PROGRAM PROIZVODNJASADNOGMATERIJALAI OSNIVANJEZASADA DREN(Cornus sp.

)

dužine 11-16 mm. Drvo drenovina je jako tvrdo. Krim i Kavkaz. a nisu izložena kasnim mrazevima (rano cvetanje!). proteina.000 zrna je oko 220 g.. kompot. a širine 4-7 mm. ređe kora (Cornicortex ) i list (Cornifolium ).). . bilo da se konzumiraju sirove ili se od njih prera đuju različiti specijaliteti kao: voćni sok. dobar deo Srednje Evrope.500 zrna. CornussanguineaL. Morfološke karakteristike Žbun ili manje drvo. Oblast uglavnom zahvata Balkansko i Apeninsko poluostrvo.1. Koren je razvijen i prodire duboko u podlogu. U semenom jezgru ima preko 30% masnog ulja. U jednom kilogramu ima oko 4. Bere se zreo plod (drenjine) i po potrebi suši na suncu ili u sušnici da bi sa čuvao prirodnu boju. 4. debljinu do skoro pola metra i starost preko 1 veka. Prirodni značaj Koristi se svež i osušen plod (Corni fructus ).. CornusalbaL. Dosta dobro podnosi sušu. Malu Aziju. Plodovi sazrevaju u avgustu-septembru i treba ih sakupljati kada čim po čnu da dobijaju crvenu boju. su često razmnožavane u našim rasadnicima. masa 1.) i mnogim drugim. U jestivom delu drenjina ima šećera (do 9%). Upotrebnavrednostvrste Vrste i forme iz roda Cornussp.). Upotrebljava se kao adstrigens. Plod je koštunjava bobica. Od 100 kg sirovine može se dobiti 15-30 kg setvenog materijala. a najčeš će pekmez. List se bere preko leta. vitamina C i dr. Drenjine su cenjene za ljudsku ishranu. crnog graba (OstryetoSeslerietumautumnalis Horv.. te se upotrebljava u razli čite svrhe. U Submediteranu u termofilnim šumama grabića (CarpinetumorientaliscroaticumHorv. postiže visinu do 8m. U visinu se penje do oko 1.). slatko. dren je istočna submediteranska vrsta. liker. pretežno jabu čne (do 3%). antidijaroik i narodni lek. Prema raspoloženim podacima u našim rasadnicima najčeš će se proizvode sadnice CornusmasL. teško i žilavo. a dublje u kopnenim krajevima u šumama medunca i crnog graba (Ljuerco-Osryetumcarpinifoliae Horv. Kod nas je dren jedan od čestih žbunastih vrsta i regionu listopadnih hrastovih šuma. U kori i listu ima tanina. sladuna i cera (Ljuercetumfarnetto cerris Rud. Ispod tamnocrvenog mesnatog dela nalazi se tvrda koštica. Uspeva na staništima koja su dovoljno topla i suva. organskih kiselina. boja.300 m. Kora se guli u jesen ili u rano prole će sa stabla ili debljih grana. rastući vrlo sporo. Ekologija vrste Široko uzevši. tanina. 3. dužine 14-16 mm. 2.

a kora od drena protiv groznicemalarije. pa da se posuje naredne jeseni. U ovom poslednjem stanju upotrebljuje se skuvan ili spravljen kao slatko. Tehnologija proizvodnje sadnica Generativno razmnožavanje Osnovna karakteristika proizvodnje sadnica generativnim putem je sporo i neujednačeno (posledica dormantnosti embriona i tvrde. posle čega se presađuju u školu. 1980). Plodovi. Da bi setva bila uspešna. 5. Klijavost semena je 50-80%. Stari grci su ih pripremali kao maslinke. sveže i osušene drenjine upotrebljavaju se kod malokrvnih osoba. Plodove treba sakupljati u avgustu. posuti še ćerom mogu se čuvati sveži po nekoliko meseci. Naj češ će u toku cele sledeće godine seme preleži. spravlja desetak raznih proizvoda koji se koriste kao hrana i lek preko zime.. kod nazeba i dr. Gostuški R. Zato je bolje da se stratifikuje najmanje godinu dana. a u Francuskoj i Italiji nekada su iz ovog voća pravili vino.. na prohladnom mestu. Zrele drenjine kad počnu same da opadaju ili ubrane posle mraza još su bolje za jelo. zatim kao zamrznute ili osušene. Najviše se drenjina jede u Rusiji". Sadnice ostaju u sejalištu 2 godine. odliva krvi. Drenjine se koriste kao za čin uz neka kavkazka jela. (1997) piše da je dren dobro poznato sredstvo. "Drenjine se kod nas katkada prerađuju u rakiju. umesto drugih lekova što stežu" (Petrović S. u nas se gdešto pravi od njega slatko. kod kožnih oboljenja.septembru. Seje se odmah po sakupljanju. apsolutna težina je oko 220 g. u domaćinstvima po selima. da se upotrebljava slatko ili kompot od drenjina kod poremećaja creva. na čardacima. nepropustljive semenja če). Sema sazreva u avgustu. Faktor ekstrakcije je 15%. U Rusiji se od zrelih drenjina. "Zreo plod od drena je kiseo. Za lečenje groznice upotrebljava se i cvet od drena. oko 15 g semena /m"."Plod se može jesti. protiv proliva. 1873). a nedozreo jako skuplja usta. . naše vidarice ga daju kao lek protiv proliva. U jednom kilogramu ima oko 4. preporu čuje se i stratifikovanje u trajanju od 18-24 meseca. semenke ispržene mogu poslužiti kao surogat od kafe"(Pan či ć J. gde se gaje još 2-3 godine. na dubinu od oko 3-4 cm. jer su slađe i manje opore. čaj od liš ća drena koristi se i kao halagogno i diuretično sredstvo. čim po čnu da dobijaju crvenu boju.500 zrna semena.(Grli ć LJ. 1883).. U narodnoj medicini u Rusiji.

1. 4. 6. Pomo ću z e l e n i h r e z n i c a mogu se uspešno razmnožavati sve šarenolisne forme (Cornusalba"Spaethii".Vegetativno razmniožavanje ima veću upotrebu u rasadničkoj proizvodlji. sedlastim i običnim spajanjem) u korenov vrat ili krunu. 7. U školi se sporije razvijaju od osnovnih vrsta. Z r e l i m r e z n i c a m a mogu se razmnožavati forme Cornusalba. Cornusmas "Aurea". 3. Od načina kalemljenja primenjuje se okuliranje u korenov vrat ili krunu (avgust-septembar) na otvorenom ili kopuliranje (bočnim zarezom. 6.1. 11. Kalemi se na osnovnu vrstu (2-godišnje sadnice ili ožiljene reznice). Moraju se posaditi odmah po odsecanjju. Pod staklom biljke ostaju 2 godine. krajem zime u staklari. 5. 10. Predmer radova 6. P o l e g a nj e je uobičajen način razmnožavanja za Cornusalba "Sibirica" . Sadnja reznica Okopavanje sa međurednim rotofreziranjem Zalivanje Vađenje sadnica Utovar sadnica UKUPNO 132 9.Cornusmas"Elegantissima" ). Reznice su od jednogodišnjeg drveta. ali je uspešno i za mnoge šarenolisne formr. Dobar uspeh se postiže kod razmnožavanja Cornusstalonifera"Flaviramea" z a g r t a njem matičnog žbunja. Predmer radova za proizvodnju sadnog materijala Red. jer i kratko čuvanje dovodi do gubitka. . mada stručnjaci preporučuju za podlogu sadnice Cornusamonum . K a l e m lj e nj e se primenjuje obično pri razmnožavanju formi Cornusalba i Cornus mas . 8. br. 2. Mehanički rad vrsta radni sati mašine traktor 12 traktor 1 traktor 4 traktor 5 300 45 74 traktor zalivni sistem 264 80 178 16 366 613 132 LJudski rad radni sati Materijal kg Radna operacija Oranje Tanjiranje Rotofreziranje Rasturanje mineralnog đubriva Rezanje šiblja Rezanje reznica sa brojanjem i veziva.

5. Predmer radova za podizanje zasada Red. Predračun troškova i podizanje zasada jedinična cena (din/čas) 10 1 UKUPNO (din) 1140 3468 4608 Rad i materijal Mehanički rad LJudski rad UKUPNO sati rada 114 3468 .00 Mehanički rad 366 Ljudski rad 613 Materijal (mineralno đubrivo) UKUPNO 130 7. 4.2. 3.00 26 4299. Predračun troškova za proizvodnju sadnoga materijala Rad i materijal sati rada količina (kg) jedinična cena (Eu/čas) 10 1 0.6. Mehanički rad vrsta radni sati mašine traktor 52 traktor 31 Ljudski rad radni sati Materijal kg Radna operacija Oranje Tanjiranje Obeležavanje mesta sadnje Kopanje rupa Tanjiranje između redova Okopavanje 40 762 traktor 31 6. br.2. 1.2 UKUPNO (Eu) 3660. Predračun troškova 7.00 613.1. 2. 2666 UKUPNO 114 3468 7.

po ceni od 2 EU/ kg. godini. god.000 Prihod (EU) 10000 40000 60. Ekonomska opravdanost 8.000 Dobit/gubitak (EU) -8907 -9707 -10507 -1307 +37900 +98300 Uložena sredstva u zasad vraćaju se u potpunosti u 4. Proizvodnja sadnog materijala (za 10.1.000 30.000 sadnica) Troškovi proizvodnje sadnog materijala 4299 EU Cena koštanja jedne sadnice 0. godini.2. Punu zrelost zasad stiče u 4. 8. Vreme povrata uloženih sredstava Godine 0 1 2 3 4 5 Troškovi (EU) 8907 800 800 800 800 1600 Prinos (kg) 5. .8.000 sadnica) Sadni materijal 4299 EU Troškovi pripreme sadnje i nege u 1. Prinos i prihod U punoj zrelosti 1 stablo daje 4-5 kg ploda.000 20.3.4299 EU 8. Troškovi podizanja zasada (za 10. 4608 EU Svega troškovi podizanja zasada 8907 EU 8. u kojoj se obezbe đuje i značajna dobit.4.