P. 1
Jevreji - sve što niste znali

Jevreji - sve što niste znali

|Views: 4,756|Likes:
Published by RevisionReader
Zašto postoji antisemitizam?Ko priča o Novom Svetskom Poretku?
Zašto postoji antisemitizam?Ko priča o Novom Svetskom Poretku?

More info:

Published by: RevisionReader on Aug 22, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/11/2014

pdf

text

original

JEVREJI-"izabrani narod

"
zbirka tektova i dokumenata o antisemitizmu:
Ova kniga je skup tekstova o jevrejima i njihovom uticaju na svet. Sitna,kosa,zadebljana slova su moji komentari. Ako imate još neki tekst koji bi ste željli uvrstiti u ovu knjigu pošaljite ga na "srpskipatriota@hotmail.com". Tekstovi su napisani od raznih pisaca, književnika, teologa, političara, ideologa; Srba, stranaca, pa i samih Jevreja. Na vama je da sami razmislite o onome što ovde piše. Nemojte ismijavati ovu zbirku i njen sadržaj dok ne pročitate. Da počnemo od “Protokola Sionskih mudraca” i jedne diskusije na tu temu, bilo bi dobro da pročitate ove protokole prije nege što nastavite sa čitanjem ove knjige.
Sadržaj zbirke:
DUSAN NINIC:KOMENTAR PROTOKOLA TEKSTOVI O ILUMINATIMA -...Iluminati -CRNO PLEMSTVO,ILUMINATI TEKSTOVI O SIONSKOM PRIORATU Dejan lučić -PROTOKOLI KAO JEDAN OD DOKUMENATA SIONSKOG PRIORATA TEKSTOVI O JEVREJSKOJ DRŽAVI IZRAEL -"Instituta za napredne strateške i političke studije" -DA LI ZNATE? TEKSTOVI O CIONIZMU -Cionizam I Prvi Svetski Rat -Jevrejski posmatrač --BENDŽAMIN FRIDMAN --UVOD G-DINU FRIDMANU IZ NACIONALNE PREDSTRAŽE ... TEKSTOVI O TALMUDU -OPET TAJ TALMUD -VJEROZAKONSKO UČENjE TALMUDA-Vasa Pelagić JEVREJSKI UTICAJ -Jevrejsko pitanje-Jaša Tomić -Gospodari Rusije u 1920 godini -DIMITRIJE V. LJOTIĆ-DRAMA SAVREMENOG ČOVEČANSTVA -Milorad Mojić-SRPSKI NAROD U KANDŽAMA JEVREJA -Nazi Lauck NSDAP/AO:40 PITANJA O HOLOKAUSTU -Nazi Lauck NSDAP/AO:Dvadeset činjenica o Jevrejima u istoriji Kratka istorija: Za kraj:

DUSAN NINIC: KOMENTAR PROTOKOLA NASTANAK PROTOKOLA Protokoli kao veliki falsifikat Svako izdavanje Protokola, Jevreji širom sveta odlučno napadaju, (i rekli bi s pravom). Svako ko je pročitao tu knjigu razumeće i zašto. Za njih je ovo falsifikat sačinjen od strane Ohrane (tajne policije carske Rusije). Napisana je da se za sve nedaće okrive Jevreji i prema njima izazove mržnja. Protokole je koristio i Adolf Hitler kada je hteo da izazove antisemitska osećanja među Nemcima. Jevreji kažu da je besmislena tvrdnja o jevrejskoj zaveri da vladaju celim svetom. Po njihovoj verziji nastanka protokola, Ohrana je preradila pamflet Morisa Žolija »Razgovor u paklu između Monteskijea i Makijavelija«. Napisan još 1862.godine u Ženevi, a uperen protiv apsolutističke vlasti Napoleona III u Francuskoj. U spisu »Ka jednoj racionalnoj teoriji tradicije« Karl Poper (nemački filozof jevrejskog porekla) kaže da se u društvenom životu ništa ne ne odigrava onako kako smo zamislili i da uvek ima neželjenih posledica koje se nikako ne mogu eliminisati. Zato je odlučno protiv svih 'teorija zavere' koje bi globalizovale pokušaje manjih ili većih grupa da utiču na svetsku politiku u smislu osvajanja opšte vlasti (kako se obično pripisuje Masonima). Ovo su zastupale uvek levičarske snage i partije liberalne orijentacije. S druge strane oni koji veruju u 'teoriju zavere' dokazivali su da protokoli nisu pamflet i falsifikat, a glavni argument im je to da »neko« svojim delovanjem potvrđuje mnoge stavove iz ovog teksta. Za Protokole se tvrdilo da prestavljaju zapis toka Svetskog kongresa Jevreja održanog u Bazelu 1897 , na kome su doneti planovi za postizanje dominacije nad svetom. Od pozanatih knjiga takve prirode je i ona Viktora Marzdena pod nazivom »Sionski protokoli«. On je bio dopisnik 'Morning posta' iz Rusije. Po njemu istorija protokola je ovakva: Ruski obaveštajni agent u Parizu g-đa Justina Glinka dobavljala je važne informacije koje je prosleđivala generalu Orgevskom u Sankt Petersburg. Na spisku njenih plaćenika nalazio se i izvesni jevrejin, Jozef Šorst, član Pariske masonske lože 'Mizraim'. Jednog dana 1884. godine Šorst je ponudio informacije od velike važnosti za Rusiju, a za uzvrat je tražio 2500 franaka. Suma je stigla iz Rusije i predata je Šorstu koji je g-đi Glinki uručio izvesne dokumente. Šorst je kasnije otišao za Egipat gde je, po izveštaju francuske policije, bio misteriozno ubijen. Original zajedno sa prevodom poslat je Orgevskom koji je sve to uručio svom pretpostavljenom generalu Čerevinu. Ovaj je trebalo da dokument preda lično caru, ali budući da je bio dužnik ruskim Jevrejima, on je dokument jednostavno sklonio u arhivu. U međuvremenu se u Parizu pojavio jedan pamflet koji govori loše o ruskom dvoru i pošto se sumnjalo da je u to umešana i g-đa Glinka, njoj je naređeno da se vrati u Rusiju. Tu je bila prognana na svoje imanje gde je zapovedniku okruga Alekseju Suhotinu dala kopiju dokumenta koji mi danas poznajemo kao »Protokoli sijonskih mudraca«. Suhotin dokumente pokazuje svojim prijateljima Stepanovu i Nilusu. Stepanov 1897. godine privatno izdaje Protokole, a profesor Sergej A Pilus prvi put ih objavljuje u Carskom selu 1901.godine. Nilusov prijatelj G. Butmi takođe je izdao Protokole i

jedan primerak ovog izdanja nalazi se od 10.08.1906.godine u Britanskom muzeju. Januara 1917.godine Sergej Nilus je pripremio drugo izdanje dopunjeno i 'dokumentovano'. Međutim, pre nego što je došla na tržite, kniiga je zaplenjena i uništena po naređenbju Arona Kirbiza, poznatijeg pod imenom Kerenski. Nekoliko primeraka ipak je sačuvano i prebačeno na zapad. Knjiga je izdavana 1919. u Nemačkoj, 1920. u Engleskoj i Francuskoj, i iste godine i godinu kasnije i u SAD. U Jugoslaviji knjiga je izdata 1929. u Split, 1933. u Beogradu, zatim ponovo 1941. po dolasku nacista u okviru antimasonske izložbe, a sada ima i svoje najnovije izdanje 1994. godine od strane kuće »Velvet« koje je zabranjeno, kao i druga. I uglavnom ovaj stav i preovlađuje u savremenim naučnim krugovima - da su protokoli potpuni falsifikat, spis u celini sumnjiv. Da su ga nosioci antisemitskih interesa podmetnuli sa namerom da se ozloglasi judaizam. Ali, dali baš smemo tako odbaciti protokole? Oni sami snažno svedoče protiv takvog zaključka, jer sadrže jedan broj zagonetnih napomena - koje sasvim očigledno nisu judaističke, tako da ih sigurno nije mogao smisliti neki lukavi prevarant. Nijedan antisemitnski falsifikator sa makar malo pameti nikako ne bi umešao takve napomene u nameri da stvori nepoverenje u judaizam, jer niko ne bi verovao da su one jevrejskog porekla. Pođimo redom i iznesimo neke od njih na koje bi smo skrenuli pažnju čitaocima: - U tekstu se u više navrata govori o dolasku masonskog kraljevtsva i kralja sionske krvi koji će vladati tim masonskim kraljevstvom. Izjavljuje se da će budući kralj biti izdanak dinastičkog korena kralja Davida. Tvrdi se da će kralj Jevreja biti stvarni papa i patrijarh međunarodne crkve. Kao izraz jevrejske misli, stvarne ili izmišljene, takve izjave su bukački besmislene. Još od biblijskih vremena ni jedan kralj nije imao mesta u jevrejskom predanju, a samo načelo kraljevanja je postalo potpuno beznačajno. Zamisao o kralju bila bi isto toliko besmislena jevrejima 1897,g, koliko i danas, a ni jedan falsifikator nije mogao biti neobavešten o toj činjenici. Čini se zaista da su navedene napomene pre hrišćanskog porekla nego judaističkog. Tokom poslednja dva milenijuma jedini kralj Jevreja bio je sam ISUS - a on je prema jevanđeljima bio od dinastičkog korena Davidovog. Ako neko izmišlja jedan spis i pripisuje ga jevrejskoj zaveri zašto bi unosio tako nesumnjivo hrišćanke prizvuke. (Na ovome ćemo se podrobnije zadržati nešto kasnije). - Tekst Protokola se završava neobičnim iskazom: "Potpisano od strane predstavnika Siona 33 stepena". Zašto jedan antisemitski falsifikator ne bi pokušao da okrivi sve Jevreje umesto samo nekolicinu onih koji sačinjavaju predstavnike Siona 33 stepena? Zašto ne bi objavio da su spis potpisali, recimo, predstavnici međunarodne jevrejske skupštine? Teško da predstavnici Siona 33 stepana uopšte deluju kao da se odnose na judaizam ili na ma kakvu međunarodnu jevrejsku zaveru. U najboljem slučaju izgledalo bi kao da je to samo masonski spis, a znamo da 33 stepen u masonstvu pripada takozvanoj strogoj pokornosti sistema slobodnog zidarstva kojeg je uveo Hunt na zapovest svojih nepoznatih predpostavljenih čiji je pripadnik bio Čarls Redklif. Važno je reći da gornje razrede ovog reda čine najniži razredi tajnog reda Sionskog priorata.

Zašto i kako su se Protokoli pojavili u javnosti smatramo nebitnim i pored činjenice da su bili velika i dobro čuvana tajna, kao i svaki plan o delovanju bilo koje organizacije koja drži do sebe i ima iole ambicije da plan realizuje. A dogodilo se i ono neminovno: Što je dokument tajniji, važniji, za drugoga zanimljiviji, raste mu mogućnost da se banalno otkrije. Masonerija pokušava na sve moguće načine dokazati da su Protokoli anti-semitski pamflet i povezati ih sa satirom Morisa Žolija o Napoleonu III. Protokole pobiti izuzetno je teško, čak i ako ih proglasite i falsifikatom ne možete ih odbaciti. Naime, neko je izgleda prigrlio taj "falsifikat" i sprovodi ga u delo. Pored najčešće citiranog štampanog teksta Protokola do kojeg je došao Sergej Aleksandrović Nilus i objavio 1902.g, u izdanju IKP "Velvet" Beograd 1994.g, postoji tekst protokola do kojega je došao i drugi Rus - Jurij Butmij i koji je objavljen 1901.godine. Oba teksta su skoro potpuno ista - nije podudaran redosled i broj sednica, a javljaju se i rečenične razlike u tekstu pojedinih sednica. Analizu razlike Butmijevoj i Nilusovog teksta dao je Mihajlo Popovski u knjizi " Tajni svet masona " i u završnom komentaru samih Protokola M. Popovski napominje: "Butmijev tekst niko nije opovrgao. A kako i bi kada je najveći deo onoga što se nalazi u njegovom štivu sadržano u trima ranijim govorima ili spisima Triju jevrejskih rabina:

Prvi je govor rabina Rajhorna (Reichhorn) u Pragu, tačnije na grobu rabina Simeona ben Juda. Bilo je to godine 1880.g, dakle sedamnest godina pre kongresa u Bazelu. O tome šta je i kako govorio saznajemo od Ser Džon Redklifa u natpisu 'Izveštaj o istorijskim i političkim događajima poslednjih deset godina'. Drugi je 'Ein Rabbiner uber die Goim', brošura koja je 1901.g. dopala u ruke mladočeškom zastupniku Bresnovskom i radi koje je on interpelirao ministra rata, pa je tako izašla u javnost (austrijski nedeljnik 'Michel Wache auf' broj 7 i 8 od 2. i 3. marta 1901.godine). Treći je govor nekog rabina na kongresu u Lavovu 1911.godine, a obelodanjen je u bečkom 'Bauern - Bundler' od 1. novembra 1912.godine.

Autentičnost ovih spisa nikad nije poricana i ni sa koje strane. Za naše razmatranje od značaja je to da ono što je rečeno u ovim trima spisima, rečeno je i Butmijevom štivu. Ne određujući se čvrsto u stavovima, želja nam je bila da produžimo onamo gde su masoni stali." Sve ovo govori u prilog autentičnosti teksta Protokola - ali ne u smislu cionističke, judaističke zavere već kao spis nekog tajnog hrišćansko - jevrejskog reda ili društva. ......

TEKSTOVI O ILUMINATIMA
.....Iluminati U Nemačkoj u XVIII veku Adam Vajshaupt* (1748 – 1830), jezuita, profesor kanonskog prava na Univerzitetu u Ingolštatu osniva 1. maja 1776 satanski red ‘Društvo bavarskih iluminata’ čije je drugo ime ‘Veliki templarski majstori’. Za njega istoričari i znalci masonerije i satanizma kažu da se ‘Čudovišni Adam Vajshaupt može smatrati za jednog od najvećih zločinaca sa najpaklenijim umom za koji zna istorija ljudske rase...anarhista’... čovek koji kao i svi masoni najvećeg stepena koristi satanizam u političke svrhe. Na kongresu ovog satanskog reda u Frankfurtu 1876 određeni su karakter i ciljevi reda, a oni su: baciti narode u bedu, tiraniju, haos i svet dovesti do anarhije, posredstvom monstruozne organizacije crne internacionale satanista”. Treba napomenuti da u trenutku osnivanja ove sekte, ili reda - kako hoćete - ona nije pripadala masoneriji. Sam Vajshaupt nije bio mason, ali u cilju daljeg jačanja i obezbeđivanja reda, pristupa masoneriji, kao i drugi iluminati posle njega. Vrlo moćni iluminati ubrzo postaju interesantni za 'arhitekte svetske harmonije' i od tada počinje njihov moralni pad, ali ubrzo postaju elita same masonerije jer su u svakom pogledu po svom ustrojstvu i elitizmu članova - koji su bili za to vreme u samom intelektualnom svetskom vrhu. Opšteobjavljeni ciljevi ovog jezuitskog reda prilikom njegovog osnivanja su bili i ostali vrlo napredni i to u svim vremenima i prostorima. Dalje, kosmopolitsko i vandržavno ustrojstvo iluminata je zahtevalo piramidalno unutrašnje organizovanje reda. Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su bili sledeći:
• • • • • • • •

rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata, unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika razhličitih kofresija i na taj način obezbeđuje preduslov za nastanak jedne svetske religije, građanska i socijalna jednakost, pravilna raspodela materijalnih dobara, ravnomernije vrednovanje ljudskog rada, racionalnije korišćenje prirodnih resusra, očuvanje životne sredine, oslobađanje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.

Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:
• • • •

Ukidanje privatne svojine, Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti, Stvaranje svetske vladajuće elite, kao i Broba protiv judeo-hrišćanskog teizma.

Pored Vajshaupta i njegovog portparola i maga reda - Kaliostra, ideološki drugovi su im bili i knez Meternih, Mirabo, Mesmer, veliki pesnik Gete i drugi. Našavši zajedničke interese – važno je napomenuti, da je Društvu bavarskih iluminata ubrzo pristupila elita tadašnjeg evropskog i svetskog bankarstva i masonerije: Majer Amsel Rotšild. Štern, Štajer, Vermajer i Šuster, a kasnije i kolosi kao Rokfeler, Maknamara, bivši ministar odbrane SAD Tomas Votson, kao i mnogi drugi do Keri Granta. Oni su finansirali izgradnu hrama svetske crkve u Vašingtonu. Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo). Pored ideologa i Vođe Francuske buržoaske revolucije njima su pripadali i velikani komunističkih revoluicija – Lenjin, Trocki, Zinovjev, Tito... Zoran Nenezić kaže: “Nije sporno članstvo Karla Marksa u njegovim mladićkim danima u jednoj loži iluminatskog reda, pobočnog masonskog sistema,... Ovaj ideolog komunizma, tipičan jevrejin i mason, koji je ustao protiv svih svetinja, pokušao je satanski da pokrade Boga i vlastiti narod. Naime, mesijansku ideju, koja se odnosila na jevrejski narod kao izabrani Božiji narod, Karl Marks je preneo na jednu klasu, na proleterijat”. Ova ispretpletenost interesa vladajućih krugova sveta, krupnog kapitala, politike sa ezoteričnim i verskim redovima i sektama još više dovodi u sumnju sve poznate teorije o nastanku masonstva jer u toj prepletenosti teško je sa sigurnošću tvrditi ko je koga ustvari porodio. Postavlja se i pitanje nastanka samih Protokola – da nije to još jedna u nizu pakosti podmetnutih jevrejskom narodu, ili ne. Činjenica da ima dosta jevreja u tim mračnim redovima ne može se tumačiti stereotipom da su samo Jevreji i krivi za sve to – i ko ima pravo da tako generalizije nešto na jedan narod. Sa druge strane sami protokoli su genijalna tvorevina – program za dalje osvajanje sveta. Da je Ruska obaveštajna služba htela samo da napakosti jevrejima ne bi morala da izmišlja jedan tako genijalan spis, već bi bio dovoljan i neki bolji pamflet. Masoni nastoje da ispolje samo izvesne simpatije za satanizam, priznavajući ga jedino kao sebi paralelni ideološki pravac. Ali usudili bi se dakažemo da se isto tako može s pravom smatrati da je masonerija potekla iz satanizma, pre nego ovaj iz masonstva. Jer satanizam ne treba smatrati samo za tamo neku sektu – to je vrlo ozbiljen pravac koji ne treba potcenjivati i važno je znati da obožavaoca satane je bilo od vremena od kad je i nastao što znači od početka vremena, kao što smo napred i izneli. Zapadnoevropski pesnici (Igo, Bodler, Renan, Bajron, pa i Ljermontov) svi redom masoni, himnama i odama koje pišu čast Lucifera, pokušavahu da opravdaju svog patrona optužujući hrišćanskog boga za ‘nepravednu’ osudu palog anđela, ( - jer to je anđeo koji se udaljio od ideje i značenja ove reči, dakle, pali anđeo –III Kor 22:21) Iako je opšte rašireno mišljenje o antimasonskom stavu nacističkih vlasti, manje je poznato i prećutkavano je ono što su nemački slobodni zidari učinili nacističkoj Nemačkoj. Rasistički i nacionalistički usmerena masonerija organizovana u organizaciji “Tule” umnogome je obezbedila podršku krupnog kapitala Hitleru i omogućila mu dolazak na vlast. Iluminati su tesno povezani sa franscuskom ložom Veliki Orijent. Naziv prosvetljeni znači da su

članovi upućeni u tajna učenja mračne ezoterije Lucifera i tako su na neki poseban način – 'progledali'. Giovoreći o raznim predstavnicima vlada koje su iluminati osdredili kao metu svog podrivačkog delovanja Vajshaupt je (prema knjizi Dž. Robinsona – 'Dokazi zavere' – 1798) primetio: ‘Stoga je naša dužnost da ih (vlade) okružimo njihovim (iluminističkim) članovima, tako da oni profani, nemaju pristup njima,... Ako je neka osoba sklonija da sluša prinčeve nego red, onda ona nije dostojna toga i ne može se više uzdići. Moramo dati sve od sebe da omogućimo postavljanje iluminatra na sve važne državne položaje. Pomoću tog plana mi ćemo upravljati celim čovečanstvom… Položaji moraju biti tako dodeljeni i vešto planirani, da možemo tajno uticati na političke poslove’. Neverica je najznačajniji faktor koji radi u korist masonerije. Pristojni ljudi teško da mogu poverovati da postoje pojedinci po prirodi tako opaki da pokušaju da zavladaju svetom u ime Lucifera. Da bi ostvarila svoje planove masonerija stvara druge organizacije, kao što su bili iluminati, kojima dodeljuje posebne zadatke. Na taj način, ako stvari krenu naopako, ili ako se operacija otkrije, masonerija ostaje netaknuta, tvrdeći da sa svime time nema nikakavog posla. Prvo veliko ‘dostignuće’ iluminističke masonerije bilo je podsticanje Velike francuske revolucije kroz Jakobisnko društvo i Napoleona Bonapartu koji je bio njihov čovek. Pomoć su dobili i od Voltera, Robespjera , Dantona i Maraa koji su bili istaknuti masoni. ‘Kada je narod uvideo da mu se u ime slobode čine svakojaka ustupanja i popuštanja, on je na mah uobrazio da postaje gospodar i gurnuo u vlast, ali je naravno, kao i svaki slepac, nabasao na masu prepreka, pojurio je da traži rukovodioica, nije se dosetio da se vrati pređašnjem i položio je svoja punomoćja pred naše noge. Setite se francuske revolucije kojkoj smo mi dali ime velika. Tajne njene pripreme dobro su nam poznate, jer je ona delo naših ruku.’ Iluministički masoni, biće delimično odgovorni i za postojanje Američkog građanskog rata sredinom XIX veka. Grad Čarlston u državi Južma Karolina, gde je secesionistički pokret i otpočeo, bio je u to vreme i sedište masonerije reda Škotskog rituala. To je malo poznata činjenica koju je masonerija uspešno krila od javnosti. Predsednik SAD Tomas Džeferson svestan zavere protiv mlade američke nezavisnosti od strane evropskih masonskih krugova koji su svojim ogromnim kapitalom hteli da ekonomski preovladaju, govorio je: 'Ako američki narod ikad dopusti privatnim bankama da kontrolišu izdavanje njegovog novca, najpre inflacijom, a potom i devalvacijom, banke i korporacijke koje će se oko njih stvoriti, lišiće ljude sve njihove imovine, tako da će njihova deca osvanuti kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili'. Abraham Linkon se snažno suprostavljao snagama iluminističkih masona da uspostave privatnu centralnu banku svestan opasnosti od mogućih zloupotreba, naročito, jer je bio svestan i masonskih namera u tom pogledu. Njegova moć predviđanja i mudrost sprečili su to za još četrdesetak godina. Stvaranjem sistema savezne rezerve l913.g. koji je obezbeđivao evropskim iluminističkim snagama stalnu ulogu u američkim finansijama, kao i Zakonom o osnivanju Banke savezne rezerve (privatne banke) koji je potpisao vudro Vilson– strahovanja prvih američkih predsednika su se ostvarila. Esencija masonskih odnosa prema nacionalnim državama, posebno nacionalnim monarhijama i nacionalnim crkvama, izražena je u sižeu programa Adama Vajshaupta: »Udavite poslednjeg sveštenika crevima poslednjeg kralja« Budući da su nacionalne elite misleći i vodeći sloj svakog naroda i kao takve nezaobilazna prepreka na

putu ostvarenja masonskog cilja – svetske imperije, slobodni zidari su ih gde su god mogli »pobili ili spletkama ocrnili ili ih proglasili nenaprednim i reakcionarnim«. U pravoslavnoj Rusiji oni su na život države i duštva uticali još od Petra Velkog, a odlučno se borili protiv monarhijskog državnog uređenja. Njihova rušilačka delatnost omogućila je dolazak boljševika i najstrašniji rat koji je poveden protiv Crkve Hristove još od Dioklecijanovih vremena. Razaranje ruske monarhije masoni su pomagali i finansijski – malo je poznata činjenica da je bogati jevrejski bankar Jakob Šif dao Trockom 20.000.000 dolara (ili njegovih ili Rotšildovih, ili specijalnog ratnog fonda američke države) i poslao ga iz Njujorka da razbukti revoluciju koju je Lenjin već bio otpočeo u carskoj Rusiji. Lenjinov prelaz iz Švajcarske u Rusiju, plombiranim diplomatskim vozom, preko Nemačke udesio je judejski bankar, major Maks Varburg, koji je igrao ulogu šefa Kajzerove obaveštajne sluižbe. Mnogo je novca ispumpano i kasnije iz američke države da bi se pomogle nefunkcionalne socijalističke države. Prema Zbignjevu Bžežinskom, jednom od vodećih masona sveta, bivšem savetniku za nacionalnu bezbednost u administraciji predsednika Džimija Kartera i direktoru i ideologu Trilateralne komisije, uloga boljševizma u Rusiji sastojala se u tome – da ograniče posledice jednog nacioanlnog buđenja. Bez Staljina caristička Rusija bi postala šovinistička moderna diktatura, mnogo opasnija nego boljševička Rusija. Sa Sovjetskim savezom se moglo diskutovati, kao sa manjim zlom, jer je boljševizam zauzdao ruski imperijalizam, ali prema nacionalnoj Rusiji ne treba imati milosti. Bžežinski poslednju etapu svetske istoprije vidi kao »tehnokratsku eru« odnosno kao ideal »razumnog humanitarizma u svetskim razmerama«. A što ustvari znači: prema Vebsterovom rečniku – humanitarizam znači 'princip koji negira božansko biće Isusa Hrista'. To je doktrina da su obaveze čoveka ograničene na čoveka i međuljudske odnose i da proističu isključivo od njega. Postepeno dolazi jedno društvo (po Bžežinskom) koje će sve više biti kontrolisano i usmeravano. Takvim jedniom društvom vladala bi jedna elita, neometana tradicionalnim vrednostima. Ta elita se ne bi ustezala da svoje političke ciljeve ostvari uvođenjem najmodernije tehnike kojom se može uticati na ponašanje naroda i kojom se društvo može potpunije nadgledati i kontrolisati. U časopisu 'Encounter' (1-68) Bžežinski na istu temu izvodi sledeće: »... biće moguće vršiti gotovo stalan nadzor nad svakim pojedinim građaninom...« (Des Grifin: Ko upravlja svetom).
*Ono što ovaj tekst ne govori je činjenica da je i sam osnivač Iluminata bio jevrejin, o tome ima riječi u sledećem tekstu.

CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI Red Iluminata osnovao je Adam Weishaupt, rođen 6. februara 1748. u Ingolštatu u tada nezavisnoj državi Bavarskoj. Vodi poreklo iz jevrejske familije koja je prihvatila hrišćanstvo. Bio je profesor na Katedri za prirodni i kanonski zakon univerziteta u Ingolštatu. Oko 1768. godine, Adam Weishaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju za učene ljude. Posebno se zanimao za okultizam i bio je fasciniran piramidom u Gizi, koja će postati kasnije osnova poznate piramide moći, simbolom njegovog Reda. Veruje se da ga je već tada vrlo uticajna familija Rotšild privolila da joj pomogne u planovima vladanja svijetom. Weishaupt je od tog trenutka počeo sa planovima 'transformacije' ljudske rase i kreiranju novog svetskog poretka.Tako je 1.aprila 1776. osnovao red Iluminata. Ime Iluminati je preuzeo od prevedenog

naziva starog španskog kulta ' alumbrados'.Članovi ovog kulta verovali su da primaju znanje sa onog sveta.Iluminatus znači 'prosvetljeni', onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kojem ljude drži organizirana religija. Wieshaupt je u početku oko sebe okupio oko dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici tadašnje intelektualne elite, iz sveta književnosti, nauke, ekonomije. Weishaupt je uložio mnogo truda kako bi se na fakultetima odgajali budući članovi Iluminata, koji su bili pogodni za njegove ciljeve. Stoga bi odabrani i talentirani učenici dobili stipendije za takvu obuku. Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije, privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih religija. Svima koji rade ka tom cilju bila su dozvoljena sva sredstva na korišćenje, a regrutovanje novih članova bio je lak posao. Ubrzo nakon osnivanja, Weishaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vreme bili polutajno društvo sa dosta uticaja na tadašnja dešavanja i u svoje redove je takođe okupljalo elitno društvo.Infiltracija u masonske lože imala je za iluminate dve prednosti: pošto su tada za društvo masona svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Weishaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je znala i navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili vrlo uticajni ljudi, oni bi se lako mogli iskoristiti za iluminatske ciljeve. Tako je Adam Weishaupt zajedno sa svojim drugom masonom Knigeom, regrutovao brojne iluminate iz najviših redova masona. I društvo Iluminata Weishaupt je organizovao hijerarhijski po klasama. Postojale su tri klase Iluminata: Nursery, koja se sastojala od Pripravnika, Početnika, Minervala i Iluminatusa minora. Druga, Masonska klasa, je sadržavala stepene Iluminatus major i Iluminatus dirigens. Treća klasa zvana Misteriji je bila podeljena u Niže (Prezbiter i Regent) i više misterije (Magus i Rex). U najnižoj klasi napredovanje se postizalo pisanjem naučne disertacije, napredovanje u srednjoj klasi je bilo slično kao i kod masona i obavljalo se određenim ritualima inicijacije, dok je za najviše klase obavijeno velom tajnosti. Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, već delovanjem iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno, infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svjetsku vladu za vreme njihovog života, već postupno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim narodima kao centrom svih operacija. Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je u teoriji zavjere poznata kao ProblemReakcija-Rešenje.To na primeru Ujedinjenih Naroda znači sledeće, nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i "svetsku policiju". Veruje se da su iluminati bili ti koji su potaknuli svetske ratove (Problem). Svetska populacija je reagirala na te ratove (Reakcija) težnjom da se osnuje institucija koja će regulirati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari zavera smatraju Ujedinjene narode institucijom koja će ostvariti novi svetski poredak. Već poznata činjenica da je David Rokefeler donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagađanjima. Ujedinjeni narodi su organizacija sa svetskim uticajem. Europska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu. Time svaka država ima manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite. Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka smatra se Francuska Revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali jakobince i prosvetitelje svojim idejama.Skoro nakon Napoleonovih ratova, iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je obitelj Rotšild ta koja je organizovala Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Tada je navodno ruski car prozreo njihove planove i bojkotirao Ligu.

Međutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije.Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja neposlušnih naroda i pojedinaca.Ujedinjeni narodi se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova. Kao jedan od velikih svetskih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent. Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga "Mein Kampf" u njegovo ime i dana mu je puna financijska i politička podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Neki čak i tvrde da je Hitler bio izdanak obitelji Rotšild, a progon jevreja imao je svrhu da se skrene pažnja sa ljudi koji zapravo stoje iza svega. Takođe smatra se da postoji veza između iluminata i Karla Marksa.Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala "Društvom pravednih ljudi" i ona ga je navodno nagovorila da napiše "Komunistički manifest".Ta knjiga je trebala u stvari da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati. Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su sledeći: * Rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata. * Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih kofesija i na taj način se obezbeđuje preduslov za nastanak jedne svetske religije. * Građanska i socijalna jednakost. * Pravilna raspodela materijalnih dobara. * Ravnomernije vrednovanje ljudskog rada.Racionalnije korišćenje prirodnih resusra. * Očuvanje životne sredine. * Oslobađanje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti. Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su: * Ukidanje privatne svojine. * Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti. * Stvaranje svetske vladajuće elite. * Borba protiv judeo-hrišćanskog teizma. Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo). Njima su pripadali komunistički šefovi – Lenjin, Trocki, Zinovjev a i Tito... Službeni simbol iluminata je piramida moći, koja je inače preuzeta od masona. Taj simbol predstavlja piramidu na čijem vrhu se nalazi oko okruženo svetlosnim zracima.Piramida je staroegipatski okultni simbol koji predstavlja konvergenciju prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je "oko koje sve vidi", a zovu ga još i "trinacria". Iluminati su verovali da če najinteligentniji čovek zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. Može se zaključiti kako je celokupni simbol prosvetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da rasprše mit religije i dovedu svetlo uma i znanosti. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost, te apsolutno znanje i moć. Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare magijske spise i bavili se metodama

astralne projekcije. Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moći. Američki dolar je simbol farisejsko-lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast.Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti.Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa.Simbolička osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt.njegove ideje rado su prihvatili i širom sveta razvili farisejski bankari i masoni.Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je 'američki' orao (velika slika dole) koji nosi štit sa trinaest pruga.U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu grančicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka.Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama i navodnog osnivača masonerije.Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja.U levoj kandži orao nosi trinaest strela.One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika.Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva.Piramida je predstavljena na levoj polovini novčanice.Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnoštva Jedno.Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo.Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda.Na svim tačkama sveta pije se koka kola i jede fast food, reklamama nametnuto običnom svetu.Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti.Smućeni ljudi batrgaju se uhvaćeni u farisejsku mrežu.Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a nadnacionalne kompanije pljačkaju.Zatupljivanjem svetskih razmera (KONTROLA UMA I Ljudi, je sledeća tema) proizvodi se bezoblična masa poslušnika u kojima se brišu bogolika svojstva čoveka. Iznad glave orla lebdi kruna Davidova zvezda sastavljena od trinaest masonskih petokraka,One simbolišu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole.Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja na Judin i farisejski broj trinaest? U širem smislu on označava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju.I tu se sada farisejski masoni javljaju kao 'spasioci'.Oni proturaju ideju da se jedino pod njihovom svetskom nadvladom mogu izbeći opasnosti na koje ukazuje Judin broj. Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz 'novog svetskog poretka'. Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva - Velikog Arhitekte Univerzuma.Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, In God We Trust (Mi verujemo u Boga). To nije vera u živoga Boga, nego u mrtvi kosmički princip. Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest nizova cigala.Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom monetom.Iznad piramide je trouglasto oko, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, Annuit coeptis - koji ističe da je 'izabrana klasa' predodređena da vlada svetom.Era farisejske vlasti data je još jednim izrazom koji je upisan ispod piramide, 'Novus ordo seclorum' - Novi svetski poredak.Težnju za svevlašćem potvrđuje i engleski natpis pri dnu novčanice, The Great Seal Veliki Pečat.On simboliše gospodarstvo koje imaju posednici pečata nad bogatstvima, uslugama i radnom snagom celog sveta.
Kao komentar na tekstove o Iluminatima mogu reći sledeće: Osnivač Iluminata je bio Jevrejin, veoma inteligentan, stvorio je tajno društvo. Međutim to tajno društvo nije bilo tako iskusno kao Slobodni Zidari, te su svi Iluminati prešli u Slobodne Zidare, za koje postoji sumnja da su Jevrejski "izum". Ako je priča o Iluminatima tačna onda bi oni poslužili za stvaljanje Slobodnog Zidarstva u Jevrejske ruke. Ako nije tačna priča o Iluminatima onda ona služi kako bi se sakrila istina ko su pravi zavjernici. Moje mišljenje je da su Iluminati poslužili za osvajanje Slobodnog Zidarstva. A zašto tako mislim objasniće naredni tekstovi.

TEKSTOVI O SIONSKOM PRIORATU
Dejan Lučić-Čovek koji zna
PROTOKOLI KAO JEDAN OD DOKUMENATA SIONSKOG PRIORATA

Sionski priorat Da bi mogli pravilno razumeti Protokole moramo spoznati šta je to Sionski priorat i u kojim uslovima i zašto je stvoren ovaj drevni red? Koji su to politički i istorijski uslovi koji su iznedrili ovako moćnu organizaciju koja se održala kroz vekove? Mislimo da je ovo vrlo važno da bi se moglo pravilno razumeti čemu su namenjeni Protokoli i kome i sa kojom namenom. Pozabavićemo se malo i istorijom. Sionski priorat je tajni red koji osnovao još 1099.godine Godfri Bujonski - kralj Jerusalima. Glavni zadatak ovog reda, bio je da čuva i brani pripadnike merovinške krvi i da stvara uslove za preuzimanje kraljevskog trona, oduzetog još 679.g. ubistvom Dagoberta II, a u dosluhu sa Papom. Najbolje odslikava ulogu sionskog priorata jedna rečenica koju je navodno napisao jedan njegov član: "Bez Merovinga, Sionski priorat ne bi postojao, a bez Sionskog priorata merovinška dinastija bi izumrla". Prema izvorima koji su nam bili dostupni, nesporni istorijski podaci u vezi ovog reda bi bili sledeći: Tajni red koji je delovao pod mnoštvom imena, najčešće je poznat kao Prieure de Sion (Sionski priorat). http://www.ordotempli.org/priory_of_sion.htm

Sionskim prioratom je upravljao niz velikih majstora čija se imena nalaze meću najsjajnijim u zapadnoj istoriji i kulturi. Veliki fizičar Isak Njut bio je i veliki majstor Sionskog priorata. Na čelu ove organizacije nalazio se od 1691.g. do 1727.g. Bio je obuzet hermetičkim tekstovima i vlastitim je stavovima podržavao hermetičku trediciju. Verovao je da razmere i sklop Solomonovog hrama kriju alhemijske formule. Tokom istorije ovaj red su vodili ljudi kao što je Rene Anžujski, Sandro Filipepi poznatiji kao Botičeli, Leonardo da Vinči, Viktor Igo, Klod Debisi, Žak Kokto i drugi. Kroz skoro celu svoju istoriju Sionski red se nerazdvojivo vezivao za red sveštenika - ratnika, za Templare (Hramovnike).

Dobro je da se malo pozabavimo ovim redom. Ideja o osnivanju templarskog reda je pala na pamet Igu de Pajenu u Jerusalimu koji je, moguće je, bio inspirisan redom Ubica ili Isamailijahan Nizara koji je osnovao Hasan-i Sabah u planinama Elburca u Iranu. Poznati pod imenom muharam, “crveni”, fedawa Isamav Vili Kalifata, nosili su crvene kape, pojaseve i čizme, uz belu tuniku. Templari su nosili crveni krst na beloj tunici, a vitezovi Bolnice Svetoga Jovana Jerusalimskog (poznati kao malteški vitezovi izmedju 1530. i 1798), koji su često obrtali simbolizam templara, najzad su prihvatili, na svojoj odeći ukrašenoj grbovima, beli krst na crvenoj osnovi. Godine 1118, uz podršku mladoga Bernara od Klervoa koji je za njih, strogo Pravilo Svetoga Benedikta prilagodio uslovima vojnog života, templari su dobili zvanično priznanje i pravo da nose oružje kako bi branili hodočasnike u Svetoj zemlji. U stvari, oni će postati specijalisti za odbranu Jerusalima. Bila je to avanturistička vojno-religiozna grupacija koja je obavljala funkciju policije, zaštitnika

hodočasnika koji su išli u Jerusalim. Templari su, bivajući tamo, stupili u kontakt sa rabinima i hodžama i saznali su neke tajne Istoka, koje su poticale zapravo od Atlantiđana. Sa proširenjem tog znanja red se pretvorio zapravo u verski, i onda vrlo ojačao, tako da je postao opasnost za vladare Zapadne Evrope. Pošto je Papa podario templarima i bolničkim redovima privilegiju da direktno zavise od susreta sa papom čime je presečen beskrajni red crkvene birokratije, oni su postali uistinu pravi gospodati Svete zemlje. Ludo hrabre u borbi, ove hrišćanske elitne jedinice su zadobile izvanredno važnu ulogu i na Zapadu. Prvo je templarima poveren transfer novca hodočasnika u Svetu zemlju; onda su, kroz tesnu mrežu tvrđava od škotske do Španije, prenosili novac i kroz Evropu; najzad, postali su bankari i izdavali su sertifikate o razmeni koje je mogla otkupljivati (kao vrednosni papir), neka druga templarska agencija. Bankari kraljeva, koji su podnosili račune jedino Papi, templari su neizbežno, zahvaljujući svome bogatstvu i svojoj nezavisnosti, postali predmet zavisti, ljubomore, mržnje i zebnje medju snagama koje su u državi počele da dižu glavu. Gubitak Jerusalima 1187. godine n.e. nije još izazvao nikakvu sumnju u korisnost templara; naprotiv, 1198.godine, novi vojni red pojavio se u Nemakoj, pod nazivom tevtonski vitezovi, koji će ostati veran ekskomuniciranom caru Fridrihu II (1210-1250). Situacija se za templare promenila kada je poslednji hrišćanski bastion u Svetoj zemlji pao u ruke Turaka Mameluka 1291. Godine 1307, želeći da stavi tačku na njihovu finansijsku moć, francuski kralj Filip Lepi uhapsio je templare u Francuskoj i izvršio pritisak na Papu (Klimenta V, izgnanog u Poatje a onda u Avinjon, izvan francuske jurisdikcije, pa ipak opasno blizu francuskoj teritoriji) da povuče svoju zaštitu templara. Red templara se raspao 1312 . Njegov veliki majstor Žak de Mole postao je, 1314, poslednja žrtva krvavog progona koji su smislili Filip Lepi i njegov svetnik Vilijem od Nogareta. Uspeli su da ih sve unište, kralj je spalio na lomači majstora Žaka de Moleja. No u samoj vatri lomače on je prokleo kralja i prorekao obnovu reda kroz 600 godina, bilo je to 1314.godine. Sve se to i obistinilo - kralj je sa svojim pristalicama umro pod misterioznim okolnostima iste godine, a red je obnovljen, posle 600 godina u punom sjaju, što ne znači da nije tinjao sve vreme, u XIV veku se pojavio kao hermetički red Ružinih Krstaša. Red Templara se ponovo pojavio kao red Iluminata, pod vođstvom Žana Adama Vajshaupta u Bavarskoj. Oni su i masoni i Templari i Malteški vitezovi i komunisti i nacisti i gospodari novca, oni su vladari iz senke. Iako su vitezovi templari bili uništeni i rastureni između 1307 i 1314 godine, Sionski priorat ostao je nedirnut. Nastavio je da deluje kroz vekove i ako je i sam povremeno razdiran krvavim stranačkim sukobima. Delujući u senci, iza kulisa, upravljao je nekim od odsudnih događaja u zapadnoj istoriji. Zahvaljujući dodiru sa islamskom i jevrejskom kulturom, templari su već bili usvojili veliki broj predstava tuđih pravovernom rimskom hrišćanstvu. Bliski odnosi su održavani sa jevrejskim zajednicama sa kojima su ih vezivali finansijski interesi i školstvo. Tako su templari bili izloženi mnogim stvarima koje Rim nije odobravao, što je na kraju i rezultiralo njihovim uništenjem. Često je iznošeno da je templarima bila poznata neka vrsta tajne koja se odnosila na poreklo hrišćanstva. Govoreno je da su oni bili gnostici, jeretici, da su bili prebezi u islam. Težili su stvaralačkom jedinstvu rodova, rasa i vera - doslednoj politici islamske, hrišćanske i herbejske misli. Od svih optužbi protiv templara najozbiljnije su bile one za bogohuljenje i jeres - za poricanje, gaženje i pljuvanje po krstu. Da li su odbacivali Hrista ili su jednostavno odbacivali raspeće? (U skladu sa katarskim verovanjem). Teško je na ovo odgovoriti, ali izgleda jasno da se nešto odbacivalo i da je taj čin bio bitno načelo reda. Templari su bili čuvari Svetog grala - šta god to bilo. Od 1188.g. vitezovi templari su bili samostalni - nisu više padali pod vlast Sionskog reda, niti su delovali kao njegova vojna ili upravna ruka. To je trajalo sve do njihove strašne propasti 1307.g. Tvrdi

se da su sionski i templarski red do 1188.g. imali zajedničkog velikog majstora, a od tog datuma sionski red bira svoje velike majsore i iste godine sionski red je izmenio svoje ime usvajajući ono koje je navodno zadržao do danas - Sionski priorat.

Sionski priorat i danas postoji, i još uvek je aktivan. Uticajan je i igra važnu ulogu u međunarodnim poslovima na visokom nivou, kao i u stvarima domaće politike nekih evropskih zemalja. Do izvesne, značajne, mere je odgovoran za veliki deo građe o njemu rasejane od 1956.g. od kada pušta u opticaj izvesne podatke - uzdrživo, razdražujuće iscepkane na komadiće, u tačno odmerenim količinama, dovoljno taman da zadovolji nagoveštaje. "Vreme je u vrlo stvarnom smislu sazrelo da sionski priorat pokaže svoju ruku". ...Činilo se, ukratko, da su Prioratski spisi naročito proračunati da utabaju staze nekom zapanjujućem otriću. Kakvim se god na kraju to otkriće moglo pokazati, ono je očigledo iziskivalo poduži postupak "omekšavanja" - pripremanja ljudi. I kakvim se god na kraju, to otkriće moglo pokazati, ono je nekako uključivalo merovinšku dinastiju, produženje krvne linije te dinastije do današnjeg dana i potajno kraljevanje. Priznati i objavljeni cilj Sionskog priorata je ponovno vaspostavljanje merovinške dinastije i krvne loze - ne samo na prestolu Francuske već i na prestolima drugih evropskih zemalja pa i sveta. Uspostavljanje ezoteričnog geo-političkog i etnarhičnog svetskog poretka. Prevedeno na svetovni jezik to bi značilo - ustanovljenje novog Svetog rimskog carstva svetovne države koja bi trebalo da ujedini sve narode, a da počiva na duhovnim, umesto na društvenim, političkim ili ekonomskim temeljima. Takva država je trebalo da ostvari vekovni san o carstvu nebeskom na zemlji. Ostvarila bi se prastara hermetička postavka - kako gore tako dole. A ona nije bila sasvim utopojska ili naivna, bila je naprotiv makar delimično izvodljiva u okviru proilike Evrope kasnog XIX veka. Ponovno vaspostavljanje merovinske dinastije je dozvoljeno i opravdano, po njima, i zakonski i moralno. Iako je bila zbačena u osmom stoleću, merovinska krvna loza se nije ugasila. Naprotiv, nastavila se bez prekida, u pravoj liniji od Dagoberta II i njegovog sina Sigisberta IV. Uz pomoć dinastičkih saveza i bračnih ukrštanja ta loza je obuhvatila Godfrija Bujonskog koji je osvojio Jerusalim 1099.g, (iste godine je osnovao i Sionski priorat) i razne druge vlastelinske i kraljevske porodice, prošle i sadašnje (Blanšfor i Žizor, Sen - Kler - Sinkler,...) (vidi: http://www.galaksija.com/david%20icke%20int.htm) Brakom Marije Terezije fon Habsburg - austrijske carice i Fransoa I od Lorene u XVIII veku, konačno Merovinzi dolaze - ali na austrijski presto. Iz ovog braka je rođena Marija Antoaneta i udajom za Luja XVI trebalo je da njihov potomak uspostavi i u Francuskoj vladavinu Merovinga. Sledeći korak bi bilo objedinjavanje dva velika carstva u jedno evropsko carstvo sa velikim monarhom 'koji će obnoviti krv iz velike svete zdele' (Sveti gral). Taj se plan nije ostvario jer francuska revolucija je ubila Luja XVI i Mariju Antoanetu 1793.godine i odgađa ujedinjene Evrope za mnogo vremena. Krajem XIX veka bili su gotovi planovi za stvaranje Svete lige koja bi ujedinila katoličku Evropu: Austriju, Francusku, Italiju i Španiju i to pod Habsburzima. Poslednji pokušaj oživljavanje Svete lige propao je pucnjima u Sarajevu 1914.g. iz pištolja srbina Gavrila Principa. Veliko Habsburško carstvo, svarano vekovima strpljivim tkanjem međudinastičkim brakovima, velikim i malim političkim spletkama i ratovima - raspalo

se. Uglavnom se svi slažu da je Sionski priorat najsnažnija tajna organizacija koju je svet ikad video, najbogatija i finansijski najuticajnija, siva eminencija iza zvaničnih vlada najmoćnijih država sveta, organizacija koja postavlja i smenjuje državnike, organizuje državne udare, kreditima i finansijskim špekulacijama dovodi države u zavisan položaj, prekraja granice, potpaljuje revolucije, zavodi sankcije, stvara međunarodnu monetu, svetsku banku, svetsku vladu, jednom rečju ustoličuje novi svetski poredak - priprema uslove za dolazak Velikog Monarha Davidove krvi. Kao takav on je bio i ostao ozbiljan pandan u istorijskim zbivanjima proteklih vekova jednoj drugoj moćnoj organizaciji katoličkoj crkvi. I samo ovakva organizacija je mogla iznedriti "Protokole sionskih mudraca".
Razlog zbog kog nevjerujem da je Sionski priorat iznedrio protokole i da oni danas utiču na politiku svijeta je to što se knjige i filmovi o Merovinzima i o Svetom Gralu ne cenzurišu, već se reklamiraju, kao knjiga i film Dena Brauna "Da Vinčijev kod". Doduše ne sumnjam da tu ima istine, ja ovu knjigu i slične sadržaje samo smatram pokušaj Jevreja da ometu katoličku crkvu, svog konkurenta u osvajanju sveta. Katolička crkva je definitivno autsajder.

A sada da se vratimo na Protokole i Jevreje:
DUSAN NINIC PROTOKOLI SIONSKIH MUDRACA Ideja iz protokola sionskih mudraca, na neki način proizilazi iz Nostradamusovog, svakako jasnog proročanstva – ali, (koje nije bilo za širu upotrebu), pored poznatih katrena – i ono je logičan nastavak jednog saznanja, doduše, u našim svakidašnjim shvatanjima ekstremnog i fantastičnog, teško prihvatljivog, ali realnog i logičnog sleda događaja: Ako imate pretskazanje koje se stalno potvrđuje, zaista je nerazumno i zaista bi bilo neverovatno da vlasnik proročanstva ne poradi na korekciji nepovoljne informacije i podršci povoljnog proricanja. Protokoli su dokument koji govori o osvajanju vlasti, ustoličenju svetog semena Davidovog i dugovečnom vladanju, a to se obrazlaže na potpuno ubeđen način, kao da će se sve to što je planirano zaista sigurno i ostvariti – govori u prilog iznete hipoteze. Donosilac plana je potpuno ubeđen da će se plan ostvariti i da se mora ostvariti. Baš zbog takvog pisanja Protokoli mnogima izgledaju nebulozni i nestvarni i upravo to je masoneriji i najveći adut u pokušajima opovrgavanja njihove verodostojnosti. Masoni su, već davno, preko Klemansoa poručili: “Posle francuske revolucije mi smo u buni protiv božanskog i ljudskog autoriteta… Ništa nećemo učiniti dok ne izmenimo i sam duh koji je uneo katolicizam”. ‘Religija ne strahuje od noževa, ali može pasti pod težinom pokvarenosti. Ne propustite nikada da kvarite, poslužite se sportom, kao izgovorom, ili klimatskim lečenjem’, piše u jednoj preporuci upućenoj masonskim ložama 1928.g. Da bi Hristova crkva pala pod ‘težinom pokvarenosti’, ‘mi /iluministi) pustićemo nihiliste i ateiste da izazovu strahovitu društvenu kataklizmu, koja će u svom užasu , jasno pokazati narodima posledice sveopšteg bezboštva, divljaštvo i krvave meteže. Tada će posvuda, građani koji će biti prisiljeni da se brane,… istrebiti te razrne elemente, ali će mnoštvo biti u potpunoj zabludi i njihovi deistički duhovi će biti bez kompasa, izmučeni u traganju za idealom, oni će konačno primiti pravo obasjanje sveopštom objavom čisto Luciferove doktrine, koja će se na koncu javno saopštiti narodima.Gibanje sveopšte reakcije koja će pratiti slom Hrišćanstva i ateizma, uništenih zajedno, objaviće se tom pojavom luciferijanstva. ‘ Čovečenstvo se pokorava cikličkoj evoluciji i teče po spiralnim zakonima , ono u jednoj fazi silazi, a u drugoj uspinje. Tokom silazne faze raste svako zlo, zablude i zločini, sve dok se ne dosegne dno, a onda opet počinje novi uspon ka istini, mudrosti i lepoti… Treba ubrzati uništenje, uvećati zlo i nered, aktivno sudelujući u rastrojstvu sveta da bi se prema njihovim učenjima, ubrzalo ostvarenje Novog Poretka. Zlo treba dovesti do vrhunca’. I zaista, program političkog osvajanja vrha svetske vlasti, rušenje katoličke crkve, uništenje ruskog

samodržavlja, zavođenje teokratije u kojoj narodi ne bi bili ništa više od pokraine, a njihove vođe ništa više od guvernera regije, uspostavljanje nove religije koju će prihvatiti hrišćani i judejci i muslimani – svi oni koji imaju Stari zavet za koren svoje religiozne misli, stvaranje carstva nebeskog na zemlji sa harmonijom i hijerarhijom po hermetičkoj postavci 'kako gore tako dole', a sve to treba da sprovede nekakva tajna, teško dokučiva organizacija, i naravno kod običnog, neupućenog sveta, takav program nije delovao posebno ozbiljno niti umno. Oruđe misli postaće vaspitno srestvo u rukama naše vlade koja neće dopustiti narodnim masama da lutaju po prašumama maštanja o blatgodetima progresa. Ko od nas ne zna da su te blagodeti i dobročinstva direktni putevi ka ružnim maštanjima koja su porodile anarhične odnose ljudi među sobom i prema vlasti, jer je progres, ili bolje reći ideja progresa navela na misao o emancipaciji svake vrste, ne utvrdivši njene granice. Svi takozvani liberali anarhisti su u tome ako ne delima, a ono mišlju. Svaki od njih juri za avetima slobode padajući isključivo u smovolju, tj. u anarhiju protesta radi protesta… (P12-5) Protokoli (novi svetski poredak) dobrim delom je već realizovano , sve što se u njima zagovara, uglavnom je već i ostvareno:

• • • • •

• • • •

Multinacionalne monopolističke kompanije su nezaustavive i pored zakona o monopolu izglasanog u SAD i drugim zemljama, a ogromna finansijska moć planete je skoncentrisana u nekoliko moćnih finansijskih institucija. Velike multi-medijske kompanije: štampe, radija i televizije nalaze se u par poznatih ruku. Liberali su u svakoj zemlji i u skoro svakoj vladi. Rusko samodržavlje ne postoji, a velika ruska nacija dovedena je u vlastitoj zemlji da se bori za opstanak i kulturni identitet. Mnoge dinastije su završila na »smetlištu istorije« ili su u muzejskim vitrinama. Srednji kapitalisti pomeli su i poslednje ostatke aristokratije. Masonerija je u svakom većem gradu dok je u glavnim gradovima nezaobilazan faktor u bilo kakvom javnom životu – kulturnom, obrazovnom, socijalnom ili političkom. Velike poslove, ako niste u ovom krugu, nećete dobiti. Rotari internacional su biznis udruženja koja se, navodno, ne bave politikom, ali principijelno podržavaju politički stav OUN. Masonska asambleja u Ujedinjenim nacijama šalje trupe, uvodi blokade, bombarduje, kontroliše i diktira uslove koji nemaju nikakve veze sa interesima nacija sveta. Stvara se monetarni sistem sveta, uvodi se svetska moneta. Stvorena je i svetska vojska koja već dejstvuje u Iraku, Kuvajtu, Somaliji, Haitima, Bosni, a i nas je »spasavala« 1999. godine. Bombardujući nas. Ateizam je zaveden na polovini planete. Pokušala se isčupati i poslednja ilzuzija da postoji još nešto sem gole i strašne stvarnosti i preseći nit što stvara kulturnu tradiciju i nacionalnu istoriju - crkve su porušene, manastiri pretvoreni u muzeje, a duhovno nasleđe ismejano. Nacije su zamenili kosmopolitizmom koji u biti i treba da bude ideja ka kojoj se stremi, ali ne i »livarski lonac« u kojem će se u kosmopolitskoj opsesiji narodi topiti da bi na kraju dobili žig »made in ...«

Pa zar je sad uopšte važno ko će doći na svetski tron. Šta uopšte menja Klinton u odnosu na Buša, kada sve ide u jednom sasvim određenom i neprikosnovenom pravcu. Veliki monarh već ima sasvim pripremljen teren – biće sigurno usrdnije dočekan od bezbojnog političara bez korena ili generala sa sunčanim naočarima ili neke druge civilne protuve što se uzdigla

na vlast sumnjivo stečenim parama. Nažalost pred sionskim mudracima nema više nikakve realne prepreke na putu »na kome ne sme biti ni grančica, ni travčica« – kako kažu Protokoli. (Arsenović M Branko) Bilo šta napisati o protokolima – objektivno stvara nelagodu. Dobrim delom bili su povod stradanja Jevrejskog naroda, koji je ogromnim brojem života platio sprovođenje u delo drugog programa koji je, takođe, zagovarao Novo carstvo i Novi poredak i koji nije dozvoljavao nikakve prepreke na putu, ali o tome smo već napred opširnije govorili. Jevreji su stradali u srednjem veku i zbog krivog shvatanja hrišćanske religije. Sigurno je da Jevreji zanatlije i trgovci pobijeni po logorima, nisu stvorili Protokole. Teško da mogu ortodoksni Jevreji zagovarati kosmopolitizam i nekakvu mešavinu judeo-hrišćanske religije. Nije svojstveno malim, a povrh svega još i starim narodima želja za kulturnim, a kamoli etničkim mešanjem. Kosmopolitizam mogu zagovarati oni koji su po stvarnom poreklu kosmopolite, a Jevreji su zadnji narod koji bi prihvatio to preobraćanje. No, njihova je nesreća, što je došlo do, rekli bismo: Zloupotrebe jevrejske tradicije, istorije i religije. Što se želi instalisati kvazijevrejska filozofija i religija. Ali ko je i kada pitao male narode za njihove želje? Kamo sreće da se Protokoli nikada nisu pojavili, ali nezavisno od naših gledišta, oni su tu među nama. To je vatreni krug kroz koji će morati da prođu evropski narodi, a po svoj prilici i ceo svet.
Ništa još ne zaključujte, tek smo počeli....

TEKSTOVI O JEVREJSKOJ DRŽAVI -IZRAEL
"Instituta za napredne strateške i političke studije" U njemu se poziva na razmatrenje o eventualnom uklanjanju Sadama Huseina sa vlasti u Iraku, što je važan strateški cilj Izarela. Autori te studije bili su, između ostalih: Ričard Perle, Daglas Fejt, Dejvid Vurmser. Sva trojica su kasnije (2001. - 2004.) dobili visoke položaje u Bušovoj administraciji: Perle kao član odbora za nacionalnu odbranu, Fejt kao Podsekretar za nacionalnu odbranu, i Vurmser kao specijalni pomoćnik podsekretara za državnu i vojnu kontrolu. Uticajni politički nedeljnik "Nacija" objavio je tada i zanimljivu analizu u kojoj se vide bliske veze pomenutih Bušovih administrativaca sa dva najuticajnija procionistička i neokonzervativna istraživačka centra - "Jevrejskim institutom za nacionalnu bezbednost (JINSA) i "Centrom za bezbednosnu politiku" (CSP). Autor teksta, Džejson Vest, analizirao je i veze ove grupe sa raznim političarima, trgovcima oružjem, uticajnim vojnim strukturama, bogatim američkim Jevrejima koji su proizraelski orijantisani, te sa Republikanskom administracijom predsednika Buša. Veze članova ovih centara išle su do moćnih mesta u Pentagonu gde su uspeli da stvore uticajnu mrežu i pokrenu pitanja u raznim strateškim oblastima: podršci nacionalnoj raketnoj odbrani (štitu), suprotstavljanju ugovorima o kontroli naoružanja, podržavanju opstanka razornih oružanih sistema, pružanje oružane pomoći Turskoj i davanje podrške politici Izraela i njegovoj

sopstvenoj zoni odbrane... SVET MORA BITI U STALNOM RATU Najupečatljiviji je njihov uticaj u nemilosrdnoj kampanji za rat ne samo protiv Iraka, već za "totalni rat", kako ga oni sami u studiji nazivaju. Za to je neophodno svim sredstvima promeniti režime u Iraku, Iranu, Siriji, Saudijskoj Arabiji i Palestini. Semjuel Frensis u tekstu "Oružje za masovno uništavanje", februara 2004. analizirao je i ulogu "nekonzervativaca" u stalnom izazivanju rata: "Moj odgovor je da je laž (o oružju za masovno uništavanje) bila isfabrikovana u neokonzervativnim krugovima koji su primarno lojalni Izraelu i njegovim interesima. Oni su želeli da Amerika uništi Irak, najveća pretnju Izraelu u regionu. Poznato je da su huškali na rat protiv Iraka još od 1996., ali bez većeg efekta sve dok se nije dogodio teroristički napad na kule Svetskog Trgovinskog Centra u Njujorku." Po mnogim kasnije urađenim analizama, nezavisnih istraživača, i ova zavera je delo istih proizraelskih lobističkih krugova, medijski savršeno režirana i odmah pripisana famoznoj Al Kaidi i islamskim fundamentalistima. Misterija "Osama Bin Laden" ni do danas nije razjašnjena. Za neke jevrejske lidere, irački rat je samo deo dugoročnog plana da se u čitavom regionu postave Izraelu prijateljski režimi. A ovako je septembra 2002. pisao i Norman Podhorec, vatreni pristalica izraelske politike i dugogodišnji urednik u cionističkom magazinu "Komentar": "Režimi koji treba da budu zbačeni nisu samo oni koji su svrstani kao Osovina zla, a to su Irak, Iran i Severna Koreja, već se to mora proširiti i na Siriju, Liban i Libiju, kao i zemlje "prijatelje Amerike" kao što je kraljevska porodica u Saudijskoj Arabiji i Mubarak u Egiptu, zajedno sa palestinskim vlastima bez obzira da li na čelu još bude Arafat ili njegovi sledbenici." Uri Anveri, nagrađeni izraelski novinar i tri puta član izraelskog parlamenta, u svom eseju objavljenom nekoliko nedelja nakon invazije na Irak vidi rat ovako: "Ko su pobednici? To su takozvani neokonsi ili neokozervativci, vrlo kompaktna grupa i skori svi su Jevreji. Oni drže ključne pozicije u Bušovoj administraciji kao i u svakom uticajnom trustu mozgova koji formuliše američku spoljnu politiku." Anveri dalje navodi da ista grupa drži pod kontrolom sve uticajne medije, a posebno je infiltrirana u političke rubrike mnogih glasila gde se iznose tobože suprostavljeni politički stavovi."Ogroman uticaj ova jevrejska lobistička grupa crpi iz bliskog savezništva sa ekstremnim desnim krilom hrišćanskih fundamentalista, koji danas kontrolišu Bušovu Republikansku partiju. Očito, sve se radi u interesu Izraela po principu Amerika kontroliše svet, mi kontrolišemo Ameriku . Nikada Jevreji nisu imali tako ogroman uticaj na svetsku politiku". Ipak, najotvorenije je o ovome progovorio Patrik Dž. Bjukenen, bivši šef za informisanje Bele Kuće, a sada pisac i politički komentator. On je žestoko optužio američke politicare, plaćene političke analitičare, kao i zaverenike iz prikrajka bliske američkoj vladi da rade protiv interesa SAD, uvlačeći sopstvenu državu u konflikte i ratove sa svim arapskim zemljama koje nisu po volji Izraelu. On se javno zapitao kakav je interes Amerike da ratuje sa zemljama koje joj legalno prodaju naftu i koje samo od toga i žive. Najzad, pita se Bjukenen: "Ko treba da profitira u opšetm ratu u kome bi se sukobili Zapad i Islam?" Odgovor na sva ova pitanja za Bjukenena je nedvosmislen: "To je Izrael, Šaron, Likud. Jedna nacija, jedna partija, jedan lider".

I u Velikoj Britaniji, stari član britanskog parlamenta, Tom Delajel, laburista, objavio je maja 2003. da su Jevreji preuzeli kontrolu nad američkom spoljnom politikom i da je uspešno guraju u rat: "Jevrejska zavera je preuzela pod svoju kontrolu SAD i formirala bezbožni savez sa ekstremnim hrišćanima. Previše je jevrejskog uticaja u SAD". NEKA SE PRIPREMI - AMERIKA Sve ovo za poznavaoce glavnih političkih strujanja u svetu nije novo, jer su godinama američki predsednici brinuli o izraelskoj bezbednosti. Ali, danas ova briga postaje sve teži teret za SAD, jer greh mnogih zločina preuzela je Amerika, a ne Izrael. Zbog toga, Amerika je postala danas omražena i usrcu hrišćanske Evrope.Tako i u Srbiji, prvi put u istoriji,evidentno je antiameričko raspoloženje. Nedavna izjave američkog ambasadora, Majkla Polta, da su odnosi SAD i SCG prijateljski i jako dobri, pri čemu se on pozvao i na rezultate ankete koju su uradile upravo agencije finansirane od strane Džordža Sorosa, predstavlja upravo potvrdu "slepe" američke servilnosti tuđim interesima. Zato je zanimljivo razmisliti da li je i u našoj jugoslovenoj krizi Amerika imala stvarne interese za uplitanje u lokalni međuetnički sukob, u Krajni, u Bosni, na Kosmetu? Ko je doveo Mudžahedine u BiH i kome treba u Evropi islamska država i trajna politička nestabilnost na Balkanu? Da li Americi? Da li je minorni ipolupismeni Albanski narod baš toliko sposoban da kroz američki kongres i evropske institucije tako vešto lobira za nezavisno Kosovo? Ko ih je naučio da perfidnim maltertiranjem i šikaniranjem srpskog stanovništva teraju ljude na iseljavanje? Ko im je dao ogromne pare i naučio ih kako se parama može sve i svako kupiti?Kako se Veton Suroi obreo na sastanku Bilderberg grupe? Da li je nezavisno Kosovo zaista u interesu Albanaca koji tamo žive? Ili je i na Balkanu voćena neka ropska i "slepačka" američka politika za nečije tuđe interese? Ali šta o tome znaju obični građani Amerike, ubeđeni da žive u "slobodnoj i demokratskoj zemlji"? Džon Kaminski zato svoj esej "Amerika - imperija zla" zaključuje upravo porukom Amerikancima: "Ljudi iz drugih država greše kad kažu kako nemaju ništa protiv američkog naroda, nego da je američka vlada ta koju oni ne vole ili koje se boje. Američki narod je upravo taj koji je dozvolio da do toga uopšte dođe, i on je taj koji treba da snosi krivicu i koji će kasnije morati da bere plodove svog nemara [...] Samo zbog toga što su Amerikanci odustali od borbe za istinsku slobodu širom sveta, uskoro će doći i taj dan (mnogo brže nego što mnogi misle) kada će i ONI morati da brane svoju ličnu slobodu od monstruma kojeg su sami stvorili svojom sebičnom indiferentnošću. Korporativna zver koja konzumira ljudsku slobodu širom sveta, uskoro će usmeriti svoje gladne ralje na samu Ameriku, a Amerikanci, koji su u međuvremenu zaboravili kako se brani sloboda u svetu, sigurno su zaboravili i kako se brani svoja vlastita. A kada ostatak sveta dođe da naplati za ovu ubilačku tiraniju i represiju koju Amerika sada sprovodi, šta ćete im reći kada se vi lično nađete oči u oči s njima? Da niste znali? " Najzad, znaju li Srbi uopšte ko im je neprijatelj i ko im kroji sudbinu?

DA LI ZNATE? - da izraelski državljani koji nisu Jevreji, ne mogu kupovati ili iznajmljivati zemljište u Izraelu? -da su sve palestinske propusnice u Izraelu obojene kako bi se razlikovali od Jevreja -da je sve do 1988. izraelskim poslodavcima bilo dozvoljeno da objavljuju oglase za posao sa naznakom "samo Jevreji". - da je Izrael rasporedio 85% vodnih resursa za Jevreje, a ostalih 15 % svim Palestincima. Na primer, u Hebronu je 85 % vodenih izvorišta dato za 400 stanovnika Jevreja, dok je 15 % podeljeno izmedju 120 000 Palestinaca. - da Izrael od Amerike dobija 4 milijarde dolara pomoći svake godine. Ta godišnja pomoć premašuje američka davanja čitavoj Africi. - da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja poseduje nuklearno oružje. - da je Izrael jedina zemlja na Srednjem Istoku koja odbija da potpiše Ugovor o zabrani proliferacije nukleranog oružja i zabranjuje međunarodne inspekcije na svojoj teritoriji. -da Izrael trenutno okupira teritoriju dve suverene zemlje: Libana i Sirije, nipodaštavajući rezoluciju Saveta bezbednosti UN. - da Izrael decenijama šalje atentatore na teritorije drugih zemalja kako bi ubijali njihove političke protivnike. - da je visoko rangirani vojni oficir izraelskih odbrambenih snaga javno priznao da je izvršio egzekuciju nad nenaoružanim ratnim zatvorenikom. -da Izrael odbija da sudi svojim vojnicima koji su priznali da su izvršili ratni zločin. -da je Izrael digao u vazduh jedan američki diplomatski objekat u Egiptu i napao američkibrod u međunarodnim vodama, ubivši pri tom 33 i ranivši 177 američka mornara. -da su četiri premijera Izraela (Begin, Šaron, Rabin i Šamir) učestvovali ili u bambaškim napadima ili maskarima civila ili u nasilnom isterivanju civila iz njihovih sela. -da je Izrael imao poštansku marku posvećenu čoveku koji je izvršio napad na civilni autobus i ubio nekoliko ljudi. -da Izrael vešto konfiskuje (prisvaja) bankovne račune i poslove nejevreja i odbija da platinadoknadu za one koji su time oštećeni. -da je drugi najmoćniji lobi u SAD, prema nedavnim istraživanjima među vašingtonskim insajderima magazina "Fortjun", Američko- izraelski Politički Komitet (AIPAC) -da izraelsko ministarstvo inostranih poslova plaća čak tri američke agencije za formiranje javnog mnjenja kako bi se promovisao Izrael. -da je odbrana Izraela zajamčena u 70 rezolucija Saveta bezbednosti U N. -da današnji Izrael počiva na mestima gde je nestalo više od 400 palestinskih sela i da su Izraelci preimenovali skoro sva mesta u zemlji kako bi prekrili tragove palestinskih naseobina. - da je Šaronova koaliciona vlada uključuje i partiju "Molodet" koja zagovara proterivanje Palestinaca sa okupirane teritorije. Izvor: Al-Hevar Centar, Palestina

TEKSTOVI O CIONIZMU
Cionizam I Prvi Svjetski Rat
U drugoj polovini 19-tog vijeka u Evropi je nastao pokret poznat kao Cionizam. Cionizam je prvobitno imao za svoj cilj osnivanje jevrejske države na području Palestine. Danas se ovaj pojam odnosi na one Jevreje koji žele da prošire sadašnju državu i na okolne prostore koji su trenutno vlasništvo Palestinaca. U svom širem značenju, pojam “Cionist” se odnosi i na određene elemente iz jevrejske zajednice koji vjeruju u tzv. jevrejsku superiornost nad ostalim narodima, tako stavljajući svoje vlastite interese ispred interesa naroda države u kojoj borave. Velika je greška vjerovati da su svi Jevreji pobornici “Cionističke mafije” ili zagovornici jevrejske superiornosti. U stvari, neke od najačih osuda Cionizma upravo dolaze od strane pojedinih Jevreja. Postoji mnogo anti-cionističkih knjiga i rukopisa pisanih od strane značajnih jevrejskih pisaca, istoričara i novinara kao što su John Sack,Alfred Lilienthal, Noam Chomsky,Israel Shahak,Benjamin Freedman, Jack Bernstein,Henry Makow i Victor Ostovsky , samo par njih ovdje navodimo. Postoji takođe jevrejska vjerska grupa koja se naziva “Neturei Karta, Jews United Against Zionism” (Ujedinjeni Jevreji Protiv Cionizma). Zbog svojih hrabrih istupa, ovi ljudi su morali da podnesu mnoge žestoke udarce cionističkih klevetničkih grupa kao što su the Anti Defamation League (ADL) – organizacija koja se specijalizovala u blaćenju, klevetanju i špijuniranju. Pisac Jack Bernstein najbolje je opisao prljavu prirodu ADL-a ovako: “Meni je veoma poznata vaša taktika, draga moja cionistička braćo, kojom se služite da ušutkate one koji pokušavaju da objelodane vaše subverzivne radnje. Ako ta osoba nije jevrejske nacionalnosti, vi ju odmah proglasite “anti-semitom” što je samo jedna dimna zavjesa koja vam služi za sakrivanje vaših prljavih rabota. Međutim, ako je osoba koja vas razotkriva Jevrej, onda se služite drugom taktikom: * Prvo, ignorišete optužbe nadajući se da se informacija o tome neće daleko proširiti * Ako se informacija proširi, onda ju vi pokušate da ismijete kao i osobu koja ju promoviše. *Ako ni ovo ne radi, onda je vas idući korak – atentat na ličnost. Ako čovjek nije imao skandala iza sebe, onda ćete se vi potruditi da već izmislite neki. *Ako ništa od ovoga ne donese željeni efekat, vi se onda nećete libiti ni fizičkog napada na tu osobu. Vi nikada niste pokušali da dokažete da je sama informacija netačna. Tako, prije nego što započnete svoje napore da me ušutkate, ja vam nudim jedan izazov: Vi kao cionisti skupite određen broj jevreja Cionista i svjedoka koji će zastupati vaše stavove; a ja ću skupiti isti broj osoba koji su anti-cionisti, pro-američki nastrojeni jevreji i svjedoci. Onda će Cionisti i Anti-Cionisti objasniti i obrazložiti svoje stavove, a onda mogu da raspravljaju o ovoj knjizi i svom materijalu u vezi sa njom – a ova debata će se održati u televizijskom studiju. Hajde da prezentiramo sve informacije obeju strana i da pustimo američku publiku da sama odluči sta je istina a šta ne. Zar ovo nije pošten prijedlog? Vi ćete svakako rado prihvatiti ovaj prijedlog, ako ono što sam ja napisao nije istina. Ali ako se ponovo vratite na staro zapomaganje “Laži, sve su ovo laži!”, vi ćete onda time samo da potvrdite američkoj publici da je u stvari sve ovo što sam napisao- istina. Ne moramo ni da kažemo, da Bernstein-ov izazov nikada nije bio prihvaćen. Međutim, cionistima skraja 19 – vijeka jedna od prepreka u šemi preuzimanja Palestine bila je ta što je Palestina u to vrijeme bila pod Turskom Otomanskom Imperijom, i u to vrijeme Turcima nije ni na pamet padalo da se odreknu tog komada teritorije, koju su smatrali svojim vlasništvom, u korist evropskih cionista. Veoma malo jevreja je u to doba živjelo na području Palestine, i Jevreji inače nisu

ni imali kontrolu nad tim prostorima sve od vremena Rimske Imperije. To ujedno i potire mit kako se “Arapi i Jevreji vijekovima bore oko ove teritorije”. Šačica arapskih Jevreja koja je u to vrijeme živjela u Palestini vrlo se lijepo slagala sa Muslimanima i nije izražavala nikakvu želju da zbaci s vlasti otomanske vladare i osniva izraelsku državu. Inicijativa odvajanja Palestine od Otomanske Imperije došla je direktno od strane evropskih cionista, koji su postali veoma uticajni u mnogim evropskim zemljama Nekim “slučajem” cionističkoj mafiji se uskoro ukazala i jedna velika prilika. Došla je 1914-ta godina i počeo je veliki rat izmedu Njemačke, Austro-Ugarske i Turske, sa jedne strane, protiv Engleske, Francuske i Rusije, sa druge strane. Da bi se zadržali na temi septembarskog događaja i “Rata Protiv Terorizma”, nećemo ulaziti u analizu razloga i podloge za Prvi Svetski Rat. Ono što moramo da razumijemo je da su cionisti odigrali veoma vaznu ulogu u uvlačenju USA u ovaj krvavi evropski sukob - rat u kome USA nisu imale apsolutno nikakvog vitalnog interesa da učestvuju. Situacija je bila ovakva. Do 1916-te godine Njemci, Austrijanci i Turci su skoro dobili taj rat. Rusija je bila u haosu i skoro da bude kompletno progutana komunističkom revolucijom. Francuska je imale strašne gubitke a Britanija je bila opkoljena njemačkim podmornicama. Njemačka je ponudila Britaniji prekid rata uz uslove koji su tada odgovarali Britaniji. Ali su Britanci kao i internacionalni cionisti imali još jednu igraču kartu. Britanska vlada i cionistički lideri napravili su jedan prljav dogovor. Cioniste je vodio Chaim Weizmann, čovjek koji će kasnije postati prvim predsjednikom Izraela. Cionisti su obečali da ce uvući u rat moćnu USA na strani Britanije, koristeći svoje uticajne veze, tako da će onda ovi moći da slome Njemačku i Tursku, a zauzvrat Britanija će njih nagraditi preuzimanjem Palestine od poraženih Turaka, kad se rat završi. Britanci su prethodno htjeli da daju cionistima neka područja u Africi, za formiranje jevrejske države, ali Cionisti su bili ustrajni u svom zahtjevu za Palestinom. Tako, kad se Palestina nađe pod britanskom kontrolom, evropskim jevrejima će biti dozvoljeno da je nasele u velikom broju, i tako osnuju svoju državu. Cionistički moćnici kao Bernard Baruch, Louis Brandeis, Paul Warburg (osnivač Američke Banke Federalnih Rezervi), Jacob Schiff, i drugi odmah su počeli sa obradom američkog presjednika Woodrow Wilson-a. Preko noći je američka stampa, većinom kontrolisana od strane cionista, pretvorila njemačkog kajzera i njegov narod u “krvožedne Hune”, odlučne da po svaku cijenu unište zapadnu civilizaciju. Tako su USA 1916-te godine, uz pomoć režiranog incidenta sa američkim brodom “Lusitania” (potopljen od strane Britanije, a optužili Njemačku) ušli u rat na strani Britanije, sa parolom “osiguravanja demokratije u cijelom svijetu”. “Potprašimo Hune!” glasio je poznati propagandni poster Freda Strothman-a, - taj slogan je postao i ratni poklič svih američkih patriota. Woodrow Wilson je bio zatečen jakom i čudnom silom koja je bila izvan njegove kontrole – silom koju je on sam već pokušao da opiše u svojoj knjizi “Nova Sloboda” intrigirajućim riječima: "Otkako sam ušao u političke vode, mnogi ljudi su mi privatno povjeravali svoje tajne i stavove. Neke od najvećih ličnosti USA na poljima trgovine i industrije se plaše nečega. Oni vjeruju da postoji jedna tako moćna, tako organizovana, prepredena, sveobuhvatna i ubjedljiva sila, da samo sa šapatom mogu o njoj da govore” U međuvremenu u Njemačkoj, - gdje su cionističke snage takođe imale strahovito veliki uticaj na štampu i industriju – ratni entuzijazam je odjednom splasnuo, razvodnjen pomoću medija, čiji su vlasnici mahom bili Jevreji. Takođe, marksističke i jevrejske vođe radničkih sindikata počeli su organizovati radničke štrajkove u njemačkim fabrikama oružja. Tako sa njemačkim odjeljenjem internacionalne cionističke mafije koje je podrivalo Njemačku iznutra, i engleskim i američkim odjeljenjima koja su uspjela da uvuku Ameriku u rat, nije prošlo dugo dok Njemačka, Austrija i Turska nisu poražene i njihove mape prekrojene od strane pobjedničkih sila, Versajskim Paktom (Treaty of Versailles), 1918-te godine. Uz mnoge cionističke bankare koji su prisustvovali i uticali na Versajski Sporazum, Cionisti su imali i svoju vlastitu delegaciju tamo, koju je predvodio Chaim Weizmann.

Velika Britanija je izdala Balfour-ovu Deklaraciju u Novemberu 1917-te godine, godinu dana prije njemačke kapitulacije, mada je ona bila pripremljena jos 20 mjeseci prije, uz Weizmann-ovu inicijativu. Deklaracijom se dozvoljavala masovna imigracija Jevreja u Palestinu, uz obećanje zaštite prava Arapa. Arapi koji su živjeli u Palestini, nisu povjerovali u ova obećanja. Mada su žestoko protestovali, nisu mogli ništa da učine kako bi zaustavili talas jevreskih imigranata. To je bio prvi korak kreiranja onoga što će postati izraelska država, 20 godina kasnije. Nekoliko godina nakon rata, jedan američki cionista, milioner, po imenu Benjamin Freedman prekinuo je sve svoje veze sa ovom organizacijom, i okrenuo se protiv nje. Freedman je bio vlasnik kompanije the Woodbury Soap Company i jedan od monogih cionista koji su prisustvovali Versajskom Sporazumu. Imao je vrlo dobre veze uključujući i nekoliko američkih predsjednika. Freedman-u se smučilo kriminalno ponašanje cionističke mafije I tako je posvetio veći dio svog bogatstva, i života, razotkrivanju istina u vezi oba svjetska rata, kao i cionističkih manipulacija u Americi. Prema Freedman-u, Wilson-a su Cionisti ucijenili javnom objavom jedne njegove vanbračne veze za vrijeme dok je bio predsjednik Princeton Universiteta. Freedman-ova opsežni (I sakriveni) rukopisi, govori, i knjige na ovu temu, predstavljaju obaveznu literaturu (ukoliko ih uspijete pronaći!). Jedan od lidera Anti Defamation League - Arnold Forster - okarakterisao je Freedman-a kao “Jevreja koji mrzi samog sebe” Ovdje je jedan kratak izvod iz govora kojeg je Freedman održao 1961-ve godine u Willard Hotelu, u Washington DC, u kome je opisao ove sile i pozadinu ulaska Amerike u Prvi svjetski Rat : “Njemački cionisti, koji su predstavljali cioniste istočne Evrope, otišli su u Britanski Ratni Kabinet i – biću kratak pošto je ovo dugačka priča, ali imam dokumente kojima mogu da dokažem sve što tvrdim – i rekli su: “Slušajte. Još uvijek možete da dobijete ovaj rat. Ne morate da se predate. Ne morate da prihvatite mirovne uslove koji su vam ponuđeni od strane Njemačke. Vi ćete dobiti ovaj rat ukoliko Sjedinjene Američke Države uđu u njega, kao vaš saveznik. USA nisu bile u ratu u to vrijeme. Mi smo tada bili svježi, mladi, bogati i moćni. Rekli su Englezima: "Mi vam garantujemo da ćemo uvući USA u rat kao vašeg saveznika, ako nam vi obećate Palestinu nakon što pobjedite u ratu”. Drugim rječima, dogovorili su se. Engleska je imala toliko prava da obećava Palestinu bilo kome, isto koliko bi imale prava USA da obećaju npr. Japan – Irskoj, iz bilo kog razloga. Apsolutno je apsurdno da velika Britanija, koja nikad nije imala interese niti bilo kakva prava na području palestinske teritorije, da nudi Palestinu kao zalog kojim će platiti Cionistima uvlačenje Amerike u rat. Međutim, oni su dali to obećanje, u oktobru 1916.te godine. Vrlo kratko nakon toga, ne znam koliko vas se toga sjeća, USA koja je bila totalno pronjemački nastrojena u to vrijeme, ulazi u rat kao britanski saveznik. Mi možemo samo raspravljati u kojoj mjeri je ovaj prljavi dogovor između Britanaca i Cionista doprinjeo uvlačenju i pogibiji američke djece u ovom krvavom evropskom sukobu. Mnogi, kao i Freedman, vjeruju da je to bio i jedini razlog za ulazak Amerike u taj rat. Drugi, kao i ja, pisac ovog teksta, misle da je to bio samo glavni dodatni faktor. Međutim, ono oko čega se možemo složiti je činjenica da – Cionistima nije ni malo smetalo da Amerikanci ginu zbog njihovih sebicnih interesa. Čak i u Enciklopediji Britanici, kao i u MS Encarta ( traži pod: "Balfour Declaration) potvrđuje se ova činjenica. Ovdje je jedan izvod: BALFOROVA DEKLARACIJA. "Balforova deklaracija je dokumenat sačinjen u martu 1916 – te godine, a objavljen u novembru 1917.-te godine, za vrijeme Prvog Svjetskog Rata, od strane Arthur-a James-a Balfour-a, tadašnjeg ministra inostranih poslova Britanije…dokumanat je specifično izrazio podršku britanske vlade cionistima za osnivanje nacionalne države Jevreja na području Palestine.” Dokumenat je obavezao britansku vladu da učini sve napore u ostvarenju ovog zadatka” uz dodatak da se mora jasno da razumije da se ne smije ništa učiniti što bi narušilo prava postojeće ne-jevrejske zajednice u Palestini.” "Svrha ovog dokumenta je bila da se zadobije podrška Jevreja kako iz zaraćenih država, tako i Amerike. Kao rezultat ove deklaracije, 1948.-me godine došlo je do osnivanja Izraela kao nezavisne

države, na naznaćenoj teritoriji”. Takođe je vrijedno pomena da je Britanija nakon 1-og Svjetskog Rata rascjepkala Otomansku Imperiju u mnogo manjih država. Kuvajt, marionetska kraljevina bogata naftom, formiran je odsjecanjem južnog obalnog dijela od države koja je danas poznata kao Irak. Kao rezultat tog akta prekrajanja mape ovog regiona, kreiran je stalni konflikt izmedu Iraka I Kuvajta. Irak je oduvijek smatrao Kuvajt svojom južnom pokrajinom. To je na kraju dovelo i do iračke invazije na Kuvajt 1991-ve godine, i Golfskog Rata. WEIZMANN ------ BRANDEIS ------ BARUCH --------- WARBURG ČETVORICA CIONISTA KOJA SU NAGOVORILA WOODROW WILSON-a na 1-vi Svjetski Rat

Jevrejski posmatrač
u pitanju su riječi jednog jevrejina,to znači da treba biti smunjičav prema činjenicama iznijetim u ovom tekstu

Pažljivo posmatrajte svetske jevrejske zajednice i organizacije Jevrejske vođe: Bendžamin Fridman, jevrejski zaverenik koji je obelodanio tajne Jevrejski dezerter upozorava Ameriku – Reči Bendžamina Fridmana Otkrivanje skrivene tiranije – Jevreji i komunizam protiv Amerike, po Bendžaminu Fridmanu Bendžamin Fridman govori: Jevrejski izdajnik upozorava Ameriku od Bendžamina H. Fridmana Uvodna beleška: Bendžamin H. Fridman je bio jedan od najinteresantnijih i najfascinantnijih ljudi 20-tog veka. G-din Fridman, rođen 1890. godine, je bio uspešni njujorški jevrejski poslovni čovek i, u jednom trenutku, glavni vlasnik “Vudberi Soup Kompani”. Posle judeo-komunističke pobede 1945. godine, prekinuo je sve veze sa postojećim jevrejskim organizacijama i proveo ostatak života ulažući najveći deo svog, nikako zanemarljivog bogatstva od bar 2.5 miliona dolara, u posao razotkrivanja jevrejske tiranije koja je progutala Sjedinjene Države. G-din Fridman je dobro poznavao ono šta je govorio pošto se ranije nalazio na najvišim položajima u jevrejskim organizacijama i njihovim mahinacijama uz pomoć kojih su ovladali našom nacijom. Bio je prijatelj Bernarda Baruha, Semjuela Untermajera, Vudrou Vilsona, Frenklina Ruzvelta, Džozefa Kenedija i Džona F. Kenedija, kao i mnogih drugih ljudi koji su oblikovali naše vreme. Ovaj govor je održan pred patriotskom publikom, 1961. godine, u hotelu Vilard u Vašingtonu, u organizaciji Konde MekGinlijevog patriotskog časopisa iz tog vremena, “Komn Sens”. Mada se ovaj dalekosežni i improvizovani govor u vezi nekih detalja odnosi pre svega na vremenski period u kojem je dat, suštinska poruka g-dina Fridmana – njegovo upozoravanje Zapada – je sada za nas važnija nego ikada ranije. -K.A.S. BENDŽAMIN FRIDMAN ... Ovde, u Sjedinjenim Državama, imamo situaciju da Cionisti i njihovi religiozni istomišljenici u potpunosti kontrolišu našu vladu. Iz mnogih razloga, kojih je previše i koji su previše složeni da bi sada u njih ulazili, Cionisti i njihovi religiozni istomišljenici vladaju ovim Sjedinjenim Državama kao da je ova zemlja apsolutna monarhija, a oni njieni vladari. Možete reći da je ovo prenaglašena izjava, ipak, dopustite mi da vam pokažem šta se dogodilo dok ste vi spavali. Šta se dogodilo? U leto 1914. godine je izbio I Svetski rat. Ovde je prisutno nekoliko ljudi mojih godina, koji se toga sećaju. U tom ratu su se na jednoj strani nalazili Velika Britanija, Francuska i Rusija, i na drugoj Nemačka, Austro-Ugarska i Turska. Nemačka je za dve godine pobedila u tom ratu, ne samo formalno, već i stvarno. Nemačke podmornice, koje su iznenadile svet, su počistile ratne brodove sa Atlantskog Okeana. Vojnici Velike Britanije su

ostali bez municije, sa zalihama hrane za nedelju dana – posle čega je usledila glad. U to vreme je došlo do pobune u francuskoj vojsci. Pri odbrani Verdena na Somi je poginulo 600.000 Francuza u cvetu mladosti. Ruski vojnici su kupili svoje igračke i zaputili se kući, bez želje da se dalje igraju rata, i bez simpatije prema caru. Italijanska vojska je takođe napuštala rat. Na nemačkom tlu nije ispaljen nijedan metak. Nijedan neprijateljski vojnik nije prešao granicu i ušao u Nemačku. Ipak, Nemačka je ponudila Engleskoj mirovne pregovore. Ponudila je Engleskoj mirovne uslove koje su pravnici nazvali “status kvo ante bazis”. Ovo je značilo: “Nazovimo rat završenim, i neka sve bude kao što je bilo pre nego što je rat počeo”. Engleska je u leto 1916. godine ozbiljno razmatrala ovu mogućnost. Nije imala izbora. Morala je ili da prihvati ovaj uslovni mir koji joj je Nemačka velikodušno nudila ili da nastavi rat i doživi potpuni poraz. Dok se ovo događalo, Cionisti u Nemačkoj, koji su predstavljali Cioniste iz Istočne Evrope, su otišli u britanski ratni kabinet i – biću kratak pošto je ovo duga priča, mada bih hteo da kažem da posedujem sve dokumente koji mogu da dokažu svaku rečenicu koju iznosim – rekli: “Poslušajte nas. Još možete dobiti ovaj rat. Ne morate da odustanete. Ne morate da prihvatite mirovne uslove koje vam Nemačka sada nudi. Možete dobiti ovaj rat ako u njega uđu Sjedinjene Države kao vaš saveznik”. Sjedinjene Države u to vreme nisu bile u ratu. Bili smo odmorni; bili smo mladi; bili smo bogati; bili smo moćni. Engleskoj je rečeno: “Daćemo vam garancije da će Sjedinjene Države ući u rat kao vaš saveznik, da će se sa vama boriti na vašoj strani, ako nam obećate da će posle vas i Palestina pobediti u ratu”. Drugim rečima, Cionisti su izneli sledeću ponudu: “Uredićemo da Sjedinjene Države uđu u rat kao vaš saveznik. Palestina je cena koju morate platiti pošto pobedite u ratu i porazite Nemačku, AustroUgarsku i Tursku.” Engleska je imala isto toliko prava da nekome obeća Palestinu, koliko bi Sjedinjene Države imale pravo da u ime nekakvog razloga obećaju Irskoj Japan. Potpuno je besmisleno da Velika Britanija, koja nikada nije imala nikakve veze, nikakve interese i nikakva prava na ono što je poznato kao Palestina, time plati Cionistima za to što će oni omogućiti da Sjedinjene Države uđu u rat. Ipak, Velika Britanija je u oktobru 1916. godine dala takvo obećanje. Ubrzo posle toga – ne znam koliko mnogo ljudi ovde se toga seća – Sjedinjene Države, koje su bile gotovo u potpunosti pro-nemački orijentisane, su ušle u rat kao britanski saveznik. Kažem da su Sjedinjene Države bile gotovo potpuno pro-nemački orijentisane zato što su ovdašnje novine kontrolisali Jevreji, bankari su bili Jevreji, sva sredstva masovne komunikacije u ovoj zemlji su kontrolisali Jevreji; a oni, Jevreji, su bili pro-nemački orijentisani. Oni su bili tako orijentisani zato što su mnogi od njih došli iz Nemačke, i isto tako su želeli da vide da Nemačka pobedi Cara. Jevreji nisu voleli Cara, i nisu želeli da Rusija pobedi u ovom ratu. Ovi nemačko-jevrejski bankari, poput Kuna Leba i drugih velikih bankarskih firmi u Sjedinjenim Državama, su odbili da daju Francuskoj i Engleskoj i jedan dolar. Stali su sa strane i rekli: “Dok god su Francuska i Engleska povezane sa Rusijom, ni jednog centa!” Oni su, zato, sipali novac u Nemačku, borili su se na nemačkoj strani protiv Rusije, pokušavajući da poraze carski režim. Ovi isti Jevreji su sada, kada su uvideli mogućnost da dobiju Palestinu, otišli u Englesku i skllopili spomenuti sporazum. Tada se sve promenilo, kao kada se svetlo na semaforu promeni iz crvenog u zeleno. Tamo gde su sve novine bile pro-nemačke, gde je ljudima govoreno o trgovinskim i svim drugim teškoćama koje Nemačka ima boreći se protiv Velike Britanije, Nemci iznenada više nisu bili dobri momci. Oni su bili nitkovi. Oni su bili Huni. Oni su ubijali medicinske sestre iz Crvenog Krsta. Oni su odsecali ruke bebama. Nisu bili dobri momci. Ubrzo posle toga, g-din Vilson je objavio rat Nemačkoj. Cionisti u Londonu su poslali depeše u Sjedinjene Države, sudiji Brandaisu, sa porukom: “Obavite

posao sa predsednikom Vilsonom. Mi dobijamo od Engleske ono što želimo. Sada vi obavite posao sa predsednikom Vilsonom i omogućite da Sjedinjene Države uđu u rat.” Eto kako su Sjedinjene Države ušle u rat. Mi u tome nismo imali nikakvog drugog interesa; nismo imali više prava da budemo u ratu nego što bi imali da večeras budemo na mesecu umesto u ovoj sobi. Apsolutno nema nikakvog razloga da I Svetski rat bude naš rat. Mi smo uvedeni u njega – ako mogu da budem vulgaran, mi smo usisani u njega – taj rat je služio samo zato da bi međunarodni Cionisti mogli dobiti Palestinu. To je nešto što nikada nije rečeno ljudima u Sjedinjenim Državama. Oni nikada nisu znali zašto smo ušli u I Svetski rat. Pošto smo ušli u rat, Cionisti su otišli u Veliku Britaniju i rekli: “Evo, ispunili smo naš deo dogovora. Trebalo bi da imamo nešto napismeno na osnovu ćega će se znati da ćete ispuniti vaš deo dogovora i dati nam Palestinu kada pobedite u ratu.” Oni nisu znali da li će rat trajati još jednu ili deset godina. Zato su počeli da rade na nekoj vrsti potvrde dogovora. Ta potvrda je dobila oblik pisma, koje je bilo napisano šifrovanim tekstom (koji je bio težak za odgonetanje), tako da niko ne bi znao o čemu se tu radi. Ovaj tekst je nazvan Balfurovom Deklaracijom. Ta Balfurova Deklaracija nije bila ništa drugo nego obećanje Velike Britanije da će platiti Cionistima ono što je dogovoreno za omogućivanje ulaska Sjedinjenih Država u rat. Tako je ova velika Balfurova Deklaracija, o kojoj ste čuli toliko mnogo toga, ustvari falsifikat koliko i novčanica od tri dolara. Mislim da njoj ne bi trebalo davati veći značaj od pomenutog. Tako su počeli svi problemi. Sjedinjene Države su ušle u rat. Porazile su Nemačku. Znate šta se desilo. Kada se rat završio, i Nemci otišli u Pariz na Parisku mirovnu konferenciju 1919. godine, tamo je bilo 117 Jevreja, u vidu jevrejske delegacije koju je predvodio Bernard Baruh. Bio sam tamo: trebalo bi da mi je to poznato. Šta se onda dogodilo? Jevreji su na toj mirovnoj konferenciji, kada je Nemačka isečena i kada je cela Evropa izdeljena, da bi svakoj naciji koja je tako tražila, bio dat izvesan deo evropske teritorije, rekli: “Da li bi mogli da dobijemo Palestinu?” I oni su tada prvi put pokazali Nemcima ovu Balfurovu Deklaraciju. Nemci su tako po prvi put shvatili: “Oh, znači, u tome je bila igra! Zbog toga su Sjedinjene Države ušle u rat.” Nemci su po prvi put shvatili da su poraženi, natovarene su im užasne ratne odštete, zato što su Cionisti želeli Palestinu i bili spremni da dođu do nje po svaku cenu. Ovo nas dovodi do sledećeg interesantnog momenta. Kada su Nemci shvatili pomenuto, oni su se, prirodno, pobunili. Oni do tada nikada ni u jednoj svetskoj zemlji nisu imali veću slobodu nego što su je imali u Nemačkoj. Vi ste tamo imali g-dina Ratenaua, koji je na polju industrije i finansija bio možda 100 **** važniji od Bernarda Baruha u ovoj zemlji. Imali ste g-dina Balina, koji je posedovao dve velike parobrodske linije, “Nort Džerman Lojd” i “Hamburg-Amerikan Lajns”. Imali ste g-dina Blajhrodera, koji je bio bankar porodice Hoencolern. U Hamburgu ste imali Varburge, velike trgovačke bankare – najveće na svetu. Jevrejima je bilo sasvim dobro u Nemačkoj. U to nema nikakve sumnje. Nemci su ovo osećali kao pravu rasprodaju. To je bila rasprodaja koja je mogla da se poredi sa sledećom hipotetičkom situacijom: Pretpostavimo da su Sjedinjene Države bile u ratu sa Sovjetskim Savezom, i da smo mi pobedili, i da smo onda rekli Sovjetskom Savezu: “Napustimo sve ovo. Nudimo vam mirovne pregovore. Zaboravimo celu tu stvar;” I onda iznenada Crvena Kina uđe u rat kao saveznik Sovjetskog Saveza; i sa njima umešanim u rat mi doživimo poraz; potpuni poraz, sa ratnim odštetama kakve ljudska mašta nije u stanju da zamisli. Zamislite zatim da posle tog poraza mi shvatimo da su to bili Kinezi u ovoj zemlji, naši kineski državljani, za koje smo mi sve vreme mislili da su lojalni građani koji sarađuju sa nama, da su nas oni prodali Sovjetskom Savezu i da je Crvena Kina zbog toga ušla u rat sa nama. Šta bi onda mi u

Sjedinjenim Državama osećali prema Kinezima? Mislim da niko od njih ne bi smeo ni da proviri na ulicu. Ne bi bilo dovoljno odgovarajućih uličnih svetiljki da se pobrinu za njih. Zamislite samo kako bi se mi osećali. Nemci su tada upravo tako doživljavali ove Jevreje. Oni su bili tako ljubazni prema njima: od 1905. godine, kada je propala prva komunistička revolucija u Rusiji, i Jevreji morali da beže iz Rusije, svi oni su otišli u Nemačku. Nemačka im je ponudila utočište i imala sasvim pristojan tretman prema njima. Oni su, kao odgovor na to, pustili Nemačku niz reku, bez ikakvog razloga osim činjenice da su želeli Palestinu kao takozvanu “jevrejsku državu”. Nahum Sokolov, i svi drugi veliki lideri i velika imena o kojima danas možete čitati u vezi sa Cionizmom, su 1919., 1920., 1921., 1922. i 1923. godine u svim svojim člancima pisali – i štampa je bila puna njihovih izjava – da su osećanja koja Nemci imaju prema Jevrejima takva zahvaljujući činjenici da su Nemci shvatili da je do pomenutog velikog poraza došlo zbog jevrejskog nastojanja da uključe Sjedinjene Države u rat. To su priznali i sami Jevreji. Nije bilo u pitanju to da su Nemci 1919. godine otkrili da je čaša jevrejske krvi ukusnija od “Koka-Kole” ili “Minhenskog Piva”. Nije bilo u pitanju nikakvo religiozno osećanje. Nije postojao nikakav osećaj usmeren protiv ovih ljudi samo zbog njihovog religioznog uverenja. U pitanju su bili potpuno politički razlozi. Reč je bila i o ekonomiji, i o svemu drugom, jedino ne o religiji. Nikoga u Nemačkoj nije bila briga za to da li je neki Jevrej otišao svojoj kući i stavio zavese preko prozora i rekao: “Šema Izrael”, odnosno, “Oče Naš”. Niko se u Nemačkoj nije više brinuo za to nego što bi bio slučaj u Sjedinjenim Državama. Ovo osećanje koje se kasnije razvilo u Nemačkoj je nastalo zbog jedne stvari: Nemci su smatrali Jevreje odgovornim za svoj težak poraz. Razlog zbog kojeg se u I Svetskom ratu borilo protiv Nemačke takođe nije nešto za šta je Nemačka odgovorna. Nemci nisu bili krivi nizašta, osim za to što su bili uspešni. Oni su izgradili veliku mornaricu. Izgradili su trgovinu sa svetom. Morate se setiti da se Nemačka u vreme Francuske revolucije sastojala od 300 malih gradova-država, kneževina, vojvodstava, i tome slično. Tri stotine malih izdvojenih političkih entiteta. Od tada, od vremena Napoleona i Bizmarka, oni su se ujedinili u jednu državu. Zatim su za 50 godina postali jedna od vodećih svetskih sila. Njihova mornarica je konkurisala mornarici Velike Britanije, oni su imali svoje poslovne operacije u celom svetu, oni su mogli ostvariti bolju cenu od bilo koga, bili su u stanju da naprave bolje proizvode. Šta se dogodilo kao rezultat toga? Postojala je zavera između Engleske, Francuske i Rusije da se udari na Nemačku. Ne postoji nijedan svetski istoričar koji bi mogao pronaći valjan razlog zbog kojeg su ove tri zemlje odlučile da izbrišu Nemačku sa političke karte. Kada je Nemačka shvatila da su Jevreji odgovorni za njen poraz, prirodno je da se pobunila. Ipak, nijednom Jevreju nije falila ni jedan dlaka na glavi. Ni jedna jedina. Profesor Tansil, sa Džordžtaun Univerziteta, koji je imao pristup svim tajnim dokumentima Ministarstva inostranih poslova S.A.D., je u svojoj knjizi citirao dokument pomenutog ministarstva čiji je autor Hugo Šenfelt, Jevrej kojeg je Kordel Hal 1933. godine poslao u Evropu da istraži takozvane logore za političke zatvorenike. Šenfelt je iz Evrope odgovorio da je ove zatvorenike zatekao u sasvim dobrim uslovima. Oni su odlično izgledali, i sa svima je dobro postupano. Imajmo u vidu da su ovi logori bili puni komunista. Dobro, mnogi od njih su bili Jevreji, zato što se dogodilo da Jevreji u to vreme čine oko 98 procenata evropskih komunista. U tim logorima su bili i neki sveštenici, i neke radničke vođe, i Masoni, kao i drugi ljudi sa internacionalnim uverenjem.

Da vam pružim izvesnu uređenu osnovu za dalju priču: 1918-1919. godine, komunisti su, na nekoliko dana, zauzeli Bavarsku. Roza Luksemburg i Karl Libkneht su, sa grupom drugih Jevreja, preuzeli vlast u toku tri dana. Ustvari, kada je Kajzer završio rat, pobegao je u Holandiju pošto je mislio da će komunisti zauzeti Nemačku na isti način kao što su zauzeli i Rusiju i da će on doživeti istu sudbinu kao i ruski car. Zbog toga je pobegao u Holandiju, u sigurnost. Posle gušenja komunističke pretnje u Nemačkoj, Jevreji su i dalje delovali, pokušavajući da ponovo zadobiju svoj raniji položaj, i Nemci su se sa njima borili na sve moguće načine koji, ipak, ne bi doveli do ugrožavanja nikog od Jevreja. Borili su se sa njima na isti način na koji su se, u ovoj zemlji, pristalice prohibicije borile protiv svakog ko je bio zainteresovan za alkohol. Ova borba se nije vodila pištoljima. Ni borba protiv Jevreja u Nemačkoj se nije vodila na takav način. U to vreme je, da vas podsetim, Nemaca bilo oko 80 do 90 miliona, a Jevreja samo 460.000. Jevreji su činili oko polovine jednog procenta ukupnog stanovništva Nemačke. Ipak, oni su kontrolisali celokupnu štampu, kao i veći deo ekonomije, pošto su se pojavili sa novcem koji je imao malu stvarnu vrednost, u vreme kada je nemačka marka bila devalvirana, i kupili praktično sve. Jevreji su pokušali da sakriju ovu činjenicu. Nisu želeli da svet odistinski shvati da su oni prodali Nemačku, i da su Nemci bili povređeni zbog toga. Nemci su preuzeli odgovarajuću akciju protiv Jevreja. Oni su, trebam li to reći, sproveli diskriminaciju Jevreja gde god su to mogli. Klonili su ih se, na isti način na koji bi se u ovoj zemlji klonili Kineza, ili crnaca, ili katolika, ili bilo koga ko bi nas prodao neprijatelju i doveo do našeg poraza. Posle nekog vremena, svetski Jevreji su sazvali sastanak u Amsterdamu. Jula 1933. godine, na ovaj sastanak su došli Jevreji iz svih zamalja sveta. Oni su rekli Nemačkoj: “Oterajte Hitlera, i vratite svakog Jevreja na njegov raniji položaj, bez obzira na to da li je on komunista ili bilo šta drugo. Ne možete postupati sa nama na taj način. Mi, svetski Jevreji, vam postavljamo ultimatum.” Možete zamisliti šta su im Nemci rekli. Šta su Jevreji potom učinili? 1933. godine, kada je Nemačka odbila da se pokori volji svetske jevrejske konferencije u Amsterdamu, ta konferencija je prestala sa radom, i g-din Semjuel Untermejer, koji je bio šef američke delegacije i predsednik cele konferencije, je došao u Sjedinjene Države i direktno sa broda otišao u studija “Kolumbija Broudkasting Sistema” i napravio radio-emisiju koja se mogla čuti u celim Sjedinjenim Državama, u kojoj je, kao glavno, rekao sledeće: “Jevreji sveta sada proglašavaju Sveti Rat protiv Nemačke. Mi smo sada uključeni u sveti sukob protiv Nemaca. Iznurićemo ih glađu, sve dok se ne predaju. Sprovešćemoi svetski bojkot protiv njih. To će ih uništiti, pošto su zavisni od svog inostranog poslovanja.” Činjenica je da je dve trećine nemačkih zaliha hrana moralo da bude uvezeno, i da je moglo da bude uvezeno samo na osnovu dobitka od onog što je izvezeno. Tako, ako Nemačka ne bi mogla da izvozi, dve trećine njenog stanovništva bi moralo da gladuje. U Nemačkoj jednostavno nije bilo dovoljno hrane za više od jedne trećine stanovništva. U ovom proglasu, koji sam pomenuo, i koji je 7. avgusta 1933. godine objavljen u “Njujork Tajmsu”, g-din Semjuel Untermejer je drsko izjavio da je “ovaj ekonomski bojkot naše sredstvo samo-odbrane. Predsednik Ruzvelt se založio za njegovu upotrebu u Vladi Nacionalne Obnove”, koje se neki od vas možda sećaju, i u kojoj je bojkotovan svako ko ne bi sledio pravila "Nju Dila", i koju je tadašnji Vrhovni Sud proglasio neustavnim. Ipak, svetski Jevreji su proglasili bojkot Nemačke, i on je bio tako efikasan da ni u jednoj svetskoj radnji niste mogli da pronađete ništa na čemu bi bilo napisano “proizvedeno u Nemačkoj”. Rukovodilac “Vulvort Kompani” mi je rekao da je njegova kompanija morala da baci u reku grnčariju i posuđe vredne više miliona dolara; da bi njihove radnje bile bojkotovane ako bi neko došao i našao posuđe sa oznakom “proizvedeno u Nemačkoj”, pred njih bi bili postavljeni znaci na kojim bi pisalo: “Hitler”, “ubica” i tome slično, slično protestima koji su se dešavali na Jugu. U prodavnici koja pripada prodajnom lancu

R.H. Mejsi, koji je bio pod kontrolom (slučajno jevrejske) porodice Štraus, jedna žena je našla čarape iz Čemnica, koje su imale oznaku “proizvedeno u Nemačkoj”. To su bile pamučne čarape i one su mogle biti tu i 20 godina, jer ja sam posmatrao ženske noge već mnogo godina i prošlo je dosta vremena otkako sam na njima video neke pamučne čarape. Video sam da je “Mejsi” bojkotovan, sa stotinama ljudi koji šetaju unaokolo sa znacima na kojima piše: “ubice”, “Hitlerovci”, i slično. Do tada, ni jednom Jevreju u Nemačkoj nije zafalila ni jedna dlaka na glavi. Nije bilo patnji, nije bilo gladovanja, nije bilo zločina, nije bilo ničega. Prirodno, Nemci su rekli: “Ko su ovi ljudi da proglašavaju bojkot protiv nas i izbacuju sve naše ljude sa posla, i koče našu industriju? Ko su oni da nam to rade?” Prirodno je da su se oni pobunili. Izvesno je da su na jevrejskim radnjama crtali svastike. Zašto bi neki Nemac trebalo da dođe i da novac prodavcu koji je bio deo bojkota koji će izgladniti Nemačku, kako bi se ova predala svetskim Jevrejima, koji bi diktirali ko bi trebao da bude Nemački premijer ili kancelar? To bi bilo smešno. Bojkot je nastavljen još neko vreme, ali se sve do 1938. godine, kada je jedan mladi Jevrej iz Poljske ušetao u nemačku ambasadu u Parizu i ubio nemačkog zvaničnika, nije dogodilo da su Nemci zaista počeli da se na grublji način ponašaju prema Jevrejima u svojoj zemlji. Vi ste tada mogli zateći Nemce kako razbijaju prozore i tuku se na ulicama, ... Ja ne volim da koristim reč “anti-semitizam”, pošto je ona besmislena, ipak, ona i dalje nosi neko značenje, tako da ću morati da je upotrebim. Jedini razlog zbog kojeg je u Nemačkoj postojalo neko osećanje usmereno protiv Jevreja je bilo to što su oni bili odgovorni za I Svetski rat i za pomenuti svetski bojkot. Oni su kasnije bili odgovorni i za II Svetski rat, pošto su posle pomenutih događaja stvari izmakle kontroli i bilo je apsolutno neophodno da Jevreji i Nemačka zaduvaju u ratne trube kako bi se videlo ko će od njih preživeti. Ja sam u to vreme živeo u Nemačkoj i znao sam da su Nemci morali da odluče da li će Evropa biti hrišćanska ili komunistička: nije postojalo ništa između. Nemci su odlučili da sačuvaju hrišćansku Evropu, ako to bude bilo moguće. Oni su počeli da se, još jednom, naoružavaju. U novembru 1933. godine, Sjedinjene Države su priznale Sovjetski Savez. Sovjetski Savez je postajao sve moćniji, i Nemci su shvatili da “će uskoro doći naš red, ako ne budemo jaki”. Potpuno isto kao što mi danas u ovoj zemlji kažemo: “Uskoro će doći naš red, ao ne budemo jaki”. Naša vlada troši 83 ili 84 biliona dolara za odbranu. Odbranu od koga? Odbranu od 40.000 malih Jevreja u Moskvi koji su preuzeli vlast u Rusiji, i zatim, na svoj prepredeni način, ostvarili kontrolu i nad mnogim drugim zemljama sveta. Ono što napreže moju maštu je to što je ova zemlja sada na ivici Trećeg Svetskog rata, iz kojeg ne možemo izaći kao pobednici. Znam da se snaga nuklearnih bombi meri u megatonima. Megaton je termin kojim se opisuje milion tona TNT-a. Naše nuklearne bombe su, kada su prvi put proizvedene, imale kapacitet od 10 megatona, ili 10 miliona tona TNT-a. Nuklearne bombe koje se sada prave imaju kapacitet od 200 megatona, i sam Bog zna koliko megatona imaju nuklearne bombe Sovjetskog Saveza. Sa čim se mi sada suočavamo? Ako pokrenemo svetski rat koji se može razviti u nuklearni rat, onda je sa ljudskom vrstom gotovo. Zašto bi trebalo doći do takvog rata? On bi se dogodio u vidu puštanja zavese sa trećim činom: Čin 1 je bio I Svetski rat, Čin 2 je bio II Svetski rat, Čin 3 će biti III Svetski rat. Svetski Jevreji, Cionisti i njihovi religiozni istomišljenici svuda po svetu su odlučni da ponovo iskoriste Sjedinjene Države, kako bi im one pomogle da trajno zadrže Palestinu u vidu baze za njihovu svetsku vladu. To je činjenica koliko i to da ja sada stojim ovde, pred vama. Ovo nisam samo ja pročitao, već i mnogi drugi ovde prisutni, i to je poznato u celom svetu.

Šta ćemo uraditi? Život koji spašavate može pripadati vašim sinovima. Vaša deca večeras mogu biti na putu prema tom ratu; i vi o ovome ne znate ništa više nego o tome da su 1916. godine u Londonu Cionisti sklopili sporazum sa Britanskim Ratnim kabinetom, prema kojem se vaši sinovi šalju u rat u Evropi. Da li vam je to tada bilo poznato? Nijedna osoba u Sjedinjenim Državama nije ovo znala. Vama nije dozvoljeno da to znate. Ko je to znao? Znao je predsednik Vilson. Znao je pukovnik Haus. Znali su to i drugi zaverenici. Da li sam ja ovo znao? Imao sam poprilično dobru ideju o tome šta se događalo: bio sam saradnik Henrija Morgentaua, starijeg, u toku kampanje 1912. godine, kada je izabran predsednik Vilson, i ljudi iz tog kruga su govorili o pomenutom. Ja sam bio “poverljivi čovek” Henrija Morgentaua, starijeg, koji je bio predsedni komiteta za finansije, i ja sam bio posrednik između njega i Rolo Velsa, ministra za državnu blagajnu. Tako sam sedeo na ovim sastancima sa predsednikom Vilsonom na čelu stola, i svim drugima,i slušao sam ih kako udaraju u predsednikov mozak sa porezom na prihod i onim što je postalo Državne Rezerve, i čuo sam ih kako ga indoktriniraju sa idejom cionističkog pokreta. Sudija Brandais i predsednik Vilson su bili bliski kao dva prsta ove ruke. Kada dođe do toga da o nečemu treba da se odluči, predsednik Vilson je bio nekompetentan koliko i novorođena beba. Eto kako su nas uvukli u I Svetski rat, dok smo svi mi spavali. Poslali su tamo naše momke, da bi bili ubijeni. Zbog čega? Zato da bi Jevreji imali Palestinu kao svoju “državu”. Do te mere su vas zaglupljivali da niste znali da li negde stižete ili odatle dolazite. Danas svaki sudija kaže poroti: “Gospodo, za svakog svedoka za kojeg nađete da je izrekao bar jednu laž, nećete uzimati u obzir celo njegovo svedočenje”. Ne znam iz koje države vi dolazite, ali to je način na koji se sudija obraća poroti u saveznoj državi Njujork. Ako taj svedok kaže jednu laž, ne obraćajte pažnju na njegovo svedočenje. Kakve činjenice znamo o Jevrejima? (Ja ih pred vama nazivam Jevrejima, pošto su oni poznati kao Jevreji. Ja ih sam ne nazivam Jevrejima. Ja o njima govorim kao o takozvanim Jevrejima, pošto znam ko su oni.) Istočno-evropski Jevreji, koji čine 92 procenta od ukupnog svetskog broja ovih ljudi koji sebe nazivaju Jevrejima, su po svom poreklu Hazari. Oni su ratno pleme koje je živelo duboko u srcu Azije. Njihova priroda je bila toliko ratoborna da su ih čak i Azijati isterali iz Azije u Istočnu Evropu. Oni su na 800.000 kvadratnih milja uspostavili veliko Hazarsko kraljevstvo. Rusija u to vreme nije postojala, kao ni mnoge druge evropske zemlje. Hazarsko kraljevstvo je bilo najveća zenmlja u celoj Evropi – tako velika i tako moćna da bi, kada bi dsrugi monarsi hteli da uđu u rat, Hazari njima pozajmljivali 40.000 ratnika. Eto kako su veliki i moćni oni bili. Oni su bili obožavaoci falusa, što je dostojno prezira i ja sada ne želim da detaljnije pričam o tome. Ipak, takva je bila njihova religija, i to je bila i religija mnogih drugih pagana i varvara u drugim delovima sveta. Hazarski kralj je postao tako zgađen nad degeneracijom njegovog kraljevstva da je odlučio da prihvati neku od takozvanih monoteističkih religija – ili Hrišćanstvo, ili Islam, ili ono što je danas poznato kao Judaizam (mada je to ustvari Talmudizam). Zavrtivši čigru, i izgovarajući reči “ini, mini, mini, mo”, on se odlučio da pokupi takozvani Judaizam, koji je na taj način postao državna religija. On se obratio talmudskim školama Pumbedita i Sura i odatle je došlo hiljade rabina, i otvorilo sinagoge i škole, i njegov narod je postao ono što nazivamo Jevreji. Među njima nije bilo nikoga ko je imao pretka čiji bi bar nožni prst provirio u Svetu Zemlju. Ne samo u staro-zavetnoj istoriji, već i od početka vremena. Nikoga od njih! Oni su, ipak, došli do Hrišćana i pitali nas da podržimo njihove oružane ustanke u Palestini, ovim rečima: “Vi želite da pomognete povratak Božjeg Odabranog Naroda u njegovu Obećanu Zemlju, njihov prastari dom, zar ne? To je vaša hrišćanska dužnost. Mi smo vam dali jednog od naših momaka kao vašeg Gospoda i Spasitelja. Vi sada idete u crkvu nedeljom, i klečite

i obožavate jednog Jevreja, a mi smo Jevreji.” Oni su ipak paganski Hazari koji su se preobratili na isti način na koji su to učinili Irci. Nazvsti njih “narod Svete Zemlje” je isto toliko smešno kao što bi bilo nazvati 54 miliona kineskih muslimana "Arapima". Muhamed je umro 620. godine nove ere, i od tada je 54 miliona Kineza prihvatilo Islam kao svoje religiozno uverenje. Zamislite da sada u Kini, 2.000 milja daleko od Arabije, od Meke i Muhamedovog rodnog mesta, 54 miliona Kineza odluči da sebe nazove “Arapima”. Smatrali bi ih ludima. Svako ko veruje da su tih 54 miliona Kineza Arapi mora biti lud. Sve što su oni uradili je bilo to da su kao religioznu ispovest prihvatili veru koja ima svoje korene u Meki, u Arabiji. Isto kao kod Iraca. Kada su Irci postali Hrišćani, niko ih nije istovario u okean i uvezao u Svetu Zemlju novi rod stanovnika. Oni nisu postali drugačiji narod. Bili su isti ljudi, ali su prihvatili Hrišćanstvo kao svoju religiju. Ovi Hazari, ovi pagani, ovi Azijati, ovi Turko-Finci, su pripadali mongolskoj rasi koja je isterana iz Azije u Istočnu Evropu. Pošto je njihov kralj prihvatio talmudsku veru, oni po tom pitanju nisu imali nikakav izbor. Potpuno isto je bilo i u Španiji: ako je kralj bio katolik, svi su morali da budu katolici. Ako ne, morali biste da idete iz Španije. Na isti način su Hazari postali ono što danas nazivamo Jevrejima. Zamislite sada koliko je glupo bilo da velike svetske hrišćanske zemlje kažu: “Iskoristićemo našu snagu i prestiž da vratimo Božji Odabrani Narod u njihovu prastaru domovinu, njihovu Obećanu Zemlju.” Da li je od ove mogla postojati veća laž? Pošto su oni kontrolisali novine, časopise, radio, televiziju, izdavačke kuće, i pošto su posedovali sveštenike za propovedničkom govornicom, kao i političare koji govore istim jezikom, nije previše iznenađujuće što vi verujete u tu laž. Poverovali bi i da je crno belo kada bi to čuli dovoljno često. Ne biste više nazivali crno crnim – počeli bi da nazivate crno belim, i niko vas za to ne bi krivio. To je jedna od velikih laži istorije. To je osnova sve nesreće koja je zadesila svet. Da li znate šta Jevreji rade za Dan Pomirenja, za koji mislite da je toliko svet za njih? Ja sam bio jedan od njih. Ovo nisu glasine. Nisam ovde da bih širio tračeve. Ovde sam da bi vam pružio činjenice. Kada, za Dan Pomirenja, uđete u sinagogu, vi stojite kod prve molitve koju izgovarate. To je jedina miolitva pri kojoj stojite. Tri **** ponavljate kratku molitvu koja je nazvana Kol Nidre. Sa tom molitvom, ulazite u sporazum sa Svemoćnim Bogom prema kojem će svaka zakletvu, zavet ili obećanje koje date u toku sledećih dvanaest meseci biti nevažeća i ništavna. Ta zakletva neće biti zakletva; zavet neće biti zavet; obećanje neće biti obećanje. Oni neće imati nikakvu snagu, nikakav efekat. Dalje, Talmud uči da se svaki put kada date zakletvu, zavet, obećanje, setite molitve Kol Nidre koju ste izgovorili na Dan Pomirenja, i time ćete biti slobodni, nećete morati da je ispunite. Koliko možete zavisiti od vaše lojalnosti? Možete zavisiti od vaše lojalnosti u onj meri u kojoj su Nemci od nje zavisili 1916. godine. Zadesiće nas ista zla sudbina koja je zadesila Nemačku, i iz istog razloga.

Otkrivanje skrivene tiranije UVOD G-DINU FRIDMANU IZ NACIONALNE PREDSTRAŽE ... Bendžamin H. Fridman je rođen 1890. godine i, ironičnom igrom sudbine, lekar koji je bio prisutan pri njegovom rođenju je bio Dr Simon Baruh, otac arhi-zaverenika protiv Amerike, špekulanta sa Vol Strita, i savetnika predsednika S.A.D. (koje je držao u šaci) od I Svetskog rata do 1965. godine, g-dina Bernarda M. Baruha. Po Fridmanovim sopstvenim rečima, napisanim kada je Nikson bio na predsedničkom položaju: G-din Bernard Baruh je bio dobar porodični prijatelj ovog autora i vrlo često bi se posavetovao sa njim ... (1) od 1912. godine je bio na položaju sa kojeg je mogao da svedoči o tome šta se događalo iza scene. Ovaj autor je služio u Nacionalnom Demokratskom Komitetu u toku predsedničke izborne kampanje 1912. godine, kada je predsednik Vilson izabran za svoj prvi mandat. Od tada, za ovog autora nijedna vrata nisu bila zatvorena. Bendžamin Fridman je odrastao u jevrejskoj porodici i vaspitan je u duhu jevrejske religije. Živeo je u Njujorku, i bio je bogat i vrlo uspešan poslovni čovek, da bi na kraju postao glavni vlasnik “Vudberi Soup Kompani”. Bio je svedok i, u izvesnoj meri, i učesnik u političkim i finansijskim manipulacijama koje su dovele do uspona komunizma, formiranja Izraela kao cionističke države i jevrejske dominacije nad američkom politikom i američkim medijima. Kao agent jevrejskih interesa, održavao je duge sastanke sa sedam predsednika Sjedinjenih Država. Pošto je 1945. godine, po završetku rata, nametnut Novi Svetski Poredak, g-din Fridman je osećao da je njegova dužnost da govori o onome što je znao. Bio je agent i tajni član saveta judeo-komunističkog aparata koji je u to vreme započeo dva svoja najveća projekta: stvaranje svetske vlade pod imenom Ujedinjenih Nacija, i formiranje Izraela kao cionističke države, izgrađene na leševima hiljada Palestinaca. U jednom periodu je bio zabrinut zbog sve veće moći svojih religioznih istomišljenika, i njihovog neodgovornog korišćenja te moći. Raskinuo je sa judaizmom i preobratio se u katoličanstvo. Njegovo obrazovanje i istraživanje u oblasti jevrejskog porekla su ga vodili ka uverenju da su popularna shvatanja o Jevrejima i judaizmu toliko jasno pogrešna da bi i same ove reči trebalo odbaciti. U njegovim radovima ćete ga često zateći kako govori o takozvanim ili samo-proglašenim Jevrejima, ili o Talmudistima, što označava sledbenike Talmuda, svete knjige modernog Judaizma. 1946. godine, on je u Palestini osnovao Ligu pravde i mira. Arnold Foster, visoki zvaničnik Antiklevetničke lige Bne Brita, poznate i pod skraćenicom “ADL”, je u svojoj autobiografiji “Kare Jedan” (objavljenoj 1988. godine), nazvao Bendžamina Fridmana bogatim Jevrejem otpadnikom koji mrzi sam sebe. Magazin “Komentar” (koji izdaje Američki Jevrejski Komitet), u svom broju od februara 1955. godine, o njemu govori kao o jevrejskom anti-semiti Bendžaminu Fridmanu. Sam Fridman je 1954. godine izjavio: Reč anti-semitizam je još jedna reč koja bi trebalo da bude izbačena iz engleskog jezika. (Reč ) antisemitizam danas služi samo jednom cilju. Ona se neiskreno koristi. Kada takozvani ili samo-proglašeni Jevreji osete da se neko opire ostvarenju nekog od njihovih ciljeva, oni diskredituju svoje žrtve koristeći reči anti-Semita ili anti-semitski preko svih kanala koje imaju pod svojom komandom i svojom kontrolom. Ja sa velikim autoritetom mogu govoriti o ovom pitanju. Pošto takozvani, samoproglašeni Jevreji nisu mogli da opovrgnu istinitost mojih izjava u vezi situacije u Palestini

izrečenih na mojim javnim nastupima 1946. godine, potrošili su milione dolara kako bi me označili kao anti-Semitu, nadajući se da će me tako diskreditovati u očima javnosti, koja je bila vrlo zainteresovana za ono što sam imao da kažem. Ja sam od 1946. godine kod svih takozvanih, samoproglašenih Jevreja, predstavljao malog sveca. Kada sam u javnosti izrazio neslaganje sa njima u vezi cionističkih namera u Palestini, odjednom sam postao anti-semita br. 1.

TEKSTOVI O TALMUDU
OPET TAJ TALMUD
Da bi shvatili šta se događa u svetu u poslednje vreme, u periodu koji zasigurno traje minimalno već nekoliko vekova, moramo da razumemo i pomirimo se sa činjenicom da SVETSKA ZAVERA postoji! Ova zavera, ili bolje reći rat koji se često vodi oružjem i krvavim bitkama, a još češće zakulisnim radnjama i dugotrajnim tajnim operacijama – vodi se protiv vascelog čovečanstva. Na udaru zaverenika je naročito naša sopstvena vrsta; bela Arijevska rasa sa manje ili više svim svojim nacijama. Ne mora da se ističe da je i naš sopstveni Srpski narod zadnjih godina postao posebna meta ove “svetske zavere”. Naša vrsta je u ovoj borbi za prevlast i apsolutnu dominaciju nad planetom Zemljom ocenjena kao najopasniji i najžilaviji protivnik. Zbog toga ona mora biti obmanuta, savladana, pokorena i ultimativno uništena. Sa njom moraju nestati i sve naše nacije i države, naša dostignuća i istorija, naša Arijevska kultura i posebno naša religija – koja je kod belog čoveka apsolutno i predominantno HRIŠĆANSKA. O ovome nemojte imati nikakvih iluzija, jer znajte da ih naš NEPRIJATELJ uopšte nema! Za mene, kao rasonalistu, taj neprijatelj su JEVREJSKI CIONISTI !!! Šta je to što Jevreje podstiče da nas konstantno tokom istorije napadaju i tako žilavo vode borbu protiv svega i svakog? Sasvim je sigurno da odgovora na ovo pitanje ima više, ali mi ćemo se u ovom eseju zadržati samo na jednom, a to je RELIGIJA. Kod svakog naroda njegova religija neporecivo utiče na njegovo nacionalno biće i narav, i obratno. A kod Jevreja, njihova rasa, nacija i religija su jedno. Kod svake religije postoji neka sveta knjiga sa predanjima i zakonima za tu datu religiju, koja je istovremeno i sama srž, pokretačko srce te vere. Na primer, kod hrišćana je to Biblija, kod muslimana je to Kuran, a kod Jevrejske rase i naroda to je TALMUD! Svaki jevrejski izvor uzdiže “Talmud” na najviše mesto, evo samo jednog od njih, i to veoma iskrenog... “Talmud je do današnjeg dana srce kojim cirkuliše krv jevrejske religije. Bilo kakav zakon, običaj ili ceremonija koje upražnjavamo – bez obzira da li smo ortodoksni, konzervativni ili reformisti, ili smo samo sentimentalni – mi svi sledimo TALMUD. To je naš zajednički zakon”. Ovo jednostavno objašnjenje je napisao jevrejski novinar HERMAN WOUK za novine NY HERALD TRIBUNE u serijalu članaka pod nazivom “Talmud: Srce i krv jevrejske vere “ u broju od 17. novembra 1959. godine. Sam “TALMUD” se sastoji iz čak 63 knjige, koje su podeljene u 6 velikih delova. Ovih 6 delova se na hebrejskom nazivaju “SEDARIM”, t.j. naređenja. Njih čine: 1) ZERAIM (Seme) 2) SEDER MOED (Praznici) 3) SEDER NASHIM (Žena) 4) SEDER NEZIKIN (Štete) 5) SEDER KODASHIM (Žrtvovanja) 6) SEDER TOHOTOTH (Očišćenja) Ovih 6 naređenja “Sedarima” se sastoji iz 613 “Božijih” zapovesti, a dalje ćemo videti kakve su to zapovesti...

Sav religijski, pa i svetovni život Jevreja mora da se zasniva na “Talmudu” i da u njemu ima svoju osnovu. “Svaka odluka koja se tiče jevrejske religije, mora se zasnivati na Talmudu kao konačnom rezimeu svih autoriteta koji su ikada postojali”(“Jevreji – njihova istorija, kultura i religija”, vol. 4, str. 1332, JEWISH PUBLICATION SOCIETY OF AMERICA, 1949.). Koliko “Talmud” utiče – svesno ili nesvesno – na svoje vernike, svi smo osetili u komunizmu, tom “raju na zemlji” koji je bez izuzetka bio talmudski fenomen. Njegov izumitelj i roditelj, Jevrejin MOSES MARDICI LEVI, bio je sin jevrejskog rabina i od svoj najranije mladosti indoktriniran “Talmudom” čije je učenje ugradio u svoj izum po imenu KOMUNIZAM. Kasnije je uzeo “umetničko” ime KARL MARX, i napisao knjigu fantazija zvanu “KAPITAL” (koju inače nikada nije kompletirao i završio), zbog koje je kasnije živote izgubilo oko 160 miliona ljudi širom naše planete. O religiji svog sopstvenog naroda, Moses Mardici alias Karl Marx, pošteno je rekao: “Šta je osnova Judaizma? Praktična strast i pohlepa za profitom. I čime bi mogli da umanjimo njegovo religijsko obožavanje? Iznuđivanjem.Šta je njegov pravi Bog? Pare!”.

ODNOS PREMA HRISTU
Nije nikakva tajna šta Jevreji osećaju i misle o Isusu Hristu. Također je i dobro poznato, i ko je zahtevao Hristovo razapinjanje i uveliko učestvovao u njegovom mučenju. Uloga “PISARA” – jevrejske onovremene inteligencije i “FARISEJA” – jevrejskih sveštenika, više je nego očigledna u sveme ovome. Što se tiče tih tadašnjih “Fariseja” i današnjih rabina, u “Univerzalnoj jevrejskoj enciklopediji” sasvim jasno piše: “Jevrejska religija i danas vuče svoje poreklo i tragove bez ikakvog prekida, kroz sve vekove, od Fariseja”. Da budemo iskreni, jasna je i očigledna uloga Rimljana u Hristovom razapinjanju; kao i uloga rimskog namesnika Judeje – PONTIJA PILATA. Kao i što se sasvim dobro zna da je Pilat posle suđenja “oprao ruke” jer nije našao Isusu nikakve krivice, a morao je da ga osudi iz političkih razloga... i na koga je greh Hristovog raspeća pao. U TALMUDU se o Isusu dosta piše, i to na najgori način: počevši od njegovog rođenja, pa do hvaljenja njegovog mučenja i smrti. Talmud uči da je Isusa začeo demonski duh, koji je imao seksualni odnos sa njegovom majkom Marijom i to kada je ona imala menstruaciju, pošto njenom mužu Josifu nije bilo dozvoljeno da je tada dodiruje (jer je po jevrejskom običaju žena tada nečista). O ovom jevrejsko-talmudskom tvrđenju pisao je ruski sveštenik I.B. PRANAITIS u svojoj knjizi “Talmud razmaskiran” koja je bila objavljena još 1892. godine u Petrogradu. Sledeći navodi su iz TALMUDA, uz kratki OPIS o čemu se u njima radi i na koji način se opisuje Isus: -Sanhedrin, 67A: Isus Hristos se opisuje kao sin PANDIRA, rimskog vojnika. -Kallah, 1B (18B): Začet tokom Marijinog menstrualnog ciklusa. -Toldath Jeschu: Hristovo rođenje se opisuje najsramnijim izrazima. -Abhodah Zarah, II: Pominje se kao sin Rimljanina Pandira. -Schabbath XIV: Opet se opisuje kao kopile rimskog vojnika. -Sanhedrin, 43A: Opis Isusovog ubistva tako što je obešen. -Schabbath, 104B: Hristos se naziva budalom i napominje se da niko ne treba da obraća pažnju na njega.

-Sanhedrin, 103A: Opis Isusa kao nečasnog i niskog morala. -Sanhedrin, 107B: Isus je zaveo, korumpirao i uništio Izrael. -Zohar III, 282: Tvrdi se da je umreo kao zver i da je zakopan u gomili životinjskog izmeta. -Abhodah Zarah, 21A: Napominje se da je obožavanje Isusa po kućama nepoželjno. -Iore Dea, 150, 2: Naredba da se ni slučajno niko ne pojavljuje tamo gde se odaje poštovanje Isusu Hristu. Nema nikakve potrebe da se naglašava kakav uticaj i kakvu ulogu je Hrist izvršio, i ima na religiju i kulturu Evrope, cele Bele rase i našeg naroda. Vređanje i pljuvanje njega, je vređanje i negiranje naše celokupne bele evropske civilizacije – a to je baš ono što Jevreji rade čitavih 2000 godina! Za kraj, da pomenemo i činjenicu da je katolički “sud” u Vatikanu krajem ’70. godina proglasio da Jevreji nisu krivi za Hristovo razapinjanje i ubistvo!?! Ova katoličko-vatikanska “presuda” je svakako u totalnoj suprotnosti sa onim što Jevreji propovedaju u svom svetom Talmudu, i šta oni i dan danas uče o Isusu iz Nazareta.

MRŽNJA PREMA HRIŠĆANIMA
Postoji 11 pogrdnih, uvredljivih imena kojima TALMUD imenuje sve ostale ljude koji nisu sledbenici ove knjige mržnje. Najraširenije i najpoznatije ime je GOIM – što znači stoka, i ovim pogrdnim nazivom obeležava se svako ko nije jevrejske krvi. Za same hrišćane postoji ime NOSTRIM, naziv koji potiče od “Isusa iz Nazareta”. Ostala imena koja je TALMUD osmislio za sve ne-“jevreje” su: MIZIM, EDOM, ABHODAH ZARAH, AKUM, OBHDE ELILIM, NOKRIM, ANME HAARETS, KUTHIM, APIKOROSIM. Osim ove gomile ružnih naziva kojima se GENTILI (nevernici, ne-jevreji) nazivaju po Talmudu, ova knjiga jasno naznačava za šta se smatraju hrišćani i šta Talmud kaže o religijskim osećanjima hrišćana. Ovde je samo nekoliko citata iz “Svetog Talmuda Jevreja” koji se odnose na ovu temu: -Nilkoth Maakhaloth: “Hrišćani su idolopoklonici, sa njima se ne smete družiti”. -Abhodah Zarah, 22A: “Ne družite se sa ovim nevernicima, oni prolivaju krv”. -Abhodah Zarah, 25B: “Čuvajte se hrišćana dok putujete sa njima”. -Abhodah Zarah, 15B: “Predložite hrišćanima da imaju seksualni odnos sa životinjama”. -Abhodah Zarah, 22A: “Osumnjičite hrišćane za snošaj sa životinjama”. -Abhodah Zarah, 22B: “Hrišćani su nečisti jer nisu na Sinajskoj gori”. Sve žene ne-jevrejskog roda i vrste Jevreji nazivaju ŠIKSAMA. A za šta ih “odabrani” smatraju, najbolje citira njihov Talmud – knjiga uzvišena: -Eben Haezar: “Sve ne-jevrejke su kurve”. Normalno, sopstvene žene uzdižu maksimalno i čuvaju ih od društva drugih inferiornih ljudi: -Iore Dea 198, 48: “Čiste Jevrejke će se zaprljati družeći se sa hrišćanima”. Za šta Jevreji smatraju hrišćanske narode, je sasvim suprotno od suludog hrišćanskog ideala da sve ljude smatraju braćom i jednakim sebi, pa i same Jevreje. Papa Jovan Pavle II, katolički poglavar, prilikom obeležavanja 50-godišnjice jevrejske države u Vatikanu upalio je prvu sveću u tradicionalnom jevrejskom svećnjaku sa 7 sveća. Ovaj čin katalički papa je propratio rečima: “Jevreji su naša starija braća”. A za šta nas ta starija braća smatraju, najbolje objašnjava Talmud:

-Abhodah Zarah, 72B: “Vino koje su dotakli hrišćani mora biti bačeno”. -Iore Dea 139, 1: “Izbegavajte stvari koje hrišćani koriste u svom obožavanju”. -Iore Dea 151, 1H: “Ne prodajte hrišćanima vodu za njihova krštenja”. -Iore Dea, 337, 1: “Zameniti mrtvog hrišćanina je kao gubitak krave ili magarca”. -Eben Haezar 44, 8: “Brakove između hrišćana i Jevreja poništiti”. -Zohar I, 28B: “Hrišćanski idolopoklonici, deca su Evinog greha”. -Zohar I, 131A: “Idolopoklonički narodi pogane svet”. -Iore Dea, 148, 12H: “Sakrijte svoju mržnju prema hrišćanima na njihovim slavljima”. U časopisu “JANUS” broj 2 iz daleke 1912. godine, u članku pod nazivom “Velika mržnja”, Jevrejin CHESKEL ZWIKLOTZEL nam priznaje: “Kao opizicija anti-semitizmu, mržnji prema Jevrejima, postoji još veća mržnja među delom Jevreja prema svim Gentilima. Ne postoji za mene ništa tako nadahnjujuće kao krivica da, ako postoji nešto što ujedinjuje sve Jevreje na svetu – to je onda velika, podmukla mržnja. Niko ne može da porekne činjenicu da je moćno i jako jevrejstvo opasnost za sve Gentile “ (nevernike, op. aut.). -Abhodah Zarah, 78C: “Praznike Isusovih sledebenika smatrati za idolopoklonstvo”. -Abhodah Zarah, 14B: “Zabranjeno je hrišćanima prodavati stvari za versko obožavanje”. -Abhodah Zarah, 2A, 1: “Ne trgujte sa hrišćanima za vreme njihovih praznika”. -Abhodah Zarah, 2A, T: “Trgujte sa hrišćanima samo zato što imaju novca da plate”. -Abhodah Zarah, 78: “Hrišćanske crkve su mesto idolopoklonstva”. Godine 1997. američki Jevrejin AVI KOSTNER (ima isto prezime kao njegov “poznatiji” saplemenik, glumac KEVIN KOSTNER ), star 52 godine, osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva svoje dvoje dece. Ovaj manijakalni sledbenik Talmuda je svoju decu – staru 10 i 12 godina – prvo drogirao a zatim ih mučki zadavio. Na pitanje zašto je to uradio, “tata” Kostner je odgovorio da je svoju decu radije ubio nego da ih vidi odgajane kao hrišćane od strane njegove bivše žene, hrišćanke i bele Amerikanke.

DUŠA
Ludilo zvano “judeo-hrišćanstvo”, koje malo po malo diže svoju odvratnu glavu, postoji u svakoj konfesiji hrišćanske religije. Na žalost, ima ga povremeno i u našoj pravoslavnoj veri, zašto to ne reći? O čemu se ovde radi? Jednostavno, radi se o izjednačavanju judeizma i hrišćanstva, i stvaranju neke “nove” religije. Ovakvi maloumni pokušaji će samo upropastiti našu veru, tako što će pokušati da naprave neku podvrstu judeizma. Da su ove dve religije potpuno različite i nespojive, najbolje pokazuje sam TALMUD sa svojim traktatima. Da su razlike očigledne ima i više nego dovoljno primera, ali mi ćemo se ovde zadržati samo na jednom: to je učenje o ljudskoj duši! Mislim da nema potrebe da se piše kakvo je učenje o duši u našoj evropskoj kulturi i hrišćanskoj religiji, to su stvari manje ili više poznate svima. Zato ćemo se zadržati na onome šta judejski “Talmud” piše i uči o duši... Kabalističke sage istine navode da Adamovo ime sadrži početna slova reči Adam, David i Mesija. Pošto je Adam zgrešio, njegova duša je prešla na Davida, a kada je kasnije i on zgrešio duša je prešla u Mesiju. Pun tekst u Talmudu glasi: -Jer, 30, 9: “Oni će služiti Gospodu njihovom Bogu, i Davidu njihovom Kralju, koga ću Ja uzdići za

njih”. Takođe u Talmudu piše i sledeće: -Ezek, 37, 25: “Moj sluga David, biće njihov kralj zauvek”. A piše i ovo: “Oni će tražiti Gospoda njihovog Boga i Davida njihovog Kralja” (Hosea 3, 5). Ako ovo nije dovoljno da shvatite o čemu se radi u judejskom učenju o duši, idemo dalje sa citiranjem “svetog” im Talmuda... -Caphtor Upherah, falio 51, col. 2: “Ponekad se duša pravednog čoveka može naći u telu čiste životinje ili prljave”. -Emek Hammelech, 23D: “Ne-jevrejske duše dolaze od smrti i smrtne senke”. -Zohar I, 46B - 47A: “Duše nevernika imaju nečisto božije poreklo”. -Rosch Haschanach, 17A: “Ne-jevrejske duše odlaze pravo u pakao”. -Jalkut Robeni Gadol, 12A: “Duše ne-jevreja dolaze od nečistih duhova i zovu se svinjama”.

RELIGIJSKA NETRPELJIVOST
Kod jevrejske rase veoma je rasprostranjeno mišljenje da su oni neprestano pod nekim religijskim i nacionalnim progonom. Jevrejsko izigravanje večite žrtve ide dotle da oni tvrde da svaki “rasizam, nacionalizam, verski fanatizam, i razne ekstremne desničarske ideologije za sve na ovom svetu krive Jevreje”. Naravno da Jevreji nisu krivi za sve i svako zlo na ovom svetu, ali za neke stvari jesu i daleko su od toga da su nevini. Jevrejska propagandna mašina nas naprestano bombarduje nekom “kolektivnom krivicom” za progon Jevreja u srednjovekovnoj hrišćanskoj Evropi, u muslimansko-arapskom svetu, kao i u pravoslavnoj Rusiji, a naročito u nacističkoj Nemačkoj. Ali oni nikako da odgovore na jedno prosto pitanje koje glasi: Zašto su bili proganjani? Na ovo pitanje neki Jevreji i daju odgovor, kao na primer jevrejski pisac OSCAR LEVY u knjizi “Svetski značaj ruske revolucije”: “Teško da ima nekog događaja u modernoj Evropi koji ne vodi poreklo nazad do Jevreja. Mi Jevreji smo danas ništa drugo do svetski prevaranti, uništitelji sveta, njegovi upropastitelji i egzekutori “. Zaboravlja se njihova (dokazana) uloga u SVETSKOJ ZAVERI, u pokoljima nad hrišćanima i ostalim Gentilima u antičkom svetu, u “ruskoj” oktobarskoj revoluciji i boljševičkom Sovjetskom savezu, zasluga i udeo u izazivanju dva svetska rata, i u osvajanju Palestine i progonu palestinskog naroda. Vreme je da se pokaže da oni koji najviše “plaču” o progonu, mržnji i netrpeljivosti – da su baš ti najveći zastupnici progona, mržnje i netrpeljivosti. I kao što TALMUD reče... “Šta mu je?” – “Ma pusti ga, priča o nekoj ludoj teoriji zavere... Kaže da domaćin planira da nas zakolje i pojede !”

-Abhodah Zarah, 14B: “Zabranjeno je prodavati religiozne radove hrišćanima”. -Iore Dea, 142;10: “Morate se držati što dalje od crkava”. -Iore Dea, 143;15: “Ne smete slušati crkvenu muziku, niti gledati u idole”. -Iore Dea, 143;1: “Ne smete ponovo obnavljati kuće koje su porušene u blizini crkava”. -Schabbath, 116A: “Talmudisti se slažu da hrišćanske knjige treba spaljivati”.

-Abhodah Zarah, 78C: “Hrišćanski su praznici zaludni, odvratni i zli”. -Abhodah Zarah, 6A: “Zabranjeno je pratiti hrišćanski praznik Božić”. -Gittin, 62A: “Jevrejin da se drži dalje od hrišćanskih domova praznicima”. -Choschen Ham, 26;1: “Jevreji ne smeju da se tuže pred hrišćanskim sudijom ili zakonom”. -Chosen Ham, 34; 19: “Hrišćani ili sluge ne mogu biti svedoci”. -Iore Dea, 112;1: “Izbegavajte da jedete zajedno sa hrišćanima, to podstiče familijarnost”. -Abhodah Zarah 35B: “ Ne pijte mleko od krave koju je pomuzao hrišćanin”. -Iore Dea, 178;1: “Nikada ne oponašajte običaje hrišćana, čak ni frizuru kose”. -Iore Dea, 120;1: “Posuđe koje je kupljeno od hrišćana, mora biti dobro oprano”. -Abhodah Zarah 2A: “Tri dana pre hrišćanskih praznika, izbegavajte ih sve”.

LJUDSKE ZVERI
Zapamtite, braćo, da se Jevrejski Tajni Zakoni (ili bolje reći “malo poznati zakoni široj javnosti”) zasnivaju na fundamentalnim principima koji jasno tvrde: samo Jevreji su pravi ljudi. Suprotnost ovome su svi ostali ne-Jevreji koji su u stvari životinje. Po jevrejskom Talmudu oni su zveri u ljudskom obliku. Svi mi smo samo goyimi i u borbi protiv ljudske stoke sve je dozvoljeno. Jevrejski “NADČOVEK” može da ih laže, vara i potkrada. Može čak i da ih siluje i ubija! Postoji na stotine pasusa u Talmudu, u kojima se ne-Jevreji, t.j. gojimi ili gentili, opisuju kao životinje. Ovde su samo neki od njih... -Baba Mezia, 114B: “Jevreje zvati ljudskim bićima, ali ne-Jevreji nisu ljudi. Oni su zveri”. -Ereget Raschi Erod, 22;30: “Akum je kao pas. O da, spisi uče da više poštujete psa nego ne-Jevreja”. -Kerithut, 6B: “Jevreje zvati ljudima, hrišćane ne zvati ljudima”. -Orach Chaiim, 57;6A: “Hrišćane sažaljevati ništa više nego bolesne svinje”. -Kethuboth, 110B: “Psalmisti da porede hrišćane sa nečistim životinjama”. -Sanhedrin, 74B: “Seksualni snošaj hrišćana je isti kao kod zveri”. -Kethuboth, 3B: “Soj hrišćana je vredan kao i soj zveri”. -Kidduschim, 68A: “Hrišćani kao ljudi su obične guzice”. -Schene Luchoth Haberith, 250B: “I pored toga što ne-Jevreji imaju isti oblik tela kao i Jevreji, oni su u poređenju sa Jevrejima kao majmun sa čovekom”.

NAD RASA
Dosadašnji pasusi iz Talmuda nam jasno pokazuju za šta nas Jevreji smatraju, i posebno za šta smatraju sami sebe. Ovaj “Božiji izabrani narod” je umislio da je rasa bolja od svih ostalih, i da oni trebaju da budu gospodari planete Zemlje. Interesantno je da ovu ideologiju koju Talmud propoveda već 3 000 godina! -Chullin, 91B: “Jevreji poseduju dostojanstvo koje čak ni anđeli ne mogu da imaju”.

-Sanhedrin, 58B: “Udariti Jevreja je kao ošamariti lice Božije”. -Chagigah, 15B: “Jevrejin sadrži u sebi dobro, uprkos grehova koje je počinio”. Ovo su samo neki od najočiglednijih pasusa koji idu u prilog teorije “HERRENVOLKA”. A koga Židovi jedino priznaju iznad sebe i koga se jedino plaše, najbolje oslikava sledeći pasus iz Talmuda. -Schabbath, 118A: “Molite se da se spasete od kazne dolazećeg Mesije”. Ovo nas već dovodi i na tematiku RITUALNIH UBISTAVA ! Nemojte misliti da su se ljudskim žrtvovanjem u novoj eri bavili samo američki divlji indijanci Asteci, za mnoge će biti pravo iznenađenje (pa i ne!) da se ovim bave i “odabrani”. Naravno, oni ova ritualna ubistva izvode veoma retko i u najstrožijoj tajnosti, prvenstveno iz straha od besa “gojima” čiji su slabi i nemoćni bili česte žrtve ovih rituala.

ZLO PILE – Ortodoksni Jevrejin u Jerusalimu vitla pile iznad glave u ritualu zvanom “Kaparot”, svakog 20. septembra na Yom Kippur – Jevrejski dan Pokajanja. Tokom ovog rituala, gresi neke osobe ili grupe ljudi se prenose u pile !?! Ako stvarno želite da naučite i razumete zašto Jevreji mogu da izvrše tako užasne zločine kao što su ritualna ubistva, onda morate znati jevrejske tajne. Morate da znate učenja TORE, TALMUDA i SCHULCHAN ARUCHA. Zakoni i učenja koja su u njima su najbolji dokazi da se Jevreji osećaju boljim i superiornijim od svih ostalih naroda, i da je to objavljeni rat protiv svih ostalih rasa. Oni su zakleti neprijatelji sveg ne-jevrejskog čovečanstva. Rimski istoričar TACIT, koji je živeo u vremenu posle Hrista (55 – 120 god. N.E.), pisao je još tada o njima: “Jevreji su rasa koja mrzi Bogove i celokupno čovečanstvo. Njihovi zakoni su u suprotnosti sa zakonima svih ostalih smrtnika. Oni preziru sve što je za nas najveća svetinja. Njihovi zakoni mogu da ih nateraju da počine dela koja nas užasavaju”. (ISTORIČAR, V 3 – 8). Ni savremeni Jevreji nisu ništa bolji od svojih krvožednih predaka. Jedan od savremenih jevrejskih “plemića”, čije ime sigurno svi veoma dobro znate, MEYER AMSCHEL ROTHSCHILD, poručuje svome narodu: “ Zapamtite deco moja, da sva zemlja mora da pripadne nama Jevrejima, a Gentili, koji su ništa više nego životinjski izmet, ne smeju imati ništa”. Rothischildove reči kao da su uzete iz samog Talmuda, u potpunosti se uklapaju sa talmudskim učenjem o židovskom “Herrenvolku”. O njihovoj “uzvišenoj ulozi u svetu”, piše i jevrejski doktor JOSEPH KLAUSNER u svojoj knjizi “Ideja Mesije u Izraelu ” iz 1955. godine na strani 521: “ Celi jevrejski narod... bukvalno je postao Mesija celog čovečanstva, obnovitelj sveta ”.

O “uzvišenoj” ili bolje destruktivnoj ulozi “odabranog Herrenvolka”, najbolje piše jedan i sam Jevrejin. MAURICE SAMUEL pošteno priznaje: “ Gde god se Jevrejin nađe on je problem, izvor nesreće za samog sebe i sve ostale oko njega... Vi verujete u doktrinu opraštanja, dok mi verujemo u doktrinu odmazde. U našem životu, jevrejskom životu, lojalnost je nepoznata... Mi smo remetilački uticaj u vašem životu. Mi Jevreji, uništitelji, ostaćemo uništavači zauvek. Bilo šta da uradite, neće udovoljiti našim potrebama i zahtevima. Mi ćemo zauvek uništavati...”. Jedan od “uništitelja” po imenu HENRY WATON, koji je bio među ranim jevrejskim komunističkim vođama u Americi (a takođe, kao i mnogi drugi pripadnici njegove vrste bio je i “pisac”), ostavio nam je svoju knjigu pod nazivom “Program za Jevreje ”. Tu sasvim jasno piše, iz jevrejskih ruku, priznanje ko je i zašto izmislio komunizam. “ Komunizam je sudbina čovečanstva. Postoji samo jedno jedino delo iz sociologije, a to je Marksov “Kapital”. Samo Jevrejin može da napiše takvo delo”.

Waton “odabrani”, u svojoj knjizi se osvrće i na program “Herrenvolka”. Dopašće vam se ovaj deo... “ Jevreji su najviši i najkulturniji narod na zemlji... Mi Jevreji imamo pravo da potčinimo sebi ostatak čovečanstva i da budemo gospodari nad celom planetom. Jevreji će postati gospodari cele Zemlje i pokoriće pod sobom sve narode, ali ne uz pomoć materijalne moći, ne uz pomoć brutalne sile, već uz pomoć svetlosti, znanja, razumevanja, humanizma, mira, pravde i progresa ”. Naravno, u svom “Programu za Jevreje”, Henry Waton ima i program za “untermensche” kao i “Final Solution” za sve probleme. “ Arijevci će uvećati i ulepšati svet; ali oni će moći da uživaju u svetu koji su oni stvorili jedino pod jevrejskim šatorom. A taj šator je komunizam, internacionalizam “. “ Jevreji će naslediti ovu Zemlju... I sve ostale rase ili će sasvim nestati, ili će postati – Jevreji “. Iskreno, nema šta, sasvim u skladu sa pisanjem Talmuda. Ovu neverovatnu deklaraciju Henry Watona objavila je grupa koja je sebe zvala “KOMITET ZA OČUVANJE JEVREJA” (Committee For Preservation Of Jews), a sponzorisana od strane čuvenog “SPINOZA INSTITUTA” iz New Yorka. U listi (objavljenoj 1997. god.) od 100 najvećih Jevreja svih vremena, na zadnjem mestu se našao naizgled bezazleni lik iz stripova – SUPERMEN, i to u originalnom obliku kako su ga zamislili njegovi kreatori, Jevreji: JERRY SIEGEL i JOE SHUSTER. Sam “SUPERMEN” inkognito, u običnom životu se pojavljuje kao novinar-intelektualac KLARK KENT; dok njegovo pravo vanzemaljsko ime, sa rodne mu planete KRIPTON, jeste KAL – EL. Verovatno će mnogi biti iznenađeni činjenicom da je KAL – EL hebrejski naziv za boga ! Dakle, SUPERMEN-Klark Kent je vanzemaljski natčovek; uzvišeno biće neverovatne snage i uma sa imenom samog Boga – baš onako kako se propoveda u Talmudu. Izmišljen je 1930. godine radi borbe protiv anti-semitizma, i da bi među goyimskom decom raširio ideju o “odabranom natčoveku” koji će spasti svet.

Jevrejski “Superčovek”:

Čije lance kida?

BORBA PROTIV HRIŠĆANA
Protokol 11;4: “Gojimi su stado ovaca, a mi smo njihovi vukovi . A i sami znate šta se događa kada vukovi upadnu među stado ovaca “. (PROTOKOLI CIONSKIH MUDRACA) Jevreji veoma dobro znaju da bi bili izgubljeni kada bi ceo svet znao za njihove zakone i učenja. Na ovo ih jasno upozorava i sam Talmud, sa traktantima koji pod pretnjom smrću zabranjuju prevođenje i objavljivanje njegovih delova. Evropljanima je dugo trebalo da proniknu u ovo (zlo)delo i da ga prevedu, ali su konačno uspeli – rezultat je pred vama. Ipak, istinu o Talmudu zna samo mala grupa posvećenika (u koju sada slobodno možete da ubrajate i sebe), dok veliki broj ljudi naše biološke vrste o tome ne zna baš ništa. Kao što poznati jevrejski učenjak DIMBRE DAVID piše, baš onako kako Talmud naređuje: “Kada bi Gentili znali šta mi propovedamo protiv njih, oni bi nas poubijali ”. A šta kaže Talmud, “knjiga sveta”... -Zohar II, 43A: “Istrebljenje hrišćana je neophodno žrtvovanje”. -Rasoni, Exodus 14: “I najbolji od hrišćana moraju biti zadavljeni”. -Iore Dea, 148;5: “Ako hrišćani nisu odani vernici možet im slati poklone”. -Hilkoth Akumix, 2: “Šaljite poklone hrišćanima samo ako su neriligiozni”. -Iore Dea, 153;1H: “Hrišćanske sestre će našu decu voditi ka bezbožništvu”. -Iore Dea, 155;1: “Izbegavajte hrišćanske doktore koje nisu dobro upoznali svi susedi”. -Peaschim, 25A: “Izbegavajte medicinsku pomoć od idolopoklonika, naročito hrišćana”. -Iore Dea, 156;1: “Izbegavajte hrišćanske berberine, osim ako vas ne prati još Jevreja”. -Zohar I; 25B: “Onaj ko čini dobro hrišćanima, nikada neće ustati posle smrti”. -Hilkoth Akum V, 12: “Učite spise koji zabranjuju pominjanje hrišćanskog Boga”. Jevrejin SZILICZEI-VARADY GYULA u svom delu, proročki nazvanog “Od Geta ka Tronu ” piše: “Zapadni Jevreji će na istoku sakupiti i opremiti armiju od 20 miliona ljudi za uništenje hrišćanstva i ljudske kulture, da bi uspostavili Jevrejsku svetsku kraljevinu ”. Ovako nešto se već skoro dogodilo u prvoj polovini 20. veka, čije posledice još uvek osećamo – što naravno ne znači da se neće (ili bolje reći opet!) tek dogoditi!

U Talmudu takođe piše i sledeće... -Choschen Hamischrat 425 i Hagan, 425; 5: “Zakon je da se ubije svako ko poriče Toru. A hrišćani pripadaju onima koji poriču Toru”. -Bommidder Raba, 21c i Jalkut, 772: “Svaki Jevrejin koji proliva krv bezbožnika (ne-Jevreja), radi isto kao i da čini žrtvovanje Bogu”. -Hilkoth Akum X,5: “Nema poklona za hrišćane, pokloni su za preobraćenike”.

-Iore Dea, 151;11: “Zabranjeno je davati poklone hrišćanima, ohrabruju prijateljstvo”. -Iore Dea, 335; 43: “Progonstvo za Jevrejina koji proda svoje imanje hrišćanima”. -Iore Dea, 154;2: “Zabranjeno je podučavati trgovini hrišćane”. -Chosceh Ham, 187; 7: “Zadržite sve što vam hrišćani greškom preplate”. Grof MENSDORF, Jevrejin naravno, koji je bio austrijski ambasador u Velikoj Britaniji posle I svetskog rata, nedvosmisleno je izjavio: “Prvi svetski rat je bio naša velika osveta hrišćanskom svetu ”. Talmud dalje nastavlja... -Choschen Ham, 226; 1: “Jevrejin može da zadrži izgubljenu hrišćansku imovinu koju je pronašao”. -Babha Kama, 113B: “Dozvoljeno je varati hrišćane”. -Choschen Ham, 156; 5: “Jevrejin ne sme da preotima hrišćanske mušterije od drugih Jevreja”. -Iore Dea, 159; 1: “Prevara prema hrišćanima je dozvoljena iz bilo kojih razloga”. -Babha Kama, 113A: “Jevrejin može da laže i lažno svedoči da bi osudio hrišćanina”. -Babha Kama, 113B: “Ime božije ne pominjati kada se laže hrišćanima”. -Kallah, 1B; st. 18: “Jevrejin može lažno da svedoči i da mu bude čista savest”. -Zohar I, 160A: “Jevreji moraju uvek probati da prevare hrišćane”. -Iore Dea, 158; 1: “Nemojte lečiti hrišćane, osim ako to stvara neprijatelje”. -Orach Cakiim, 330; 2: “Ne pomažite rođenje hrišćanske dece subotom”. Za one koji još uvek sumnjaju u postojanje zavere svetskih razmera, i one koji se dvoume o jevrejskoj ulozi u istoriji i njihovom parazitskom karakteru imamo sledeći podatak. 12. januara 1952. godine, (sedam godina posle kraja II svetskog rata i poraza NS Nemačke) u komunističkoj Mađarskoj, u Budimpešti je održan specijalni jevrejski sastanak “KRIZNOG SAVETA EVROPSKIH RABINA”. Na tom sastanku rabin EMANUEL RABINOVICH je izjavio sledeće: “Mogu sa sigurnošću da izjavim da je poslednja generacija belih žena sada rođena. Naša kontrola nad komunizmom će, u interesu mira i brisanja međurasnih tenzija, zabraniti belcima da se mešaju međusobno. Bela žena će morati da se spari sa pripadnicima tamnih rasa, a beli muškarac sa crnom ženom. Tako će bela rasa konačno nestati, jer mešanje obojenih sa belcima znači kraj za belog čoveka, i naš najopasniji neprijatelj će postati samo sećanje ”. Probudite se braćo! Zar je potreban veći dokaz, od ovoga izrečenog iz samih jevrejskih usta, da bi konačno uvideli šta nam čivuti spremaju sa “jednim svetom”, novim svetskim poretkom i novim – starim izumom zvanim KOMUNOKAPITALIZAM. Dalje iz Talmuda... -Choshe Ham, 425; 5: “Jedino ako verujete u Toru sprečite njegovu smrt”. -Iore Dea, 158; 1: “I hrišćani koji nisu neprijatelji, takođe ne smeju biti spašavani u smrtnoj opasnosti”. -Hilkkoth Akum X, 1: “ Ne spasavajte hrišćane kada su u smrtnoj opasnosti”. -Hilkkoth Akum X, 2: “Kršteni Jevreji da se ubiju”. -Iore Dea, 158; 2 hag: “Ubijte begunca koji se priklonio hrišćanskim ritualima”. -Zohar I, 25A: “Hrišćani moraju biti uništeni kao idolopoklonici”. -Zohar II, 19A: “Zarobljeništvo Jevreja će se završiti kada hrišćanski prinčevi umru”.

-Zohar I, 219A: “Prinčevi hrišćana su idolopoklonici i moraju da umru”. -Obadiam: “Kada Rim bude uništen, Izrael će biti obnovljen”. -Sepher Or Israel, 177B: “Ako Jevrejin ubije hrišćanina, nije počinio nikakav greh”. -Zohar I, 38A; 39A: “Najviše mesto u raju za one koji ubijaju idolopoklonike”. -Hilkkoth Akum X, 1: “Ne pravite sporazume i ne pokazujte milost za gojime”. -Hilkkoth Akum X, 7: “Ne dozvolite idolopoklonicima da ostanu tamo gde su Jevreji jaki”. Koliko Talmudisti stvarno i danas preziru hrišćanstvo, najbolje pokazuje skorašnji događaj u Poljskoj. U bivšem koncentracionom logoru Auschwitz, 1984. i 1986. godine mladi Poljaci su postavili 9 belih drvenih krstova. Kao da nikada nisu čuli za versku toleranciju i razumevanje, cionisti su od tada pa sve do skoro tražili od Poljaka da uklone te znakove omražene im Hristove vere. 1998. godine Poljaci su rešili da ih konačno poslušaju. Uklonili su svih 9 krstova... ali takođe i 11 jevrejskih Davidovih zvezda koje su se nalazile u Auschwitzu.

SAVREMENO DOBA I TALMUD
Svi ovi zakoni i komande u Talmudu, kao i u Tori, dati su Jevrejima još pre 3 000 godina, dok je završno pisanje bilo gotovo u Novoj eri, t.j. posle Hrista. Oni za jevrejsku zajednicu važe danas isto kao i pre hiljade godina. Nemojte da se zavaravate da je to “neko prošlo vreme”, i da ovo ne važi u “savremenom dobu ateizma”. Ovim zakonima Jevreji se uče još od detinjstva i pridržavaju ih se, otvoreno ili skriveno, celog svog života. A rezultati savremenog doba, u kome cionistički zaverenici suvereno vladaju, stoje sasvim očigledno ispred nas. To samo totalni slepac ne može da vidi... Mnogi ljudi su skloni naivnom verovanju, baš kao pravi “Goyimi” – što zbog jevrejske propagande ili neupućenosti – da su Jevreji obični ljudi-komšije, pa čak i pripadnici istog naroda kao i oni sami; samo su eto druge vere. Sami Jevreji često imaju ista imena i prezimena kao i narod domorodaca. Oni se često i sami skrivaju, veoma vešto, tako što namerno menjaju svoja prezimena ili svoja pro-jevrejska imena, kako bi se lakše “uklopili” u društvo. U Americi je čak pravi hit među “odabranima” da operišu i estetski doteraju svoje zakrivljene semitsko-kazarske nosurde, da bi dobili lep Arijevski izgled. Pravi KAMELEONI. Ipak, kako Jevreji sami sebe vide i kako je njihovo iskreno nacionalno osećanje, najbolje je izrazio čuveni THEODORE HERTZL , osnivač cionizma i autor “Protokola Cionskih mudraca ”. Hertzl je rekao: “Mi smo jedan narod . Nismo mi ni američki Jevreji, niti ruski Jevreji; već jedino i samo Jevreji ! “. Ipak, da ne bi opet ispalo, ono večito jevrejsko opravdanje i protivoptužba da su “opet za sve Jevreji krivi”, treba istaći da oni sami ne bi ništa uspeli u svojim nastojanjima za potčinjavanje sveta da nemaju svoje verne sluge i pomagače. Ovih jevrejskih kolaboratora najviše ima među našom sopstvenom belom rasom. Ja bih ove bele izrode i izdajnike jednostavno nazvao arijevski cionisti. Leglo ovih odroda je samo u slobodnoj masoneriji . Ovoga puta naša tema nisu masoni i pitanje kako, kada i zašto su počeli da služe “odabranom narodu”. Ali kratko ćemo se osvrnuti na ono što sami Jevreji kažu za svoje najodanije saradnike. Časopis JEWISH TRIBUNE je pisao u vezi masona: “Masonerija se zasniva na judeizmu. Eliminišite judejska učenja iz masonskih rituala i šta će onda od nje da ostane? ”, dok “Jevrejska enciklopedija”, kapitalna jevrejska knjiga, ponosno ističe: “Tehnički jezik, simbolika i rituali masonerije su prepuni jevrejskih ideja i termina “. U današnje vreme, kada su Jevreji postali gotovo svemogući u pojedinim evropskim zemljama, baš

kao pravi “odabrani narod”, zaštićeni su zakonom “kao beli medvedi” od svake kritike i uzimanja u usta od “ekstremista, nacista, radikalne desnice i raznoraznih širitelja mržnje, predrasuda i diskriminacije”. Ipak, i oni mogu biti efektno prozvani i “napadnuti”, ako se to uradi na pravi način. A pravi način nije frontalni, zaslepljeni i vulgarni napad, da bi ih denucirali i zlostavljali – što samo njima ide na ruku, dajući im simpatije kod zaglupljene javnosti, i naročito dajući vlastima (koje su često odgovorne baš njima) izgovor i priliku za raznorazne racije, zaplene, progone i zatvaranja. Pravi način je pažljivo razmatranje i proučavanje slabih tačaka Jevreja i njihove ranjivosti, da bi razvili pametnu propagandu koja se koncentriše na ove slabe tačke, njihove Ahilove pete. Jedna od tih slabih tačaka je njihova OKRUTNOST prema životinjama koje koriste u svojim drevnim ritualima ubistava životinja, kao što ne treba zaboraviti i ljudska žrtvovanja tokom njihove istorije. Druga Ahilova peta je, naravno Talmud, njihov sveti vodič za “odabrani narod”, koji je kao što smo videli pun i prepun mržnje i neprijateljstva prema svim ne-Jevrejima. Upozorenje u vezi ovoga: tokom godina i širom sveta bilo je mnogo lažnih prezentacija i prevoda koji su bili ponavljani iz jedne publikacije u drugu, i što je omogućilo jevrejstvu ne samo da poriče taj određeni materijal i da generalno diskredituje kritikovanje samog Talmuda, već i da sprovede uspešne i legalne sudske procese ! Još jedno područje njihove ranjivosti je njihova monstruozna koncepcija samih sebe kao božijih izabranika, rase Gospodara sudbinski određenih da dominiraju svetom. Uopšte nije potrebno riskirati bilo kakvu represiju tako što ćemo ih ocrnjivati kao najgore na svetu; već ćemo odbiti da ih priznamo onako kako oni sami sebe vide – kao “najbolje na svetu i božije odabranike”. I za sam kraj da završimo sa jednim protokolom iz njihovog “nacionalnog programa”: “Protokola Cionskih mudraca ”... Protokol 17; 4: “Kralj Jevreja biće pravi Papa vascelog Univerzuma, Patrijarh Internacionalne crkve ”. Upoznajte pravog neprijatelja da bi ga lakše pobedili

NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com

VJEROZAKONSKO UČENjE TALMUDA
Vasa Pelagić - OGLEDALO ČIVUTSKOG POŠTENjA - po nemačkom izradio Vasa Pelagić 1879. Reprint originalnog izdanja U MJESTO PREDGOVORA I UVODA Danas kad evropske diplomate, gone Srbiju i Rumuniju da priznaju Čivute i njiovu vjeru, kao ravnopravne sa ostalim državljanima pred zakonom – ova je knjižica potpuno umjesna i ”cjelishodna.” Danas, kad se Čivuti sve više i više ugnjezđuju ne samo po varošima, nego i po selima, neophodno je nužno za svaku porodicu svih pokrajina, gde Čivuta ima, da ovu knjižicu dobro pročita i upamti; jer ona je pravilno ogledalo Čivuta, iz kojeg se vidi, da njima i sami božanstveni njihov zakon - “Talmud” nalaze da varaju, zakidaju, grabe, zalagivaju, panjkaju, mrze, upropašćuju, gule i ubijaju sve narode koji Čivuti nijesu. Danas, kad se Čivuti smireno i plačno Bogu mole, ne samo u crkvi-sinagogi - nego čak i po ulicama, da ih svijet vidi kao skromne i pobožne ljude, treba svaki da sazna, sva navedena data i dokaze ove knjižice, pa će uvideti strahovite užase, koje Čivuti i njihovo jevanđelje-Talmud, svemu nečivutskom svetu sprema. Uz to, iz ove knjižice svak će uvideti, da “mudre diplomate” evropske, koje vele, ko đoja, da rade za mir, sigurnost, moral, pravdu, sreću i blagostanje naroda, da ti mudri državnici i krmanoši Evrope, pod zaštitom Čivuta i njihove vjere, možda i nehotice i po neznanju, uzimaju u zaštitu prevaru, laž, podlost, grabež, mržnju zabludu i ubijstvo svih Nečivuta, dakle i nas Hrišćana, kamo i mi Srbi pripadamo. Pošto oni pročitaju ovu knjižicu ili veliku knjigu ”Die Sittenlehre des Talmuds” štampanu u Berlinu 1876. godine, uvjeriće se o istinitosti naših riječi. A da je ta knjiga i ovaj izvod iz nje potpuno vjerna, svedoče navedeni citati uzeti iz samog božanstvenog Talmuda, koga je cijelog svog života proučavao dr. August Rolling, a koji je radi boljeg dokaza položio 1000 talira nagrade svakome onome, koji iznađe da je ma koji citat u njegovoj knjizi lažan. Taku nagradu odredio je za to, što Čivuti govoreći taocima da su ko bajagi, navedeni citati neistiniti i da toga u Talmudu nema, ali na žalost njihovu, veli pomenuta knjiga njemačka, jos niko dosada nije mogao pogriješke naći i nagradu od 1000 talira dobiti. Stoga je ta knjiga teški kamen spoticanja za Čivute i njihovu vjeru, za njihovo poštenje i moral, čim se oni toliko po svijetu fale i razmeću. Dr.August Rolling, pisac te za Čivute užasne knjige, morao je pobjeći u Ameriku, zbog osvete “bogoizabranih” izrailjćana - koje naš narod zove Čivuti, a i svakog onog koji je u sebičnosti njima ravan, krstio je imenom “ćifta”. I čuveni naučar Herderveli u svojoj knjizi ”Ideje za istoriju čovečanstva”: Mi smatramo Čivute, kao parasitsko bilje, koje se gotovo svima evropskim narodima o vrat objesilo, te im manje više životnu snagu, krv i sok iz tijela ispija.” I filosofi njemački- Kant i Fihte, tako isto misle o Čivutima, veleći, da je to narod prevare, narod kod koga se građanska čast ne traži. Zbog toga eto i mi velimo, da je neophodno nužno, da svak živi, ko s Čivutima i njihovim jednomišljenicima pazaruje i živi, dobro izuči sve mjere težine i dužine i sve račune, koji su nužni čoveku da zna izračunati tačno sve, što kupuje i prodaje, jer besavjesna ćiftarija užasno zakida i opkrada jadni narod i pri mjerenju i pri računanju. U ime toga trebalo bi odma ni časa časeži, da opštine, sveštenici, učitelji i svi prijatelji naroda, otvore nedeljne škole i javna predavanja, da u njima i muško i žensko, i staro i mlado, nauče sve mjere i račune, što mu pri prodaji kupovanju treba. To je, kao i sva ova knjižica, zaštitnik od poplave ćiftinske prijevare i grabeži. Za ovo bi trebalo i same

skupštine i sabori narodni da se brinu i upustva daju, da bi se što pouzdanije i skorije do cijeli došlo. Nek niko ne misli, da smo mi kao ljudi, protivni ravnopravnosti Čivuta, jer mi propadamo onim ljudma, koji propovjedaju ne samo ravnopravnost, nego i jednakost i bratstvo sviju ljudi i naroda, dakle i Čivuta; ali nikome ne priznajemo ravnopravnost, koji vjeruje u Talmuda i podobne ludorije, koje propovjedaju: zabludu, omrazu, laž, prevaru i stamanjivanje svega onoga, što u Talmuda ne vjeruje. Ravnopravnost treba priznati Čivutima samo onda kad se odreku Talmuda, pa prigrle vjeru istine i pravičnosti, bratstva i jednakosti, jer dotle treba po Talmudski odmjerivati i suditi svima onima, koji i sami po Talmudski mjere i sude. V.P. Rekav toliko umjesto predgovora i uvoda, prelazimo izlaganju navoda, citata i vjerozakonskog Čivutskog učenja Talmuda, koje je u pomenutoj njemačkoj knjizi stalno izloženo. Izvađanje ovo počinjemo ovim redom. 1. O Čivutima i njihovim bližnjim* uči Talmud ovako : “Bogu su miliji Čivuti no Anđeli” (Tr. cholin f.91.2). “Da Čivuta nema na svijetu, ne bi ni sunce sjalo, ni kiša padala, niti bi ikakva lagoslova bilo na zemlji.” (Tr. jebam. f.63.1). Svaki oni koji nije obrezan po Čivutski, jeretik je i bezakonik.” (Tr. Berach. Tr. 47.2.)* Za Čivute su bližnji samo Čivuti, a svi ostali narodi za njih su nevjernici, jeretici-otpadnici i bezbožnici. “Kao god što je čovek nad životinjom, tako je i Čivutin nad svim narodima svijeta od Boga postavljen.” (Ib. f.101.2). “Koji bi Čivuta ćušio, ošinuo. Toliko je učinio grijeha, kao da je samoga Boga ošamario” (Tr. Sanch. f. 58.2). “Kao što je sin od očeva tijela, tako je i Čivutin od božijega tijela, pa zato svaki nečivutin mora glavom platiti, koji bi se usudio Čivutina tući” (Ibid). Šta više Talmud, opisujući blage rajske dane veli: “da su svi narodi, koji Čivuti nisu psi i magarci” govoreći da su blagi dani samo za Čivute, a ne za jeretike, za pse (Tr. Megilla. 7.2). “Kuće Nečivuta, kuće su životinjske” (Leb. Tob. F. 46.1). "Nikome, ko nije Čivutin, ne treba milosti i pomoći ukazivati” (Tr. Jebam f.12). “Zabranjeno je bezbožnika pozdraviti” (Tr. Gittin. f.62.1). ali ipak veli dalje: ”Čovek valja da je uvek lukav u strahu božijem” (Tr. Berach f.17.1). ”pa stoga, pozdravimo i nevjernika samo zato da mu se pokazemo učtivi, miroljubivi i prijatelji, i da otklonimo sumnjičenja i izazivanja” (Ib. i tr. gillan f. 61.1). “Dopušteno je pred bezbožnikom (nečivutinom) pretvarati se, da te ne ošteti i ne ujede” (Tr. Lota.f.41.2). “Najboljem jeretiku uzmi život, samo ako možeš” (Tr. Aboda. S. f. 62.2. I Ven.Soph.13.3.9). “Slobodno je ubiti onoga koji čivutsku vjeru poriče” (Tr. pes.f. 122.2). “Pravedno je u opšte jeretika stamaniti” (Ib. f. 4. 2. Tes.). “Ko proliva krv onih, koji nisu Čivuti, vele rabini, Bogu žrtvu prinosi” (8Falk.Schim. f. 247.3; Bemid. b.r.p. 21. f .229.3). “Zapovijed “ne ubi” znači i važi samo za Čivute, a ne za nevjernike.” (“Orao”Majmonides.fad. ch. 4.1.f.47.1); “jer ko ubije jednu čivutsku dušu, veli Talmud, tom se računa, kao da je sav svijet poubijao, a ko održi jednu Čivutsku dušu, taj je učinio djelo, kao da je cio svijet održao” (Tr. Sanh. F. 37.1). Ma da Talmud pravi neku razliku između Hrišćana i Perzijanaca i Hananaca, ipak veli da su i Hrišćani “jeretici, neznabošci i nevjernici”, dakle i za Hrišćana važi sve ono što je dovde navađano. Tako Talmud veli: “Ma da su Hrišćani neznabošci, ali ipak slobodno je o njihovom prazniku s njima trgovati” (Tr. Aboda s. f.2.1). A Rasi bez okolišanja veli: “I najboljeg među Hrišćanima treba udaviti”

(14. Ed. Am. 7.A). I tako po božanstvenom Čivutskom zakonu – Talmudu, svi narodi, koji nisu Čivuti “bezbožnici su, psi i magarci”, koje treba pobiti. No počem se danas prva počast odaje velikašima, što su odozgo, zglave, to u to kolo spadaju i dobrotvori Čivutski, gospoda diplomate, koji na kongresu u Berlinu više radise i vjećaše u zaštitu Čivuta, no o onoj mnogobrojnoj bjednoj sirotinji, koja je iz nužde bunu podigla, i koja je u tome istočnome ratu ostala bez iđe ičega. 2. O vlastitosti ili privatnoj svojini govori sveto pismo – Talmud ovako: “Bog je dao vlast i pravo Čivutima (izrailjcima) na život i imanje sviju naroda” (Seph. Ik. 3 cp. 25; It. Falk. Schim. f. 83. 3n 533). “Opljačkati nevernika sa svijem je dozvoljeno, a tako isto i nadnicu mu zakinuti” (Babam. f. 111.2). Zapovjed Mojsijeva “ne ukradi” znači da Čivutina ne pokradeš i ne oštetiš, a ne nevjernika (Saph. Niz. 105.2 ”Orao”Majmunides”). Za Čivuta krađa, nije i ne može biti krađa, jer sav svijet pripada od Boga njima u imanje i vlastitost. On uzme samo ono, što mu treba i što je njegovo.
(sad je jasna i komunistička ideja o ukidanju privatne svojine)

3. O nađenim stvarima Talmud govori: “Koji nevjernikovu izgubljenu stvar nađe i povrati mu je, grješi Bogu, jer time jača mož bezbožnika” (Orao” Majmonides fed. Ch. 4.11.3. F. 31.1; i Tr. Sanh. f. 76.2; Tr.Baba. k. f. 113.2). “Ako Čivutin nađe priznanicu svoju, koju je dao nevjerniku za uzajmljeni novac, ne treba mu je vratiti, jer obveza prestaje čim je nju Čivutin našao. A ako bi našao sam od sebe, u ime Boga hteo priznanicu natrag vratiti, to rabin mora reći :“ako hoćeš da slavis ime Boga, to čini što ti pripada, to jest, ne jačaj moć nevjernika i zadrži ono, što ti je od Boga po zakonu određeno” (Rabi Jeruham.Seph. mesch. 51.4). 4. O kamatama (o interesu) Talmud uči: “Zabranjeno je neverniku bez interesa (kamate) davati (Tr. Aboda. S. f. 77.1. Psk. Tos. 1). I sam Behaj, koji je držao za sebe da je nepogrješiv veli: “Čivutine! Život svakog onog, koji nije Čivutin u tvojoj je ruci, a još više njegov novac.” (Ib. 24.1). Očevidno je da se ovim ne samo daje maha najnečovečnijem interesu, gulenju naroda, nego time se ustupa Čivutinu imetak i krv nevjernika i uči svakom razbojništvu. Po svetoj knjizi toj “izabrani narod” osjeća se pozvan da živi od odabranih povlastica, gdi se najviše zakajišariti može, veleći: ”Nema goreg ni lošijeg posla od obrađivanja zemlje, od zemljoradnje; jer kad ko 100 srebrenika u trgovini ima, može svaki dan mesa i vina imati; ko pak uloži 100 srebrenika u zemljoradnju, može samo soli i kupusa jesti” (Tr. Jebam. f. 63.1). Jamačno zbog takvog filosofiranja Talmudovog, gotovo niđe niko ne može viditi Čivutina da kopa i žanje, a svaki ih vidi kako jedu zaradu i izradu kopača i žeteoca. 5. O prevari ovo uči Talmud: “Čivutin može nevjernika prevariti i oguliti ga, ali svog bližnjeg – izrailjca ne treba varati” (tr. Baba. m. f. 61.1.Tos; Tr. Megilla 13.2). Dalje veli Talmud: “Ako bi Čivutin imao neku raspru ili svedočenje s nevjernikom pred sudom, treba da sve moguće učiniš, da tvoj brat Čivutin raspru dobije” O Rabi Samujilu, jednome od najvećih Čivutskih patrijaraha, priča Talmud da je rekao:”nevjernika prevariti slobodno je; te je i sam jednog nevjernika prevario, uzev mu jednu bocu zlatnu za 4 drahme, a on je mislio da je od tuča i pri tom mu je još jednu drahmu zakinuo”. Rabi Brenc pise u svome “Judenbalg”u str. 21 ovako: Ako bi Čivuti čitave nedelje tumarali tamo amo varajući Hrišćane, to neka se u subotu svi skupa saberu i svoje slavne marifetluke ispričaju jedan drugome veleći: ”nevjerniku treba i srce iz grudi iščupati i najboljega među Hrišćanima ubiti” –naravno ako se može. Eto u tome se sastoji Čivutsko postenje, koje im sveta i božanstvena knjiga Talmud očinski ulijeva. Zbog takog slavnog, ili kao što veli dr. August Rolling sramnog vjeronauka Talmudova, Čivuti su mu ostali neminovno vjerni kroz sva vremena i među svima narodima. Ali danas i djeca već uviđaju da mu ne ostaju Čivuti vjerni

što su pobožni i pošteni, već za to što im ta sveta knjiga radi bogatstva i opstanka kajišarskog naroda čivutskog svaku podlost dopušta. 6. O bogu Čivutskom Talmud takođe do užasa smješne slike priča Ta sveta knjiga “izbranog naroda božijeg” evo šta veli o Bogu: Po njoj dan ima 12 sati. U prva tri sata Bog sjedi i proučava zakon; u drugim trima satima sudi, u trećim hrani cio svijet, a u poslednja tri sata Bog sjedi i igra se sa kraljem riba Levijatanom. Menahem veli uz to da Bog noću uči Talmud (f. 97.3. p.17) . Za Levijatana veli Talmud da mu je čeljust tako velika da riba od 300 milja dužine u njega ući može i da mu je Bog zbog te grdne veličine morao ženu oduzeti, jer bi se se svet sa tako pregolemim čudovištima napunio, koja bi sve potrla. S toga je veliki Bog muškarca zasjekao, a ženskinju utamanio, osolio i ostavio za čast pravednima u raju. (Tr. Aboda s. f. 3. i Baba b. f. 74.1.2). “Igra božija sa Levijatanom trajala je samo do razorenja Jerusalima (A a. O). Od tog doba Bog se prestao igrati i sa Levijatanom i sa Evom, sa kojom se od prije igraše“. (Tr. Berach. f 61). Poslije razorenja Jerusalima i progonstva Čivuta po svijetu, plače Bog zato, što je sagriješio zbog razorenja čivutskog Jerusalima i svoj bogoizbrani narod po svijetu rasturio. (Tr. Chagiga f 5.2) “Taj grijeh božiji tako je veliki da Bog u sva tri dijela noći sjedi i riče kao lav,jadikujući što je kuću izrailjevu opustio, crkvu porušio i sagoreo i djecu svoju po svijetu rasturio”. (Tr. Ber. ach f 31). “Od tog doba Bog na ovome svijetu nema više prostora od 4 milje, a prije toga on je sav svijet ispunjavao”. (Ibid. f 11.1) i (Tr.Ber. 1. c). Razorenje Jerusalima i progonstvo Čivuta među otpadnike po svijetu, Bog na osobiti način otkajava i grehe ispašta. On je svaki dan po dvije suze u more spustio, ali njegove suze sa takim straovitim urnebesom padnu u more da se čuje po svemu svijetu i da od tog tereta i udara zemljotres biva. (Tr. Berach f 59.1. Chagig. f 5.2). Po Talmudu i samu zakletvu svoju Bog poriče. Tako se bio zakleo, da oni Čivuti neće imati vječnog blaženstva u raju koji su se u šume razbjegli u vrijeme gnjeva božijeg, ali docnije vidio je Bog svoju pogrješku, pokajao se i uzeo svoju riječ natrag, te tako te Čivute pomilovao. (Tr. Sanli f 110.2.) Na drugom mjestu Talmuda stoji da Bog može od krive zakletve odustati. Jedan od čivutskih mudraca priča, kako je čuo, gdi Bog jadikujući za razaranjem Jerusalima viče: “Teško meni! ko će me razrješiti od nepravo učinjene zakletve i zadane riječi”! (Tr. Baba b. f 74.1). No ima jedan moćni anđeo; zvani Mi, koji sjedi između neba i zemlje i taj je kadar razrješiti Boga, od krivo zadane riječi i učinjene zakletve. (Meg. Amulek. F. 1.4). Kao što se Bog krivo zaricao i zaklinjao, tako je isto i lagao po riječima Talmuda, a naročito kad je htio da pomiri Avrama sa Sarom. Usljed toga i sama sveta knjiga, Talmud, dopušta laž, gdi je ona nužna radi mira. (Tr. Baba m. f 87.1). Tako eto veli sveto pismo “izbranog naroda” o Bogu, njegovoj nauci i naravi. Talmudov Bog izgleda kao đak koji uči, kao kartadžija koji igra s kraljevima riba, kao ženskaroš, koji se i sa Evom igra neki igara, kao laža koji čas obeća, a čas opet poriče, kao čovek i dijete, koje plače i okajava svoje grije, kao potčinjeni momak, koji dobija oproštaj od Anđela i.t.d. Nakratko reći, čivutski Talmudov Bog izgleda smiješan i naprasit kao džandrljiv lončar, koji lonce gradi pa ih onda lupa. Zbog svega toga mnogi će čitalac reći: do vraga i Čivuti i Talmud, zajedno sa njiovim tako nakaradnim Bogom! 7. O mesiji veli Talmud ovo: “Mesija će doći i povratiti kraljevinu Čivutima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti”. (Tr. Scabb. f 120.1; Tr. Sah. f 88.2.99.1) “Tada će svaki Čivutin imati 2,800 slugu i 310 sluškinja (Falk. Scim. Is. 56.4. n.359; Bechaj. l. c. f. 168 P. 37. u.a; Tr. Sanh. f 101.1). Ali prije toga biće užasan rat, koji će dve trećine ljudstva stamaniti. U njemu će Čivuti toliko oružja zadobiti da će trebati sedam godina da ga sagoru i istope”. (Majene jesc. f

74.4.76.1; Abar. b. Mascm. Is. f. 49.1-3). "Pa i sam “Orao” sinagoge Majmonides vjeruje u svjetsku vladu Čivuta, te veli: ”Starim neprijateljima Čivuta, tad će narasti zubi od 22 rifa dugački” (Ot. Akib. i Schim). “Kad Mesija Čivutski dođe, onda će zemlja roditi s kolačima i vunenim haljinama, a žito će biti tako krupno kao dva bubrega od najvećeg vola“ (Tr. Kethub. f. 111.2; Schabb. 30.2). “Mesija će od sviju naroda poklone primati samo od Hrišćana ne”. (Tr. pes. f.118.2). “Tad će Čivuti neizmjerno bogati biti, jer sve blago svega svijeta doći će u njihove ruke; a za kaznu, veli sveti Talmud, da će tolika velika biti, da će 300 magaraca trebati da ključeve nose, i svi će narodi tada preći u čivutsku vjeru, samo hrišćanima neće dopušteno biti, nego će sa svijem iskorenjeni biti, jer su od đavolskog porekla.” (Tr. Iebam. f. 24.2; Tr. Aboda s. f. 3. 2; Abarb. Maschm. Is. f. 65; Bechaj. l c. 85.3). O da hoće taj slavni Mesija skoro doći da Čivute sabere i usreći, te bi se bar svijet kužne čivutske atmosfere kurtalisao!

JEVREJSKI UTICAJ
Počeo bih sa tekstom Jaše Tomića, srbskog državnika iz IX i početkom XX vjeka.

Jevrejsko pitanje
Jaša Tomić I Veoma mi je žao, što nemam više pri ruci jedan od brojeva negdanje praške "Epohe". Tamo sam tako reći s buzdovanom napadao na sve one, koji se usudiše govoriti o nekom "jevrejskom pitanju". Bilo je to pre jedno četiri godine, a pisao sam onako, da su Jevreji celog sveta mogli biti samnom potpuno zadovoljni. Nekad bilo, no bolje da nije. Ako je do ispovesti, evo ispovedam, da se moji mladićki nazori ne utreše u mojim grudma, ali Jevreje i njihovu stvar ne mogu više da branim. Nije mi bilo lako prelomiti starom verom; lomio sam se do blizu dve godine; naposletku su me dokazi, ozbiljno proučavanje stvari i sami Jevreji, ljuto – razuverili. Tamo, u današnjoj prestonici Jevreja, u Beču, začelo se moje razočaravanje. Imao sam ladnog, ozbiljnog, neumoljivog učitelja. Nije mi držao predavanja; nije mi donosio od onih silnih knjiga, koje su pisane protiv Jevreja, samo mi od vremena na vreme govoraše: "rasmotrite ovo" ; ”pripazite na ono"; "promislite o tom i tom” ... Još pamtim one noći, koje sam proveo čitajući ili promišljajući o jevrejskom pitanju; još se sećam onog bledila, koje me obuzimaše, kad svanjivaše zora, a ja ne mogoh naći razloga da branim svoje staro uverenje. Dokazi i istina, behu snažniji od mene, i ja sam podlegao. Ne napisah gornje retke, i uopšte uvod, pggo mi se mili govoriti o svojoj ličnosti. To ne! Ali napisah, da pokažem, kako sam ja posmatrao nekad jevrejsko pitanje sa onog istog gledišta, sa kojeg ga posmatra gotovo svo naše novinarstvo. Ja sam to činio onda, kad sam o jevrejskom pitanju vrlo malo znao i vrlo malo mislio, a promenuo sam ubeđenje, kad sam to pitanje ozbiljno proučio, a proučio ne

samo iz knjiga, nego i iz - života. Za to molim svakoga, da me sasluša do kraja, pa onda nek sudi. Ja sam jevrejsko pitanje iznajpre študirao poglavito na austrijskim prilikama. U ono doba beše borba oko bečke štampe već rešena. Od 13 dnevnih listova, koji tada izlažahu u Beču, behu jedanaest, i to najglavnija isključivo u rukama Jevreja. Ja sam pratio tu štampu, i zgrozio se od njene pokvarenosti. Posmatrao sam berzu, na kojoj caruju Jevreji; posmatrao sam štetan upliv tih ljudi po zanatlijstvo, a znao sam već od kuće, šta biva od onih sela u kojima se nastani samo jedan jedini Jevrejin. Video sam i to, da je uticaj Jevreja na trgovački stalež - grozan. Trgovac ili mora mnogo pre da propadne, no što bi prema ostalim prilikama propao, ili mora moralno da se počivuti, tj mora da se služi u trgovini onim istim, često nepravednim sredstvima, kojima se njegovi konkurenti, Jevreji služe. Ali sam video još nešto, i to me je kanda najviše slomilo. - Današnje stanje, današnje loše društveno uređenje godi Jevrejima, jer pod današnjim stanjem oni, ali i samo oni napreduju. Jevreji su u istini najkonzervativniji elemenat u ovoj državi, samo to ne izriču, no svoje ubeđenje kriju pod maskom slobodoumlja. Oni propovedaju slobodoumlje prvo zato, da drugi ne diraju njih, a zastupaju i neko nadrislobodoumlje u ekonomskom pogledu. Oni su pristalice takozvane "slobodoumne" mančestarske škole. Ta škola traži od države, da se u ekonomske odnošaje ne meša, da ostavi stvari "kako idu” i da nikog ne zaštićava. Načelo mančestarske škole je u dva reda ovo: ”Država treba da je zadovoljna ako u njoj u opšte cveta radinost i blagostanje, a kako je to blagostanje podeljeno, to se državu nipgga ne tiče". Da će po toj ”slobodoumnoj” školi, još za 10-20 godina narod raditi kao crv i bogatstvo biti veliko, to je istina; samo da će svo bogatstvo otići u ruke Jevreja, to je još istinitije. No Jevreji su veoma obazrivi. Da ne bi država u odista slobodoumnom pravcu stvorila zdrave ustanove i to onakve ustanove, koje bi raznim marifetlucima sasekle rukave, Jevreji draže jednu narodnost protiv druge. Kad god je dolazilo do toga da se Slavenima u Austriji dade ravnopravnost, jevrejska štampa je ustajala protiv toga; kad god su neki Nemci hteli pošteno da popuste, jevrejska štampa, a u Beču je gotovo sva štampa jevrejska, žigosala je te ljude kao izdajice – Nemštine. Duboka je politika Jevreja. Dokle god se narodnosti u jednoj državi glože, dotle se ne dolazi do naprednih i korisnih ustanova, a to Jevrejima baš i godi. Jevrejima se ne bi moglo zameriti, kad bi svoje nazadnjačke nazore zastupali javno i otvoreno. To njihovo gledište moglo bi se načelno obarati, pa ko pobedi. Ali njihova dvolična politika, kojom idu na to, da važe u očima sveta kao slobodoumni, a opet za to da spreče napredak, može da bude po narodnosti - smrtonosna. Govorio sam dovde poglavito o austrijskim prilikama. No da se zapitamo: ”Je li u Ugarskoj bolje? " Ne verujem, ili bar ne mnogo. Kod nas u Ugarskoj ustao je veliki deo Mađara, iz čisto ekonomskih uzroka, protiv Jevreja. Antisemitska, protujevrejska stranka u Ugarskoj, izabrala je prilikom poslednjih saborskih izbora, 18 poslanika. Ja znam da se iz ekonomskih uzroka i mnogi naši Srbi ljuto žale na Jevreje. No mi Srbi, pa s nama i sve ostale nemađarske narodnosti ove države, imamo još jedan poglaviti uzrok da se tužimo na Jevreje. "Peštanski Lojd", koji je u čisto jevrejskim rukama, pa s njime

i sva ostala jevrejska štampa, uspela je već davno, da nadraži Mađare protiv nas. Hoću da naglasim samo ovo: Ono oštro neprijateljstvo, koje je ovladalo posle 1848. god. između Mađara i nemađarskih narodnosti, bilo se vremenom utišalo. Oko 1867. god. nije bilo o nepomirljivosti reč. No to se neprijateljstvo počelo da pooštrava baš 1868. god., i to u dobu. kad se Jevreji dograbiše štampe i sile, te uzeše da šire štetan upliv. Mađarski narod je osetio, da u državi nije baš sve onako, kako bi trebalo da je; on se već pitaše ”šta je to?” - i osvrtaše se za reforme. No tu se istače jevrejska štampa. Ona da bi onemogućila reforme, i otklonila pažnju od sebe, ukazivaše prstom na nas, na narodnosti. Nas je ta štampa denuncirala kao opasne, kao neprijatelje ove zemlje; i hajka otpoče. Mađarski listovi, a još više mađarski narod, naišli su na ovaj lepak. I od tog doba, kad god je bilo Mađarima ma što teško, nas su gonili. Mađarski se narod isprva na sve to zadovoljno smešio; za časak se umirio, no to nije moglo dugo trajati. I opet nasta nezadovoljstvo, a opet nam otrzaše jedno po jedno pravo i bacahu na oltar one mađarske sujete, koju je jevrejska štampa i jevrejski upliv, raspalio. Sad kao da će skoro biti i tome kraj. Podobar deo mađarskog naroda rastreznio se; on uvide, da njemu nije lakše, i ne može biti lakše, kad narodnostima zatvaraju škole, i krnje im avtonomnju. Jevrejska politika kao da je dolijala. Jeste li gledali ”kesaroše" po vašarima? Oni poplene tuđe džepove pa kad se podigne vika i hajka, onda na najdrskiji način uhvate nekog ni krivog ni dužnog, i podviču gomili: "Evo ga, ovaj je kriv". Ovoj slici liči jevrejska politika u Ugarskoj, kao što liči jaje - jajetu. Podobar deo mađarskog naroda uvideo je već, gde leži pravo zlo; njemu je već počelo da puca pred očima; samo mi narodnosti još jednako povtoravamo o jevrejskom pitanju neke fraze, koje smo čitali u jevrejskim novinama; govorimo o nekom lažnom slobodoumlju i čovečnošću; branimo Jevreje, koji hoće da nas upropaste, a ne vidimo da time kopamo sebi grob. I ja sam za čovečanstvo, ali neću i ne mogu da branim one, koji na me podižu hajku, i gledaju da me upropaste. Onaj, koji zbog gole fraze: ”čovečanstvo” hoće da propadne, alal mu. Ja sam 1882. god. u Beču, u "klubu austrijskih narodnosti" držao predavanje o "starodrevnom, sredovečnom n današnjem protujevrejstvu"; docnije sam štampao to predavanje u vidu članaka, u jednom nemačkom listu, i sad se kanim, da te članke ovde prevedem i obradim za srpski svet. Da izjavim još ovo: Ja nisam za to, da se mi Srblji valjda pretopimo u čiste antisemite i da nam antisemitizam bude jedini i isključivi program. Za sad mislim samo to, da nam neće škoditi, ako poklonimo malo pažnje jevrejskom pitanju. U to ime, hoću da kažem svoje mišljenje.

II Lord Dizrajeli (Bikonsfild), koji je kroz toliko godina bio ministar-predsednik u Engleskoj, beše poreklom Jevrejin. Što je naš narod robovao preko četir i po veka, to se može prepisati turskoj sili, ali što je robovao ovo poslednje dve desetine godina, to se ima prepisati poglavito "plemenitom” Bikonsfildu. On je za svo vreme svoje vladavine, upotrebio sav upliv moćne Engleske, da održi trulu tursku carevinu; on je žrtvovao ponekad čak i interese svoje države (naročito finansijske), da hrišćanske narode u Turskoj - Slovene - ostavi i na dalje u ropstvu. Engleska tadanja radikalna opozicija, pod svojim pripoznatim prvakom Gledstonom, nije mogla da obori upliv Bikonsfildov. Pa i tada, kad 1875. god. planu hercegovačka diljka na Nevesinju, tada, kad Srbija i Hercegovina priskočiše u pomoć svojoj braći, pa i Rusija zagazi u tu svetu borbu, bio je i opet lord Bikonsfild, koji je na zloglasnoj berlinskoj konferenciji i opet bacio sav upliv Engleske na vagu, da spreči konačno oslobođenje slavenskih naroda na Balkanu. Što je lord Bikonsfild na berlinskoj konferenciji ustao da spreči širenje Rusije, to se sa gledišta nekakvih engleskih interesa još daje razumeti, ali što je ustao protiv oslobođenja one jadne i potištene srpske i bugarske raje, to se sa gledišta tih interesa nikako ne može pravdati. Da engleski narod nije bio protivan oslobođenju balkanskih naroda, to su pokazali njegovi zborovi, mitinzi, za vreme srpskoturskog rata; a to su još jasnije pokazali izbori, koji su u Engleskoj nakratko posle berlinske konferencije oborili Bikonsfildovu stranku i istakli na površinu njegovog protivnika, Gledstona, koji važi kao najveći prijatelj nekadanje i sadanje raje u Turskoj. Držanje lorda Bikonsfilda na berlinskoj konferenciji, može se dakle samo tako razumeti ako pretpostavimo, da plemeniti lord, ovde nije zastupao kao engleski ministar engleske interese, nego da je zastupao kao Jevrejin, jevrejske interese. Događaji su dokazali, da Jevreji najvećma mrze Slavene, a to će biti po svoj prilici za to, što se Slaveni do danas, bar na praksi, pokazahu najnepristupačniji jevrejskom uplivu. No lord Bikonsfild nije se zadovoljio na berlinskoj konferenciji samo time, da preči oslobođenje slavenske raje, nego se pored te političke brutalnosti i neslobodoumlja pokazao još i vrlo "slobodouman i čovečan". On je zastupao načelo, da svi istočni narodi, pa i Rumunija i Srbija, moraju priznati Jevrejima potpunu jednakost, pa je i prodro s tim svojim načelom. Hercegovačka krv, šumadinski, njeguški i moskovski bataljoni, padali su dakle na razbojištu za oslobođenje - Jevreja. Srbin je još i danas raja. No još se nije sasušilo mastilo kojim potpisaše istočne države protokole berlinske konferencije; još se nije sasušilo mastilo kojim potpisaše oslobođenje i jednakost Jevreja, kad se baš u tim istim zapadnim državama koje primoraše Istok na to potpisivanje, otpoče da širi antisemitizam, protujevrejstvo. Od 5-6 godina širi se protujevrejstvo u zapadnim državama tako naglo, kao što se do sad nije širila nijedna jedina ideja. Da se zapitamo: Šta je to antisemitizam, protujevrejska struja? No ako hoćemo na ovo pitanje da odgovorimo, onda nam se pre njega nameće drugo pitanje a to pitanje glasi: Šta su Jevreji, i u opšte jesu li oni narod?

Mi tvrdimo da jesu. - Ono se do duše može primetiti, da su Jevreji u starom veku izgubili svoju državu i rasuli se po svetu; može se primetiti da su oni u toku daljeg vremena napustili svoj jezik, pa da mnogi od njih danas napuštaju čak i veru. To je istina, ali se mora i to priznati, da Jevreji danas pored sveg toga, imaju više zajedničkog u sebi, nego narodi koji žive u svojoj državi, govore svojim jezikom i mole se svome, starome bogu. Čuveni Francuski naučar Ernest Renan, držao je na izmaku 1881. ili početkom 1882. god. u Parizu znamenito predavanje o narodnosti i narodima. On je tada izašao na sredu s mišljenjem, da narodnost i narod ne zavisi ni od toga, što izvesni ljudi žive u jednoj državi; ni od toga, što izvesni ljudi govore jednim jezikom, pa ni od toga, što veruju jednu veru. Po Renanu je glavna crta narodnosti i naroda ta, ako izvesni ljudi imaju jednu prošlost, jednu sadašnjost a hteli bi da imaju i jednu budućnost. Mi sa svoje strane ne delimo potpuno mišljenje Renanovo; nama izgleda, da on zajednički jezik, zajedničku državu i zajedničku veru suviše malo uzima u račun, ali mu priznajemo, da je ukazao prstom na novu osobinu narodnosti, na osobinu, na koju se do sad vrlo malo osvrtalo. "Hteti jedno i isto", to vezuje i strance, a kamo li ljude, koji su imali jednaku prošlost, jednaki jezik i jednaku veru, a imati razne težnje, to otuđuje decu i od rođenog - oca. Srbi poturčenjaci, ne otuđiše se tako silno od kuće, ognjišta i svoje braće, valjda s toga, što počeše da se klanjaju polumesecu, nego biće poglavito za to, što su sa Muhamedovom verom skopčane i druge političke težnje. Kad je već o tome reč, evo nuzgred naglašujemo i to, da se po našem mišljenju ljuto varaju oni, koji misle, da neslaganje Srba i Hrvata potiče iz različne vere ili raznije pismena, Bože sačuvaj! To neslaganje ima dublje uzroke; ono potiče iz raznije političkih težnji, koje su danas između Srba i Hrvata na žalost odviše velike. I sve dok se one ne uklone, mi u iskreno i trajno pomirenje Srba i Hrvata, ma kolko da želimo, prosto - ne verujemo. Jevreji dakle kao što već naglasismo, imaju zajedničku prošlost, zajedničku historiju, a poglavito zajedničke osobine i težnje. I baš te zajedničke crte, obeležavaju ih kao zaseban narod: njihova zajednička vera dolazi tek u drugom redu. Nemaju dakle pravo oni, koji tvrde, da su Jevreji samo "religijozna sekta", i da svi oni, koji ustaju protiv Jevreja, čine to zbog njihove religije. To je za celo podmetanje, jer u koliko je nami poznato, još ni jedan ozbiljan antisemita, nije zamerao Jevrejima, što oni imaju u mesto "kreščenija" - "obrezanije" ili tome podobno. Mi ćemo u ostalom dokazati, da se antisemitizam sviju vremena nije nikad borio protiv jevrejske vere, nego protiv jevrejskog morala, protiv jevrejskih nazora i protiv jevrejskih težnja. Ovde bi nas neko mogao pitati: "A zar nisu jevrejski nazori, proizašli iz jevrejskog morala, a jevrejski moral opet proizašao iz vere"? Odgovaramo da nije, jer se obrtno zbilo. Jevrejski moral, stvorio je baš noviju jevrejsku veru - talmudizam. No o tom ćemo docnije govoriti. Za sad naglašujemo, da se Jevreji po karakteru većma razlikuju od ostalih naroda, no što se ma koja druga dva naroda razlikuju među sobom. I baš u ovoj okolnosti leži po našem mišljenju glavni i jedini uzrok, neslaganja ostalih naroda s Jevrejima. U ovoj okolnosti leži uzrok, što se povika na Jevreje i antisemitizam provlači kroz svu historiju, jer odviše velike raznolikosti ne možeš nikad sklopiti i

združiti. Jevreji su organizovana sila u državi, koja ide na to, da ostale državljane ekonomski i inače podjarmi. U ovom trenutku, kada je povika na Jevreje i opet postala opšta, i antisemitizam juri "trčećim korakom" napred, mi hoćemo da iznesemo pred naše čitaoce historiju starodrevnog, sredovečnog pa i današnjeg antisemitizma. Mi iznašamo tu historiju s toga, da pokažemo pre svega sva ona sredstva, koja su do danas upotrebljavana protiv Jevreja, pa na žalost nisu pomogli. A saznati sve one puteve, kojima je išlo do danas čovečanstvo bez - celji, to je velika dobit, i olakšava mogućnost, da se udari jednom pravim putem. A taj put se mora pronaći, jer se ovako više ne može. Mi eto jasno izrekosmo kuda težimo, a ako u toku ove rasprave padne koja krupnija reč, ili ako je koja krupnija reč može biti već pala; molimo da nam se oprosti. Mi ovde govorimo, jer hoćemo da dođemo do istine, a podbadanje i širenje nesuglasnosti, neka je daleko od nas. "Ta mi smo bez razlike", kao što reče jedan kulturni historičar "proizvod roditelja, dojkinje, klime, mesta, vremena, obrazovanja i stotinu drugih okolnosti, koje sve skupa niti su naša zasluga, niti naš greh". III Obično se govori, da je historija Jevreja od postanja poznata. Nama izgleda da to nije tako. Evo zašto: Kad su Jevreji došli iz mezopotamskih dolina u Egipat, mi vidimo da imaju dosta savršen jezik, razvijenu religiju (veru u jednog nevidimog, svemogućeg boga) i veoma nizak moral. Kakav je bio život Jevreja u Mezopotamiji to nam historija ne može da pripoveda, i tako izlazi, da je nami početak jevrejskog života i jevrejskog razvitka - nepoznat. No kad nam je taj razvitak nepoznat, onda ne možemo ni na najzanimljivije pitanje da odgovorimo, na pitanje: zašto su Jevreji takvi, kakvi su? A oni su postali takvi kakvi su, ne slučajno, nego usljed raznih prirodnih zakona, usljed klime, rane, usljed tamošnjeg zemljišta i drugih okolnosti, što sve skupa upliviše ne samo na telesni, nego i na moralni razvitak naroda, upliviše na njegov jezik, religiju itd. No mi ne pišemo kulturnu historiju Jevreja, te nam s toga nije toliko žao, što sve to ne možemo da ispitamo, ali ćemo pokušati da protumačimo bar ono, što nam ovde treba, a to je: Kako je postao Jevrejski moral? "Stari zavet" nije istorija, ali je taj zavet postao usljed narodnih predanja, a narodna predanja i ako nisu istinita, ona su u toliko značajna, što se iz njih mogu videti običaji i moral onog naroda, u kome su ta predanja ponikla. Najstarija predanja Jevreja počinju sa stvorenjem sveta. Odista je značajno po jevrejski moral, da mi u tim predanjima nalazimo kako već prvi ljudi greše, njihovi se sinovi ubijaju, a dalji su naraštaji iskvareni, da bog napušta na njih jedared potop a zatim "vatrenu kišu". Eto kako crtaju Jevreji moral svojih najstarijih predaka; takav moral nalazimo mi kod njih i u docnija vremena, koja već upoznaje i rasvetljuje historija.

Pa kako je postao taj hrđavi, jedinstveno hrđavi moral kod Jevreja? Mi smo se dugo mučili o rešenju tog pitanja, i evo iznosimo ga. Najstarija jevrejska narodna predanja, njihova historija i današnja statistika data pokazuju nam, da su se Jevreji od sviju naroda najveća namnožavali, pa se i danas tako namnožavaju. Nami izgleda da je to njihovo neprirodno namnožavanje bilo prvi uzrok njihove pokvarenosti. Verovatno je bar, da je kod Jevreja još u najstarije doba nastupala ona okolnosg, koju okolnost engleski nacionalni ekonom Maltus, danaske Evropi proriče. Namnožavanje ljudstva bilo je kod Jevreja jače i naglije, nego namnožavanje proizvodnja i sretstva za život. A gde to nastupi, tamo mora nastupiti zverska borba za opstanak otimanje. Ta je okolnost po našem mišljenju proizvela kod Jevreja - razvrat. Kome se ovo tumačenje ne dopada, taj neka traži drugo, ali to tek niko ne može poreći, da je život u Jevreja sve od najstarijih vremena bio neobično - pokvaren. I ta pokvarsnost, taj razvrat je uzrok, te je još u najstarija vremena ponikao antisemitizam, protujevrejstvo. Egipatski faraoni bili su prve antisemite. Jevreji su bili u Egiptu politički podjarmljeni, i iz toga se može već zaključiti, da im nije bilo lako. Ali su Egipćani sa Jevrejima mnogo gore postupali, nego sa ostalim narodima koji behu podjarmljeni. Poznato je, da je Faraon jedared zapovedio, da se sva jevrejska deca, muškarci, bace u vodu. No docnije je išao još dalje, te da bi se otresao sviju Jevreja, izgonio ih je iz svoje države. Jevreji vele, da ih je pustio na slobodu, no to je neverovatno. Da ih je "pustio na slobodu" iz prijateljstva, on ne bi bio pre toga pokušavao, da jevrejsku muškadiju - podavi. Pa zašto su Jevreji proterani iz Egipta? To se najbolje vidi iz docnijih događaja. – Po iskazu sviju historika, bili su Jevreji posle ishoda iz Egipta tako pokvareni, da njihov vođa i prorok Mojsej nije imao kuraži, da ih odmah vodi u obetovanu zemlju, i da s tim naraštajem osnuje novu državu. Nego je on za 38 godina vodio Jevreje po pustinji, vodio ih je okolo brega, a to s toga, da dočeka smrt starog pokvarenog naraštaja, i da sa novim, boljim priraštajem, otpočne stvaranje nove države. Deset zapovedi božji, koje je Mojsej skinuo sa gore sinajske, i u kojima se veli, šta sve Jevreji ne treba da čine, pokazuju jasno, šta su u ono doba oni odista činili. Ustanove. koje je Mojsej zaveo međ Jevrejima, dopadaju se mnogim historicima. Mi to mišljenje ne možemo da potpišemo. Priznajemo, da je Mojsej bio duboki filozof, umni tvorac nove religije, ali on, koji tada stajaše na čelu Jevreja, nije bio nikakav državnik. On je do duše uvidio jevrejsku pokvarenost, on je uvidio štetan upliv koji je morao po državu otuda proizći; on je hteo tome štetnom uplivu da stane na put, imao je i moći za to, ali u mesto da stvori takve državne ustanove, iz kojih bi moral proizašao kao prirodna posledica, on se zadovoljio time, da taj moral - pridikuje. No ta teokratska, popovska, država morala je proći kao i sve one religijozno-državne sekte u Americi, morala se rasuti. Mi se pozivamo na državne uredbe u starome Rimu i Grčkoj. Religija u staroj rimskoj i grčkoj državi bila je – mnogoboštvo. Ti su bogovi, kao što ih je narod verovao, bili iskvareni: ratovali su jedno s drugim, opijali su se, a kad im je bilo dugo vreme, onda su išli boginjama u posetu i preklinjali. Ta je

religija inače pesnička, lepa ali nema u sebi nikakvog morala. Pa opet je zato bilo vremena, kad je u Rimu i Grčkoj, pored sve te religije, bio narod moralan, pun požrtvovanja i vrline. To je bilo onda kad su državnici stvorili zdrave državne ustanove. Mojsej to nije umeo, on je u mesto toga stvorio lepu religiju i jevrejska pokvarenost trajala je i širila se i dalje. Nemamo nužde da pratimo političku historiju Jevreja korak po korak, samo naglašujemo, da ih kroza svu tu historiju vidimo ogrezle u krajnjem nemoralu. I tada, kada vladahu njima njihovi tiranski kraljevi ("mudri Solomon" bio je najgori od sviju); i tada kad behu podjarmljeni od Babilonaca, Perzijanaca, Makedonaca i Rimljana, oni ostadoše jedni te jedni. Čitava jevrejska literatura onoga vremena, izuzimajući čisto crkvenih spisa, beše antisemitska. Najznamenitije su u toj antisemitskoj literaturi - "knjige proroka". U tim knjigama ustaju pojedini Jevreji protiv grdne pokvarenosti svoga naroda, ustaju sa daleko oporijim rečima nego što to čini danas – Ištoci. Ti "proroci" i pretskazaše naposletku svome pokvarenom narodu šta će ga snaći. Reči Jeremije proroka: "Neće vam ni kamen na kamenu ostati" ispunile su se sa razorenjem Jerusalima potpuno. Iz sredine pokvarenog Jevrejstvom vidimo da se rađa čovek pun duha i moralnosti - Hilel! On pokušavaše svom snagom da izazove preobražaj, no njega gone i ismevaju. Posle Hilela ustao je Hristos. Nužno je da se uživimo u ono doba; nužno da za časak predstavimo sebi sve one prilike koje su tada vladale, pa tek onda možemo razumeti Hristovu nameru. Hristos nije ustao protiv starog zaveta; Hristos je primio za osnovu svoje religije one iste "deset zapovedi božje", koje je pisao Mojsej, i koje su Jevreji i pre Hrista imali. Sva razlika između tadanje jevrejske religije i Hristove nove nauke kreće samo u jednom pravcu. Hristos se nije prepiro o suštini sv. Trojice, o lebu i vinu itd.; oko tih sitnica uzeše tek apostoli a još više crkveni sabori da se svađaju, kao da je to glavno u Hristovoj nauci. Hristova nauka, ona čista nauka, koju je on propovedao bila je naperena protiv ceremonija. "Vi znate zapovedi božje", veli on Jevrejima, "ali ih ne vršite. Vi idete u Hram, ali tamo trgujete", veli on, i jevrejske sveštenike, koji su ogrezli u nemoralu i kalu, tera bičem iz hrama božijeg. Njemu nije dosta što se neko kao onaj Farisejac gruva pred oltarom u prsa; on traži dela i ukazuje na - Samarićana. Hristos se zauzima za sirote i podjarmljene; on je propovedao jednakost, veleći: "svi ste vi jednaki". Da! Hristos je hteo da se deset zapovesti božije vrše, a ne samo šapuću pred oltarom, i to je glavna osnova zbog koje je ustao protiv tadanje jevrejske religije. No sve beše uzalud. Jevreji su grcali u demoralizaciji; njihove ustanove behu jadne i traljave, zakoni loši, a na đubradma ne niču nježni cvetovi, pa ma ih po sto puti sadio i zalivao. Trebalo je preobraziti samo zemljište, pa da bude drugačije. "Vodica" tu slabo pomaže. Danas si, recimo, isčupao zlo, no ako je zemljište ostalo staro, zlo će opet nići. Trebalo je dakle oboriti jevrejske državne ustanove; no ne beše nikoga, koji bi to učinio. Politička stranka u Jevreja, takozvani "Farisejci", koji su tražili slobodoumnije i demokratičnije državne ustanove, nije bila dovoljno jaka, da prodre. Hristos se bio latio gigantskog posla, on se odrekao Jevrejstva i otpočeo da propoveda opštu slobodu sviju ljudi. Apostoli, a još više velikodostojnici crkveni, izopačiše Hristovu nauku, oni je skrenuše sa

pravog puta a zadaviše je u puke ceremonije. Jevreji imadoše opet taman toliko sile i državnog autoriteta, da prikuju Hrista o krst, te da kao država, uginu za navek... Eto to bi bilo u malo reči historija starodrevnog antisemitizma. Ta je historija dosta svestrana i mi je ponavljamo u nekoliko redi. Najpre je pokušao Faraon da potamani Jevrejstvo, i počeo da baca u vodu svu njihovu mušku decu. No i starodrevni varvarin preplašio se od tog sredstva, te se zadovoljio naposletku time, da svoj narod sačuva od jevrejske pokvarenosti. Da bi to postigao, on je proterao Jevreje iz zemlje. To je bio antisemitizam, koga pokrenuše stranci protiv Jevreja. Ali ima, kao što smo videli, i antisemitizam, koga su pojedinci Jevreji pokrenuli protiv pokvarenosti svog naroda. Taj antisemitizam bio je uzvišen, on je hteo pokvareno Jevrejstvo, ne da uništi, no da ga reformiše, popravi. Celj je bila valjana, ali su sredstva bila slaba, nedovoljna. Umesto da se antisemite baciše na političko polje, oni uzeše da pridikuju. A jednom narodu kazati: "budi dobar i pošten", znači toliko isto, kao kad bi mu kazao "budi obrazovan" to se ne da onako od jedne reči postići. Za ono poslednje nužne su dobre škole, za ono prvo zdrave državne ustanove. IV Talmud ... Kad padne kap vode na usijano gvožđe, ne šikće većma, no što šikću Jevreji i njihovi prijatelji kad u književnosti i novinarstvu padne ta kobna reč: talmud. Vazda naučeni da viču za policijom i državnim tužiocem, i ovoga im je puta prva reč, kako je to – draženje. Sa prividnom srčbom, ali u stvari sa nesravnjivom nadutošću odriču Jevreji sposobnost svakom nerabineru, da se pača u raspravu, kad je o talmudu reč. "Veran prevod talmuda ne postoji", vele oni, "a jevrejski original, ne mogu da razumu, lajici". - Istina! Ali neka nam se dopusti da primetimo kako je dovoljno, proučiti onaj deo književnosti, koji se bavi jevrejskom historijom i jevrejskim odnošajima, pa da se čovek podpuno poduči o talmudu. One historije Jevrejstva, koje su pisali rabineri, sadrže u sebi prevod mnogih i važnih mesta iz talmuda. Ta mesta ili se bave korisnim poukama za život, ili kipte od morala i čovekoljublja. I dotle bi bilo sve lepo. Međutim je u novije doba ustao profesor praškog sveučilišta za orijentalne jezike, dr Roling, i naštampao čitavu knjigu izvoda iz talmuda. Iz te se knjige vidi, da u Talmudu odista ima moralnih i lepih pouka, ima božanstvsnih izraza o ljubavi prema bližnjemu, samo se vidi i to da po nauci talmuda Jevrejin mora smatrati samo Jevrejina za svog bližnjega, i svaki Nejevrejin, ne samo da nije Jevrejinu bližnji, no nije ni čovek, a ko nečoveka, mora svaki Jevrejin ići na to, da Nejevrejina vara, upropašćuje, pa i ubija. Izrazi, kojima časti talmud Nejevreje, tako su niski, tako brutalni, da ik ovde ne ćemo ni

povtoriti. Doktor Roling je znao šta ga čeka, kad njegova knjiga izađe. On nije hteo da se s jevrejskim rabinerima grdi, no položi jednom novčanom zavodu dosta veliku sumu novaca, i obreče te novce svakom onome, koji mu dokaže, da u njegovom prevodu talmuda, ima ma i samo jedne jedine neistinite reči. Taj novac ne zasluži do danas ni jedan rabiner, ali su oni svi skupa obasuli dr Rolinga s čitavom literaturom grdnji. Već i iz ovoga što dovde navedosmo, vidi se, u čemu je stvar. No mi nećemo da se zadovoljimo samo s autoritetom dr Rolinga, no ići ćemo u ispitivanju i dalje. Izjavljujemo unapred, da se s talmudom u opšte ne bi zanimali, kad ne bi morali. Ono doba, od razorenja Jerusalima god. 70. pos. hr., pa sve do 1040. godine naziva se u historiji Jevreja - "talmudsko doba". Ko dakle nije načisto s talmudom, taj ne može razumeti i oceniti ni "talmudsko doba", pa ni docnije događaje. Ne samo HIH.,no već i HPI. vek ima svoga dr Rolinga. Domen, veliki znalac talmuda, ustao je 1239. god. i optužio talmud papi Gligoriju IH. Papa je sastavio sud i taj je sud osudio talmud, da se ima spaliti. Francuski Kralj Ludvig, ne htedne verovati ni papi, ni onom sudu koga je papa sastavio, no sastavi sam novi sud. Tome sudu je predsedavao tadanji kancelar pariškog univerziteta; na tome sudu je bio i sam kralj. Sazvao je i Domena, koji je tužio talmud, sazvao je i rabinere koji su branili talmud i pustio ih da zastupaju svoje nazore. R. Jahil, glavni govornik rabinera držao se dobro, ali je morao mnogo što šta da prizna, i nov je sud potvrdio prvobitnu presudu. U čitavoj Francuskoj podigli su glomače i spalili sve egzamplare talmuda, koje im dođoše do ruke, a to sve, kao što je u presudi glasilo, "zbog zločesti i nemorala". Posle nekoliko desetina godina - 1264. - naredio je i kralj Jaim od Aragonije, da se spali talmud. Protiv ovih presuda podižu jevrejski rabineri još i danas - protest. Oni tvrde, da su tadanje sudije koje osudiše talmud, bili neuki jevrejskom jeziku, a da osudiše talmud iz verske mržnje. No mi ćemo da se pozovemo na jednog naučnog sudiju, o kome niko ne može reći da je mrzio Jevreje. Taj je sudija Dr. H. Grec. On je i sam rabiner, veliki znalac talmuda, a napisao je po jevrejskim izvorima "Historiju Jevreja" u nekakvik 14 knjiga. Ta "Historija Jevreja" pisana je u glavnom tako laskavo po Jevreje, da je tu knjigu o svom trošku izdalo jevrejsko "društvo za širenje jevrejske literature". Dr. Grec piše u toj svojoj "Historiji Jevreja" o značaju i sadržaju talmuda među ostalom ovako: "Talmud je bio osuđivan i spaljivan, ali to samo s toga, što niko nije hteo da vidi i njegove dobre strane, no samo hrđave". Malo dalje veli Grec ovo: "Hrđave strane talmuda mogu se svesti na tri odeljka. Prvo i prvo ima u talmudu mnogo sitnica i malenkosti; drugo ima u talmudu mesta koja govore o demonima - đavolima - a treće ima u talmudu neprijateljskih izražaja i uputstava protiv članova drugih naroda i drugih veroispovesti". Mi mislimo da se ove reči dr. Greca ne mogu uzeti olako, a mislimo i to, da iz njih jasno izlazi, kako će u talmudu ipak biti mnogo što šta, što se protivi deset zapovedima božijim. U ostalom mi držanje današnjih Jevreja i njihovih rabina, u ovoj stvari prosto ne razumemo. Ta oni za boga nisu napisali talmud, no je taj talmud postao u III., IV. i V. veku. Pa zašto ne kažu ta gospoda istinu; zašto bar ne reknu, da oni u svojim sinagogama ne propovedaju više

narodu ona mesta iz talmuda, "koja sadrže neprijateljske izraze i uputstva protiv drugih naroda i veroispovesti?" Tada im niko ne bi mogao zameriti; no oni u svojoj drskosti hoće istinu na očigled svom svetu da oporeknu. To je nepolitički, jer na taj način oni dokazuju svoju zajednicu sa svakom tačkom talmuda, oni brane nešto, što se danas niti može niti sme braniti, i mi držimo, da će otuda biti po njih kadtad hrđavih posljedica. Posle razorenja Jerusalima, beše politički život Jevreja na izdisaju. Ovdi ondi pokušavahu neki od njih ustanak, no taj ne nalazaše u narodu odziva. Narod je učinio drugo nešto. On je kao ono pacov napustio lađu koja propadaše. Tome i imaju zahvaliti Jevreji što su se održali, jer da su većma voleli otadžbinu i ostali gde su, od njih bi danas bilo isto tako malo traga, kao od Rimljana. No kao što rekosmo, oni se raziđoše po svetu, naročito se naseliše u Babilonu, i stvoriše "državu Izrailjćana". U toj državi behu zavisni od Perzanaca, ali su imali vrlo prostranu avtonomiju. Njihova politička glava, takozvani "ekzilarh", bio je po redu odma četvrti posle perzijskog kralja. Pod tim srazmerno dosta povoljnim okolnostima, počinju oni da žive novim životom, i stvoriše - talmud. Dizali su crkve i predikaonice naročito u Babilonu; njihovi rabineri prikupiše stare jevrejske zakone, zakonska tumačenja, narodne izreke, iz kojih se poglavito sastoji onaj deo talmuda, što se zove "mišnah"; tom delu dodaše "gemaru", (završetak), dok nisu naposletku Rabina i R. Joze završili knjigu i izrekli: "neka bude proklet svaki onaj, koji ma samo i jednu reč doda ili oduzme od te knjige". Toje kao kod našeg "vjeruju". Mi smo o glavnoj sadržini talmuda već napred govorili. Sad kažemo neku reč o kulturnoj strani talmuda. Talmud ma kako da je u izvesnom pravcu nemoralan, on je pisan od boljih ljudi, i imao je kako se nami čini, političku celj. Da dokažemo to: Jevreji behu u ono doba politički podjdrmljeni i do krajnosti razvraćeni. O tome razvratu pišu tadanje jevrejske kronike, koje je preveo dr Grec, ovo: " Jevrejski seljaci, bili su u delanju bez poštenja, u porodičnom životu bez nježnosti; u odnošajima sa drugim bez poštovanja, a nisu cenili ni malo tuđ život. Jevrejski sveštenici klonili su se i dodira seljačkog, da ne uprljaju o njih svoje haljine". Kad se dakle uzme u obzir ovaj razvrat i politička potčinjenost Jevreja, onda se mora čovek Rabini R. Joze-u i kako se zovu ti svi tvorci talmuda u neku ruku diviti. Oni su se starali, da u talmud unesu mudre zakone i savete za praktični život, ("Ne prosipaj prljavu vodu, pre nego što nabaviš čistu"). Oni su u talmudu naređivali svome narodu da bude jedno drugome brat, da se vole i pomaže, a s druge strane ulivali mu zversku mržnju protiv njegovih političkih protivnika, protiv svakog onog, koji nije Jevrejin. Talmud je dakle osnovao neku političku religiju, on je u onom varvarskom dobu hteo da pouči Jevreje o tome, kako će što lakše održati narodnosti i materijalnu " borbu za opstanak". Mi smatramo talmud u neku ruku za ono isto, što je i koran. Jevreji se mnogo hvale, da je Muhamed pozajmio od njih svoju religiju. To je istina; mi šta više idemo i dalje, te tvrdimo da su Muhamedanci i svoj koran stvorili po talmudu. Jer i koran sadrži u sebi stare zakone, savete, "moralne izreke", ali ujedno i nauku, da su svi Nemuhamedanci psi, koje satrti i uništiti valja. Koran je oduševljavao i

fanatizovao Muhamedance; on im je u starije doba učinio veliko političke usluge, no danas će ih upropastiti. Koran, t.j. sin, koji je stvoren od talmuda, bio je srećniji od oca. Osmanlije, Turci, održali su pobedu nad ostalim svetom, i njihov koran posta zakon, ispunjavanje njegovih propisa - vrlina. Jevreji su bili slabiji, pobeđeni, i ispunjavanje talmuda beše uvek smatrano kao - zločin. Mi smo rekli o talmudu onoliko koliko beše po našem mišljenju nužno. Mi sad imamo u rukama ključ, kojim ćemo otvoriti vrata, koja skrivaju tumačenje sredovečnog antisemitizma i docnijih događaja.

V Zašto su gonili Jevreje u srednjem veku? - Pa to je bilo zbog "verske mržnje" - odgovoriće vam se na to. Jeste, ali je tu i historija, a ona veli da nije tako. Mi hoćemo da priznamo, da je tako reći i vazduh srednjeg veka bio natopljen verskim predrasudama i religijoznom mržnjom. Srednji vek nosi na duši "krstonosne vojne", srednji vek je uprljao ruke prilikom "vartolomijske noći"; srednji vek je pogazio obraz prilikom "dragonada"; srednji vek se obeščastio prilikom "inkvizicije"; papska moć je u svom verskom neslobodoumlju i besnilu rušila čitave provincije, i klala čitave narode: - sve je to istina, ali ta verska mržnja nije se odnosila i na Jevreje. Pa kako je to moguće? - Evo da kažemo: Jevreje je spasla njihova verska nadutost. Zna se, da Jevreji smatraju sebe za jedini "bogom izabrani narod"; oni veruju da je bog za njih stvorio "obetovanu zemlju"; oni veruju u opšte, da su nekakve maze - božije. Toj jevrejskoj nadutosti laskao je i Mojsej, pa je tu nadutost uneo i u svoju veru. "Pravi bog, to je bog Semita, bog Jevreja" - vele oni. Ko dakle nije semita, nije Jevrejin, za toga u okviru jevrejske crkve nema pravog blaženstva; pravi Jevrejin treba da se rodi takav. Jevrejska religija je narodna religija, ona je po pravdi skučena samo na Jevreje. Hristos je udario drugim putem; on je umesto verskog narodnosnog šovinizma, uzeo da propoveda međnarodnost. Hristova vera, nije vera jednog naroda, nego vera čovečanstva, vera sviju ljudi. Bog o kome je Hristos propovedao, ne poznaje nikakav "izabrani narod", nego su njemu svi ljudi - jednaki, svi su njegova ravnopravna deca. Posle ovoga što smo dovde rekli, vidi se jasno, da jevrejska vera beše vrlo primamljiva i laskava po Jevreje. oni su se s toga i opirali Hrišćanstvu, jer im je Hrišćanstvo htelo da uzme "versku prevlast" i da ih izjednači sa drugim narodima; ali se vidi isto, kako vera Jevreja nije mogla da mami i očarava druge narode. Ta kog će im vraga vera, koja im kao Nejevrejima unapred zatvara vrata - blaženstvu. Rimskim papama, koji su se u ono doba borili za moć i prevlast, nije bila opasna jevrejska vera. Jevrejska vera nije težila da ovlada svetom, ona se ograničila samo na jedan mali i raskomadani narod. Rimske su pape moć Jevrejstva prosto ignorovale, prezirale, a upustili su se u krvavu i zversku borbu protiv Muhamedanaca i protiv Protestanata, koji su bili opasni takmaci, jer su i sami išli na to, da pomuhamedanče i poprotestantišu čitav - svet. Eto, mi mislimo daje to bio uzrok, što papska moć u

srednjem veku nije gonila Jevreje, a kome se to tumačenje ne dopada, taj neka traži drugo, samo ćemo mi historijom dokazati, da Jevreji zbog verske mržnje nisu bili gonjeni. Kada su Jevreji posle razorenja Jerusalima prsli na sve strane, nigde ih ne predusretahu mržnjom, nigde ih nisu gonili. Izgleda, kao da je taj narod, koji je ostao bez otadžbine i države, izazvao duboko sažaljenje u tadanjih vladara. "Seoba naroda" beše u najvećem jeku, ali Jevreji ne učestvovahu u toj seobi kopljem i buzdovanom; oni svoja nova ognjišta nisu kao drugi narodi oteli, no izmolili. Kako su Jevreje primili u Babilonu, to smo već napomenuli, a sad dodajemo, da su ih i u Evropi dočekali sa iskrenim gostoljubljem, a braminski kralj Arivi, ponašao se prema njima tako reći kavaljerski, i ustupio im mnoge povlastice. U prostranoj franačkoj državi, učinio je već Karlo veliki dosta za Jevreje; a kralj Ludvig ponašao se prema njima do krajnosti prijateljski. On im je dozvolio da mogu držati hrišćanske radnike, dozvolio im je, da mogu držati otroke, pa i to, da mogu trgovati s robovima. Kralj Ludvig je Jevrejima za ljubav naredio, da se vašar ne drži više subotom, kad Jevreji slave, no u druge dane. Kralj je naimenovao i naročitog činovnika (Magister Judeorum), koji se morao starati, da se prava Jevreja ne povrede. No ne samo u franačkoj državi, nego i u Poljskoj beše dozvoljeno Jevrejima, da drže hrišćanske robove, a dvorci i palate, koje sazidaše Jevreji u 11. veku u Češkoj i Moravskoj, svedoče jasno, da su oni tada bili - vlastele. O verskom ugnjetavanju Jevreja, nema u historiji toga doba ni pomena. U Babilonu imali su Jevreji akademije i predikaonice, a škola na kojima se predavala "nauka o talmudu" bilo je u Vormsu, Majncu, Toledi i drugdi. O sinagogama nećemo ni da govorimo, jer u jevrejske sinagoge nije niko dirao, pa ni onda, kad su počeli talmud da osuđuju, i da podižu za njega glomače. Kao zanimljiv primer navađamo, da je 1569. god. kad su Jevreje zbog njihove pokvarenosti počeli već da proteruju iz "crkvenih država", da je velimo u tom dobu u tim državama bilo na svaku hiljadu jevrejskih porodica 72 sinagoge. Ta u samome Rimu bilo je tada ne manje no 9 sinagoga. Kad su narodi počeli da se bune protiv jevrejske pokvarenosti, tada su pape: Gregor I, Aleksandar II i Sikstus IV ustali u odbranu Jevreja i proglasili svaki napad na njih, kao - nehrišćanski. Kad su Krstonosci u Kelnu i Vormsu silom pokrstili neke Jevrsje, tada je Henrik IV dozvolio tim prekrštenima, da se opet povrate u svoju veru. U ostalom mora se priznati, da su Jevreji bili ipak gonjeni zbog svojih verskih načela, ali je to s toga, što su se međusobno gonili. Oni se behu ljuto pocepali, i to na više strana. Pristalice talmuda behu u većini, a umeli su da se uvuku i kod dvorova, te počeše sve jevrejske protutalmudske sekte krvnički da napadaju. Kad je Jevrejin Jehuda-Ibn-Ersa 1149. god. postao u Španiji dvorski učitelj, on je izmolio pravo, da može goniti takozvane Karejce, koji su hteli da odbace talmud, te da veruju staru jevrejsku veru. Raspaljeni fanatički rabiner Salomo i njegov đak Jona, tužili su takozvane Majmuniste, kod Dominikanaca. (Majmuniste su htele da poprave talmud, i da ga izmire sa tadanjom filozofijom i duhom vremena). "Vi spaljujete nevernike i jeretke svoje crkve", govorio je Solomo, Dominikancima, "spalite bar i jeretike naše vere". Ovo sve priznaje i sam Grec. Držimo da je izlišno nabrajati dalje primere. Toliko se svakako može reći: Da su talmudiste slučajno imali onu silu i snagu u rukama, koju imađahu rimske pape, oni bi bez sumnje mnogo ljuće gonili pristalice protutalmudkih sekta, no što su gonile rimske pape - protestante. Ta čak i "tridesetogodišnji

rat", ta najsramnija pega na obrazu svega čovečanstva, nije činio Jevrejima mnoge neprilike. Jedan jevrejski naučenjak, koga spominje i sam Grec, govori o položaju Jevreja, posle tridesetogodišnjeg rata ovako: "Jevreji nisu baš mnogo stradali prilikom tog rata. Hrišćanski stanovnici behu skroz osiromašili, borili su se krajnjom nuždom i nevoljom, a Jsvrsji su opet bar što-šta spasli. Sve što je u tom ratu popljačkano, prolazilo je kroz ruke Jevreja, i ma da su tadanji nameti bili veliki, opet su Jevreji imali otuda koliko toliko dobiti". Ovako veli historičar koji je prijateljski raspoložen prema Jevrejima, a mnogi nejevrejski historičari govore o "pljačkanju mrtvaca" koji padoše na bojnom polju za ono vreme, i krive Jevreje za to. Pa kako, i zašto su gonili Jevreje u srednjem veku? Na ovo pitanje nije teško odgovoriti. Treba čovek da se osvrne samo na historiju starodrevnog antisemitizma, pa da sredovečni antisemitizam protumači. Uzroci behu jedni i isti, a posljedice behu samo u toliko razne, u koliko su se državni odnošaji izmenuli. Kad ono o starodrevnom protujevrejstvu beše reč, mi smo još tada pokazali, da nije bilo nikoga, koji je bio u stanju da učini ma šta, što bi Jevreje popravilo. Naprotiv, mi smo pokazali da je od razorenja Jerusalima u tom pogledu počelo da ide na gore. Vera Mojsejova bar je predikovala moral, al talmudizam, koji se iz te vere razvio,nije ni to činio. Talmudiѕam je bio širio nemoral, on je nemoral uzakonio. Talmudsko načelo: "Ljubi te se; pomažite se, ali varajte, mrzite i ubijajte sve, koji ne veruju vašu veru", nije moralno načelo, no takvo načelo pre priliči za kakvu razbojničku četu. Punih dvadeset vekova, dve hiljade godina, piljili su Jevreji u talmud kao mačke u žižak, i posvećivali su se samo njemu. "Glavni posao Jevreja beše u ono doba izučavanje talmuda", veli Grec, "oni su odganjali od sebe i san, samo da se mogu učiti talmudu". Posljedice ovoga nisu izostale. Jevreji behu u sve države bratski primljeni, jer ih nisu poznavali. Osećali su sažaljenja sa izgnanicima, i za prvo vreme beše im dobro. Ali kad Jevreji počeše da delaju, te ih narodi upoznaše, onda je počelo gonjenje i izganjanje. Gonjeni Jevreji nađoše sebi novu otačbinu, no za malo, pa se i tamo izigraše i oni moradoše dalje. Tako je to trajalo dve hiljade godina, jer toliko je trebalo, dok su Jevreje u svima zemljama upoznali i - progonili. U 16. veku beše hajka na njih opšta. Evropom je zavladala silna, neodoljiva protujevrejska struja, narodi se uskomešaše i to doba nazivaju Jevreji u svojoj historiji "doba propadanja". No daj da zavirimo u historiju. Hadrijanov zakon (154. god.) koga su carevi Konstantin i Iraklije obnovili, pokazuje najjasnije značaj sredovečnog antisemitizma. Taj zakon zabranjivao je Jevrejima da žive u onom delu varoši, u kome žive Hrišćani. On znači: "Mi i Jevreji imamo sasvim razne nazore o svetu i moralu; mi ne priličimo jedno s drugim". Justinijanov edikt (532.) išao je dalje. Taj zakon je hteo da predupredi sve štetne posljedice jevrejskog nemorala. Evo šta veli on: "Jevreji ne mogu svedočiti protiv Hrišćana, no samo jedan protiv drugog". Jevreji vide u ovom opredeljenju nepravdu, ali nemaju pravo. Neka se samo sete šta ih uči talmud. Talmud nalaže Jevrejima da svedoče lažno protiv Hrišćana samo ako mogu škoditi, jer lažna svedočba nije u tom slučaju greh. Jevreji su tada obožavali talmud, oni su ginuli za njime, i zar Justinijan nije imao pravo, da sačuva Hrišćane od lažne svedočbe jevrejske. Pa i ostala ograničenja Jevreja ponikla su iz sličnih pobuda. Jevreje su docnije istisli iz zvanja činovničkih, njima su docnije zabranili da drže sluščad i da trguju s robovima. To je i opet bilo usljed talmudskih naredaba, da Jevrejin treba Nejevrejima, degod samo može, da vara i isceđuje. - Kad se čovek za časak uživi u ekonomske odnošaje srednjega veka, onda mu je na mah

jasno, da su tadanji državni zakoni morali zabraniti Jevrsjima i zanate i posed, jer bi se inače Jevrejima u oba slučaja dala prilika, da drže hrišćanske radnike i hrišćansks kalfe, pa da ih prema tome i varaju i cede. Jedino što su dozvolili Jevrejima, beše trgovina, ali su i tu smatrali tadanji zakonodavci za dužnost, podviknuti hrišćanskom svetu: "Vidi ovo je Jevrej, njemu zapoveda njegova vera da te prevari i upropasti. Čuvaj ga se!" Tako je ponikao "čivutski žig", upravo naredba, koja nalagaše Jevrejima da moraju nositi jednu žutu ili bojadisanu zakrpu na gornjoj haljini, a u nekim krajevima moradoše nositi naročite kapice. To beše za to, da ih svet pozna, te, da na prvi pogled znade, s kim ima posla. Sva ova naređenja žigošu Jevreji, pa i mnogi hrišćanski historičari, kao gonjenje Jevreja, oni vide u tome nekakvo divljačko grubijanstvo, nepravdu i versku mržnju. Međutim o svemu tome nema ni pomena. Jevrejske sinagoge i njihovu religiju nisu nikad dirali. Tadanji svet branio se samo od pokvarenosti jevrejske; on nije hteo dopustiti, da ga Jevreji po načelima talmuda upropašćuju. To je sve i to se srednjem veku ne može zameriti. On u svojoj obrani nije mogao da ljubi Jevrejima ruke, a ako naše moderno doba uzmogne naći nježnija i blažija sretstva koja će nas spasti od jevrejske pokvarenosti, to će biti njegova dika. Hajdete da potražimo po historiji, i vidimo, kako je to bilo sa proterivanjem Jevreja iz pojedinik država i zemalja. Do sada smo pokazali, kako evropskim državama ne beše ni na kraj pameti, da Jevreje odma s početka uhvate bezobzirno za rame i proteraju. Tek onda, kad su se sva ograničenja i sve zakonske mere pokazale bezuspešne, moralo se pristupiti - krajnjem sredstvu - proterivanju. Agitacija za proterivanje Jevreja započela se u pojedinim državama veoma davno. Ako smo dobro pogledali historiju Jevreja, onda je arcivladika Ansegizus bio prvi, koji je posle Faraona proterao Jevreje. Toga vladiku zvali su njegovi savremenjaci zbog dobrote "drugi papa", i za njega se zna, da je tako okolo godine 877. pos. Hr. proterao zbog nemoralnog života, iz varoši Sensa, Jevreje i kaluđerice. Da je vladika slučajno proterao samo Jevreje, sada bi se još moglo reći, da ih je proterao zbog verske mržnje, ali pošto je proterao i kaluđerice, to je onda jasno, da tu vera nije uplivisala. Kad su pojedini Jevreji videli, kuda će da ih odvede njihova pokvarenost, oni pokušaše da odklone opasnost od svoga naroda. Kao takve pokušaje beležimo sabore jevrejskik rabina. Tako je na priliku sabor jevrejskih rabina, držan u Majncu 1223. god. savetovao svom narodu, da se okane nepoštenih sretstava prema Hrišćanima, da ne pravi lažne novce, da ne vara itd. No taj savet nije pomogao a hrišćanski svet bunio se sve većma protiv Jevreja. Karl IV naložio je svojim knezovima, u "zlatnoj buli" između ostalog i to da moraju trpiti u svojim oblastima - Jevreje. Iz ovog se naređenja vidi, da su u ono doba ti knezovi počeli već da proteruju Jevreje. Međutim zna se nasigurno, da je Ludvig IX 1254. god. proterao jedan deo Jevreja iz Francuske i ako ne na večita vremena. O daljim proterivanjima Jevreja iz Francuske, iz Nemačke države, iz Češke, Navare, Poljske, Ugarske, Španije, Portugalije, nećemo izbliže da govorimo, jer se to može naći u svima većim historijama tih država.

No hoćemo da napomenemo nešto, što jako upada u oči. Sva ta proterivanja Jevreja ne mogu se svesti na samovolju tadanjih vladara. Baš na protiv. Kad je n. pr. kralj Jovan od Francuske primio natrag Jevreje (1360. god.) dozvolio im je povratak pod uslovom, da se poprave, i naznačio im rok od 20 godina, u kome vremenu trebaše, svoj promenjen način života da dokažu. Tih dvadeset godina prođoše, no Jevreji ostadoše stari. Njihovi sveštenici ulagivahu se kralju, obasipahu lakome francuske dvorjane s novcem, i kralj Jovan je potpisao naredbu, da ss stari rok od 20 god. produžuje na daljih 5 godina. Protiv ovoga se pobunio narod, i tada, 1380. god. buknuo je u Parizu veliki kraval i napad na Jevreje. Tako je i skupština čeških notabla zaključila 1542. god. da se imaju Jevreji proterati iz zemlje. Car Ferdinand se dugo opirao tome, no naposletku ga namoraše odveć česte pobune naroda protiv Jevreja, da gornji zaključak izvede i Jevreje protera bar iz doljne Austrije, Graca i Praga. Da je skupština čeških notabla bila u pravu, to priznaje i sam Grec u svojoj historiji. "Praška jevrejska opština", veli on, "bila je u veoma ružnom glasu, kod svojih sestara. Nju su držali za zlobnu, nisku, bezsavesnu, otmičku i sebičnu. Glavari te jevrejske opštine činili su sva moguća bezakonja, a podmićivali su lažne svedoke javno i na danu. No Grec priznavajući to, brani svoje jevrejske sunarodnike time, što veli: "Kad su prvi put proterali Jevreje iz Praga, otišli su i dobri i hrđavi, a kad im bi dozvoljen povratak, vratili se natrag samo jevrejski - ološ". Mislimo da smo naveli i suviše primera, iz kojih jasno izlazi, da srednji vek nije gonio Jevreje, no da se samo branio od njihove pokvarenosti. Taj vek nije umeo da popravi jevrejski moral, ni da izmeni njihove nazore, jer kad mu dođe na pamet da podiže glomače, i da na plamenu spaljuje jevrejske talmud-knjige, bilo je već dockan. Talmud se tada beše tako reći već "oživotvorio", prešao im je u krv i prelazio po zakonu krvnog nasljedstva od oca na sina ... Međutim se spremahu u Evropi velike promene. Francuska slobodoumna filozofija ustremila se na feudalne, vlasničke ustanove tadanjeg veka, i pregnu, da oživotvori načelo slobode, bratstva i jednakosti. Ove tri reči behu Jevrejima taman dobro došle. Kad je pobedonosna, velika francuska revolucija izbila u "narodnoj skupštini" na površinu i kad pregnu, da dade pravac ne samo Francuskoj, no tako reći, celom svetu onda je jevrejski poslanik Isak Ber, koga su izaslale lotrinške opštine, pokrenuo pitanje o ravnopravnosti i oslobođenju Jevreja. U avgustu i septembru mesecu 1789. god dolazilo je u narodnoj skupštini, u toj stvari, do burnih i vatrenih prepiraka, ali je Isak Ber veoma vešto postupao. On je tada, kao što to i danas čine Jevreji, predstavio Jevrejsko pitanje, kao pitanje vere, i naglašavao, kako bi to sramno bilo po slobodoumnu Francusku, kad ne bi smela da se uzvisi nad verskom mržnjom. Francuska narodna skupština, bar većina te skupštine, naišla je na ovaj lepak. Fraza je pobedila, i samo toj frazi mogu zablagodariti Jevreji svoj današnji položaj. Docnija vremena su pokazala, da je velika francuska rsvolucija rešila jevrejsko pitanje na dohvat, bez dublje študije, i da takvo rešenje nije urodilo dobrim plodom. Februarske i majske revolucije 1848. godine u Parizu, Berlinu, Beču i Ugarskoj, podražavale su velikoj francuskoj revoluciji u mnogome, pa i u jevrejskom pitanju. Lažna historijska pretpostavka, da je jevrejsko pitanje versko. otelo je maha. Međutim današnji, moderni antisemitizam, koji kao da iz zemlje niče, dokazuje da je jevrejsko pitanje tada rešeno u hrđavom pravcu. Mi bar mislimo, da ovo naglo širenje protujevrejstva, baš sad na izmaku 19. veka, ne može biti bez dubokih i opravdanih uzroka.

VI Kako se moglo desiti, da se Jevreji za tako kratko vreme dograbiše ove ekonomne i političke sile, koju danas vidimo u njihovim rukama? To se desilo na vrlo prirodan način. Darvinova nauka o nasljedstvu i prilagođavanju, može nam to lako protumačiti. Poznato je, da su Jevreji mal - da ne kroz punih dvadeset vekova bili trgovci. U starom svetu, a rekao Jevrejin, a rekao trgovac, bilo je sve jedno. Međutim je dokazala nauka, da od oca na sina ne prelazi u nasljedstvo samo boja kože, forma lubanje, no i druga svojstva. Divljaci, koji se veraju po šumama, koji žive u večitoj opasnosti od životinja, uvek su na oprezu: oni naprežu očnji vid i sluh, te se kod njih ta čula jako razvila. No ne samo da su se razvila, no putem nasljedstva prelazi ta razvijenost i od oca na sina. Dete u divljaka donosi sobom na svet svojstvo, da može odprilike triput dalje i oštrije gledati i slušati no mi. To je kod divljaka. Kod nekih naroda koji žive pri vodi, moru, razvilo se svojstvo mornarsko, kod nekih naroda sposobnost za ratovanje; kod Jevreja, koji dve hiljade godina isključivo trgovahu, razvilo se svojstvo - trgovačko. Kad su na izmaku starog veka, pa i docnije, upale divljačke ratničke gomile u Evropu, i napale na mirne narode, koji su obrađivali zemlju, moglo se u napred znati. ko će pobediti. Isto se tako moglo znati ko će pobediti, kad je francuska revolucija proglasila "slobodnu utakmicu", a dala i Jevrejima prava, da u toj utakmici učestvuju. U ostalom je evropskom napredku ispalo za rukom, da pronađe gvozdeno oružje, te da njime odbija divlje gomile, a tom će napredku bez sumnje ispasti i to za rukom, da pronađe zakonsko oružje, te se odbrani od divljeg napadaja i nesavesne jevrejske utakmice. Mi smo rekli: "nesavesne jevrejske utakmice", a rekli smo to s namerom. Jer nije samo "trgovački duh" i "trgovačka veština" s kojom nas Jevreji pobeđuju, nego se oni u ekonomskoj borbi služe sredstvima, kojima se ogromna većina nejevrejskog sveta neće služiti iz ponosa, iz savesnosti, iz - poštenja. Mi smo već govorili o jevrejskom moralu. U starom veku bio je taj moral tako reći još u vazduhu; u srednjem veku ispisaše oni taj moral na hartiji, u talmudu, a u novom veku udružiše se već na osnovu tog morala. Jevrejska družina "Aliance universale israelite" obuhvata Jevreje celoga sveta. I šta hoće ta družina? Bori li se ona za ravnopravnost Jevreja? Ni pomisliti. Pretsednik i osnivač te družine, Kremije, razložio je 1860. god. u Parizu sasvim jasno celj toga društva. Po njegovim rečima treba jevrejska družina, da se upne iz sve snage, da izvojuje ekonomsku i političku prevlast i gospodstvo Jevreja, nad ostalim narodima. On je ponovio tada reči rabinera Gajgera, koje glase ovako: "Velika historijska drama nije svršena i ako se već Jevreji oslobodiše. Jerusalim je grob Jevrejstva; na grobu ne poniče nov život; Jevrejstvo mora da uskrsne u svom svetu". I ono je - uskrsnulo. Treba samo paziti na složni i zajednički rad Jevreja iz sviju zemalja, pa da čovek vidi jasno njihovu

težnju za ekonomskom i političkom prevlašću. Takozvanu "sedmu velesilu", novinarstvo, dograbiše Jevreji na zapadu već u svoje ruke, a velesilom nad svima velesilama, milijune, imaju već davno u rukama. Kakvu ulogu igraju Jevreji pod takvim prilikama, to ćemo sad da kažemo. Mi vrlo dobro poznajemo svu onu gomilu uzroka, koje nas guraju u ekonomsku propast, te nam s toga i ne pada na pamet, da bedimo za sve to samo Jevreje i nikog drugog. Međutim ne možemo terati ni istinu u laž i oporicati, da i Jevreji nisu bar jedan od silnih uzroka, sa kojih u ekonomskom pogledu ovako naglo propadamo. Ko nije imao prilike, da prati one štetne operacije Jevreja po berzama i velikim mestima, taj neka posmatra njihov rad po selima. Često se ušunja jedan jedini Jevrejin sa zavežljajem na leđi u selo, a za desetinu godina videćete, gde je sa "špekulacijom" postao najveći gazda, a svo mu je selo ne samo prezaduženo no i - razvraćeno. On širi razvrat, da bi lakše "napredovao": muti vodu, da bi zgodnije - lovio. I ti Jevreji ne jedu baš svoj leb u znoju lica svoga; oni niti imaju većeg kapitala, niti većeg obrazovanja od ostalih nejevrejskih trgovaca, pa opet najvećma "napreduju".Naš trgovac kad bankrotira, on se ubija, susedi čak i na njegovu decu pokazuju prstima; Jevrejin što češće bankrotira, stiče tim većeg kredita i uvažavanja u jevrejskom trgovačkom svetu, jer se vrlo dobro zna, da nije iz nužde nego iz špekulacije bankrotirao. Al mi ovde umalo nismo uzeli da dokazujemo, kako je sneg beo i da govorimo o stvarima, koje su svakom od nas pred očima, i na koje treba samo ukazati - prstom. Hoćemo samo još da dodamo to, kako su sve te bede koje vidimo po selima, još mnogo veće u varošima, i da se nevolja, koju Jevreji prouzrokuju u jednom okrugu, može - izmeriti i dokazati brojevima. Evo da navedemo primer za to: Požunski i Vizelburški okruzi mnogo su rodniji i bogatiji od mnogih drugih okruga u Ugarskoj. Prema tome trebali bi stanovnici tih okruga da stoje mnogo bolje, no stanovnici drugih okruga. Ali jest. U tim okruzima ima najviše Jevreja, i tamo je narod najsiromašniji. U vizelburškom okrugu je sirotinja od Jevreja tako isceđena, da je do sad preko 2.000 duša ostavilo ognjište i odselilo se u - Ameriku. Kome ovo nije jasno, tom je uzalud govoriti sto godina. A iz svega navedenog izlazi to, da su Jevreji, i ako ne jedini a ono bar jedan od glavnijih uzroka naše naglo rastuće sirotinje. U starom Rimu, tamo iza varoši behu neki u pola porušeni, opali zidovi. Za doba rimskih tirana, u vremenu krajnjeg razvrata i pokvarenosti, bilo je na onom mestu čudno šetalište. Tamo odlaziše kavaljeri, a tamo se šetahu cure sa lepim ali preživelim crtama; tamo se šetahu mome, sa onim pogledom u očima, koji ti kazuje sve ... Ako je momak na onom opalom zidu napisao kredom ime jedne od ovih cura, on ju je mogao malo docnije, kad padne sunce, sigurno naći na onom mestu, "Ta to je strašan razvrat, toga mogade biti samo u onom trulom Rimu i to samo u doba najveće pokvarenosti" - govorimo mi. Ali nemamo pravo što tako govorimo. Tamo u prestolnicama naše monarhije u Beču i Pešti, tamo na izvorima naše "slave i veličine", tamo odakle izlazi sunce prosvete i kulture, koje treba i nas da ogreje, nema tih rimskih zidova, ali ima nešto gore. Tamo je novinarstvo, a to je novinarstvo u jevrejskim rukama. To novinarstvo i laže i vara, i otima i razvraćuje. Za nekoliko novčića, za dva novčića od reči, možeš tamo napisati sve. Poslednja strana tih "svetskih novina" nema nikakve druge celji, do one, koju imadoše one opale rimske zidine. Tamo ćeš naći ne samo na devojke, no i na muškarce koji traže mušteriju. Naići ćeš npr. na oglase u kome se "nudi mlad, lep, zdrav čovek, makar i starijim i ružnim gospama za - sekretara". Ti takozvani veliki svetski listovi igraju sramnu ulogu podvođačica, i policija, koja za takve stvari kazni stare krezube babe, i ne osvrće se na jevrejske velikovaroške novine, koje to isto čine. Pripoveda se u novinarskim krugovima, da su

jevrejski redaktori godinama izmišljavali i štampali takve oglase, samo da namame svet, da to isto čini. Jevreji stvoriše po našim prestonicama čitavu literaturu razvrata, stvoriše neke pikantne ilustrovane listove koje u slici iznose gola tela, u slovu neke stvari koje gone krv u lice. I kad ona sirota, jadna neiskusna ženska stvorenja baš usljed naprezanja tih novinarskih podvođačica pokliznu, te ih jednog dana vidite da u svilenim haljinama, visokim petama, i izazivajućim pogledima šeću po javnim mestima, tada ti isti novinari u prednjem delu svojih novina dižu larmu, kako od ovih "stvorenja" njihove žene ne mogu da idu na javnim mestima. Ovako ponašanje goni već čoveka da pomisli, kako ti novinari samo za to traže od policije, da zakrati tim jadnim stvorenjima šetnju po ulicama, da bi se one morale u svome zanatu poslužiti oglasima novinarskim, te tako od svoje sramne zarade ustupiti i jevrejskim, g. redaktorima jedan deo. Jevrejstvo se dakle dograbilo prestolničke štampe te širi razvrat po državi. Jevrejska štampa čini još i druga zla. Ona je skroz i skroz na prodaju. Željeznička društva, novčani zavodi, sva veća poduzeća, u njezinoj su ruci. Kao što su ono besni Arapi uzimali "svadbarinu", kao što su nemački plemići u srednjem veku silazili sa svojih dvorova na drum i otimali trgovcima "u ime slobodnog prolaza" jedan deo robe, tako i jevrejska štampa traži od imenovanih društava jedan deo dobiti. To joj se mora dati. Ona upravlja na žalost javnim mnjenjem, te joj moraju davati udela i najbolja, najsolidnija preduzeća, inače o njima neće ući ni jedna reč u javnost, ili će im naposletku naći stotinu mana. Al i najgora poduzeća ona hvali i uznosi za - novac. Time mami svoje poverljive čitaoce na lepak, a slabo ju se tiče što će ovi u tim poduzećima izgubiti čitavo imanje. O ovim stvarima mogle bi se čitave knjige pisati, ali mi hoćemo da naglasimo samo nešto. Naš državni dug je ogroman; naša industrija stoji na dosta hrđavoj nozi; naša poduzeća ne cvetaju. No pored svega toga stoje svi naši kreditni papiri, sve berzanske hartije nesrazmerno dobro. Nepošteno uzdizanje i hvaljenje tih papira od strane jevrejske štampe, podiglo im je cenu. Svet te hartije preplaćuje, daleko iznad vrednosti, no to tako ne može večito trajati. Najmanji zastoj, najmanja nepogoda u finansijskom svetu, svešće te papire na njihovu pravu vrednost, proizvešće kod nas novi "krah", kao onaj od 1873. god. ili će, taj možda biti još strašniji. Mi stojimo danas očigledno na pragu finansijskog kraha, i to sve imamo zahvaliti sebičnoj i gramzivoj jevrejskoj štampi. VII Nije svima ljudima jednako, da izdrže borbu za opstanak. Neko se još od kolevke nalazi u sretnim prilikama, a drugi bogme i ne vidi kolevke, pa je tome teško da se docnije uzdigne i istisne na površinu. Tako je to isto i kod država. Jedna je u lakšim prilikama, druga u teškim. Austro-Ugarska je u veoma crnim političkim okolnostima. Na putu, koji bi je odveo u napredak, isprečilo se pred njom kao neprohodno brdo - narodnosno pitanje. Preko toga mora ona preći, inače neće nikad videti sretnih dana. Pisac ovik redaka odista nije proterani i zatucani nacionalista. On hoće da računa čak i s internacionalizmom, s čovsčanstvom, ali baš to gledište čovečanstva zahteva, da se pojedini narodi,

koji su delovi tog čovečanstva, ne gnječe i ne zadrmavaju u svome razvijanju. Narodnost nije, kao što to Jevreji tvrde, neko bolesno, izmajstorisano čustvo; nego je to produkt hiljadugodišnjeg razvitka pojedinih delova čovečanstva. Ti su se delovi čovečanstva razvijali pod raznim okolnostima, te su otuda kod njih i postojale razne karakterne osobine, razne boje kože, razne boje kose itd. A to se sve bome ne može svući ni skinuti sa sebe, kao kakav stari kaput. Nekom je palo na pamet, da tvrdi, kako je narodnosno pitanje pokrenuo tek Napoleon, da je s toga to pitanje poniklo u današnjem veku, Bog bi ga sveti znao, kako je ta tvrdnja mogla da prokrči sebi puta čak i kod inteligencije, kad nema na njojzi ni mrve istine. Treba samo prelistati historiju, pa će se svakako odmah uveriti, da narodnosno pitanje postoji, od kad narodi postoje, i da je to pitanje igralo ulogu, od kad se zna da beše država. To pitanje je, razume se, u divljoj formi, zahvatilo u tok rimske carevine, i upropastilo je. Samo je slika i prilika narodnosnog pitanja danas drukčija, pa zato valjda i misle mnogi, da je to pitanje - novo. Međutim mi tom pitanju u Austro-Ugarskoj ne možemo svrnuti s puta. Ono je važnije nego što se misli, a događaji su dokazali, da mi čitavu svoju snagu trošimo oko tog pitanja, i nikako da ga rešimo. Druge države, koje nemaju tog pitanja, mogu da napreduju na ekonomskom, prosvetnom i političkom polju, a mi se zaglibismo u tom pitanju do grla i ne možemo napred. Vreme bi bilo, da to bude jedared drukčije. Ta mi eto politička pitanja ne rešavamo s političkog gledišta; mi ekonomska pitanja ne rešavamo s ekonomskog gledišta, a kulturna pitanja ne rešavamo s kulturnog, nego sve skupa s narodnosnog gledišta. Mi smo kao neki čudotvorni lekari, koji i groznicu i zapaljenje pluća, i gušobolju i otok leče jednom mašću. Naša se mast zove narodnosno pitanje. Kad je bilo u Austriji pitanje o češkom univerzitetu, tada su stranke najmanje govorile o prosveti, no su navađale narodnosne razloge. A zar se u Ugarskoj uveo mađarski jezik u naše osnovne škole iz prosvetnih obzira? Bože sačuvaj, nego iz narodnosnih. "Izborni zakon" i "podela srezova", grade se i u Austriji i Ugarskoj ne onako, kako to zahteva politička pravda, no onako, kako će se narodnosti izigrati. A kako je u ekonomskim pitanjima? I tu se pre svega osvrće na to, kako će se gnječiti narodnosti, nego što se osvrće na opšte blagostanje. Hoćete li i zato primera? U Ugarskoj je najbolji primer, "čangovska politika". Nekoliko hiljada duša seli se iz Ugarske na sve strane sveta, jer ne može više da živi .. I kod nas se vlada nije brinula o tome, da se popravi ekonomsko stanje, te da se tom iseljavanju stane na put. Bože sačuvaj; nek se iseljavaju hiljade, to je deveta briga vlasnicima, oni se međutim zadovoljiše time, da upnu svu snagu te da grdnim troškom i naprezanjem dovedu sa strane nekoliko stotina Čangova i nasele ih u srpske krajeve. Oni hoće da razbucaju srpski živalj: - to je njihova ekonomska politika. A u Austriji? Kad je ono pre nekoliko godina ustao ratarski stalež u doljnoj Austriji, sklopio ratarske zadruge i iskao ekonomske olakšice, tada se podigla jevrejska štampa i dala tim zadrugama drugi pravac. Naročito ih je preklinjala da potpisuju izjave protiv podizanja češkog univerziteta. Siroti nemački ratari, koji su do duše gladovali, ali ne htedoše da ih štampa žigoše kao neprijatelje Nemštine, okanuše se iskanja materijalnih olakšica te se izjaviše odista protiv češkog univerziteta. U Austro-Ugarskoj su Jevreji najveći neprijatelji narodnosnog izmirenja. Koliko puta ustadoše austrijski Nemci da se izmire sa Slavenima, pa je uvek to predupredila jevrejska štampa. Tako je i u Ugarskoj. Najveći Mađari su kod nas jevrejski redaktori oko "Pešt Lojda" Teško onom Mađaru ko bi rekao o narodnostima lepu reč, oni bi ga progutali, žigosali bi ga kao izroda. Oni uzimaju na se mađarsku masku te narodnosti ruže i opadaju najcrnje pred Mađarima, a to sve za to, da država nikad

ne izađe iz ove narodnosne borbe i trzavice, da nikad ne stvori napredne i korisne ustanove, no da ostane ovo trulo i dalje, jer samo tamo gde je trulo, goje se i napreduju "jevrejski crvi". Po svemu što smo do sad rekli, vidi se dakle jasno, da je jevrejsko pitanje ekonomsko, etičko, političko i sve drugo, samo nije versko.

VIII Govorili smo o prošlosti protujevrejstva, a naslikali smo u glavnim crtama život i rad Jevreja u sadašnjosti. Iz toga se moglo videti, da antisemitizam leži danas tako reći u vazduhu, da napreduje i da će neprestano napredovati. Sad se pokrećemo, da razgledamo budućnost antisemitizma. Budućnost antisemitizma razviće se bez sumnje iz sadašnjosti, te je pravo da posmatramo program današnjeg antisemitizma. Kad zagledamo u historiji poslednjih godina, videćemo, da je u pojedinim krajevima Rusije, Nemačke i Ugarske, bilo počešćih buna protiv Jevreja. A za to vreme bilo je i dva protujevrejska kongresa, koji tražiše, da se mirnim putem otkloni opasnost, koja nam preti od strane Jevreja. Stupanj, na kome se nalazi danas protujevrejstvo, može da izazove u čoveku samo strahovanje. U protujevrejske stranke je danas mnogo jača pesnica, nego stvaran program. I ako jevrejska nadutost i pokvarenost dodija stanovnicima naše zemlje pre nego što ispadne za rukom umnim radenicima, da stvore program, po kome bi se moglo toj pokvarenosti doskočiti, onda će imati posla - pesnica. To je očigledno. Prema tome Jevreji i njihovi prijatelji rade protiv svojih interesa, kad traže stroge mere protiv antisemita. Oni mogu da ograniče samo razvitak umnog antisemitizma, ali onaj antisemitizam, koji mrzi, mrzi i opet mrzi Jevreje, ostao bi. Nije teško obustaviti antisemitske novine, i zabraniti skupove protujevreja. Al šta će se postići time? Kad ratar legne pod svojim zaduženim krovom, kad pod tim krovom, koji je u stvari već u rukama jevrejskim, provede budan čitave noći, ko će mu zabraniti, da ne misli na Jevreje. Zanatlija i trgovac, svi oni, koji kuju i šiju, koji se muče i prodaju, i koje potiskuje jevrejska konkurencija, vide u Jevrejstvu uzrok svekolikog svog zla. Oni Jevrejima podturuju i ono, za šta im Jevreji čak i nisu krivi. Ko će tim mislima stati na put? Sila zacelo neće, jer ne može. Antisemitska struja ponikla je baš u prostom narodu. Prost narod je daleko pre vikao na Jevreje, no što su to činili književnici i novinari. U Rusiji, u Nemačkoj, pa i kod nas, ustao je narod u nekim krajevima batinama protiv Jevreja, jer nije znao, kako će drukče da si pomogne. Da su na čelu toga naroda u onim krajevima stajali ljudi svesni i obrazovani, ne bi možda došlo do tog pesničenja i batinanja, jer bi ti ljudi poveli narod u ustavnu borbu protiv Jevreja. U ostalom ukazujemo na historiju. Ukazujemo na srednji vek i njegove česte seljačke bune. Tada nije bilo novina, ni konferencija, pa se opet narodi o svojoj rođenoj pameti buniše.

Velimo dakle: veliki broj antisemita, koji raste iz dana u dan, i mrtav antisemitski program, ne dopada nam se. Antisemitizam se ne može više sprečiti, treba dakle razviti njegov program i mirnim putem rešiti to pitanje. Treba dakle raditi na tome, kad se narodu dodija ovo čudo koje trpi od Jevreja, da tada izađe pred sabor i kaže: učinite to i to, a ne da počne opet da davi i bije Jevreje. Umni antisemitizam svršio je takvi deo zadaće. On je postavio tek negativan program. On zna šta ga tišti; zna šta ga bole; vidi gde je zlo, ali nema pozitivnog programa, ne zna kako bi se moglo to zlo izlečiti. Antisemitizam gomile može rasti; može steći sebi sve više i više pristalica, a to će i biti, jer niko neće mirno da trpi zlo, ali ni umni antisemitizam ne sme ostati na svom mestu, na kome je danas. Što se tiče programa o tome veli taj manifest ovo: "Prvi antisemitski kongres u Dražđanima ne misli da postavi podroban program, na osnovu koga bi se moglo rešiti jevrejsko pitanje". (Drugi antisemitski kongres u Kemnicu 1383. god. nije takođe postavio nikakav program). A da je program nuždan, i da se bez njega ne može biti, to je jasno. Na kongresu u Dražđanima, pa i izvan kongresa, pojavila se neka takozvana radikalna antisemitska frakcija, koja traži od države, da protera Jevreje. To bi već bio program, ali mi sumnjamo da bi se mogao izvesti. Jevreje su proterali do danas već toliko puta, mal da ne iz sviju država, pa ne pomože. Upravo to je sredstvo pomoglo jedared, i to onda, kad je Faraon progonio Jevreje. No tada su bili Jevreji narod, koji se zanimao sa zemljoradnjom i stočarstvom, narod koji je radio, i oni su tada i osnovali svoju zasebnu državu. A docnije? E docnije nije moglo nikako ispasti za rukom, da se osnuje Nova Jevrejska. A to se više puta pokušavalo. Evo da navedemo samo jedan takav primer iz XVI veka: Jevrejski pustolov Josif Naksos umilio se jako turskom sultanu Solimanu. On je imao lepu sestričinu u sultanovom dvoru, a tadanja družina jevrejska u Veneciji davala mu je silne novce, te je on i s novcem kupovao naklonost turskih velikana. U ono doba bili su Jevreji mal-da ne iz sviju evropskih država proterani, pa se među njima probudila čežnja za osnivanjem jevrejske države. Sultan Soliman hteo je da im zadovolji želju. Varoš Tiberias (u Palestini), beše tada porušena, pa i okolica njezina sastojala se iz samih ruševina. Sultan je dao varoš Tiberias i okolnih sedam mesta nanovo sazidati, i poklonio je tu malu državicu Jevrejima. Nubijski paša je gonio Arape, da kuluče pri zidanju; Naksos je nadgledao, i Jevreji su mogli doći na gotovo. Al nuto čuda, nijedan se Jevrejin ne useli u tu poklonjenu i ozidanu državu. Oni se izgovarahu, da su neuki u poljskim poslovima. Tada su Naksos, njegova sestričina i novci venecijanskih Jevreja, privoleli Sultana, da podigne u "Novoj Jevrejskoj" svilare. Ali se i opet ne useli nijedan Jevrejin. Oni su tražili, da Sultan naseli i Arape u njihovoj državi. Mučno im beše da rade makar i u svilarama, te htedoše i opet da žive o znoju drugih. To im sultan nije ispunio, jer beše na vrhuncu svoje slave, pa ga beše sramota, da Arapi, Muhamedanci, budu podanici -jevrejski. Ta nije li se 1882. god. "uzbunila" cela Evropa, kad ono na lep način protera Rusija jedan deo Jevreja iz svoje države. Te Jevreje niko nije hteo primiti. Tada su govorile diplomate, da svaka država mora držati svoje Jevreje i da ih ne sme naturivati drugima na vrat. Dakle kuda ćete s Jsvrejima?

Faraon je najpre hteo da podavi Jevreje, ali se posle smilovao, te ih je samo proterao. Kad bi mi danas pokušavali, da ih proteramo, morali bi docnije da ih podavimo, jer ne bi imali kuda. Dakle ograničenja? Mi velimo da i to ne bi pomoglo. Jevreji bi našli puta i načina, da se ograničenju uklone s puta. Za vremena Dominicijana uveli su naročitu "jevrejsku porezu". Tada su Jevreji krili svoje poreklo. Njih su tada uterivači poreze svlačili, te zagledali i vizitirali, a mi to tek valjda ne bi radili. A oni bi, ma kako i ma čim da ih ograničite, krili poreklo, jer bi se pokrstili. Kakve bi nam vajde bilo od tuda. Šta znači vuk kad ga odneseš u crkvu? Vuk, pa vuk. Ali zar može i sme država mirno da gleda gde njeni državljani u borbi protiv Jevreja materijalno propadaju. Zar ona može i sme da gleda, gde njeni državljani, da bi se sačuvala od propasti, postaju i sami u moralnom pogledu Jevreji? Držimo da ne može, jer bi to bilo opasno po državu. Pa šta da se radi? Način mora tek da se pronađe, a mi ćemo da kažemo o tom svoje mišljenje. Kom se ne dopada, neka traži drugi, bolji, mi ćemo ga rado usvojiti. IX Jevrejima se najviše zamera to, što se oni u borbi za opstanak služe nemoralnim, pa i nezakonitim sredstvima. Na ovu optužbu odgovaraju Jevreji ovo: "Mi živimo u uređenoj, zakonitoj državi; a u takvoj državi kazni se sve ono, što je nezakonito. No nas zakon ostavlja na miru, znači, da ne činimo ništa nepravo, s toga nam se skinite i vi s vrata". Pa imaju li Jevreji odista pravo, kad ovako govore? Oni bi imali pravo, kad bi kod nas vladali zdravi zakonski odnošaji, ali su naši zakonski odnošaji bolesni. Nužno je da kažemo koju reč više o tome. Svaki narod ima izvesno mišljenje o tome, šta je pravo a šta nije, šta je dobro a šta je zlo. To mišljenje nije kod sviju naroda jednako. Ima naroda, koji drže jednu i istu stvar kao dobru, a drugi kao hrđavu. Da li narod ima moralnije ili nemoralnije pojmove; to zavisi od njegove obrazovanosti, od njegove religije, od njegovih kulturnih osobina. Mišljenje narodno o tome, šta je dobro a šta je zlo, sačinjava pojam o - pravu. Pojam o pravu uhvatio je kod svakog naroda korena, i iz toga se razvilo takozvano "običajno pravo". Običajno pravo napisano i utvrđeno, zove se - zakon. Čuveni pisac državnog prava Blunčli, veli u svojoj knjizi "Algemajne Štatslere" o toj stvari ovo: "Ako se pisan zakon ne osniva na "običajnom pravu" narodnjem, a ako je običajno pravo narodnje različito od njegovog svatanja o dobru i zlu, onda su pravni odnošaji u toj državi - bolesni". Eto, ti bolesni odnošaji nastupiše danas kod nas, pa malda ne i u svoj Evropi. Zakoni danas često drukčije sude, no što narodi misle da je pravo. Ili zar ne viđamo svakog dana slučajeve, da zakon nekog ostavi nekažnjenog, koga "javno mnenje" najcrnje osuđuje i - obratno.

Mi s ovim ne kažemo, da u našim zakonima ima baš nepoštenih naredaba. To ne! Bolesno stanje našeg zakona leži poglavito u tome, što se neko ogreši i o duh zakona, i o "javno mnjenje", pa mu opet zato ne može niko ništa. Znate li, kako se to moglo desiti? To ćemo odmah kazati. Samo molimo čitaoce, da prođu s nami kroz historiju pravnih odnošaja. Neće to biti "ni strašno ni naučno", jer ćemo biti jasni i kratki. U ono vreme, kad su pojedine države bile nerazvijene, kad države nisu imale ni sile ni snage, da sude i osuđuju, nije bilo zakona. Mišljenje narodno o tome, šta je dobro a šta zlo, prelazilo je od oca na sina; te se svakako bar znalo, šta je pravo. Bilo je dakle prava, ali kao što rekosmo, nije bilo pisanog zakona. U takvim državama nije moglo biti ni plaćenih sudija, no su obe parnične strane izabrale iz svojih prijatelja sud, i taj je sud rešio - parnicu. U Albaniji, Crnoj Gori, pa i u Boki, postojalo je to stanje još do pre kratkog vremena. Crna Gora je danas u dobu prelaza, a u Boki Kotorskoj je uveden do duše "austrijski zakonik", ali ga tadanje stanovništvo slabo verma. U obe te zemlje biraju stanovnici, kad dođe do parnice, iz privatnih ljudi primiritelni sud, i taj sud onda reši stvar onako, kako je to po narodnom svatanju i po običajnom pravu, pravo. Kad se država razvije, onda ona uzima na sebe ulogu, da brani prava pojedinaca. Ono što narod drži za pravo, napiše ona u paragrafe i to postaje - zakon, koji je obavezan za sve. No i tu nema ni mnogo zakona, ni advokata, a delenje pravde je izmenjeno u toliko, što "izabrani sud", koga biraju parničke stranke, sudi po pisanom zakonu, i što je njegova presuda - obavezna. Ko se buni protiv te presude, buni se protiv zakona, protiv države. Ne treba misliti, da su ovakvi pravni odnošaji bili valjda u patrijarhalnim i nerazvijenim državama, jer bi to mišljenje bilo neistinito. Mi takve pravne odnošaje nalazimo u razvijenoj rimskoj republici pa i u Atini, i to baš u dobu, kad su te države stajale na najvećem stupnju svoga razvitka. Kad su se razvile kaste, te svaka od njih imaše nekakav zaseban interes, onda su se države morale umešati da brane pojedinca od nepravde i da stvore pisane zakone. U najnovije doba traži se neko "idealno" pravo. Hteli bi da svaki bude jednako suđen, pa se drže pisanih zakona kao pijani plota. Stvoriše toliko zakona da im ni imena ne možeš popamtiti. Sad su nužne silne naučne sudije, nužne su čitave gomile advokata, a čovek sam bez njih ne može se ni maći u sudu. Pa je li bolje? Bogme nije. Iz jednog se čuda zapalo u drugo. Naše suđenje izgubilo se u puke - forme. Ne sudi se po onom što se desilo, nego se sudi čisto po paragrafu. A paragrafa makar da ima nekoliko hiljada, opet se desi u svetu još više slučaja. Svaki slučaj moraš danas svesti, pod neki paragraf, sad bilo lepo ili silom sve jedno je, tek moraš ga svesti jer inače se ne može suditi. I sad je kod našeg suđjenja forma sve, a delo ništa. Vešt advokat skinuće te s vešala, uzeće ti imanje, zatvoriće ti radnju, spašće te, il će te upropastiti. Ko danas ima posla sa sudom nužno je da ima pravo, ali je kanda još nužnije da ima dobrog advokata. Propusti li taj advokat najmanju sitnicu po formi; ti si propao, ali uhvati li protivničkog advokata da je on pogrešio u formi onda si dobio parnicu. A pravo? To danas dolazi na drugom mestu. Možeš ti imati trista puta pravo, i sudije će ti kazati da imaš pravo, ali će te opet osuditi, ako ima neka "formalna začkoljica".

Naši zakoni postaviše na svim klizavim putevima paragrafe. To je zakonska straža, i ko tim putevima pođe nailazi na paragrafe te - postrada. Ali osim glavnih puteva, ima u današnjem svetu toliko staza i bogaza, koje vode prevari i nepoštenju, da zakon nema dovoljno paragrafa da posedne i njih. Oni, koji su pisali zakone i ne poznaju sve te "krive stazice"; te staze poznaju samo ljudi, koji se veraju i glibe po nepoštenju. Nekada biva da ovaj ili onaj dodaje prevarom do mete, i sud ga opazi. Ali tome po današnjem zakonu ne mogu ništa. Prepredeni zlikovac može samo da se nasmeši i da zapita: "O koji li sam se paragraf ogrešio, moliću"? Ako ne nađu takav paragraf, ne mogu mu ništa. I takvi slučajevi bivaju češći no što se misli; takvi slučajevi bivaju svaki dan stotinama; ima ljudi, koji i ne rade ništa drugo, no iznalaze krive puteve, koji vode do tuđeg imanja, a ni kojima nije postavljena paragrafska straža. Uzmimo samo slučaj, postoji ugovor ili obveznica. Živi svedoci, potpisani na tom ugovoru, potvrđuju kod suda; kako je tekla pogodba. Međutim je jedna od ugovarajućih strana, uturila u utovoru dve tri reči, koje ne mogu izvrnuti. Na osnovu tog tačnog umetka, sud odista mora kad-kad da dosudi varalici tuđe imanje. Sud vidi da nije čist posao; vidi, da je jedna ugovarajuća strana išla na to, da drugu stranu prevari, i ne samo da tog varalicu ne sme da kazni, no mu još drži stranu, i naređuje egzekuciju, da ujamči varalici tuđu muku. Sud mora tako da radi, jer je to po današnjem zakonu, po zakonu, koji sudi strogo po paragrafu. Ko čita izveštaje "iz sudnice", naići će vrlo često na reči, kojima se obraća predsednik suda tužiocu. Te reči glase često ovako: "Gospodine, sud misli i sam, da ste vi stvarno u pravu, sud smatra delo optuženoga za nehonetno i nepravo, ali s formalne strane ne može vam se učiniti po volji. Mi nemamo paragrafa, po kome bi vašeg protivnika mogli da - osudimo". Dakle, ko ume da vara u stvari, ali da obiđe paragrafe i da se ne ogreši o formu, taj može varati u sred dana, bez da mu iko može šta učiniti. Eto, do tog je nezdravog stanja došla naša pravda. i zar se onda treba čuditi, kad pojedini ljudi, a naročito Jevreji, i ne rade ništa drugo, no izmišljavaju načine, kako će drugog prevariti, kako će živeti o tuđem znoju, a da izbegnu zakonsku kaznu. Pa šta da se radi? Da-li da se napiše još više paragrafa? - Mi mislimo da je paragrafa i suviše, i da baš otuda i proističe mnoga današnja nepravda. Mogu naši zakonodavci napisati još čitava kola zakona, pa opet neće biti otuda nikakve vajde. Varanje će postati možda teže no dosad, ali je nemoguće opasati ceo svet i sve društvene odnošaje tako s paragrafima, da se ne može prepreden čovek kroz te paragrafe provući ili ih obići? Pa ima-li tu izlaza? Izgleda da ima. Eto u novije doba vratiše se i opet "na ono staro", i ustanoviše – porotu. Porota je kod nas ustanovljena za štamparske prestupe; u Austriji po većim mestima i za krivične prestupe, a u Engleskoj i Americi ima porota i za civilne, građanske prestupe. Tamo se dokazalo na delu, da ljudi iz naroda, porota, ume da donosi pravičan sud ne samo o duševnom stanju optuženika, no da ume pravilno da sudi i o zapletenim civilnim, građanskim odnošajima. U poroti su ljudi iz naroda, ljudi, koji se ne razumu mnogo oko paragrafa, ali je sud u tih ljudi uvek bliži narodnom svatanju o pravu i nepravu, i ti će ljudi obično osloboditi onoga optuženog, koji se samo ogrešio o formu, a osudiće uvek zlikovca, koji je u stvari varao. Da je naše suđenje udarilo u poslednje vreme boljim pravcem, to dokazuju ustanove raznih trgovačkih i

zanatlijskih gremija, izmiritelnih sudova, u kojima se ne sudi po paragrafima, nego po "običajnom pravu", po shvatanju narodnjem o pravu i nepravu. Mi smo dovde ukratko dodirnuli historiju i razvitak pravnih odnošaja, i sad možemo da budemo kratki. Mi se zauzimamo za ustanovu porote, za ustanovu: "suda časti". Ti sudovi ne treba da budu "privatni", kao neki "primiritelni sudovi", no treba da budu zvanični, t.j. da njihova presuda postane pravovaljana, i da se mora izvesti. Porotnici, ljudi iz naroda, treba da sude bar u onim stvarima, u kojima Jevreji i drugi nepoštenjaci obično varaju i gule "glup svet", a zbog čega im današnji sudovi ne mogu ništa. Taj sud treba da sudi po vladajućim načelima o pravu i poštenju. On treba prema tome da osudi ne samo glupe, no prepredene varalice. Koje bi stvari imale doći pred "sudom časti", to bi bilo lako označiti. A da bi sve one parnice trebalo dodeliti "sudu časti", u kojima se jasno vidi prevara, ali samo redovan sud ne može da nađe paragraf za zlikovca, to se po sebi razume. Jer je to i griota i sramota, da danas pojedini ljudi na osnovu nepotpunosti zakona, a pod firmom slobodne konkurencije, varaju, globe i pljačkaju svoje sugrađane. Ta ako ovo ovako i na dalje ustraje poljuljaće se kod svega poštenog sveta vera u pravdu i pravicu, vera u poštenje i moral, a nastaće uverenje, da u današnjem društvu mogu procvetati samo hulje i nitkovi. Mi smo tvrdo ubeđeni, da Jevreji samo pod današnjim hrđavim zakonima, mogu da cvetaju i da gule ovaj svet. S toga mislimo, da bi rešenje jevrejskog pitanja trebalo preduzeti u gornjem pravcu. Ne treba suditi i osuđivati samo po formi, nego po stvari. Treba delenje pravde tako udesiti, da se zabrani svako nemoralno, nepošteno, i varaličko delo. Ali nije dosta zabraniti, no treba stvoriti ustanove, koje će to sramno delo i kazniti. Treba stvoriti ustanove, prema kojima bi svako morao da se osvrće na moral i poštenje, a kad Jevreji nalete nekoliko puta na kaznu i opeku prste, onda će paziti da ne čine ono, od čega neće imati više koristi, no samo štete i sramote. Vidi se dakle, da nam predlog nema dovde ničijeg protujevrejskog. Mi tražimo jednako, ali i u stvari pravedno suđenje za sve, pa bilo to Jevreji ili ne. Međutim, mi smo tvrdo ubeđeni, da bi ustanove koje predlažemo, najneprijatnije bile po Jevreje. A zna se već zašto. Jedino što bi izgledalo u našem predlogu protujevrejski, bilo bi to, što po našem mišljenju Jevrejima ne bi trebalo dopustiti da učestvuju kao sudije u poroti, u sudu časti. Jevrejski nazori o poštenju i njihov moral, razlikuju se od naših nazora i morala. Ono što mi držimo za svetlo i pošteno, to Jevreji smatraju u svojoj duši za glupost. Prevariti lukavo, a izbeći od kazne, to je kod njih dika. Neko bi mogao reći, da bi brisanje Jevreja iz porotničkog spiska, bilo to isto što i nejednakost, a naš ustav proglašuje jednakost sviju građana. To je istina, ali na tu primedbu hoćemo da kažemo ovo: A zar varanje i guljenje svojih sugrađana, nije takođe po ustavu, pa šta ćemo sad? Valda tek i tome treba doskočiti. J. Blunčli, najveći branilac narodnosti veli u svojoj "opštoj državnoj nauci" ovo: "Svaka narodnost i rasa ima prava da uživa svoja sva prava i sve narodnosne i moralne osobine, samo te osobine ne smu biti protivne opštim pojmovnma o poštenju". Jevrejski moral je protivan opštim pojmovima o poštenju, te s toga i nema njima onde mesta, gde se sudi po načelima toga poštenja ...

Ovim smo došli do kraja svojih razlaganja. Isprva smo hteli da nacrtamo samo historiju starodrevnog, sredovečnog i današnjeg antisemitizma. Kako bi trebalo stati na put jevrejskoj pokvarenosti, to i ne spadaše u ovu raspravu. Mi smo u najkraćim potezima učinili i to. Taj odeljak bi trebalo razraditi, jer je on ovako i neodeljan i nepoliran ali opet dosta jasno izlaže naše nazore. Mi ćemo se u ostalom zadovoljiti i time, kad ova naša rasprava pobudi druge na mišljenje, te oni izrade bolje predloge za rešenje ovog važnog pitanja. A da je krajnje vreme, da se jevrejsko pitanje reši, to će bar svako uvideti.
Jaša Tomić je živio u vremenu kad je liberalizam već uzeo maha pa se tako mogu razumjeti i neke njegove misli koje se razlikuju od misli današnjih antisemita. Pogotovo kad je riječ o religiji. Takođe Jaša Tomimć nije znao da su današnji Jevreji potomci ozloglašenog naroda-Hazara, koji su mongolsko Turskog porijekla. O tome se može pročitati u tekstu Bendžamina Fridmana (vidi:"Jevrejski posmatrač"). Isto tako Jaša Tomić nije znao da su Jevreji naučili baratati sa novcem kada su se vratili iz Egipatskog"ropstva" u Hanan gdje su zatekli majstore trgovine-feničane, sa kojima su se dosta izmješali. Iz ovih razloga Jašino viđenje Jevrejske istorije se mora bolje kritički osmotriti. Moje mišljenje se podudara sa Jašinim kad je rekao da je Stari Zavet narodno predanje Jevreja, fariseji su ga prepravljali i prilagođavali svojim potrebama.

Gospodari Rusije u 1920 godini
Sastav Saveta narodnih komesara: 1. Pretsednik Saveta – Uljanov (Lenjin); Rus. 2. Komesar za Spoljne poslove Čičerin (po materi Jevrejin); Rus 3. Komesar za poslove nacionalnosti, Cugašvili; Rus. 4. Pretsednik Višeg ekonomskog saveta Lurje (Lerin); Jermenin. 5. Komesar za ustanovljenje, Šlihter; Jevrejin. 6. Komesar poljoprivrede, Gritjan; Jermenin. 7. Komesar Državne kontrole, Lander; Jevrejin. 8. Komesar Vojske i mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin. 9. Komesar državnog erara, Kaufman; Jevrejin 10. Komesat javnih radova, Šmit; Jevrejin. 11. Komesar javnog snabdevanja, E. Lilina (Knigisen); Jevrejka. 12. Komesar narodne prosvete, Lunačarski; Rus. 13. Komesar za veroispovest, Špicmerg; Jevrejin. 14. Narodni komesar Alfelbaum (Zinovjev); Jevrejin. 15. Komesar za javnu higijenu, Anvelt; Jevrejin. 16. Komesar finansija, Gukovski; Jevrejin. 17. Komesar pečata, Kogen (Volodarski ubijen); Jevrejin. 18. Komesar za izbore, Radomisljski (Uricki ubijen); Jevrejin. 19. Komesar pravde, Štajnberg; Jevrejin.

20. Komesar za evakuaciju, Fenigštajn; Jevrejin. 21. Njegovi pomoćnici, Ravič i Zaslavski; Jevreji. kupno 22 člana: Rusa 3, Jermena 2, Jevrejina 17.

Vojni komeserijat. 1. Komesar Vojske i Mornarice, Bronštajn (Trocki); Jevrejin. 2. Predsednik revolucionarnog štaba Sev. Vojske, Finšman; Jevrejin. 3. Komesar Vojno-sudski 12-te Armije, Romm; Jevrejin. 4. Politički komesar 12-te Armije, Mejčik; Jevrejin. 5. Politički komesar 4-te Armije, Livenston; Jevrejin. 6. Predsednik saveta armije Zapadnog fronta, Pozern; Jevrejin. 7. Politički komesar Moskovskog Vojnog Okruga, Gubelman; Jevrejin. 8. Komesar Politički Vitebskoga Voj. Okruga, Dejb; Jevrejin. 9. Komesar za vojnu rekviziciju grada Slucka, Kalmanović; Latiš. 10. Politički komesar Samarske divizije, Bekman; Jevrejin. 11. Vojni komesar iste divizije, Gluzman; Jevrejin. 12. Komesar rekvizicionog odreda Moskovskog Okruga, Zuzmanovič; Jevrejin. 13. Pretsednik Glavnog moskov. vojnog. saveta, Bronštajn (Trocki); Jevrejin. 14. i 15. Njegovi pomoćnici, Grišfeld i Skljanski; Jevreji. 15. i 17. Članovi istog saveta: Šorodak i Petč; Jevreji. Vojni komesar moskovske oblasti, Štajnhard; Nemac. Vojni komesar moskovske oblasti, Dulis; Latiš. Komesar škole pogranične grupe, Glajzer; Latiš. Politički komesar 15-te divizije Saveta, Dzenis; Jevrejin. 22. Politički komesar 15-te divizije Saveta, Plonski; Latiš. 23. Komesar Vojnog saveta kavkaskih armija, Lehtiner; Jevrejin. 24. – 25. Izvanredni komesari Istočnog fronta, Buno i Šilman; Jevreiji. 26. – 28. Članovi Kazanskog Vojnog saveta Rozenholc, Mejhof, Nezenholc; Jevreji. 29. Komandant crvene armije u Jaroslavu, Gekker; Jevrejin. 30. Načelnik Petrovgradskog vojnog komeserijata, Cajger; Jevrejin. 31. Politički komesar Petrogradskog vojnog okruga, Gitris; Jevrejin. 32. Komandant Zapadnog fronta prema Čehoslovačkoj, Vacetis; Latiš. 33. Član saveta vojne komune, Lazimer; Jevrejin. 34. Načelnik vojne komune (biv. austr. oficir), Kolman; Jevrejin. 35. Vojni komesar Moskovskog voj. okruga, Matkaz; Jevrejin. 36. Načelnik odbrane Krima, Zak; Jevrejin. 37. Komandant kurskog fronta, Sluzin; Jevrejin. 38. Njegov pomoćnik, Silberman; Jevrejin. 39. Politički komesar Rumunskog fronta, Spiro; Jevrejin. 40. Punomoćnik za pregovore o miru s Nemačkom, Davidović; Jevrejin. 41. Kandidat, Šneur; Latiš. 42. Vojnik, Smirnovič; Jevrejin. Dakle od 43 člana: Rusa 0, Latiša 8, Nemaca 1, Jevreja 34.

Komesari unutrašnjih poslova 1. Narodni komesar Apfelbaum (Zinovjev), Jevrejin. 2. Njegov pomoćnik čerzvičajne komisije (Č. K.-a) Radomisljski (Uricki) ubijen od svog političkog druga; Jevrejin. 3. Načelnik propagande, Goldenrudin; Jevrejin. 4. Predsednik ekonomske komisije Pertogr. komune, Ender; Jevrejin. 5. Potpredsednik komisije za higijenu, Rudnik; Jevrejin. 6. Komesar za evakuaciju izbeglica, Fengštajn; Jevrejin. 7. Njegov pomoćnik, Abram Krahman; Jevrejin. 8. Komesar Petrogradskog pečata, Volodarski (ubijen); Jevrejin. 9. Petrogradski gradonačelnik, Šnajder; Jevrejin. 10. Moskovski gradonačelnik, Mičor; Jevrejin. 11. Komesar Moskovskog pečata, Krasikov; Jevrejin. 12. Komesar Petrogradske policije, Fejerman; Jevrejin. 13. Načelnik biroa za pečat, Martinson; Jevrejin. 14. Moskovski komesar javne bezbednosti, Rozental; Jevrejin. Članovi Petrogradske Črezvičajne komisije “Čeka” 15. Mejkman; Jevrejin. 16. Giller; Jevrejin. 17. Kozlovski; Poljak. 18. Vodel; Jevrejin. 19. I. Razmirovič; Jevrejka. 20. Đesperov; Jermenin. 21. Iselevič; Jevrejin. 22. Krassikov; Jevrejin. 23. Buhan; Jermenin. 24. Merbis; Latiš. 25. Pajkis; Latiš. 26. Anvelt; Nemac. Članovi Saveta Petrogradske komune 27. Zorke; Jevrejin. 28. Radomisljski; Jevrejin. Članovi Moskovske Črezeičajne Komisije “ČkKa” 29. Predsednik; Dzeržinski; Poljak. 30. Potpredsednik: Poers; Latiš. 31. Šklovski; Jevrejin. 32. Knejfis; Jevrejin. 33. Cejstin; Jevrejin. 34. Razmirovič; Jevrejin. 35. Kronberg; Jevrejin. 36. Hajkina; Jevrejka. 37. Karson; Latiš. 38. Šauman; Latiš.

39. Lentovič; Jevrejin. 40. Rivkin; Jevrejin. 41. Antonov; Rus. 42. Delafabr; Jevrejin. 43. Citkin; Jevrejin. 44. E. Rozmirović; Jevrejin. 45. Sverdlov; Jevrejin. 46. Bizenski; Jevrejin. 47. Bljumkin (ubica frofa Mirbaha); Jevrejin. 48. Aleksandrovič; Rus. 49. Rajtenberg; Jevrejin. 50. Fines; Jevrejin. 51. Zaks; Jevrejin. 52. Jakov-Goldin; Jevrejin. 53. Golperštajn; Jevrejin. 54. Kniggisen; Jevrejin. 55. Lacis; Latiš. 56. Dejbolj; Latiš. 57. Sejzan; Jermenin. 58. Dejbkin; Latiš. 59. Načelnik Taganrogskog zatvora, Libert; Jevrejin. 60. Fogelj; Nemac. 61. Zakis; Latiš. 62. Šilenkus; Jevrejin. 63. Ansol; Latiš. 64. Pretsednik komisije Trubeckog bastiona i Petrovlovske tvrđave, Model; Jevrejin. Svega 64 člana, od kojih: Rusa 2, Poljaka 2, Jermena 3, Nemca 2, Latiša 10, Jevreja 45.

KOMESERIJAT INOSTRANIH POSLOVA 1. Narodni komesar, Čičerin (prognan); Rus. 2. Njegov pomoćnici: Karahan; Jermenin. Fritče; Latiš. 3. Direktor pasošne ekspedicije, Margolin; Jevrejin. 4. Konsul u Berlinu; Jofe; Jevrejin. 5. Pridoddat konsulatu u Berlinu (kažnjen u 1919 god. kao komesar Bavarske Sovjetske republike), Levin; Jevrejin. 6. Načelnik biroa štampe i informacija pri poslanstvu u Berlinu, Akselrod; Jevrejin. 7. Izvanredni punomoćnik u Parizu i Londonu, Bek; Jevrejin. 8. Konsul u Beču i Londonu, Rozenfeld (Kamenjev); Jevrejin. 9. Poslanik u Hristijaniji, Bejtler; Jevrejin. 10. Konsul u Glazgovu, Malkin; Jevrejin. 11. Predsednik delegacije za mir u Kijevu, Kain Rakovski; Jevrejin. 12. Njegov pomoćnik, Mapuilski; Jevrejin. 13. Pravni konsul, Astšub, (Ilsen); Jevrejin. 14. Generalni konzul u Kijevu Grinbaum, (Kševinski); Jevrejin.

15. Generalni konzul u Odesi, A. Bek; Jevrejin. 16. Konsul u Americi, Martens; Nemac. Dakle od 17 članova: Rusa 1, (pa i njega su proterali), Jermenin 1, Latiš 1, Nemac 1, Jevreja 13.

KOMESERIJAT FINANSIJA 1. Prvi komesar (zbog sumnjive delatnosti bio je proteran iz Pariza), Meržvinski; Poljak. 2. Njegov pomoćnik, Don-Solovej; Jevrejin. 3. Komesar, Isidor Gukovski; Jevrejin. 4. Njegov pomoćnik, I. Akseldor; Jevrejin. 5. Direktor kancelarije, Zaks (Gladnev); Jevrejin. 6. Direktor kancelarije, Bogoljepov; Rus. 7. Glavni sekretar, Haskin; Jevrejin. 8. Njegov pomoćnik, Berta Hinevič; Jevrejka. 9. Predsednik finansiskih kongresa saveta, Lacis; Latiš. 10. Njegov pomoćnik, Vejstman; Jevrejin. 11. Komesar za likvidaciju rusko-nemačkih računa, Firstberg; Jevrejin. 12. Glavni sekretar njegov, Kogan; Jevrejin. 13. 14. i 15. Administracija narodnih banaka, Mihelson, Zaks, i Akselrod; Jevreji. 16. Sadnikov; Rus. Finansiski agenti 17. U Berlinu, Laundau; Jevrejin. 18. U Kopenhagenu, Vorovski; Jevrejin. 19. U Štokholmu, Abraam Šnekman; Jevrejin. 20. Glavni revizor narodnih banaka, Kan; Jevrejin. 21. Njegov pomoćnik, Gorenštajn; Jevrejin. 22. Glavni komesar za likvidaciju privatnih banaka, Anrik; Jevrejin. 23. Njegov pomoćnik, Mojsej Kovš; Jevrejin. Članovi tehničke komisije za likvidaciju privatnih banaka 24. Eljaševič; Jevrejin. 25. G. Hiftlih; Jevrejin. 26. A. Rogov; Jevrejin. 27. G. Lemerih; Jevrejin. 28. A. Rozenštajn; Jevrejin. 29. A. Plan; Latiš. Dakle, od 29 članova: Rusa 2, Latiša 2, Poljak 1, Jevrejina 24.

KOMESERIJAT PRAVDE 1. Narodni komesar, i. Štajnberg; Jevrejin.

2. Komesar kasacionog suda, Šreder; Jevrejin. 3. Predsednik Moskovskog revolucionarnog tribunala, I. Berman; Jevrejin. 4. Komesar senata u Petrovgradu, Ber; Jevrejin. 5. Pretsednik vrhovne revolucionarne komisije, Bronštajn (Trocki); Jevrejin. 6. Pretsednik isledničke komisije pri revolucionarnom tribunalu, Bluzman; Jevrejin. 7. Sudija toga tribunala, Legendorf; Jevrejin. 8. Sudija toga tribunala, Slicki; Jevrejin. 9. Prokurov tribunala, Fridkin; Jevrejin. 10. Glavni sekretar konfidencionog odelenja, Hajnbark; Jevrejin. 11. Glavni sekretar narodne komune, Širvin; Jevrejin. 12. Komesar za narodnu zaštitu, Lucki; Jevrejin. Narodni zaštitnici 13. G. Antokljski; Jevrejin. 14. V, Aronovič; Jevrejin. 15. R. Bisk; Jevrejin. 16. I. Bajer; Jevrejin. 17. A. Gundar; Jevrejin. 18. G. Davidov; Jevrejin. 19. R. Kastarjanc; Jermenin. Dakle, od 19 članova: Rusa 0, Jermenin 1, Jevreja 18. KOMESERIJAT ZA HIGIJENU 1. Komesar, Dauge; Nemac. 2. Načelnik Farmaceutskog odeljenja, Rapoporg; Jevrejin. 3. Njegov pomoćnik, Fuks; Jevrejin. 4. Direktor komisije protiv benerič. Bolesti, Veber; Jevrejin. 5. Direktor komisije za zarazne bolesti, Voljson; Jevrejin. Dakle, od 5 članova: Rusa 0, Nemaca 1, Jevreja 4. KOMISIJA NARODNE PROSVETE 1. Narodni komesar, Lunačarski; Rus. 2. Komesar Severne Oblasti, Grinberg; Jevrejin. 3. Pretsednik komisije vaspitnog instituta, G. Zolotnicki; Jevrejin. 4. Načelnik Municipalne sekcije, Lurje; Jevrejin. 5. Načelnik Plastičkog instituta, Štenberg; Jevrejin. 6. Glavni sekretar komesarijata, M. Ajhenholc; Jevrejin. 7. Načelnik pozorišne sekcije (žena Kamenjeva), O. Z. Rozenfeld; Jevrejka. 8. Njena pomoćnica, Zac; Jevrejka. 9. Direktor 2. departmana, Grojnim; Jevrejin. Članovi profesori socijalističke akademije nauka 10. Rejsner; Nemac.

11. Fritče; Latiš. 12. Gojhbork; Jevrejin. 13. M. Pokrovski; Rus. 14. Veltman; Jevrejin. 15. Sobeljson; Jevrejin. 16. Krupskaja; Jevrejka. 17. Nahamles Steklov; Jevrejin. 18. Stučka; Jevrejin. 19. Nemirovski; Jevrejin. 20. I. Rakovski; Jevrejin. 21. K. R. Levin; Jevrejin. 22. K. S. Oljšanski; Jevrejin. 23. Z. R. Šetenberg; Jevrejin. 24. Gurvič; Jevrejin. 25. Ludberg; Jevrejin. 26. Erberg; Jevrejin. 27. Keltulon; Mađar. 28. Grossman (Roščin); Jevrejin. 29. Kračkovski; Jevrejin. 30. Ursinen; Finac. 31. Tono Sirola; Finac. 32. Rozin; Jevrejin. 33. Dančevski; Jevrejin. 34. Glejcer; Jevrejin. 35. Goldenrudin; Jevrejin. 36. Budin; Jevrejin. 37. Karl Rapoport; Jevrejin. 38. Rotštajn; Jevrejin. 39. Lurje; Jevrejin. 40. Mering; Nemac. 41. Gaze; Jevrejin. Počasni članovi iste akademije 42. Roza Luksemburg; Jevrejka. 43. Klara Cetkin; Jevrejka. Literaturni biro Moskovskog proleterijata 44. Ajnhenholc; Jevrejin. 45. Polanski (Lebedev); Jevrejin. 46. Hersonskaja; Jevrejka. 47. V. Zajcev; Jevrejin. 48. Brender; Jevrejin. 49. Hodasevič; Jevrejin. 50. Švarc; Jevrejin. 51. Direktor 1. departmana, Pozner; Jevrejin. 52. Upravitelj komeserijata, Alter, Jevrejin. Dakle od 52 člana: Rusa 2, Finca 3, Latiš 1, Mađar 1, Nemac 2, Jevrejin 43.

KOMESERIJAT ZA SOCIJALNU POMOĆ 1. Narodni komesar, E. Lilian (Knigisen); Jevrejka. 2. Direktor, Pauzner; Jevrejin. 3. Glavni sekretar, E. Helfman; Jevrejin. 4. Pomoćnik sekretara, Roza Haufman; Jevrejka. 5. Direktor penzionog odeljenja, Levin; Jevrejin. 6. Direktor kancelarije, K. F. Rozental; Jevrejin. Dakle, od 6 članova: svi su Jevreji.

KOMESERIJAT RADA 1. Narodni komesar, V. Šmit; Jevrejin. 2. Njegov pomoćnik, Radus, (Zenkovič); Jevrejin. 3. Načelnik komisije javnih naoružanja; Jevrejin. 4. Komesar za javna naoružanja, M. Veltman; Jevrejin. 5. Njegov pomoćnik, Kaufman; Nemac. 6. Glavni sekretar, Raskin; Jevrejin. 7. Člaan Komesarijata, Kušner; Jevrejin. 8. Direktor eksplozivnog odeljenja, Zarh; Jevrejin. Dakle, od 8 članova: Rusa 0, Nemac 1, Jevreja 7. KOMISIJA ZA OBNOVU GRADA JAROSLAVLJA 1. Predsednik, I. D. Tartakovski; Jevrejin. 2. Glavni agent, Isidur Zabludski; Jevrejin. Dakle, oba člana su Jevreji.
U knjizi "200 godina zajedno" Aleksandar Solženjicin kaže da su jevreji prije revolucije podržavali komuniste, prije svega novčano jer su bili bankari i vlasnici šećerana, a pomagali su komuniste i putem štampe, jer je i ona bila u njihovim rukama. Zatim je došla revolucija i oni su ostali bez svoje privatne svojine ali dobili su priliku da rade u ruskoj administraciji, jer većina Rusa nije htjela. Narvno Trocki i Lenjin sa 1/4 jevrejske krvi kao i mnoštvo jevreja u partiji srdačno su primili svoje sunarodnike i predrevolucionarne dobročinitelje.

DIMITRIJE V. LjOTIĆ DRAMA SAVREMENOG ČOVEČANSTVA - reprint prvog izdanja, Beograd 1940. -

__________________________________________________

Drama savremenog čovečanstva o kojoj govorim pred vama, gospođe i gospodo, nije za Zbor nova tema. Od svoje prve pojave Zbor nije ništa drugo radio, i govorio, već ukazivao na dramu koja se sada otpočinje pred našim očima da odigrava. Ništa drugo nije on govorio narodu, već jedne i iste reči u raznim oblicima: "Narode, znaš li da idu i kupe se strašni oblaci? Znaš li da tek što nisu zafijukali strahoviti vetrovi? Osećaš li, narode, kako veliki trusovi tek što nisu otpočeli svoju razornu igru? ” A potom, okrenuvši se našem državnom brodu, Zbor nije ništa drugo radio, nego ispitivao put njegov, s obzirom na te strahotne oblake, s obzirom na te užasne bure i s obzirom na te velike trusove koji se spremaju da dođu. I zatim, taj isti brod ispitivao, da li je dovoljno jak da se odupre svim tim trusovima, svim tim burama, svim tim oblacima tučonosnim. Zbor nije ništa drugo govorio i delao, no s obzirom na događaje koji dolaze, gledao da naš unutrašnji narodni i državni život tako uputi, kako bi narod i država mogli dočekati bez straha tako strašne dane, nije ništa drugo radio i govorio do pokušavao da naš državni brod pođe onim putem, na kome bi, kad takvi dani dođu, bilo najmanje opasnosti po njega, a s druge strane pokušavao da narod tako ojača i toliko jakim učini, da kad ta velika i strašna noć dođe, da on prođe kroz nju i sačeka zoru neokrnjen i neiscrpljen. Nisu drugi tako radili! Suviše zaneti neposrednim događajima pred sobom, suviše zaneti stvarima za koje nije potreban veliki napor da se sagledaju, njihova je glavna briga bila kako će na tome brodu dočepati dobra mesta, kako će u tome narodu imati što povoljniji položaj, kako će što bliže biti komandi na tome brodu, ne hajući i ne mareći – jer ne veruju – za one reči što su predskazivale tako strahovite događaje. Zato su ti ljudi prvo zvonce ove velike drame prečuli. Drugo nisu shvatili. A kad je treće došlo, oni su mislili da je tek prvo! Ali, odmah zatim, posle trećeg zvonca, znate da se zavesa diže i Drama savremenog čovečanstva

počinje u svojoj strahovitoj veličanstvenosti da se odigrava pred očima onih što je do juče nisu predosećali i što na tuđa predosećanja behu gluvi i nemi, verujući da se radi o nekim sanjarijama, a ne o istinitim saopštenjima neposredne naše budućnosti. I, eto, drama je već tu! Mi danas možemo, delom kao posmatrači, a delom kao učesnici, da o njoj govorimo. Ali ja, ovde pred vama, neću da o toj drami govorim nižući vam događaje niti opisujući pojedinosti. Sve ono što dramu čini dramom, svi oni sitni i krupni događaji, materijalni i moralni, nisu predmet mog večerašnjeg dela. O tome govoriti neću! Sve materijalne štete, sve gubitke, sve suze, sve bolove, svu krv, sve žrtve, huku i buru koje sobom nose strahovita rušenja, nije moje da večeras izlažem. I kad kažem: Drama savremenog čovečanstva, ja u ta ređanja ulaziti neću! Hoću samo da se potrudimo zajednički, vi kao slušaoci, a ja kao onaj što izlaže-jer je to naše zajedničko delo-hoću da se potrudimo zajednički da nađemo: šta je upravo suština te drame? I ako tako postavimo pitanje, onda ćemo sigurno dobiti ovaj odgovor: nisu suština te drame, ma kako strašni i bolni bili oni milioni života koji će se tokom te drame pogubiti, niti suze, bol, žrtve, lom, huka, cika i tutnjava. Sve to nije suština drama! Suština drama – to je gorka i čemerna sudbina čovečanstva što je tada, kad je verovalo da je upravo dodirnulo vrhunac svoga razuma, upalo u besmislicu i suludicu – što je u vremenu, kad je mislilo da je dostiglo najveći stepen slobode, došlo da robuje stvarima, koje je samo stvorilo; što je onda, kad je gordo i oholo čovečanstvo već sebe uveliko uspelo da oboži, da sebe u svojim očima napravi nečim apsolutnim, bedni ljudski rod što se vije kao crv na zemljinoj kugli, došao do najnižeg poniženja. Oholost razuma njegovog dovela ga na bespuće, a trka za senkom od slobode dovela u pravo ropstvo sopstvenim tvorevinama. Nije – ponavljam – suština drame ljudske, ma kako strašni i bolni bili događaji koje tok same drame donosi pred nas, ni milioni života, ni suze, ni bolovi, ni štete, ni pustoši, čak ni gresi koji će se tokom te ljudske drame ispreplesti. Suština drame – to je izgubljeni put. Suština drame – to je trka za senkama naše nadutosti što nas je odvelo na bespuće i dovelo do ruba propasti.

I REDITELj Vi, poštovani slušaoci, dobro znate običaj da gledaoce i slušaoce valja prethodno upoznati sa glavnim ličnostima same drame. Još nisam čuo da je igde prikazivana drama, a da prethodno nije ljudima objašnjeno koje su glavne ličnosti koje u toj drami učestvuju. Pravo bi bilo da i ja tim redom pođem. Ali ja ću da počnem prvo od one ličnosti koja ima ulogu Reditelja drame. Onog koji je više nego

Reditelj, onog što je njezin tvorac i organizator, onog što dodeljuje uloge i određuje igru, onog koji jedino poznaje pravi smisao događaja što se odigravaju. To nije jedan čovek, to je jedna kolektivna ličnost: to je jedan narod. I to ne običan narod. To je jedan od najvećih i nejneobičnijih naroda na svetu. To je narod koji nema svoje određene teritorije: rasut je po celom svetu i rasejan kao pleva među drugim narodima. To je narod koji je čak svoj rođeni jezik zaboravio: on govori tuđim jezicima. To je narod koji je čak socijalnu strukturu naroda izgubio: on više nije narod u socijalnom smislu reči, jer narod jedan kao i drvo ima koren, stablo, lišće, krunu, cvet i plod. Ovaj narod nema tu socijalnu strukturu. On je kao grančice imele rasut po zemlji, pušta žilice po tuđim stablima i na taj način postiže posredno, bez truda koji drugi narodi imaju, da svoj život na zemlji obezbedi. Taj čudni narod promenio je i svoju veru. Njegova današnja vera nije više vera njegovih praotaca, iako on ljubomorno čuva svoje svete knjige i nosi ih sobom. I mada ga te svete knjige optužuju, on ih ljubomorno sobom nosi, i kao retko ko u svako slovce onde veruje. Pa ipak njegova današanja vera ne odgovara veri njegovih praotaca. Svoju današnju veru je on skovao u progonstvu. To je vera koja ga je oslobodila obzira prema sredini u kojoj živi, to je vera koja mu je dala oružje da moral sačuva samo prema svojoj sabraći i suvernicima i da mu svako sredstvo u opštenju sa onima koji ne pripadaju njegovoj rasi bude dozvoljeno. On je i dušu promenio. Ne može neko da promeni toliko koliko je promenio taj veliki izrailjski narod, (jer je Izrailj ime njegovo), ne može neko da izgubi otadžbinu i da bude rasut po svetu, da zaboravi jezik, da veru promeni, da socijalnu strukturu promeni i pored svega toga još da mu duša ostane onakva kakva je bila nekada. I njegova duša morala je da pretrpi velike izmene. Ta duša se nakupila zlobe i pakosti. Živeći u sredini koja nije njegova i u kojoj je uvek bio prognanik, on je s jedne strane morao da navuče masku laži na svoje lice. Nikada da bude onakav kakav je u stvari. S druge strane, da se naoruža mržnjom prema onima, zbog kojih mora stalno masku na licu da nosi. A mržnja je strahoviti eksploziv! Raditi sa mržnjom, to je raditi s opasnim razornim sredstvom, strašnijim i opasnijim razornim sredstvom nego što je ma koji eksploziv koji su ljudi pronašli. A Izrailj vekovima tako živi! On je morao da promeni duboko svoje običaje i navike. Prošli put, na jednom predavanju dodirnuo sam slučajno, a danas to moram ponoviti, jedan od najtežih primera, gde se vidi koliko je Izrailj svoju psihu morao promeniti. Svi narodi imaju kult mrtvih. To je jedna od osnova religijskog života svakog naroda. Narod, kome je kult mrtvih zabranjen, kome vera zabranjuje kult mrtvih -jesu Jevreji! Izrailju je zabranjeno da poštuje svoje mrtve na način kao što poštuje ostali svet. Izrailj ne može da kiti grobove. Izrailju je zabranjeno da izlazi često na groblja. Narod lutalicu ne sme ni groblje da veže za jedan kraj zemlje. Tek jednom u godinu dana da očita molitve za mrtve, ali i to ne mora na grobu, već na svakom drugom mestu. Eto taj narod je Reditelj Drame savremenog čovečanstva.

Zašto? Zamislite narod koji ima takvu istoriju kao što je ima Izrailj. Istoriju preko koje smo mi Evropljani vezani s nebom. Ali narod koji je uprkos toga božanskog i nebeskog porekla svoje istorije, preko koje je hrišćanski svet vezao s nebom, postao Reditelj ove drame, onoga dana kad je nebesko značenje svojoj istoriji porekao. Svakoj stvari iz svoje istorije on je dao zemaljsko značenje. Iako je gordo isticao njeno nebesko poreklo i svoju božansku izabranost, on je odbio da veruje u nebeski duhovni smisao svega što se u njoj obećava i odigrava. Zar se nije praotac Jakov, onaj po kome oni imaju ime Izrailj, celu noć, na mestu koje je nazvano Fanuil, rvao s Bogom što na se uze lik čovečji. I kad bi pred zoru, zar ne reče čovek koji se rvaše s Jakovom: "Pusti me, zora je!" A Jakov mu ponosito odgovori: "Neću te pustiti, dok me ne blagosloviš!" I Čovek – nazvavši ga Izrailjem – blagoslovi ga i reče. "Borio si se i rvao s Bogom i ljudima i odolio si! Da si blagosloven!" Koji je to narod i ima li ijednog koji se u svojoj istoriji drznuo da pomisli da se rve s Bogom? Samo je Izrailj taj! Samo jedan narod u osnovi svoje istorije ima tu strašnu i veličanstvenu scenu da se njegov predak, onaj od koga je postao, ne s narodima i ne s ljudima, već i s Bogom rvao. I celu noć provede u borbi, i celu noć ostade nepobeđen. Jedino mu se iščaši stegno u zglavku i osta sakat, te ode ramajući svome bratu Isaku u susret. Ali s Bogom se borio celu noć i Bogu je odolio. I ta starozavetna priča uklesana je u dušu izrailjskog naroda. Onako kao što je u našu pesma o Milošu i Marku. Ona vlada njegovim životom. Mogu ostali narodi jedni druge pobeđivati, a Izrailja ni Bog ne obori, pa ga ni oni neće oboriti. Zar u mestu Vetilju, kad bežaše Lavanu ujaku i tastu svome, Jakov ne usni, kako lestve stojahu na zemlji, a vrhom ticahu u nebo, i anđeli se po njima penjahu i slažahu, i zar na vrhu njihovom sam Gospod ne izgovori ove reči: "I sjemena će tvoga biti kao praha na zemlji, te ćeš se raširiti na zapad i istok, na sever i jug, i svi narodi blagosloviše se u tebi i u sjemenu tvome. I evo ja sam s tobom, i čuvaću te kuda god pođeš, i dovešću te na trag i neću te ostaviti dokle god ne učiniš što rekoh ". I zato što Izrailj veruje da je njemu suđeno da vlada narodima i da se tome zakonu, tome zavetu koji je napravljen između Boga i oca njegova Jakova, ništa odupreti neće, da će na kraju krajeva: kroz patnje, kroz muke, ipak Izrailj vladati narodima. Tome jedino ima da se blagodari, što je evo njegova strašna, mučna i veličanstvena istorija pred nama, i mi vidimo kako je taj narod pod prilikama, pod kojima nijedan drugi narod ostati ne bi mogao – ostao! On je bio mleven, ali ne samleven! On je bio trven, ali ne satrven! Gonioci su njegovi propadali, ali – on ne!

Ali se zato duša njegova nakupila mržnjom, ali se zato stalno njegova duša menjala pod pritiskom svih tih rvanja s Bogom i ljudima, i sve više kod njega uzimalo maha i mesta verovanje: Doći će zora kad će, kao čovek što se rvaše s Jakovom, narodi reći: "Pusti me, Izrailju, zora je! ” A Izrailj će tada odgovoriti: "Neću te pustiti, dok me ne blagosloviš! Neću te pustiti, dok mi ne priznaš pobedu! Neću te pustiti dok mi ne predaš znake pobede!" Mnogi ljudi koji su posmatrali taj fenomen, pokušavali su da durašnost i izdržljivost Jevreja, uprkos okolnosti kojima se nijedan narod odupreti ne bi mogao, objasne razlozima psiho-biološkim, ekonomskim i političkim. Ali veliki um – Dostojevski, rekao je: "Ne, nisu se Jevreji oduprli kroz svoju istoriju tako da je nestalo i Rimljana, i Vavilonaca, i Persijanaca, i Misiraca koji su ih gonili, a oni gonjeni ostali – nisu oni iz tih političko ekonomskih razloga ostali. Ne! No u srcu njihovom i duši njihovoj, kao veliki izvor neiscrpne snage, ostala je vera da su oni izabrani narod." Da su sve te nevolje kao oblaci iza kojih sunce sija, da su sve to prolazne stvari, da su sve to procesi u mučnom i dugom rvanju koje je Izrailju suđeno da ima s Bogom i s narodima, ali da na kraju krajeva Izrailj, kad dođe zora, mora pobediti. Izrailj je zbog toga otpočeo u ljudskoj istoriji da dela u pravcu te misli da on mora pobediti. Izrailj je pripremao ostvarenje svoje vere u svoju pobedu. Kako je delao? Svim mogućim sredstvima, ali uvek prema postavljenom cilju. Ako je trebalo da trpi poniženje, on ga je trpio; ako je trebalo da trpi nasilje, on ga je trpio; ako je trebalo da se odrekne čak i vere svoje – i toga se odricao, isto tako lako kao i jezika. Ali sve je to bilo samo za druge. Za sebe je on ostao Izrailj. Zar nam druga starozavetna priča ne objašnjava tajnu čudesnog uspeha Izrailjskog, kao što nam prva objašnjava tajnu čudesne mu durašnosti? Zar ne beše praotac Jakov mlađi brat Isavov, sin starog i slepog Isaka? Zar iako mlađi, ne uspe da se postane stariji od Isava? Zar iako blagoslov starešinstva i nasleđa bi namenjen starijem Isavu, ne uspe mlađi Jakov, da blagoslov dobije. Priča veli: Kad Jakov ču da slepi Isak posla starijeg Isava da nešto ulovi, da donese majci da spremi ono što voli duša staroga mu oca, da bi jeo i blagoslovio ga pred smrt, potrča u stado, te zaklavši dva jareta donese majci da spremi, a on došavši pred oca svoga reče: "Ustani oče... Doneh ti što je tražila duša tvoja, jedi i blagoslovi me. ” I prevari oca začuđenog kako se tako brzo vrati kako je Gospod sam učinio da lov iziđe preda nj. A zatim kad otac posumnja i zatraži da opipa vrat i ruke njegove, jer u Jakova behu glatki, dok u brata mu behu rutavi, prinese mirno vrat i ruke obložene jarećim kožicama. I opipavši ih slepi bi prevarom zaveden, usprkos sumnje da je glas Jakovljev, te blagoslovi blagoslovom starešinstva Jakova: "Plemena ti se klanjala, a narodi te slušali. Blagosloven koji tebe blagoslovi, a proklet bio onaj koji tebe usproklinje."

I blagoslov slepog Isaka osta na Jakovu i posle otkrivene prevare, jer što dade ne htede ili ne mogade kvariti, te Jakov samo pobeže od gneva brata svoga u Lavanu, ujaku svojem. Pred čim će Izrailj docnije zadrhtati, kad knjige koje on tako ljubomorno čuva – a od početka otključava svojim čisto telesnim i zemaljskim ključem – vele da je praotac Jakov i sam blagoslov prevarom dobio, te tako od manjeg veći, od mlađeg stariji, od siromašnijeg bogatiji, od onog što trebaše u senci da ostane, onaj što za veki u svetlosnom ima da stoji postade. I zaista vidimo; budući u sredini, koja mu nikad nije mogla biti prijateljska, Izrailj je stalno pod maskom. Vrlo se retko da sagladati njegovo lice. Po pravilu mora biti obloženo maskom onako, kao što bi obložen jarećim kožicama goli vrat i gole ruke praoca mu Jakova pred slepim mu ocem Isakom. On tu masku nosi kad dođe u jedan narod i predstavi mu se, posle izvesnog vremena dok nauči jezik njegov, kao njegov sin. On tu masku nosi kad, ugnjezdivši se u tom narodu, onima što vladaju, prilazi s najvećom poniznošću, jer samo maska može sakriti oholost najoholijeg Izrailja! On tu masku nosi kad svojim sugrađanima druge vere govori o jednakosti, jer nikad Jevrejin ne veruje da je jednak s ostalim narodima. On tu masku nosi kad se pojavi na tribinu pred radničkim masama jednog naroda i govori o mržnji što klase tog naroda jedna prema drugoj treba da gaje, jer on vrlo dobro zna da je to što on govori namenjeno samo klasama drugih naroda i da nema naroda u kome je tešnja solidarnost, nego što je kod Izrailja ( Burno odobravanje i aplauz). On tu masku nosi kad govori drugim narodima o bezboštvu, jer kako bi mogao pravi Jevrejin biti ateista, on čija je sva srž duše vezana kroz narodnu istoriju s Nebom. Ali on to govori pod maskom, jer je to namenjeno drugim narodima. On nosi masku kad govori protiv braka i porodice drugim narodima, jer nema naroda koji je tako porodičan kao što je jevrejski narod. Ali ovo je namenjeno drugim narodima, da se druge porodice razbiju. I kad govori s podsmehom i ironijom o tradiciji drutih naroda, on nosi masku, jer nema tradicionalnijeg naroda na svetu, nego što je jevrejski narod. (Uzvici: Tako je!) Masku nosi i kad govori za internacionalizam, jer on ima odvratnosti prema drugim narodima. Masku nosi i kad je za demokratiju, i kad je za socijalizam i kad je za komunizam. Sve dakle što radi među drugim narodima, sve je vezano za onu masku, koju je praotac njegov imao na licu, kad je dobio blagoslov prvenstva. Da li je ta njegova borba bila uspešna? Da li je dala rezultate? Mislim da je jedva potrebno da ja na to potvrdno odgovorim. Rezultati te i takve borbe vide se na svakom koraku. Rezultati te i takne borbe Izrailja vide se u hrišćanskoj Evropi. I blagodareći tome on je uspeo na kraju 18. veka hrišćanske ere da sve zaštitne sisteme evropskih naroda poruši. On je uspeo da poruši religiozne moralne zaštitne sisteme svakoga naroda. I mesto toga da unese strašnu sumnju, ogroman nemir u duše evropskih naroda, ako ne i samo bezboštvo. Ali svoj religiozni

sistem, verovanje i zavet Jakovljev s Bogom, Izrailj nije napustio. On je uspeo da u politici poruši zaštitne sisteme evropskih naroda koje su evropski narodi tokom svoje duge istorije izlučili iz sebe, onako kao što puž izluči iz sebe ljušturu da ga štiti. Mesto toga daje, bilo posredno ili neposredno, doktrinu o političkoj demokratiji, koja u stvari nije ništa drugo nego mogućnost da Jevreji u politici mogu doći do izražaja, da iziđu iz dotadašnjeg podređenog stava. Sve dotle dok nije doktrina demokratije uspela da zavlada svetom, Jevreji su bili u svakom narodu korpus stranijerum, jedno odeljeno telo, jedna skupina ljudi nad kojom su javni organi morali da vode veliku kontrolu. Zbog toga su sedeli u zasebnim krajevima; zbog toga im je bilo naređeno kojim poslovima smeju da se bave; zbog toga im je bilo određeno šta smeju i u koje doba dana i noći smeju da se kreću. Jednom rečju, zato što su dotadašnji sistemi evropskih naroda osetili da se radi o jednom narodu koga je opasno pustiti da se izmeša potpuno sa sredinom, jer ga sredina nikad neće asimilirati, a on će u njoj delovati kao opasna razarajuća kiselina – tadašnji sistemi su ih držali postrance. Jevreji su otuda, najveći pobornici demokratije, ona je za njih prozor kroz koji su ušli u srce i nedra tih naroda, namestili se kao kod svoje kuće i otpočeli na veliko da rade. Dotle skromno razaranje i rastvaranje, prešlo je od tog vremena u rad razaranja i rastvaranja naveliko. Ali taj rad Jevreja bio je samo prolog prologa ove drame, odigran pre sto pedeset godina sa takozvanom francuskom revolucijom. Prava drama počinje u naše dane. Jer je Izrailj za ovih 150 godina u vladavini nad svetom mnogo napredovao. Ali sve je to bilo samo podnožje koje mu je bilo potrebno za poslednji efikasni skok. Ako pogledamo svetsku ekonomiju, onda ćemo videti da Izrailj, koga ima 15-1b, a neki kažu 18 miliona duša, ima takav neposredni udeo u svetskoj ekonomiji, da bi taj njegov udeo i kad bi pripadao nekom deset puta većem narodu, bio preterano nepravičan. A šta da kažemo onda kad pripada narodu koji čini samo 0,75% celokupnog čovečanstva? (Odobravanje). Svojim ekonomskim teorijama Izrailj je uspeo da ubaci u sve evropske hrišćanske, pa preko njih i ostale velike svetske narode, teoriju o novcu, po kojoj novac postaje ne samo sredstvo za razmenu, sredstvo ekonomskog saobraćaja, što je njegova prava uloga, nego postaje takva vrednost koja u ekonomiji svakog naroda nadmašuje sve druge vrednosti. Drugom jednom prilikom izneo sam ovakav primer: Zamislite da deset ljudi sede u jednoj sobi. Svaki od njih ima raznih dobara za vrednost od po sto hiljada dinara. Jedan ima svinja, drugi ovaca, treći njiva, četvrti kuća, peti robe itd. – svaki ima vrednost od po sto hiljada dinara, ali niko nema novaca pa njihovo imanje zbog toga pati. Svinje i ovce nemaju hrane, njive se ne obdelavaju, kuće ne popravljaju, roba ne upotpunjuje. Njih deset, tako, imaju skupa milion dinara. Ali ako uđe u tu sobu čovek koji nema ni ovaca, ni svinja, ni kuća, ni robe, ni knjiga, ničega, ali ima sto hiljada gotovog novca, ona desetorica moraće da ustanu i da se poklone. I ako njih desetorica zajedno imaju milion, a on jedan samo sto hinjada, blagodareći današnjem ekonomskom sistemu o novcu, koja je čisto jevrejska tvorevina, on jedan vredi više nego njih deset (Buran aplauz).

To nije ništa novo za vas, gospođe i gospodo, to vi svi znate iz života. Tako je to u životu i tako je to samo blagodareći toj teoriji o novcu koju su Jevreji uspeli da ubace u sve hrišćanske države; po kojoj je novac nešto više nego obično sredstvo već vrednost naročite vrste, koja se ne može da meri ni sa kakvim drugim bogatstvom, ni stokom, ni robom, ni kućama, ni njivama – ničim na svetu. Blagodareći tome, novac je postao veća vrednost i od čoveka. (Burno odobravanje). Čovek manja – novac veća vrednost: Čovek služeća, novac gospodareća vrednost. Iz rimskog prava, ostala je izreka kao odgovor na pitanje kad se pojavi neko nedelo a učinilac mu se ne zna His facit qui prodeste (Onaj je učinio kome to i koristi). Pa kome koristi ovakvo shvatanje? Da li hrišćanima i ostalim narodima koji imaju njive, kuću, robu, stoku, koji se bave drugim poslovima? Ne! Koristi onima koji svojinu ne pretvaraju u nepokretna imanja, nego njom saobraćaju, na novčanim izvorima. A kad znamo da jevrejski narod zbog svoga progonstva, zbog svog karaktera lutalice, ima od svojih mudraca preporuku da tekovinu svoju ne pretvori u nepokretna imanja, nego pokretna, pošto se ne zna dokle će u jednom kraju biti, to je sigurno da je ovome narodu koji je pokretnu imovinu i naročito novac cenio više nego nepokretnu imovinu i ostale vrste dobara - sigurno je da je ovaj sistem koristio Jevrejima, pa prema tome sigurno je da oni za taj sistem odgovornost i nose. Oni su dakle, blagodareći tome, uspeli da u privredi svakoga naroda pa i u celoj svetskoj privredi, imaju presudan uticaj. Oni su preko toga uspeli: da se sve bankarstvo svetsko, da se sva velika svetska trgovina nalazi u njihovim rukama, da se sva ključna industrija nalazi u njihovim rukama. Nešto neposredno, po tome što su joj gospodari, nešto posredno, što su joj finansijeri ili što drže u rukama druge poluge kojima utiču na tu vrstu ljudske privrede. Šta oni ne drže? Poljoprivredu. To jest ne rade polja, ne rade zemlju. To rade drugi narodi. Ali je zato trgovina sa poljoprivrednim proizvodima u njihovim rukama! Zanate isto tako. To jest: oni ne kuju, niti tešu. Ali sve što se kuje i teše i sve čime se kuje i teše nalazi se u njihovim rukama. Jednom reči, sve ono što predstavlja ekonomiju sveta nalazi se više ili manje pod njihovim uticajem, na taj način što ga stvarno imaju kao posednici, kao i na taj način što svojim vezama kontrolišu to. To su velike tekovine koje su uspeli za ovih sto pedeset godina da ostvare, od kako su uspeli da poruše poredak koji ih je držao, kao korpus stranierum, pod izuzetnim zakonima, pod izuzetnim režimom. Ali Jevreji nisu time zadovoljni. Oni su blagodareći svome uticaju u ekonomiji uspeli da zavladaju na čisto ekonomskom domenu svakog naroda. Ali su videli da nije dovoljno vladati ekonomski jednim narodom; oni su videli da ima stvari koje nisu hleb, nisu materija i koje utiču na život jednoga naroda; oni su se zato dočepali i velikih manifestacija duhovnog života svakog naroda. Oni drže veliku štampu

u svojim rukama! Ili pod svojim uticajem. Oni drže sva velika privatna pozorišta u svetu i opere u svojim rukama. Oni drže najmanje 3/4 svetske filmske industrije u svojim rukama! Oni drže velika izdavačka preduzeća u svojim rukama! Oni drže velike časopise u svojim rukama ! Šta će hrišćanski i ostali nesemitski narodi čitati u novinama i časopisima, određuju Jevreji; šta će u pozorištu gledati – određuju Jevreji; šta će u filmovima gledati – određuju Jevreji! (Burno odobravanje, aplauz i uzvici: Tako je! Živeo!) I čisto hrišćanski pisci, pozorišta, novine, časopisi, plaše se, zaziru od uticaja Izrailjskog. Osećaju njegovu ogromnu moć. Boje se sukoba sa njim. I bez borbe mu se predaju. Otuda taj fantastično veliki jevrejski uticaj na duhovni život nejevrejskih naroda. Kažu ljudi da čak i šta će se u baletu davati, da čak i to Jevreji određuju! Ali ipak i to nije dovoljno. To još nije ona zora kad će onaj koji se rve reći: "Pusti me! Zora je!" Još izgleda da je zora daleko, jer s vremena na vreme bukne reakcija, dođe neki pogrom. S vremena na vreme neka vlada pokaže da ne spava. S vremena na vreme nastane nekakav pokret među ljudima protiv njihove vladavine. S vremena na vreme narod počinje svojim razumom da shvata, da se buni i da kao slepi Isak trgne se i kaže: "Glas je Jakovljev, ali ruke su Isavove" i da zapita: ”Da li si ti sin moj Isav?" Prema tome nije još to – misle Jevreji – nije još to što treba da dođe. Još je to sve nesigurno; još to nije onako kako bi trebalo da bude. I Jevreji znaju i vele: Mora doći čas, kad će Izrailj vladati svima narodima. Ali ne ovako s maskom na licu već vladati bez maske. Mora doći čas kada će Izrailj moći slobodno da skine masku i da kao suveren stane pred narodima. Ne kao danas da izigrava drugostepene i desetostepene, da pusti kojekakve arijevske glupake da izigravaju prve, a on pozadi samo da vuče konce. Ne to! Nego da Izrailj stane na pravo mesto svoje, na podium gde mu je mesto, da vide narodi Izrailja u svoj slavi i veličini njegovoj. Dobro je to što je Izrailj već postigao, ali nije dovoljno to. Još nije zora. Da to dođe, potreban je ceo ovaj put, ali nije dovoljan. Još nešto mora biti! Mora doći velika revolucija. Ogroman haos u svetu. Mora doći strašan lom. Biće tu i Jevreja koji će stradati. Ali, Bože moj, koliko je svaki hrišćanski narod žrtvovao za slavu i veličinu svoju, koliko je žrtava svojih pravih čistokrvnih sinova dao, pa mora u tome zemljotresu i Izrailj dati žrtava. Ali te su žrtve potrebne. To je kao ono stegno na nozi Jakovljevoj što se iščaši prilikom rvanja, te Jakov poče ramljati. Te žrtve moraju doći, ali posle dolazi zora, dolazi čas pobede Izrailja! "Jer samo tako – računa Izrailj – sve sam pripremio. Rasuo sam narode. Stoje hrišćanski narodi u Evropi hrišćanskoj, ali pometeni, svi su razuđeni, atomizirani. Presekao sam sve veze među njima. Ne samo da sam uspeo da bacim narod protiv naroda, već sam i u svakom narodu ubacio strašnu zbrku pojmova, ogromnu sumnju, bacio brata na brata rođenog. (Burno odobravanje). Hrišćani su svoju veru

izgubili: Bogu okrenuli leđa; Hristu okrenuli leđa. Učinio sam da sumnjaju u sve i svašta. Presekao sam vezu svakog naroda sa sopstvenom istorijom: grakću narodi kao ždralovi u jesenjoj magli, kao rasejana stada ovaca i lutaju tamo amo." "Mnogo sam dakle uspeo. Ali to sve nije dovoljno. Još stoje njihove narodne države. Kakve da su, tek stoje. Sutra, odjednom, kao kad se kroz gomilu rasturenih trinja od gvožđa, prevuče magnet, pa se trinje dotle rasuto bez ikakva reda i smisla odjednom okrene i sredi u jednom pravcu – tako mogu i narodi razbijeni, razdruzgani i atomizirani ako im narodne države ostavimo, da se prenu, stanu na svoje noge i otmu se s raspuća. Sutra - sve dok postoje njihove narodne države – mogu hrišćanski narodi i ostali da odbace razne internacionalne pojmove koje sam im namesto njihovih iskonskih pojmova ubacio, da ih odbace kao staro nepotrebno ruho – da se vrate svom narodnom duhu, da tako od lažnih nacionalnih naprave svoju narodnu državu, te da ova odgovara njihovoj narodnoj potrebi. I onda, šta će biti s tobom Izrailju ?" Tako Izrailj misli. Nema mira Izrailju sve dotle dok se poslednji čin ljudske drame ne odigra, dok se u ovako rasutom društvu evropskih hrišćanskih država ne pojavi još jedan ogroman rat, ne pojavi veliki svetski sukob, u kome će krvave žrtve, muke i bolovi na kraju krajeva da zbrišu poslednje veze, da jednoga dana svi narodi odbace i poslednje obzire prema svom sopstvenom domu, omrznu na svoje ustrojstvo, da svojim rukama – što rekao jedan stari francuski pesnik – svoju sopstvenu utrobu razderu. Kad taj dan bude došao, kad se napravi lom i haos u celom svetu, kad se napravi ta velika svetska revolucija koja treba da dođe posle takvog ogromnog svetskog rata, onda će pući ona zora koju Izrailj čeka, onda će umorni, okrvavljeni i izmrcvareni narodi reći: Pusti me! Zora je! (Burno pljeskanje). I čini mi se da Izrailj uspeva! Eto, ne samo da je treće zvonce odzvonilo, već je zavesa dignuta i mi na pozornici gledamo kako su hrišćanski narodi u hrišćanskoj Evropi skočili kao krvni neprijatelji jedni na druge. Upali u rat, i što je najgore, uvereni da do rata neće doći! Do poslednjeg časa Francuska i Engleska su govorile: Hitler blefira! Do poslednjeg časa je Hitler govorio: Engleska i Francuska blefiraju! Nažalost, nije blefirala ni jedna ni druga strana. Upali su u rat! Jedini koji je znao da to nije blef, jedini koji je znao da se ide ratu, da rat treba da dođe, bio je Reditelj! (Burno odobravanje i aplauz). Da vidimo da je to baš njegovo delo, jer ja ovo govorim i kao da čujem da neko među vama misli, a iz njegovih misli kao da glasno pitanje dolazi: To je samo jedna velika pretpostavka! Gde su vam dokazi za to? I zatim pretpostavka lišena svake verovatnoće. Vi Izrailja pravite bićem koje stalno ima istu misao, koje uvek logično ide za tom mišlju, koje stalno odbacuje sva sredstva koja tome cilju ne vode i bira druga koja tome cilju vode. I ako bi to bilo, onda bi trebalo da Izrailj ima organizaciju, a ja tu organizaciju ne vidim. A zatim – trebalo bi da ima vođstvo, a toga vođstva nema!

Da, taj razlog koji sam sada glasno mesto vas pomenuo, taj razlog je jedan od glavnih uzroka što su hrišćani uvek bili prevareni od Izrailja! Oni su tražili da vide otvorenu igru: Gde je – pitaju – otvorena organizacija? Gde je javno vođstvo jevrejsko? – Vaša primedba nije teška za mene, ali vi mnogo tražite od Jevreja. Vi zaboravljate da oni ne mogu kao drugi narodi da pokažu otvorene karte, jer ne žive kao drugi narodi. (Odobravanje). Jevreji moraju da igraju sa skrivenim kartama,jer im je suđeno da budu s maskom na licu, kao praocu Jakovu s jarećim kožicama na vratu i rukama. Vi velite. To je samo pretpostavka! Priznajem! Pretpostavka! Ali ako za tu pretpostavku koja – razume se – nije samo moja, ako za tu pretpostavku stoji čitav niz činjenica koje je potvrđuju, onda to nije više samo pretpostavka. Ako se izvrši neko ubistvo, krivac se ne zna, onda islednici prave pretpostavke, prave jednu pretpostavku, pođu tim putem, pa se vrate. Nije to! Prave drugu pretpostavku, pođu drugim putem, pa se vrate. Nije ni to! Ali kad naprave treću pretpostavku, pa se ta pretpostavka slaže s isleđenim okolnostima – kako se to u sudu kaže – kao da je neko sve stvari namestio da baš onoj trećoj pretpostavci odgovaraju. Kad se tako ta pretpostavka poklopi s isleđenim okolnostima, onda islednici, a docnije i sud, steknu ubeđenje da je taj koji odgovara za to delo, a koga je isledna vlast izvela pred sud, da je taj delo i učinio. Tako i ovde! Priznajem: pretpostavka, ali ako ta pretpostavka odgovara činjenicama i to čitavom nizu činjenica, onda je ta pretpostavka dokazana njima, onda nije više samo prosta pretpostavka. Ona je postala izvesnost, blagodareći podršci materijalnih činjenica koje je sobom drže. Ako ja za ovu pretpostavku imam čitav niz činjenica, ako poslednjih 150 godina istorija čovečanstva – da ne idemo dalje – pokazuje da su ostali narodi padali, a jevrejski u svome uticaju rastao, onda, bogami, moram da zaključim da je tih 150 godina istorije čovečanstva bilo 150 godina rašćenja jevrejskog i opadanja ostalih evropskih naroda. Ako ja uđem dublje u stvari i vidim da su Jevreji rasli blagodareći svojim konzervativnim tradicionalnim principima, a ne onim revolucionarnim, ateističkim, demokratskim, koje su širili među ostale nejevrejske narode, onda moram doći do zaključka da su Jevreji narod koji igra dvoličnu ulogu. Narod koji ima jedne teorije za sebe, a druge za ostali svet. Ako na kraju krajeva svaki rat za poslednjih 150 godina, a dovoljno ih je bilo; ako svaki rat donosi uspon Jevreja, ako svaka revolucija donosi rašćenje njihovog uticaja, onda moram doći do zaključka – sasvim logičnog i sasvim prirodnog – da je svaki rat i svaka revolucija na štetu evropskih hrišćanskih naroda, a na korist jevrejskog naroda. I ako se sad pojavi jedna knjiga, koja ceo plan jevrejskog rada iznese i ta knjiga dođe, recimo 1902. godine, i kao delo jevrejskog plana iznosi događaje koji će se dogoditi docnije, onda uprkos toga što će Jevreji da viču da je to "falsifikat", ja moram da zaključim da taj "falsifikat" predskazuje budućnost na čudnovat način, da je ta knjiga upravo otkrila njihove planove. A što oni toj knjizi poriču važnost i autentičnost, to je zato što ta knjiga otkriva njihove karte koje su oni hteli da za ostali svet ostanu

skrivene. Prema tome kada sve to zajedno posmatramo, onda ne možemo kazati da je to sve pretpostavka. A što vi ne vidite organizaciju i vođstvo jevrejsko, oprostite, ali ste jako naivni, ako tražite da vam i to Jevreji pokažu. Oni nas ne smatraju toliko glupim da nam pokažu vođstvo i organizaciju i da se tek onda Hrišćani probude i vide otkuda im preti opasnost. (Burno odobravanje). Zar vi hoćete da kažete da svaki Jevrejnn zna ovu dramu? Ne! Plan ove drame niti može, niti mora biti potpuno poznat svakom Jevrejinu – kao što svaki Englez ne zna politiku Velike Britanije, ali se trudi da je sazna i da joj koristi koliko i kako može. Neko će na ovo primetiti: Pa vi ste napravili Jevreje svemoćnim. A jesu li oni stvorili Hitlera i Staljina, Čemberlena, Lojd Džordža, Klemansoa i Vilsona? Ali, zar sam ja igde to rekao? Ne, oni ih nisu stvorili. Ali oni u drami čije izvođenje režiraju, daju svakome pogodnu ulogu, i to tako umešno da je i jedan Hitler, za koga smo verovali da je sasvim dobro prodro u planove jevrejske, odigrava vrlo dobro, ako i nesvesno, onako kako Izrailju treba.

II PREDIGRA Ali da bi videli mehanizam te drame, moramo da se vratimo malo unazad. Neću da ulazim u pitanje ko je kriv za Svetski rat 1914. godine. Imam tu svoje mišljenje, ali to nije potrebno za naše večerašnje predavanje. Oni koji su pobedili, tražili su prethodno da se utvrdi da je za svetski rat kriva Nemačka. Recimo da je tako: kriva je Nemačka! Sad zamislite vi jedan forum koji treba da diktira mir Nemačkoj, zemlji naročitog kvaliteta, opasnoj po evropski poredak, zemlji koja je u stanju da uradi tako veliki zločin, da izazove svetski rat. Zamislite taj forum koji treba da pravi mir, da ga diktira tako opasnoj, a pobeđenoj državi. Vidim tri moguća stava koji bi diktatori morali da imaju, ako slušaju pamet i imaju interes svojih naroda u vidu. Jedan je: Oglasili smo je za krivu, ali nećemo da je ozlojedimo, nećemo da je uvredimo, nećemo da je napravimo očajnom, jer je Nemačka strašna! Ako je napravimo očajnom, biće čuda! Dakle, prva mogućnost to je: pobedili smo je, ali hoćemo da se prama njoj ponašamo viteški, da izozovemo kod nje osećaj čovečnosti, da izvršimo kod nje, ako je moguće, ono što se zove: kantacio benevolencie, da joj se umilimo, da drugi put ne bude takva kakva je bila 1914. god., da je sećanje na vitešku čovečnost zaustavi i zastidi.

To bi bio jedan način. Ako je Nemačka tako opasna, kao što je predstavljaju, onda je to slab način da se održi mir. Ali dozvoljavam i tu mogućnost. I takva politika imala bi smisla. Drugi način to je da se kaže: Nemačka je opasna, moramo je napraviti slabom, tako slabom da više nikad ne pomisli da pođe u rat. I treći način koji ide praralelno s ovim prvim i drugim, to je: mada i pobednici, moramo svakako biti jaki i prejaki,jer je Nemačka opasna država, a njen narod opasan narod! Od te tri mogućnosti Versajski diktatori nisu uzeli ni prvu, ni drugu, ni treću! Oni nisu Nemačku uvredili, oni su je ozlojedili, oni su je ponizili. Svim mogućim načinima kojim se kod čoveka može; bes ili očajanje da porodi išli su Versajski diktatori zatim da kod Nemačke bes i očajanje izazovu. Bilo je u Versajskim odredbama o primirju i miru ponižavajućih, a ako hoćete i nepotrebnih i smešnih odredaba, ali ni jednu odredbu nisu hteli diktatori Nemačkoj da oproste. Sve su to uneli da čaša gorčine, besa i očajanja – za jedan tako ponosit narod kao što je nemački – bude prepuna! Razumem; nisu hteli po prvom obrascu da je štede; znači kazali su: Sad sam te pobedio i sad ću da ti dam da sve kapi gorčine popiješ! Razumem to – možda to ne bih radio – ali razumem i to! Ali da vidite šta su dalje radili. Tako razjarenu Nemačku oni nisu vezali lancima, već paučinom. (Burno odobravanje). A sebe, pobednike, koji su tako razjarili Nemačku, sebe raslabili! (Burno odobravanje). I sad, gospođe i gospodo, pitate me da li su bili glupaci koji su pravili Versajski mir? Nisu glupaci! bili su to zreli ljudi. Ljudi koji imaju životno iskustvo, koji imaju visoku inteligenciju. I vidite kako su radili! (Smeh) Smejete im se? Kad bi stvar bila za smejanje i ja bih se morao smejati! Tako je zaključen Versajski mir! Prvo su ozlojedili onoga, koga su proglasili za zvera. Sva moguća poniženja koja mogu da utiču na psihu naroda tako ponosnog, disciplinovanog i požrtvovanog; sva poniženja koja će ga nagnati da se spremi za nove borbe – sve moguće su spremili i metnuli unutra da nikada nemački narod ne zaboravi Versajski diktat. S druge strane, kad je došlo do okivanja, okivali su ga paučinom. A kad je trebalo da pobednici budu jaki, raslabiše se. I to ne slučajno. Dat je takav ton: Raslabljujemo se: Dole snaga! Živela slabost!

Mislite da se šalim, da je ovo samo karikatura. Nije gospodo ovo karikatura! To je šema iz koje je izišla naša drama. To je predigra ove drame. I to ne slučajno. To je režiser- Izrailj, spremio. Spremio je sav bes nemačkog naroda, vezao ga paučinom, odnosno sprečavao da veže bolje i raslabio pobednika da bi došlo do novog evropskog rata. (Odobravanje). Jer ako ne dođe evropski rat, nema revolucije! Ako nema revolucije, onda nema ni one zore što je Izrailj čeka! zato, po mišljenju njegovom, treba Nemce – veliki, silan i ponosit narod – razjariti, ne poštediti ništa što bes i jarost Nemačke može izazvati! Jer Nemačka mora biti ona dinamična, ubojna snaga što će početni udar celom sadašnjem sistemu dati. S druge strane, sve garancije Versajskog ugovora moraju biti paučina. Samo priče. Luk i voda! Tako da čim Nemcima budu otvorene oči, sutra dan posle potpisa, pogledaju i vide: "Pa, ovo nisu nikakvi okovi! Ovo je senka od okova! Ovako će konac po konac otići cela paučina i jednoga dana ja, moćni i gordi nemački narod, ispraviću se i tada teško onome koji se usudio da ovakva poniženja učini!" S treće strane Englezi, Francuzi i ostali: razjedinjeni i raslabljeni! Nije to moja priča o njihovoj raslabljenosti. To je bila kod njih zvanična parola. Hvala Bogu, nema rata! Zašto? Zato što imamo potvrđen ugovor. (Smeh). Nemci su ga potpisali, a mi udarili pečat! (Burno odobravanje). I nema više rata! Ako se Nemci usude imamo sud! (Buran smeh i aplauz). Gde idu ugovori? Na sud! Kad jedna strana pokuša da okrnji ugovor, sud dođe i natera krivu stranku na izvinjenje. (Smeh). I ja bih se smejao, kad ne bih govorio o Drami savremenog čovečanstva! Nemam potrebe da vam izlažem sve ponižavajuće detalje Versajskog mira po Nemačku. Svako od vas koji hoće da to sazna, ako već ne zna ili se ne seća, naći će ih u ma kojoj publikaciji tog vremena ili u onima koje govore o tom vremenu. Dovoljno će biti da vam kažem da je Nemačka morala da preda saveznicima sve svoje mnogobrojno oružje (samo 30.000 topova), svu svoju flotu, sve svoje industrijske tajne. Nemačkoj je bilo zabranjeno da ima vojsku, flotu i avijaciju. Nemačkoj je nametnuta obaveza da plati pgtetu čiji iznos nije utvrđen. A sve je to Nemačka imala potpisati bez reči, bez diskusije, bez cenjkanja, bez razgovora: doći, potpisati i pokloniti se. I to u onoj istoj dvorani ogledala u Versaju u kojoj je 1871., posle pobedonosnog rata Prusko-Francuskog, proglašeno Nemačko carstvo. A kad se tako ponižena i uvređena i ozlojeđena Nemačka učini slabom, onda Jevreji i prijatelji i agenti njihovi, sve učiniše da se stvore preduslovi za nemačko jedinstvo, oteraše preko dvadeset nemačkih dinastija koje su dotle vladale nemačkim saveznim državama i tako omogućiše stvaranje jedinstvenog, prepotentnog Nemačkog Trećeg Rajha. A mesto realnih jemstava da Nemačka ostane mirna, stvoriše Jevreji i njihovi agenti Društvo naroda, kao sud, "koji nije imao ni toliko snage da natera Nemačku da na poziv dođe, ili da je nagna da iz Društva ne iziđe i ne zalupi za sobom vrata s treskom." I sve obaveze koje je Nemačka ugovorom morala uzeti na sebe, behu kao konci paučine jedna po jedna tako pokidane, jer ruka Jevreja i njihovih agenata, svakad kad bi došla do toga da se prema Nemačkoj preduzmu istinske garancije, bila je uvek tu da to spreči, ne iz ljubavi prema Nemcima, već radi

izvršenja svoga paklenog plana. Ali najbolje se pakleni plan Jevreja vidi u poslednjem stavu: u raslabljivanju pobednika i diktatora Versajskog mira. Oni su uvukli Ameriku u rat. Oni doveli Vilsona, svog eksponenta, da pobedu saveznika pomogne, da omogući razjarivanje pobeđene Nemačke, ali i da spreči svako njeno uništenje, da donese Društvo naroda, fasadu brbljivu u čijem će zaklonu drama da se priprema, kao što u inkubatoru začetak pileta raste. A posle su Ameriku povukli iz igre. Oni su razjedinili Veliku Britaniju i Francusku, a ove od Italije. Svoj ogromni neposredni i naročito posredni uticaj, upotrebili su sutradan u Velikoj Britaniji i u Francuskoj da ove dve sile udalje jednu od druge. A zatim svom snagom delovali da obe ove zemlje zauzmu ponižavajući stav prema Italiji i to u najkritičnije vreme 1935.-36. godine. Oni se baciše na raslabljivanje Velike Britanije i naročito Francuske. Ovo poslednje je upravo opipljivo njihovo delo i zaslužuje da detaljnije bude izloženo. Ko je bio glavni agent defetizma u Francuskoj, ako ne Jevreji? Zar nisu oni i njihovi agenti bili nosioci napadaja na svaki pokušaj nacionalne reakcije i nacionalnog podizanja Francuske? Zar nije pod njihovim neposrednim rukovodstvom, preko Leona Bluma, uz pomoć jevrejsko-komunističke tvorevine narodnog fronta, Francuska ekonomski, politički i vojnički skrhana? Zar nije Žak Izije Zej, Jevrejin, kao ministar nacionalnog vaspitanja ubijao francusku nacionalnu misao u nastavi? Zar nije pod njegovim ministrovanjem kongres učiteljskog sindikata, dve i po godine posle dolaska Hitlera na vlast, u Nansiju, avgusta 1935., doneo onu famoznu rezoluciju; da je glavna dužnost francuskog učiteljstva da radi na moralnom razoružavanju Francuske – da francuski učitelj ne sme čekati da drugi narodi otpočnu sa svojim razoružavanjem, da se odmah mora otpočeti (baš sad kad ponovo poče ludilo naoružanja) sa razoružavanjem Frakcuske? Zar se na tom kongresu ne zaori omiriski smeh francuskih učitelja kao odgovor na pitanja jednog svog kolege: "Pa čime ćemo dočekati Hitlera ako nas sutra napadne? ” Nasmejaše se učitelji i odgovoriše: "Lecima ćemo mu vojsku zasuti!" Zar nije septembarska Čehoslovačka kriza 1938. došla posle dve godine vlade Leona Bluma – (u kojoj je od 90 članova ministarske ekipe – ministri, državni podesekretari, šefovi kabineta i načelnici opštih odeljenja – bilo četrdeset Jevreja četrdeset masona, dakle poznatih prijatelja Jevreja, a samo je deset Francuza nejevreja i nemasona) – dovelo Francusku u taj položaj da na 5.000 nemačkih prvoklasnih borbenih aviona ima samo 50 svojih, da na 800 aviona mesečne nemačke produkcije, njene tvornice rade jedva deseti deo tog broja aviona za njenu vojsku? Zar nije Francuska pod tom vladom došla pred prag građanskog rata? Zar nije ta vlada uspela da Francuze baci jedne na druge, dok su Jevreji u istini postali gospodari sudbine te velike nacije? I dok je narodni front Francuske s vremena na vreme priređivao hučne povorke svojih pristalica, što su uzdignutih pesnica, pod crvenom zastavom, pod vođstvom Jevreja, vikali: ”Dole Hitler!", Hitler je kidao poslednje veze koje su vezivale Nemačku, baš blagodareći toj vladi Francuske: uspostavljao

vojsku, opštu vojnu obavezu, zauzimao demilitarizovane krajeve Rajne i pripremao Nemačku za snažan skok na Austriju, Čehoslovačku i Poljsku. Zar nisu Jevreji bacili Musolinija u naručje Hitleru? Zar nije to učinila ona skupština Francuske u kojoj je glavnu reč vodio Jevrejin Leon Blum, oborivši Lavala koji je s Musolinijem bio napravio sporazum. Zar nije taj isti Blum, sa svojom jevrejsko-masonskom ekipom, baš u vreme kad je bilo očigledno da se Nemačka snaži i priprema za definitivne skokove, spremao Francuskoj front na Pirinejima i front na Alpima, pored fronta na Rajni? Ali nije samo ovde jevrejsko delo razaranja opipljivo. Slučaj Rusije je daleko rečitiji za našu tezu. 1917. g. februara pao je caristički režim. Privremena vlada među prvima primila je telegram američkgo bankara Jakoba Šifa, jednog od vođa međunarodnog jevrejstva! (Taj Šif je ono lice što je 1905. g. grofu Viteu u Portsmutu rekao: "Ako car neće da da slobodu koju Jevreji traže, onda će ta prava biti dobijena."). Na tu depešu odgovorio je odmah i snishodljivo P. Miljukov, ministar inostranih dela Privremene vlade. U toj depeši on, između ostaloga, veli: "Dozvolite mi da budem s Vama u zajednici radi pomirenja novih ideja jednakosti, slobode i sloge među narodima." Ove reči ne bi bile razumljive, da je Šif bio samo bankar. Ali Šif je ustanovio na Kolumbia univerzitetu prvu katedru socijalne ekonomije, koja je imala za zadatak ne samo da se bavi pitanjem ljudskog osvajanja zemlje, ne samo organizacijom industrije već i duhovnim vođstvom čovečanskih poslova. I ova molba Miljukova, da mu Šif dozvoli da budu u zajednici ideja, pokazuje da je Miljukov dobro znao ideje Šifove i njegovo značenje u međunarodnom Jevrejstvu, i preko ovoga u svetu. Uloga Jakoba Šifa u borbi protiv Rusije nije počela sa tom depešom. Kao predsednik jevrejskog američkog komiteta i kao predsednik nezavisnog jevrejsko-masonskog reda Bnai B'rit, Jakob Šif je 15. II 1911. objavio rat predsedniku Sev. Amer. država Taftu, ne htevši da primi čak ni pruženu ruku Predsednikovu u Beloj kući, zato što ovaj nije hteo da primi zahtev američkih Jevreja da se trgovinski ugovor zaključen s Rusijom 1832. g. raskine, jer Rusija nije htela da u svoju zemlju primi natrag Jevreje koji su se vraćali kao američki podanici. Predsednikovo gledište je bilo jasno i određeno: Rusija je u pravu da u svoju zemlju pusti koga hoće, isto tako kao što radi i Amerika. I odmah sutradan većina američkih listova preduzela je oštar napad protiv Tafta, a ogromna izdavačka preduzeća zasula su zemlju brošurama protiv Rusije. Rezultat je bio porazan za Tafta, jer su oba Doma američkog kongresa, deset meseci po objavi rata od strane Jakoba Šifa, pozvali Tafta da obavesti Rusiju da je trgovački ugovor s njom raskinut. Ovde je Šif dakle uspeo da dve vlade: rusku i američku porazi i to samo za 10 meseci istrajne borbe. I pošto je Taft zvanično raskinuo ugovor s Rusijom, iduće 1912. g. jedna delegacija predstavnika reda Bnai B'rit došla je u Belu kuću i stavila na prsa predsednika Tafta medalju koja mu je davala pravo na titulu "čovek koji je prošle godine najviše doprineo blagostanju Jevrejstva." U leto 1916. g. iz Njujorka ruska vojna obaveštajna služba dobila je poverljiv izveštaj sledeće sadržine:

"Prva sednica ruske revolucione strane održana je u ponedeljak, 14. II u istočnom kraju Njujorka. Bilo je prisutno 62 delegata, od kojih je 50 bilo veterana iz revolucije 1905., a ostali su bili novi članovi. Većina su bili Jevreji i uglavnom intelektualci... Debata je bila upućena u pravcu ispitivanja sredstava i mogućnosti za izvođenje velike revolucije u Rusiji, pošto je trenutak vrlo povoljan.. Jedina ozbiljna prepreka je pitanje novca, ali čim je ovo pitanje bilo postavljeno, sednica je bila obaveštena da to ne sme davati povoda nikakvom oklevanju, jer čim to bude potrebno, znatne svote će biti date od ličnosti koje simpatišu pokret za oslobođenje ruskog naroda. Tim povodom ime Jakoba Šifa bilo je više puta pomenuto." Jedan memoar koji se odnosi na boljševizam i Jevrejstvo, a koji je visoki komesar Francuske republike uputio obaveštajnom odeljenju Generalštaba Francuske vojske daje interesantne podatke (dokumenat 7b18-b). Ovaj je dokumenat bio objavljen u listu "U Moskvu" koji je izlazio u Rostovu na Donu 1919. g. za vladavine belih trupa, a objavljen je u listu "Stara Francuska", gde se za ovaj memoar veli da ga je obaveštajna služba američka dostavila svima savezničkim obaveštajnim službama. Taj memoar iznosi: I. Čuje se da se u februaru 1916. g. sprema revolucija u Rusiji. Ove ličnosti i ustanove su u tom delu uzele učešća: 1) Jakob Šif. 2) Banka Kun, Leb i Komp. (uprava: Jakob Šif, Feliks Varburg, Oto Kan, Morimer Šif, Serli Hakauer). 3) Hugenhajn. 4) Maks Brajtung. U aprilu 1917. Jakob Šif je javno izjavio da je revolucija izbila blagodareći novčanoj pomoći koju je on dao. II. U proleće 1917. Jakob Šif počeo je da novčano pomaže Trockog (prava ime Bronštajn, Jevrejin) radi podizanja socijalne revolucije u Rusiji. Trocki je pored toga primao pomoć i od Maksa Varburga iz Hamburga, od jevrejskog velikog preduzeća Vestfalsko-Rajnskog Sindikata, kao i od Jevrejina Olafa Ašberga iz Štokholmske Naj Banken. III. U oktobru 1917. ostvarena je boljševička revolucija, blagodareći kojoj su Sovjeti uzeli upravu nad ruskim narodom. U Sovjetima su se sledeća lica naročito isticala:

Pseudonim

Pravo ime

Narodnost

Lenjin Trocki Steklov Martov Zinovjev Ramenjev Suhanov Sagerski Borbanov Uricki Larin Kamnov Genetski Dan Meškovski Martinov Parvus Rzjanov Černomorski Solncev Pjatnicki Abramović

Uljanov Bronštajn Nahamkes Zederbaun Apfelbaum Rozenfeld Gimel Krohmal Silberštajn Radomislski Lurio Rap Firetenberg Gurević Goldberg Zibar Helfand Goldenbah Černomordik Blajhman Zivin Rajn

Rus* Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin

Zvezdin Maklakovski Borbov Akselrod Garin Glazunov Jofe Lipinski

Vojnštajn Rozenblum Natanzon Ortodoks Garfeld Šulce Jofe Levenštajn

Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin Jevrejin

*Zapravo Lenjin uopšte nije imao ruske krvi,on je tatarsko-kalmiskog porijekla od oca,a sa majčine strane djed mu je bio JEVREJIN a majka čerka Njemca i Šveđanke.Prava internacionala

IV. Među intimnim prijateljima Jakoba Šifa nalazi se i rabin Juda Magnes. On je propovednik međunarodnog Judejstva i o njemu se misli da je prorok. Početkom 1917. ovaj prorok izjavio je da je boljševik. Šif ga je zbog toga javno ukorio, ali je i dalje ostao s njim u tesnom dodiru i prijateljstvu. V. S druge strane taj isti Juda Magnes, potpomognut od Jakoba Šifa, kao direktor svetske skolističke organizacije Paol, ima za cilj da uspostavi internacionalnu suprematiju jevrejske radničke stranke. VI. Nekoliko nedelja pre izbila je socijalistička revolucija u Nemačkoj: automatski je političku upravu nad revolucijom uzela Jevrejka Roza Luksemburg, a jedan od glavnih vođa međunarodnog boljševičkog pokreta je Jevrejin Hlaze. VII. Ako zapamtimo da je jevrejska banka Kun, Lobl i Komp. u vezi sa jevrejskom firmom, Rajnskovestfalski sindikat, i jevrejskom bankom braća Lazar u Parizu, kao i sa bankarskom kućom Gincburg (Petrograd, Tokio i Pariz), ako pored toga zapazimo da su sve ove jevrejske kuće u tesnim vezama sa jevrejskom kućom, Spajer i Komp. (London, Njujork i Frankfurt na Majni), kao i sa Naj Banken (jevrejsko-boljševičkom kućom u Štokholmu) izlazi da je boljševički pokret u izvesnoj meri izraz opšteg jevrejskog pokreta i da su ove banke zainteresovane u njegovoj organizaciji." (Sva ova dokumenta objavljena su u knjizi generala Nečvolodova: "Car Nikola i Jevreji".) Sasvim je netačno zaključiti da je međunarodno Jevrejstvo zasnivalo boljševički režim u Rusiji radi

neposredne jevrejske eksploatacije ruske zemlje i ruskog naroda. Ma koliko bile velike neposredne koristi koje bi ta neposredna ekonomska eksploatacija ruske zemlje i ruskog naroda donela, međunarodno Jevrejstvo je nije htelo. Ono je revolucijom uspelo da stvori tvrđavu svetske revolucije, kroz koju će i pomoću koje će međunarodno Jevrejstvo doći do ostvarenja svog više nego pedesetvekovnog sna o vladavini nad celom zemljom i svim narodima, obaranjem sviju posebnih nacionalnih država, ubijanjem sviju drugih religija, stvaranjem jedne svetske države, kojom niko drugi vladati ne može već jedini međunarodni, svuda među narodima rastureni narod, kome će se sva plemena pokloniti i svi narodi služiti i blagosloviti ga kao pobednika. Otuda međunarodno Jevrejstvo nije ni imalo za zadatak da privredno eksploatiše rusku zemlju i ruski narod posle revolucije, već da Sovjetijom, kao državnom organizacijom judeo-marksističke misli i Kominternom, kao međunarodnom organizacijom te iste misli, tako upravlja da ova raslabljuje sve nacionalne, a naročito hrišćanske države s jedne strane, a s druge da gura svet ka novom svetskom sukobu, a da se priprema kad ovaj sukob dođe i ratujuće strane budu dovoljno izmorene i izmrcvarene za svoju definitivnu vojničku ulogu i pobedu. Svi Jevreji koji su učestvovali u ruskoj revoluciji imali su samo taj cilj. – I njihovo prisustvo u Sovjetiji je samo u toj meri potrebno da ona ne bi skrenula nekako od onog cilja koji joj je Izrailj postavio. Pri tome je cepanje Trockog od Staljina i optužba Trockog da je Staljin izdao revoluciju, samo maska Izrailjeva, namenjena hrišćanima. Treba hrišćane prevariti kako je boljševizam evoluirao, kako više nije to onaj prvi boljševizam, divlji, krvoločni; već drugi, pripitomljeni, koji samo iz formalnih razloga ne može da se odrekne zabluda boljševičkih, pa se samo još imena drži, a u stvari je sasvim od njega daleko. Zato dolaze optužbe Trockog, koji je slučajno Jevrejin – na izdajnika Staljina. U stvari ta je optužba bacanje peska u oči, jer Staljin, kao što ćemo videti dalje, vodi stvari svetskoj revoluciji, poslušan planu Izriljevom. Nije dakle, revolucija 1917. g. bila oslobođenje Rusije, ustanak podjarmljenog ruskog naroda, već zavojevanje Rusije i porobljavanje ruskog naroda od strane jedne misli strane ruskom narodnom duhu, njegovoj istoriji i njegovoj tradiciji; misli ponikle iz jevrejskog semena, odrasle na đubrištu zapada, a ubačene u plombiranim vagonima, kroz neprijateljsku zemlju usred rata, u Rusiju da ovu, u jednom trenutku naročite slabosti, zavojuje i podjarmi. Pri oceni pitanja o prirodi Sovjetije, ovaj istorijski momenat zavojevanja Rusije i porobljavanja ruskog naroda osvajanjem iz inostranstva od strane predstavnika judeo-komunističke misli, propuštenih usred rata kroz Nemačku u plombiranim vagonima, namerno se izostavlja. Jer odista nije svejedno da li je revolucija delo ruskog naroda ili inostranstva: u prvome slučaju radi se o oslobođenju, u drugom o zavojevanju. Teza judeo-marksistička i legiona njihovih prijatelja jeste da je Rusija revolucijom oslobođena. Istorijske činjenice utvrđuju, naprotiv, da je osvojena od šake smelih jevrejskomarksističkih avanturista – propuštenih u ratu kroz neprijateljsku zemlju, a novčano obilno potpomognutih od strane Jevreja. Ali ne samo ovaj momenat: pohod iz inostranstva i mali broj boljševika, već i naročito duh same boljševičko-marksističke misli pokazuje da njena revolucija nije oslobođenje Rusije i ruskog naroda, već zavojevanje i porobljavanje.

Kakva je to misao marksistička koja se ubacuje u Rusiju? Odgovara li njen duh duhu ruskog naroda, njegovoj tradiciji, njegovoj istoriji i njegovim težnjama? Jevrejin Karlo Madrohaj-Marks napisaoje kritiku kapitalizma i time postavio osnovu današnjeg socijalizma i boljševizma. Socijalizam je postojao i pre Marksa. Ali nije bio pokretan od Jevreja. Otuda valjda i njegov neuspeh. Jevreji su – iako najveći korisnici kapitalizma – videli da je pitanje njihovih političko-mesijanskih ciljeva vezano baš za uspeh socijalizma. Jer se socijalizam pokazuje kao moćno oruđe za cepanje nesemitskih naroda, za rušenje njihovih nacionalnih država, za borbu protiv hrišćanske Evrope, za ostvarenje jevrejske političke vladavine u svetu. Otuda i uspeh Marksov i uspeh socijalizma. Tri su glavne misli na kojima počiva ekonomski deo marksizma, koje ga upravo omogućuju i čine pogodnim oruđem ovih jevrejskih svetskih planova. O samom ekonomskom delu marksizma neću večeras govoriti, jer nam to i nije predmet, već o onim filosofskim postavkama, o onom shvatanju sveta na kojima je marksizam sazdan, zbog kojih je sazdan i koje su mu dale onu strasnu dinamiku. Prva misao je ateizam. Nema Boga! Ljudi uzalud podižu oči nebu. Ono je gluvo, nemo i pusto. Nikoga tamo nema. I ne samo tamo gore, iznad glava njihovih, već nigde. Prema tome, luda su i glupa i sva ostala verovanja koja izviru iz vere u Boga i prazne sve nade što su za tu veru vezane. Druga misao je materijalizam. Nema duha! Sve je samo materija, pa i sam duh je samo psihička manifestacija materijalnog i samo materijalni uslovi ljudskog života uspavljuju i pokreću istoriju ljudsku. Samo je materijalno glavno i bitno u životu naroda i država, a moralno, specijalno duhovno, sporedno. Tzv. moralno i duhovno je nadgradnja ekonomskog. Ono je glavno i osnovno, a moralno i duhovno se nadgrađuje nad osnovom i zavisi od nje. Treća misao je klasna borba. Nije narod jedan sastavljen od braće, već od samih krvnih neprijatelja, raspoređenih uglavnom u dve klase koje su u stalnoj i neprekidnoj borbi! Istorija jednog naroda prema tome nije istorija vezanih u jednu sudbinsku i kulturnu zajednicu osećanjem poniklim iz zajednice porekla ili života - već istorija uklupčanih krvnih neprijatelja, što se grizu, ujedaju, raskidaju i uništavaju u međusobnoj besomučnoj borbi. Te tri misli čine filosofiju Marksizma. One na sebi nose pečat jevrejskog genija i pritvornog mu mentaliteta. Ostavljajući na stranu očigledni kontrast da se narod koji je najveći korisnik kapitalizma, koji je za 150 godina, od kako se dočepao "političke slobode i ravnopravnosti", uspeo da stavi ruke i da uzme pod svoju upravu najveći deo banaka, industrije i trgovine, ruda i saobraćaja čovečanskog, javlja se sad kao kritičar, rušilac i organizator rušenja tog istog poretka, kontrast koji bi trebao da bude opomena svima

da vrlo oprezno primaju jevrejske reformatore. Obazreću se na toliko puta isticanu činjenicu da ova jevrejsko-marksistička misao ne odgovara jevrejskom duhu, a odgovara njegovom dvoličnom karakteru i mentalitetu. Sami sudite! Marks je Jevrejin – sin jevrejskog naroda koji ne može da se odrekne svoje vere u Boga. Cela istorija njegova je na toj veri sazdana, veri kojoj su i danas u glavnim linijama, čvrsto privrženi. Toliko je vera u Boga vezana za Jevrejstvo, da ne verujem da ima ijednog Jevrejina pravog i iskrenog ateiste. Jevreji veruju da duh rukovodi i pokreće istoriju. Cela njihova istorija je dokaz za to. Sve što su radili radili su, i kroz materijalno nemoguće uslove prolazili, jer ih je pokretala mesijanska ideja da su oni narod izabrani od Boga kome je dato da vlada svim narodima. Ali tako oni veruju kad su u pitanju oni sami, jer takva misao snaži i održava narod. Za hrišćanske i ostale narode oni su u osnovu nove masovne socijalne i socijalističke misli stavili materijalističko shvatanje istorije – misao sasvim suprotnu onoj koja važi za Jevreje. Jevreji su više nego narod: oni su porodica ogromna. Nigde solidarnost nije tako duboko vezala članove jednog naroda jedne za druge, kao što je slučaj kod Jevreja. Tako Jevreji rade kad su oni kao narod u pitanju, jer takva misao o solidarnosti i povezanosti dubokoj i sudbinskoj, o bratstvu krvnom, hrani i brani i snaži jedan narod. Zato su Jevreji u osnovu nove masovne, socijalne i socijalističke misli stavili klasnu borbu, mesto solidarnosti, da se nejevreji među sobom glože i krve. Da li ta marksistička misao odgovara duhu ruskog naroda? Da li bezboštvo, materijalizam i klasna borba odgovara ruskom narodu? Jesu li to njegove misli koje je stari ruski režim pritiskivao i ganjao, a one ganjane uspele da revolucijom oslobode sebe i ruski narod? Odgovor je negativan. Ruski narod nema ni ateizam, ni materijalizam, niti klasnu borbu za svoju rođenu misao. To su tuđe, strane misli njegovoj prirodi, ubačene sa strane, osvojile njegovu zemlju i porobile njega i sve što je njegovo. Ali može neko da sumnja u to. Otuda takvim predlažem da izvrše takozvanu introspekciju, neka po duši svoga naroda sude o ruskom narodu. Neka zatim odgovore da li našem narodu odgovara ateizam, metarijalizam i klasna borba. Kad govorim o narodu, o njegovom duhu, ja ne mislim na one koji su kroz škole prošli, niti na jedno pokolenje, već na kolektivnu psihu naroda što se kroz narodne umotvorine tokom vekova izražavala. Može li naš narod shvatiti Vaseljenu bez Boga? Nikad i nigde se on nije mogao s takvom mišlju pomiriti. I u vreme kad hrišćanstvo nije bio primio, on je verovao da Vaseljena mora imati domaćina koji čuva i održava svet od uljeza i otimača, bilo da su ovi neka zla božanstva, bilo da su zli ljudi. Može li narod shvatiti materijalizam i njegovu predominaciju u istoriji? Nikad i nigde se narod naš nije

mogao s takvom mišlju pomiriti. A "Ustanak na dahije" – koji rečima, što ih slepi narodni guslar kao u kamen ureza – najbolje pokazuje narodno shvatanje istorijskih procesa. Kako dolazi do narodnog ustanka? Četiri činioca se nalaze jedno prema drugom: dva koja su protiv Ustanka i dva koja hoće Ustanak. "Kad se šćaše po zemlji Srbiji; po Srbiji zemlji da prevrne, I da druga nastane sudija, – Tu Knezovi nisu radi kavzi, Nit su radi Turci izjelice, – Al je rada sirotinja raja, Koja globa davati ne može, Ni trpeti turskoga zuluma. I radi su Božji ugodnici, Jer je krvca iz zemlje provrela: Zeman dođe valja vojevati Za Krst časni i slobodu zlatnu Svaki svoje da pokaju stare." Ona dva za ustanak su materijalni (raja), duhovni principi (Božji utodnici). I duhovni princip pokreće prilike. "Ne bil' s' Srblji na oružje digli Al se Srbi dignut ne smedoše." Ne smedoše, jer raja bez vođstva, bez glave ne diže ustanke, ne stvara istoriju. Treba prilike da uzbude ”Turke biogradce” da oni poveruju u mogućnost ustanka, da počnu ubijati kneževe, da ovi vide da će i bez ustanka izgubiti glave, te da tako rajino raspoloženje za kavgom dobije svoje organsko vođstvo, da narod dobije glavu – i da dođe Ustanak. Ova narodna pesma pokazuje duboko, prisno narodno verovanje da je u istorijskim zbivanjima duhovno nadmoćnije od materijalnog, a ne obratno, kao što su Jevreji, preko Marksa, ubacili u hrišćanski svet.

Da li je klasna borba poznata našem narodu, okatom i Bogom nadahnutim? Jer ako je klasna borba zakon ljudska: života, onda je taj okati narod nju morao videti i o njoj morao govoriti: A on o njoj nigde ne govori kao normalnoj životnoj pojavi. Naprotiv, kad u svojim narodnim pesmama opisuje svoju vlastelu, on uživa u njenom bogatstvu, u njenoj krasoti, on se ponosi njenom snagom, njenom hrabrošću, njenom mudrošću. Samo na jednom mestu on besni na svoju vlastelu: "Velikaši, proklete vam duše" Samo na jednom mestu ih tako proklinje, kad se ta vladajuća klasa među sobom posvađa i zakrvi, te ta međusobna svađa pocepa carstvo. Kad bi narod video klasnu borbu, on bi mrzeo svoju vlastelu – a trljao bi ruke i radovao bi se kad bi video da se ta vladajuća klasa među sobom pokrvila. Jar ako je ta vladajuća klasa njegov neprijatelj, onda je međusobna nesloga i borba te vladajuće klase njegova sreća i blagostanje. Ne odgovara našem narodnom duhu, dakle, ni ateizam ni materijalizam, ni klasna borba. Ne može, dakle, odgovarati ni duhu, ni prirodi, ni istoriji ruskoga naroda ateizam, materijalizam i klasna borba. Na taj način smo dokazali ne samo da je istorijski ruska revolucija došla iz inostranstva, propuštanjem neprijatelja i novcem i organizacijom Jevrejskom, već da sama ta misao, što je revolucijom došla do vlasti, po prirodi svojoj ne odgovara duhu ruskog naroda. To je Sovjetija. To nije Rusija. Mnogi, razume se, to zameraju. Hteli bi da ja i dalje posle 1917. g., ne zovem Rusiju Sovjetijom. A ja ne mogu. Iz tri glavna razloga: Prvi je: što se ona sama tako ne zove. Ne znam što je gonilo Staljina i njegovo društvo da svoju tvorevinu prozovu SSSR (Sojuz sovjetskih socijalističkih republika) -da od četiri reči nema nijedne jedine koja označava kakvu geografsku ili nacionalnu stvarnost. Ali neki razlog su imali za to. A u civilizovanom društvu je red da ljudi zovu trećega onako kako se on sam zove, a ne drugim nekim imenom. Obično ljudi smatraju uvredom kad ih neko zove onako kako se sami ne zovu. Drugi je: što su Rusija i ruski narod zarobljeni tuđom mišlju i tuđom organizacijom – kao što smo napred naveli. A neko veli: Neka je i tako! Imate pravo. Ali tamo na severu je velika ruska zemlja i veliki ruski narod. Tu zemlju moram zvati Rusijom.

Odgovoriću ovom pričom. Ona je moj treći i poslednji razlog: Bio neki Jovan. Imao plac i decu, kuću i radnju, poljska imanja i stoku. Ali pogine. Ubije ga Stojan. Uzme ženu, decu, kuću, radnju imanje i stoku. I Stojan se namesti udobno tamo gde je bio Jovan. Za mene je jasno da je taj novi gospodar ipak samo Stojan, iako drži i Jovanovu ženu i decu, i kući i imanje, i radnju i stoku. I zato ga zovem Stojanom, a imanje i decu i stoku, pa i ženu Jovanovim. I nikako ne mogu to da pobrkam, ni da zaboravim. Takav mi je običaj. I nije rđav: mislim da je i kod vas takav... (Burno odobravanje. Povici: Tako je!). Ali mora među vama biti ljudi koje sve ovo nije ubedilo i koji misle: ovo upoređenje ramlje. Nije sad tamo otimač i ubica Stojan, nego je zemlja ruska i narod ruski našao pravi oblik svog državnog i narodnog uređenja, svoju sreću i svoju snagu: rascvetala se ruska zemlja i raspevala se ruska snaga sada i drhće stari svet od nje. Da vidimo da li je tako! Mi tražimo istinu, a ona je meni uvek draga, ma kakva bila. Da vidimo dakle, da li je tako. Razgovarao sam pre neki dan s mladim čovekom koji je iz ljubavi prema svojoj ruskoj zemlji prešao tajno granicu, probavio tamo skoro pola godine i vratio se tajno. Njegovi izveštaji su izišli u br. 24 i 27 naših biltena. Iz tog dugog četvoročasovnog razgovora navodim samo ovo: "To je zemlja u kojoj, osim male dece niko u oči ne gleda. Pri razgovoru gleda dole, gore ili pored vas, ali u oči vas ne gleda. Tek kad se dobro upoznate, oči se bojažljivo podižu i kolebljivo susreću s vašim. Pa i posle toga. Navika se teško savlađuje. To je zemlja takoreći bez staraca i starica. To je ono što najpre pada u oči. Starije generacije su tako izrešetane, da se samo retki primerci jaš viđaju. To, je zemlja duboke rezignacije. Rezignacija je postala navika. Kao što mi nosimo ogromnu težinu vazdušnog pritiska na sebi i ne osećamo: navikli smo se na nju. To je zemlja u kojoj se ništa ne može kupiti bez gurnjave. Nisam za šest meseci video u Sovjetiji da ima ijednog artikla dovoljno, na pretek. Otuda za svaki se pravi red, "hvost": novine, šibice, sapun, brašno, cipele, tkanine ili željeznička karta. Ni sa jedne željezničke stanice ne pođu nikad svi putnici: neko mora ostati, jer nema mesta. To je zemlja u kojoj se kupuju i stvari koje čoveku ne trebaju u nadi da će putem razmene lakše dobiti stvari koje trebaju.

To je zemlja u kojoj samo retke, privilegisane porodice po gradovima, imaju svoju zasebnu sobu. Vrlo često, u većim sobama stanuju po tri bračna para ili jedan bračni par i po dva ili tri samca. Jednom reči, to je zemlja koja živi pod terorom kakav se u Evropi ne može zamisliti i u oskudici koja u Evropi izgleda neverovatna." Ali i to možda neće ubediti ljude koji u Sovjetiji gledaocu Rusiju i vide sreću ruskog naroda. Da idemo dalje. Tamo vlada vlada koja se zove Radničko-seljačka vlada. I mnogi, koji ovde kod nas uzdišu za tim poretkom, vele: sigurno je da u Rusiji nije dobro plemićima i kapitalistima, vladikama i svepggenicima, ali je dobro radniku i seljaku. Da vidimo da li je bar tako. Priznajem da ako je dobro radniku i seljaku, ako su Sovjeti bar tim velikim slojevima naroda dobro učinili, onda je sve što govorim protivu njih neosnovano. Ali šta ćemo raditi ako ni radnicima, ni seljacima nije dobro? Ti koji tako misle začudiće se, zgranuće se kad im kažem da je jedina stvarna opozicija Sovjetima danas radnik i seljak. Ne neki radnik i neki seljak, već ogromna većina radnika i seljaka. Inteligencija nije opozicija. Kao i po drugim zemljama, ona je oportunistička, karijeristička, mlaka, neborbena. Plemstvo ili je uništeno, ilu u bekstvu. Samostalnih privrednika uopšte nema: likvidirani su. Sveštenstvo se drži isključivo crkve, koja je i danas, uprkos Staljinske konstitucije, progonjena. Od tih su još najborbeniji, na svoj način, tzv. "brodjači popi" (lutajući sveštenici), koji su neregistrovani i koji hodaju po selima i gradovima i tajno vrše obrede – i čijim molitvama se narod baš zato pggo su tajne i obraća. Ali prava, opasna i masovna opozicija jesu radnici i seljaci. Da je tako vidi se iz dva dekreta Sovjeta narodnih komesara onog od 28. XI 38., kojim je utvrđeno novo radničko zakonodavstvo, onog od 28 V 39., kojim je utvrđeno novo kolhozno pravo. Prvi dekret svojim odredbama predstavlja najteže po radnika zakonodavstvo u Evropi. A drugi dekret predstavlja pravo novo porabljivanje sela. Ali ova dva dekreta izlaze iz okvira naše večerašnje analize. To možete naći u drugim našim spisima. Pa ipak jedno moramo reći: radničko zakonodavstvo koje bi tako malo vodilo računa o slobodi radnika, kao ono u Sovjetiji, ne postoji danas u Evropi. A isto tako seljačko zakonodavstvo nije seljaku u svetu tako malo slobode dalo kao što je ono u Sovjetiji. Sovjeti su na ovo bili primorani. Godinama su oni na svojim partijskim kongresima za sve svoje nedaće krivili "rukovodjašče” one koji preduzećima upravljaju. Iz doktrinarnih političkih razloga nisu smeli govoriti da im nedaće dolaze zbog otpora koji im suprotstavljaju radničke i seljačke mase, u ime čije oni vladaju. Ali na kraju život ih je nagnao da otvoreno iznesu optužbe i one su se prvi put čule na XVIII partijskom kongresu VKPb (mart 1939. g.) i to ne više protiv "rukovodjaščih", već neposredno protiv radnika i seljaka. Godina 1939. sva je u znaku borbe sovjetskog režima protiv radnika i seljaka. Ta borba nije izbila tek sad. Ona je stara koliko i boljševički režim. U početku je ona bila borba protiv belih, zatim protiv zaostale inteligencije, srednjih klasa i sveštenstva. Sad se same narodne mase – ne iz doktrinarnih razloga, već u ime prirode stvari u ime samog života – bune protiv jednog nemogućeg sistema koji je zamislio jevrejski duh za nejvrejske narode i koji jevrejski svesni i nesvesni agenti hoće

na silu Boga da im nametnu. Istorija sovjetskog režima za ovih dvadeset i dve godinee je istorija krvave i surove borbe ruskog naroda protiv svojih zavojevača, predstavnika i eksponenata jevrejsko-marksističke misli. Ovi poslednji dekreti su samo otvoreno priznanje sovjetskog režima o toj borbi baš sa onima, u ime čije su oni oborili stari poredak, porušili tolika dobra, pobili tolike milione ljudi, izložili smrti od gladi desetinama miliona drugih, prognali ili zatočili desetinama miliona trećih, a sve druge podveli pod režim, "u kome, osim male dece, niko drugi u oči ne gleda." (Burno odobravanje). Neverni ipak nisu ubeđeni. Oni iznose dva razloga. Prvi je u političkoj i vojničkoj snazi Sovjeta, a drugi u čudnim i velikim stvarima koje su oni u Rusiji stvorili. Neverni vele: "pa kad je sve to tako, onda otkud ta velika politička i vojnička snaga Sovjeta i otkud tolike čudne i velike stvari što su tamo učinjene?" Neverni imaju pravo da pitaju. I ja im odgovaram: Kad se pojavila ta snaga o kojoj govorite? U kom trenutku? Kad je zapadna Evropa upala u rat. Pre toga je nije bilo. Gde je 1938. g. bila Sovjetija da zadrži Poljsku od napada na Čehoslovačku? Uprkos sovjetskog protesta upućenog Poljskoj, ova prezrivo Sovjetima odgovara i produžuje presiju i napad na Čehoslovačku, a Sovjeti pri tom ne mrdnuše da Poljsku zadrže. Što svoje sporove sa baltičkim i skandinavskim državama Sovjetija nije raspravljala pre 1. IH 39.? Što svoj spor s Poljskom nije raspravila pre 7. IH 39? Jedan je razlog samo. Da bi Sovjetija mogla pokazati snagu, treba pred sobom da ima slabe protivnike – daleko slabije od sebe. (Odobravanje i povici). Vojni stručnjak Tajmsa, 10. VIII 39., dakle u vreme kad je Engleska pregovarala sa Sovjetijom, dao je sledeću ocenu o crvenoj vojsci: "Sposobna da iznenadnim napadom zada ozbiljan udar i jakom neprijatelju ako ovaj nije na oprezi. Sposobna za ofanzivni pokret manjeg značaja protiv slabog neprijatelja." Dakle nesposobna da udari na jakog neprijatelja koji je na oprezi – kao pggo nije sposobna ni za ofanzivu opšteg i većeg značaja čak ni protiv slabog protivnika. Razlozi su tome: tehnički (rđav saobraćaj) vojnički (slab i nepodesan starešinski kadar), moralnopolitički (nepouzdanost trupa), ekonomski (rđavo ekonomsko stanje zemlje). Što se tiče velikih čuda o kojima su neverni slušali, izvesna čuda zaista postoje. Prvo je u tome što pored sve statistike o ispunjenju plana proizvodnje, zemlja ima izgled vrlo

skromnog, pa čak i bednog života, a ipak nijedan artikal se bez gurnjave ne može, pa čak često ni sa gurnjavom, kupiti. Drugi je u tome što bi upravo bilo čudo da uspe režim koji se hvali u svom budžetu da ima 80.000.000 službenika, što će reći činovnika i nameštenika, tj. birokratije, gde je po pravilu lična inicijativa odbačena. Treće je u tome da bi upravo bilo čudo da režim, u kome ljudska sloboda i ličnost tako malo vrede, nije bio u stanju da se izgradi bespravnom i besplatnom radnom snagom toliko gigantskih tvornica i postrojenja, kad su pre njih to mogli egipatski faraoni i rimski carevi sa daleko manje terora, a s više poštovanja ljudske ličnosti i slobode i beskrajno manje žrtava u krvi, životima ljudskim i materijalu. (Burno odobravanje). Ali najveće čudo na koje sam naišao u svom ispitivanju mnogobrojne literature i saslušavanju sviju svedočanstava, jeste ono koje sam našao u knjizi jednog Francuza, koji opisuje ova gornja čuda, pa na kraju veli: "Može mi se zameriti da nigde ništa odista lepog i velikog nisam video. U stvari video sam. Video sam kazneni zavod na 20 km od Moskve. Kazneni zavod koji straža ne čuva, gde kažnjenici mogu slobodno, kad hoće da idu u operu ili kino u Moskvu, gde kažnjenici mogu da dovedu svoje porodice i da s njima na robiji žive, gde kažnjenici imaju takvu ugodnost, i takvo obilje, da se zavod ipak mora čuvati od onih što bi hteli da iz sloboda uđu nekako "nezakonito" unutra. I tako smo pokazali predigru drame: razrajiti Nemačku, okovati je paučinom, raslabitn pobednike. Odatle ima da izbije drama. Ali tek onda kad se prethodno ostvari neočekivano i iznenadno spajanje Nemačke i Sovjetije. I danas ljudi stoje zbunjeni pred tim neočekivanim obrtom. Ta zar nije naša velika štampa brujala od tvrdnji: "sutra ili prekosutra potpisuje se sporazum Engleske sa Rusijom.” – Uzaman smo dokazivali da to biti neće! Smejali nam se jedni, klevetali nas drugi, napadali nas treći. Pa ipak Engleska sa Sovjetijom nije potpisala sporazum. Mesto toga, na zaprepašćenje svih, došao je Nemačko-sovjetski pakt o nenapadanju, (Smeh). Kakav je značaj njegov u ovoj drami? Da li je to običan političko-vojni pakt kao što se često između zemalja zaključuje? A, ne! Ovaj pakt ima drugi značaj. On je poslednja scena Predigre. Njegov perfidno-satanski karakter osvetljuje tragičnom crvenom svetlošću samu dramu koja počinje da se pred našim očima odigrava. Zato što smo znali to, zato smo uprkos tolikih i takvih tvrđenja mogli uporno tvrditi da neće biti postignut sporazum između Engleske i Sovjeta.

Nemačka je u ovoj Drami izazivač rata. Motor rata, pa prema tome i Motor revolucije. Preko Sovjeta Izrailj drži Kormilo rata, pa prema tome i Kormilo revolucije. Pakt nemačko-sovjetski od 23. VIII nije ništa drugo nego spajanje motora sa krmom, uzimanje nemačke motorne snage pod uticaj jevrejsko-marksističkih kormilara. Zato je taj pakt došao kao poslednja scena predigre da bi Motor uzeo onaj pravac koji Reditelj hoće. Mi smo zato davno rekli da Hitler postaje nesvesni jevrejski agent. Misleći da radi nešto što treba da donese sreću i veličinu njegovoj Nemačkoj, on u stvari izaziva rat i svojom ogromnom, a opremljenom snagom i disciplinovanim narodom, udara o zid anglo-francuski, upravljan sovjetskim kormilarom, sve u cilju koji je Izrailj postavio. (Odobravanje. Tako je !)

DRAMA I eto Drama je počela. Sjurila se Nemačka na Poljsku i smoždila je. Nemačka je spremala munjeviti rat za istok i pokazalo se da su i sprema i iskorišćenje odlični. Poljska je slomljena. Ali pre toga, zbog datih garancija (koje su nepromišljeno toliko puta već davali, navedeni lukavo od onog istog reditelja koji im je u uši duvao neprestano sulude formule o kolektivnoj bezbednosti, dok ih je istovremeno raslabljivao i razbijao i onesposobljavao za svaku oružanu brzu napadnu akciju) – Engleska i Francuska objaviše rat Nemačkoj. Kad je Reditelj bio siguran da je sad zavesa dignuta, da je drama zaista počela, da će ovog puta odista da se igra i to istinski, da nema više opasnosti da stvar prođe na miru, da će zaista biti loma, huka, treske, cike, dima, ognja i krvi – zakliktao je iza kulisa skriveni Reditelj., od divlje radosti i nasmejao se smehom ledenim, trljajući zadovoljno ruke. "O, rekao je, koliko truda i muke! I jedva jednom da otpočne drama koju spremam vekovima. O! ide vreme, Izrailju! Dolazi kraj tvojim mukama, tvome stradanju, tvojim teškim poniženjima. Ide zora, Izrailju! I ide pobeda tvoja: blagosloviće te rvač s kojim si se rvao u pedesetvekovnoj noći!" I tada u igru ulazi i Sovjetija. Skinuvši masku sa lica svog, bestidno se baci na slomljenu Poljsku da "zaštiti živote, slobodu i imovinu svoje jednokrvne braće” – ona koja u ruskoj zemlji pogazi svu slobodu, smrvi desetine miliona života i oduze i poništi svu imovinu nesrećnog ruskog naroda. Ali maska već i nije mnogo potrebna. Maska je trebala dok ne počne Drama.

Nekad je Sovjetija pravila formule o napadaču i besprekorno s drugim državama utvrđivala ko se ima smatrati napadačem. Sada, u govoru Molotovljevom, videli smo da su se "promenile prilike, pa i pojmovi o napadaču, kojima smo se mi služili, a u koje su ostali poverovali!" Nekada je to bilo potrebno, kad je Sovjetija bila najveći huškač protiv fašizma i kad je na svaki način gledala da baci Francusku i Englesku čas na Italiju, čas na Španiju, čas na Nemačku, obećavajući im svoju "ogromnu" pomoć. Danas ta laž nije više potrebna: tako je zgodno režirana drama, da su Engleska i Francuska morale objaviti rat Nemačkoj. Sad Sovjetija može mirne duše da uzme delove poljskog plena, očekujući završetak drame. Nekad je to bilo potrebno kad su sovjetski "narodni frontovi", "antifašistički blokovi", "blokovi demokratskih snaga", urlali po svima evropskim zemljama o pomaganju velikih zapadnih demokratija – danas ni ta laž nije više potrebna. Danas isti sovjetsko-jevrejski agenti propovedaju dezerterstvo, neulazak u vojsku, mržnju prema kapitalističkim demokratijama. Zašto više da lažu kad je drama već počela. Sad se tek vidi kako je pakosno smišljena uloga ove tajanstvene ličnosti što se zove Sovjetija Zaplet drame je, dakle u ovome: Nemačka, koja je najbolje shvatila lukavu igru Izrailja, primila je s oduševljenjem da u toj drami igra ulogu izazivača rata, njenog Motora, pa prema tome i Motora revolucije. Ona je to učinila verujući da do rata s Anglo-Francuzima neće doći, kad ona napadne i smrvi Poljsku. Jer Anglo-Francuzi na Sigfridovu liniju ozbiljno ni napadati ne mogu, a na drugi način Poljskoj pomoć ukazivati ne mogu blagovremeno. Ako Anglo-Francuzi ipak u rat budu ušli zbog datih garancija Poljskoj, to će biti platonski rat, rat bez rata. Jer će Nemačka za četiri nedelje slomiti potpuno poljski otpor, a tada će pasti Vlada Poljske koja je rat oglasila, a druga će s Nemačkom zaključiti mir, predajući joj Dancig i Koridor. Anglo-Francuzi će posle toga morati i sami mir da zaključe. A ako neće, neka sede na Mažinovljevaj liniji. Nemačka će iza Sigfridove linije mirno uživati plodove svoje pobede. Ovaj račun ne bio potpuno tačan, kao što se videlo, da 23. VIII nije uspela poslednja scena predigre ove Drame, da se Krma revolucije (Sovjetija) nije vezala za Motor revolucije (Nemačka). Hitler je toga dana verovao da je nadmudrio ceo svet. Pokazali smo već koliko je od toga daleko. Jer je taj pakt omogućio Sovjetiji da upadne sa svoje strane u Poljsku, da ovoj onemogući svaki otpor i da zauzme velike delove njene zemlje. Sad je nemoguć Hitlerov plan o zaljučenju mira s Poljskom, jer je

Poljska ne samo tučena, veo smrvljena. S kime sad mir zaključiti? A kad nema mira s Poljskom, kako da mir zaključe Anglo-Francuzi, koji su obavezom časti u rat zbog Poljske ušli? Nemci su se spremili za munjeviti rat, ali prema jugo-istoku, a ne ka zapadu. Anglo-Francuzi uopšte nisu spremni za napadni rat, već samo za odbranu. Ali su u rat ušli, jer su nepromišljeno dali jemstva koja su ih nagnala da u rat uđu, iako Poljskoj nisu stvarno mogli pomoći. Mislili su da je već i to pomoć što su ušli urat. Anglo-Francuzi su dovoljno jaki da se odupru navali Nemačkoj. To i čini glavnu teškoću vojnog položaja Nemačke, pri do sada poznatom oružju. Ali, iako je odbrana važna, pobedu je retko kad dala samo odbrana. Sem kad je bila duga i tako izmoždila i oslabila napadača, da napadnuti mogu preći u pobednički napad. Ali pabeda u tom slučaju dolazi, ponavljam, tek posle duge, uporne i krvave borbe. A Anglo-Francuzi na to i misle. Oni govore o dugom ratu. I ja mislim da iskreno misle na dugi rat. Ali dve opasnostn ih u dugom ratu čekaju. Prva je: da li će njihove vojske izdržati takav rat? A druga je: da u Nemačkoj mesto njihove vojničke pobede ne doće boljševizacija? Jer, jedna činjenica pada u oči. Već dva meseca stoje vojske jedna prema drugoj u ratničkom stanju, ali rata potpunog još nema. Oseća se kako iza svakog fronta brekću spremni tenkovi, kako tek što nisu poletele stotine vezduhoplovnih eskadrila, kako tek što nisu opalile desetine hiljada topovskih cevi, kako tek što nisu stotine hiljada bacača mina, bombi i plamena otpočeli svoje dejstvo. Pa ipak: sve još miruje. Mnogi su se trudili da to objasne, pa i mi. Ali mislim da je pravo objašnjenje za to samo ovo: Izgleda kao da obe strane osećaju da su tako strašna njihova ubojna sredstva, kao i ona na drugoj strani, da ljudski materijal nije u stanju dugo izdržati potpuno stavljanje u dejstvo svega oružja. Otuda obe strane gledaju da pronađu takvu tačku na suprotnoj strani gde će potpunim stavljanjem u dejstvo svog oružja, za kratko vreme postići velike rezultate. Takvu tačku do sad nisu pronašli. Otuda ne smeju ni da razviju rat do potpune punoće. A ono gornje rešenje na koje računaju Anglo-Francuzi, predstavlja dug i krvav rat, gde bi Nemci prvo napadali besoumučno i bili krvavo odbijeni, da zatim i sami budu napadnuti i pobeđeni. Zato i velimo, s obzirom na očigledan i opravdan strah da ljudi manje izdrže od oružja: dugi i krvavi rat ima malo izgleda da se završi pobedom. Naprotiv, neverovatno je. I na tu mogućnost i računa Reditelj drame ove,

i njegov eksponent, Sovjetija – da se krvava i duga drama završi onako kako su judeo-marksisti i zamislili. Ima li izgleda da se drama tako nesrećno ne svrši? Zid anglo-francuski, Motor nemački i Kormilo sovjetsko su glavne ličnosti Drame. Biće izigran reditelj Izrailjski, ako mu Kormilo otkaže poslušnost. Ima li nade za to? Sovjetija izbegava rat, ali mobilizacijom drži znatne snage naroda pod oružjem. Za režime kao što je njen i sama mobilizacija predstavlja opasnost, jer od nezadovoljnog stanovništva koje je dotle pasivno podnosilo sve, mobilizacija čini vojnike, dakle građane aktivne odbrane. A to pomera odnos građana prema režimu, i režim mora da popušta u stezi, dok građani dobijaju slobodu da prema režimu zauzimaju uspravniji stav. Naročito je za Sovjetiju opasan eksperiment dovođenja njihovih vojnika u mogućnost da upoznaju život u ostaloj Evropi, o kome su oni bili upoznati samo preko propagande svoje, koja im je u materijalnom pogledu svoju zemlju predstavljala kao raj, a Evropu kao pakao. Sad će njeni vojnici videti u zauzetim delovima Poljske i baltičkim državama takve životne mogućnosti kakve oni ne mogu nigde videti u Svojetiji i kakve ni zamisliti nisu mogli. Isto tako potreba snabdevanja vojske mora izazvati duboke promene u njihovom ekonomskom ustrojstvu – ili slom cele države. Svi ovi momenti mogu tokom ove Drame učiniti da se prilike u Sovjetiji duboko promene u pravom nacionalnom ruskom, slovenskom i hrišćanskom pravcu. Desi li se to, Kormilo će izdati reditelja. Ono će stresti sa sebe njegovu prljavu šapu. Neće biti Sovjetije više, već će prava narodna Rusija doći na svoje mesto. To bi najpotpunije izigralo planove Reditelja ove drame. Ali, ako Kormilo ne izda Reditelja, onda je druga mogućnost: da Motor otkaže. Ta je mogućnost daleko manja od one prve. Trebaće mnogi i krvavi porazi pa da Motor nemački otkaže. A toga za sad nema. Tek je trebalo da dođe. Ako nema nekog nepoznatog novog tehničkog sredstva, to može da dođe tek posle dugog i krvavog rata. A taj krvavi rat je baš ono što traži Reditelj Drame radi postignuća ciljeva svojih. Tako dakle, Drama je lukavo spremljena. Izrailj ima razloga da iza kulisa trlja ruke i da se smeje, kako samo on ume. Po ljudskoj pameti sudeći, sva je verovatnoća da Drama uspe. Ali, Reditelj ne želi da se Drama rasprostire samo na zapad Evrope. Njegova je želja da ona obuhvati ceo svet. Ni stope zemlje da ne bude koju Drama ne bi obuhvatila.

Zasad, u prvoj i drugoj sceni prvog čina, pojavili su se na Pozornici Poljska i Nemačka, Engleska i Francuska i Sovjetija. Ali Izrailj želi da tu dođu i drugi narodi: i oni baltički i balkanski, i oni mali i mirni Holanđani, Belgijanci i Finci – celu Evropu, on želi, da drama obuhvati. Kakva mu se vlast to dade nad Evropom? Kakva to kazna Evropi dođe? Sva njena lepota i snaga, bogatstvo i mudrost došli su pod znakom Krsta Hristovog. Ali tokom sto pedeset godina svoje poslednje istorije, Evropa se podade materijalističkom bezboštvu i Hristoborstvu. I izgubi orijentaciju. I smete se. Kao brod na pučini okeanskoj kome su busolu ukrali, ili mu oblaci severnjaču zakrili. I tada dođoše izaslanici lukavog Izrailja i predložiše evropskim narodima svoje lažne busole i svoje lažne severnjače. Primiše to narodi evropski. I učini im se da su pametniji postali, zato što im nauka i tehnika u svakidašnjem životu moć uveliča, a zaboraviše da kad busole na brodu nema, može brod biti i s najvećom drugom tehničkom opremom – ništa mu pomoći neće. Lutaće i propasti zajedno sa svima putnicima i svom drugom tehnikom i bogatstvom. Ovih sto pedeset godina Evropa govoraše: daj mi ljude čelične volje i odlučnosti, asketskog poštenja i genijalne pameti. A to može biti i bez Hrista. I šta tražiše, to i dobi: Staljina, Hitlera i Musolinija. Sad je pred krahom. Pred opasnošću svojom. Što će joj se oduzeti bogatstva, ni po jada. Ali opusteće i propašće, izginuće joj čeda i u šume pobeći. A posle će već pod vladom Izrailja nastati život koji Izrailj bude zaveo. (Burno oduševljenje) ZAKLjUČAK Ali, ja ne ispričah vama, braći i sestrama svojim, ovo zato da vas oslabim i ubijem vam duh i snagu. Već zato da vam istinu otkrijem. Istinu koja vam naša štampa neće izneti, kao ni drugi ljudi koje slušate, radi velike sile Izrailjske. Da vam prikažem tu istinu, gone me ljubav i strah. Ljubav, da bi se kako god spasli – a strah, jer opasnost i dolazi zbog nepoznavanja istine. Kako prevari oca svoga Jakov te od manjeg posta veći, od mlađeg stariji, od siromašnijeg bogatiji,od povlašćenijeg povlašćeniji? Kako dobi Jakov blagoslov očev namenjen Isaku – pitam vas? Jarećim kožicama! Ali zar bi mu pomogle da Isak nije bio slep? Samo slepoća Isakova učini te otac ne otkri prevaru. Ako, dakle, danas pred vama ovo govorim, govorim jer moram govoriti, jer se nadam, jer verujem, da je Bog milostivi odredio da rodu mom skrama padne s očiju: da progleda, da prestane biti slep, da u punoj svetlosti raspozna šta mu je slepilo branilo da do danas vidi. (Odobravanje).

To je prvi cilj ovog predavanja: da na lukavu igru Reditelja pažnju privučem i otkrijem, da bi rod moj oči otvorio. Ali nije dovoljno samo to. Ako ja ovo govorim a vi slušate, primate pa čak i pamtite, nikakve koristi od svega toga neće biti, ako se samo na to dobit svede. Evropski narodi su danas u stanju u kome je Demosten govoreći Atinjanima o opasnosti što im Filip sa severa donosi, opisao da se nalaze divljaci. ”Divljak se – veli – bori tako kao vi, Atinjani: on nosi svoju ruku tamo gde ga je neprijatelj udario – da je odmah zatim prenese na drugu stranu, gde je neprijatelj premostio svoj udarac. On ništa ne čini da neprijatelja predupredi. On se samo brani tamo gde su udarci već naneti, ostavljajući neprijatelju bez odbrane drugu stranu." Cilj mog današnjeg govora nije da izazovem očajanje. Naprotiv, cilj je u tome da otkrivajući istinit položaj u svetu, izazovem čvrstu odluku kod svojih slušalaca da se brane junački, istinski i pametno, a ne kao Demostenovi divljaci. Evropski narodi su ušli u ovaj stašni sukob prvo zato što nisu videli Velikog Reditelja Drame Čovečanstva. Ili, ukoliko su ga videli, pa čak i govorili da shvataju lukavost njegovu, što su mislili da se tom lukavom igrom koriste, uvereni da će oni nadmudriti Lukavoga. Drama u dosadašnjem razvoju pokazuje da su se prevarili. Ne budu li, dakle, evropski narodi shvatili planove Reditelja, ne budu li otpočeli da igraju po ovim planovima, već da ih izigravaju, Drama čovečanstva će pasti onako kako je zamislio i kako je njom do sada i upravljao njen Reditelj (Burno odobravanje). Potrebno je, dakle, ne samo da se planovi Reditelja upoznaju, već baš zato da on s njima ne bi uspeo. Otuda, ako slušaoci moji danas ne budu pobuđeni na čvrstu odluku da tu borbu protivu planova Rediteljevih prime, makar i priznali inače da sam u pravu – ništa me neće obradovati: uzaman sam govorio. I od toga se bojim. Ne bojim se da ćete reći: nije nam se govor dopao, ili nije istina ono što govori, već se bojim da ćete reći: "dopalo mi se, istina je što govori ali – šta ja mogu?" Ili "neka se drugi bori!” Ili: "nisam ja pozvan!" Ili: "bolje da sedim mirno!" Od toga se bojim. Nisam ja, braćo i sestre, došao k vama, radi pohvala ili slave. Ništa to ni meni, ni vama ne treba. Ono čega radi sam došao to je: da vam planove lukavoga Izrailja otkrijem, te da se rešite da u borbu protivu njih pođete. Ne pozivam vas da lupate jevrejske izloge, radnje ili glave. Naprotiv. To su jevtina sredstva pomoću kojih Izrailj učvršćuje svoju vladavinu, budeći u svetu milosrđe prema svom bednom položaju. (Bio

sam uveren da će progonstvo Jevreja u nemačkoj biti završeno preskupo za samu Nemačku). Pozivam vas naprotiv, da svaki izlog, radnju ili glavu jevrejsku poštujete onako kao i izlog, radnju ili glavu ma kog drugog građanina naše zemlje. To poštujte. Ali razbijajte, lomite, kršite planove jevrejske. Narod koji lomi izloge, radnje i glave jevrejske, a poštuje i postupa po planovima jevrejskim, taj narod je mio Izrailju. (Odobravanje). Izrailj ga ima u svojim rukama. Drži ga na nevidljivom, ali vrlo moćnom lancu. Odigraće taj narod ulogu spremljenu u Drami Čovečanstva, onako kako Izrailj hoće. (Burno odobravanje). "Pa kako ćemo to poći u borbu?” – pitate vi. ”Šta treba, dakle, da činimo, kad već masku Izrailju skinemo, kad mu planove saznamo? Šta treba da činimo da Reditelj u namerama svojim ne uspe?" Najveća je opasnost za lađu jednu kad joj unište busolu. Neka svega na njoj ima u izobilju, neka joj strojevi brekću od snage – a busola samo ako se pokvari na pučini, gde se samo nebo i voda pružaju do beskonačnosti, pa za lađu najveću, često strašnu opasnost predstavlja. Izgubljena na pučini, put ne može naći, opasnosti ne može pobeći: olupina će postati. Tako i sa narodima biva kad izgube duhovne osnove svoga života. Svi gubici će doći iza tog, danas tako neznatnog gubitka. Zdravlje će izgubiti, slobodu izgubiti, bogatstva izgubiti, carstvo izgubiti, slavu i hvalu izgubiti. Lutaće životnim okeanom narod taj sklanjaće se drugi narodi od njega i njegovog prijateljstva, kao što se brodovi, koje takva nesreća nije postigla, uklanjaju s puta olupini propale lađe. Svaki narod koji izgubi duhovne osnove svoga života, postaje odmah rob lukavoga Izrailja. Mesto ispravne busole, Izrailj mu donosi svoju lažnu. I narod koji je izgubio svoju, nemajući merila da utvrdi lažnost one izrailjske, prima ovu oberučke, slaveći i hvaleći Izrailja i pamet njegovu što mu je ovakvu busolu pronašao i dao. Čak mu se čini da je ova nova busola lepša i ugodnija od one stare. Ne vidi nesrećni rob izrailjski, da se sam Izrailj ovom busolom ne služi, ili prividno služi (znajući koliko je udaljena od istine, u pameti je ispravlja, onako isto kao što vi, kad znate koliko vam časovnik zaostaje ili ide napred od tačnog vremena, te iako se netačnim časovnikom služite, ipak tačno vreme znate). Ne vidi nesretni rob izrailjski, da ga ova busola izrailjska sve dalje vodi od tihih i mirnih voda kojima ga je stara busola vodila i nikako ga u tiho pristaniše ne uvodi, već sve na bure i tajfune veće, pod oblake strašnije, pod gromove mnogobrojnije, na podvodne stene oštrije. Ne vidi rob Izrailjski, da "ide čas, i već je tu sad", kad će on morati da padne pred noge Izrailja velikog, i da moli: "Eto, već je zora, Izrailju! Oslobodi me. Pusti me da se odmorim! Samo ti možeš zapovedati ovom mojom lađom. Spasi me, Izrailju, jer ne umem izići iz bure ove strašne ako me ti ne izvedeš. Uzmi mi sve, Izrailju, i slobodu, i lađu moju. Zapovedaj, Izrailju, a ja ću slušati! ” Treba dakle prvo pronaći negde staru ispravnu narodnu busolu, a preko ograde baciti u more, ne Izrailja, već njegovu lažnu busolu. Treba lažne duhovne osnove našeg narodnog života odbaciti, a prave, istinite, one na kojima je narod iznikao, rastao, snažio se, krasio se, cvetao, u miru i radosti, te osnove duhovne vratiti. (Burno odobravanje i poklici. Živeo!) I sve što je Zbor do danas, od svoje prve pojave radio, to je u stvari borba protiv onih slepih sinova

našeg rada, što se ne samo lažnom busolom na našoj narodnoj lađi služe pa ne daju da im se oči otvore, da im se pokaže i dokaže da je busola lažna. Da nam je namerno neispravna busola podmetnuta. Mi smo u Zboru odbacili tu lažnu busolu. Utvrdili smo i dokazali njenu lažnost. Pronašli pravu mnogovekovnu busolu narodnu i nju hoćemo da vratimo na svoje mesto. Nismo je iz svoje glave izmislili, već smo zaronili u dubinu narodnog života i našli je tu, sačuvanu u njegovoj duši. Veliki je to i težak posao. Mučan je i gorak naš put zbog toga. Ali eto mi idemo. Mi smo već godinama na istom putu. Mi se borimo. Sve što smo izdržali: kamenice oštre i klevetu podlu, ubode nožem i hice iz revolvera i one iz pušaka, zabrane, progone i zatvore, ništa nas nije zaustavilo. Vi malo pre pitate: "Kako da se borimo?” – Hoćete li zaista, pitam vas mesto odgovora. Jeste li zaista vi junačka duša i junačka krv? Da li ste zaista voljni da se borite? – Jeste!? – E pa, u dobri čas! Dođite nam odmah, od danas, ni časa ne časite. Dobre se odluke ne odlažu. Priđite nam da se borimo: da se prava busola jevrejska baci preko ograde, a da se na njeno mesto postave načela... iskonska našeg narodnog života: čojstvo, junaštvo i domaćinstvo. (Bog-domaćin u Vaseljeni, Kralj – domaćin (ni tiranin, ni lutka, već domaćin) u Državi, i Domaćin (muž i otac) u Domu – mesto razornog šićardžijstva i kukavištva i bezličnog poretka u Vaseljeni, Državi i Domu. (Odobravanje). Ali, ako na to pristanete, onda nas ovo mora dovesti u drugu borbu: borbu za pravi narodni i državni stroj – jer da je naš današnji stroj narodni u državi, zar bi naša narodna busola bila odbačena, a na njeno mesto lažna izrailjska ubačena. Druga borba Zbora je borba za pravi narodni stroj države, za narodnu državu. Država je instrument narodne sudbine. Današnja demokratska (prava ili lažna demokratska) kapitalistička država je država narodna. Ona služi baš zato da bi omogućila Izrailju da se preko nje domogne uticaja nad sudbinom narodnom. Ona je nacionalna, ali je nenarodna, pa često, nesvesno i protivnarodna. (Burno odobravanje). Kada dođe do prave duhovne busole narodne, kad se kroz nju dobije tačno glediše na svet i život, onda će odmah pasti slepilo koje je zamračivalo naš dosadašnji život i mi ćemo shvatiti kakav mora biti stroj naše države da bi velikim narodnim interesima odgovorio. Ima mnogo prosvećenih narodnih sinova koji će se zgroziti ili sablazniti od ovih mojih reči, pa će biti gotovi da se odmah bace kamenom ili klevetom na mene. Ali ja ih molim, da malo razmisle. Evo samo jedne činjenice. Ona je slatka,jer se radi o šećeru, a gorka – jer je istina. Na jednom skupu seljaka proizvođača šećerne repe bio sam proletos pozvan u Srpsko poljoprivredno društvo. Ovako sam govorio tada:

"Ja ovde vidim da su sazivači pozvali sva Ministarstva, pa čak i vojsku. Živela vojska, viču seljaci, a general-izaslanik ustaje i ljubazno se klanja na sve strane. Ali to su sazivači pogrešili. Oni se upravljaju po Ustavu Kraljevine Jugoslavije. Tamo stoji da državom upravlja Kralj, Namesništvo, Senat, Skupština, Vlada, Vojska, činovništvo. Sve je to tako po Ustavu i po Ustavu bi tako trebalo da bude. Zato su sazivači o ovom važnom narodnom pitanju sve ove činioce skoro i pozvali. Ali u pitanju šećera i šećerne repe nisu merodavni, ni Kralj, ni Namesništvo, ni Vlada, ni Senat, ni Skupština, ni Vojska, ni činovništvo – tu je jedini, apsolutni gospodar Jugoslovenska industrija šećera. Na jednoj strani pedeset hiljada seljaka rade šećernu repu, iz koje se i dobija šećer. Pošto će im se računati seme, koliko će i kad sejati, kad će vaditi, kako i pod kojim uslovima prodavati, koliko će za sve to dobiti – to nije njihovo da misle, da kažu; to će rešiti Jugoslovenska industrija šećera. Ako im se ne dopada, neka ne seju repu – neka seju drugo što. Na drugoj strani tri i po miliona jugoslovenskih domova jedu šećer: kakav je šećer, koliko će ga biti i pošto će se prodavati, to nije njihovo da odluče. To će rešiti Jugoslovenska industrija šećera. Ako im se ne dopada, neka ne kupuju šećer, neka ga ne jedu – neka jedu drugo što. U Jugoslovenskoj industriji šećera sede pak i suvereno odlučuju ovih šest nekrštenih, raskrštenih ili pokrštenih lica: Elbogen, Elek, Lederer, Švarc, Lesić i Koen. I sad ste i vi, gospodo i braćo, reptili da govorite o jednoj stvari, koja upravo nije ni vaša, o tome kakva će biti cena šećerne repe, dakle o pitanju za koje su stvarno i isključivo nadležni Elbogen, Elek, Lederer, Švarc, Lesić i Koen. I to da rešavate, a njih, našu Jugoslovensku industriju šećera, čak niste ni pozvali! A pozvali ste ovamo one vlasti o kojima vam Ustav Kraljavine Jugoslavije piše! E pa lepo, da vam kažem: ništa nema od današnjeg razgovora! Samo smo svi zajedno vreme izgubili: i mi proizvođači i ovi naši visoki gosti! Eto to sam imao da vam kažem!" – tako završih ovaj odista čudni govor. Ali, tako je na svakom koraku (a ne samo kod šećera) gde god se maknete, bilo to ma na kom odeljku ekonomskog, duhovnog ili političkog života našeg. Svuda po nekoliko lica u tom polju suvereno vladaju a o pravim narodnim i državnim interesima nemaju ni potrebe da vode računa. I svuda su po pravilu – nekršteni ili pokršteni. Takav nenarodni sistem omogućava demokratija (bila prava ili lažna), jer demokratija je politički izraz kapitalističkog, dakle, nenarodnog stroja. Kapitalizam i demokratija su lice i naličje jedne i iste stvari.

A oboje su izašli iz istog, nenarodnog, individualističkog gledišta na svet, iz one lažne, podmetnute nam jevrejske busole. (Odobravanje). Organski pogled, mesto individualističkog, daju narodu i državi odmah onaj drugi nedemokratski, ali narodni, staleško-zadružni oblik – u kome Kralj - domaćin na vrhu sa narodnim staležima u Saboru rešava najozbiljnija i najosnovnija državna pitanja – dok Vlada u Upravi, kao sudovi u Sudstvu, potpuno i stvarno vrši vlast zasnovanu na zakonima i po zakonu, izbacujući partizansko merilo, a zamenjujući ga opštenarodnim i opštedržavnim, onim merilima s pravom busolom, koja su iz današnjeg stroja bačena preko ograde. Nije moje danas da o tome dalje govorim. Ovoliko samo da naglasim, da biste razumeli naše zboraško delo. Mi, u Zboru, čim smo usvojili narodni duh, odmah smo videli da to vodi i pravoj narodnoj državi Utvrdili smo, dakle, nenarodnost današnjeg stroja. Dokazali smo da je u današnjem Kralj ili lutka ili tiranin – samo Domaćin nije. A on Domaćin mora biti. Takav je zemlji potreban. Zato narod naš nije mogao nikad državu bez Kralja zamisliti, isto onako kao što ne mene zamisliti Vaseljenu bez Boga ni Dom bez Domaćina. (Odobravanje burno). Zato smo stupili u borbu za novi narodni stroj i narodnu državu. Nismo mi to iz svoje glave izmislili, već smo zaronili u dubinu narodnog života i našli taj stroj tamo. Velika je to i teška borba. Mučan je i gorak naš put zbog toga. Ali, eto, mi idemo. Mi smo već godinama na istom putu. Mi se borimo. Sve što smo izdržali: kamenice oštre i klevetu podlu, udare kama i hice iz revolvera i one iz puške, zabrane, progone i zatvore – ništa nas nije zaustavilo. Vi malopre pitate: "Kako da se borimo?” – Hoćete li zaista? – pitam vas, mesto dogovora. Jeste li vi zaista junačka duša i junačka krv? Da li ste zaista voljni da se borite? Jeste? E pa dobro! Dođite nam onda odmah, ni časa ne časite: dobre se odluke ne odlažu. Priđite nam da se borimo: da se lažni, nenarodno-kanitalističkodemokratski stroj baci preko ograde, i da se na njegovo mesto uspostavi prava narodna država sa Kraljem Domaćinom na čelu, sa staležima narodnim, a ne partijama, kao pravim izrazima narodnih potreba, sa Saborom, a ne sa parlamentarizmom, sa istinski nezavisnim, ali zato stvarno odgovornim Vladom i Sudstvom. A ako sve ovo primite, onda ćete ovo treće najlakše primiti. Veliki Reditelj hoće da zapali svet, a prvo Evropu. Blagodareći, s jedne strane, jarećim kožicama kojima stalno ruke i vrat svoj pokriven ima i slepilu onih s kojima radi, Reditelj je uspeo da požar u Evropi užegne. Požar veliki i strašan. U prvoj sceni prvog čina bila je samo Nemačka i Poljska.

U drugoj sceni došle su Engleska i Francuska. U trećoj sceni prvog čina pojavila se Finska. Za drugi čin Drame je Veliki Reditelj nameran da uvuče Balkan. Požar treba da se proširi i ovamo. Tek odavde ima izgleda da požar postane uistinu evropski. Mi sad znamo njegove planove. Moramo to sprečiti. To nije obično političko pitanje, pa čak ni običan rat. To je rat pustoši, onaj što Izrailju treba da poruši sve nacionalne države i da na njihovim razvalinama ostvari onu svoju zamisao: o opštoj evropskoj odnosno svetskoj državi, kojom će on vladati. Naša zemlja je već u toku ove godine rekla da je neutralna. Mi smo tim zadovoljni. Samo: i Finska je bila neutralna, a bile bi i Poljska i Čehoslovačka i Albanija, da sad postoje. Da bi ostala neutralna – mi smo to pokazali i dokazali – ona može samo na jedan način: da ne vodi svoju, već balkansku politiku. Samo ujedinjen Balkan, smiren, u zajednički balkanski blok mira; samo taj Balkan može odstraniti sa svoga tla sve moguće izgovore i uticaje Velikog Reditelja ove drame, ma čiju masku na sebe stavio i ma kojim rečima da pokušava da nas savetuje. To je misija, zadatak naše zemlje. To je njen vrhovni interes. Ona može očuvati, ako drugačije radi, svoju slobodu po cenu gubitka mira, ili mir po cenu gubitka slobode. A mi nećemo da izgubimo ni mir, ni slobodu. Hoćemo da ih sačuvamo oboje. (Odobravanje). I vi ste, vidim za to! Dobro je! Ali, onda radimo na tome što će nam mir i slobodu sačuvati: svuda misao o solidarnosti Balkana prenosimo. Pretvorimo se u hitre nosioce te misli, u borce njene. Shvatimo šta nas izvan toga očekuje. Ova misao za koju se zalažemo s razlozima u ruci, učinila je veliki napredak svuda na Balkanu. Ali, nema ko da iskreno, odlučno, smišljeno, pametno tu misao na Balkanu zaista i dovede do dela. Naša politika se zadovoljava platonskim izjavama. Mi inače, kao pluta na talasima, trpimo događaje. Mi ne rukovodimo njima. Govorimo usnama da je to potrebno, ali ne radimo da to i dođe, kao da nam izvan toga ima još gdegod spasa. Mi govorimo ovako na sve strane. Naš glas je dopro i do drugih balkanskih prestonica. Ali glas će nam biti jači, ako vaša današnja odluka hoće da nam pomogne u toj borbi za taj treći stav naše zboraške misli. Velika je to i teška borba. Mučan je i gorak naš put zbog toga. Ali, eto, mi idemo. Mi smo godinama

već na istom putu. Mi se borimo. Sve što smo izdržali: kamenice oštre i klevete podle, udare kama, hice iz revolvera i one iz puške, zabrane, progone i zatvoreništva – nije nas zaustavljalo. Vi malopre pitate:”Kako da se borimo?” Hoćete li zaista? Mesto odgovara pitam vas jeste li zaista junačka krv i junačka duša? Da li ste zaista voljni da se borite? Jeste?! E pa dobro! Dođite nam onda odmah, ni časa ne časite: dobre se odluke ne odlažu. Priđite nam da se borimo za mirni snažni i slobodni Balkan, koji jedino može s nama i ostalim balkanskim narodima i mir i slobodu sačuvati. I već da završim ovo predugo izlaganje, a kao da čujem jedno pitanje. Pitanje koje ne smem ostaviti bez odgovora. Kao da neki od vas pitaju: "Hoće li uspeti lukavi Reditelj Drame ove? toliko je uspeha već postigao da nas je strah da se nećemo moći odupreti. Kao da je zaista suđeno, određeno da uspe!" Mesto odgovora ispričaću vam priču koju pročitah u knjizi slavnoga proroka Jone. Ova priča će doneti odgovor na postavljeno pitanje. Dobi Jona, sin Amatijev, glas od Gospoda da ide u Ninivu, grad veliki te da propoveda gnev Gospodnji i sud Božji nad njim za nedela i bezakonja mu velika. Ali Jona ne ode u Ninivu, već iziđe na obalu morsku i uđe u lađu da ide u Torzis. Razljuti se Gospod jako, te podiže talase tako da se činjaše da će lađe more progutati. Uplašeni lađari govorahu u strahu: "Na koga se nebesa razljutiše?" Baciše kocku i ova pade ia Jonu. "Istina je, ljudi lađari, reče Jona. Bog moj strašno se razljuti zbog moje neposlušnosti. Već me bacite u more da se vi spasete." I kad ga lađari baciše, naiđe kit i proguta Jonu. I Jona uplašen cviljaše tri dana i tri noći u utrobi kitovoj govoreći: "Pomiluj me i spasi, Gospode, Bože moj. Zgreših. Ali milost tvoja je velika.” I kit Jonu izbljuva na obalu, baš prema velikom i slavnom gradu Ninivi. A Jona se podiže i onako jadan i mokar upade u Ninivu i strašnim glasom stade govoriti: "Ljudi Ninivljani! Gospod strašni me posla i ako ne htedoh doći, već pokušah pobeći u Torzis. Buru posla da me iz lađe izbaci. Kitu zapovedi da me proguta, a ne pojede i da me preveze ovamo pred Ninivu. Posla me Gospod da vam kažem da ide sud i gnev njegov zbog grehova i otpadništva vašeg. Oganj i sumpor poslaće Gospod na domove vaše, na imanja vaša, na decu vašu, na lepotu i slavu vašu. Teško tebi

Ninivo slavna!" A car ninivski čuvši to, uplaši se, siđe s prestola zlatnog, podera skupocene haljine svoje i vrže na se koštretno odelo, posu glavu pepelom i naredi celoj Ninivi post od tri dana. I zaposti Niniva u strahu i Bog uvidev, raskaja se od namere svoje i Niniva ne propade. Videvši, pak, to Jona se rasrde i iziđe iz zidine Ninive, podiže od granja sebi malo kolibe, jer beše pripeka teška, pa sede i ovako govoraše: "Znam ja tebe, Gospode: Milostiva si srca. Ne ostaješ pri svojim pravednim namerama i sudovima. Zato te i ne htedoh poslušati.” Tako govoraše Jona, sin Amatijev, ali mu niko ne odgovori, jer nebesa ćutahu, a sunce nemilosrdno pržaše. Ali gle! Desi se čudo. Seme od tikve što bejaše tu negde kod nogu Joninih proklija, i za čas mu vreže nabujahu i svom bujnošću svojom pokriše kolibu, i napraviše hlad, te Joni bi dobro. Ali Bog crva posla te pregrize koren od tikve, a sunce je sprži i tikva uvene, sparuši se i sasuši. A sunce prodre kroz ogolelo granje i otpoče pržiti Jonu po čelu. Jedno žalost zbog tikve, a drugo bes zbog žara sunčanog, učiniše te Jona leže u prah i podigav ruke nebu povika iz glasa: "Uzmi me, Gospode, što me mučiš. More me htede progutati, ali kit bi brži pa me on proguta. I tri dana i tri noći mu bejah u utrobi pa me izbljuva po tvom naređenju, te tako dođoh u Ninivu. Propovedah reč tvoju, pretnju tvoju, ali ona se ne ispuni, jer ti odusta od namere svoje. Sad se ne htede smilovati ni ovoj bednoj tikvi, već i nju jadnicu isprži... Uzmi me, Gospode, da se ne mučim!" "O Jona, Jona! Tebi je žao tikve oko koje se nisi ni trudio, ni mučio, a meni da ne bude žao velikog i slavnog grada Ninive u kojoj, osim stoke ima sto dvadeset tisuća ljudskih stvorenja što ne znaju ni šta je levo, ni šta je desno." Veliki Reditelj je dobro spleo zamke propasti hrišćanske. I posao mu je po lukavoj zamisli dobro počeo. I sve ide za sad kako on hoće. Ali eto, mi mu igru otkrivamo. Ono što smo videli iza kulisa, javljamo da se zna, pozivamo ljude da izigraju satanske planove nesrećnog Velikog Reditelja. Vi pitate: ”hoće li se ispuniti namera Reditelja?"

Mesto odgovora mi vam govorimo šta treba raditi da se planovi Reditelja izigraju. Vi zastajete. Bojite se. Kolebate se. Sumnjate u uspeh. Bojite se paklenog savršenstva plana i režije. Zbog toga kao da i nadu gubite. Na ovo nemam druge reči da kažem osim one koju Joni Gospod reče: "Tebi je žao tikve oko koje se nisi ni trudio, ni mučio, a meni da ne bude žao velikog i slavnog grada Ninive, u kome, osim stoke, ima sto dvadeset tisuća ljudskih stvorenja što ne znaju ni šga je levo, ni šta desno." Nije Reditelj svemoguć. Njegovi uspesi dolaze od njegove lukavosti i našeg slepila. Zato radimo da slepilo prestane, tada će lukavost odmah biti otkrivena. Ali iznad svega toga, uzdajmo se u Onoga koji se smilovao Ninivi -jer, gle! U Evropi ima tisuću puta po sto i dvadeset tisuća onih ljudskih stvorenja što još ne znaju ni šta je levo, ni šta je desno! Naša je borba na toj nadi i na toj veri i zasnovana. (Burno odobravanje. Poklici "Živeo!" Ljudi se tiskaju da stegnu ruku predavaču, a iz susedne sale ori se snažna pesma omladine "Vojska smene novu zemlju nosi"...). Predavanje DRAMA SAVREMENOG ČOVEČANSTVA održao je Dimitrije V. Ljotić u više od 20 mesta naše zemlje. Objavljeni tekst je po stenogramu prvog predavanja, održanog u Beogradu u sali Inžinjerskog doma 25. oktobra 1939. godine.
__________________________________

KRATKA BIOGRAFIJA DIMITRIJA V. LjOTIĆA Dimitrije V. Ljotić rođen je 12. avgusta 1891. godine u Beogradu od oca Vladimira i majke Ljubice rođene Stanojević. Osnovnu školu i gimnaziju učio je u Smederevu i u Solunu, gde mu je otac bio konzul kraljevine Srbije.. U Solunu je završio gimnaziju, te se potom upisao na Pravni fakultet Beogradskog Univerziteta. Diplomirao je u Beogradu 8. jula 1913. godine. U jesen 1913. godine odlazi u Pariz na postdiplomske studije. Iz Pariza se vratio 1914 godine pre početka Prvog svetskog rata. 1. septembra 1914. godine pozvan je u vojsku. Učestvovao je u borbama tokom 1914. i 1915. godine. U zimu 1915. sa srpskom vojskom se povlačio kroz Albaniju. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta 1918. godine. Prilikom gonjenja Nemaca i Bugara, koje je srpska vojska silovito terala iz Srbije, Dimitrije V. Ljotić bio je ranjen na Ovčem Polju. Po završetku rata 1919. godine bio je postavljen za

komandira železničke stanice u Bakru, u Dalmaciji. Tu se 16. aprila 1920. godine desio komunistički štrajk železničara. Na delu pruge koju je osiguravao, Ljotić je slomio štrajk i zaveo red. Demobilisan je kao poručnik 17. juna 1920. godine, te se uskoro oženio s devojkom iz Bakra Ivkom rođenom Mavrinac. Venčali su se septembra meseca 1920. godine u Smederevu gde su zasnovali svoj dom. Nakon venčanja Dimitrije V. Ljotić je 22. septembra 1920. godine položio advokatski ispit u Beogradu te je otvorio svoju advokaturu u Smederevu, gde se ujedno bavio organizovanjem zemljoradničkih zadruga, koje je uspeo da objedini u Savez, čiji je predsednik postao. Iako nije želeo da ulazi u partijski život novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, očevi prijatelji su uspeli da ga aktiviraju u Radikalnoj stranci, te je postao Predsednik omladinske organizacije radikala u Smederevu. Međutim, godine 1926. napušta Radikalnu stranku kao disident, te je 1927. godine izašao na izbore sa disidentskom listom Radikala, koja je pobedila službenu stranku, ali Ljotić nije bio izabran za poslanika jer nije imao potreban količnik. Posle toga se uveliko posvetio zadrugarstvu. Po želji Kralja Aleksandra I Dimitrije Ljotić je februara meseca 1931. godine postavljen za Ministra Pravde na kome položaju je ostao do septembra iste godine. Posle pogibije Kralja Aleksandra osnovao je 1934. godine Jugoslovenski narodni pokret "ZBOR". Sa pokretom je izlazio na izbore i 5. maja 1935. i 11. decembra 1938. godine. Posle puča 27. marta 1941. godine Dimitrije V. Ljotić je postavljen za komandanta VI Pešadijskog dopunskog puka s kojim je ušao u Aprilski rat. Posle velike tragedije u Smederevu 5. juna 1941. godine, Vlada generala Nedića ga je postavila za Izvanrednog komesara za obnovu Smedereva, na kome je položaju ostao do povlačenja u Sloveniju, gde je 23. aprila 1945. godine poginuo u automobilskoj nesreći kod Ajdovščine. Imao je sinove Vladimira i Nikolu i kćerku Ljubicu. Borivoje M. Karapandžić

Milorad Mojić

SRPSKI NAROD U KANDžAMA JEVREJA
Porazna svedočanstva iz Talmuda i Šulhan aruha i primena njihova u sadašnjosti

Knjiga “Srpski narod u kandžama Jevreja” je, kako njen autor naglašava, bila spremljena za štampu još 1940. godine, ali tadašnje političke (ne)prilike nisu dozvolile njeno objavljivanje. Ona predstavlja plod dugogodišnjeg i napornog rada njenog autora na prevođenju i upoređivanju različitih izdanja Talmuda i Šulhan aruha. Milorad Mojić je tridesetih godina ovog veka u novinama objavio dobar deo materijala ove knjige. Zbog toga se i našao na sudu, na čuvenom “Talmudskom procesu”, koji je pokrenula neka od jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije. No, Milorad Mojić je, zajedno sa svojim bratancem dokazao tačnost i istinitost ovih navoda i prevoda, te je bio oslobođen optužbe. Tužba je odbačena kao

ne osnovana. Vodeći se analogijom, slobodni smo da zaključimo da se i danas prema ovom štivu treba odnositi kao na sudu dokazanim istinama, jer je gotovo sve navode iz knjige autor potkrepio odgovarajućim dokazima i činjenicama nađenim u originalnim jevrejskim dokumentima. Na kraju, kazaćemo nešto o Miloradu Mojiću, autoru ove knjige. Milorad Mojić je pre rata bio generalni tajnik “Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor”, a za vreme rata je, kao major, bio komadant Petog srpskog dobrovonjačkog korpusa. Njegov puk je negde u zimu 1944. u istočnoj Srbiji godine bio razbijen od Sovjeta, a Mojić se sa jednim delom vojske uspeo dovući do Zagreba. U Zagrebu se, sa ostatkom svog puka, smestio u jedan vagon na železničkoj stanici. Ali, 7. decembra 1944. Milorad Mojić je, sa još 39 ljudi (od kojih četiri žene) ubijen od ustaša.

Deo predgovora Srboljuba Lazarevića, reizdanje 1994.

TORA, TALMUD I ŠULHAN ARUH Po jevrejskom učenju, podsredstvom Mojsija, jevrejskom narodu dat je dvostruki zakon: pisani i usmeni. Pisani zakon sastavljen je u pet knjiga od Mojsija, koje sačinjavaju glavni deo Starog Zaveta. vih pet knjiga Jevreji nazivaju: Tora. Usmeni zakon Mojsije nije napisao, nego ga je usmeno predao Jozui, a ovaj najstarijim Jevrejima, pa je na taj način od generacije do generacije predavan, kroz stoleća dopunjen i prilagođen novim običajima. Ovaj usmeni zakon, ogroman po svome obimu, kasnije je napisan. Na ovom trudnom i velikom poslu radilo je oko 2500 rabina punih petstotina godina, od 100 godina pre Hrista, do 400 godina posle Hristovog rođenja. Taj napisani usmeni zakon zove se: Talmud. Talmud je sveta knjiga za Jevreje. On sadržava ne samo religioznu nauku Jevreja, nego i građanske zakone: privatno pravo, porodično pravo i kazneno pravo. Talmud se sastoji iz dva dela: Mišna i Gemara.

u Mišni su sakupljena predanja usmenog zakona, a Gemara sadržava međusobne razgovore rabina, kao i razgovore vođene u školama između rabina i učenika. Talmud ima 63 velika otseka, koji se zovu: traktati.Svaki traktat ima naziv koji odgovara tekstu. Pošto je ovo ogromno delo bilo u velikoj meri nepregledno, vremenom se osetila potreba da se ovaj jevrejski zakonik sistematski sredi, što je poznati rabin Mojsije ben Majmon, zvan i Majmonides i učinio, te je tako 1180 godine stvoren prvi jevrejski zakonik pod imenom: Mišiah Tora ili Jad Hazakah. Ovaj zakonik se sastoji iz 14 knjiga, a ove se dele ne otseke, koji se zovu: Hilhoti. Hilhoti se dele na manje delove koji su označeni paragrafima. Nekoliko stoleća kasnije 1565. godine španski rabin Josif Karo sastavio je novi verski kodeks pod imenom Šulhan aruh. Ovaj kodeks je 1578. godine dopunjen od poljskog rabina Mojsija Iserlesa običajima istočnih Jevreja. Šulhan aruhse sastoji iz 4 knjige sa naslovima: Orah hajim, Joreh deah, Košen ha-mišpat i Eben haezer. Knjige se dele na paragrafe i potparagrafe.

JEVREJI O ZNAČENjU TALMUDA I ŠULHAN ARUHA Šta je Talmud i Šulhan aruh za Jevreje? Da vidimo šta o njima kažu sami Jevreji. “Jevrejski leksikon” izdat 1930. godine u Berlinu piše “Talmud je kroz stoleća vaspitač, odgajivač i učitelj Jevrejskog naroda.“ Jevrej Hajnrih Georg Leve koji je 1840 godine preveo Šulhan aruh na nemački u predgovoru veli: “Nije važno koliko lepog ima u Talmudu, nego je važna osnovna tendencija njegova. Talmud kao celina je životni i pravni zakon za Jevreje.“ “Stari jevrejski kult, čija je baza bila i ostaje Talmud, daje jevrejstvu snagu koja se ne može porušiti.“

Jevrejski istoričar Grec u svome delu: “Istorija Izrailjaca“, u izdanju od 1877. godine na strani 133 veli: “Šulhan aruh je i danas za Jevreje religiozna norma, on je oficijalno Jevrejstvo.“ “Jevrejski leksikon” piše: “Šilhan aruh je postao nadležni ritualni i pravni kodeks za Jevrejstvo, pa je sa svojim mnogobrojnim komentarima, to i danas ostao... Retko je kad jedno zakonsko delo dobilo takav publicitet i takvo priznanje kao Šulhan aruh.“ Rumunski Jevrej dr. Aaron Briman piše: “Šulhan aruh je kompletni zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas. Glavni predmet pri polaganje ispita za rabine je Šulhan aruh, odnosno njegovo tačno poznavanje i znanje; manji izvodi iz Šulhan aruha služe kao školski udžbenici za jevrejsku omladinu, kao neka vrsta hrišćanskog katihizisa...“

*

*

*

*

Mogli bismo da navedemo još mnogo citata jevrejskoh naučnika i stručnjaka o tome šta znači i od kolike je važnosti Talmud i Šulhan aruh za Jevreje, ali mislimo da je potpuno dovoljno i ovo nekoliko citata pa da i laik uvidi da je Talmud i Šulhan aruh za Jevreja više nego za Hrišćane: Sveto pismo. Talmud i Šulhan aruh su za Jevreje pravilo po kojem se vladaju, vaspitavaju, po kome se ponašaju, žive, delaju i misle. Oni su za njih putokaz u životu njihovom. Jednom rečju: Talmud i Šulhan aruh su za Jevreje sve i sva. A sada da vidimo čemu uče Jevreje njihovi zakoni. Talmud i Šulhan aruh?

JEVREJ SE IMA PRIDRŽAVATI JEVREJSKIH ZAKONA

“Jevrej se ne sme pridržavati državnih zakona Nejevreja. On se ima pridržavati državnih zakona Jevreja jer bi ovi inače suvišni bili.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 368).

SMRT ZA PREKRŠAJ TALMUDA “Učenja i zakoni Talmuda važniji su i imaju se strožije primenjivati od zakona Tore. Ko prekrši zakon Talmuda zaslužuje smrt.“( Talmud, Erubin 21a).

BEZ JEVREJA NIŠTA NE BI BILO NA SVETU

“Da jevreja nema na svetu, ne bi ni sunce sjalo, ni kiša padala, niti bi ikakva blagoslova bilo na zemlji.“(Talmud, Berah 101b).

JEVREJI IZJEDNAČENI SA BOGOM Ko Jevreja ošamari toliko je učinio greha kao da je samog Boga udario.“ (Talmud, Sanhedrin 58b).

O RADU “Rad je veoma štetan i malo donosi .“ (Talmud, Getin 680). “Nema goreg i lošijeg posla od obrađivanja zemlje; jer kad ko 100 srebrnika ima u trgovini može svaki dan mesa i vina imati; ko pak uloži 100 srebrnika u zemljoradnju, može samo soli i kupusa jesti.“(Talmud, Jebamot 63a).

RAD JE ZA NEJEVREJE

“Nejevreji su stvorani da služe Jevreje. Oni moraju orati, kopati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.“ (Talmud, Berahot 58a).

JEVREJSKO JUNAŠTVO

“Jevrej nek ide poslednji u rat. U tom slučaju biće prvi kod kuće.“ (Talmud, Tesahim 113a).

JEVREJSKO MILOSRĐE “Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima.“ (Talmud, Ramban). “Nejevreju ne treba milost i pomoć ukazivati.“ (Talmud, Jebamot 12a).

NI U SMRTNOJ OPASNOSTI NEJEVREJU NE TREBA POMOĆI

“Ako jednom Nejevreju preti opasnost da se u jednoj reci udavi, pa ako se nalazi već i blizu smrti, Jevrej mu ne sme ići u pomoć da ga spase.“ (Jad Hazakah, Aboda Cara 10a).

NEJEVREJI NISU LjUDI VEĆ ŽIVOTINjE

“Bog je stvorio Nejevreje, iako su oni ravni sa životinjama, i dao im je čovečji oblik, jer ne dolikuje Jevreju da bude služen od stoke. Zato ga služe životinje u čovečijem obliku.“ (Šulhan aruh, Mudraš talpiot 225). “Nejevreji, čija duša potiče od nečistog duha, nazivaju se svinjama.“ (Talmud, Jalkut Rubeni 12). “I zato kad jedan nejevrejski sluga ili sluškinja umre, treba ih ožaliti onako, kao kad jedan vo ili magarac crkne.“ (Talmud, Brohes). “Između Nejevreja i Jevreja ne postoji nikakva veza. Jer meso Nejevreja je životinjsko meso,

a njihovo seme je životinjsko seme.“ (Talmud, Jebamot 89a). “Nejevrej je kao jedno pseto. Što više, zapisi uče da se pseto ima više poštovati od Nejevreja.“ (Talmud, Ekesegetrašieksod 22). “Meso Nejevreja je meso magareće, a seme konjsko seme.“ (Talmud, Jebamot 98a). “Onaj koji nije obrezan i ne drži sabat ne naziva se čovekom.“ (Talmud, Jalkut Rubeni 39). “Nejevrej nema oca, jer je on na đubrištu rođeno pseto.“ (Talmud, Jebamot). “Ma koliko imali narodi sveta telo slično Izrailjcima, ipak se oni upoređeni sa čovekom imaju smatrati za majmune.“ (Talmud, Šene Lukot 250). “Polni odnosi Nejevreja su isto kao i polni odnosi životinja.“ (Talmud, Sanhedrin 74b). “Kuće nejevrejske su kuće životinjske.“ (Talmud, Leb. tob. 46a). “Tuđa žena koja nije kći Izrailja, parče je marve.“ (Talmud, Abarbanel). “Nejevrejka u bremenitnom stanju ima se smatrati kao bremenita stoka.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 405). “Dete u utrobi jedne Nejevrejke nije bolje od životinje.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 240).

NEJEVREJKE SU PROSTITUTKE “Nejevrejke su nečiste i imaju se smatrati prostitutkama.“ (Talmud, Aloda Kara 36b). “Sve Nejevrejke su kurve.“ (Talmud, Even hekor).

PET ZAPOVESTI ZA JEVREJE

“Jevreji moraju naučiti ovih pet stvari: 1. volite jedan drugoga. 2. Volite pljačku. 3. Volite bančenje. 4. Mrzite vaše gospodare. 5. Ne govorite nikada istinu.“ (Talmud, Pesahim 113a). LAŽ “Prema Nejevrejima dozvoljena je svaka upotreba laži.“ (Talmud, Berahot).

NEPRAVDA “Ne smeš Jevreju, tvome bratu, učiniti kakvu nepravdu. Nejevreju je dozvoljeno da učiniš sve i svaku nepravdu.“ (Talmud, Geneba 40a).

LICEMERSTVO “Dopušteno je pred nejevrejom pretvarati se da te ne ošteti i ne ujede.“ (Talmud, Lota 41b). ZELENAŠTVO “Bog je naredio da se Nejevreju novac pozajmi samo uz zelenašku kamatu. Mi mu na taj način ne pomažemo nego štetimo.“ (Talmud, Sefer Mikvod 73). “Jevrej treba svoj imetak pomoću zelenaštva da poveća. On treba pomoću zelenaštva Nejevreje da upropasti.“ (Talmud, Baba Mecija 70b). KRIJUMČARENjE “Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumčariti.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 369).

PODMIĆIVANjE “Ako tvoje pretpostavljene Nejevreje pomoću jela ne možeš da pridobiješ, ti ih pridobi pomoću novca.“ (Talmud, Sanhedrin).

PREVARA “Dozvoljeno je grešku jednog Nejevreja iskoristiti. Dozvoljeno mu je dug ne platiti. Dozvoljeno mu je pri računu prevariti.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 384b). “Ako dva Jevreja naprave kakvu trgovinu sa Nejevrejom, te pri tome jedan drugome pomaže da Nejevreja na meri, težini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 183). “Dozvoljeno je Nejevreja dovesti u zabludu. Dužnost je Nejevreja prevariti. Ko to ne učini dolazi u sumnju da Nejevreja voli, a ko Nejevreja voli taj mrzi Boga.“ (Talmud, Rasim). “Ako Jevrej nađe priznanicu svoju, koju je Nejevreju dao za od njega pozajmljeni novac, ne treba da mu je vrati, jer obaveza prestaje čim je nju Jevrej našao. A ako bi i pored toga Jevrej hteo Nejevreju priznanicu da vrati, rabin mu mora reći: “Ako hoćeš da slaviš ime Boga, ne jačaj moć nevernika i zadrži ono što ti je od Boga po zakonu određeno.“ (Talmud, Rabi Jeruham, Sef. meš. 51). “Jevrej može Nejevreja prevariti i oguliti, ali svog bližnjeg Jevreja netreba varati.“ (Talmud, Baba macija 61a). “Ako bi Jevreji čitave nedelje lutali okolo i varali Nejevreje, neka se u subotu svi sakupe i ispričaju jedan drugome svoje slavne podvige.“ (Talmud, Rabi Benc).

STRELjANjE ZA PREVARU JEVREJA “Nejevrej koji Jevreja ma i za jednu paru prevari ima se streljati.“ (Talmud, Sanhedrin).

ZAKIDANjE NADNICE “Jevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu.“ (Talmud, Sanhedrin).

OTIMAČINA

“Imanje Nejevreja je kao bez gospodara. Jevrej ima pravo da to imanje uzme u posed.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).

KRAĐA I PLjAČKA “Ko Nejevreju vrati nešto (ukrađeno ili opljačkano), tome bog nikad oprostiti neće.“ (Talmud, Sanhedrin). “Izgubljen predmet Nejevreja dozvoljeno je zadržati.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Jevreju je dozvoljeno da od lopova kupi stvar.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Zakon nemoj krasti odnosi se samo na krađu od Jevreja. Krađa na Nejevreja je dozvoljena.“ (Talmud, Sanhedrin). “Opljačkati Nejevreja sasvim je dozvoljeno, a isto tako i nadnicu mu zadržati.“ (Talmud, Baban 111b). “Kada jedan ortak u poslu nešto ukrade ili opljačka mora dobitak da podeli sa svojim ortakom.“ (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 176).

BRAKOLOMSTVO “Vanbračni odnosi sa jednom Jevrejkom zaslužuju smrtnu kaznu, a sa Nejevrejkom pak dozvoljeni su.“ (Talmud, Sanhedrin).

“Brakolomstvo sa Nejevrejkom ne podleže nikakvoj kazni.“ (Talmud, Ketubot 4b).

OBESČAŠĆENjE “Jevreju je dozvoljeno da obesčasti Nejevrejku.“ (Talmud, Jad Hasakah 2b).

OSKRVNAVLjENjE “Nejevrejsko devojče staro 3 godine i 1 dan može se oskrnaviti.“ (Talmud, Aboda sara 37a). KRIVOKLETSTVO

“Ako je jedan Jevrej prevario ili pokrao jednog Nejevreja, a pri tome mora da položi zakletvu u prisustvu drugih Jevreja koji to znaju, dozvoljeno je da se krivo zakune.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 239a). “Ako je Jevrej jednu Nejevrejku obečastio i zloupotrebio, pa ako se pomoću krive zakletve može rešiti kazne, može krivu zakletvu bez predomišljanja da položi.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 232).

NEJEVREJ PRED JEVREJSKIM SUDIJOM

“Ako Jevrej sa Nejevrejom tebi na sud dolazi moraš, ako po jevrejskom zakonu Jevreju zapravo možeš dati, učiniti to, a Nejevreju kaži: “Tako je po našim zakonima!“; akom pak možeš udesiti da Jevrej po nejevrejskim zakonima sud dobije, neka ga tako dobije, a Nejevreju kaži: “Tako je po vašim zakonima.“ Ako pak ni po jednom zakonu Jevrej nema pravo obmanom obrlati Nejevreja.“ (Talmud, Baba Kama 113a).

TROVANjE “Dozvoljeno je lekove na Nejevrejima isprobavati, da bi se ustanovilo da li su lekovi štetni.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 158a).

UBISTVO

“Stoji napisano: nemoj ubiti. To znači da se ne sme ubiti pripadnik jevrejskog naroda. Nejevreji međutim nisu Izrailjci i zato se oni mogu ubiti.“ (Talmud, Geneba 57a). “Ti ćeš progutati sve narode koje ti tvoj Bog dade. Nemoj ih štedeti i nemoj služiti njihovim bogovima, jer će to za tebe biti kraj.“ (Tora, Mojs. 7, 16). “Tako smo mi u to vreme zadobili sve varoši i poubijali sve ljude i nikog nismo ostavili u životu.“ (Tora, 5 Mojs. 34-35). “Ko proliva krv onih koji nisu Jevreji Bogu žrtvu prinosi.“ (Jalkut 772). “Naj pošteniji među Nejevrejima imaju se ubiti.“ (Talmud, S. ben Johar 406). “Dozvoljeno je Nejevreju oduzeti telo i život.“ (Talmud, Sefer i Korim). “I najbolji među Nejevrejima treba da se ubiti.“ (Talmud, Melhita 32b). “Najboljem Nejevreju uzmi život samo ako možeš.“ (Talmud, Aboda 62b). “Koljite Nejevreje kao bestije.“ (Talmud, Sohar).

ZA UDARAC JEVREJU SMRT

“Kao što je sin od očevog tela tako je Jevrej od Božijeg tela, te zato svaki Nejevrej, kojibi se usudio da udari Jevreja mora glavom platiti.“ (Talmud, San Hedrin 146).

UNIŠTENjE HRIŠĆANSTVA

“Za Jevreja postoji zakon da sve ono, što je u vezi sa hrišćanskom crkvom, uništi.“ (Šulhan aruh, Joreh deah 146).

BOGOHULjENjE “Hristos je sin prostitutke. On je kopile.“ (Tokdoš Ježu). “Hristos je bio luda. On je mađioničar. On se zove Ben štada (sin prostitutkinje).“ (Talmud, Sabat 104b). “Hristos je sin jedne menstruacije. On je: Ben pandreat, tj. sin nečiste životinje.“ (Tokdoš Ježu). “Hristos je na jednom đubrištu sahranjeno crknuto pseto.“ (Sahar).

MESIJA “Mesija će doći i povratiti Kraljevinu Jevrejima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti.“ (Talmud, Šab 120a). “Kad Mesija dođe onda će zemlja roditi kolače i vunene haljine, a žito će krupno biti kao dva bubrega od najvećeg vola.“ (Talmud, Ketubot 112b). “Tad će svaki Jevrej imati 2800 slugu i 300 sluškinja.“ (Talmud, Sanhedrin 101a). “Pre toga biće strahovit rat, koji će dve trećine sveta uništiti. U njemu će Jevreji toliko oružija zapleniti da će im trebati 7 godina da ga sagoru i istone.“ (Talmud, Majene Ješ. 74, 4). “Tada će Jevreji neizmerno bogati biti jer će blago celog sveta u njihovim rukama biti. Svi će narodi preći u Jevrejsku veru samo hrišćanima to neće dozvoljeno biti, nego će ih potpuno iskoreniti, jer su poreklom od đavola.“ (Talmud, Jebamot 24b, Aboda 3b).

CILj OVE BROŠURE

Izneli smo samo nekoliko desetina citata iz zakonika jevrejskih sa namerom da se s njima i šira javnost, koja je do sada o njima veoma malo znala, upozna i da na taj način, bar oni koji svojom glavom znaju misliti, izvuku potrebne zaključke i da na osnovu tih zaključaka stvore objektivan sud o narodu koji se tih zakonika uglavnom drži prilagođavajući ih sadašnjem vremenu, duhu i životu. Citata slične sadržine mogli smo još stotinama navesti navesti, ali pošto je naš cilj da u što sažetijem obimu, što preglednije i širokim slojevima u što pristupačnijoj formi iznesemo društvene i moralne osnovice jevrejskog naroda, kako bi Jevreje što bolje upoznali i njihovo razorno delanje razumeli, smatrali smo da je napred izneti materijal za postizanje navedene svrhe potpuno dovoljan.

OVAKVE NE ČOVEČNE ZAKONE NEMA NI JEDAN NAROD NA SVETU

Izneti materijal, iako po obimu svom malen, po sadržini svojoj je zapanjujući, skoro neverovatan. Čovek i nehotice, kad taj materijal pročita, stane razmišljati i pita se: da li je to moguće da na ovom svetu postoji i jedan narod, ma i najnekulturniji i najprimitivniji, koga njegova predanja i zakoni uče da ovako misli, radi i živi, kako to jevrejska predanja i zakonici jevrejski n narod uče. Uzalud ćemo ga tražiti, jer u istoriji celog sveta takav narod nećemo naći.

DA LI IMA DOBRIH JEVREJA?

Jevreji brižljivo čuvaju svoje osnovne zakone i svim silama nastojavaju da za njih Nejevreji ne doznaju. Imaju i suviše razloga za to jer bi u protivnom slučaju bili potpuno razgolićeni i njihova gladna rabota pakleni planovi, koji su neopisive nevolje i zla prouzrokovali drugim narodima drugim narodima, ne bi uspevali tako lako i sigurno.

Maska bi tada sa njihovog lica pala, pa bi oni zavedeni i dobronamerni, i mnogi drugi, -ukoliko nisu obični plaćenici jevrejski- koji u svojoj laičnosti i neznanju brane Jevreje, tvrdeći da su i oni ljudi kao i drugi, da ih ima dobrih i rđavih, brzo uvideli svoju strahovitu zabludu i stekli uverenje da narod koji se od vajkada vaspitivao u okolosti i strahovitoj mržnji prema svima ostalim narodima, da narod koji od malena vaspitava svoje sinove u duhu svojih zakona koji ih uče da su ravni Bogu, da su samo Jevreji ljudi, a svi drugi narodi da su životinje u čovečijem obliku stvoreni samo dad služe Jevrejima, koji ih uče da je Jevrejima prema nejevrejskim narodima dozvoljena upotreba svake laži i nepravde i da mogu, šta više dužnost im je, da ih varaju, pljačkaju pa čak i ubijaju, -uveriće se tada i ti dobronamerni i zavedeni, da takav narod nije kao ostali narodi, nego da jejevrejski narod gnusni i podli neprijatelj svim ostalim narodima. Zar može biti dobar narod onaj koji u svojim zakonima dozvoljava i preporučuje licemerstvo, zelenaštvo, krijumčarenje, podmićivanje, krivokletstvo? Zar mogu pod takim okolnostima i uslovima i pojedinci takvog naroda biti dobri? Možda spoljašnje, ali u svima je jedan isti duh, specijalan jevrejski zloduh, koji se kod jednih u većoj, a kod drugih u manjoj meri ispoljava, bolje rečeno koji je kod jednih bolje, a kod drugih lošije maskiran. Zar je moguće da mogu dobri ljudi biti oni čija vera ih uči da mrze sve što nije jevrejsko, da budu nemilosrdni prema svim Nejevrejima, pa čak da i u smrtnoj opasnosti ne pruže, ma i samo prstom svojim, pomoć pripadniku drugog naroda. Zar mogu biti dobri ljudi oni koje njihovi zakoni uče da obesčašćuju žene tuđih naroda šta više, strašno je i reći, da im je dozvoljeno da oskrnave nevinu dečicu od 3 godine i 1 dana, što ni zver ne čini, a kamo li čovek. Neka zavedeni branioci Jevreja uporede 10 zapovesti Božijih hrišćanskih naroda koji govore o ljubavi, poštovanju, dobrim delima, poštenju sa pet zapovesti jevrejskih, koje su u ovoj brošuri citirane, pa neka onda dobro promisle, da li se Jevreji, koji se u duhu tih zapovesti vaspitavaju, mogu uopšte i uporediti, upogledu dobrih i plemenitih vrlina, sa hrišćanskim ili drugim narodima, a kamo li da se sa njima na ravnu meru stave?

GONjENjE ONIH KOJI OTKRIVAJU JEVREJSKE TAJNE

Kada se, i pored brižljivog čuvanja svojih tajni da o njima ostali narodi ne doznaju, ipak dogodi da se nađu pojedinci, koji pojedinosti iz jevrejskih zaista ne čovečnih i groznih zakona nameravaju da obelodane, onda Jevreji čine sve da bi se to sprečilo, upotrebljavajući pri tom sva

sredstva od potplaćivalja do pretnje. Ako sve to ne pomaže onda se čini presija pomoću vlasti (cenzurisanje, zabrana izdanja i t.d.), a tek u krajnjem slučaju ide se pred sud, gde njihovi vođi idu tako daleko da osporavaju važnost i postojanje tih zakona, udarajući tom prilikom u sentimentalne žice pričom o progonu i mučenju Jevreja, koji su uvek ”lojalni državljani i odlični patrioti.” Pisac ovih redaka, koji je ranije objavio u novinskim člancima izvesne pasuse iz jevrejskih zakona, odgovarao je takođe pred sudom radi navedenog bogohuljenja, ali u tom t.zv. talmudskom procesu Jevreji su izvukli kraći kraj jer je okrivljeni dokazao da inkriminisani citati iz Tore, Talmuda i Šulhan aruha zaista postoje.

TALMUD I ŠULHAN ARUH I DANAS U PUNOJ VAŽNOSTI

A sada da vidimo da li je na mestu odbrana Jevreja da su ti njihovi zakoni važili samo za ono vreme kada su stvoreni, a da sada nemaju stvarnog značaja ni vrednosti. Da je takva njihova tvrdnja skroz ne istinita jasno se vidi iz konstatacije samih jevrejskih naučnika i stručnjaka, koje smo na početku brošure naveli. Tako Jevrej Hajnrih Georg Leve kaže: ”Talmud kao celina je životni i pravni zakon za Jevreje.” Jevrejski istoričar Grec veli: ”Šulhan aruh je i danas za Jevreje religiozna norma, on je oficielno Jevrejstvo.” Jevrej Dr. Aaron Briman tvrdi: ”Šulhan aruh je komplentan zakonik za sve Jevreje, koji je za njih obavezan i danas.” Kada ti zakoni navodno danas već nisu u važnosti, zašto je, po tvrđenju Jevreja Dr. brimana, za rabine glavni predmet pri polaganju ispita tačno poznavanje Šulhan aruha? Zašto se izvodi iz Šulhan aruha upotrebljavaju kao udžbenici za jevrejsku omladinu! Odgovori na ova pitanja nameću se sami: Rabini kao nosioci Jevrejskog duha, kao vaspitači jevrejske omladine moraju do tančine poznavati jevrejske zakone kako bi u duhu njihovom vaspitavali jevrejsku omladinu. Sanienti sat!

ČILjENICE GOVORE

Da se Jevreji i danas tačno drže svojih zakona o tome jasno govore mnogobrojne činjenice. Ako uzmemeo ma koji od citata iz ove brošure pa ga uporedimo sa radom i životom sadašnjih Jevreja, brzo ćemo doći do uverenja da ih se Jevreji i danas, te još kako, pridržavaju možda u finijoj, ali u posledicama po Nejevreje mnogo strašnijoj formi. Uzmimo citate koji govore o radu. “Rad je štetan i malo donosi.“ Tako veli Talmud. Pod radom se naravno podrazumeva fizički rad. Takvo mišljenje Talmuda o radu Jevreji i danas sto procentno akcentuju i tačno se drže njega. Zato ćete teško naići na fizičkog radnika Jevreja. Badava ćete tražiti Jevreja među drvosečama, tucačima kamena, kopačima, kubikašima, obalskim radnicima, nosačima rudarima, kovačima, običnim fabričkim radnicima, kao i u sličnim pozicijama. Takvim sitnicama, običnim stvarima Jevreji se ne bave. Neka se time Goji (Nejevreji) zanimaju. Jevreji su radije bankari, industrijalci, trgovci, direktori, šefovi i agenti; oni su advokati, lekari i inžinjeri. Njih nećete naći među zemljoradnicima, koji lično u znoju svog lica, rade komadić zemlje. O, kako bi se oni takvim prljavim poslom bavili, kada Talmudizričito kaže: “Nema goreg i lošijeg posla od obrađivanja zemlje...“ Za takav posao su tu Nejevreji, neka se oni muče sa zemljom, jer Talmud jasno kaže: “Nejevreji moraju kopati, orati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.“ Tu nema dvoumice: jasno je i precizno Jevreji ima na gotovo da dođu. Zašto da se oni koji su po Talmudu “Bogu miliji od anđela“ i oni koji su “od Boga postavljeni nad svim narodima“, bave tim životiljskim poslom, kad su tu Nejevreji koji su opet po Talmudu “životinje u čovečijem obliku, stvoreni da služe Jevreje.“

I SRPSKI NAROD JE BIO ROB JEVREJA

Ako se za ikoji narod može reći da je rob jevrejski, onda se to među prvim može kazati za srpski narod na njegovu nesreću. A da ta nesreća bude još veća, ogroman ddeo napaćenog srpskog naroda i ne zna čije je on roblje. Narod vidi i oseća da je život iz dana u dan sve teži i mučniji, on oseća da mnogo štošta nije u redu, ali ne zna otkud dolazi, otkuda proističe zlo i nevolja koja ga sve više i više

pritiskuje. On krivi faktore, koji su faktično sporedni, ali je malo njih koji pravi izvor, prave faktore tog zla jasno vide. Nije ni čudo jer su Jevreji majstori u maskiranju i pretvaranju, što su takođe naučili iz Talmuda, koji kaže: “Dopušteno je pred Nejevrejima pretvarati se da ne oštete ili ne ujede.” Nema veštijih i boljih glumaca i reditelja od Jevreja na čitavom svetu. Ali oni veoma retko, skoro nikada ne izlaze na pozornicu. Umesto njih na pozornici se pojavljuju njihove lutke: dobro plaćene hrišćanske sluge, koji onako igraju kako to jevrejski glumci i reditelji zahtevaju. Kako Jevreji za lutke vezani konopac trzaju, tako lutke igraju. A te lutke, jevrejske i narodne izrode, mogli ste naći u celoj državi, u svim granama narodne delatnosti. Bilo ih je svuda i na svakom mestu. U vladi, u parlamentu, u svim političkim partijama, kod svih vlasti, u državnim i privatnim ustanovama, u privrednim i socijalnim udruženjima, u nacionalnim i internacionalnim, u kulturnim, u humanim i sportskim svugde se nailazilo na Jevreje odnosno jevrejske sluge. Jevreji po potrebi maskirani u pozadini, iza kulisa u tami, a sluge njihove na sceni, u punoj svetlosti, mnogo puta i oni u maskama nacionalističkim, kulturnim i sličnim. A sve te sluge jevrejske radile su onako kako to interesi Jevreja, a na ogromnu štetu našeg naroda, zahtevaju. I otuda zlo i nevolja po narod, a dobro po Jevreje. I otuda je i činjenica da narod nije u stanju da se protivu zla efikasno bori jer on vidi hrišćanske lutke i njih krivi za sve što ne valja, a ne vidi reditelje njegovih muka i patnja. A Jevreji, iskorišćavajući roblje živeli su bez muke i truda, bogato, veselo i rasipnički i sa uživanjem su mučili svoje robove, koji su inače po Talmudu: “životinje u čovečijem obliku da služe Jevreje.”

BANKARSTVO, INDUSTRIJA I VELETRGOVINA OGROMNIM DELOM U JEVREJSKIM RUKAMA

Gramzivost i pohlepa Jevreja za zlatom i zemaljskim dobrima dovoljno je poznata širom celog sveta. Da bi do njih došli oni sredstva ne biraju. I najnemoralnija i najgadnija sredstva dobro im dolaze kao oruđe. Lažno knjigovodstvo, lažni bilansi, prikriveno izbegavanje obaveza, podmićivanje, korupcija, zelenaštvo, falsifikati, licemerstvo, laž, prevara, obmana, šverc, krivokletstvo, pa čak i rafimirane pljačke i otimačina i zločin- sve to Jevreji upotrebljavaju da bi svoj cilj postigli. I čine oni sva ta nedela

bez griže savesti, mirne duše i revnosno jer za sve to imaju i suviše “moralne osnove” u Talmudu i Šulhan aruhu, koji ih uče pa im čak naređuju da tako rade. Pod ovakvim okolnostima nije ni čudo što su bankarstvo, industrija i veletrgovina, ta životonosna bila narodna, ogromnim delom nalazili u njihovim rukama i pored toga što su Jevreji činili svega pola procenta od ukupnog broja stanovništva naše države. Sila i moć Jevreja nalazi se baš u tom njihovom malom broju, a ogromnom kapitalu. Jer što je veći kapital, a manji broj ljudi koji sa njim raspolaže, tim je snaga i sila tih ljudi značajnija i veća, a time je i opasnost koja državi i narodu od tih ljudi preti, svestranija i veća. Podatke koje niže dajemo o bankarstvu, industriji i veletrgovini crpeli smo iz jevrejskih izvora, a odnose se na stanje od pre nekoliko godina. Podacima o docnijem stanju ne raspolažemo ali je sigurno da se to stanje za minule godine još više promenilo u korist Jevreja, a na štetu srpskog naroda. BANKARSTVO Ako bi danas postavili pitanje u kojim su novčanim zavodima Jugoslavije bili zainteresovani Jevreji, čitaoce bi izdalo strpnjenje čitajući imena tih mnogobrojnih banaka i novčanih zavoda- toliki je njihov broj. Obrnuto pitanje bilo bi mnogo jednostavnije, a odgovor bi bio veoma lak jer se na prstima mogu izbrojati one veće kreditne ustanove u kojima nema Jevreja. Šta više od 20 glavnih novčanih zavoda nije bilo ni jednog bez Jevreja, ne uključujući tu ni Narodnu Banku. U Narodnoj banci u eskontnim odborima koji odlučuju o dodeljivanju kredita Jevreji su bili zastupljeni ovako: u filijali Varaždin od5 članova 3 Jevreja, u Bitolju od7 Članova 3 Jevreja, u Osjeku 3 Jevreja, u Sarajevu, Skoplju, Pančevu po 2, a po jedan u Banja Luci, Petrovgradu, Vršcu, Zagrebu, Mariboru, Mostaru, Nišu, Novom Sadu, pa čak i na Cetinju. Krediti Narodne Banke 1926 god. kod čije su čije su podele odlučivali Jevreji iznosili su preko 1300 miliona dinara, od ukupne svote od 1401 miliona dinara. Od ove ogromne svote poljoprivreda je dobila svega 8,5 miliona dinara dok su bankarstvo, industrija i trgovina dobili sve ostalo, što pak u stvarnosti znači da su ogroman deo uživali i iskorišćavali Jevreji. U Hipotekarnog Banci zastupnik upravitelja i glavni sekretar bio je Jevrej.

U Zanatskoj Banci ima Jevreja i u Upravnom odboru i po filijalama. I u beogradskom bankarstvu uticaj Jevreja je odlučujući. U 20 većih novčanih zavoda u Beogradu od 152 člana uprave 86 su bili Jevreji, a od 30 direktora 20 su bili Jevreji. Od 5 glavnih banaka koje su 1928 god. radile na teritoriji Bosne i Hercegovine, izuzev jedne, sve su bile u rukama Jevreja. Pored većih novčanih zavoda u nas bilo je još preko 300 manjih banaka u rukama Jevreja. Menjačke radnje nalazile su se sa 90% u jevrejskim rukama.

BERZE Uticaj Jevreja u jugoslovenskoj privredi odlično se vidi iz kursnih listova pojedinih berzi. Na zagrebačkoj berzi od 20 notiranih akcija novčanih zavoda 11 se odnosilo na jevrejske; od 16 notiranih akcija industrijskih preduzeća sve se odnosilo na preduzeća jevrejske interesne sfere; od 3 notirane akcije trgovačkih preduzeća, dve su se odnosile na jevrejske. Na beogradskoj berzi: od 19 notiranih beogradskih novčanih zavoda 11 se odnosilo na jevrejske; od 14 notiranih industrijskih preduzeća 7 se odnosilo na jevrejska. Na Ljubljanskoj berzi: od 4 notirane akcije novčanih zavoda 2 se odnosile na jevrejske; od 9 notiranih akcija industrijskih i trgovačkih preduzeća 6 se odnosilo na jevrejska. Na novosadskoj berzi: sve notirane akcije se odnosile na jevrejske ustanove.

OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA 90 procenata celokupnog osiguravajućeg posla u našoj državi nalazilo se u rukama domaćih i stranih Jevreja. Nejevrejski osiguravajući zavodi u našoj državi mnogo su bili slabiji finansijski od jevrejskih, pa su usled toga u mnogome zavisili od njih.

Najveći posao imala je “Sava”; ona je bila u rukama italijanskih Jevreja. Veoma uspešno radi i “Jadransko osiguravajuće društvo”, koje je bilo u rukama italijanskih, bečkih i peštanskih Jevreja. “Dunav” je preduzeće bečkih Jevreja. “Rosija-Fonsijer” je u rukama naših, peštanskih i tršćanskih Jevreja. “Ujedinjeno osiguravajuće društvo” bilo je koncern naših i stranih Jevreja. I u svim ostalim osiguravajućim društvima: francuskim, engleskim, švajcarskim i drugim, glavnu reč su vodili Jevreji.

MLINSKA INDUSTRIJA U našoj državi bilo je oko 650 parnih i motornih mlinova, sa dnevnim kapacitetom oko 800 vagona žita. Pretežna većina velikih mlinova nalazila se u rukama Jevreja, a skoro svi veliki mlinovi u Vojvodini i Hrvatskoj bili su u rukama stranih mahom mađarskih Jevreja. Dobar deo ovih preduzeća je posle rata “nacionalizovan”, ali taj veo nacionalizacije je toliko izbledeo, da se ona čak i formalno jedva primećivala. U 20 najvećih mlinskih preduzeća od 185 članova uprava 94 su bili Jevreja, a od 40 direktora i njihovih zamenika 34 su bili Jevreji. Komentar ovome je izlišan.

INDUSTRIJA ŠEĆERA U našoj državi bilo je svega 8 velikih fabrika šećera od kojih su 6 privatne, 2 državne. Godišnji

kapacitet njihov je 12.500 vagona šećera i oko 6.000 vagona suvih rezanaca. Sve privatne fabrike šećera nalazile su se u rukama Jevreja; nacionalizacija njihova je samo na papiru. U 4 najveće fabrike šećera posle “nacionalizovanja” od 52 člana uprave bili su 22 Jevreji, a od 8 direktora i zamenika 6 su bili Jevreji. Članovi uprave Nejevreji su uglavnom masoni, “ugledni” ljudi, ministri, bivši ministri, prof. univerziteta i t. d. koji svojim “ugledom” pokrivaju nemilosrdnu pljačku onih fabrika, na štetu seljaka, radnika, i države, primajući za to masne tantijame. Čista dobit ovih fabrika redovno daleko premašuje osnovni kapital.

INDUSTRIJA ALKOHOLA Velikih alkoholnih industrija u našoj državi bilo je 14 sa kapacitetom od 24 miliona litara apsolutnog alkohola. Osim njih bilo je i 34 pivarska preduzeća sa kapacitetom od 1.500.000 hektolitara. Jevreja nije bilo u svega 3 preduzeća. U 12 najvećih preduzeća Jevreji su ovako bili zastupljeni: od 110 članova uprava 58 su bili Jevreji, dok su ostali dobro plaćene hrišćanske sluge Jevreja. Od 24 direktora i zamenika 22 su Jevreji.

INDUSTRIJA PREHRANE

Ovde spadaju razna preduzeća za preradu i konzerviranje. I u ovoj grani industrije dominirali su Jevreji, koji su u upravama 20 najvećih preduzeća imali apsolutnu većinu, dobar deo od njih je bio isključivo u njihovim rukama.

DRVARSKA INDUSTRIJA

Najveća i najvažnija grana industrijske produkcije u Jugoslaviji je bila industrija drva. U našoj državi bilo je oko 650 većih preduzeća drvarske industrije, a pored ovih oko 2000 manjih, naročito pilana na vodi. Dok su mala preduzeća većim delom bila u rukama naših ljudi , velika preduzeća su bila skoro sva u rukama ovdašnjih i stranih Jevreja. U 23 najveća drvarska preduzeća od 210 članova uprava 125 su bili Jevreji, od 56 direktora 44 Jevreji. Jedna od najvećih drvarskih firmi A.D. Gutman, za čije je vezana sramna Našička afera, svijina je mađarskih Jevreja. Ona ima sopstvene pilane , fabriku tanina, bačava, kamene majdane, livnicu gvožđa, ribogojstvo, 50.000 jutara šume, 150 km. svoje železnice i t. d. “A.D. za eksploataciju drva” je bila interesna sfera bečkih i peštanskih Jevreja. U njihov koncern spadaju “Bosansko društvo za proizvodnju drva” u Banja Luci, “ Slaveks”, “Zagrebačka fabrika bačava” i druga preduzeća. “Nihan” je takođe jevrejska firma , sa “Dugoselom” i “Jugotaninom”. U rukama Jevreja nalazila su se i ova krupna preduzeća: “Slavonija”, “Našička fabrika i parna pilana”, “Industrija drva Drah”, “Šumsko industrijsko preduzeće Dobrlin Drvar” u Sarajevu, “Krivaja”, “Igar”, “Jela”, “Bosna”, “Una”, “Varda”, “Viktorija” i t.d.

GRAĐEVINSKA INDUSTRIJA

Od građevinskih industrija najvažnija je industrija cementa; sva velika preduzeća ove važne industrije nalazila se u rukama Jevreja ili su bila pod njihovim odlučnim uticajem . U 8 najvećih cementnih preduzeća od 85 članova uprave 55 su bili Jevreji, a od 21 direktora 18 Jevreji. “Beočinska fabrika kaje”, sa obrtom od 80 miliona dinara bila je u rukama naših i mađarskih Jevreja. “Split” u Splitu sa obrtom od 170 miliona dinara u rukama Italijanskih Jevreja.

“Dalmacija” je takođe svojina italijanskih Jevreja. “Kroacija”, “Jadransko Bauksit”, “Adrija Bauksit” bili su u rukama naših i italijanskih Jevreja, a “La Dalmasijen” naših i francuskih Jevreja.

HEMIJSKA INDUSTRIJA

Sva preduzeća hemijske industrije nalazila su se u rukama Jevreja, što se jasno vidi iz ove statistike: u 28 velikih preduzeća od 233 članova uprava 132 su bili Jevreji, a od 56 direktora 44 Jevreji. Najveća preduzeća su: “Danica” u Zagrebu sa obrtom preko 100 miliona dinara. Pretsednik, potpretsednik i svi direktori bili su Jevreji. “Tvornica za dušnik” (Slovenija). Obrt 50 miliona. Većina akcija u jevrejskim rukama. “Zorka” (Zagreb i Subotica). Obrt 50 miliona. U njoj su angažovani austrijski, češki, mađarski i naši Jevreji. Jevreji su mali presudnu ulogu i u preduzećima: Englesko- Jugoslovenska Destilacija, AngloJugoslovensko Petrolejsko a.d. Standard Ojl, Vakuum Ojl i t.d.

INDUSTRIJA ŽELjEZA I RUDARSTVO

U našoj državi postojalo je oko 300 većih preduzeća mašinske, željezne, elektrotehnočke i električne industrije. U svim ovim preduzećima uticaj Jevreja je bio veliki. Rudarsku industriju u Srbiji zauzeli su u glavnom stranci, a u ostalim krajevima stranci i Jevreji.

Nekoliko primera: “Trbovljansko ugljarsko društvo” u Ljubljani je jedno od najvećih industrijskih preduzeća na Balkanu. Godišnji obrt je preko pola milijarde. Uticaj Jevreja u ovom preduzeću je bio veoma veliki, a naročito od 1924 god. kada je Bank de Pe preuzela veliki broj akcija. “Prva jugoslovenska fabrika vagona, strojeva i mostova” u Brodu sa akc. Kapitalom od 110 miliona dinara potpuno je bila u rukama Jevreja. U 6 najvećih preduzeća ove industrije imalo je među članovima uprava 30 Jevreja, a od 11 direktora 7 su bili Jevreji.

TEKSTILNA INDUSTRIJA

Tekstilnih i konfekciskih preduzeća u našoj zemlji bilo je oko 250. Izuzev dve velike srpske firme, firme Ilića i Teo karovića, sva važnija preduzeća tekstilne industrije nalazila su se u rukama Jevreja.

GRAFIČKA I PAPIRNA INDUSTRIJA

U glavnim preduzećima naše industrije papira i grafičke industrije Jevreji su bili zastupljeni ovako: u 6 najvećih preduzeća u upravama nalazilo se 24 Jevreja, a od 11 direktora 6 Jevreja. Jevreja nema jedino u fabrici hartije M. Vapa a.d. i Pantić i drug.

KOŽARSKA INDUSTRIJA

Većih preduzeća u našoj državi bilo je preko 100, a ona su ogromnim delom bila u rukama Jevreja.

Najveća preduzeća kožarske industrije “Zagrebačka fabrika koža” bila je isključivo u jevrejskim rukama.

VELETRGOVINA I ZASTUPSTVO

Čim se bankarstvo i industrija pretežnim delom svojim nalazi u rukama Jevreja, onda je veoma lako pogoditi da se isto tako i veletrgovina i zastupstva gotovih industrijskih artikala nalaze ogromnim delom u rukama Jevreja. Kada se tome još doda i činjenica da su se produkti poljoprivrede nalazili skoro isključivo u jevrejskim rukama, dobija se potpuna slika gospodarstva koju su Jevreji imali u našoj državi.

SVEMOĆNI JEVREJSKI KAPITAL

Prednji kratki pregled jesno pokazuje ogromnu moć Jevreja u Jugoslaviji. A kada se tome još doda pod zvučnim nacionalnim i hrišćanskim firmama i vešto maskirani jevrejski kapital, kao i činjenice da je i čisto nejevrejski kapital većim delom dirigovan i kontrolisan od mnogo jačegjevrejskog kapitala, onda i laiku mora biti jesno da je u nesrećnoj “našoj državi” faktički i apsolutni gospodar bilo svemoćno Jevrejstvo. Do ovakve sile i moći Jevreji su mogli doći samo zato što su se u svom delanju strogopridržavali uputstava i učenja famoznog Talmuda i Šulhan aruha, koje smo u prvom delu ove brošure prikazali. A da su se Jevreji pri neverovatno brzom nagomilavanju tog ogromnog kapitala obično služili Talmudom i Šulhan aruhom, jer na iole pošten način do takvog bogatstva nemoguće je doći, vidi se jasno iz njihovih delanja u našoj zemlji.

TALMUDSKI PODVIZI Ima li afere veće u našoj zemlji a da inicijatori i kolovođe nisu bili Jevreji? Uzmimo, primera radi, ogromnu Našičku aferu. Jevrejska klika Gutman, Sor, Šlezinger i kompanija podmitivši ne samo male službenike i činovnike, već i načelnike, poslanike i ministre uspeli su da oštete državu sa nekoliko stotina miliona dinara. Isekli su najlepše slavonske šume te su drvo i druge prerađevine krijumčarili u inostranstvo ne plaćajući carinu. Činili su oni to jer ih je tako naučio Talmud i Šulhan aruh, koji veli: “Ako tvoje predpostavljene nejevreje pomoću jela ne možeš da pridobuješ, ti ih pridobi pomoću novca” (Talmud, Sanhedrin). Da bi u svojoj pljačkaškoj nameri uspeli Jevreji su upotrebili i jedno i drugo. Predpostavljenim vlastima, visokim činovnicima, uticajnim ličnostima, poslanicima i ministrima priređivali su bogate gozbe: večere, bankete i zabave, priređivali su sjajne lovove, slali skupocene poklone i prosipali na podmićivanje novac. Prosipali su milione da bi se napljačkali stotine miliona. I nije ni čudo što su u potpunosti uspeli u svom gangsterskom poduhvatu. Poslanici i ministri iz raznih političkih partija, koje je narod izabrao da njega i državu štite, izneverili su i izdali su i narod i državu i umesto da energično spreče, oni su se naprotiv dali od Jevreja kupiti, te su omogućili i pomogli ogromnu prevaru, krijumčarenje i pljačku jevrejske lopovske klike. Jevreji, pri svemu tome, nisu se osećali krivim jer im njihovi zakoni vele: “Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Dozvoljeno je nejevrejsku vlast prevariti za carinu. Dozvoljeno je krijumčariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 369). ”Imanje Nejevreja je kao bez gospodara. Jevrej ima pravo da ga uzme u posed.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat).”Opljačkati Nejevreja sasvim je dozvoljeno.” (Talmud, Babam 111b). Jevreji su dakle tačno primenjivali navedena uputstva svojih zakona. Sličnih afera velikog stila ima mnogo. Dovoljno je ako napomenemo samo nekoliko kao: afera sa špiritusom, sa tenisom, sa ugljom, Krivaju, Beočinsku kaju i t.d. tvorci i nosioci sviju tih afera su Jevreji potpomognuti hrišćanskim plaćenim izrodima. Sećate li se ogromne afere sa švercom valute koja je srozala vrednost narodnog novca. U toj aferi koja je pod nazivom “Crna berza” nedeljama punila stupce naših listova, učesnici i kolovođe su samo Jevreji. Pročitajte kazne Ministarstva finansija po valutnim krivcima: ogromnim delom jevrejske firme. Pre izvesnog vremena dnevni listovi doneli su belešku kako je subotička policija kaznila 80 trgovaca zbog nagomilavanja dugova i poskupljivanju robe: osim jednog svi su bili Jevreji. Pre kratkog vremena mogli smo čitati mahinacije jevrejske firme Dajč koja je lažnim vođenjem poslovnih knjiga oštetila državu sa sitnicom od 10 miliona dinara.

Sličnih talmudskih podviga imate na stotine za koje se zna, a sasvim sigurno na hiljade za koje se ne zna. “Moralnu” podlogu za izvršenje ovih i sličnih krivičnih dela Jevreji su obično našli u Talmudu i Šulhan aruhu, koji su im služili za putokaz i dali im podstreka za vršenje istih.

NEDELA SKORO BEZ IKAKVE KAZNE

Kolika je moć Jevreja jasno se vidi po tome što su oni za svoja nedela, iako se njihova krivica potpuno dokaže, skoro uvek izbegavali odgovarajuće stroge kazne. Šta se dogodilo sa pljačkašima iz Našičke afere? Prvostepeni sud pošto je ustanovio tešku krivicu njihovu kaznio ih je sa neobično blagom kaznom, po nekoliko meseci zatvora, umesto da su, i više nego zasluženo, omastili konopac. Ali Jevreji ni sa tom preblagom skoro nikakvom kaznom nisu bili zadovoljni. Uspeli su da ih drugostepeni sud, - pošto je na našu najveću sramotu prvobitni sudski senat, koji je trebao da im sudi, smenjen, -oslobodi. Šta je bilo sa učesnicima famozne “Crne berze”? Umesto da su kratkim putem na vešalima svršili, oni su sa neznatnim kaznama isplivali, te na slobodi i nadalje neometano obavljali svoj unosni posao. A i ostali jevrejski krupni aferaši, upropastitelji našeg naroda nisu mnogo gore prolazili. U najgorem slučaju, ako nikako ne mogu da izbegnu strožiju kaznu, ako im i krivokletstvo, licemerstvo i ostali talmudski trikovi ne pomognu da se ispod stroge kazne izvuku, onda oni još uvek pronađu neku duševnu manu, neuračunljivost i t.d., te umesto da su u zatvoru ili na vešalima oni se “leče” po luksuznim senatorijumima i to naravno brzo i uspešno, da bi zatim ponovo nastavili svoj prekinuti, omiljeni i unosni zanat.

SELjAK JE BIO ROB JEVREJSKI Naša zemlja je seljačka zemlja. Oko 80% njenog stanovništva bavi se zemljoradnjom. Ogromni deo obradive zemlje nalazi se u seljačkim rukama. Ali pored svega toga pravi gospodar te zemlje nije bio seljak, i pored toga što ima tapiju ili je gruntovni vlasnik, nego jevrejski kapital. Seljak je tapijom ili gruntovnicom bio vezan, kao rob lancima, za tu svoju zemlju i osuđen da celog veka svog kopa, ore, seje, kosi, vrši, da se trudi i muči, znoji i kuluči, a da od svega toga ima veoma malo ili ništa. Kada bi trebalo, posle svršenog napornog i teškog rada, da vidi plod svoje muke, truda i znoja, kada treba svoje

seljačke proizvode, pravedno i srazmerno uloženom radu, da unovči, kako bi sebe i porodicu svojudostojno opskrbio i decu svoju na put izveo, onda se seljak najmanje pita. Kad je trudan seljački posao svršen, kada su pšenica, kukuruz i ostali seljački proizvodi spremni za prodaju, tada su stupili na pozornicu Jevreji, koji su celokupnu trgovinu seljačkih proizvoda imali u svojim rukama i određivali cenu. Nije određivao ceni plodu svoje muke i znoja seljak, nego Jevrejin, koji ni prstom svojim nije mrdnuo, koji je došao na gotovo. A te cene su takve, da malim i srednjim seljacima, koji su u ogromnom broju, kada plate porez, prirez, kutluk, i ostale dažbine, ne ostajaše ni toliko da ljudski obskrbe, obuku i ishrane svoju porodicu nego zlopate i muče se , dok su na njihovoj grbači, na njihovoj patnji i muci, Jevreji, koji im mnogo puta u proleće po duploj ceni prodaju njihovu sopstvenu pšenicu da bi nahranili gladnu decu svoju, zarađivali bez muke i znoja milione i milione. Seljak je, dakle, ogromnim delom svojim bio najobičniji rob jevrejski vezan za svoju zemlju, osuđen da do smrti svoje kuluči i zlopati, a da mu plod njegovog truda odnose faktički gospodari njegovi, Jevreji, koji se i pri ovoj gadnoj raboti svojoj tačni pridržavaju Talmuda, koji kaže: “Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje. Oni moraju kopati, orati, sejati, kositi, vršiti. Jevreji su stvoreni da sve gotovo nađu.”(Talmud, Berahot 58a). A pri kupovini truda seljačkog, kada ga pored niske cene, još i na kvalitetu, kantaru i računu prevare, Jevreji se i tada pridržavaju Šulhan aruha koji veli ”Dozvoljeno je Nejevreja prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat). “Dozvoljeno je Nejevreja pri računu prevariti.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 384b). “Ako dav Jevreja jedan drugome pomažu da Nejevreja na meri, težini ili broju prevare, dobitak imaju oba Jevreja da podele.” (Šulhan aruh, Košen ha-mišpat 183).

I RADNIK JE BIO ROB JEVREJSKI

Industrija u našoj zemlji, kao što se to jasno vidi iz pregleda našeg, ogromnim delom nalazila se u Jevrejskim rukama, što znači da su Jevreji bili gospodari najvećeg dela radništva, koji je za svoj mučan i naporan posao tako slabo nagrađivan da je jedva u stanju da sastavi kraj sa krajem. Radnik koji ima veliku porodicu nije u stanju da svojoj porodici obezbedi ni dovoljnu ishranu, a o drugim životnim potrebama da i ne govorimo. Život radnika i njihovih porodica pod ovakvim okolnostima je bio pravo mučenje. Zaista teška je sudbina radnika koje Jevreji nemilosrdni iskorišćuju do potpune iscrpljenosti. Za mizernu nagradu radnik je bio prisiljen, često puta u nezdravim fabričkim prostorijama, u prljavštini, dimu i prašini, u znoju svog lica i tela od iznemoglosti da kuluči samo zato da bi gospodari njegovi, u ogromnoj većini Jevreji, njegovom snagom i mukom zaradili bezbrojne milione, živeći bogato i rasipnički, zadovoljno i bezbrižno, ostavljajući radnika da sa svojom porodicom često puta do gladi skapava. Po njim to tako mora biti, jer se oni fizičkim poslom i tako ne bave, pošto po talmudu: “Rad (fizički) je veoma štetan i malo donosi.” (Talmud, Getin). A inače rad njima ni ne priliči jer su oni opet po Talmudu: “Od Boga postavljeni nad svima narodima.” (Talmud, Berah 101b). Za rad je jevrejski Bog po Talmudu stvorio Nejevreje: “Nejevreji su stvoreni da služe Jevreje.” (Talmud, Usbamot 63a), a

pošto su svi Nejevreji životinje i zahvaljujući samo tome što služe Jevreje dobili su čovečiji oblik (Šulhan aruh, Mudraš talpiot 225), to neka budu srećni i zadovoljni jer bi u protivnom bili životinje u životinjskom obliku. Kada se sve ovo zna onda se ne treba čuditi ako su Jevreji prema radnicima nemilosrdni, tim pre što ih i Talmud uči: “Zabranjeno je biti milostiv prema Nejevrejima.” (Talmud, Ramban). Ne treba se čuditi što Jevreji čine mnoge nepravde radniku, jer po Talmudu: “Jevreju je dozvoljeno da učini sve i svaku nepravdu.” (Talmud, Geneba 40a). Ne treba se čuditi ako Jevreji svoje radnike prevare i ogule jer po Talmudu: “Jevrejin može Nejevreja prevariti i oguliti.” (Talmud, Baba mecija 61a). Ne treba se čuditi ako Jevreji i onu mizernu nadnicu radniku mnogo puta zakinu jer po Talmudu: ”Nejevreju je dozvoljeno da od Nejevreja zakine nadnicu.” (Talmud, Sanhedrin).

OSTALE PROFESIJE

I ostale profesije nisu bile u Jugoslaviji u mnogo boljem položaju od seljaka i radnika. Trgovci su obični prodavci industrijskih proizvoda, koji su u ogromnoj većini jevrejski. Od toga svoga rada mnogobrojni mali trgovci jedva imaju toliko koliko im je potrebno za svakidašnji život, dok glavnu korist imaju Jevreji proizvođači čije proizvode radnici izrađuju, a trgovci prodaju, dok oni naređžuju, upravljaju i uživaju muku svojih hrišćanskih robova. Zanatlije većim delom samo životare. Pošto su oni u mnogim zanatima sitna konkurencija jevrejskoj industriji, to ih ona sve više potiskuje i upropašćuje i polako ali sigurno stvara od njih obične najamne radnike- robove. Slobodne profesije su većinom potpuno zavisne od Jevreja koji pretežni deo kapitala imaju u svojim rukama te su tako u stanju da slobodnim profesijama najviše omoguće, a po potrebi protivnicima svojim često puta i da onemoguće, egzistenciju njihovu. A činovnički aparat? Kada se zna da je veliki broj činovnika i službenika veoma slabo onda nije čudo što su oni dobrim delom, u isčekivanju mrvica sa bogate trpeze jevrejske, prema ovima bili veoma uslužni, postajući na taj način nesvesno oruđe u rukama Jevreja.

KAKO JE TO MOGUĆE?

Kako je to moguće, pitaju se mnogi u čudu, da Jevreji kojih je u našoj državi svega 0,5% od ukupnog broja stanovništva, gospodare nad celim našim narodom? Postarali su se Jevreji da to bude moguće, postarali su se oni da narod ne bude složan i zadovoljan, jer bi inače njima za navek odzvonilo. Stvorili su lažnu demokratiju sa lažnim parolama: jednakost, bratstvo i sloboda. Iz te lažne demokratije proizišle su političke partije koje su uspele da u potpuno pocepaju i posvađaju naš narod. Zbog političkih partija seljak je išao protiv seljaka iako su im interesi njihovi bili jedni isti. Radnik je išao protiv radnika, zanatlija protiv zanatlije, trgovac protiv trgovca. Naravno da ovakav nesložan, po partijama podeljen i posvađan narod ne predstavlja nikakvu snagu i nije u stalju da se odupre nikakvoj opasnosti i zlu. Narod je ostao nemoćan i na taj način su Jevreji, koji su svađu narodnu još više potstrekivali, neograničeno zagospodarili i našim narodom stvorivši od njega sebi sluge i robove i upotrebljavajući ga kao oruđe za postizanje svojih krajnjij mračnih ciljeva. A da bi svoje mračne ciljeve što pre postigli pored lažne demokratije upotrebili su i ostala svoja oruđa: masoneriju i komunizam, koji su već i onako oronuli organizam narodni potpuno ruinirali i narod naš doveli na rub propasti. SATANSKI PLAN JEVREJA Sve ono što su Jevreji činili po Jugoslaviji, isto to su radili i po ostalim državama po jednom odavno skovanom planu sa izvesnim ciljem. Šta je njihov cilj? Na ovo pitanje daje nam jasan odgovor Talmud koji kaže: “Mesija će doći i povratiti kreljevinu Judejima, a ostali narodi svi će njemu i njima služiti i potčinjeni biti.” (Talmud, Šab. 120a). “Tada će svaki jevraj imati 2000 i 300 sluškinja.”(Talmud, Sanhedrin 101a). Talmud dakle jasno obeležava cilj Jevreja. Sve narode na svetu potčiniti Jevrejima i svi narodi na svetu imaju da služe Jevrejima. Kako će se doći do ovog cilja? I na ovo daje Talmud odgovor: “Pre toga biće strahovit rat, koji će dve trećine sveta uništiti...” A ako rezultat svega toga dolazi vladavina Jevreja nad celim svetom i istrebljenje hrišćanskih naroda:

“Tada će Jevreji neizmerno bogati biti jer će blago čitavog sveta u njihovim rukama biti. Svi će narodi tada preći u jevrejsku veru, samo Hrišćanima to neće dozvoljeno biti, nego će ih potpuno iskoreniti jer su poreklom od đavola.” (Talmud, Jebamot 24b, Aboda 3b). Zar ti, dragi čitaoče, ovaj sadašnji rat* ne liči na sprovođenje satanskog plana jevrejskog koji je predviđen u Talmudu? Zar ne vidiš kako Jevrejstvo zldžočinački upotrebljuje svoje dva najopasnija, isto tako zločinačka, oruđa: komunizam i masoneriju, za postignuće svojih paklenih namera?

*

*

*

Jevrejstvo je najveće zlo sadašnjice. Ono je najpodmukliji i najopasniji protivnik sviju hrišćanskih naroda. Jevrejstvo se zbog toga mora brzo i energično likvidirati, jer u protivnom slučaju neminovna je propast hrišćanske civilizacije i hrišćanskog sveta. Presudna borba za rešenje tog sudbonosnog pitanja u punom je jeku. Od ishoda te borbe zavisi i budućnost našeg naroda i naše Otadžbine. I zato u ovoj borbi moraji svi istinski patrijoti dati sve od sebe da se pobeda nad Jevrejstvom što pre i što efikasnije izvojuje. Inače je naša propast neminovna. [Ova je brošura bila spremna za štampu još 1940. god. Kako tadašnje političke prilike u Jugoslaviji to nisu dozvoljavale, ona izlazi tek danas (1941. godine) i to saobražena prilikama u Srbiji. (Prim. izdavača). * Misli se na Drugi svetski rat- opaska priređivača drugog izdanja

Nazi Lauck NSDAP/AO 40 PITANJA O HOLOKAUSTU

1. KOJI DOKAZ POSTOJI DA SU NACISTI PRAKTIKOVALI GENOCID ILI HLADNOKRVNO POBILI SEST MILIONA JEVREJA? Nijedan. Jedini dokaz je kontradiktorno svedocenje "prezivelih", i "preziveli" tvrde da su prisustvovali ubijanjem gasom. Ne postoji nijedan cvrst dokaz uopste. Nema tone pepela, paljenih odeca, nema krematorijuma sposobnog da obavi posao, nema sapuna, lampi od ljudske koze, nista nije zabelezeno, nema demografskih statistika. Na drugoj strani postoje dokazi medicinskim, demografskim, analitickim, dokumentarnim, anegdotalnim podacima i komparativnu prirodu koja jasno dokazuje da je nemogice sest miliona mrtvih Jevreja, mogucnost preuvelicavanja 1000%. 2. KOLIKO SE NEMACKI KONCENTRACIONI LOGORI RAZLIKUJU OD AMERICKIH PRESELJIVIH LOGORA U KOME SE BILI SMESTENI JAPANCI I NEMCIAMERIKANCI TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA? Osim imena, jedina razlika je bila da su Nemci zatvarali osobe koje su predstavljale pravu pretnju po Nemacke ratne napore, dok su Amerikanci zatvarali osobe na osnovu njihovog rasnog i nacionalnog porekla. 3. ZBOG CEGA SU NEMACKE VLASTI SMESTILE JEVREJE U KONCENTRACIONE LOGORE? Zato sto su Nemacke vlasti smatrale Jevreje opasne po nacionalni suverenitet i opstanak. Jevreji su podrzavali u Nemackoj kapitulantsku vladu tokom Vajmarskog perioda i finansirali Komunisticke subverzije. Na glavnoj osnovi, Jevreji su bili visoko zastupljeni u vladi, trgovini, i medijskim pozicijama. Kako god bilo, SVI osumnjiceni po bezbedonosni rizik, ne samo Jevreji, bili su u opasnosti kada je rat izbio. 24 Marta, 1933 godine, Internacionalno Jevrejstvo objavilo je rat Nemackoj i naredilo sirom sveta bojkot Nemackih dobara jednostavno zato sto je Nemacka vlada uklonila Jevreje sa uticajnih pozicija i vlada vratila vlast Nemackom narodu. Naredba o bojkotu i Jevrejski rat protiv Nemacke bio je objavljen preko svetske medijske mreze tog vremena.

Lazne price o "logorima smrti" su cirkulisale pre nego sto je Drugi Svetski Rat izbio. Prema tome Nemacki pogledi na Jevrejski narod kao neprijataljsku stranu bili su pravedni. 4. DA LI JE SIMON VISENTAL PRIZNAO DA NIKADA NIJE BILO KAMPOVA SMRTI NA NEMACKOM TLU? Da. U casopisu *Books and Bookmen*, Aprilsko izdanje iz 1975 godine. On tvrdi da je ubijanje gasom svih Jevreja zauzelo mesto samo u Poljskoj, 5. DAHAU JE U NEMACKOJ. AKO CAK SIMON VISENTAL SADA PRIZNAJE DA NIJE BILO LOGORA SMRTI, ZAŠTO ONDA HILJADE AMERICKIH VETERANA TVRDI DA JESTE? Zato sto je nakon Saveznickog zauzeca Dahaua brutalno pobijeno hiljadu SS strzara bez ikakvog sudenja, logorasi su vodili Saveznicke vojnike kroz logor pokazujuci im zgrade koje su navodno bile gasne komore. Prica je kasnije preinacena iz zvanicne Holokaust jazbine zato sto je bilo pretesko priznati cinjenice i zato sto je Dahau bio pod Saveznickom okupacijom gde je pristup previse lak i nezasticen. Nece proci, izvestaj za citav vek "Dahau logor smrti" verzija daje prvo podizanje kritickog pitanja Hlokaust mita od istoricara i nekih Saveznickih veterana koji su zabelezili opise onoga sto je procitano u zvanicnom izvestaju. Proci ce mnogo godina muka, pre pojave ranog Holokaust Revizionizma koja ce dobiti na znacenju. 6. AUŠVIC JE U POLJSKOJ, A NE U NEMACKOJ. POSTOJI LI NEKI DOKAZ DA SU KORIŠCENE GASNE KOMORE ZA SVRHU UBIJANJA LJUDI POSTOJALE U AUŠVICU? Ne. "Gasne komore" napravljene su za turiste koji dolaze u Ausvic nemoguce ih je bilo koristi za masovnu egzekuciju, suvise su male i tesne. 1980 godine Americki strucnjak Fred Leukter, koji je konstruisao Americki sistem kaznjavanja, uzeo je gvozde sa zidova od Ausvica "gasne komore" za hemijsku analizu. Nije nasao ni traga od ostataka ubijanja. Ausvic izlozba je lazna, cisto i jednostavno, klimava turisticka zamka. 7. AKO AUŠVIC NIJE BIO LOGOR SMRTI, KOJA JE BILA NJEGOVA PRAVA SVRHA? To je bio veliki manufakturalni kompleks Sintetickih guma (Buna) je tamo

pravljena i stanari su bili korisceni kao radna snaga, isti nacin u kome se broj radnika povecavao i smanjivao koriscen je ispravni sistem koji i danas postoji u Americi. 8. ŠTA JE SA CUVENIM GASOM CIKLON-B? CIKLON-B je komercijalni manufakturalni slozen hidraulicni gas. To je brojno rasprostranjena industrijska upotreba, ukljucujuci dezinsekciju inace svrha za koj se primenjivao. CIKLON-B je jos uvek rasprostranjen i koristi se danas. 9. AKO AUŠVIC NIJE BIO ISTREBLJIVACKI LOGOR, ZAŠTO BIVŠI KOMANDANT RUDOLF HES PRIZNAJE DA JESTE? Rudolf Hes je bio zarobljen od strane Ruskih i Poljskih Komunista i brutalno mucen. On je potpisao svoje priznanje kao JEDINSTVEN IZVOR za saznanje od sest miliona mrtvih Jevreja, na engleskom jeziku koji nije umeo da cita. Neke stranice su pisane okaljanom Hesovom krvlju.Hes je onda pogodno pogubljen kako ne bi morao da bude unakrsno ispitan. 10.POSLE KOLIKO DUGO VREMENA TREBA PROVERITI MESTO GDE JE OBEVLJENA DEZINSEKCIJA CIKLONOM-B? Oko dvadeset casova. Cela procedura je strogo obuhvatna i tehnicka. Gas maske koriste samo odlicno obuceni tehnicari koji su zaposleni. 11. RUDOLF HES JE U SVOM PRIZNANJU REKAO DA NJEGOVI LJUDI MOGU UCI U GASNU KOMORU DESETMINUTA NAKON ŠTO SU JEVREJI UMRLI, DA BI UKLONILI TELA. KAKO OVO OBJAŠNJAVATE? To ne moze biti objasnjeno zato sto se tako nesto nikada nije desilo. Da su Nemci ovo uradili patili bi od iste sudbine kao navodno istrebljeni Jevreji. 12. HES JE REKAO U SVOM PRIZNANJU DA NJEGOVI LJUDI MOGU PUŠITI CIGARETE DOK, ONI VUKU MRTVE JEVREJE IZVAN KOMORE KOJA JE DESET MINUTA RANIJE BILA NAPUNJENA SA GASOM. ZAR NIJE CIKON-B EKSPLOZIVAN? Tacno tako. Hesovo priznanje je ocigledno lazno kao i dobro poznato sest miliona mrtvih Jevreja. 13. KAKO JE MOGUCE TAKAV PROGRAM MASOVNOG UBIJANJA CUVATI U TAJNOSTI OD JEVREJA KOJI CEKAJU NA SVOJU EGZEKUCIJU? KAKO TO DA NI PAPA, NI VATIKAN, NI INTERNACIONALNI CRVENI KRST, NI SAVEZNICKA VOJNO OBAVEŠTAJNA SLUŽBA NISU ZA TO ZNALI?

Dajuci potvrdu delotvornosti i prodiranje OSS, Britanskog M15, i Sovijetskog NKVD u Treci Rajh, nije se mogla sakriti takva tajna. Niko ne može da zamisli bilo kakav razlog zbog cega Saveznici, koji su se borili da unište Nemacku nisu koristilitakvo potencijalno mocno propagandno oružije, kad su tamo bili sveži dokazi tokom celog rata da se takvi dogadaji dešavaju. 14.KOLIKO JE ZAPRAVO JEVREJE UMRLO U NEMACKIM KONCENTRACIONIM LOGORIMA TOKOM CELOG RATA? Oko 300,000. 15.KAKO SU UMRLI? Mnogi su umrli od epidemije tifusa koja se sirila Evropom zbog rata tokom tog perioda. Tifus je zaraza koja se pojavljuje kada mnogo ljudi boravi na jednom mestu bez higijenskih uslova. To je nosenje vasi koje zaraze kosu i odecu. Ironicno, da su Nemci koristili CIKLON-B za dezinfekciju, vise Jevreja bi imalo sanse da prezivi u logoru. Jevrejski zatvorenici (kao i mnogi drugi) takode su umrli od strajka gladu i nedostatka medicinske paznje pred kraj rata kada su prakticno svi zeleznicki transporti zastali tokom intenzivne Saveznicke kampanje bombardovanja. 16. KAKVA JE RAZLIKA IZMEÐU KAKO GOD BILO ŠEST MILIONA ILI 300,000 UMRLIH JEVREJA? 5,700,000. Kljucno pitanje je kako god bilo ili nije bilo razmatranja, sistematskog pokusaja Treceg Rajha da istrebi Jevreje u Evropi. Dokaz jasno pokazuje da nije bilo, i ziza svetske paznje sada treba da preokrene indentitet, aktiviste, i finansijski i politicki motivisane one koji su zarazeni na svu humanost za poslednih pedeset godina groteske, klevete, i zle lazi da je bilo "HOLOKAUSTA". 17. MNOGI PREŽIVELI JEVREJI “LOGORA SMRTI” KAŽU DA SU VIDELI KAKO TELA STAVLJAJU U JAME I SPALJUJU. KOLIKO JE MNOGO BENZINA KORIŠCENO DA BI SE IZVELA TAKVA AKCIJA? Mnogo vise nego sto su Nemci imali pristup ili su mogli da priuste toliko tracenje benzina tokom Drugog Svetskog Rata, to je zasigurno. 18.MOGU LI TELA DA SAGORE U JAMI? Ne. Nemoguce je da ljudsko telo totalno sagori konzumirajuci plamen na ovaj nacin, kao sto nije ni dovoljna vrucina koja moze biti proizvedena u

otvorenoj jami. [ Beleska Harolda Kovingtona: Ja mogu da licno da potvrdim svoja sopstvena zapazanja od Komunista i Americke svireposti u obe Americke i Rodezijanske oruzane snage da je nemoguce kompletno unistenje ljudskog tela u masi sa jednim ili drugim gasolinom, napalom, ili bilo kojim drugim nacinom u otvorenoj jami. Holokaust "eksperti" koji tvrde drugacije su ili jedan ili drugi ponavljaju kao papagaji ono sto im je receno bez maltretiranja da sami provere cinjenice, ili drugim recima oni lazu.]

19.HOLOKAUST AUTORI TVRDE DA SU NACISTI SPOSOBNI KREMIRATI TELA U ROKU OD DESET MINUTA. KOLIKO DUGO TREBA PRETVORITI U PEPEO TELO PREMA STRUCNOJ OPERACIJI PRILIKOM SAHRANE? Oko dva sata. 20. ZAŠTO SU KONCENTRACIONI LOGORI IMALI KREMATORIJUME I PECI? Da efikasno otkone i sanitarisu leseve umrlih od tifusa i drugih bolesti. 21. DAJUCI 100% DUŽNOSTI CIKLUSA OD SVIH ZNANIH KREMATORIJUMA U SVIM LOGORIMA NA NEMACKOM TLU, ŠTA JE MAKSIMALAN BROJ LEŠEVA KOJI SE MOGAO PRETVORITI U PEPEO TOKOM CELOG VREMENA POSTOJANJA LOGORA? Oko 430,000. 22.MOGU LI KREMATORIJUMI RADITI 100% OD VREMENA? Ne. 50% od vremena je velikodusna procena, ili 12 sati prema danu. Krematorijumske peci treba cistiti temeljno i regularno kada rade punom parom. 23. U PROSEKU, KOLIKO MNOGO PEPELA OSTANE OD SPALJENOG LEŠA? Nakon sto se kosti poloze u prah, u odvojenom vremenu konzumirajuceg procesa, oko kutije za cipele. 24. AKO JE ŠEST MILIONA LJUDI PRETVORENO U PEPEO OD NACISTA, ŠTA SE DESILO SA TOLIKIM PEPELOM? To tek treba da bude "objasnjeno". Sest miliona tela podrazumevalo bi planine i tone od pepela. Jos treba da se otkrije bilo kakva ogromna deponija pepela u Ausvicu ili bilo gde drugde u Evropi. 25. DA LI SU SAVEZNICI ZA VREME RATA SLIKALI AUŠVIC IZ VAZDUHA,

POKAZAVŠI BILO KAKVE ZNAKE KREMATORIJUMA U ZONI OPERACIJA? Ne. Te fotografije nisu relevantan trag neizmernog dima koji konstantno vitla nad logorom, niti pokazuje bilo koji dokaz od navodne otvorene jame gde su spaljena tela. 26. ŠTA JE INTERNACIONALNI CRVENI KRST IMAO DA KAŽE O CELOM ”HOLOKAUST” IZDANJU? Izvestaj o poseti ICK Ausvicu u Septembru 1944 godine ukazuje da je internistima bilo dozvoljeno da primaju pakete i sire glasine o gasnim komorama koje nisu bile proveravane. Puni zvanicni izvestaj Internacionalnog Crvenog Krsta na Drugi Svetski Rat ne ne pominje nista od celog takozvanog Holokausta, niti bilo kakvo divljastvo vezano za takozvani Holokaust. Zanimljivo, u 1996-stoj godini, pedeset godina nakon sto se rat zavrsio, slobodni mediji u Americi i Evropi pocinju sa serijom clanaka koji tvrde da je Crveni Krst bio pun "Nacistickih simpatizera". Citava optuzba je lazna i moze biti zabelezena kao zakasneli Jevrejski pokusaj kod stete kontrole kao krivice stabilnog Holokaust mita u svetlost cinjenicnog ispitivanja i kriticke analize. 27.DA LI JE DNEVNIK ANE FRANK ISTINSKI? Ne kao objavljen, ne. Dokaz izradivanja od Ditliba Feldera iz Svedske i Dr. Roberta Faurisona dokazuje zakljucak da je objavljena verzija cuvenog dnevnika literalna prevara. Postojala je devojka po imenu Ana Frank i odeljci tog dnevnika pojavljuju se da budu istinski, ukljucujuci nekoliko njih gde je u njima ona opisala svoja adolescentna lezbejska iskustva koja su kasnije isecena od objavljenog teksta. Godine 1950 otac Ane Frank tuzio je autora Majera Levin, inace stvarnog pisca dnevnika, jer je uzeo honorar od knjige. Jevrejski sud u Nju Jorku je zapecatio sudski slucaj za narednih hiljadu godina. Kada je originalni dnevnik izlozen nekoliko godina kasnije, to je bilo zabelezeno kao najdirljiviji odeljci dnevnika gde umetnost rucnog pisanja falsifikata u pronalasku LOPTA TACKA PERO, instrumenti koji nisu izmisljeni do1950 godine. Originalni dnevnik je bio brzo uklonjen od izlozbe i zbrisan daleko u bezbedonosne depozitne kutije u Izraelu. Nikada nije bio proizveden za ispitivanje od tada uprkos dozvoljenim pokusajima naucnih pogleda.

28. ŠTA O SVIM BROJNIM FOTOGRAFIJAMA I FILMSKIM TRAKAMA NAVODNO UZETIH IZ NEMACKIH LOGORA POKAZUJU OMRŠAVLJENI LEŠEVI? ZAR SU LAŽNI? Neki jesu, ali vecina od falsifikovanih lazi u naslovu. Lesevi od Nemaca pobijenih iz vazduha, za primer, su prikazani kao mrtvi Jevreji. Jedna cuvena i montirana fotografija toboze prikazuje "Esesovca" kako puca u majku dok drzi svoje dete, na blizem ispitivanju od zamagljenog stampanja sa uvelicavajucim staklom, to je jasno da vojni istoricari prepoznaju uniformu i oruzije odperioda da je ubica vojnik Crvene Armije koji drzi pusku karabin. 29. KAKVA JE BILA ULOGA VATIKANA TOKOM VREMENA U KOJEM JE ŠEST MILIONA JEVREJA NAVODNO BIVALO ISTREBLJIVANO? Da je postojao neki plan za istrebljivanje iznesen u predominantnoj Katolickoj zemlji kakva je Poljska, Vatikan bi sigurno bio u poziciji da sazna nesto o tome. Posto takav plan nikada nije postojao, Vatikan nema potrebu da govori o tome. 30. KOJI DOKAZ POSTOJI DA JE ADOLF HITLER IZDAO NAREÐENJE DA SE POBIJU JEVREJI? Nijedan. Nema dokumentarnih dokaza bilo koje vrste pokazanog razmatranog istrebljivackog plana koji su Nacisti izneli na svetlo. Nema potpisanog naredenja od Adolfa Hitlera, od SS-Rajhsfirera Hajnira Himlera, ili bilo kog funkcionera Treceg Rajha koji je izdao naredbu da se potamane Jevreji. Nacisti su precizno cuvali beleske i literalne tonove dokumenata koji su konfiskovali Saveznici pred kraj rata, toliko toga puno su uzeli Saveznicki arhivisti i naucno godinama pretrazivali dosije, i kataloge i nista nije pronadjeno sto bi ukazalo na to da je izdato naredenje sa namerom istrebljivanja Jevreja. 31. DA LI SU NEMCI I CIONISTI SARAÐIVALI PRE I ZA VREME RATA? Apsolutno. Obe strane su bile zainteresovane u preseljenju Jevreja iz Evrope (Cionisti su hteli da otpreme Jevreje u Palestinu) i oni su odrzavali prijateljske odnose kroz rat. Nemacki zvanicnici zaduzeni za otpremanje hiljade Jevreja kada su Britanci okupirali Palestinu (ukljucujuci Izraelskog premijera Mecema Begina) jedan od njih je bio Adolf Ajhman. Nakon zavrsetka rata Holokaust industrija smatrala je ovu tajnu tako isparljivom

i opasnom da je Ajhman bio otet od Izraelskog Mosada i zatim bio pogubljen u teznji da ga zauvek ucutkaju. 32.KOLIKO MNOGO JE JEVREJA BILO U TERITORIJAMA KOJE SU KONTROLISALI NEMCI? Vise od cetiri miliona. 33.KOLIKO MNOGO JEVREJA JE POBEGLO U SOVIJETSKI SAVEZ U STRAHU OD NACISTA? Preko dva miliona. Nemci nisu imali pristup da ih pobiju. 34. AKO JEVREJI NISU ISTRBLJENI OD NACISTA, ŠTA IM SE DESILO? Nakon rata vecina Jevreja je emigriralo u Palestinu, Sjedinjene Drzave, Argentinu i Veliku Britaniju. Osim njih oko 3000,000 koji nisu tu ubrojani. 35.OD KAKVE JE KORISTI HOLOKAUST PRICA JEVREJSKOM NARODU DANAS? To je njihov stit od bilo koje kritike nad njihovim politickim, ekonomskim, i drustvenim ponasanjem. To je orude u podizanju neizmerne sume "novcane krivice", posebno od Nemacke vlade. To zadovaljava dodatno drzavu Izrael skoro $10 biliona dolara godisnje od raznovrsnih izvora. Izrael prima skoro $70 biliona dolara u asortiranom "Holokaust obestecenju" i svake godine se povecava. To je jasno uinteresu Izraela i Jevrejskog naroda da odrzavaju takvu praksu. 36. DA LI SU FILMOVI “HOLOKAUST”, “ŠINDLEROVA LISTA” I “VETROVI RATA” DOKUMENTARCI? Holivudski filmovi nisu istorijski, niti napravljeni da budu. Likovi u filmovima su glumci, a ne stvarni ljudi, koji su vrlo visoko placeni za njihovo portretisanje i dogadaji nisu stvarne cinjenice. Oni citaju njihove redove iz scenarija Holivudskih tekstopisaca, profesija gde su Jevreji vrlo visoko zastupljeni, kao i u studijima, stvaralastvu, kreativnim, i finansijskim sektorom filmskog stvaranja. Holivud je ekstremno nepouzdan izvor istorije da u skorasnjim godinama cak maticni osvetljavaci i komentatori pocinju da sumnjaju preko nekih filmova. Za primer, lik Oskara Sindlera kao portretisanog od Liama Nisona u Spilbergovoj produkciji "Sindlerova lista" je bio sa tacke gledista neprepoznatljiv. Sindler je bio portretisan skoro kao svetac, i jos niko od zivih osoba ga se seca kao coveka i imaju da kazu neku lepu rec o njemu. Stvarni Sindler je bio samopouzdani umetnik, lopov, slobodnjak i kockar

koji je zavodio i seksualno primoravao mlade stanarke logora, koji je kasnije napustio svoju zenu i otisao u Brazil sa svojom ljubavnicom maznuvsi pri tome veliku sumu novca. Drugi glavni reziser kao sto je Oliver Stoun dosao je pod udar zato sto je portretisao njihove istorijske likove kao Niksona i dogadaje vezane za ubistvo J.F.K odraz paranoicne opsesije sa najbizarnijim teorijama zavere od strane levog krila. 37.KOLIKO MNOGO KNJIGA JE OBJAVLJENO KOJE ODBACUJU NEKE ASPEKTE NEKE JEVREJSKE TVRDNJE O HOLOKAUSTU? Preko 100, sa vise njih u pripremi. 38.ALI ZAR NISU SVI KOJI DOVODE U PITANJE HOLOKAUST ANTI-SEMITE ILI NEO-NACISTI? Neki jesu, mada zasto tako mnogo ljudi treba poricati, ista prava u napredovanju njihovih pogleda koje liberal demokrati odobravaju tako slobodno da Jevreji i liberali u ovom znacenju slobodnog drustva nikada nije objasnjeno. N.S.W.P.P. je Nacional Socijalisticka organizacija, mada za razliku od Jevreja mi dajemo do znanja nas indentitet i nase ideoloske pozicije. Vecina Revizionista su akademci, naucni geniji, koji traze istinu. Mnogi drze liberalne poglede, mada se njihovi pogledi cesto menjaju kao oni su subjekti da intenzivno posreduju koja prati bilo koju devijaciju od zvanicnog Holokausta. 39. ŠTA SE DEŠAVA SA ISTORICARIMA KOJI OPOVRGAVAJU ZVANICNU VERZIJU HOLOKAUSTA? Raznolikost neprijatnih stvari. Jevreji uvek odbijaju da raspravljaju o Holokaust cinjenicama otvoreno sa Revizionistima. Internet grupa navodno namestena za ovu svrhu NIKZOR u stvari ne raspravlja sa Revizionistima, ali prednjaci u histericnoj kampanji protiv svakoga ko se usudi da izrazi sumnju u Holokaust. Internet grupa tako ume da privuce puno ljudi, vecina Jevreji ali i neki levicarski liberali koji nisu Jevreji, ali su motivisani ideoloskom mrznjom prema svakome ko se ne slaze sa njima, i koji su mentalno u nekim slucajevima i emotivno slabi. Jevreji odgovaraju na svako pitanje o Holokaustu sa mrznjom, sto sami sebe dovode u pitanje jer izgleda kao da nesto kriju. U mnogim zemljama oni koji postavljaju politicki neispravna pitanja o Holokaustu bivaju

hapseni, muceni, i zatvartani. Dr. Robert Faurison je bio napadnut od Jevrejske bande koja ga je gadno pretukla da je ovaj skoro umro. U Kaliforniji, glavna Revizionisticka knjizara je bila spaljena, i u Torontu autora Revizionista kuca Ernesta Zundela je skoro unistena. Zundel je tematski opisao poslednjih deset godina seriju bizarnih sudenja, i posle konacne osude on je izbacen iz Kanadskog drzavljanstva i jos traju pokusaji da ga posalju na mucenje u Nemacki zatvor. Americki gradanin Gerhard Lauk od Linkolna, iz Nebraske je kidnapovan od Nemacke vlade i poslat u zatvor zbog "zlocina" pisanja pro-Nacional Socijalistickih komentara U SJEDINJENIM AMERICKIM DRZAVAMA gde je to legalno. Drugi Americki gradjanin, Hans Shmidt od Floride, je takode bio otet, zadrzan u Nemackom zatvoru za skoro godinu dana, i oaloboden nakon inaternacionalne povike. Shmidtov "zlocin" je bio pisanje u proRevizionistickih clanaka, na Engleskom, u novinama koje objavljuju Sjedinjene Drzave. Nemacki nacionalista Manfred Roeder je bio mnogo puta zatvaran i priniden da placa racun. Revizionisti bivaju otpusteni sa posla i ostaju bez akademskih titula, primaju bombu u posti, pod konstantnom su pretnjom zivota od Jevreja i Marksista. TO NISU REAKCIJE OD NEDUZNIH LJUDI. Neduzni ljudi koji su osudili zlocin ili prevaru ne odgovaraju pokusajima ubistvom, utamnicenjem, ili nasilnim ucutkuvaju njihove tuzitelje. Vise od svega, ponasanje Jevreja i vlasti oni uticu tako snazno dokazujuci da je Holokaust prevara. Ako je prica o Holokaustu istinita, niti Jevreji ni bilo koji drugi uticajni faktor drzavne vlasti ne bi trebao da koristi silu protiv ljudi koji veruju da je zemlja okrugla. Hapsenja, zatvaranja, napadi i mucenja su univerzalni moral od punog priznanja na delu Jevrejskog naroda da su oni podli lazovi koji prednjace u najmasovnijoj i najnemoralnijoj prevari u istoriji celog covecanstva, i koriste tu prevaru kao izgovor da nas zaslepljuju, i onda porobljavaju zemlju domacina po volji, kao sto je zabelezio Nacional Public Radio oni to cine cak i dok ja ovo pisem, u gradu Ramalah. 40. DA LI SU TE TAKTIKE USPEŠNE U UCUTKIVANJU REVIZIONISTA? Ne. One su samo napravile revizioniste jos posvecenije nego ikada, da istina izlazi na videlo i da nacije rzumeju kako ih Jevrejski narod laze, vara, i pljacka vise od pola veka, sada sa Holokaust lazima. Postoji mala

sumnja u uspeh da ce buduce generacije Holokaust prica biti prihvacena kao zvanicna istorija i veliki deo javnosti znace sta je: POLITICKI INSPIRISANA PREVARA. NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA

Nazi Lauck NSDAP/AO

Dvadeset činjenica o Jevrejima u istoriji Činjenica prva : kroz istoriju , zbog svog pogubnog uticaja , Jevreji su bili proterani iz : 1. Poljske - 1124.godine 2. Engleske - 1290. Od Kralja Edvarda I . Ponovo se vratili 1655.godine. 3. Francuske - 1306.god. proterivanje započeo Kralj Filip Pravedni , i trajalo je sve do 1682.god. 4. Mađarske - od 1360.g. Sve do 1582.god. 5. Belgije - 1370-1700.g. 6. Slovačke - 1380.g. pa sve do posle 1744 god.god. 7. Austrije - 1420.g. od strane Alberta V 8. Kelna - 1424.g. 9. Saske - 1432.g. 10. Majnca - 1438.g. 11. Augsburga - 1439.g. 12. Holandije - 1444.god. 13. Španije - 1492.god. 14. Litvanije - 1495.g. po naredbi velikog Vojvode Aleksandra. 15. Portugala - 1498.g. 16. Pruske - 1510.g. 17. Italije - 1540.g. 18. Bavarije - 1551.g. 19. Beča - 1600.g. Danas je samo mala grupica Jevreja ostala u Švedskoj , Danskoj , Norveškoj , isto ih je malo ostalo na srpskoj zemlji. ( PODACI IZ ” BEHIND COMMUNISM “, FRANK BRITON ) Činjenica druga : napad na hrišćanstvo : 1899-1900.g. Jevreji su pokušali da reč HRIŠĆANIN uklone iz povelje prava (ustava) države Virdžinije (SAD) 1909 - 1910.g. - Na zahtev Jevreja , školski odbor iz Bridge porta , Pensilvanija , izlgasao je prestanak

recitovanja molitve “ Oče naš “ u školi. ( UZETO IZ “ INTERNACIONALNI JEVREJ” HENRY FORD ) Činjenica treća:”To postignuće - ruska-jevrejska revolucija , suddbinski je predodre|ena da figurira u istoriji kao rezultat senke u Prvom svetskom ratu , ona je u velikoj meri proizašla iz jevrejskog razmišljanja, iz jevrejskog nezadovoljstva , od jevrejskog napora ka rekonstrukciji”. (IZ “AMERICAN HEBREW” 10.09.1920.GOD.) Činjenica četvrta : “ Postoji mnogo toga u samom Boljševizmu , i u tome da se mnogi ideali Boljševizma podudaraju sa najvećim idealima Judeizma.” ( IZ “LONDON JEWISH CHRONICLE” 04.04.1919.GOD. Činjenica peta : Pravo ime oca komunizma Karl Marxa je bilo MOSES MORDICI LEVI , i bio je sin jevrejskog rabina . (“WHO CAUSES WAR’S ? “ vol. VII,1981.god.) Činjenica šesta : Vladimir Ilič Lenjin , je bio Jevrejin po majci , i posmrtna želja mu je bila da bude sahranjen po jevrejskom obredu. Ima podataka da mu je prezime bilo LEVINOVITCH. (“RULERS OF RUSSIA”, rev. Denis Fahey, 1938) Činjenica sedma : Od 556 glavnih funkcionera u prvoj Sovjetskoj komunističkoj vladi , preko 400 su bili Jevreji. (“LIBERTY BELL”,vol.8 ; No.1 septembar ’80) Činjenica osma: Od prvih 119 članova komunističkog Ruskog saveta koji je vlada Rusijom , 81 su bili Jevreji. ( IZ “RULERS OF RUSSIA”, rev. D.Fahey , 1938.god.) Činjenica deveta : Kritikovanje Jevreja u Sovjetskoj Rusiji je bio najteži prekršaj . Posedovanje ilegalne knjige “ Protokol sionskih mudraca “ sve do sedamdesetih godina povlačio je smrtnu kaznu. (“ JEWISH WAR ON SURVIVAL “ , Arnold Leese,1945.god.) Činjenica deseta : “Ta moćna revolucija koja se u ovome momentu priprema u Nemačkoj, i koja će biti u suštini , druga još veća revolucija , a kojoj se tako malo zna u Engleskoj. . . i . . . svaka sledeća generacija će postati još opasnija za društvo koje je njihov taoc.” (JEVREJIN - BENJAMIN DISRAELI , BRITANSKI PRREMIJER, 1844.god.) Činjenica jedanaesta : U 1936.god. , za vreme vladavine Staljina , 98% vodećih pozicija u Rusiji bilo je okupirano od Jevreja. ( “ JEVREJSKI RAT ZA OPSTANAK “ ,1945.g) Činjenica dvanaesta : “ Drugi svetski rat se vodi radi odbrane interesa fundamentalnog Jevrejstva .” (“CHICAGO JEWISH SENTINEL , 8.10.1942) Činjenica trinaesta : Jevrejin JULIUS HAMMER ( otac ARMAND HAMMER-a ) bio je koosnivač američke komunističke partije , SAD. ( “LIBERY BEEL” vol.8#1 , SEPT.1980.G.) Činjenica četrnaesta : Prema podacima J.EDGAR HOOVER-a Jevrejin Herbert Eugene Aptheker je

“mozak” američke komunisričke partije, čovek iza Gus Hall-a , i koji objavljuje partijsku literaturu kao POLITICAL AFFAIRS. ( J.EDGAR HOOVER ON COMUNISM” st.5.1970.god.) Činjenica petnaesta : Jevrjin Gus Halberg (GUS HALL) je glavešina sadašnje US COMUNIST PARTY i Jevrejin Eugene Aptheker objavljuje partijsku štampu . (“LIBERTY BELL” vol.8 , 1980.god.) Činjenica šesnaesta : Senator Joseph McCarthyeb jevrejska. (JEVREJSKA MASONSKA LOŽA “ B’NAI B’RITH MESSENGER 26.03.1954.g.) Činjenica sedamnaest : Skoro svi osu|eni komunisti u SAD su bili Jevreji - Philip Jeffe , Andrew Roth , Mark Gayn , Judith Coplin , Gerhart Eisler , Klaus Fuchs , Harry Gold , Abraham Brothman , David Greenglas , Robert Oppenheimer , Israel Weinbaum , Miriam Moscowitz , Rozenborgovi , Sobel , Hollywodska desetorka . . . (“ LIBERTY BELL “, vol.8#1,SEPT.1980.god.) Činjenica osamnaesta : Manachem Begin , predsednik Izraela , bio je Jevrejski terorista : 22.jula 1946.g. postavio je bombu u hotelu “ King David “ . U toj strašnoj eksploziji poginulo je 97 ljudi , dok ih je preko 100 bilo ranjeno i povre|eno . U 1947 godini Begin je mučio i obio dva mlada engleska vojnika . Ni to mu nije bilo dovoljno pa je njihova izmrcvarena tela obesio o drvo i postavio takozvanu “ BOOBYTRAPP” zamku tj. minirao je njihova mrtva tela . Kada su engleski vojnici pokušali da ih skinu , eksploziv je detonirao . 26.septembra 1947.god. Begin je opljačkao banku i opet ubio nekoliko vojnika. ( “THE TORCH” , vol.12#9 , JULI 1981.GOD.) Činjenica devetnaesta : Pravo prezime američkog predsednika za vreme II svetskog rata Frankil D. Roosevelt-a je bilo Roosenvelt , i bio je Jevrejin . U svojoj predsedničkoj administraciji na najvišim mestima imao je 34 Jevrejina. ( “WORLD CONQUERORS” , LOUIS MARSALKO , 1958.g.) Činjenica dvadeseta : Uzdignuta i stegnuta pesnica komunizma je u stvari jevrejski revolucionarni pozdrav. ( “WORLD CONQUERORS “ , LOUIS MARSHALKO , 1958 NSDAP/AO - PO Box 6414 - Lincoln NE 68506 - USA http://www.nazi-lauck-nsdapao.com “ RED SCARE “ komunizma je u stvari bio protiv Jevreja. Skoro 100% imena koja je objavio McCarthyeb komitet subverzivne aktivnosti su bila

Da vam ukratko ispričam istoriju "izabranog" naroda:
Kako su Jevreji počeli svoju istoriju(kombinacija izvora iz starog zaveta i drugih istoriskih izvora): Bog je izabrao Amvrama, jedinog čovjeka koji je vjerovao u jednog Boga i naredio mu da napusti svoj narod i da začne novi u novoj zemlji. On ih je iz Mesopotamije u Hanan doveo oko 2000 g.p.n.e., ali ih je ubrzo u Egipat odveo njegov unuk Josif. Egipat je tad već završio sa svojim zlatinm dobom-Starim carstvom, u kom se izgradio Egipat, njegova kultura i tehnologija. Ali kako to običano biva Egipćani opijeni moći i uspjehom postali su razvratni, postali su zli i okrutni jedni prema drugima. Orgijali su i miješali se sa robovima koje su mnogo godina mučili i koristili za izgradnju svog velikog carstva. Potom je uslijedio pad. Nastala je glad i neimaština usljed ne rada i razvrata ali i zbog suša i prirodnih nepogoda. I kao da im to nije bilo dovoljno, Bog im posla jevreje. Jevreji su u pokvarenosti ubrzo nadmašili Egipćane, i stvorili im preblem. Faraon je htio istrijebiti ovo zlo pleme. U to vrijeme se pojavi Mojsije. Mojsije je donio novu vjeru Jevrejima nebi li ih popravio, te se stoga jevreji i trebaju smatrati izabranim narodom. Međutim razlog zbog kog Jevreji misle da su izbran narod nije taj, nije razlog volja Gospodnja da ih spase, već onaj razlog zbog kog su i Egipćani smatrali da su izabrani narod. Da su jedina ljudska bića na zemlji, to znači da su Jevreji od njih naslijedili takav stav. To pokazuju i citati iz jevrejske svete knjige "Talmud" : -Baba Mezia, 114B: “Jevreje zvati ljudskim bićima , ali ne-jevreji nisu ljudi. Oni su zveri”. -Kerithut, 6B: “Jevreje zvati ljudima, hrišćane ne zvati ljudima”.

Mojsije je počeo sa spašavanjem svog naroda, a faraon je poslao vojsku da ih istrijebi. Ali Bog je želio da se ovaj narod spasi, te su oni prešli preko crvenog mora tako što je Mojsije razdvojio more i napravio prolaz u njemu. Jevrejima je trebalo 40 godina da stignu u Hanan, a ako me pitate zašto, pa ja bih rekao da je razlog tomu Jevrejska pokavernost. Mojsije je želio da lutanjem kroz pustinju i kroz propovjedanje svoje vjere očisti svoj narod od pokavernosti. A da je te pokvarenosti i srebroljublja bilo pokazuje i Stari zavet. Kada se Mojsije popeo na goru Sinaj, da od Boga primi zapovjesti narod u dolini nije imao vjere u njega, nije mogao više da ga čeka nago od zlata kojeg su imali naraviše tele kojem su klanjahu, te se tako paganski element opet javi. I 10 zapovjesti koje je Mojsije dobio kriju jednu tajnu. Zašto je Bog dao baš tih 10 zapovjesti, naravno zapovjest "Ne ubij" je opravdana. Ali šta je sa "Ne svjednoči lažno na bližnjega svoga", zar nema težih grijeha od toga, zar nebi neka druga zapovjest trebala biti među 10 najvažnijih? "Ne tuci bližnjega svoga", na primjer, zašto nije ta zapovjest, zar se ljudi ne tuku međusobno više nego što se tuže? Ne kod Jevreja ne, oni nis fizički radnici i borci, čast ne postoji a tužiti je lakše nego tući. Zapovjesti otkrivaju upravo ono što su Jevreji tada najviše i radili, zato im je Bog poslao baš te zapovjesti. Na putu u Hanan Mojsije je umro, ali je njegova propovjed imala uticaja na Jevreje. Tako da su Jevreji uspjeli da izgrade carstvo i to moćno. Međutim narod koji su tu zatekli nije mnogo obećavao. Feničani su bili lukavi i prefrigani trugovci i svoje vještine varanja i bartanja novcem prenjeli su na Jevreje. Nije mi poznato da li su jevreji imali te vještine i od prije izražene ali je poznato da su feničani takođe hamitsko-semitskog porijekla. I tako zrno zla zasađeno u Egiptu počelo je ponovo da pušta klicu. Odprilike u to vjereme počeli su jevreji da pišu svoju svetu knjigu talmud, gdje su pogrešno, ali namjerno tumači Mojsijeva vjera, zapravo stvara se novaTalmudizam.

Jevrejska država se raspala na dve države Judeju i Izrael. Izrael pokoriše Asirci 722.g.p.n.e. a Judeju 587.g.p.n.e. pokori vavilnoski kralj Nabukodnosor, koji je odveo jevreje u Vavilon, presonicu razvrata i multikulturalnosti. Nakon što su presijanci pokorili vavilon Jevreji su se vartili u Hanan. Kasinije su bili pokoreni od Aleksandra Makedonskog i Rimljana. "Svetu knjigu" "Talmud" su završili oko 100 g. poslije Hrista. Oni su Hrista odbacili, jer nije propovjerdao da su oni jedina ljudska bića na zemlji i koji je donio "bolji zavjet". Razapeli su ga, nisu vjerovali da je On mesija kojeg očekuju. Tako da oni i danas vjeruju da će njihov mesija doći da zavlada cijelim svijetom, nažalost to će biti antihrist. Bog je uvjek u ovom inteligentnom ali pokvarenom narodu nalazio posebne i ispravne ljude, proroke da im pokažu pravu vjeru. Ali oni i ako potekoše od pravednog čovjeka ipak ne ostadoše pravedni, iako im pravedni prorok božiji pokaza pravu vjeru oni je pokavriše, iako i sam sin Božiji siđe među njih oni ga razapeše, i izgubiše status izabranog naroda. Ali njihove egoistične duše i dalje misle da su izabrani. To je stav Pravoslavne crkve. Mnoge Jevreje put je odveo u Španiju, te jevreje zovemo Sefardi. Mnogi su kao trgovci i zelenaši otišli u Evropu gdje su zbog svog pogubnog uticaja bili progonjeni mnogo puta. To je prvenstveno iz jednog razloga-usavršavali su tehnike naučene od feničana. Na to su uticale i oklonosti u srednjovjekovnoj Evropi. Te okolnosti današnji jevreji koriste za svoju odbranu. Tako oni kažu da su bili prisiljeni da se bave trgovinom i zelenaštvom, jer zbog nacionalno vjerskih uslova nisu mogli biti primljeni u zanatske esnafe ili nisu mogli posjedovati zemlju. To je samo polovično tačno, istiona je da njima nikad nisu odgovarali fizički poslovi, oni više vole poslove sa manje napora a više šanse za varanje i profit. Ali glavnina otide u područje između Kavkaza i Kaspiskog mora. Tamo su živjeli Hazari, narod koji je zbog svog pogubnog uticaja bio protjeran iz Azije. Vjera i narav im je bila toliko pokvarena i razvratna (obožavali su i falus) da je njihov kagan bio prisiljen da nađe drugu, inače bi mu se zemlja raspala. I poslije neizvjesnosti i odlučivanja, mudri Jevreji ih nagovoriše da prihvrate njihovu vjeru. I Hazarsko carstvo se raspade. Oni su se pomješali sa Hazarima, i fizičke osobine hazara su prevldale ali hazari i onako pokvareni prihvatiše sve podle trigove i vještine kojima su se bavili Jevreji, a zbog toga što je talmudizam naglašeno vezan sa jevrejskom nacionalnošću, tako su se i Hazari poistovjetili sa jevrejima. Hazari su se naseli u Rusiji, Poljskoj i Njemačkoj i danas se smatraju za najinteligentniji narod na svetu. Bavili su se sličnim zanimanjima kao i Jevreji koji su doselili u Evropu za vrijeme Rima, zelenaštvom, trgovinom, švrecom. Svremenom su počeli zauzimati važnije političko-ekonomske pozicije. Preuzeli su kontrolu na Slobodnim Zidarstvom i počeli sa uspostavljanjem Novog Svetskog Poretka(NWO-New World Order), prvi koraci su bili uspostavljanje prve građanske države u Evropi, kao baze za dalje dijelovanje, tj. pokretanje Francuske Buržoaske revolucije. Zatim stvaranje takve baze za čitav svijet-SAD,tj. pokretanje američkog rata za nezavisnost. Ubrzo su jevreji-masoni postali vodeći bankari i vlasnici multi-nacionalnih kompanija, kao i apsolutni kospodari medija, isprva štampe a kasnije i drugih medija. Pokrenuli su i komunizam kao oružje za svoj glavni cilj. Dva su glavna oružja: Slobodno Zidarstvo i komunizam, preko kojih koriste dva podoružja: financije i medije. U pokušaju da imaju kontrolu nad svijetom uspostavili su Društvo Naroda za koje je bilo potrebno izazvati svetski rat. Društvo naroda nije dalo željene rezultate pa su poslije 2. s.r. organizovali Ujedinjene Nacije, a ostvarili su još jedan cilj-osnovali državu Izrael 1947.g.Nakon vještački izazvane ekonomske krize 1929.g. uspostavili su MMF, kako bi kontrolisali svijetske financije.To je dakle rad

po principu Problem-Reakcija-Rješenje. Tokaom 2 posjednja vijeka jevreji su mnogo stradali u antisemitskim kampanjama, ali njihova mašinerija nezadrživo napreduje. Naj veći pogrom jevreja se desio u 2.s.r kad je poginulo 300 000 jevreja. Ali mnogo više drugih naroda,prevenstveno Srba i Rusa.Danas (kao nakad u SSSR-u) Jevreji drže većinu administrativnih funkcija u SAD i NATO.

Za kraj: Ako ste se zainteresovali za jevrejsko pitanje onda vam možete posjetiti neke od ovim stranica: "IHTUS-Hrišćanska knjiga" "Dejan Lučić-Čovjek koji zna" "Nazi Lauck NSDAP/AO Srpski" "Vidovdan.org" Na pomenutim stranicama se nalazi mnogo literature o Novom Svetskom Poretku i antisemitizmu. Ili još bolje pročitajte ove knjige: "Međunarodni jevrejin"-Henri Ford,tu možete najviše pročitati o njihovom dominantnom uticaju,posebno bankarskom "200 godina zajedno"-Aleksandar Solženjicin,čitajući ovu knjigu uvjerićete se da ono što ste pročitali u ovoj zbirci nisu gluposti.Aleksandar Solženjicin objektivno opisuje događaje vezane za jevreje u Rusiji,bez iakakve pristrasnosti.Međutim sve što piše u toj knjizi može se povezati sa sadržajem ove zbirke,pogotvo kad je upitanju Talmud,jer čini se da su se jevreji u Rusiji izrazito pridržavali talmudizma,iako se u samoj knjizi ne govori mnogo o talmudu.Ne spominju se nikakvi za jevreje neugodni citati kako bi knjiga mogla biti objektivna.Biće vam takođe jasno zašto su jevreji činili ogromnu većinu u sovjetskoj administraciji «Židovi su gubava, zaražena kugom i opasna rasa, koja zaslužuje da se iskoreni od samog rođenja». Đordano Bruno.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->