You are on page 1of 44

MEHANIZMI UENJA

12/5/2013

ThepowerpointTemplates.com

ta je uenje?
Trajna ili relativno trajna promena individue koja se pod odreenim uslovima moe manifestovati u njenom doivljavanju ili aktivnosti, a koja je rezultat prethodnog doivljavanja ili aktivnosti. Kognitivni proces putem koga se stiu znanja, vetine, navike, tj. Razna iskustva vana za prilagoavanje.

Vrste uenja
Kriterijum podele Prema sadraju koji se ui Prema nameri Prema mehanizmu, principu kako se ui Oblici (vrste) uenja Verbalno, perceptivno, motorno Namerno i nenamerno (nevoljno, sluajno) Senzitizacija, habituacija, klasino uslovljavanje, instrumentalno, uenje po modelu i uenje uvianjem

* Ne morate uiti Ganjeovu podelu na 8 oblika uenja iz Hrestomatije!

Senzitizacija i habituacija
Imaju izrazit adaptivni znaaj Senzitizacija Povedna osetljivost organizma koja nastaje usled ponavljanja intenzivnih i opasnih drai
Primer?

Habituacija Prestanak reagovanja na odreene, najede beznaajne, drai posle nekog vremena
Primer?

Klasino uslovljavanje
Pavlovljev eksperiment s psom

Princip: neutralna dra primenjuje se neposredno pre bezuslovne drai ; bezuslovna dra izaziva bezuslovnu reakciju, ali zbog vremenske bliskosti 2 drai, nekada neutralna dra poinje da izaziva istu (sad uslovnu) reakciju

Filmid Pavlovljev eksperiment


http://www.youtube.com/watch?v=CpoLxEN5 4ho

Neke pravilnosti u KU
Uslovljavanje je najjae kada se uslovna dra daje nekoliko sekundi pre bezuslovne drai (uslovljavanje unapred). Uslovna reakcija se javlja i na drai sline uslovnoj drai generalizacija (kod ljudi, ak i semantika generalizacija) Ako se produi izlaganje uslovnoj drai bez bezuslovne drai, dolazi do gaenja uslovne reakcije

Znaaj KU
Adaptivna uloga KU je u tome to ljudi i ivotinje ue ta znae pojedine drai u okolini i u skladu sa tim reaguju Umesto da se sredini prilagoava samo na osnovu uroenih refleksa, jedinka, zahvaljujudi KU postaje sposobna da reaguje na signale iz okoline koji prethode bioloki znaajnim dogaajima
* Ne morate uiti ta je eksteroceptivno, a ta interoceptivno uslovljavanje iz Hrestomatije

Primeri KU
Uslovni refleksi su zapravo razne navike koje ine veliki deo svakodnevnog ponaanja (higijenske, u ishrani itd.)

Emocionalno uslovljavanje
Jedan od oblika klasinog; Votsonov eksperiment s malim Albertom iz 1920. Refleksna reakcija straha na jak zvuk Istovremeno prisustvo bezuslovne drai (jakog zvuka) i neutralne drai (belog pacova) dovodi do javljanja straha i od belog pacova (sada uslovna dra) Brzo se javlja (posle nekoliko ponavljanja), lako generalizuje (na krznene igrake, bele predmete itd.), a teko gasi

Filmid Votsonov eksperiment


http://www.youtube.com/watch?v=9hBfnXAC sOI&feature=related

Primeri EU
Putem emocionalnog uslovljavanja se stiu simpatije, antipatije, ali i fobije

Kada nas npr. muzika podseti na neku situaciju Reklame Vai primeri? Domadi zadatak primer iz kolskog konteksta

Instrumentalno (operantno) uenje


Torndajkovi eksperimenti kako ivotinje reavaju probleme uenje putem pokuaja i pogreaka Kad se ogled vie puta ponavljao, broj pogrenih reakcija se postepeno smanjivao Odreena radnja je instrument da se doe do cilja
Dakle, da bi dolo do uenja neophodno je : -da organizam bude aktivan i motivisan
-da neka od njegovih sluajnih akcija dovede do nagrade -da se takvo nagraivanje ili potkrepljivanje odreenih reakcija vie puta ponovi

Instrumentalno (operantno) uenje


Zakon efekta radnja biva uvrdena ili eliminisana u zavisnosti od efekta do koga dovodi, odnosno radnja se ui u zavisnosti od svojih posledica Mehanizam uenja koji se zasniva na povezivanju (asociranju) ponaanja s odreenim prijatnim ili neprijatnim posledicama Ponaanje koje se eli uvrstiti treba dosledno nagraivati, a ponaanje koje se eli oslabiti ili eliminisati treba kanjavati (ili ne davati oekivanu nagradu).

Skiner o operantnom uenju


Skiner reimi potkrepljenja (stalno/ delimino: u promenljivom intervalu i u promenljivoj srazmeri)
Pozitivno potkrepljenje = nagraivanje koje treba da dovede do uvrdivanja nekog ponaanja Negativno potkrepljenje = uklanjanje neprijatne drai koje treba da dovede do uvrdivanja nekog ponaanja Kanjavanje = prisustvo neprijatne drai koja treba da dovede do eliminacije nekog ponaanja

Nagraivanje vs. Kanjavanje


Nagraivanje je najbolje sredstvo za kontrolu ponaanja! Zato ne kanjavanje: Ponaanje se gasi privremeno samo dok je prisutan onak koji kanjava (ne dovodi do samokontrole i samoregulacije) Izaziva negativna emocionalna stanja i moe imati negativan efekat na razvoj linosti Ukazuje na to koje ponaanje je loe, ali ne i na to koje je poeljno Moe biti izgovor za agresiju

Efikasno kanjavanje
Objasniti ta je razlog za kanjavanje. Naglasiti da se kanjava ponaanje, a ne osoba. Kazna treba da jasno i neposredno sledi nepoeljnu reakciju. Kazna ne treba biti prejaka ni preslaba. Ne koristiti fiziku kaznu Vrsta kanjavanja treba da bude usklaena s osobinama deteta (npr. introvertno kanjavanje u 4 oka)

Primeri IU
Jedan od najvanijih elemenata vaspitnih postupaka (vaan nain socijalizacije) potkrepljivanje nestaluka, mirnog sedenja za stolom, uenja za pet, itd. Oblikovanje (modelovanje) prvo se nagrauju parcijalne reakcije, a potom se vri njihovo objedinjavanje
Imate li ideju ta je Programirana nastava?

Domadi zadatak primer iz kolskog konteksta


* Ne morate da uite o biofidbeku

Klasino i instrumentalno uenje slinosti i razlike


Slinosti Razlike
KU je dodir dve drai, a IU je dodir ponaanja i posledice

Oba mehanizma uenja su asocijativna (uenje na osnovu dodira) i asocijacija se stvara refleksno
Kritike zanemarivanje kognitivnih procesa

KU je uenje jednostavnijih reakcija, a IU sloenijih reakcija


Kod KU se ui da uslovna dra najavljuje bezuslovnu, a kod IU se ui da de ponaanje biti nagraeno ili kanjeno Kod KU nije potreban motiv, a za IU je potreban motiv Kod KU se ne reava problem, a kod IU se reava

Uenje po modelu
Bandura ispitivanje uenja agresivnog ponaanja Osoba paljivo posmatra, zapaa i pamti karakteristine osobine i postupke uzora, te se pod odreenim uslovima, kada je za to motivisana, i ponaa kao uzor Imitacija je podraavanje tueg ponaanja ue se specifino oblici ponaanja koji se prikazuju tokom ogranienog vremenskog perioda, ne mora da postoji emocionalna vezanost za model Identifikacija poistovedivanje sa osobinama uzora, za koga je osoba emocionalno vezana

Eksperiment
E1 agresivni model biva nagraen E2 agresivni model biva kanjen K prema agresivnom modelu se ponaa indiferentno Variran je nain prikazivanja sadraja i pol modela, postojanje kazne i nagrade

Nalazi
Deca iz E1 i K tukla su lutku onako kako su videla da to rade odrasli, a deca iz E2 su najmanje tukla lutku Kanjavanje dovodi do toga da dete ne pokae ta je nauilo, ali ne spreava uenje. Agresivni muki model snaniji podsticaj za agresiju nego agresivni enski model. Deca tee da se identifikuju sa nosiocem modi.

Specifinosti uenja po modelu


Stiu se novi oblici ponaanja Dovoljno je posmatranje modela, radnja koja se ui ne mora se izvoditi Ponavljanje nije nuno Ponaanje koje se ui nije nuno potkrepljivati; nagrauje se ili kanjava ponaanje modela (vikarijsko potkrepljenje) Uenje se odvija bez namernog podsticanja modela ili bilo koga sa strane

Uenje uvianjem
Keler eksperimenti sa impanzama Princip: prvo neuspeni pokuaji, potom povlaenje, posmatranje i razmiljanje uvianje odnosa sredstva i cilja (iluminacija) i reavanje problema bez greke
Odvija se unutra, nije vidljivo za posmatraa Zasniva se na miljenju (inteligentno reavanje problema) Naglost, nepostojanje greaka Transfer (primena u slinim situacijama) Dominantan nain uenja kod ljudi

Faktori od kojih zavisi uenje uvianjem


Motivacija (premala i prevelika motivacija oteavaju uvianje) Upadljivost sredstava i naina reenja u opaajnom polju

KOLSKO UENJE
(iz L. Vuid)

12/5/2013

ThepowerpointTemplates.com

26

kolsko uenje i umor


Iznos rada u poetku nije veliki, izvesno vreme raste (zagrevanje za rad), dostie svoj maksimum, neko vreme se zadrava na njemu, a potom pada (javlja se umor)
Koje implikacije moete izvudi kada je re o radu tokom kolskog dana? Kako treba organizovati nastavu? A na nivou nedelje kada je produktivnost najveda, a kad najmanja?
* Ne morate uiti o perseverativnosti iz Hrestomatije!

inioci koji ometaju uenje


Fiziki: velika vlaga, visoke temperature, jaina
osvetljenja, buka...

Fizioloki: glad/sitost, uzimanje alkohola Socio-ekonomski: nizak SES, loi porodini odnosi,
neprihvadenost u odeljenju...

Psiholoki: nerazvijenost radnih navika (mesta i


vremena), niska motivacija za uenje, primena povrnih strategija uenja, anksioznost...

Metode uenja
Uenje raspodeljeno na vreme vs. Koncentrisano uenje Globalno vs. Partitivno
Efikasnost ovih metoda zavisi od prirode i teine gradiva , stepena nauenosti gradiva, uzrasta i osobina uenika

Aktivno vs. Pasivno


Saveti: Pregled gradiva Postavljanje pitanja itanje i osmiljavanje Presliavanje Zavrni pregled gradiva

Podsticaji za uenje
1. Cilj ili namera da se neto naui 2. Blizak rok (ali svest da se neto ui za dui rok pozitivno utie
na zadravanje nauenog!)

3. Interesovanje za predmet 4. Prijatnost/Neprijatnost i stav prema gradivu (najslabije se


pamti gradivo prema kom smo ravnoduni!)

5. Poznavanje rezultata (fidbek treba da bude specifian i treba


ga dati to pre!)

...podsticaji za uenje
6. Pohvala i pokuda
ta smo bee rekli o nagraivanju i kanjavanju? Nagrada deluje povoljnije na siromanu decu, devojice i introvernu decu Kuenje pred grupom gotovo uvek ima negativno dejstvo, kao i sarkazam

7. Saradnja i takmienje
Takmienje je jai podsticaj nego saradnja, ali opasnost da pree u rivalstvo! Takmienje sa samim sobom

...podsticaji za uenje
8. Uspeh i neuspeh (negativno dejstvo neuspeha na
nesamopouzdane uenike)

9. Stepen aspiracije (prilagodljivi i rigidni stepen aspiracije)

Zadatak za rad u grupama odaberite 3 od navedenih 9 podsticaja za uenje i navedite implikacije prikazanih rezultata/savete za rad nastavnika!

TRANSFER UENJA

12/5/2013

ThepowerpointTemplates.com

33

Transfer uenja
Prenoenje dejstva jednog uenja na drugo uenje Koridenje ranije steenog iskustva prilikom snalaenja u novim situacijama Ceo sistem vaspitanja i obrazovanja zasniva se na pretpostavci da postoji transfer
Danas ne teorija formalne discipline, niti teorija identinih elemenata, nego teorija generalizacije (prenoenje optih principa)

inioci koji utiu na transfer


Inteligencija osobe Metode nastave i uenja Preporuke (iz uloge nastavnika):
isticati najbitnije iz vie pojedinanih sluajeva izvlaiti ono to je opte, zajedniko navoditi mnotvo primera svesno povezivanje injenica i principa iz jedne oblasti sa injenicama i principima iz druge podsticanje navike traenja povezanosti izmeu oblasti i povezanosti izmeu ranije nauenog i onog o se sad ui

STILOVI UENJA

12/5/2013

ThepowerpointTemplates.com

36

Stilovi uenja
Treba prilagoditi nastavu stilovima uenja razliitih uenika! Stil uenja je kompozit kognitivnih, afektivnih i konativnih (motivacionih) faktora koji predstavljaju indikator toga kako de individua odgovoriti na zahteve uenja Povrni i dubinski stil

VAK teorija
Vizuelni (teko pronalaze rei; govore:To mi izgleda dobro..., Da vidim..., Imam potpunu sliku.; pamte detalje, mogu zaboraviti verbalna uputstva; ne ometa ih buka...)
Saveti: Piite po tabli, koristite pp prezentacije i crtajte dijagrame, smestiti ga dalje od prozora, gledajte u oi...

Auditivni (esto koriste izraze: ujem ta mi govori..., Sluam te..., To mi zvui dobro...; priaju sami sa sobom za vreme izvoenja aktivnosti; vole raspravu; detaljni su u opisima...)
Saveti: Podstiite diskusije, traite od njih da naglas proitaju..

Kinestetiki (orijentirani su na telesnu aktivnost i esto su u pokretu; koriste izjave: Ne pratim te...,Vrati se-izgubio sam se...; esto koriste glagole u razgovoru ili opisima; dodiruju ljude da bi privukli njihovu panju; teko ostaju mirni; vole glumu...)
Saveti: Praviti pauze, dozvoliti im da proetaju/izvedu neto

MBTI (Mayers-Briggs Type Indicator)


etiri dimenzije (dihotomije) ukazuju na to kako osoba stie energiju, kako prikuplja informacije, procenjuje informacije i donosi odluke (tj. zakljuke). Svaka osoba preferira jedan od polova na svakoj od dimenzija. To znai da ukupno postoji 16 kombinacija, odnosno tipova.

...MBTI
Nain na koji se osoba ophodi prema drugima
Usmerena na spolja, dobija energiju od drugih

Da li se vie fokusira na spoljanji ili untranji svet?

Fokus na unutra. Dobija energiju kroz miljenje

EKSTROVERZIJA

INTROVERZIJA

Nain na koji osoba prikuplja i obrauje informacije


Fokus na ulima i konkretno iskustvu

OPAANJE, OSEANJE ULIMA

Usmerena je na celinu slike, na obrasce i odnose

INTUICIJA

Nain na koji osoba procenjuje informacije


Fokus na injenicama i odnosu uzrokposledica Fokus na subjektivnom znaenju i vrednostima

MILJENJE

OSEANJE

Nain na koji osoba dolazi do zakljuaka


Fokus na uvremenjenim, planiranim odlukama Fokus na fleksibilnom, donoenju odluka u hodu

SUENJE

OPAANJE

Da li ti je vano da se opredeli ili ostane otvoren za nove mogudnosti?

...Neki od tipova po MBTI


Ekstroverzija, Intuicija, Osedanje, Opaanje - Tople, kreativne i entuzijastine osobe, otvorene za razliite mogudnosti. Brzo razumeju odnose meu ljudima i dogaajima, Potrebno im je priznanje drugih, ali su i spremne da prue podrku. Spontane i fleksibilne, oslanjaju se na svoju sposobnost improvizacije i verbalnu fluentnost. Introverzija, Intuicija, Miljenje, Suenje Originalni i spremni da se angauju zarad implementacije svojih ideja. Sposobni da shvate obrasce i da dugorono planiraju. Skeptini i nezavisni, imaju visoke standarde, kako za sebe, tako i za druge. Introverzija, Opaanje, Miljenje, Opaanje Tolerantni i fleksibilni, paljivo posmatraju, a kada se pojavi problem brzo delaju. Dobro se snalaze sa obimnim podacima, iz kojih uspevaju da izvuku sutinu i da organizuju injenice prema logikim principima. Vana im je efikasnost. Ekstraverzija, Opanje, Osedanja, Suenje Savesni, saradljivi, topli. Tee harmoniji u svom okruenju. Vole da rade sa drugima, lojalni, dobro opaaju potrebe drugih. ele da budu potovani za ono to jesu, a ne zbog onoga to postiu.
Izvor:http://www.myersbriggs.org/my-mbti-personality-type/mbti-basics/the-16-mbti-types.asp

Kolbova teorija iskustvenog uenja


Stil je proizvod 2 pitanja kako
prilazimo problemu i ta mislimo i osedamo

Kontinuum
Kontinuum

percepcije procesa

...Kolbovi stilovi
Konvergentan (praktiari koji prvo ue; logiko miljenje usmereno na
pronalaenje najboljeg reenja problema, prija im rad u laboratoriji i voenje od strane strunjaka) Treba biti praktian! Daj da vidimo...ovo ne...ovo moe...hajde ovako da uradimo!

Divergentan (sagledavanje konkretnih situacija sa razliitih taaka gledita,


matovite emotivne, vole rad u grupi) ekaj da sagledamo to iz vie uglova! Daj da pitamo nekoga!

Asimilirjudi (nije toliko bitna praktina primena teorije, ved njena loginost i
elegantnost, prija im itanje i samostalan rad bez rokova) Daj da razmislim... Kada objektivno, racionalno sagledamo...

Akomodirajudi (ue iz linog iskustva ili sluajudi druge, ne oslanjaju se na


logiku analizu praktini su, aktivni, ali zato i gree; vole da vode, organizuju rad i idu na teren) Akcija, akcija i samo akcija! Hajde odmah da probamo!

Primeri

akomodirajui

divergentni

konvergentni

asimilirajui

Kada vam se pokvari neki ureaj, ta radite? Kada odete u nepoznat grad, ta radite? Kada spremate ispit, kako uite?

Domadi zadatak opiite ukratko svoj stil uenja!