You are on page 1of 13

SEMINARSKI RAD KOORDINACIJA MERA MONETARNE I FISKALNE POLITIKE

Profesor: Doc. Dr Vesna Mileti

Studnt: Gordana ukanovi 4032/12

Vljv, decembar 2012. gdina

UVOD
.

Moramo uvek da uskladimo monetarnu i fiskalnu politiku. Koordinacija monetarne i fiskalne politike je predpostavka uspenog funkcionisanja privrede. Loe definisana politika u okvirima jedne oblasti optereuje donosioce odluka druge politike.
Efikasna koordinacija monetarne i fiskalne politike je neophodnost postojanja odrivost kursa jedne i druge politike, ak i kada su donosioci blisko koordinirali politike.

MONETARNA POLITIKA
Zadatak monetarne politike, je da snabdeva ukupni reprodukcioni sistem novcem u meri potrebnoj za nesmetano obavljanje plaanja. U instrumente kvantitativnog regulisanja svrstavaju se: Diskontna politika; Operacije na otvorenom tritu; Politika obaveznih rezervi. Postoje tri tipa porasta koliine nivca u opticaju: neutralan; prekomeran (odnosno ekspanzivan); nedovoljan (restriktivan). Na promene novane mase reaguju: realni dohodak; cene; kamatne stope.

(1) kanal kamatne stope, (2) kanal deviznog kursa, (3) kreditni kanal i (4) kanal oekivanja. Empirijska istraivanja pak ukazuju da postoje odreene specifinosti u zemljama u tranziciji i u malim otvorenim privredama kada su u pitanju ve ustanovljeni kanali transmisije koji deluju u razvijenim trinim privredama.

FISKALNA POLITIKA

Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublai jaz privrednih ciklusa, da se doprinese odravanju ekonomije pune zaposlenosti, osloboene od inflacije i deflacije. Meu najvanije ciljeve fiskalne politike spadaju: Uticaj na nivo realnog bruto domaeg proizvoda i stimulisanje ekonomskog rasta; Uticaj na nivo zaposlenosti; Ostvarivanje drutveno prihvatljive jednakosti u raspodeli dohotka i bogatstva date zajednice; Kontrola inflacije Fiskalna politika ima svoje globalne i specifine ciljeve.

Prihodi i rashodi ine sutinske komponente finansijske delatnost predstavljaju osnovne instrumente fiskalne politike.

MONETARNA I FISKALNA POLITIKA U SAVREMENIM PRIVREDAMA

Monetarna i fiskalna politika su u savremenim privredama potpuno koordinirani i sinhronizovano u pogledu kombinacije mera ovih politika. Bez navedene koordinacije i sinhronizacije instrumenata i mera teko je oekivati osvarivanje postavljenih ciljeva makroekonomske politike.

Monetarna politika nastoji da ostvari makroekonomske ciljeve, pre svega preko regulisanja koliine novca u opticaju i politikom kamatne stope. Fiksalna politika nastoji to da se ostvari regulisanjem raspodelom dohodaka (porezi, dravni rashodi, javni dug, budetski deficit i dr.) Osnovni cilj monetarne i fiskalne politike danas je sveden na podruje regulisanja tranje. Instrumenti i jedne i druge politike moraju da se koordiniraju u optem delovanju ka postizanju ekspanzije i stabilnosti privrede, odnosno ka postizanju drugih postavljenih ekonomskih ciljeva. Strateka povezanost monetarne i fiskalne politike naroito dolazi do izraaja u sistemu finansiranja budetskog deficita a zatim u politici javnog duga. Danas budetska politika, gotovo nigde, nije politika uravnoteenog budeta. To je, pre svega, politika suficita i deficita budeta. I suficit i deficit budeta imaju svoje neposredno monetarno delovanje.

POREENJE MONETARNE I FISKALNE POLITIKE

Loe usmerenje jedne politike predstavlja ogranienje za drugu politiku i neodrivo je na dugi rok. U poslednjih nekoliko godina, veliki broj zemalja je usvojio zakonsku regulativu kojom se obezbeuje nezavisnost centralne banke i njena autonoma u odnosu na odluke koje sprovodi drava. Predlae se unapreenje odnosa i saradnje izmeu monetarnih i fiskalnih vlasti u naoj zemlji kako bi se obezbedio njihov neophodni kredibilitet,ostvarilamakroekonomska stabilnost, najnii trokovi finansiranja javnog duga i razvoj finansskog trita. Takoe, daje se predlog institucionalnog izdvajanja funkce upravljanja javnim dugom kako bi se u budunosti obezbedilo aktivno uestvovanje drave na domaem finansijskom tritu.

ZNAAJ KOORDINACIJE MONETARNE I FISKALNE POLITIKE I UPRAVLJANJA JAVNIM DUGOM


Kombinacija mera monetarne i fiskalne politie ostaje, jedino sredstvo uspene makroekonomske politike, jer ni jedna ni druga nisu dovoljne da se ostvare osnovni ciljevi makroekonomske politike

CROWDING-OUT EFFECT (Efekat istiskivanja)


Finansijski efekat istiskivanja (crowding-out effect), izloen je pre vie od ezdeset godina od strane R.G.Hawteya i prihvaena od strane monetarista, istie se da celokupna javna potronja koje je finansirana iz tednje (akumulacije), a ne putem kreiranja novca centralne banke, dovodi do porasta kamatnih stopa i istiskuje ekvivalentan obim potronje privatnog sektora privrede, tako da je ekspanzioni efekat budetskog podsticaja ravan nuli

Crowding out efekat utie na smanjenje mogunosti finansiranja investicija od strane privrede i stanovnitva. Do izraaja dolazi i sporedni efekat crowding out, kroz poveanje kamatne stope, koja deluje na ograniavanje tranje za finansijskim sredstvima od strane transaktora.

KOORDINACA MONETARNE I FISKALNE POLITIKE U SRBI: INSTITUCIONALNI OKVIR I OPERATIVNI ASPEKT


U Srbiji postoji jasna pravna i institucionalna odvojenost ciljeva i odgovornosti monetarne i fiskalne politike. Kao to ve postojea praksa razvenih zemalja nalae, zakonom se jasno definie postojanje institucionalno nezavisne NBS, i je osnovni cilj postizanje cenovne stabilnosti. Pored razmene podataka, bilo bi veoma korisno organizovati i zvanine sastanke izmeu predstavnika na kojima bi se razmenjivale informace o tekuim i buduim potrebama drave za finansiranjem sa godinjom dinamikom zaduivanja. Neophodno je da MF informie unapred centralnu banku o svojim namerama zaduivanja i projekcama likvidnosti budeta, dok bi centralna banka informisala ministarstvo o kretanjima likvidnosti trinih uesnika.

ZAKLJUAK
Da bi bilo koja privreda bila uspena potrebno je da budu usklaeni svi delovi makroekonomije. Glavni cilj je smanjenje obima javnog sektora i proirenje uloge trinog menanizma. Za ostvarenje tog cilja neophodna je saradnje sa fiskalnom politikom. Jer ako nema saradnje nee doi do ostvarenja makroekonomskih ciljeva.

HVALA NA PANJI!!!