мере за одбрану. да нису готови.000 војника јужно-германских контингената. Пруси су за 14 дана мобилизовали војску од 900. што je џотребно за упорну одбрану. Напротив. према чему je имала да подешава и своја кретања унапред. укојијеброј урачунао 100. према чему се може рећи. Док je снага француске војске од 220. . о којима Французи мишљаху. Деветнаест je тврђава било наоружано и припремљено у свему.000 војника и 22.000 људи у почетку Августа 1870.000 људи.com 256 Главма армија џодкомандом Базеновомод ШООО људи. Вешти агенти пруског ђенерал-штаба умели су прибавити несумњивих података о француској војеци. Друга армија под командом маршала Мак-Махона од 96.000 људи. Тако ието они нису били у улози главних команданата по томе. //. . који се налазио позади у Шалону. да се своја. да у току операција потпомаже саобразно приликама једну или другу #од предњих армија.http://www. да се. То^беше свега СТРАТЕГИЈА П . налазила се трећа армија од 70. Ова армија била je далеко од Меца више од 150. армије.000 људи у Шалону. која беше на два марша позади прве армије. Па и сам начин командовања сметао je јединству рада ових армија: Опште командовање било je y рукама царевим.. од II. а међу тим опет обе развучене на фронту од 250 километара. дотле Немци. а уз то билису још и у незгодним односима један. према чему није била у стању. да тамд прими у еастав свој 100.000 људи.000 људи са главним станом у Зулцу на растојању од 35 км. Пошто je предузео еве потребне мере ради потпуне безбедности намишљених својих радова. ако ее Французи реше на продирање у Германију. да продире у јужну Германију у нади. Позади тих двеју армија под личним заповедништвом цара Наполеона III. који су се ослањали на свестраном разјашњењу прилика и околности. што су у исто време задржали лраво командовања сваки својим корпусом. Сем те стратегијеке незгоде.000 пољске — активне војске.

да се 9. да Французима нанеее снажан удар. Број ове војске нарастао je 16. који се састојао у томе. времена и места операцијски пројекат Немаца остаћејошза дуговремена каовелики образац ратне вештине. обилних оредствима за издржавање. у толико опет Французи не умедоше да се користе тим истим условима тако повољним за њих. Августа. само ако Французи предузму напад. И једна и друга страна у овом случају не саображаваху своје радње са уеловима снаге и времена: Пруси замећу у невреме бој с односно малом снагом. На крају крајева целокупан радМолткеови имаоје цил>. који се налажаху на јаком и утврђеном положају на фронту Борни-Панж. и II. и кад je било то тако. Знајући. корпус. само да еу Французи сазнали на време право стање ствари. у могућности^ да се Французима нанесе удар у њихову најосетљивију тачку. које имађаху Немци-5-' Августа на граници француској. ако се рат пренесе на француско земљиште. заметнуо се за Пруое случајни бој и код Верта. армија.у да нападну с дупло јачрм снагом овај усамљени пруски корпус. иолишике. прикупивши на Граници двапут јачу снагуг Понееени идејом офанзивних дејстава Французи су пренебрегли да воде рачуна и о стању властитих тврђава граничних и . него што би корпусу могла да стигну појачања. Тако на пример. као главна снага француске војске морала би-да западне у безизлазно. онда значи ни више ни мање него бити.istorijaonline. одакле армија Базенова не би могла да добије никаквих средстава за издржавање. да су две главне армије француске војске 'да фронту Страсбург — Мец. у који се цо том умеша и цео '7. (која je била дупло јача од Мак-Махонове армије). Састављен на основи правилног комбиновања услова vuaze. и II. а Французи се не користе временом и велвком надмоћношћу своје снаге. а поглавито још онда. све je било удешено и припремљено. положај.com 258 384. да ни једна ни друга од тих држава нису спремне за рат. корпус. дакле 6. "Французи су могли у овом елучај. Авгуета на фронту БорниЏанж. пруска армија крену и нападну Базенову армију с фронтај а III. и потукли •би га пре. познавајући политику Аустрије и Италије Молтке je схватио правилно. ' Тог истог дана. 17* . како би ударила у деени бок армије Базенове. У колико Пруси у овом конкретном случају нису дејствовали у сагласнбсти услова сНаге и времена.000 војника. и та маса била je распоређена на фронту од 90 а у дубину до 50 километара. Овај сукоб могао je да •ее сврши потпуним поразом пруског корпуса. како би потукао и преходницу и цео 5.. у коме учествоваше само један од пруских корпуса. То исто десило се 14. да добијени успеси нису резултат удешеног плана и изДатих наређења. ако буду неуепешна прва дејства Француза. . дајепринуди на одступање. даразбије Мак-Махонову армију. Августа до 500. армија Базенова.и да ни једна од њих неће хтети да пристане уз Французе. наиђу на три француска корпуса.оних у унутрашњости. Августа изврши покрет целокупне снаге I.http://www. потискујући je ка граници неутралне Белгије. који je требао да одважно наступа. који чињаху преходеицу 7. а по том да се крене ка северу. Молтке je дакле претекао у времену свог непри"јатеља. него што би га могле да ојачају трупе из позаднине. Молтке je саставио план напада. али уместо тога са свим неочекивано заметну се случајни брј код Шпихерна још 6. кбрпуса. користећи се за тај случај временом и бољим џриликама своје снаге. у колико се Французи не надају никаквој опасности с те стране. и ово у толико пре. да би Мак-Махон потукао овај пруски корпус пре. да се I./ 259 Али и у најбољем искоришћавању услова прилика и дколности на војишту дешава се ипак врло често. те заметнуше неравни бој. Седам пруских батаљона. Одвајајући je од Париза и јужних деиартмана Француске. Иреходница 5. Августа. армије противу Базенове армије код Меца. што je требао да учини користећи се временом и -надмоћношћу своје снаге. У овоме случају несумњиво je. већ су дабијени успеси врло често резултат неких и неких случајности. ризикујући се да потпунце страда.000 војника. Сем тога. пруског корпуса сукоби се с војском Мак-Махоновом.

и потиснулицелу армију ка белгијској граници. Уместо да од Гравелота управе главни удар на леви бок Француза. — Па и у даљим својим дејствима Французи не раде ништа боље. одакле je могла да добија по-* требе. да je према њему цела уједињена армија Вазенова од 145. Приеа. да су их Немци предухитрили. услед чега не одвајају Базена од Меца. управљају на десни бок Француза. да пресеку правац наступања ка Мецу и правац одступаЊа ка Ремсгу (Reims). а имајући на окупу 130. Августа показали су Французима. и не нападајући Штајнмеца са његових 70. а поглавито ако се још и непријатељ умедне користити пренебрегавањем тих основних принципа стратегијских.000 војника. да са свим спокојно изврши бочни марш до &. већ га нагоне у Мец. и на послетку немајући никакве резерве у храни и другим потребама. или je y одступању од Меца ка Шалону. Велике војсковође и биле су велике услед тога. Немци не зцађаху. доказујући најочигледније. где се налажаше Базенова армија. према чему je и њихов рачун о изненадном продирању у Германију и њихова нада на садејство јужно-германских контингената ништа више ни^ мање до чиста фантазија. код Верта и Шпихерна 6.000-војника. Лишена средстава за издржавање. на што се циљало општим операцијским планом. да се све радње ратне свршавају катастрофом. која се налажаше на висовима. трећи пруски корпуо сам за се предузима напад на ту уједињену снагу Француза. Французи су рачунали. Августа.istorijaonline. Но услед тога добило се у резултату нешто савршено обратно ономе. да Немци намеравају да продиру у Француску. одвојена од јужних и централних провинција Француеке.^ Немди еу пак увидели. У исто време да би пресекли Французима правац наступања ка Мецу. Не знајући. и после неуспешног боја 30..000 Пруса. требали су да оставе на страну . Верта и Шпихерна? Уједињена и велика надмоћност немачке енаге на граници била je за Французе довољан доказ. Пруси доводе Мак-Махонову армију у једно безизлазно стање. те тамо да ојача своју армија с 13. армија МакМахонова морала je да капитулира код Седана. шта мисле и желе Французи. Према Мак-Махону са његових 130. па уместо да продужи одступање од Шалона ка Паризу. Не познавајући снагу свог непријатеља. дакле. прикупљајући надмоћнију снагу на граници. у чијем подножју Пруси довршиваху свој опасни марш. кочећи на тај начин за дуже време ток главне otteрације. да ли су Французи могли и друкчије да раде у одбрани своје отаџбине пооле оних првих недаћа код Вајсенбурга. Мак-Махон предузима од Шалона ничим неоправдани бочни покрет у виду лука на Седаи и Мон- 261 ^меди ка Мецу. како би их одвојили од Меца. у самом Мецу.). не примећавајући његов малет број и на послетку не предузимљући у евоје време одважни напад. што су све своје радње подешавали и саображавали условима прилика и околности на војишту и бојиштима. Не познавајући исто тако право стање ствари на војишту. Прива поред фронта целокупне Вазенове армије. Французи дају могућност армији принца Фридриха Карла. који стојаху према стратегијском левом крилу Гравелота. Пруси се кретаху по луку дуге обезбеђујући за се намеру. кад се у тим радњама не води рачуна о условима прилика иоколности у односу снаге. И ако je тешко исправљати погрешке рђавих планова рада. времена и места. ипак да видимо. Налазећи се према десном боку Мак-Махонове армијес јужне стране. Бојеви код Вајсенбурга 4. Базен нуди прилику Немцима.000 Француза.000 Пруса. Овде се нарачунало — квитирало узајамно (реципрочно) непознавање прилика и околности. и притискујући je ка белгијскоЈЈ?раницинасеверу.com 260 То исто може се рећи и за битку код Марс-ла-Тура. користећи се* погрешкама својих непријатеља. na cy дохватили у своје руке иницијативу стварну. Прива. (на даљини око 270 км. да ли испред Меца. да свој усамљени корпус ојачају до 162. Немци главни удар од С. корпусам и другим деловима. да дохвате у евоје *руке иницијаШиву фиктивну. Ако еу то увидели и кад су увидели. С потпуним непознавањем правог стања ствари на бојишту водила се и битка код Гравелота С.http://www. улоге су промењене у корист Немаца.000 војника стоји 170.

станице. Армија Мак-Махонова да се прикупи на линији Вогеза.. . ослањајући своје десно крило на Фруар. Сва усиљавања Француза требала су да буду управљена на то. могле би као утврђени логори да послуже двема армијама француеким за дуже време као јак ослонац. да мусе отежа добављање потреба војсци. које je ваљало снабдети са ддвол^ном храном..000 војника. _и иобедајући ту утврђену тачку* са одредом од 15. Армија Базенова да се концентрише код Меца под окриљем 'јаке заштитнице. Одступајући од Вогеза ка Тулу. обезбедити и довлачење војсци тих потреба. те да изједначе своју снагу са оном у непријатеља. којима . па. услови снаге нису били на страни Француза.• Vr 1. одреди до 25.:. па да се тај одред снабде храном и другим потребама најмање за време од 6 месеци. да га снабду храном и осталим по'требама најмање за 4 месеца.. блокхаузе. да ое уједици њихова растџрена снага. и т. . лево крило да управи ка Мецу. Ирема овоме Страсбург не заклања ову пругу. . која je изводила на главну железничку пругу. да Немцима онемогуће упад у Француску. па да настану свима силама и свима начинима. армија Мак-Махонова. .000 војника. чији се број увећао после кратког времена на 500. Шалонека 'армија од. Истина. Дакле.'. Сем тога. Преносећи сву храну il остале потребе из Нансија и Линевиља у Тул. 70. да поруши железцичку етаницу и све железничке| построје у Страсбургу и у окелини. па да ступи у непосредну брјну везу с армијом Базеновом. а. или бар да их задрже у продирању на дуже време. а ти су елементи били на њиховој страни. Требали су да се користе временом. путу железничких линија.000 Немаца.. железничке пруге. која je опет са своје стране требала да ее примакне евојим десним крилом ка левом крилу МакМахонове армије. ојачана . која е Рајне преко Шалона иде у Париз. тога требали да увеличају своју снагу великом вредношћу времена и места. у стратегијском смислу Страсбург je давао већу корист у продирању Француза у Германију. које воде из* Германије у Француску. па тамо да обезбеди сходним мерама и 263 потребном посадом све прелазе преко ове планине. Одступајући ••постепено ка Мецу заштитница Базенове армије требала je да уништи сва средства. да су снабдевене храном и наоружане како ваља. 2. •••"•' • 3. а како fe две тврђаве стоје већ на двема главним железничким пругама. да се за пооаду Меца као утврђене тачке на.com 262 све друго. уз посаду тврђава имале би још на јаким положајима уједињену снагу "од 160. да добију времена како би ојачали своју снагу.. би могао да се користи непријатељ. и п о вдачећи се од Вогеза. армија Мак-Махонова требала je да на исти начин уништи (?ва заостала средства.а у намери да се непријатељу отежа сваки корак кретања унапред. али су с.istorijaonline.јући из оенове дотадашњи свој пројекат операција. стварајући им у том циљу еве могуће тешкоће.000 војника. д.. а продужујући лево крило у правцу Меца. поеедајући га са 25. којима би могао да ее кориоти непријатељ: телеграфе. : Мења..000 војника против 400. Требало je датсде прикупити довољно хране и других потреба. Да су тврђаве Мец и Страсбург биле благовремено припремљене за дурашну одбрану. .. требало je ноправити старије тврђаве а уз то утврдити и нове положаје. која би задржавада Немце на сваком кораку у продирању. а није ее могло рачунати ни на његово упорно држање. требала je на том фронту да избере згодан џоложај на левој обали Мозела. а крилима наслоњеие на Мец и Тул као две јаке тврђаве.http://www. да се отежа Немцима наступање'. . него што je помагао одбрани противу упада у Француску. мостове. кварећи у исто време све железничке поотроје на пролазима Вогеза и оне на путу из Страсбурга ка Тулу.000 војника. и на послетку су требали да оставе у Велфору ради одбране један одред од 3000 војника. које воде од Рајне ка Паризу.. Авгуета 270. па тако да дочекају Немце и да их разбију.000 војника. Страсбургјеобилазилажелезничка пруга у даљини од 10 км. ' "\ /.-• % Франиузи су имали 6. Французи су према овоме могли и требали да учине ово: .000 војнлка. Ове две "армије заштићене с фронта реком Мозелом.

Немцима би требало најмање 20 дана времена. ради чувања железничког правца Страсбург — Тул (175 км. у колико би одступали у борби. уместо тога безбрижно одступила заобилазним путем на Шомон.000 Француза. Ла-Фер.000 војника. за то време Немци би се ојачали са још 3 корпуса.000. Истина. Французи биимали једно надмоћијеи у томе. те би уолед тога појачања за општу битку имали 290.000. а тамо je мислио да упути и шалонеку армију ради уједињења свих трију армија. Y осталом Наполеон je тако и мислио да ради у први мах. и на послетку морали би да оставе према Белфору најмање 3. Авгуета телеграфским путем наредио обадвема армијама.000 против 160.000 војника ради заузимања и чувања 5 прелаза преко Вогеза за еве време рата. да пређу простор од CBoie границе до реке Мозела (200 км.000 војника. и II.) требали би да оставе најмање 30.000 војника. а лево крило.http://www. Августа били већ на граници. те према свему томе могли би стићи тек 26. и са 14. Сем тога. Противу гарнизона у Тулу. Па и ако се на овом положају не би одиграла одеудна битка у корист Француза. АлЕи Базен вјије добио то наређење. Не заустављајући се за одбрану прелаза преко Вогеза армија je МакМахонова. армије = 190. немачке армије могло би да учествује у општој битци једва око 45.000 војника XII._ Немаца. Немци би морали да оставе најмање 15. прикупљајући их у Лијону. корпусом. те се тако не изврши уједињење снаге код Нанси-а.000 војника.000 војника ради чувања железничког пута од Рајне до Меца (до 200 км. (Пруси су у самој ствари према СтрасбурГЈ' у први мах оставили једну дивизију. да одетупају ка Нансију.Реме (Reims). корпусом. чије по. центар у ПонШ-а-Муеону. пруске армије најмање 10. као год што je требало да се изабере и утврди за сваки случај и положај у околини Шалона. те би и они уз привлачење и оних посада из мањих гарнизона (Тионвиљ. што би били на изабратом и утврђеном положају.). Шербург. која се налазила на главном операцијском правцу за Париз. противу Меца с гарнизонвм од 25. И тако на положајима између Тула и Меца (деоно крило у Фруару. савлађујући одбране пролаза на Вогезима.000 од III.000 морали би да оставе најмање 40. испред кога протиче река Мозел.000. остављали по 50. Уз то.45. За то исто време Французи пак могли су да се ојачају еа 13. а Немци би се пак са сваким кораком унапред све више трошили и излагали се новим опасноетима з9 своје комуникације. јер еу они и иначе ради заштите позаднине на сваких 100 км. па онда тек отуд отишла .000 противу 160. услед чега je одмах поеле неусџеха 6. које су требале да се формирају и иначе у великом броју у Француској још у почетку рата. и која je штитила комуникације преко Рајне. Меца и Тула. и ту бити битку тог дана. У овој битци Немци би могли да употребе свега око 190. Брест.com 264 на 100. Мезијер.. кад њихову снагу проценимо овако: Према Страсбургу као тачци. ЈедновреШно с напред изложеним требало je да се одмах приступи ојачању и наоружању тврђава Лангра и Xaepai ria за тим да се формирају нове армије на југу Француске. Према овоме од III.000 -војника.istorijaonline.000 војника. који се формирао у ГГаризу. који су и иначе 16.000.000 Француза.000 војнипа. те према томе у општој битци из ове две 265 армије могло би да учествује око 145. а баш на тој позицији требало je и да се бије битка уједињеном властитом снагом од 260. Немци би морали да иотаве најмање"25. они би се ипак све више приближивали врелима животних намирница и нове снаге.000 Немаца против 160. Немци би морали да оставе из састава III.) борећи се на сваком кораку. који би био јак 15.000 противу 290. образујупи на тај начин бојну резерву уједињених армија на просторији између. 4.. Августа пред положаје француске на Мозелу. у Ноеану) требала je да буде главна битка. Из састава I. армије Немци би морали да оставе најмање 70.000 Француза.-f. којима би грозили делови народне војске и добровољачке чете. требала je да се одмах крене ка Тулу. Руан) имали у општој битци 260. јер су Пруси успели да прекину телеграфску везу. а доцније цео корпус).*•• следице ипак не би рат привеле крају.

па ее отуда понова вратио у Шалон. Августа Базен до-.гли да истуре противу Париза пола милијуна војника. па да су оетатак од 135. Ремса. и услед свега тога Француска 30.000 људи. . па да je бида принуђена да одступа тавојска! Ако "би се хтело. Ов-аква би ар- . с којима би се могла успешно да продужи 'борба.000 л>уди. дотле je она била приковала уза се војску од 200. корпуса. Да су у Тулу поред ранијих 15. заштитом Тионвиља могла д а с е превезе преко Мезијера. те je услед тога предаја била неминовна а пре а после. који су . и кад се за себе не умеју да етворе повољни услови тих придика и околности! Та ствар пак могла je cä свим друкчије да се изведе. и XIV. Париз ca. да еу се Французи оканули свих других циљева. сем.000 војника. Августа. јер уелед оскудице у храни по предаји Меца 21. оетављајући потпуно незаштићену главну'железничКу иругу Страсбург-Шалон. Претпоставимо.000 оставили још 10. 2V2 милијуна отацовника било би могуће.делова XIII. да су Французи могли да уједине на п§ложајима између Меца и Тула око 300. Онај корпус. негб да су Французи морали да одступе одатле са својом снагом од 300. да се пробије из Меца. па су с тога и мо. што у унутрашњости Француске није било војске.000 војника да су одступали ка Лангру.000 војника. Док се год држала у Мецу армија Базенова. наступајући од Лангр*а ка Тулу и од Белфора ка Страсбургу. Французи не само што не порушише ни један од објеката железничких на тој прузи. а с а остатком од 80. па да еу своје мисли сконцентрисали само на једну Миеао.се тек формирали у Паризу. а еа остаткомод 155. Октобра Немци су отуд послали на Париз око 120. цего шта' више оставише цотпуно недирнуту и телеграфску линију! У Шалону сад беше око 140.http://www. сусрет.и као кадар већим градовима. да би се ујединила са Базеном. Ето шта значи. од 300. онда би у том случају половина војске под. па дајошизврше то одступање овако: 1. кад се у рату не ради према приликама и околностима. Хајде да раеудимо тренутно. i.000 војника да су доделил. али je овде било једно животно питање. кушаваше без успеха. око којих би се могле да формирају нове армиј«.000 војника да су Французи % у Мецу оставили још 15. ка Шалону и -Паризу. који je био КОД . око којих би се формжрале нове армије. које би могле да ојачају ову јужну армију од 135. значило би ратовати ради одбране Париза. да се одступа ка Паризу. иХ1У.. да сва војска одступи Паризу ради -његове одбране. која би могла да обезбеди централне тачке.000 људи.000 војника да су одступили преко Вердена. одкојихпо 25. као што су: Орлеан.000. да створе за себе повољне услове прилика и околности! Претпвставимо у том случају.000 најмање до 350. превезен je железницом у Париз. аоетали део под заштитом Тула преко Шалона ка Паризу. (Reims) и Соасона.000 војника. али стратегијски уелови прилика и околности захтевали су напротив. које воде од Рајне ка Паризу. Мак-Махонг по свом нахођењу уместо тога крете своју армију од Шалона преко Монмеди ка Мецу.000 војника употребили за заштиту јужиих провинција Француске. а војску су своју у току 267 времена ојачали резервама из Германије на 700. а 31.000 противу толиког истог броја Немаца. оставивши и ту 20.са свих страна Мак-Махон капитулира у Седану 30. армија са оволиким кадром могла би да предузме опште наступање у правцу комуникација.com 266 Шадону. корпусом до 220. . као што je Москва жргвована у рату 1812. Блокирањем Париза прекАнуте су све везе ПариЗа са Француском.000 врјника. : Прикупљајући сву војску у Париз. да се жртвује Париз онако исто. Августа оста готово са свим без пол>еке војеке. питање исхране.000 војника. ПорЈед ранијих 25.000 војника. Белфора. да није било одсудне битке на положајима између Меца и Тула. Лијон. какав би био обрт ствари.istorijaonline. Дижонждр..000 војника. Ова нова . Наиолеон je био мњења. где се војсКа могла да ојача са XIII. Али je одбрана Меца зависида од питања хлеба.000 Пруса. године ради спаса Русије.. и то тим пре. бранити с војском. јер су Французи и без каДра пооле Седана формирали на југу Француске армију од 200. који му обећаваше даизиђе на . ОпкоЉен .

те да ојачавају своју снагу. онда je још.Одстулајући Паризу и рушећи за собом све железшнке постројена прузи од Тионвиља иа Мезијер. ради безбедности пута од Тула • до Париза (око 300 км. Центар дејства ове јужне војске био би Лангр. што су Немци чинили по Француској после Седана.com 269 У колико je таква врста дејстава била важна по Французе. па кадје Бурбаки могао да изврши у Јануару 187.000 зојника.000). Из бојазни за своје комуникације Немци би се морали да одрекну наступања ка Паризу. Ако би пак Немци потисли Французе. сведоче сама факта. Мања коњичка одељења. да би био изгубљен за Прусе сав овај пут за све време рата 1870. а од Тула до Страсбурга најмање 30.268 HB мија несумњиво била боља по квалитету од оне Бурбакијеве (55. који води у Париз.istorijaonline.000 војника учинила би. Услед разрушеног моста на Мозелу код Фоншеноа за 17 дана била je прекинута веза на главном железничком путу за Париз. које би окружавало непријатељско становништво. муникације за месец дана.000.000. године. Па шта би радили Немци у оваквом случају ? — Из састава својих армија они би морали да оставе под Мецом најмање 60. а других 50.000 у Страсбургу и 50. — положај Немаца био би веома критичан.00 код Белфора. Под оваком претпоставком несум•њиво je. године превлаче храну за опсадну војску на растојању од 70 километара обичним средствима за пренос. Да су Французи умели да се бране као што ваља. а у томе флота би могла да им учини великих услуга. да би им остало само око 140. а имајући при том на свом десном боку армију од 100. те би у том случају њихова војска била ојачана на 390.000 војника. да би се и Мец одржао до краја 1870. године. северна армија са својих 80.000 могла се ојачати до 150. да до половине Децембра 1870. као што су то и чинили. године. године. који су могли прећи у наступање од Париза. Рачунајући оних 10. коју би подржавало целокупно становништво.000 војника француске војске из јужних провинција.000 Француза. и уз рушење комуникација претсратили би им и могућност силног реквирирања.) морали би да оставе 100.000 војника а под Тулом 'око 40. јер су обе ове тврђаве браниле пут за Париз. која дејствује противу јужне француске војске. и е тога je опсадна војска око Париза осетила јаку оскудицу у храни. Разрушени тунел код Верзи прекратио je ко-.000 војника. а порушени мост у Ерајљ-у једва je оправљен у времену од 9. За северном армијом француском морали би Да упуте нај' мање 100.по потреби јачим одредима остале војске. Немци би морали да доведу из Германије у Француску и оних 200.000 Француза.1.000 војника резерве. Напро .000 војника ради употребе противу јужне француске војске? која се у Октобру могла да повећа на 350. где би под заштитом тамошњих утврђења и тврђава могли да прибаве сва потребна средства за војску. Ремс. вероватније. могла би да причине Немцима великих пакости на комуникацијама у позаднини њихове војске. а разрушени тунел у Нантајљу и порушени мост на Марни принудили су Немце. (париска армија од 80.000 војника.000 противу 350. од којих je зависило целокупно биће Немаца на непријатељској територији. а поглавито.000.000). Али и тада противу 350.000 војника. Немци би имали само 340. против кога би оставили 50. Марсељу и Тулону. као год и све моотове и тунеле. Септембра па до 22. и да je та тврђава снабдевена са довољном храном. да je. што значи. која je иначе у огррмним количинама пала у руке Пруса у Линевиљу и Нанси-у. G толиком својом снагом Немци не би могли да предузму ништа одсудно противу француске армије. да би ова јужна армија са кадром од 135. кбја би се подржавала.000 војника.000 придружили би војсци. http://www. Децембра 1870.000 могла да изврши покрет ка Белфору у noчетку Октобра 1870. они би могли да одступе ка Лијону. учињена припрема за ту одбрану • како и колико треба. године онај покрет ка Белфору. број ове овако разбацане војеке немачке изнео би у главном 345. а с толиком војском Французи би могли да предузму покрет противу комуникација непријатељевих. која би се налазила на боку и у позаднини главног операцијског правца. попевши своју снагу у Француској на 700. Ca оваком незнатном надмоћношћу. Ла-Фер и Саосон.

под заштитом те тврђаве а уз садејство флоте могла да прибави средством мора све потребе. нити je имала спрегЉих команданата. угрожавајући комуникације главне снаге немачке. ако се у његовој разради водило рачуна о приликама и околностима. као год и план Француза за рат 1870. квари стратегијско стање. године. а то би без сумње имало и важних по..—71. а са иетока . и ту би . . године са крајњим напрезањем имали на територији Француске 937. кбја би дејствовала у међу-простору (око 300 км. т. напуштајући престоницу. који .000 војника. и због тога су Французи морали веома скупо да плате пренебрегавање услова прилика и околности. онда даљем логичном извођењу тог плана треба да придође само енергија и потребна увиђавност војсковође. године! Још изодавна бејаху се противу Пруске устремили € југа Аустријанци.000 ау Немачкој 400. док су Французи у то исто „ време имали ћод оружјем 1. Али ако je план у основи добар.000 људи.-— * Ево.. да образују око Орлеана нову аркију. доказујући страшним примером. године. као и своју неумешност. био ма како добар офанзивни или дефанзивни план ратовања. би били веома много удал>ени један од другог. која би блокирала Хавр.istorijaonline. и да рат водимо и с више обазривости и с вшпе разумевања. а другу од 350.француска војска. па било 271 да Французи управљају евоја дејства или противу комуникација у позаднини оне армије. Французи су готово сами себи припремали пораз. са запада французи. године. Напротив Немци услед зимњег времена и услед оскудице у потребама нашли би се у мучном положају. те ć тога није ни могла да продужи > борбу. Иеход овог рата могао je да буде пб Немце врло незгодан. С друге стране.000 Француза.com 270 _ тив Немци удаљујући се од својих рајнских граница. што су Немци у Фебруару 1871. каква je логична поступност владала у разради основне идеје плана и операција Фридриха Великог за рат 1757. Да су Французи доиста могли да претекну бројем своје војске ону у Немаца. или противу десног бока и позаднине немачке армије. и да од њих зависи све. године. Напуштајући Париз. па се са целом осталом војском упутили ка Паризу. У крајњем случају париска армија од 100.000 између Лангра и Белфора.* литичких цоследица за судбину целе Германије. а ово би опет дало могућности Французима. сва ова наоружана маса није имала особина за бој.http://www. која би оперисала противу јужне француске армије. одмах ће се на војишту почети све више и више да мрси и да.000 у Хавру. те ће то најзад да повуче за собом и општи неуспех па и саму катастрофу по властиту војску. Пренебрегавајући услове прилика и околности на војишту много више него Немци. ј. те да се научимо бар у будуће. и прикупивши једну армију од 100. Французи би и у овом случају могли да принуде Немце-на поделу овоје снаге у два дела. и план савезника за рат 1805. онда би прешла у наступање јужна . доказ je у томе. ако би Немци упутили свега 100. те би и њихово одступање под таквим условима било слично одступању Наполеоновом-из Москве 1812. * . акр се одмах у почетку рада у његову основу само стави погрешна идеја. За ово нам je донекле најбољи доказ Наполеонов рат 1812.) између обе немачке армије.блокаду..900. па су добри резултати неминовни. У осталом.000 противу јужне француске војске. Ми Срби могли бисмо да нађемо за се добрихпоука у овоме класичном рату. те би на тај начин могла и да издржи за дуговреме опсаду или . једва да би и могли да продуже борбу подтаквим околностима. да у рату господаре прилике и околности. Али немајући добрих оталних кадрова после капитулације Мак-Махонове и Бавенове. да створе за себе повољније услове тих прилика и околности на војишту. о ко^е смо говорили мало пре. и растурајући своју снагу ради заштите великог броја путова у позаднини војске. могла би да одступи каХавру. да у рату водимо више рачуна о приликама и околностима.. које су владале у то време. и које могу да наступе.

Тек на основи свега тога Фридрих je могао да дође до закључка. na he c тога они раније и отпочети наступања. и после проучавања свршених политичких и других прилика и околности.com 273 272 Руси. Да.000 војника противу главне масе Аустријанаца. који he од његових непријател>а бити најпре готов за рат. како je Фридрих развио задатак. године. и на послетку привела се коначном облику (форми) одлучног наступања тек у половини Априла 1757. године. а Французи "да he задоцнити. — По правцу дејства Фридрих je оценио. који je предстојао. који се налазио у'то. да видимо. да he тај непријатељ бити и. претећи њеној позаднини! Уз пораз главне армцје непријатељеве на главном војишту Фридрих Велики бипо свом утврђеном плану овладао и Ческом. основна идеја одбранбеног плана противу коалиције рађена много раније. Априла 1757. 1757. која одговара снази удружених непријатеља.на сусрет овој и оваквој претпоставци са снагом. Тако je коначно утврдио и решио свој ратни план Фридрих Велики! Он се пуних 10 година занимао главном идејом свог ратног плана. да he се Ауетријанци држати одбране у Ческој. он je мислио да треба концентрисати 95. и из Фридриховог дела: „ ОпшШа начеларашовања". године. и т. године.најопаснији за њега. па према томе и да пресуди. у Шлезији да остави само 15. да су му Французи и Руси најопаснији. д. време у положају браниоца противу савезника. Hehe бити без интереса. Та се идеја почела јаче да-обрађује с јесени 1756.000. Према свима таквим својим претпоставкама он je претпостављао и срачунавао и концентрисање своје снаге.—1747. претећи Фридриху. узимајући у рачун и вероватне намере непријатељеве. циљеве другог реда. да he се Французи. кад je Фридрих Велики био већ потпуно начисто са ондашњим приликама и околностима. Из преписке. године завршио je свој посао планом одважног наступања противу главне снаге Аустријанада на реци Егру. Таквим радовима занимао се Фридрих Велики целе зиме између 1756. коју je Фридрих водио с ђенералом Винтерфелдом и графом Шверином. године. и постигао би и све. а са 30. (General-Principien vom Kriege). јерњихови операцијски правци доводе у опасност његове везе са центром монархије. После ове замисли узео je ствар "обратно. види се. први пајавити и отпочети рат противу њега. нападајући га заједнички са Аустријанцима. а не у јесен 1756. а Аустријанци да he остати у одбрани. У почетку je Фридрих рачунао.би изишао . даље je претпостављао. које се појавило увремену између 1746..http://www. да he Французи раније бити готови. Притиснут таквим околностима Фридрих je ставио себи у задатак. који je поставио сам себи! У времену од 16.—20. ' СТРАТЕГИЈА 18 . да одважно и офанзивно дејствује проШиву најопаснијег цепријатеља.—1757. Марта. а примена облика (форме) те идеје почела je y извесном доста' скромном виду саобразно тек понеким објашњеним приликама и политичком стању рата. године Фридрих je приступио озбиљном размишљању и решавању питања о концентрацији и развоју своје снаге. с обзиром на ондашње прилике. Али који je то био најопаснији непријатељ за њега?! i Ha ово питање Фридрих je могао да одгевори тек после пажљивог изучавања општег стања ствари. да je. али због тога Фридрих се могао да појави са одсудном надмоћношћу на најважнијем војишту. У даљој разради свога плана Фридрих je износио разне претпоставке. na je на основи тих претпоставака решавао питања о груписању своје снаге. Такав исти процее обраде плана ратног налази се у дејствима Наполеоновим за улмску. онда.000 да се крене противу Француза. Он je претпоставио -у први мах. На овај начин Шлезија би више-мање била рстављена себи самој. и тек 14.istorijaonline. а само je израз њеног последњег облика (форме) утврђен тек после дужег и пажљивог узучавања и потпуног познавања политичких прилика. операцију.

године даје нам најјаснији пример. Вћдећи тада Мака онако јако развученог и искиданог без јаких веза са позаднином. него треба даје дело тренутног зрелог ехватања иполеша једне духовите главе." '- ' . Сваки операцијски план или пројекат треба да одговори овим у словима: 1. Фридрих Велики бж> je за то. а на основи нове створене ситуације настају % нове комбинације. капитулација Улма следовала je неминовно. Даје што простији. сем оног у похоДу на Русију 1812. с кога би и кад требало да груне на непријатеља са највећом енергијом и тежњом за победом. онда je за то најбом средство. а за тим и њега да потуче. •' 18* . Кад војсковођа са овим буде начисто. да je умеоно придржавати се овог ва- жног услова. ј.istorijaonline. Пошто je Наполеон заузео Беч. а и потпуно природно.. како је. да сазове војни савет. Ово je тим истиниШије. iipe него што стигне други ешелон.и сам познате речи принца Јевђенија Савојског. исто онако..да поделе одговорност могућих злих последица свог плана рада. распореду и намери непријатељевој. да овлада Бечом. Наполеон се решава и жури се. за тим да погоди тренутак и да изабере место или простор. ј. Пре него што бисмо прешли на разматрања о извођењу операција. а Кутузов му je умакао и ујединио ее код Олмица сдругим делом руске савезничке војске. илИ са свим да избегну. — Наполеонов поход из 1805. јер први јачи судари или прва битка могу потпуно да промене дотадашњу ситуацију. 2. јер • у простоти и краткој јасноћи свих рачуна и комбинација и лежи права ђенијалност вбјсковође. ј. који би били ради. и itad UoеШиже и wo. који јеказао једном приликом: „Када зажели главни команданШ да не ради ништа.. na'je ипак био противан каквом заједничком учествовању у самој изради пројекта. лица.рат 1870. месту. јер војним саветовањима прибегавају војсковође обичне памети и они. онда треба да уме и да може да изјави надмоћност. године. Сви планови Наполеона Вонапарте у овом погледу веома су поучни. али ти савети треба да служе једино као средство за свестрано претрееање и оцену података и осталих елемената потребних за састав операцијског пројекта.' године. Да je дело и својина једног. а овоме услову одговориће сеонда. године). memo важна ствар свџког ратног иохода. Наподеон се решава у први мах. прибра сцоју снагу. не треба да буде претрпан многим комбинацијама и залишностима. (Мембар од 1868. пре него што стигне Кутузов. Дакле. време и месшо главнрг удара на непријатеља у цајширем смислу. па вештим маневрисањем стаде да наводи савезнике под лоше околности. т. да ее руска војска у две подељене — ешелониране колоне креће у ведикој даљини за Маком. као год што je поучан и плац фелдмаршала Молтке-а за. . Даље знајући. Да обухваша самонајближици-љ или у главном иројежт pada do прве битке. 0 услрвима операцијских пројеката. а с преласком преко Дунава да га после одсече и од Тирола. године. године. наводећи.http://www. потребно je да се упознамо са условима операцијских прсуеката у опште. 3. и кад je ово извршио. кад се дотични војсковођа обавести претходно што сигурније и што пвтиуније о бројној јачини.. што je већина гласова евагда прошив предузећа. Наполеон je Беч заузео. и шЏо се не може да сачува ни тајна предузећа. не треба да буде Дело и производ каквог саветовања МНОРИХ лица. да се у интересу опште ствари не одбацују стручни савети подчињених у дотребном случају.радио и Молтке пред рат 18-70. 4. и крете се за Кутузовом. онда укупном снагом поче да ерува и иобедоносном бишком код Аусшерлица и диктирањем услова мира у Пресбургу учини крај рату. т. поред опште или главне идеје ратне потребно je означити цил> лрвога рада. да га одвоји од Ческе и од Беча. Ово je са евим оправдано. т. пројектом треба одредити јачину своје снаге. Да одговара приликама и стању на војишту. или бар.com 275 274 као год и за ону у почетку 1809.

. моћи и дара погађања. као што je то на свом месту споменуто. где један план припада двојици војсковођа неједнаке енергије у извршењу. дакле какав he бити први његов корак у раду. времена и места _сазнају се и цене на основи тачног рекогносцирања непријатеља и проматрања положаја. т. али какве би последице тог марша биле. да je била баш и Мармонова. Решење горњег питања знатно се олакшава. коју идеју Мармон приписује ееби у својим -мемоарима. као што je то донекле случај код оних првих услова. И тако само основна идеја (пдан) oüepai{uja истиче се као предмет студије и изучавања далеко пре вероватног сукоба са непријатељем. да се не може даље преко овог блатишта." наравно не излазећи опет никад из сфере вероватности „бити спреман за не- повољносши. преко е. Извршење ма каквог плана у средини пуној свакојаких противности као што je рат препуњено je мноштвом опасности и случајноети.. које није ништа %друго него други и последњи корак у раду. а не дело колегијума или во^ног еавета. да се у њеној детаљној разради не иде даље од-прве битке. већ je то дело одушевљења за ceoj Uocao.. у чему баш и лежи највећа гаранција успеха у рату. и резултати беху велики! .http://www. Наполеонова енергија привела je операцију ка сјајним резултатима. пазећи при томе. или оно његово: „Права мудросш вођелемси у Шоме. план му je био ванредан. Обрада основнб идеје операција треба да je дело једне личности. Међу тим има довољно доказа. ипак он собом представља само први корак за рад. које je Фридрих Велики оправдано називао „плашљивом већином". теже иде. еремена.com 277 Као најчувенији и највећи војсковођа Наполеон Бонапарта није се никад помагао војним саветима. говорећи: „Ве рашује се с војним саветима. да je тим извршењем руководио Мармон а неНаполеон?! Наполеон je одредио Мармона у преходницу.. а после х1ч часа њу еећ врше иредетраже". које се заиста не могу све ни замислити без јаке и силне воље за рад у опште. Но рецимо. и ако je немогућ отрог рачун. него их je шта више оеуђивао." Укратко: Студија елемената потребних за оастав операцијског пројекта може и бити део заједничке радње. али и ту. . шта he радити непријатељ у таком случају. Готов да се одрекне извршења „своје идеје" Мармон науми чак и да се врати од Шатона. Што значи постати господарем над умом и вољом неирпјатељевом. ипак je бар могуће колико толико приближити се вероватности. . иа било и у пола ноћгр. 3 еахата... Без овакве воље у извршивању не да се ни замислити успех у операцијама.. али израда самог пројекта мора бити дело једног човека и то самог војсковође. Дошавши до Шатона. гондског блата 1814. ако се успе. и наредио кретање преко блата сен-гондског. значџ биши спреман за cee". а слабија енергија Мармонова одвела би je поразу!." па даље говорећио себи у једном разговору каже: „Чим ми Падне на Шметједна срећна мисао. Сваки прбјекат-план сам собом представља извесну" комбинацију услова: снаге. духовне . а које рашове руководе војни савети. .istorijaonline. главе. једне. свису шакви рашови несрећни. д. у ком случају потребно je водити рачуна о томе. Дознавши ово Наполеон му категорички нареди. Идеја дрског марша. Ето случаја. јер због њене крајне капризноети и трајног реагирања она не може бити дело аритметичког рачуна. у 2. Усдови снаге.познавати тежњу —вољу непријатељеву. што Мармон мораде извршити. — • Ма како био важан и правилно обрађен пројекат операција. увиђавности. . Мармон je већ био убеђен. да продужи кретање у одређеном правцу. при чему се треба руководити начелима: „за себе узимаШи најнезгодније стање. да je то била идеја исклучиво Наполеонова. па ма какав план био постављен у основи операција. места и тежње неиријашељеве. а за неириЏшеља иајповољније. Шо je она већ после 1U часа добила вџд заповести. да се у своје руке докопа иницијатива рада у операцијама. и. године уродила je обилним последицама. завршни његов смисао опредељује сепотребнџм енергичнии извршењем. што строго узевши није тешка ствар. да му je лично решење енергично.

а вештина над науком. била je редовна одлика ^свих великих војсковођа. „Често пута пије главно решити се на нешто што je тјбоље. предграђа. одлучне воље и јаког карактера. који онда кружаху. „Неко може бити и врло уман.. само Шо брзо и извршити енергично. . Пројекат операција. да све своје ратне радње пренесе у Тирол." Састављање претпоставака за ратне радње и главни услови за извођење тих радњи. никад ja 1 Ofiaj услов треба да обезбеди: 1. да вршим прллом једновремено на два места. за тим сам могао прећи изворни део реке Ина.278 Према овоме. — Проистичући из основне идеје (задатка). па била то нападним или одбранбеним облицима дејствовања. . да прикупим сву своју снагу на десно крило. принудити непријатеља да очисти Инсбрук. „Да би заштитио -Беч и Трет у* рату 1797.. ja еам се одмах решио. Наполеон се по том питању јасно изразио говорећи о свршетку свог чувеног ратног похода у 1797. што би Французе принудидо. на лево крило. године. не обзирући ее много. да бих осигурао своју позаднину дотле.. ј. кренути се у Баварбку. те да себе . То би пак принудило главног команданта француеке војске. То обезбеђење било je у задатку војске Жуберове. години произишло je отуДа. :„Воља сшоји над умом. што je морао водити рачуна о својој позаднини од стране Тирола. сталну везу у дејствима свих делова. да дејствује противу ерц-херцога Карла.com 279 нисам иамеравао. али за то олет неподобан за рат.обавежем. него je главно решити се брзо ма на што било.. и на послетку4. операцијски пројекат треба да тегли постижењу важног циља." Двојство операција Бонапартиних у 1797. прилика и околности на војишту (снага. а налазећи се у Тиролу није се морао обзирати Бог зна колико на то. која би лмала да се оствари ратом.. обезбеђујући на тај начин унутрашњу целину операција. могућност што потпунијег уједињења снаге за битку. ' Јединство у операцији или операцијска унутрашња целина. da je безопасан како по питању општег деловања војске тако и по питању комуникација у њеној позаднини.istorijaonline. да ћемо ми иретрпети недаћу у Тиролу. који je био и дужан. Пешчијера и Мантуа. да обезбеди јединстео мисли и рада у свих делова војске на војишгпу. оличена у тежњи и нагињању ка једном важном циљу. и на послетку. Ja сам морао прећи преко Тирола и Каринтије због тога. години: „Ja се нисам чудио тласовима. I. . извршење над разми. место. http://www. .1 да строго одговара условима стања. што се Французи крећу ка реци Изонзо. те тако његово продирање на Салцбург ни у ком случају не би могло бити. време и намера непријатељева). 2. . и туда ^и вероватно био навучен и Бонапарта. да се понова врате назад. да прикупим контрибуцију из бечких. Повољни ратни успесм «емогући су без великог ума. али сам желео још израније. Прикупивпга сву своју снагу на десном крилу. После првог свог покрета ка реци Пијави. рационалну примену личне иаицијативе подчињених команданата. шљањем (рачуном). . јер: . „Ако би главни етан ерц-херцота-Карла био у . 3. ерц-херцог Карло требао је-своју снагу да прикуци у Тиролу. даје лако азвршљив. Али ерц-херцог Карло није појмио угодноет свог бочног положаја у Тиролу." (Клаузевиц и Шарнхорст). да штитим две своје комунитације уместо једне. Без ових одлика и-најбољи планови претварају се у ваздушаста уображења. могао сам се кренути ка СаЛцбургу. Тамо бн он брзо могао да добије појачања од рајнске војске. где се могао угодно користити елементом места и наклоношћу самог становништаа. Али чим сам стигао до Клагенфурта и Фрајзаха. где je операција врло тешка и изложена многим случајноетима. које су довољно осигуравале тврђаве Кастелново. при издвајању одреда за споредна војншта треба првенствено да преовлађује чист рачун стварнв потребе. Наполеон о томе: . да можемо наступати' успешно. док не би бџло потпуно јасно. економију снаге. . т. где je отпочето одсудно наступање. Ево како вели еам. могао се одмах кренути преко Лависа и овладати Трентином.

Конеглијано и Сачиле од њега су прилично далеко.. да овлада позаднином тог крила. па тој војсци да стави у дужност. Он je ту могао да изабере бојиште (просторију за судар).com 281 манданта француске војске у долини Рајне у 1800. угрожавајући Басано и Верону. изазвати бој у потпуној спреми имајући Рајну на левом. колико их je имао на реци Пијави и Таљаменту.'. требао je бечки дворски ратни савет пре 1. а с тим се није слагао први конзул.000 људи. години. Могао je потпуно да уједини своје радње. па с тога посла ђенерала Десала војном министру. „План првог конзула. и да треба оставити Мороу одрешене руке. али су се они у •томе послу и разликовали у зависности разлике њихових карактера. али то није схватао Моро. да изјави.280 Болцању уместо у Конеглијану. Армија Моро-а требала je. старајући се. и не дозволити. наместити у једно време четири моста за један дан. да то осујети покретом из Лависа на Тријент. и решила je судбџну целог рата. да наступа десним крилоад противу левог крила аустријске војске под командом Креја. а Дунав на десном боку. . то би ерц-херцог имао потпуну могућност.istorijaonline. издиктиран војном министру и одаслат Моро-у. да он мисли дебушовати левим крилом на Мајнц. Како пак по Конституцији он није имао права да командује војском. 3. Сузана преко келнског моста.. према ратном плану. били у Лависи. Двадесет дана раније мога'0 бгг прикупити своју војску. Њему није ништа сметало.. јер Инсбрук Н1це далеко од Рајне. стићи пре њега ка Улму. а Лекурб се кренуо ка Штајну петога дана. она би морала да прими борбу у Тиролу. сваки има свој жанр. довела je пресшоницу у оиасност. онемогућити прикупљање његових дивизија. Француска војска не би била у могућности. а за безбедност Таљамента да остави свега 6000 војника. а од тога би ерц-херцог имао тројаку корист: 1. Моро je отпочео рат пребацивањем свог левог крила на десну обалу Рајне под командом С. овладати свима његовим магацинима. пресећи му одступницу ка реци Ину. ако би се ерц-херцог налазио на горњој Бренти. Успех бн био потпуно осигуран. гласио je: Под заклоном Рајне примаћи и прикупити четири корпуса на левој обали Рајне између Шафхаузена и Штајна. и ако би његових 40. операцијски план мора да одговара карактеру онога. резерва ка Базелу. Међу тим операцијски план за ову операцију пројектовали су Наполеон и маршал Моро. како je год желео. да по том питању уради онако. Ако би се главни командант француске војске при свем том хтео кренути ка тој реци." И доиста. као и у литератури. као што je широка Рајна. Сен Сир кренуо се ка Нај-Бризаху. Ово питање најјасније се огледа у разлици погледа Бонапарте првог конзула и Моро-а главног ко- http://www." — Оваква би радња у току две недеље дана решила рат. „Да би се Французима спречио покрет ка Таљаменту." — рекао je Наполеон. пошто се ретко налазе такви заклони за покрете. како жели сам. те да би могао с§м извршити свој план. Тек што je извршио прелаз' Сен-Сузан. да се развија више у десно. објашњујући у исто време важност правилног решења питања о изборуместа усредсређења војске при дефанзивним дејетвима." —• Услед таког истог повода Наполеон на другом једном месту говори још потпуније и опредељеније. да не одступе никуда остатци његове војске еем у Ческу. то би Беч и Трст безусловно били обезбеђени. прећи на десну обалу. који он не разуме. одбацити ђенерала Креја шварцвалдским теснацима и у долину Рајне.свих родова оружја. Марта да прикупи војску у Тиролу. „У ратној вештини. — Само ша једна погрешка дворског ратног савета (прикупити армију у Фријул). Тешко je било и помислити на угодније околности. 2. да je немогуће принудити главног команданта Мороа да изврши план. да мотри на реке Пијаву и Таљаменто. то je он представио војном миниетру. и да доводи нова ојачања из рајнске војске. да наоружа и заузме тврђаву Паљманово ради наслона за дивизију 5—6000 људи. који га извршује.

Марта после два дана. 23. онда војска требада се прикупи иза реке Леха. да Аустријанци неће отпочети дејства дре 15. — Према томе Удино и сва коњица требали су да се прикупе у Регенсбургу. да су ове операције скоро јединствени образац сложених оггерација овог војничког великана. године. јер се тим рекогносцирањем открива снага и распоред у недријатеља. Војска која закасни у мобилизацији и коцентрацији своје енаге на граници. прикупивши своју снагу у Шшокау и Енгену. да се армија прикупи око Регенсбурга као најважније везе путова на војишту операција. па за то je изјавио жељу у инструкцији поелатој Вертију 30. а сем тога Дунав би помагао. години! Пето-дневна операција под Регенсбургом од 19. Моро je маневровао као да je Швајцарска била у непријатељским рукама. да му je положај опасан. које би наступиле. да je прелаз извршио на месту. заузимљући десним крилом Аугебург. 8. и да се тај образац највише приближује тдпу савремених бојева на јевропским војиштима. дебушујући саотране Констанеког Језера. какве би користи имао.000 — У д и н о — уАугсбургу. 40. године. Креј би савршено страдао. Grisot.000 Бавараца — Лефевр — на.000 коњаника — Бесијер — у Инголштату и Регенсбургу. Марта 28. у коме се налазио Наполеон 1809. иу случају неповољних услова и недовољне вештине у маневровању треба избећи одлучан бој. Масена у Аугсбургу. е каквом je пажњом он изучавао ту веома поучну операцију Наполеонову. а међу тим je непријатељ близу? —Примери из Историје Наполеонове казују. они не појимају ни суштину ратне 1 вештине ни средства више Тактике". или као да je била неутрална. 12. Донауверт требада буде центар прикупљања војске. ако се то буде показало као неопходно у дотичном случају. и 40. године утврђује у човека факт.com 283 282 Mopo je увидео. да he се наћи у положају. те би на тај начин главни стан у Регенсбургу био у средини 200. Априла. куда се кренуо Лекурб. кад нису довољно познате и објашњене прилике и околности. да je Mopo дојмио све користи. до 23. Пажљиво изучавање операција Наполеонових под Регенсбургом у Априлу 1809. У тој инструкцији Наполеон вели: „Намера ми je. да се врати опет на леву обалу Рајне. па му je наредио.'^ — Наполеон je рачунао.000—Даву — у Вамбергу. Он није појмио. Априла 1809. које предстоје. који би имали у власти обе обале ове велике реке. Априла.000 — Масена — у Улму. Даву у Ниренбергу. Таква и слична невешта руковођења или извођења операција често су у првог конзула изазивала узвике: „Па шта да се ради"?! —Они немају довољно знања. — Да проучимо сад једну од најзначајнијих операција Наполеонових у рату са Аустријом у 1809. па тамо и прикуците сву моју војску". да у тим приликама треба да се изврши насилно рекогносцирање пре напада.000 Виртембержана\— Вандам — у Донау^ верту. да мој главни стан буде у Регенсбургу. Већи део Наиолеонове војске био je y ово доба: 69. ако би овладао Швајцарском. алевим — на десној обали Дунава — Инголштат и Донауверт. Француска и Аустрија припремале су се за рат у Марту^1809. Maximes Napoleoniennes. лИнији: Штраубинг — Ландсхут — Минхен.istorijaonline. коју ћемо изложити сад. — Настаје питање: Како треба дејствовати у прили:кама.000 војника. Владајући десном обалом Дунава од Регенсбурга до Пасаве. године. Тим се начином ђенерал Креј избавио од опасности.http://www. Баварци око Регенебурга. — . да се брзо одашиљу војеци свепотребе. вероватно je. Из историјских радова маршала Молтке-а види се. начелнику штаба те војске: „Ако Аустријанци отпочну да нападају пре 10. а још с оваким распоредом војске можемо да будемо потпуно спокојни од ма каквих покрета непријатељевих. била je послата од стране Наполеонове овакваинструкцијађенералу Бертију.

000 војника. којска Наполеонова била je овако распоређена: Баварска војска Лефевра: Дивизија наследног принца у Минхену. да их нападне у правцу на Реген. Априла 8. пошто je то у главном зависило од 4 воље и намишљаја непријатељског. У осталом. дивизија тешке коњице Нансути и рирасирска дивизија Сен-Сулписа. корпус: Ђенерал Удино = 23. Удино je био око Аугсбурга. Ваварци су заузимали линију Штраубинг—Ландсхут—Минхен. пешадијске дивизије: Наеледни принц. коју je послао Бертију. (сл. — Давуов корпус био je развучен: Дивизија Морана у Пиленхофену на доњем Набу. лака коњица Марула. а Монбрен у Нитенау. а само један корпус био je на десној обали Дунава на Трауни и Енеу. ј. у инструкцији. корпус: Маршал Даву херцог ауерштатски ш = 69. Масена испред Улма. III. два корпуса (40. У случају. Априла телеграфисао Вертију: . Првобитна формација армије била je овака. Наполеон je размишљао о могућим дејствима свога непријатеља. тако важну распутицу путова. лака коњица Монбрена. а ако се крену концентрички из Ческе и Тирола.000 војника) били су у Ческој у Пилзену и Вудвајсу. У почетку Аустријанци беху прикупили скоро сву своју војску у Ческој. пешадијске дивизије: Моран. али ју je Наполеон врло често мењао. али je он тада био развучен до Бајрајта и Ерлангена са штабом у Ниренбергу. Доцније je следовало друго решење.. корпус: Маршал Масена херцог риволијски == = 40. Ово и . и решавао се.000 војника. да he скоро отпочети непријатељства. Hanoлеон се није заносио никаквим нарочитим пларом даљих дејстава. с обзиром на правац операција Аустријанаца^ да их нападне у леви бок. бацајући се свом снагом на ческу армију. увече Аустријанци су објавили рат Баварцима. Удино око Аугсбурга. пешадијске дивизије: Буде Легран. Наполеон je предвиђао. IV. Априла 9. ако се крену ка Саксонији. Априла.com 285 ности. лака коњица Колбера и кирасирска дивизија Еспања. na je 10. Корпус Виртембержана: Ђенерал Вандам = 12. Априла 8. а по томе преко Салцбурга на десни бок тиролске војске. Вандам у Елвангену. да дејствује по унутрашњим операцијским правцима. какву ћемо je показати. Фријан у Амбергу. Минхен—Регенсбург = 60 км. Деруе и Вреде. — Док ее овако кретала аустријска војска.од стране Аустријанаца. а сутра-дан прешли су Ин код Шердинга. 42.284 Изабравши Регенсбург као тачку за прикупљање све своје војске. обзирући се на ток операција и у завиености од окол- http://www. вршила je своје прикушвање око Регенсбургаи француска војска. II. дивизија Вреде-а у Штрубингу. Највећа су растојања: Улм—Регенсбург = 90 км.овако извршено je све по наређењима из штаба Бертијевог. Гјуден и Сент-Илер. претпостављао je. начелник штаба — ВерШије. да се савезници крену из Ческе ка Дунаву. Гјуден у Најмаркту и на паслетку Сент44лер Ћ коњица Вансутијева били су у Регенсбургу. пешадијске дивизије: Таро и Клапарело. који се у почетку Априла налажаше у Страсбургу.). да се главна армија прикупи јужно од Дунава. Наполеон се решио. 10. Фријан. ако се крену у Франконију. резервна дивизија Димона. Маоена код Улма. или да удара на позадиину.000 људи. Марта 20. Резервна коњица: Маршал Бесијер херцог истријски ^ 8.. отпочето je ново прикупљање. предњи делови Давуоеог корпуса били су у Регенсбургу. а 6 корова (126. Следећег дана. т.000 војника.000 војника) под командом ерц-херцога Карла на реци Ину од Шердинга до Браунау. а о тим околностима такође треба водити рачуна у свима пр*шшкама: Главни командант војске — цар. Милхајма и Браунау. дивизија Деруе-а у Фрајсингу.istorijaonline.000 сабаља. Еорпус Бавараца: Маршал Лефевр херцог данцигски = 29. Кара Сен Сир и Моли-тор.000 војника.

Нприла. . Бертије беше већ издао налог за прикупљање војске. Под притиском Аустријанаца Баварци су одступали: Деруе ка Сигенб^ргу. Априла увече. па ако непријатељ отпочне напад пре 15. Сад Бертије нареди коначно. и ту je Љегов план потпуно измењен. Удино у Аугсбургу. увече положај обе војске био je овакав: Аустријанци е главном рвојом снагом стигли су били на линију Егенфелден—Алт Етинг. и наредите да буде свеу потпуној спреми за наступање. Ове три растројене дивизије образовале су центар војске Наполеонове са крилима удаљеним једна од других 120 км.com 287 Лефевр на Абенсу и Изеру. Априла. „Гарду и моје коње упутите у Штутгарт. Априла 14. а Даву je кренуо своју војску ка Регенсбургу.. а Лефевр понова да заузме Ландсхут и Штраубинг. — Телеграфеким путем Наполеон je извештен 12. Априла/у коме je наређено прикупљање војске на реци Леху. Међу тим ерц-херцог Карло кренуо се тог дана ка Изеру. па услед тога он поче мислити о могућности прикупљања војске Давуове у Регенсбургу. Тек истог дана у 8 чаоова увече Бертије стизке у Донауверт. АприЛа. и д а ' с у објавили . На француској страни: Дивизија Сен-Илера (из корпуса Давуовог) и коњица Нансутијева у Регенсбургу. Фријан у Најмаркту. пошто je претпостављао. Бертије није противио. Априла 15. гичан. Удииу je наређено. наследни принц од Фрајсинга ка Пфафенхофену.гласио у писму маршалу. Дошавши 13. а под команду Давуа војску на левој обали Дунава..да еу Аустријанци закаснили са наступањем. да су Аустријанци прешли Ин. Вандам у Рајну. Стање и рад 17. и томе се. истерао дивизију Деруе-а из Ландсхута.istorijaonline. што je предвиђено мојом инструкцијом. Априла. остављајући у у важности издато наређење о прикушвању Давуовог корпуса код Регенсбурга. он je још 11. положај Француза остао je непромењен.* Овај телеграм добијен јеу Страсбургу 13. да je Регенсбург напуштен. да се не креће Регенсбургу. V http://www. Следећег дана. Моран. Масена растурен око Аугсбурга. Аустријанци су могли . онда прикупите војску између Аугсбурга и Донауверта. Масени je наређено прикупљање на Леху. Tora дана Аустријанци стигоше на линију: Гангхофен—Најмаркт—Обер Бергкирхен. а Аустријанци с главним масама стигоше до Вилза. 17. што ]& Бертије био и на. у Регенсбургу и у Аугсбургу. У 11 часова ноћу Бертије доби Наполеоново писмо од 10. чим je дознао о прелазу Аустријанаца прево Ина. етављајући под комаиду Масене војску на десној обали Дунава. Похитајте ^угсбургу. али тамо не беше Бертија. саобразно налогу Наполеоновом. Марта и писма од 10. да предузму опште наступање протизу неуједињених маса Наполеонове војске. изјутра Бертије понова се врати на мисао. жако би се могло извршити све оно. У то време Бертије je преживљавао мучне тренутке. да he аустријски император скоро отпочети напад. а преходница његовог левог крила беше у Мосбургу. а маршалу Даву-у у Инголштату. а. куда да се крене и Удино. објашњавајући првобитну потребу прикупљања уназад. али цар стиже својој војсци. молећи га да дође војсци што пре.286 „Држим.у 4 часа изјутра Бертије je стигао из Донауверта у Аугсбург. да се Даву прикупи код Регенсбурга. два корпуса из Ческе стигли су до Наба између Вернбурга и Набурга. он није знао на што да ее реши. и да би било боље прикупити се у Инголштату. Априла 13. да армију' прикупи на Леху. што je изјавио и еамом цару у једном писму. Априла у 7 часова изјутра у Гминд Бертије сазнаде. сл. Вреде je био у Абенсбергу. да je тај покрет опасан и нело. Гјудени Демон у Инголштату. 43. Априла. и овладао прелазом на Изеру. Априла 16. ноћу отишао на војшпте. У писму je Бертије правио алузију на противуречноот између инструкције од 30. а не обзирући ее на представке маршалове. а корпуси на левој обали Дунава до Швандорфа и Шварценфелда. десно његово крило било je у Охју.

. 4fy). Наполеон je већ могао да приближно назре. 2. Априла у 10 часова пре подне.не упушта у бој. Да му сви команданти што скорије пошаљу . о коме Наполеон није имао тачног извешћа. корпуси леве обале Дунава у Нитенау и Швандорфу. (о томе je и Вреде јавио. да 18. Априла увече ститне до Пфафенхофена и Ајхаха са својом преходницом. а што je још боље. У подне Бертије стиже у Донауверт. Априла Нагошеон je био начисто с распоредом Аустријанаца. да прикупе војску на реку 1 Лех. Наполеон je одмах прикупио сву ту преписку.Априла. Пприпа. атешка коњица још 5 миља далеко од СТРАТЕГИЈА 19 .. Наполеон и Бертије мислили су. Бертије у то исто време пошље из Аугебурга од своје стране налог свима-ђенералима. (поглавито Даву и Вреде). ако буде у близини („се sera ипе süperbe occasion"^! —пише Наполеон ђенералу Даву-у 17. да he и напад бити 18. али по извешћима Лефевра о боју дивизије Деруе-а код Ландсхута. Аустријанци су .. Вандам увераваше. стићи у Најштат. Априла у 5 часова изјутра већ je био у Донауверту. Маеени je наређено. na je одмах и послао наређења: 1. и. као и да буде готов за покрет од 4 часа изјутра 18. да он мисли. 2. између Аугсбурга и Инголштата. Хохентана и Вајмихела. ступа од Ландсхута. да припреми Аугобург за одбрану у току 12—15 дана. — Изјутра Наполеон je послао ђенерала Саварија ђенералу Даву-у са наређењем: 1. да he Даву већ 18. 1 У писму. Априла морати да одступи на Рајн. и тог истог тренутка послато je наређење Масени. а 17. која на. Априла бити у Најштату. у коме саветује. извешћа о стању непријатеља. како je стање ствари на бојишту. Вандаму je наређено. док се не уједини с Наполеоном. У то време Бертије je био у Аугсбургу. Априла увече. и да се Баварци прикупљају око Најштата. Априла предузете су одсудне мере ради завршног прикупљања војске Наполеонове. и 18.се били прикупили између Ландсхута. да маневрује противу левог бока ерцхерцога Карла. na je дошао до закључка. Да Даву одступи десном обадом Дунава ка Инголштату уз садејство Бавараца (Лефевр).000 Давуа и Вавараца потуче аустријску колону. да припреми за евоју војску хлеба за 4 дана и двопека за 4 дана.— Hohy између 17. Чим je стигао. где се налази Даву. д. Не знајући да je Наполеон у Донауверту. (сл. 3. па да пређе у одважно наступање. (Le mieux du mieux) да одржи у власти и Регенсбург долазећи у везу с Наполеоном. да ее користи својим одличним положајем између двеју аустријских маеа подељених Дунавом. — У 10V2 часова увече стигао je. да иде ка Инголштату.com 289 288 рат. na je претпостављао. а предвиђало ее. с обзиром на издато му наређење раније. т.. која су приопела изјутра око SVa часова. да нападне Давуа. Бертије раговештава —као и Наполеон — могућност. Да поквари мост код Регенсбурга. која наступа од Ландсхута.. да су Аустријанци заузели Регенсбург. да he 18. додајући^да се сва аустријска војска налази код Ландсхута). препоручујући му напад на аустријску колону. а ђенерал Руј да заузме' Рајн и да брани позаднину. 4. Од Лефевра добијен je непријатан глас. . Наполеону не беше јасно.istorijaonline. — На тај начин још 17. а само je штабна архива и преписка остала у Донауверту. Априла. Бертије je тада писао рапорт Наполеону. Следећег дана у 4 . које je послао ђенералу Вреде-у. Стање и рад 18. л/. да би се. Рано изјутра Даву je јавио.. да he Даву 18. десним крилом у Есенбаху. .http://www. Према томе je у 4 часа изјутра Напблеон обновио евоја наређења Лефевру.часа изјутра Наполеон je отпутовао из Париза. да се већ био бој ЈСОД Сигенбурга. Да Масена приуготови хране за 4 дана. да ерц-херцог Карло намерава. који се ća три корпуса (у самој ствари било их je 6) креће између Ландсхута и Регенсбурга. да целокупном снагом од 60. да je дивизија Фријанова још 8 миља. Да се Даву. што пре обавестио о положају ббојих страна. а левим у Мосбургу. рапорт ђенерала Саварија из Вобурга. Да Бертије одмах дбђе у Донауверт. и да буде готов за брзи одлазак из Аугсбурга.

дознао. Beh 18. надајући ое. 6 часова увече у • "Пфафелхофен. и на по слетку јавља. Лаполеон. " Инголштат 19.. али га никако ниеу нашли. 35. Априла. који се налазе пред Вама. na je тада и дознао. . километара. Сулписа и Монбрена. али рачуна. „Наше операц^је расветљују се. падао. коњицу С.којн предстоји: „Ваш-покрет у толико je важнији." --Наполеон je рачунао. ево како Наполеон цени околности на бојишту: „Херцогу риволијском у Фрајсинг. У писму. Баварске дивизије Лефевра биле сураспоређене. да га у томе неће смести ауетријска. Априла у. дивизија Дипонова и Нанеутијева у Вобургу. корпуса.. од бегунаца и заробљеника еазнао je. Марш маршала Давуа od Регенсбурга ка НајштаШу. . како ми наговештаватеЈ „У Ауи у фрајсингу нема ничега особитог. Дивизија Вредеова у Сигенбургу. Априла нико га није ira.istorijaonline. пошто и сам мислим. па после да се и он може кренути с корпуеом ради уједињења са главном снагом .се увече о мучном положају Лефевра.— . што je постигнуто груписање војске. да би и он учествовао у боју. не могу до мрака ч стићи у Пфафенхофен. Ево како ствари стоје у иетини: Брц-х^рцог Карло био je јутрос са свом GBOJOM BÖJCKOM дан марша од Регенсбурга. * 5 исте ноћи отпутовати ка Даву-у.000 војника ерц-херцога. да he Даву заједно с Ваварцима 18. И Наполеон отпутова у Инголштат. борба код Танген-Хаузена 19. . да у току 18. да he и оци стићи у Регенсбург до 8 часова увече. Априла заметнути бој са 80. један корпус од 25. да je Даву у Регенебургу. Гјудена. У почетку je ерц-херцог Карло кренуо војеку ка Ротенбергу и Пфафенхаузену. и изјавЈБује потпуно одобравање. Априла пре подне. :колона од Ландсхута. 46. -'. Априла Даву je пребацио на десну обалу Дунава у Регенсбург дивизију Морана.. тек еутра изјутра. '" V f. (сл. Априла изјутра до почетка своје значајне пето-дневне операције Наполеон je предвидео потпуно растројство аустријске војске. 90—100 ' '.чело главнине Масенине. две дивизије у Најштату. Вандам беше стигао у Инголттат. да ћете Ви иротерати оних 4. „Добио сам Ваше јутрошње писмо од 6~часова шјутра. Ja држим. г Војска Масенина прикупила' če 19. да je његова војска прикупљена у Најштату. ч •.— ••• •• •' 1 9 * .http://www. У току 18. да може обновити мост у Абенсбергу. дасе 66. војске (корпус Удинов) беше стигло у Ајхах. "' • . и да се нећете задовољити еамо са 400 заробљених.000. Херцог ауерх i Удино се сукобио са аустријским једним одредо>Гп потиснуо га. У TQM извешћу Даву моли. које сте Ви потукли.com 291 290 Регенсбурга. одмах je наредио.000 војн^ка прикупи уРору. да не може да изврши добијени налог. — Увече Лефевр јавља.и уверио . Сент-Илера. пошто дивизија Буде Легран из Ландсберга и коњички пукови до Ајхаха морају маршовати 70 километара. које je издато Масени. које je писао Масени 1Q.000 ауетријске војсКе..1 У наређењу. стигли на десну обалу реке Абенса. и/ни у колико се иије љутио на Бертија. Масена јавља. да су око 90. а очекивало се још и на долазак Фријана. тамго могу Да буду остатци одреда. Дошавши у Најштат ђенерал Савар. и предвиђао je сукоб. са главним станом у Пфафенхаузену.је изјављивао потребу за што бржи покрет ка Пфафенхофену за то. и с то'га čy неки делови! морали задан и по прећи. Априла изјутра.• . а тако исто и коњица.19.000 даостане у Мосбургу.) — Априла 18. да je изашиљао официрске патроле у правцу Давуа. а Удино са ооталим трима дивизијама IV. за тим.000 као бочно закриље да се крене у лево ка ЛуДмансдорфу и Пфафенхаузену. око подне Наполеон je био потпуно Оријентован. Чим je то . . Априла. и обећао je још . . његов <meрацијски правац ишао je на Ландсхут. а Удино v и три дивизије Маоенине да he моћи потпуно да униште Аустријанце. да дођем Вашем корпусу. како бн овај могао у случају потребе још следећег ДаНа притећи у помоћ Лефевру.

000 хуља (canaiUes)..•. аустријска се војска доиста кретала у три колоне i^a Регенсбургу. Идоиста. како би могла благовремено да подржи дево крило.000 људи. Лефевр се код Офенштетена такође сукоби са одредом на левом крилу Аустријанаца. за то. а Ваше четири дивизије око Пфафенхофена на три пута: Најштат. како бисте дознали. Кад je чело главнине Давуове око 11 часова пре подне допрдо до Фекинга.istorijaonline. изашиљите патроле ка Минхену. ј.колоне на Абах. зашто ja уклањам своје лево крило. како je напред речено. Априла 19. вероватно. ' писму посланом по мом ордонанс-официру. да се крене Најштату. то Ви можете послати 'естафете на све стране. Кретајући се по наређењу Наполеоновом ка Абенсбергу. и доћи у еукоб. Држите корпус Удинов у приправности. које сте Ви тукли јутрос. Монбрен ее кретао на Динцлинг штитећи покрет с лева. која je била потпомогнута и другим деловима. Увече je Масена био у Пфафенхофену. Од ухода заробл. да у аустријској војсци има 120. на крају писма.еника и 4 дезертера дознало се. где намести мост. који се односи на корпус Удиоов. Ja очекујем сукоб данас. . како бих потиснуо унапред десно. један пук (65. . „Ш тога маневра Ви видите. „Од Фрајсинга и Ау-а. i Ово je писмо вослато Масени у два примерка: Прво у подпе по ордонанс-официру царевом. Априла свој корпус у три.1 — Уместо тога. „Све се то мора данас објаснити. „Р. „Пошто су становници нанашој отрани.. Танген и Салхаупт. које Ви образујете. и 19. Фрајсинг и Ау. упутите у правцу на Фрајсинг. распоредише се у Абенсбергу. а друго у 1 час по подне по ађутанту маршалввом. да једну дивизију кренете на Ау. и које данас мора учинити покрет. аустријски корпуси северно од Дунава беху један близу Регенсбурга. ~ „Ја Вам напомињем. којом je приликом заробљ