Mark Mazover Zdrava tela, bolesna tela

Deset zapovesti za izbor suprunika: 1. Zapamtite da ste Nemac/Nemica. 2. Ako ste zdravi, nemojte ostati neudate i neoenjeni. . !dravajte "isto#u te$a. %. !dravajte "isto#u du&a i du'e. (. )udu#i da ste Nemac/Nemica, za partnera izaberite neko*a nema"ke i$i nordijske krvi. +. ,ada birate partnera i$i partnerku, obratite panju na nji&ovu $ozu. -. Zdrav$je je predus$ov spo$ja'nje $epote. .. /en"avajte se jedino iz $jubavi. 0. Ne traite dru*a, ne*o partnera u braku. 11. 2rie$jkujte 'to je mo*u#e vi'e dece. 3 iz Hausbuch fr die deutsche Familie 4)er$in, bez datuma5

!vi saveti za s$o*u u doma#instvu na$azi$i su se na samom po"etku Prirunika za nemaku porodicu, koji su nacisti"ke v$asti rutinski izdava$e svakom m$adom paru. Nje*ova izvanredna zbirka recepata pra#ena je savetima za bri*u o deci, staranju o domu, is&rani i zdrav$ju rase. 2oseban ode$jak saimao je Nirmber'ke zakone, nude#i pomo#ne tabe$e kojima su se rasvet$java$a porodi"na stab$a i istraiva$e *enea$o*ije kontaminirane brakovima s 6evrejima. Zdrav$je i sre#a doma#instva 7 podse#ani su "itaoci 7 nisu se vi'e tica$i samo izbora i zadovo$jstva pojedinaca. Na sebe usredsre8eni $ibera$izam /ajmarske repub$ike zameni$a je bri*a naciona$socija$izma za zajednicu u ce$ini. 9ako je navedenim receptima pret&odi$a jedna korisna :irerova izreka: ;Ako nam nedostaje sna*a da se borimo za sopstveno zdrav$je, *ubimo pravo na ivot u ovom svetu borbe<.

>zvor: Mark Mazo?er, Dark Continent: Europes 2 th Centur!, 2en*uin, @ondon, 1000, p. --311(.

9akva nam knji*a, me8utim, *ovori o vrednostima koje su proima$e kako ivot Nemaca, tako i 'iri evropski diskurs o naciona$nom i porodi"nom zdrav$ju tokom me8uratni& *odina. 9re#i raj& je ovaj diskurs doveo do novi& ekstrema, na*$a'avaju#i u$o*u rase na na"in kakav ne poznajemo od ranije. No, ideja da se zdrav$je porodice tica$o dru'tva uop'te uzev, da je naciji potreban rasno snaan podm$adak, da drava sto*a treba da se me'a u privatni ivot da bi pokaza$a $judima kako da ive 7 sve se to sae$o u sredi'tu po$iti"ko* spektra me8uratne Avrope, odraavaju#i napetosti i pritiske nesi*urno* sveta u kojem su naciona$ne drave opstaja$e kao riva$i na pra*u novo* rata, dok je pret&odni rat desetkovao nji&ovo stanovni'tvo. Btra&ovanja za sna*u nacija oja"avao je du*oro"ni pad nata$iteta, zapo"et pre 2rvo* svetsko* rata. ;2anja mno*i& evropski& v$ada usmerena je na opadanje nata$iteta me8u be$im rasama tokom pos$ednji& decenija<, prime#uje jedan ita$ijanski novinar 10 -. *odine. ;/e#ina bio$o*a, ekonomista i po$iti"ara sasvim pri&vata stanovi'te po kojem sna*a nacije $ei u brojkama<. Nakon 101.. *odine, drave su poku'a$e da isprave ovaj trend ustanov$javanjem ministarstava zdrav$ja i promovisanjem porodi"ni& vrednosti. @judi su &rabreni i soko$jeni da ra8aju vi'e dece, dok se od abortusa i kontracepcije odvra#a$o i$i su stav$jani van zakona. 2obo$j'ani su us$ovi ivota i stanovanja, kao i po*odnosti na nivou *radski& op'tina. 2$ivanje na novim, javnim kupa$i'tima, iz$eti i$i vonja bicik$om tokom dui& p$a#eni& odmora, podstica$i su staranje o Cizi"kom zdrav$ju. Me8utim, razvoj socija$ni& po$itika i instituciona$ni& praksi imao je i svoju mra"niju stranu: o"uvanje ;kva$iteta< i kvantiteta $judstva jedne nacije 7 po preporuci doktora, nau"nika i kreatora po$itike svakodnevno* ivota 7 podrazumeva$o je smanjenje vidova opasnosti po javno zdrav$je. 2od time se nisu podrazumeva$e samo u8erice, siroma'tvo i pot&ranjenost, ne*o i Cizi"ki i menta$no obo$e$i koji su zatvarani, steri$izovani, a u ekstremnim s$u"ajevima i ubijani za ve#e dobro dru'tva. Ma$o$etni de$ikventi i seksua$no promiskuitetne osobe tako8e su predstav$ja$i pretnju po stabi$nost porodice i javni poredak. 2onekad je opasnost za naciju deCinisana i 'ire, u svet$u "itave k$ase 7 kao u s$u"aju *rupa koje su predstav$ja$e ;dru'tveni prob$em<, koje su navodno postoja$e u me8uratnoj )ritaniji 7 i$i u svet$u rase. ,ombinuju#i bio$o'ki antisemitizam s izuzetno eCikasnim dravnim me&anizmom, 9re#i raj& je proizveo najmoderniji ob$ik rasne drave b$a*ostanja u Avropi. Bada znamo da su Dvedska, Dvajcarska i neko$iko dru*i& evropski& zema$ja do nedavno koristi$e steri$izaciju i dru*e mere prisi$e kao deo svoji& dru'tveni& po$itika. 9akve prakse "ine

Eit$erovu 4Eit$er5 Nema"ku manje izuzetnom i b$iom *$avnom toku evropske mis$i, no 'to nam je nekada de$ova$o mo*u#e. Fprkos tome, ne treba preterivati s isticanjem s$i"nosti. Nacisti"ku "olk#emeinschaft 4narodnu zajednicu5 promovisa$a je, re"ima jedno* komentatora, ;drava koja se stara$a o ivotu<, a$i je ta drava tako8e verova$a da je neop&odno oduzimati ivote dru*i&, prisvajati nji&ova dobra i preraspode$jivati i& u korist oni& koji su pripada$i naciji. Njen nastanak podstak$i su i imitatori 4recimo, u >ta$iji5 i kriti"ari 7 posebno u /e$ikoj )ritaniji 7 koji su napada$i s&vatanje da rasizam ima nau"ni& osnova i$i, na"e$nije *$edano, da bi dru'tvenu i instituciona$nu po$itiku treba$o teme$jiti na prinudi. Dru*i svetski rat postao je borba za deCinisanje odnosa izme8u zajednice u ce$ini, pojedina"no* *ra8anina i dru'tvene po$itike, "ime je utaban put veoma raz$i"itim dravama b$a*ostanja koje #e nastati pos$e 10%(. *odine. :a'isti"ke drave b$a*ostanja nau"i$e su demokrate da omo*u#enje individua$ni& s$oboda nije dovo$jno da bi se osi*ura$a odanost naroda u doba masovne po$itike. Eit$erov poraz #e demokratiji omo*u#iti da ponovo pusti korena u evropskom ivotu posredstvom novo* ose#aja dru'tvene so$idarnosti i naciona$ne ko&ezije. Rat i unitavanje tela /i'e od osam mi$iona $judi iz*ubi$o je ivot tokom 2rvo* svetsko* rata 7 to je vi'e od +111 smrti dnevno. Ako se imaju u vidu rtve Guske revo$ucije, *ripa, tiCusa i dru*i& sukoba koji su za'$i u dvadesete *odine HH veka, taj broj se penje na oko trinaest mi$iona mrtvi& Avrop$jana. :rancuska je iz*ubi$a desetinu aktivne mu'ke popu$acije, Brbija i Gumunija "ak i vi'e. Najvi'e mrtvi& bi$o je me8u m$adim mu'karcima, "ije je odsustvo u poratnoj Avropi ima$o duboke i razorne pos$edice po one koji su osta$i. Ma*nus Eir'Ce$d 4Ma*nus Eirsc&Ce$d5, jedan od prvi& istraiva"a $judske seksua$nosti, opisao je rat kao ;najve#u seksua$nu katastroCu koju je civi$izovani Iovek ikada doiveo<. Godne u$o*e su se ve# tokom borbe dramati"no izmeni$e, po'to su se ene i deca stara$i o sebi bez pomo#i supru*a i$i o"eva. 2os$e 101.. *odine, tradiciona$na porodica nai'$a je na jo' snanije prepreke: do tada je samo u Nema"koj bi$o oko (11.111 ratni& udovica, od koji& se ve#ina nikada ne#e ponovo udati.1 Mi$ioni dru*i& ena pone#e se s Cizi"kim i menta$nim oi$jcima svoji& mueva koji su se vrati$i iz rata. 9o su bi$i ;uni'teni mu'karci< 4kako bismo to danas rek$i5 i$i ;ranjeni patrijarsi<. Nesposobni za reinte*raciju u civi$ni ivot, opsedani se#anjima na rat, mno*i od nji& su po"ini$i samoubistvo 7 stope su krajem rata na*$o sko"i$e 7 i$i su se opija$i da bi na nji& zaboravi$i, i$i su

poku'ava$i da povrate autoritet, tuku#i svoje ene i decu. Dok su nove v$ade podiza$e ve$e$epne spomenike u s$avu mrtvima, osaka#eni ratni veterani prosi$i su po #o'kovima i$i beznadeno tra*a$i za pos$om. >maju#i na umu 'ta je tota$ni rat naneo evropskoj tradiciona$noj, patrijar&a$noj porodici, ne "udi da se mno*o *ovori$o o ;podiv$ja$oj m$adei< u novoj ;zajednici bez o"eva<. ,rizna atmosCera tokom 101.. i 1010. *odine, koje su prati$e pobune, revo$ucije i ustanci, dava$a je ma&a ose#aju da je dru'tveni poredak pred potpunim ko$apsom. ;Gevo$ucija i njene pos$edice bi$e su osobito 'tetne za psi&u mno*i& $judi, posebno om$adine<, primetio je jedan pruski civi$ni s$ubenik. ;9eme$ji su poru'eni. Dravne institucije su *otovo sasvim iz*ubi$e mo#, kao i crkva. !brazovni uticaj rodite$ja "esto se svodi na nu$u<.2 > pos$e Dru*o* svetsko* rata takvi su nemiri na*na$i dravu da sve vi'e postav$ja kao suro*at3rodite$j i izvor mora$no* autoriteta. ,ako su se stope razvoda o'tro pove#ava$e, ona je tim vi'e insistira$a na vrednostima porodi"ne s$o*e 7 budu#i da ;mora$ni red<, Muso$inijevim 4Musso$ini5 re"ima, proizvodi ;javni red< 7 da bi enama i deci pokaza$a *de im je mesto. ;Nacija nije zbir pojedinaca koji stoje jedni do dru*i&J ona je *rupa uvezani& porodica<, insistirao je radika$ni Crancuski po$iti"ar Aduar Ario 4Kdouard Eerriot5 1010. *odine. Bamim tim, nije, dru*im re"ima, samo desnica uvi8a$a ko$iko je zna"ajno obnoviti porodicu 7 i, ako bi bi$o neop&odno, suzbiti individua$izam 7 za dobrobit nacije. Bve se to odnosi$o i na proces isterivanja zastra'uju#e* du&a koji se pojavio tokom rata 7 nezavisnu i emancipovanu m$adu enu koja je na'$a mesto u strukturama radne sna*e, zara8uju#i sopstvenu p$atu. 9upens )eresCord 49uppence )eresCord5, primera radi 7 junakinja $a%no# nepri%atel%a 4$he &ecret 'd(ersar!5, tri$era A*ate ,risti 4A*at&a L&ristie5 iz 1022. *odine 7 koja je tokom rata radi$a kao bo$ni"arka, u pos$eratni svet u$azi s novim za&tevima, trae#i jednake mo*u#nosti zapos$enja, seksua$nu nezavisnost i aktivan ivot. Me8utim, uprkos "injenici da je sve vi'e ena radi$o, i to posebno u novim us$unim de$atnostima, ene poput 9upens sve "e'#e su predstav$jane kao maniCestacije ;seksua$no* bo$j'evizma< koji je u*roavao tradiciona$ni autoritet mu'karca. )ar*onnes dvadeseti& *odina HH veka, mr'ave, Crizirane devojke "esto su nai$azi$e na optube da sebi"no uivaju u zadovo$jstvima i potpuno zaborav$jaju na budu#nost svoje nacije. ;!ne pu'e, nose kratku kosu, ob$a"e sportsku ode#u i panta$one... ene sve vi'e podse#aju na mu'karce<, pisao je jedan uzbunjeni :rancuz. ,ako #e ta andro*ina bi#a ikada postati od*ovorne majkeM%

Fz te sumnje i'ao je nervozni po$iti"ki ton. Na po$ju odnosa me8u po$ovima, bo$j'evici su omo*u#i$i prizore koji su oduzima$i da&, emancipuju#i Guskinje na na"in koji nije imao uzora u dru*im de$ovima Avrope 7 o*rani"enjem mo#i crkve, oduzimanjem tradiciona$ni& patrijar&a$ni& privi$e*ija i dozvo$om enama da na sudu trae razvod. Neki od kreatora sovjetske dru'tvene po$itike *ovori$i su "ak i o kona"nom poni'tavanju braka i podsticanju s$obodni& zajednica mu'karaca i enaJ zato ne treba da nas iznenadi da su kriti"ari ove ideje smatra$i da se radi$o na tome da ruska porodica, razorena ratom, sada i ;i'"ezne< zajedno s dru*im institucijama buroasko* ivota.( Bve je to 7 u antibo$j'evi"koj k$imi dvadeseti& *odina 7 te'ko mo*$o biti od pomo#i enskoj emancipaciji u dru*im de$ovima Avrope. >stina, mno*i novi ustavi su enama done$i pravo *$asa, a$i su ene bez nje*a i da$je osta$e na dru*im mestima 7 u :rancuskoj, >ta$iji i Nr"koj, na primer, a$i i u Fjedinjenom ,ra$jevstvu, *de je ovo pravo do 10 1. *odine osvojeno samo us$ovno. Dtavi'e, i u samom enskom pokretu je do$azi$o do pucanja: usredsre8enost stariji& siCraetkinja na izbornu jednakost sve je manje zadovo$java$a m$a8e aktivistkinje koje su ima$e prakti"nije interese. ;Za zapos$enu enu *$as... ne predstav$ja izraz emancipovanosti<, smatra$a je jedna *r"ka komunistkinja. ;F ovoj izrazito vanoj stvari, ono 'to enu najvi'e zanima je "itav dru'tveni prob$em<.+ Fstavne mere koje su obe#ava$e jednake mo*u#nosti de$otvorno su neutra$izovane novim porodi"nim ku$tom i nepromenjenim kodeksom porodi"no* prava kojim je jo' uvek dominirao mu'karac. ;Drava priznaje da svojim ivotom u doma#instvu ena dravi prua podr'ku bez koje ne bi bi$o mo*u#e ostvariti op'te dobro<, *$asio je "$an %1 irsko* ustava iz 10 -. *odine, kojim se jasno stav$ja$o do znanja *de bi ene treba$o da rade. ,onzervativci, sindikati kojima su dominira$i mu'karci i ratne or*anizacije civi$ne s$ube b$okira$e su mno*e napore da se pobo$j'aju enska prava na rad, i "esto su i& s uspe&om primorava$e da ustupe svoje ratne pos$ove mu'karcima. 2roCesiona$ke su "esto bi$e obavezne da napuste posao nakon udaje, 'to je, primera radi, bio s$u"aj sa britanskom civi$nom s$ubom.Nasuprot sebi"nom &edonizmu samosta$ni& radnica, majka i supru*a 4'to se u*$avnom izjedna"ava$o5 o$i"ava$e su ;&erojski ob$ik Bvakodnevnice<. >$i, kako su to Ca'isti"ki propa*andisti sro"i$i: ;Materinstvo je patriotizam ena<. Iak je i Bta$jin do'ao do s$i"no* zak$ju"ka 7 uznemiren na*$im skokom stopa razvoda i abortusa u Gusiji, do koje* je do'$o us$ed

sve ve#e* pri$iva se$janki u *radove 7 te su sredinom trideseti& *odina $iberterski zakoni prvi& bo$j'evika zamenjeni novim sovjetskim za$a*anjima za obnovu tradiciona$ne porodice.. Me8uratna evropska ideo$o*ija materinstva ima$a je duboke korene. Du*oro"ni pad reproduktivni& stopa na naciona$noj razini otpo"eo je krajem H>H sto$e#a, upravo u doba kada je takmi"enje me8u nacijama i imperijama postaja$o sve uzavre$ije. )roj stanovnika neke zem$je i nji&ovo zdrav$je posta#e pitanje vojne i naciona$ne bezbednosti zbo* sve ve#e* zna"aja re*rutacije, osobito u trenutku kada su evropske drave bi$e para$isane darvinijanskom borbom za prev$ast. :rancuzi su stra&ova$i da brzi rast nema"ke popu$acije zna"i da vremenu kada su oni bi$i ve$ika si$a do$azi kona"ni kraj. Nemci se, sa svoje strane, nisu to$iko p$a'i$i :rancuza, a$i su strepi$i od ;najezde s$ovenski& &ordi< sa >stoka. Ma8arski naciona$isti su verova$i da su suo"eni s ;beznadenom bitkom< bore#i se za ;opstanak svo* naroda< sa B$ovenima, Nemcima i Gumunima. )ritanci su se, posebno pos$e )ursko* rata, pita$i kako ;rasa u opadanju< moe v$adati *i*antskom imperijom. ,ako je Ouzepe Ber8i 4Niuseppe Ber*i5, vode#i ita$ijanski eu*eni"ar, objavio pred >ta$ijanskim dru'tvom za napredak nauke 101+. *odine, Avropa je u na"e$u 7 jo' uvek zanesena idejom imperije 7 ive$a u stra&u od nestajanja ;nadmo#ni& rasa<.0 2rvi svetski rat je, naravno, u"inio ovo s&vatanje jo' *orim, navode#i naciona$ne vo8e da 'ire s&vatanje da je ;trudno#a aktivna s$uba ena<. Nastoje#i da podstaknu ra8anje, Crancuske v$asti su tokom rata pusti$e u promet raz*$ednice koje bodre vojnike na dopustu da ;rade na repopu$aciji<, trae#i od devojaka da ;rade za :rancusku<. )ritanski pronata$isti su objav$jiva$i zastra'uju#e izve'taje o tome 'ta "eka )ritance u knji*ama poput +pasnost prazne kole(ke 4$he ,enace of the Empt! Cradle5 i$i -ole(ke ili ko(ezi. /ta na%(i0e treba naci%i. 4Cradles or Coffins. +ur )reatest 1ational 1eed5 iz 101+. *odine. Nema"ki par$ament donosi zakone kojima se zabranjuje kontracepcija i o*rani"ava pravo na abortus. ;!p'te dobro drave mora imati prednost u odnosu na enska ose#anja<, staja$o je u preambu$i pove$je protiv abortusa.11 Btra&ovi od opadanja stanovni'tva ni pos$e rata nisu nesta$i. )a' suprotno tome, sve ve#e stope razvoda i nizovi tmurni& demo*raCski& predvi8anja to pitanje iznose na nas$ovne stranice novina. ;Bve manje britanski& beba. >znenadni pad. Ako se ovaj trend nastavi, britanska popu$acija bi mo*$a prestati da se obnav$ja<, upozorava Dail! ,ail, po'to je jedan statisti"ar najavio da #e stanovni'tvo An*$eske i /e$sa sa 1 mi$iona, ko$iko #e brojati do 10-(. *odine, opasti na 1-,- mi$iona krajem veka. /ode#i Crancuski demo*raC procenjuje da #e se popu$acija nje*ove zem$je do 10.1. *odine stanjiti na 20 mi$iona. Le$a /ajmarska Nema"ka je 102-. *odine

bi$a prikovana u"inkom pamC$eta, nas$ov$jeno* )eburtenrck#an# 4+padan%e ra2an%a5 4potpisuje *a Gi&ard ,or&er PGic&ard ,or&errQ, koji #e kasnije postati 'eC Btatisti"ke s$ube BB3a, te je kao takav od*ovoran za procene smrtnosti evropski& 6evreja tokom rata5, dok je "olk ohne 3u#end 41arod bez mladih5 odma& po objav$jivanju 10 2. *odine rasprodat, doivev'i jo' tri izdanja. N$oba$ni stra&ovi su se prek$apa$i sa naciona$nim. ;Bada'nji pad evropski& stopa ra8anja<, upozoravao je ita$ijanski ana$iti"ar dru'tvene po$itike, ;z$o je na koje nuno moramo rea*ovati u ime zapadne civi$izacije, "ija bi nadmo# mo*$a biti u*roena masovno'#u obojeni& rasa<.11 ;/ratite se ku#ama i recite enama da mi trebaju poro8aji, mno*o poro8aja<, tako je Muso$ini nare8ivao predvodnicama Ca'isti"ki& enski& or*anizacija. No, nisu Du"e i Eit$er bi$i ni jedini, pa "ak ni prvi koji su ci$ja$i u tom pravcu. Mno*e propa*andne ideje koje kod nji& na$azimo nasta$e su po uzoru na Crancuske, *de se dava$a meda$ja ;za Crancusku porodicu< 7 bronzana za petoro, z$atna za desetoro dece 7 produktivnim majkama koje su obav$ja$e svoju patriotsku dunost pos$e ratni& krvopro$i#a. @obi *rupe, poput be$*ijske @i*e mno*o"$ani& porodica, koje su trai$e smanjenje poreza, mo*$e su se po&va$iti ve$ikim "$anstvom. 2os$odavci su promovisa$i porodi"ne dodatke da bi pomo*$i radnicima da imaju vi'e deceJ a te mere su, s dru*e strane, podstica$e $oja$nost zapos$eni& preduze#u, smanjuju#i verovatno#u 'trajka. 9okom dvadeseti& *odina, Dan majki 7 izum cve#ara i tr*ovaca 7 pokazao je na dru*a"iji na"in kako kapita$izam moe da proCitira od opsesije materinstvom.12 Materna$izam je usa8ivan u svest devojaka od 'ko$ski& dana. ;Btaranju o odoj"adi< i ;doma#instvu< i$i ;ve'tini ku#epazite$jstva< podu"ava$o se u en*$eskim 'ko$ama, da bi se nau"i$a ;ve'tina, ume#e i zanat maj"instva<. :rancuske 'ko$arke su podu"avane u ob$asti ;pueriku$ture<, *de su u"i$e kako da &rane i kupaju bebe i kako da im menjaju pe$ene. ,asnije bi m$ade majke bi$e iz$oene propa*andnim zdravstvenim kampanjama poput Naciona$ne nede$je beba. ,onCerencija o b$a*ostanju dojen"adi, odrana 102 . *odine u @ondonu, upoznava$a i& je s artik$ima za majke koje vode ra"una o zdrav$ju svoje dece, i nu8ena im je stru"na pomo# u ,ra$jevskim centrima za obuku majki ser :rederika 9rubija 4:rederick 9rubR5. M$ade Nemice su "ita$e "asopise poput vajmarske Die Deutsche Hausfrau 41emaka doma4ica5 u izdanju popu$arne or*anizacije koja je okup$ja$a doma#ice srednje k$ase, i$i su pose#iva$e neke od brojni& putuju#i& zdravstveni& iz$obi u or*anizaciji Drezdensko* muzeja &i*ijene, da bi osi*ura$e ;Cizi"ku okretnost i Cizi"ko i menta$no zdrav$je budu#i& poko$enja<. Iak sedam mi$iona

$judi poseti$o je iz$obu Ne3Bo3@ei 4)esundheit5 soziale Frsor#e und 6eibesbun#en/ Zdrav$je, dru'tveno dobro i vebe za te$o5, koju je u javnosti promovisa$a @i*a za porodice bo*ate decom. Za mno*e od ti& ena, uru'avanje /ajmarske repub$ike ozna"ava$o je vr&unac skretanja od ;$ibera$izma ka dunostimaJ od ene s karijerom k majci i doma#ici<.1 >stovremeno, dok su ene podsticane da se pretvore u proizvo8a"e beba, drava im je sve vi'e oteava$a pristup abortusu. ;Abortus je te'ko breme na p$e#ima drave<, pisao je jedan sovjetski $ekar, ;po'to umanjuje doprinos ena proizvodnji<. Abortus je i u Bovjetskom Bavezu stav$jen van zakona 10 +. *odine, kao i u najve#em de$u Avrope. Da$eko od to*a da je komunizam uspeo da pro'iri svoje skanda$ozno $iberterske ideje na kontinentu: umesto to*a, i sam je pod$e*ao pronata$isti"koj po$itici o tradiciona$noj porodici i rodnim u$o*ama.1% ,ato$i"ke drave su se oduvek o'tro protivi$e abortusu, a$i su nji&ove me8uratne instituciona$ne po$itike posta$e jo' represivnije za&va$juju#i intervenciji /atikana, pos$e encik$ike pape 2ija H> o svetosti braka iz 10 1. *odine. >ta$ija je uve$a ve$ike kazne za obav$janje nezakoniti& prekida trudno#e, i $ekari su bi$i duni da te s$u"ajeve prijave v$astima. F jednom trenutku, Ca'isti"ka v$ada se "ak poi*rava$a idejom da se sve trudno#e re*istrujuJ njeni Zakoni o javnoj bezbednosti odista su pretvori$i ;sputavanje p$odnosti ita$ijansko* naroda< u dravni z$o"in, dok je krivi"ni zakonik iz 10 1. *odine imao po*$av$je pod nas$ovom ;z$o"ini protiv inte*riteta i zdrav$ja rase<. :rancuska je krimina$izova$a abortus 1021. *odine, uz obraz$oenje da se ;po svr'etku rata u kojem je *otovo mi$ion i po :rancuza rtvova$o svoje ivote da bi :rancuska ima$a pravo da ivi nezavisno i "asno, ne moe to$erisati da dru*i :rancuzi zara8uju za ivot vr'enjem namerno* prekida trudno#e<. No, taj se trend pro'irio i izvan kato$i"ko* sveta: britanski Fkaz o 4o"uvanju ivota5 odoj"adi iz 1020. *odine pro*$asio je abortus statutnim z$ode$om koje se kanjava$o doivotnim pritvorom.1( Se$je drave i e$je ena 'irom Avrope ostaju, me8utim, razdvojene. Bprovo8enje zakona o abortusu iz HH veka bi$o je jednako te'ko nadzirati ko$iko i sprovo8enje zakona iz Napo$eonovo* 4Napo$eon5 vremena. Bu8enja su bi$a ma$obrojna i nisu ima$a dovo$jno snaan uticaj na praksu koja je osta$a 'iroko rasprostranjena me8u enama svi& k$asa. Btru"njaci su trideseti& *odina na*a8a$i da je u :rancuskoj *odi'nje obav$jano "ak po$a mi$iona namerni& prekida trudno#e, dok i& je u )e$*iji izvedeno oko 1(1 111. F /ajmarskoj Nema"koj, u kojoj je broj sudski& *onjenja zbo* abortusa prema'ivao broj s$u"ajeva tokom prvi& *odina 9re#e* raj&a,

svake *odine je obav$jano bar .11 111 abortusa. Namerni prekid trudno#e predstav$jao je, dru*im re"ima, re*u$arnu metodu kontro$e ra8anja. Zakoni protiv abortusa nisu ima$i nikakvo* bitnije* uticaja na stope ra8anjaJ od te prakse su samo na"ini$i ne'to opasno za mi$ione ena koje su mora$e da je sprovode kri'om. Sene su, 'tavi'e, sada moda bi$e i upu#enije na abortus, jer je drava istovremeno napa$a dru*e ob$ike kontro$e ra8anja. :rancuska je zabrani$a rek$amiranje i prodaju kontraceptiva 1021. *odine, u "emu su je s$edi$e )e$*ija 102 . *odine, i >ta$ija 102+. *odine. F :rankovoj 4:ranco5 Dpaniji, $ekari su odbaciva$i kontro$u ra8anja na verskim osnovama. ;Bva o*rani"enja Certi$iteta opasna su po zdrav$je eneJ sve ene tako ocrnjuju svoju du'u pokrovom smrtno* *re&a<, upozoravao je jedan 'panski $ekar 10%1. *odine.1+ 2okret koji se borio za kontro$u ra8anja bio je mo#niji izvan kato$i"ke Avrope, te je tokom dvadeseti& *odina bi$o neko$iko de$otvorni& $obi *rupa koje su uspe$e da se suprotstave pronata$istima, za$au#i se za kontracepciju, bi$o kao za pravo ena, bi$o na eu*eni"kim osnovama iz$au#i njene koristi za zdrav$je nacije. )ritanka Mari Btoups 4Marie Btopes5 op"ini$a je javnost porukom da je kontro$a ra8anja vaan e$ement sk$ada u braku. Njeno Dru'tvo za konstruktivnu kontro$u ra8anja i rasni napredak, zajedno s dru*im *rupama, ustanovi#e k$inike za kontro$u ra8anja, prep$avi#e zem$ju pamC$etima i razradi#e s&emu misionarski& ,aravana za kontro$u ra8anja.1Nema"ki pokret za kontro$u ra8anja bio je jo' snaniji i po$iti"ki o'triji, verovatno zato 'to se suo"avao sa ve#om i od$u"nijom opozicijom usred da$eko dub$je naciona$ne krize u kojoj se zem$ja na'$a. Za Ee$enu Bteker 4Ee$ena BtTker5 7 $evi"arku, inte$ektua$ku, raciona$istkinju i predvodnicu :ederacije za za'titu majki 7 krimina$izacija kontraceptivni& sredstava pokaziva$a je da dru'tvena kontro$a popu'ta pred prirodom. 2rema njenom mi'$jenju, kontro$a ra8anja postoji u eu*eni"ke svr&e, jer ;kako $judska vrsta sve stvari podre8uje svom raciona$nom uvidu, ona tako mora ov$adati i jednim od najvaniji& pitanja za "ove"anstvo: pitanjem stvaranja novo* $judsko* bi#a. Mora#emo da na8emo na"ina da spre"imo reprodukciju neiz$e"ivo bo$esni& i$i de*enerisani& osoba<. !vakvi iskazi nam pokazuju da $evica i desnica nisu bi$e tako uda$jene jedna od dru*e, kako nam se ponekad "ini. !be su sanja$e o nekoj eu*eni"koj utopiji, ube8ene u svoju sposobnost da je dose*nu. 9re#i raj& je zapravo $ibera$izovao neke vajmarske zakonske mere o abortusu, dakako na eu*eni"kim osnovama, a$i je istovremeno zatvorio centre za kontro$u ra8anja i zabranio rek$amiranje kontraceptiva.1.

Fprkos svemu tome, evropske v$asti nisu s $ako#om pospe'iva$e stope ra8anja, niti su bez muka uspeva$e da prisi$e ene da se odreknu pos$a i vrate materinstvu. F ukupnom zbiru, broj ena koje su "ini$e evropsku radnu sna*u jedva da je pao, a u nekim zem$jama je "ak i sko"io u me8uratnom periodu. Do dramati"nije* porasta ra8anja nije do'$o, zbo* "e*a vode#i autoriteti u ob$asti me8uratne popu$acione po$itike zak$ju"uju da nisu posti*$i svoj ci$j. F Nema"koj su stope ra8anja pove#ane tokom trideseti& *odina, a$i su uzroci to* trenda verovatno ima$i ma$o veze s nacisti"kom po$itikom. Geimski demo*raCi su, naime, istica$i da je naciona$socija$isti"ka ;psi&i"ka revo$ucija< na*na$a Nemce da ra8aju vi'e dece. 9aj ar*ument je, me8utim, os$ab$jen "injenicom da je $judstvo BB3a, od koje* se o"ekiva$o da predvodi dru*e u ideo$o'kom i seksua$nom aru, preosta$om de$u stanovni'tva dava$o pri$i"no $o' primer: do 10 0. *odine +1U BB3ovaca su bi$e neenje, a oenjeni BB3ovci su ima$i u proseku 1,1 dece po porodici.10 2ronata$izam izme8u dva rata ostaje bez uspe&a iz brojni& raz$o*a. /erovatno je od sve*a najvanije da su se v$ade odve# "esto s$ui$e samo najjeCtinijim metodama. 2orodi"nim dodacima, poreskim o$ak'icama i subvencijama za doma#instvo mo*$o se uticati na uve#anje porodica, a$i je o"ajna Cinansijska situacija ve#ine drava sputava$a v$ade da na"ine ozbi$jnije korake u pravcima koji bi ima$i stvarno* eCekta. Getki su primeri incijativa koje su se os$anja$e na Ca'isti"ke te&nike oporezivanja neenja. Bvi su se ma&om s$ui$i jeCtinijim i jednako nede$otvornim metodama koje su uk$ju"iva$e po$icijsku represiju i$i davanje meda$ja p$odnim majkama. Zvani"nici zadueni za propa*andu koji su tu$i$i o porodici, "esto su s$a$i zbunjuju#e si*na$e. Majkama se nije osobito svi8a$o da u podizanju dece vide patriotsku dunost, niti su o svojim sinovima e$e$e da mis$e kao o topovskom mesu. Na*$a'avaju#i teme ;dunosti< i ;od*ovornosti<, drava je od rodite$jstva napravi$a teret. Dtavi'e, iz Cinansijske perspektive, rodite$jstvo je zbil%a sve vi'e to i postaja$o. >z*$edi za zapos$jenje bi$i su neizvesni, nezapos$enost sta$na bri*a. Deci koju je to$iko e$e$a, sama drava je staja$a na putu, jer i& je treba$o p$atiti kroz rad, po'to su mora$a da ostaju due u 'ko$i i da imaju podesnu is&ranu i mesto stanovanja. ,ako je ekonomija manue$no* rada odstupa$a pred novim za&tevima za obu"enom i pismenom radnom sna*om, porodi"na ekonomija se dramati"no menja$a. 2orodica koja je ranije predstav$ja$a jedinicu proizvodnje u tradiciona$nom zem$joradni"kom i radni"kom svetu, po"e$a je da se pretvara u k$ju"nu potro'a"ku jedinicu.

11

Moda nas moe o&rabriti "injenica da je drava izme8u dva rata ima$a tako ma$o uticaja na sveukupne popu$acione trendove, po'to nije mo*$a u potpunosti da kontro$i'e reproduktivne od$uke prose"ni& pojedinaca. !staje ve$ika misterija 'ta je to 'to $jude na*oni da imaju manje i$i vi'e dece 7 jer mi danas ni'ta bo$je ne poznajemo uzroke da$ekoseno* pada evropsko* Certi$iteta od uzroka neo"ekivano* bab! boom3a pedeseti& *odina HH veka 7 i verovatno je ba' to raz$o* zbo* "e*a popu$acioni trendovi bude tako apoka$ipti"ne stra&ove. Btra'ni prizori prenase$jene p$anete, Avrope 7 "ije stanovni'tvo stari i i'"ezava 7 prep$av$jene imi*rantima iz 9re#e* sveta koji se brzo mnoe, predstav$jaju pos$eratne ekviva$ente ovoj panici izme8u dva rata. B dru*e strane, "ak i ako moemo tvrditi da me8uratna drava nije posti*$a ono 'to je e$e$a 7 bri rast naciona$ne popu$acije 7 ona je u tom procesu po"e$a da se me'a u sve 'ire i 'ire ob$asti privatno* ivota pojedinaca. ,ombinovanjem podsticaja i prinude, udnja drave za bio$o'ki pobo$j'anim iv$jem, vodi$a je nastanku "itavo* niza novi& porodi"ni& instituciona$ni& po$itika koje #e opstati du*o po'to je opsesija opadanjem stanovni'tva nesta$a. Drava kao pater familias 2ritvoren u Ca'isti"kom zatvoru, ita$ijanski komunisti"ki teoreti"ar, Antonio Nram'i 4Antonio Nramsci5, prime#uje da ;drava ima edukativnu i Cormativnu u$o*u. Njen ci$j je uvek stvaranje novi& i vi'i& tipova civi$izacije... razvijanje "ak i Cizi"ki novi& ob$ika "ove"anstva<. Dru'tvene ambicije drave izme8u dva rata podravaju Nram'ijev stav. Godite$jima vi'e nije dozvo$jeno da sami podiu decuJ stra& od opadanja stanovni'tva doveo je do pojave 'iroko* opse*a zvani"ni& socija$ni& s$ubi uz ve# postoje#a privatna re$i*ijska i$i doborotvorna te$aJ sa intervencionisti"kim javnim sektorom pojavio se i socija$ni radnik, urbanisti"ki inspektor, osob$je koje se stara$o o zdrav$ju 'ko$ske dece i psi&o$o* u ob$asti obrazovanja. Drava se up$ita$a u najintimnija pitanja privatno* ivota, nude#i 7 istina je 7 niz novi& dobiti, a$i je za uzvrat trai$a pridravanje jedno* sve eksp$icitnije* mode$a seksua$no* pona'anja.21 9okom rata i$i neposredno nakon nje*a, naciona$ne v$asti #e ustanoviti k$inike u kojima su $e"ene veneri"ne bo$esti i tuberku$oza i, u meri u kojoj su bi$e u mo*u#nosti, proba#e da re*u$i'u uivanje ;otrova za rasu<, a$ko&o$a. /e$ika )ritanija je usvoji$a zakone kojima je treba$o uticati na smanjenje smrtnosti novoro8en"adi i majki, a Ministarstvo zdrav$ja uspostav$jeno je 1010. *odine. )udu#i da je podizanje dece bi$o nje*ovo prioritetno pitanje, pojedini stroiji eu*eni"ari izraava$i su zabrinutost, poput ser Goberta Ea"insona 4Gobert Eutc&inson5,

11

predsednika ,ra$jevsko* ko$eda $ekara, koji se pitao ;da $i je... bri*a oko o"uvanja ivota odoj"adi danas zaista, bio$o'ki *$edano, razborita kao masovna proizvodnja i izda'na razbacivanja tokom pret&odno* sto$e#a<. No, ovo mi'$jenje nije zastupa$a ve#ina: proces ra8anja je postao sve medika$izovaniji i proCesiona$niji 4'to nije uvek i'$o u maj"inu korist5, te je broj poro8aja u bo$nicama sko"io sa 1(U ko$iko i& se odi*ra$o 102-. *odine, na 2(U samo deset *odina kasnije, odnosno %(U do 10%+. *odine. >zvan Fjedinjeno* ,ra$jevstva, u$o*a drave se 'iri$a jo' bre i od$u"nije. F :rancuskoj, primera radi, vojna s$uba za za'titu zdrav$ja iz ratno* perioda pretvorena je u novo Ministarstvo zdrav$ja 1021. *odine. >ta$ijanska Naciona$na a*encija za materinstvo i novoro8en"ad 4ustanov$jena 102(. *odine5 promovisa$a je moderne metode staranja o &i*ijeni odoj"adi i medika$izaciju ra8anja u zem$ji u kojoj se "ak 0 U poro8aja jo' uvek obav$ja$o kod ku#e. A*encija je *radi$a centre za majke i decu u osvet$jenim, novim, modernisti"kim zdanjima, uz sanatorijume na moru za radnice, $etnje kampove i medicinske centre, te je presta$a sa radom tek 10-(. *odine.21 @evica 7 koja je "e'#e de$ova$a na *radskom ne*o na naciona$nom nivou, pod uticajem dometa bo$j'evi"ki& ideja u Bovjetskom Bavezu 7 razradi$a je neke od najobu&vatniji& s&ema za razvoj b$a*ostanja tokom dvadeseti& *odina HH veka. Nradona"e$nici socija$demokrate u Nema"koj #e ustanoviti s$ube za ;bri*u o porodici< "iji je ci$j bio da ;obu&vate ce$u porodicu< i da je sa"uvaju od dezinte*rativni& si$a kapita$izma. F ;crvenom )e"u< 7 koji se od 1010. do 10 %. *odine mo*ao po&va$iti najambicioznijom socija$isti"kom *radskom upravom u Avropi 7 marksisti"ki ve#nici nudi$i su rodite$jima ;dru'tveni u*ovor<: siroma'nim parovima #e biti pruena posebna pomo#, recimo u vidu ode#e za bebu, pod us$ovom da se od*ovorno posvete rodite$jstvu. Fko$iko bi to izosta$o, socija$ni radnici bi bi$i spremni da oduzmu decu i otpreme i& u op'tinske Lentre za posmatranje dece. Bve je to bio deo ;)ra"ne i popu$acione instituciona$ne po$itike<, koja je zami'$jena kao jemstvo ;optima$ni& us$ova za odrastanje< u porodici. @evica je, jednako ko$iko i desnica, smatra$a 7 'to re"ito predo"ava >rski ustav iz 10 -. *odine 7 da je ;porodica prirodna, primarna i teme$jna jedinica dru'tva<, a bi$a je i da$eko sk$onija kori'#enju mo#i javnosti da bi podupre$a ovo mi'$jenje od staromodni& konzervativaca. Njen modernizuju#i aktivizam i ambicija da se stvori ;novi "ovek< ponudi$i su mode$ koji #e biti od ve$ike koristi intervencionisti"kim pokretima Ca'isti"ke desnice trideseti& *odina. Zdrav$je porodice bi$o je u uskoj vezi sa us$ovima ivota u *radu. Domovi, z*rade, pa i *radovi sVmi postaju $aboratorije u kojima su dizajnirani pobo$j'ani i zdraviji ob$ici ivota. Btara,

12

sirotinjska zdanja iz H>H sto$e#a su poru'ena, da bi se na nji&ovom mestu iz*radi$i porodi"ni stanovi na za to p$aniranim dobrima. Bocija$ni radnici i urbanisti"ki inspektori proverava$i su &i*ijenske standarde i metode koje su primenjivane u pripremi &rane. /e$ika op'tinska dobra u Lrvenom )e"u 7 tokom 'esnaest *odina ovde je iz*ra8eno oko +1 111 novi& porodi"ni& stanova 7 ima$i su zajedni"ke perionice i kupati$a: ;Fmesto *usto zbijeni& b$okova ku#a s uskim dvori'nim de$om, podizani su samo objekti s prostranim, s$obodnim unutra'njim prostorom u koji $ako prodiru svet$ost i sve vazdu&. Bvako prebiva$i'te dobija predvorje i sopstveni toa$et, p$in i e$ektri"no osvet$enje... /i'e nisu dozvo$jeni stanovi sme'teni u podrumima<. F periodu izme8u dva rata, 'irom Avrope do$azi do raciona$izacije *radsko* prostora uz pomo# ekstenzivni& urbanisti"ki& zakona, *rade se parkovi, a $ida i i*ra$i'ta odraavaju novu opsesiju sun"anjem i odravanjem kondicije. Eva$e#i posti*nu#a *radski& v$asti u )er$inu tokom dvadeseti& *odina, !berbWr*ermeister, Nustav )oes 4Nustav )oess5, posebno isti"e ;nove narodne parkove, po$ja za tr"anje i i*ra$i'ta, besp$atne kupaonice<.22 2$aniranje moderno* ivota nije se vi'e tica$o samo otvoreno* *radsko* prostora, ne*o se pro'iri$o i na unutra'njost doma, sistematizuju#i tako i u privatnu i javnu sCeru. 2od uticajem me8unarodno* sti$a, dizajneri $eve po$iti"ke orijentacije modernizova$i su porodi"ni ivot, tretiraju#i pos$ove u doma#instvu kao Cunkcije, a porodi"nu jedinicu kao e$ement Ma'insko* doba. ;Gaspored je osmi'$jen na teme$ju ispitivanja procedura, radnji i kretnji u ku&inji<, pi'e "e'ki ar&itekta o svojoj novoj ;proizvodnoj $iniji< ku&inje. ;2ojedina"ni de$ovi opreme postav$jeni su jedni do dru*i& kako se i koriste. !snovna teku#a traka Cunkcioni'e kao puni kru*, "ime se izbe*ava nepotrebno 'etkanje na sve strane<. Dvadeseti& *odina su ku&inje s u*ra8enim kredencima i du*a"kim radnim povr'inama ve#ini doma#ica verovatno de$ova$e pri$i"no Cuturisti"ki, jer je ta vizija sveta odraava$a svakodnevni ivot p$aniran i or*anizovan u industrijskom du&u. Me&anizacija ivota u doma#instvu zapravo #e odista uzeti ma&a tek 'ezdeseti& *odina HH veka, zato 'to se tek tada ukida jeCtina radna sna*a u ku#iJ izme8u dva rata, najve#i broj evropski& porodica iz srednje k$ase i da$je je imao pos$u*u koja je mo*$a da zameni ma'inu za pranje posu8a.2 /r$i Novi Bvet dvadeseti& spajao je raciona$izam i mora$nu uzvi'enost. Zakoni su kontro$isa$i prenase$jenost da bi se osi*ura$a ;dru'tvena &i*ijena<, tako 'to se uk$anja$a opasnost koju je po mora$ i zdrav$je donosio ivot u u8ericama. I$anice Dru'tva ena za staranje o stanovanju koje su pose#iva$e porodice nase$jene na dobrima u v$asni'tvu $ondonske

Metropo$iten stambene korporacije, izve'tavaju da se ;u"inak o*$eda u konstantnom porastu standarda "isto#e i op'tem dru'tvenom zdrav$ju ve#ine uku#ana<. ,orporacija je ponudi$a ;stambeni mode$< i, pozivaju#i osta$e stanovnike nase$ja da posete stan, Cormira$a ;idea$ kojem svi uku#ani treba da tee<. Na"in na koji je po$itika stanovanja ob$ikova$a norme porodi"no* pona'anja, bio je jo' jasniji u Eo$andiji, u kojoj su na"injeni posebni b$okovi *de su odvajane ;asocija$ne porodice<. 2rema $oka$nim v$astima:
!dabrane porodice privremeno su sme'tene u ovim stambenim kampovima u svr&u re&abi$itacije, koja #e od nji& na"initi "iste, pouzdane i miro$jubive porodice. Mno*o se panje posve#uje podu"avanju porodica adekvatnoj upotrebi poku#stva, i pokazivanju u "emu *re'e... ,ada porodica dokae da je posta$a norma$na, preme'ta se u neki od re*u$arni& *radski& b$okova... Ako se na kraju dokae da je porodica neiz$e"iva, ise$java se.2%

;Neiz$e"ive< porodice: to je jezik medicinske nauke primenjen na dru'tvene norme i mora$ u kontekstu koji je jo' da$eko od nacisti"ke Nema"ke. F stvari su se opsesije 9re#e* raj&a uk$apa$e u 'iru evropsku raspravu o instituciona$nim dru'tvenim po$itikama. Me8uratna drava je up$itanje u privatni ivot pravda$a pozivaju#i se na proCesiona$izam, nau"nu stru"nost i apo$iti"nu kompetenciju. 2roCesiona$ci, dravni "inovnici i nastojnici, svi pripadnici srednje k$ase, predstav$ja$i su se kao moderni instrument dru'tveno* menadmenta, kao $ekari koji rade na dru'tvenom te$u, zabrinuti za nje*ovo zdrav$je. Ameri"ki s$ubenici koji su radi$i na raspode$i pomo#i u Avropi nakon 101.. *odine, sebe su eksp$icitno stav$ja$i iznad po$iti"ki& okr'aja, po'to je nji&ov posao bio isporuka &rane pre*$adne$im se$jacima u 2o$jskoj i Fkrajini, otvaranje de"ji& k$inika i dostava besp$atno* m$eka u )e"u, i$i nad*$edanje procesa prese$jenja mi$iona izbe*$ica u Nr"koj. GokCe$er Condacija je sponzorisa$a kampanje za iskorenjivanje tuberku$oze ;primenom ve'tine razvoja instituciona$ni& dru'tveni& praksi na nau"ne "injenice<. F /e$ikoj )ritaniji, primera radi, "$anovi )ritansko* saveta za dru'tvenu &i*ijenu trai$i su ;instituciona$izovanje< menta$no obo$e$i&, nastavu o seksu i zdrav$ju u 'ko$ama, pobo$j'anje us$ova za stanovanje, &i*ijene i is&rane dece. F :rancuskoj je Lonsei$ Buperieur dXER*iene Bocia$e savetovao ministarstvo zdrav$ja. Dru'tvo se s&vata$o kao predmet dru'tveno* ininjerin*a, unutar koje* se razvija$a prosve#ena i nepristrasna instituciona$na po$itika u du&u raciona$no* distanciranja od po$iti"ki& strasti.2(

1%

Nedoumice ove vrste pristupa ni*de, me8utim, nisu bi$e o"i*$ednije do me8u eu*eni"arima 7 $judima koji su, zastupaju#i $eve i$i desne ideje, verova$i da je mo*u#e proizvesti ;bo$ja< $judska bi#a uz pomo# pravi& dru'tveni& instituciona$ni& praksi. Diroko pri&va#en me8u dru'tvenim nau"nicima i "inovnicima i pre 2rvo* svetsko* rata, eu*eni"ki pokret postaje jo' ja"i us$ed masovnosti ubistava tokom samo* rata. !tvaraju#i dru*i Me8unarodni eu*eni"ki kon*res 1021. *odine, Eenri :erCi$d !zborn 4EenrR :airCie$d !sborn5, predstavnik Ameri"ko* muzeja prirodne istorije, rekao je da ;sumnja da je u svetskoj istoriji ikada bi$o prik$adnije* trenutka za me8unarodnu konCerenciju o karakteru rase i njenom unapre8enju. F patriotskoj rtvi koju su podne$e obe strane u svetskom ratu, Avropa je iz*ubi$a dobar deo svo* vekovno* civi$izacijsko* nas$edstva koje se nikada ne moe sasvim povratiti. F pojedinim de$ovima Avrope, sada su istureni naj*ori e$ementi dru'tva koji prete uni'tenjem oni& najbo$ji&<.2+ 9akvi stra&ovi su podstica$i nastanak dru'tava posve#eni& promovisanju eu*enike, i$i njene nema"ke ro8ake, ;rasne &i*ijene<, na podru"ju zapadne Avrope i Bkandinavije, a$i i Dpanije i Bovjetsko* Baveza. 9ako su entuzijasti u Ma8arskoj i Ie&os$ova"koj promovisa$i naciona$no zdrav$je i dobru kondiciju, uspostav$jaju#i veze sa patriotskim sportskim savezima. Guska Au*eni"ka s$uba, osnovana 1021. *odine, poziva$a je ;nau"ne i dru'tvene radnike iz svi& ob$asti na komparativni rad na eu*enici<, ustanoviv'i veze sa B$ubom za prikup$janje eu*eni"ki& podataka iz BAD3a, Nema"kim dru'tvom za rasu i socija$nu bio$o*iju i )ritanskim dru'tvom za obrazovanje iz ob$asti eu*enike. Fto$iko ovaj pokret nije bio tek kobna prete"a protonacizma, kako nam to danas iz*$edaJ pre bi se mo*$o re#i da se radi$o o nekoj vrsti re$i*ije koja je duboko verova$a u sopstvenu nau"nost. Me8u ;vernike< su spada$i kako socija$demokrati i $ibera$ni reCormatori poput ,ejnsa 4,eRnes5 i )everida 4)everid*e5 u /e$ikoj )ritaniji, tako i konzervativci i autoritarni desni"ari. Neki od nji& su bi$i antisemiti, no, pojedini vode#i nema"ki pobornici ;rasne &i*ijene< bi$i su 6evreji. Neki su na*$a'ava$i ;ne*ativne< mere poput steri$izacijeJ dru*i su, pak, posebno istica$i ;pozitivne< instituciona$ne prakse kojima je va$ja$o pobo$j'ati javno zdrav$je, kondiciju i na"in is&rane, staju#i na put opadanju rase uz pomo# svee* vazdu&a, svakodnevni& vebi i sun"anja. > jedni i dru*i su, me8utim, de$i$i veru u mo# drave i javni& v$asti da dru'tvu krene nabo$je. 2a ipak, nema sumnje da su eu*eni"ari do$azak ;novo* "oveka< i 'iri& dru'tveni& okvira u kojima se to mora$o odi*rati, deCinisa$i raz$i"ito u sk$adu sa svojim po$iti"kim uverenjima. Bocija$demokrati se usredsre8uju na stanje urbane radni"ke k$ase i na *rad uop'te uzev. B dru*e

1(

strane, vizija me&anizovano* industrijsko* sveta u kojem su $judska bi#a svedena na Cunkciona$ne komponente u procesu rada, za mno*e je konzervativce bi$a prob$em moderno* dru'tva, a ne re'enje krize. @e ,orbizijeovi 4@e Lorbusier5 snovi o ;savremenom *radu sa tri mi$iona stanovnika< 7 ;$a /i$$e radieuse< 410 (5 7 ostav$ja$i su i& &$adnima. Dru'tveno zdrav$je nisu poistove#iva$i sa *radom, ne*o sa provincijom, ne sa industrijom i ma'inama, ne*o sa zem$jom i manue$nim radom. 2rema mno*im eu*eni"arima, *radovi su ima$i paradoksa$ne u"inke po $judsku p$odnost: srednja k$asa je postaja$a steri$na, dok su se nie k$ase istovremeno razmnoava$e zapanjuju#om brzinom. )ri*a eu*eni"ara zapravo je podstica$a duboko ukorenjenu ambiva$entnost 'irom Avrope povodom dru'tveni& i bio$o'ki& pos$edica urbanizacije. 2re 101%. *odine, vi'ak evropsko* stanovni'tva od$ivao se preko At$antika, i$i se nase$javao u da$ekim ko$onijama. No, pos$e 101.. *odine Amerika zatvara svoja vrata, i transat$antska emi*racija pre8a'nji& razmera postaje nemo*u#a. >mperija$ne si$e su nastoja$e da o&rabre svoje $jude da se otisnu i postanu zem$joradnici u 9anj*aniki, @ibiji i Zapadnim >ndijama, a$i su retki bi$i oni kojima se ta ideja i ranije "ini$a priv$a"nom, dok je nji&ov broj dvadeseti& *odina jo' vi'e opao. Be$jaci u potrazi za pos$om i emi*ranti koji su poku'ava$i da umaknu pro*onu, sjati$i su se u *radove, te se tako broj evropski& naseobina s vi'e od mi$ion stanovnika izme8u dva rata udvostru"io. F pore8enju s onim 'to #e se do*oditi pedeseti& *odina HH veka, ovaj be* u *radove bio je ma$i& razmeraJ pa opet, u depresivno i nespokojno doba dvadeseti& i trideseti& *odina to je izaziva$o duboku ne$a*odu. Fznemiren rastom ;/e$iki& *radova<, sekretar Nema"ko* dru'tva za reCormu stambeno* pitanja u njima je video pretnju ;korenima "itave na'e e*zistencije... u bio$o'kom smis$u, us$ed o*romno* opadanja stope ra8anja... u po$iti"kom smis$u, us$ed ne*iranja osnova zdrave demokratije... u vojnom smis$u, us$ed o"i*$edne i osobito ve$ike iz$oenosti ve$iki& *radova u ratno doba, i u mora$nom, us$ed o*romni& prepreka koje savremeni ve$iki *rad predstav$ja za neop&odnu mora$nu re*eneraciju na'e nacije<. Ber Artur ,it 4Art&ur ,eit&5 7 eminentni britanski antropo$o* i predsednik )ritanske asocijacije za unapre8enje nauke 7 uporedio je ivot moderni& stanovnika *radova sa ivotom nji&ovi& ;p$emenski& predaka<, iskazav'i ne$a*odu povodom ;u"inaka moderne civi$izacije na du& i te$a oni& koji su joj podre8eni neko$iko *eneracija<. )io$o*, ,onrad @orenc 4,onrad @orenz5, u "ijim se spisima nakon 10 .. *odine potkra$a i simpatija prema naciona$socija$izmu, na s$i"an je na"in tvrdio da ;odoma#enje< $judski& bi#a us$ed moderno* ivota, vodi kvarenju rase, te se sto*a protivi pravoj evo$uciji. Dok se

1+

pretpostav$ja$o da je ivot u drevnim se$ima budio ose#aj za zajednicu i kod $judi podsticao potrebu za podizanjem dece, moderni *rad je nudio zadovo$jstva i isku'enja koja su u*roava$a so$idarnost porodice, pot&ranjuju#i sebi"nost i otu8enost pojedinca: nje*ov *orki p$od bi$i su ;asocija$na< m$ade, ;psi&opate< i seksua$ni &edonizam, po'to su sredstava za kontro$u ra8anja i usputni partneri bi$i svuda $ako dostupni. )ioskop 7 ta pos$eratna avet 7 imao je trova"ki uticaj, zbo* "e*a su *a crkveni po*$avari osu8iva$i, konzervativni po$iti"ari kritikova$i, a dru'tveni nau"nici izu"ava$i.2>z*radnja javni& stambeni& jedinica s parce$ama i privatnim vrtovima, i$i preusmeravanje *radnje od *radski& centara ka sa$a'ima u pred*ra8u i novim pseudose$ima, bio je jedan od na"ina da se s ovom pojavom iza8e na kraj. F 2o$jskoj, Bkandinaviji i Nema"koj, *radske v$asti su or*anizova$e *radnju kao da prave naseobine za urbane zem$joradnike. F Fjedinjenom ,ra$jevstvu, privatni *radite$ji od*ovaraju na s$i"ne e$je svoji& kupaca, stav$jaju#i u ponudu kvazitjudorski i dru*e ;predurbane< sti$ove.2. > kako se po$iti"ka perspektiva u Avropi po*or'ava$a, javna $jubavna veza s idea$izovanom provincijom postaja$a je sve snanija. Modernisti"ki idiom 7 me8unarodni, me&anizovan 7 u umetnosti dvadeseti& *odina, na "itavom kontinentu ustupa mesto naciona$isti"kom interesu za or*ansko i za ivot b$izak prirodi. Gaciona$izam se zamenjuje isticanjem instinktivno*, individua$izam p$emenskim ivotom i ivotom zajednice, mozak te$om. Na vajmarski Novi rea$izam nadovezuju se Eit$erovi arijevski pejzai na kojima su os$ikana po$ja i zem$joradnici, ba' kao 'to najve#i izazov kosmopo$itskoj umetni"koj sceni 2ariza do$azi od toboe *a$ski& pa!sa#es 4DunoRer de Be*onzac5 i !senCana 4!zenCant5. :a'isti"ka >ta$ija je po"e$a oboavanjem ma'ine, Cuturizmom i razaranjem pro'$osti, a$i se ve# trideseti& vrati$a k$asicizmu, istoriji i zem$ji. 2a ipak, dravi je u praksi te'ko po$azi$o za rukom da nametne svoje e$je jo*unastom stanovni'tvu. Muso$ini je poku'avao da spre"i dose$javanje $judi iz provincije u *radove, deportuju#i nezapos$ene prido'$ice nazad. No, to nije sasvim dobro Cunkcionisa$o. Dru*i su nastoja$i da ivot u se$u u"ine atraktivnijim, nude#i pozajmice zem$joradnicima i *rade#i nova stambena nase$ja na seoskim podru"jima. F >rskoj, dravna v$ast je dotira$a zaba"ene ke$tske zajednice. F )ritaniji 7 u kojoj je urbanizacija po"e$a ranije ne*o bi$o *de dru*o 7 stanovnicima *radova je o$ak'an pristup provinciji. 2rirodno je sto*a da je jedan istaknuti eu*eni"ar, kakav je bio $ord Eorder 4Eorder5, kra$jevski $ekar i predsednik Au*eni"ko* dru'tva, kombinovao

1-

interesovanje za menta$no zdrav$je i p$aniranje porodice sa bri*om za Cizi"ko zdrav$je i kondiciju izvi8a"a i *orana. )i$o kako bi$o, do napu'tanja *radova nikako nije do$azi$o. Nradovi ostaju ma*neti za one koji trae zapos$enje i ku$turnu s$obodu. Dtavi'e, samoj dravi je tek donek$e i'$o u korist da prati sopstvenu retoriku: u doba kada je mo# nacije zavisi$a od industrijsko* napretka, seoski ivot nikako nije mo*ao predstav$jati ubed$jivu a$ternativu *radu. ;Neop&odno je ispraviti mno*e $e*ende o urbanizaciji i *usto nase$jenim *radovima<, pisao je 102(. *odine jedan ita$ijanski novinar. ;Beoska idi$a, tvorac i$avi& bedara i ko$evka du*ove"nosti, moe biti samo de$o pesnikaJ u svakom s$u"aju, to ne moe biti u sk$adu s industrijskim razvojem<. Naime, iako su *radovi naciona$nim dravama, od$u"nim da se bore za svoje mesto u svetu, mo*$i de$ovati opasno po naciona$no zdrav$je i sna*u, bez nji& se ipak nikako nije mo*$o.20 Kvantitet i kvalitet 2aradiraju#i u ne"emu 'to bi samo jedna *eneracija ranije nazva$a donjim ve'om i$i skanda$oznom po$una*o'#u, te$a #e izme8u dva rata postati dostupnija po*$edu vi'e ne*o ikada pre. :udba$erski 'ortsevi pope$i su se do ko$ena, dok su de$ovi $judske piramide u Gusiji na God"enkovim Coto*raCijama bi$i *o$i "ak do pojasa. 6avni bazeni na otvorenom postaju dostupni za rekreaciju i uivanjeJ *rade se novi stadioni 7 u /emb$iju, )e"u, )er$inu 7 da u*oste neke ve$e$epnije sportske i po$iti"ke do*a8aje. Gedovi i redovi te$esa okup$jeni& zajedno u masovnom broju, projektova$i su ko$ektivno jedinstvo i po$iti"ku sna*u. Nodine 10 1, 111 111 socija$ista mar'ira oko be"ko* Gin*a pre predstave koja se izvodi na novom stadijumu na 2rateru, *de je %111 izvo8a"a od*$umi$o prevrat kapita$izma. 9o je bio o*roman spektak$ 7 paradira$o se zastavama, peva$o se i poja$o, a izvo8ene su i ceremonije zak$injanja. !n je predstav$jao &otimi"no prikazivanje vojne sna*e radni"ko* pokreta, na mno*e na"ine nada&nuto bo$j'evi"kim 2ro$etku$t Cestiva$ima s po"etka dvadeseti& *odina. Nas, s dru*e strane, veoma podse#a na nirmber'ke partijske skupove NBDA23a. Iak je i spokojna )ritanija 7 u znatno manje po$iti"ki nabijenoj atmosCeri 7 nudi$a masovne skupove, poput >mperija$no* Cestiva$a 102%. *odine i$i priredbe ispred A$bert Eo$a koju je pokrenu$a Senska $i*a za zdrav$je i $epotu. !dravanje dobre kondicije se u ve#ini zema$ja predo"ava$o kao naciona$na i$i k$asna dunost, a ne kao stvar potro'a"ki& od$uka kao pedeseti& *odina HH sto$e#a: ;9e$esna ku$tura Gadnika u Bri je Bocija$isti"ke konstrukcije<, bio je s$o*an sa sovjetski& postera. Desni"arski pokreti, po"ev od

1.

konzervatvni& >zvi8a"a do rumunski& Ca'ista u Ie$i"noj *ardi, ima$i su s$i"ne stavove. ,ako se po$itika pretvara$a u vojnu borbu i pitanje naciona$no* opstanka, Cizi"ka kondicija ko$ektiviteta postaja$a je sve vanija. Drava, me8utim, nije mora$a da promovi'e samo zdravo te$oJ ona je tako8e, na ovaj i$i onaj na"in, mora$a da bude si*urna da se ne#e za*aditi onim nezdravim. F du&u eu*eni"ke mis$i, drava je mora$a da se zapita kako nad kvantitetom, tako i nad kva$itetom naciona$no* $judstva. Ne*ativna eu*enika 7 koju je opseda$a ideja dru'tvene de*eneracije 7 posebno se zanima$a pretnjom koju su po naciju predstav$ja$i menta$no obo$e$i. !d kada je Darvinov 4Dar?in5 ro8ak, :rensis Na$ton 4:rancis Na$ton5, pozvao na ;nemi$osrdnu prinudu< da bi se ;spre"i$o ra8anje nepodobni&<, eu*eni"ari su od drave o"ekiva$i da zaustavi ra8anje i od*oj rasno inCeriorni& bi#a. 2re 101%. *odine, v$ada koja je pret&odi$a @ibera$ima u /e$ikoj )ritaniji razmatra$a je prob$em ;s$aboum$ja< 7 a tom Crazom su bi$e pokrivene tako raz$i"ite kate*orije osoba, da su pod nju potpada$i *$uvi i nemi, ;nesposobni da zarade za ivot< i$i ;nemo#ni da uprav$jaju sobom i$i svojim pos$ovima s uobi"ajenom razborito'#u<. M$adi /inston Ier"i$ 4Yinston L&urc&i$$5 #e premijeru Askvitu 4AsZuit&5 u privatnoj prepisci opisati visoku stopu ra8anja ;menta$no deCicijentni&<, koju prati ;sve s$abije podm$a8ivanje sve* bo*ato*, ener*i"no* i nadmo#no* $judstva<, kao ;vr$o stra'nu opasnost po rasu<. F tom du&u, 101 . *odine usvaja se zakon o interniranju ;menta$no deCektni&< osoba u posebne institucije, da bi im se onemo*u#i$o da imaju decu. 1 Birote devojke koje su na ovaj i$i onaj na"in u*roava$e preov$a8uju#e dru'tvene norme, posta$e su iz$oene riziku od pritvaranja pod najneuver$jivijim iz*ovorima 7 po na$o*u oca, mua, $ekara i$i pos$odavca 7 i *odinama drane u pritvoru me8u osobama sa stvarnim menta$nim prob$emima. 9ek #e nakon smrti svo*a oca, primera radi, siroma'ni de"ak iz )risto$a po imenu Ar"i @i" 4Arc&ie @eac&5 7 svetu poznatiji kao ,eri Nrant 4LarR Nrant5 7 otkriti da je nje*ova majka, za koju je mis$io da *a je napusti$a, zapravo ive$a u ustanovi u koju je stavio nje*ov otac da bi mo*ao da ivi sa svojom $jubavnicom. Zadravanje $judi u $udnicama 7 britansko re'enje 7 bi$o je, me8utim, skupo sredstvo za spre"avanje razmnoavanja nepodobni&. ! steri$izaciji 7 jeCtinijoj a$ternativi, a$i a$ternativi koja uk$ju"uje stvarno Cizi"ko nasi$je nad te$om 7 mno*o se rasprav$ja$o u Nema"koj i Bkandinaviji krajem H>H veka, a neke ameri"ke drave su odista i uve$e ovu praksu. Ne*ativna eu*enika je u

10

to doba ima$a posebno* odjeka u BAD3u, te je do 1021. *odine tamo 22 istu praksu izvodi$i i$e*a$no bez sankcija.
1

$judi zakonski

steri$isano, i to u*$avnom u ,a$iCorniji. A u vajmarskoj Nema"koj je bi$o neko$iko $ekara koji su Bteri$izacija je bi$a jasan od*ovor na pitanje koje je to$iko brinu$o eu*eni"are 7 pitanje ve$ike raz$ike u stopama ra8anja ;superiorni&< i ;inCeriorni&< *rupa stanovni'tva. 2o*a8a$a je brzo3mnoe#e inCeriorne *rupe 7 kako *od da su deCinisane 7 "ime je dopunjava$a pozitivne mere koje je drava mo*$a da preduzme da bi podstak$a ra8anja ;od vrednosti<. ,ako se radi$o o re$ativno jeCtinoj metodi, steri$izacija postaje jo' priv$a"nija u periodu Cinansijske krize 1020. *odine, pa se u Dvajcarskoj, Danskoj, Nema"koj, Dvedskoj, Norve'koj, :inskoj i Astoniji izme8u 102.. i 10 +. *odine usvajaju zakoni koje omo*u#uju dobrovo$jnu steri$izaciju. Iak se i u $ibera$noj )ritaniji ova debata ponovo otvara, kada je 1020. *odine objav$jen /udov 4Yood5 >zve'taj o menta$noj zaosta$osti, koji otkriva da je u pos$ednje dve decenije do'$o do a$armantno* porasta broja menta$no zaosta$i&, i upozorava na postojanje ;dru'tveno prob$emati"ne *rupe< 7 a procenjuje se da u nju spada "ak "etiri mi$iona $judi, odnosno oko 11 procenata ukupne popu$acije 7 koja predstav$ja *oru#u pretnju zdrav$ju nacije. Au*eni"ari su pred$a*a$i steri$izaciju kao od*ovor, po'to je ,omitet za ispitivanje dru'tveno prob$emati"ne *rupe pri Au*eni"kom dru'tvu otkrio da su $o'i us$ovi ivota izazvani menta$nom zaosta$o'#u. ,ao i u na'a vremena, siroma'ni 7 ozna"eni kao ;dru'tveno nepodobni< 7 okriv$juju se za sopstveno siroma'tvo: nase$jenici u8erica ;*$avne su ar&itekte u8eri'tva<. 2 )ritanski eu*eni"ari 7 "iji su iskazi odraava$i naciona$nu opsesiju k$asom 7 nai'$i su na zid protiv$jenja. Lrkva, predvodnici radnika i medicinara pomo*$i su da se obustavi iz*$asavanje pred$oeno* seta zakona o steri$izaciji, a postoja$e su i izvesne pravne komp$ikacije. Bve to je odraava$o pri$i"no b$a* ose#aj za naciona$nu krizu u pore8enju s onim 'to se de'ava$o na ;kontinentu<. No, dok je eu*enici u )ritaniji izmica$o t$o pod no*ama, u Nema"koj je postaja$a sve snanija, jer je tamo e$ja za naciona$nom aCirmacijom bi$a ja"a ne*o na dru*im mestima. ,ada su naciona$socija$isti u*rabi$i mo#, zakoni o prisi$noj steri$izaciji veoma brzo stupaju na sna*u, po*a8aju#i prvo menta$no obo$e$e, potom ;nepoprav$jivo opasne z$o"ince<, da bi se na kraju odnosi$i i na ma$o$etne prestupnike. Do 10 -. *odine, steri$isano je preko 211 111 $judi, u pore8enju sa 111 u Bjedinjenim Ameri"kim Dravama, me8u kojima su se na'$i Gomi, takozvana rajnska kopi$ad 4deca iz veza izme8u Nemica i crni& Crancuski& vojnika5, mora$no ;s$aboumni<, ;neuredne $uta$ice<, $ezi$ebovi#i i ;asocija$ne< osobe.

21

Do ove ta"ke, Eit$erova Nema"ka je instituciona$no rea$izova$a prisi$ne ob$ike dru'tveno* inenjerin*a, 'to su dru*i reimi 7 u Dvedskoj i dru*de 7 prati$i u ne'to manjoj meri. Me8utim, ambicije nacista se tu nisu zavr'ava$e. 9okom 10 0. *odine sa steri$izacije se pre$azi na masovna ubistva. Fz posebnu Eit$erovu dozvo$u, *asom je ubijeno izme8u -1 111 i 0 111 bo$esnika sme'teni& u sanatorijumima i k$inikama, pre ne*o 'to je protiv$jenje crkveni& predvodnika nadja"a$o kampanju o eutanaziji. Nakon 10%1. *odine, ubijanje menta$no obo$e$i& pacijenata se nastav$ja, a$i je manje* obima i obi"no se izvodi ubriz*avanjem smrtonosne doze, a stru"njaci za eutanaziju na$aze novo zapos$enje u $o*orima smrti u 2o$jskoj, *de rukovode pokretnim *asnim komorama. 9e mere su deo novo* pristupa dru'tvenoj instituciona$noj praksi koja je promovisa$a zdrav$je ;naciona$ne zajednice<, potiskuju#i istovremeno njene unutra'nje bio$o'ke neprijate$je. !na je, s jedne strane, poma*a$a tek ven"anim parovima bra"nim pozajmicama 4koje su ovi dobija$i, naravno, pod us$ovom da ena odustane od rada, i da su oba partnera rasno besprekorna5 i o$ak'icama za decu, besp$atnim odmorima i pomo#i u ku#i. B dru*e strane, ista praksa je propisiva$a privo8enje prosjaka i nji&ovo odvo8enje u $o*ore i$i na prinudni rad. ;>z*radnja sanatorijuma ko'ta + mi$iona GM. ,o$iko ku#a, koje ko'taju po 1( 111 GM, moe da se iz*radi za tu sumuM< pitao je osnovce nji&ov udbenik matematike. A ovde nije to$iko upad$jiv ekstremizam ove reimske Ci$ozoCije, ko$iko nastojanje ve#ine moderni& dravni& me&anizama u Avropi da se on imp$ementira. Nema"ka drava je, "ak i pre 10 . *odine, pokaziva$a sposobnost or*anizovanja represivni& dru'tveni& praksi s neobi"nom eCikasno'#u. 2osebne po$icijske jedinice privodi$e su Gome 4u "emu im je poma*ao bavarski Zakon za borbu protiv Goma, putnika i neradnika iz 102+. *odine5, dok su nezapos$eni mu'karci nazivani ;antisocija$nim neradnicima<, zbo* "e*a su uterivani u naoruane ;druine< da bi se sk$oni$i s u$ica. No, nakon 10 . *odine takve akcije su poja"ane i centra$izovane, a podr'ku su im dava$i na$azi rasni& nau"nika, poput Arnsta Gidina 4Arnst GWdin5, ;"iji& je trideset *odina istraivanja psi&ijatrijske *enea$o*ije< prui$o nau"no opravdanje za nove zakone o steri$izaciji. Drava je Cinansira$a vode#i institut u zem$ji, >nstitut ,ajzera /i$&e$ma za antropo$o*iju, nas$e8e i eu*eniku, kojem je m$a8ani ratni istraiva" iz nji&ovi& redova, zvani 6ozeC Men*e$e 46oseC Men*e$e5, uskoro s$ati o"i i $judske or*ane iz svoje $aboratorije u Au'vicu.

21

Demo*raCi i statisti"ari poma*a$i su u or*anizovanju enormno ve$iki& upitnika i prikup$janju krimina$ni& dosijea i medicinski& podataka, dok su $ekari, istraiva"i u ob$asti medicine i psi&o$ozi predsedava$i Budovima o nas$ednom zdrav$ju koji su donosi$i presude u s$u"ajevima steri$izacije. ,rimino$ozi i bio$ozi sprovodi$i su ispitivanja ;krimina$ni& tipova< i prate#i nji&ove *enea$o*ije, *radi$i baze podataka. > umesto da su u ovim istraivanjima vide$i ne'to varvarsko i nenau"no, ona su bi$a dovo$jno moderna da zainteresuju po$iciju i nau"nike dru*i& zema$ja. 6er samo je izbijanje rata 10 0. *odine spre"i$o ser Normana ,enda$a 4Norman ,enda$5, 'eCa britansko* Bkot$and jarda, da pri&vati poziv svo* nema"ko* ko$e*e da obi8e koncentracioni $o*or Da&au i ispita savremene metode nadzora, i da "uje predavanje Artura Nebea 4Art&ur Nebe5, 'eCa krimina$ne po$icije, o novim te&nikama kontro$e z$o"ina. Gasna priroda nacisti"ke drave b$a*ostanja iznad sve*a je po*a8a$a 6evreje. !ni su postepeno, a$i sistemati"no isk$ju"ivani iz ;naciona$ne zajednice< 7 prvo im je onemo*u#eno da rade javne pos$ove, a potom su iz$oeni ekonomskom bojkotu i $i'eni za'tite zakona. Nirmber'ki zakoni iz 10 (. *odine prvi put su ponudi$i sistemati"nu deCiniciju 'ta zna"i biti 6evrejin, pretvaraju#i 6evreje u podanike koji nisu *ra8ani: krimina$izacija me8urasni& seksua$ni& odnosa i zabrana me'ani& brakova ubrzo je us$edi$a. Bistemati"no arijanizovanje jevrejski& poseda 7 posebno u )e"u nakon 'nschlussa3a 10 .. *odine 7 tako8e se moe videti kao deo ovo* prinudno* i isk$ju"ivo* pro*rama rasno* b$a*ostanja: us$ed nacisti"ke arijevske po$itike za tri *odine u austrijskoj prestonici ste"eno je vi'e stanova ne*o 'to su dvadeseti& *odina iz*radi$i Bocija$demokrati. >sk$ju"enje, pro*oni i kona"no istreb$jenje 6evreja predstav$ja vr&unac dru'tvene Ci$ozoCije koja se zasniva$a na za'titi "olk#emeinschaft3a 7 rasno deCinisane naciona$ne zajednice. ;P/ajmarske v$astiQ nisu ima$e uspe&a u s$u"aju tu8inaca zajednici<, pisao je min&enski proCesor prava 10%%. *odine. ;Njima znanje eu*enike i krimina$ne bio$o*ije nije "ini$o bazu za instituciona$ne prakse koje su mora$e doneti b$a*ostanje i$i spre"iti krimina$. F naciona$socija$izmu, ako se za to pita dru'tvo, individua se uop'te ne ra"una<.
%

2ojava nema"ke rasne drave b$a*ostanja 7 koja je na to$iko na"ina bi$a apoteoza vr$o rasprostranjeni& trendova u evropskoj dru'tvenoj mis$i 7 nuno je izaziva$a u"ne rasprave na dru*im mestima. @i'avanje "itavi& *rupa izvesni& koristi u kojima uiva ;naciona$na zajednica<,

22

odre8enje naciona$ne zajednice u svet$u bio$o*ije i rase, pribe*avanje po$icijskoj represiji i medicinskom nasi$ju, sve to je jasno pokaziva$o dvosmis$enosti evropske mis$i o rasi. F doba imperija i socija$no* darvinizma ideje o rasnoj &ijerar&iji su bi$e sveprisutne, te je sto*a bi$o ma$o Avrop$jana, bi$i oni desni"ari i$i $evi"ari, koji u ovom i$i onom vidu nisu podrava$i rasnu superiornost i$i pri&vata$i njen zna"aj za ko$onija$nu po$itiku. 9akozvani ;nau"ni rasizam< s&vatao se ozbi$jno i veoma je uticao na stavove javnosti. )ritanski ko$onija$ni izvesti$ac, ser Eenri Donston 4EenrR 6o&nston5, primera radi, 101.. *odine u javnosti brani novu nauku 7 antropo$o*iju, ukazuju#i na to da #e ona pomo#i po*$avarima imperije da od$u"e da $i rase treba o"uvati, da $i im treba dozvo$iti da se me8usobno mnoe, i$i i& treba prisi$iti da izumru. Nema"ki antropo$ozi koji su ob$ikova$i rasnu po$itiku BB3a u isto"noj Avropi tokom Dru*o* svetsko* rata zapo"inja$i su svoje karijere "$ancima o ;rasnom me'anju< u ko$onija$noj ACrici i Aziji pre 101%. *odine, a bri*e koje su u njima iznosi$i de$i$e su i nji&ove britanske i Crancuske ko$e*e. ( B dru*e, pak, strane, primena 7 i to u tako radika$nom ob$iku 7 ovi& ideja u samoj Avropi, bi$a je ne'to sasvim dru*o. F na"e$u, pojam rase je imao izrazito amorCno i neodredivo zna"enje, koje je pri$i"no varira$o od zem$je do zem$je. Eit$erova instituciona$na po$itika samo #e oteati izbe*avanje suo"avanja s tim dvosmis$enostima i nji&ovo preispitivanje, osobito kada se pokaza$o da one koincidiraju s novim otkri#ima u ob$asti *enetike, sero$o*ije i istraivanju uzroka menta$ni& obo$jenja, koja su dove$a u sumnju ranije pretpostavke o nau"nim tem$jima mis$i o rasi. Ma$i je broj zema$ja u kojima je bio$o'ki rasizam bio od tako sredi'nje* zna"aja za odre8enje nacije kao u me8uratnoj Nema"koj. Fpu#ivanja na la stirpe 4rasu5 u >ta$iji, i$i na ;zdrav$je rase< u /e$ikoj )ritaniji, u*$avnom su bi$i neodre8eni ob$ici *ovora o istorijskim zajednicama bez osobito* uticaja na instituciona$ne prakse i po$itiku. >ta$ijanski eu*eni"ari se, povr& sve*a, nisu buni$i protiv me'anja rasa, po'to su verova$i da to donosi ;&ibridnu krepkost<, dok su se )ritanci vi'e brinu$i o diCerencija$nim stopama ra8anja me8u k$asama. F :rancuskoj se nacija obi"no deCinisa$a u svet$u jezika i ku$ture, na )a$kanu u svet$u jezika i re$i*ije. Gasne predrasude i antisemitizam bi$i su sveprisutni, a$i nisu mora$i imati nikakvu od$u"uju#u u$o*u u po$iti"kom ivotu. 9re#i raj& je svakako izrodio imitatoreJ tako su u 2o$jskoj i Ma8arskoj buja$i beskompromisni rasija$isti"ki pokreti. F Nr"koj *enera$a Metaksasa, 6evrejima je bi$o zabranjeno u"$anjenje u reimski om$adinski pokret. F"inak rasni& zakona, doneseni& 10 ..

*odine u Ca'isti"koj >ta$iji, bio je otpu'tanje na stotine radnika na univezitetima i u javnim s$ubama. 2a ipak, nijedna od pomenuti& zema$ja 7 "ak ni >ta$ija 7 ne moe se porediti u opse*u i$i intenzitetu sa onim 'to se do*a8a$o u nacisti"koj Nema"koj. F :rancuskoj, jednoj od retki& zema$ja koja je bi$a tako o*or"eno po$arizovana izme8u $evice i desnice, tokom trideseti& *odina do$azi do ja"anja rasizma i antirasizma, istovremeno. Na visoke pri$ive imi*ranata 7 iz 2o$jske, A$ira i dru*i& zema$ja 7 dvadeseti& *odina HH veka *$eda$o se s odobravanjem, jer se u tome video na"in na*$o* pove#anja prira'tajaJ no, samo deceniju kasnije, antiimi*rantski sentimenti rastu i ve$iko mno'tvo $judi 7 me8u kojima se na'ao i m$adi :ransoa Miteran 4:ran[ois Mitterrand5 7 za&teva deportaciju novi& prido'$ica. ,ao i BAD i F, ranije, pitanja rase su bi$a u uskoj vezi sa za&tevima da se sprovede imi*raciona kontro$a u odnosu na ;tu8ine<. F isto vreme, traktatima poput 6a 7ace fran*aise Genea Martia$a 4Gen\ Martia$5 iz 10 %. *odine, suprotstavio se antirasisti"ki "asopis 7aces et racisme. 2ojam ;rasizam< u stvari i datira iz ovo* doba. @udvi* EircCe$d 4@ud?i* EirszCe$d5, koji je sa svojom supru*om Eanom 4Eanna5 izvodio prva istraivanja o krvnim *rupama nakon 2rvo* svetsko* rata, e$eo je javno da se odrekne veze s ;onima koji su krvne *rupe poveziva$i s rasnom mistikom<.
+

Napad na nau"ni rasizam bio je jo' snaniji u /e$ikoj )ritaniji, iako nije sasvim jasno da $i je raz$o* tome ve#a upu#enost javnosti u nau"na pitanja, nii nivo imi*racije izme8u dva svetska rata, re$ativno s$aba i nedos$edna tradicija razmi'$janja o naciona$izmu, i$i naprosto otvorena antipatija prema trendova u nacisti"koj Nema"koj. )i$o kako bi$o, vode#i istraiva"i uzroka menta$ni& obo$jenja razori$i su mit o ;dru'tveno prob$emati"nim *rupama<, a s tim i osnovna upori'ta beskompromisni& eu*eni"ara u /e$ikoj )ritaniji. >stovremeno, *rupa nau"nika i inte$ektua$aca $evi"arsko* po$iti"ko* oprede$jenja, vodi$a je kampanju protiv nau"no* rasizma.
-

F tipi"na de$a koja su u tom du&u proizvedena na en*$eskom *ovornom podru"ju spadaju knji*e 7asa: studi%a moderno# su%e(er%a 47ace: a &tud! in ,odern &uperstition5 Saka )arzuna 46acZues )arzun5 i 8o(eko( na%opasni%i mit: paralo#izam rase 4,ans ,ost Dan#erous ,!th: the Fallac! of 7ace5 A'$ija Monte*jua 4As&$R Monta*u5. Najo'triji od svi& napada na#i#e se, me8utim, u knjizi ,i E(ropl%ani: ispiti(an%e 9rasnih: problema 4;e Europeans: ' &ur(e! of 97acial: Problems5, bestse$eru 10 +. *odine. ,nji*a koju potpisuju bio$o* Du$ijan Eaks$i 46u$ian Eu]$eR5 i stariji antropo$o* A. B. Eadon 4A. L. Eaddon5, bi$a je estoki nasrtaj na ono 'to

2%

autori opisuju kao ;pseudonau"nost Xrasne bio$o*ijeX<. Zna$o se da je Eaks$i ube8eni pobornik eu*enike, koji je verovao da je nacisti"ki rasizam doneo pokretu samo 'tetu. 2otcrtavao je neodre8enost termina ;rasa<, dovode#i u sumnju postojanje takve stvari kakva je ;rasni *rupni sentiment< 4u 'ta nisu verova$i samo nacisti, ne*o i britanski rasni antropo$ozi poput ser Artura ,ita5. Eaks$i sarkasti"no prime#uje:
Na'i nema"ki susedi sebi pripisuju tevtonski tip koje* krase svet$a put, izduena *$ava, visina i muevnost. Eajde da sastavimo s$iku jedno* tipi"no* 9evtonca od najistaknutiji& za*ovornika ovo* *$edi'ta. Neka taj 9evtonac bude p$av kao Eit$er, du*o*$av kao Gozenber* 4Gosenber*5, visok kao Nebe$s 4Noebbe$s5, vitak kao Nerin* 4Noerin*5 i muevan kao Dtraj&er 4Btreic&er5. ,o$iko $i #e to $i"iti na nema"ki idea$M
.

Ba dru*im britanskim istraiva"ima to* vremena Eaks$i i Eadon de$e mi'$jenje o tome da u bio$o'kom smis$u u Avropi nema ;"isti& rasa<. !kruenje, smatraju oni, bi$o je vanije za razvoj ose#aja identiteta zajednice od nas$e8a, te su sto*a preporu"iva$i upotrebu termina ;etni"ka *rupa< umesto ;rase<, jer su prvom terminu nedostaja$e zavod$jive bio$o'ke asocijacije. No, nji&ova se knji*a zavr'ava jednim z$os$utnim upozorenjem:
Nasi$ni rasija$izam koji se danas moe na#i u Avropi, simptomati"an je za evropsko preterivanje u naciona$izmu: on predstav$ja poku'aj da se naciona$izam opravda na nenaciona$isti"kim osnovama, da se u objektivnoj nauci prona8e "vrst teme$j za ideje i po$itiku koje *eneri'e odre8eni ekonomski i po$iti"ki sistem, i koje samo u odnosu na nje*a imaju zna"aja. @ek za mit o rasama, uz prate#e uzdizanje sopstvene nacije i pro*anjenje dru*i&, koje sada spopada Avropu, na$azi se u preorijentisanju naciona$isti"ko* idea$a, a u prakti"noj sCeri, u napu'tanju naciona$ni& za&teva za apso$utnim suverenim pravima. F me8uvremenu, nauka i nau"ni du& mo*u u"initi ne'to, tako 'to #e isticati bio$o'ku stvarnost etni"ke situacije, i odbijati da dozvo$e da se pod nji&ovim imenom prodaju apsurdi i sprovode najve#i uasi. Gasija$izam je mit, i to opasan mit.
0

Ber /i$ijam )everid #e tokom Dru*o* svetsko* rata ponuditi svoju ;dravu b$a*ostanja< kao suprotnost nacisti"koj ;ratni"koj dravi<. A$i izme8u dva svetska rata, b$a*ostanje i vojevanje bi$i su u prisnoj vezi, a dru'tvena po$itika koja je treba$o da uti"e na pobo$j'anje zdrav$ja i uve#anje stanovni'tva, odraava$a je uznemirenost naciona$ni& drava sta$no spremni&

2(

da se brane i ponovo potvrde u svetu neprijate$ja. Dru*i svetski rat je podstakao konsenzus o antirasizmu na me8unarodnom nivou, "emu su doprine$a nova otkri#a u ob$asti *enetike, na "ijem "e$u se na$aze po$iti"ki aktivni nau"nici poput Eaks$ija, i snana svest o tome "emu je nacisti"ka po$itika u krajnjoj instanci vodi$a. Bve je to pomo*$o da se diskredituju stavovi koji su tokom me8uratno* perioda bi$i op'ta mesta. /erovanje u nau"ni karakter rasizma na evropskom t$u opstaja$o je jo' samo me8u nekim antropo$ozima i dru'tvenim nau"nicima u centra$noj Avropi, koji i dan danas svuda oko sebe uo"avaju ;izduene $obanje< i ;ve$ike kosti<. 9o je, me8utim, re$ativno periCerna *rupa koja ima ma$o* uticaja na instituciona$nu dru'tvenu praksu. Fop'te uzev, nama je danas te'ko 7 s obzirom na to da ivimo u svetu koji krasi ve#i individua$izam 7 da uvaimo "injenicu da je mno*e po$iti"ke pro*rame b$a*ostanja koji #e obe$eiti pos$eratne decenije, iznedrio veoma raz$i"it skup bri*a o propasti, de*eneraciji i bu8enju sna*e nacija i rasa.%1 Ba en*$esko* preve$a Adriana Za&arijevi#

2+

2-

Napomene:

2. Lorsi, $he Protection of ,others and Children in <tal! 4Gome, 10 .5, p. J M. Eirsc&Ce$d, &itten#eschichte des ;eltkrie#es, ii 4@eipzi*, 10 15, p. % -. 2 A. 2Coser, ;/erstTrte M^nner und emanzipierte :rauen< u :. ,adrnoska 4ur.5, 'ufbruch und =nter#an#: >sterreicische -ultur z?ishen @A@B und @ACB 4/ienna, 10.15J G. 6. Bieder, ;)e&ind t&e $ines: ?orkin*3c$ass Cami$R $iCe in ?artime /ienna< u G. Ya$$ i 6. Yinter 4ur.5, $he =phea(al of ;ar: Famil!5 ;ork and ;elfare in Europe5 @A@DE@A@B 4Lambrid*e, 10..5, pp. 1103 .. B. 2edersen, Famil!5 Dependence and the +ri#ins of the ;elfare &tate: Fritain and France5 @A@DE@ADG 4Lambrid*e, 100 5, p. 120. % M.@. Goberts, Ci(ilization ?ithout &eHes: 7econstructin# )ender in Post?ar France 4L&ica*o, 100%5, pp. -1, 12(. ( Y. Z. No$dman, ;omen5 the &tate and 7e(olution: &o(iet Famil! Polic! and &ocial 6ife5 @A@IE@ACJ 4Lambrid*e, 100 5, po*$. 1, . + Navedeno u 9. /erveniotis, ;> t&esmot&etisi tou dikaimatos tis psiCou ton *Rnaikon apo ton e$$iniko antistasiako kinima 410%1310%%5<, Dini: Feministiko periodiko, + 4100 5, pp. 1.130( 4p. 1.15. >rski ustav naveden je prema D. ,eo*& i :. !XDrisco$$, ;>re$and< u 9. )uc&anan i M. Lon?aR 4ur.5, Political Catholicism in Europe5 @A@BE@AJG 4!]Cord, 100+5, p. 202. . Eanna Eacker, ;BtaatsbWr*erinnen< u ,adrnoska, op. cit., pp. 22(3++J /. de Nrazia, Ho? Fascism 7uled ;omen: <tal!5 @A22E@ADG 4)erke$eR/@os An*e$es, La$iC., 10025, p. 2(J No$dman, op. cit., po*$. (3+. 0 6. M. Yinter, ;9&e Cear oC popu$ation dec$ine in ?estern Aurope, 1.-1310%1< u G. Y. Eiorns 4ur.5, Demo#raphic Patterns in De(eloped &ocieties 4@ondon, 10.15, 1-.3.1J 2. !*den i M.3M. Euss, ;Demo*rap&R and pro3nata$ism in :rance in t&e nineteent& and t?entiet& centuries<, 3ournal of Historical )eo#raph!, .: 410.25, pp. 2. 30.J B. Yeiss, ;Yi$&e$m Ls&a$$meRer and t&e $o*ics oC Nerman eu*enics<, <sis, -- 4mart 10.+5, p. %(J L. 2a*$iano, ;Bcienza e stripe: eu*enica in >ta$ia 41012310 05<, Passato e presente 410.%5, pp. +130-. 11 M.3M. Euss, ;2ronata$ism and t&e popu$ar ideo$o*R oC t&e c&i$d in ?artime :rance: t&e evidence oC t&e picture postcard<, u Ya$$ i Yinter, op. cit., pp. 203+0J L. Fsborne, ;2re*nancR is t&e ?omanXs active service<, u ibid., pp. .03%1+. 11 D. N$ass, Population Policies and ,o(ements in Europe 4!]Cord, 10%15, pp .%, 1(2, 2-%J Lorsi, op. cit., p. %. 12 Mmuso$ini naveden prema de Nrazia, op. cit., p. %1J Y. Bc&neider, Kuantit! and Kualit!: $he Kuest for Fiolo#ical 7e#eneration in 2 th Centur! France 4Lambrid*e, 10015, p. 1 0J 2edersen, op. cit. 1 G. )rident&a$, ;X2roCessiona$ Eouse?iCesX: Btepsisters oC t&e YomenXs Movement< u G. )rident&a$, A. Nrossman i M. ,ap$an 4ur.5, ;hen Fiolo#! Fecame Destin!: ;omen in ;eimar and 1azi )erman! 4Ne? _ork, 10.%5, pp. 1( 3-%. 1% No$dman, op. cit., p. 2..30. 1( De Nrazia, op. cit., p. ((J Bc&neider, op. cit., p. 121J N. McL$earR, ;2re?ar Auropean popu$ation po$icies<, $he ,illbank ,emorial Fund Kuarterl!, pp. 11%321J N$ass, op. cit., pp. 2.23%. 1+ M. Nas&, ;2ronata$ism and mot&er&ood in :rancoXs Bpain< u N. )ock i 2. 9&ane 4ur.5, ,aternit! and )ender Policies: ;omen and the 7ise of European ;elfare &tates5 @BB sE@AG s 4@ondon/Ne? _ork, 10015, p. 1+0. 1N$ass, op. cit., pp. %(3(1. 1. A. Eackett, ;Ee$ene Btocker: $eCt ?in* inte$$ectua$ and se] reCormer<, u )rident&a$, et a$., op. cit., p. 1( 3-%. 10 N$ass, op. cit., zak$ju"akJ @. 9&ompson, ; 6ebensborn and t&e eu*enics po$icR oC t&e 7eichsfuhrerE&&<, Central European Histor!, % 410-15, pp. (%3--. 21 A. Nramsci, &elections from the Prison 1otebooks 4@ondon, 10-15, p. 2%2. 21 6. @e?is, $he Politics of ,otherhood: Child and ,aternal ;elfare in En#land5 @A E@ACA 4@ondon, 10.15, pp. 13 J de Nrazia, op. cit., pp. + 3(. 22 6. @e?is, ;Ged /ienna, socia$ism in one citR, 101.3102-<, European &tudies 7e(ie?, 1 : 4ju$ 10. 5, pp. (3(%J ). Bc&?an, &tLdtebau und ;ohnun#s?esen der ;elt: $o?n Plannin# and Housin# throu#hout the ;orld 4)er$in, 10 (5, pp. 1 3%J A. @ees, Cities Percie(ed: =rban &ociet! in European and 'merican $hou#ht5 @B2 E@AD 4Manc&ester, 10.(5, p. 2-2. 2 :. Bmejka$ et a$., De(etsil: the Czech '(antE)arde of the @A2 s and @AC s 4!]Cord, 10015, p. %+. 2% @ees, op.cit., 2-2J Bc&?an, op.cit. 2( N. 6ones, &ocial H!#iene in $?entieth Centur! Fritain 4@ondon/BRdneR, 10.+5. 2+ Eu#enics5 )enetics and the Famil! 4BcientiCic 2apers oC t&e Becond >nternationa$ Lon*ress oC Au*enics5 4)a$timore, Md, 102 5, p. 1. 2D. ,irk, Europes Population in the <nter?ar Mears 42rinceton, N6, 10%+5, pp. 113 J A. ,eit&, 'n 'utobio#raph! 4@ondon, 10(15, pp. ((23 J 9. ,a$iko?, ;,onrad @orenzXs et&o$o*ica$ t&eorR: e]p$anation and ideo$o*R, 10 .310% <, 3ournal of the Histor! of Fiolo#!, 1+ 410. 5, pp. 03- J A. :unk, Film und 3u#end: Eine =ntersuchun# ber die Ps!chischen ;irkun#en des Films im 6eben der 3u#endlichen 4Munic&, 10 %5. 2. @ees, op.cit., 2-(. 20 D. Eorn, &ocial Fodies: &cience5 7eproduction and <talian ,odernit! 42rinceton, N6, 100%5, p. 11 .

Ier"i$ Naveden prema D. ,ev$es, <n the 1ame of Eu#enics: )enetics and the uses of Human Heredit! 4Ne? _ork, 10.(5, p. 00. 1 E. @au*&$in, ;9&e present status oC eu*enica$ steri$ization in t&e Fnited Btates<, u Eu#enics in 7ace and &tate 4)a$timore, Md, 102 5, p. 201J 6. Noakes, ;Nazism and Au*enics: t&e )ack*round to t&e Nazi steri$ization @a? oC 1% 6u$R 10 <, u G. 6. )u$$en et a$ 4ur.5, <deas into Politics: 'spects of European Histor!5 @BB E@AG 4@ondon, 10. 5, p. .1. 2 M. A. ,opp, ;Au*enic steri$ization $a?s in Aurope<, 'merican 3ournal of +bstetrics and )!naecolo#! , % 4septembra 10 -5, pp. %003(1%J 6ones, op. Lit., pp...30-J ). Ma$$et, ;9&e reduction oC t&e CecunditR oC t&e socia$$R inadeZuate<, u ' Decade of Pro#ress in Eu#enics 4)a$timore, Md, 10 %5, pp. +%3.. /idi posebno )ur$ei*& i Yippermann, op. cit. % Navedeno u )ur$ei*& i Yippermann, op. cit., p. 1--. ( Bir EenrR 6o&nston, ;Ampire and Ant&ropo$o*R<, $he 1ineteenth Centur! and 'fter 4Av*ust 101.5J ). MW$$er3Ei$$, ,urderous &cience: Elimination b! &cientific &election of 3e?s5 )!psies and +thers: )erman!5 @ACCE@ADG 4!]Cord, 10..5. + Bc&neider, op. cit., pp. 22., 2%23(%. )arkan, op. cit. . 6. B. Eu]$eR i A. L. Eaddon, ;e Europeans: ' &ur(e! of 97acial: Problems 4@ondon/Ne? _ork, 10 +5, p. 1 . 0 >bid., pp. 1 2, 1 +J videti i N. M. Morant, $he 7aces of Central Europe 4@ondon, 10 05, pp. 0, 1(. %1 M. ,o&n, $he 7ace )aller!: $he 7e(i(al of &cientific 7acism 4@ondon, 100(5.