P. 1
Milan Uzelac: Disipativna estetika

Milan Uzelac: Disipativna estetika

5.0

|Views: 1,521|Likes:
Published by Bl_P
Preuzeto sa sajta www.uzelac.eu, na kome se mogu naci sledece knjige Milana Uzelca:

Uvod u filozofiju. Pojam i predmetno polje filozofije
Metafizika
Istorija filozofije I. Istorija filozofije do Dekarta
Istorija filozofije II. Istorija filozofije od Dekarta do Eugena Finka
Predavanja iz srednjovekovne filozofije
Estetika
Postklasična estetika
Disipativna estetika. Prvi uvod u Postklasičnu estetiku
Fenomenologija umetnosti.Uvod u transcendentalnu kosmologiju
Filozofija muzike
Horror musicae vacui. Requiem za muziku i muzičare XX veka
Metapedagogija I. Paideia kao igra politike
Delo u vremenu. Poetika Laze Nančića
Fenomenologija
Preuzeto sa sajta www.uzelac.eu, na kome se mogu naci sledece knjige Milana Uzelca:

Uvod u filozofiju. Pojam i predmetno polje filozofije
Metafizika
Istorija filozofije I. Istorija filozofije do Dekarta
Istorija filozofije II. Istorija filozofije od Dekarta do Eugena Finka
Predavanja iz srednjovekovne filozofije
Estetika
Postklasična estetika
Disipativna estetika. Prvi uvod u Postklasičnu estetiku
Fenomenologija umetnosti.Uvod u transcendentalnu kosmologiju
Filozofija muzike
Horror musicae vacui. Requiem za muziku i muzičare XX veka
Metapedagogija I. Paideia kao igra politike
Delo u vremenu. Poetika Laze Nančića
Fenomenologija

More info:

Published by: Bl_P on Aug 21, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/15/2013

pdf

text

original

Vrednost je ono zahvaljujući čemu predmet
predstavlja predmet od vrednosti; francuski estetičar Mikel

137

Difren pisao je da vrednost nije nešto što je spoljašnje u
odnosu na predmet, već je sam predmet utoliko ukoliko on
odgovara svome pojmu; sam princip vrednosti treba traţiti
u punoći čulnog koje nam se dopada, pri čemu se pod
dopadanjem misli na zadovoljavanje senzibiliteta.

Vrednosti su ukorenjene u predmetima, kao što je
zahtev za njima ukorenjen u našem ţivotu. Zato je i moguće

da vrednost shvatimo kao svojstvo nekog dobra, predmeta

koji odgovara nekim teţnjama i zadovoljava neke naše

potrebe.

Većina klasično školovanih teoretičara umetnosti pa
i estetičara, slaţe se u tome da estetski predmet pored
ontološke i gnoseološke ima i aksiološku dimenziju, budući
da umetnička dela, kao objektivizacije duha, ulazeći u
ljudski ţivot, susreću se s drugim činjenicama i pritom

bivaju vrednovana i ocenjivana zavisno od ljudskih
shvatanja i interesa. Kako je oblast vrednovanja prostor u
kojem se dodiruju estetika i etika, ima estetičara koji pojam
vrednosti vide kao jednu od prvenstveno etičkih kategorija,
pa smatraju da su time oslobođeni potrebe da je definišu ili
bliţe odrede.

Iako se lako oseti šta je vredno a šta nije, daleko je
teţe odrediti odakle dolazi kriterijum vrednovanja; stoga mi
često znamo šta je vredno ali ne i šta je vrednost. Posebne
probleme stvara situiranje vrednosti: ne nalazeći je ni u
nekom od slojeva predmeta, a ni u subjektu, već u onom šta
nam neki predmet znači, moglo bi se reći da vrednosti
određuju stav subjekta prema predmetu, te tako poseduju
normativni karakter.

Vrednosti ne spadaju u sferu stvarnosti, ne

pripadaju sferi faktičnog, već sferi trebanja, pa iako su
bezinteresne, one ,nastojeći da se ne poistovete s
doţivljajem, te da se tako psihologizuju, često se određuju i
kao svojstvo predmeta, pa, naturalizujući se, poprimaju

138

kosmološku dimenziju. Moglo bi se stoga zaključiti da
vrednosti neprestano osciliraju između čoveka i sveta, da su
uvek u kretanju, u prolaţenju kroz ljude i stvari.
Ako u umetničkom delu egzistira sama umetnost, i
ako je delo vrednije ukoliko je prisutnost umetnosti

izraţenija a budući da se prisutnost moţe pre osetiti no
logički potvrditi, ono po čemu se umetnost moţe pokazati
kao umetnost određuje se kao estetska vrednost.
Pošto su umetnička dela objekti posebne vrste i kako
se svi međusobno razlikuju pa imaju svoju vlastitu,
neponovljivu vrednost, nemački estetičar Nikolaj Hartman
je estetske vrednosti tumačio kao svojevrsne umetničke

kvalitete i razlikovao ih prema (a) vrstama predmeta,

prema (b) različitim umetnostima i prema (c) vrednosnoj

reakciji svesti koja posmatra vrednosti.

Iako estetske vrednosti imaju šire polje "delovanja"
no etičke, budući da mogu prianjati uz sve što postoji (a ne
poput etičkih vrednosti samo uz čoveka), Hartman je
smatrao da se lakše moţe odrediti suština estetskih
vrednosti nego suština etičkih vrednosti budući da kod ovih
prvih nema pritiska metafizičkog problema, a što je
svojstveno etičkim vrednostima. Razlika etičkih i estetskih
vrednosti bila bi u tome što su prve vrednosti, vrednosti
akta a druge, vrednosti predmeta: estetske vrednosti se ne

realizuju, budući da kao vrednosti pojavljivanja oduvek

postoje.

Tom načinu pojavljivanja bliska je igra, jer u njoj

(kao i u umetnosti), sve biva materijalom igranja, pa tako

sve moţe postati materijalom umetnosti. Estetska vrednost
se shvata ne kao vrednost nečeg što se pojavljuje, već kao

vrednost pojavljivanja sâmog; ona je vrednost estetskih
tvorevina, vrednost njihove derealizacije; estetske vrednosti
se same ne mogu realizovati jer su (kao nesamostalni

kvaliteti) uvek upućene na svog realnog nosioca.

139

Danas je uobičajeno isticanje razlike između
umetničkih i estetskih vrednosti; tako, savremeni poljski
filozof Roman Ingarden piše kako su umetničke vrednosti
one vrednosti koje se javljaju u samom umetničkom delu (u

slici), a estetske vrednosti su one vrednosti koje se

konkretno javljaju u estetskom predmetu. "Umetnička
vrednost nekog umetničkog dela sadrţana je u onim
njegovim momentima koji su - uz postojanje odgovarajućeg
posmatrača s umetničkom kulturom i sposobnošću
percipiranja - sredstvo aktualizacije određene odgovarajuće
estetske vrednosti u estetskom predmetu. Ova vrednost je

relativna zato što je vrednost za određenu svrhu, što

pripada delu jedino s obzirom na estetsku vrednost,
realizovanu u estetskom predmetu. Estetska vrednost -
nastavlja Ingarden - konstituisana je između vrednih
kvaliteta zasnovanih na odgovarajućim estetskim
kvalitetima, ona je apsolutna u tom smislu što nije sredstvo
za neku svrhu... apsolutna je i kao nešto što je neraskidivo
povezano sa estetski vrednim kvalitetima"46.
Estetska vrednost se, dakle, javlja u samom

estetskom predmetu i na njemu kao njegova naročita

osobina. Lepo, o kojem smo govorili kao o posebnoj

estetičkoj kategoriji, po mišljenju Ingardena, samo je jedan

od kvaliteta estetskih vrednosti koje su nam fenomenalno

date. To je moţda još jasnije ako znamo da Ingarden

estetske vrednosti vidi "dvostruko fundirane": one se
temelje kako u estetski vrednim kvalitetima, tako i u

saznajnim činovima posmatrača.
Da bi se estetske vrednosti uopšte mogle (u ovom
drugom slučaju) pojaviti neophodno je da posmatrač
prethodno konstituiše estetski vredne kvalitete. Ako je
umetnička vrednost "nešto što se pojavljuje u samom

46 Ingarden, 1991, 153.

140

umetničkom delu i u njemu poseduje osnovanost svog
bivstvovanja", estetska vrednost se pojavljuje in concreto, u
estetskom predmutu kao /njegov/ posebni momenat" koji

sam ima niz modifikacija kao što su lepo, prikladno ili
uzvišeno47.

Sve ovo pokazuje da problem estetskih vrednosti

(odnosno vrednosnih kvaliteta), nije ni jednoznačno
odredljiv, a ni potpuno razrešen u savremenim estetičkim
teorijama; naprotiv: čini se da smo danas od njega dalje no
u ranijim vremenima kada su vrednosti bile viđene ili kao

realnost po sebi (Platon) ili kao stavovi po sebi nezavisni od
bilo kakvog realiteta i bilo kakvog subjekta kao nosioca (B.
Bolcano).

Ova problematika vrednosti dobija posve novi smisao

danas, dok zalazimo u epohu interneta, u času prelaska od
racionalne, klasične svesti, ka postklasičnoj post-svesti koja
je povezana sa širenjem fere svesti budući da ova počinje u

sebi da obuhvata kako arhajsko, predracionalno i

racionalno mišljenje, tako i postracionalno mišljenje

nadindividualnih struktura determinisanih razvojem
digitalnih tehnologija.

U času kad se svest vidi sve više kao virtualna svest,
kao skup čovekovih aktivnosti i njegovih intencija u
virtualnom svetu, a s virtualnim telom omeđenim drugim
telima, neophodno je jedno novo i sasvim drugačije
tumačenje vrednosti i njihovog smisla, a to će onda imati
svoje posledice i kad je reč o umetničkom delu i njegovim

karakteristikama.

47 Ingarden, 1975, 197-9.

141

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->