You are on page 1of 63

Ouenunane yuenuxa

Rpupyunux sa ceuunap
Cappxaj
1. Rpuuuunu ouenueana 1
2. Heqopuanuu onuuu ouenueana 7
3. Yknyueane yeuuka y npouec ouenueana 8
4. Rpaeepuocf opasoeana: yfuuaj popa u couuo-ekououckor u
kynfypuor cfafyca ua nocfuruyha yeuuka
10
5. Kapakfepucfuke popor ouenueana 28
6. Ruca: onuc nocfuruyha no uueouua 32
7. Hueou opasoeuux kounefeuuuja no Enyuy 35
8. Kako pa ouenyjeuo? 36
9. Ropfqonuo o npouecy papa u nopfqonuo ca uajonuu papoeuua
sa nojepuuue u rpyne
45
10. Tpapuuuouanuu onuuu ouenueana 47
11. Hopuafueuo u kpufepujcko ouenueane 49
12. Hseeufaeane 50
13. Hseeufaeane popufena, kouyuukauuja u capapna ca
popufenuua
58
1
1.
Rpunuunu
ouenunana
Ouenunane je .
1. . peo nnauupana uacfaee u yena,
2. . yknyeuo y cee uacfaeue akfueuocfu,
3. . knyua npoqecuouanua eeufuua uacfaeuuka,
4. . ycpepcpeqeuo ua nufane: kako yeuuuu ye ?,
5. . noppuka uanpepoeany yeuuka,
6. . eaau qakfop uofueauuje yeuuka sa yene u
opasoeane yonufe,
7. . nokpefa euouuja u cauonoufoeana yeuuka,
8. . qakfop ynosuaeana uuneea yena u
kpufepujyua sa ouenueane ucxopa yena,
9. . uuunau paseoja cnocouocfu yeuuka sa
cauoouenueane,
10. . akfueuocf koja fpea pa oyxeafu ueo pacnou
yeuukux nocfuruyha.
Ru1ana sa pucxycujy
3a ycnocfaenane carnacuocfu o npouecuoj npupopu ouenueana u sa
pasyueeane rnaeuux qyukuuja koje npouec ouenueana uua y uacfaeu u yeny,
ueonxopuo je yfeppufu ocnoene npunune - nauena xojux hemo ce
npupmaeamu y npoecy oeuueaua.
2
Rpunuunu cy onm1er xapax1epa, uaxo nexu y npnu nnan c1annajy no1pee
yuenuxa a nexu ouexunana op nac1annuxa. Y najxpaheu, npunuunu:
yxasyjy pa je ouenunane peo equxacnor nnanupana nac1ane u yuena,
xpu1uuna ax1unnoc1 y nac1annoj npaxcu u nocena npoqecuonanna
nem1una ycnemnor nac1annuxa;
y npnu nnan uc1uuy nu1ane xaxo yuenuuu yue, snauaj noppmxe
nanpeponany yuenuxa, y1uuaja na uo1unauujy, euouuje u
cauonom1onane yuenuxa,
nouaxy pa ouenunane noc1ane qax1op sa ynosnanane uunena yuena u
xpu1epujyua sa npepnonane ucxopa yuena, uununau xoju pasnuja
cnoconoc1u yuenuxa sa cauoouenunane u ax1unnoc1 xoja 1pea pa
oyxna1u ueo pacnon yuenuuxux noc1urnyha.
Rpunuun 1: Ouenunane je peo nnanupana nac1ane u yuena.
Rocfaenane jacuux u npeuusuux uuneea y uacfaeu u yeny je anconyfuu ycnoe
sa equkacuo ouenueane. Ako npeuusuo yfeppe koju cy uuneeu yena y
oppeqeuou uacfaeuou nepuopy (unp. peny aca, acy, noky acoea unu y uusy
uacfaeuux akfueuocfu) u ca fuue ofeopeuo u jacuo ynosuajy yeuuke (ua noefky
unu y foky papa), uacfaeuuuu cy cfeopunu ocuoeuu ycnoe sa cnpoeoqene
eanauor, noyspauor u ojekfueuor npahena u ouenueana uanpepoeana u
nocfuruyha yeuuka.
Rnauupane uacfaee oeseqyje uoryhuocf u uacfaeuuuuua u yeuuuuua pa poqy
po uuqopuauuja o uanpepoeany ka uuneeuua u ucxopuua yena. Tek kapa cy
ucxopu yena npeuusuo pequuucauu, uoryhe je oueuufu pa nu cy opasoeuo u
eacnufuo peneeaufuu u pa nu cy ocfeapueu y ycnoeuua nop kojuu ce nnauupa
useoqene uacfaee (pacnonoueo epeue, uacfaeua cpepcfea, npocfopuu u ocfanu
cufyauuouu ycnoeu, npoueua npepsuana yeuuka.). Oueua o peneeaufuocfu u
ocfeapueocfu uuneea paje cuucao uacfaeu u yeny, uofueuue u uacfaeuuke u
yeuuke pa npafe uanpepoeane ka fuu uuneeuua.
Rpunuun 2: Ouenunane npoxuua cne ax1unnoc1u y nac1anu.
H uacfaeuuuu u yeuuuu cy ouenueau u npepuef ouenueana. Ceaka akfueuocf
uacfaeuuka u yeuuka je npepuef oocfpauor nocuafpana.
3
Rufanuua u sapauuua uacfaeuuk nopcfue yeuuke pa nokay ceoja suana,
ucnone ceoja pesouoeana u pasyueeana, pa ynofpee ceoja yuena u eeufuue.
To ufo yeuuuu kay unu uue u uacfaeuuk u cauu yeuuuu npafe u
uufepnpefupajy, npouenyjy. Hekapa fo uue cnoufauo, uekapa uauepuo u
nnaucku.
Huufa ce ue uoe poropufu y openeny, a pa ue ype npoueneuo kao npuknapuo
unu uenpuknapuo, kao ycnex unu kao pasnor sa pane yene. Te ouenueake
peakuuje cy eaau peo ceakopueeuux uacfaeuux cufyauuja. Oue cy sor ceoje
cnoufauocfu ueuseue, a sor ceor suaaja ueonxopue, fe ux safo fpea
cucfeuafcku kynfueucafu.
Kynfypa npahena, ouenueana u epepuoeana fpea pa ce nocfeneuo paseuja op
npeux paua ukonoeana, pa ype koucfpykfueua, nosufueuo ycuepeua u
fonepaufua ua pasnuke y feuny yena u uanpepoeana, y uufepecoeanuua u
cknouocfuua.
Rpunuun 3: Ouenunane je jepna op xnyunux npoqecuonannux nem1una
nac1annuxa.
Jepua op epno eauux ynora uacfaeuuka je ynora ouenueaa. 3a uacfaeuuke je
ceakako eeoua eauo pa nosuajy ceojy onacf u pa ypy cnocouu pa, kpos
uacfaey, yeuuuuua nouoruy pa paseujy u qopuupajy peneeaufua suana u
eeufuue. Hnak, ykonuko uacfaeuuk, npunukou ouenueana, ue npya npunuky
yeuuuuua pa carnepajy ufa cy u konuko popo uayunu u kako fpea pane pa
uanpepyjy, cea neroea cfpyua suana u eeufuue uehe pohu po nyuor uspaaja.
a u ycneuuo ocfeapuo fy ynory uacfaeuuky cy nofpeua suana u eeufuue us
onacfu ouenueana.
Rofpeuy noppuky y paseojy fux eeufuua uacfaeuuuu poujajy pepoeuuu
ukonoeaneu sa uacfaeuuku nosue, cfpyuuu ycaepuaeaneu y foky papa, nyfeu
pasnuufux cfpyuux u uucfpykfueuux uafepujana u cucfeuou ekcfepuor
epepuoeana.
Rpunuun 4: Ouenunane je ycpepcpeqeno na nu1ane: xaxo yuenuuu yue?
Kapa nnauupajy uacfaey u ouenueane u kapa uufepnpefupajy ceoja sanaana u
nopafke o uanpepoeany yeuuka, u uacfaeuuuu u yeuuuu fpea pa uuajy ua yuy
npouec yena.
4
Heonxopuo je pa yeuuuu ypy ceecuu LTA u 3ALTO ye, anu u KAKO ye, kako
uory pa npafe, epepuyjy u yuanpeqyjy ceoje yene.
Rpunuun 5: Y npouecy ouenunana nac1annux yuenuuuua paje xonxpe1ne
cyrec1uje xaxo pa equxacnuje xopuc1e cnoje no1enuujane sa yuene.
Ropep uuqopuauuja o uanpepoeany, yeuuuuua cy nofpeue u cyrecfuje kako pa
pauuouanuo nnauupajy cnepehe kopake y yeny.
Hacfaeuuuu fpea pa ykay ua jae cfpaue yeuuka u pa uu caeefyjy kako pa fe
cfpaue pane paseujajy.
Kapa nocfoje ueke cnaocfu y papy yeuuka, op uacfaeuuka ce oekyje pa jacuo u
koukpefuo ykay yeuuuuua kako ce uory uocufu ca fuu cnaocfuua, kako ux uory
npeeasuhu unu ofknouufu. Y npeou pepy uacfaeuuuu fo nocfuy cepujou
npakfuuux nofesa cfeapaneu cufyauuja koje yeuuke nopcfuy pa yuanpepe
ceoj pap.
Rpunuun 6: Ouenunane nopc1uue pasnoj yuenuuxe uo1unauuje.
Ouenueane koje oxpapyje yeuuke, koje y npeu nnau ucfue uanpepoeane u
nocfuruyha, a ue ueycnexe u saocfajane, eeoua noeonuo yfue ua nuxoey
uofueauujy sa yene.
Ropeqene yeuuka ca ouuua koju cy unu ycneuuuju ue nojaaea uofueauujy.
Rouoeneuu ueycnex uoe poeecfu po opycfajana op ceakor ukonckor yena, a
ue cauo y ouuu uacfaeuuu npepuefuua y kojuua yeuuuu cyoeuu ca uerafueuuu
oueuaua pouenajy xpouuau ueycnex.
H kapa yeuuk uuje nocfurao oekueauu pesynfaf, neroea uofueauuja sa yene
uoe ufu oyeaua u nojaaua ynofpeou fakeux uefopa ouenueana koje ufufe
yeuukoey ayfououujy, ue yrpoaeajy neroeo cauonoufoeane, pajy uy uoryhuocf
usopa u npyajy koucfpykfueue noepafue uuqopuauuje, cfeapajy ycnoee sa
noeehauo sanarane.
S
Rpunuun 7: Ouenunane 1pea pa ype oaspuna u xonc1pyx1unna noppmxa
yuenuxy, jep ynex noxpehe pasnuuu1e euouuje.
Hacfaeuuk u uopao ufu ceecfau yfuuaja koju uuajy neroeu koueufapu, cypoeu
u oueue ua yeuuko cauonoyspane u eufysujasau sa yene. 3afo fpea pa ype
uakcuuanuo koucfpykfueau npunukou paeana noepafuux uuqopuauuja. Ta epcfa
fakfuuocfu je eeoua eaua kapa yeuuk uua feukoha y yeny u ue nocfue
oekueaue pesynfafe.
Koueufapu koju ce euue opuoce ua uauu papa u sanarane uero ua cnocouocfu
u upfe nuuocfu yeuuka uuajy koucfpykfueuuju yfuuaj u ua yene u ua
uofueauujy. 3aufo? Hauu papa u sanarane yeuuk uoe cau unu ys noppuky
uacfaeuuka sa penafueuo kpafko epeue pa yuanpepu. Ykonuko noeepyje pa cy
pasnosu cnaor uanpepoeana u ueycnexa y neroeuu cnocouocfuua u nuuocfu,
yeuuk ce uoe cyoufu unu ca ocehaneu ecnouohuocfu unu ca jakou nofpeou
pa saufufu ceoje cauonoufoeane. Y oa cnyaja cfaeoeu yeuuka npeua
uacfaeuuky, uacfaeu, yeny, ukonu u opasoeany yonufe nocfajy uerafueuu, c
fuu ufo y npeou cnyajy yeuuk pue pyke op ceera u nocfaje cee nacueuuju, a y
ppyrou cauonofepqueane u aqupuauujy fpau useau ukone unu y akfueuou
cynpofcfaenany saxfeeuua ukone u uopuaua ukonckor nouauana.
Rpunuun 8: Ouenunane ynanpeqyje saun1epeconanoc1 yuenuxa sa uunene
yuena u sa ynosnanane u pasyuenane xpu1epujyua na ocnony xojux ce
nuxono nanpeponane y yueny ouenyje.
Jepua op paeuaunux noyka us ncuxonoruje yena rnacu: pa u pouno po
ycneuuor yena yeuuuu fpea pa suajy ufa je uun yena, ufa je fo ufo fpea
pa nocfuruy yeneu. Hs ueufo uoeujer epeueua ponasu noyka pa ykonuko
yeuuuu uuajy useecuor ypena y nocfaenany uuneea u pequuucany
kpufepujyua ycnexa, noeehaeajy ce u nuxoeo sanarane pa ypy ycneuuu,
sauufepecoeauocf pa au fu uuneeu ypy ocfeapeuu u cnpeuuocf pa caenapajy
feukohe koje ce uory nojaeufu y foky papa.
Ynosuaeane yeuuka ca uuneeuua yena je npeu kopak nuxoeor ynosuaeana ca
kpufepujyuuua ouenueana ucxopa yena. Huje poeonuo cauo pehu ufa je uun
yena. Heonxopuo je pa ce o uuneeuua yena ca yeuuuuua eopu pasroeop, pa
ce yeuuuu yknye y pasuafpane suaena u suaaja uuneea, pa u cauu
nokyuajy pa npepnoe kpufepujyue sa ouenueane uanpepoeana y yeny. Y fuu
pasroeopuua eana kopucfufu fepuuue u qopuynauuje koje yeuuuu, saeucuo op
yspacfa u npefxopuor ukonckor uckycfea, uory pasyuefu. Heonxopuo je pafu
npuuepe kako je npoueneuo pa cy nocfaeneuu kpufepujyuu sapoeoneuu.
6
Rpunuun 9: Ouenunane pasnuja cnoconoc1u yuenuxa sa cauoouenunane
1axo pa onu uory cauoc1anno pa npa1e u npepnyjy cnoja noc1urnyha.
Yeoqene yeuuka y cauoouenueane u ysajauuo ouenueane npopynyje nuxoeo
uufepecoeane sa ynosuaeane uuneea u ucxopa yena, nopcfue paseujane
eeufuua npahena u npouenueana peanusauuje uuneea u ucxopa. a u kop
yeuuka qopuupanu cnoufauy nofpey sa cauoouenueaneu u ouenueaneu
ppyrux, uacfaeuuuu fpea pa sajepuo ca yeuuuuua paseujy nucfe kpufepujyua
koje he yeuuuu ynofpeufu y ouenueany concfeeuux nocfuruyha u nocfuruyha
ppyrux yeuuka. Y noefky fe nucfe fpea pa ce opuoce ua jepuocfaeua, caceuu
koukpefua nocfuruyha.
Paseujane cauocfanuocfu yeuuka y npouecy yena je nocfynau npouec. Boqeu
je upejou pa cy yeuuuu cnocouu pa pasuuunajy o ceou yeny, pa cauocfanuo
yfeppe kpos koje kopake nponasu cfuuane uoeux suana, pasyueeana u eeufuua.
Hacfaeuuuu fpea pa kop yeuuka nopcfakuy eny u paseujy cnocouocf pa
cauocfanuo ynpaenajy ceojuu yeneu kpos npouec paseujana eeufuua
cauoouenueana.
Rpunuun 10: Ouenunane u 1peano pa oyxna1u ueo pacnon yuenuuxux
noc1urnyha.
Ouenueane fpea pa yuanpeqyje uoryhuocfu yeuuka pa yu y ceuu onacfuua
opasoeuor papa. Ouo fpea pa ocnocou cee yeuuke pa nocfuruy uajeuue ufo
uory u pa yeaaeajy ceoje sanarane u ceoja nocfuruyha.
Humana sa uckycujy:
Kakee cy ynoae y npouecy ouenueana uenocpeuux akmepa y uacmaeu
(yveuuka u uacmaeuuka), a kakee ynoae uuajy nocpeuu akmepu y uacmaeu
(unp. poumenu) ?
Lma je eqekam yeaaeana, a mma ueyeaaeana npuuuuna 7?
Hseop: Xaeenka, H., Xeu, E., Eayuan, A. (2003) Ouenueane sa paseoj
yveuuka: npupyvuuk sa uacmaeuuke, Muuucfapcfeo npoceefe u cnopfa,
Eeorpap, cfp. 23-29.
7
2. Heqopuannu onuuu ouenunana
Cauoouenueane je eeoua eaau onuk ouenueana kojuu ce ocfeapyje
uucfpykfueua, uofueauuoua u paseojua qyukuuja ouenueana. Opuax eana pehu
pa ce ue papu o foue pa yeuuk cau ouenyje ceoje ycueue unu nucueue
oproeope, na ak uu o foue pa yeuuk cau ceu nocfaena nufana (sapafke) u
safuu no ceou uaxoqeny paje oueue. Ty ce papu o nocfynuou yeoqeny yeuuka y
rpapueo koje yu u y epepuoeane nocfuruyha koje uoe ocfeapufu fuu yeneu.
Kao y ceuu neparoukuu cufyauujaua kapa eeoua eaue opnyke u akuuje
npenyufa yeuuuuua, uacfaeuuk je faj koju uopa npeu pa pouece knyue opnyke
u ypapu ouo ufo je ueonxopua npunpeua sa caenapaeane (pena) uacfaeuor
nporpaua. Ees osupa ua uefope koje kopucfu y opapu uoeor rpapuea, uacfaeuuk
nouae yeuuuuua pa yoe ufa ce op nux oekyje y eesu ca fuu rpapueou. Ou
ux, pakne, uucfpyupa kako pa npafe usnarane, kako pa cauocfanuo ye, ua koje
funoee sapafaka pa opafe nany. Roufo je jepua uenuua fako opaqeua,
yeuuuu uory poufu unp. cepujy nucueuux sapafaka koju ua puqepeuuupau
uauu npafe uspuqepeuuupauocf rpapuea, opuocuo uacfaeuux uuneea. 3a jepuy
rpyny sapafaka (koja unp. ojepunyje saxfeee sa pasyueeaneu u npakfuuou
npuueuou) uacfaeuuk kae pa cy sa ,opnuau, sa ppyry (koja ojepunyje
eneueufapuy oaeeufeuocf u pasyueeane ocuoeuux npuuuuna) pa cy sa ,epno
poap, sa fpehy (koja ce opuocu ua ocuoeuy oaeeufeuocf, nosuaeane npuuepa
u unycfpauuja) pa cy sa ,poap. Ournepuo je pa fo pacnojaeane ofnpunuke
oproeapa kpufepujyuy koju u uacfaeuuk npuueuuo y ouenueany yuuka yeuuka
cyoeuux ca fou nucfou sapafaka. Meqyfuu, ou ux cyoaea ca rpynucauuu
sapauuua u saxfeeou pa usaepy rpyny kojy he ypapufu. a u poueo opnyky,
yeuuk uopa pa pasnukyje acnupauuje (kakey oueuy enu) op kounefeufuocfu
(koje sapafke uoe pa peuu). Ako fy pasnuky you, epeueuou he uohu pa ycknapu
ceoje acnupauuje u konuuuy sanarana kojuu je nofpeuo pa yuanpepu ceojy
kounefeufuocf po nofpeuor cfeneua.
Ysajauuo ouenueane yveuuka jepua je op fexuuka kojy uoe npuueuufu ceaku
uacfaeuuk. Rofpeue cy eeoua punuee npunpeue usopa rpapuea koje he ufu
ouenueauo, ynore koje he yeuuuu poufu y onukoeany nufana u sapafaka
npeko kojux ce uoe useecfu ouenueane, opnyke o uauuy ouenueana, a safuu
ucnufueane u eeanyupane poujeuux oproeopa. Ournepuo je pa je u kop fe
fexuuke y npeou nnauy pefanau pap ua rpapuey, ua cenekuuju penpeseufafueuux
sapafaka u nokyuajy pa ce usopou uauua ucnufueana ofknoue uajeauuju
useopu npucfpacuocfu u rpeuaka.
Hseop: Xaeenka, Heuap (2000) Yveuuk u uacmaeuuk y opasoeuou
npouecy, 3aeop sa yeuuke u uacfaeua cpepcfea, Eeorpap, cfp.
181.
8
3. Yxnyuunane yuenuxa y npouec ouenunana
Eeo uekonuko uauua ua koju uoefe kopucfufu ouenueane kao noppuky
npouecy yena.
1. Ouoryhufe yeuuuuua pa cfekuy yeup y pope u ue fonuko pope npuuepe
yeuukux oproeopa/fecfoea kako u younu kapakfepucfuke popor nocfuruyha
unu npopykfa.
2. Rpe puckycuje ca uacfaeuukou unu ppyruu yeuukou, pajfe npunuky yeuuky pa
npenosua concfeeue jake cfpaue u cnaocfu koje cy y eesu ca ouenueauou
akfueuouhy.
3. Tauu eeajy kopuuhene kpufepujyua sa npoueuy auouuuuux papoea op kojux
cy ueku popu, a ueku ue fonuko popu.
4. Tauu pape y napoeuua kako u nouoeo npounu kpos ysopak papoea koju cy npe
fora oueneuu.
5. Tauu nuuy useeufaj o papy, onucyjyhu npouec kpos koju cy npounu y
peuaeany sapafka u kpeupany npopykafa. Akueuaf u fpeano pa ype ua
nponeuuua ua koje cy uauunu u uauuuua ua koju cy ux peuaeanu.
6. Yeuuuu paseujajy fecfoee sa eeane ua ocuoey fora kako cy pasyuenu uun
yena u ocuoeue kouuenfe y cappajuua npepeuqeuuu sa yene.
7. Yeuuuu cacfaenajy u pajy oproeope ua nufana sa koja uucne pa u uorna pa
ce uaqy ua kpajy nekuuje ua ocuoey fora kako cy pasyuenu
cappaj/npouec/eeufuuy kojy je fpeano pa uaye.
8. Rap paua npe fecfa, yeuuuu puckyfyjy o oproeopuua ua nufana kao ufo cy:
3aufo papuu oeaj fecf? Ko he kopucfufu pesynfafe? Lfa ce nuue fecfupa?Kako
npouenyjeu pa hy ypapufu fecf? Lfa je nofpeuo pa uayuu? Ko u uo poap
napfuep sa yene?
9. Hakou ufo je oueuuo fecf, uacfaeuuk upeufuqukyje uuneee yena ua fecfy u
ca yeuuuuua npaeu faeny ,auanusa fecfa ca fpu konoue: ,Moje jake cfpaue";
,Pyfuucke rpeuke u ,Lfa u fpeano pa yuanpepuu . Yeuuuu upeufuqukyjy
uuneee yena kojuua cy oenapanu u sanuuy ux y peo ,Moje jake cfpaue. 3afuu
yeuuuu kaferopusyjy ceoje norpeuue oproeope, uno y konouy ,Pyfuucke rpeuke"
unu y konouy ,Lfa u fpeano pa yuanpepuu u oupa ux ynuuy ua oproeapajyhe
uecfo.
10. Yeuuuu npernepajy ceoje papoee koje cy papunu fokou oppeqeuor nepuopa u
npouuunajy o ceou uanpefky. ,Y oeou nonyropuufy cau one ufao. Pauuje cau
..., anu capa ...
9
11. Tauu kopucfe supky ceojux cauonpoueua kako u cyuupanu ceoje yene u
nocfaeunu ypyhe uuneee: ,Oeo cau uayuo ..., a ua oeoue uopau jou pa papuu
...
12. Tauu upajy papoee sa nopfqonuo u npaee eneuke o nocfuruyhuua.
Hseop: Woolfolk, A., Hughes, M. & Walkup, V. (2008). Psychology in
Education. London: Pearson Education, p. 687.
61
/Q@UDCMNRS NAQ@YNU@MI@
4SHB@I QNC@ H
RNBHNDJNMNLRJNF H
JTKSTQMNF RS@STR@ M@
ONRSHFMT@ TDMHJ@
Analiza prosenih postignua koje ostvaruju uenici
u razliitim zemljama daje uvid u opti kvalitet ob-
razovanja u nekoj zemlji. Prosena postignua, da-
kle, pokazuju u kojoj meri obrazovni sistem u nekoj
zemlji podstie uenike da razviju kljune kompe-
tencije - italaku, matematiku i naunu pismeno-
sti. Meutim, prosena postignua uenika nam ne
pokazuju kolika je pravednost u obrazovanju. Pra-
vednost obrazovanja se odnosi na razlike koje postoje
izmeu pojedinih grupa uenika u pogledu njihovih
obrazovnih postignua. Drugim reima, pravednost
obrazovanja pokazuje u kojoj meri obrazovni sistem
uspeva da obezbedi odgovarajui kvalitet obrazova-
nja za razliite uenike bez obzira na razlike koje
postoje meu njima u pogledu pola, socijalnog sta-
tusa, ekonomskog statusa, regiona u kojem ive itd.
Idealno pravedan sistem je onaj koji obezbeuje
uenicima iz razliitih grupa da ostvare isti ili veoma
slian nivo italake, matematike i naune pisme-
nosti. U takvom, idealno pravednom obrazovnom
sistemu, karakteristike na koje deca nemaju uticaj ne
bi odreivale do kog nivoa e moi da razviju kljune
ivotne kompetencije. Na taj nain bi bio ostvaren
civilizacijski ideal demokratskih drutava zasnovanih
na ljudskim pravima da deca imaju iste anse u ivotu
bez obzira da li su deaci ili devojice, da li pohaaju
jednu ili drugu kolu, da li su iz siromanijih porodi-
ca ili iz bolje stojeih itd. Naravno, idealno pravedni
obrazovni sistem je, za sada, udaljeni cilj, ali ve sada
postoje zemlje koje su uspele da ostvare znaajan nivo
pravednosti i one na svom primeru pokazuju koji
nivo pravednosti moe da se ostvari u praksi.
Kako se interpretiraju razlike u postignuima razliitih grupa uenika: da li je neka razlika velika ili
mala, znaajnija ili manje znaajna?
ta se podrazumeva pod razlikom od, na primer, 60 poena izmeu skorova dve razliite grupe studenata?
Da bi se stekao oseaj koliko je neka razlika velika i znaajna treba imati u vidu sledee injenice:
Razlika od oko 73 poena predstavlja razliku koja postoji izmeu dva susedna nivoa postignua (osim u
sluaju razlike izmeu nivoa 5 i 6). Razlika od 73 poena se, dakle, moe smatrati kao relativno velika
razlika u postignuima dve grupe uenika.
Razlika u postignuima izmeu zemalja koje imaju najvia i najnia postignua iznosi oko 240 poena.
Na osnovu prethodnih PISA studija procenjeno je da jedna godina kolovanja u OECD zemljama
ima efekat od 39 poena na PISA skali. Drugim reima, uenici u OECD zemljama za svaku dodatnu
godinu kolovanja napreduju oko 40 poena.
10
62
Pravednost obrazovanja je vana tema i drutveni
cilj u mnogim zemljama iz zapadne hemisfere,
a pogotovu u zemljama iz EU. Jedan od prioriteta
na nivou EU jeste ostvarenje socijalne kohezije.
Usled toga, u zemljama EU posebna panja se
posveuje razlikama koje postoje u pogledu obra-
zovnih postignua izmeu razliitih grupa dece.
Pravednost obrazovanja je prepoznata kao dimen-
zija obrazovnog sistema koja je jednako vana kao
i kvalitet obrazovnog sistema iz vie razloga. Jedan
skup razloga se vezuje za vrednosne razloge. Svi
graani treba da imaju oseaj da im drutvo u ko-
jem ive obezbeuje sline anse za uspeh u ivotu
jer tada imaju doivljaj da pripadaju tom drutvu
i spremniji su da potuju i tite takvo drutvo i da
daju svoj doprinos njegovom razvoju. Drugi skup
razloga se odnosi na ekonomske razloge. Demo-
grafski trendovi pokazuju da su evropska drutva
sve starija i da je dece i mladih sve manje i ma-
nje. Ako evropske drave i drutva ele da zadre
postojei nivo razvijenosti i kvaliteta ivota neop-
hodno je da se obezbedi kvalitetno obrazovanje
za svu decu, tj. i onima koji su tradicionalno bili
defavorizovani.
Pravednost obrazovanja se najee prati preko
razlika koje postoje izmeu deaka i devojica i
razlika koje postoje izmeu dece sa razliitim so-
cio-ekonomskim statusom. Iz tog razloga u okviru
ovog teksta bie analizirane razlike u PISA posti-
gnuima u odnosu na rodne razlike i razlike u so-
cio-ekonomskom statusu uenika.
Rodne razlike u italakoj pismenosti
Koliko se italaka pismenost devojica i deaka
razlikuje u razliitim zemljama? Prosena posti-
gnua devojica i deaka su prikazana na slici 8 u
odnosu na proseno postignue na nivou zemlje.
Podaci na slici pokazuju u kojoj meri italaka pi-
smenost deaka i devojica odstupa od prosenog
postignua za sve uenike u datoj zemlji. Ako je
proseno postignue u pozitivnoj zoni to ozna-
ava da je proseno postignue deaka, odnosno
devojica vie od ukupnog prosenog postignua
u datoj zemlji, i obrnuto ako se nalazi u zoni ne-
gativnih vrednosti to pokazuje da su prosena po-
stignua date grupe nia od prosenog postignua
na nivou cele zemlje.
Ve na prvi pogled vidi se da je u svim zemlja-
ma italaka pismenost deaka nia od italake
pismenosti devojica. Ovaj nalaz je u saglasnosti
sa rairenim uverenjima da su devojice bolje sa
reima nego deaci. Ipak, treba imati u vidu da je
italaka pismenost koja se ispituje u okviru PISA
studije kompetencija koja se ui i usavrava i da
utvrene razlike uglavnom odraavaju razlike u
onim iskustvima koja mogu da podstaknu razvoj
italake pismenosti. Polazei od toga moe se rei
da u svim zemljama devojice imaju vie prilika za
razvoj italake kompetencije nego deaci. Ovaj
nalaz sugerie da postoji zajedniki izazov koji de-
le skoro sve uesnice u PISA 2009 studiji da se
u okviru obrazovnog sistema vie panje posveti
razvoju italake pismenosti kod deaka. Da se de-
aci vie zainteresuju za itanje, da se vie angauju
i da se usavre naini na koje obrazovni sistemi
podstiu razvoj njihove italake pismenosti tako
da oni u veoj meri odgovaraju interesovanjima i
obrazovnim potrebama deaka.
Najvee razlike izmeu italake pismenosti devoj-
ica i deaka su zabeleene u Albaniji gde dostiu
60 poena, dok su najmanje razlike od svega 9 po-
ena zabeleene u Kolumbiji. U OECD zemljama
u proseku razlika izmeu deaka i devojica iznosi
39 poena u korist devojica. Ova razlika je zna-
ajna poto odgovara efektu itave godine kolo-
1@YKHJD T ONRSHFMTHL@ HYLDT CDUNIHB@ H CD@J@
Slika 8. |esl|jaas ie.ej|ts | ies|s as s|s|| |ls|s|e ;|smeaesl| |||1/
I11) a eiaesa as ;reseae ;esl|jaae a tem|j|. Nej|l|.a| reta|lsls|
a|staja is se ;esl|jaae isle jra;e aea||s as|st| |s;ei ;reseaej
;esl|jaas a islej tem|j|, s ;et|l|.a| reta|lsl| a|staja is se ;esl|jaae
isle jra;e aea||s as|st| |tasi ;reseaej ;esl|jaas a islej tem|j|.
11
63
vanja u OECD zemljama. Ako bi se posmatrao
samo nivo razvijenosti italake pismenosti kod
deaka i devojica u OECD zemljama, italaka
pismenost kod deaka sa petnaest godina bila bi
na nivou pismenosti devojica sa etrnaest godina.
Od evropskih zemalja najmanje, iako i dalje znaa-
jane, razlike (manje od 30 poena) su registrovane
u Holandiji, Velikoj Britaniji, Belgiji, Danskoj i
paniji, dok su najvee razlike izmeu deaka i
devojica (vie od 50 poena) registrovane u Alba-
niji, Bugarskoj, Litvaniji, Finskoj, Sloveniji, Crnoj
Gori, Slovakoj i Hrvatskoj.
Razlika u italakoj pismenosti izmeu deaka
i devojica u Srbiji je slina onoj koja postoji u
OECD zemljama i iznosi 39 poena u korist de-
vojica, tj. italaka pismenost deaka u Srbiji od-
govara nivou koji devojice dostiu sa etrnaest
godina. Kada se razlika u italakoj pismenosti
izmeu devojica i deaka koja postoji u Srbiji
uporedi sa razlikama u drugim zemljama iz regi-
ona moe se videti da su one najmanje u Srbiji
(vidi tabelu 12). U Bugarskoj i Albaniji italaka
pismenost devojica je via od one kod deaka za
preko 60 poena, u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj
Gori devojice su uspenije od deaka za vie od
50 poena, dok je u Rumuniji ta razlika 43 poena.
Poreenjem sa 2006. godinom moe se videti da
u prethodnom periodu nije dolo do znaajnog
napretka u pogledu smanjenja razlike u italakoj
pismenosti deaka i devojica. To je sluaj ak i u
onim zemljama u kojima je zabeleeno znaajno
poboljanje italake pismenosti (npr. Srbija, Bu-
garska, Rumunija i Crna Gora). Navedeni nalaz
pokazuje da je ostvareni napredak podjednak i u
sluaju deaka i u sluaju devojica zbog ega nije
dolo do smanjenja jaza u njihovim postignuima.
Slika 9 prikazuje podatke koji opisuju promenu
koja se desila izmeu dve PISA studije (2006. i
2009. godine). Na osnovu prikazanih podataka
vidi se da je 2009. godine znaajno smanjen pro-
cenat uenika koji nisu dostigli nivo funkcional-
ne pismenosti u domenu itanja. U 2006. godini
61% uenika i 43% uenica su bili funkcionalno
nepismeni, dok je 2009. godine taj procenat sni-
Tabela 12. |st|||s a |ls|s|ej ;|smeaesl| ies|s | ie.ej|ts a e|.|ra
PISA 2006 | ||1/ I11 slai|j|
I11lt I11
est| e.ej|te |st|||s est| e.ej|te |st|||s
1rc|js 1l |II -42 |II |I -39
1
|r.sls|s |aI a1I -50 |aI a11 -51
1|e.ea|js |! aIl -54 |a all -55
|ras |ers 1!1 |la -45 1I |1| -53
|ajsrs|s 1!| |1I -58 |11 |l -61
|amaa|js 1!| |l -44 |11 ||a -43
/|csa|js 1aa |l! -62
-|1
-11
-I1
-l1
1
l1
I1
11
|1
/
|
c
s
a
|
j
s

|
1

a
)
|
a
j
s
r
s
|
s

|
|
I

)
|
|
l
.
s
a
|
j
s

|
|

)
l
r
|
a
|
i
s
i

l
e
c
s
j
e

|
|
l

)
1
e
r
i
s
a

|
|
1
a
)
|
|
a
s
|
s

|
a
1

)
1
|
e
.
e
a
|
j
s

|
|

1
)
K
|
r
j
|
s
l
s
a

|
1
l
|
)
|
r
a
s

|
e
r
s

|
|
1

)
1
|
e
.
s

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|
!
!
)
|
r
.
s
l
s
|
s

|
|
!

a
c
s
|

|
|
/
|
)

|
|
a

)
K
s
l
s
r

|
1
!
I
)
|
e
|
j
s
|
s

|
a
1
1
)

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|
!

)
|
e
l
e
a
|
j
s

|
|

|
)
N
e
r
.
e

|
s

|
a
1
1
)
|
r

|
s

|
|

1
)
|
l
s
|
|
j
s

|
|

)
N
e
.
|

l
e
|
s
a
i

|
a
I
l
)

.
e
i
s
|
s

|
|

!
)
|
a
s
|
j
s

|
|
a

)
|
s
l
e
a
|
j
s

|
a
1
l
)
|
s
|
s
a
i

|
a
1
1
)
l
a
r
s
|
s

|
|

|
)
K
s
t
s
|
s
l
s
a

|
1

1
)
|
a
m
a
a
|
j
s

|
|
I
|
)
|
t
r
s
e
|

|
|
!
|
)
|
r
a
j
.
s
j

|
|
I

)
/
a
s
l
r
|
j
s

|
|
!
1
)
|
r
s
a
t
a
s
|
s

|
|

s
a
j
s
j
-
K
|
a
s

|
a
a

)
N
e
m
s

|
s

|
|

!
)
S
r
b
i
j
a

(
4
4
2
)
|
a
|
s
e
m
c
a
r
j

|
|
!
I
)
|
r
s
|
s

|
|

)
O
E
C
D

p
r
o
s
e
k

(
4
9
3
)
1
s
;
s
a

|
a
I
1
)

.
s
j
t
s
r
s
|
s

|
a
1
l
)
|
e
r
l
a
j
s
|

|
|

)
h
s
i
j
s
r
s
|
s

|
|

|
)
l
s
j
|
s
a
i

|
|
I
l
)
K
|
a
e
s
|
|

l
s
j
;
e
j

|
|

a
)
/
a
s
l
r
s
|
|
j
s

|
a
l
a
)
/
r
j
e
a
l
|
a
s

|
1

)
|
a
i
e
a
e
t
|
j
s

|
|
1
I
)
K
e
r
e
j
s

|
a
1

)
K
s
a
s
i
s

|
a
I
|
)
h
s
|
s
e
-
K
|
a
s

|
|

!
)
|
s
a
s
m
s

|
1
!
l
)
|
e
a
j

K
e
a
j
-
K
|
a
s

|
a
1
1
)
|
|
|
l
e
a

l
s
j
a

|
|

)
1
|
a
j
s
;
a
r

|
a
I

)
l
a
a
|
s

|
|
1
|
)

;
s
a
|
j
s

|
|

l
)

s
a
s
|
s

|
|

a
)
|
r
s
t
|
|

|
|
l
I
)
|
e
|
j
|
j
s

|
a
1

)
|
K

|
|

|
)
h
e
|
s
|
|
e

|
|
I
a
)
|
1

|
a
1
1
)
|
e
|
s
a
i
|
j
s

|
a
1

)
/
t
e
r
c
e
j
i

s
a

|
1

I
)
|
e
r
a

|
1
!
1
)

|
|
e

|
|
|

)
K
e
|
a
m
c
|
j
s

|
|
l
1
)
e.ej|te est|
12
64
en za oko 18-19 procentinih poena. Ostvareni
napredak je vrlo slian i u sluaju deaka i u slu-
aju devojica. Kada su u pitanju najvii nivoi po-
stignua moe se videti da je procenat uenika koji
dostie najvie nivoe italake pismenosti ostao
vrlo mali. Ipak, uprkos ovom veoma znaajnom
poboljanju jo uvek znaajan procenat uenika
i uenica do svoje petnaeste godine ne uspeva da
dostigne nivo funkcionalne pismenosti u domenu
itanja (43% deaka i 23% devojica).
Ukupno gledano, ovi podaci pokazuju da obra-
zovni sistem u Srbiji uspeva u veoj meri nego
obrazovni sistemi u drugim zemljama iz regiona
da podri razvoj italake pismenosti kod deaka.
Ipak, poto postoje evropske zemlje u kojima je
razlika u italakoj pismenosti deaka i devojica
manja to pokazuje da je mogue da postojea ra-
zlika bude dodatno smanjena. Dakle, praktino
gledano, nain na koji se u okviru obrazovnog si-
stema u Srbiji podstie i podrava razvoj italake
pismenosti (u okviru razliitih predmeta) treba u
veoj meri prilagoditi interesovanjima i obrazov-
nim potrebama deaka da bi se smanjio jaz koji
postoji u odnosu na devojice.
Rodne razlike u matematikoj pismenosti
Rezultati u ovom delu pokazuju u kojoj meri
obrazovni sistemi stvaraju dovoljno mogunosti
za razvoj matematike pismenosti i za deake i za
devojice. Slika 10 prikazuje podatke o prosenim
postignuima deaka i devojica na skali matema-
tike pismenosti u pojedinim zemljama. Prosena
postignua devojica i deaka su opisani u odno-
su na prosena postignua uenika u datoj zemlji.
Drugim reima, podaci na slici pokazuju u kojoj
meri se matematika pismenost deaka i devojica
u nekoj zemlji razlikuje od prosenog postignua
na nivou te zemlje. Ako je proseno postignue u
pozitivnoj zoni to oznaava da je proseno posti-
gnue deaka, odnosno devojica vie od ukupnog
prosenog postignua u datoj zemlji, i obrnuto
ako se nalazi u zoni negativnih vrednosti to poka-
zuje da su prosena postignua date grupe nia od
prosenog postignua na nivou cele zemlje.
Na osnovu podataka koji su prikazani na slici 10
moe se uoiti da u najveem broju zemalja (u 35
zemalja) deaci imaju vii nivo matematike pi-
smenosti u odnosu na devojice. Najvee razlike u
korist deaka postoje u Kolumbiji gde ona dostie
32 poena, dok je prednost deaka u domenu mate-
matike pismenosti iznad 20 poena u Lihtentajnu,
Belgiji, ileu, Velikoj Britaniji, Americi i vajcar-
skoj. U jednom broju zemalja (25 zemalja) i deaci
i devojice uspevaju da razviju slian nivo mate-
matike pismenosti. Od evropskih zemalja u ovu
grupu spadaju Poljska, Island, Rumunija, Slovaka,
Finska, Rusija, Letonija, Slovenija, vedska i Bugar-
ska. U ovim zemljama kole i nastavnici uspevaju
da obezbede dovoljno podsticajne uslove za razvoj
matematike pismenosti i za deake i za devojice.
Konano, moe se izdvojit i trea, najmanje brojna
grupa zemlja (svega 5 zemalja) u kojima obrazovni
sistemi u veoj meri podravaju razvoj matematike
pismenosti kod devojica. U ovu grupu, od evrop-
Slika 9. |reteasl ies|s | ie.ej|ts |ej|
a|sa iesl|j|| a|.e |aa|t|eas|ae ;|smeaesl|
||s;ei a|.es I) | ea|| |ej| sa iesl|j|| asj.|e
a|.ee |ls|s|e ;|smeaesl| |a|.e| a | ) I11.
| I11. jei|ae
13
65
skih zemalja, spadaju Litvanija i Albanija u kojoj je
zabeleena i najvea prednost u korist devojica u
domenu matematike pismenosti (11 poena).
Srbija spada u grupu zemalja u kojima deaci ima-
ju neto vii nivo matematike pismenosti nego de-
vojice i ta razlika iznosi 12 poena (vidi tabelu 13).
Ova razlika izmeu matematike pismenosti dea-
ka i devojica je identina onoj koja je zabeleena
u OECD zemljama. Ipak, u poreenju sa drugim
zemljama, u kojima postoje razlike u korist deaka,
ona koja postoji u Srbiji spada meu nie razlike.
Drugim reima, iako postoje razlike u matemati-
koj pismenosti deaka i devojica one u Srbiji nisu
tako velike kao u nekim drugim zemljama.
U poreenju sa drugim zemljama iz regiona (vi-
di tabelu 13), Srbija ima najveu razliku u korist
deaka zajedno sa Crnom Gorom i Hrvatskom,
za razliku od Rumunije, Slovenije i Bugarske gde
deaci i devojice imaju slian nivo matemati-
ke pismenosti i Albanije gde su devojice imale
u proseku bolja postignua od deaka u domenu
matematike pismenosti.
U poreenju sa rezultatima iz 2006. godine, moe
se videti da je razlika u matematikoj pismenosti
izmeu deaka i devojica 2009. godine znaajna i
to u korist deaka. Pored toga, na osnovu poree-
nja prosenih postignua deaka i devojica 2006.
i 2009. godine moe se videti da je ova razlika
nastala zbog toga to su deaci u veoj meri na-
predovali nego devojice u domenu matematike
pismenosti. To znai da da je obrazovni sistem u
Srbiji, kada je u pitanju razvoj matematike pi-
smenosti, postao neto vie prilagoen obrazovnim
Slika 10. |esl|jaas ie.ej|ts | ies|s as s|s|| mslemsl||e ;|smeaesl|
|||1/ I11) a eiaesa as ;reseae ;esl|jaae a tem|j|. Nej|l|.a| reta|lslsl|
a|staja is se ;esl|jaae isle jra;e aea||s as|st| |s;ei ;reseaej
;esl|jaas a islej tem|j|, s ;et|l|.a| reta|lsl| a|staja is se ;esl|jaae
isle jra;e aea||s as|st| |tasi ;reseaej ;esl|jaas a islej tem|j|.
e.ej|te est|
-I1
-la
-l1
-a
1
a
l1
la
I1
K
e
|
a
m
c
|
j
s

|
1

l
)
|
|
|
l
e
a

l
s
j
a

|
a
1

)
|
e
|
j
|
j
s

|
a
l
a
)

|
|
e

|
|
I
l
)
|
K

|
|

I
)
|
1

|
|

!
)

.
s
j
t
s
r
s
|
s

|
a
1
|
)
|
a
|
s
e
m
c
a
r
j

|
|

)
/
a
s
l
r
|
j
s

|
|

;
s
a
|
j
s

|
|

1
)
|
e
r
a

|
1

a
)
|
e
|
s
a
i
|
j
s

|
a
I

)
|
r
s
a
t
a
s
|
s

|
|

!
)

s
a
s
|
s

|
a
1
1
)
N
e
m
s

|
s

|
a
l
1
)
|
r
s
t
|
|

|
1

)
|
l
s
|
|
j
s

|
|

1
)
|
e
a
j

K
e
a
j
-
K
|
a
s

|
a
a
a
)
|
r

|
s

|
|

)
h
e
|
s
|
|
e

|
|
l

)
|
r
a
j
.
s
j

|
|
I
!
)
l
a
a
|
s

|
1
!
l
)
|
r
a
s

|
e
r
s

|
|
1
1
)
h
s
i
j
s
r
s
|
s

|
|

1
)
K
s
a
s
i
s

|
a
I
!
)
|
e
r
l
a
j
s
|

|
|

!
)
O
E
C
D

p
r
o
s
e
k

(
4
9
6
)
S
r
b
i
j
a

(
4
4
2
)
h
s
|
s
e
-
K
|
a
s

|
a
I
a
)
l
a
r
s
|
s

|
|
|
a
)
|
r
.
s
l
s
|
s

|
|

1
)
/
r
j
e
a
l
|
a
s

|
1

)
/
a
s
l
r
s
|
|
j
s

|
a
l
|
)
1
s
;
s
a

|
a
I

)
|
s
l
e
a
|
j
s

|
a
l
I
)
|
t
r
s
e
|

|
|
|
!
)
/
t
e
r
c
e
j
i

s
a

|
|
1
l
)
N
e
.
|

l
e
|
s
a
i

|
a
l

)
|
r
s
|
s

|
|

!
)
1
|
a
j
s
;
a
r

|
a

I
)
|
s
a
s
m
s

|
1

1
)
N
e
r
.
e

|
s

|
|

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|

1
)
K
|
a
e
s
|
|

l
s
j
;
e
j

|
a
|
1
)
l
s
j
|
s
a
i

|
|
l

)
|
e
|
j
s
|
s

|
|

a
)
|
s
|
s
a
i

|
a
1
!
)
|
a
m
a
a
|
j
s

|
|
I
!
)
K
e
r
e
j
s

|
a
|

)
1
|
e
.
s

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|

!
)
|
|
a
s
|
s

|
a
|
l
)

a
c
s
|

|
|
/
|
)

|
|
a
1
)
|
a
s
|
j
s

|
|

)
|
e
l
e
a
|
j
s

|
|

I
)
1
|
e
.
e
a
|
j
s

|
a
1
l
)
1
e
r
i
s
a

|
1

!
)
K
s
t
s
|
s
l
s
a

|
|
1
a
)

s
a
j
s
j
-
-
K
|
a
s

|

1
1
)
|
a
i
e
a
e
t
|
j
s

|
1
!
l
)

.
e
i
s
|
s

|
|

|
)
|
a
j
s
r
s
|
s

|
|
I

)
K
s
l
s
r

|
1

)
K
|
r
j
|
s
l
s
a

|
1
1
l
)
|
|
l
.
s
a
|
j
s

|
|
!
!
)
l
r
|
a
|
i
s
i

|

l
e
c
s
j
e

|
|
l
|
)
/
|
c
s
a
|
j
s

|
1
!
!
)
Tabela 13. |st|||s a mslemsl||ej ;|smeaesl| ies|s | ie.ej|ts a e|.|ra
PISA 2006 | ||1/ I11 slai|j|
I11 I11
est| e.ej|te |st|||s est| e.ej|te |st|||s
1rc|js |1 |11 a || |1! 12
|r.sls|s |!| |l 13 |a |a| 11
1|e.ea|js a1! a1I a a1I a1l l
|ras |ers |1a 11 12 |1 1 12
|ajsrs|s |lI |la -| |I |11 -|
|amaa|js |l |lI 7 |I |Ia 1
/|csa|js -- -- -- 1!I 11 -11
14
66
potrebama deaka. U Rumuniji se desilo neto
suprotno u odnosu na Srbiju, 2006. je postoja-
la razlika u korist deaka, ali je ona neutralisana
2009. godine. U ostalim zemljama situacija se nije
promenila izmeu dva testiranja kada je u pitanju
postojanje rodnih razlika u matematikoj pisme-
nosti. U Hrvatskoj i Crnoj Gori razlika u korist
deaka, koja je zabeleena 2006. godine, zadrala
se i 2009. godine. S druge strane, u Sloveniji i
Bugarskoj razlike nisu postojale ni 2006. godine,
a tako je 2009. godine.
Kada se deaci i devojice uporede u odnosu na
procenat onih koji ostaju ispod nivoa 2 (minimalni
nivo funkcionalne pismenosti) i onih koji dosti-
u najvie nivoe u 2006. i 2009. godini (slika 11)
moe se videti da nije dolo do znaajnih promena.
Neto manje deaka se moe oznaiti kao funkcio-
nalno nepismeni 2009. godine u odnosu na 2006.
godinu, ali je ta promena mala (oko 3 procentna
poena). Procenat devojica koja su ostale ispod ni-
voa 2 na skali matematike pismenosti je skoro isti
2009. kao to je bio 2006. godine (oko 42%). to
se tice najviih nivoa matematike pismenosti mo-
e se videti da ni u tom pogledu ne postoje velike
razlike izmeu deaka i devojica. Iako je procenat
deaka na 5 i 6 nivou neto vei (oko 2 procentna
poena), procenat uenika koji dostiu najvie ni-
voe je generalno nizak (manje od 5%). Ovi nalazi
pokazuju da izmeu dva testiranja nije ostvaren
znaajan napredak kada je u pitanju procenat dece
koja su funkcionalno nepismena u domenu mate-
matike pismenosti, niti u procentu deaka i devoj-
ica koji dostiu najvie nivoe postignua. Dobijeni
nalazi pokazuju da obrazovni sistem u Srbiji ne
uspeva da znaajan procenat i deaka i devojica
(oko 40%) dovede do nivoa funkcionalne pisme-
nosti nakon 9 godina kolovanja.
Dobijeni nalazi pokazuju da obrazovni sistem u
Srbiji treba da unapredi postojee uslove za razvoj
matematike pismenosti kod devojica. Izgleda
da postojei uslovi u neto veoj meri pogoduju
deacima nego devojicama. injenica da 2006.
godine u Srbiji nisu postojale razlike u pogledu
matematike pismenosti deaka i devojica i da
u nekim drugim zemljama u regionu ne postoje
razlike izmeu deaka i devojica pokazuju da se
radi o ostvarivom cilju.
Rodne razlike u naunoj pismenosti
U kojoj meri obrazovni sistemi omoguavaju i de-
acima i devojicama da razviju naunu pismenost
koja postaje nuan preduslov za uspeh kako u sva-
kodnevnom ivotu tako i u okviru profesionalne
karijere? Drugim reima, da li obrazovanje prua
dovoljno podsticaja i devojicama i deacima da
razumeju kljuna znanja iz razliitih nauka, da
izvode zakljuke na osnovu nalaza poznatih i-
njenica, da primene nauna saznanja u reavanju
praktinih ivotnih izazova itd.?
Na slici 12 mogu se videti podaci o razlikama koje
postoje u pogledu naune pismenosti devojica i
deaka u razliitim zemljama koje su uestvovale u
PISA 2009 studiji. Prosena postignua devojica
Slika 11. |reteasl ies|s | ie.ej|ts |ej|
a|sa iesl|j|| a|.e |aa|t|eas|ae ;|smeaesl|
||s;ei a|.es I) | ea|| |ej| sa iesl|j|| asj.|e
a|.ee mslemsl||e ;|smeaesl| |a|.e| a | )
I11. | I11. jei|ae
15
67
Slika 12. |esl|jaas ie.ej|ts | ies|s as s|s|| asaae ;|smeaesl| |||1/
I11) a eiaesa as ;reseae ;esl|jaae a tem|j|. Nejsl|.a| reta|lslsl|
a|staja is se ;esl|jaae isle jra;e aea||s as|st| |s;ei ;reseaej
;esl|jaas a islej tem|j|, s ;et|l|.a| reta|lsl| a|staja is se ;esl|jaae
isle jra;e aea||s as|st| |tasi ;reseaej ;esl|jaas a islej tem|j|.
e.ej|te est|
-I1
-la
-l1
-a
1
a
l1
la
I1
K
e
|
a
m
c
|
j
s

|
|
1
I
)
|
|
|
l
e
a

l
s
j
a

|
a
I
1
)
|
1

|
a
1
I
)

s
a
s
|
s

|
|

)
|
K

|
a
l
|
)

|
|
e

|
|
|
!
)

.
s
j
t
s
r
s
|
s

|
a
l
!
)
/
a
s
l
r
|
j
s

|
|

|
)

;
s
a
|
j
s

|
|

)
|
a
|
s
e
m
c
a
r
j

|
|

|
)
h
e
|
s
|
|
e

|
|
l

)
|
e
|
j
|
j
s

|
a
1
!
)
N
e
m
s

|
s

|
a
I
1
)
K
s
a
s
i
s

|
a
I

)
|
e
r
a

|
1

)
|
e
|
s
a
i
|
j
s

|
a
I
I
)
|
r
s
a
t
a
s
|
s

|
|

)
|
r
s
t
|
|

|
|
1
a
)
|
e
a
j

K
e
a
j
-
K
|
a
s

|
a
|

)
|
s
|
s
a
i

|
|

)
l
a
a
|
s

|
|
1
l
)
h
s
i
j
s
r
s
|
s

|
a
1
1
)
O
E
C
D

p
r
o
s
e
k

(
5
0
1
)

s
a
j
s
j
-
K
|
a
s

|
a
!
a
)
1
|
e
.
s

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|

1
)
|
s
l
e
a
|
j
s

|
a
I

)
/
a
s
l
r
s
|
|
j
s

|
a
I
!
)
K
|
a
e
s
|
|

l
s
j
;
e
j

|
a
I
1
)
1
|
a
j
s
;
a
r

|
a
|
I
)
|
r
a
j
.
s
j

|
|
I
!
)
S
r
b
i
j
a

(
4
4
3
)
|
l
s
|
|
j
s

|
|

)
|
s
a
s
m
s

|
1
!

)
K
e
r
e
j
s

|
a
1

)
h
s
|
s
e
-
K
|
a
s

|
a
l
l
)
|
r
s
|
s

|
a
1

)
|
t
r
s
e
|

|
|
a
a
)
|
a
s
|
j
s

|
|
!

)
|
e
r
l
a
j
s
|

|
|

1
)
N
e
r
.
e

|
s

|
a
1
1
)

.
e
i
s
|
s

|
|

a
)

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
a
1
1
)
|
e
|
j
s
|
s

|
a
1

)
N
e
.
|

l
e
|
s
a
i

|
a
1
I
)
|
e
l
e
a
|
j
s

|
|

|
)
/
t
e
r
c
e
j
i

s
a

|
1
!
1
)
/
r
j
e
a
l
|
a
s

|
|
1
l
)
K
s
t
s
|
s
l
s
a

|
|
1
1
)
|
r
.
s
l
s
|
s

|
|

)
|
a
i
e
a
e
t
|
j
s

|
1

1
)
|
r

|
s

|
|
!
1
)
|
a
m
a
a
|
j
s

|
|
I

)
1
s
;
s
a

|
a
1

)
l
a
r
s
|
s

|
|
a
|
)
|
r
a
s

|
e
r
s

|
|
1
l
)
l
s
j
|
s
a
i

|
|
I
a
)
1
|
e
.
e
a
|
j
s

|
a
l
I
)
|
|
a
s
|
s

|
a
a
|
)
|
|
l
.
s
a
|
j
s

|
|

l
)
l
r
|
a
|
i
s
i

|

l
e
c
s
j
e

|
|
l
1
)
|
a
j
s
r
s
|
s

|
|
1

)
K
|
r
j
|
s
l
s
a

|
1
1
1
)
K
s
l
s
r

|
1
!

a
c
s
|

|
|
/
|
)

|
|

)
/
|
c
s
a
|
j
s

|
1

l
)
1
e
r
i
s
a

|
|
l
a
)
lsce|s l|. |st|||s a asaaej ;|smeaesl| ies|s | ie.ej|ts
a e|.|ra ||1/ I11 | ||1/ I11 slai|j|
I11 I11
est| e.ej|te |st|||s est| e.ej|te |st|||s
1rc|js |11 |1 -a ||I ||1 -l
|r.sls|s |I || -I |I |l -
1|e.ea|js ala aI1 -8 a1a al -l|
|ras |ers |ll |l1 -I 1a |1 -13
|ajsrs|s |I ||1 -17 |11 |a1 -20
|amaa|js |l! |l -I |I1 |11 -10
/|csa|js -- -- -- 1!! |1 -29
i deaka su prikazana u odnosu na prosena po-
stignua uenika u datoj zemlji. Dakle, podaci na
slici opisuju kako se nauna pismenost devojica
i deaka razlikuje od prosenog skora svih ue-
nika na skali naune pismenosti. U sluaju kada
se prosene vrednosti deaka, odnosno devojica
nalaze iznad horizontalne linije (u zoni pozitivnih
vrednosti) to znai da data grupa ima prosena
postignua koja su via od prosenih postignua
svih uenika. U sluaju kada su prosene vrednosti
deaka ili devojica ispod horizontalne linije onda
to znai da je njihovo proseno postignue slabije
od ukupnog prosenog postignua date zemlje na
skali naune pismenosti.
Podaci koji su prikazani na slici 12 pokazuju da u
najveem broju zemalja (35 zemlje) ne postoje sta-
tistiki znaajne razlike izmeu deaka i devojica
u pogledu njihove naune pismenosti. To znai
da, iako postoje neke razlike u njihovim prose-
nim postignuima, te razlike mogu da se tretiraju
kao da ne postoje. Takva situacija je u proseku u
OECD zemljama. Pored toga, deaci i devojice
imaju isti nivo pismenosti, izmeu ostalih zemalja,
i u Austriji, Maarskoj, Slovakoj i Estoniji. Dakle
u svim ovim zemljama obrazovanje uspeva da pru-
i odgovarajue anse i deacima i devojicama da
razumeju najvanija znanja iz nauka, da razumeju
nauni nain miljenja, da mogu da primene na-
una znanja i nauni nain miljenja i zakljuiva-
nja u reavanju svakodnevnih problema itd.
Kada se analziraju zemlje u kojima postoje razlike
izmeu deaka i devojica u pogledu naune pi-
smenosti prvo upada u oi injenica da u veem
broju zemalja prednost imaju devojice. Na pri-
16
68
mer, u 21 zemlji devojice imaju vii nivo naune
pismenosti, dok su deaci bili uspeniji od devoji-
ca u 11 zemalja. Najvea razlika u korist devojica
je zabeleena u Jordanu gde dostie ak 35 poena,
dok ova razlika iznosi 20-30 poena u Albaniji,
Dubaiju, Kataru, Kirgistanu i Bugarskoj. U ovim
zemljama obrazovni sistem je, na odreeni nain,
vie prilagoen obrazovnim potrebama devojica.
S druge strane, meu zemljama u kojima deaci
imaju znaajno via postignua na skali naune
pismenosti izdvaja se Kolumbija gde ta razlika
iznosi preko 20 poena. Pored Kolumbije u grupi
zemalja u kojima je proseno postignue deaka
vie za 10-20 poena u odnosu na devojice nalaze
se Lihtentajn, Amerika i Danska.
Srbija spada u grupu zemalja u kojima ne posto-
ji razlika u pogledu naune pismenosti devoji-
ca i deaka. Po tome je Srbija slina najbrojnijoj
grupi zemalja i proseku OECD zemalja. To znai
da je nastava iz nauka u Srbiji dobro prilagoe-
na i devojicama i deacima i da omoguiva deci
i mladima da, bez obzira na pol, razviju naunu
pismenost.
U poreenju sa drugim zemljama iz regiona, Srbi-
ja i Hrvatska su jedine zemlje u kojima obrazovni
sistem na isti nain podstie i devojice i deake.
Sve druge zemlje iz regiona (Crna Gora, Slovenija,
Rumunija, Bugarska i Albanija) spadaju u grupu
zemalja u kojima su devojice bile znaajno uspe-
nije od deaka na skali naune pismenosti (vidi
tabelu 14). U tom pogledu situacija u regionu je
neto nepovoljnija nego to je to bio sluaj 2006.
godine. U 2006. godini samo u Sloveniji i Bugar-
skoj je postojala razlika u korist devojica, dok je u
2009. godini ta razlika postala znaajna i u Crnoj
Gori i Rumuniji. Pored toga, sve razlike koje su
postojale 2006. godine su se donekle poveale.
Pored poreenja prosenih postignua deaka i
devojica vano je da se obrati panja i na nivoe
postignua koje dostiu deaci i devojice na skali
naune pismenosti. Slika 13 pokazuje da je do-
nekle manji broj uenika i uenica koji su 2009.
godine bili ispod nivoa 2 na skali naune pismeno-
sti (koji predstavlja minimalni nivo funkcionalne
pismenosti) u odnosu na 2006. godinu. To sma-
njenje iznosi oko 5 procentnih poena za deake
i oko 3 procentna poena za devojice. S druge
strane procenat uenika i uenica koji su uspeli
da dostignu dva najvia nivoa na skali italake
pismenosti su ostali nepromenjeni i veoma nisku
(oko 1%). Iako je, dakle, ostvaren izvestan napre-
dak u smislu smanjenja broja i deaka i devojica
koji se mogu opisati kao funkcionalno nepismeni
u domenu nauke, jo uvek treina njih u Srbiji ne
dostie nivo 2.
Slika 13. |reteasl ies|s | ie.ej|ts |ej|
a|sa iesl|j|| a|.e |aa|t|eas|ae ;|smeaesl|
||s;ei a|.es I) | ea|| |ej| sa iesl|j|| asj.|e
a|.ee asaae ;|smeaesl| |a|.e| a | ) I11. |
I11. jei|ae
17
69
Jedna od vanih tema u PISA studiji jeste pove-
zanost izmeu socijalnog, ekonomskog i kultu-
rolokog statusa porodice iz koje dolazi uenik i
njenih/njegovih postignua na skalama italake,
matematike i naune pismenosti. Postoji vei
broj studija koje pokazuju da socio-ekonomski
status uenika moe biti blisko povezan sa po-
stignuima uenika na PISA skalama (vidi vie
Coleman i sar., 1966, OECD, 2001, Levin &
Belfiled, 2002, OECD, 2004, OECD, 2007,
Baucal & Pavlovi, 2010). Na primer, uenici iji
roditelji imaju vii nivo obrazovanja ee imaju i
via postignua na skalama italake, matemati-
ke i naune pismenosti. Vie obrazovani roditelji
mogu u veoj meri da podre obrazovanje svoje
dece, da ue sa svojom decom, da budu uzor deci
itd. Porodice koje imaju vii nivo ekonomskog
statusa mogu da obezbede deci dodatno obrazo-
vanje, mirno mesto za uenje, dodatne knjige,
kompjuterske programe za dodatno uenje itd.
Uenicima koji ive u urbanim centrima mogu
biti dostupnije kulturne instituticije kao to su
biblioteke, kole itd. to sve moe da doprinese
viem vrednovanju znanja i obrazovanja to pozi-
tivno utie na motivaciju i zalaganje koje uenici
investiraju u uenje. Konano, uenici koji dolaze
iz bolje stojeih porodica esto imaju vie ansi da
se upiu u kole u kojima radi strunije nastavno
osoblje, u kojima postoje bogatiji obrazovni re-
sursi itd. zbog ega e oni bre i vie napredovati
od uenika koji su upisani u kole sa siromanijim
obrazovnim resursima.
U okviru PISA studije poseban deo analize odnosi
se na analizu razlika koje postoje izmeu postignu-
a uenika sa razliitim socio-ekonomskim statu-
som (vidi okvir). U nekim zemljama ove razlike
su vee, a u drugima manje. Veliina ovih razlika
govori o pravednosti obrazovanja u nekoj zemlji -
tamo gde su razlike vee pravednost je manja, a ta-
mo gde su one manje pravednost je vea. Praved-
nost obrazovanja se, dakle, u PISA studiji odnosi
na meru u kojoj obrazovni sistem u nekoj zemlji
uspeva da obezbedi svim uenicima, bez obzira
na njihov socio-ekonomski status, onaj kvalitet
obrazovanja koji odgovara njihovim obrazovnim
potrebama omoguavajui im tako jednake anse
da razviju kljune kompetencije (italaku, mate-
matiku i naunu pismenost).
Poto su prethodne analize (OECD, 2001;
OECD, 2004; OECD, 2007b; Willms, 2006,
Willms, 2010) pokazale da se povezanost izmeu
socio-ekonomskog statusa uenika i PISA posti-
gnua ne razlikuje znaajno za italaku, matema-
tiku i naunu pismenost ovde e biti prikazani
nalazi samo za italaku pismenost koja je bila u
fokusu PISA 2009 studije.
1@YKHJD T ONRSHFMTHL@ HYLDT LK@CHG R@ Q@YKHHSHL
RNBHNDJNMNLRJHL RS@STRNL
Socio-ekonomski satus uenika
Socio-ekonomski status uenika se odnosi na indeks koji se izraunava na osnovu socijalnog, ekonomskog,
kulturolokog i obrazovnog statusa porodice iz koje potie uenik (obrazovanje roditelja, zaposlenost ro-
ditelja, zanimanje roditelja i posedovanje odreenih dobara u domainstvu).
Indeks socio-ekonomskog statusa se izraava preko standardizovane skale na kojoj 0 oznaava proseni
socio-ekonomski status uenika u OECD zemljama. Standardna devijacija skale je 1. Ako neki uenik ima
skor -1 na ovoj skali to znai: (a) da je socio-ekonomski status ovog uenika nii od socio-ekonomskog
statusa koji ima proseni uenik u OECD zemljama, (b) da svaki esti uenik, tj. jedan od est uenika,
iz OECD zemalja ima nii socio-ekonomski status od ovog uenika, i (c) pet od est uenika iz OECD
zemalja ima vii socio-ekonomski status od ovog uenika. Slino tome, ako neki uenik ima socio-ekonom-
ski status +1 to znai da je njen ili njegov socio-ekonomski status vii od onog koji ima prosean uenik u
OECD zemljama, da je vii nego to ima pet od est uenika iz OECD zemalja, a nii od estine uenika
iz OECD zemalja sa najviim socio-ekonomskim statusom. Najvei broj uenika u OECD zemljama (dve
treine) ima socio-ekonomski status koji se kree izmeu vrednosti -1 i +1.
18
70
Uticaj koji ima socio-ekonomski status na ra-
zvoj italake pismenosti bie opisan preko dva
indikatora. Prvi indikator se odnosi na to koliko
individualne razlike izmeu uenika u pogledu
socio-ekonomskog statusa mogu da objasne in-
dividualne razlike u pogledu njihovih postignua
na skali italale pismenosti. Drugi indikator se
odnosi na to kolika razlika u pogledu postignu-
a uenika na skali italake pismenosti se moe
oekivati izmeu uenika koji se na skali socio-
ekonomskog statusa razlikuju za jednu jedinicu
te skale.
U idealnom sluaju deca iz razliitih socio-eko-
nomskih slojeva bi imala u proseku ista obrazov-
na postignua. Obrazovni sistem u kojem ne bi
postojala povezanost izmeu postignua uenika
i njihovog socio-ekonomskog statusa bi bio sistem
u kojem svaki uenik dobija jednake anse da ra-
zvije kljune kompetencije bez obzira na njegov ili
njen socijalni, ekonomski ili kulturoloki status.
Takav obrazovni sistemi bi bio idealno pravedan.
U obrazovnom sistemu koji bi bio izrazito nepra-
vedan deca koja dolaze iz porodica sa niim socio-
ekonomskim statusom bi dobijali znaajno nii
kvalitet obrazovanja pa bi njihove anse da razviju
kljune kompetencije bile znaajno nie u odnosu
na druge uenike ime bi se smanjile njihove anse
da se u budnosti zaposle, da imaju uspenu kari-
jeru i da ostvare prihode kojim mogu da obezbede
pristojan ivot svojoj buduoj porodici. Drugim
reima, u izrazito nepravednim obrazovnim siste-
mima obrazovanje u velikoj meri doprinosi da se
postojee socijalne, ekonomske i kulturne nejed-
nakosti u drutvu reprodukuju i u narednoj gene-
raciji dece. U takvim drutvima, deca iz siromani-
Zato bi drutva treba da se trude da se smanje razlike u postignuu
dece iz razliitih socio-ekonomskih slojeva?
Kada se govori o pravednosti obrazovanja pokreu se brojne dileme koje su, sasvim oekivano, blisko
povezane sa sistemom vrednosti i razumevanjem pojma pravednosti. Pogotovu u drutvima koja su post-
komunistika i tranziciona ovaj pojam moe da podseti na komunistike ideale ili na uranilovku, a
zalaganje za poveanje pravednosti obrazovanja na zalaganje za povratak u stari ideoloki poredak. Iz tog
razloga vano je imati u vidu nekoliko razloga praktine prirode zbog kojih drutva sa veoma razliitom
istorijom, dominantnom ideologijom i kulturom tee pravednijem obrazovanju:
(1) Drutva sa velikim razlikama u obrazovnim postignuima tee ostvaruju socijalnu koheziju jer se
drutvo doivljava kao da slui samo privilegovanima, a ne svim graanima to smanjuje stabilnost samog
drutva.
(2) Drutva sa velikim brojem funkcionalno nepismenih se mogu suoavati i sa znaajnim ogranienjima
u razvijanju demokratskog drutva jer je mogunost graana sa niskim kompetencijama da uestvuju u
demokratskim procesima i institucijama znaajno ograniena.
(3) Drutva u kojem deca iz siromanijih slojeva imaju veoma ograniene mogunosti da kroz obrazovanje
izau iz siromatva morae da ulau u budunosti znaajno vea sredstva za reavanje negativnih posledi-
ca siromatva nego to su sredstva koja su potrebna za obezbeivanje kvalitetnog obrazovanja za decu iz
siromanijih slojeva.
(4) Drutva sa velikim brojem mladih koji imaju veoma niske kljune kompetencije tee privlai investitore
da ulau u tu zemlju to postavlja znaajna ogranienja za ekonomski razvoj zemlje i njenu konkurentnost
u odnosu na druga drutva.
(5) Drutva sa velikim razlikama u stepenu razvijenosti kljunih kompetencija izmeu siromanijih i bo-
gatijih slojeva drutva se suoavaju sa monopolizacijom znanja jer je kvalitetno obrazovanje dostupno
samo privilegovanima to dovodi do smanjenja konkurentnosti u oblasti znanja, a smanjena konkurentnost
dovodi do smanjenja kvaliteta ekonomije i usluga koje se baziraju na znanju i ograniava tako razvojne
potencijale drutva.
19
71
jih slojeva imaju veoma ograniene mogunosti da
preko obrazovanja izbegnu siromatvo i sudbinu
svojih roditelja. Kada se razmatra pravednost ob-
razovanja u nekoj zemlji treba imati u vidu da je
idealno pravedni obrazovni sistem, onaj u kojem
ne bi postojale razlike u postignuima uenika sa
razliitim socio-ekonomskim statusom, predstavlja
daleki cilj kojem se tei. Idealno pravedan obra-
zovni sistem izgleda kao teko ostvariv cilj u real-
nim drutvima. Iz tog razloga zemlje tee da to
vie smanje efekat socio-ekonomskog statusa na
obrazovna postignua uenika, tj. da smanje jaz u
postignuima izmeu uenika sa razliitim socio-
ekonomskim statusom. Zato se pravednost obra-
zovanja u nekoj zemlji procenjuje u odnosu na
pravednost obrazovanja koja je ostvarena u drugim
zemljama. Ako u nekoj zemlji postoji slabiji uticaj
socio-ekonomskog statusa na postignua uenika
nego u veini drugih zemalja tada bi se reklo da se
rado o zemlji gde je obrazovanje pravednije.
Povezanost socio-ekonomskog statusa
uenika sa italakom pismenou
U svakoj zemlji neki uenici su uspeniji, a drugi
manje uspeni na skali italake pismenosti. Vano
pitanje za obrazovnu politiku u svakoj zemlji je
koliko su te razlike povezane sa razlikama u pogle-
du socio-ekonomskog statusa. U PISA studiji ste-
pen povezanosti izmeu socio-ekonomskog statusa
uenika i njihove italake pismenosti se izraava
preko koliine varijanse na skali italake pisme-
nosti koja moe da se objasni, odnosno predvidi
na osnovu socio-ekonomskog statusa uenika. Ako
ne bi postojala povezanost izmeu socio-ekonom-
skog statusa uenika i njihovih postignua na ska-
li italake pismenosti procenat varijanse na skali
italake pismenosti koji bi mogao da se objasni
pomou socio-ekonomskog statusa uenika bi bio
0. To znai da svaki uenik bez obzira na socio-
ekonomski status moe da dostigne bilo koji nivo
italake pismenosti. Drugim reima, uenici iz
siromanijih slojeva bi imali iste anse kao i ue-
nici iz bolje stojeih porodica da razviju visok nivo
italake pismenosti. Nulta povezanost izmeu so-
cio-ekonomskog statusa i italake pismenosti bi
postojala u idealno pravednim obrazovnim siste-
mima. Takvi obrazovni sistemi bi bili procenjeni
kao idealno pravedni jer uspevaju da obezbede
uenicima iz razliitih socio-ekonomskih slojeva
kvalitet obrazovanja koji odgovara njihovim obra-
zovnim potrebama. U takvim obrazovnim siste-
mima, uenici bi imali jednake anse da razviju
kljune kompetencije bez obzira na njihov socio-
ekonomski status. S druge strane, to je vea pove-
zanost izmeu socio-ekonomskog statusa uenika i
njihove italake pismenosti to bi pravednost bila
manja. Ako bi se celokupna varijansa (100%) na
skali italake pismenosti mogla objasniti, tj. pred-
videti, pomou socio-ekonomskog statusa uenika
to bi znailo da u obrazovnom sistemu postoje
snani mehanizmi koji postavljaju svakom ueni-
ku, iskljuivo u zavisnosti od njenog ili njegovog
socio-ekonomskog statusa, vrsta ogranienja do
kog nivoa moe da razvije italaku pismenost.
Drugim reima, u takvim obrazovnim sistemima
kvalitet obrazovanja i obrazovne anse uenika bi
bile u potpunosti odreene socio-ekonomskim
statusom njihove porodice na koji uenici nisu
imali nikakav uticaj.
Poto u veini realnih drutava uvek postoji neki
nivo povezanosti izmeu socio-ekonomskog statu-
sa uenika i njihovih obrazovnih postignua, pra-
vednost obrazovanja u pojedinanim zemljama se
ocenjuje na relativan nain, tj. u odnosu na druge
zemlje. Jedna referentna taka u odnosu na koju se
pojedinane zemlje porede jeste proseni nivo pra-
vednosti koji postoji na nivou OECD zemalja. U
proseku u OECD zemljama socio-ekonomski sta-
tus uenika obanjava oko 14% varijanse na skali
italake pismenosti. To znai da uenici sa viim
socio-ekonomskim statusom imaju u proseku ne-
to via postignua na skali italake pismenosti.
Ipak imajui u vidu da je ovaj procenat relativno
nizak to znai da u OECD zemljama i uenici sa
niim socio-ekonomskim statusom imaju izvesne
anse da razviju visok nivo italake pismenosti.
Na slici 14 prikazani su podaci u kojoj meri je
socio-ekonomski status uenika povezan sa po-
stignuima uenika na skali italake pismenosti.
Moe se videti da se u samo tri zemlje procenat
varijanse na skali italake pismenosti koju obja-
njava socio-ekonomski status uenika nalazi ispod
5% - Makao (Kina), Hong Kong (Kina) i Katar.
Pored ove tri zemlje uticaj socio-ekonomskog sta-
tusa na razvoj italake pismenosti je nii u odno-
su na OECD prosek jo i u sledeim zemljama:
Island, Azerbejdan, Estonija, Indonezija, Finska,
Jordan, Tunis, Lihtentajn, Norveka, Japan, Ka-
nada, Trinidad i Tobago, Crna Gora, Letonija,
Albanija, Hrvatska, Koreja, Rusija i Italija. Dakle,
20
72
u navedenim zemljama pravednost obrazovanja je
neto via u odnosu na onaj nivo pravednosti ko-
ji u proseku postoji na nivou OECD zemalja. U
ovim zemljama obrazovni sistemi su neto uspe-
niji u obezbeivanju odgovarajueg kvaliteta obra-
zovanja deci iz razliitih socio-ekonomskih slojeva.
Na drugoj strani skale izdvajaju se zemlje u kojima
razvoj italake pismenosti uenika u znaajno ve-
oj meri zavisi od socio-ekonomskog statusa ue-
nika zbog ega se moe rei da je u ovim zemljama
pravednost obrazovanja na znaajno niem nivou.
Najmanja pravednost je zabeleena u Peruu u ko-
joj je socio-ekonomski status u duplo snanije po-
vezan sa italakom pismenou uenika nego to
je to u proseku sluaj u OECD zemljama. Pored
Perua, nizak nivo pravednosti je zabeleen u Ma-
arskoj gde socio-ekonomski status objanjava vie
od 25% varijanse, kao i u Argentini, Bugarskoj
i Urugvaju gde je procenat objanjene varijanse
oko 20%.
U Srbiji socio-ekonomski status uenika objanja-
va oko 10% varijanse na skali italake pismenosti.
To je znaajno nie u odnosu na proseni efekat
socio-ekonomskog statusa u OECD zemljama to
znai da je situacija u pogledu pravednosti obra-
zovanja neto bolja u Srbiji u odnosu na situaciju
u OECD zemljama. U poreenju sa drugim ze-
mljama iz naeg regiona, Srbija spada, zajedno sa
Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom u grupu
zemalja u kojima je pravednost obrazovanja na
neto viem nivou (Tabela 15). U Rumuniji i Slo-
veniji pravednost obrazovanja je na neto niem
nivou nego u Srbiji, ali je na slinom nivou kao to
je zabeleen u proseku u OECD zemljama (oko
14%). U Bugarskoj, pravednost obrazovanja je na
najniem nivou u regionu, ali ne samo u poree-
nju sa zemljama iz regiona ve i u odnosu na sve
druge zemlje.
Dakle, socio-ekonomski status uenika u Srbiji u
neto manjoj meri nego u drugim zemljama odre-
uje do kog nivoa u razvoju italake pismenosti
uenici mogu da stignu. Ipak, injenica da je u
nekim evropskim zemljama pravednost neto bolja
nego u Srbiji (npr. Island, Estonija, Finska, Lih-
tentajn i Norveka) pokazuje da, iako je situacija
relativno povoljna, postoji jo prostora za unapre-
ivanje pravednosti.
U tabeli 15 prikazani su podaci o procentu vari-
janse na skali italake pismenosti koja moe da
se objasni socio-ekonomskim statusom uenika
za zemlje iz regiona i to za 2006. i 2009. godinu.
Podaci pokazuju da je pravednost obrazovanja u
Srbiji bolja 2009. godine u odnosu na 2006. go-
dinu poto je procenat varijanse koji se objanjava
socio-ekonomskim statusom uenika smanjen za
4 procentna poena. Dakle, u Srbiji 2009. godine
razvoj italake pismenosti kod uenika u manjoj
Slika 14. Kej| ;reteasl |ai|.|ias|a|| rst|||s as s|s|| |ls|s|e ;|smeaesl|
|||1/ I11) mee is se ecjssa|, lj. ;rei.|i| as esae.a set|e-e|eaems|ej
slslass aea||s
1
a
l1
la
I1
Ia
11
1a
|
e
r
a

|
1
!
1
)
h
s
i
j
s
r
s
|
s

|
|

|
)
|
r
a
j
.
s
j

|
|
I

)
|
a
j
s
r
s
|
s

|
|
I

)
/
r
j
e
a
l
|
a
s

|
1

)
|
e
|
j
|
j
s

|
a
1

)
l
a
r
s
|
s

|
|

|
)

|
|
e

|
|
|

)
|
s
a
s
m
s

|
1
!
l
)
|
a
|
s
e
m
c
a
r
j

|
|
!
I
)
N
e
m
s

|
s

|
|

!
)
|
1

|
a
1
1
)
|
r
s
a
t
a
s
|
s

|
|

)
K
e
|
a
m
c
|
j
s

|
|
l
1
)
N
e
.
|

l
e
|
s
a
i

|
a
I
l
)
/
a
s
l
r
|
j
s

|
|
!
1
)
|
e
r
l
a
j
s
|

|
|

)
1
|
a
j
s
;
a
r

|
a
I

)
|
e
|
j
s
|
s

|
a
1
1
)
1
|
e
.
s

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|
!
!
)
K
|
r
j
|
s
l
s
a

|
1
l
|
)

s
a
s
|
s

|
|

a
)
h
e
|
s
|
|
e

|
|
I
a
)
1
|
e
.
e
a
|
j
s

|
|

1
)

a
c
s
|

|
|
/
|
)

|
|
a

.
s
j
t
s
r
s
|
s

|
a
1
l
)
O
E
C
D

p
r
o
s
e
k

(
4
9
3
)
|
K

|
|

|
)
|
|
l
.
s
a
|
j
s

|
|

;
s
a
|
j
s

|
|

l
)
|
a
m
a
a
|
j
s

|
|
I
|
)

.
e
i
s
|
s

|
|

!
)
l
s
j
|
s
a
i

|
|
I
l
)
|
r
s
t
|
|

|
|
l
I
)
|
e
|
s
a
i
|
j
s

|
a
1

)
/
a
s
l
r
s
|
|
j
s

|
a
l
a
)
|
r
s
|
s

|
|

)
|
t
r
s
e
|

|
|
!
|
)
|
r

|
s

|
|

1
)

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|
!

s
a
j
s
j
-
K
|
a
s

|
a
a

)
K
s
t
s
|
s
l
s
a

|
1

1
)
K
|
a
e
s
|
|

l
s
j
;
e
j

|
|

a
)
|
l
s
|
|
j
s

|
|

)
|
a
s
|
j
s

|
|
a

)
K
e
r
e
j
s

|
a
1

)
|
r
.
s
l
s
|
s

|
|
!

)
/
|
c
s
a
|
j
s

|
1

a
)
|
e
l
e
a
|
j
s

|
|

|
)
|
r
a
s

|
e
r
s

|
|
1

)
S
r
b
i
j
a

(
4
4
2
)
l
r
|
a
|
i
s
i

l
e
c
s
j
e

|
|
l

)
K
s
a
s
i
s

|
a
I
|
)
1
s
;
s
a

|
a
I
1
)
N
e
r
.
e

|
s

|
a
1
1
)
|
|
|
l
e
a

l
s
j
a

|
|

)
l
a
a
|
s

|
|
1
|
)
1
e
r
i
s
a

|
|
1
a
)
|
|
a
s
|
s

|
a
1

)
|
a
i
e
a
e
t
|
j
s

|
|
1
I
)
|
s
l
e
a
|
j
s

|
a
1
l
)
/
t
e
r
c
e
j
i

s
a

|
1

I
)
|
s
|
s
a
i

|
a
1
1
)
|
e
a
j

K
e
a
j
-
K
|
a
s

|
a
1
1
)
K
s
l
s
r

|
1
!
I
)
h
s
|
s
e
-
K
|
a
s

|
|

!
)
1LD SUDYHGQRVW X RGQRVX QD 2(&' SURVHN
,VWD SUDYHGQRVW X RGQRVX QD 2(&' SURVHN
9LD SUDYHGQRVW X RGQRVX QD 2(&' SURVHN
21
73
meri zavisi od njenog ili njegovog socio-ekonom-
skog statusa. Od ostalih zemalja u regionu varijan-
sa koja se objanjava socio-ekonomskim statusom
uenika je, takoe, smanjena u Bugarskoj za 2.5
procentna poena. S druge strane, u Crnoj Gori i
Rumuniji pravednosti obrazovanja je neto slabija
2009. godine u odnosu na onu koja je postojala
2006. godine jer je dolo do poveanja varijanse
koja se objanjava socio-ekonomskim statusom
uenika za 4, odnosno 2.6 procentnih poena.
Na slici 15 su prikazani podaci o procentu vari-
janse na skali italake pismenosti koji moe da
se objasni na osnovu socio-ekonomskog statusa
uenika paralelno sa prosenim postignuem koji
su ostvarili uenici iz datih zemalja na skali ita-
lake pismenosti. Na osnovu ova dva podatka i na
osnovu poreenja sa OECD prosekom mogu da
se izdvoje etiri grupe zemalja.
Zemlje sa viim kvalitetom i viom pravedno-
u. Prvu grupu ine zemlje u kojima je proseno
postignue uenika vie u odnosu na OECD pro-
sek i uticaj socio-ekonomskog statusa je nii u od-
nosu na proseni uticaj na nivou OECD zemalja i
ova grupa zemalja bi mogla da se oznai kao grupa
Slika 15. | |ejej mer| ;esl|jaas aea||s as s|s|| |ls|s|e ;|smeaesl| meja is se ecjssae rst|||sms a set|e-e|eaems|em slslasa aea||s
hs|se-K|as
Kslsr
|eajKeaj-K|as
|s|sai
/tercejisa
|slea|js
|aieaet|js
||as|s
1erisa
laa|s
|||lealsja
Ner.e|s
1s;sa
Ksasis
lr|a|isi|lecsje
1rc|js
|ras|ers
|elea|js
/|csa|js
|r.sls|s
Kerejs
|as|js
|ls||js
Nems|s
|a|semcarj
|sasms
||e
lars|s
|e|j|js
/rjeal|as
|ajsrs|s
|raj.sj
hsijsrs|s
|era
111
1a1
|11
|a1
a11
aa1
11
1.1 a.1 l1.1 la.1 I1.1 Ia.1 11.1
|
r
e
s
e

a
e

;
e
s
l
|
j
a
a

e

a
s

s
|
s
|
|

|
l
s
|
s

|
e

;
|
s
m
e
a
e
s
l
|
| |ejej mer| rst|||e a set|e-e|eaems|em slslasa aea||s meja is ecjssae rst|||e
a |ls|s|ej ;|smeaesl| aea||s |;reteasl ecjsajeae .sr|jsase)
\|s;rs.eiaesl
\|||.s||lel
N|s ;rs.eiaesl
\|||.s||lel
||
;rese|
\|s;rs.eiaesl
N|| |.s||lel
N|s ;rs.eiaesl
N|| |.s||lel

|
|

;
r
e
s
e
|
I11 I11 |st|||s
1rc|js l|.1 . -|.I
|r.sls|s l1.I ll.1 -1.
1|e.ea|js la.l l|.1 -1.
|ras |ers .1 l1.1 -|
|ajsrs|s II.! I1.I -I.a
|amaa|js ll.1 l1. -I.
/|csa|js -- l1.! --
lsce|s la. |reteasl .sr|jsase |ai|.|ias|a|| rst|||s a |ls|s|ej ;|smeaesl|
|ej| se mee ecjssa|l| rst|||sms a set|e-e|eaems|em slslasla aea||s
I11 | I11
22
74
u kojoj su i kvalitet i pravednost obrazovanja vii
u odnosu na OECD prosek (gornji levi kvadrant
na slici). U ovoj grupu zemalja posebno se isti-
u Hong Kong (Kina), Finska, Kanada i Japan.
Obrazovni sistemi u ovim zemljama pokazuju da
je mogue da obrazovni sistem bude u isto vreme
i visoko kvalitetan (obezbeuje da u proseku ue-
nici imaju visoka postignua) i visoko pravedan
(obezbeuje da uenici bez obzira na svoje soci-
jalno poreklo imaju sline anse da dostignu visok
nivo u razvoju italake pismenosti). Ovo je vrlo
vaan nalaz za obrazovnu politiku poto dovodi
u pitanje raireno uverenje da obrazovna politika
mora da bira izmeu podizanja kvaliteta obrazova-
nja i podizanja pravednosti obrazovanja, tj. da ne
moe istovremeno da se ostvare i jedan i drugi cilj.
Zemlje sa viim kvalitetom i niom pravedno-
u. Druga grupa zemalja je ona u kojoj je kvalitet
obrazovanja neto vii u odnosu na OECD prosek,
ali je zato pravednost nia (gornji desni kvadrant).
U ovoj grupi najtipinija zemlja je Belgija u kojoj
u proseku uenici postiu vea postignua na skali
italake pismenosti nego to je to sluaj u OECD
zemljama, ali s druge strane uenici iz siromani-
jih slojeva u Belgiji imaju znaajno nie obrazovne
anse nego drugi uenici. Drugim reima, socijal-
no-ekonomsko poreklo uenika u Belgiji u znaaj-
no veoj meri ograniava mogunosti uenika da
razviju italaku pismenost nego to je to sluaj u
drugim zemljama.
Zemlje sa niim kvalitetom i viom pravedno-
u. Trea grupa zemalja se odlikuje niim kvalite-
tom obrazovanja u odnosu na OECD prosek, ali je
u ovim zemljama pravednost obrazovanja na neto
viem nivou u odnosu na OECD prosek (donji
levi kvadrant). U ovoj grupi zemalja posebno se
istie Katar u kojem je kvalitet obrazovanja daleko
nii nego u drugim zemljama, ali je, sudei prema
visokom nivou pravednosti, postojei kvalitet ob-
razovanja u ovoj zemlji dostupan svim uenicima
bez obzira na njihovo socijalno poreklo. Pored Ka-
tara u ovu grupu zemalja nalaze se, izmeu osta-
log, i Srbija, Crna Gora, Albanija i Hrvatska.
Zemlje sa niim kvalitetom i niom pravedno-
u. Konano, etvrta grupa zemalja se odlikuje i
niim kvalitetom i niom pravednou obrazova-
nja u odnosu na OECD prosek, tj. radi se o grupi
zemalja u kojima je stanje obrazovanju na najne-
zavidnijem nivou. Tipian primer u ovoj grupi ze-
malja jeste Peru u kojem uenici u proseku imaju
veoma nizak skor na skali italake pismenosti pri
emu su razlike u pogledu postignua dece sa razli-
itim socio-ekonomskim statusom najvee od svih
zemalja uesnika u PISA 2009 studiji. Od zemalja
iz regiona u ovu grupu spada samo Bugarska.
Slika 16. |st|||s a ;esl|jaaa as s|s|| |ls|s|e ;|smeaesl| |tmea
aea||s |ej| se as s|s|| set|e-e|eaems|ej slslass rst|||aja ts jeiaa
jei|a|ta
1
l1
I1
11
|1
a1
1
N
e
.
|

l
e
|
s
a
i

|
a
I
l
)
|
a
j
s
r
s
|
s

|
|
I

)
|
r
s
a
t
a
s
|
s

|
|

a
c
s
|

|
|
/
|
)

|
|
a

)
/
a
s
l
r
|
j
s

|
|
!
1
)
h
s
i
j
s
r
s
|
s

|
|

|
)
1
|
a
j
s
;
a
r

|
a
I

)
|
e
|
j
|
j
s

|
a
1

)
/
a
s
l
r
s
|
|
j
s

|
a
l
a
)

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|
!

)
|
K

|
|

|
)
N
e
m
s

|
s

|
|

!
)

.
e
i
s
|
s

|
|

!
)
|
t
r
s
e
|

|
|
!
|
)
|
1

|
a
1
1
)
|
e
r
a

|
1
!
1
)
1
|
e
.
s

|
s

|
e
;
a
c
|
|
|
s

|
|
!
!
)
K
|
r
j
|
s
l
s
a

|
1
l
|
)
1
s
;
s
a

|
a
I
1
)
|
a
|
s
e
m
c
a
r
j

|
|
!
I
)

.
s
j
t
s
r
s
|
s

|
a
1
l
)
/
r
j
e
a
l
|
a
s

|
1

)
|
r
s
|
s

|
|

)
1
|
e
.
e
a
|
j
s

|
|

1
)
|
e
|
j
s
|
s

|
a
1
1
)
O
E
C
D

p
r
o
s
e
k

(
4
9
3
)
K
s
t
s
|
s
l
s
a

|
1

1
)
l
r
|
a
|
i
s
i

l
e
c
s
j
e

|
|
l

)
|
a
s
|
j
s

|
|
a

)
|
e
|
s
a
i
|
j
s

|
a
1

)
|
r
a
j
.
s
j

|
|
I

s
a
s
|
s

|
|

a
)
|
a
m
a
a
|
j
s

|
|
I
|
)
N
e
r
.
e

|
s

|
a
1
1
)
K
|
a
e
s
|
|

l
s
j
;
e
j

|
|

a
)
|
r

|
s

|
|

1
)
|
|
l
.
s
a
|
j
s

|
|

)
|
l
s
|
|
j
s

|
|

)
K
e
r
e
j
s

|
a
1

)
|
r
.
s
l
s
|
s

|
|
!

)
K
s
a
s
i
s

|
a
I
|
)
|
s
a
s
m
s

|
1
!
l
)

|
|
e

|
|
|

)
/
|
c
s
a
|
j
s

|
1

a
)
|
|
a
s
|
s

|
a
1

)
|
r
a
s

|
e
r
s

|
|
1

)
|
e
r
l
a
j
s
|

|
|

;
s
a
|
j
s

|
|

l
)
l
a
r
s
|
s

|
|

|
)
|
e
l
e
a
|
j
s

|
|

|
)
|
s
l
e
a
|
j
s

|
a
1
l
)
|
r
s
t
|
|

|
|
l
I
)
K
e
|
a
m
c
|
j
s

|
|
l
1
)

s
a
j
s
j
-
K
|
a
s

|
a
a

)
S
r
b
i
j
a

(
4
4
2
)
|
s
|
s
a
i

|
a
1
1
)
|
|
|
l
e
a

l
s
j
a

|
|

)
K
s
l
s
r

|
1
!
I
)
h
e
|
s
|
|
e

|
|
I
a
)
1
e
r
i
s
a

|
|
1
a
)
l
s
j
|
s
a
i

|
|
I
l
)
/
t
e
r
c
e
j
i

s
a

|
1

I
)
l
a
a
|
s

|
|
1
|
)
|
e
a
j

K
e
a
j
-
K
|
a
s

|
a
1
1
)
|
a
i
e
a
e
t
|
j
s

|
|
1
I
)
h
s
|
s
e
-
K
|
a
s

|
|

!
)
1LD SUDYHGQRVW X RGQRVX QD 2(&' SURVHN
,VWD SUDYHGQRVW X RGQRVX QD 2(&' SURVHN
9LD SUDYHGQRVW X RGQRVX QD 2(&' SURVHN
23
75
Razlika u postignuima uenika sa
razliitim socio-ekonomskim statusom
Drugi indikator preko kojeg se ocenjuje pravednost
obrazovanja u nekoj zemlji se odnosi na razliku u
italakoj pismenosti koja postoji izmeu uenika
sa razliitim socio-ekonomskim statusom. Ovaj
indikator se izraava preko razlike u postignuu
na skali italake pismenosti koja postoji izmeu
uenika koji se na skali socio-ekonomskog statusa
razlikuju za jednu jedinicu (vidi okvir). Ako je ova
razlika vea pravednost je manja zato to to ukazuje
da uenici koji potiu iz siromanijih socijalnih slo-
jeva dobijaju imaju manje anse da razviju italaku
pismenost u odnosu na uenike koji potiu iz bolje
stojeih porodica. I obrnuto, ako se postignua na
skali italake pismenosti uenika sa niim socio-
ekonomskim statusom manje razlikuju od posti-
gnua uenika sa viim socio-ekonomskim statusom
onda je pravednost obrazovanja vea.
Na slici 16 prikazane su vrednosti koje pokazuju koli-
ka je razlika u postignuima na skali italake pisme-
nosti uenika koji se na skali socio-ekonomskog sta-
tusa razlikuju za jednu jedinicu. Najvea pravednost
obrazovanja zabeleena je u Makau (Kina), Indone-
ziji, Hong Kongu (Kina) i Tunisu gde su razlike u
postignuu uenika koji se razlikuju za jednu jedinicu
na skali socio-ekonomskog statusa manje od 20 po-
ena na skali italake pismenosti. Visoka pravednost
je zabeleena i u drugim vanevropskim zemljama kao
to su Azerbejdan, Tajland, Jordan, Meksiko i Katar
u kojima pomenuta razlika iznosi izmeu 20 i 25
poena. Od evropskih zemalja najbolja situacija u po-
gledu razlike u italakoj pismenosti izmeu uenika
sa razliitim socio-ekonomskim statusom je u Lihten-
tajnu, Islandu, Srbiji, Estoniji, Letoniji i paniji gde
ova razlika iznosi izmeu 25 i 30 poena.
S druge strane, najnii nivo pravednosti je zabe-
leen u Novom Zelandu, Bugarskoj, Francuskoj i
Dubaiju u kojima razlika u italakoj pismenosti
uenika sa razliitim socio-ekonomskim statusom
prelazi 50 poena to je efekat koji je vei od efek-
ta jedne godine kolovanja. Pored ovih zemalja
nizak nivo pravednosti je zabeleen jo i Austriji,
Madjarskoj, Singapuru, Belgiji, Australiji, ekoj,
Velikoj Britaniji, Nemakoj, vedskoj i Izraelu.
U ovim zemljama, dakle, uenici sa niim socio-
ekonomskim statusom imaju znaajno nii nivo
italake pismenosti u odnosu na one uenike koji
imaju vii socijalni status.
Da li u pogledu ovog indikatora pravednosti ob-
razovanja situacija 2009. godine bolja ili loija u
odnosu na 2006. godinu? Podaci u tabeli 16 poka-
zuju da je u Srbiji dolo do smanjenja razlike u po-
stignuima izmeu uenika sa niim i viim socio-
ekonomskim statusom za itavih 9 poena (sa 36 na
27 poena), odnosno smanjenja je za 25%. Slino
se desilo i u Bugarskoj gde je razlika smanjena za
oko 4 poena (sa 55 na 51 poen), to je smanjene za
oko 7%. S druge strane u Crnoj Gori je ova razlika
u postignuu izmeu siromanijih i bolje stojeih
uenika poveana za 7 poena (to je skoro 30%
preanje razlike). Do poveanje razlike je dolo i
u Rumuniji za 4 poena to je oko 12% preanje
razlike. U Hrvatskoj i Sloveniji situacija u pogle-
du ovog indikatora pravednosti je ista kao 2006.
godine. Dakle, u Srbiji 2009. godine pravednost
obrazovanja merena razlikama koje postoje izmeu
uenika sa niim i viim socijalnim statusom je
neto bolja nego to je to bio sluaj 2006. godine.
Na slici 17 su prikazani podaci o razlikama u i-
talakoj pismenosti uenika sa razliitim socio-
ekonomskim statusom u odnosu na proseno po-
stignue koje su ostvarili uenici iz datih zemalja
na skali italake pismenosti. Na osnovu ove dve
dimenzije i uzimajui OECD prosek kao referen-
tnu taku na obe dimenzije, mogu da se izdvoje
etiri grupe zemalja.
I11 I11 |st|||s
1rc|js 1 I! -
|r.sls|s 1I 1I 1
1|e.ea|js 1 1 1
|ras |ers I| 1l -!
|ajsrs|s aa al -|
|amaa|js 1I 1 -|
/|csa|js -- 1l --
Tabela 16. |reteasl .sr|jsase |ai|.|ias|a|| rst|||s a |ls|s|ej ;|smeaesl|
|ej| se mee ecjssa|l| rst|||sms a set|e-e|eaems|em slslasla aea||s
I11 | I11
24
76
Zemlje sa viim kvalitetom i viom pravedno-
u. Prvu grupu ine zemlje u kojima je proseno
postignue uenika vie u odnosu na OECD pro-
sek, a razlike u postignuima uenika sa razliitim
socio-ekonomskim statusom nie u odnosu na
OECD prosek (gornji levi kvadrant na slici). Na
osnovu toga ove zemlje se mogu oznaiti kao one
u kojima su i kvalitet i pravednost vie. U ovoj
grupi zemalja posebno se istie Hong Kong (Kina)
iji uenici u proseku dostignu vii nivo italake
pismenosti nego to je to sluaj u drugim zemlja-
ma pri emu je pravednost sistema via nego u
bilo kojoj od OECD zemalja. Sluaj Hong Konga
ubedljivo pokazuje da je mogue izgraditi takav
obrazovni sistem koji e biti visoko kvalitetan,
ali koji e istovremeno imati i visok kapacitet da
prui kvalitetno obrazovanje uenicima sa veoma
razliitim socio-ekonomskim statusom.
Zemlje sa viim kvalitetom i niom pravedno-
u. Druga grupa zemalja je ona u kojoj je kvalitet
obrazovanja neto vii u odnosu na OECD prosek,
ali je zato pravednost nia (gornji desni kvadrant).
U ovoj grupi najtipinija zemlja je Novi Zeland.
Uenici sa Novog Zelanda u proseku imaju visok
nivo italake pismenosti (521 poen) to ukazuje
da u proseku uenici na Novom Zelandu dobijaju
visok nivo obrazovanja. Meutim, uenici sa ra-
Slika 17. | |ejej mer| ;esl|jaas aea||s as s|s|| |ls|s|e ;|smeaesl|
meja is se ecjssae rst|||sms a set|e-e|eaems|em slslasa aea||s
hs|se-K|as
|aieaet|js
|eajKeaj-K|as
laa|s
/tercejisa
lsj|sai
1erisa
he|s||e
Kslsr
|||lealsja
|s|sai
1rc|js
sajsj-K|as
Ke|amc|js
|rst||
|slea|js
|elea|js
lars|s
;sa|js
|erlajs|
|ras|ers
||as|s
/|csa|js
||e
|sasms
Ksasis
|r.sls|s
Kerejs
|ls||js
|trse|
.eis|s
Nems|s
|K
e|s |e;ac|||s
/aslrs||js
|e|j|js
1|ajs;ar
hsijsrs|s
/aslr|js
acs|||/|)
|rsatas|s
|ajsrs|s
Ne.|le|sai
111
1a1
|11
|a1
a11
aa1
11
1 l1 I1 11 |1 a1 1 !1
|
r
e
s
e

a
e

;
e
s
l
|
j
a
a

e

a
s

s
|
s
|
|

|
l
s
|
s

|
e

;
|
s
m
e
a
e
s
l
|
|st|||s a ;esl|jaaa aea||s |j| se set|e-e|eaems|| slslas rst|||aje ts jeiaa jei|a|ta
N|s ;rs.eiaesl
\|||.s||lel
\|s;rs.eiaesl
\|||.s||lel
\|s;rs.eiaesl
N|| |.s||lel
N|s ;rs.eiaesl
N|| |.s||lel
||
;rese|

|
|

;
r
e
s
e
|
Slika 18. |ls|s|s ;|smeaesl aea||s ss rst|||l|m set|e-e|eaems||m
slslasem a el|r| |tscrsae tem|je |1rc|js, |ajsrs|s, 1|e.ea|js | |ras |ers)
25
77
zliitim socio-ekonomskim statusom se u velikoj
meri razlikuju u pogledu italake pismenosti, tj.
uenici sa niim socio-ekonomskim statusom ima-
ju daleko nie anse da razviju italaku pismenost
u odnosu na uenike sa viim socio-ekonomskim
statusom. Ta razlika iznosi ak 52 poena to je vie
i od efekta jedne godine kolovanja u OECD ze-
mljama. Dakle, na Novom Zelandu, obrazovanje
uenika u veoj meri nego u drugim zemljama za-
visi od socio-ekonomskog statusa porodice iz koje
potie uenik.
Zemlje sa niim kvalitetom i viom pravedno-
u. Trea grupa zemalja se odlikuje niim kvalite-
tom obrazovanja u odnosu na OECD prosek, ali
je u ovim zemljama pravednost obrazovanja na ne-
to viem nivou u odnosu na OECD prosek (donji
levi kvadrant). U ovoj grupi zemalja posebno se
istie Azerbejdan u kojem su uenici u proseku
ostvarili svega 362 poena na skali italake pisme-
nosti to ukazuje da je u ovoj zemlji kvalitet obra-
zovanja na znaajno niem nivou nego u drugim
zemljama koje su uestvovale u PISA 2009 studiji.
Ipak, u Azerbejdanu postoje izuzetno niske razli-
ke u pogledu italake pismenosti izmeu uenika
koji potiu iz razliitih socio-ekonomskih slojeva.
Zemlje sa niim kvalitetom i niom pravedno-
u. U etvrtoj grupi zemalja situacija je na neza-
vidnom nivou i u pogledu kvaliteta i u pogledu
pravednosti obrazovanja. Tipian primer iz ove
grupe zemalja je Bugarska. U Bugarskoj uenici
imaju znaajno nie proseno postignue na skali
italake psimenosti (429 poena), ali su istovreme-
no i razlike izmeu uenika koji vode poreklo iz
porodica sa niim socio-ekonomskim statusom i
onih koji potiu iz bolje stojeih porodica veoma
velike (iznose oko 51 poen).
26
78
Koji nivo italake pismenosti
dostiu uenici sa razliitim
socio-ekonomskim statusom?
Kada se analizira pravednost obrazovanja u Srbi-
ji, prethodno navedeni rezultati pokazuju da je
pravednost obrazovanja u Srbiji na neto boljem
nivou nego u OECD zemljama, ali i u poree-
nju sa zemljama iz istog regiona. Ovakav zaklju-
ak se bazira na dva nalaza: (a) socio-ekonomski
status uenika ima nii efekat na razvoj itala-
ke pismenosti uenika, i (b) razlika u itala-
koj pismenosti uenika sa razliitim socio-eko-
nomskim statusom je nia. Iako je pravednost
na boljem nivou, ipak se postavlja pitanje koji
nivo italake pismenosti uenici sa razliitim
socio-ekonomskim statusom uspevaju da razvi-
ju u razliitim zemljama. Ovo pitanje je vano
poto e uspeh u daljem obrazovanju i u pogledu
zapoljivosti pre svega zavisiti od kvaliteta ita-
lake pismenosti.
Na slici 18 su prikazani podaci koji opisuju koji
nivo italake pismenosti dostiu uenici sa ra-
zliitim socio-ekonomskim statusom u Sloveni-
ji, Bugarskoj, Srbiji i Crnoj Gori. Ove zemlje su
odabrane zato to u njima postoje velike razlike
u pravednosti to omoguava da se jasnije uoe
praktine implikacije visoke i niske pravednosti po
nivo italake kompetencije koji dostiu uenici sa
razliitim socio-ekonomskim statusom.
Poreenje Bugarske i Srbije pokazuje da, uprkos
slinom optem proseku u ove dve zemlje, ue-
nici sa razliitim socio-ekonomskim statusom do-
stiu veoma razliite nivoe italake pismenosti.
Obrazovni sistem u Srbiji obezbeuje uenicima
sa niim socio-ekonomskim statusom (npr. oko
-1) takav kvalitet obrazovanja koji im omoguava
da dostignu 413 poena na skali italake pisme-
nosti (to odgovara nivou 2). Uenici sa slinim
socio-ekonomskim statusom u Bugarskoj dostiu
znaajno nii nivo italake pismenosti - oko 370
Pravednost obrazovanja u u Srbiji u PISA 2009 ogledalu
Rodne razlike:
Na skali italake pismenosti 2009. godine uenici iz Srbije imaju za oko 39 poena nia postignua
nego uenice to je u skladu sa optim trendom da su devojice uspenije od deaka u domenu itanja.
To znai da bi deacima u Srbiji trebalo obezbediti itavu dodatnu godinu kolovanja u OECD zem-
ljama da bi dostigli svoje vrnjakinje. Ova razlika je na nivou one koja postoji u OECD zemljama,
ali je nia za 10-20 poena od one koja postoji u veini drugih zemalja iz regiona (Hrvatska, Slovenija,
Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Albanija) to ukazuje na vii nivo rodne pravednosti obrazovanja u
Srbiji u odnosu na region.
U domenu italake pismenosti 2009. godine u velikoj meri je snien procenat i deaka i devojica
koji ne uspevaju da dostignu nivo funkcionalne pismenosti. Snienje iznosi oko 18-19 procentnih
poena i podjednako je rasporeeno na uenike i uenice.
U domenu matematike pismenosti uenici iz Srbije 2009. godine imaju za 12 poena via postignua
nego uenice to je na nivou razlike koja postoji u OECD zemljama, ali spada u vie unutar regiona
u Hrvatskoj i Crnoj Gori su zabeleene sline razlike, u Albaniji su devojice bile uspenije od deaka
sa oko 11 poena, dok u Sloveniji, Bugarskoj i Rumuniji ne postoje rodne razlike.
U Srbiji ne postoje rodne razlike u pogledu razvijenosti naune pismenosti deaka i devojica po emu
je situacija u Srbiji slina onoj koja postoji u OECD zemljama. U poreenju sa drugim zemljama iz
regiona situacija u Srbiji je povoljnija nego u veini drugih zemalja u kojima postoje znaajne razlike
u naunoj pismenosti uenika i uenika u korist devojica (razlika iznosi od 13 poena u Crnoj Gori
pa do ak skoro 30 poena u Albaniji).
U domenu naune pismenosti dolo je, u poreenju sa 2006. godinom, do izvesnog snienja procenta
i uenika i uenica koji ne dostiu nivo funkcionalne pismenosti za oko 3-5 procentnih poena.
27

5. Kapax1epuc1uxe popor ouenunana


Cuc1eua1uunoc1
Kako u ce userno ouenueane uaraqaneu, uopauo ufu cucfeuafuuu.
Ouenueane noppasyueea euue op caue npoeepe pa nu yeuuuu pape sapafak,
pa nu pasyuejy ceoje oaeese u pa ce uucy ,sarnaeunu. Oeo ce fakoqe uopa
oaeufu u curypuo ce uoe nocfuhu ucfoepeueuo ys npaeo ouenueane.
Meqyfuu, pok nanueo nocuafpane yeuuka y yuouuuu
uoe pa poeepe po oueua, ueonxopuu cy jou ueku eneueufu pa u ouenueane
cuafpanu keanufefuuu u popo sacuoeauuu. Rpeo, uacfaeuuk uopa uuafu jacuy
ceecf o foue ufa fpau. ane, ou uopa uuafu uauu pa oppepu rpe ce yeuuuu
uanase y opuocy ua eeufuuy unu suane koje ce ouenyje. Rocfoje uuore sropue
cfpaferuje sa fo. Jepau op npepnoeuux uauua sa npahene yeuukor uanpefka
jecfe pa ce uanpaeu jepuocfaeua faena u pa ce ceakou yeuuky pa poj noeua sa
pap. Cee ufo je nofpeuo jecy fana u uafnuc ufa je sapafak, cfaupapp, eeufuua
unu ufa je nofpeuo pasyuefu y sapafky. Tpeano u pa yeuuuuua oea faena
ype nosuafa u, c epeueua ua epeue, uoe uu ce pafu npunuka pa oueue cauu
cee ys ojaunene kako cy po for poja noeua pounu.
Taena 1.
Taena sa cucfeuafcko ouenueane
1 2 3 4 5
He uoe pa
ypapu
sapafak.
Rokasyje ueke
ocuoeue
eneueufe
pasyueeana u
uoe pa
ypapu penoee
sapafka ys
eenuky nouoh
uacfaeuuka.
Moe pa
ypapu sapafak
ys useecuo
uaeoqene u
nouoh
uacfaeuuka.
Moe
uesaeucuo u
pocnepuo pa
peuu sapafak.
Papu sapafak
uesaeucuo u
pocnepuo u
npouupyje unu
noeesyje ca
ppyruu
cappajuua.
Heku uacfaeuuuu eone pa ua opeojeuoj cfpauu y nuxoeoj ceecuu sa ouenueane
uuajy oey uuqopuauujy nop uasueou "qopuafueua npoueua", "akfueuocf ua acy"
unu "pap ua acy". Kapa ce oeu pesynfafu nocuafpajy fokou nepuopa
ouenueana, uoe ce poufu pocfa uuqopuauuja (u pokyueufauuje sa popufene
u yeuuke) o uanpefky nojepuuauor yeuuka. Oee oueue fakoqe uory npyufu
uacfaeuuky uuqopuauuje o equkacuocfu uacfaee. Ykonuko npeeuue yeuuka ue
uoe cauocfanuo pa saepuu sapafke, uacfaeuuk uopa ueufo pa npoueuu. a nu
je sapafak npeeuue cnoeu? a nu je uno poeonuo akfueuocfu sa paseoj
9
nofpeuux eeufuua u pasyueeana? a nu je nofpeuo nouoeo npouucnufu
sajepuo ca yeuuuuua o ceuu akfueuocfuua? Ykonuko oeo nocfaue peo eaue
pepoeue npakce y eesu ca kpufepujyuuua ua ocuoey kojux ouenyjefe yeuuke,
popo je uakou oppeqeuor epeueua pasuofpufu kpufepujyue nouoeo ca
yeuuuuua u/unu ppyruu uacfaeuuuuua.
pyru jepuocfaeuu uefop npepnae ynofpey ,eneuke sa kpaj koje yeuuuu
npepajy uacfaeuuuuua ua kpajy aca kapa usnase us yuouuue. Ha fuu
nanupuhuua yeuuuu fpea pa oproeope ua rnaeuo nufane koje ce opaqueano
ua acy unu uory pa uanuuy ufa cy for paua uayunu u koja nufana cy uu u
pane ocfana uepasjauneua. Takoqe u ua acoeuua uafeuafuke, unu uno kor
npepuefa ua kou ce fpau kpafak oproeop, une kopucue nanupu ua kojuua
yeuuuu uory pa uanuuy ceoj oproeop u pa ux nopuruy. Hacfaeuuuu fako uory pa
eupe ko uua feukoha u uory pa nposoey yeuuka koju je fauo oproeopuo. Oeakea
eapujauuja ouuor aca yfepqueana saxfeea pa ceu pasuuunajy, a ue cauo ouu
koju nopuruy pyky. Oeako ce useraea pa ce peua koja pajy norpeuau oproeop
nocfupe, pok uacfaeuuk ucfoepeueuo uoe uuafu y eupy ufa cy yeuuuu
norpeuuo pasyuenu. Kapa eac ueku norpeuau oproeop usueuapu, fo je poap
curuan pa je nofpeuo popafuo nojaunene.
-ecfa npakca y openeny jecfe ,sarpeeane, psa eea ua noefky aca koja
yeuuke nopcfue pa opuax nouy ca papou. To uory ufu psu sapauu koju
saxfeeajy oppeqeue eeufuue kao ufo u uno nap npuuepa sapafaka us
apufuefuke unu jesukux eeu. Oeo cy sropue eee sa ofnounane aca koje
ojaaeajy ocuoeue eeufuue u nouay uacfaeuuky pa you ko uua nponeua ca
ocuoeuuu cfeapuua. Oeo, unak, ue fpea noueuafu ca popo ocuuuneuuu
qopuafueuuu ouenueaneu. Ropep npoeepaeana ocuoeuux eeufuua nopjepuako
je eauo u noceefufu nany ocuoeuuu nojuoeuua. To je peo yena koju ecfo
npoqe ueoueneu, a uoe npepcfaenafu kopeu ypyhux ueycnexa yeuuka. Hako
je cnocouocf sa peuaeane jepuocfaeuux eaua, oua ue rapaufyje pa nocfoju
cyufuucko pasyueeane.
Kon1unyupanoc1
Kao ufo uoefe pa eupufe, nocfoje pasnuufu uauuu pa ce ouue akfueuocfu
ua acy npefeope y cucfeuafcko qopuafueuo ouenueane. Ouo ufo fpea
sanaufufu jecfe pa oee cfpaferuje fpea pa ypy peo ceakopueeue pyfuue ua
acy ceakor uacfaeuuka. Ropauu koje poujafe cucfeuafcku nocuafpajyhu yene
pok ce ouo saucfa opeuja ouoryhaea eau pa yfuefe ua keanufef kouauor
pesynfafa yena npe uero ufo eac ou pasovapa. akne, ouenueane
noppasyueea euue op jepuocfaeuor sapaeana fecfoea. Kapa ouo npepcfaena
peo penepfoapa fokou uacfaee, oupa euue ue nocfoju nofpea pa uacfaeuuuu
ocehajy npufucak pa cfanuo ouenyjy, na pa sor fora ueuajy poeonuo epeueua
pa npepajy.

Rpyxane noppmxe yuenuuuua pa penupupajy nauun na xoju pasuumnajy


Kapa ce fecf sapa, oueuu u npoqe kpos nera, c nuu je saepueuo u yeuuuu ra
ecfo auajy (ocuu ykonuko ue nocfoju nofpea pa ce cayea sor nopfqonua unu
uacfaeuuke eeupeuuuje). Rouoeuu nponasak kpos fecf pefko uoe nouohu pa
yeuuuu npoueue ceoj uauu pasuuunana. Heku yeuuuu he nanueo cnyuafu
pa u ofkpunu ceoj rpeuke kako ux ue u nouoeunu, anu yeuuuu koju cy popo
ypapunu eeh cee suajy, a yeuuuu koju cy ypapunu noue uory ufu peuopanucauu
u uory ce ,ucknyufu. Texuuke qopuafueuor ouenueana koje cy npefxopuo
ojaunene uane cy onacue op fecfa koju ce ouenyje. Roepafua uuqopuauuja
pafa ua uane qopuanau uauu uua uaucy pa nouorue yeuuuuua pa npouucne
ceoj uauu peuaeana sapafaka u pa uanpaee usueue. Rocfoju eenuku poj
uoryhux uauua pa npokoueufapuuefe pap fako pa fuue pafe euue op oueue.
Yeuuuu uory pa pape y napoeuua ynopeqyjyhu oproeope nokyuaeajyhu pa ce
poroeope oko peuena koje uory pa npeseufyjy openeny pajyhu ycnyf u
ojaunene. Takoqe uory pa jepuu ppyruua koueufapuuy nucaue papoee npe unu
uakou ufo ux uacfaeuuk npernepa. Uun nponacka kpos yeuuku pap, uno pa je
fecf, keus unu ueufo ppyro, jecfe pa yeuuk pasuucnu o ceou papy u pa yu us
uckycfea.
Rpyxane noppmxe nac1annuuuua pa npunarope nac1any
Konuko nyfa ce pecuno pa uacfaeuuk ua kpajy uepene unu nekuuje pa fecf, a
oupa ce srpaue pojeu nouux oueua? a nu fpea pa ce epafe ua nekuujy unu pa
uacfaee pane? Lfa fpea pa npoueue cnepehe ropuue? Lfa je ca oeou
ropuuou? Ouu y openeny uuajy yeuuke koju uucy yceojunu ouo ufo je fako
punueo ucnnauupauo. Tecfoeu uory nokasafu ufa yeuuuu suajy. opu
fecfoeu ak uory pa kay koje norpeuua cxeafana yeuuuu uuajy, anu fa
uuqopuauuja ponasu npeeuue kacuo pa u ce ueufo usueuuno. Cfanuo u
cucfeuafcko qopuafueuo ouenueane uacfaeuuky paje uuqopuauujy koja uu je
nofpeua pa u pasuofpunu ceoje nnauoee ykonuko uu oueue nokasyjy pa ueufo
uuje y pepy. Mory pa ce sappe ca yeuuuuua kojuua upe fee u pa ucfoepeueuo
nocfaee eehe usasoee ouuua koju pe uanpepyjy. Ha kpajy, ceu uaye euue.
Jacnu xpu1epujyuu
4opuynapu cy nocfanu eaua nouoh y npouecy ouenueana. Heku cy npeeuue
cnoeue, pok ppyru yknyyjy uueoe nocfuruyha koju cy ppyrauju op cyufuue
cfaupappa. Tpapuuuouanuo ouenueane je u pane uajnpucyfuuje y ukonaua.
Heku uucne pa cy oueue npeuusuuje, a faene npeeuue cyjekfueue. pyru eone
faene jep cy peckpunfueue, pok cy uu oueue npeeuue apufpapue. Ouo ufo
ceuua uepocfaje jecfe nufane ,Lfa je ouo ufo ouenyjy? Ykonuko uuje jacuo koju
peo suana u pasyueeana nokyuaeafe pa oueuufe, uno kou onuky ouenueana
uoe uepocfajafu noyspauocf. Ako yeuuuuua uuje jacuo ufa je ouo ufo fpaufe,
ouu uory ocfafu syneuu u uehe uohu pa npoueue ceoje nocfuruyhe u uanpepak.

Cfaupappu cy nyuo fora ypapunu kako u nouornu y pequuucany uuneea yena


u onucanu kako usrnepa kapa ux yeuuk ocfeapu. Hnak, nocfoju uankaeocf y
fecfoeuua koje npaee uacfaeuuuu uue ce noyspauocf pesynfafa poeopu y
nufane.
Kpeupane cu1yauuje y xojoj yuenuuu uory pa noxaxy pasyuenane xnyunux
nojuona
Kapa je eau uun yena jacuo apfukynucau, oupa je pequuucauo ouo ufo yeuuk
fpea pa sua u yue. Tapa cyuafueuo ouenueane nocfaje eauo. Rpeuusuocf
saxfeea pa ocurypafe pa ouenueaneu saucfa uepufe eneuy eeufuuy u pa ouo
ucnynaea pequuuuujy eanupuocfu (ceu yeuuuu koju nocepyjy fo suane unu
eeufuuy uory pa peue sapafak u cauo ouu yeuuuu koju nocepyjy fo suane unu
eeufuuy uory pa peue sapafak). Huko uauepuo ue npaeu fecfoee koju uucy
eanupuu, ueqyfuu, eenuku poj fecfoea ue ucnufyje ouo ufo u fpeano. Epojuu
cy pasnosu sa fo. Kako ucfe koucfpyucanu eanupau fecf sacuoeau ua
cfaupappuua, pasuucnufe o sapafky koju cfe ocuucnunu u nocfaeufe ceu
cnepeha nufana:
a nu je y cknapy ca usapauuu cfaupappou? a nu oyxeafa oppeqeu
nojau? a nu ucnufyje pa nu cy yeuuuu qopuupanu nojau unu cauo fpau
faue oproeope?
a nu sapafak saxfeea pa ce ynofpeu eeufuua kojy fpaufe? (a nu
yeuuk koju ue pasyue knyuu nojau uoe pa peuu sapafak kopucfehu
ueky ppyry eeufuuy? a nu yeuuuu koju pasyuejy knyue nojuoee uory
norpeuuo peuufu sapafak sor ueuauepuux sakonuua y fecfy?)
a nu paje cuepuuue sa fo ufa je poap oproeop koju nokasyje pa je yeuuk
cxeafuo, fako pa cfe pocnepuu y foue ufa fpaufe u pa je yeuuuuua
jacuo ufa nuxoe pap fpea pa cappu?
Hseop: Saginor, N. (2008). Diagnostic classroom observation: moving
beyond best practice, London: Corwin Press, p. 97-100.
21
KARAKTERISTIKE ZAHTEVA
Nivo 6. lsist| as e.em a|.ea ;e ;rs.||a lrse ei |lsets is |t.ei| s|eeae ts||ja|e ;ereeajs
| |ealrssl|rsajs, |ejs sa |sle.remeae | iels|jas | ;ret|tas. e|aje se is ;e|sa is sa a
;el;aaesl| | ie iels|js rstame|| jeisa ||| .|e le|sle.s, |se | is meja is |alejr|a |a|ermst|je
|t .|e le|sle.s. | ae||m tsist|ms ei |lsets se ee|aje is se cs.| aeec|a|m |iejsms, |sis
sa |sle.remeae ae|j|.e isle | aessj|ssae |a|ermst|je, |se | is |t.ei| s;slrs|lae |slejer|je a
|aler;relst|jsms. | tsist|ms ;rem||jsajs | e.s|ast|je ei |lsets se lrs| is |t.ei| ;rel;esls.|e
||| |r|l||| rstmslrs s|eea le|sl |ej| se cs.| re|sl|.ae ae;etasl|m lemsms, at|msja| a ect|r
.|eslra|e |r|ler|jame ||| rst|||le ls|e j|ei|ls, | ;r|meajaja| sesl|t|rsae rstame.saje as
esae.a |eale|sls |t.sa ssmej le|sls. lassjsa as|e. ts tsisl|e ;reas|seajs |a|ermst|js as
e.em a|.ea je ;ret|tas sas||ts | ecrssaje ;saje as iels|j |ej| je a le|sla aea;si|j|..
Nivo 5. lsist| ;reas|seajs |a|ermst|js as e.em a|.ea lrse ei |lsets is ;rease | erjsa|taje
.|e |a|ermst|js, ts||jaaja| |ejs je |a|ermst|js |t le|sls re|e.salas. lsist| ;rem||jsajs
ts|le.sja |r|l||e rstmslrsaje ||| ;esls.|jsaje ||;elets as esae.a s;et|a|| tasajs. | tsist|
|aler;rel|rsajs | tsist| ;rem||jsajs lrse ;el;aae | iels|jae rstame.saje le|sls |j| ssirsj |||
|erms a|sa aec|sjea|. | s.|m ss;e|l|ms |ls|s|e ;|smeaesl|, tsist| as e.em a|.ea ;e ;rs.||a
ts|le.sja rsi ss |eate;l|ms |ej| sa a sa;relaesl| ss ee||.saj|ms.
Nivo 4. lsist| ;reas|seajs |a|ermst|js lrse ei |lsets is ;rease | erjsa|taje .|e |a|ermst|js.
Ne|| ei tsisls|s as e.em a|.ea ts|le.sja |aler;rel|rsaje taseajs jet|||| a|jsas| a jeiaem ie|a
le|sls, ls|e le se at|ms a ect|r le|sl a te||a|. raj| tsist| |aler;relst|je lrse rstame.saje |
;r|meaa ;ejme.s a re|sl|.ae ae;etaslem |eale|sla. | tsist|ms ;rem||jsajs as e.em a|.ea ei
|lsets se ee|aje is |er|sl| |erms|ae ||| s.s|eiae.ae tasaje is c| |erma||ss|| ||;elete ||| |r|l|||
rstmslrs|| le|sl. |lset| lrecs is ;e|sa is sa |ere|lae rstame|| iaj | s|eea le|sl |j| ssirsj |||
|erms ae mersja is caia aec|sjea|.
Nivo 3. lsist| as e.em a|.ea lrse ei |lsets is iee ie .|e ie|e.s |a|ermst|js, ;eae|si
;re;etasja| aj||e.e measecae eiaese | ;elaja| .|e as|e.s |sle.remeae. | |aler;relsl|.a|m
tsist|ms e.ej a|.es |ls|st ;e.etaje .|e ie|e.s le|sls is c| mejse is al.ri| |ejs je esae.as
|iejs, is rstame eiaese ||| |t.eie taseaje re| ||| reea|te. Ksis ;ereie, |t.eie rst|||e |||
rst.rsls.sja a |slejer|je, |lset| mersja is .eie rsaas e .|e |srs|ler|sl||s |sle.remeae.
lrseas |a|ermst|js esle a|je ae|j|.s a le|sla. le|sl ;eae|si ssir| iesls aessj|ssa||
|a|ermst|js ||| iraj|| ;re;re|s, |se le je ;eslejsaje |iejs |eje a|sa a s||sia ss ee||.saj|ms |||
|eje sa |s|stsae aejst|jsms. lsist| ;rem||jsajs as e.em a|.ea lrse ;e.et|.saje, ;ereeaje |
ecjsajs.saje, ||| |r|l||e rstmslrsaje ae|e |srs|ler|sl||e le|sls. Ne|| ei tsisls|s ;rem||jsajs
lrse ae rstame.saje le|sls es|eajeae as ;etasle, s.s|eiae.ae tasaje. raj| tsist| ae
ts|le.sja rstame.saje le|sls ie iels|js, s|| lrse ei |lsets is ts||jaaje as esae.a tasajs |ejs
ae s;sisja a s.s|eiae.as tasajs.
Nivo 2. Ns e.em a|.ea, a jeiaem creja tsisls|s ei |lsets se lrs| is iee ie jeiaej ||| .|e
ie|e.s |a|ermst|je, ts||jaaja| | ;elaja| .|e as|e.s |sle.remeae. | iraj|m tsist|ms ee|aje
se ;re;etas.saje j|s.ae |ieje a le|sla, rstame.saje eiaess ||| |t.eeaje taseajs as esae.a
ejrsa|eaej ie|s le|sls a |ejem |a|ermst|je a|sa jssae |sls|aale ;s |ls|st mers is |t.ei|
jeiaesls.ae ts||ja|e. ls|le.| as e.em a|.ea meja is a||jaaja ;ereeaje ||| aes.saje rst|||s
as esae.a jeiae |srs|ler|sl||e a le|sla. l|;|a| tsist| ;rem||jsajs as e.em a|.ea ts|le.sja
ei |lsets is ;rs.| ;ereeajs ||| as;esls.|js .|eslra|e .ete |tmea le|sls | e;lej tasajs, as
esae.a ||aej |s|asl.s | sls.e.s.
Nivo 1a. lsist| as e.em a|.ea lrse ei aea||s is ;reasa jeisa ||| .|e measecae aets.|sa||
ie|e.s e|s;||t|lae isle |a|ermst|je, is ;re;etasja esae.aa lema ||| asmera salers a le|sla |ej|
se cs.| ;etasl|m ssirsj|ms ||| is ;rs.e jeiaesls.ae .ete |tmea |a|ermst|js |t le|sls | e;lej,
s.s|eiae.aej tasajs. l|;|ae je is sa lrseae |a|ermst|je a le|sla jssae ae|j|.e | is aems
emelsja|| |a|ermst|js ||| is || |ms .r|e ms|e. |lseta se isja e|s;||t|las a;alsl.s is rstmelr|
eae e|emeale |ej| sa re|e.sala| a ts|le.a | a le|sla.
Nivo 1b. Ns e.em a|.ea, ei |lsets se lrs| is ;rease eireea| iee e|s;||t|lae, jssae ae|j|.e
|a|ermst|je a |rsl|em, s|als|s||| jeiaesls.aem le|sla |js je lems c||s|s aea|t|ms. |ec|sjeae
je is se a le|sla ecetceaje ;eir|s |lseta, |se le je ;eas.|jsaje |a|ermst|js, s|||e ||| ;etasl|
s|mce||. |rej |a|ermst|js |eje se |t|sa je m|a|ms|sa. | tsist|ms |ej| lrse |aler;relst|ja, ei
|lsets se ee|aje is ;rs.| jeiaesls.ae .ete |tmea tsjeiae |t|eea|| ie|e.s |a|ermst|je.
262
335
407
480
553
626
708
|| 1.
1rc|js 1,1
|| !.
1rc|js 1,
|| I.1
1rc|js ,!
|| a!.I
1rc|js 1|
|| l.I
1rc|js !,I
|| |.1
1rc|js ,1
|| .
1rc|js ,l
.OHR ONRSHFMT@ ON MHUNHL@ M@ RJ@KH HS@K@JD OHRLDMNRSH
32
27
358
420
482
545
607
669
|| 1,l
1rc|js 1,
|| lI,!
1rc|js 1,a
|| 1l,
1rc|js l1,1
|| aa,
1rc|js 1I,
|| !!,
1rc|js a,|
|| l,
1rc|js I,1
.OHR ONRSHFMT@ ON MHUNHL@ M@ RJ@KH L@SDL@SHJD OHRLDMNRSH
KARAKTERISTIKE ZAHTEVA
Nivo 6. Ns e.em a|.ea aea|t| meja is |eate;las||taja,
ae;ls.sja | |er|sle ;eisl|e tssae.sae as se;sl.eaem
|s;|l|.saja | meie|e.saja s|eea|| ;rec|ems||| s|last|js.
heja is ;e.etaja |a|ermst|je |t rst|||l|| |t.ers | as|as
re;reteale.sajs, |se | is ;rs.e e|s|c||ae ;re.eie |t jeiae
|erme a iraja. 1;eseca| sa ts as;reiae mslemsl||e
m||jeaje | reteae.saje. heja is ;r|meae a.|ie | rstame.sajs
ie |ej|| sa ie|| | is || |emc|aaja ss s|mce||||m | |erms|a|m
mslemsl|||m e;erst|jsms | eiaes|ms is c| rst.||| ;r|sla;e |
slrslej|je ts res.saje ae.|| ;rec|ems||| s|last|js. heja is
|erma||a | is ss .|se|em ;ret|taea i|s|alaja e ;esla;t|ms
|eje sa ;r|mea|||, is |r|l||| rstmslrsja as|ste, |aler;relst|je,
srjameale, a||jaaja| | rstmslrsaje aj||e.e ;eiecaesl| ts
res.saje |em;|e|sa|| ;rec|ems||| s|last|js.
Nivo 5. Ns ;elem a|.ea aea|t| meja is rst.|ja | ;r|meae
meie|e ts rsi a s|eea|m s|last|jsms, aes.sja| ejrsa|eajs
| |erma||a| ;rel;esls.|e. |meja is eiscera, a;ereie |
.reiaaja rst|||le slrslej|je res.sajs ;rec|ems. heja is
rst.|jsja slrslej|je rsis, |er|sle| iecre rst.|jeae s;esecaesl|
reteae.sajs, eije.srsjae re;retealst|je, s|mce|||e
| |erms|ae ies|r|;t|je, |se | a.|ie a .et| ss s|last|jem.
|stmslrsja se;sl.eae ;esla;|e, |erma||a | ecrst|sa
|aler;relst|je ie |ej|| sa ie||.
Nivo 4. Ns el.rlem a|.ea aea|t| as;eae ;r|meajaja
e|s;||t|lae meie|e a s|eea|m |ea|rela|m s|last|jsms
|eje meja is ssire |t.esas ejrsa|eajs ||| is ts|le.sja
|erma||ssaje ;rel;esls.||. heja is .re |tcer | ;e.etaja
;eisl|e isle as rst||||le as|ae, a||jaaja| | s|mce|||e
re;retealst|je, | i|re|lae || ;e.etaja| ss rst|||l|m ss;e|l|ms
s|last|js |t res|aej |.els. |msja iecre rst.|jeae .el|ae,
e|s|c||a| sa a ;rem||jsaja, | le as;eae |er|sle. heja is
|tjrsie se;sl.eae ecjsajeaje, is js |erma||a | ecrst|ee
|er|sle| se;sl.eae |aler;relst|je, srjameale | s|l|.aesl|.
Nivo 3. Ns lreem a|.ea aea|t| meja is ;r|meae jssae
e;|ssae ;reteiare, a||jaaja| | eae |eje ;eirstame.sja
ae|e|||e |ers|s a ;retesa ieaeeajs ei|a|s. heja is |tscera
| ;r|meae jeiaesls.ae slrslej|je res.sajs ;rec|ems. heja is
|aler;rel|rsja ;eisl|e |eje iec|jsja |t rst|||l|| |t.ers | |ej| sa
;reisls.|jea| as rst|||le as|ae, |se | is ts||jaaja i|re|lae
as esae.a aj||. heja is |t.els.sja e reta|lsl|ms, s.ej|m
|aler;relst|jsms | as|a|ms ts||ja|.sajs.
Nivo 2. Ns e.em a|.ea aea|t| meja is ;re;etasja |
|aler;rel|rsja ts|le.e a |eale|sl|ms a |ej|ms se ae lrs| a|ls
.|e ei i|re|laej ts||ja|.sajs. |ti.sjsja ;eisl|e |ej| sa
re|e.sala| |t jeiaej |t.ers | |er|sle jeisa meie| ;reisls.|jsajs
;eisls|s. |meja is ;r|meae esae.ae s|jer|lme, |erma|e,
;reteiare ||| |ea.eat|je. |re|lae ts||jaaja | ies|e.ae
|aler;rel|rsja iec|jeae reta|lsle.
Nivo 1. Ns ;r.em a|.ea aea|t| meja is eije.ere as
jeiaesls.as, jssae |erma||ssas ;|lsajs |ejs se eiaese as
;etasl |eale|sl | a |ej|ms sa isle s.e re|e.salae |a|ermst|je.
| slsaja sa is ;reasa lrsea| ;eisls| | is |t.eie ral|as|e
e;erst|je |sis sa s.| ;eist| isl|, s a;alsl.s ;ret|tae
|erma||ssas. |t.eie s|l|.aesl| |eje sa e|j|eiae | i|re|lae
s|eie |t isl|| ;eisls|s.
33
32
335
409
484
559
633
708
|| l,l
1rc|js 1,1
|| ,a
1rc|js l,1
|| I,l
1rc|js ,l
|| a!,!
1rc|js 1l,!
|| I,l
1rc|js ,
|| a,l
1rc|js ,
.OHR ONRSHFMT@ ON MHUNHL@ M@ RJ@KH M@TMD OHRLDMNRSH
KARAKTERISTIKE ZAHTEVA
Nivo 6. Ns eslem a|.ea, aea|t| ies|eiae meja
is ;re;etasja, isja ecjsajeajs | ;r|meajaja asaas
| meleie|e|s tasajs a |re|em rss;eaa s|eea||
s|last|js |t |.els. a| meja is ;e.etaja rst|||le
|t.ere ;eisls|s ss ecjsajeaj|ms | is |er|sle
ie|ste |t l|| |t.ers |s|e c| ecrst|e||| ei|a|e.
Nei.esm|s|eae | ies|eiae ;e|staja .|e ec|||e
asaaej m||jeajs | reteae.sajs | s;rema| sa is
|er|sle se;sl.eae rstame.saje asaa|| ;rec|ems
is c| ;eirs|| reeajs aeie.e|jae ;etasl|| asaa||
| le|ae|e||| s|last|js. | slsaja sa is |er|sle
asaas tasajs | is rst.|jsja srjameale |s|e c|
e;rs.is|| ;re;era|e | ei|a|e |eje se eiaese as ||ae,
iral.eae ||| j|ecs|ae s|last|je.
Nivo 5. Ns ;elem a|.ea aea|t| meja is ;re;etasja
asaae e|emeale a maej|m s|eea|m s|last|jsms |t
|.els, is ;r|meajaja asaae |eate;le | meleie|e|s
tasajs a l|m s|last|jsms, |se | is ;ereie, |ti.sjsja
| |r|l||| rstmslrsja eije.srsjae asaae ;eisl|e
is c| ecjssa||| s|last|je |t |.els. | slsaja sa is
|er|sle iecre rst.|jeae |slrs|.s|e s;esecaesl|,
is |ere|lae ;e.etaja tasajs | sl|a |r|l||e a.|ie.
cjsajeajs tssa|.sja as srjameal|ms, s srjameale
tssa|.sja as |r|l||ej sas||t|.
Nivo 4. Ns el.rlem a|.ea, aea|t| as;eae res.sja
s|last|je | ;|lsajs |ej| se eiaese as e|s;||t|lae
;ejs.e | a |ej|ms se ee|aje is a.|ie tassj asa|e
| le|ae|ej|je. \re |tcer | measecae ;e.etaja
ecjsajeajs |t rst|||l|| asaa|| ||| le|ae|e|||
i|st|;||as | i|re|lae ;e.etaja e.s ecjsajeajs ss
rst|||l|m ss;e|l|ms s.s|eiae.a|| s|last|js. Ns
e.em a|.ea aea|t| ;reteajaja se;sl.eae s|l|.aesl| |
sse;ls.sja ei|a|e tssae.sae as asaa|m tasaj|ms
| ;eist|ms.
Nivo 3. Ns lreem a|.ea aea|t| meja is ;re;etasja
jssae e;|ssas asaas ;|lsajs a rst|||m |eale|sl|ms.
heja is |tscera eije.srsjae |ajea|te | tasajs is
c| ecjssa||| ;ejs.e, |se | is ;r|meae jeiaesls.ae
meie|e ||| |slrs|.s|e slrslej|je. Ns e.em a|.ea
aea|t| meja is |aler;rel|rsja | |er|sle asaae
|eate;le |t rst|||l|| i|st|;||as | is || i|re|lae
;r|meajaja. heja is |erma||a |rsl|s l.reajs
|er|sle| |ajea|te | is ieaese ei|a|e tssae.sae as
asaa|m tasaj|ms.
Nivo 2. Nsaas tasajs ss irajej a|.es emejas.sja
aea|t|ms is isja .ere.slas ecjsajeajs a ;etaslem
|eale|sla ||| is |t.eie ts||ja|e as esae.a
jeiaesls.a|| |slrs|.sajs. | slsaja sa is i|re|lae
ts||jaaja | ies|e.ae |aler;rel|rsja reta|lsle asaa||
|slrs|.sajs ||| res.sajs le|ae|e||| ;rec|ems.
Nivo 1. Ns ;r.em a|.ea, aea|t| |msja ejrsa|ea
ec|m asaa|| tasajs |ejs meja is ;r|meae as ms||
crej iecre ;etasl|| s|last|js. a| meja is isja
asaas ecjsajeajs |ejs sa e|j|eias | tssae.sas as
e|s;||t|lae isl|m ;eist|ms.
34
35
7. Hunou opasonnux xoune1enuuja no Bnyuy
K
o
u
n
e
1
e
n
n
-
u
u
j
e
Tun ouexunanor uumnena Tunonu ax1unnoc1u
3
n
a
n
e
Rpucehane unu npenosuaeane
uuqopuauuje koja je yeua
onuuu, uaeepu, nouoeu, npenosuaj,
upeufuqukyj, uueuyj, npouaqu, uufupaj,
uaeepu...
P
a
s
y
u
e
n
a
n
e
euoucfupane pasyueeana
uafepujana; fpaucqopuucane,
peoprauusauuja unu
uufepnpefupane
npeeepu, oprauusyj, ckpafu, uckau ua
ppyrauju uauu, uckau y ppyrou
cuuonukou jesuky, pequuuuu, uaeepu
knyue kapakfepucfuke, knacuqukyj,
uaeepu npuuep, uanpaeu pesuue,
uufepnpefupaj, saknyu, npepeupu,
ojacuu, nokau...
R
p
u
u
e
n
a
Ynofpea uuqopuauuja y
peuaeany nponeua
yonufu, peuu, npeuecu, paj concfeeuu
npuuep, npunaropu, ypapu ua ppyrauju
uauu, npenosuaj ua npuuepy, npouupu,
ynopepu, knacuqukyj, koucfpyuuu...
A
n
a
n
u
s
a
Kpufuko uuunene;
upeufuqukoeane pasnora u
uofuea; useoqene saknyaka
koju ce sacuueajy ua oppeqeuuu
nopauuua; auanusupane
saknyaka pa u ce yfeppuno
pa nu ce sacuueajy ua pokasuua
pasnukyj, npenosuaj ua funoeuua
npuuepa, nofeppu, uaeepu apryueufe
u/unu pokase, uaeepu pesynfafe
ucfpaueana unu ekcnepuueufa y
npunor unu npofue ueke fese, ckuuupaj,
uanpaeu pujarpau unu faeny, uaeepu
cee uoryhe nocnepuue, kaferopuuu,
pasrpauuu, oprauusyj, paunauu...
C
u
n
1
e
s
a
Hayuo uuunene;
pueepreufuo u
opuruuanuo uuunene;
opruruuanau nnau, npepnor,
uaupf, opuruuanau cknon,
peuaeane nponeua koju uuajy
euue fauux oproeopa
kpeupaj, usuucnu, enaopupaj, cauu,
uanpaeu, npepcfaeu cnukou, sauucnu,
uopuqukyj, noeeu, pequuuuu
npefnocfaeke, npepeupu, oppepu knyue
peu (ocuoeuy fesy, uacnoe) kouuuyj,
ceepu ua uajuany uoryhy uepy
E
n
a
n
y
a
u
u
j
a
Rpouenueane epepuocfu
upeja, usuouene uuunena,
npuuenueane cfaupappa
npoueuu, pokau, onoepruu, peafyj,
npoueuu feuuy, paspeuu uejacuohy,
epepuyj, uepu, uanpaeu npuopufefe,
npocypu, ucfpau, pasuofpu, kpufuku
npukau, pouecu opnyky, paurupafu,
fecfupaj xunofesu, eepuqukyj
36
7.
Kaxo pa
ouenyjeuo?
1. Roc1ynuu ouenunana
Rocua1pane
Hcnu1unane
- Tec1upane
2. L1a ce jom uoxe xopuc1u1u y npouecy
ouenunana?
Rpopyx1u yuenuuxux ax1unnoc1u
ouahu sapauu
3. Pasronop ca yuenuuuua - ocnonnu ue1op
nac1ane u ouenunana
Ru1ana sa pucxycujy
Ykonuko onucuo ouenueane cxeafuuo kao koufuuyupauo u cucfeuafcko npahene
papa u paseoja yeuuka, kao ufo je ojauneuo y npefxopuou fekcfy, oupa je
eauo pa oppepuuo koje cee nocfynke uoeuo pa kopucfuuo.
Hsop uauua u nocfynka ouenueana saeucu op:
koukpefuor ucxopa ua ujeu ocfeapueany ce papu y npouecy yena u uacfaee,
cappaja u kounefeuuuja koje yeuuuu fpea pa yceoje u paseujy,
npupope npepuefa u opasoeue onacfu y okeupy kojux ce uacfaea u npouec
yena peuaeajy,
kapakfepucfuka cauux yeuuka koje ouenyjeuo.
Hoea cfpaferuja ouenueana noppasyueea, pa ce nopep fecfupana u ycueuor u
nucueuor ucnufueana yeuuka, koje cy u po capa npuuenueauu y ukonckoj
npakcu, kopucfe u ppyru uauuu u nocfynuu npahena u auanuse papa yeuuka. Y
nornaeny koje cnepu uaeepeuu cy ueku op nocfynaka ouenueana. Heufo uupa
ojaunena pafa cy sa nocuafpane, jep y uauuu ukonaua u yuouuuaua
37
uenocpepuo nocuafpane po capa uuje nnaucku u cucfeuafcku kopuuheuo y
npouecy ouenueana.
Y npouecy npahena papa u paseoja yeuuka kopucuo je npukynnafu npopykfe
yeuukux akfueuocfu u pasuoepcue yeuuke papoee, eneufu pesynfafe
pouahux papoea yeuuka koju ce uory kopucfufu kao jou jepau useop nopafaka o
nocfuruyhuua yeuuka u keanufefy uacfaee.
1. Roc1ynuu ouenunana
Hocmampaue
Hacfaeuuuu nocuafpajy yeuuke ceakopueeuo u y pasnuufuu cufyauujaua. 3afo
ce ecfo u kae pa uuko ue nosuaje yeuuke one op uacfaeuuka. Hacfaeuuuu
uuajy npunuky pa nocuafpajy ceoje yeuuke y pasnuufuu cufyauujaua - kapa
ufajy fokou aca, peuaeajy ueke sapafke sajepuo ca ppyruu yeuuuuua,
nonynaeajy fecf, oproeapajy ycueuo, pape ua fanu. Ropep fora, uacfaeuuuu
uuajy jepuucfeeuy npunuky pa nocuafpajy yeuuke u eau uacfaee - ua opuopy, ua
eckypsuju.
Moe ce yfu uuunene pa nocuafpane ueua eenuky epepuocf kao nocfynak
ouenueana. Takae cfae je ouuo noeesau ca yeepeneu pa je uajeauuje ouo
ufo yeuuk sua y cufyauujaua kapa ra ueko ucnufyje unu fecfupa. Meqyfuu,
nocuafpane ouoryhyje uacfaeuuuuua pa cfekuy yeup y kapakfepucfuke u
nouauane yeuuka. Ako uacfaeuuk yue pa uckopucfu uuqopuauuje koje pouja
nocuafpaneu ceojux yeuuka, ou/a pacnonae epepuuu uucfpyueufou
ouenueana.
3a uacfaeuuke koju he oee ropuue papufu no Hoceuuu ocuoeaua mkonckoa
npoapaua sa H paspe je suaajuo uarnacufu pa ueku ucxopu uory uajone pa ce
npafe u ouenyjy nyfeu uenocpepuor nocuafpana akfueuocfu yeuuka.
Ha npuuep, y noueuyfou pokyueufy, usueqy ocfanor, uaeepeuu cy u cnepehu
ucxopu uacfaee cpnckor jesuka:
38
Yeuuk:
yue pa fpau pe u ocnoenaea caroeopuuka ua oproeapajyhu uauu
c nanou cnyua caroeopuuka, ue ynapajyhu uy y pe
yecfeyje y pasroeopy ppehu ce feue
Oee u ueke ppyre eeufuue u ce uopa uorne ouenueafu u npuueuou uekux
ppyrux nocfynaka, anu u fo uno fee u kounnukoeauuje uero ako ce npuuenyje
nocuafpane. Hacfaeuuk uoe pa oueuu y kojoj uepu nojepuuu yeuuk uua
cnocouocf pa yecfeyje y pasroeopy ppehu ce feue ue cauo ua acoeuua
ouenueana, eeh u y okeupy akfueuocfu kapa ce opaqyje ueka uoea feua.
Ykonuko oprauusyje rpynuy puckycujy ua acy, uacfaeuuk uoe pa you pa nu
yeuuuu yuejy pa fpae pe u pa ocnoenaeajy caroeopuuka ua oproeopajyhu
uauu, pa nu ynapajy y pe ceojuu caroeopuuuuua, pa nu ckpehy ca feue ufp.
Hcfo ce uoe pehu u sa ucxope us uekux ppyrux npepuefa. Ha npuuep,
nocuafpane uoe ufu eeoua kopucuo y npouecy ouenueana kapa je y nufany
ucxop uacfaee uafeuafuke "yeuuk uoe pa ce opujeufuue y npocfopy kopucfehu
oppepuuue: rope, pone; usuap, ucnop; uanpep, uasap; ucnpep, usa; neeo, pecuo...".
Oeaj ucxop ce uoe ouenueafu u npuueuou unp. fecfoea, anu ceakako pa
nocuafpane uua ceojux npepuocfu. Rocuafpajyhu, uacfaeuuk uoe pa oueuu
konuko je ueku yeuuk ycneuau y opujeufauuju y npocfopy u pa nu npaeunuo
ynofpenaea oppepuuue sa npocfop.
Ceu uaeepeuor, pa ce nocuafpaneu uory npafufu ueku ucxopu koju ue u uornu
pa ce ouenyjy npuueuou uekux ppyrux nocfynaka, npepuocfu nocuafpana kao
nocfynka ouenueana cy u y cnepeheu:
ykonuko nocuafpane nouaenauo y ucfuu unu cnuuuu cufyauujaua uoeuo
perucfpoeafu npoueue y nouauany yeuuka kao pesynfaf npoueca yena u
uacfaee;
npuueua oeor nocfynka ouoryhaea capapny uacfaeuuka ca koneraua ppyruu
uacfaeuuuuua, cfpyuuu capapuuuuua, pupekfopou ukone koju ce uory, y
cauou uacfaeuou npouecy, jaenafu y ynosu ocoe koja nocuafpa pap u
nouauane yeuuka, pap u nouauane uacfaeuuka u uacfaeuu npouec y
uenuuu;
npuueuou oeor nocfynka ponasuuo po nopafaka o koufekcfy y kojeu ce opeuja
npouec yena u uacfaee.
39
a u uacfaeuuk uorao pa kopucfu nocuafpane kao nocfynak ouenueana
nofpeuo je pa uua ua yuy pasnuufe epcfe nocuafpana u npuuuune koje
nojepuue epcfe nocuafpana nocfaenajy.
C osupou ua uauu useoqena, nocuafpane uoe ufu:
npuaono (cnoopuo nocuafpane, npoeopu ce no yuanpep paspaqeuou
nnauy, anu ce eneu u ouo ufo uuje yuanpep pequuucauo kao uun
nocuafpana; es yuanpep npunpeuneuux uucfpyueuafa, ys eoqene eneuku
fokou unu no oaeneuou nocuafpany), unu
cucmemamcxo nocmampaue (uauepuo, cfpykfypucauo nocuafpane ca
yfepqeuuu uuneu u npepuefou nocuafpana; ca yuanpep npunpeuneuuu
euue unu uane cfpykfypucauuu uucfpyueufuua);
C osupou ua npepuef nocuafpana, pasnukyjeuo:
onmme nocmampaue (npafu ce nojaea y uenuuu) u
ycmepeno unu cenexmueno nocmampaue (npafu ce oppeqeu u orpauueu
cknon akfueuocfu unu eneueuafa nocuafpaue nojaee).
Kapa nocuafpauo pap u nouauane yeuuka fpea oppepufu:
pa nu npafuuo yeuuka kao nojepuuua, rpyny yeuuka unu openene y uenuuu,
kojy akfueuocf npafuuo (opapaua akfueuocf fpea pa ype eanau
nokasafen ouora ufo enuuo ynosuafu, yfeppufu, unp. nofnyuocf u
cfaunuocf eeufuue, yuena unu fexuuke nucana y cufyauuju npenucueana
ufaunauor fekcfa nucauuu cnoeuua, unu y cufyauuju nucana no pukfafy, unu
y cufyauuju npenucueana nucauor fekcfa. ).
Kop yeuuka uoeuo nocuafpafu: nuxoeo nouauane, akfueuocfu, eepanue u
ueeepanue peakuuje, ueqycouy kouyuukauujy u kouyuukauujy ca uacfaeuuuuua,
opuoce y yeuukoj rpynu, oprauusauujy ueofa y rpynu.
a u nocuafpane uno ycneuuo kopucuo je yuanpep oppepufu uun u npepuef
nocuafpana, po kojux uneuuua ce enu pohu nocuafpaneu, kako he ce nopauu
4
perucfpoeafu. Rpunukou eeupeufupana nopafaka nofpeuo je npeuusuo opeojufu
koueufape u npoueue (yfucke) op uneuuua.
Hacfaeuuuu uory kopucfufu cnepehe uauue eeupeufupana nopafaka:
eogeue enemxu ys unu es ynanpe npunpemnenux uncmpymenama
(ek nucfe, npofokonu nocuafpana u cn. koje uory uspaqueafu cauocfanuo
unu y capapnu ca koneraua unu npuueuufu uucfpyueufe npepcfaeneue y
cfpyuoj u npupyuoj nufepafypu)
uspaa ayuo u eueo sanuca (jou yeek y eehuuu uauux ukona oeo je cauo
noenuo cfane, anu ce oepe uaeopu kao jepua op uoryhuocfu).
Hcnumueaue
Hcnufueane ce u y pocapaunoj npakcu ukonckor papa ecfo kopucfuno sa
ouenueane yeuuka. Y uauuu ukonaua pouuuupajy ycueuo u nucueuo
ucnufueane.
Ycmeno ucnumueaue je eeoua pacnpocfpaneu onuk ouenueana yeuuka.
Rpoeopu ce pasnuufuu uefopckuu nocfynuuua: pasroeopou, ycueuuu
usnaranuua yeuuka ua sapafe feue, yeuukuu ojaunaeaneu nojaea, npoueca
u nojuoea, jaeuuu npeseufoeaneu cauocfanuor unu rpynuor papa, puckycujaua,
pacnpaeaua, ycueuuu ucnufueaneu uene rpyne unu openena nyfeu kpafkux
nufana u oproeopa u cn.
Hucmeno ucnumueaue je onuk ucnufueana y kojeu uacfaeuuk nocfaena
nufana ycueuo unu nucueuo, a yeuuuu oproeapajy nucueuo. Y nucueuou
ucnufueany kopucfe ce: pukfafu, kpahe nucueuo oproeapane, nucueuu feuafcku
papoeu, koufponuu sapauu (npuropuu, ueqopuanuu fecfoeu).
Hako ce kao uoryhu uepocfafak oeor nocfynka ecfo uaeopu pa je, npunukou
ycueuor u nucueuor ucnufueana, feuko usehu cyjekfueuocf y ouenueany, ouo
uua ceojux npepuocfu. Rpunukou ycueuor ucnufueana ocfeapyje ce nuuu
koufakf yeuuka u uacfaeuuka, a uacfaeuuk uoe pa npyu nofpeuy nouoh u
noppuky yeuuky fokou ucnufueana. Rpuueuou nucueuor ucnufueana paseuja ce
cnocouocf uspaaeana yeuuka y nucauoj qopuu, a nucueuu papoeu koju
uacfajy kao npopykf oeor uauua ucnufueana uory ce kopucfufu sa
cauoouenueane u ueqycouo ouenueane yeuuka.
4
Tecmupaue xao jean o nauuna ucnumueaua yuenuxa
Tecfupaneu ce npoeepaeajy suana, eeufuue, cfaeoeu, cnocouocfu yeuuka, a
fuue u pesynfafu uacfaeuor papa. a u ce yfeppuno ufa ce nocfurno y npouecy
yena u uacfaee, kopucfe ce fecfoeu suana u fecfoeu cnocouocfu, unu kako ce
jou soey, fecfoeu nocfuruyha. Ceako fecfoeuo ucnufueane suana u ouenueane
yeuuka je nokyuaj pa ce perucfpyjy, npoueue u usuepe oppeqeua opasoeua
nocfuruyha.
Tecfoeu uory ufu cfaupappusoeauu u uecfaupappusoeauu. Cfaupappusoeauu
fecfoeu (koje uspaqyjy ekune cfpynaka) nocepyjy sapoeonaeajyhe uefpujcke
kapakfepucfuke: eanauocm (ucnufyjy ouo ufo ce nuua enu nocfuhu),
noysauocm (y pea ysacfonua ucnufueana jepue ucfe nojaee ua ucfuu
ucnufauuuuua pajy ucfe unu caceuu cnuue pesynfafe), uckpuuuuamueuocm
(koucfafyjy u uajuane pasnuke y ououe ufo je npepuef ucnufueana),
ojekmueuocm (pesynfafu ucnufueana cy uesaeucuu op cauor ucnufueaa),
cmauapusoeauocm (oppeqeue cy uopue sa ouenueane). Cfaupappusauuja
fecfa noppasyueea yfepqueane uopuu sa nonynauujy kojoj je uaueneua.
Y ukonu ce euhe kopucfe uecfaupappusoeauu fecfoeu: uusoeu sapafaka
ojekfueuor funa, ueqopuanuu fecfoeu suana koje koucfpyuuy cauu uacfaeuuuu.
Y npouecy yena u uacfaee uory ce kopucfufu pasnuufe epcfe fecfoea:
nopmamuenu mecmoeu: uepe uupueupyanue pasnuke y yeuukuu suanuua
y opuocy ua uopue koje eae sa nonynauujy;
xpumepujymcxu mecmoeu: npoeepaeajy y kojeu cfeneuy cy nocfuruyha
yeuuka y cknapy ca nocfaeneuuu uuneeuua u ucxopuua opasoeana;
Hspapa kpufepujyuckux fecfoea noune pequuucaneu kpufepujyua ouua u
cfeneua oenapaeana pequuucauuu ucxopuua, safuu ce oppeqyjy cappaju koju
cy uupukafop peanusauuje fux ucxopa u koju nocfajy okocuuua sa qopuynucane
cepuje nufana u sapafaka.
npuaonu mecmoeu (a xo mecmoeu, neqopmannu, npupyunu): cy
nucueuu u koufponuu sapauu;
Uun npuropuux fecfoea uoe ufu yfepqueane eqekafa ueke uacfaeue
akfueuocfu, pap ua cepuju sapafaka sa yeeaeane unu pa ce yeuuuuua ckpeue
nana ua cnoeuuje u eauuje penoee rpapuea u npyu npunuka pa fe penoee
pefanuuje npoye. Rpuropue fecfoee caunaea uacfaeuuk sa jepuy unu euue
nporpauckux uenuua.
42
cumyauonu mecmoeu: uaueneuu ucnufueany u ouenueany eeufuua,
opuocuo useoqena oppeqeuux akfueuocfu, npakfuuux papnu unu uekor
sapafka y npupopuoj cufyauuju.
Rofpeuo je uanoueuyfu pa he ce op uapepue ukoncke ropuue y oprauusauuju
Ueufpa sa epepuoeane keanufefa y opasoeany u eacnufany npoeopufu u fse.
uauuouanua fecfupana y uauuu ukonaua.
Tecfupane ce ecfo u onpaepauo kopucfu kao nocfynak ouenueana sor
cnepehux npepuocfu: yjepuaeuocfu ucnufue cufyauuje fj. ycnoea ucnufueana sa
cee ucnufueaue (cee yeuuke); ojekfueuocfu y ouenueany, jep ce oproeopu
yeuuka ouenyjy no yuanpep paspaqeuou knyy; uoryhuocfu yeupa y fo pa nu je
uena rpyna yeuuka unu openene caenapana cee cerueufe nporpaua noufo ceu
yeuuuu oproeapajy ua ucfa nufana.
Meqyfuu, fpea uuafu ua yuy pa je uspapa fecfoea cnoeu sapafak koju saxfeea
epeue, suane u eeufuue, a pa fecfupane ue ouoryhaea y nofnyuocfu
sapoeonaeane npuuuuna uupueupyanusauuje y cauou npouecy fecfupana
ykonuko ce papu o fecfoeuua ucfuu no cappajy u feuuu sapafaka sa cee
yeuuke.
L1a jom uoxeuo xopuc1u1u y npouecy ouenunana yuenuxa?
Yuenuuxu paoeu u npoyxmu yuenuuxux axmuenocmu
Hacfaeuuk uoe npukynnafu pasuoepcue yeuuke papoee u npopykfe yeuukux
akfueuocfu u yeafu ux y yeuukoj qacuuknu unu yeuukou pocujey kao jou
jepau useop nopafaka o kapakfepucfukaua u pesynfafuua npoueca yena u
uacfaee.
Y uacfaeu yuefuocfu u qusukor u sppaecfeeuor eacnufana u y npepuefuua us
onacfu npupopuux uayka o yeuukuu papoeuua uoe ce roeopufu kao o
npakfuuuu papoeuua.
a u ce npopykfu yeuukux akfueuocfu u npakfuuu papoeu uornu kopucfufu y
npouecy ouenueana nofpeuo je:
yeuuke npefxopuo npunpeuufu: npoeepufu paseujeuocf suana, cnocouocfu
u eeufuua nofpeuux sa useoqene npakfuuux papoea, pafu uu jacue u
npeuusue uucfpykuuje;
43
uuafu ua yuy pa cauocfanau unu rpynuu ucfpaueaku unu npakfuuu pap
ouoryhaea akfueuo yeuhe yeuuka y uacfaeuuu akfueuocfuua, na fuue u y
npouecy ouenueana, anu noppasyueea popafuo auraoeane uacfaeuuka ua
npunpeuu npoueca uacfaee u yena.
omahu saau, omahu paoeu
ouahu pap uoe ufu ycuepeu ua yepuhueane y uacfaeu cfeeuux u
paseujeuux suana u eeufuua, cfeapanaky npuueuy cfeeuux u paseujeuux suana
u eeufuua ua uoee cufyauuje, npunpeuy sa yceajane uoeux suana unu
cauocfanuo cfuuane suana koje ce ue cfue y uacfaeu. Ryfeu pouahux sapafaka
yeuuuu ce uory npunpeuafu u sa uoee uacfaeue uuknyce. ouahe sapafke fpea
uupueupyanusoeafu npunaropufu feuuy u epeue sa uspapy uoryhuocfuua
yeuuka. Hacfaeuuk fpea pafu uucfpykuuje, jacua ynyfcfea yeuuuuua sa uspapy
sapafaka.
ouahu papoeu, uako ce ecfo ocnopaeajy ys apryueuf pa popafuo onfepehyjy
yeuuke, uuajy cnepehe npepuocfu:
pouahu papoeu yeuuka cy u uauu ocnoconaeana yeuuka sa cauocfanau
pap u yene;
paseujajy uaeuke cucfeuafckor papa, nnauupana epeueua u cauokoufpone,
paseujajy ceecf o pyuocfuua u oproeopuocfuua;
uory ponpuuocufu paseujany couujanuux eeufuua kop yeuuka u cnocouocfu
sa fuucku, capapuuku pap ykonuko npepeuqajy peanusauujy sapafaka y
napoeuua unu y uanuu rpynaua.
ouahu sapauu uopajy ce auanusupafu npu euy ce uory kopucfufu ueqycouo
npernepane u ouenueane yeuuka u sajepuuko ouenueane uacfaeuuka u
yeuuka. Rpopykfe pouahux sapafaka uacfaeuuk uoe npukynnafu u yeafu y
fse. yeuukoj qacuuknu unu pocujey kao jepau useop nopafaka sa npahene
uanpepoeana yeuuka, ouenueane yeuuka u useeufaeane u yeuuka u
popufena o yeuukuu nocfuruyhuua.
Pasronop ca yuenuuuua - ocnonna ue1opa nac1ane u ouenunana yuenuxa
Pasroeop ca yeuuuuua je jepua op ocuoeuux akfueuocfu uacfaeuuka. Pasroeop
yeuuka u uacfaeuuka ce jaena y ceuu cerueufuua npoueca yena u uacfaee, na
44
fuue u kao nocfynak ouenueana. Pasroeop ca yeuuuuua uacfaeuuk uoe u
fpea kopucfufu u kapa npuuenyje cee ocfane nocfynke ouenueana.
Y npouecy ouenueana ca yeuuuuua je nofpeuo pasroeapafu o:
nnauupauuu ucxopuua u oekueauuu nocfuruyhuua;
equkacuuu uefopaua uacfaee u yena koje eope ka ocfeapueany
pequuucauux uuneea u ucxopa;
kpufepujyuuua ouenueana;
ocfeapeuuu pesynfafuua;
uauuuua noonuana ycnexa u keanufefa u yena u uacfaee.
* * *
Ees osupa koju ce nocfynak ouenueana kopucfu, pa nu ce kopucfe nojepuuauu
nocfynuu unu y kouuuauuju, npunukou opaupa, a noceuo npunukou npuueue
nojepuuux nocfynaka, nofpeuo je uuafu ua yuy pa ce ouenueane yeuuka uoe
npoeopufu kao:
uacfaeuukoeo ouenueane yeuuka;
sajepuuko ouenueane yeuuka op cfpaue uacfaeuuka u yeuuka;
ueqycouo ouenueane yeuuka es uenocpepuor yeuha uacfaeuuka;
cauoouenueane yeuuka.
Humana sa uckycujy:
/a nu ce cee uaeeeue mexuuke uoay kopucmumu y ceuu uacmaeuuu
npeuemuua?
O veaa cee saeucu usop nocmynka ouenueana?
Koju nocmynuu cy npuxeamnueuju sa nojeuue npeueme?
/a nu je cuucneuo kouuuoeamu pasnuvume nocmynke kaa u kako?
Hseop: Xaeenka, H., Xeu, E., Eayuan, A. (2003) Ouenueane sa paseoj
yveuuka: npupuvuuk sa uacmaeuuke, Muuucfapcfeo npoceefe u cnopfa,
Eeorpap, cfp. 91-101.

9. Rop1qonuo o npouecy papa u nop1qonuo ca najonuu


paponuua sa nojepunue u rpyne
Rop1qonuo o npouecy papa
Rpepue1 Rojepunaunu yuenux Fpyna
Hayka okyueufauuja
(eeupeuuuja o npouecy
unu pueeuuk) o
kopuuheny uayuor
uefopa sa peuaeane
pasnuufux
naopafopujckux
nponeua
okyueufauuja (ek nucfa
sa oncepeauujy) o
kopuuheny uayuor
uefopa sa peuaeane
pasnuufux
naopafopujckux
nponeua
Mafeuafuka okyueufauuja o
uafeuafukou
saknyueany ua ocuoey
peuaeana uafeuafukux
nponeua y pee konoue
(ca neee cfpaue npukasau
je nocfynak, a ca pecue
npafehu koueufap koju
ojaunaea npouec)
okyueufauuja o
kounnekcuou peuaeany
nponeua u kopuuheny
cfpaferuja euuer uueoa
Jesuk Paseoj cacfaea op
noefuux eneuku npeko
ckuue, ucfpaueakux
eneuku, oporoeopa ua
ucnpaeke po kouaue
eepsuje
4opuynapu u npouepype
koje cy paseujeue kako u
ce ocurypano pa ucnpaeke
nauoea rpyne ypy
eucokor keanufefa

Rop1qonuo ca najonuu paponuua


Rpepue1 Rojepunaunu yuenux Fpyna
Jesuk Hajonu papoeu koju cy
nucauu pasnuufuu
cfunoeuua kao ufo je:
usnarane, xyuopucfuku
cfun/cafupa, kpeafueuo
nucane (noesuja, ppaua,
kpafka npua),
uoeuuapcku cfun
(useeufaj, konyuua,
kpufuka) unu peknaua
Hajona ppaucka
npopykuuja, eupeo
npojekaf, TB npunor,
uoeuue unu peknaua
pyufeeue uayke Hajone ucfopujcko
ucfpaueane, ecej o ca
nnuuuu cfaeoeuua o
uekou ucfopujckou
nufany, koueufap o
akfyenuuu peuaeanuua,
opuruuanua ucfopujcka
feopuja, npukas
uorpaquje, useeufaj o
yeuhy y puckycuju o
cnopuuu/uepeueuuu
uayuuu nufanuua
Hajone ucfpaueane o
nokanuoj sajepuuuu, ecej
koju je npouseop
akapeucke pacnpaee, ,
uynfupuueusuouanua
auanusa ucfopujckor
poraqaja, sauuuneu
uufepejy ca ucfopujckou
nuuouhy
Yuefuuku npepuefu Hajonu kpeafueuu
npouseopu kao ufo cy
upfeu, cnuke,
qoforpaquje, ckynnfype,
rpuapcka pena, necue,
npepcfaee
Hajonu kpeafueuu
npouseopu kao ufo cy
uypanu, nucane u
useoqene npepcfaee,
cuuunane u npaenene
usyua
Hseop: Woolfolk, A., Hughes, M. & Walkup, V. (2008).
Psychology in Education. London: Pearson Education, p. 679.

10. Tpapuuuonannu onuuu ouenunana


Y uauuu ukonaua pouuuupa ycueuo u nucueuo ucnufueane yeuuka. Y oa eup
ucnufueana oueue ce uspaaeajy uyuepuku ua ckanu op 1 (uepoeonau) pa 5
(opnuau). Muoru uacfaeuuuu ce ue sapoeonaeajy nponucauou ckanou op nef
oueua, fe ys ocuoeue kopucfe u ueqyoueue. Hajeuhe fo uue fako ufo ys
ocuoeuy oueuy popajy u suakoee, unp. fake, npepsuake, uupekce u cn. Muunena
o foue cy nopeneua, anu eana uuafu y eupy pa nocfoje cucfeuu ouenueana
koju npepeuqajy no 10, 20 unu ak 100 rpapauuja ua puueusuju ycneuuocfu.
Ycueuo ucnumueane yeek noppasyueea uenocpepuu koufakf usueqy yeuuka u
uacfaeuuka. Hacfaeuuk nocuafpa nouauane yeuuka, fe je y uoryhuocfu pa
uauu ucnufueana npunaropu kako ucnoneuou suany, fako u fpeuyfuou
ncuxukou cfany yeuuka. Y foky ycueuor ucnufueana uuoru uacfaeuuuu
ycuepaeajy yeuuka, nocfaenajy nofnufana, fpae ponyue oproeopa, usuoce
ceoja sanaana. Ta uneuuua, ueqyfuu, uua u ueeneue eqekfe. -ak u kapa
uacfoju pa nocfynak ouenueana yuuu jepuoopasuuu u cfaupappuuu sa cee
yeuuke, uacfaeuuky je feuko pa fo nocfurue. Rpeo, feuko je nocfuhu pa ceu
yeuuuu poujajy nufana ucfe feuue u pa uuajy ucfy konuuuy epeueua sa
paeane oproeopa. pyro, yeuukoea cnocouocf eepanuor uspaaeana,
cauokoufpone euouuja u npoueue ufa uacfaeuuk oekyje yeenuko ponpuuoce pa
uacfaeuuk cfekue noeonuuju yfucak o yeuuky uero ufo u fo npousauno us
cappaja oproeopa, u opuyfo. Tpehe, yeuuk koju oproeapa npeu uuje y ucfoj
cufyauuju kao yeuuuu koju oproeapajy kacuuje. Ycnex unu ueycnex jepuor yeuuka
cfeapa cneuuquuy uukpoknuuy koja euue unu uane yfue ua kacuuja sueana.
-efepfo, eenuku poj yeuuka y openeny u uepoeonau poj acoea ueke cy op
cyjekfueuux okonuocfu koje ofeaeajy ykynau pap uacfaeuuka, yknyyjyhu
ucnufueane u ouenueane yeuuka.
Hucueuo ucnumueane ce pepoeuo kopucfu cauo y uekuu, uako u ce y useecuou
ouuy uorno npuuenueafu y ceuu npepuefuua. Y opuocy ua ycueuo, nucueuo
ucnufueane uua ueke npepuocfu, anu u uepocfafke. Hpeo, youajeuo je pa
,nucueuu cee yeuuke cyoaea ca ucfuu sapauuua, ufo noeehaea ojekfueuocf
ucnufueana. /pyao, nucueuo ucnufueane uoe yknyufu eeoua pasnuufe
funoee sapafaka, ufo op yeuuka fpau eucok cfeneu oenapaeana rpapueou,
feuenuo nosuaeane uafepuje u paseujeuy cnocouocf pa ceoja suana usnay y
nucauoj qopuu. Tpehe, ua nucueuou ucnufy yeuuuu uory cauocfanuo pa
ucnnauupajy konuko he pacnonoueor epeueua yfpouufu ua auanusupane
sapafaka, a konuko ua nuxoey uspapy, uory pa opnye koje he sapafke peuaeafu
u kojuu pepou. emepmo, saxeanyjyhu foue ufo cy nocfuruyha yeuuka
qukcupaua, ceaku nucueuu sapafak uacfaeuuk uoe euue nyfa pa npernepa npe

uero ufo ra oueuu. ope unu noue cfpaue yeuukoeor oproeopa uacfaeuuk uoe
pefanuo auanusupafu, uoe yeuuky caonufufu koueufape unu koukpefue
npuuepe. Rucueuu sapauu ce uory koufupuupauo npafufu y foky ukoncke
ropuue u npernepafu op cfpaue euue ouenueaa (ekcnepfcku unu yeuuku
upu). Hemo, oueneuu nucueuu sapauu ce no npaeuny pajy yeuuuuua ua yeup
unu ua ucnpaeky, fe yeuuk eupu rpe je norpeuuo, na uoe ponyuufu suana koja
cy uy uepocfajana.
Cee uaeepeue npepuocfu cy cauo uoryha npepuocfu. Ouenueane nucauux
oproeopa fakoqe je nopnouo rpeukaua kao u ouenueane ycueuux oproeopa. C
osupou ua qukcupauocf nucauux oproeopa, penafueuo je jepuocfaeuo nopephu
ux pasuuu ucfpaueanuua. Takeux ucfpaueana uua uuoro y ceefy, a ueka cy
useepeua u kop uac. Hcfpaueaku nocfynak je penafueuo jepuocfaeau. (1)
Yeuuuu jepuor openena npeo nucueuo ypape sapafke us oppeqeuor npepuefa
(unp. uafepnu jesuk, uafeuafuka). (2) Ypaqeuu sapauu ce safuu yuuoe y 10 unu
euue npuuepaka u pajy eeheu pojy uacfaeuuka pa ux oueue. (3) 3afuu ynopeqyjy
oueue koje cy pasnuufu uacfaeuuuu panu ucfou yeuuky u auanusupajy
opcfynana y pojy yoeuux rpeuaka, caonufeuux npuuepu u eucuuu pafux
oueua. Rocfynak nocfaje cnoeuuju kapa ce yfeqyjy uuuouu koju yfuy ua
pasnuke y ouenueany oproeopa unu peuena ucfor yeuuka. Ha npuuep, uory ce
uspeojufu ceu sapauu kojuu je npunucaua ucfa oueua, unp. oueua 3. 3afuu ce pajy
nouoeo ua ouenueane ppyroj rpynu uacfaeuuka u nocuafpa ce pa nu he
ouenueane xouoreuux sapafaka ufu uane unu euue uspuqepeuuupauo... Hnu,
y cepujy nouux sapafaka (oueneuux unp. ca 2) yauyje ce uekonuko ocpepnux
(oueneuux ca 3) u npafu ufa ce suea ca nuua pa nu oueue ocfajy ucfe unu
sor nojaauor koufpacfa nocfajy euue. Ynopeqyjy ce eapujauuje oueua no
npepuefuua pa ce yfeppu pa nu je ojekfueuuje ouenueane uafeuafukux
sapafaka uero nucueuux cacfaea, ua npuuep. C osupou pa ce fokou ropuue
kpufepujyuu ouenueana uenajy, ucfe sapafke uoeuo pafu ua ouenueane y
pasnuufuu nepuopuua ukoncke ropuue. Hfp.
Lfa kay uanasu fux ucfpaueana? Yfepqeuo je pa pasnuufu uacfaeuuuu
pasnuufo ouenyjy ucfe sapafke. Heke op pasnuka cy eenuke. Tako je pouno po
paner nponeuafusoeana ojekfueuocfu uacfaeuukor ouenueana.
Tpapuuuouanuo ouenueane ycueuo u nucueuo cuafpa ce
uunpecuouucfukuu, rnoanucfukuu, uspasufo cyjekfueuuu u uepocnepuuu,
ufo je nokpeuyno ueka nufana.
Hseop: Xaeenka, Heuap (2000) Yveuuk u uacmaeuuk y opasoeuou
npouecy, 3aeop sa yeuke u uacfaeua cpepcfea, Eeorpap, cfp. 171-
173.

11. Kpu1epujyucxo u nopua1unno ouenunane


Kop xpu1epujyucxor ouenunana oueua npepcfaena nucfy ocfeapeuux
uuneea. Ykonuko cy nocfaeneuu jacuu uuneeu uacfaee, oueua uoe
npepcfaenafu poj uuneea koju cy ycneuuo ocfeapeuu. Kapa ce kopucfu
kpufepujyucku cucfeu ouenueana, kpufepujyuu sa ceaky oueuy cacfaenajy ce
yuanpep. Oupa ua yeuuky ocfaje pa sapapu oueuy kojy ou/oua enu. Teopujcku
rnepauo, cee ufo yeuuk uoe pa pocfurue y oeakeou cucfeuy jecfe ,5 ykonuko
ucnyuu kpufepujyu. Kpufepujyucko ouenueana uua npepuocf y foue ufo
noeesyje cyp o oeuuky ca ocfeapueaneu jacuo pequuucauux uuneea yena.
Heke ukone paseune cy cucfeu useeufaeana y kou ce paje nucfa uuneea nopep
kojux ce uanase npoueue o foue konuko ux je yeuuk ocfeapuo.
Kop nopua1unnor ouenunana uajeehu yfuuaj ua oueuy uua uecfo ua kou ce
yeuuk uanasu y opuocy ua ocfane. Ykonuko yeuuk eeoua epepuo yu, anu u ceu
ocfanu nopjepuako epepuo pape, oupa ou uoe poufu pasoapaeajyhy oueuy,
uopa 3 unu 2. ocfa ecf fun uopuafueuor ouenueana uasuea ce ouenunane
npeua nopuannoj puc1puyuuju. Rocfoju pocfa pokasa pa oeakae fun
ouenueana uerafueuo yfue ua opuoce ueqy yeuuka, kao u opuoce ca
uacfaeuuuuua, a fakoqe, cuanyje u uofueauujy eehuue yeuuka (Krumboltz &
Yeh, 1996). Kapa pasuucnufe, ykonuko uopuanua pucfpuyuuja npouseonuo
orpauuaea poj popux oueua koje ce uory pafu, oupa he, y urpu seauoj
ouenueane, eehuua yeuuka usryufu (Guskey i Bailey, 2001; Haladyna, 2001;
Kohn, 1996). Rpe euue op peapecef nef ropuua Eeuauuu Enyu (y Enyuoeoj
fakcououuju) ucfakao je rpeuky koja uacfaje npu ouenueany npeua uopuanuoj
pucfpuyuuju:
He nocmoju uumma ceemo y eesu ca uopuanuou ucmpuyuujou. To je
ucmpuyuuja koja onucyje eepoeamuohy cnyvajuux akmueuocmu.
Opasoeane je akmueuocm opujeumucaua ka opeeuou uuny u meuuo
moue a uuauo yveuuke koju yve ouo mmo npeajeuo. Ykonuko cuo
equkacuu y npeaeany, ucmpuyuuja nocmuauyha mpeano u a ce
eeoua pasnukyje o uopuanue pacnoene. 3anpaeo, uoeuo
uucucmupamu u a cy uamu uanopu a uayvuuo yveuuke unu ueycneuuu
ako ce ucmpuyuuja nocmuauyha npunuaea uopuanuoj pacnoenu
(1981:52-53).
Hseop: Woolfolk, A., Hughes, M. & Walkup, V. (2008). Psychology in
Education. London: Pearson Education, p. 692-694.

4. Hsnem1anane
Ca cfauoeuufa npakfuuor papa ua ocfeapueany uuneea u ucxopa uacfaee,
usnem1anane je najsnauajnuja qasa y npouecy ouenunana. 3aufo?
Y uaeny, oproeop je jepuocfaeau.
Hauepe u koukpefuu uuneeu
uckasauu cy y nnanupauy.

Rpahene yeuukux akfueuocfu
cnpoeepeuo je y foky nacmaee.

Bauu nopauu o uanpepoeany
yeuuka cy naroepeueuo
peaucmpoeanu.

Y qasu useemmaeaua
uacmaeuuk cee pacnonouee
noamke o ycnexy, ucxouua
yvena u paseojuuu nompeaua
yveuuka auanusupa, myuavu u
noeesyje y jeuucmeeuy cnuky o
uanpeoeany u paseojy yveuuka.
Hseeufaeane uoe ufu neqopmanno, yrnaeuou ycueuo, usueceuo y fpeuyfky
kapa je noropuo pa ce noeepe kpafak pasroeop ca yeuukou. Fnaeue feue
pasroeopa cy ouo y euy je yeuuk poap u neroee paseojue nofpee.
Hseeufaeane uoe y pasnuufou cfeneuy ufu qopmanusoeano, usnoeuo y
nucauou eupy u npunaroqeuo koukpefuoj uaueuu. Rucauu useeufaj uoe ufu
uaueneu yeuuuuua, popufenuua, ppyruu uacfaeuuuuua. Hnak, rnaeuu
aypufopujyu nucauux useeufaja cy popufenu. Hseeufaj fpea pa ceojuu cfunou,
peuukou u qopuou oproeopa opasoeuou uueoy popufena. Cfpyuu uspasu sa
eehuuy popufena ue suae uuoro, fpea ux useraeafu.
Tunuuo je pa ce nucane useeufaja npakfukyje ua nonyropuufy u kpajy ukoncke
ropuue, anu u kapa sa fo nocfoju noceua nofpea (unp. kapa yeuuk uena
openene unu ukony, unu kapa uacfaeuuk npepaje openene uoeou uacfaeuuky,
unu kapa y uanpepoeany yeuuka poqe po suaajue npoueue koja nokasyje
feupeuuujy pa fpajuo yfue ua yene u ycnex yeuuka).

4yukuuje useeufaeana cy euuecfpyke.


useeufaeane je akfueuocf koja yeuuuuua fpea u uoe pa npyu pparoueue
noepafue uuqopuauuje o nuxoeou npefxopuou papy u koucfpykfueuo ykasyje
ua cnepehe kopake y npouecy yena;
useeufaj fpea pa cappu sanaana o nuuou u couujanuou paseojy yeuuka,
o neroeou nouauany y ukonu, openeny, ua acoeuua;
cacfaenane useeufaja je nocao koju nopcfue uacfaeuuka pa carnepa eeoua
eaue uneuuue ufa je u kako je nnauupao, ufa je u kako je papuo ca
yeuuuuua, ufa je u konuko je nocfurao;
kapa je caonufeu, useeufaj uypu feue o kojuua uacfaeuuuu u yeuuuu uory u
fpea pa pasroeapajy, a fuue cfeapa noeonue ycnoee sa yuanpeqene
napfuepckor opuoca usueqy uacfaeuuka u yeuuka;
useeufaj je, u kapa je uspaeu ua uajjepuocfaeuuju uauu, eucoko
npoqecuouanau eup kouyuukauuje usueqy ukone u nopopuue, uua knyuy
ynory y paseujany capapne ukone u nopopuue ua yuanpeqeny npoueca
yena.
Keanufefue noepafue uuqopuauuje u jacua kouyuukauuja ponpuuoce paseojy u
yuanpeqeny capapne ueqy uacfaeuuuuua, yeuuuuua u ppyruua koju cy ua jepau
unu ppyru uauu yknyeuu y npouec yena. Oue:
nouay yeuuuuua pa upeufuqukyjy ufa cy uayunu, ufa jou fpea pa uaye
u koju cy nuxoeu cnepehu kopauu y yeny,
uuqopuuuy popufene u yeuuke o uanpepoeany u oproeapajy ua nuxoee
koueufape,
nokasyjy popufenuua kako uory nouohu ceojoj peuu pa uanpepyjy y yeny,
onakuaeajy npenasak yeuuka kop uoeor uacfaeuuka unu y uoey ukony.

Yveuuuuua je nompeua nopmka y euy:


ykasueana ua ouo ufo cy ycneuuo ypapunu y npefxopuoj qasu
papa,
uuqopuauuja ufa jou fpea pa ye unu pa ynofnyue u yfeppe,
cyrecfuja o uoryhuu uauuuua papa y cnepehoj qasu yena,
nosufueuux koueufapa kapa nokay uanpepak y yeny.
Poumenuua je nompeuo
ykasueane ua onufe uanpepoeane nuxoee peue, yknyyjyhu
uofueauujy u couujanuu paseoj,
ykasueane ua uanpepoeane y opuocy ua pasua oekueaua
nocfuruyha u ucxope,
paeafu cneuuquue uuqopuauuje o akfueuocfuua y kojuua je
yeuuky nofpeua nouoh u oxpapueane,
npyufu uuqopuauuje o cnepehuu kopauuua yena,
ynosuaeane ca pesynfafuua uauuouanuux fecfoea u ppyrux
eauux auraoeana yeuuka.

Hsnem1aj o nanpeponany yuenuxa u xouynuxauuja ca popu1enuua


Hnqopuauuje xoje nac1annux paje yuenuxy u/unu popu1eny 1pea pa:
oc1ane ynepnun y1ucax pa nac1annux nosnaje yuenuxa,
ypy nosu1unne, 1axo pa uo1unumy yuenuxe,
upen1uquxyjy "cnepehe xopaxe" y yueny ,
npyxe jacan onuc noc1urnyha, yxnyuyjyhu pesyn1a1e na nauuonannuu u
ppyruu 1ec1onuua,
ypy ocnona sa pujanor u capapny nopopuue u mxone,
ypy nanucane sa popu1ene, anu ux uory xopuc1u1u yuenuuu u ppyru
nac1annuuu.
Y pasaoeopy ca poumenuma unu y nucanom useemmajy nacmaenux na
pasne nauune mome noxasamu a opo nosnaje yuenuxa. Hnp. uoe
koueufapucafu uufepecoeana u cknouocfu yeuuka, ykasafu ua cappaje yena y
kojuu je yeuuk nokasao equkacuocf, anu u oue koju op yeuuka saxfeeajy
npoueuy y uauuy yena.
Y paspepuoj uacfaeu uacfaeuuk saucfa uoe pa ynosua cee yeuuke, pok je fo y
npepuefuoj uacfaeu suafuo fee. Hnak, ceaku uacfaeuuk fpea pa ynosua ceoje
yeuuke, a kapa ce papu o eenukou pojy yeuuka u orpauueuou epeueuy sa pap
ca nuua, fpea ycnocfaeufu ueku cucfeu saeneuku koju he nouohu uacfaeuuky
pa ce nopcefu kapa fpea pa pasroeapa ca popufenuua.
Ako je popufen cfekao yfucak pa uacfaeuuk nosuaje neroeo pefe, ca euue
noeepena he npuxeafufu cyrecfuje uacfaeuuka o cnepehuu kopauuua y yeny.
Hcmuaue nanpeoeaua u ycnexa y npeu nnan, yxasueaue na nomenujane
yuenuxa je cymmuna useemmaja xoju nacmaenuu mpea a npyme
poumenuma. Akueufoeane ycnexa uua noeonau yfuuaj ua uofueauujy
yeuuka. To ue suau pa uacfaeuuk fpea uauupoko u y pefane pa roeopu o
ceakou nocfuruyhy yeuuka. Tpea pa ce opujeufuue ua ouo ufo cy unu rnaeuu
uuneeu yena y nepuopy ua koju ce useeufaj opuocu u koju acnekfu
uanpepoeana yeuuka sacnyyjy pa ypy noueuyfu.

Yxasueaue na paseojne nompee nomame poumenuma a jacnuje opee


ceojy ynoay y nopmu ememy a me nompee peanusyje. Hacfaeuuk fpea
pa upeufuqukyje rnaeue nofeuuujane yeuuka u pa ykae ua nofpey pa ce fu
nofeuuujanu ufo euue aurayjy u kopucfe. Ouu penoeu ukonckor nporpaua y
kojuua je yeuuk uano unu uu uano uanpepoeao, fpea pa ypy uasuaauu y
useeufajy u noeesauu ca cyrecfujaua ua ufa fpea opafufu nany, rpe fpea
euue sanarana.
Ykasueane ua paseojue nofeuuujane u nofpee ue fpea pa yknyyje cee ufo je
uacfaeuuk sanasuo. a u useeufaj uuao euue eqekfa, fpea ce orpauuufu ua
ouo ufo je uajsuaajuuje, ufo je uajkopucuuje y pafou uoueufy.
Henmuquxoeaue cneehux xopaxa y npoecy yueua je najnoysanuju
noxasamen a nacmaenux eou pauyna o unueuyanusauju nacmaee u
yueua. Cnepehu kopauu cy uajeauuja feua y pasroeopuua ca popufenuua u ca
cauuu yeuuuuua.
Cnepehu kopauu fpea pa cy cneuuquuu, koukpefuu u ocfeapueu. Tpea
osuaufu koju npucfyn y peanusauuju fux kopaka je uajequkacuuju. O nuua fpea
puckyfoeafu ca popufenuua, fpea npyufu popufenuua uoryhuocf pa usuecy
ceoje koueufape. H y pasroeopuua ca yeuuuuua eana cfeopufu ycnoee pa
yeuuuu cypenyjy y oppequeany ceojux uapepuux uuneea u sapafaka.
Y paspepuoj uacfaeu fpea
oppepufu pea unu fpu uapepua
kopaka sa uenokynuy uacfaey, fu
kopauu uory anu ue uopajy ufu
orpauueuu cauo ua jepau uacfaeuu
npepuef.
Y npepuefuoj uacfaeu fpea
upeufuqukoeafu jepau unu pea
uapepua kopaka sa ceaku npepuef.
Y ceakou npepuefy fpea pa ype
yfepqeuo ua ufa eana
kouueufpucafu nany u pap.
Hoau o nanpeoeauy yuenuxa ymepgyjy ce nenocpeno y moxy nacmaee,
anu u npumenom pasnux cmanapusoeanux mecmoea. Ako uacfaeuuk
pacnonae nopauuua uauuouanuor fecfupana, fpea pa ux ysue y osup npu
ouenueany ykynuor ycnexa yeuuka.
oap useemmaj mpea a ye camem, xonxpeman u a pesumupa
usnomene unqopmauje. Anu, pa u uo poap, useeufaj ue cue pa ce ceepe ua
uekopucue reuepanusauuje funa opnuuo, popo, cnao u cn. Ako fakee

reuepanusauuje yonufe uuajy cappaj, oupa faj cappaj fpea ua


npoqecuouanau uauu usuefu ua ceefno paua: yeuuky u popufeny fpea
npyufu jacue u npeuusue uuqopuauuje us kojux he eupefu ufa je ocuoea fakee
oueue, ufa je neu cuucao y opuocy ua panu pap u yene.
oap useemmaj ne mpea a useaaea ucmuny. Y neuy fpea pa ce roeopu o
cfeapuou uanpepoeany, o feuny uanpepoeana, o koukpefuuu nocfuruyhuua.
Hcfo fako, y neuy fpea uaeecfu nofpee sa panuu yeneu, ykasafu ua
cappaje, akfueuocfu u ucxope ua koje fpea ycuepufu cnepehe kopake y npouecy
yena. Yeuuk ueua kopucfu op koueufapa funa fpea pa yuu euue, uu
popufenu ueuajy kopucfu op ynosopena funa eaue pefe fpea euue u
osunuuje pa yu. H yeuuky u popufeny cy nofpeue koukpefuuje,
uucfpykfueuuje uuqopuauuje. ope noepafue uuqopuauuje fpea pa oxpape
popufene pa pasroeapajy o uanpepoeany ca ceojou peuou u pa oproeope
uacfaeuuky ycueuo unu nucueuo, pa ykay o euy ene pa puckyfyjy.
Hseop: Xaeenka, H., Xeu, E., Eayuan, A. (2003) Ouenueane sa paseoj
yveuuka: npupyvuuk sa uacmaeuuke, Muuucfapcfeo npoceefe u cnopfa,
Eeorpap, cfp. 74-81.

Roc1ep 6.1: L1a uunu poap usnem1aj o papy u nanpeponany yuenuxa


Hpununu nucaua useemmaja
Lkoncku useeufaj o papy u uanpepoeany yeuuka fpea pa .
ype jacau, cuucaou u nako pasyunue
ua jacau u nosufueau uauu nokae ufa je yeuuk nocfurao y ceakou
npepuefy
jacuo yfeppu koju cy cnepehe kopauu y yeny (ufo yknyyje uajnpe ouo ufo
yeuuk uuje nocfurao y nepuopy ua koju ce useeufaj opuocu) u koje cy
yeuukoee paseojue nofpee
onuue yeuukoea nocfuruyha y opuocy ua pequuucaue ucxope
ype ocuoea sa puckycujy uacfaeuuka u yeuuka
yknyyje uacfaeuukoea sanaana o nosufueuuu nuuuu ocouuaua yeuuka
ce caonufaea y npaeunuuu epeueuckuu pokoeuua koju cy ceuua nosuafu
nofnuuy uacfaeuuk, pupekfop u popufen
Konuxo uecmo mpea nucamu useemmaje?
Rofnyuu qopuanuu useeufaju saxfeeajy pocfa uacfaeuukoeor epeueua. a u
una npoqecuouanuo u keanufefuo oaeneua, fa oaeesa uopa ufu y
paeuofeu ca ocfanuu oaeesaua koje ukona nocfaena npep uacfaeuuka.
Ronyropumnu usnem1aj fpea pa ype kpafak, pa oceefnu uajeauuje
cfpaue yeuukoeor auraoeana u ycnexa y ukonu u pa nocfaeu ocuoey sa
akuuouu nnau sa cnepehu nepuop.
Fopumnu usnem1aj fpea pa ype nofnyu, pa sa ceaku uacfaeuu npepuef
unu opasoeuy onacf ykae ua pesynfafe yena u pa ykae ua euy fpea
uucucfupafu y uapepuou nepuopy.
a nu he y ueqyepeueuy ufu u ppyrux qopuanuux useeufaja, unp. ua ceakou
fpouecejy unu ua kpajy opape feuafckux uenuua? Ta opnyka u fpeano pa
ype y poueuy nonufuke ukone y onacfu ouenueana, unu jou one, y poueuy
ayfououuje uacfaeuuka u neroee npoueue equkacuocfu capapne ca yeuuuuua
u popufenuua.
57

: (1)
, (2)
. :

,

( ,
, )
(
,
)

, , .
.
?
.
,
. ,

, .
,
, .

.
,
.

.
58
13. ,


,
,
.

, ,
.
.
1.
(.
, , )?
-

-

- (.

)
-
, , .... (

)
-
(.
)
2.
?
-
( )
()

-
(. ,
...)
59
-
( , ,
)

- ,

-
3.
?
-
: ;
( )
, ,
, , ,
; ; ;
; ...
-
; ,
,

.
-

4.

?
- ,

( )
-


-


- ,

-

-

60
5.
?
- (,
, , , )
-

-

-

: , . , . (2003)