Tabele

Aleksandar Prokopiev

Oglupljuje li pametni Internet?

I

nternet je postao važan kao što je nekad, u Lenjinovo vreme, to bio film. Za vaspitavanje, za učenje i za povremeno zaglupljivanje narodnih masa.

Mnogi se ne bi složili s ovom konstatacijom, gledajući njenu prikrivenu poruku: politizaciju Interneta. Pa kako je moguće, reagovali bi oni, Internet izjednačavati s propagandom jedne usmerene nametljivosti kakvu poseduje film? Zar Internet nije omogućio najdemokratskiji komunikacijski preokret za poziciju recipijenta – svakom korisniku nudi mogućnost izbora, komentara, samopotvrde! Šta da ti radimo kad toliko tvrdoglavo odbijaš da koristiš Fejsbuk?! Očigledno imaš problem! Može se reći da su (delimično) u pravu. Kao i o drugim tehnološkim izumima novog doba, i o fenomenu zvanom Internet mogućno je dvostrano mišljenje. S jedne strane, kako piše Amin Maalouf, Internet liči na “planetarno ektoplazmično čudovište preko koga svetski moćnici protežu svoje pipke prema celom svetu”, ali sa druge strane, on je “oruđe slobode, nekakav razuman totalitaran prostor kojim svako može da se služi po svojoj volji”. Šta se tiče mog ličnog odnosa prema fejsbuku, zaista uporno dilitiram ponudu da prihvatim poznate i nepoznate drugare, pravdajući se da sam zaboravio lozinku. Pa ipak, radoznalost me vuče da zavirujem po tuđim profilima i otuda izvlačim neke grupne utiske o…
246

Zeni~ke sveske

ženski profil
s napućenim usnama s kućnim ljubimcem s društvom na zabavama podgrupa: ples s decom, u kućnom ambijentu na egzotičnim mestima

poruka

spremna sam za poljubac osećajna sam, brinem se o drugima omiljena sam, zabavna i slobodna evo koliko srećno sam se udala evo gde sve mogu da letujem/zimujem

muški profil poruka
vidiš kako sam se dobro snašao misteriozan sam i svoj nekonvencionalan žene me vole

u radnoj atmosferi u polusenci gleda u stranu u zagrljaju sa zgodnom devojkom

… itd, itd. Na fejsbuku ljudi neprestano rade na svojoj sopstvenoj promociji. Pa svi su već tamo, ulepšani, namešteni, veseli. I nadzirani. Sram me bilo što sam tako staromodan! Patriota O kom patrioti ovde govorim? Govorim o onom koji se samoproglašava za patriotu, odnosno, koji se skriva iza ovog, u suštini pozitivnog kvaliteta, a ekstremizuje ga u nizu krajnje afirmativnih i negativnih sudova, od kojih su prvi rezervisani za njega, a suprotni za onog koji misli drugačije. Patrioti, bilo kod nas ili u svetu, iz ove ili one političke zajednice, svojstveno je bipolarno rasuđivanje. S jedne strane, moje = za moj narod (vredno!), s druge strane, njegovo = protiv mog naroda (bedno!).
moje = za moj narod (afirmacija) boriću se za jedinstvo mog naroda, po svaku cenu njegovo = protiv mog naroda (negacija) oni (stranci i domaći izdajnici) su protiv mog naroda
247

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

pripadam (naj)drevnijem narodu s (naj)starijom kulturom mom narodu pripada veća teritorija od sadašnje moj narod priznaje sva prava manjina (i više od toga) moj vođa je patriota, moja partija je patriotska koliko je ideja veća, toliko sam i ja veći

inferiorni susedi žele da preuzmu moju kulturu oni su dozvolili da se delovi moje države okupiraju mom narodu ne priznaju prava u susednim državama njihov vođa je izdajnik, njihova partija je izdajnička oni koji nemaju istu ideju, imaju ozbiljan problem

Za dobro svog naroda, ovakav Patriota je spreman da vređa, da špijunira, pa i da (u)bije. A da ovakve patriote prave podelu, štete i ugrožavaju tog, toliko deklarisanog “mog” naroda, to nije paradoks, to je fakt! Heroj i trgovac Očigledno, što se tiče prvog, mitski obrazac je Ahil, a za drugog – Odisej. Za ova dva tipa suprostavljenih političkih modela može se naći niz primera u istoriji, al i u likovima iz folklora, gde je narodna fantazija oblikovala i transformisala sopstveno memorijsko iskustvo. U makedonskoj folklornoj tradiciji, to su likovi Krali (kraljevića) Marka – Heroja i Itrog Peje – Trgovca. Heroj (tipa Krali Marka)
Ja sam prvi, delujem tamo gde drugi ne smeju ne dozvoljavam nikome da me ponižava
248

Trgovac (tipa Itrog Peje)
ne istrčavam se, postepeno dobijam bitke umem, uz pomoć lukavstva i snalažljivosti, da anuliram svako poniženje

Zeni~ke sveske

ja sam osvetnik, u ime pravde uništavam protivnika moj protivnik je neprijatelj, konflikt rešavam odmah (buzdovanom) ja sam spasitelj svoje nacije, žrtvujem se za nju za obožavatelje sam vođa, za neprijatelje sam diktator

diplomatija je najsigurniji način da se dođe do cilja neprijatelja možeš učiniti saveznikom (dogovorom) pomažem svojoj naciji da opstane sa što manje žrtava za istomišljenike sam državnik, za protivnike sam mutivoda

Kao što rekoh, nije teško da se politički modeli Heroj i Trgovac nađu na svetskoj, a pogotovo na balkanskoj političkoj mapi. Što se Makedonije tiče, i pored idealizacije tipa Krali Marko (car Samuil, vojvoda Karpoš, delimično Goce Delčev), može se, u političkoj istoriji naći, manje poznat i manje slavljen, tip Itrog Peje, Trgovca. Po običaju, taj tip preživljava duže od tipa Heroja (Kiro Gligorov je doživeo 94 godine), koji u skladu sa svojom gordom prirodom, čini sudbinski hibris i mora da plati cenu za to. Specifična balkanska iskustva pokazuju da je tip Trgovca korisniji i svojoj državi (naravno da to veoma zavisi i od njegovog osobnog trgovačkog umeća). Dok se Herojima grade mitovi koji jačaju osećaj zajedništva (Jovanka Orleanka, Karađorđe, Skenderbeg…), Trgovci deluju promišljenim, nekad naizgled sitnim igricama kojima (ne uvek!) obezbeđuju bezbednije i bezbolnije efekte za državu. Iako i kod jednog i kod drugog tipa, i kod Heroja i kod Trgovca, postoje individualne razlike u stadijumu do kog su stigli i u tome kako su osmislili svoje političko delovanje, pa i rangiranje njihove istorijske uloge zavisi, pre svega, od tog individualnog uloga, ali, što je mnogo važnije, i od toga koliko je kvalitetan efekat njihovog vladanja na sudbinu sopstvenog naroda.

249

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful